Ekonomika zdravstva i zdravstvena zaštita Zdravstvo se definiše kao skup institucija i aktivnosti koje deluju na očuvanju i unapređenju zdravlja

. Ovaj pristup sistemu zdravstva je nešto uži u odnosu na sistem zdravstvene zaštite koji, osim aktivnosti medicinskih zdravstvenih institucija, uključuje i sve ostale mere usmerene ka očuvanju i unapređenju zdravlja. U najširem smislu reči, sistem zdravstvene zaštite obuhvata i zdravstvno osiguranje, koje inkorporira socijalnu sigurnost građana. Ciljevi sistema zdravstvene zaštite su: (1) očuvanje i unapređivanje zdravlja (povećanje kvaliteta života, povećanje stvaralačkih mogućnosti i povećanje socijalne sigurnosti), (2) povećanje produktivnosti rada, (3) jačanje odbrambene sposobnosti zemlje, i (4) povećanje doprinosa ekonomskom i socijalnom razvoju društva. Oblici zdravstvene zaštite su: (1) primarna zdravstvena zaštita (preventiva i kurativa), (2) polikliničko-konzilijarna zdravstvena zaštita i (3) stacionarna zdravstvena zaštita. Po svojoj funkciji, primarna zdravstvena zaštita prati proces dijagnostike i tretiranje bolesnika, sprovodi posthospitalnu negu i kućno lečenje. Timovi primarnih lekara locirani su u zdravstvenim stanicama, u domovima zdravlja i sl. Polikliničko-konzilijarna zdravstvena zaštita ima za zadatak pregled bolesnika u specijalističkim ordinacijama, uključujući i znatan deo laboratorijsko-dijagnostičke aktivnosti i deo terapeutskih i rehabilitacijskih aktivnosti. Konzilijarno poliklinička delatnost sprovodi se u bolničkim poliklinikama i samostalnim dijagnostičkim centrima, i u sklopu posebnih domova zdravlja. Delatnost stacionarne zaštite zdravstvenih usluga pretpostavlja, integralno tretiranje, odnosno funkcionalno povezivanje svih tih delatnosti. Stacionarnu zdravstvenu zaštitu provode opšte, specijalne i kliničke bolnice, te različite ostale stacionarne zdravstveno-socijalne institucije. Oblici funkcionalnog organizovanja zdravstvene zaštite su: (1) u primarnoj zaštiti zdravstvena stanica, dom zdravlja, medicinski centar; (2) u polikliničko-konzilijarnoj i stacionarnoj zaštiti - poliklinike, opšte i specijalne bolnice, specijalni zavodi, medicinski centri; (3) ostale institucije - zavodi za zaštitu zdravlja, stanice za hitnu pomoć i apoteke. Ekonomika zdravstva se, po pravilu, bavi identifikovanjem nivoa i strukture zdravstvenih potreba, iznalaženjem najefikasnijih metoda zadovoljavanja zdravstvenih potreba, procenjivanjem zdravstvenog stanja nacije, utvrđivanjem inputa i outputa u zdravstvu i merenjem dobitaka - gubitaka u slučaju zadovoljavanja-nezadovoljavanja zdravstvenih potreba. U tom smislu, važne su sledeće osnovne ekonomske karakteristike zdravstvenih usluga: (1) neregularnost i nepredvidivost izbijanja bolesti, (2) postojanje tzv. eksternih efekata (eksternalija), (3) nesposobnost pojedinca da oceni sopstveno zdravstveno stanje, (4) dvostruki karakter izdataka za zdravstvenu zaštitu, simultano posmatranih i kao potrošnja i kao investicija, (5) relativno visoko angažovanje i rada i sredstava po jedinici outputa, i (6) međuzavisnost osnovne delatnosti sa procesom obrazovanja novih kadrova. Posledice konceptualnih reformi ili intervencija na području socijalne medicine i zaštite zdravlja doprinele su kreiranju novih termina i koncepata, kao što su: quality of life, health development, lifestyle, health promotion, self-care, s ciljem da zamene klasične termine, kao što su prevention, health protection, health education, health information. U tom kontekstu se posebno izdvaja termin „health promotion", koji izražava novu filozofiju i novu paradigmu zdravstvene politike i razvoja. U dosadašnjem „modelu bolesti", bolest je reflektovala

Tablica pruža mogućnost da se izračunavaju i gubici društvene zajednice ukoliko proizvođač umre na samom početku produktivnog doba. vratila zajednici investicirani iznos i obogatila zajednicu. rehabilitacija bolesnog. Wiesbrodova metoda omogućava nam da procenimo koliko bi prosečni radnik zaradio da nije prerano umro. Tako je kapitalna vrednost razbijena na sedam elemenata. U svojoj analizi Weisbrod je pošao od shvatanja da se „bolje zdravlje može kupiti" i pokušao da kvantifikuje ekonomske efekte kao odlučujući kriterijum za procenu socijalnih benefita unapređenja zdravlja.fundamentalni kriterijum globalne produkcije zdravstvenih usluga: prevencija bolesti. preventirati rak. uključujući i razlike). tj. pomoći će u budućnosti eliminisanju genetskih bolesti i hendikepa. poboljšavanje zdravlja. daje detaljnije i kompleksnije kvantifikovanje ekonomske vrednosti života. transplantacija organa i „banke rezervnih delova" učiniće mogućim popravljanje ljudskog tela. odnosno pre početka vraćanja društvu iznosa sredstava koje je društvo u njega ulagalo u periodu odgoja. dakle.) i koliki je njegov prosečni doprinos povećanju društvenog bogatstva u produktivnom dobu (iznad 18 god. kalkulisanje gubitaka potencijalne zarade žrtve prerane smrti kojima bi ona. debljinu. Drugi element kapitalnog ulaganja u . osiguranje za slučaj bolesti. senilnost. Genetska istraživanja. koja je izgubljena zbog prerane smrti. Hanlon je sada svaki od navedenih faktora „razbio" na kalkulativne elemente socioekonomske vrednosti ljudskog života. U tom smislu. Prvi element se odnosi na ekonomsku cenu nesposobnosti za rad majke za vreme graviditeta u kome se gubi deo produktivnog potencijala. merenje zdravlja. uzimanjem u obzir sledeća tri faktora: (1) kapitalno koštanje (investicije koje svaka društvena zajednica ulaže u svako dete pre njegovog rođenja). Koncept „health promotion" ne negira važnost bolesti. drugo.). odnosno kolika je sadašnja neto vrednost njegovih budućih zarada. narkomaniju. lečenje bolesti. Tablica. Weisbrod je sastavio tablice iz kojih se mogu izračunati sadašnje vrednosti budućih zarada. (2) koštanje uvoĎenja čoveka u produktivnu fazu života (investicije koje društvo ulaže u čoveka od samog njegovog rođenja pa sve do navršenih 18 godina života) i (3) period produktivnosti (povraćaj sredstava koje društvo očekuje od svojih ulaganja u čoveka. U epicentru je. veruje se. Hanlonova metoda. Ekonomska vrednost života U problematici procenjivanja ekonomske vrednosti čoveka i ekonomskih gubitaka zbog prerane smrti poznata su dva metoda. To omogućuje da se izračunavaju gubici nastali z bog prerane smrti od bilo koje bolesti ili drugog uzroka. novi će lekovi lečiti mentalne bolesti. Zbir uloženih sredstava društva i sadašnje vrednosti budućih zarada daje ukupan gubitak zbog prerane smrti. zdravstvena zaštita se danas temelji na primeni savremene medicinske tehnologije i na kompjuterizaciji medicine. ono „zdravije kojim raspolaže čovek koji živi sa dijagnozama". virusne bolesti itd. Na osnovu tih tablica se može videti koliko je prosečno društveno ulaganje u čoveka u njegovom neproduktivnom dobu (ispod 18 god. otkrivanje bolesti. da nije prerano umrla. „pozitivno zdravlje". ali zahteva radikalnu orijentaciju medicine i socijalne politike prema zdravlju: „otkrivanje" zdravlja i njegovih determinanti. za razliku od Weisbrodove metode. dakle omogućuje dva tipa gubitaka zajednice usled prerane smrti čoveka: prvo. računanje gubitaka koji znače čisti odbitak od postojećeg društvenog bogatstva u slučajevima kada je osoba umrla pre nego je svojim produktivnim radom uspela stvoriti višak vrednosti kojim zajednici vraća dug u iznosu koji je uložen u podizanje te osobe do faze produktivne sposobnosti. i to: Weisbrodova i Hanlonova metoda.

mada je veoma teško pronaći monetarni izraz ekonomske vrednosti rizika od mrtvorođenosti i neonatalne smrti. bio stavljen na štednju. „Koštanje" ulaganja u čoveka do njegove 18. Hanlon je izračunao da je u SAD u jedno dete u trenutku njegovog rođenja bilo već investirano oko 1070 dolara. Pored potencijalne neto zarade za procenu doprinosa (čoveka) društvenom bogatstvu važna je i kamata na neto zarade. donosi društvu godišnju dobit u . sedmi element inicijalnog ulaganja u život odnosi se na kamatu koja bi se mogla dobiti na iznos koji je inicijalno investiran u čoveka da je taj iznos. Čovekov doprinos društvenom bogatstvu Hanlon kalkuliše preko sledećih elemenata: (1) potencijalne neto zarade. (2) vrednost vremena koje je majka posvetila nezi i uzrastu deteta. koštanje opreme porodilje i novorođenčeta. Kalkulisanjem sa svim ovim navedenim elementima kapitalne vrednosti. Šesti element kapitalne vrednosti jeste sama ekonomska vrednost rizika od dečije bolesti i povrede u samom toku poroĎaja i neposredno posle poroĎaja. Treći pak deo neto vrednosti reprezentuje učešće pojedinca u povećanju društvenog bogatstva koje će koristiti buduće generacije. koštanje hospitalizacije i porođaja. (3) troškovi edukacije. U kalkulisanju čovekove proizvodne vrednosti u njegovoj produktivnoj fazi života valja uzeti u obzir ne samo stavke njegovih doprinosa društvenom bogatstvu nego i stavke odbitaka od društvenog bogatstva koji nastaju kao posledica izloženosti čoveka u tom dobu rizicima da postane trajno nesposoban za rad. godine života. kada faktički počinje produktivna faza ljudskog života. asocijalan). Treći element kapitalne vrednosti odnosi se na procenu vrednosti rizika od povrede majke pri poroĎaju sa evidentnim posledicama na njenu proizvodnu sposobnost i na dužinu života. (5) troškovi rekreacije i transporta (prevoza). Neto zarada. bilo kako da je uložena. (6) ostali troškovi. obuće i ishrane. Tek tada čovek dolazi u poziciju da proizvodi sredstva za vlastito izdržavanje. da prerano umre ili da postane supstandardan (fizički ili psihički defektan. Drugi deo neto vrednosti služi za „kreditiranje" budućeg izdržavanja u kasnijoj fazi neproduktivnog života. i gubitak „proizvodnje" majke za vreme porodiljskog odsustva sa posla). da oboli. da stekne uštedu za vlastito izdržavanje u staračkom neproduktivnom dobu i da doprinese svoj udeo opštem društvenom progresu. (2) kamata na neto zarade i (3) neekonomski produktivni potencijal. Konačno. Na bazi prosečne neto zarade i prosečno očekivanog trajanja radnointenzivnog života procenjuje se ukupna potencijalna neto zarada koju čovek ostvaruje u toku svog radnoaktivnog života. U tu drugu fazu života ulažu i roditelji i društvo i to u fizičko sazrevanje i profesionalno osposobljavanje deteta. kao ekvivalent oplodnje kapitala da je on bio uložen u proizvodnju ili trgovinu. Četvrti element kapitalne vrednosti života reprezentuju direktni troškovi poroĎaja (koštanje prenatalne i postnatalne zdravstvene zaštite. treći faktor u Hanlonovoj računici ekonomske vrednosti života jeste period produktivnosti. ali i višak dovoljan da vrati roditeljima i zajednici ono što su u njega do tada uložili. kalkuliše se sledećim elementima: (1) troškovi smeštaja. koji počinje sa navršenih 18 godina (punoletstvom). Peti element inicijalnih ulaganja u život čoveka odnosi se na procenu vrednosti rizika od mrtvoroĎenosti i neonatalne smrti deteta (smrtnost do mesec dana života). i (7) procena vrednosti rizika u slučaju smrti pre 18 godina. (4) troškovi zdravstvene zaštite. Drugi faktor Hanlonove metode jeste cena uvođenja čoveka u produktivnu fazu života. odeće. Konačno. umesto što je uložen u čoveka. Po odbitku prosečnih troškova života u radnoproduktivnoj fazi ostaje neto vrednost od koje jedan deo pojedinac vraća zajednici (u ekvivalentnom iznosu investiranog u njegovo podizanje).život jeste procenjivanje vrednosti rizika smrti majke usled poroĎaja.

pored dobitaka.. Kasnije su i teoretičari počeli da radnu snagu shvataju kao svojevrsni „ljudski kapital". se ne može izmeriti. itd.i iznos dobiti koju je društvo na toj zaradi ostvarivalo tokom vremena (a koja je jednaka sumi prihoda od kamate koji bi se dobili da je celokupna zarada bila stavljena na štednju). (4) vrednost rizika od „stvaranja" subnormamog ili asocijalnog čoveka i (5) kamata na gubitke društvenog bogatstva zbog izloženosti građana različitim rizicima u toku produktivne faze života. Kasnije je Engels pokazao da svaki odrasli čovek može da proizvede više nego što . ustvari. rad i kapital). naime. koja dostiže najviši nivo pri kraju perioda mladosti. Intelektualni potencijali čoveka jesu nemerljiva kategorija. Tada je objekat kupoprodaje bio i sam čovek. Nemoguće je. No. Radi se. i tako omogućio realniju procenu stvarne ekonomske vrednosti ljudskog života odnosno realniju procenu ekonomskih gubitaka. o odbicima od društvenog bogatstva. No. Ali. (2) cena zdravstvene zaštite. ali bez saznaje da se u novčanom obliku izraze troškovi radne snage u naturalnoj proizvodnji. Ali. darovitost Pikasa. međutim. „Unosnost" čoveka se. koja se maksimalno dostiže u zrelom rastu. nastavljaju se sa troškovima izdržavanja i vaspitanja deteta. ali je tek Engels utvrdio da „cena proizvodnje" čoveka zavisi i od njegovog uzrasta u momentu procenjivanja.„iznosu vrednosti kamate". i završavaju se sa troškovima dostizanja socijalne zrelosti. Tek u robnoj proizvodnji ekonomisti su polazili od cene koja se sastoji iz tri faktora proizvodnje (zemlja. po pravilu. Ovu ukupnu sumu troškova Engels je nazvao „investiciona cena čoveka". (3) vrednost rizika od prerane smrti u produktivnoj fazi života. izmeriti u novcu vrednost Njutnovog uma. imaginaciju Mocarta. i te nemerljive vrednosti čine društvo bogatijim. tim gubicima treba pridodati i gubitke zbog povremene ili trajne nesposobnosti za rad izazvane bolešću ili povredama. U računici doprinosa društvenom bogatstvu zato valja pridodati . Engels je razlikovao „investicionu cenu". koje se ne mogu monetarno izraziti. Začetnik u proceni „novčane vrednosti“ stanovništva je Peti. od „unosnosti“ čoveka. koja je odbacivala dopunski profit. i ekonomske troškove ulaganja u lečenje i rehabilitaciju obolelih ili povređenih. u obračunu treba uzeti u obzir i neekonomski produktivni potencijal (socijalne i etičke vrednosti čoveka). zbog prerane smrti čoveka izazvane bolešću. Hanlonova metoda kalkuliše sa sledećim stavkama: (1) vrednost rizika nesposobnosti za rad u toku produktivne faze života. Cena – rentabilnost čoveka Pojam „cena čoveka" bio je poznat u svim eksploatatorskim društvima idući kroz istoriju ekonomske misli. koji nastaju zbog izloženosti čoveka raznim rizicima. U produktivnoj fazi čoveka. Sve ove odbitke Hanlon je uračunao u ukupne odbitke od potencijalnog proizvodnog doprinosa čoveka zajedno sa kapitalnim investicijama u čoveka i troškovima uvođena čoveka u produktivnu fazu života. socijalna vrednost čoveka. koje treba kalkulisati. ne poklapa sa njegovom socijalnom vrednošću. lucidnost Marksa. javljaju se i gubici. nagnalo je buržoaske teoretičare da se ozbiljnije pozabave problemom „rentabilnosti" čoveka u formi lansiranja nove koncepcije „ljudskog kapitala". pošto je osposobljavanje radnika podrazumevalo određene novčane izdatke. Rashodi „proizvodnje" čoveka počinju još pre njegovog rođenja (troškovi udaje njegove majke i troškovi za vreme bremenitosti majke). Porast izdataka za kvalifikovanu radnu snagu. Konačno.

načina pružanja usluga. ali i od stepena osećaja bolesti. itd. od veličine i strukture populacije. ustanove za obavljanje zdravstvene delatnosti. povreda i drugih poremećaja zdravlja. Pomeranje na stariji uzrast sada dovodi do „gašenja duga". Naime. No. produktivnost rada i potrošnja rastu.je njemu potrebno. rano otkrivanje oboljenja i stanja. demografskih i socijalnih faktora. potrebno je raspolagati preciznim informacijama o zdravstvenorn stanju nacije. No. u odnosu na cenu proizvodnje i usluga koje su joj potrebne u toku celog njenog života. Zdravstvene potrebe impliciraju zdravstvene intervencije u funkciji očuvanja i unapređivanja zdravlja. povećanje ulaganja u obrazovanje vodi produženju perioda obrazovanja i smanjenju radnog perioda života. ekonomska rentabilnost mladog pokoljenja „merila" se kao odnos cena proizvodnje i usluga. stomatološki i farmaceutski fakulteti preko svojih klinika. odnosno obima proizvodnog nacionalnog dohotka i fonda potrošnje. kao i ustanove socijalne zaštite. stepen zagađenosti vode i vazduha. ali i povećanju kvalifikacione strukture i produktivnosti rada. Zato se prešlo na utvrđivanje nivoa „rentabilnosti uslovne generacije". Indeks zdravlja Problem merenja učinka. Od tada. u cilju sprovođenja zdravstvene zaštite. nivo „rentabilnosti generacije" se ne poklapa sa obimom dodatne proizvodnje date generacije. sprečavanje i suzbijanje oboljenja. Konačno. Ali. koja je svoj život preživela uz stalno održavanje ulaznih pokazatelja proizvodnje i potrošnje. pak. strukturi osiguranika po vrstama zdravstvenog osiguranja. koje je proizvela mlada generacija u toku njene radne aktivnosti. kada čovek vrednost koju je proizveo (stvorio) rekompenzira vrednošću sredstava utrošenih od strane društva i porodice. povezan je sa problemom iznalaženja agregatnog „indeksa zdravlja". pošto zdravstvenu zaštitu mogu obavljati i medicinski. od čega bi živelo mlado pokoljenje. sovjetski teoretičari su pokušali da dokažu da je nivo „rentabilnosti uslovne generacije" tesno povezan sa promenama obima akumulacije. zdravstvenog stanja populacije. strukturi zaposlenih po delatnostima. sprovode mere i aktivnosti i postupke za očuvanje zdravlja ljudi. i informacije o starosnoj i polnoj strukturi stanovništva. što otežava procenjivanje udela pojedinih generacija u proizvodnji. socijalnom sastavu stanovništva. Važne su. u životu i radu. kao i nivoom medicinske tehnologije i okoline. indeks zdravlja izjednačava sa zdravstvenim potrebama populacije izraženim u resursima. kao indikatora zdravstvenog stanja populacije. . materijalnog statusa korisnika. Zatim. blagovremeno i efikasno lečenje i pravovremenu rehabilitaciju. često tzv. U medicinskoj doktrini se. Organizacija zdravstva i zdravstvene zaštite Zdravstvenu delatnost obavljaju zdravstvene ustanove. geografskoj distribuciji stanovništva. na zdravstveno stanje utiču i uslovi stanovanja. zdravstvene ustanove nisu jedine. zavoda i instituta. pošto dodatna proizvodnja služi i za izdržavanje neproizvodne sfere rada. zakonski zadužene i registrovane. gustini naseljenosti. pored toga. obrazovnoj strukturi stanovništva. koje. Zdravstvene potrebe korisnika zdravstvenih usluga zavise od personalnog stava prema zdravlju. Za procenu zdravstvenih potreba i obima zdravstvenih usluga za zadovoljavanje zdravstvenih potreba. outputa u zdravstvu. stepenu urbanizacije i migracijama. U tom sklopu. način života. način ishrane. nivoa kulture i načina života i tradicije i veroispovesti i načina finansiranja. kako bi se konstruisao adekvatni agregatni pokazatelj zdravstvenog stanja.

obavlja farmaceutsku zdravstvenu delatnost na određenom području. dezinsekcije i deratizacije. Najčešće se radi o dugoročnim trajnim pravima. lekove. lečenje u bolnicama itd. (7) institut je zdravstvena ustanova u kojoj se obavlja zdravstvena. suzbijanju i ranom otkrivanju oboljenja i povreda. psihijatrije. kožnih i veneričnih bolesti. racionalnosti i podele rada u sprovodenju zdravstvene zaštite. i učestvuje u kućnom lečenju. obezbeđuje specijalističku konsultativnu službu i medicinsku pomoć. U tom kontekstu javljaju se sledeće vrste zdravstvenih ustanova. odnosno kliničkog centra obavlja zdravstvenu. i to: (1) dom zdravlja. Zdravstveno pravo i zdravstveno osiguranje Svetska zdravstvena organizacija je u svojim dokumentima 1948. otorinolaringologije. obavlja zdravstvenu negu. zaraznih bolesti. kao zdravstvena ustanova ili u sastavu zdravstvenog centra. Prvi zakon o osiguranju radnika u Srbiji donet je 1922. Na prostorima bivše Jugoslavije zdravstveno osiguranje ima relativno dugu tradiciju. kojim je utvrdena mreža.Zdravstvena ustanova osniva se u skladu sa planom razvoja republike. obezbeduje lečenje i rehabilizaciju obolelih i povređenih. dečje hirurgije. obrazovna i naučnoistraživačka delatnost. i koja može organizovati stacionarnu i specijalizovanu zdravstvenu delatnost. obrazovnu i naučno-istraživaku delatnost. godine proklamovala jedno od osnovnih ljudskih prava. kojima građani obezbeđuju socijalnu sigurnost. ili u sastavu zdravstvenog centra. koja kao zdravstvena ustanova ili u sastavu zdravstvenog centra. (10) klinički centar predstavlja zdravstvenu ustanovu koja obavlja zdravstvenu. a potreba za zdravljem je jedna od važnih potreba u životu svakog pojedinca. Posle Drugog svetskog rata uspostavljen je jedinstven . sprovodi program na sprečavanju. obavlja zdravstvenu delatnost primenjujući dispanzerski metod rada. obezbeđuje se jedinstven sistem organizacije zdravstvene službe. urologije. (4) zdravstveni centar se osniva za područje opštine za obavljanje delatnosti doma zdravlja. akušerstva i ginekologije. (6) zavod za zaštitu zdravlja reprezentuje zdravstvenu ustanovu za obavijanje delatnosti u oblasti socijalne medicine. odnosno ustanovu koja obavlja delatnost iz sledećih grana medicine i oblasti zdravstvene zaštite: interne medicine. (9) kliničko-bolnički centar je zdravstvena ustanova. bolesničkog osiguranja radnika u zdravstveno osiguranje ukupnog stanovništva. onkologije. (8) klinika kao zdravstvena ustanova ili u sastavu kliničko-bolničkog centra. kao zdravstvena ustanova. epidemiologije. (5) zavod se osniva za obavijanje zdravstvene delatnosti iz jedne ili više grana medicine. opšte hirurgije. Zato je i najveći deo potreba stanovništva za zdravstvenom zaštitom dobio karakter prava koja su utvrđena ustavom i zakonom. pedijatrije. higijene i dezinfekcije. urgentne medicine i dr. struktura. godine kada su sva osigurana lica dobila redovno pravo na lekarsku pomoć. apotekarske ustanove i bolnice. (2) apotekarska ustanova. vrsta. koja objedinjuje – najmanje – delatnost bolnice i klinike. fizikalne medicine i rehabilitacije. sanitetski materijal. neurologije. ortopedije. lečenje zuba. Radi ostvarivanja efikasnosti. prima i zbrinjava hitne medicinske slučajeve. oftamologije. broj i raspored zdravstvenih ustanova. obrazovnu i naučno-istraživačku delatnost. odnosno oblasti zdravstvene zaštite ili za pojedine grupacije stanovništva. jer se razvilo od tzv. (3) bolnica (opšta i specijalna) je stacionarna i poliklinička zdravstvena ustanova.

(2) model nacionalne zdravstvene službe. Ovaj model je prisutan u SAD. Medicare programu). samim tim. U SAD privatni lekari naplaćuju svoje usluge po metodi direktnog naplaćivanja usluga. takođe sa 1/3 participiraju u finansiranju zdravstvene zaštite. i (3) model obaveznog zdravstvenog osiguranja. nesporednim plaćanjem. Socijalno osiguranje je postalo državno. Oko 1/3 zdravstvene potrošnje alimentira iz budžeta savezne države. Osiguranje ide preko komercijalnih osiguravajućih kompanija i neprofitnih osiguravajućih društava. Britanija. Takav sistem se održao sve do početka tranzicionog perioda. pa je. koje sprovode preventivnu zdravstvenu zaštitu. bilo kao institucije filantropskih organizacija. U tržišnom modelu zdravstvena zaštita se pretežno finansira iz fondova dobrovoljnih oblika zdravstvenog osiguranja i direktnim plaćanjem graĎana. i budžet socijalnog osiguranja postao sastavni deo opštedržavnog budžeta. Bolnice su organizovane bilo kao državne institucije. federalnih jedinica i lokalnih organa vlasti. Javne zdravstvene institucije. značajnu ulogu u sistemu zdravstvene zaštite SAD. (2) primarni naglasak zaštite na preventivu (3) visoka koordinacija između medicinskih naučnih istraživanja i prakse zdravstvene zaštite. u smislu da se pored obaveznog socijalnog osiguranja javlja i dobrovoljno socijalno osiguranje. Sistem finansiranja zdravstvene zaštite bazira se na sledećim principima: (1) besplatna i univerzalno dostupna zdravstvena zaštita visokog standarda svakom građaninu. finansiraju se iz budžeta lokalnih organa vlasti. određenih zdravstvenih usluga i u lečenju određenih bolesti. Neposredna plaćanja zdravstvene zaštite u SAD beleže rastuću tendenciju. U modelu nacionalne zdravstvene službe dominira budžetsko finansiranje zdravstvene zaštite. Tipični predstavnici ovog modela organizovanja i finansiranja zdravstvene zaštite su Rusija i V. Na tim principima plaćanja zasnovana je gotovo čitava američka primarna zdravstvena zaštita. Danas direktna plaćanja građana zajedno sa privatnim sredstvima građana u fondovima privatnih volonterskih agencija zdravstvenog osiguranja. Pored toga. Osiguranje se po pravilu odnosi na hirurške zahteve i na hospitalizaciju. ili volonterskih agencija zdravstvenog osiguranja. kada se na principima savremene teorije i prakse zemalja razvijene tržišne privrede izvršena reforma socijalnog osiguranja.opštedržavni sistem socijalnog osiguranja u čijem sastavu je funkcionisao podsistem zdravstvenog osiguranja. U Rusiji se celokupna zdravstvena zaštita finansira iz poreskih sredstava. Država danas participira u finansiranju određenih zdravstvenih programa. Finansiranje zdravstva U finansijskoj teoriji i praksi egzistiraju i funkcionišu tri modela finansiranja zdravstvene zaštite. početkom 90-ih godina 20. veka. Fondovi „volonterskih" zdravstvenih osiguranja. koji se proizvode po subvencionarnim cenama. To je sistem u kome su svi građani „jednaki“ u korišćenju zdravstvene zaštite. i to: (1) tržišni model. država snosi troškove zdravstvene zaštite za one osobe za koje se ocenjuje da materijalno nisu osposobljene da snose troškove sopstvene zdravstvene zaštite (po tzv. bilo kao privatne profitne institucije. . naročito u fazi reprivatizacije i demontaže države blagostanja. koja se finansira ili iz namenskih javnih fondova ili iz državnog budžeta. Participacije građana su gotovo zanemarljive i odnose se uglavnom na lekove u izvanbolničkom korišćenju. To pak znači da građani samo sa 1/3 učestvuju u alimentiranju zdravstva direktnim. isto tako. Volonterska zdravstvena osiguranja imaju. čine 70% ukupne zdravstvene potrošnje.

Od tada. Holandiji i Italiji). su sledeći: (1) plaćanje po usluzi može biti organizovano tako da bolesnik plaća punu cenu za dobijenu uslugu ili bolesnik plati uslugu. finansiranje zdravstvene zaštite iz javnih fondova obaveznog zdravstvenog osiguranja.U modelu obaveznog zdravstvenog osiguranja dominira. U okviru ovog model a egzistira (l) finansiranje sa jedinstvenim fondom (u Francuskoj i Švedskoj). Ove fondove alimentiraju poslodavci i zaposleni. Jedinstveni fondovski model finansiranja zdravstvenog osiguranja. Najčešće primenjuje u institucijama javnog zdravstva i držav nim bolnicama. hirurškom zahvatu ili kućnoj poseti. koji plaćaju lekare po standardizovanim cenama. poznat je u finansijskoj literaturi kao francuska verzija finansiranja. zdravstveno osiguranje je osamostaljeno i odvojeno od fondova penzijskog osiguranja. koje utvrđuju eksperti lekarskih profesionalnih udruženja. iako često zavise od platežne sposobnosti korisnika zdravstvenih usluga. nalaze se pod društvenom kontrolom. Plata lekara u osnovi ne zavisi od broja pruženih usluga niti od broja pacijenata. Cena je zapravo obračunska kategorija i tehnički instrument valorizacije dogovorene naknade za obavljanje zdravstvene delatnosti. Primena ovakvog metoda plaćanja lekara u osnovi podstiče preventivu i usmerava zdravstvene radnike prema tzv. (4) plaćanje po sistemu redovne plate podrazumeva mesečno plaćanje lekara po fiksnom iznosu za mesečni kvantum rada. Od 1967. A svoje slobodno vreme lekar može koristiti za privatnu praksu. nezavisno od broja i vrsta usluge koje je lekar sada obavezan da pruži. predstavnici državnih organa i zastupnici fondova osiguranja. za radno vreme u ustanovi i za mesečnu platu. i (2) sistem finansiranja sa autonomnim fondovima (u Nemačkoj. (3) plaćanje po glavi predstavlja plaćanje lekara po određenom fiksnom godišnjem iznosu za zdravstvenu zaštitu pojedinca. i to: (1) mehanizam finansiranja kroz cenu usluga podrazumeva da je cena usluge kalkulativna osnova finansiranja zdravstveno-zaštitnih aktivnosti. koji je prijavljen na tzv. komprehenzivnoj (sveobuhvatnoj) zdravstvenoj zaštiti. . Lekar je „vezan" za zdravstvenu organizaciju. plaćanjem doprinosa na zarade po proporcionalnim stopama. Postoje tri osnovna mehanizma. s tim da osiguranje refundira u celini ili delimično troškove bolesniku. (2) plaćanje po slučaju podrazumeva da tretman odreĎene bolesti ima precizno utvrĎenu cenu. Lekar se faktički plaća za svaku pojedinačnu uslugu bez obzira da li se radi o rentgenskom snimku. Cene ovih usluga. godine. U finansijskoj praksi savremenog sveta egzistiraju brojne metode plaćanja zdravstvene zaštite. među kojima se posebno ističu tradicionalni metodi plaćanja lekara i klasični metodi plaćanja zdravstveno-zaštitnih aktivnosti. pak. koje plaćaju zaposleni iz zarada i poslodavci na zarade svojih radnika. Lekari ugovaraju preko svojih udruženja zdravstvenu zaštitu sa fondovima osiguranja. pregledu u ordinaciji. Od bolesničkih fondova osiguranik dobija „tiket“ sa kojim odlazi kod bilo kog lekara koji ima aranžman sa zdravstvenim osiguranjem. Pored metoda plaćanja lekara. koji egzistiraju u praksi. funkcioniše jedan bolesnički fond koji se alimentira doprinosima. listi čekanja kod dotičnog lekara. Metodi plaćanja lekara. nemački sistem finansiranja zdravstvene zaštite sa autonomnim fondovima podrazumeva obavezno pristupanje građana jednom od brojnih bolesničkih fondova. za zdravstvenu zaštitu su važni i metodi obračunavanja i plaćanja zdravstveno-zaštitnih aktivnosti. Za razliku od francuskog modela finansiranja sa jedinstvenim fondom.

unapred utvrĎenim. lek) u određenom iznosu (utvrđena novčana suma sredstava po usluzi). Franšiza predstavlja vrstu participacije u kojoj korisnik usluga plaća sve troškove zdravstvene zaštite do određenog nivoa iznad koga sve ostale troškove snosi zdravstveno osiguranje. Suosiguranje reprezentuje takav oblik participacije u kome osiguranik. U finansijskoj literaturi se sureću tri oblika (vrste) participacija. (2) ugovaranjem nakande za pojedinačnu zdravstvenu uslugu i (3) ugovaranjem naknade za ostvareni program mera zdravstvene zaštite. plaća neposredno određeni deo troškova zdravstvene zaštite u procentu ili u fiksnom iznosu (u zavisnosti od cene pregleda. iskorišćavanje. stim što pojedinačne usluge nisu osnova za utvrđivanje cena. Ugovaranje naknade Ugovaranje naknade za obavljenu zdravstvenu delatnost ili izvršene zdravstvene programe će se obaviti ili (a) prema stvarnom obimu obavljenih poslova i zadataka i u punom iznosu ostvarenih troškova. Dotacije ili subvencije idu iz namenskih sredstava. To pak implicira precizno definisanje jedinica usluga. Ovim oblicima ugovaranja naknada ne ocenjuje se kvalitet zdravstvenih usluga nego samo kvantitativno izvršenje zdravstvenog programa. Ovaj drugi oblik ugovaranja može se u praksi sprovoditi na tri načina. plaćanje po bolesti.(2) mehanizam finansiranja kroz cenu programa je sličan prvom mehanizmu. recept. kao celina. participacije deluju i na korisnike (potrošače) i davaoce (proizvodače) zdravstvenih usluga. Participacije u zdravstvu Participacije u zdravstvu reprezentuju učešće korisnika zdravstvenih usluga u neposrednom plaćanju dela troškova zdravstvene zaštite. i to: 1. Suplaćanje. nego integralan program. (3) mehanizam finansiranja kroz dotiranje ili subvencioniranje delatnosti institucija iz namenski alimentiranih sredstava svodi se praktično na subvencioniranje ili dotiranje institucija (delatnosti). 3. kriterijumima evaluacije obima i nivoa priznatih troškova. plaćanje prema ukupnim stvarnim troškovima. odnosno iz fondova. Prezentiratni oblici participacije u zdravstvu imaju za cilj da deluju na preraspodelu finansijskih tereta zdravstvene zaštite u smislu povećanja dela prihoda iz sektora stanovništva i smanjenja dela prihoda iz zdravstvenog osiguranja. mada nije redak slučaj da se ova sredstva uzimaju iz budžeta države. pošto reduciraju utilizaciju (korišćenje. itd. Ugovaranje naknada se može obavijati i po oblicima zdravstvene zaštite. kao doplata. reflektuje oblik participacije u kojoj korisnik usluge plaća (doplaćuje) zdravstvene usluge (pregled. Pored toga. upotrebu) zdravstvenih usluga i smanjuju zdravstvenu potrošnju. kao obračunske jedinice. Zato je ugovaranje cena programa složeniji posao od dogovaranja pojedinačnih cena usluga. Personalna (lična) participacija treba da deluje „preventivno" na lakomislenu utilizaciju usluga u sistemu nultih cena i podsticajno na „potreban" nivo tražnje usluga. . a u slučaju bolničkog lečenja te obračunske jedinice bile bi: plaćanje po unapred dogovorenom roku. cene lečenja i cene lekova). ili (b) prema planskim. kao korisnik usluge. plaćanje po bolničkom danu. i to: (1) ugovaranjem naknade za obavljanje redovne delatnosti. 2. bolnički dan.

odnosno cene. Cost-containment politika u Francuskoj podazumeva: (1) kontrolisanje broja bolničkih kreveta. pak. odnosno literature o racionalizaciji zdravstvene delatnosti i kontroli zdravstvene potrošnje. veka predstavlja period procvata tzv. (2) mere orijentisane kontroli – planiranju ponude zdravstvenih usluga i (3) mere orijentisane kontroli – smanjivanju utilizacije. cost-containment literature. Naknada za usluge izračunavala bi se po ostvarenom broju standardizovanih b. (5) podsticanje preventivnih aktivnosti. koje impliciraju ograničavanje troškova (kontrole) i ugrađivanja elemenata racionalizacije u procesu upravljanja zdravstvenom potrošnjom. U savremenom svetu preduzimaju se različite akcije na planu cost-containment politike u zdravstvu. Iznos sredstava za stacionarnu zaštitu određene populacije utvrđivao bi se u skladu sa usklađenim programom mera po zdravstvenim organizacijama. pošto i njihovo zdravstvo „guta" od 8 do 11% društvenog proizvoda. Belgija. orijentaciju na preventivu. negde između 7% i 11%. potvrđuje činjenica o previsokim i rastućim izdacima za zdravstveno osiguranje. budući da troškovi zdravstvene zaštite iznose više od 10% društvenog proizvoda. Holandija. Izdaci za polikliničko-konzilijarnu zaštitu planirali bi se na gotovo identičan način kao u primarnoj zaštiti.. (2) racionalizaciju bolničkog sistema. Nemačka i Francuska ne troše mnogo manje. zaustavljanje dodatnog zapošljavanja zdravstvenih radnika i blokiranje rasta administrativnih troškova. U Velikoj Britaniji ova politika uključuje (1) smanjenje kapitalne potrošnje. nijedan zdravstveni sistem nikada neće biti u mogućnosti da odgovori potrebama svakog pojedinca.costcontainment-a“ uključuje ograničavanje investicija u zdravstvu.o. respektovale bi se razlike u demografskoj strukturi. stimuliranje alternativne medicine. s tom razlikom što bi se laboratorijsko-dijagnostički postupci izdvajali u posebne celine – organizacije. povećanja participacija korisnika zdravstvenih usluga. (5) povećanje naknade za zubnu i očnu negu i sl. (3) ograničenje cene bolničkog dana. dana ili slučajeva lečenja. (4) restrikcije naknada zdravstvenog osiguranja i povećanja participacija korisnika. itd. (3) regulisanje stope rasta tekuće zdravstvene potrošnje. To. (2) standardizaciju zdravstvenih profila i zanimanja. smrtnosti i gustini naseljenosti. dosta skup. Period 70-tih godina 20. broju operativnih zahvata i sl. Mere politike racionalizacije se dele u tri grupe. Za utvrđivanje normativa. Velika Britanija troši 7% nacionalnog dohotka za zdravstvo. broju dana lečenja. trebalo bi verifikovati tim vrhunskih eksperata u skladu sa međunarodnim cenovnikom. I u ostalim zemljama Evrope (Italija. Nemačka) strategija . i to: (1) strukturalne promene zdravstvenog sistema. Korišćenje skupih (domaćih ili inostranih) dijagnostičkoterapeutskih postupaka u polikliničko-konzilijarnoj i bolničkoj zaštiti. (6) smanjivanje troškova lekova. SAD. reflektuje činjenicu da je „proizvodnja zdravlja'' u tim zemljama postala izuzetno skupa „fabrika". dakle. i pored toga. kontrolu potrošnje lekova. .. (4) podsticanje prevencije. odnosno prema odelima struktuiranim prema broju lečenih slučajeva. npr. No. Švedski sistem je. U praksi se. COST – CONTAINMENT politika u zdravstvu Troškovi zdravstvene zaštite pokazuju značajno učešće u nacionalnom dohotku tržišnih privreda. prosečnom trajanju lečenja.Sredstva za primarnu zdravstvenu zaštitu planirala bi se u određenom iznosu po korisniku.

Finskoj.6%. Generalno posmatrano. Španiji i Irskoj. i pored toga. Kanadi. analitičari su identifikovati niz faktora koji determinišu rast zdravstvenih rashoda: permanentni rast stope inflacije i troškova života. Doprinos svakog elementa pojedinačno u rastu ukupnih rashoda zdravstva je različit po zemljama OECD. god. uključujući i povećanje vrednosti radne snage. veka učešće javnih rashoda zdravlja se povećalo u strukturi javnih socijalnih rashoda. Francuskoj. Holandiji. U Srbiji ne postoje takve detaljne analize. Globalni rast nominalnih rashoda zdravstva od oko 14% godišnje dekomponuje se na rast cena zdravstvene zaštite od 7. Troškovi socijalnog osiguranja od 80. na rast populacije od 0. Javni i privatni rashodi zdravstva su. Grčkoj. U drugoj polovini 20. Norveškoj. i (6) porast troškova za ljudski rad. kao i koncentracija medicinske nege na starije osobe. usluge).8% i na rast intenziteta korišćenja usluga od 5. neefikasno pružanje zdravstvenih usluga. U tom kontekstu. veka i do 80%. veka pa do danas godišnje se uvećavaju za gotovo 1%. izuzetno su rasli troškovi zdravstvene zaštite.Zdravstvena potrošnja U gotovo svim industrijski razvijenim zemljama OECD kontinuirano rastu troškovi za zdravlje i penzije kao posledica starenja stanovništva. razvijenije zemlje više su izdvajale iz društvenog proizvoda za zdravstvo. U perspektivi se sve više očekuje rastuće učešće stanovništva u godinama za penziju u radno sposobnom stanovništvu i sve veće učešće socijalnih rashoda u bruto domaćem proizvodu. (3) povećanje broja osiguranika i veći obim socijalne zaštite. Nova skupa medicinska tehnika i favorizovanje skupe bolničke nege u odnosu na ambulantnu medicinu. Japanu. Ovakav skup faktora . statističari su „otkrili" značajnu zakonomernost: varijacija društvenog proizvoda od 10% inducira varijaciju zdravstvenog rashoda od 14%. Nešto sporiji rast zabeležen je u Australiji. V. Na troškove zdravstva utiču simultano i ponuda i tražnja za medicinskim uslugama. (2) demografske promene i (3) rast upotrebe (intenziteta) usluga po stanovniku. povećali svoje učešće u društvenom proizvodu. najviše su rasli javni zdravstveni rashodi. Švajcarskoj. hipertrofirana organizacija zdravstvene delatnosti. i apsolutno i relativno. Zdravstveni rashodi su se najviše povećali u SAD. (4) kontinuelne promene u medicinskoj tehnologiji i porast medicinskog znanja. (2) porast hroničnih oboljenja. Kao najznačajniji faktori koji generišu rastući trend troškova za zdravstvenu zaštitu su: (1) povećanje broja starih osoba. Rast rashoda zdravstva može se razložiti na tri elementa: (1) rast cena zdravstvene zaštite (nege. No. neekonomsko obavljanje zdravstvene delatnosti. istovremeno. 20. neracionalnosti u zdravstvenoj potrošnji. Ponuda zdravstvenih usluga utiče putem novih zdravstvenih kapaciteta. (5) povećanje broja medicinskih kadrova i vrhunskih stručnjaka. dovoljno su se odrazili na rastući trend rashoda zdravstva. Islandu. prenaglašena regionalna i lokalna disperzija zdravstvenih kapaciteta. Tome je doprinela i distribucija zdravstvenih usluga nezavisno od kapaciteta plaćanja. u poslednjoj deceniji. Realni rashodi zdravstva su za 60% više progresirali od realnog društvenog proizvoda. novih medicinskih kadrova i novih tehnologija u zdravstvu. Švedskoj. prebukirana režija itd. U Evropi. i to: (1) dostupnost resursa i kapaciteta zdravstvene zaštite. nedovoljno korišćenje zdravstvenih kapaciteta. učešće javnih rashoda zdravstva u ukupnim rashodima zdravstva povećalo se tokom 80-ih godina 20. (2) sistem finansiranja i (3) zdravstvena tehnologija. Porast tražnje za zdravstvenom zaštitom zavisi uglavnom od tri faktora.3%. U proseku za sve zemlje OECD. Britaniji i Turskoj. U strukturi ukupnih rashoda zdravstva.

Švedski model zdravstva Švedska je danas jedna od najrazvijenijih zemalja „ekonomskog blagostanja.7%). ostaje da se vidi u okviru formalizovane zdravstvene strategije tokom 21. U Švedskoj prva poseta specijalistima je besplatna. izuzev besplatne zdravstvene nege zuba deci do 16 godina i omladini do 19 godina (ako uslugu pruža javna stomatološka služba). kompenzovanje zdravstvenih troškova pacijentima i izdatke za rehabilitaciju. U Švedskoj funkcioniše šest bolničkih regiona. koja se sve više obezbeđuje od strane lokalnih centara. uključujući i participacije i tržište. upravo zbog niskog nivoa bruto domaćeg proizvoda.000 stanovnika čak i od SAD (i V. veka. nadoknadu za vreme bolesti i materinstva i novčane naknade za određene slučajeve. kao i medicinskih kapaciteta.9% ukupnih sredstava. . Sistem zdravstvene nege podeljen je na primarnu. Britanije i Irske) ne reprezentuje „zdravu performansu". U Švedskoj se socijalno osiguranje finansira od uplata poslodavaca na ime doprinosa za socijalno osiguranje. smanjenje budžetskih subvencija. mere ze reduciranje medicinske potrošnje i troškova zdravstvene zaštite. Oblasna medicinska nega obezbeđuje se u oblasnim bolnicama. pogotovu što je nizak nivo društvenog proizvoda po glavi stanovnika i veoma niski koeficijent izdvajanja društvenog proizvoda za zdravstvo. U ukupnim sredstvima za zdravstveno osiguranje. relativno izraženog porasta stare populacije. Srbija ne može ništa bolje ni očekivati. To znači da je prisutna restriktivna politika u zdravstvenoj potrošnji. orijentacije na manje skupe usluge. kućna lečenja. a uplate poslodavaca i samostalnih zanimanja 85%. Srbija oponaša prinudni trend smanjenja socijalne potrošnje. eskalacije novih bolesti. eksplozije medicinske tehnike. zatim. celokupno aktivno stanovništvo ima pravo na novčanu naknadu za vreme bolesti. Uplate poslodavaca dominiraju u strukturi sredstava (sa 65. dnevnu negu i kućnu negu. američka zdravstvena potrošnja po stanovniku je za 20 puta veća od srpske per capita zdravstvene potrošnje. preventivnu aktivnost (zdravstveno prosvećivanjc). koja iznosi 90% prosečne zarade. kao što se to čini u gotovo svim zemljama sveta. budući da su rashodi zdravstva predimenzionirani u odnosu na materijalne mogućnosti privrede i društva. Socijalne politike razvijenih zemalja usmerene su na smanjenje zdravstvenih rashoda." sa najpravednijim sistemom socijalnog osiguranja u svetu. sredstava državnog budžeta. dohotka od kapitala. oblasnu i regionalnu medicinsku negu . Tu su i participacije korisnika zdravstvenih usluga. I bez obzira na to. Naknada za bolnički tretman plaća se direkmo iz sredstava lokalne službe socijalnog osiguranja. u kojima je smeštena i specijalistička služba. doprinosa lokalnih vlasti i osiguranika. sredstva drž ave participiraju sa 15%. jer SAD tri puta više izdvajaju za zdravstvo od Srbije. To su mere koje impliciraju fiksiranje tarifa u zdravstvu. Da li će prezentirane mere biti dovoljno snažne da blokiraju rastući trend rashoda zdravstva u uslovima relativno značajnog produženja života. To što Srbija ima više lekara na 100. racionalizacija nove tehnike i plafoniranje rashoda za opremanje zdravstvenih objekata. Regionalna medicinska nega pruža usluge onim pacijentima kojima je potreban tretman od strane visoko obučenih specijalista i najmodernijih medicinskih uređaja. politika reduciranja javnog finansiranja i povećanje samofinansiranja zdravstva. zdravstvene usluge za majku i dete.generirao je rast troškova zdravstva i povećavao gubitke u zdravstvenoj delatnosti. kao i bolničko lečenje u javnim bolnicama. Zdravstveno osiguranje obuhvata medicinsku pomoć. Država participira sa 18. Pri tome. Ova služba nadoknađuje i deo cene usluge stomatologa. Primarna medicinska nega. pooštravanje uslova bolesničkog osiguranja. obezbeđuje ambulantske usluge. Konačno.

Deficit pada na teret sredstava klinike za iduću godinu. uprkos kritikama iz bolnica. reprezentuje neku vrstu prirodnog zakona . nosi naziv „operacija tumora na mozgu žena preko 60 godina". Svaki građanin Švedske plaća proporcionalni „zdravstveni" porez prosečno 14% od prihoda. U strukturi ukupno odobrenih sredstava klinike i odeljenja u bolnicama. a u slučaju vezanosti za krevet . Za sada računski sistemi operišu samo sa prosečnim troškovima. i naročito se odnosi na negu starih lica. Deinstitucionalizacija se.troškovi zdravstva rastu ne samo u apsolutnim iznosima nego i u relativnim odnosima. bilo da je reč o organizaciji. po kome su opštinama dodeljena veća prava u zaštiti zdravlja. po tom osnovu. zdravstvena služba je sve skuplja .Tokom 1983. dok se suficit može naknadno koristi u vidu dodatnih sredstava. Manji troškovi bolje zdravstvo. slobodnog budžetiranja. U deinstitucinalizaciji. Kućne sestre daju lekove i mere temperaturu. Tako se postupa i sa . uključujući čak i pitanje da li je za bolesnika kuća najbolja bolnica. Lokalni i regionalni organi vlasti ključni su nosioci odlučivanja u zdravstvenoj zaštiti. obezbeđujuci. čiji broj raste u gotovo svim zemljama OECD. Bez obzira o kojoj zemlji je reč. koja podrazumeva postepeno smanjenje bolesničkih postelja i ostavljanje više novca za primarnu negu (za lokalne lekare i kućne sestre-negovateljice). operacija bubrega i slomljenja ruka iskazuju se istim aršinom . Time je praktično povećan stepen decentralizacije organizacije. i interpretira se posle detaljnih ispitivanja. Pored toga. donet je Zakon o javnom zdravlju u Švedskoj. sve usluge besplatno. Učešće pacijenata pokriva samo 4% ukupnih troškova. U tom susretu političara i lekara meri se radni učinak u bolnici. Snažna finansijska intervencija dolazi iz javnih izvora kako bi se obezbedila solventnost svih socijalnih grupacija. Na kraju fiskalne godine. nezavisno od tipa izbora zdravstvenog osiguranja. Švedska iskustva govore ilustrativno: U Švedskoj lekovi su potpuno bespatni samo u stacionarnim bolničkim ustanovama i u hroničnim slučajevima. dok komunalne negovateljice vrše potrebne nabavke i pranje posuđa i postelja. bilo da je u pitanju finansiranje troškova. predstavnici lokalnih vlasti i bolnica pretresaju „godišnji bilans" i utvrđuju deficit ili suficit. To znači da se medicinska nega pruža na licu mesta. jeste sada cilj u svim projektima reformi. Jedna od 470. za jedan dan lečenja. Da bi se ovaj problem razrešio pribeglo se upotrebi američkog DRG-a (Diagnostic Related Grouping). upravljanja i finansiranja zdravstvenog osiguranja. U Švedskoj i V. sve se više autonomno raspolaže sredstvima. Ovaj postupak u SAD obuhvata gotovo 8000 kliničkih dijagnoza i 470 grupa sa kompletnim podacima o pacijentima. npr. Sredstva se obezbeđuju opštim oporezivanjem u V. na taj način. Lavovski deo plaća se iz poreskih izvora koje dodeljuju provincije. Britaniji je izabran sistem (zdravstveni) u kome je ponuda praktično izjednačena sa javnom službom. Indikatori razvoja zdravstvene delatnosti i politika finansiranja zdravstvene zaštite Sistemi zdravstvenog osiguranja u zapadnim zemljama su raznovrsni.prosečnim troškovima. medicinska nega postaje ličnija ali i jeftinija. Srčani infarkt. Težnji za smanjenjem troškova zdravstva pomažu danas i različite forme tzv.u kući. od pre nekoliko godina prisutna je parola „ deinstitucionalizacije“. nastavlja. odnosno regionalnim porezima u Švedskoj. Nezadrživi rast troškova. U SAD je svaki pojedinac samostalan u izboru tipa zdravstvenog osiguranja. U Nemačkoj i Francuskoj kotizacije za socijalno osiguranje (doprinosi za zdravstvo) jesu predominantni izvori finansiranja. godine. Britaniji. iako su njihovi troškovi tretmana sasvim različiti.

bitni su i pokazatelji (indikatori) koji se obično koriste u proceni evaluacije (ocene) performansi zdravstva. kriza kompromisa izmeĎu prava na zdravlje i troškova. postavlja se pitanje koji izdatak pojedinac može lično da podnese u medicinskoj potrošnji i pitanje da li svi pojedinci mogu biti izjednačeni u mogućnosti korišćenja raspoloživih sredstava. Tradicionaini mehanizmi preraspodele između aktivnih i neaktivnih postaju sve manje efikasni zbog nezaposlenosti i starenja stanovništva. Američki sistem karakteriše izuzetna nejednakost u pogledu distribucije sredstava i nepristupačnost zdravstvenoj zaštiti svih građana. u sistemu „potpuno razvijenog zdravstvenog osiguranja" sa nultim cenama. Logika redistribucije ide od bogatijih ka siromašnijim. (3) broj pregleda po lekaru i sestri i. švajcarski i nemački sistem zdravstvenog osiguranja. (5) prosečna zarada. Samim tim obezbeđenje sredstava za pokriće materijalnih izdataka razapinje se između podržavljenja (budžetizacije) i privatizacije (defiskalizacije). pošto postojeće veze između doprinosa i usluga postaju labavije. pošto se svaki nacionalni zdravstveni sistem javlja kao neka vrsta kompromisa izmeĎu priznanja prava na zdravlje i društvenog utroška. (3) broj pacijenata na jednog administrativnog radnika. Tražnja zdravstvene zaštite je u tom slučaju elastična u odnosu prema dohotku. (2) stopa hospitalnih infekcija i (3) stopa izlečenja. koja obezbeĎuje sve usluge besplatno. Samim tim i princip redistribucije ide od zdravih ka bolesnima i od zaposlenih ka nezaposlenima. (2) broj pacijenata na jednu medicinsku sestru. Međutim. nižim zdravstvenim statusom. internističkih i hirurških procedura po lekaru . U pokazatelje outputa ubrajaju se: (1) stopa smrtnosti pacijenata. Britanija). tj. Sredstva za finansiranje zdravstvenog sistema obezbeđuju se opštim oporezivanjem (V. gotovo i da nema. Princip je isti kao kod obrazovanja. budući da organizacija zdravstvenog sistema ne drži korak sa ekonomskom realnošću. U pokazatelje procesa spadaju: (1) prosečna dužina lečenja u zdravstvenoj ustanovi.sestri. Jedinstvenosti modela. Bezuslovnost prava na medicinsku potrošnju jeste princip. U tom sklopu. a priznanje prava na zdravlje ostvaruje se snažnom finansijskom intervencijom iz javnih fondova. Zato tražnja zdravstvenih usluga i ne zavisi od visine dohotka. Na kraju. pak. ali sa naglašenom privatnom dopunom. francuski. Takav problem socijalne nejednakosti u potrošnji socijalnog osiguranja u SAD sve više zahteva državnu finansijsku intervenciju. zdravstvenog stanja pojedinca. (2) prosečan broj dijagnostičkih procedura po pacijentu. U pokazatelje inputa svrstavaju se (1) broj pacijenata na jednog lekara. sasvim je onda logično . procenjuje se da li jedna bolnica uradi više od druge ili je ta bolnica neekonomičnija sa raspoloživim sredstvima. (4) broj dijagnostičkih. britanski. Sistemi zdravstvenog osiguranja su veoma raznovrsni u zemljama OECD i to bilo da je reč o organizaciji ponude ili bilo da je u pitanju finansiranje troškova. No. Britanija su odabrale sistem u kome je ponuda praktično izjednačena sa javnom službom. U SAD. U tom kontekstu se koriste pokazatelji inputa. odnosno regionalnim oporezivanjem (Švedska). nije neposredni izvor sredstava zdravstvene zaštite. pored normativa i standarda. U pitanju je. U tržišnom sistemu finansiranja zdravstvene zaštite egzistira čvrsta veza između dohotka i utilizacije. pokazatelji procesa i pokazatelji outputa. pojedinci su samostalni u izboru tipa zdravstvenog osiguranja. Za organizaciju i finansiranje zdravstvene delatnosti. Švedska i V. (4) broj pacijenata na jednog pomoćnog radnika. (6) troškovi poslovanja po bolničkom danu. Danas je posve jasno da je priznanje prava na zdravlje postalo inkopatibilno sa obezbeđenjem potrebnih izvora resursa. prema tome. Budući da je vrlo dobro poznato daje niži dohodovni status pojedinca vezan sa slabijim zdravljem. i (7) troškovi iskazani po bolničkom danu/pacijentu.ostalim grupama. već od tzv. to je karakteristično i za švedski. kao korisnika ili pacijenta. dohodak pojedinca. dakle.

Brojna empirijska istraživanja pokazala su da zdravstveno osiguranje „briše" uticaj dohotka na korišćenje zdravstvene zaštite i podiže nivo zdravstvene potrošnje. koje su. tako da pitanje zdravstvenih izdataka i njegovih opterećenja za državne budžete izbija u prvi plan. veka izgledala: personalni rashodi 60% (medicinsko osoblje. Eksplozivni rast bolničkih . koji štiti nasleđene privilegije. troškovi materijala i opreme 33% (lekovi po receptu. teški oblici hipertenzije itd. za socijalni budžet bila prinuđena da uvede nadoknadu za sve medicinske konsultacije. tako. Pored toga. preterao sa deficitom). lekari i farmaceuti sada pribegavaju čak i javnim protestima. Kombinacija starenja stanovništva i tehnološkog napretka. čime je odstupila od principa besplatne zdravstvene zaštite. Italija i Španija su. zajedno sa razvojem zdravstvenog osiguranja i rastom stanovništva. i to: (1) ponude zdravstvene zaštite (kapaciteti institucija.). koje inkorporiraju restriktivni kurs finansijske politike zdravstvenog osiguranja. uznemirila poresku javnost. ali i lekare i medicinsko osoblje sa novim vidovima kontrole zdravstvenih troškova (jer je budžet za socijalno osiguranje. Francuska vlada je. ostali materijali i troškovi) i troškovi građenja 7%. pogotovu u uslovima dugotrajne krize i stagnacije. uticale na povećanje opštih predispozicija za korišćenje zdravstvene zaštite. veka broj starijih osoba od 70 godina dostigao je nivo od 7% ukupnog stanovništva. Kompanije se. koje su uslovljene različitom dohodovnom moći. Struktura rashoda je krajem 20. Stanje zdravstva na početku 21. ostalo osoblje i nega). U te svrhe koriščen je i marš bolničarki na Jelisejskim poljima. kao i budžet za lekove. To govori da troškovi zdravstvenih službi vrtoglavo rastu u gotovo svim razvijenim zemljama. naučno-tehnološki napredak). istanjuju profite i umrtvljavaju mobilnost rada. povećanja uplate za bolničku negu i povišenja tarife za recepte kako bi se zdravstvo spasilo od haosa. dijabetes. I američki zdravstveni sistem ušao je u finansijski tesnac. čija vlada zazire od reforme zdravstvenog sistema zbog nasrtljivog medicinskog lobija. godine. koje karakteriše stalno jačanje fondovsko-decentralizovanih i slabljenje budžetsko-centralističkih mehanizama finansiranja. Takvo stanje u zdravstvu postaje ekonomski nepodnošljivo. žale da rastući troškovi zdravstvenog osiguranja. koje zahtevaju dugotrajno i skupo lečenje (rak.stanovništva.da osobe sa nižim dohotkom više traže i više koriste zdravstvenu zaštitu. u nameri da pokrije rastuće troškove i da obuzda rasipničke medicinske tretmane. Organizovano zdravstveno osiguranje se. veka Ekonomska kriza i inflacija uticale su na promenu strukture rashoda zdravstva u gotovo svim zemljama savremenog sveta. Početkom 21. kao i ostalim oblastima društvenih delatnosti. stomatolozi. lekovi u prodaij. (2) promene sistema i politike finansiranja zdravstvenih delatnosti. Takva je situacija u V. Zdravstvena potrošnja je funkcija tri faktora. činjenice govore da blizu 10% populacije boluje od teških bolesti. sposobnost i obrazovanje kadrova. javlja da neutrališe razlike u korišćenju zdravstvene zaštite stanovništva. tj. prosečan životni vek je preko 70 godina. I u zdravstvu. promene strukture i opsega zdravstvenih potreba i promena u socijalnoj strukturi korisnika . Zdravstveni radnici. Britaniji. vrši pritisak na sve vlade širom sveta da se suprostave medicinskom lobiju. povećavajući socijalne doprinose. a državne vlade već ne mogu da izdrže troškove subvencionisanja medicinskih troškova za penzionere i siromašne. koje one plaćaju na ime svojih zaposlenih. Australija je krajem 1991. i (3) tražnje standardne zaštite. zato. krenule u pravcu pojačane privatizacije zdravstvenih servisa. isto tako.

razvoj zdravstva u današnjim uslovima karakteriše i sledeće: (1) razvoj uz ograničene finansijske mogućnosti. Isto tako. može da skrene u pravcu destabilizacije zdravstvenog stanja nacije.kadrova. u uslovima izražene dugotrajne ekonomske i finansijske krize. obezbeđenja brzog izlečenja i skraćenja dužine odsustvovanja sa posla zbog bolesti. anemija). narkomanija). i. . za investicije u kapacitete i za ulaganje u kadrove. dijagnosticiranju i lečenju tradicionalnih zdravstvenih problema. (7) prevaziđene klasične metode u protivepidemijskoj zaštiti u očuvanju zdravlja i radnih potencijala. koji se ostvaruju uloženim sredstvima. (4) nedovoljna funkcionalna povezanost zdravstvenih organizacija. pravovremena terapija i rana rehabilitacija. naročito efekti koji se ostvaruju u oblasti zaštite radnih ljudi i zaštite životne i radne sredine. Međutim. reprezentuju esencijalni segment racionalnosti i efikasnosti zdravstvene delatnosti. hroničnih i degenerativnih bolesti. (4) jačanje ugleda alternativne medicine (travari. neuroze. prostitucija. Razvoj zdravstva. kao i visoka suma sredstava investirana u savremenu opremu. prema tome. Pri tome. on je efikasan samo kada se radi o prevenciji. ne može se a priori smatrati rasipanjem sredstava. Glavni generatori globalno neracionalnog poslovanja zdravstvene delatnosti su: (1) nepostojanje jedinstvenog informacionog sistema u zdravstvu. socijalno-patoloških problema (ubistva. zahteva nov tip zdravstvene politike i nove obuke zdravstvene akcije. i sl. efikasnu. opreme i prostora. Postavlja se pitanje šta je uopšte produktivnost ili racionalnost u radu zdravstvenih organizacija? Neracionalnost u zdravstvenoj delatnosti ne može se meriti samo rastom finansijskih sredstava uloženih u zdravstvenu zaštitu. i za efikasnost ukupne ljudske delatnosti. Važniji su medicinski efekti. Zdravstvo. prepisivanje skupih lekova u lečenju ljudi automatski ne vodi u neracionalnost. u tom kontekstu. u manjoj potrošnji lekova. Ovakav model razvoja zdravstva posledica je visoko socijalizovane i državno kontrolisane medicine. u smanjenju prosečnog trajanja dužine bolničkog lečenja. smrtnosti odojčadi i smrtnosti starijih osoba. bioenrgetičari. pogotovo ako je to medicinski opravdano sa stanovišta skraćivanja trajanja lečenja. Jer. i prividno skupa edukacija zdravstvenih kadrova. (2) nekoordiniran naučnoistraživački rad u medicinskoj nauci. morbiditeta od društvenijh i psiho-neurotskih bolesti (ciroza jetre. jer brža dijagnostika. u većoj povezanosti zdravstvenih organizacia. (3) nedostatak standarda i normativa. u usporavanju rasta naknada zarada zbog izostajanja za posla. Tu se racionalnost mora posmatrati u širem kontekstu. koje se ogleda u boljoj organizaciji zdravstvene zaštite. Dominacija profesionalnih. nasilje. Uticaj zdravstva treba da ima presudan značaj za održavanje i očuvanje zdravlja i proizvodne sposobnosti. (6) nedostatak standardizacije medicinske opreme visoko tehnološke vrednosti. kompletnu i kompleksnu zdravstvenu zaštitu stanovništva uz racionalno korišćenje svojih resursa . koje sprečavaju nastajanje invaliditeta i povećanje odsustva sa posla. (5) dupliranje kapaciteta. treba da obezbedi dostupnu. samoubistva.troškova za nezaposlene dostigao je vrtoglave visine. U zdravstvu je izuzetno važno racionalno poslovanje. vek" treba da postane više zdravstveno informativni centar i učilište nego dijagnostičkoterapijski pogon. u smanjenju troškova poslovanja. pa. koja se ogleda u povećanju smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti. kvalitetnu. (2) snažan kadrovski pritisak na zapošljavanje praćen ograničenim mogućnostima zapošljavanja (rast nezaposlenosti zdravstvenih radnika). pošto „dom zdravlja za 21. (3) usporeni tehnološki razvoj i rast naučno-tehnološkog jaza između razvijenih i nerazvijenih zemalja. sada je neophodno napustiti filozofiju dijagnostičko-terapijskog razvoja zdravstva. Iz tih razloga reformi zdravstva pripada centralno mesto. Kao takav. ekonomičnu. vračevi) itd.

(6) broj izgubljenih radnih dana usled bolovanja. (4) odnos broja lekara prema broju pacijenata. itd. (3) ostvarivanje standarda koji su propisani za lekare. (2) intenzitet korišćenja pojedinih faza zdravstvene zaštite. mortalitet (godišnji broj smrtih slučajeva na 1000 stanovnika). (5) morbidnost (broj obolelih u odnosu na ukupno stanovništvo). nesposobnost. . (7) dužina lečenja bolesnih i nesposobnih za rad.U zdravstvenoj delatnosti se za vrednovanje kvaliteta rada i doprinosa koriste sledeći pokazatelji: (1) broj obolelih i zdravih koji su dobili zdravstvenu zaštitu. prosečna dužina života u populaciji.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful