Ekonomika zdravstva i zdravstvena zaštita Zdravstvo se definiše kao skup institucija i aktivnosti koje deluju na očuvanju i unapređenju zdravlja

. Ovaj pristup sistemu zdravstva je nešto uži u odnosu na sistem zdravstvene zaštite koji, osim aktivnosti medicinskih zdravstvenih institucija, uključuje i sve ostale mere usmerene ka očuvanju i unapređenju zdravlja. U najširem smislu reči, sistem zdravstvene zaštite obuhvata i zdravstvno osiguranje, koje inkorporira socijalnu sigurnost građana. Ciljevi sistema zdravstvene zaštite su: (1) očuvanje i unapređivanje zdravlja (povećanje kvaliteta života, povećanje stvaralačkih mogućnosti i povećanje socijalne sigurnosti), (2) povećanje produktivnosti rada, (3) jačanje odbrambene sposobnosti zemlje, i (4) povećanje doprinosa ekonomskom i socijalnom razvoju društva. Oblici zdravstvene zaštite su: (1) primarna zdravstvena zaštita (preventiva i kurativa), (2) polikliničko-konzilijarna zdravstvena zaštita i (3) stacionarna zdravstvena zaštita. Po svojoj funkciji, primarna zdravstvena zaštita prati proces dijagnostike i tretiranje bolesnika, sprovodi posthospitalnu negu i kućno lečenje. Timovi primarnih lekara locirani su u zdravstvenim stanicama, u domovima zdravlja i sl. Polikliničko-konzilijarna zdravstvena zaštita ima za zadatak pregled bolesnika u specijalističkim ordinacijama, uključujući i znatan deo laboratorijsko-dijagnostičke aktivnosti i deo terapeutskih i rehabilitacijskih aktivnosti. Konzilijarno poliklinička delatnost sprovodi se u bolničkim poliklinikama i samostalnim dijagnostičkim centrima, i u sklopu posebnih domova zdravlja. Delatnost stacionarne zaštite zdravstvenih usluga pretpostavlja, integralno tretiranje, odnosno funkcionalno povezivanje svih tih delatnosti. Stacionarnu zdravstvenu zaštitu provode opšte, specijalne i kliničke bolnice, te različite ostale stacionarne zdravstveno-socijalne institucije. Oblici funkcionalnog organizovanja zdravstvene zaštite su: (1) u primarnoj zaštiti zdravstvena stanica, dom zdravlja, medicinski centar; (2) u polikliničko-konzilijarnoj i stacionarnoj zaštiti - poliklinike, opšte i specijalne bolnice, specijalni zavodi, medicinski centri; (3) ostale institucije - zavodi za zaštitu zdravlja, stanice za hitnu pomoć i apoteke. Ekonomika zdravstva se, po pravilu, bavi identifikovanjem nivoa i strukture zdravstvenih potreba, iznalaženjem najefikasnijih metoda zadovoljavanja zdravstvenih potreba, procenjivanjem zdravstvenog stanja nacije, utvrđivanjem inputa i outputa u zdravstvu i merenjem dobitaka - gubitaka u slučaju zadovoljavanja-nezadovoljavanja zdravstvenih potreba. U tom smislu, važne su sledeće osnovne ekonomske karakteristike zdravstvenih usluga: (1) neregularnost i nepredvidivost izbijanja bolesti, (2) postojanje tzv. eksternih efekata (eksternalija), (3) nesposobnost pojedinca da oceni sopstveno zdravstveno stanje, (4) dvostruki karakter izdataka za zdravstvenu zaštitu, simultano posmatranih i kao potrošnja i kao investicija, (5) relativno visoko angažovanje i rada i sredstava po jedinici outputa, i (6) međuzavisnost osnovne delatnosti sa procesom obrazovanja novih kadrova. Posledice konceptualnih reformi ili intervencija na području socijalne medicine i zaštite zdravlja doprinele su kreiranju novih termina i koncepata, kao što su: quality of life, health development, lifestyle, health promotion, self-care, s ciljem da zamene klasične termine, kao što su prevention, health protection, health education, health information. U tom kontekstu se posebno izdvaja termin „health promotion", koji izražava novu filozofiju i novu paradigmu zdravstvene politike i razvoja. U dosadašnjem „modelu bolesti", bolest je reflektovala

Prvi element se odnosi na ekonomsku cenu nesposobnosti za rad majke za vreme graviditeta u kome se gubi deo produktivnog potencijala. „pozitivno zdravlje". poboljšavanje zdravlja. koja je izgubljena zbog prerane smrti.fundamentalni kriterijum globalne produkcije zdravstvenih usluga: prevencija bolesti. uzimanjem u obzir sledeća tri faktora: (1) kapitalno koštanje (investicije koje svaka društvena zajednica ulaže u svako dete pre njegovog rođenja). Na osnovu tih tablica se može videti koliko je prosečno društveno ulaganje u čoveka u njegovom neproduktivnom dobu (ispod 18 god. uključujući i razlike). merenje zdravlja. daje detaljnije i kompleksnije kvantifikovanje ekonomske vrednosti života. zdravstvena zaštita se danas temelji na primeni savremene medicinske tehnologije i na kompjuterizaciji medicine. senilnost. vratila zajednici investicirani iznos i obogatila zajednicu. veruje se. transplantacija organa i „banke rezervnih delova" učiniće mogućim popravljanje ljudskog tela. narkomaniju. Tako je kapitalna vrednost razbijena na sedam elemenata. Genetska istraživanja. ono „zdravije kojim raspolaže čovek koji živi sa dijagnozama". Weisbrod je sastavio tablice iz kojih se mogu izračunati sadašnje vrednosti budućih zarada. Wiesbrodova metoda omogućava nam da procenimo koliko bi prosečni radnik zaradio da nije prerano umro. odnosno kolika je sadašnja neto vrednost njegovih budućih zarada. i to: Weisbrodova i Hanlonova metoda. da nije prerano umrla. To omogućuje da se izračunavaju gubici nastali z bog prerane smrti od bilo koje bolesti ili drugog uzroka. (2) koštanje uvoĎenja čoveka u produktivnu fazu života (investicije koje društvo ulaže u čoveka od samog njegovog rođenja pa sve do navršenih 18 godina života) i (3) period produktivnosti (povraćaj sredstava koje društvo očekuje od svojih ulaganja u čoveka. računanje gubitaka koji znače čisti odbitak od postojećeg društvenog bogatstva u slučajevima kada je osoba umrla pre nego je svojim produktivnim radom uspela stvoriti višak vrednosti kojim zajednici vraća dug u iznosu koji je uložen u podizanje te osobe do faze produktivne sposobnosti. odnosno pre početka vraćanja društvu iznosa sredstava koje je društvo u njega ulagalo u periodu odgoja. Ekonomska vrednost života U problematici procenjivanja ekonomske vrednosti čoveka i ekonomskih gubitaka zbog prerane smrti poznata su dva metoda. Tablica pruža mogućnost da se izračunavaju i gubici društvene zajednice ukoliko proizvođač umre na samom početku produktivnog doba.). novi će lekovi lečiti mentalne bolesti. osiguranje za slučaj bolesti. dakle omogućuje dva tipa gubitaka zajednice usled prerane smrti čoveka: prvo. ali zahteva radikalnu orijentaciju medicine i socijalne politike prema zdravlju: „otkrivanje" zdravlja i njegovih determinanti. Drugi element kapitalnog ulaganja u . U tom smislu. kalkulisanje gubitaka potencijalne zarade žrtve prerane smrti kojima bi ona. virusne bolesti itd. U svojoj analizi Weisbrod je pošao od shvatanja da se „bolje zdravlje može kupiti" i pokušao da kvantifikuje ekonomske efekte kao odlučujući kriterijum za procenu socijalnih benefita unapređenja zdravlja. lečenje bolesti. debljinu. pomoći će u budućnosti eliminisanju genetskih bolesti i hendikepa. rehabilitacija bolesnog. drugo. preventirati rak. Koncept „health promotion" ne negira važnost bolesti. dakle. otkrivanje bolesti. U epicentru je. tj. za razliku od Weisbrodove metode. Tablica. Hanlonova metoda.) i koliki je njegov prosečni doprinos povećanju društvenog bogatstva u produktivnom dobu (iznad 18 god. Zbir uloženih sredstava društva i sadašnje vrednosti budućih zarada daje ukupan gubitak zbog prerane smrti. Hanlon je sada svaki od navedenih faktora „razbio" na kalkulativne elemente socioekonomske vrednosti ljudskog života.

Neto zarada. Treći element kapitalne vrednosti odnosi se na procenu vrednosti rizika od povrede majke pri poroĎaju sa evidentnim posledicama na njenu proizvodnu sposobnost i na dužinu života. (4) troškovi zdravstvene zaštite. Hanlon je izračunao da je u SAD u jedno dete u trenutku njegovog rođenja bilo već investirano oko 1070 dolara. Kalkulisanjem sa svim ovim navedenim elementima kapitalne vrednosti. donosi društvu godišnju dobit u . Konačno. U kalkulisanju čovekove proizvodne vrednosti u njegovoj produktivnoj fazi života valja uzeti u obzir ne samo stavke njegovih doprinosa društvenom bogatstvu nego i stavke odbitaka od društvenog bogatstva koji nastaju kao posledica izloženosti čoveka u tom dobu rizicima da postane trajno nesposoban za rad. Pored potencijalne neto zarade za procenu doprinosa (čoveka) društvenom bogatstvu važna je i kamata na neto zarade. odeće. da prerano umre ili da postane supstandardan (fizički ili psihički defektan. Na bazi prosečne neto zarade i prosečno očekivanog trajanja radnointenzivnog života procenjuje se ukupna potencijalna neto zarada koju čovek ostvaruje u toku svog radnoaktivnog života. „Koštanje" ulaganja u čoveka do njegove 18. Drugi faktor Hanlonove metode jeste cena uvođenja čoveka u produktivnu fazu života. treći faktor u Hanlonovoj računici ekonomske vrednosti života jeste period produktivnosti. kalkuliše se sledećim elementima: (1) troškovi smeštaja. koji počinje sa navršenih 18 godina (punoletstvom). Čovekov doprinos društvenom bogatstvu Hanlon kalkuliše preko sledećih elemenata: (1) potencijalne neto zarade. da stekne uštedu za vlastito izdržavanje u staračkom neproduktivnom dobu i da doprinese svoj udeo opštem društvenom progresu. Šesti element kapitalne vrednosti jeste sama ekonomska vrednost rizika od dečije bolesti i povrede u samom toku poroĎaja i neposredno posle poroĎaja. asocijalan). (6) ostali troškovi. U tu drugu fazu života ulažu i roditelji i društvo i to u fizičko sazrevanje i profesionalno osposobljavanje deteta.život jeste procenjivanje vrednosti rizika smrti majke usled poroĎaja. Treći pak deo neto vrednosti reprezentuje učešće pojedinca u povećanju društvenog bogatstva koje će koristiti buduće generacije. bilo kako da je uložena. Četvrti element kapitalne vrednosti života reprezentuju direktni troškovi poroĎaja (koštanje prenatalne i postnatalne zdravstvene zaštite. mada je veoma teško pronaći monetarni izraz ekonomske vrednosti rizika od mrtvorođenosti i neonatalne smrti. Tek tada čovek dolazi u poziciju da proizvodi sredstva za vlastito izdržavanje. sedmi element inicijalnog ulaganja u život odnosi se na kamatu koja bi se mogla dobiti na iznos koji je inicijalno investiran u čoveka da je taj iznos. (2) kamata na neto zarade i (3) neekonomski produktivni potencijal. da oboli. Peti element inicijalnih ulaganja u život čoveka odnosi se na procenu vrednosti rizika od mrtvoroĎenosti i neonatalne smrti deteta (smrtnost do mesec dana života). (5) troškovi rekreacije i transporta (prevoza). kao ekvivalent oplodnje kapitala da je on bio uložen u proizvodnju ili trgovinu. bio stavljen na štednju. (2) vrednost vremena koje je majka posvetila nezi i uzrastu deteta. i gubitak „proizvodnje" majke za vreme porodiljskog odsustva sa posla). Po odbitku prosečnih troškova života u radnoproduktivnoj fazi ostaje neto vrednost od koje jedan deo pojedinac vraća zajednici (u ekvivalentnom iznosu investiranog u njegovo podizanje). koštanje hospitalizacije i porođaja. Drugi deo neto vrednosti služi za „kreditiranje" budućeg izdržavanja u kasnijoj fazi neproduktivnog života. koštanje opreme porodilje i novorođenčeta. obuće i ishrane. (3) troškovi edukacije. umesto što je uložen u čoveka. godine života. i (7) procena vrednosti rizika u slučaju smrti pre 18 godina. kada faktički počinje produktivna faza ljudskog života. Konačno. ali i višak dovoljan da vrati roditeljima i zajednici ono što su u njega do tada uložili.

No.i iznos dobiti koju je društvo na toj zaradi ostvarivalo tokom vremena (a koja je jednaka sumi prihoda od kamate koji bi se dobili da je celokupna zarada bila stavljena na štednju). (3) vrednost rizika od prerane smrti u produktivnoj fazi života. U računici doprinosa društvenom bogatstvu zato valja pridodati . Radi se. (4) vrednost rizika od „stvaranja" subnormamog ili asocijalnog čoveka i (5) kamata na gubitke društvenog bogatstva zbog izloženosti građana različitim rizicima u toku produktivne faze života. lucidnost Marksa. Začetnik u proceni „novčane vrednosti“ stanovništva je Peti. nastavljaju se sa troškovima izdržavanja i vaspitanja deteta. izmeriti u novcu vrednost Njutnovog uma. i završavaju se sa troškovima dostizanja socijalne zrelosti.„iznosu vrednosti kamate". i ekonomske troškove ulaganja u lečenje i rehabilitaciju obolelih ili povređenih. pored dobitaka.. Intelektualni potencijali čoveka jesu nemerljiva kategorija. tim gubicima treba pridodati i gubitke zbog povremene ili trajne nesposobnosti za rad izazvane bolešću ili povredama. socijalna vrednost čoveka. od „unosnosti“ čoveka. se ne može izmeriti. Kasnije su i teoretičari počeli da radnu snagu shvataju kao svojevrsni „ljudski kapital". „Unosnost" čoveka se. darovitost Pikasa. zbog prerane smrti čoveka izazvane bolešću. Tek u robnoj proizvodnji ekonomisti su polazili od cene koja se sastoji iz tri faktora proizvodnje (zemlja. ali je tek Engels utvrdio da „cena proizvodnje" čoveka zavisi i od njegovog uzrasta u momentu procenjivanja. koja je odbacivala dopunski profit. pošto je osposobljavanje radnika podrazumevalo određene novčane izdatke. koje treba kalkulisati. ustvari. Porast izdataka za kvalifikovanu radnu snagu. itd. i tako omogućio realniju procenu stvarne ekonomske vrednosti ljudskog života odnosno realniju procenu ekonomskih gubitaka. Tada je objekat kupoprodaje bio i sam čovek. No. Konačno. nagnalo je buržoaske teoretičare da se ozbiljnije pozabave problemom „rentabilnosti" čoveka u formi lansiranja nove koncepcije „ljudskog kapitala". javljaju se i gubici. ali bez saznaje da se u novčanom obliku izraze troškovi radne snage u naturalnoj proizvodnji. imaginaciju Mocarta. Nemoguće je. i te nemerljive vrednosti čine društvo bogatijim. koja se maksimalno dostiže u zrelom rastu. rad i kapital). Hanlonova metoda kalkuliše sa sledećim stavkama: (1) vrednost rizika nesposobnosti za rad u toku produktivne faze života. Ali. međutim. Engels je razlikovao „investicionu cenu". Ali. ne poklapa sa njegovom socijalnom vrednošću. po pravilu. o odbicima od društvenog bogatstva. u obračunu treba uzeti u obzir i neekonomski produktivni potencijal (socijalne i etičke vrednosti čoveka). Sve ove odbitke Hanlon je uračunao u ukupne odbitke od potencijalnog proizvodnog doprinosa čoveka zajedno sa kapitalnim investicijama u čoveka i troškovima uvođena čoveka u produktivnu fazu života. U produktivnoj fazi čoveka. koji nastaju zbog izloženosti čoveka raznim rizicima. (2) cena zdravstvene zaštite. koja dostiže najviši nivo pri kraju perioda mladosti. koje se ne mogu monetarno izraziti. naime. Ovu ukupnu sumu troškova Engels je nazvao „investiciona cena čoveka". Rashodi „proizvodnje" čoveka počinju još pre njegovog rođenja (troškovi udaje njegove majke i troškovi za vreme bremenitosti majke). Cena – rentabilnost čoveka Pojam „cena čoveka" bio je poznat u svim eksploatatorskim društvima idući kroz istoriju ekonomske misli. Kasnije je Engels pokazao da svaki odrasli čovek može da proizvede više nego što .

zdravstvenog stanja populacije. kada čovek vrednost koju je proizveo (stvorio) rekompenzira vrednošću sredstava utrošenih od strane društva i porodice. No. gustini naseljenosti. socijalnom sastavu stanovništva. nivoa kulture i načina života i tradicije i veroispovesti i načina finansiranja. i informacije o starosnoj i polnoj strukturi stanovništva. indeks zdravlja izjednačava sa zdravstvenim potrebama populacije izraženim u resursima. nivo „rentabilnosti generacije" se ne poklapa sa obimom dodatne proizvodnje date generacije. koje je proizvela mlada generacija u toku njene radne aktivnosti. outputa u zdravstvu. zakonski zadužene i registrovane. ustanove za obavljanje zdravstvene delatnosti. strukturi osiguranika po vrstama zdravstvenog osiguranja. ali i povećanju kvalifikacione strukture i produktivnosti rada. u životu i radu. ekonomska rentabilnost mladog pokoljenja „merila" se kao odnos cena proizvodnje i usluga. strukturi zaposlenih po delatnostima. kao indikatora zdravstvenog stanja populacije. koja je svoj život preživela uz stalno održavanje ulaznih pokazatelja proizvodnje i potrošnje. U tom sklopu. produktivnost rada i potrošnja rastu. sprovode mere i aktivnosti i postupke za očuvanje zdravlja ljudi. No. Ali. Zato se prešlo na utvrđivanje nivoa „rentabilnosti uslovne generacije". demografskih i socijalnih faktora. Važne su. Naime. pored toga. stomatološki i farmaceutski fakulteti preko svojih klinika. pak. rano otkrivanje oboljenja i stanja. obrazovnoj strukturi stanovništva. potrebno je raspolagati preciznim informacijama o zdravstvenorn stanju nacije. geografskoj distribuciji stanovništva. što otežava procenjivanje udela pojedinih generacija u proizvodnji. u cilju sprovođenja zdravstvene zaštite. načina pružanja usluga. Zatim. na zdravstveno stanje utiču i uslovi stanovanja. sovjetski teoretičari su pokušali da dokažu da je nivo „rentabilnosti uslovne generacije" tesno povezan sa promenama obima akumulacije. od čega bi živelo mlado pokoljenje. povećanje ulaganja u obrazovanje vodi produženju perioda obrazovanja i smanjenju radnog perioda života. materijalnog statusa korisnika. stepen zagađenosti vode i vazduha. Zdravstvene potrebe impliciraju zdravstvene intervencije u funkciji očuvanja i unapređivanja zdravlja. blagovremeno i efikasno lečenje i pravovremenu rehabilitaciju. U medicinskoj doktrini se. ali i od stepena osećaja bolesti.je njemu potrebno. Za procenu zdravstvenih potreba i obima zdravstvenih usluga za zadovoljavanje zdravstvenih potreba. često tzv. Pomeranje na stariji uzrast sada dovodi do „gašenja duga". zdravstvene ustanove nisu jedine. povreda i drugih poremećaja zdravlja. itd. Indeks zdravlja Problem merenja učinka. u odnosu na cenu proizvodnje i usluga koje su joj potrebne u toku celog njenog života. . pošto dodatna proizvodnja služi i za izdržavanje neproizvodne sfere rada. zavoda i instituta. Konačno. stepenu urbanizacije i migracijama. Organizacija zdravstva i zdravstvene zaštite Zdravstvenu delatnost obavljaju zdravstvene ustanove. Zdravstvene potrebe korisnika zdravstvenih usluga zavise od personalnog stava prema zdravlju. koje. sprečavanje i suzbijanje oboljenja. odnosno obima proizvodnog nacionalnog dohotka i fonda potrošnje. pošto zdravstvenu zaštitu mogu obavljati i medicinski. način ishrane. Od tada. od veličine i strukture populacije. kao i ustanove socijalne zaštite. povezan je sa problemom iznalaženja agregatnog „indeksa zdravlja". način života. kao i nivoom medicinske tehnologije i okoline. kako bi se konstruisao adekvatni agregatni pokazatelj zdravstvenog stanja.

(6) zavod za zaštitu zdravlja reprezentuje zdravstvenu ustanovu za obavijanje delatnosti u oblasti socijalne medicine. opšte hirurgije. dečje hirurgije. sprovodi program na sprečavanju. vrsta. (10) klinički centar predstavlja zdravstvenu ustanovu koja obavlja zdravstvenu. (2) apotekarska ustanova. Prvi zakon o osiguranju radnika u Srbiji donet je 1922. odnosno ustanovu koja obavlja delatnost iz sledećih grana medicine i oblasti zdravstvene zaštite: interne medicine. zaraznih bolesti. ili u sastavu zdravstvenog centra. godine kada su sva osigurana lica dobila redovno pravo na lekarsku pomoć. (3) bolnica (opšta i specijalna) je stacionarna i poliklinička zdravstvena ustanova. (9) kliničko-bolnički centar je zdravstvena ustanova. suzbijanju i ranom otkrivanju oboljenja i povreda. dezinsekcije i deratizacije. i učestvuje u kućnom lečenju. Najčešće se radi o dugoročnim trajnim pravima. a potreba za zdravljem je jedna od važnih potreba u životu svakog pojedinca. sanitetski materijal. struktura. broj i raspored zdravstvenih ustanova. obavlja zdravstvenu delatnost primenjujući dispanzerski metod rada. (4) zdravstveni centar se osniva za područje opštine za obavljanje delatnosti doma zdravlja. otorinolaringologije. lečenje u bolnicama itd. obrazovnu i naučno-istraživačku delatnost. koja kao zdravstvena ustanova ili u sastavu zdravstvenog centra. U tom kontekstu javljaju se sledeće vrste zdravstvenih ustanova. kao zdravstvena ustanova. bolesničkog osiguranja radnika u zdravstveno osiguranje ukupnog stanovništva. apotekarske ustanove i bolnice. kao zdravstvena ustanova ili u sastavu zdravstvenog centra. racionalnosti i podele rada u sprovodenju zdravstvene zaštite. Posle Drugog svetskog rata uspostavljen je jedinstven . i to: (1) dom zdravlja. obezbeđuje se jedinstven sistem organizacije zdravstvene službe. obrazovnu i naučno-istraživaku delatnost. godine proklamovala jedno od osnovnih ljudskih prava. neurologije. (5) zavod se osniva za obavijanje zdravstvene delatnosti iz jedne ili više grana medicine. akušerstva i ginekologije. onkologije.Zdravstvena ustanova osniva se u skladu sa planom razvoja republike. koja objedinjuje – najmanje – delatnost bolnice i klinike. lekove. Radi ostvarivanja efikasnosti. urologije. lečenje zuba. kojima građani obezbeđuju socijalnu sigurnost. odnosno kliničkog centra obavlja zdravstvenu. fizikalne medicine i rehabilitacije. oftamologije. obrazovna i naučnoistraživačka delatnost. prima i zbrinjava hitne medicinske slučajeve. i koja može organizovati stacionarnu i specijalizovanu zdravstvenu delatnost. Na prostorima bivše Jugoslavije zdravstveno osiguranje ima relativno dugu tradiciju. kojim je utvrdena mreža. (8) klinika kao zdravstvena ustanova ili u sastavu kliničko-bolničkog centra. epidemiologije. obezbeduje lečenje i rehabilizaciju obolelih i povređenih. odnosno oblasti zdravstvene zaštite ili za pojedine grupacije stanovništva. Zato je i najveći deo potreba stanovništva za zdravstvenom zaštitom dobio karakter prava koja su utvrđena ustavom i zakonom. obavlja zdravstvenu negu. obavlja farmaceutsku zdravstvenu delatnost na određenom području. (7) institut je zdravstvena ustanova u kojoj se obavlja zdravstvena. ortopedije. psihijatrije. Zdravstveno pravo i zdravstveno osiguranje Svetska zdravstvena organizacija je u svojim dokumentima 1948. obezbeđuje specijalističku konsultativnu službu i medicinsku pomoć. pedijatrije. jer se razvilo od tzv. higijene i dezinfekcije. kožnih i veneričnih bolesti. urgentne medicine i dr.

i (3) model obaveznog zdravstvenog osiguranja. U modelu nacionalne zdravstvene službe dominira budžetsko finansiranje zdravstvene zaštite. U SAD privatni lekari naplaćuju svoje usluge po metodi direktnog naplaćivanja usluga. Pored toga. i to: (1) tržišni model. i budžet socijalnog osiguranja postao sastavni deo opštedržavnog budžeta. Ovaj model je prisutan u SAD. bilo kao institucije filantropskih organizacija. Na tim principima plaćanja zasnovana je gotovo čitava američka primarna zdravstvena zaštita. Socijalno osiguranje je postalo državno. ili volonterskih agencija zdravstvenog osiguranja. Danas direktna plaćanja građana zajedno sa privatnim sredstvima građana u fondovima privatnih volonterskih agencija zdravstvenog osiguranja. država snosi troškove zdravstvene zaštite za one osobe za koje se ocenjuje da materijalno nisu osposobljene da snose troškove sopstvene zdravstvene zaštite (po tzv. Osiguranje ide preko komercijalnih osiguravajućih kompanija i neprofitnih osiguravajućih društava. samim tim. takođe sa 1/3 participiraju u finansiranju zdravstvene zaštite. Britanija. Participacije građana su gotovo zanemarljive i odnose se uglavnom na lekove u izvanbolničkom korišćenju. pa je. Država danas participira u finansiranju određenih zdravstvenih programa. Tipični predstavnici ovog modela organizovanja i finansiranja zdravstvene zaštite su Rusija i V. To pak znači da građani samo sa 1/3 učestvuju u alimentiranju zdravstva direktnim. Takav sistem se održao sve do početka tranzicionog perioda. Javne zdravstvene institucije. . bilo kao privatne profitne institucije. početkom 90-ih godina 20. Finansiranje zdravstva U finansijskoj teoriji i praksi egzistiraju i funkcionišu tri modela finansiranja zdravstvene zaštite. naročito u fazi reprivatizacije i demontaže države blagostanja. Fondovi „volonterskih" zdravstvenih osiguranja. značajnu ulogu u sistemu zdravstvene zaštite SAD. isto tako. U tržišnom modelu zdravstvena zaštita se pretežno finansira iz fondova dobrovoljnih oblika zdravstvenog osiguranja i direktnim plaćanjem graĎana. U Rusiji se celokupna zdravstvena zaštita finansira iz poreskih sredstava. određenih zdravstvenih usluga i u lečenju određenih bolesti. čine 70% ukupne zdravstvene potrošnje. nesporednim plaćanjem. kada se na principima savremene teorije i prakse zemalja razvijene tržišne privrede izvršena reforma socijalnog osiguranja. Bolnice su organizovane bilo kao državne institucije. Oko 1/3 zdravstvene potrošnje alimentira iz budžeta savezne države. Sistem finansiranja zdravstvene zaštite bazira se na sledećim principima: (1) besplatna i univerzalno dostupna zdravstvena zaštita visokog standarda svakom građaninu. Neposredna plaćanja zdravstvene zaštite u SAD beleže rastuću tendenciju. koji se proizvode po subvencionarnim cenama.opštedržavni sistem socijalnog osiguranja u čijem sastavu je funkcionisao podsistem zdravstvenog osiguranja. u smislu da se pored obaveznog socijalnog osiguranja javlja i dobrovoljno socijalno osiguranje. (2) primarni naglasak zaštite na preventivu (3) visoka koordinacija između medicinskih naučnih istraživanja i prakse zdravstvene zaštite. To je sistem u kome su svi građani „jednaki“ u korišćenju zdravstvene zaštite. Volonterska zdravstvena osiguranja imaju. Osiguranje se po pravilu odnosi na hirurške zahteve i na hospitalizaciju. veka. finansiraju se iz budžeta lokalnih organa vlasti. koje sprovode preventivnu zdravstvenu zaštitu. (2) model nacionalne zdravstvene službe. koja se finansira ili iz namenskih javnih fondova ili iz državnog budžeta. federalnih jedinica i lokalnih organa vlasti. Medicare programu).

među kojima se posebno ističu tradicionalni metodi plaćanja lekara i klasični metodi plaćanja zdravstveno-zaštitnih aktivnosti. koji egzistiraju u praksi. (4) plaćanje po sistemu redovne plate podrazumeva mesečno plaćanje lekara po fiksnom iznosu za mesečni kvantum rada. za zdravstvenu zaštitu su važni i metodi obračunavanja i plaćanja zdravstveno-zaštitnih aktivnosti. Plata lekara u osnovi ne zavisi od broja pruženih usluga niti od broja pacijenata. s tim da osiguranje refundira u celini ili delimično troškove bolesniku. . godine. Ove fondove alimentiraju poslodavci i zaposleni. plaćanjem doprinosa na zarade po proporcionalnim stopama. A svoje slobodno vreme lekar može koristiti za privatnu praksu. hirurškom zahvatu ili kućnoj poseti. za radno vreme u ustanovi i za mesečnu platu. koji plaćaju lekare po standardizovanim cenama. (3) plaćanje po glavi predstavlja plaćanje lekara po određenom fiksnom godišnjem iznosu za zdravstvenu zaštitu pojedinca. Cena je zapravo obračunska kategorija i tehnički instrument valorizacije dogovorene naknade za obavljanje zdravstvene delatnosti. funkcioniše jedan bolesnički fond koji se alimentira doprinosima. komprehenzivnoj (sveobuhvatnoj) zdravstvenoj zaštiti. nalaze se pod društvenom kontrolom. nezavisno od broja i vrsta usluge koje je lekar sada obavezan da pruži. U finansijskoj praksi savremenog sveta egzistiraju brojne metode plaćanja zdravstvene zaštite. pregledu u ordinaciji. koji je prijavljen na tzv. Lekar se faktički plaća za svaku pojedinačnu uslugu bez obzira da li se radi o rentgenskom snimku. Lekar je „vezan" za zdravstvenu organizaciju. Od tada. poznat je u finansijskoj literaturi kao francuska verzija finansiranja. (2) plaćanje po slučaju podrazumeva da tretman odreĎene bolesti ima precizno utvrĎenu cenu. Primena ovakvog metoda plaćanja lekara u osnovi podstiče preventivu i usmerava zdravstvene radnike prema tzv. Metodi plaćanja lekara. Za razliku od francuskog modela finansiranja sa jedinstvenim fondom. i to: (1) mehanizam finansiranja kroz cenu usluga podrazumeva da je cena usluge kalkulativna osnova finansiranja zdravstveno-zaštitnih aktivnosti. koje utvrđuju eksperti lekarskih profesionalnih udruženja. Od 1967.U modelu obaveznog zdravstvenog osiguranja dominira. nemački sistem finansiranja zdravstvene zaštite sa autonomnim fondovima podrazumeva obavezno pristupanje građana jednom od brojnih bolesničkih fondova. Postoje tri osnovna mehanizma. pak. su sledeći: (1) plaćanje po usluzi može biti organizovano tako da bolesnik plaća punu cenu za dobijenu uslugu ili bolesnik plati uslugu. iako često zavise od platežne sposobnosti korisnika zdravstvenih usluga. koje plaćaju zaposleni iz zarada i poslodavci na zarade svojih radnika. Najčešće primenjuje u institucijama javnog zdravstva i držav nim bolnicama. Lekari ugovaraju preko svojih udruženja zdravstvenu zaštitu sa fondovima osiguranja. U okviru ovog model a egzistira (l) finansiranje sa jedinstvenim fondom (u Francuskoj i Švedskoj). predstavnici državnih organa i zastupnici fondova osiguranja. i (2) sistem finansiranja sa autonomnim fondovima (u Nemačkoj. listi čekanja kod dotičnog lekara. finansiranje zdravstvene zaštite iz javnih fondova obaveznog zdravstvenog osiguranja. Cene ovih usluga. zdravstveno osiguranje je osamostaljeno i odvojeno od fondova penzijskog osiguranja. Holandiji i Italiji). Pored metoda plaćanja lekara. Jedinstveni fondovski model finansiranja zdravstvenog osiguranja. Od bolesničkih fondova osiguranik dobija „tiket“ sa kojim odlazi kod bilo kog lekara koji ima aranžman sa zdravstvenim osiguranjem.

reflektuje oblik participacije u kojoj korisnik usluge plaća (doplaćuje) zdravstvene usluge (pregled. bolnički dan. odnosno iz fondova. U finansijskoj literaturi se sureću tri oblika (vrste) participacija. (3) mehanizam finansiranja kroz dotiranje ili subvencioniranje delatnosti institucija iz namenski alimentiranih sredstava svodi se praktično na subvencioniranje ili dotiranje institucija (delatnosti).(2) mehanizam finansiranja kroz cenu programa je sličan prvom mehanizmu. Dotacije ili subvencije idu iz namenskih sredstava. Pored toga. plaća neposredno određeni deo troškova zdravstvene zaštite u procentu ili u fiksnom iznosu (u zavisnosti od cene pregleda. unapred utvrĎenim. Participacije u zdravstvu Participacije u zdravstvu reprezentuju učešće korisnika zdravstvenih usluga u neposrednom plaćanju dela troškova zdravstvene zaštite. recept. kriterijumima evaluacije obima i nivoa priznatih troškova. Suosiguranje reprezentuje takav oblik participacije u kome osiguranik. Suplaćanje. plaćanje prema ukupnim stvarnim troškovima. nego integralan program. itd. kao doplata. stim što pojedinačne usluge nisu osnova za utvrđivanje cena. plaćanje po bolesti. i to: 1. Ovim oblicima ugovaranja naknada ne ocenjuje se kvalitet zdravstvenih usluga nego samo kvantitativno izvršenje zdravstvenog programa. upotrebu) zdravstvenih usluga i smanjuju zdravstvenu potrošnju. participacije deluju i na korisnike (potrošače) i davaoce (proizvodače) zdravstvenih usluga. Ugovaranje naknade Ugovaranje naknade za obavljenu zdravstvenu delatnost ili izvršene zdravstvene programe će se obaviti ili (a) prema stvarnom obimu obavljenih poslova i zadataka i u punom iznosu ostvarenih troškova. i to: (1) ugovaranjem naknade za obavljanje redovne delatnosti. (2) ugovaranjem nakande za pojedinačnu zdravstvenu uslugu i (3) ugovaranjem naknade za ostvareni program mera zdravstvene zaštite. mada nije redak slučaj da se ova sredstva uzimaju iz budžeta države. lek) u određenom iznosu (utvrđena novčana suma sredstava po usluzi). Ugovaranje naknada se može obavijati i po oblicima zdravstvene zaštite. Personalna (lična) participacija treba da deluje „preventivno" na lakomislenu utilizaciju usluga u sistemu nultih cena i podsticajno na „potreban" nivo tražnje usluga. a u slučaju bolničkog lečenja te obračunske jedinice bile bi: plaćanje po unapred dogovorenom roku. Franšiza predstavlja vrstu participacije u kojoj korisnik usluga plaća sve troškove zdravstvene zaštite do određenog nivoa iznad koga sve ostale troškove snosi zdravstveno osiguranje. cene lečenja i cene lekova). Ovaj drugi oblik ugovaranja može se u praksi sprovoditi na tri načina. kao celina. pošto reduciraju utilizaciju (korišćenje. . kao obračunske jedinice. iskorišćavanje. 2. 3. To pak implicira precizno definisanje jedinica usluga. ili (b) prema planskim. Prezentiratni oblici participacije u zdravstvu imaju za cilj da deluju na preraspodelu finansijskih tereta zdravstvene zaštite u smislu povećanja dela prihoda iz sektora stanovništva i smanjenja dela prihoda iz zdravstvenog osiguranja. Zato je ugovaranje cena programa složeniji posao od dogovaranja pojedinačnih cena usluga. plaćanje po bolničkom danu. kao korisnik usluge.

respektovale bi se razlike u demografskoj strukturi. negde između 7% i 11%. zaustavljanje dodatnog zapošljavanja zdravstvenih radnika i blokiranje rasta administrativnih troškova. U Velikoj Britaniji ova politika uključuje (1) smanjenje kapitalne potrošnje. trebalo bi verifikovati tim vrhunskih eksperata u skladu sa međunarodnim cenovnikom. npr. pošto i njihovo zdravstvo „guta" od 8 do 11% društvenog proizvoda. (5) podsticanje preventivnih aktivnosti. cost-containment literature. U savremenom svetu preduzimaju se različite akcije na planu cost-containment politike u zdravstvu. (5) povećanje naknade za zubnu i očnu negu i sl. No. budući da troškovi zdravstvene zaštite iznose više od 10% društvenog proizvoda. itd. . prosečnom trajanju lečenja.Sredstva za primarnu zdravstvenu zaštitu planirala bi se u određenom iznosu po korisniku. odnosno prema odelima struktuiranim prema broju lečenih slučajeva. i pored toga. Iznos sredstava za stacionarnu zaštitu određene populacije utvrđivao bi se u skladu sa usklađenim programom mera po zdravstvenim organizacijama. pak. To. broju dana lečenja. veka predstavlja period procvata tzv. orijentaciju na preventivu. Velika Britanija troši 7% nacionalnog dohotka za zdravstvo. nijedan zdravstveni sistem nikada neće biti u mogućnosti da odgovori potrebama svakog pojedinca. odnosno literature o racionalizaciji zdravstvene delatnosti i kontroli zdravstvene potrošnje. potvrđuje činjenica o previsokim i rastućim izdacima za zdravstveno osiguranje... U praksi se. i to: (1) strukturalne promene zdravstvenog sistema. (3) ograničenje cene bolničkog dana. (6) smanjivanje troškova lekova. Cost-containment politika u Francuskoj podazumeva: (1) kontrolisanje broja bolničkih kreveta. dosta skup. (3) regulisanje stope rasta tekuće zdravstvene potrošnje. Mere politike racionalizacije se dele u tri grupe. (2) mere orijentisane kontroli – planiranju ponude zdravstvenih usluga i (3) mere orijentisane kontroli – smanjivanju utilizacije. odnosno cene. Naknada za usluge izračunavala bi se po ostvarenom broju standardizovanih b. reflektuje činjenicu da je „proizvodnja zdravlja'' u tim zemljama postala izuzetno skupa „fabrika".costcontainment-a“ uključuje ograničavanje investicija u zdravstvu. Korišćenje skupih (domaćih ili inostranih) dijagnostičkoterapeutskih postupaka u polikliničko-konzilijarnoj i bolničkoj zaštiti. s tom razlikom što bi se laboratorijsko-dijagnostički postupci izdvajali u posebne celine – organizacije. Period 70-tih godina 20. dana ili slučajeva lečenja. kontrolu potrošnje lekova. SAD. (4) podsticanje prevencije. Za utvrđivanje normativa. povećanja participacija korisnika zdravstvenih usluga. stimuliranje alternativne medicine. Belgija. broju operativnih zahvata i sl. (2) standardizaciju zdravstvenih profila i zanimanja. COST – CONTAINMENT politika u zdravstvu Troškovi zdravstvene zaštite pokazuju značajno učešće u nacionalnom dohotku tržišnih privreda. dakle. koje impliciraju ograničavanje troškova (kontrole) i ugrađivanja elemenata racionalizacije u procesu upravljanja zdravstvenom potrošnjom. Švedski sistem je. I u ostalim zemljama Evrope (Italija. smrtnosti i gustini naseljenosti. Nemačka) strategija .o. Holandija. (2) racionalizaciju bolničkog sistema. (4) restrikcije naknada zdravstvenog osiguranja i povećanja participacija korisnika. Nemačka i Francuska ne troše mnogo manje. Izdaci za polikliničko-konzilijarnu zaštitu planirali bi se na gotovo identičan način kao u primarnoj zaštiti.

U perspektivi se sve više očekuje rastuće učešće stanovništva u godinama za penziju u radno sposobnom stanovništvu i sve veće učešće socijalnih rashoda u bruto domaćem proizvodu. Finskoj. Ovakav skup faktora . Francuskoj. Kanadi. analitičari su identifikovati niz faktora koji determinišu rast zdravstvenih rashoda: permanentni rast stope inflacije i troškova života. nedovoljno korišćenje zdravstvenih kapaciteta. Realni rashodi zdravstva su za 60% više progresirali od realnog društvenog proizvoda. hipertrofirana organizacija zdravstvene delatnosti. neefikasno pružanje zdravstvenih usluga. Švajcarskoj. Tome je doprinela i distribucija zdravstvenih usluga nezavisno od kapaciteta plaćanja. (2) porast hroničnih oboljenja. novih medicinskih kadrova i novih tehnologija u zdravstvu. i to: (1) dostupnost resursa i kapaciteta zdravstvene zaštite. učešće javnih rashoda zdravstva u ukupnim rashodima zdravstva povećalo se tokom 80-ih godina 20. (2) demografske promene i (3) rast upotrebe (intenziteta) usluga po stanovniku. Javni i privatni rashodi zdravstva su. izuzetno su rasli troškovi zdravstvene zaštite. dovoljno su se odrazili na rastući trend rashoda zdravstva. Globalni rast nominalnih rashoda zdravstva od oko 14% godišnje dekomponuje se na rast cena zdravstvene zaštite od 7. Na troškove zdravstva utiču simultano i ponuda i tražnja za medicinskim uslugama. prebukirana režija itd. (3) povećanje broja osiguranika i veći obim socijalne zaštite. Holandiji. U drugoj polovini 20. usluge). U Srbiji ne postoje takve detaljne analize. veka i do 80%. Troškovi socijalnog osiguranja od 80. Japanu. U strukturi ukupnih rashoda zdravstva. Islandu. u poslednjoj deceniji. najviše su rasli javni zdravstveni rashodi. neracionalnosti u zdravstvenoj potrošnji. Nešto sporiji rast zabeležen je u Australiji. Britaniji i Turskoj. Kao najznačajniji faktori koji generišu rastući trend troškova za zdravstvenu zaštitu su: (1) povećanje broja starih osoba. i pored toga. i apsolutno i relativno. (4) kontinuelne promene u medicinskoj tehnologiji i porast medicinskog znanja. statističari su „otkrili" značajnu zakonomernost: varijacija društvenog proizvoda od 10% inducira varijaciju zdravstvenog rashoda od 14%. (5) povećanje broja medicinskih kadrova i vrhunskih stručnjaka. kao i koncentracija medicinske nege na starije osobe. U proseku za sve zemlje OECD. god. veka učešće javnih rashoda zdravlja se povećalo u strukturi javnih socijalnih rashoda. povećali svoje učešće u društvenom proizvodu. Generalno posmatrano. Norveškoj. Doprinos svakog elementa pojedinačno u rastu ukupnih rashoda zdravstva je različit po zemljama OECD. uključujući i povećanje vrednosti radne snage. veka pa do danas godišnje se uvećavaju za gotovo 1%. Porast tražnje za zdravstvenom zaštitom zavisi uglavnom od tri faktora.8% i na rast intenziteta korišćenja usluga od 5. U tom kontekstu. i (6) porast troškova za ljudski rad. Švedskoj.3%. neekonomsko obavljanje zdravstvene delatnosti. prenaglašena regionalna i lokalna disperzija zdravstvenih kapaciteta. na rast populacije od 0. No. 20. V. (2) sistem finansiranja i (3) zdravstvena tehnologija. istovremeno.6%. Ponuda zdravstvenih usluga utiče putem novih zdravstvenih kapaciteta. Zdravstveni rashodi su se najviše povećali u SAD. Grčkoj. Rast rashoda zdravstva može se razložiti na tri elementa: (1) rast cena zdravstvene zaštite (nege. razvijenije zemlje više su izdvajale iz društvenog proizvoda za zdravstvo. U Evropi.Zdravstvena potrošnja U gotovo svim industrijski razvijenim zemljama OECD kontinuirano rastu troškovi za zdravlje i penzije kao posledica starenja stanovništva. Nova skupa medicinska tehnika i favorizovanje skupe bolničke nege u odnosu na ambulantnu medicinu. Španiji i Irskoj.

koja iznosi 90% prosečne zarade. eskalacije novih bolesti. kompenzovanje zdravstvenih troškova pacijentima i izdatke za rehabilitaciju. upravo zbog niskog nivoa bruto domaćeg proizvoda. veka.000 stanovnika čak i od SAD (i V. Ova služba nadoknađuje i deo cene usluge stomatologa. zatim. budući da su rashodi zdravstva predimenzionirani u odnosu na materijalne mogućnosti privrede i društva. . pooštravanje uslova bolesničkog osiguranja. uključujući i participacije i tržište. sredstava državnog budžeta. doprinosa lokalnih vlasti i osiguranika." sa najpravednijim sistemom socijalnog osiguranja u svetu. To što Srbija ima više lekara na 100. jer SAD tri puta više izdvajaju za zdravstvo od Srbije. kao što se to čini u gotovo svim zemljama sveta. zdravstvene usluge za majku i dete. Primarna medicinska nega. racionalizacija nove tehnike i plafoniranje rashoda za opremanje zdravstvenih objekata. pogotovu što je nizak nivo društvenog proizvoda po glavi stanovnika i veoma niski koeficijent izdvajanja društvenog proizvoda za zdravstvo. To znači da je prisutna restriktivna politika u zdravstvenoj potrošnji. dohotka od kapitala. Oblasna medicinska nega obezbeđuje se u oblasnim bolnicama. Konačno. Zdravstveno osiguranje obuhvata medicinsku pomoć. eksplozije medicinske tehnike. U ukupnim sredstvima za zdravstveno osiguranje. U Švedskoj funkcioniše šest bolničkih regiona. oblasnu i regionalnu medicinsku negu .9% ukupnih sredstava. Naknada za bolnički tretman plaća se direkmo iz sredstava lokalne službe socijalnog osiguranja. a uplate poslodavaca i samostalnih zanimanja 85%. kućna lečenja. preventivnu aktivnost (zdravstveno prosvećivanjc). Švedski model zdravstva Švedska je danas jedna od najrazvijenijih zemalja „ekonomskog blagostanja. sredstva drž ave participiraju sa 15%. Britanije i Irske) ne reprezentuje „zdravu performansu". celokupno aktivno stanovništvo ima pravo na novčanu naknadu za vreme bolesti.7%). u kojima je smeštena i specijalistička služba. mere ze reduciranje medicinske potrošnje i troškova zdravstvene zaštite. ostaje da se vidi u okviru formalizovane zdravstvene strategije tokom 21. Srbija ne može ništa bolje ni očekivati. orijentacije na manje skupe usluge.generirao je rast troškova zdravstva i povećavao gubitke u zdravstvenoj delatnosti. U Švedskoj prva poseta specijalistima je besplatna. koja se sve više obezbeđuje od strane lokalnih centara. Pri tome. smanjenje budžetskih subvencija. U Švedskoj se socijalno osiguranje finansira od uplata poslodavaca na ime doprinosa za socijalno osiguranje. Srbija oponaša prinudni trend smanjenja socijalne potrošnje. Uplate poslodavaca dominiraju u strukturi sredstava (sa 65. izuzev besplatne zdravstvene nege zuba deci do 16 godina i omladini do 19 godina (ako uslugu pruža javna stomatološka služba). dnevnu negu i kućnu negu. To su mere koje impliciraju fiksiranje tarifa u zdravstvu. kao i bolničko lečenje u javnim bolnicama. Da li će prezentirane mere biti dovoljno snažne da blokiraju rastući trend rashoda zdravstva u uslovima relativno značajnog produženja života. politika reduciranja javnog finansiranja i povećanje samofinansiranja zdravstva. Tu su i participacije korisnika zdravstvenih usluga. Regionalna medicinska nega pruža usluge onim pacijentima kojima je potreban tretman od strane visoko obučenih specijalista i najmodernijih medicinskih uređaja. američka zdravstvena potrošnja po stanovniku je za 20 puta veća od srpske per capita zdravstvene potrošnje. obezbeđuje ambulantske usluge. I bez obzira na to. nadoknadu za vreme bolesti i materinstva i novčane naknade za određene slučajeve. relativno izraženog porasta stare populacije. Socijalne politike razvijenih zemalja usmerene su na smanjenje zdravstvenih rashoda. Država participira sa 18. kao i medicinskih kapaciteta. Sistem zdravstvene nege podeljen je na primarnu.

uprkos kritikama iz bolnica. Deinstitucionalizacija se. iako su njihovi troškovi tretmana sasvim različiti. Deficit pada na teret sredstava klinike za iduću godinu. Nezadrživi rast troškova. i naročito se odnosi na negu starih lica.prosečnim troškovima. za jedan dan lečenja. Jedna od 470. medicinska nega postaje ličnija ali i jeftinija. po tom osnovu. obezbeđujuci. jeste sada cilj u svim projektima reformi. Snažna finansijska intervencija dolazi iz javnih izvora kako bi se obezbedila solventnost svih socijalnih grupacija. Sredstva se obezbeđuju opštim oporezivanjem u V. Manji troškovi bolje zdravstvo. koja podrazumeva postepeno smanjenje bolesničkih postelja i ostavljanje više novca za primarnu negu (za lokalne lekare i kućne sestre-negovateljice). Lavovski deo plaća se iz poreskih izvora koje dodeljuju provincije. operacija bubrega i slomljenja ruka iskazuju se istim aršinom . reprezentuje neku vrstu prirodnog zakona . Težnji za smanjenjem troškova zdravstva pomažu danas i različite forme tzv. Time je praktično povećan stepen decentralizacije organizacije. U strukturi ukupno odobrenih sredstava klinike i odeljenja u bolnicama. nosi naziv „operacija tumora na mozgu žena preko 60 godina". dok komunalne negovateljice vrše potrebne nabavke i pranje posuđa i postelja. sve se više autonomno raspolaže sredstvima. Bez obzira o kojoj zemlji je reč. zdravstvena služba je sve skuplja . po kome su opštinama dodeljena veća prava u zaštiti zdravlja. od pre nekoliko godina prisutna je parola „ deinstitucionalizacije“. Srčani infarkt. Ovaj postupak u SAD obuhvata gotovo 8000 kliničkih dijagnoza i 470 grupa sa kompletnim podacima o pacijentima. Pored toga. na taj način. Britaniji je izabran sistem (zdravstveni) u kome je ponuda praktično izjednačena sa javnom službom. Lokalni i regionalni organi vlasti ključni su nosioci odlučivanja u zdravstvenoj zaštiti. odnosno regionalnim porezima u Švedskoj. npr. upravljanja i finansiranja zdravstvenog osiguranja. bilo da je u pitanju finansiranje troškova.troškovi zdravstva rastu ne samo u apsolutnim iznosima nego i u relativnim odnosima. donet je Zakon o javnom zdravlju u Švedskoj. dok se suficit može naknadno koristi u vidu dodatnih sredstava. predstavnici lokalnih vlasti i bolnica pretresaju „godišnji bilans" i utvrđuju deficit ili suficit. i interpretira se posle detaljnih ispitivanja. sve usluge besplatno. U tom susretu političara i lekara meri se radni učinak u bolnici. slobodnog budžetiranja. nastavlja. Na kraju fiskalne godine.u kući. uključujući čak i pitanje da li je za bolesnika kuća najbolja bolnica. čiji broj raste u gotovo svim zemljama OECD. U Švedskoj i V. Za sada računski sistemi operišu samo sa prosečnim troškovima. Da bi se ovaj problem razrešio pribeglo se upotrebi američkog DRG-a (Diagnostic Related Grouping).Tokom 1983. Švedska iskustva govore ilustrativno: U Švedskoj lekovi su potpuno bespatni samo u stacionarnim bolničkim ustanovama i u hroničnim slučajevima. godine. Učešće pacijenata pokriva samo 4% ukupnih troškova. To znači da se medicinska nega pruža na licu mesta. a u slučaju vezanosti za krevet . Britaniji. Kućne sestre daju lekove i mere temperaturu. Tako se postupa i sa . U SAD je svaki pojedinac samostalan u izboru tipa zdravstvenog osiguranja. nezavisno od tipa izbora zdravstvenog osiguranja. bilo da je reč o organizaciji. U Nemačkoj i Francuskoj kotizacije za socijalno osiguranje (doprinosi za zdravstvo) jesu predominantni izvori finansiranja. U deinstitucinalizaciji. Svaki građanin Švedske plaća proporcionalni „zdravstveni" porez prosečno 14% od prihoda. Indikatori razvoja zdravstvene delatnosti i politika finansiranja zdravstvene zaštite Sistemi zdravstvenog osiguranja u zapadnim zemljama su raznovrsni.

(5) prosečna zarada. No. Međutim. (6) troškovi poslovanja po bolničkom danu. Jedinstvenosti modela. pak. U pokazatelje procesa spadaju: (1) prosečna dužina lečenja u zdravstvenoj ustanovi. Samim tim i princip redistribucije ide od zdravih ka bolesnima i od zaposlenih ka nezaposlenima. nižim zdravstvenim statusom. (4) broj dijagnostičkih. prema tome. Sredstva za finansiranje zdravstvenog sistema obezbeđuju se opštim oporezivanjem (V. Danas je posve jasno da je priznanje prava na zdravlje postalo inkopatibilno sa obezbeđenjem potrebnih izvora resursa. francuski. koja obezbeĎuje sve usluge besplatno. pokazatelji procesa i pokazatelji outputa. U tržišnom sistemu finansiranja zdravstvene zaštite egzistira čvrsta veza između dohotka i utilizacije. u sistemu „potpuno razvijenog zdravstvenog osiguranja" sa nultim cenama. U tom kontekstu se koriste pokazatelji inputa. zdravstvenog stanja pojedinca. pošto se svaki nacionalni zdravstveni sistem javlja kao neka vrsta kompromisa izmeĎu priznanja prava na zdravlje i društvenog utroška. Za organizaciju i finansiranje zdravstvene delatnosti. to je karakteristično i za švedski. Logika redistribucije ide od bogatijih ka siromašnijim. Britanija).sestri. Američki sistem karakteriše izuzetna nejednakost u pogledu distribucije sredstava i nepristupačnost zdravstvenoj zaštiti svih građana. ali sa naglašenom privatnom dopunom. postavlja se pitanje koji izdatak pojedinac može lično da podnese u medicinskoj potrošnji i pitanje da li svi pojedinci mogu biti izjednačeni u mogućnosti korišćenja raspoloživih sredstava. Tražnja zdravstvene zaštite je u tom slučaju elastična u odnosu prema dohotku. već od tzv. Takav problem socijalne nejednakosti u potrošnji socijalnog osiguranja u SAD sve više zahteva državnu finansijsku intervenciju. britanski. dohodak pojedinca. švajcarski i nemački sistem zdravstvenog osiguranja. tj. pojedinci su samostalni u izboru tipa zdravstvenog osiguranja. nije neposredni izvor sredstava zdravstvene zaštite. U pokazatelje outputa ubrajaju se: (1) stopa smrtnosti pacijenata. U SAD. (4) broj pacijenata na jednog pomoćnog radnika. U pitanju je. i (7) troškovi iskazani po bolničkom danu/pacijentu. Sistemi zdravstvenog osiguranja su veoma raznovrsni u zemljama OECD i to bilo da je reč o organizaciji ponude ili bilo da je u pitanju finansiranje troškova. Samim tim obezbeđenje sredstava za pokriće materijalnih izdataka razapinje se između podržavljenja (budžetizacije) i privatizacije (defiskalizacije). budući da organizacija zdravstvenog sistema ne drži korak sa ekonomskom realnošću. internističkih i hirurških procedura po lekaru . (2) broj pacijenata na jednu medicinsku sestru. Zato tražnja zdravstvenih usluga i ne zavisi od visine dohotka. Tradicionaini mehanizmi preraspodele između aktivnih i neaktivnih postaju sve manje efikasni zbog nezaposlenosti i starenja stanovništva. U tom sklopu. (3) broj pacijenata na jednog administrativnog radnika. Na kraju. U pokazatelje inputa svrstavaju se (1) broj pacijenata na jednog lekara. a priznanje prava na zdravlje ostvaruje se snažnom finansijskom intervencijom iz javnih fondova. pošto postojeće veze između doprinosa i usluga postaju labavije. sasvim je onda logično . odnosno regionalnim oporezivanjem (Švedska). kriza kompromisa izmeĎu prava na zdravlje i troškova. Švedska i V. Princip je isti kao kod obrazovanja.ostalim grupama. pored normativa i standarda. (2) stopa hospitalnih infekcija i (3) stopa izlečenja. gotovo i da nema. procenjuje se da li jedna bolnica uradi više od druge ili je ta bolnica neekonomičnija sa raspoloživim sredstvima. kao korisnika ili pacijenta. bitni su i pokazatelji (indikatori) koji se obično koriste u proceni evaluacije (ocene) performansi zdravstva. Britanija su odabrale sistem u kome je ponuda praktično izjednačena sa javnom službom. Budući da je vrlo dobro poznato daje niži dohodovni status pojedinca vezan sa slabijim zdravljem. (2) prosečan broj dijagnostičkih procedura po pacijentu. dakle. (3) broj pregleda po lekaru i sestri i. Bezuslovnost prava na medicinsku potrošnju jeste princip.

Zdravstveni radnici. žale da rastući troškovi zdravstvenog osiguranja. veka Ekonomska kriza i inflacija uticale su na promenu strukture rashoda zdravstva u gotovo svim zemljama savremenog sveta. krenule u pravcu pojačane privatizacije zdravstvenih servisa. Brojna empirijska istraživanja pokazala su da zdravstveno osiguranje „briše" uticaj dohotka na korišćenje zdravstvene zaštite i podiže nivo zdravstvene potrošnje. Australija je krajem 1991. povećanja uplate za bolničku negu i povišenja tarife za recepte kako bi se zdravstvo spasilo od haosa. ali i lekare i medicinsko osoblje sa novim vidovima kontrole zdravstvenih troškova (jer je budžet za socijalno osiguranje. zajedno sa razvojem zdravstvenog osiguranja i rastom stanovništva. za socijalni budžet bila prinuđena da uvede nadoknadu za sve medicinske konsultacije. koje su uslovljene različitom dohodovnom moći. godine. a državne vlade već ne mogu da izdrže troškove subvencionisanja medicinskih troškova za penzionere i siromašne. veka broj starijih osoba od 70 godina dostigao je nivo od 7% ukupnog stanovništva. dijabetes. zato. stomatolozi. koje one plaćaju na ime svojih zaposlenih. koje inkorporiraju restriktivni kurs finansijske politike zdravstvenog osiguranja. činjenice govore da blizu 10% populacije boluje od teških bolesti. Takva je situacija u V. tj. javlja da neutrališe razlike u korišćenju zdravstvene zaštite stanovništva. Početkom 21. Francuska vlada je. veka izgledala: personalni rashodi 60% (medicinsko osoblje. naučno-tehnološki napredak). Britaniji. čime je odstupila od principa besplatne zdravstvene zaštite. Zdravstvena potrošnja je funkcija tri faktora. čija vlada zazire od reforme zdravstvenog sistema zbog nasrtljivog medicinskog lobija. isto tako. pogotovu u uslovima dugotrajne krize i stagnacije. Pored toga. Eksplozivni rast bolničkih . sposobnost i obrazovanje kadrova.). u nameri da pokrije rastuće troškove i da obuzda rasipničke medicinske tretmane. koje zahtevaju dugotrajno i skupo lečenje (rak. i (3) tražnje standardne zaštite. teški oblici hipertenzije itd. I američki zdravstveni sistem ušao je u finansijski tesnac. vrši pritisak na sve vlade širom sveta da se suprostave medicinskom lobiju. Kompanije se. koje karakteriše stalno jačanje fondovsko-decentralizovanih i slabljenje budžetsko-centralističkih mehanizama finansiranja. i to: (1) ponude zdravstvene zaštite (kapaciteti institucija. preterao sa deficitom). (2) promene sistema i politike finansiranja zdravstvenih delatnosti. kao i ostalim oblastima društvenih delatnosti. ostali materijali i troškovi) i troškovi građenja 7%. uticale na povećanje opštih predispozicija za korišćenje zdravstvene zaštite.stanovništva. kao i budžet za lekove. Takvo stanje u zdravstvu postaje ekonomski nepodnošljivo. koji štiti nasleđene privilegije. Italija i Španija su. Kombinacija starenja stanovništva i tehnološkog napretka. uznemirila poresku javnost. lekovi u prodaij. Organizovano zdravstveno osiguranje se. istanjuju profite i umrtvljavaju mobilnost rada. prosečan životni vek je preko 70 godina. Struktura rashoda je krajem 20. koje su. ostalo osoblje i nega). promene strukture i opsega zdravstvenih potreba i promena u socijalnoj strukturi korisnika . Stanje zdravstva na početku 21. troškovi materijala i opreme 33% (lekovi po receptu. lekari i farmaceuti sada pribegavaju čak i javnim protestima.da osobe sa nižim dohotkom više traže i više koriste zdravstvenu zaštitu. To govori da troškovi zdravstvenih službi vrtoglavo rastu u gotovo svim razvijenim zemljama. U te svrhe koriščen je i marš bolničarki na Jelisejskim poljima. povećavajući socijalne doprinose. I u zdravstvu. tako. tako da pitanje zdravstvenih izdataka i njegovih opterećenja za državne budžete izbija u prvi plan.

koje se ogleda u boljoj organizaciji zdravstvene zaštite. Pri tome. socijalno-patoloških problema (ubistva. koja se ogleda u povećanju smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti. prema tome. efikasnu. Razvoj zdravstva. (3) usporeni tehnološki razvoj i rast naučno-tehnološkog jaza između razvijenih i nerazvijenih zemalja. . Međutim. (2) nekoordiniran naučnoistraživački rad u medicinskoj nauci. ekonomičnu. vračevi) itd. narkomanija). Postavlja se pitanje šta je uopšte produktivnost ili racionalnost u radu zdravstvenih organizacija? Neracionalnost u zdravstvenoj delatnosti ne može se meriti samo rastom finansijskih sredstava uloženih u zdravstvenu zaštitu. neuroze. Uticaj zdravstva treba da ima presudan značaj za održavanje i očuvanje zdravlja i proizvodne sposobnosti. U zdravstvu je izuzetno važno racionalno poslovanje. Isto tako. može da skrene u pravcu destabilizacije zdravstvenog stanja nacije. u smanjenju troškova poslovanja. kao i visoka suma sredstava investirana u savremenu opremu. kompletnu i kompleksnu zdravstvenu zaštitu stanovništva uz racionalno korišćenje svojih resursa . treba da obezbedi dostupnu. Tu se racionalnost mora posmatrati u širem kontekstu. obezbeđenja brzog izlečenja i skraćenja dužine odsustvovanja sa posla zbog bolesti. Ovakav model razvoja zdravstva posledica je visoko socijalizovane i državno kontrolisane medicine. (2) snažan kadrovski pritisak na zapošljavanje praćen ograničenim mogućnostima zapošljavanja (rast nezaposlenosti zdravstvenih radnika). vek" treba da postane više zdravstveno informativni centar i učilište nego dijagnostičkoterapijski pogon. on je efikasan samo kada se radi o prevenciji. Dominacija profesionalnih. Jer. koje sprečavaju nastajanje invaliditeta i povećanje odsustva sa posla. opreme i prostora. samoubistva. u tom kontekstu. (3) nedostatak standarda i normativa. ne može se a priori smatrati rasipanjem sredstava. u većoj povezanosti zdravstvenih organizacia. Važniji su medicinski efekti. anemija). nasilje. prepisivanje skupih lekova u lečenju ljudi automatski ne vodi u neracionalnost. u smanjenju prosečnog trajanja dužine bolničkog lečenja. i. smrtnosti odojčadi i smrtnosti starijih osoba. sada je neophodno napustiti filozofiju dijagnostičko-terapijskog razvoja zdravstva. u usporavanju rasta naknada zarada zbog izostajanja za posla. hroničnih i degenerativnih bolesti. razvoj zdravstva u današnjim uslovima karakteriše i sledeće: (1) razvoj uz ograničene finansijske mogućnosti. (7) prevaziđene klasične metode u protivepidemijskoj zaštiti u očuvanju zdravlja i radnih potencijala. naročito efekti koji se ostvaruju u oblasti zaštite radnih ljudi i zaštite životne i radne sredine. pa. Kao takav. i sl. bioenrgetičari. pravovremena terapija i rana rehabilitacija. (5) dupliranje kapaciteta. i prividno skupa edukacija zdravstvenih kadrova. reprezentuju esencijalni segment racionalnosti i efikasnosti zdravstvene delatnosti. jer brža dijagnostika. dijagnosticiranju i lečenju tradicionalnih zdravstvenih problema. kvalitetnu. zahteva nov tip zdravstvene politike i nove obuke zdravstvene akcije. za investicije u kapacitete i za ulaganje u kadrove. koji se ostvaruju uloženim sredstvima. pošto „dom zdravlja za 21. Zdravstvo. Iz tih razloga reformi zdravstva pripada centralno mesto. pogotovo ako je to medicinski opravdano sa stanovišta skraćivanja trajanja lečenja. i za efikasnost ukupne ljudske delatnosti. Glavni generatori globalno neracionalnog poslovanja zdravstvene delatnosti su: (1) nepostojanje jedinstvenog informacionog sistema u zdravstvu. (4) nedovoljna funkcionalna povezanost zdravstvenih organizacija. u manjoj potrošnji lekova. morbiditeta od društvenijh i psiho-neurotskih bolesti (ciroza jetre. u uslovima izražene dugotrajne ekonomske i finansijske krize.kadrova.troškova za nezaposlene dostigao je vrtoglave visine. (4) jačanje ugleda alternativne medicine (travari. (6) nedostatak standardizacije medicinske opreme visoko tehnološke vrednosti. prostitucija.

(3) ostvarivanje standarda koji su propisani za lekare. itd.U zdravstvenoj delatnosti se za vrednovanje kvaliteta rada i doprinosa koriste sledeći pokazatelji: (1) broj obolelih i zdravih koji su dobili zdravstvenu zaštitu. mortalitet (godišnji broj smrtih slučajeva na 1000 stanovnika). (7) dužina lečenja bolesnih i nesposobnih za rad. prosečna dužina života u populaciji. . (6) broj izgubljenih radnih dana usled bolovanja. (5) morbidnost (broj obolelih u odnosu na ukupno stanovništvo). (2) intenzitet korišćenja pojedinih faza zdravstvene zaštite. (4) odnos broja lekara prema broju pacijenata. nesposobnost.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful