Ekonomika zdravstva i zdravstvena zaštita Zdravstvo se definiše kao skup institucija i aktivnosti koje deluju na očuvanju i unapređenju zdravlja

. Ovaj pristup sistemu zdravstva je nešto uži u odnosu na sistem zdravstvene zaštite koji, osim aktivnosti medicinskih zdravstvenih institucija, uključuje i sve ostale mere usmerene ka očuvanju i unapređenju zdravlja. U najširem smislu reči, sistem zdravstvene zaštite obuhvata i zdravstvno osiguranje, koje inkorporira socijalnu sigurnost građana. Ciljevi sistema zdravstvene zaštite su: (1) očuvanje i unapređivanje zdravlja (povećanje kvaliteta života, povećanje stvaralačkih mogućnosti i povećanje socijalne sigurnosti), (2) povećanje produktivnosti rada, (3) jačanje odbrambene sposobnosti zemlje, i (4) povećanje doprinosa ekonomskom i socijalnom razvoju društva. Oblici zdravstvene zaštite su: (1) primarna zdravstvena zaštita (preventiva i kurativa), (2) polikliničko-konzilijarna zdravstvena zaštita i (3) stacionarna zdravstvena zaštita. Po svojoj funkciji, primarna zdravstvena zaštita prati proces dijagnostike i tretiranje bolesnika, sprovodi posthospitalnu negu i kućno lečenje. Timovi primarnih lekara locirani su u zdravstvenim stanicama, u domovima zdravlja i sl. Polikliničko-konzilijarna zdravstvena zaštita ima za zadatak pregled bolesnika u specijalističkim ordinacijama, uključujući i znatan deo laboratorijsko-dijagnostičke aktivnosti i deo terapeutskih i rehabilitacijskih aktivnosti. Konzilijarno poliklinička delatnost sprovodi se u bolničkim poliklinikama i samostalnim dijagnostičkim centrima, i u sklopu posebnih domova zdravlja. Delatnost stacionarne zaštite zdravstvenih usluga pretpostavlja, integralno tretiranje, odnosno funkcionalno povezivanje svih tih delatnosti. Stacionarnu zdravstvenu zaštitu provode opšte, specijalne i kliničke bolnice, te različite ostale stacionarne zdravstveno-socijalne institucije. Oblici funkcionalnog organizovanja zdravstvene zaštite su: (1) u primarnoj zaštiti zdravstvena stanica, dom zdravlja, medicinski centar; (2) u polikliničko-konzilijarnoj i stacionarnoj zaštiti - poliklinike, opšte i specijalne bolnice, specijalni zavodi, medicinski centri; (3) ostale institucije - zavodi za zaštitu zdravlja, stanice za hitnu pomoć i apoteke. Ekonomika zdravstva se, po pravilu, bavi identifikovanjem nivoa i strukture zdravstvenih potreba, iznalaženjem najefikasnijih metoda zadovoljavanja zdravstvenih potreba, procenjivanjem zdravstvenog stanja nacije, utvrđivanjem inputa i outputa u zdravstvu i merenjem dobitaka - gubitaka u slučaju zadovoljavanja-nezadovoljavanja zdravstvenih potreba. U tom smislu, važne su sledeće osnovne ekonomske karakteristike zdravstvenih usluga: (1) neregularnost i nepredvidivost izbijanja bolesti, (2) postojanje tzv. eksternih efekata (eksternalija), (3) nesposobnost pojedinca da oceni sopstveno zdravstveno stanje, (4) dvostruki karakter izdataka za zdravstvenu zaštitu, simultano posmatranih i kao potrošnja i kao investicija, (5) relativno visoko angažovanje i rada i sredstava po jedinici outputa, i (6) međuzavisnost osnovne delatnosti sa procesom obrazovanja novih kadrova. Posledice konceptualnih reformi ili intervencija na području socijalne medicine i zaštite zdravlja doprinele su kreiranju novih termina i koncepata, kao što su: quality of life, health development, lifestyle, health promotion, self-care, s ciljem da zamene klasične termine, kao što su prevention, health protection, health education, health information. U tom kontekstu se posebno izdvaja termin „health promotion", koji izražava novu filozofiju i novu paradigmu zdravstvene politike i razvoja. U dosadašnjem „modelu bolesti", bolest je reflektovala

senilnost. Tablica pruža mogućnost da se izračunavaju i gubici društvene zajednice ukoliko proizvođač umre na samom početku produktivnog doba. koja je izgubljena zbog prerane smrti. novi će lekovi lečiti mentalne bolesti. Genetska istraživanja. daje detaljnije i kompleksnije kvantifikovanje ekonomske vrednosti života. Hanlon je sada svaki od navedenih faktora „razbio" na kalkulativne elemente socioekonomske vrednosti ljudskog života. debljinu. poboljšavanje zdravlja. kalkulisanje gubitaka potencijalne zarade žrtve prerane smrti kojima bi ona. Koncept „health promotion" ne negira važnost bolesti. Tablica. računanje gubitaka koji znače čisti odbitak od postojećeg društvenog bogatstva u slučajevima kada je osoba umrla pre nego je svojim produktivnim radom uspela stvoriti višak vrednosti kojim zajednici vraća dug u iznosu koji je uložen u podizanje te osobe do faze produktivne sposobnosti. otkrivanje bolesti. merenje zdravlja. vratila zajednici investicirani iznos i obogatila zajednicu. narkomaniju. Drugi element kapitalnog ulaganja u . uzimanjem u obzir sledeća tri faktora: (1) kapitalno koštanje (investicije koje svaka društvena zajednica ulaže u svako dete pre njegovog rođenja). uključujući i razlike). osiguranje za slučaj bolesti.) i koliki je njegov prosečni doprinos povećanju društvenog bogatstva u produktivnom dobu (iznad 18 god. da nije prerano umrla. Weisbrod je sastavio tablice iz kojih se mogu izračunati sadašnje vrednosti budućih zarada. U tom smislu. drugo. za razliku od Weisbrodove metode. virusne bolesti itd. (2) koštanje uvoĎenja čoveka u produktivnu fazu života (investicije koje društvo ulaže u čoveka od samog njegovog rođenja pa sve do navršenih 18 godina života) i (3) period produktivnosti (povraćaj sredstava koje društvo očekuje od svojih ulaganja u čoveka. To omogućuje da se izračunavaju gubici nastali z bog prerane smrti od bilo koje bolesti ili drugog uzroka. Hanlonova metoda. Wiesbrodova metoda omogućava nam da procenimo koliko bi prosečni radnik zaradio da nije prerano umro.fundamentalni kriterijum globalne produkcije zdravstvenih usluga: prevencija bolesti. dakle omogućuje dva tipa gubitaka zajednice usled prerane smrti čoveka: prvo. Prvi element se odnosi na ekonomsku cenu nesposobnosti za rad majke za vreme graviditeta u kome se gubi deo produktivnog potencijala. U svojoj analizi Weisbrod je pošao od shvatanja da se „bolje zdravlje može kupiti" i pokušao da kvantifikuje ekonomske efekte kao odlučujući kriterijum za procenu socijalnih benefita unapređenja zdravlja. U epicentru je. ono „zdravije kojim raspolaže čovek koji živi sa dijagnozama". odnosno kolika je sadašnja neto vrednost njegovih budućih zarada. tj. lečenje bolesti. transplantacija organa i „banke rezervnih delova" učiniće mogućim popravljanje ljudskog tela. „pozitivno zdravlje". ali zahteva radikalnu orijentaciju medicine i socijalne politike prema zdravlju: „otkrivanje" zdravlja i njegovih determinanti. Ekonomska vrednost života U problematici procenjivanja ekonomske vrednosti čoveka i ekonomskih gubitaka zbog prerane smrti poznata su dva metoda. veruje se. Tako je kapitalna vrednost razbijena na sedam elemenata. Zbir uloženih sredstava društva i sadašnje vrednosti budućih zarada daje ukupan gubitak zbog prerane smrti. zdravstvena zaštita se danas temelji na primeni savremene medicinske tehnologije i na kompjuterizaciji medicine. preventirati rak. pomoći će u budućnosti eliminisanju genetskih bolesti i hendikepa. rehabilitacija bolesnog. i to: Weisbrodova i Hanlonova metoda. odnosno pre početka vraćanja društvu iznosa sredstava koje je društvo u njega ulagalo u periodu odgoja. dakle.). Na osnovu tih tablica se može videti koliko je prosečno društveno ulaganje u čoveka u njegovom neproduktivnom dobu (ispod 18 god.

kalkuliše se sledećim elementima: (1) troškovi smeštaja. kao ekvivalent oplodnje kapitala da je on bio uložen u proizvodnju ili trgovinu. U tu drugu fazu života ulažu i roditelji i društvo i to u fizičko sazrevanje i profesionalno osposobljavanje deteta. Tek tada čovek dolazi u poziciju da proizvodi sredstva za vlastito izdržavanje. Treći element kapitalne vrednosti odnosi se na procenu vrednosti rizika od povrede majke pri poroĎaju sa evidentnim posledicama na njenu proizvodnu sposobnost i na dužinu života. (2) kamata na neto zarade i (3) neekonomski produktivni potencijal. obuće i ishrane. Neto zarada. koštanje hospitalizacije i porođaja. bilo kako da je uložena. (2) vrednost vremena koje je majka posvetila nezi i uzrastu deteta. Konačno. donosi društvu godišnju dobit u . Na bazi prosečne neto zarade i prosečno očekivanog trajanja radnointenzivnog života procenjuje se ukupna potencijalna neto zarada koju čovek ostvaruje u toku svog radnoaktivnog života. da stekne uštedu za vlastito izdržavanje u staračkom neproduktivnom dobu i da doprinese svoj udeo opštem društvenom progresu. koji počinje sa navršenih 18 godina (punoletstvom). U kalkulisanju čovekove proizvodne vrednosti u njegovoj produktivnoj fazi života valja uzeti u obzir ne samo stavke njegovih doprinosa društvenom bogatstvu nego i stavke odbitaka od društvenog bogatstva koji nastaju kao posledica izloženosti čoveka u tom dobu rizicima da postane trajno nesposoban za rad. Kalkulisanjem sa svim ovim navedenim elementima kapitalne vrednosti. (3) troškovi edukacije. Konačno. mada je veoma teško pronaći monetarni izraz ekonomske vrednosti rizika od mrtvorođenosti i neonatalne smrti. odeće. sedmi element inicijalnog ulaganja u život odnosi se na kamatu koja bi se mogla dobiti na iznos koji je inicijalno investiran u čoveka da je taj iznos. Drugi deo neto vrednosti služi za „kreditiranje" budućeg izdržavanja u kasnijoj fazi neproduktivnog života. Čovekov doprinos društvenom bogatstvu Hanlon kalkuliše preko sledećih elemenata: (1) potencijalne neto zarade. godine života. Hanlon je izračunao da je u SAD u jedno dete u trenutku njegovog rođenja bilo već investirano oko 1070 dolara. (4) troškovi zdravstvene zaštite. da prerano umre ili da postane supstandardan (fizički ili psihički defektan. koštanje opreme porodilje i novorođenčeta. treći faktor u Hanlonovoj računici ekonomske vrednosti života jeste period produktivnosti. bio stavljen na štednju. Četvrti element kapitalne vrednosti života reprezentuju direktni troškovi poroĎaja (koštanje prenatalne i postnatalne zdravstvene zaštite. kada faktički počinje produktivna faza ljudskog života. (5) troškovi rekreacije i transporta (prevoza). i (7) procena vrednosti rizika u slučaju smrti pre 18 godina. ali i višak dovoljan da vrati roditeljima i zajednici ono što su u njega do tada uložili. Pored potencijalne neto zarade za procenu doprinosa (čoveka) društvenom bogatstvu važna je i kamata na neto zarade. Po odbitku prosečnih troškova života u radnoproduktivnoj fazi ostaje neto vrednost od koje jedan deo pojedinac vraća zajednici (u ekvivalentnom iznosu investiranog u njegovo podizanje). Šesti element kapitalne vrednosti jeste sama ekonomska vrednost rizika od dečije bolesti i povrede u samom toku poroĎaja i neposredno posle poroĎaja. Drugi faktor Hanlonove metode jeste cena uvođenja čoveka u produktivnu fazu života. umesto što je uložen u čoveka. „Koštanje" ulaganja u čoveka do njegove 18. i gubitak „proizvodnje" majke za vreme porodiljskog odsustva sa posla). (6) ostali troškovi. Treći pak deo neto vrednosti reprezentuje učešće pojedinca u povećanju društvenog bogatstva koje će koristiti buduće generacije. asocijalan). Peti element inicijalnih ulaganja u život čoveka odnosi se na procenu vrednosti rizika od mrtvoroĎenosti i neonatalne smrti deteta (smrtnost do mesec dana života).život jeste procenjivanje vrednosti rizika smrti majke usled poroĎaja. da oboli.

pored dobitaka. No. zbog prerane smrti čoveka izazvane bolešću. lucidnost Marksa. ustvari. koje se ne mogu monetarno izraziti. U produktivnoj fazi čoveka.i iznos dobiti koju je društvo na toj zaradi ostvarivalo tokom vremena (a koja je jednaka sumi prihoda od kamate koji bi se dobili da je celokupna zarada bila stavljena na štednju). Cena – rentabilnost čoveka Pojam „cena čoveka" bio je poznat u svim eksploatatorskim društvima idući kroz istoriju ekonomske misli. i završavaju se sa troškovima dostizanja socijalne zrelosti. naime. međutim. Kasnije je Engels pokazao da svaki odrasli čovek može da proizvede više nego što . Porast izdataka za kvalifikovanu radnu snagu. ne poklapa sa njegovom socijalnom vrednošću. u obračunu treba uzeti u obzir i neekonomski produktivni potencijal (socijalne i etičke vrednosti čoveka). Rashodi „proizvodnje" čoveka počinju još pre njegovog rođenja (troškovi udaje njegove majke i troškovi za vreme bremenitosti majke). Nemoguće je. socijalna vrednost čoveka. (2) cena zdravstvene zaštite. imaginaciju Mocarta. nagnalo je buržoaske teoretičare da se ozbiljnije pozabave problemom „rentabilnosti" čoveka u formi lansiranja nove koncepcije „ljudskog kapitala". Tada je objekat kupoprodaje bio i sam čovek. o odbicima od društvenog bogatstva. pošto je osposobljavanje radnika podrazumevalo određene novčane izdatke. No. rad i kapital). Sve ove odbitke Hanlon je uračunao u ukupne odbitke od potencijalnog proizvodnog doprinosa čoveka zajedno sa kapitalnim investicijama u čoveka i troškovima uvođena čoveka u produktivnu fazu života. tim gubicima treba pridodati i gubitke zbog povremene ili trajne nesposobnosti za rad izazvane bolešću ili povredama. Hanlonova metoda kalkuliše sa sledećim stavkama: (1) vrednost rizika nesposobnosti za rad u toku produktivne faze života. darovitost Pikasa. i ekonomske troškove ulaganja u lečenje i rehabilitaciju obolelih ili povređenih. Ali. itd. U računici doprinosa društvenom bogatstvu zato valja pridodati . Intelektualni potencijali čoveka jesu nemerljiva kategorija. nastavljaju se sa troškovima izdržavanja i vaspitanja deteta. ali je tek Engels utvrdio da „cena proizvodnje" čoveka zavisi i od njegovog uzrasta u momentu procenjivanja. Radi se. Kasnije su i teoretičari počeli da radnu snagu shvataju kao svojevrsni „ljudski kapital". Ali. koja je odbacivala dopunski profit. po pravilu. koja se maksimalno dostiže u zrelom rastu. (3) vrednost rizika od prerane smrti u produktivnoj fazi života.. Ovu ukupnu sumu troškova Engels je nazvao „investiciona cena čoveka". koji nastaju zbog izloženosti čoveka raznim rizicima. Engels je razlikovao „investicionu cenu". (4) vrednost rizika od „stvaranja" subnormamog ili asocijalnog čoveka i (5) kamata na gubitke društvenog bogatstva zbog izloženosti građana različitim rizicima u toku produktivne faze života. Konačno. koje treba kalkulisati. se ne može izmeriti. i tako omogućio realniju procenu stvarne ekonomske vrednosti ljudskog života odnosno realniju procenu ekonomskih gubitaka. ali bez saznaje da se u novčanom obliku izraze troškovi radne snage u naturalnoj proizvodnji. Tek u robnoj proizvodnji ekonomisti su polazili od cene koja se sastoji iz tri faktora proizvodnje (zemlja.„iznosu vrednosti kamate". „Unosnost" čoveka se. javljaju se i gubici. izmeriti u novcu vrednost Njutnovog uma. Začetnik u proceni „novčane vrednosti“ stanovništva je Peti. i te nemerljive vrednosti čine društvo bogatijim. od „unosnosti“ čoveka. koja dostiže najviši nivo pri kraju perioda mladosti.

indeks zdravlja izjednačava sa zdravstvenim potrebama populacije izraženim u resursima. Ali. koje je proizvela mlada generacija u toku njene radne aktivnosti. materijalnog statusa korisnika. zdravstvene ustanove nisu jedine. Naime. od veličine i strukture populacije. pak. . nivo „rentabilnosti generacije" se ne poklapa sa obimom dodatne proizvodnje date generacije. koja je svoj život preživela uz stalno održavanje ulaznih pokazatelja proizvodnje i potrošnje. zavoda i instituta. pošto dodatna proizvodnja služi i za izdržavanje neproizvodne sfere rada. zakonski zadužene i registrovane. povećanje ulaganja u obrazovanje vodi produženju perioda obrazovanja i smanjenju radnog perioda života. stepenu urbanizacije i migracijama. ekonomska rentabilnost mladog pokoljenja „merila" se kao odnos cena proizvodnje i usluga. način ishrane. gustini naseljenosti. načina pružanja usluga. Indeks zdravlja Problem merenja učinka. odnosno obima proizvodnog nacionalnog dohotka i fonda potrošnje. u životu i radu. Organizacija zdravstva i zdravstvene zaštite Zdravstvenu delatnost obavljaju zdravstvene ustanove. sprovode mere i aktivnosti i postupke za očuvanje zdravlja ljudi. na zdravstveno stanje utiču i uslovi stanovanja. Zato se prešlo na utvrđivanje nivoa „rentabilnosti uslovne generacije". Pomeranje na stariji uzrast sada dovodi do „gašenja duga". outputa u zdravstvu. kao i ustanove socijalne zaštite. kada čovek vrednost koju je proizveo (stvorio) rekompenzira vrednošću sredstava utrošenih od strane društva i porodice. kao i nivoom medicinske tehnologije i okoline. ali i povećanju kvalifikacione strukture i produktivnosti rada. Zdravstvene potrebe korisnika zdravstvenih usluga zavise od personalnog stava prema zdravlju. koje. Zdravstvene potrebe impliciraju zdravstvene intervencije u funkciji očuvanja i unapređivanja zdravlja. u odnosu na cenu proizvodnje i usluga koje su joj potrebne u toku celog njenog života. što otežava procenjivanje udela pojedinih generacija u proizvodnji. produktivnost rada i potrošnja rastu. Od tada. socijalnom sastavu stanovništva. Za procenu zdravstvenih potreba i obima zdravstvenih usluga za zadovoljavanje zdravstvenih potreba. sovjetski teoretičari su pokušali da dokažu da je nivo „rentabilnosti uslovne generacije" tesno povezan sa promenama obima akumulacije. u cilju sprovođenja zdravstvene zaštite.je njemu potrebno. povezan je sa problemom iznalaženja agregatnog „indeksa zdravlja". i informacije o starosnoj i polnoj strukturi stanovništva. ustanove za obavljanje zdravstvene delatnosti. U medicinskoj doktrini se. način života. rano otkrivanje oboljenja i stanja. geografskoj distribuciji stanovništva. No. kako bi se konstruisao adekvatni agregatni pokazatelj zdravstvenog stanja. često tzv. blagovremeno i efikasno lečenje i pravovremenu rehabilitaciju. potrebno je raspolagati preciznim informacijama o zdravstvenorn stanju nacije. strukturi osiguranika po vrstama zdravstvenog osiguranja. zdravstvenog stanja populacije. demografskih i socijalnih faktora. pored toga. pošto zdravstvenu zaštitu mogu obavljati i medicinski. stepen zagađenosti vode i vazduha. strukturi zaposlenih po delatnostima. sprečavanje i suzbijanje oboljenja. obrazovnoj strukturi stanovništva. od čega bi živelo mlado pokoljenje. nivoa kulture i načina života i tradicije i veroispovesti i načina finansiranja. Zatim. stomatološki i farmaceutski fakulteti preko svojih klinika. itd. U tom sklopu. kao indikatora zdravstvenog stanja populacije. Važne su. Konačno. povreda i drugih poremećaja zdravlja. No. ali i od stepena osećaja bolesti.

i koja može organizovati stacionarnu i specijalizovanu zdravstvenu delatnost. (8) klinika kao zdravstvena ustanova ili u sastavu kliničko-bolničkog centra. kao zdravstvena ustanova ili u sastavu zdravstvenog centra. pedijatrije. odnosno ustanovu koja obavlja delatnost iz sledećih grana medicine i oblasti zdravstvene zaštite: interne medicine. Najčešće se radi o dugoročnim trajnim pravima. fizikalne medicine i rehabilitacije. Posle Drugog svetskog rata uspostavljen je jedinstven . ortopedije. obavlja zdravstvenu negu. kojima građani obezbeđuju socijalnu sigurnost. higijene i dezinfekcije. sanitetski materijal. obrazovnu i naučno-istraživačku delatnost. bolesničkog osiguranja radnika u zdravstveno osiguranje ukupnog stanovništva. Radi ostvarivanja efikasnosti. godine proklamovala jedno od osnovnih ljudskih prava. (7) institut je zdravstvena ustanova u kojoj se obavlja zdravstvena. (4) zdravstveni centar se osniva za područje opštine za obavljanje delatnosti doma zdravlja. (6) zavod za zaštitu zdravlja reprezentuje zdravstvenu ustanovu za obavijanje delatnosti u oblasti socijalne medicine. odnosno kliničkog centra obavlja zdravstvenu. opšte hirurgije. urgentne medicine i dr. kao zdravstvena ustanova. onkologije. godine kada su sva osigurana lica dobila redovno pravo na lekarsku pomoć. koja kao zdravstvena ustanova ili u sastavu zdravstvenog centra. racionalnosti i podele rada u sprovodenju zdravstvene zaštite. (3) bolnica (opšta i specijalna) je stacionarna i poliklinička zdravstvena ustanova. oftamologije. vrsta. kojim je utvrdena mreža. obezbeđuje se jedinstven sistem organizacije zdravstvene službe. dezinsekcije i deratizacije. kožnih i veneričnih bolesti. ili u sastavu zdravstvenog centra. (2) apotekarska ustanova. U tom kontekstu javljaju se sledeće vrste zdravstvenih ustanova. obezbeduje lečenje i rehabilizaciju obolelih i povređenih. odnosno oblasti zdravstvene zaštite ili za pojedine grupacije stanovništva. suzbijanju i ranom otkrivanju oboljenja i povreda. obezbeđuje specijalističku konsultativnu službu i medicinsku pomoć. (9) kliničko-bolnički centar je zdravstvena ustanova. lečenje u bolnicama itd. otorinolaringologije. Zdravstveno pravo i zdravstveno osiguranje Svetska zdravstvena organizacija je u svojim dokumentima 1948. jer se razvilo od tzv. i učestvuje u kućnom lečenju. broj i raspored zdravstvenih ustanova. (5) zavod se osniva za obavijanje zdravstvene delatnosti iz jedne ili više grana medicine. psihijatrije. dečje hirurgije. koja objedinjuje – najmanje – delatnost bolnice i klinike. obavlja zdravstvenu delatnost primenjujući dispanzerski metod rada.Zdravstvena ustanova osniva se u skladu sa planom razvoja republike. akušerstva i ginekologije. (10) klinički centar predstavlja zdravstvenu ustanovu koja obavlja zdravstvenu. i to: (1) dom zdravlja. urologije. a potreba za zdravljem je jedna od važnih potreba u životu svakog pojedinca. neurologije. apotekarske ustanove i bolnice. prima i zbrinjava hitne medicinske slučajeve. sprovodi program na sprečavanju. lekove. Na prostorima bivše Jugoslavije zdravstveno osiguranje ima relativno dugu tradiciju. lečenje zuba. obrazovna i naučnoistraživačka delatnost. epidemiologije. Prvi zakon o osiguranju radnika u Srbiji donet je 1922. Zato je i najveći deo potreba stanovništva za zdravstvenom zaštitom dobio karakter prava koja su utvrđena ustavom i zakonom. obavlja farmaceutsku zdravstvenu delatnost na određenom području. struktura. obrazovnu i naučno-istraživaku delatnost. zaraznih bolesti.

čine 70% ukupne zdravstvene potrošnje. Fondovi „volonterskih" zdravstvenih osiguranja. koji se proizvode po subvencionarnim cenama. isto tako. i budžet socijalnog osiguranja postao sastavni deo opštedržavnog budžeta. Sistem finansiranja zdravstvene zaštite bazira se na sledećim principima: (1) besplatna i univerzalno dostupna zdravstvena zaštita visokog standarda svakom građaninu. pa je. početkom 90-ih godina 20. u smislu da se pored obaveznog socijalnog osiguranja javlja i dobrovoljno socijalno osiguranje. Osiguranje ide preko komercijalnih osiguravajućih kompanija i neprofitnih osiguravajućih društava. . U Rusiji se celokupna zdravstvena zaštita finansira iz poreskih sredstava. To pak znači da građani samo sa 1/3 učestvuju u alimentiranju zdravstva direktnim. određenih zdravstvenih usluga i u lečenju određenih bolesti. kada se na principima savremene teorije i prakse zemalja razvijene tržišne privrede izvršena reforma socijalnog osiguranja. naročito u fazi reprivatizacije i demontaže države blagostanja. Oko 1/3 zdravstvene potrošnje alimentira iz budžeta savezne države. takođe sa 1/3 participiraju u finansiranju zdravstvene zaštite. samim tim. Britanija. U tržišnom modelu zdravstvena zaštita se pretežno finansira iz fondova dobrovoljnih oblika zdravstvenog osiguranja i direktnim plaćanjem graĎana. Neposredna plaćanja zdravstvene zaštite u SAD beleže rastuću tendenciju. To je sistem u kome su svi građani „jednaki“ u korišćenju zdravstvene zaštite. veka. ili volonterskih agencija zdravstvenog osiguranja. (2) model nacionalne zdravstvene službe.opštedržavni sistem socijalnog osiguranja u čijem sastavu je funkcionisao podsistem zdravstvenog osiguranja. Danas direktna plaćanja građana zajedno sa privatnim sredstvima građana u fondovima privatnih volonterskih agencija zdravstvenog osiguranja. Država danas participira u finansiranju određenih zdravstvenih programa. Osiguranje se po pravilu odnosi na hirurške zahteve i na hospitalizaciju. koje sprovode preventivnu zdravstvenu zaštitu. nesporednim plaćanjem. Na tim principima plaćanja zasnovana je gotovo čitava američka primarna zdravstvena zaštita. Finansiranje zdravstva U finansijskoj teoriji i praksi egzistiraju i funkcionišu tri modela finansiranja zdravstvene zaštite. Takav sistem se održao sve do početka tranzicionog perioda. Tipični predstavnici ovog modela organizovanja i finansiranja zdravstvene zaštite su Rusija i V. Bolnice su organizovane bilo kao državne institucije. U SAD privatni lekari naplaćuju svoje usluge po metodi direktnog naplaćivanja usluga. Medicare programu). Pored toga. značajnu ulogu u sistemu zdravstvene zaštite SAD. bilo kao institucije filantropskih organizacija. i (3) model obaveznog zdravstvenog osiguranja. finansiraju se iz budžeta lokalnih organa vlasti. država snosi troškove zdravstvene zaštite za one osobe za koje se ocenjuje da materijalno nisu osposobljene da snose troškove sopstvene zdravstvene zaštite (po tzv. Volonterska zdravstvena osiguranja imaju. bilo kao privatne profitne institucije. i to: (1) tržišni model. (2) primarni naglasak zaštite na preventivu (3) visoka koordinacija između medicinskih naučnih istraživanja i prakse zdravstvene zaštite. koja se finansira ili iz namenskih javnih fondova ili iz državnog budžeta. Javne zdravstvene institucije. Ovaj model je prisutan u SAD. Participacije građana su gotovo zanemarljive i odnose se uglavnom na lekove u izvanbolničkom korišćenju. U modelu nacionalne zdravstvene službe dominira budžetsko finansiranje zdravstvene zaštite. Socijalno osiguranje je postalo državno. federalnih jedinica i lokalnih organa vlasti.

Od tada. godine. Od 1967. su sledeći: (1) plaćanje po usluzi može biti organizovano tako da bolesnik plaća punu cenu za dobijenu uslugu ili bolesnik plati uslugu. Lekar je „vezan" za zdravstvenu organizaciju. i (2) sistem finansiranja sa autonomnim fondovima (u Nemačkoj. pregledu u ordinaciji. Ove fondove alimentiraju poslodavci i zaposleni. Cena je zapravo obračunska kategorija i tehnički instrument valorizacije dogovorene naknade za obavljanje zdravstvene delatnosti. hirurškom zahvatu ili kućnoj poseti.U modelu obaveznog zdravstvenog osiguranja dominira. Jedinstveni fondovski model finansiranja zdravstvenog osiguranja. (4) plaćanje po sistemu redovne plate podrazumeva mesečno plaćanje lekara po fiksnom iznosu za mesečni kvantum rada. za radno vreme u ustanovi i za mesečnu platu. koji egzistiraju u praksi. U okviru ovog model a egzistira (l) finansiranje sa jedinstvenim fondom (u Francuskoj i Švedskoj). poznat je u finansijskoj literaturi kao francuska verzija finansiranja. i to: (1) mehanizam finansiranja kroz cenu usluga podrazumeva da je cena usluge kalkulativna osnova finansiranja zdravstveno-zaštitnih aktivnosti. pak. . Za razliku od francuskog modela finansiranja sa jedinstvenim fondom. A svoje slobodno vreme lekar može koristiti za privatnu praksu. (3) plaćanje po glavi predstavlja plaćanje lekara po određenom fiksnom godišnjem iznosu za zdravstvenu zaštitu pojedinca. koji je prijavljen na tzv. finansiranje zdravstvene zaštite iz javnih fondova obaveznog zdravstvenog osiguranja. koje utvrđuju eksperti lekarskih profesionalnih udruženja. Pored metoda plaćanja lekara. funkcioniše jedan bolesnički fond koji se alimentira doprinosima. Metodi plaćanja lekara. komprehenzivnoj (sveobuhvatnoj) zdravstvenoj zaštiti. nemački sistem finansiranja zdravstvene zaštite sa autonomnim fondovima podrazumeva obavezno pristupanje građana jednom od brojnih bolesničkih fondova. Lekari ugovaraju preko svojih udruženja zdravstvenu zaštitu sa fondovima osiguranja. Holandiji i Italiji). s tim da osiguranje refundira u celini ili delimično troškove bolesniku. koje plaćaju zaposleni iz zarada i poslodavci na zarade svojih radnika. među kojima se posebno ističu tradicionalni metodi plaćanja lekara i klasični metodi plaćanja zdravstveno-zaštitnih aktivnosti. predstavnici državnih organa i zastupnici fondova osiguranja. Primena ovakvog metoda plaćanja lekara u osnovi podstiče preventivu i usmerava zdravstvene radnike prema tzv. Postoje tri osnovna mehanizma. Plata lekara u osnovi ne zavisi od broja pruženih usluga niti od broja pacijenata. nezavisno od broja i vrsta usluge koje je lekar sada obavezan da pruži. Od bolesničkih fondova osiguranik dobija „tiket“ sa kojim odlazi kod bilo kog lekara koji ima aranžman sa zdravstvenim osiguranjem. zdravstveno osiguranje je osamostaljeno i odvojeno od fondova penzijskog osiguranja. nalaze se pod društvenom kontrolom. koji plaćaju lekare po standardizovanim cenama. za zdravstvenu zaštitu su važni i metodi obračunavanja i plaćanja zdravstveno-zaštitnih aktivnosti. listi čekanja kod dotičnog lekara. (2) plaćanje po slučaju podrazumeva da tretman odreĎene bolesti ima precizno utvrĎenu cenu. plaćanjem doprinosa na zarade po proporcionalnim stopama. U finansijskoj praksi savremenog sveta egzistiraju brojne metode plaćanja zdravstvene zaštite. Najčešće primenjuje u institucijama javnog zdravstva i držav nim bolnicama. Cene ovih usluga. iako često zavise od platežne sposobnosti korisnika zdravstvenih usluga. Lekar se faktički plaća za svaku pojedinačnu uslugu bez obzira da li se radi o rentgenskom snimku.

kao celina. odnosno iz fondova. iskorišćavanje. itd. kao obračunske jedinice. stim što pojedinačne usluge nisu osnova za utvrđivanje cena. Ugovaranje naknada se može obavijati i po oblicima zdravstvene zaštite. recept. upotrebu) zdravstvenih usluga i smanjuju zdravstvenu potrošnju. 2. kao doplata. Ovaj drugi oblik ugovaranja može se u praksi sprovoditi na tri načina. Zato je ugovaranje cena programa složeniji posao od dogovaranja pojedinačnih cena usluga. i to: 1. reflektuje oblik participacije u kojoj korisnik usluge plaća (doplaćuje) zdravstvene usluge (pregled. cene lečenja i cene lekova). Dotacije ili subvencije idu iz namenskih sredstava. . plaćanje po bolničkom danu. U finansijskoj literaturi se sureću tri oblika (vrste) participacija. Ugovaranje naknade Ugovaranje naknade za obavljenu zdravstvenu delatnost ili izvršene zdravstvene programe će se obaviti ili (a) prema stvarnom obimu obavljenih poslova i zadataka i u punom iznosu ostvarenih troškova. kriterijumima evaluacije obima i nivoa priznatih troškova. Suplaćanje. unapred utvrĎenim. i to: (1) ugovaranjem naknade za obavljanje redovne delatnosti. lek) u određenom iznosu (utvrđena novčana suma sredstava po usluzi). Franšiza predstavlja vrstu participacije u kojoj korisnik usluga plaća sve troškove zdravstvene zaštite do određenog nivoa iznad koga sve ostale troškove snosi zdravstveno osiguranje. plaćanje prema ukupnim stvarnim troškovima. To pak implicira precizno definisanje jedinica usluga. kao korisnik usluge. Ovim oblicima ugovaranja naknada ne ocenjuje se kvalitet zdravstvenih usluga nego samo kvantitativno izvršenje zdravstvenog programa. nego integralan program. Personalna (lična) participacija treba da deluje „preventivno" na lakomislenu utilizaciju usluga u sistemu nultih cena i podsticajno na „potreban" nivo tražnje usluga.(2) mehanizam finansiranja kroz cenu programa je sličan prvom mehanizmu. (2) ugovaranjem nakande za pojedinačnu zdravstvenu uslugu i (3) ugovaranjem naknade za ostvareni program mera zdravstvene zaštite. Prezentiratni oblici participacije u zdravstvu imaju za cilj da deluju na preraspodelu finansijskih tereta zdravstvene zaštite u smislu povećanja dela prihoda iz sektora stanovništva i smanjenja dela prihoda iz zdravstvenog osiguranja. Suosiguranje reprezentuje takav oblik participacije u kome osiguranik. participacije deluju i na korisnike (potrošače) i davaoce (proizvodače) zdravstvenih usluga. a u slučaju bolničkog lečenja te obračunske jedinice bile bi: plaćanje po unapred dogovorenom roku. plaća neposredno određeni deo troškova zdravstvene zaštite u procentu ili u fiksnom iznosu (u zavisnosti od cene pregleda. 3. mada nije redak slučaj da se ova sredstva uzimaju iz budžeta države. bolnički dan. Pored toga. ili (b) prema planskim. pošto reduciraju utilizaciju (korišćenje. plaćanje po bolesti. (3) mehanizam finansiranja kroz dotiranje ili subvencioniranje delatnosti institucija iz namenski alimentiranih sredstava svodi se praktično na subvencioniranje ili dotiranje institucija (delatnosti). Participacije u zdravstvu Participacije u zdravstvu reprezentuju učešće korisnika zdravstvenih usluga u neposrednom plaćanju dela troškova zdravstvene zaštite.

(2) standardizaciju zdravstvenih profila i zanimanja. (5) povećanje naknade za zubnu i očnu negu i sl.costcontainment-a“ uključuje ograničavanje investicija u zdravstvu. (2) racionalizaciju bolničkog sistema. U savremenom svetu preduzimaju se različite akcije na planu cost-containment politike u zdravstvu. pak. odnosno prema odelima struktuiranim prema broju lečenih slučajeva. stimuliranje alternativne medicine. Izdaci za polikliničko-konzilijarnu zaštitu planirali bi se na gotovo identičan način kao u primarnoj zaštiti. i to: (1) strukturalne promene zdravstvenog sistema. (3) regulisanje stope rasta tekuće zdravstvene potrošnje. reflektuje činjenicu da je „proizvodnja zdravlja'' u tim zemljama postala izuzetno skupa „fabrika". (4) podsticanje prevencije. broju operativnih zahvata i sl. nijedan zdravstveni sistem nikada neće biti u mogućnosti da odgovori potrebama svakog pojedinca. i pored toga. No. Mere politike racionalizacije se dele u tri grupe. Period 70-tih godina 20. veka predstavlja period procvata tzv. dana ili slučajeva lečenja. odnosno literature o racionalizaciji zdravstvene delatnosti i kontroli zdravstvene potrošnje.. (5) podsticanje preventivnih aktivnosti.. I u ostalim zemljama Evrope (Italija. Nemačka i Francuska ne troše mnogo manje. Korišćenje skupih (domaćih ili inostranih) dijagnostičkoterapeutskih postupaka u polikliničko-konzilijarnoj i bolničkoj zaštiti. dakle. prosečnom trajanju lečenja. potvrđuje činjenica o previsokim i rastućim izdacima za zdravstveno osiguranje. (3) ograničenje cene bolničkog dana. Nemačka) strategija . broju dana lečenja. U praksi se. dosta skup. To. orijentaciju na preventivu. U Velikoj Britaniji ova politika uključuje (1) smanjenje kapitalne potrošnje. . povećanja participacija korisnika zdravstvenih usluga. COST – CONTAINMENT politika u zdravstvu Troškovi zdravstvene zaštite pokazuju značajno učešće u nacionalnom dohotku tržišnih privreda. Holandija. SAD. zaustavljanje dodatnog zapošljavanja zdravstvenih radnika i blokiranje rasta administrativnih troškova. (4) restrikcije naknada zdravstvenog osiguranja i povećanja participacija korisnika. respektovale bi se razlike u demografskoj strukturi. Naknada za usluge izračunavala bi se po ostvarenom broju standardizovanih b. Iznos sredstava za stacionarnu zaštitu određene populacije utvrđivao bi se u skladu sa usklađenim programom mera po zdravstvenim organizacijama. pošto i njihovo zdravstvo „guta" od 8 do 11% društvenog proizvoda. trebalo bi verifikovati tim vrhunskih eksperata u skladu sa međunarodnim cenovnikom. npr. negde između 7% i 11%. (2) mere orijentisane kontroli – planiranju ponude zdravstvenih usluga i (3) mere orijentisane kontroli – smanjivanju utilizacije. smrtnosti i gustini naseljenosti. koje impliciraju ograničavanje troškova (kontrole) i ugrađivanja elemenata racionalizacije u procesu upravljanja zdravstvenom potrošnjom.Sredstva za primarnu zdravstvenu zaštitu planirala bi se u određenom iznosu po korisniku. cost-containment literature. kontrolu potrošnje lekova. s tom razlikom što bi se laboratorijsko-dijagnostički postupci izdvajali u posebne celine – organizacije. (6) smanjivanje troškova lekova. itd. Velika Britanija troši 7% nacionalnog dohotka za zdravstvo. odnosno cene.o. Za utvrđivanje normativa. Belgija. budući da troškovi zdravstvene zaštite iznose više od 10% društvenog proizvoda. Švedski sistem je. Cost-containment politika u Francuskoj podazumeva: (1) kontrolisanje broja bolničkih kreveta.

prenaglašena regionalna i lokalna disperzija zdravstvenih kapaciteta. Doprinos svakog elementa pojedinačno u rastu ukupnih rashoda zdravstva je različit po zemljama OECD. neekonomsko obavljanje zdravstvene delatnosti. Na troškove zdravstva utiču simultano i ponuda i tražnja za medicinskim uslugama. statističari su „otkrili" značajnu zakonomernost: varijacija društvenog proizvoda od 10% inducira varijaciju zdravstvenog rashoda od 14%. Realni rashodi zdravstva su za 60% više progresirali od realnog društvenog proizvoda. Zdravstveni rashodi su se najviše povećali u SAD. i (6) porast troškova za ljudski rad. Japanu. Kanadi. U drugoj polovini 20. Kao najznačajniji faktori koji generišu rastući trend troškova za zdravstvenu zaštitu su: (1) povećanje broja starih osoba. Ovakav skup faktora . Ponuda zdravstvenih usluga utiče putem novih zdravstvenih kapaciteta. Britaniji i Turskoj. veka pa do danas godišnje se uvećavaju za gotovo 1%. Nešto sporiji rast zabeležen je u Australiji. Finskoj. izuzetno su rasli troškovi zdravstvene zaštite. prebukirana režija itd. U tom kontekstu. Tome je doprinela i distribucija zdravstvenih usluga nezavisno od kapaciteta plaćanja. istovremeno.6%. god.Zdravstvena potrošnja U gotovo svim industrijski razvijenim zemljama OECD kontinuirano rastu troškovi za zdravlje i penzije kao posledica starenja stanovništva. Troškovi socijalnog osiguranja od 80. (2) porast hroničnih oboljenja. No. Švajcarskoj. V. (4) kontinuelne promene u medicinskoj tehnologiji i porast medicinskog znanja. U Evropi. Švedskoj. U Srbiji ne postoje takve detaljne analize.8% i na rast intenziteta korišćenja usluga od 5. i apsolutno i relativno. učešće javnih rashoda zdravstva u ukupnim rashodima zdravstva povećalo se tokom 80-ih godina 20. U proseku za sve zemlje OECD. i to: (1) dostupnost resursa i kapaciteta zdravstvene zaštite. neracionalnosti u zdravstvenoj potrošnji. (2) sistem finansiranja i (3) zdravstvena tehnologija. povećali svoje učešće u društvenom proizvodu. Holandiji. analitičari su identifikovati niz faktora koji determinišu rast zdravstvenih rashoda: permanentni rast stope inflacije i troškova života. Norveškoj. uključujući i povećanje vrednosti radne snage. Nova skupa medicinska tehnika i favorizovanje skupe bolničke nege u odnosu na ambulantnu medicinu. neefikasno pružanje zdravstvenih usluga. nedovoljno korišćenje zdravstvenih kapaciteta. veka učešće javnih rashoda zdravlja se povećalo u strukturi javnih socijalnih rashoda. razvijenije zemlje više su izdvajale iz društvenog proizvoda za zdravstvo. 20. dovoljno su se odrazili na rastući trend rashoda zdravstva. (3) povećanje broja osiguranika i veći obim socijalne zaštite. Grčkoj. hipertrofirana organizacija zdravstvene delatnosti. veka i do 80%. Generalno posmatrano. Porast tražnje za zdravstvenom zaštitom zavisi uglavnom od tri faktora. (5) povećanje broja medicinskih kadrova i vrhunskih stručnjaka.3%. Rast rashoda zdravstva može se razložiti na tri elementa: (1) rast cena zdravstvene zaštite (nege. kao i koncentracija medicinske nege na starije osobe. u poslednjoj deceniji. na rast populacije od 0. U strukturi ukupnih rashoda zdravstva. (2) demografske promene i (3) rast upotrebe (intenziteta) usluga po stanovniku. Islandu. i pored toga. U perspektivi se sve više očekuje rastuće učešće stanovništva u godinama za penziju u radno sposobnom stanovništvu i sve veće učešće socijalnih rashoda u bruto domaćem proizvodu. Globalni rast nominalnih rashoda zdravstva od oko 14% godišnje dekomponuje se na rast cena zdravstvene zaštite od 7. novih medicinskih kadrova i novih tehnologija u zdravstvu. usluge). Javni i privatni rashodi zdravstva su. Španiji i Irskoj. najviše su rasli javni zdravstveni rashodi. Francuskoj.

upravo zbog niskog nivoa bruto domaćeg proizvoda.7%). pogotovu što je nizak nivo društvenog proizvoda po glavi stanovnika i veoma niski koeficijent izdvajanja društvenog proizvoda za zdravstvo. I bez obzira na to. Oblasna medicinska nega obezbeđuje se u oblasnim bolnicama. To su mere koje impliciraju fiksiranje tarifa u zdravstvu. Uplate poslodavaca dominiraju u strukturi sredstava (sa 65." sa najpravednijim sistemom socijalnog osiguranja u svetu. relativno izraženog porasta stare populacije. politika reduciranja javnog finansiranja i povećanje samofinansiranja zdravstva. kao i medicinskih kapaciteta. veka. kompenzovanje zdravstvenih troškova pacijentima i izdatke za rehabilitaciju. eksplozije medicinske tehnike. sredstava državnog budžeta. Naknada za bolnički tretman plaća se direkmo iz sredstava lokalne službe socijalnog osiguranja.000 stanovnika čak i od SAD (i V. koja se sve više obezbeđuje od strane lokalnih centara. sredstva drž ave participiraju sa 15%. budući da su rashodi zdravstva predimenzionirani u odnosu na materijalne mogućnosti privrede i društva. Švedski model zdravstva Švedska je danas jedna od najrazvijenijih zemalja „ekonomskog blagostanja. izuzev besplatne zdravstvene nege zuba deci do 16 godina i omladini do 19 godina (ako uslugu pruža javna stomatološka služba). nadoknadu za vreme bolesti i materinstva i novčane naknade za određene slučajeve. pooštravanje uslova bolesničkog osiguranja. eskalacije novih bolesti. U Švedskoj funkcioniše šest bolničkih regiona. . Srbija ne može ništa bolje ni očekivati. američka zdravstvena potrošnja po stanovniku je za 20 puta veća od srpske per capita zdravstvene potrošnje. smanjenje budžetskih subvencija. oblasnu i regionalnu medicinsku negu . preventivnu aktivnost (zdravstveno prosvećivanjc). Da li će prezentirane mere biti dovoljno snažne da blokiraju rastući trend rashoda zdravstva u uslovima relativno značajnog produženja života. u kojima je smeštena i specijalistička služba. ostaje da se vidi u okviru formalizovane zdravstvene strategije tokom 21. obezbeđuje ambulantske usluge. Britanije i Irske) ne reprezentuje „zdravu performansu".generirao je rast troškova zdravstva i povećavao gubitke u zdravstvenoj delatnosti. zatim. Zdravstveno osiguranje obuhvata medicinsku pomoć. dohotka od kapitala. U Švedskoj prva poseta specijalistima je besplatna. celokupno aktivno stanovništvo ima pravo na novčanu naknadu za vreme bolesti. kućna lečenja. orijentacije na manje skupe usluge. To što Srbija ima više lekara na 100. dnevnu negu i kućnu negu. Pri tome. Primarna medicinska nega.9% ukupnih sredstava. jer SAD tri puta više izdvajaju za zdravstvo od Srbije. uključujući i participacije i tržište. Srbija oponaša prinudni trend smanjenja socijalne potrošnje. racionalizacija nove tehnike i plafoniranje rashoda za opremanje zdravstvenih objekata. Socijalne politike razvijenih zemalja usmerene su na smanjenje zdravstvenih rashoda. Konačno. U Švedskoj se socijalno osiguranje finansira od uplata poslodavaca na ime doprinosa za socijalno osiguranje. Regionalna medicinska nega pruža usluge onim pacijentima kojima je potreban tretman od strane visoko obučenih specijalista i najmodernijih medicinskih uređaja. kao i bolničko lečenje u javnim bolnicama. Ova služba nadoknađuje i deo cene usluge stomatologa. Tu su i participacije korisnika zdravstvenih usluga. Sistem zdravstvene nege podeljen je na primarnu. zdravstvene usluge za majku i dete. koja iznosi 90% prosečne zarade. Država participira sa 18. a uplate poslodavaca i samostalnih zanimanja 85%. U ukupnim sredstvima za zdravstveno osiguranje. mere ze reduciranje medicinske potrošnje i troškova zdravstvene zaštite. kao što se to čini u gotovo svim zemljama sveta. To znači da je prisutna restriktivna politika u zdravstvenoj potrošnji. doprinosa lokalnih vlasti i osiguranika.

za jedan dan lečenja. Tako se postupa i sa . Jedna od 470. bilo da je u pitanju finansiranje troškova. medicinska nega postaje ličnija ali i jeftinija. dok se suficit može naknadno koristi u vidu dodatnih sredstava. reprezentuje neku vrstu prirodnog zakona . predstavnici lokalnih vlasti i bolnica pretresaju „godišnji bilans" i utvrđuju deficit ili suficit. sve usluge besplatno. Da bi se ovaj problem razrešio pribeglo se upotrebi američkog DRG-a (Diagnostic Related Grouping). bilo da je reč o organizaciji. Na kraju fiskalne godine. od pre nekoliko godina prisutna je parola „ deinstitucionalizacije“. U Nemačkoj i Francuskoj kotizacije za socijalno osiguranje (doprinosi za zdravstvo) jesu predominantni izvori finansiranja.troškovi zdravstva rastu ne samo u apsolutnim iznosima nego i u relativnim odnosima.Tokom 1983. U tom susretu političara i lekara meri se radni učinak u bolnici. Učešće pacijenata pokriva samo 4% ukupnih troškova.u kući. Pored toga. Time je praktično povećan stepen decentralizacije organizacije. Britaniji je izabran sistem (zdravstveni) u kome je ponuda praktično izjednačena sa javnom službom. nastavlja. na taj način. Manji troškovi bolje zdravstvo. Ovaj postupak u SAD obuhvata gotovo 8000 kliničkih dijagnoza i 470 grupa sa kompletnim podacima o pacijentima. Deinstitucionalizacija se.prosečnim troškovima. čiji broj raste u gotovo svim zemljama OECD. Srčani infarkt. godine. iako su njihovi troškovi tretmana sasvim različiti. Švedska iskustva govore ilustrativno: U Švedskoj lekovi su potpuno bespatni samo u stacionarnim bolničkim ustanovama i u hroničnim slučajevima. Indikatori razvoja zdravstvene delatnosti i politika finansiranja zdravstvene zaštite Sistemi zdravstvenog osiguranja u zapadnim zemljama su raznovrsni. upravljanja i finansiranja zdravstvenog osiguranja. i interpretira se posle detaljnih ispitivanja. koja podrazumeva postepeno smanjenje bolesničkih postelja i ostavljanje više novca za primarnu negu (za lokalne lekare i kućne sestre-negovateljice). Bez obzira o kojoj zemlji je reč. Nezadrživi rast troškova. U deinstitucinalizaciji. Sredstva se obezbeđuju opštim oporezivanjem u V. po kome su opštinama dodeljena veća prava u zaštiti zdravlja. uključujući čak i pitanje da li je za bolesnika kuća najbolja bolnica. jeste sada cilj u svim projektima reformi. Britaniji. Kućne sestre daju lekove i mere temperaturu. Za sada računski sistemi operišu samo sa prosečnim troškovima. operacija bubrega i slomljenja ruka iskazuju se istim aršinom . Lavovski deo plaća se iz poreskih izvora koje dodeljuju provincije. Težnji za smanjenjem troškova zdravstva pomažu danas i različite forme tzv. Snažna finansijska intervencija dolazi iz javnih izvora kako bi se obezbedila solventnost svih socijalnih grupacija. npr. odnosno regionalnim porezima u Švedskoj. nezavisno od tipa izbora zdravstvenog osiguranja. slobodnog budžetiranja. i naročito se odnosi na negu starih lica. donet je Zakon o javnom zdravlju u Švedskoj. uprkos kritikama iz bolnica. U strukturi ukupno odobrenih sredstava klinike i odeljenja u bolnicama. Svaki građanin Švedske plaća proporcionalni „zdravstveni" porez prosečno 14% od prihoda. nosi naziv „operacija tumora na mozgu žena preko 60 godina". obezbeđujuci. dok komunalne negovateljice vrše potrebne nabavke i pranje posuđa i postelja. po tom osnovu. U Švedskoj i V. zdravstvena služba je sve skuplja . Deficit pada na teret sredstava klinike za iduću godinu. sve se više autonomno raspolaže sredstvima. To znači da se medicinska nega pruža na licu mesta. a u slučaju vezanosti za krevet . U SAD je svaki pojedinac samostalan u izboru tipa zdravstvenog osiguranja. Lokalni i regionalni organi vlasti ključni su nosioci odlučivanja u zdravstvenoj zaštiti.

(2) prosečan broj dijagnostičkih procedura po pacijentu. U tom sklopu. Međutim. (3) broj pacijenata na jednog administrativnog radnika. britanski. U pokazatelje procesa spadaju: (1) prosečna dužina lečenja u zdravstvenoj ustanovi. bitni su i pokazatelji (indikatori) koji se obično koriste u proceni evaluacije (ocene) performansi zdravstva. već od tzv. u sistemu „potpuno razvijenog zdravstvenog osiguranja" sa nultim cenama. gotovo i da nema. (4) broj dijagnostičkih. pošto se svaki nacionalni zdravstveni sistem javlja kao neka vrsta kompromisa izmeĎu priznanja prava na zdravlje i društvenog utroška. koja obezbeĎuje sve usluge besplatno. nije neposredni izvor sredstava zdravstvene zaštite. U pokazatelje inputa svrstavaju se (1) broj pacijenata na jednog lekara. Američki sistem karakteriše izuzetna nejednakost u pogledu distribucije sredstava i nepristupačnost zdravstvenoj zaštiti svih građana. nižim zdravstvenim statusom. U tom kontekstu se koriste pokazatelji inputa. Sredstva za finansiranje zdravstvenog sistema obezbeđuju se opštim oporezivanjem (V. Na kraju. internističkih i hirurških procedura po lekaru . kriza kompromisa izmeĎu prava na zdravlje i troškova. pored normativa i standarda. Jedinstvenosti modela. U tržišnom sistemu finansiranja zdravstvene zaštite egzistira čvrsta veza između dohotka i utilizacije. Sistemi zdravstvenog osiguranja su veoma raznovrsni u zemljama OECD i to bilo da je reč o organizaciji ponude ili bilo da je u pitanju finansiranje troškova. Britanija su odabrale sistem u kome je ponuda praktično izjednačena sa javnom službom. (2) stopa hospitalnih infekcija i (3) stopa izlečenja. to je karakteristično i za švedski. sasvim je onda logično . (2) broj pacijenata na jednu medicinsku sestru. U SAD. (6) troškovi poslovanja po bolničkom danu. švajcarski i nemački sistem zdravstvenog osiguranja. ali sa naglašenom privatnom dopunom. Tradicionaini mehanizmi preraspodele između aktivnih i neaktivnih postaju sve manje efikasni zbog nezaposlenosti i starenja stanovništva. i (7) troškovi iskazani po bolničkom danu/pacijentu. U pokazatelje outputa ubrajaju se: (1) stopa smrtnosti pacijenata. Bezuslovnost prava na medicinsku potrošnju jeste princip. Samim tim obezbeđenje sredstava za pokriće materijalnih izdataka razapinje se između podržavljenja (budžetizacije) i privatizacije (defiskalizacije). No.sestri. tj. Samim tim i princip redistribucije ide od zdravih ka bolesnima i od zaposlenih ka nezaposlenima. pak. francuski. budući da organizacija zdravstvenog sistema ne drži korak sa ekonomskom realnošću. prema tome. dohodak pojedinca. a priznanje prava na zdravlje ostvaruje se snažnom finansijskom intervencijom iz javnih fondova. (5) prosečna zarada. Logika redistribucije ide od bogatijih ka siromašnijim. zdravstvenog stanja pojedinca. pokazatelji procesa i pokazatelji outputa. Budući da je vrlo dobro poznato daje niži dohodovni status pojedinca vezan sa slabijim zdravljem. Zato tražnja zdravstvenih usluga i ne zavisi od visine dohotka. Tražnja zdravstvene zaštite je u tom slučaju elastična u odnosu prema dohotku. Za organizaciju i finansiranje zdravstvene delatnosti. Švedska i V. postavlja se pitanje koji izdatak pojedinac može lično da podnese u medicinskoj potrošnji i pitanje da li svi pojedinci mogu biti izjednačeni u mogućnosti korišćenja raspoloživih sredstava. odnosno regionalnim oporezivanjem (Švedska). Britanija). Danas je posve jasno da je priznanje prava na zdravlje postalo inkopatibilno sa obezbeđenjem potrebnih izvora resursa. pošto postojeće veze između doprinosa i usluga postaju labavije. (4) broj pacijenata na jednog pomoćnog radnika. Princip je isti kao kod obrazovanja. Takav problem socijalne nejednakosti u potrošnji socijalnog osiguranja u SAD sve više zahteva državnu finansijsku intervenciju. kao korisnika ili pacijenta. U pitanju je.ostalim grupama. dakle. procenjuje se da li jedna bolnica uradi više od druge ili je ta bolnica neekonomičnija sa raspoloživim sredstvima. pojedinci su samostalni u izboru tipa zdravstvenog osiguranja. (3) broj pregleda po lekaru i sestri i.

Zdravstvena potrošnja je funkcija tri faktora. uznemirila poresku javnost. koje zahtevaju dugotrajno i skupo lečenje (rak. Takva je situacija u V. uticale na povećanje opštih predispozicija za korišćenje zdravstvene zaštite.stanovništva. tako. činjenice govore da blizu 10% populacije boluje od teških bolesti. u nameri da pokrije rastuće troškove i da obuzda rasipničke medicinske tretmane. lekari i farmaceuti sada pribegavaju čak i javnim protestima. veka broj starijih osoba od 70 godina dostigao je nivo od 7% ukupnog stanovništva. koje inkorporiraju restriktivni kurs finansijske politike zdravstvenog osiguranja. Zdravstveni radnici. Francuska vlada je. (2) promene sistema i politike finansiranja zdravstvenih delatnosti. krenule u pravcu pojačane privatizacije zdravstvenih servisa. troškovi materijala i opreme 33% (lekovi po receptu. veka Ekonomska kriza i inflacija uticale su na promenu strukture rashoda zdravstva u gotovo svim zemljama savremenog sveta. Australija je krajem 1991. Britaniji. koji štiti nasleđene privilegije. koje karakteriše stalno jačanje fondovsko-decentralizovanih i slabljenje budžetsko-centralističkih mehanizama finansiranja. promene strukture i opsega zdravstvenih potreba i promena u socijalnoj strukturi korisnika . ali i lekare i medicinsko osoblje sa novim vidovima kontrole zdravstvenih troškova (jer je budžet za socijalno osiguranje. Italija i Španija su. zato. vrši pritisak na sve vlade širom sveta da se suprostave medicinskom lobiju. čija vlada zazire od reforme zdravstvenog sistema zbog nasrtljivog medicinskog lobija. I u zdravstvu. kao i ostalim oblastima društvenih delatnosti. isto tako. i (3) tražnje standardne zaštite. teški oblici hipertenzije itd. koje su uslovljene različitom dohodovnom moći.da osobe sa nižim dohotkom više traže i više koriste zdravstvenu zaštitu. zajedno sa razvojem zdravstvenog osiguranja i rastom stanovništva. U te svrhe koriščen je i marš bolničarki na Jelisejskim poljima. sposobnost i obrazovanje kadrova. stomatolozi. prosečan životni vek je preko 70 godina. Organizovano zdravstveno osiguranje se. To govori da troškovi zdravstvenih službi vrtoglavo rastu u gotovo svim razvijenim zemljama. ostali materijali i troškovi) i troškovi građenja 7%. Stanje zdravstva na početku 21. istanjuju profite i umrtvljavaju mobilnost rada. Eksplozivni rast bolničkih . godine. naučno-tehnološki napredak). preterao sa deficitom). kao i budžet za lekove. Kombinacija starenja stanovništva i tehnološkog napretka. Brojna empirijska istraživanja pokazala su da zdravstveno osiguranje „briše" uticaj dohotka na korišćenje zdravstvene zaštite i podiže nivo zdravstvene potrošnje. povećavajući socijalne doprinose. koje su. lekovi u prodaij. ostalo osoblje i nega). javlja da neutrališe razlike u korišćenju zdravstvene zaštite stanovništva. Takvo stanje u zdravstvu postaje ekonomski nepodnošljivo. pogotovu u uslovima dugotrajne krize i stagnacije. Kompanije se. čime je odstupila od principa besplatne zdravstvene zaštite. za socijalni budžet bila prinuđena da uvede nadoknadu za sve medicinske konsultacije. a državne vlade već ne mogu da izdrže troškove subvencionisanja medicinskih troškova za penzionere i siromašne. tako da pitanje zdravstvenih izdataka i njegovih opterećenja za državne budžete izbija u prvi plan. I američki zdravstveni sistem ušao je u finansijski tesnac. i to: (1) ponude zdravstvene zaštite (kapaciteti institucija. Početkom 21. dijabetes. Pored toga. žale da rastući troškovi zdravstvenog osiguranja.). Struktura rashoda je krajem 20. tj. koje one plaćaju na ime svojih zaposlenih. veka izgledala: personalni rashodi 60% (medicinsko osoblje. povećanja uplate za bolničku negu i povišenja tarife za recepte kako bi se zdravstvo spasilo od haosa.

troškova za nezaposlene dostigao je vrtoglave visine. u većoj povezanosti zdravstvenih organizacia. ne može se a priori smatrati rasipanjem sredstava. vračevi) itd. Postavlja se pitanje šta je uopšte produktivnost ili racionalnost u radu zdravstvenih organizacija? Neracionalnost u zdravstvenoj delatnosti ne može se meriti samo rastom finansijskih sredstava uloženih u zdravstvenu zaštitu. Važniji su medicinski efekti. (6) nedostatak standardizacije medicinske opreme visoko tehnološke vrednosti. pravovremena terapija i rana rehabilitacija. koja se ogleda u povećanju smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti. i prividno skupa edukacija zdravstvenih kadrova. Dominacija profesionalnih. (3) nedostatak standarda i normativa. neuroze. naročito efekti koji se ostvaruju u oblasti zaštite radnih ljudi i zaštite životne i radne sredine. prema tome. koje se ogleda u boljoj organizaciji zdravstvene zaštite. pa. hroničnih i degenerativnih bolesti. Međutim. on je efikasan samo kada se radi o prevenciji. efikasnu. u smanjenju prosečnog trajanja dužine bolničkog lečenja. opreme i prostora. bioenrgetičari. prepisivanje skupih lekova u lečenju ljudi automatski ne vodi u neracionalnost. može da skrene u pravcu destabilizacije zdravstvenog stanja nacije. zahteva nov tip zdravstvene politike i nove obuke zdravstvene akcije. ekonomičnu. u tom kontekstu. smrtnosti odojčadi i smrtnosti starijih osoba. (4) nedovoljna funkcionalna povezanost zdravstvenih organizacija. treba da obezbedi dostupnu. (3) usporeni tehnološki razvoj i rast naučno-tehnološkog jaza između razvijenih i nerazvijenih zemalja. obezbeđenja brzog izlečenja i skraćenja dužine odsustvovanja sa posla zbog bolesti. prostitucija. vek" treba da postane više zdravstveno informativni centar i učilište nego dijagnostičkoterapijski pogon. Isto tako. u uslovima izražene dugotrajne ekonomske i finansijske krize. anemija). Glavni generatori globalno neracionalnog poslovanja zdravstvene delatnosti su: (1) nepostojanje jedinstvenog informacionog sistema u zdravstvu. Iz tih razloga reformi zdravstva pripada centralno mesto. razvoj zdravstva u današnjim uslovima karakteriše i sledeće: (1) razvoj uz ograničene finansijske mogućnosti. socijalno-patoloških problema (ubistva. Zdravstvo. u smanjenju troškova poslovanja. (2) snažan kadrovski pritisak na zapošljavanje praćen ograničenim mogućnostima zapošljavanja (rast nezaposlenosti zdravstvenih radnika). za investicije u kapacitete i za ulaganje u kadrove. koje sprečavaju nastajanje invaliditeta i povećanje odsustva sa posla. Kao takav.kadrova. i sl. i. narkomanija). U zdravstvu je izuzetno važno racionalno poslovanje. morbiditeta od društvenijh i psiho-neurotskih bolesti (ciroza jetre. pogotovo ako je to medicinski opravdano sa stanovišta skraćivanja trajanja lečenja. samoubistva. kvalitetnu. Razvoj zdravstva. kao i visoka suma sredstava investirana u savremenu opremu. Ovakav model razvoja zdravstva posledica je visoko socijalizovane i državno kontrolisane medicine. (4) jačanje ugleda alternativne medicine (travari. (2) nekoordiniran naučnoistraživački rad u medicinskoj nauci. Jer. . jer brža dijagnostika. reprezentuju esencijalni segment racionalnosti i efikasnosti zdravstvene delatnosti. kompletnu i kompleksnu zdravstvenu zaštitu stanovništva uz racionalno korišćenje svojih resursa . u usporavanju rasta naknada zarada zbog izostajanja za posla. Uticaj zdravstva treba da ima presudan značaj za održavanje i očuvanje zdravlja i proizvodne sposobnosti. koji se ostvaruju uloženim sredstvima. Tu se racionalnost mora posmatrati u širem kontekstu. (5) dupliranje kapaciteta. nasilje. pošto „dom zdravlja za 21. (7) prevaziđene klasične metode u protivepidemijskoj zaštiti u očuvanju zdravlja i radnih potencijala. sada je neophodno napustiti filozofiju dijagnostičko-terapijskog razvoja zdravstva. i za efikasnost ukupne ljudske delatnosti. u manjoj potrošnji lekova. Pri tome. dijagnosticiranju i lečenju tradicionalnih zdravstvenih problema.

(7) dužina lečenja bolesnih i nesposobnih za rad. itd. mortalitet (godišnji broj smrtih slučajeva na 1000 stanovnika). (4) odnos broja lekara prema broju pacijenata. (5) morbidnost (broj obolelih u odnosu na ukupno stanovništvo).U zdravstvenoj delatnosti se za vrednovanje kvaliteta rada i doprinosa koriste sledeći pokazatelji: (1) broj obolelih i zdravih koji su dobili zdravstvenu zaštitu. (6) broj izgubljenih radnih dana usled bolovanja. . prosečna dužina života u populaciji. (3) ostvarivanje standarda koji su propisani za lekare. (2) intenzitet korišćenja pojedinih faza zdravstvene zaštite. nesposobnost.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful