Ekonomika zdravstva i zdravstvena zaštita Zdravstvo se definiše kao skup institucija i aktivnosti koje deluju na očuvanju i unapređenju zdravlja

. Ovaj pristup sistemu zdravstva je nešto uži u odnosu na sistem zdravstvene zaštite koji, osim aktivnosti medicinskih zdravstvenih institucija, uključuje i sve ostale mere usmerene ka očuvanju i unapređenju zdravlja. U najširem smislu reči, sistem zdravstvene zaštite obuhvata i zdravstvno osiguranje, koje inkorporira socijalnu sigurnost građana. Ciljevi sistema zdravstvene zaštite su: (1) očuvanje i unapređivanje zdravlja (povećanje kvaliteta života, povećanje stvaralačkih mogućnosti i povećanje socijalne sigurnosti), (2) povećanje produktivnosti rada, (3) jačanje odbrambene sposobnosti zemlje, i (4) povećanje doprinosa ekonomskom i socijalnom razvoju društva. Oblici zdravstvene zaštite su: (1) primarna zdravstvena zaštita (preventiva i kurativa), (2) polikliničko-konzilijarna zdravstvena zaštita i (3) stacionarna zdravstvena zaštita. Po svojoj funkciji, primarna zdravstvena zaštita prati proces dijagnostike i tretiranje bolesnika, sprovodi posthospitalnu negu i kućno lečenje. Timovi primarnih lekara locirani su u zdravstvenim stanicama, u domovima zdravlja i sl. Polikliničko-konzilijarna zdravstvena zaštita ima za zadatak pregled bolesnika u specijalističkim ordinacijama, uključujući i znatan deo laboratorijsko-dijagnostičke aktivnosti i deo terapeutskih i rehabilitacijskih aktivnosti. Konzilijarno poliklinička delatnost sprovodi se u bolničkim poliklinikama i samostalnim dijagnostičkim centrima, i u sklopu posebnih domova zdravlja. Delatnost stacionarne zaštite zdravstvenih usluga pretpostavlja, integralno tretiranje, odnosno funkcionalno povezivanje svih tih delatnosti. Stacionarnu zdravstvenu zaštitu provode opšte, specijalne i kliničke bolnice, te različite ostale stacionarne zdravstveno-socijalne institucije. Oblici funkcionalnog organizovanja zdravstvene zaštite su: (1) u primarnoj zaštiti zdravstvena stanica, dom zdravlja, medicinski centar; (2) u polikliničko-konzilijarnoj i stacionarnoj zaštiti - poliklinike, opšte i specijalne bolnice, specijalni zavodi, medicinski centri; (3) ostale institucije - zavodi za zaštitu zdravlja, stanice za hitnu pomoć i apoteke. Ekonomika zdravstva se, po pravilu, bavi identifikovanjem nivoa i strukture zdravstvenih potreba, iznalaženjem najefikasnijih metoda zadovoljavanja zdravstvenih potreba, procenjivanjem zdravstvenog stanja nacije, utvrđivanjem inputa i outputa u zdravstvu i merenjem dobitaka - gubitaka u slučaju zadovoljavanja-nezadovoljavanja zdravstvenih potreba. U tom smislu, važne su sledeće osnovne ekonomske karakteristike zdravstvenih usluga: (1) neregularnost i nepredvidivost izbijanja bolesti, (2) postojanje tzv. eksternih efekata (eksternalija), (3) nesposobnost pojedinca da oceni sopstveno zdravstveno stanje, (4) dvostruki karakter izdataka za zdravstvenu zaštitu, simultano posmatranih i kao potrošnja i kao investicija, (5) relativno visoko angažovanje i rada i sredstava po jedinici outputa, i (6) međuzavisnost osnovne delatnosti sa procesom obrazovanja novih kadrova. Posledice konceptualnih reformi ili intervencija na području socijalne medicine i zaštite zdravlja doprinele su kreiranju novih termina i koncepata, kao što su: quality of life, health development, lifestyle, health promotion, self-care, s ciljem da zamene klasične termine, kao što su prevention, health protection, health education, health information. U tom kontekstu se posebno izdvaja termin „health promotion", koji izražava novu filozofiju i novu paradigmu zdravstvene politike i razvoja. U dosadašnjem „modelu bolesti", bolest je reflektovala

Zbir uloženih sredstava društva i sadašnje vrednosti budućih zarada daje ukupan gubitak zbog prerane smrti. Drugi element kapitalnog ulaganja u . da nije prerano umrla. debljinu. dakle. Genetska istraživanja. senilnost. Ekonomska vrednost života U problematici procenjivanja ekonomske vrednosti čoveka i ekonomskih gubitaka zbog prerane smrti poznata su dva metoda. poboljšavanje zdravlja. koja je izgubljena zbog prerane smrti. Hanlon je sada svaki od navedenih faktora „razbio" na kalkulativne elemente socioekonomske vrednosti ljudskog života. za razliku od Weisbrodove metode. transplantacija organa i „banke rezervnih delova" učiniće mogućim popravljanje ljudskog tela. odnosno pre početka vraćanja društvu iznosa sredstava koje je društvo u njega ulagalo u periodu odgoja. Tablica pruža mogućnost da se izračunavaju i gubici društvene zajednice ukoliko proizvođač umre na samom početku produktivnog doba. Tablica. ono „zdravije kojim raspolaže čovek koji živi sa dijagnozama". zdravstvena zaštita se danas temelji na primeni savremene medicinske tehnologije i na kompjuterizaciji medicine. „pozitivno zdravlje". preventirati rak. (2) koštanje uvoĎenja čoveka u produktivnu fazu života (investicije koje društvo ulaže u čoveka od samog njegovog rođenja pa sve do navršenih 18 godina života) i (3) period produktivnosti (povraćaj sredstava koje društvo očekuje od svojih ulaganja u čoveka. daje detaljnije i kompleksnije kvantifikovanje ekonomske vrednosti života. U epicentru je. ali zahteva radikalnu orijentaciju medicine i socijalne politike prema zdravlju: „otkrivanje" zdravlja i njegovih determinanti. Wiesbrodova metoda omogućava nam da procenimo koliko bi prosečni radnik zaradio da nije prerano umro. kalkulisanje gubitaka potencijalne zarade žrtve prerane smrti kojima bi ona. Na osnovu tih tablica se može videti koliko je prosečno društveno ulaganje u čoveka u njegovom neproduktivnom dobu (ispod 18 god. vratila zajednici investicirani iznos i obogatila zajednicu. lečenje bolesti. uključujući i razlike). dakle omogućuje dva tipa gubitaka zajednice usled prerane smrti čoveka: prvo. Weisbrod je sastavio tablice iz kojih se mogu izračunati sadašnje vrednosti budućih zarada. rehabilitacija bolesnog. Hanlonova metoda. Prvi element se odnosi na ekonomsku cenu nesposobnosti za rad majke za vreme graviditeta u kome se gubi deo produktivnog potencijala. narkomaniju. tj. otkrivanje bolesti. odnosno kolika je sadašnja neto vrednost njegovih budućih zarada. računanje gubitaka koji znače čisti odbitak od postojećeg društvenog bogatstva u slučajevima kada je osoba umrla pre nego je svojim produktivnim radom uspela stvoriti višak vrednosti kojim zajednici vraća dug u iznosu koji je uložen u podizanje te osobe do faze produktivne sposobnosti. merenje zdravlja. pomoći će u budućnosti eliminisanju genetskih bolesti i hendikepa. virusne bolesti itd.fundamentalni kriterijum globalne produkcije zdravstvenih usluga: prevencija bolesti. i to: Weisbrodova i Hanlonova metoda. U svojoj analizi Weisbrod je pošao od shvatanja da se „bolje zdravlje može kupiti" i pokušao da kvantifikuje ekonomske efekte kao odlučujući kriterijum za procenu socijalnih benefita unapređenja zdravlja. drugo. veruje se. Koncept „health promotion" ne negira važnost bolesti. Tako je kapitalna vrednost razbijena na sedam elemenata.). osiguranje za slučaj bolesti. U tom smislu. uzimanjem u obzir sledeća tri faktora: (1) kapitalno koštanje (investicije koje svaka društvena zajednica ulaže u svako dete pre njegovog rođenja).) i koliki je njegov prosečni doprinos povećanju društvenog bogatstva u produktivnom dobu (iznad 18 god. novi će lekovi lečiti mentalne bolesti. To omogućuje da se izračunavaju gubici nastali z bog prerane smrti od bilo koje bolesti ili drugog uzroka.

Treći pak deo neto vrednosti reprezentuje učešće pojedinca u povećanju društvenog bogatstva koje će koristiti buduće generacije. da stekne uštedu za vlastito izdržavanje u staračkom neproduktivnom dobu i da doprinese svoj udeo opštem društvenom progresu. sedmi element inicijalnog ulaganja u život odnosi se na kamatu koja bi se mogla dobiti na iznos koji je inicijalno investiran u čoveka da je taj iznos. Četvrti element kapitalne vrednosti života reprezentuju direktni troškovi poroĎaja (koštanje prenatalne i postnatalne zdravstvene zaštite. Neto zarada. i (7) procena vrednosti rizika u slučaju smrti pre 18 godina. Šesti element kapitalne vrednosti jeste sama ekonomska vrednost rizika od dečije bolesti i povrede u samom toku poroĎaja i neposredno posle poroĎaja. asocijalan). (5) troškovi rekreacije i transporta (prevoza). Konačno. Pored potencijalne neto zarade za procenu doprinosa (čoveka) društvenom bogatstvu važna je i kamata na neto zarade. treći faktor u Hanlonovoj računici ekonomske vrednosti života jeste period produktivnosti. „Koštanje" ulaganja u čoveka do njegove 18. da oboli. Po odbitku prosečnih troškova života u radnoproduktivnoj fazi ostaje neto vrednost od koje jedan deo pojedinac vraća zajednici (u ekvivalentnom iznosu investiranog u njegovo podizanje). koštanje hospitalizacije i porođaja. Drugi deo neto vrednosti služi za „kreditiranje" budućeg izdržavanja u kasnijoj fazi neproduktivnog života. Čovekov doprinos društvenom bogatstvu Hanlon kalkuliše preko sledećih elemenata: (1) potencijalne neto zarade.život jeste procenjivanje vrednosti rizika smrti majke usled poroĎaja. da prerano umre ili da postane supstandardan (fizički ili psihički defektan. Hanlon je izračunao da je u SAD u jedno dete u trenutku njegovog rođenja bilo već investirano oko 1070 dolara. kao ekvivalent oplodnje kapitala da je on bio uložen u proizvodnju ili trgovinu. (4) troškovi zdravstvene zaštite. (3) troškovi edukacije. obuće i ishrane. Peti element inicijalnih ulaganja u život čoveka odnosi se na procenu vrednosti rizika od mrtvoroĎenosti i neonatalne smrti deteta (smrtnost do mesec dana života). kada faktički počinje produktivna faza ljudskog života. U tu drugu fazu života ulažu i roditelji i društvo i to u fizičko sazrevanje i profesionalno osposobljavanje deteta. Tek tada čovek dolazi u poziciju da proizvodi sredstva za vlastito izdržavanje. Kalkulisanjem sa svim ovim navedenim elementima kapitalne vrednosti. (2) kamata na neto zarade i (3) neekonomski produktivni potencijal. (6) ostali troškovi. Drugi faktor Hanlonove metode jeste cena uvođenja čoveka u produktivnu fazu života. Konačno. koji počinje sa navršenih 18 godina (punoletstvom). donosi društvu godišnju dobit u . i gubitak „proizvodnje" majke za vreme porodiljskog odsustva sa posla). (2) vrednost vremena koje je majka posvetila nezi i uzrastu deteta. bilo kako da je uložena. mada je veoma teško pronaći monetarni izraz ekonomske vrednosti rizika od mrtvorođenosti i neonatalne smrti. odeće. Na bazi prosečne neto zarade i prosečno očekivanog trajanja radnointenzivnog života procenjuje se ukupna potencijalna neto zarada koju čovek ostvaruje u toku svog radnoaktivnog života. bio stavljen na štednju. U kalkulisanju čovekove proizvodne vrednosti u njegovoj produktivnoj fazi života valja uzeti u obzir ne samo stavke njegovih doprinosa društvenom bogatstvu nego i stavke odbitaka od društvenog bogatstva koji nastaju kao posledica izloženosti čoveka u tom dobu rizicima da postane trajno nesposoban za rad. koštanje opreme porodilje i novorođenčeta. ali i višak dovoljan da vrati roditeljima i zajednici ono što su u njega do tada uložili. kalkuliše se sledećim elementima: (1) troškovi smeštaja. godine života. umesto što je uložen u čoveka. Treći element kapitalne vrednosti odnosi se na procenu vrednosti rizika od povrede majke pri poroĎaju sa evidentnim posledicama na njenu proizvodnu sposobnost i na dužinu života.

pošto je osposobljavanje radnika podrazumevalo određene novčane izdatke. se ne može izmeriti. koja se maksimalno dostiže u zrelom rastu. imaginaciju Mocarta. i završavaju se sa troškovima dostizanja socijalne zrelosti. No. tim gubicima treba pridodati i gubitke zbog povremene ili trajne nesposobnosti za rad izazvane bolešću ili povredama.„iznosu vrednosti kamate". Rashodi „proizvodnje" čoveka počinju još pre njegovog rođenja (troškovi udaje njegove majke i troškovi za vreme bremenitosti majke). ustvari. Ali. (2) cena zdravstvene zaštite. Konačno. (3) vrednost rizika od prerane smrti u produktivnoj fazi života. U produktivnoj fazi čoveka. Tek u robnoj proizvodnji ekonomisti su polazili od cene koja se sastoji iz tri faktora proizvodnje (zemlja. Kasnije su i teoretičari počeli da radnu snagu shvataju kao svojevrsni „ljudski kapital". Porast izdataka za kvalifikovanu radnu snagu. (4) vrednost rizika od „stvaranja" subnormamog ili asocijalnog čoveka i (5) kamata na gubitke društvenog bogatstva zbog izloženosti građana različitim rizicima u toku produktivne faze života. Tada je objekat kupoprodaje bio i sam čovek. No. koje se ne mogu monetarno izraziti. „Unosnost" čoveka se. rad i kapital). zbog prerane smrti čoveka izazvane bolešću. Nemoguće je.i iznos dobiti koju je društvo na toj zaradi ostvarivalo tokom vremena (a koja je jednaka sumi prihoda od kamate koji bi se dobili da je celokupna zarada bila stavljena na štednju). javljaju se i gubici. ne poklapa sa njegovom socijalnom vrednošću. međutim. ali bez saznaje da se u novčanom obliku izraze troškovi radne snage u naturalnoj proizvodnji. Engels je razlikovao „investicionu cenu". koja dostiže najviši nivo pri kraju perioda mladosti. Ovu ukupnu sumu troškova Engels je nazvao „investiciona cena čoveka". u obračunu treba uzeti u obzir i neekonomski produktivni potencijal (socijalne i etičke vrednosti čoveka). i ekonomske troškove ulaganja u lečenje i rehabilitaciju obolelih ili povređenih. darovitost Pikasa. koji nastaju zbog izloženosti čoveka raznim rizicima. pored dobitaka. o odbicima od društvenog bogatstva. od „unosnosti“ čoveka. Intelektualni potencijali čoveka jesu nemerljiva kategorija. izmeriti u novcu vrednost Njutnovog uma. Cena – rentabilnost čoveka Pojam „cena čoveka" bio je poznat u svim eksploatatorskim društvima idući kroz istoriju ekonomske misli. Začetnik u proceni „novčane vrednosti“ stanovništva je Peti. i tako omogućio realniju procenu stvarne ekonomske vrednosti ljudskog života odnosno realniju procenu ekonomskih gubitaka. Hanlonova metoda kalkuliše sa sledećim stavkama: (1) vrednost rizika nesposobnosti za rad u toku produktivne faze života. ali je tek Engels utvrdio da „cena proizvodnje" čoveka zavisi i od njegovog uzrasta u momentu procenjivanja. po pravilu. socijalna vrednost čoveka. Kasnije je Engels pokazao da svaki odrasli čovek može da proizvede više nego što .. U računici doprinosa društvenom bogatstvu zato valja pridodati . Ali. lucidnost Marksa. itd. nastavljaju se sa troškovima izdržavanja i vaspitanja deteta. Radi se. i te nemerljive vrednosti čine društvo bogatijim. koja je odbacivala dopunski profit. Sve ove odbitke Hanlon je uračunao u ukupne odbitke od potencijalnog proizvodnog doprinosa čoveka zajedno sa kapitalnim investicijama u čoveka i troškovima uvođena čoveka u produktivnu fazu života. koje treba kalkulisati. naime. nagnalo je buržoaske teoretičare da se ozbiljnije pozabave problemom „rentabilnosti" čoveka u formi lansiranja nove koncepcije „ljudskog kapitala".

povećanje ulaganja u obrazovanje vodi produženju perioda obrazovanja i smanjenju radnog perioda života. stepen zagađenosti vode i vazduha. odnosno obima proizvodnog nacionalnog dohotka i fonda potrošnje. nivoa kulture i načina života i tradicije i veroispovesti i načina finansiranja. koja je svoj život preživela uz stalno održavanje ulaznih pokazatelja proizvodnje i potrošnje. koje. ali i povećanju kvalifikacione strukture i produktivnosti rada. nivo „rentabilnosti generacije" se ne poklapa sa obimom dodatne proizvodnje date generacije. u cilju sprovođenja zdravstvene zaštite. Zdravstvene potrebe impliciraju zdravstvene intervencije u funkciji očuvanja i unapređivanja zdravlja. Zdravstvene potrebe korisnika zdravstvenih usluga zavise od personalnog stava prema zdravlju. No. Ali. ekonomska rentabilnost mladog pokoljenja „merila" se kao odnos cena proizvodnje i usluga. U tom sklopu. pošto dodatna proizvodnja služi i za izdržavanje neproizvodne sfere rada. strukturi osiguranika po vrstama zdravstvenog osiguranja. koje je proizvela mlada generacija u toku njene radne aktivnosti. što otežava procenjivanje udela pojedinih generacija u proizvodnji. kako bi se konstruisao adekvatni agregatni pokazatelj zdravstvenog stanja. geografskoj distribuciji stanovništva. zdravstvene ustanove nisu jedine. sprečavanje i suzbijanje oboljenja. Zatim. rano otkrivanje oboljenja i stanja. u odnosu na cenu proizvodnje i usluga koje su joj potrebne u toku celog njenog života. povezan je sa problemom iznalaženja agregatnog „indeksa zdravlja". zavoda i instituta. Zato se prešlo na utvrđivanje nivoa „rentabilnosti uslovne generacije". Organizacija zdravstva i zdravstvene zaštite Zdravstvenu delatnost obavljaju zdravstvene ustanove. način života. strukturi zaposlenih po delatnostima. ustanove za obavljanje zdravstvene delatnosti. pošto zdravstvenu zaštitu mogu obavljati i medicinski. Konačno. sovjetski teoretičari su pokušali da dokažu da je nivo „rentabilnosti uslovne generacije" tesno povezan sa promenama obima akumulacije. potrebno je raspolagati preciznim informacijama o zdravstvenorn stanju nacije. pak. produktivnost rada i potrošnja rastu. materijalnog statusa korisnika. U medicinskoj doktrini se. demografskih i socijalnih faktora. sprovode mere i aktivnosti i postupke za očuvanje zdravlja ljudi. u životu i radu. i informacije o starosnoj i polnoj strukturi stanovništva. itd. stomatološki i farmaceutski fakulteti preko svojih klinika. od veličine i strukture populacije. ali i od stepena osećaja bolesti. blagovremeno i efikasno lečenje i pravovremenu rehabilitaciju. . Naime. obrazovnoj strukturi stanovništva. Od tada. načina pružanja usluga. Pomeranje na stariji uzrast sada dovodi do „gašenja duga". indeks zdravlja izjednačava sa zdravstvenim potrebama populacije izraženim u resursima. No. socijalnom sastavu stanovništva. pored toga.je njemu potrebno. Za procenu zdravstvenih potreba i obima zdravstvenih usluga za zadovoljavanje zdravstvenih potreba. kao i ustanove socijalne zaštite. kao i nivoom medicinske tehnologije i okoline. način ishrane. outputa u zdravstvu. često tzv. kada čovek vrednost koju je proizveo (stvorio) rekompenzira vrednošću sredstava utrošenih od strane društva i porodice. povreda i drugih poremećaja zdravlja. od čega bi živelo mlado pokoljenje. kao indikatora zdravstvenog stanja populacije. zakonski zadužene i registrovane. zdravstvenog stanja populacije. gustini naseljenosti. stepenu urbanizacije i migracijama. Indeks zdravlja Problem merenja učinka. na zdravstveno stanje utiču i uslovi stanovanja. Važne su.

odnosno kliničkog centra obavlja zdravstvenu. (7) institut je zdravstvena ustanova u kojoj se obavlja zdravstvena. lekove. Na prostorima bivše Jugoslavije zdravstveno osiguranje ima relativno dugu tradiciju. (9) kliničko-bolnički centar je zdravstvena ustanova. lečenje zuba. apotekarske ustanove i bolnice. fizikalne medicine i rehabilitacije. kožnih i veneričnih bolesti. Radi ostvarivanja efikasnosti. (3) bolnica (opšta i specijalna) je stacionarna i poliklinička zdravstvena ustanova. bolesničkog osiguranja radnika u zdravstveno osiguranje ukupnog stanovništva. (10) klinički centar predstavlja zdravstvenu ustanovu koja obavlja zdravstvenu. koja kao zdravstvena ustanova ili u sastavu zdravstvenog centra. suzbijanju i ranom otkrivanju oboljenja i povreda. Prvi zakon o osiguranju radnika u Srbiji donet je 1922. (2) apotekarska ustanova. obavlja zdravstvenu delatnost primenjujući dispanzerski metod rada. kojim je utvrdena mreža. ortopedije. (8) klinika kao zdravstvena ustanova ili u sastavu kliničko-bolničkog centra. otorinolaringologije. higijene i dezinfekcije. obezbeduje lečenje i rehabilizaciju obolelih i povređenih. ili u sastavu zdravstvenog centra. Zato je i najveći deo potreba stanovništva za zdravstvenom zaštitom dobio karakter prava koja su utvrđena ustavom i zakonom. U tom kontekstu javljaju se sledeće vrste zdravstvenih ustanova. epidemiologije. i učestvuje u kućnom lečenju. Najčešće se radi o dugoročnim trajnim pravima. koja objedinjuje – najmanje – delatnost bolnice i klinike. dezinsekcije i deratizacije. (5) zavod se osniva za obavijanje zdravstvene delatnosti iz jedne ili više grana medicine. obrazovnu i naučno-istraživačku delatnost. Posle Drugog svetskog rata uspostavljen je jedinstven . broj i raspored zdravstvenih ustanova. i to: (1) dom zdravlja. lečenje u bolnicama itd.Zdravstvena ustanova osniva se u skladu sa planom razvoja republike. obezbeđuje specijalističku konsultativnu službu i medicinsku pomoć. oftamologije. odnosno oblasti zdravstvene zaštite ili za pojedine grupacije stanovništva. vrsta. obrazovna i naučnoistraživačka delatnost. (6) zavod za zaštitu zdravlja reprezentuje zdravstvenu ustanovu za obavijanje delatnosti u oblasti socijalne medicine. a potreba za zdravljem je jedna od važnih potreba u životu svakog pojedinca. racionalnosti i podele rada u sprovodenju zdravstvene zaštite. obrazovnu i naučno-istraživaku delatnost. kojima građani obezbeđuju socijalnu sigurnost. onkologije. (4) zdravstveni centar se osniva za područje opštine za obavljanje delatnosti doma zdravlja. obavlja farmaceutsku zdravstvenu delatnost na određenom području. obavlja zdravstvenu negu. godine kada su sva osigurana lica dobila redovno pravo na lekarsku pomoć. urologije. zaraznih bolesti. pedijatrije. odnosno ustanovu koja obavlja delatnost iz sledećih grana medicine i oblasti zdravstvene zaštite: interne medicine. struktura. neurologije. i koja može organizovati stacionarnu i specijalizovanu zdravstvenu delatnost. sprovodi program na sprečavanju. jer se razvilo od tzv. kao zdravstvena ustanova. sanitetski materijal. Zdravstveno pravo i zdravstveno osiguranje Svetska zdravstvena organizacija je u svojim dokumentima 1948. kao zdravstvena ustanova ili u sastavu zdravstvenog centra. opšte hirurgije. urgentne medicine i dr. prima i zbrinjava hitne medicinske slučajeve. psihijatrije. dečje hirurgije. obezbeđuje se jedinstven sistem organizacije zdravstvene službe. akušerstva i ginekologije. godine proklamovala jedno od osnovnih ljudskih prava.

Sistem finansiranja zdravstvene zaštite bazira se na sledećim principima: (1) besplatna i univerzalno dostupna zdravstvena zaštita visokog standarda svakom građaninu. bilo kao institucije filantropskih organizacija. Javne zdravstvene institucije. Tipični predstavnici ovog modela organizovanja i finansiranja zdravstvene zaštite su Rusija i V. u smislu da se pored obaveznog socijalnog osiguranja javlja i dobrovoljno socijalno osiguranje. pa je. nesporednim plaćanjem. (2) primarni naglasak zaštite na preventivu (3) visoka koordinacija između medicinskih naučnih istraživanja i prakse zdravstvene zaštite. koje sprovode preventivnu zdravstvenu zaštitu. i budžet socijalnog osiguranja postao sastavni deo opštedržavnog budžeta. Neposredna plaćanja zdravstvene zaštite u SAD beleže rastuću tendenciju. samim tim. isto tako. država snosi troškove zdravstvene zaštite za one osobe za koje se ocenjuje da materijalno nisu osposobljene da snose troškove sopstvene zdravstvene zaštite (po tzv. Na tim principima plaćanja zasnovana je gotovo čitava američka primarna zdravstvena zaštita. Medicare programu). U Rusiji se celokupna zdravstvena zaštita finansira iz poreskih sredstava. Osiguranje ide preko komercijalnih osiguravajućih kompanija i neprofitnih osiguravajućih društava. kada se na principima savremene teorije i prakse zemalja razvijene tržišne privrede izvršena reforma socijalnog osiguranja. određenih zdravstvenih usluga i u lečenju određenih bolesti. takođe sa 1/3 participiraju u finansiranju zdravstvene zaštite. koji se proizvode po subvencionarnim cenama. Fondovi „volonterskih" zdravstvenih osiguranja. Ovaj model je prisutan u SAD. finansiraju se iz budžeta lokalnih organa vlasti. čine 70% ukupne zdravstvene potrošnje. koja se finansira ili iz namenskih javnih fondova ili iz državnog budžeta. (2) model nacionalne zdravstvene službe. Takav sistem se održao sve do početka tranzicionog perioda. Danas direktna plaćanja građana zajedno sa privatnim sredstvima građana u fondovima privatnih volonterskih agencija zdravstvenog osiguranja. i to: (1) tržišni model. . Socijalno osiguranje je postalo državno.opštedržavni sistem socijalnog osiguranja u čijem sastavu je funkcionisao podsistem zdravstvenog osiguranja. Osiguranje se po pravilu odnosi na hirurške zahteve i na hospitalizaciju. federalnih jedinica i lokalnih organa vlasti. To je sistem u kome su svi građani „jednaki“ u korišćenju zdravstvene zaštite. početkom 90-ih godina 20. naročito u fazi reprivatizacije i demontaže države blagostanja. Britanija. To pak znači da građani samo sa 1/3 učestvuju u alimentiranju zdravstva direktnim. U SAD privatni lekari naplaćuju svoje usluge po metodi direktnog naplaćivanja usluga. U tržišnom modelu zdravstvena zaštita se pretežno finansira iz fondova dobrovoljnih oblika zdravstvenog osiguranja i direktnim plaćanjem graĎana. i (3) model obaveznog zdravstvenog osiguranja. bilo kao privatne profitne institucije. Volonterska zdravstvena osiguranja imaju. U modelu nacionalne zdravstvene službe dominira budžetsko finansiranje zdravstvene zaštite. ili volonterskih agencija zdravstvenog osiguranja. Država danas participira u finansiranju određenih zdravstvenih programa. Oko 1/3 zdravstvene potrošnje alimentira iz budžeta savezne države. Participacije građana su gotovo zanemarljive i odnose se uglavnom na lekove u izvanbolničkom korišćenju. veka. Pored toga. Bolnice su organizovane bilo kao državne institucije. Finansiranje zdravstva U finansijskoj teoriji i praksi egzistiraju i funkcionišu tri modela finansiranja zdravstvene zaštite. značajnu ulogu u sistemu zdravstvene zaštite SAD.

A svoje slobodno vreme lekar može koristiti za privatnu praksu. Ove fondove alimentiraju poslodavci i zaposleni. pregledu u ordinaciji. Lekar je „vezan" za zdravstvenu organizaciju. nemački sistem finansiranja zdravstvene zaštite sa autonomnim fondovima podrazumeva obavezno pristupanje građana jednom od brojnih bolesničkih fondova. poznat je u finansijskoj literaturi kao francuska verzija finansiranja. plaćanjem doprinosa na zarade po proporcionalnim stopama. koji je prijavljen na tzv. Od bolesničkih fondova osiguranik dobija „tiket“ sa kojim odlazi kod bilo kog lekara koji ima aranžman sa zdravstvenim osiguranjem. (3) plaćanje po glavi predstavlja plaćanje lekara po određenom fiksnom godišnjem iznosu za zdravstvenu zaštitu pojedinca. funkcioniše jedan bolesnički fond koji se alimentira doprinosima. U okviru ovog model a egzistira (l) finansiranje sa jedinstvenim fondom (u Francuskoj i Švedskoj). predstavnici državnih organa i zastupnici fondova osiguranja. s tim da osiguranje refundira u celini ili delimično troškove bolesniku. Za razliku od francuskog modela finansiranja sa jedinstvenim fondom. Jedinstveni fondovski model finansiranja zdravstvenog osiguranja. Metodi plaćanja lekara. Lekari ugovaraju preko svojih udruženja zdravstvenu zaštitu sa fondovima osiguranja. koje plaćaju zaposleni iz zarada i poslodavci na zarade svojih radnika. za zdravstvenu zaštitu su važni i metodi obračunavanja i plaćanja zdravstveno-zaštitnih aktivnosti.U modelu obaveznog zdravstvenog osiguranja dominira. komprehenzivnoj (sveobuhvatnoj) zdravstvenoj zaštiti. Postoje tri osnovna mehanizma. Od 1967. koji egzistiraju u praksi. godine. zdravstveno osiguranje je osamostaljeno i odvojeno od fondova penzijskog osiguranja. Cene ovih usluga. Primena ovakvog metoda plaćanja lekara u osnovi podstiče preventivu i usmerava zdravstvene radnike prema tzv. Holandiji i Italiji). nalaze se pod društvenom kontrolom. Pored metoda plaćanja lekara. (2) plaćanje po slučaju podrazumeva da tretman odreĎene bolesti ima precizno utvrĎenu cenu. za radno vreme u ustanovi i za mesečnu platu. Plata lekara u osnovi ne zavisi od broja pruženih usluga niti od broja pacijenata. Od tada. hirurškom zahvatu ili kućnoj poseti. Cena je zapravo obračunska kategorija i tehnički instrument valorizacije dogovorene naknade za obavljanje zdravstvene delatnosti. pak. finansiranje zdravstvene zaštite iz javnih fondova obaveznog zdravstvenog osiguranja. Lekar se faktički plaća za svaku pojedinačnu uslugu bez obzira da li se radi o rentgenskom snimku. su sledeći: (1) plaćanje po usluzi može biti organizovano tako da bolesnik plaća punu cenu za dobijenu uslugu ili bolesnik plati uslugu. nezavisno od broja i vrsta usluge koje je lekar sada obavezan da pruži. Najčešće primenjuje u institucijama javnog zdravstva i držav nim bolnicama. među kojima se posebno ističu tradicionalni metodi plaćanja lekara i klasični metodi plaćanja zdravstveno-zaštitnih aktivnosti. (4) plaćanje po sistemu redovne plate podrazumeva mesečno plaćanje lekara po fiksnom iznosu za mesečni kvantum rada. i (2) sistem finansiranja sa autonomnim fondovima (u Nemačkoj. . U finansijskoj praksi savremenog sveta egzistiraju brojne metode plaćanja zdravstvene zaštite. koje utvrđuju eksperti lekarskih profesionalnih udruženja. listi čekanja kod dotičnog lekara. iako često zavise od platežne sposobnosti korisnika zdravstvenih usluga. koji plaćaju lekare po standardizovanim cenama. i to: (1) mehanizam finansiranja kroz cenu usluga podrazumeva da je cena usluge kalkulativna osnova finansiranja zdravstveno-zaštitnih aktivnosti.

Pored toga. Ovim oblicima ugovaranja naknada ne ocenjuje se kvalitet zdravstvenih usluga nego samo kvantitativno izvršenje zdravstvenog programa. Ovaj drugi oblik ugovaranja može se u praksi sprovoditi na tri načina. upotrebu) zdravstvenih usluga i smanjuju zdravstvenu potrošnju. kao korisnik usluge. Ugovaranje naknade Ugovaranje naknade za obavljenu zdravstvenu delatnost ili izvršene zdravstvene programe će se obaviti ili (a) prema stvarnom obimu obavljenih poslova i zadataka i u punom iznosu ostvarenih troškova. Zato je ugovaranje cena programa složeniji posao od dogovaranja pojedinačnih cena usluga. plaćanje po bolesti. i to: 1. Participacije u zdravstvu Participacije u zdravstvu reprezentuju učešće korisnika zdravstvenih usluga u neposrednom plaćanju dela troškova zdravstvene zaštite. mada nije redak slučaj da se ova sredstva uzimaju iz budžeta države. iskorišćavanje. reflektuje oblik participacije u kojoj korisnik usluge plaća (doplaćuje) zdravstvene usluge (pregled. itd. unapred utvrĎenim. Dotacije ili subvencije idu iz namenskih sredstava. kao celina. lek) u određenom iznosu (utvrđena novčana suma sredstava po usluzi). 3.(2) mehanizam finansiranja kroz cenu programa je sličan prvom mehanizmu. stim što pojedinačne usluge nisu osnova za utvrđivanje cena. Suosiguranje reprezentuje takav oblik participacije u kome osiguranik. kriterijumima evaluacije obima i nivoa priznatih troškova. . (2) ugovaranjem nakande za pojedinačnu zdravstvenu uslugu i (3) ugovaranjem naknade za ostvareni program mera zdravstvene zaštite. kao doplata. Suplaćanje. nego integralan program. Personalna (lična) participacija treba da deluje „preventivno" na lakomislenu utilizaciju usluga u sistemu nultih cena i podsticajno na „potreban" nivo tražnje usluga. Ugovaranje naknada se može obavijati i po oblicima zdravstvene zaštite. ili (b) prema planskim. plaća neposredno određeni deo troškova zdravstvene zaštite u procentu ili u fiksnom iznosu (u zavisnosti od cene pregleda. 2. kao obračunske jedinice. plaćanje po bolničkom danu. bolnički dan. plaćanje prema ukupnim stvarnim troškovima. Franšiza predstavlja vrstu participacije u kojoj korisnik usluga plaća sve troškove zdravstvene zaštite do određenog nivoa iznad koga sve ostale troškove snosi zdravstveno osiguranje. U finansijskoj literaturi se sureću tri oblika (vrste) participacija. Prezentiratni oblici participacije u zdravstvu imaju za cilj da deluju na preraspodelu finansijskih tereta zdravstvene zaštite u smislu povećanja dela prihoda iz sektora stanovništva i smanjenja dela prihoda iz zdravstvenog osiguranja. To pak implicira precizno definisanje jedinica usluga. odnosno iz fondova. participacije deluju i na korisnike (potrošače) i davaoce (proizvodače) zdravstvenih usluga. (3) mehanizam finansiranja kroz dotiranje ili subvencioniranje delatnosti institucija iz namenski alimentiranih sredstava svodi se praktično na subvencioniranje ili dotiranje institucija (delatnosti). recept. cene lečenja i cene lekova). pošto reduciraju utilizaciju (korišćenje. i to: (1) ugovaranjem naknade za obavljanje redovne delatnosti. a u slučaju bolničkog lečenja te obračunske jedinice bile bi: plaćanje po unapred dogovorenom roku.

Korišćenje skupih (domaćih ili inostranih) dijagnostičkoterapeutskih postupaka u polikliničko-konzilijarnoj i bolničkoj zaštiti. Velika Britanija troši 7% nacionalnog dohotka za zdravstvo. nijedan zdravstveni sistem nikada neće biti u mogućnosti da odgovori potrebama svakog pojedinca. Naknada za usluge izračunavala bi se po ostvarenom broju standardizovanih b. povećanja participacija korisnika zdravstvenih usluga.costcontainment-a“ uključuje ograničavanje investicija u zdravstvu. SAD. prosečnom trajanju lečenja. Nemačka i Francuska ne troše mnogo manje. smrtnosti i gustini naseljenosti. zaustavljanje dodatnog zapošljavanja zdravstvenih radnika i blokiranje rasta administrativnih troškova. Belgija. pošto i njihovo zdravstvo „guta" od 8 do 11% društvenog proizvoda. pak. s tom razlikom što bi se laboratorijsko-dijagnostički postupci izdvajali u posebne celine – organizacije. i pored toga. I u ostalim zemljama Evrope (Italija. kontrolu potrošnje lekova. itd. veka predstavlja period procvata tzv. budući da troškovi zdravstvene zaštite iznose više od 10% društvenog proizvoda. Za utvrđivanje normativa.. (4) podsticanje prevencije. trebalo bi verifikovati tim vrhunskih eksperata u skladu sa međunarodnim cenovnikom. i to: (1) strukturalne promene zdravstvenog sistema. Iznos sredstava za stacionarnu zaštitu određene populacije utvrđivao bi se u skladu sa usklađenim programom mera po zdravstvenim organizacijama. potvrđuje činjenica o previsokim i rastućim izdacima za zdravstveno osiguranje. (3) regulisanje stope rasta tekuće zdravstvene potrošnje. broju dana lečenja. dana ili slučajeva lečenja. (2) standardizaciju zdravstvenih profila i zanimanja.Sredstva za primarnu zdravstvenu zaštitu planirala bi se u određenom iznosu po korisniku. U savremenom svetu preduzimaju se različite akcije na planu cost-containment politike u zdravstvu. Švedski sistem je. U Velikoj Britaniji ova politika uključuje (1) smanjenje kapitalne potrošnje. (2) mere orijentisane kontroli – planiranju ponude zdravstvenih usluga i (3) mere orijentisane kontroli – smanjivanju utilizacije. negde između 7% i 11%. No. U praksi se. reflektuje činjenicu da je „proizvodnja zdravlja'' u tim zemljama postala izuzetno skupa „fabrika". stimuliranje alternativne medicine. To. odnosno prema odelima struktuiranim prema broju lečenih slučajeva. Izdaci za polikliničko-konzilijarnu zaštitu planirali bi se na gotovo identičan način kao u primarnoj zaštiti. odnosno literature o racionalizaciji zdravstvene delatnosti i kontroli zdravstvene potrošnje. COST – CONTAINMENT politika u zdravstvu Troškovi zdravstvene zaštite pokazuju značajno učešće u nacionalnom dohotku tržišnih privreda. npr. orijentaciju na preventivu. (2) racionalizaciju bolničkog sistema. (3) ograničenje cene bolničkog dana. dakle. (6) smanjivanje troškova lekova.. odnosno cene. dosta skup. Holandija. Mere politike racionalizacije se dele u tri grupe. Period 70-tih godina 20. (5) podsticanje preventivnih aktivnosti. (5) povećanje naknade za zubnu i očnu negu i sl. Cost-containment politika u Francuskoj podazumeva: (1) kontrolisanje broja bolničkih kreveta. koje impliciraju ograničavanje troškova (kontrole) i ugrađivanja elemenata racionalizacije u procesu upravljanja zdravstvenom potrošnjom. broju operativnih zahvata i sl. (4) restrikcije naknada zdravstvenog osiguranja i povećanja participacija korisnika. Nemačka) strategija . cost-containment literature. . respektovale bi se razlike u demografskoj strukturi.o.

Porast tražnje za zdravstvenom zaštitom zavisi uglavnom od tri faktora. učešće javnih rashoda zdravstva u ukupnim rashodima zdravstva povećalo se tokom 80-ih godina 20. analitičari su identifikovati niz faktora koji determinišu rast zdravstvenih rashoda: permanentni rast stope inflacije i troškova života. prebukirana režija itd. Holandiji. Švedskoj. Grčkoj. Japanu. Realni rashodi zdravstva su za 60% više progresirali od realnog društvenog proizvoda. Francuskoj. Kanadi. U Srbiji ne postoje takve detaljne analize. nedovoljno korišćenje zdravstvenih kapaciteta. novih medicinskih kadrova i novih tehnologija u zdravstvu. (2) sistem finansiranja i (3) zdravstvena tehnologija. istovremeno. u poslednjoj deceniji. Finskoj. izuzetno su rasli troškovi zdravstvene zaštite. i apsolutno i relativno. No. veka učešće javnih rashoda zdravlja se povećalo u strukturi javnih socijalnih rashoda. hipertrofirana organizacija zdravstvene delatnosti. Rast rashoda zdravstva može se razložiti na tri elementa: (1) rast cena zdravstvene zaštite (nege. Tome je doprinela i distribucija zdravstvenih usluga nezavisno od kapaciteta plaćanja. Norveškoj. neekonomsko obavljanje zdravstvene delatnosti. Javni i privatni rashodi zdravstva su. Islandu. Zdravstveni rashodi su se najviše povećali u SAD. Švajcarskoj. i (6) porast troškova za ljudski rad. neracionalnosti u zdravstvenoj potrošnji. Britaniji i Turskoj. 20. Nešto sporiji rast zabeležen je u Australiji. U Evropi. Globalni rast nominalnih rashoda zdravstva od oko 14% godišnje dekomponuje se na rast cena zdravstvene zaštite od 7. veka pa do danas godišnje se uvećavaju za gotovo 1%. Nova skupa medicinska tehnika i favorizovanje skupe bolničke nege u odnosu na ambulantnu medicinu. U proseku za sve zemlje OECD. na rast populacije od 0. Troškovi socijalnog osiguranja od 80. usluge). (5) povećanje broja medicinskih kadrova i vrhunskih stručnjaka.Zdravstvena potrošnja U gotovo svim industrijski razvijenim zemljama OECD kontinuirano rastu troškovi za zdravlje i penzije kao posledica starenja stanovništva. (3) povećanje broja osiguranika i veći obim socijalne zaštite. najviše su rasli javni zdravstveni rashodi. povećali svoje učešće u društvenom proizvodu. (4) kontinuelne promene u medicinskoj tehnologiji i porast medicinskog znanja. uključujući i povećanje vrednosti radne snage. dovoljno su se odrazili na rastući trend rashoda zdravstva. neefikasno pružanje zdravstvenih usluga.6%. statističari su „otkrili" značajnu zakonomernost: varijacija društvenog proizvoda od 10% inducira varijaciju zdravstvenog rashoda od 14%. U perspektivi se sve više očekuje rastuće učešće stanovništva u godinama za penziju u radno sposobnom stanovništvu i sve veće učešće socijalnih rashoda u bruto domaćem proizvodu. Doprinos svakog elementa pojedinačno u rastu ukupnih rashoda zdravstva je različit po zemljama OECD. i to: (1) dostupnost resursa i kapaciteta zdravstvene zaštite. V. U drugoj polovini 20. kao i koncentracija medicinske nege na starije osobe.8% i na rast intenziteta korišćenja usluga od 5. Ponuda zdravstvenih usluga utiče putem novih zdravstvenih kapaciteta. U tom kontekstu. (2) porast hroničnih oboljenja. Kao najznačajniji faktori koji generišu rastući trend troškova za zdravstvenu zaštitu su: (1) povećanje broja starih osoba. i pored toga. Ovakav skup faktora . prenaglašena regionalna i lokalna disperzija zdravstvenih kapaciteta.3%. veka i do 80%. razvijenije zemlje više su izdvajale iz društvenog proizvoda za zdravstvo. U strukturi ukupnih rashoda zdravstva. Generalno posmatrano. god. (2) demografske promene i (3) rast upotrebe (intenziteta) usluga po stanovniku. Španiji i Irskoj. Na troškove zdravstva utiču simultano i ponuda i tražnja za medicinskim uslugama.

koja iznosi 90% prosečne zarade. dnevnu negu i kućnu negu. pooštravanje uslova bolesničkog osiguranja. To što Srbija ima više lekara na 100. a uplate poslodavaca i samostalnih zanimanja 85%.7%). kao što se to čini u gotovo svim zemljama sveta. nadoknadu za vreme bolesti i materinstva i novčane naknade za određene slučajeve. eksplozije medicinske tehnike. kao i medicinskih kapaciteta. mere ze reduciranje medicinske potrošnje i troškova zdravstvene zaštite. U Švedskoj funkcioniše šest bolničkih regiona. . veka. Država participira sa 18. To su mere koje impliciraju fiksiranje tarifa u zdravstvu.9% ukupnih sredstava. Sistem zdravstvene nege podeljen je na primarnu.000 stanovnika čak i od SAD (i V. budući da su rashodi zdravstva predimenzionirani u odnosu na materijalne mogućnosti privrede i društva. racionalizacija nove tehnike i plafoniranje rashoda za opremanje zdravstvenih objekata. uključujući i participacije i tržište. Naknada za bolnički tretman plaća se direkmo iz sredstava lokalne službe socijalnog osiguranja. celokupno aktivno stanovništvo ima pravo na novčanu naknadu za vreme bolesti. U Švedskoj prva poseta specijalistima je besplatna.generirao je rast troškova zdravstva i povećavao gubitke u zdravstvenoj delatnosti. Tu su i participacije korisnika zdravstvenih usluga. američka zdravstvena potrošnja po stanovniku je za 20 puta veća od srpske per capita zdravstvene potrošnje. To znači da je prisutna restriktivna politika u zdravstvenoj potrošnji. Srbija ne može ništa bolje ni očekivati. Britanije i Irske) ne reprezentuje „zdravu performansu". ostaje da se vidi u okviru formalizovane zdravstvene strategije tokom 21. dohotka od kapitala. kao i bolničko lečenje u javnim bolnicama. Švedski model zdravstva Švedska je danas jedna od najrazvijenijih zemalja „ekonomskog blagostanja. U ukupnim sredstvima za zdravstveno osiguranje. I bez obzira na to. U Švedskoj se socijalno osiguranje finansira od uplata poslodavaca na ime doprinosa za socijalno osiguranje. sredstva drž ave participiraju sa 15%. Primarna medicinska nega. Da li će prezentirane mere biti dovoljno snažne da blokiraju rastući trend rashoda zdravstva u uslovima relativno značajnog produženja života. Pri tome. upravo zbog niskog nivoa bruto domaćeg proizvoda. oblasnu i regionalnu medicinsku negu . politika reduciranja javnog finansiranja i povećanje samofinansiranja zdravstva. eskalacije novih bolesti. Srbija oponaša prinudni trend smanjenja socijalne potrošnje. doprinosa lokalnih vlasti i osiguranika. obezbeđuje ambulantske usluge. koja se sve više obezbeđuje od strane lokalnih centara. Konačno. orijentacije na manje skupe usluge. Ova služba nadoknađuje i deo cene usluge stomatologa. preventivnu aktivnost (zdravstveno prosvećivanjc). Socijalne politike razvijenih zemalja usmerene su na smanjenje zdravstvenih rashoda. smanjenje budžetskih subvencija. Regionalna medicinska nega pruža usluge onim pacijentima kojima je potreban tretman od strane visoko obučenih specijalista i najmodernijih medicinskih uređaja. relativno izraženog porasta stare populacije. pogotovu što je nizak nivo društvenog proizvoda po glavi stanovnika i veoma niski koeficijent izdvajanja društvenog proizvoda za zdravstvo. Oblasna medicinska nega obezbeđuje se u oblasnim bolnicama. Zdravstveno osiguranje obuhvata medicinsku pomoć. kućna lečenja." sa najpravednijim sistemom socijalnog osiguranja u svetu. sredstava državnog budžeta. kompenzovanje zdravstvenih troškova pacijentima i izdatke za rehabilitaciju. jer SAD tri puta više izdvajaju za zdravstvo od Srbije. izuzev besplatne zdravstvene nege zuba deci do 16 godina i omladini do 19 godina (ako uslugu pruža javna stomatološka služba). u kojima je smeštena i specijalistička služba. zatim. Uplate poslodavaca dominiraju u strukturi sredstava (sa 65. zdravstvene usluge za majku i dete.

iako su njihovi troškovi tretmana sasvim različiti. čiji broj raste u gotovo svim zemljama OECD. predstavnici lokalnih vlasti i bolnica pretresaju „godišnji bilans" i utvrđuju deficit ili suficit. operacija bubrega i slomljenja ruka iskazuju se istim aršinom . To znači da se medicinska nega pruža na licu mesta. odnosno regionalnim porezima u Švedskoj. a u slučaju vezanosti za krevet . nastavlja. Da bi se ovaj problem razrešio pribeglo se upotrebi američkog DRG-a (Diagnostic Related Grouping).troškovi zdravstva rastu ne samo u apsolutnim iznosima nego i u relativnim odnosima. Britaniji je izabran sistem (zdravstveni) u kome je ponuda praktično izjednačena sa javnom službom. nosi naziv „operacija tumora na mozgu žena preko 60 godina". Srčani infarkt. Sredstva se obezbeđuju opštim oporezivanjem u V. i interpretira se posle detaljnih ispitivanja. Nezadrživi rast troškova.u kući. U tom susretu političara i lekara meri se radni učinak u bolnici. Švedska iskustva govore ilustrativno: U Švedskoj lekovi su potpuno bespatni samo u stacionarnim bolničkim ustanovama i u hroničnim slučajevima. bilo da je reč o organizaciji. po kome su opštinama dodeljena veća prava u zaštiti zdravlja. U Nemačkoj i Francuskoj kotizacije za socijalno osiguranje (doprinosi za zdravstvo) jesu predominantni izvori finansiranja. dok komunalne negovateljice vrše potrebne nabavke i pranje posuđa i postelja. upravljanja i finansiranja zdravstvenog osiguranja. godine. U Švedskoj i V. bilo da je u pitanju finansiranje troškova. donet je Zakon o javnom zdravlju u Švedskoj. Za sada računski sistemi operišu samo sa prosečnim troškovima. Lavovski deo plaća se iz poreskih izvora koje dodeljuju provincije. Učešće pacijenata pokriva samo 4% ukupnih troškova.prosečnim troškovima. Britaniji. U SAD je svaki pojedinac samostalan u izboru tipa zdravstvenog osiguranja. uključujući čak i pitanje da li je za bolesnika kuća najbolja bolnica. uprkos kritikama iz bolnica. npr. Tako se postupa i sa . na taj način. obezbeđujuci. i naročito se odnosi na negu starih lica.Tokom 1983. U strukturi ukupno odobrenih sredstava klinike i odeljenja u bolnicama. Indikatori razvoja zdravstvene delatnosti i politika finansiranja zdravstvene zaštite Sistemi zdravstvenog osiguranja u zapadnim zemljama su raznovrsni. jeste sada cilj u svim projektima reformi. slobodnog budžetiranja. nezavisno od tipa izbora zdravstvenog osiguranja. Na kraju fiskalne godine. U deinstitucinalizaciji. Deinstitucionalizacija se. Jedna od 470. od pre nekoliko godina prisutna je parola „ deinstitucionalizacije“. Ovaj postupak u SAD obuhvata gotovo 8000 kliničkih dijagnoza i 470 grupa sa kompletnim podacima o pacijentima. za jedan dan lečenja. sve se više autonomno raspolaže sredstvima. Svaki građanin Švedske plaća proporcionalni „zdravstveni" porez prosečno 14% od prihoda. Lokalni i regionalni organi vlasti ključni su nosioci odlučivanja u zdravstvenoj zaštiti. Težnji za smanjenjem troškova zdravstva pomažu danas i različite forme tzv. reprezentuje neku vrstu prirodnog zakona . po tom osnovu. Bez obzira o kojoj zemlji je reč. Snažna finansijska intervencija dolazi iz javnih izvora kako bi se obezbedila solventnost svih socijalnih grupacija. Manji troškovi bolje zdravstvo. Deficit pada na teret sredstava klinike za iduću godinu. medicinska nega postaje ličnija ali i jeftinija. Kućne sestre daju lekove i mere temperaturu. sve usluge besplatno. koja podrazumeva postepeno smanjenje bolesničkih postelja i ostavljanje više novca za primarnu negu (za lokalne lekare i kućne sestre-negovateljice). zdravstvena služba je sve skuplja . Time je praktično povećan stepen decentralizacije organizacije. Pored toga. dok se suficit može naknadno koristi u vidu dodatnih sredstava.

Švedska i V. Samim tim i princip redistribucije ide od zdravih ka bolesnima i od zaposlenih ka nezaposlenima. Princip je isti kao kod obrazovanja. budući da organizacija zdravstvenog sistema ne drži korak sa ekonomskom realnošću. (2) prosečan broj dijagnostičkih procedura po pacijentu. Samim tim obezbeđenje sredstava za pokriće materijalnih izdataka razapinje se između podržavljenja (budžetizacije) i privatizacije (defiskalizacije). (4) broj dijagnostičkih. kao korisnika ili pacijenta. gotovo i da nema. No. pošto se svaki nacionalni zdravstveni sistem javlja kao neka vrsta kompromisa izmeĎu priznanja prava na zdravlje i društvenog utroška. pak. (5) prosečna zarada. koja obezbeĎuje sve usluge besplatno. Bezuslovnost prava na medicinsku potrošnju jeste princip. u sistemu „potpuno razvijenog zdravstvenog osiguranja" sa nultim cenama. francuski. (4) broj pacijenata na jednog pomoćnog radnika.ostalim grupama. prema tome. Britanija). nižim zdravstvenim statusom. (3) broj pacijenata na jednog administrativnog radnika. (3) broj pregleda po lekaru i sestri i. Za organizaciju i finansiranje zdravstvene delatnosti. U tom sklopu. (2) broj pacijenata na jednu medicinsku sestru. postavlja se pitanje koji izdatak pojedinac može lično da podnese u medicinskoj potrošnji i pitanje da li svi pojedinci mogu biti izjednačeni u mogućnosti korišćenja raspoloživih sredstava. U pokazatelje procesa spadaju: (1) prosečna dužina lečenja u zdravstvenoj ustanovi. U SAD. pojedinci su samostalni u izboru tipa zdravstvenog osiguranja. (2) stopa hospitalnih infekcija i (3) stopa izlečenja. Sredstva za finansiranje zdravstvenog sistema obezbeđuju se opštim oporezivanjem (V. bitni su i pokazatelji (indikatori) koji se obično koriste u proceni evaluacije (ocene) performansi zdravstva. već od tzv. U pokazatelje inputa svrstavaju se (1) broj pacijenata na jednog lekara. sasvim je onda logično . Britanija su odabrale sistem u kome je ponuda praktično izjednačena sa javnom službom. Tražnja zdravstvene zaštite je u tom slučaju elastična u odnosu prema dohotku. dakle. (6) troškovi poslovanja po bolničkom danu. U tržišnom sistemu finansiranja zdravstvene zaštite egzistira čvrsta veza između dohotka i utilizacije. Jedinstvenosti modela. Budući da je vrlo dobro poznato daje niži dohodovni status pojedinca vezan sa slabijim zdravljem. procenjuje se da li jedna bolnica uradi više od druge ili je ta bolnica neekonomičnija sa raspoloživim sredstvima. tj. to je karakteristično i za švedski. pokazatelji procesa i pokazatelji outputa. i (7) troškovi iskazani po bolničkom danu/pacijentu. pošto postojeće veze između doprinosa i usluga postaju labavije. Tradicionaini mehanizmi preraspodele između aktivnih i neaktivnih postaju sve manje efikasni zbog nezaposlenosti i starenja stanovništva. Takav problem socijalne nejednakosti u potrošnji socijalnog osiguranja u SAD sve više zahteva državnu finansijsku intervenciju. Međutim. odnosno regionalnim oporezivanjem (Švedska). britanski. Američki sistem karakteriše izuzetna nejednakost u pogledu distribucije sredstava i nepristupačnost zdravstvenoj zaštiti svih građana. zdravstvenog stanja pojedinca. nije neposredni izvor sredstava zdravstvene zaštite. internističkih i hirurških procedura po lekaru . pored normativa i standarda. dohodak pojedinca. Na kraju. Danas je posve jasno da je priznanje prava na zdravlje postalo inkopatibilno sa obezbeđenjem potrebnih izvora resursa. Logika redistribucije ide od bogatijih ka siromašnijim. U pitanju je. U pokazatelje outputa ubrajaju se: (1) stopa smrtnosti pacijenata.sestri. Sistemi zdravstvenog osiguranja su veoma raznovrsni u zemljama OECD i to bilo da je reč o organizaciji ponude ili bilo da je u pitanju finansiranje troškova. kriza kompromisa izmeĎu prava na zdravlje i troškova. švajcarski i nemački sistem zdravstvenog osiguranja. a priznanje prava na zdravlje ostvaruje se snažnom finansijskom intervencijom iz javnih fondova. ali sa naglašenom privatnom dopunom. Zato tražnja zdravstvenih usluga i ne zavisi od visine dohotka. U tom kontekstu se koriste pokazatelji inputa.

tako da pitanje zdravstvenih izdataka i njegovih opterećenja za državne budžete izbija u prvi plan. veka izgledala: personalni rashodi 60% (medicinsko osoblje. Pored toga. koje zahtevaju dugotrajno i skupo lečenje (rak. i (3) tražnje standardne zaštite. U te svrhe koriščen je i marš bolničarki na Jelisejskim poljima.stanovništva. Početkom 21. Italija i Španija su. I u zdravstvu. koje inkorporiraju restriktivni kurs finansijske politike zdravstvenog osiguranja. koji štiti nasleđene privilegije. istanjuju profite i umrtvljavaju mobilnost rada. krenule u pravcu pojačane privatizacije zdravstvenih servisa. To govori da troškovi zdravstvenih službi vrtoglavo rastu u gotovo svim razvijenim zemljama. veka broj starijih osoba od 70 godina dostigao je nivo od 7% ukupnog stanovništva. činjenice govore da blizu 10% populacije boluje od teških bolesti. zajedno sa razvojem zdravstvenog osiguranja i rastom stanovništva. troškovi materijala i opreme 33% (lekovi po receptu. povećavajući socijalne doprinose.). pogotovu u uslovima dugotrajne krize i stagnacije. kao i ostalim oblastima društvenih delatnosti. isto tako. Kombinacija starenja stanovništva i tehnološkog napretka. Takvo stanje u zdravstvu postaje ekonomski nepodnošljivo. uznemirila poresku javnost. veka Ekonomska kriza i inflacija uticale su na promenu strukture rashoda zdravstva u gotovo svim zemljama savremenog sveta. I američki zdravstveni sistem ušao je u finansijski tesnac. (2) promene sistema i politike finansiranja zdravstvenih delatnosti. prosečan životni vek je preko 70 godina. koje karakteriše stalno jačanje fondovsko-decentralizovanih i slabljenje budžetsko-centralističkih mehanizama finansiranja. preterao sa deficitom). zato. vrši pritisak na sve vlade širom sveta da se suprostave medicinskom lobiju. kao i budžet za lekove. Organizovano zdravstveno osiguranje se. Zdravstveni radnici. za socijalni budžet bila prinuđena da uvede nadoknadu za sve medicinske konsultacije. javlja da neutrališe razlike u korišćenju zdravstvene zaštite stanovništva. Britaniji. Takva je situacija u V. Australija je krajem 1991. promene strukture i opsega zdravstvenih potreba i promena u socijalnoj strukturi korisnika . stomatolozi. Zdravstvena potrošnja je funkcija tri faktora. lekovi u prodaij. i to: (1) ponude zdravstvene zaštite (kapaciteti institucija. žale da rastući troškovi zdravstvenog osiguranja. Eksplozivni rast bolničkih . koje su. povećanja uplate za bolničku negu i povišenja tarife za recepte kako bi se zdravstvo spasilo od haosa. Kompanije se. ali i lekare i medicinsko osoblje sa novim vidovima kontrole zdravstvenih troškova (jer je budžet za socijalno osiguranje. ostalo osoblje i nega). Struktura rashoda je krajem 20. u nameri da pokrije rastuće troškove i da obuzda rasipničke medicinske tretmane. teški oblici hipertenzije itd. čime je odstupila od principa besplatne zdravstvene zaštite. lekari i farmaceuti sada pribegavaju čak i javnim protestima. godine. a državne vlade već ne mogu da izdrže troškove subvencionisanja medicinskih troškova za penzionere i siromašne. uticale na povećanje opštih predispozicija za korišćenje zdravstvene zaštite. tako. koje su uslovljene različitom dohodovnom moći. Brojna empirijska istraživanja pokazala su da zdravstveno osiguranje „briše" uticaj dohotka na korišćenje zdravstvene zaštite i podiže nivo zdravstvene potrošnje. čija vlada zazire od reforme zdravstvenog sistema zbog nasrtljivog medicinskog lobija. ostali materijali i troškovi) i troškovi građenja 7%. Stanje zdravstva na početku 21. naučno-tehnološki napredak). koje one plaćaju na ime svojih zaposlenih.da osobe sa nižim dohotkom više traže i više koriste zdravstvenu zaštitu. Francuska vlada je. dijabetes. tj. sposobnost i obrazovanje kadrova.

socijalno-patoloških problema (ubistva. (2) nekoordiniran naučnoistraživački rad u medicinskoj nauci. razvoj zdravstva u današnjim uslovima karakteriše i sledeće: (1) razvoj uz ograničene finansijske mogućnosti. . Tu se racionalnost mora posmatrati u širem kontekstu. u smanjenju troškova poslovanja. nasilje. Razvoj zdravstva. morbiditeta od društvenijh i psiho-neurotskih bolesti (ciroza jetre. (3) nedostatak standarda i normativa. u manjoj potrošnji lekova. samoubistva. hroničnih i degenerativnih bolesti. kvalitetnu. reprezentuju esencijalni segment racionalnosti i efikasnosti zdravstvene delatnosti. u uslovima izražene dugotrajne ekonomske i finansijske krize. vračevi) itd. narkomanija). pogotovo ako je to medicinski opravdano sa stanovišta skraćivanja trajanja lečenja. naročito efekti koji se ostvaruju u oblasti zaštite radnih ljudi i zaštite životne i radne sredine. u smanjenju prosečnog trajanja dužine bolničkog lečenja. Dominacija profesionalnih. i prividno skupa edukacija zdravstvenih kadrova. koja se ogleda u povećanju smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti. ekonomičnu. anemija). vek" treba da postane više zdravstveno informativni centar i učilište nego dijagnostičkoterapijski pogon. u tom kontekstu. Međutim. koji se ostvaruju uloženim sredstvima. koje se ogleda u boljoj organizaciji zdravstvene zaštite. (7) prevaziđene klasične metode u protivepidemijskoj zaštiti u očuvanju zdravlja i radnih potencijala. (2) snažan kadrovski pritisak na zapošljavanje praćen ograničenim mogućnostima zapošljavanja (rast nezaposlenosti zdravstvenih radnika). efikasnu. u većoj povezanosti zdravstvenih organizacia. Uticaj zdravstva treba da ima presudan značaj za održavanje i očuvanje zdravlja i proizvodne sposobnosti. bioenrgetičari. dijagnosticiranju i lečenju tradicionalnih zdravstvenih problema. za investicije u kapacitete i za ulaganje u kadrove. pravovremena terapija i rana rehabilitacija. prema tome. Pri tome. zahteva nov tip zdravstvene politike i nove obuke zdravstvene akcije. treba da obezbedi dostupnu. i za efikasnost ukupne ljudske delatnosti. koje sprečavaju nastajanje invaliditeta i povećanje odsustva sa posla. prepisivanje skupih lekova u lečenju ljudi automatski ne vodi u neracionalnost. (3) usporeni tehnološki razvoj i rast naučno-tehnološkog jaza između razvijenih i nerazvijenih zemalja. Kao takav. i sl. pa. jer brža dijagnostika. i. Jer. (6) nedostatak standardizacije medicinske opreme visoko tehnološke vrednosti. Glavni generatori globalno neracionalnog poslovanja zdravstvene delatnosti su: (1) nepostojanje jedinstvenog informacionog sistema u zdravstvu. kompletnu i kompleksnu zdravstvenu zaštitu stanovništva uz racionalno korišćenje svojih resursa . u usporavanju rasta naknada zarada zbog izostajanja za posla. može da skrene u pravcu destabilizacije zdravstvenog stanja nacije.troškova za nezaposlene dostigao je vrtoglave visine. on je efikasan samo kada se radi o prevenciji. Zdravstvo. smrtnosti odojčadi i smrtnosti starijih osoba. (4) jačanje ugleda alternativne medicine (travari. prostitucija. pošto „dom zdravlja za 21. Iz tih razloga reformi zdravstva pripada centralno mesto. Važniji su medicinski efekti.kadrova. neuroze. Ovakav model razvoja zdravstva posledica je visoko socijalizovane i državno kontrolisane medicine. ne može se a priori smatrati rasipanjem sredstava. sada je neophodno napustiti filozofiju dijagnostičko-terapijskog razvoja zdravstva. (4) nedovoljna funkcionalna povezanost zdravstvenih organizacija. Isto tako. opreme i prostora. U zdravstvu je izuzetno važno racionalno poslovanje. kao i visoka suma sredstava investirana u savremenu opremu. (5) dupliranje kapaciteta. Postavlja se pitanje šta je uopšte produktivnost ili racionalnost u radu zdravstvenih organizacija? Neracionalnost u zdravstvenoj delatnosti ne može se meriti samo rastom finansijskih sredstava uloženih u zdravstvenu zaštitu. obezbeđenja brzog izlečenja i skraćenja dužine odsustvovanja sa posla zbog bolesti.

itd. nesposobnost. (5) morbidnost (broj obolelih u odnosu na ukupno stanovništvo). (2) intenzitet korišćenja pojedinih faza zdravstvene zaštite. (3) ostvarivanje standarda koji su propisani za lekare. mortalitet (godišnji broj smrtih slučajeva na 1000 stanovnika). (6) broj izgubljenih radnih dana usled bolovanja. . prosečna dužina života u populaciji.U zdravstvenoj delatnosti se za vrednovanje kvaliteta rada i doprinosa koriste sledeći pokazatelji: (1) broj obolelih i zdravih koji su dobili zdravstvenu zaštitu. (4) odnos broja lekara prema broju pacijenata. (7) dužina lečenja bolesnih i nesposobnih za rad.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful