P. 1
socijalno i penziono osiguranje

socijalno i penziono osiguranje

|Views: 45|Likes:
Published by Filip Juvan
socijalno i penziono osiguranje skripta
socijalno i penziono osiguranje skripta

More info:

Categories:Types, School Work
Published by: Filip Juvan on May 30, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOCX, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/11/2013

pdf

text

original

Ekonomika zdravstva i zdravstvena zaštita Zdravstvo se definiše kao skup institucija i aktivnosti koje deluju na očuvanju i unapređenju zdravlja

. Ovaj pristup sistemu zdravstva je nešto uži u odnosu na sistem zdravstvene zaštite koji, osim aktivnosti medicinskih zdravstvenih institucija, uključuje i sve ostale mere usmerene ka očuvanju i unapređenju zdravlja. U najširem smislu reči, sistem zdravstvene zaštite obuhvata i zdravstvno osiguranje, koje inkorporira socijalnu sigurnost građana. Ciljevi sistema zdravstvene zaštite su: (1) očuvanje i unapređivanje zdravlja (povećanje kvaliteta života, povećanje stvaralačkih mogućnosti i povećanje socijalne sigurnosti), (2) povećanje produktivnosti rada, (3) jačanje odbrambene sposobnosti zemlje, i (4) povećanje doprinosa ekonomskom i socijalnom razvoju društva. Oblici zdravstvene zaštite su: (1) primarna zdravstvena zaštita (preventiva i kurativa), (2) polikliničko-konzilijarna zdravstvena zaštita i (3) stacionarna zdravstvena zaštita. Po svojoj funkciji, primarna zdravstvena zaštita prati proces dijagnostike i tretiranje bolesnika, sprovodi posthospitalnu negu i kućno lečenje. Timovi primarnih lekara locirani su u zdravstvenim stanicama, u domovima zdravlja i sl. Polikliničko-konzilijarna zdravstvena zaštita ima za zadatak pregled bolesnika u specijalističkim ordinacijama, uključujući i znatan deo laboratorijsko-dijagnostičke aktivnosti i deo terapeutskih i rehabilitacijskih aktivnosti. Konzilijarno poliklinička delatnost sprovodi se u bolničkim poliklinikama i samostalnim dijagnostičkim centrima, i u sklopu posebnih domova zdravlja. Delatnost stacionarne zaštite zdravstvenih usluga pretpostavlja, integralno tretiranje, odnosno funkcionalno povezivanje svih tih delatnosti. Stacionarnu zdravstvenu zaštitu provode opšte, specijalne i kliničke bolnice, te različite ostale stacionarne zdravstveno-socijalne institucije. Oblici funkcionalnog organizovanja zdravstvene zaštite su: (1) u primarnoj zaštiti zdravstvena stanica, dom zdravlja, medicinski centar; (2) u polikliničko-konzilijarnoj i stacionarnoj zaštiti - poliklinike, opšte i specijalne bolnice, specijalni zavodi, medicinski centri; (3) ostale institucije - zavodi za zaštitu zdravlja, stanice za hitnu pomoć i apoteke. Ekonomika zdravstva se, po pravilu, bavi identifikovanjem nivoa i strukture zdravstvenih potreba, iznalaženjem najefikasnijih metoda zadovoljavanja zdravstvenih potreba, procenjivanjem zdravstvenog stanja nacije, utvrđivanjem inputa i outputa u zdravstvu i merenjem dobitaka - gubitaka u slučaju zadovoljavanja-nezadovoljavanja zdravstvenih potreba. U tom smislu, važne su sledeće osnovne ekonomske karakteristike zdravstvenih usluga: (1) neregularnost i nepredvidivost izbijanja bolesti, (2) postojanje tzv. eksternih efekata (eksternalija), (3) nesposobnost pojedinca da oceni sopstveno zdravstveno stanje, (4) dvostruki karakter izdataka za zdravstvenu zaštitu, simultano posmatranih i kao potrošnja i kao investicija, (5) relativno visoko angažovanje i rada i sredstava po jedinici outputa, i (6) međuzavisnost osnovne delatnosti sa procesom obrazovanja novih kadrova. Posledice konceptualnih reformi ili intervencija na području socijalne medicine i zaštite zdravlja doprinele su kreiranju novih termina i koncepata, kao što su: quality of life, health development, lifestyle, health promotion, self-care, s ciljem da zamene klasične termine, kao što su prevention, health protection, health education, health information. U tom kontekstu se posebno izdvaja termin „health promotion", koji izražava novu filozofiju i novu paradigmu zdravstvene politike i razvoja. U dosadašnjem „modelu bolesti", bolest je reflektovala

za razliku od Weisbrodove metode. transplantacija organa i „banke rezervnih delova" učiniće mogućim popravljanje ljudskog tela.) i koliki je njegov prosečni doprinos povećanju društvenog bogatstva u produktivnom dobu (iznad 18 god. senilnost. Weisbrod je sastavio tablice iz kojih se mogu izračunati sadašnje vrednosti budućih zarada. ono „zdravije kojim raspolaže čovek koji živi sa dijagnozama". da nije prerano umrla. dakle. lečenje bolesti. kalkulisanje gubitaka potencijalne zarade žrtve prerane smrti kojima bi ona. merenje zdravlja. Na osnovu tih tablica se može videti koliko je prosečno društveno ulaganje u čoveka u njegovom neproduktivnom dobu (ispod 18 god. preventirati rak.). Hanlonova metoda. (2) koštanje uvoĎenja čoveka u produktivnu fazu života (investicije koje društvo ulaže u čoveka od samog njegovog rođenja pa sve do navršenih 18 godina života) i (3) period produktivnosti (povraćaj sredstava koje društvo očekuje od svojih ulaganja u čoveka. otkrivanje bolesti. U tom smislu. Koncept „health promotion" ne negira važnost bolesti. rehabilitacija bolesnog. osiguranje za slučaj bolesti. virusne bolesti itd.fundamentalni kriterijum globalne produkcije zdravstvenih usluga: prevencija bolesti. ali zahteva radikalnu orijentaciju medicine i socijalne politike prema zdravlju: „otkrivanje" zdravlja i njegovih determinanti. drugo. veruje se. koja je izgubljena zbog prerane smrti. U epicentru je. uključujući i razlike). odnosno pre početka vraćanja društvu iznosa sredstava koje je društvo u njega ulagalo u periodu odgoja. daje detaljnije i kompleksnije kvantifikovanje ekonomske vrednosti života. novi će lekovi lečiti mentalne bolesti. dakle omogućuje dva tipa gubitaka zajednice usled prerane smrti čoveka: prvo. zdravstvena zaštita se danas temelji na primeni savremene medicinske tehnologije i na kompjuterizaciji medicine. „pozitivno zdravlje". odnosno kolika je sadašnja neto vrednost njegovih budućih zarada. računanje gubitaka koji znače čisti odbitak od postojećeg društvenog bogatstva u slučajevima kada je osoba umrla pre nego je svojim produktivnim radom uspela stvoriti višak vrednosti kojim zajednici vraća dug u iznosu koji je uložen u podizanje te osobe do faze produktivne sposobnosti. Prvi element se odnosi na ekonomsku cenu nesposobnosti za rad majke za vreme graviditeta u kome se gubi deo produktivnog potencijala. Tablica. U svojoj analizi Weisbrod je pošao od shvatanja da se „bolje zdravlje može kupiti" i pokušao da kvantifikuje ekonomske efekte kao odlučujući kriterijum za procenu socijalnih benefita unapređenja zdravlja. To omogućuje da se izračunavaju gubici nastali z bog prerane smrti od bilo koje bolesti ili drugog uzroka. narkomaniju. Hanlon je sada svaki od navedenih faktora „razbio" na kalkulativne elemente socioekonomske vrednosti ljudskog života. poboljšavanje zdravlja. Tako je kapitalna vrednost razbijena na sedam elemenata. Genetska istraživanja. i to: Weisbrodova i Hanlonova metoda. debljinu. Tablica pruža mogućnost da se izračunavaju i gubici društvene zajednice ukoliko proizvođač umre na samom početku produktivnog doba. pomoći će u budućnosti eliminisanju genetskih bolesti i hendikepa. uzimanjem u obzir sledeća tri faktora: (1) kapitalno koštanje (investicije koje svaka društvena zajednica ulaže u svako dete pre njegovog rođenja). Ekonomska vrednost života U problematici procenjivanja ekonomske vrednosti čoveka i ekonomskih gubitaka zbog prerane smrti poznata su dva metoda. Wiesbrodova metoda omogućava nam da procenimo koliko bi prosečni radnik zaradio da nije prerano umro. Zbir uloženih sredstava društva i sadašnje vrednosti budućih zarada daje ukupan gubitak zbog prerane smrti. tj. Drugi element kapitalnog ulaganja u . vratila zajednici investicirani iznos i obogatila zajednicu.

i (7) procena vrednosti rizika u slučaju smrti pre 18 godina. Treći element kapitalne vrednosti odnosi se na procenu vrednosti rizika od povrede majke pri poroĎaju sa evidentnim posledicama na njenu proizvodnu sposobnost i na dužinu života. (3) troškovi edukacije. kada faktički počinje produktivna faza ljudskog života. koji počinje sa navršenih 18 godina (punoletstvom). Peti element inicijalnih ulaganja u život čoveka odnosi se na procenu vrednosti rizika od mrtvoroĎenosti i neonatalne smrti deteta (smrtnost do mesec dana života). (5) troškovi rekreacije i transporta (prevoza). (4) troškovi zdravstvene zaštite. koštanje opreme porodilje i novorođenčeta. godine života. Kalkulisanjem sa svim ovim navedenim elementima kapitalne vrednosti. Treći pak deo neto vrednosti reprezentuje učešće pojedinca u povećanju društvenog bogatstva koje će koristiti buduće generacije. (2) vrednost vremena koje je majka posvetila nezi i uzrastu deteta. mada je veoma teško pronaći monetarni izraz ekonomske vrednosti rizika od mrtvorođenosti i neonatalne smrti. bilo kako da je uložena. da stekne uštedu za vlastito izdržavanje u staračkom neproduktivnom dobu i da doprinese svoj udeo opštem društvenom progresu. koštanje hospitalizacije i porođaja. Konačno. (6) ostali troškovi. Neto zarada. Četvrti element kapitalne vrednosti života reprezentuju direktni troškovi poroĎaja (koštanje prenatalne i postnatalne zdravstvene zaštite. „Koštanje" ulaganja u čoveka do njegove 18.život jeste procenjivanje vrednosti rizika smrti majke usled poroĎaja. donosi društvu godišnju dobit u . Tek tada čovek dolazi u poziciju da proizvodi sredstva za vlastito izdržavanje. U kalkulisanju čovekove proizvodne vrednosti u njegovoj produktivnoj fazi života valja uzeti u obzir ne samo stavke njegovih doprinosa društvenom bogatstvu nego i stavke odbitaka od društvenog bogatstva koji nastaju kao posledica izloženosti čoveka u tom dobu rizicima da postane trajno nesposoban za rad. Na bazi prosečne neto zarade i prosečno očekivanog trajanja radnointenzivnog života procenjuje se ukupna potencijalna neto zarada koju čovek ostvaruje u toku svog radnoaktivnog života. treći faktor u Hanlonovoj računici ekonomske vrednosti života jeste period produktivnosti. bio stavljen na štednju. U tu drugu fazu života ulažu i roditelji i društvo i to u fizičko sazrevanje i profesionalno osposobljavanje deteta. Po odbitku prosečnih troškova života u radnoproduktivnoj fazi ostaje neto vrednost od koje jedan deo pojedinac vraća zajednici (u ekvivalentnom iznosu investiranog u njegovo podizanje). Konačno. Pored potencijalne neto zarade za procenu doprinosa (čoveka) društvenom bogatstvu važna je i kamata na neto zarade. da oboli. i gubitak „proizvodnje" majke za vreme porodiljskog odsustva sa posla). umesto što je uložen u čoveka. sedmi element inicijalnog ulaganja u život odnosi se na kamatu koja bi se mogla dobiti na iznos koji je inicijalno investiran u čoveka da je taj iznos. kalkuliše se sledećim elementima: (1) troškovi smeštaja. (2) kamata na neto zarade i (3) neekonomski produktivni potencijal. kao ekvivalent oplodnje kapitala da je on bio uložen u proizvodnju ili trgovinu. ali i višak dovoljan da vrati roditeljima i zajednici ono što su u njega do tada uložili. Šesti element kapitalne vrednosti jeste sama ekonomska vrednost rizika od dečije bolesti i povrede u samom toku poroĎaja i neposredno posle poroĎaja. obuće i ishrane. Drugi faktor Hanlonove metode jeste cena uvođenja čoveka u produktivnu fazu života. Čovekov doprinos društvenom bogatstvu Hanlon kalkuliše preko sledećih elemenata: (1) potencijalne neto zarade. Drugi deo neto vrednosti služi za „kreditiranje" budućeg izdržavanja u kasnijoj fazi neproduktivnog života. odeće. da prerano umre ili da postane supstandardan (fizički ili psihički defektan. Hanlon je izračunao da je u SAD u jedno dete u trenutku njegovog rođenja bilo već investirano oko 1070 dolara. asocijalan).

pošto je osposobljavanje radnika podrazumevalo određene novčane izdatke. Cena – rentabilnost čoveka Pojam „cena čoveka" bio je poznat u svim eksploatatorskim društvima idući kroz istoriju ekonomske misli. Tada je objekat kupoprodaje bio i sam čovek. koje se ne mogu monetarno izraziti. Nemoguće je. Hanlonova metoda kalkuliše sa sledećim stavkama: (1) vrednost rizika nesposobnosti za rad u toku produktivne faze života. se ne može izmeriti. U produktivnoj fazi čoveka. Ali. lucidnost Marksa. u obračunu treba uzeti u obzir i neekonomski produktivni potencijal (socijalne i etičke vrednosti čoveka). javljaju se i gubici. (3) vrednost rizika od prerane smrti u produktivnoj fazi života. naime. Rashodi „proizvodnje" čoveka počinju još pre njegovog rođenja (troškovi udaje njegove majke i troškovi za vreme bremenitosti majke). i te nemerljive vrednosti čine društvo bogatijim. ne poklapa sa njegovom socijalnom vrednošću. socijalna vrednost čoveka. itd. No. Engels je razlikovao „investicionu cenu". „Unosnost" čoveka se. i tako omogućio realniju procenu stvarne ekonomske vrednosti ljudskog života odnosno realniju procenu ekonomskih gubitaka. imaginaciju Mocarta. Kasnije su i teoretičari počeli da radnu snagu shvataju kao svojevrsni „ljudski kapital". Ovu ukupnu sumu troškova Engels je nazvao „investiciona cena čoveka". zbog prerane smrti čoveka izazvane bolešću. Porast izdataka za kvalifikovanu radnu snagu. izmeriti u novcu vrednost Njutnovog uma. Kasnije je Engels pokazao da svaki odrasli čovek može da proizvede više nego što . Intelektualni potencijali čoveka jesu nemerljiva kategorija. ustvari. ali je tek Engels utvrdio da „cena proizvodnje" čoveka zavisi i od njegovog uzrasta u momentu procenjivanja. međutim. No. darovitost Pikasa. tim gubicima treba pridodati i gubitke zbog povremene ili trajne nesposobnosti za rad izazvane bolešću ili povredama. koji nastaju zbog izloženosti čoveka raznim rizicima. koja dostiže najviši nivo pri kraju perioda mladosti. (2) cena zdravstvene zaštite. o odbicima od društvenog bogatstva. nagnalo je buržoaske teoretičare da se ozbiljnije pozabave problemom „rentabilnosti" čoveka u formi lansiranja nove koncepcije „ljudskog kapitala". ali bez saznaje da se u novčanom obliku izraze troškovi radne snage u naturalnoj proizvodnji. nastavljaju se sa troškovima izdržavanja i vaspitanja deteta. Sve ove odbitke Hanlon je uračunao u ukupne odbitke od potencijalnog proizvodnog doprinosa čoveka zajedno sa kapitalnim investicijama u čoveka i troškovima uvođena čoveka u produktivnu fazu života.i iznos dobiti koju je društvo na toj zaradi ostvarivalo tokom vremena (a koja je jednaka sumi prihoda od kamate koji bi se dobili da je celokupna zarada bila stavljena na štednju). pored dobitaka.. i završavaju se sa troškovima dostizanja socijalne zrelosti. rad i kapital). Tek u robnoj proizvodnji ekonomisti su polazili od cene koja se sastoji iz tri faktora proizvodnje (zemlja. Radi se. Začetnik u proceni „novčane vrednosti“ stanovništva je Peti. i ekonomske troškove ulaganja u lečenje i rehabilitaciju obolelih ili povređenih. od „unosnosti“ čoveka. po pravilu. koja se maksimalno dostiže u zrelom rastu. koja je odbacivala dopunski profit. Ali. (4) vrednost rizika od „stvaranja" subnormamog ili asocijalnog čoveka i (5) kamata na gubitke društvenog bogatstva zbog izloženosti građana različitim rizicima u toku produktivne faze života.„iznosu vrednosti kamate". koje treba kalkulisati. Konačno. U računici doprinosa društvenom bogatstvu zato valja pridodati .

Zatim. povećanje ulaganja u obrazovanje vodi produženju perioda obrazovanja i smanjenju radnog perioda života. Zdravstvene potrebe korisnika zdravstvenih usluga zavise od personalnog stava prema zdravlju. u cilju sprovođenja zdravstvene zaštite. ali i od stepena osećaja bolesti. Ali. strukturi osiguranika po vrstama zdravstvenog osiguranja. Konačno. od veličine i strukture populacije. Zdravstvene potrebe impliciraju zdravstvene intervencije u funkciji očuvanja i unapređivanja zdravlja. Indeks zdravlja Problem merenja učinka. indeks zdravlja izjednačava sa zdravstvenim potrebama populacije izraženim u resursima. koja je svoj život preživela uz stalno održavanje ulaznih pokazatelja proizvodnje i potrošnje. ali i povećanju kvalifikacione strukture i produktivnosti rada. . kao i ustanove socijalne zaštite. itd. zdravstvene ustanove nisu jedine. stepenu urbanizacije i migracijama. na zdravstveno stanje utiču i uslovi stanovanja. stepen zagađenosti vode i vazduha. outputa u zdravstvu. kao indikatora zdravstvenog stanja populacije. obrazovnoj strukturi stanovništva. stomatološki i farmaceutski fakulteti preko svojih klinika. strukturi zaposlenih po delatnostima. koje. potrebno je raspolagati preciznim informacijama o zdravstvenorn stanju nacije. ekonomska rentabilnost mladog pokoljenja „merila" se kao odnos cena proizvodnje i usluga. U tom sklopu. zavoda i instituta. Od tada. rano otkrivanje oboljenja i stanja. gustini naseljenosti. odnosno obima proizvodnog nacionalnog dohotka i fonda potrošnje. što otežava procenjivanje udela pojedinih generacija u proizvodnji. ustanove za obavljanje zdravstvene delatnosti. nivoa kulture i načina života i tradicije i veroispovesti i načina finansiranja. kako bi se konstruisao adekvatni agregatni pokazatelj zdravstvenog stanja. pored toga. No. od čega bi živelo mlado pokoljenje. sprečavanje i suzbijanje oboljenja. Važne su. socijalnom sastavu stanovništva. Organizacija zdravstva i zdravstvene zaštite Zdravstvenu delatnost obavljaju zdravstvene ustanove.je njemu potrebno. geografskoj distribuciji stanovništva. U medicinskoj doktrini se. često tzv. u odnosu na cenu proizvodnje i usluga koje su joj potrebne u toku celog njenog života. način ishrane. produktivnost rada i potrošnja rastu. materijalnog statusa korisnika. pak. povezan je sa problemom iznalaženja agregatnog „indeksa zdravlja". koje je proizvela mlada generacija u toku njene radne aktivnosti. načina pružanja usluga. način života. nivo „rentabilnosti generacije" se ne poklapa sa obimom dodatne proizvodnje date generacije. blagovremeno i efikasno lečenje i pravovremenu rehabilitaciju. sovjetski teoretičari su pokušali da dokažu da je nivo „rentabilnosti uslovne generacije" tesno povezan sa promenama obima akumulacije. kao i nivoom medicinske tehnologije i okoline. Pomeranje na stariji uzrast sada dovodi do „gašenja duga". i informacije o starosnoj i polnoj strukturi stanovništva. Za procenu zdravstvenih potreba i obima zdravstvenih usluga za zadovoljavanje zdravstvenih potreba. demografskih i socijalnih faktora. pošto zdravstvenu zaštitu mogu obavljati i medicinski. zakonski zadužene i registrovane. u životu i radu. pošto dodatna proizvodnja služi i za izdržavanje neproizvodne sfere rada. povreda i drugih poremećaja zdravlja. No. Naime. kada čovek vrednost koju je proizveo (stvorio) rekompenzira vrednošću sredstava utrošenih od strane društva i porodice. Zato se prešlo na utvrđivanje nivoa „rentabilnosti uslovne generacije". zdravstvenog stanja populacije. sprovode mere i aktivnosti i postupke za očuvanje zdravlja ljudi.

(8) klinika kao zdravstvena ustanova ili u sastavu kliničko-bolničkog centra. koja objedinjuje – najmanje – delatnost bolnice i klinike. neurologije. racionalnosti i podele rada u sprovodenju zdravstvene zaštite. epidemiologije. i koja može organizovati stacionarnu i specijalizovanu zdravstvenu delatnost. akušerstva i ginekologije. otorinolaringologije. i to: (1) dom zdravlja. (9) kliničko-bolnički centar je zdravstvena ustanova. dečje hirurgije. lečenje u bolnicama itd. urologije. onkologije. koja kao zdravstvena ustanova ili u sastavu zdravstvenog centra. Prvi zakon o osiguranju radnika u Srbiji donet je 1922. kojima građani obezbeđuju socijalnu sigurnost. struktura. obrazovnu i naučno-istraživačku delatnost. (7) institut je zdravstvena ustanova u kojoj se obavlja zdravstvena. kao zdravstvena ustanova ili u sastavu zdravstvenog centra. i učestvuje u kućnom lečenju. U tom kontekstu javljaju se sledeće vrste zdravstvenih ustanova. zaraznih bolesti. godine proklamovala jedno od osnovnih ljudskih prava. lekove. Najčešće se radi o dugoročnim trajnim pravima. suzbijanju i ranom otkrivanju oboljenja i povreda. Zato je i najveći deo potreba stanovništva za zdravstvenom zaštitom dobio karakter prava koja su utvrđena ustavom i zakonom. Zdravstveno pravo i zdravstveno osiguranje Svetska zdravstvena organizacija je u svojim dokumentima 1948. vrsta. obavlja farmaceutsku zdravstvenu delatnost na određenom području. (2) apotekarska ustanova. a potreba za zdravljem je jedna od važnih potreba u životu svakog pojedinca. kožnih i veneričnih bolesti.Zdravstvena ustanova osniva se u skladu sa planom razvoja republike. opšte hirurgije. pedijatrije. odnosno kliničkog centra obavlja zdravstvenu. odnosno ustanovu koja obavlja delatnost iz sledećih grana medicine i oblasti zdravstvene zaštite: interne medicine. sanitetski materijal. lečenje zuba. higijene i dezinfekcije. dezinsekcije i deratizacije. obrazovna i naučnoistraživačka delatnost. (6) zavod za zaštitu zdravlja reprezentuje zdravstvenu ustanovu za obavijanje delatnosti u oblasti socijalne medicine. obezbeduje lečenje i rehabilizaciju obolelih i povređenih. fizikalne medicine i rehabilitacije. odnosno oblasti zdravstvene zaštite ili za pojedine grupacije stanovništva. Na prostorima bivše Jugoslavije zdravstveno osiguranje ima relativno dugu tradiciju. (4) zdravstveni centar se osniva za područje opštine za obavljanje delatnosti doma zdravlja. Radi ostvarivanja efikasnosti. sprovodi program na sprečavanju. (3) bolnica (opšta i specijalna) je stacionarna i poliklinička zdravstvena ustanova. urgentne medicine i dr. prima i zbrinjava hitne medicinske slučajeve. Posle Drugog svetskog rata uspostavljen je jedinstven . broj i raspored zdravstvenih ustanova. oftamologije. apotekarske ustanove i bolnice. ortopedije. obavlja zdravstvenu negu. obrazovnu i naučno-istraživaku delatnost. obezbeđuje specijalističku konsultativnu službu i medicinsku pomoć. ili u sastavu zdravstvenog centra. jer se razvilo od tzv. bolesničkog osiguranja radnika u zdravstveno osiguranje ukupnog stanovništva. (10) klinički centar predstavlja zdravstvenu ustanovu koja obavlja zdravstvenu. kao zdravstvena ustanova. godine kada su sva osigurana lica dobila redovno pravo na lekarsku pomoć. obavlja zdravstvenu delatnost primenjujući dispanzerski metod rada. obezbeđuje se jedinstven sistem organizacije zdravstvene službe. (5) zavod se osniva za obavijanje zdravstvene delatnosti iz jedne ili više grana medicine. psihijatrije. kojim je utvrdena mreža.

Osiguranje se po pravilu odnosi na hirurške zahteve i na hospitalizaciju. određenih zdravstvenih usluga i u lečenju određenih bolesti. Medicare programu). To je sistem u kome su svi građani „jednaki“ u korišćenju zdravstvene zaštite. koji se proizvode po subvencionarnim cenama. U SAD privatni lekari naplaćuju svoje usluge po metodi direktnog naplaćivanja usluga. nesporednim plaćanjem. federalnih jedinica i lokalnih organa vlasti.opštedržavni sistem socijalnog osiguranja u čijem sastavu je funkcionisao podsistem zdravstvenog osiguranja. ili volonterskih agencija zdravstvenog osiguranja. Tipični predstavnici ovog modela organizovanja i finansiranja zdravstvene zaštite su Rusija i V. Takav sistem se održao sve do početka tranzicionog perioda. Javne zdravstvene institucije. Participacije građana su gotovo zanemarljive i odnose se uglavnom na lekove u izvanbolničkom korišćenju. Volonterska zdravstvena osiguranja imaju. Britanija. Bolnice su organizovane bilo kao državne institucije. isto tako. koje sprovode preventivnu zdravstvenu zaštitu. bilo kao institucije filantropskih organizacija. Danas direktna plaćanja građana zajedno sa privatnim sredstvima građana u fondovima privatnih volonterskih agencija zdravstvenog osiguranja. početkom 90-ih godina 20. U tržišnom modelu zdravstvena zaštita se pretežno finansira iz fondova dobrovoljnih oblika zdravstvenog osiguranja i direktnim plaćanjem graĎana. U Rusiji se celokupna zdravstvena zaštita finansira iz poreskih sredstava. Sistem finansiranja zdravstvene zaštite bazira se na sledećim principima: (1) besplatna i univerzalno dostupna zdravstvena zaštita visokog standarda svakom građaninu. država snosi troškove zdravstvene zaštite za one osobe za koje se ocenjuje da materijalno nisu osposobljene da snose troškove sopstvene zdravstvene zaštite (po tzv. Osiguranje ide preko komercijalnih osiguravajućih kompanija i neprofitnih osiguravajućih društava. . To pak znači da građani samo sa 1/3 učestvuju u alimentiranju zdravstva direktnim. (2) model nacionalne zdravstvene službe. koja se finansira ili iz namenskih javnih fondova ili iz državnog budžeta. čine 70% ukupne zdravstvene potrošnje. veka. samim tim. u smislu da se pored obaveznog socijalnog osiguranja javlja i dobrovoljno socijalno osiguranje. Oko 1/3 zdravstvene potrošnje alimentira iz budžeta savezne države. i to: (1) tržišni model. naročito u fazi reprivatizacije i demontaže države blagostanja. Država danas participira u finansiranju određenih zdravstvenih programa. značajnu ulogu u sistemu zdravstvene zaštite SAD. finansiraju se iz budžeta lokalnih organa vlasti. bilo kao privatne profitne institucije. Neposredna plaćanja zdravstvene zaštite u SAD beleže rastuću tendenciju. i (3) model obaveznog zdravstvenog osiguranja. Ovaj model je prisutan u SAD. Na tim principima plaćanja zasnovana je gotovo čitava američka primarna zdravstvena zaštita. takođe sa 1/3 participiraju u finansiranju zdravstvene zaštite. Fondovi „volonterskih" zdravstvenih osiguranja. U modelu nacionalne zdravstvene službe dominira budžetsko finansiranje zdravstvene zaštite. Pored toga. pa je. Finansiranje zdravstva U finansijskoj teoriji i praksi egzistiraju i funkcionišu tri modela finansiranja zdravstvene zaštite. (2) primarni naglasak zaštite na preventivu (3) visoka koordinacija između medicinskih naučnih istraživanja i prakse zdravstvene zaštite. Socijalno osiguranje je postalo državno. i budžet socijalnog osiguranja postao sastavni deo opštedržavnog budžeta. kada se na principima savremene teorije i prakse zemalja razvijene tržišne privrede izvršena reforma socijalnog osiguranja.

Pored metoda plaćanja lekara. U okviru ovog model a egzistira (l) finansiranje sa jedinstvenim fondom (u Francuskoj i Švedskoj). među kojima se posebno ističu tradicionalni metodi plaćanja lekara i klasični metodi plaćanja zdravstveno-zaštitnih aktivnosti. koje plaćaju zaposleni iz zarada i poslodavci na zarade svojih radnika. (2) plaćanje po slučaju podrazumeva da tretman odreĎene bolesti ima precizno utvrĎenu cenu.U modelu obaveznog zdravstvenog osiguranja dominira. Lekar se faktički plaća za svaku pojedinačnu uslugu bez obzira da li se radi o rentgenskom snimku. nalaze se pod društvenom kontrolom. Metodi plaćanja lekara. listi čekanja kod dotičnog lekara. A svoje slobodno vreme lekar može koristiti za privatnu praksu. Postoje tri osnovna mehanizma. za zdravstvenu zaštitu su važni i metodi obračunavanja i plaćanja zdravstveno-zaštitnih aktivnosti. koji je prijavljen na tzv. U finansijskoj praksi savremenog sveta egzistiraju brojne metode plaćanja zdravstvene zaštite. koji egzistiraju u praksi. finansiranje zdravstvene zaštite iz javnih fondova obaveznog zdravstvenog osiguranja. Plata lekara u osnovi ne zavisi od broja pruženih usluga niti od broja pacijenata. Cene ovih usluga. i (2) sistem finansiranja sa autonomnim fondovima (u Nemačkoj. hirurškom zahvatu ili kućnoj poseti. Najčešće primenjuje u institucijama javnog zdravstva i držav nim bolnicama. Primena ovakvog metoda plaćanja lekara u osnovi podstiče preventivu i usmerava zdravstvene radnike prema tzv. Ove fondove alimentiraju poslodavci i zaposleni. Cena je zapravo obračunska kategorija i tehnički instrument valorizacije dogovorene naknade za obavljanje zdravstvene delatnosti. (3) plaćanje po glavi predstavlja plaćanje lekara po određenom fiksnom godišnjem iznosu za zdravstvenu zaštitu pojedinca. iako često zavise od platežne sposobnosti korisnika zdravstvenih usluga. godine. predstavnici državnih organa i zastupnici fondova osiguranja. su sledeći: (1) plaćanje po usluzi može biti organizovano tako da bolesnik plaća punu cenu za dobijenu uslugu ili bolesnik plati uslugu. koje utvrđuju eksperti lekarskih profesionalnih udruženja. Jedinstveni fondovski model finansiranja zdravstvenog osiguranja. s tim da osiguranje refundira u celini ili delimično troškove bolesniku. pak. . Od tada. Lekari ugovaraju preko svojih udruženja zdravstvenu zaštitu sa fondovima osiguranja. Od bolesničkih fondova osiguranik dobija „tiket“ sa kojim odlazi kod bilo kog lekara koji ima aranžman sa zdravstvenim osiguranjem. koji plaćaju lekare po standardizovanim cenama. nezavisno od broja i vrsta usluge koje je lekar sada obavezan da pruži. Od 1967. Lekar je „vezan" za zdravstvenu organizaciju. komprehenzivnoj (sveobuhvatnoj) zdravstvenoj zaštiti. zdravstveno osiguranje je osamostaljeno i odvojeno od fondova penzijskog osiguranja. za radno vreme u ustanovi i za mesečnu platu. Za razliku od francuskog modela finansiranja sa jedinstvenim fondom. nemački sistem finansiranja zdravstvene zaštite sa autonomnim fondovima podrazumeva obavezno pristupanje građana jednom od brojnih bolesničkih fondova. Holandiji i Italiji). (4) plaćanje po sistemu redovne plate podrazumeva mesečno plaćanje lekara po fiksnom iznosu za mesečni kvantum rada. plaćanjem doprinosa na zarade po proporcionalnim stopama. pregledu u ordinaciji. i to: (1) mehanizam finansiranja kroz cenu usluga podrazumeva da je cena usluge kalkulativna osnova finansiranja zdravstveno-zaštitnih aktivnosti. poznat je u finansijskoj literaturi kao francuska verzija finansiranja. funkcioniše jedan bolesnički fond koji se alimentira doprinosima.

Ovaj drugi oblik ugovaranja može se u praksi sprovoditi na tri načina. Participacije u zdravstvu Participacije u zdravstvu reprezentuju učešće korisnika zdravstvenih usluga u neposrednom plaćanju dela troškova zdravstvene zaštite. recept. ili (b) prema planskim. . iskorišćavanje. kao obračunske jedinice. upotrebu) zdravstvenih usluga i smanjuju zdravstvenu potrošnju. Ugovaranje naknada se može obavijati i po oblicima zdravstvene zaštite. pošto reduciraju utilizaciju (korišćenje. cene lečenja i cene lekova). unapred utvrĎenim. plaćanje prema ukupnim stvarnim troškovima. Pored toga. plaćanje po bolesti. 2. 3. (2) ugovaranjem nakande za pojedinačnu zdravstvenu uslugu i (3) ugovaranjem naknade za ostvareni program mera zdravstvene zaštite. participacije deluju i na korisnike (potrošače) i davaoce (proizvodače) zdravstvenih usluga. reflektuje oblik participacije u kojoj korisnik usluge plaća (doplaćuje) zdravstvene usluge (pregled. plaćanje po bolničkom danu. Ovim oblicima ugovaranja naknada ne ocenjuje se kvalitet zdravstvenih usluga nego samo kvantitativno izvršenje zdravstvenog programa. odnosno iz fondova. kao doplata. i to: (1) ugovaranjem naknade za obavljanje redovne delatnosti. U finansijskoj literaturi se sureću tri oblika (vrste) participacija. mada nije redak slučaj da se ova sredstva uzimaju iz budžeta države.(2) mehanizam finansiranja kroz cenu programa je sličan prvom mehanizmu. bolnički dan. Zato je ugovaranje cena programa složeniji posao od dogovaranja pojedinačnih cena usluga. kriterijumima evaluacije obima i nivoa priznatih troškova. Dotacije ili subvencije idu iz namenskih sredstava. kao celina. nego integralan program. itd. stim što pojedinačne usluge nisu osnova za utvrđivanje cena. plaća neposredno određeni deo troškova zdravstvene zaštite u procentu ili u fiksnom iznosu (u zavisnosti od cene pregleda. kao korisnik usluge. Prezentiratni oblici participacije u zdravstvu imaju za cilj da deluju na preraspodelu finansijskih tereta zdravstvene zaštite u smislu povećanja dela prihoda iz sektora stanovništva i smanjenja dela prihoda iz zdravstvenog osiguranja. Franšiza predstavlja vrstu participacije u kojoj korisnik usluga plaća sve troškove zdravstvene zaštite do određenog nivoa iznad koga sve ostale troškove snosi zdravstveno osiguranje. Suplaćanje. To pak implicira precizno definisanje jedinica usluga. Suosiguranje reprezentuje takav oblik participacije u kome osiguranik. lek) u određenom iznosu (utvrđena novčana suma sredstava po usluzi). a u slučaju bolničkog lečenja te obračunske jedinice bile bi: plaćanje po unapred dogovorenom roku. Personalna (lična) participacija treba da deluje „preventivno" na lakomislenu utilizaciju usluga u sistemu nultih cena i podsticajno na „potreban" nivo tražnje usluga. (3) mehanizam finansiranja kroz dotiranje ili subvencioniranje delatnosti institucija iz namenski alimentiranih sredstava svodi se praktično na subvencioniranje ili dotiranje institucija (delatnosti). Ugovaranje naknade Ugovaranje naknade za obavljenu zdravstvenu delatnost ili izvršene zdravstvene programe će se obaviti ili (a) prema stvarnom obimu obavljenih poslova i zadataka i u punom iznosu ostvarenih troškova. i to: 1.

I u ostalim zemljama Evrope (Italija. dana ili slučajeva lečenja. Velika Britanija troši 7% nacionalnog dohotka za zdravstvo. Belgija. U Velikoj Britaniji ova politika uključuje (1) smanjenje kapitalne potrošnje. pak. smrtnosti i gustini naseljenosti.. npr. (5) povećanje naknade za zubnu i očnu negu i sl. (5) podsticanje preventivnih aktivnosti. budući da troškovi zdravstvene zaštite iznose više od 10% društvenog proizvoda. U savremenom svetu preduzimaju se različite akcije na planu cost-containment politike u zdravstvu. dosta skup. negde između 7% i 11%. Holandija.o. orijentaciju na preventivu. s tom razlikom što bi se laboratorijsko-dijagnostički postupci izdvajali u posebne celine – organizacije. Korišćenje skupih (domaćih ili inostranih) dijagnostičkoterapeutskih postupaka u polikliničko-konzilijarnoj i bolničkoj zaštiti. No. kontrolu potrošnje lekova. pošto i njihovo zdravstvo „guta" od 8 do 11% društvenog proizvoda. respektovale bi se razlike u demografskoj strukturi. dakle.. Mere politike racionalizacije se dele u tri grupe. . broju operativnih zahvata i sl. Period 70-tih godina 20. (4) restrikcije naknada zdravstvenog osiguranja i povećanja participacija korisnika. veka predstavlja period procvata tzv. (2) standardizaciju zdravstvenih profila i zanimanja. i pored toga. (2) racionalizaciju bolničkog sistema. koje impliciraju ograničavanje troškova (kontrole) i ugrađivanja elemenata racionalizacije u procesu upravljanja zdravstvenom potrošnjom. itd. Cost-containment politika u Francuskoj podazumeva: (1) kontrolisanje broja bolničkih kreveta. (4) podsticanje prevencije. Nemačka i Francuska ne troše mnogo manje. To. potvrđuje činjenica o previsokim i rastućim izdacima za zdravstveno osiguranje. Naknada za usluge izračunavala bi se po ostvarenom broju standardizovanih b. cost-containment literature. reflektuje činjenicu da je „proizvodnja zdravlja'' u tim zemljama postala izuzetno skupa „fabrika". (3) regulisanje stope rasta tekuće zdravstvene potrošnje. stimuliranje alternativne medicine. i to: (1) strukturalne promene zdravstvenog sistema. (6) smanjivanje troškova lekova. nijedan zdravstveni sistem nikada neće biti u mogućnosti da odgovori potrebama svakog pojedinca. U praksi se. broju dana lečenja. COST – CONTAINMENT politika u zdravstvu Troškovi zdravstvene zaštite pokazuju značajno učešće u nacionalnom dohotku tržišnih privreda.costcontainment-a“ uključuje ograničavanje investicija u zdravstvu. Nemačka) strategija . Švedski sistem je. SAD. Izdaci za polikliničko-konzilijarnu zaštitu planirali bi se na gotovo identičan način kao u primarnoj zaštiti. (3) ograničenje cene bolničkog dana. zaustavljanje dodatnog zapošljavanja zdravstvenih radnika i blokiranje rasta administrativnih troškova. trebalo bi verifikovati tim vrhunskih eksperata u skladu sa međunarodnim cenovnikom. odnosno literature o racionalizaciji zdravstvene delatnosti i kontroli zdravstvene potrošnje. prosečnom trajanju lečenja. Za utvrđivanje normativa. odnosno prema odelima struktuiranim prema broju lečenih slučajeva. (2) mere orijentisane kontroli – planiranju ponude zdravstvenih usluga i (3) mere orijentisane kontroli – smanjivanju utilizacije. Iznos sredstava za stacionarnu zaštitu određene populacije utvrđivao bi se u skladu sa usklađenim programom mera po zdravstvenim organizacijama.Sredstva za primarnu zdravstvenu zaštitu planirala bi se u određenom iznosu po korisniku. odnosno cene. povećanja participacija korisnika zdravstvenih usluga.

Finskoj. No. i pored toga. neracionalnosti u zdravstvenoj potrošnji. Norveškoj. Realni rashodi zdravstva su za 60% više progresirali od realnog društvenog proizvoda. (4) kontinuelne promene u medicinskoj tehnologiji i porast medicinskog znanja. na rast populacije od 0. razvijenije zemlje više su izdvajale iz društvenog proizvoda za zdravstvo. neekonomsko obavljanje zdravstvene delatnosti. neefikasno pružanje zdravstvenih usluga. povećali svoje učešće u društvenom proizvodu. izuzetno su rasli troškovi zdravstvene zaštite. i to: (1) dostupnost resursa i kapaciteta zdravstvene zaštite.3%. Generalno posmatrano. i apsolutno i relativno. Nova skupa medicinska tehnika i favorizovanje skupe bolničke nege u odnosu na ambulantnu medicinu. nedovoljno korišćenje zdravstvenih kapaciteta. najviše su rasli javni zdravstveni rashodi.Zdravstvena potrošnja U gotovo svim industrijski razvijenim zemljama OECD kontinuirano rastu troškovi za zdravlje i penzije kao posledica starenja stanovništva. Na troškove zdravstva utiču simultano i ponuda i tražnja za medicinskim uslugama. god. (2) porast hroničnih oboljenja. Kanadi. Švedskoj. Holandiji. Grčkoj. (5) povećanje broja medicinskih kadrova i vrhunskih stručnjaka. U drugoj polovini 20. Tome je doprinela i distribucija zdravstvenih usluga nezavisno od kapaciteta plaćanja. Ponuda zdravstvenih usluga utiče putem novih zdravstvenih kapaciteta. Japanu. veka i do 80%. analitičari su identifikovati niz faktora koji determinišu rast zdravstvenih rashoda: permanentni rast stope inflacije i troškova života.6%. Javni i privatni rashodi zdravstva su. Kao najznačajniji faktori koji generišu rastući trend troškova za zdravstvenu zaštitu su: (1) povećanje broja starih osoba. uključujući i povećanje vrednosti radne snage. Britaniji i Turskoj. V. U perspektivi se sve više očekuje rastuće učešće stanovništva u godinama za penziju u radno sposobnom stanovništvu i sve veće učešće socijalnih rashoda u bruto domaćem proizvodu. (2) demografske promene i (3) rast upotrebe (intenziteta) usluga po stanovniku. u poslednjoj deceniji. usluge). prenaglašena regionalna i lokalna disperzija zdravstvenih kapaciteta. dovoljno su se odrazili na rastući trend rashoda zdravstva. Švajcarskoj. novih medicinskih kadrova i novih tehnologija u zdravstvu. U tom kontekstu. Španiji i Irskoj. hipertrofirana organizacija zdravstvene delatnosti. kao i koncentracija medicinske nege na starije osobe. i (6) porast troškova za ljudski rad. Zdravstveni rashodi su se najviše povećali u SAD. Islandu. (2) sistem finansiranja i (3) zdravstvena tehnologija. statističari su „otkrili" značajnu zakonomernost: varijacija društvenog proizvoda od 10% inducira varijaciju zdravstvenog rashoda od 14%. Nešto sporiji rast zabeležen je u Australiji. veka pa do danas godišnje se uvećavaju za gotovo 1%.8% i na rast intenziteta korišćenja usluga od 5. učešće javnih rashoda zdravstva u ukupnim rashodima zdravstva povećalo se tokom 80-ih godina 20. Troškovi socijalnog osiguranja od 80. U proseku za sve zemlje OECD. 20. Porast tražnje za zdravstvenom zaštitom zavisi uglavnom od tri faktora. U Evropi. Ovakav skup faktora . Doprinos svakog elementa pojedinačno u rastu ukupnih rashoda zdravstva je različit po zemljama OECD. Globalni rast nominalnih rashoda zdravstva od oko 14% godišnje dekomponuje se na rast cena zdravstvene zaštite od 7. Francuskoj. Rast rashoda zdravstva može se razložiti na tri elementa: (1) rast cena zdravstvene zaštite (nege. U strukturi ukupnih rashoda zdravstva. istovremeno. U Srbiji ne postoje takve detaljne analize. prebukirana režija itd. (3) povećanje broja osiguranika i veći obim socijalne zaštite. veka učešće javnih rashoda zdravlja se povećalo u strukturi javnih socijalnih rashoda.

obezbeđuje ambulantske usluge. Pri tome. američka zdravstvena potrošnja po stanovniku je za 20 puta veća od srpske per capita zdravstvene potrošnje. koja iznosi 90% prosečne zarade. zdravstvene usluge za majku i dete. Srbija ne može ništa bolje ni očekivati. pooštravanje uslova bolesničkog osiguranja. . Socijalne politike razvijenih zemalja usmerene su na smanjenje zdravstvenih rashoda.000 stanovnika čak i od SAD (i V. oblasnu i regionalnu medicinsku negu . Regionalna medicinska nega pruža usluge onim pacijentima kojima je potreban tretman od strane visoko obučenih specijalista i najmodernijih medicinskih uređaja. Švedski model zdravstva Švedska je danas jedna od najrazvijenijih zemalja „ekonomskog blagostanja. smanjenje budžetskih subvencija. eskalacije novih bolesti. u kojima je smeštena i specijalistička služba. kućna lečenja. U ukupnim sredstvima za zdravstveno osiguranje. Tu su i participacije korisnika zdravstvenih usluga. Uplate poslodavaca dominiraju u strukturi sredstava (sa 65. sredstava državnog budžeta. Oblasna medicinska nega obezbeđuje se u oblasnim bolnicama. kao što se to čini u gotovo svim zemljama sveta. a uplate poslodavaca i samostalnih zanimanja 85%. preventivnu aktivnost (zdravstveno prosvećivanjc). kao i medicinskih kapaciteta. Primarna medicinska nega. eksplozije medicinske tehnike. U Švedskoj prva poseta specijalistima je besplatna. politika reduciranja javnog finansiranja i povećanje samofinansiranja zdravstva. uključujući i participacije i tržište. U Švedskoj se socijalno osiguranje finansira od uplata poslodavaca na ime doprinosa za socijalno osiguranje." sa najpravednijim sistemom socijalnog osiguranja u svetu. I bez obzira na to. racionalizacija nove tehnike i plafoniranje rashoda za opremanje zdravstvenih objekata. sredstva drž ave participiraju sa 15%. orijentacije na manje skupe usluge. Srbija oponaša prinudni trend smanjenja socijalne potrošnje. kao i bolničko lečenje u javnim bolnicama. To su mere koje impliciraju fiksiranje tarifa u zdravstvu. koja se sve više obezbeđuje od strane lokalnih centara. zatim.9% ukupnih sredstava. celokupno aktivno stanovništvo ima pravo na novčanu naknadu za vreme bolesti. Naknada za bolnički tretman plaća se direkmo iz sredstava lokalne službe socijalnog osiguranja. ostaje da se vidi u okviru formalizovane zdravstvene strategije tokom 21. Ova služba nadoknađuje i deo cene usluge stomatologa. upravo zbog niskog nivoa bruto domaćeg proizvoda. U Švedskoj funkcioniše šest bolničkih regiona. Da li će prezentirane mere biti dovoljno snažne da blokiraju rastući trend rashoda zdravstva u uslovima relativno značajnog produženja života.7%). relativno izraženog porasta stare populacije. kompenzovanje zdravstvenih troškova pacijentima i izdatke za rehabilitaciju. pogotovu što je nizak nivo društvenog proizvoda po glavi stanovnika i veoma niski koeficijent izdvajanja društvenog proizvoda za zdravstvo. Država participira sa 18. jer SAD tri puta više izdvajaju za zdravstvo od Srbije. Zdravstveno osiguranje obuhvata medicinsku pomoć. dohotka od kapitala. izuzev besplatne zdravstvene nege zuba deci do 16 godina i omladini do 19 godina (ako uslugu pruža javna stomatološka služba). To znači da je prisutna restriktivna politika u zdravstvenoj potrošnji. mere ze reduciranje medicinske potrošnje i troškova zdravstvene zaštite. veka. Konačno. budući da su rashodi zdravstva predimenzionirani u odnosu na materijalne mogućnosti privrede i društva. Sistem zdravstvene nege podeljen je na primarnu.generirao je rast troškova zdravstva i povećavao gubitke u zdravstvenoj delatnosti. Britanije i Irske) ne reprezentuje „zdravu performansu". dnevnu negu i kućnu negu. doprinosa lokalnih vlasti i osiguranika. nadoknadu za vreme bolesti i materinstva i novčane naknade za određene slučajeve. To što Srbija ima više lekara na 100.

Snažna finansijska intervencija dolazi iz javnih izvora kako bi se obezbedila solventnost svih socijalnih grupacija. Tako se postupa i sa . Švedska iskustva govore ilustrativno: U Švedskoj lekovi su potpuno bespatni samo u stacionarnim bolničkim ustanovama i u hroničnim slučajevima. zdravstvena služba je sve skuplja . za jedan dan lečenja. koja podrazumeva postepeno smanjenje bolesničkih postelja i ostavljanje više novca za primarnu negu (za lokalne lekare i kućne sestre-negovateljice). U strukturi ukupno odobrenih sredstava klinike i odeljenja u bolnicama.u kući. U Nemačkoj i Francuskoj kotizacije za socijalno osiguranje (doprinosi za zdravstvo) jesu predominantni izvori finansiranja.prosečnim troškovima. Time je praktično povećan stepen decentralizacije organizacije. i interpretira se posle detaljnih ispitivanja. Ovaj postupak u SAD obuhvata gotovo 8000 kliničkih dijagnoza i 470 grupa sa kompletnim podacima o pacijentima. Da bi se ovaj problem razrešio pribeglo se upotrebi američkog DRG-a (Diagnostic Related Grouping). čiji broj raste u gotovo svim zemljama OECD. od pre nekoliko godina prisutna je parola „ deinstitucionalizacije“. odnosno regionalnim porezima u Švedskoj. Pored toga. Kućne sestre daju lekove i mere temperaturu. predstavnici lokalnih vlasti i bolnica pretresaju „godišnji bilans" i utvrđuju deficit ili suficit. U tom susretu političara i lekara meri se radni učinak u bolnici. po tom osnovu. Jedna od 470. dok se suficit može naknadno koristi u vidu dodatnih sredstava. donet je Zakon o javnom zdravlju u Švedskoj. Manji troškovi bolje zdravstvo.troškovi zdravstva rastu ne samo u apsolutnim iznosima nego i u relativnim odnosima. dok komunalne negovateljice vrše potrebne nabavke i pranje posuđa i postelja. Težnji za smanjenjem troškova zdravstva pomažu danas i različite forme tzv. Za sada računski sistemi operišu samo sa prosečnim troškovima. sve se više autonomno raspolaže sredstvima. na taj način. i naročito se odnosi na negu starih lica. Učešće pacijenata pokriva samo 4% ukupnih troškova. bilo da je u pitanju finansiranje troškova. Lokalni i regionalni organi vlasti ključni su nosioci odlučivanja u zdravstvenoj zaštiti. reprezentuje neku vrstu prirodnog zakona . npr. Lavovski deo plaća se iz poreskih izvora koje dodeljuju provincije. nezavisno od tipa izbora zdravstvenog osiguranja. Britaniji. uprkos kritikama iz bolnica. iako su njihovi troškovi tretmana sasvim različiti. U Švedskoj i V.Tokom 1983. Na kraju fiskalne godine. Deinstitucionalizacija se. nastavlja. jeste sada cilj u svim projektima reformi. Indikatori razvoja zdravstvene delatnosti i politika finansiranja zdravstvene zaštite Sistemi zdravstvenog osiguranja u zapadnim zemljama su raznovrsni. obezbeđujuci. medicinska nega postaje ličnija ali i jeftinija. godine. Sredstva se obezbeđuju opštim oporezivanjem u V. uključujući čak i pitanje da li je za bolesnika kuća najbolja bolnica. U SAD je svaki pojedinac samostalan u izboru tipa zdravstvenog osiguranja. operacija bubrega i slomljenja ruka iskazuju se istim aršinom . upravljanja i finansiranja zdravstvenog osiguranja. Nezadrživi rast troškova. po kome su opštinama dodeljena veća prava u zaštiti zdravlja. U deinstitucinalizaciji. Srčani infarkt. To znači da se medicinska nega pruža na licu mesta. Bez obzira o kojoj zemlji je reč. Deficit pada na teret sredstava klinike za iduću godinu. slobodnog budžetiranja. Svaki građanin Švedske plaća proporcionalni „zdravstveni" porez prosečno 14% od prihoda. nosi naziv „operacija tumora na mozgu žena preko 60 godina". sve usluge besplatno. bilo da je reč o organizaciji. a u slučaju vezanosti za krevet . Britaniji je izabran sistem (zdravstveni) u kome je ponuda praktično izjednačena sa javnom službom.

pojedinci su samostalni u izboru tipa zdravstvenog osiguranja. koja obezbeĎuje sve usluge besplatno. internističkih i hirurških procedura po lekaru . (3) broj pacijenata na jednog administrativnog radnika. Zato tražnja zdravstvenih usluga i ne zavisi od visine dohotka. nije neposredni izvor sredstava zdravstvene zaštite. zdravstvenog stanja pojedinca. (2) prosečan broj dijagnostičkih procedura po pacijentu. U SAD. Jedinstvenosti modela. Britanija su odabrale sistem u kome je ponuda praktično izjednačena sa javnom službom. (6) troškovi poslovanja po bolničkom danu. u sistemu „potpuno razvijenog zdravstvenog osiguranja" sa nultim cenama. pored normativa i standarda. Tradicionaini mehanizmi preraspodele između aktivnih i neaktivnih postaju sve manje efikasni zbog nezaposlenosti i starenja stanovništva. budući da organizacija zdravstvenog sistema ne drži korak sa ekonomskom realnošću.sestri. Bezuslovnost prava na medicinsku potrošnju jeste princip. švajcarski i nemački sistem zdravstvenog osiguranja. U tom sklopu. tj. Švedska i V. Međutim. Takav problem socijalne nejednakosti u potrošnji socijalnog osiguranja u SAD sve više zahteva državnu finansijsku intervenciju. U tom kontekstu se koriste pokazatelji inputa. Za organizaciju i finansiranje zdravstvene delatnosti. (5) prosečna zarada. britanski. Sredstva za finansiranje zdravstvenog sistema obezbeđuju se opštim oporezivanjem (V. Samim tim obezbeđenje sredstava za pokriće materijalnih izdataka razapinje se između podržavljenja (budžetizacije) i privatizacije (defiskalizacije). Budući da je vrlo dobro poznato daje niži dohodovni status pojedinca vezan sa slabijim zdravljem. kriza kompromisa izmeĎu prava na zdravlje i troškova. postavlja se pitanje koji izdatak pojedinac može lično da podnese u medicinskoj potrošnji i pitanje da li svi pojedinci mogu biti izjednačeni u mogućnosti korišćenja raspoloživih sredstava. Britanija). Na kraju. (2) broj pacijenata na jednu medicinsku sestru. dakle. i (7) troškovi iskazani po bolničkom danu/pacijentu. ali sa naglašenom privatnom dopunom. francuski. pošto se svaki nacionalni zdravstveni sistem javlja kao neka vrsta kompromisa izmeĎu priznanja prava na zdravlje i društvenog utroška. Tražnja zdravstvene zaštite je u tom slučaju elastična u odnosu prema dohotku. to je karakteristično i za švedski. Sistemi zdravstvenog osiguranja su veoma raznovrsni u zemljama OECD i to bilo da je reč o organizaciji ponude ili bilo da je u pitanju finansiranje troškova. Danas je posve jasno da je priznanje prava na zdravlje postalo inkopatibilno sa obezbeđenjem potrebnih izvora resursa. (2) stopa hospitalnih infekcija i (3) stopa izlečenja. već od tzv. kao korisnika ili pacijenta. nižim zdravstvenim statusom. U pokazatelje inputa svrstavaju se (1) broj pacijenata na jednog lekara. odnosno regionalnim oporezivanjem (Švedska). U pitanju je. pak. Američki sistem karakteriše izuzetna nejednakost u pogledu distribucije sredstava i nepristupačnost zdravstvenoj zaštiti svih građana. prema tome. U pokazatelje procesa spadaju: (1) prosečna dužina lečenja u zdravstvenoj ustanovi. a priznanje prava na zdravlje ostvaruje se snažnom finansijskom intervencijom iz javnih fondova. bitni su i pokazatelji (indikatori) koji se obično koriste u proceni evaluacije (ocene) performansi zdravstva. Logika redistribucije ide od bogatijih ka siromašnijim. (4) broj pacijenata na jednog pomoćnog radnika. (4) broj dijagnostičkih. sasvim je onda logično . Samim tim i princip redistribucije ide od zdravih ka bolesnima i od zaposlenih ka nezaposlenima. procenjuje se da li jedna bolnica uradi više od druge ili je ta bolnica neekonomičnija sa raspoloživim sredstvima. dohodak pojedinca. gotovo i da nema. Princip je isti kao kod obrazovanja. U tržišnom sistemu finansiranja zdravstvene zaštite egzistira čvrsta veza između dohotka i utilizacije. pošto postojeće veze između doprinosa i usluga postaju labavije. pokazatelji procesa i pokazatelji outputa. (3) broj pregleda po lekaru i sestri i. U pokazatelje outputa ubrajaju se: (1) stopa smrtnosti pacijenata. No.ostalim grupama.

tj. Italija i Španija su. Kompanije se. za socijalni budžet bila prinuđena da uvede nadoknadu za sve medicinske konsultacije. koje su. ostalo osoblje i nega). povećavajući socijalne doprinose. veka broj starijih osoba od 70 godina dostigao je nivo od 7% ukupnog stanovništva. promene strukture i opsega zdravstvenih potreba i promena u socijalnoj strukturi korisnika . I u zdravstvu. zato. žale da rastući troškovi zdravstvenog osiguranja. uticale na povećanje opštih predispozicija za korišćenje zdravstvene zaštite. Takva je situacija u V.stanovništva. vrši pritisak na sve vlade širom sveta da se suprostave medicinskom lobiju. tako da pitanje zdravstvenih izdataka i njegovih opterećenja za državne budžete izbija u prvi plan. godine. čime je odstupila od principa besplatne zdravstvene zaštite. čija vlada zazire od reforme zdravstvenog sistema zbog nasrtljivog medicinskog lobija. Britaniji. lekari i farmaceuti sada pribegavaju čak i javnim protestima. tako. i to: (1) ponude zdravstvene zaštite (kapaciteti institucija. koje zahtevaju dugotrajno i skupo lečenje (rak. koji štiti nasleđene privilegije. a državne vlade već ne mogu da izdrže troškove subvencionisanja medicinskih troškova za penzionere i siromašne. Struktura rashoda je krajem 20. javlja da neutrališe razlike u korišćenju zdravstvene zaštite stanovništva. činjenice govore da blizu 10% populacije boluje od teških bolesti. u nameri da pokrije rastuće troškove i da obuzda rasipničke medicinske tretmane. ostali materijali i troškovi) i troškovi građenja 7%. koje karakteriše stalno jačanje fondovsko-decentralizovanih i slabljenje budžetsko-centralističkih mehanizama finansiranja. prosečan životni vek je preko 70 godina. Zdravstvena potrošnja je funkcija tri faktora. koje su uslovljene različitom dohodovnom moći. I američki zdravstveni sistem ušao je u finansijski tesnac. troškovi materijala i opreme 33% (lekovi po receptu.). naučno-tehnološki napredak). koje inkorporiraju restriktivni kurs finansijske politike zdravstvenog osiguranja. povećanja uplate za bolničku negu i povišenja tarife za recepte kako bi se zdravstvo spasilo od haosa. pogotovu u uslovima dugotrajne krize i stagnacije. isto tako. uznemirila poresku javnost.da osobe sa nižim dohotkom više traže i više koriste zdravstvenu zaštitu. Organizovano zdravstveno osiguranje se. sposobnost i obrazovanje kadrova. stomatolozi. Eksplozivni rast bolničkih . ali i lekare i medicinsko osoblje sa novim vidovima kontrole zdravstvenih troškova (jer je budžet za socijalno osiguranje. (2) promene sistema i politike finansiranja zdravstvenih delatnosti. U te svrhe koriščen je i marš bolničarki na Jelisejskim poljima. lekovi u prodaij. Takvo stanje u zdravstvu postaje ekonomski nepodnošljivo. teški oblici hipertenzije itd. Australija je krajem 1991. zajedno sa razvojem zdravstvenog osiguranja i rastom stanovništva. Brojna empirijska istraživanja pokazala su da zdravstveno osiguranje „briše" uticaj dohotka na korišćenje zdravstvene zaštite i podiže nivo zdravstvene potrošnje. Pored toga. dijabetes. Zdravstveni radnici. istanjuju profite i umrtvljavaju mobilnost rada. Stanje zdravstva na početku 21. veka izgledala: personalni rashodi 60% (medicinsko osoblje. koje one plaćaju na ime svojih zaposlenih. Francuska vlada je. preterao sa deficitom). Kombinacija starenja stanovništva i tehnološkog napretka. i (3) tražnje standardne zaštite. veka Ekonomska kriza i inflacija uticale su na promenu strukture rashoda zdravstva u gotovo svim zemljama savremenog sveta. krenule u pravcu pojačane privatizacije zdravstvenih servisa. Početkom 21. To govori da troškovi zdravstvenih službi vrtoglavo rastu u gotovo svim razvijenim zemljama. kao i ostalim oblastima društvenih delatnosti. kao i budžet za lekove.

Jer. Kao takav. anemija). razvoj zdravstva u današnjim uslovima karakteriše i sledeće: (1) razvoj uz ograničene finansijske mogućnosti. (7) prevaziđene klasične metode u protivepidemijskoj zaštiti u očuvanju zdravlja i radnih potencijala. (2) nekoordiniran naučnoistraživački rad u medicinskoj nauci. opreme i prostora. koje se ogleda u boljoj organizaciji zdravstvene zaštite. neuroze. i sl. jer brža dijagnostika. socijalno-patoloških problema (ubistva. pa. u usporavanju rasta naknada zarada zbog izostajanja za posla. kao i visoka suma sredstava investirana u savremenu opremu. samoubistva. smrtnosti odojčadi i smrtnosti starijih osoba. zahteva nov tip zdravstvene politike i nove obuke zdravstvene akcije. može da skrene u pravcu destabilizacije zdravstvenog stanja nacije. (4) jačanje ugleda alternativne medicine (travari. (5) dupliranje kapaciteta. koji se ostvaruju uloženim sredstvima. prepisivanje skupih lekova u lečenju ljudi automatski ne vodi u neracionalnost. Važniji su medicinski efekti. pravovremena terapija i rana rehabilitacija. vračevi) itd. Isto tako. Glavni generatori globalno neracionalnog poslovanja zdravstvene delatnosti su: (1) nepostojanje jedinstvenog informacionog sistema u zdravstvu. Dominacija profesionalnih. kompletnu i kompleksnu zdravstvenu zaštitu stanovništva uz racionalno korišćenje svojih resursa . u manjoj potrošnji lekova. koja se ogleda u povećanju smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti. reprezentuju esencijalni segment racionalnosti i efikasnosti zdravstvene delatnosti. efikasnu. U zdravstvu je izuzetno važno racionalno poslovanje. Zdravstvo. za investicije u kapacitete i za ulaganje u kadrove. Međutim. pošto „dom zdravlja za 21. (4) nedovoljna funkcionalna povezanost zdravstvenih organizacija. koje sprečavaju nastajanje invaliditeta i povećanje odsustva sa posla. Postavlja se pitanje šta je uopšte produktivnost ili racionalnost u radu zdravstvenih organizacija? Neracionalnost u zdravstvenoj delatnosti ne može se meriti samo rastom finansijskih sredstava uloženih u zdravstvenu zaštitu. u smanjenju troškova poslovanja. u smanjenju prosečnog trajanja dužine bolničkog lečenja. treba da obezbedi dostupnu. bioenrgetičari. nasilje. i.kadrova. i prividno skupa edukacija zdravstvenih kadrova. u većoj povezanosti zdravstvenih organizacia. prema tome. ekonomičnu. on je efikasan samo kada se radi o prevenciji. Iz tih razloga reformi zdravstva pripada centralno mesto. (3) usporeni tehnološki razvoj i rast naučno-tehnološkog jaza između razvijenih i nerazvijenih zemalja. sada je neophodno napustiti filozofiju dijagnostičko-terapijskog razvoja zdravstva. kvalitetnu. . Ovakav model razvoja zdravstva posledica je visoko socijalizovane i državno kontrolisane medicine. prostitucija. hroničnih i degenerativnih bolesti. (6) nedostatak standardizacije medicinske opreme visoko tehnološke vrednosti. Razvoj zdravstva. vek" treba da postane više zdravstveno informativni centar i učilište nego dijagnostičkoterapijski pogon. u tom kontekstu. morbiditeta od društvenijh i psiho-neurotskih bolesti (ciroza jetre. ne može se a priori smatrati rasipanjem sredstava. Tu se racionalnost mora posmatrati u širem kontekstu. i za efikasnost ukupne ljudske delatnosti. naročito efekti koji se ostvaruju u oblasti zaštite radnih ljudi i zaštite životne i radne sredine.troškova za nezaposlene dostigao je vrtoglave visine. pogotovo ako je to medicinski opravdano sa stanovišta skraćivanja trajanja lečenja. u uslovima izražene dugotrajne ekonomske i finansijske krize. dijagnosticiranju i lečenju tradicionalnih zdravstvenih problema. (3) nedostatak standarda i normativa. (2) snažan kadrovski pritisak na zapošljavanje praćen ograničenim mogućnostima zapošljavanja (rast nezaposlenosti zdravstvenih radnika). Uticaj zdravstva treba da ima presudan značaj za održavanje i očuvanje zdravlja i proizvodne sposobnosti. obezbeđenja brzog izlečenja i skraćenja dužine odsustvovanja sa posla zbog bolesti. narkomanija). Pri tome.

. itd. nesposobnost. (3) ostvarivanje standarda koji su propisani za lekare. mortalitet (godišnji broj smrtih slučajeva na 1000 stanovnika). (2) intenzitet korišćenja pojedinih faza zdravstvene zaštite.U zdravstvenoj delatnosti se za vrednovanje kvaliteta rada i doprinosa koriste sledeći pokazatelji: (1) broj obolelih i zdravih koji su dobili zdravstvenu zaštitu. (5) morbidnost (broj obolelih u odnosu na ukupno stanovništvo). (4) odnos broja lekara prema broju pacijenata. prosečna dužina života u populaciji. (6) broj izgubljenih radnih dana usled bolovanja. (7) dužina lečenja bolesnih i nesposobnih za rad.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->