P. 1
INFORMATOR 2010

INFORMATOR 2010

|Views: 180|Likes:
Published by Ivan Dominkovic

More info:

Published by: Ivan Dominkovic on Jun 08, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/03/2013

pdf

text

original

INFORMATOR

o uslovima upisa i studiranja na integrisanim akademskim studijama MEDICINE, STOMATOLOGIJE, FARMACIJE i osnovnim strukovnim studijama

Niš, 2010.

IZDAVAČ Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu ZA IZDAVAČA Prof. dr Milan Višnjić GLAVNI UREDNICI Prof. dr Dušica Pavlović Prof. dr Dobrila Stanković - Đorđević UREDNIK Prof. dr Stevo Najman REDAKTORI
Hemija: Prof. dr Goran Nikolić, doc. dr Mirjana Abramović, doc. dr Nataša Trutić Biologija: Prof. dr Stevo Najman, prof. dr Jelena Živanov-Čurlis Matematika: Prof. dr Jelena Manojlović, prof. dr Dragan Đorđević, doc. dr Dragana Cvetković Anatomija i fiziologija: Prof. dr Svetlana Antić, prof. dr Milkica Nešić, prof. dr Stevo Najman

TEHNIČKA PRIPREMA Snežana Milošević ŠTAMPA Punta, Niš

Sadržaj OSNIVANJE I RAZVOJ MEDICINSKOG FAKULTETA NASTAVNI PLANOVI STUDIJA Plan nastave integrisanih akademskih studija medicine Plan nastave integrisanih akademskih studija stomatologije Plan nastave integrisanih akademskih studija farmacije Plan nastave osnovnih strukovnih studija - strukovna med. sestra Plan nastave osnovnih strukovnih studija - strukovni zubni protetičar Plan nastave osnovnih strukovnih studija - oralni higijeničar Plan nastave osnovnih strukovnih studija - strukovni sanitarnoekološki inženjer PRIJEMNI ISPIT Uslovi za konkurisanje Prijem dokumenata Polaganje prijemnog ispita Ocenjivanje zadataka Izbor kandidata STUDIJE Vrste studija Oblici nastave Obim studija Ocenjivanje Ispitni rokovi i način polaganja ispita Posledice nepoloženog ispita Prigovor na ocenu Upis na narednu godinu studija Završni rad STATUS STUDENTA Status budžetnog studenta Status samofinansirajućeg studenta Gostujući studenti Student koji ostvaruje deo studijskog programa na drugoj visokoškolskoj ustanovi 9 10 10 12 14 16 18 20 22 24 24 24 25 27 27 29 29 29 30 30 31 32 32 33 33 34 34 34 35 35

PRAVA I OBAVEZE STUDENTA Pohađanje nastave Mirovanje prava i obaveza studenta Individualizacija studija i posebne potrebe studenta Prelazak sa drugih fakulteta Prestanak statusa studenta PROGRAM PRIJEMNOG ISPITA Biologija Hemija Matematika Anatomija i fiziologija TESTOVI IZ PRETHODNIH GODINA Biologija Hemija Anatomija i fiziologija Matematika

37 37 38 38 39 39 41 41 45 48 49 53 53 131 209 263

Poštovani maturanti, Izbor i upis fakulteta su za vas prvo ključno životno pitanje s kojim se srećete u godinama punoletstva. Uz neizvesnost ishoda prijemnog ispita upisnu «groznicu« često pojačava mnoštvo drugih nepoznanica i oskudna informisanost. Ovaj Informator je pokušaj Medicinskog fakulteta u Nišu da javnosti stavi na uvid neke od važnih informacija vezanih za upis na ovaj Fakultet i njegov rad. Ovde nisu prisutne informacije za koje je odgovorno Ministarstvo prosvete, ali će one biti dostupne iz sredstava javnog informisanja i teksta konkursa. Testovi sa prethodnih prijemnih ispita biće vam dobra orijentacija u tome kako mogu izgledati test pitanja na prijemnom ispitu. Međutim, svi raspoloživi testovi predstavljaju samo pomoćno sredstvo u pripremi prijemnog ispita i nikako ne mogu biti zamena za učenje iz udžbenika. Za dobru pripremu prijemnog ispita potrebno je savladati gradivo iz odgovarajućih udžbenika za gimnazije prirodno-matematičkog smera i za medicinske škole. Želimo vam da što lakše učinite prvi korak, uspešno položite prijemni ispit i postanete studenti Medicinskog fakulteta u Nišu. Medicinski fakultet ove školske godine upisuje još jednu generaciju studenata integrisanih akademskih studija medicine, stomatologije, farmacije i osnovnih strukovnih studija za sticanje stručnog naziva strukovna medicinska sestra/tehničar. Nakon završenog procesa akreditacije studenti će moći da upišu i druge studijske programe osnovnih strukovnih studija (strukovni zubni protetičar, oralni higijeničar i strukovni sanitarno-ekološki inženjer). Informaciju o upisu na nove studijske programe studenti mogu naći na web sajtu fakultetawww.medfak.ni.ac.rs i u konkursu koji objavljuje Medicinski fakultet. Potpisivanjem Bolonjske deklaracije naša zemlja se obavezala da do 2010. godine uspostavi preduslove za ulazak u zajednički evropski prostor visokog obrazovanja. Svojim novim programima za dodiplomske studije Medicinski fakultet je promovisao učenje usmereno na studenta, integrisanu i interaktivnu nastavu, kontinuirano ocenjivanje. Visoka profesionalnost, odgovornost, temeljnost i posvećenost poslu biće prioritet i krajnji cilj Vašeg školovanja. Jedan od osnovnih principa Bolonjske deklaracije i evropskog pristupa visokom obrazovanju je Evropski sistem prenosa bodova (ESPB ili ECTS).

Evropski sistem prenosa bodova - ESPB ESPB je sistem koji obezbeđuje realnu procenu radnog angažovanja studenata koje je neophodno za savladavanje predmeta u celini, svih predmeta u semestru tj. akademskoj godini, odnosno celokupnih studija. Sistem je zasnovan na bodovima koji izražavaju opterećenje studenata u savladavanju određenog programa studija (60 bodova za akademsku godinu, 30 za semestar). Svaki predmet nosi određeni broj bodova, a student ispunjavanjem obaveza na predmetu, pripremom i polaganjem ispita, u okviru studijskog programa koji je upisao, sakuplja bodove (akumulacija bodova). Student može da sakuplja bodove i na nematičnoj instituciji koji se potom prenose i priznaju na njegovoj matičnoj instituciji (prenos bodova). Primena sistema ESPB u Univerzitetskoj praksi doprinosi pokretljivosti studenata u evropskom prostoru visokog obrazovanja. U okviru predmeta bodovi se preraspodeljuju u odnosu na ukupno angažovanje studenta koje se odnosi na aktivnu nastavu (predavanja, vežbe, seminari i dr.), samostalni rad, terenski rad, učenje u biblioteci ili kod kuće, pripremu ispita i kolokvijuma. Bodovi predstavljaju meru ukupno uloženog rada studenta u savladavanju predviđenog gradiva i dodeljuju se studentu nakon uspešno položenog ispita tj. okončanja određenog dela studijskog programa. Vrednost jednog boda iznosi 27 sati rada studenta. Bodovi nisu ocene, niti ih zamenjuju. Celokupne šestogodišnje studije medicine nose 360 bodova, petogodišnje studije stomatologije i farmacije 300, a trogodišnje studije zdravstvene nege 180 bodova. Status studenta (budžet ili samofinansiranje) Obaveza studenata finansiranih iz budžeta je da u toku jedne školske godine u okviru upisanog studijskog programa ostvare 60 ESPB bodova. Položeni ispit je uslov da se stekne potreban broj bodova koje nosi odgovarajući predmet u studijskom programu. Ukoliko student ne ispuni ovu obavezu (ne ostvari 60 ESPB), nastavlja studije kao samofinansirajući. No, da bi uopšte upisao sledeću godinu studija u statusu samofinansirajućeg studenta, mora ostvariti najmanje 37 ESPB bodova u toku školske godine. Ukoliko student koji se sam finansira ostvari u toku godine 60 ESPB bodova, može nastaviti studije na teret budžeta uz ispunjenje dodatnih kriterijuma koje propisuje Fakultet, jer se broj studenata finansiranih iz budžeta može povećati najviše 20% od broja studenata koji su u tom statusu upisani prethodne godine.

a konačna ocena se utvrđuje na ispitu. rezultati na vežbama. Svaki predmet je u obavezi da studente upozna sa kriterijumima formiranja konačne ocene i da ih se dosledno pridržava. U toku ovih aktivnosti student ostvaruje poene na osnovu kojih formira konačnu ocenu. godini vrši se kontinuirana provera znanja (ocenjuje se prisustvo i aktivnost na teorijskoj i praktičnoj nastavi. Ispunjavanjem predispitnih obaveza i polaganjem ispita student može ostvariti najviše 100 poena (numerički jednako oceni 10). Kolegijum Dekanata Medicinskog fakulteta u Nišu . Standardi zahtevaju da se studenti ocenjuju na osnovu javno publikovanih kriterijuma i procedura koje se stalno primenjuju. ubeđeni smo da će ova generacija studenata na osnovu postignutog znanja u prethodnom obrazovanju i pokazanih rezultata na prijemnom ispitu biti spremna da ostvari postavljene ciljeve i uspešno završi studije. odgovornost. Student je pao na ispitu ukoliko nakon završnog ispita ostvari manje od 55 poena. Dragi studenti. Na tom putu pokušajte da negujete poštenje.Ocenjivanje i napredovanje studenta U toku predispitnih obaveza u semestru tj. kolokvijumu). Ostvareni poeni u toku predispitnih obaveza priznaju se sve dok se uspešno ne položi završni ispit u istoj školskoj godini. Student može da polaže ispit iz jednog predmeta naviše tri puta u toku školske godine. kolegijalnost i pre svega ljubav i razumevanje za pacijenta. testu. Želimo Vam puno uspeha. seminarima.

.

Prethodne školske godine na Medicinskom fakultetu u Nišu u nastavi je bilo angažovano 82 redovna profesora. Fakultet ima razvijenu izdavačku delatnost. atlasima. OSNIVANJE I RAZVOJ MEDICINSKOG FAKULTETA Medicinski fakultet u Nišu osnovan je 1960. Kao visokoškolska. Medicinski fakultet čini velike napore na očuvanju i unapređenju društvenog standarda studenata kroz osavremenjivanje i opremanje prostora za izvođenje nastave (amfiteatri. U tabelama koje slede dati su nazivi predmeta po godinama i broj časova teorijske i praktične nastave za sva 4 studijska programa. u velikoj meri usaglašen sa programima medicinskih i stomatoloških fakulteta Evropske zajednice. 76 docenta. 8 asistenta pripravnika i 29 stručnih saradnika. studija i drugih publikacija. U toku 2008/09. obrazovna i naučna ustanova. 54 studenta farmacije i 44 studenta osnovnih strukovnih studija. 79 vanrednih profesora.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 1. školske godine diplomiralo je 247 studenta medicine. priručnike. sale. od toga 746 stranih državljana. integrisane akademske studije stomatologije. godine. Medicinski fakultet poseduje jednu od najbolje opremljenih stručnih biblioteka u zemlji. integrisane akademske studije farmacije i osnovne strukovne studije. što uz obavezna predavanja i vežbe stvara dobre preduslove za uspešno studiranje. 95 studenata stomatologije. sa fondom od preko 13424 knjiga i 678 naslova časopisa. godine na fakultetu je diplomiralo 9009 studenata. Nabavljena su najsavremenija multimedijalna učila za nastavu (kompjuterski interaktivni medicinski programi i video bim projektori). 93 asistenta. Od osnivanja pa do oktobra 2009. Medicinski fakultet upisuje studente na integrisane akademske studije medicine. Program studija je potpuno pokriven osnovnim i pomoćnim udžbenicima. laboratorijske vežbaonice. Na Fakultetu se izdaju i tri periodična stručno-naučna časopisa. Odbranjene su 694 magistarske teze i 548 doktorskih disertacija. praktikumima. Plan i program osnovnih studija je savremen. kako na našem tako i na stranim jezicima. monografije i drugu priručnu literaturu. oprema za rad studenata na klinikama). -9- . tako da u skladu sa planom i programom obrazovanja izdaje udžbenike.

Pedijatrija 2+4 2+4 60+120=180 37. Uvod u kliničku praksu 1+1 15+15=30 8. Patologija 4+4 4+4 120+120=240 17. Fiziologija 4+4 5+4 135+120=255 11. Izborni predmet 1+1 15+15=30 10. Fizikalna med. Farmakologija sa toksikolog. Interna medicina I 3+4 3+4 90+120=210 20. Higijena sa med. Med.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 2. ekologijom 2+2 30+30=60 36. Hirurgija I 3+5 3+5 90+150=240 39. Dermatovenerologija 2+3 30+45=75 31. Interna medicina II 2+4 4+6 90+150=240 27. br. Stručna praksa 95 33. Anatomija 4+4 5+5 135+135=270 4. Engleski jezik u medicini 2+0 2+0 60+0=60 12. Fizičko vaspitanje * 0+2 0+2 0+2 0+2 0+120=120 6. Stručna praksa 240 43. genetika 3+2 45+30=75 2. NASTAVNI PLANOVI STUDIJA 2. Osnovi imunologije 2+1 30+15=45 15. I II III IV V VI UKUPNO godina godina godina godina godina godina ТP ТP ТP ТP ТP ТP ТP ТP ТP ТP ТP ТP Т P 1. Ginekologija sa akušerstvom 2+4 2+4 60+120=180 38. Medicina rada 1+1 15+15=30 40. i rehabilitacija 1+2 15+30=45 41. Izborni predmet 2+1 30+15=45 21. Infektivne bolesti 3+4 45+60=105 23. Stručna praksa 95 22. Radiologija 2+2 30+30=60 25. Nuklearna medicina 1+1 15+15=30 32. Izborni predmet 2+2 30+30=60 29. etika i med. Mikrobiologija 2+2 2+2 60+60=120 14. Izborni predmet 2+0 30+0=30 9. Plan nastave integrisanih akademskih studija MEDICINE R. Oftalmologija 3+2 45+30=75 Naziv predmeta ESPB Σ 8 5 24 14 / 3 3 3 2 20 5 15 10 3 5 17 12 9 12 4 6 7 4 4 2 15 4 4 7 5 2 6 5 2 5 9 9 12 2 2 2 12 5 I 8 5 9 5 / 0 0 0 2 9 2 8 5 3 0 9 6 6 6 0 7 4 4 2 7 4 0 0 0 0 5 2 5 6 6 6 0 0 0 5 II 0 0 15 9 / 3 3 3 0 11 3 7 5 0 5 8 6 3 6 4 0 0 0 0 9 0 4 7 5 2 0 0 0 3 3 6 2 2 2 0 .1. 3+2 2+2 75+60=135 19. Socijalna medicina 1+2 15+30=45 35. Epidemiologija 2+2 30+30=60 24. sociologija 2+0 30+0=30 7. Klinička biohemija 1+1 15+15=30 26. Psihijatrija sa medicinskom 3+4 45+60=105 psihologijom 30. Med. Izborni predmet 2+2 30+30=60 28. Izborni predmet 1+2 15+30=45 42. statistika i informatika 2+2 30+30=60 3.10 - . Neurologija 2+4 30+60=90 34. Histologija i embriologija 3+3 3+3 90+90=180 5. Biohemija 4+3 3+3 105+90=195 13. Osnovi kliničke prakse 2+2 30+30=60 16. Molekularna i hum. Patofiziologija 3+3 2+3 75+90=165 18.

d 41.11 - . Klinička praktična nastava 52. Otorinolaringologija 46.g 27.v 28.v 28. 6. 21. 9. Šifra predmeta 8. 11. 13. broj 1.a 27. Naziv predmeta Prva pomoć Engleski jezik Hemija u medicini I Biologija ćelije Fizika medicinske dijagnostike Uvod u naučnoistraživački rad Hemija u medicini II Klinička mikrobiologija Medicinska genetika Neuronauke Homeostaza voda i elektrolita Patofiziologija ishrane i psiho. sprem. Diplomski rad II 0 0 0 0 0 0 0 20 8 T P Svega Stručna praksa UKUPNO * Fakultativna nastava . 22. 2. 14.g 28. 16. br. 27. 15. 4.b 20. 10.đ 41.v 41.b 28.b 9. 19.a 8.v 9. 25.g 41.v 9. Hirurgija II 45.Medicinski fakultet Niš R.broj časova nije prikazan u ukupnom zbiru Lista izbornih predmeta Red.a 9. 24. 18. Osnovi kliničke onkologije 48.b 27.e 41. Urgentna medicina 49.g 20. 26. 3.d 41. Porodična medicina 50. sportista Fiziologija napora Osnovi histoloških tehnika u biomedicini Klinička anatomija Klinička patofiziologija Klinička farmakologija Klinička imunologija Štetni efekti lekova Anesteziologija sa reanimatologijom Dijetetika Klinička embriologija Klinička patologija Lekovi i trudnoća Neonatologija Gerijatrija Tropske infektivne bolesti Diplomski rad Semestar ESPB ESPB za predmet II 3 3 II 3 II 3 III 2 III 2 2 III 2 III 2 VI 4 VI 4 4 VI 4 VI 4 VII 4 VII 4 4 VII 4 VIII 4 VIII 4 4 VIII 4 VIII 4 VIII 4 X 2 X 2 X 2 X 2 2 X 2 X 2 X 2 X 2 XII 8 8 Ukupno ESPB 27 .b 41. Sudska medicina 51.a 28. 5.ž 52. 17. Maksilofacijalna hirurgija 47.a 41. 28. 7. Naziv predmeta Informator 2010 I II III IV V VI UKUPNO ESPB godina godina godina godina godina godina ТP ТP ТP ТP ТP ТP ТP ТP ТP ТP ТP ТP Т P Σ I 3+5 45+75=120 7 7 2+2 30+30=60 4 4 1+1 15+15=30 2 2 1+1 15+15=30 2 2 2+2 30+30=60 4 4 1+2 15+30=45 3 3 3+2 45+30=75 5 5 0+30 0+450=450 20 0 0+10 0+150=150 8 0 180 195 195 240 195 195 180 180 180 150 240 0 2130 165 135 150 180 195 210 225 240 315 270 255 600 2940 345 330 345 420 390 405 405 420 495 420 495 600 5070 95 95 240 430 675 765 890 920 1155 1095 5500 360 44. 20.v 20. 8.a 20.b 8. 23. 12.

Gnatologija 1+1 33.Hirurgija (ginekologija sa 2+2 3+3 akušerstvom.Patologija 2+2 2+2 16.Dermatovenerologija 1+1 21.Oralna medicina 1+2 1+2 30.Bolesti zuba klinika I 1+6 1+5 35.Preventivna stomatologija 1+2 31.Socijalna medicina sa 2+2 epidemiologijom i higijenom 12. Plan nastave integrisanih akademskih studija STOMATOLOGIJE R. Izborni predmet (sem II) 2+0 9.Engleski jezik u stomatologiji 2+0 2+0 11. fizikalna medicina i rehabilitacija) 24. protetika klinika I 2+5 1+3 34. protetika klinika II 1+4 1+4 36. 4+3 4+4 infektivne bolesti.Bolesti zuba klinika II 1+6 1+6 37.Mikrobiologija i imunologija 2+2 14. Fizičko vaspitanje* 0+2 0+2 0+2 0+1 6. Anatomija 3+3 4+4 5.Fiziologija II 3+2 13.Neurologija i psihijatrija sa 2+1 medicinskom psihologijom 22. Medicinska statistika i infor1+2 matika 4.Stom.Medicinski fakultet Niš 2.Stom.Farmakologija sa 2+1 1+1 toksikologijom 19.Patofiziologija 4+2 18.Izborni predmet (sem VIII) 2+2 32.Izborni predmet (sem III) 2+2 17.2.12 - .Čas. 1.Izborni predmet (sem IX) 2+2 38. Histologija i embriologija 2+2 2+2 7.Otorinolaringologija 1+1 26. Molekularna i humana gene3+2 tika 3.Oralna hirurgija 2+4 2+4 29. oftalmologija) 25. Naziv predmeta I II III IV V Seminari godina godina godina godina godina T P T P T P T P T P T P T P T P T P T P Sem.Ortopedija vilica 2+3 2+3 II 0+2 4 0 6 0 4 0 IV 0+1 60+165+15=240 18 9 9 9 5 4 7 7 0 7 0 7 6 4 2 V 0+1 45+105+15=165 10 6 4 15+15=30 2 2 0 30+15=45 30+30=60 3 6 3 0 0 6 V 0+1 120+105+15=240 16 8 8 75+75=150 15+15=30 30+15+15=60 30+30=60 VII 0+1 60+120+15=195 VII 0+1 30+60+15=105 VIII 0+1 15+30+15=60 30+30=60 15+15=30 45+120=165 30+165=195 30+120=150 30+180=210 30+30=60 60+90=150 VI 0+1 10 4 6 2 5 7 11 9 4 7 2 9 11 5 8 7 7 0 0 7 6 4 0 0 0 5 6 3 4 7 4 2 5 0 5 5 4 7 2 4 5 2 4 0 3 . br.Interna medicina (pedijatrija.Radiologija 2+1 27. Informator 2010 UKUPNO T P 30+0=30 45+30=75 15+30=45 105+105=210 0+105=105 60+60=120 45+30=75 30+30=60 45+30=75 60+0=60 30+30=60 45+30=75 30+30=60 60+60=120 30+30=60 60+30=90 45+30=75 ESPB Σ 3 8 4 16 / 9 8 6 6 5 4 6 4 I II 3 0 8 0 4 0 9 / 4 0 0 0 2 7 / 5 8 6 6 3 Medicinska etika i medicinska 2+0 sociologija 2. Fiziologija I 3+2 10.Bolesti zuba pretklinika 2+4 1+3 20.Stomatološka protetika 2+5 2+6 pretklinika 15. Biohemija 3+2 8.Izborni predmet (sem VI) 2+2 23.Izborni predmet (sem VII) 2+2 28.

b 31.b 37.Dečja stomatologija 41.v 16. 21.g 42. 11. 2.a 8. 12. Šifra predmeta 8.13 - . 6.Čas.v 37.a 31.b 42.a 22. 14. 20.a 37.a 27.v 44.Medicinski fakultet Niš R.a 16.Diplomski rad T P Svega: UKUPNO 300 Fakultativna nastava nastava --broj časova nije prikazan u ukupnom zbiru ** Fakultativna broj časova nije prikazan u ukupnom zbiru Lista izbornih predmeta Red.b 31. br. broj 1. 5. Naziv predmeta Engleski jezik Prva pomoć Hemija u stomatologiji Medicinska genetika Uvod u naučnoistraživački rad Fizičke metode u stomatologiji Osnovi imunologije Stomatološki materijali Urgentna stomatologija Menadžment u zdravstvu Bolesti rizika u stomatološkoj praksi Pretklinička endodoncija Implantologija Laseroterapija u stomatologiji Povrede zuba kod dece Rad sa hendikepiranom decom Dentalna antropologija Parodontalna hirurgija Ortodontsko-hirurška terapija malokluzija Fiksna protetika Diplomski rad Semestar II II II III III III VI VI VII VII VIII VIII VIII IX IX IX IX X X X X ESPB za predmet 6 6 6 7 7 7 6 6 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 Ukupno ESPB 7 ESPB 6 7 6 7 7 7 7 54 . 17. 9. Naziv predmeta I II III IV V Seminari godina godina godina godina godina T P T P T P T P T P T P T P T P T P T P Sem. 3. 7.Maksilofacijalna hirurgija 42. 10.b 27. 16.Izborni predmet (sem X) 43. 18.b 16. 15. 4.b 8.v 37. 2+3 1+3 1+3 2+3 1+2 2+3 2+2 2+1 0+10 165 210 225 150 195 210 120 135 135 195 0 135 150 255 150 180 225 285 285 330 525 135 300 360 450 300 375 435 405 420 465 720 135 660 750 810 825 1185 135 Informator 2010 UKUPNO T P 45+90=135 45+90=135 45+75=120 30+30=60 30+15=45 0+150=150 1740 2625 4365 4365 ESPB Σ 6 6 5 7 2 7 I 3 3 2 0 0 0 II 3 3 3 7 2 7 39. 13.v 22. 8.a 42. 19.Sudska medicina 44.Parodontologija 40.

Analitička hemija II 15. Neorganska hemija 11. tehnologija I 31. Dijetetika 36. Opšta hemija sa stehiometrijom 7. Farma. Mikrobiologija i osnovi imunologije 21.Medicinski fakultet Niš 2. Statistika u farmaciji 32.14 - . Famakognozija II 26. tehnologija II 37. Matematika 4. Opšta biohemija 18. Analitika lekova 34. hemija III 30. Fizika 5. Instrumentalne metode hemijske analize 17. I godina TP TP 2+0 2+0 2+2 3+2 3+2 4+3 2+1 1+1 3+3 2+0 3+1 2+3 4+1 3+5 4+3 3+3 3+1 2+1 3+2 3+0 3+3 2+2 3+3 2+3 4+5 3+3 5+3 1+0 3+1 4+2 4+4 3+7 1+1 2+0 4+4 4+4 2+2 2+2 3+3 3+2 3+2 2+2 3+3 1+2 2+0 4+4 II godina TP TP III godina TP TP IV godina TP TP V godina T P T P Informator 2010 UKUPNO T P 30+0=30 30+0=30 30+30=60 45+30=75 45+30=75 60+45=105 30+15=45 15+15=30 45+45=90 30+0=30 45+15=60 30+45=75 60+15=75 45+75=120 60+45=105 45+45=90 45+15=60 75+45=120 45+0=45 45+45=90 30+30=60 45+45=90 30+45=75 60+75=135 45+45=90 75+45=120 15+0=15 105+45=150 60+60=120 45+105=150 15+15=30 30+0=30 60+60=120 60+60=120 30+30=60 75+75=150 90+60=150 30+30=60 45+45=90 15+30=45 30+0=30 60+60=120 Σ 2 3 4 5 5 8 3 3 7 3 5 6 6 8 8 6 5 8 4 6 4 6 5 9 6 9 2 11 8 10 2 3 8 8 5 10 10 5 7 4 3 9 ESPB I 2 3 4 5 5 8 3 0 0 0 0 0 0 8 8 6 5 3 0 0 0 0 0 9 6 9 2 4 0 0 0 0 8 8 5 4 5 0 0 0 0 9 II 0 0 0 0 0 0 0 3 7 3 5 6 6 0 0 0 0 5 4 6 4 6 5 0 0 0 0 7 8 10 2 3 0 0 0 6 5 5 7 4 3 0 . Farmakoterapija 38. Fiziologija 19. Fitoterapija 39. Medicinska biohemija 35. Farmaceut. Fizička hemija 12. Engleski jezik 2. Farma. Izborni predmet 33. Farmakognozija I 24. hemija II 25. Analitička hemija I 13. Organska hemija II 16. Farmaceutska etika i sociologija 3. Farmakologija 29. Farmaceutska imunologija 22. Farmaceut. Izborni predmet 42. Farmaceutka hemija I 20. Biologija sa humanom genetikom 6. Kozmetologija 41. Anatomija 8. Farmakokinetika 40. Patofiziologija 27. Plan nastave integrisanih akademskih studija FARMACIJE Naziv predmeta 1. Izborni predmet 28.3. Toksikologija sa anal. Histologija 9. Botanika 10. Organska hemija I 14. Bromatologija 23.

3. 5. 16.a 32.g 32.v 46. Osnovi farmaceutskog menadžmenta 48. 10. 4.a 27. Farmakoepidemiolog. 14. 7. b 32. 9. Biofarmacija 44. 2.Medicinski fakultet Niš Naziv predmeta 43. Izborni predmet 47. Šifra predmeta 27.15 - .broj časova nije prikazan u ukupnom zbiru Lista izbornih predmeta Red.b 27. g 41. 18.b 46.g 52 Naziv predmeta Radiofarmacija Hemija bioelemenata Hemija heterociklusa Koloidna hemija Engleski jezik u farmaciji Informatika Uvod u naučno-istraživački rad Veština komunikacije Analiza fenolnih jedinjenja u prirodnim proizvodima Lekoviti prirodni proizvodi Voda u farmaciji Interakcija lekovitog bilja i životne sredine Ambalažni materijali u farmaciji Lekovi i trudnoća Štetni efekti lekova Uvod u kliničku medicinu Farmakoterapija kardiovaskularnih bolesti Diplomski rad Semestar V V V V VI VI VI VI VIII VIII VIII VIII VIII IX IX IX IX IX ESPB za predmet 2 2 2 2 3 3 3 3 3 3 3 3 3 4 4 4 4 11 Ukupno ESPB 11 23 3 ESPB 2 3 4 . Organizacija zdravstvene delatnosti 49. 11. 8. Farmaceutska praksa 51.v 27. Osnovi farmaceutske biotehnologije 50.v 41.d 46.a 41. 52. Osnovi industrijske farmacije 45. v 32. 17. 13.g 41. 12. 15.a 46.b 41. Klinička farmacija 46. 6. broj 1. Diplomski rad T P Svega: UKUPNO I godina TP TP II godina TP TP III godina TP TP IV godina TP TP V godina T P T P 1+2 3+3 3+3 2+1 2+1 2+1 2+1 2+1 1+1 0+10 0+10 195 135 195 225 390 360 750 Informator 2010 UKUPNO T P 15+30=45 45+45=90 45+45=90 30+15=45 30+15=45 30+15=45 30+15=45 30+15=45 15+15=30 0+150=150 2175 1875 4050 4050 Σ 3 7 7 4 4 4 4 4 3 11 ESPB I 3 7 7 4 0 0 0 0 0 11 II 0 0 0 0 4 4 4 4 3 0 270 225 150 135 420 360 780 225 240 195 195 420 435 855 240 210 180 210 420 420 840 225 210 210 180 435 390 825 300 * Fakultativna nastava .

26. 27. 16. 4. 11.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 2. 17. 20. 13. 24. 8. 28. 15. 12. 19. 5. 7. 25. 14.STRUKOVNA MEDICINSKA SESTRA/ TEHNIČAR R. 22. 30.broj časova nije prikazan u ukupnom zbiru . 23. 31. 2. 18. 21. 6.4. Plan nastave osnovnih strukovnih studija . Naziv predmeta I godina T P T P II godina T P T P III godina T P T P UKUPNO T P 60+60=120 30+0=30 30+0=30 30+45=75 15+30=45 30+(15+15)=60 30+30=60 45+45=90 30+30=60 60+(15+30)=105 45+(30+30)=105 0+60=60 30+(15+15)=60 15+(30+30)=75 30+(30+30)=90 15+30=45 60+75=135 15+30=45 30+30=60 30+(15+15)=60 45+(30+45)=120 30+45=75 15+(15+15)=45 15+30=45 1+3 2+4 2+4 3+6 2+13 0+12 0+4 120 30 255 435 375 465 840 15+45=60 30+60=90 30+60=90 45+90=135 30+195=225 0+180=180 0+60=60 885 1590 2475 2475 ESPB 9 2 2 6 3 4 4 9 6 7 8 4 6 7 3 10 3 4 4 8 6 3 2 6 7 7 10 15 10 5 Anatomija i histologija 4+4 Izborni predmet 2+0 Medicinska etika i medicinska 2+0 sociologija Medicinska informatika i me2+3 nadžment Epidemiologija 1+2 Socijalna medicina i higijena 2+(1+1) Farmakologija sa toksikologijom 2+2 Medicinska fiziologija i biohemija 3+3 Mikrobiologija i imunologija 2+2 Patofiziologija i patologija 4+(1+2) Zdravstvena nega i dijetetika 3+(2+2) Fizičko vaspitanje* 0+2 0+2 Osnovi kliničke prakse 2+(1+1) Osnovi neurologije sa negom 1+(2+2) Osnovi pedijatrije sa negom 2+(2+2) Osnovi fizikalne medicine i 1+2 rehabilitacije Osnovi interne medicine sa negom 4+5 Zdravstveno vaspitanje 1+2 Osnovi radiologije i onkologije 2+2 Gerijatrija sa negom 2+(1+1) Osnovi hirurgije sa negom 3+(2+3) Osnovi infektivnih bolesti sa negom 2+3 Organizacija zdravstvene zaštite 1+(1+1) Izborni predmet 1+2 Opšta anesteziologija i reanimatologija Osnovi psihijatrije sa medicinskom psihologijom Osnovi ginekologije i akušerstva sa negom Izborni modul Izborni predmet Stručna praksa Završni stručni rad T 225 180 150 180 P 195 180 255 270 Svega: 420 360 405 450 UKUPNO 780 855 180 * Fakultativna nastava . 1. 10.16 - . 9. 3. 29. br.

3a 28.2g 28. Šifra predmeta 2.Medicinski fakultet Niš Lista izbornih predmeta Red. II ili III u okviru kojih polaže obavezni ispit (onaj koji nosi kredit 4) i dva ispita po izboru sa kreditima 3. 7. 12. 3.1v 28.b 24.3 28. 10.v 30.1g 28. 8.b 29.1 28. brој 1. 4. 5. 11.a 29.2 28.2v 28.b 29. 7.3g Naziv predmeta Izborni modul I Promocija zdravlja Zdravstvena statistika Mentalna higijena Medicinska ekologija Izborni modul II Dermatovenerologija Palijativna terapija malignih bolesti Neonatologija Porodična medicina Izborni modul III Urgentna medicina Oftalmologija Otorinolaringologija Klinika akutnog trovanja Semestar V V V V V V V V V V V V ESPB za predmet 4 3 3 3 4 3 3 3 4 3 3 3 Ukupno ESPB 10 ESPB 10 10 10* * Student bira jedan od ponuđenih modula I. Naziv predmeta Engleski jezik Prva pomoć Veština komunikacije Medicina rada Interna medicina sa negom Hirurgija sa negom Pedijatrija sa negom Infektivne bolesti sa negom Završni stručni rad Semestar I I IV IV VI VI VI VI VI ESPB za predmet 2 2 2 2 15 15 15 15 5 Ukupno ESPB Informator 2010 ESPB 2 2 15 5 24 * U VI semestru student ima mogućnost da izabere predmet sa liste stručno-aplikativnih predmeta koji će ga usmeravati da kroz parktičan rad u okviru procesa nege tokom predispitne prakse usvaja propisane veštine.1a 28. Šifra predmeta 30. 9. Lista predmeta za obavljanje stručne prakse Red. 4.g 31.2b 28. brој 1.b 30.1b 28. 3. 3. tako da kredit izabranog modula iznosi 10 ESPB. 6. 9. brој 1. 8.3v 28.2a 28.a 30. 2.a 24.a 2. Šifra predmeta 28.3b 28. 5.v 29.17 - . 2. 4. 2. Lista izbornih modula Red. 6.g Naziv predmeta Interna medicina sa negom Hirurgija sa negom Pedijatrija sa negom Infektivne bolesti sa negom Semestar VI VI VI VI ESPB za predmet 10 10 10 10 .

26. 6. 2. 32. 24. 7. Plan nastave osnovnih strukovnih studija . 25. br. 29. 34.5. 4. 17. Naziv predmeta ESPB 4 4 6 8 2 6 7 10 7 3 3 8 4 3 3 2 4 6 7 5 4 3 5 6 5 2 5 5 8 5 6 5 4 5 10 1+1+1 15+15+15=45 Gnatologija 15+15+15=45 Zubotehnički aparati i instrumenti 1+1+1 Morfologija zuba 2+2+2 30+30+30=90 Anatomija i histologija 4+4 60+60=120 0+2 0+30=30 Fizičko vaspitanje* 30+0=30 Medicinska etika i med.Medicinski fakultet Niš I godina T P T P II godina T P T P III godina T P T P Informator 2010 UKUPNO T P 2. 31. 14. 30. 5.STRUKOVNI ZUBNI PROTETIČAR R. 23.broj časova nije prikazan u ukupnom zbiru . 11. sociologija 2+0 2+2 30+30=60 Izborni predmet (I sem) 3+1+3 45+15+45=105 Stomatološki materijali 2+2+4 30+30+60=120 Fiksna protetika 1 45+45=90 Medicinska fiziologija i biohemija 3+3 15+15+15=45 Zdravstveno vaspitanje 1+1+1 Izborni predmet (II sem) 2+0 30+0=30 30+30+60=120 Fiksna protetika 2 2+2+4 30+15+15=60 Ortopedija vilica 1 2+1+1 30+15=45 Bolesti zuba 2+1 Dečja stomatologija 2+1 30+15=45 1+1 15+15=30 Organizacija stomatološke službe 2+1+3 30+15+45=90 Urgentna stomatologija 2+1+1 30+15+15=60 Izborni predmet (III sem) 15+30+30=75 Mobilna parcijalna proteza 1+2+2 45+30+30=105 Parodontologija 3+2+2 Antisepsa i asepsa u oralnoj 2+2+2 30+30+30=90 medicini 15+15+15=45 Ortopedija vilica 2 1+1+1 Medicinska informatika i 2+3 30+45=75 menadžment 1+1+1 Izborni predmet (IV sem) 15+15+15=45 Mobilna totalna proteza 1 1+3+1 15+45+15=75 Estetska protetika 1+1 15+15=30 1+3+1 15+45+15=75 Skeletirana parcijalna proteza 1 1+3+1 15+45+15=75 Stomatološka keramika 4+3+2 60+45+30=135 Oralna medicina 2+2 30+30=60 Izborni predmet (V sem) 1+3+2 15+45+30=90 Mobilna totalna proteza 2 1+4+1 15+60+15=90 Skeletirana parcijalna proteza 2 1+1+1 15+15+15=45 Maksilofacijalna protetika 2+2+2 30+30+30=90 Implantologija 0+4 0+60=60 Završni rad T 180 165 195 150 150 75 915 P 210 225 255 285 300 300 1575 Svega: 390 390 450 435 450 375 2490 UKUPNO 780 885 825 2490 180 * Fakultativna nastava . 27.18 - . 28. 19. 8. 12. 20. 33. 22. 18. 35. 3. 21. 13. 15. 36. 9. 16. 10. 1.

6. 7.a 31. brој 1.a 19.a 7.19 - .b 12. 2. 9. Šifra predmeta 7. 8.Medicinski fakultet Niš Lista izbornih predmeta Red.b 19. 5. 3.a 12. 4. 10.b 36. 11.b 25. Naziv predmeta Preventivna stomatologija Dijetetika i oralno zdravlje Oralna higijena Engleski jezik Socijalna medicina i higijena Porodična medicina Veština komunikacije Bolesti rizika u stomatološkoj praksi Osnovi radiologije i onkologije Otorinolaringologija Završni rad Semestar I I II II III III IV IV V V VI ESPB za predmet 6 6 3 3 6 6 6 6 5 5 10 Ukupno ESPB Informator 2010 ESPB 6 3 6 6 5 10 36 .a 25.b 31.

Predmet izbornog bloka 4 35. Anatomija i histologija 2. Stomatološka protetika 19. Oralna higijena 21. br. Predmet izbornog bloka 2 20. Dečja stomatologija 26. Predmet izbornog bloka 1 8.Medicinski fakultet Niš 2. Dijetetika i oralno zdravlje 11. Bolesti zuba 22. Fizičko vaspitanje* 9. Stomatološki materijali Antisepsa i asepsa u oralnoj 23.broj časova nije prikazan u ukupnom zbiru .6. Parodontologija 30. Oralna medicina 1 32. Zdravstveno vaspitanje 31. Parodontalna hirurgija sa negom 33. Medicinska etika i med. Predmet izbornog bloka 3 25. Otorinolaringologija 14. Ortopedija vilica 27. Oralna medicina 2 34. Organizacija stomatološke službe 16. Epidemiologija 5. Naziv predmeta I godina T P 4+4 2+0 2+3 1+2 2+2 2+2 2+0 0+2 T P II godina T P T P III godina T P T P Informator 2010 UKUPNO T P 60+60=120 30+0=30 30+45=75 15+30=45 30+30=60 30+30=60 30+0=30 0+60=60 45+45=90 30+30=60 30+30=60 60+45=105 30+30=60 30+30=60 15+15=30 45+45=90 30+45=75 15+30=45 30+60=90 45+75=120 30+15=45 30+30=60 30+60=90 2+1 1+1 1+2 3+5 3+4 1+2 1+1 2+5 2+5 2+6 0+6 90 330 420 840 30+60=90 30+15=45 15+15=30 15+30=45 45+75=120 45+60=105 15+30=45 15+15=30 30+75=105 30+75=105 30+90=120 0+90=90 1590 2490 2490 180 ESPB 10 2 5 3 5 3 2 10 4 7 9 2 2 5 7 5 2 7 11 3 3 6 7 3 2 2 10 7 2 4 7 7 11 5 1. Plan nastave osnovnih strukovnih studija . Osnovi radiologije i onkologije 15. sa negom 29. Socijalna medicina i higijena 7. Mikrobiologija i imunologija 12. Farmakologija sa toksikologijom 6.20 - . Medicinska fiziologija i biohemija 10. sociologija Medicinska informatika i 3. Veština komunikacije Oralna i maksilofacijalna hirurgija 28. menadžment 4.ORALNI HIGIJENIČAR R. Završni stručni rad T P Svega: UKUPNO 0+2 3+3 2+2 2+2 4+3 2+2 2+2 1+1 3+3 2+3 1+2 2+4 3+5 2+1 2+2 2+4 2+4 225 225 450 795 165 180 345 195 255 450 855 165 240 405 180 240 420 * Fakultativna nastava . medicini 24. Osnovi interne medicine sa negom 17. Patofiziologija i patologija 13. Osnovi infektivnih bolesti sa negom 18.

a 24. brој 1. 3.a 19. 5. 2.a 34. Naziv predmeta Engleski jezik Prva pomoć Bolesti rizika u stomatološkoj praksi Preventivna stomatologija Urgentna stomatologija Implantologija Laseroterapija u stomatologiji Osnovi fizikalne medicine i rehabilitacije Završni stručni rad Semestar I I III III IV IV VI VI VI ESPB za predmet 2 2 7 7 7 7 11 Informator 2010 ESPB 2 7 7 11 11 5 Ukupno ESPB 5 32 .21 - . 9. 4.Medicinski fakultet Niš Lista izbornih predmeta Red. 8. Šifra predmeta 7.b 19.b 34.b 24. 7.b 35. 6.a 7.

13. 24.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 2. 25. 14. 11. 29. 15. 26. 17. 9. 12. 5. 7. 22. 34. 4. 33. 35. 8. 19. br. 32. 21. Naziv predmeta Medicinska etika i med. 18. 16. 3. 31.7. 10. 1. 20. Plan nastave osnovnih strukovnih studija . 27. 28. 30. 23. sociologija Izborni predmet Anatomija i histologija Sanitarna hemija Medicinska informatika i menadžment Fizičko vaspitanje* Medicinska fiziologija i biohemija Patofiziologija i patologija Osnovi interne medicine sa negom Medicinska statistika Izborni predmet Engleski jezik II Opšta mikrobiologija Medicinska ekologija Opšta epidemiologija Infektivne bolesti sa negom Higijena ishrane Izborni predmet Medicina rada Specijalna epidemiologija Mikrobiologija vode i namirnica Socijalna medicina i higijena Zdravstveno vaspitanje Veština komunikacije Izborni predmet Zaštita na radu Sanitarna tehnika DDD i kontrola vektora Izborni predmet Parazitologija Medicinsko zakonodavstvo Promocija zdravlja Izborni predmet Stručna praksa Završni rad T P UKUPNO I godina T P 2+0 2+0 4+4 2+3 2+3 0+2 0+2 3+3 4+3 4+5 1+2 2+3 0+2 1+3 2+2 2+2 2+3 2+2 2+3 1+2 2+2 1+2 2+2 1+2 1+2 2+2 2+3 4+3 3+3 2+3 2+2 3+0 3+3 2+3 0+15 0+4 390 450 840 315 465 780 315 585 900 T P II godina T P T P III godina T P T P UKUPNO T P 30+0=30 30+0=30 60+60=120 30+45=75 30+45=75 0+60=60 45+45=90 60+45=105 60+75=135 15+30=45 30+45=75 0+30=30 15+45=60 30+30=60 30+30=60 30+45=75 30+30=60 30+45=75 15+30=45 30+30=60 15+30=45 30+30=60 15+30=45 15+30=45 30+30=60 30+45=75 60+45=105 45+45=90 30+45=75 30+30=60 45+0=45 45+45=90 30+45=75 0+225=225 0+60=60 1020 1500 2520 180 ESPB 3 3 8 8 6 7 7 8 3 7 3 4 5 5 4 4 6 3 5 4 4 4 4 5 5 7 6 5 4 3 8 6 11 5 * Fakultativna nastava .broj časova nije prikazan u ukupnom zbiru . 2.22 - . 6.STRUKOVNI SANITARNO-EKOLOŠKI INŽENJER R.

Naziv predmeta Engleski jezik Prva pomoć Kvalitet rada u zdravstvenim ustanovama Bromatologija Dijetetika Higijena školske i radne sredine Porodična medicina Mentalna higijena Epidemiologija polno prenosivih bolesti Procena zdravstvenih rizika Epidemiologija bolničkih infekcija Imunoprofilaksa Završni rad Semestar I I II II III III IV IV V V VI VI VI ESPB za predmet 3 3 7 7 6 6 5 5 5 Informator 2010 ESPB 3 7 6 5 5 5 6 6 5 Ukupno ESPB 6 5 37 .Medicinski fakultet Niš Lista izbornih predmeta Red.b 25. 12.a 33.b 33. 4. 3.b 11.a 25. Šifra predmeta 2.b 18.a 18. 8.b 35. brој 1.a 2. 11. 5. 7. 6.23 - . 10. 2.a 11. 9.b 29. 13.a 29.

smer strukovni sanitarnoekološki inženjer.1.24 - .2. Broj studenata koji će upisati prvu godinu integrisanih akademskih studija određuje Ministarstvo prosvete Vlade Republike Srbije i biće objavljen u Konkursu za upis studenata na prvu godinu studija. U prvu godinu osnovnih strukovnih studija može se upisati lice koje ima završenu školu medicinskog usmerenja u četvorogodišnjem trajanju. Prijem dokumenata Prilikom prijavljivanja na konkurs kandidati su obavezni da podnesu na uvid originalna dokumenta. Proveru znanja jezika obavlja Komisija od tri člana koju imenuje dekan Medicinskog fakulteta. .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 3. U prvu godinu integrisanih akademskih studija farmacije može se upisati lice koje ima završenu gimnaziju ili škole medicinskog usmerenja ili hemijskotehnološku školu u četvorogodišnjem trajanju. Poseban uslov za upis stranih državljana na prvu godinu studija je da bude zdravstveno osiguran. 3. Studije na Medicinskom fakultetu organizuju se na srpskom i engleskom jeziku. Strani državljanin plaća školarinu. U prvu godinu osnovnih strukovnih studija. PRIJEMNI ISPIT 3. a uz prijavni list (dobijaju ga na Fakultetu) podnose njihove fotokopije. osim ako međunaridnim sporazumom nije drugačije određeno. Prema Statutu Medicinskog fakulteta u Nišu u prvu godinu integrisanih akademskih studija medicine i stomatologije na Medicinskom fakultetu može se upisati lice koje ima završenu gimnaziju ili škole medicinskog usmerenja ili srednju veterinarsku školu u četvorogodišnjem trajanju. Uslovi za konkurisanje Svi studijski programi koji se ostvaruju na Medicinskom fakultetu su akreditovani od strane Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta Republike Srbije. Student se može upisati na studijski program ako poznaje jezik na kome se izvodi nastava. može se upisati lice koje ima završenu gimnaziju i škole medicinskog i hemijsko-tehnološkog usmerenja. Strani državljanin može da konkuriše za upis na prvu godinu studija pod istim uslovima kao i državljanin Srbije.

3. Kandidatu se vrednuje prijemni ispit iz tog predmeta maksimalnim brojem poena koji se može osvojiti na prijemnom ispitu. ime jednog od roditelja i ime. objavljuje se po abecednom redu. Provera znanja i sposobnosti vrši se na osnovu odgovora na test pitanja: iz predmeta Hemija i Biologija za integrisane akademske studije medicine i stomatologije. Datum prijave (prijema dokumentacije) objavljuje se u Konkursu za upis studenata na prvu godinu studija preko štampe i na oglasnoj tabli fakulteta. a iz predmeta Anatomija i Fiziologija (jedinstven test) za osnovne strukovne studije. . Spisak kandidata za polaganje prijemnog ispita. odnosno na međunarodnom takmičenju. odnosno maturskom ispitu. 3. Kandidat koji je kao učenik trećeg ili četvrtog razreda srednje škole osvojio jedno od prva tri mesta na republičkom takmičenju koje organizuje Ministarstvo prosvete i sporta. Posle popunjavanja prijave. Polaganje prijemnog ispita Kandidat. ne polaže prijemni ispit iz odgovarajućeg nastavnog predmeta. najkasnije jedan dan pre termina za polaganje ispita. • Izvod iz matične knjige rođenih. osim za studijski program strukovni sanitarno-ekološki inženjer gde se kandidati opredeljuju za Anatomiju i Fiziologiju ili Hemiju i Biologiju.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Podnose se sledeća dokumenta: • Svedočanstva sva četiri razreda završene srednje škole. referent prve godine u jednoj od slobodnih prostorija daje formular prijave za konkurs. opšti uspeh u toku školovanja i druge relevantne podatke koji su sastavni deo dosijea. koji konkuriše za upis na prvu godinu studija. po salama. • Diploma o položenom završnom. Po završenom prijemu dokumenata objavljuje se lista kandidata prema opštem uspehu iz srednje škole kako bi se mogle staviti primedbe na eventualne greške u bodovanju. kako bi kandidati ubeležili svoje lične podatke. polaže prijemni ispit prema programu koji donosi Nastavno-naučno veće. iz predmeta Hemija i Matematika za integrisane akademske studije farmacije. kandidat se javlja referentu prve godine radi upisa u delovodni protokol gde se zavodi prezime. • Kopija uplatnice o uplati naknade troškova za polaganje prijemnog ispita (uplaćena sredstva se neće vraćati kandidatima koji ne pristupe polaganju ispita).25 - . Jedan čas pre prijema dokumenata. vrstu završene škole.

Na svako pitanje gde odgovor nije zaokružen. dok se pripremaju pitanja. Prazna poleđina testa se može koristiti za računanje. stomatologije i osnovne strukovne studije traje tri sata (četiri školska časa). Prijemni ispit je anoniman i za integrisane akademske studije medicine. udaljava se sa ispita. urađeni test mu se ne priznaje i gubi pravo polaganja ispita. Po završenom ispitu kandidat koji je konkurisao za upis na prvu godinu integrisanih akademskih studija medicine. Pitanja kod kojih su odgovori precrtani. Kandidati u toku rada mogu koristiti samo običan digitron. Kandidat koji je konkurisao za upis na osnovne strukovne studije zdravstvene nege predaje jedan test (iz anatomije i fiziologije) i jednu kovertu koja se pred kandidatom spaja za njegov test. Identifikacija se vrši samo na osnovu lične karte. Kandidat koji konkuriše za upis na prvu godinu integrisanih akademskih studija medicine. Na papir treba da napiše prezime. a za integrisane akademske studije farmacije četiri sata.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Pre početka rada testa. . pasoša ili potvrde MUPa da je izdavanje lične karte za određenog kandidata u toku. ime jednog od roditelja i ime. Pre početka ispita kandidati se obaveštavaju o tehnici izvođenja ispita. tj. Posle dobijanja zadataka kandidat plavom hemijskom olovkom zaokružuje odgovore. vrši se prozivka i identifikacija kandidata koji se raspoređuju na potrebnom rastojanju kako bi se onemogućilo prepisivanje. odnosno drugi znak. stavlja se pečat ″nema odgovora″. Odgovori koji su zaokruženi drugom vrstom olovke. Kandidat koji ispitu ne pristupi u određeno vreme gubi pravo polaganja ispita. a zatim isti stavlja u koverat koji zatvara lepljenjem. stomatologije i farmacije predaje predsedniku Komisije ili dežurnom članu Komisije dva testa (iz biologije i hemije. Kandidat koji u toku ispita koristi nedozvoljena sredstva ili na zadatku napiše svoje ime i prezime.26 - . Kandidat koji konkuriše za upis na osnovne strukovne studije dobija jednu kovertu sa potpisanim papirom. smatraju se netačnim odgovorima. stomatologije i farmacije dobija dve koverte sa potpisanim papirom. brisani ili je zaokruženo više od jednog odgovora se ne boduju. hemije i matematike) i dve koverte koje se pred kandidatom spajaju “heft“ mašinom za odgovarajuće testove.

fakultet utvrđuje i objavljuje KONAČNU RANG LISTU kandidata sa ukupnim brojem bodova stečenim po svim kriterijumima.27 - . Ocenjivanje zadataka obavlja se u službenim prostorijama Fakulteta u prisustvu članova Komisije za prijemni ispit. rok za upis primljenih kandidata. Svaki tačan odgovor iz testova biologije i hemije kao i testa anatomije i fiziologije. uslove za upis.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 3. nosi jedan bod.4. Posle završenog unošenja podataka. Nakon odlučivanja po prispelim prigovorima. merila za utvrđivanje redosleda kandidata. Test iz anatomije i fiziologije je jedinstven i rezultati prijemnog ispita se ocenjuju od 0 do 60 bodova.5. Procedura formiranja rang lista i postupci po prigovorima biće usklađeni sa opštim i ostalim odredbama Zajedničkog konkursa za upis studenata u prvu godinu studija na fakultetima čiji je osnivač Republika Srbija. Ocene u vidu bodova se ubeležavaju na zadatku. Ocenjivanje zadataka Rezultat prijemnog ispita ocenjuje se od 0 do 30 bodova za predmete biologija. a pet zadataka sa tri boda. Konkurs sadrži: broj studenata koji se mogu upisati za svaku studijsku grupu. 3. kao i visinu školarine za studente čije se školovanje ne finansira iz budžeta. prema merilima utvrđenim opštim aktom koji donosi Senat na predlog Medicinskog fakulteta. broj bodova sa prijemnog ispita i ukupan broj bodova. . Izbor kandidata Upis u prvu godinu studija sprovodi se na osnovu konkursa. Broj poena koje kandidat dobija na osnovu uspeha u srednjoj školi je od minimalnih 16 do maksimalnih 40. Rokovi za podnošenje prigovora biće objavljeni posle isticanja JEDINSTVENE RANG LISTE. Medicinski fakultet sastavlja JEDINSTVENU RANG LISTU koja sadrži: ime i prezime kandidata. Na testu iz matematike 15 zadataka se boduje sa jednim. broj bodova iz srednje škole. Učesnik konkursa koji smatra da redosled kandidata na JEDINSTVENOJ RANG LISTI nije utvrđen na način predviđen konkursom. hemija i matematika. prema broju osvojenih poena. može podneti prigovor. Medicinski fakultet dostavlja rang listu Univerzitetu. Redosled kandidata za upis u prvu godinu studija utvrđuje se na osnovu opšteg uspeha postignutog u srednjem obrazovanju i rezultata postignutih na prijemnom ispitu. način i vreme polaganja prijemnog ispita.

28 - . koju na predlog Kolegijuma imenuje Nastavno-naučno veće Medicinskog fakulteta.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 KONAČNA RANG LISTA je osnov za upis kandidata. Postupak sprovođenja konkursa i rangiranje kandidata na Medicinskom fakultetu sprovodi komisija za upis. .

konsultacijama. terenskim radom. a završava se 30. prema integrisanom akademskom studijskom programu sa ukupnim obimom od 360 ESPB bodova. Realizacija studijskog programa traje 15 nastavnih nedelja po semestru. Oblici nastave Nastava se izvodi: predavanjima.2. Obrazovanje za sticanje stručnog naziva strukovna medicinska sestra/ tehničar traje tri godine i obavlja se u okviru šest semestra.1. oktobra tekuće godine. Školsku godinu čine zimski i letnji semestar. Letnji raspust počinje 15. STUDIJE 4. prikazom slučajeva. demonstracijama. septembra naredne godine. praktičnom nastavom. stručnim ekskurzijama. . jula i traje do 25.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 4. februara. seminarima. prema integrisanom akademskom studijskom programu sa ukupnim obimom od 300 ESPB bodova. Studijski programi integrisanih i strukovnih studija na Medicinskom fakultetu ostvaruju se u toku školske godine koja počinje 1. stručnom praksom. Nastavno-naučno veće Medicinskog fakulteta može usled vanrednih okolnosti odlučiti o odstupanju od utvrđenog termina početka i završetka semestra. avgusta.29 - . Obrazovanje za sticanje stručnog naziva magistar farmacije traje pet godina i obavlja se u okviru deset semestara. Vrste studija Obrazovanje za sticanje stručnog naziva doktor medicine traje šest godina i obavlja se u okviru dvanaest semestara. oktobra. a letnji 15. Nastava se izvodi na Medicinskom fakultetu i u nastavnim bazama. Obrazovanje za sticanje stručnog naziva doktor stomatologije traje pet godina i obavlja se u okviru deset semestara. Zimski semestar počinje 1. sa ukupnim obimom od 180 ESPB bodova. 4. mentorstvom. prema integrisanom akademskom studijskom programu sa ukupnim obimom od 300 ESPB bodova.

. terenski rad i sl. projekti. Broj poena koji se stiče u toku školske godine određuje se za svaki predmet pojedinačno. testu i drugim oblicima provere znanja iz određenih celina nastavnog predmeta. seminarima.ispita . .drugih oblika angažovanja u sladu sa studijskim programom.samostalnog rada (domaći zadaci. seminarski radovi. kao i na završnom ispitu.od aktivne nastave (teorijske i/ili praktične.3.Od ukupnog broja poena najmanje 30. Obim studija Svaki predmet iz studijskog programa iskazuje se brojem ESPB bodova.4. Zbir od 60 ESPB bodova odgovara prosečnom ukupnom angažovanju studenta u obimu 40-to časovne radne nedelje tokom jedne školske godine.kolokvijuma .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 4. Rad studenata u savlađivanju pojedinog predmeta kontinuirano se prati tokom nastave i izražava se u poenima. 4. seminara i sl. Ukupno angažovanje studenta sastoji se: . Tokom nastave znanje se proverava na kolokvijumima. a obim studija izaražava se zbirom ESPB bodova. Ocenjivanje Na ispit može da izađe student koji je zadovoljio sve propisane predispitne obaveze utvrđene planom izvođenja nastave. Ispunjavanjem predispitnih obaveza i polaganjem ispita. student može ostvariti najviše 100 poena. kada je studijskim programom predviđen povećan broj časova praktične nastave. a konačna ocena se utvrđuje na ispitu. U broj časova studija medicine ubraja se i vreme provedeno na samostalno izvedenoj obuci u zdravstvenim ustanovama u skladu sa planom nastave određenog predmeta. Izuzetno.).izrade završnog rada . U toku semestra (godine) se vrši kontinuirana provera znanja.30 - . . Jedan bod odnosi se na 27 časova rada studenta. vežbi. ukupan broj časova aktivne nastave može biti veći od maksimuma. a najviše 70 poena mora biti predviđeno za aktivnosti i provere znanja u toku semestra (predispitne obaveze).

Ispitni rokovi su: januarski.6. aprilski.9. a ocena 5 (nije položio) upisuje se samo u evidenciju. praktični.izuzetan.31 - . u vidu ostvarenog kredita.dovoljan. ocena na pismenom ispitu sačinjava najmanje 20% ukupne ocene. Pri kombinovanim oblicima ispita (pismeni. . ocena na pismenom ispitu sačinjava najmanje 50% ukupne ocene. Završni ispit se u strukturi poena za osnovne predmete može vrednovati sa najviše 50% ukupnog broja poena. Na ispit može izaći student koji je zadovoljio sve propisane predispitne obaveze.5. septembarski i oktobarski.10.7.dobar. Završni ispit se u strukturi poena za sve ostale predmete može vrednovati sa najviše 30-40% ukupnog broja poena. junski. Ako je ispit pismeni i usmeni. . priznaje se sve dok se uspešno ne položi završni ispit u istoj školskoj godini. pre početka nastave u narednoj školskoj godini. praktični i usmeni. Ako je ispit pismeni.5. usmeni) studentu se priznaju svi prethodno položeni oblici (pismeni i praktični) u narednim ispitnim rokovima za predkliničke predmete i samo pismeni deo. na ispitima kliničkih predmeta do kraja školske godine. Oktobarski ispitni rok organizuje se. Uspeh studenta izražava se ocenama i to: . 4. Gradivo položeno na ispitnom kolokvijumu se ne ispituje na završnom ispitu.odličan. .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Ispitni kolokvijum je oblik provere znanja kojim se detaljno proverava znanje iz većeg zaokruženog dela obavljene nastave iz pojedinog predmeta. U evidenciju i indeks studenata unose se prelazne ocene. Kalendar ispita objavljuje se početkom svake školske godine i sastavni je deo plana izvođenja nastave. Položeni ispitni kolokvijum. . po pravilu. Ispitni rokovi i način polaganja ispita Ispit je završna provera znanja stečenog za vreme nastavnog procesa iz jednog ili više sadržajno povezanih predmeta. . .8.vrlo dobar.nije položio Medicinski fakultet dužan je da vodi trajnu evidenciju o položenim ispitima. U svakom semestru mogu se organizovati do dva ispitna kolokvijuma.

u roku od 36 časova od dobijanja ocene. student može preostali ispit polagati pred ispitnom komisijom. 4. 4. ukoliko nakon završnog ispita ostvari manje od 55 poena.6 Posledice nepoloženog ispita Ispit iz istog predmeta može se polagati najviše tri puta. student ponovo polaže ispit u roku od tri dana od dana prijema odluke.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Ispiti su javni i ispitivač je u obavezi da obezbedi uslove za javnost ispita. Na lični zahtev. student može ispit treći put polagati pred ispitnom komisijom koju imenuje dekan. razmatra prigovor i donosi odluku. prema unapred utvrđenom rasporedu koji se blagovremeno objavljuje. Student koji ne položi izborni predmet može ponovo da upiše isti ili da se opredeli za drugi predmet. ima pravo da taj ispit polaže u naknadnom ispitnom roku do početka naredne školske godine. Komisija proverava i ocenjuje pismeni ispit. ako smatra da ispit nije obavljen u skladu sa zakonom ili Statutom Medicinskog fakulteta. u roku od 48 časova od dobijanja prigovora.7. Studentu koji nije položio ispit upisuje se ocena 5 u zapisnik i prijavu. Odluka komisije je konačna. Dekan Medicinskog fakulteta. Ispiti se polažu pred ispitivačem-predmetnim nastavnikom ili pred ispitnom komisijom u prostorijama Medicinskog fakulteta ili nastavnih baza. sprovodi praktični i usmeni deo ispita i donosi konačnu ocenu većinom glasova. student kome je preostao jedan nepoloženi ispit iz studijskog programa upisane godine.32 - . Ukoliko se usvoji prigovor. . Na lični zahtev. Izuzetno. Prigovor na ocenu Student ima pravo da podnese prigovor na ocenu dobijenu na završnom ispitu. Student koji ne položi ispit iz obaveznog predmeta do početka naredne školske godine upisuje isti predmet.

Student stiče pravo na upis na višu godinu studija. stomatologije. dovršavanjem ostalih studijskih obaveza. Program i plan studija može se zasnivati na upisu semestra. Upis na narednu godinu studija Student se svake školske godine pri upisu opredeljuje za predmete iz studijskog programa. Završni rad Integrisane akademske studije medicine. izradom završnog rada i javnim polaganjem završnog (diplomskog) ispita u skladu sa studijskim programom.8.33 - . Student koji nije ispunio obaveze i ostvario 37 ESPB. Pravila studija bliže se uređuju opštim aktom koje donosi Nastavno-naučno veće.9. kao i osnovne strukovne studije završavaju se polaganjem svih predviđenih ispita.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 4. kada ispuni sve studijske obaveze i ostvari namanje 37 ESPB bodova iz predmeta za koje se opredelio pri upisu u prethodnu godinu studija. . 4. može nastaviti studije tako da ponovo upiše predmete iz kojih nije ispunio studijske obaveze u prethodnoj godini. farmacije.

5. kao samofinansirajući student ostvario najmanje 37 ESPB bodova iz predmeta za koje se opredelio u skladu sa studijskim programom.34 - . 2. student koji je upisan na studije. STATUS STUDENTA Status studenta stiče se upisom na odgovarajući studijski program. može nastaviti studije u statusu samofinansirajućeg studenta. na način i po postupku utvrđenim opštim aktom Medicinskog fakulteta. ako se rangira u okvru ukupnog broja budžetskih studenta. 3. . po položenim ispitima. samofinansirajući student koji u toku školske godine ostvari 60 ESPB bodova iz tekuće godine studijskog programa može u narednoj školskoj godini steći status budžetskog studenta. koji je u prethodnoj školskoj godini. odnosno bilo koju narednu godinu.u narednoj školskoj godini.1. 5. student koji je sa statusom budžetskog studenta. student koji je upisan na studije po konkursu u okviru kvote odobrene za finansiranje od strane Republike Srbije. 2. Status budžetskog studenta 1. Status samofinansirajućeg studenta Status samofinansirajućeg studenta ima: 1. Budžetski student koji u toku školske godine ostvari manje od 60 ESPB bodova. student koji je upisan u drugu.2. Svojstvo studenta dokazuje se indeksom. u školskoj godini u kojoj je upisan po konkursu. stekao najmanje 60 ESPB bodova . Student se upisuje u statusu studenta čiji se troškovi pokrivaju iz budžeta Republike Srbije (u daljem tekstu: budžetski student) ili studenta čiji se troškovi pokrivaju iz naplaćene školarine (u daljem tekstu: samofinasirajući student). Budžetski student može u tome statusu imati upisan samo jedan odobren. u toku školske godine.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 5. odnosno akreditovan studijski program na istom nivou studija. rangiran za upis kao samofinansirajući student.

način pokrivanja troškova njegovog studiranja i druga pitanja vezana za svojstvo gostujućeg studenta uređuju se ugovorom između Medicinskog fakulteta i drugog fakulteta. Izbor studenata sa ostvarenim pravom za prelazak na finansiranje iz budžeta vrši se na osnovu rangiranja prema ocenama dobijenim u toku studija.4. 5. Pohađanje nastave i položeni ispiti gostujućeg studenta dokazuju se odgovarajućim dokumentom. Gostujući student ne može da stekne diplomu o završenim studijama na Medicinskom fakultetu. Prava i obaveze gostujućeg studenta. Student ne može koristiti ovo pravo ukoliko je u toku studija gubio status redovnog studenta usled neupisivanja školske godine ili izricanja disciplinske mere isključenja sa studija.35 - . Gostujućem studentu se izdaju odgovarajuće potvrde kojim može da dokaže vrstu. .3. u skladu sa ugovorom između Medicinskog fakulteta i drugog fakulteta o priznavanju ESPB bodova. može u narednoj školskoj godini steći status budžetskog studenta. Gostujući studenti Gostujući student je student drugog fakulteta koji upisuje delove studijskog programa na Medicinskom fakultetu.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Samofinansirajući student koji u toku školske godine ostvari 60 ESPB bodova iz tekuće godine studijskog programa. 5. Gostujući student pohađa nastavu iz predmeta za koje je kvalifikovan na osnovu stečenog znanja na matičnoj visokoškolskoj ustanovi. obim i provere znanja u nastavi koju je slušao na Medicinskom fakultetu. Svojstvo gostujućeg studenta traje najkraće jedan semestar i najduže jednu godinu (dva semestra). Student koji ostvaruje deo studijskog programa na drugoj visokoškolskoj ustanovi Student Medicinskog fakulteta može da ostvari deo studijskog programa na drugoj visokoškolskoj ustanovi u okviru saradnje Univerziteta odnosno Medicinskog fakulteta.

odnosno odgovarajućom potvrdom. Deo studijskog programa koji student ostvaruje na drugom Univerzitetu. niti duži od dva semestra. način pokrivanja troškova njegovog studiranja i druga pitanja u vezi sa ostvarivanjem dela studijskog programa na drugoj visokoškolskoj ustanovi uređuju se ugovorom između zainteresovanih strana. Pohađanje nastave i položeni ispiti studenta dokazuju se indeksom.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Uslov za ostvarivanje dela studijskog programa je ugovor o priznavanju ESPB bodova između Univerziteta odnosno Medicinskog fakulteta i visokoškolske ustanove u koju student odlazi. odnosno drugoj visokoškolskoj ustanovi van sastava Univerziteta ne može biti kraći od jednog. Prava i obaveze strudenta. Za ostvarivanje dela studijskog programa student mora da ima saglasnost Medicinskog fakulteta. .36 - .

na blagovremeno i tačno informisanje o svim pitanjima koja se odnose na studije. 4. 6. u skladu sa zakonom i Statutom. 6. . ispunjava nastavne i predispitne obaveze. na samoorganizovanje i izražavanje sopstvenog mišljenja. Student je dužan da: 1. 9. 8. na povlastice koje proizilaze iz statusa studenta. 3.1. poštuje prava zaposlenih i drugih studenata na Medicinskom fakultetu i Univerzitetu. Pohađanje nastave Pohađanje svih oblika nastave je obavezno i overava ga nastavnik u indeksu studenta. da bira i da bude biran u studentski parlament i druge organe Medicinskog fakulteta. PRAVA I OBAVEZE STUDENTA Student ima pravo: 1. 2. Medicinskog fakulteta i Univerziteta 5. poštuje pravila lekarske etike u radu sa bolesnicima. ukoliko bude prekršena neka od obaveza (tačka 1-3). na obrazovanje na jeziku nacionalne manjine. poštuje opšte akte Medicinskog fakulteta i Univerziteta. kvalitetno školovanje i objektivno ocenjivanje. 5.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 6. 7. na podjednako kvalitetne uslove studija za sve studente. na upis. čuva ugled i dostojanstvo studenata. Student ima pravo na žalbu Nastavno-naučnom veću Medicinskog fakulteta. 6. na aktivno učestvovanje u donošenju odluka. u skladu sa zakonom i Statutom. 3. 4. odnosno Univerziteta.37 - . 2. na različitost i zaštitu od diskriminacije. učestvuje u donošenju odluka u skladu sa zakonom i Statutom.

svetsko ili evropsko prvenstvo kada ima status vrhunskog sportiste. .upućivanja na stručnu praksu u trajanju od najmanje šest meseci. . odobrava mirovanje prava i obaveza u slučaju: . mogućnost nadoknađivanja propuštene nastave i postupak u slučaju eventualne žalbe studenta na odluku o ponavljanju. . .ostvarivanja dela studijskog programa na drugoj visokoškolskoj ustanovi. . Način ostvarivanja prava na visoko obrazovanje. na njegov zahtev. Individualizacija studija i posebne potrebe studenta Medicinski fakultet je dužan da studente sa posebnim potrebama ravnopravno uključi u sve nastavno-naučne procese na Medicinskom fakultetu. Detaljni postupak utvrđivanja ispunjenosti uslova. Ukoliko student nije ispunio obaveze u nastavi i/ili je prekoračio dozvoljeni broj izostanaka koji mogu da se nadoknade. student u vreme koje odredi dekan i objavi služba Medicinskog fakulteta. 6. Student koji je bio sprečen da polaže ispit zbog bolesti ili odsustva zbog stručnog usavršavanja u trajanju od najmanje tri meseca. Mirovanje prava i obaveza studenta Studentu se. u skladu sa zakonom. overava prvi semestar odnosno godinu. 6. student ponavlja godinu. . .priprema za Olimpijske igre.nege vlastitog deteta do jedne godine života. upisom i overom u indeksu. .održavanja trudnoće. utvrđuje se opštim aktom Medicinskog fakulteta.odsluženja ili dosluženja vojnog roka.teže bolesti koja zahteva bolničko lečenje duže od 30 dana.2. može polagati ispit u prvom narednom roku.3. student ne može da polaže taj ispit i mora da ponavlja taj predmet ili predmete. Ukoliko je zbir ESPB bodova na predmetima koje student može da polaže manji od 37.u drugim slučajevima predviđenim opštim aktom Medicinskog fakulteta. utvrđuju se pravilnikom Medicinskog fakulteta. bez obzira na postojanje senzornog ili motornog hendikepa.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Po završetku prvog odnosno drugog semestra.38 - .

Student ne može da pređe u toku prve i poslednje godine studija. odnosno strukovnih studija može da pređe na Medicinski fakultet i da se upiše u odgovarajuću godinu studija.39 - . Prelaz se obavlja samo pre početka školske godine. koja može da se utvrdi i na osnovu sporazuma o prenosu ESPB bodova. plana i programa obrazovanja. Ako je studijski program započeo u prolećnom semestru. odobrenog studentu u skladu sa Statutom. 6. Na odluku dekana. U rok se ne računa vreme mirovanja prava i obaveza. stomatološkog i farmaceutskog fakulteta i strukovnih studija zdravstvene nege sa teritorije Republike Srbije može da pređe na Medicinski fakultet i da se upiše u odgovarajuću godinu studija. 4) osam školskih godina-ako studijski program traje četiri školske godine. ako ispunjava uslov za upis u narednu godinu studija na Medicinskom fakultetu. rok se računa od početka tog semestra.4. odnosno objavljivanja na oglasnoj tabli Medicinskog fakulteta. Prestanak statusa studenta Status studenta prestaje ako student ne završi studije u roku od: 1) dve školske godine-ako studijski program traje jednu školsku godinu. student može da izjavi žalbu Savetu Medicinskog fakulteta u roku od tri dana od dana prijema odluke. 6) 12 školskih godina-ako studijski program traje šest školskih godina. 2) četiri školske godine-ako studijski program traje dve školske godine. 3) šest školskih godina-ako studijski program traje tri školske godine. Odluku o prelazu i priznavanju ispita donosi dekan.5. Student stranog fakulteta. 5) deset školskih godina-ako studijski program traje pet školskih godina. Prelazak sa drugih fakulteta Student drugog medicinskog.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 6. po završenoj prethodnoj godini na osnovu ekvivalencije između obavljene nastave i položenih ispita. Nastavno-naučno veće može da predvidi i dodatne kriterijume za prelaz. .

. Status studenta prestaje i u slučaju: 1) završetka studija. moglo biti odobreno. 4) izricanja disciplinske mere isključenja sa studija. s obzirom na okolnosti. 2) ako mu na dan isteka roka ostaje neostvarenih najviše 15 ESPB bodova potrebnih za završetak studija. na istom ili na višem stepenu. Prestanak statusa studenta zbog neblagovremenog završetka studija konstatuje dekan rešenjem sa dejstvom od prvog narednog dana po isteku roka. 3) ako je toku trajanja studija započeo i završio drugi odobreni. 2) ispisivanja sa studija. podnet pre isteka roka. u zemlji ili inostranstvu.40 - . na Univerzitetu ili na drugom akreditovanom univerzitetu. može produžiti rok za završetak studija za jedan semestar: 1) ako je u toku studija ispunjavao uslove za odobravanje mirovanja prava i obaveza. odnosno akreditovani studijski program. a to pravo nije koristio. 3) neupisivanja školske godine.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Studentu se na lični zahtev. odnosno nije ga iskoristio u trajanju koje mu je.

Krebsov ciklus. iz predmeta biologija i hemija.1. ĆELIJSKE ORGANELE RAZLIKE IZMEĐU JEDNOĆELIJSKIH I VIŠEĆELIJSKIH ORGANIZAMA ŽIVOTNI CIKLUS ĆELIJE/ĆELIJSKE DEOBE VIRUSI CARSTVO BAKTERIJA ĆELIJSKO DISANJE ƒ Glikoliza.41 - . STVARANJE POLNIH ĆELIJA-GAMETOGENEZA ƒ Oogeneza-opšta šema nastanka jajne ćelije. PROGRAM PRIJEMNOG ISPITA Gradivo i literaturu neophodnu za polaganje kvalifikacionog ispita za Medicinski fakultet. 7. ƒ Spermatogeneza-opšta šema nastanka spermatozoida . odredila je Zajednica Medicinskih fakulteta na osnovu programa srednjih škola i potreba budućih studija na ovim fakultetima. Biologija Program za polaganje testova iz biologije na prijemnom ispitu za Medicinski fakultet obuhvata sledeće oblasti i njihove sadržaje: BIOLOGIJA ĆELIJE PROKARIOTSKA I EUKARIOTSKA ĆELIJA ĆELIJSKA MEMBRANA ƒ Funkcionalna organizacija i transport.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 7. transport elektrona ƒ Oksidacija masti ƒ Promet materije i energije u ćeliji BIOLOGIJA RAZVIĆA ƒ Načini razmnožavanja životinja.

Čulni organi Nervni sistem Endokrini sistem Mišićni sistem Skeletni sistem Sistem organa za varenje Sistem organa za disanje Cirkulacioni sistem Organi za izlučivanje Sistem organa za razmnožavanje Osnovna klasifikacija kičmenjaka.42 - ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ . notohorde. Telesne duplje Klasifikacija životinja OPŠTE ODLIKE HORDATA MORFOLOŠKE ODLIKE KIČMENJAKA Opšte morfološke karakteristike Koža. Segmentacija. .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 OPLOĐENJE ƒ stupnjevi oplođenja. nervne cevi Diferencijacija ćelija Sudbinske mape Potentnost jajnih ćelija i determinacija razvića Embrionalna indukcija EKSTRAEMBRIONALNE STRUKTURE ƒ Placenta i vrste placenti STARENJE INDIVIDUALNO RAZVIĆE ČOVEKA MORFOLOGIJA ŽIVOTINJA ƒ ƒ ƒ ƒ ORGANIZACIJA ŽIVOTINJA Tkiva i njihove karakteristike Organi i organski sistemi i njihove karakteristike Simetrija. ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ RANI STUPNJEVI EMBRIOGENEZE I ORGANOGENEZA Brazdanje-stvaranje višećelijskog embriona Gastrulacija-stvaranje slojevitog embriona Nastanak osovinskih organa-crevne cevi.

STRUKTURA I BIOLOŠKA ULOGA GENOM I GEN REPLIKACIJA DNK TRANSKRIPCIJA GENETIČKI KOD TRANSLACIJA REGULACIJA AKTIVNOSTI GENA MOLEKULARNA BIOTEHNOLOGIJA MEHANIZMI NASLEĐIVANJA ƒ Nasleđivanje bioloških osobina.43 - . Šta je genetika? PRAVILA NASLEĐIVANJA HROMOZOMSKA OSNOVA NASLEĐIVANJA ƒ Hromozomi.STRUKTURA I BIOLOŠKA ULOGA PROTEINI . genotip i fenotip OSNOVNI PRINCIPI NASLEĐIVANJA ƒ Tipovi nasleđivanja osobina kod biljaka i životinja. Oblici interakcije među genima IZVORI GENETIČKE VARIJABILNOSTI REKOMBINACIJE ƒ Rekombinacije gena i mapiranje hromozoma MUTACIJE ƒ Promene u strukturi hromozoma ƒ Promene u broju hromozoma ƒ Mutageni činioci sredine POPULACIONA GENETIKA ƒ Genetička struktura populacije ƒ Dinamika održavanja genetičke polimorfnosti populacija GENETIČKA KONTROLA RAZVIĆA ƒ Genetička kontrola razvojnih procesa .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 MOLEKULARNA BIOLOGIJA MOLEKULARNA ORGANIZACIJA ĆELIJE MOLEKULARNA BIOLOGIJA NUKLEINSKE KISELINE .

Metode izučavanja u genetici čoveka Hromozomi čoveka. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Panić D. BIOLOGIJA za I razred gimnazije i poljoprivredne škole (oblast Biologija ćelije. 2003. Ekosistem ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ Test pitanja iz Biologije na prijemnom ispitu u potpunosti će odgovarati gradivu iz sledećih srednjoškolskih udžbenika (mogu se koristiti izdanja koja su novija od navedenih): Literatura: • Šerban N. Kalezić M.ekološki faktori Odnosi organizma i sredine. genetičko testiranje i savetovanje Genetička uslovljenost ponašanja ljudi. strane 7-73). Savremena teorija evolucije Koevolucija Postanak vrsta Postanak života Evolucija čoveka EKOLOGIJA Osnovni pojmovi i principi ekologije. 2003. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Stevanović B.biocenoza Fotosinteza i odnosi ishrane. Nasledne osnove varijabilnosti ljudi Hromozomopatije . Genetička uslovljenost mentalnih poremećaja EVOLUCIJA Šta je evolucija? Teorije evolucije. .44 - .nasledne bolesti kao posledica promena u broju i strukturi hromozoma Genetičko savetovanje . BIOLOGIJA za I razred medicinske i veterinarske škole (oblast Ekologija. Jančić R. • Petrov B. Beograd. adaptacije Pojam populacije i njene osnovne odlike Životna zajednica . BIOLOGIJA za II razred gimnazije prirodno-matematičkog smera i II razred poljoprivredne škole (oblast Morfologija životinja. Uslovi života .rano otkrivanje naslednih bolesti.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ GENETIKA ČOVEKA Istraživanje genoma čoveka. • Baloš D. strane 147-166). Cvijan M. Beograd. Paunović K. Stevanović Đ.

45 - . 2004. Beograd.metabolizam i transport. strane 81-127. ƒ Izračunavanje na osnovu hemijskih formula i hemijskih jednačina (stehiometrija). BIOLOGIJA za IV razred gimnazije prirodno-matematičkog smera (oblast Biologija razvića. Đorđević J. Avogadrov zakon.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 strane 33-55 i 141-178). Međumolekulske sile. OSNOVNI HEMIJSKI ZAKONI ƒ Zakon stalnih masenih odnosa (Proust). Matić G. Beograd. Kovalentna veza (nepolarna. Elektronska konfiguracija. Paulijev princip isključenja. . oblast Evolucija. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. 2005. strane 71-93). • Marinković D. Nedeljković N. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Lakušić D. koordinativna).2. Diklić V. oblast Nasleđivanje. BIOLOGIJA za III razred gimnazije prirodno-matematičkog smera (oblast Biologija ćelije . Beograd. Zakon višestrukih masenih odnosa (Dalton zakon umnoženih proporcija). Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. strane 129-154 i 162170). Vodonična veza. Cvijić G. PERIODNI SISTEM ELEMENATA ƒ Energetski nivoi i podnivoi elektrona u atomu. Energija jonizacije i afinitet prema elektronu. Savić A. 2004. 2003. Atomski i maseni broj. • Cvetković D. Korać A. strane 9-32 i 35-42. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. oblast Molekularna biologija. 7. strane 26-29. Beograd. strane 21-60 i oblast Genetika čoveka. • Konjević R. HEMIJSKE VEZE ƒ Jonska veza. Anđelković M. strane 31-32 i 84-98). Jovanović S. polarna. strane 43-66 i 70-80 strane. Hemija OPŠTA HEMIJA STRUKTURA ATOMA. Zakon stalnih zapreminskih odnosa (Gay Lussac). BIOLOGIJA za III razred medicinske i veterinarske škole (oblast Mehanizmi nasleđivanja. Hundovo pravilo.

KLASIFIKACIJA NEORGANSKIH JEDINJENJA ƒ Oksidi.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 ENERGETSKE PROMENE U HEMIJSKIM REAKCIJAMA ƒ Unutrašnja energija sistema. BRZINA HEMIJSKE REAKCIJE. Soli. molski i maseni udeo. Entalpija. Baze. ORGANSKA HEMIJA HEMIJSKE VEZE I STRUKTURA ORGANSKIH MOLEKULA KLASIFIKACIJA ORGANSKIH JEDINJENJA IZOMERIJA . Proteolitička teorija kiselina i baza. Sastavljanje jednačina oksidoredukcija. PUFERI OKSIDOREDUKCIJE ƒ Oksidacioni broj. NEUTRALIZACIJA. Konstanta i stepen disocijacije. entropija i slobodna energija. Naponski niz. Oksidaciona i redukciona sredstva. molalitet rastvora.proizvod rastvorljivosti. Hidridi. NEORGANSKA HEMIJA ƒ Opšte karakteristike s-. Vodonični eksponent (pH). Koncentracija jona. pretvaranje hemijske energije u električnu. RASTVORI ƒ Načini izražavanja sadržaja rastvora: količinska i masena koncentracija. ƒ Koligativne osobine rastvora RASTVORI ELEKTROLITA ƒ Elektrolitička disocijacija. Kiseline. Termohemijske jednačine. HEMIJSKA RAVNOTEŽA ƒ Hemijske ravnoteže u rastvorima teško rastvorljivih elektrolita .i d-elemenata. Elektroliza. Galvanski elementi.46 - . HIDROLIZA. Jonski proizvod vode. p. Amfoterni elektroliti.

hemijske osobine) ƒ Oligosaharidi LIPIDI ƒ Masne kiseline ƒ Neutralne masti . anhidridi. hemijske osobine) Etri Aldehidi i ketoni (nomenklatura. hemijske osobine) ALKIL I ARIL . amidi i estri) Derivati ugljene kiseline ORGANSKA AZOTNA JEDINJENJA Nitro jedinjenja Amini Aminokiseline (nomenklatura. hemijske osobine) Peptidi HETEROCIKLIČNA JEDINJENJA UGLJENI HIDRATI ƒ Monosaharidi (nomenklatura. hemijske osobine) Fenoli (nomenklatura. hemijske osobine) Alkeni (nomenklatura. nomenklatura.47 - . hemijske osobine) Supstituisane kiseline Derivati kiselina (hloridi. hemijske osobine) Alkini (nomenklatura.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 UGLJOVODONICI ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ Alkani (nomenklatura. dobijanje. hemijske osobine) Alkadieni Cikloalkani Areni (nomenklatura. podela. hemijske osobine) Karboksilne kiseline (klasifikacija.HALOGENIDI ORGANSKA KISEONIČNA JEDINJENJA ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ Alkoholi (nomenklatura. podela.

medicinske. Šurjanović M: Zbirka zadataka iz opšte i neorganske hemije za I i II razred srednje škole Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Linearne jednačine i nejednačine. Beograd. Eksponencijalne i logaritamske jednačine i nejednačine 10. Analitička geometrija u ravni . 2001 • Stojiljković A: Hemija za III razred gimnazije prirodno-matematičkog smera. 2001 • Horvat R: Neorganska hemija za II razred srednje škole. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Beograd. Binomna formula i kombinatorika 3. Popsavin V: Zbirka zadataka iz hemije za III i IV razred gimnazije. korenovanje i algebarski izrazi 2.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Literatura: • Rakočević M. 2001 • Nikolajević R. Iracionalne jednačine i nejednačine 8. 2001 • Petrović J. Kvadratne jednačine i nejednačine 5. Stepenovanje. Matematika 1.3. 2001 7. Eksponencijalna funkcija. Horvat R: Opšta hemija za I razred srednje škole. veterinarske i škole za negu lepote. Funkcije-kompozicija funkcija. oblast definisanosti funkcija 9. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Beograd. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Polinomi i jednačine višeg reda 7. Kompleksni brojevi 6. Logaritamska funkcija. inverzna funkcija.48 - . Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Trigonometrija 11. Beograd. Apsolutna vrednost 4. Beograd. Aritmetički i geometrijski niz 12. Velimirović S: Hemija za IV razred gimnazije prirodno-matematičkog smera i opšteg smera. Beograd. 2001 • Čanadi J.

ODNOS ORGANIZMA I SREDINE ƒ Biološke adaptacije. 2008. ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA MIŠIĆA ƒ Mišići glave. ANATOMIJA LOKOMOTORNOG SISTEMA ƒ Kosti glave (lobanje. TKIVA I ORGANIZAM ƒ Morfološke i funkcionalne karakteristike tkiva. nadlakta.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Literatura: ƒ Manojlović J. Imunski sistem. gornjeg i donjeg ekstremiteta. kičmenog stuba. ƒ Uobličeni elementi krvi.4.49 - . fizičko-hemijske osobine i sastav krvi. podlakta. vrata. Elektroliti krvne plazme i osmotski pritisak. lica). gornjeg ekstremiteta (ramena. Cvetković Ilić D: Zbirka zadataka iz matematike za pripremu prijemnog ispita. Sedimentacija i hemoliza eritrocita. Razmena tečnosti u nivou kapilara. grudnog koša. Unutrašnja sredina i homeostaza. FIZIOLOGIJA KRVI ƒ Uloga krvi. Zapremina. stopala). Fiziološki rastvori. ANATOMIJA ZGLOBOVA ƒ Zglobovi glave. vrata (prednje i zadnje strane). kosti trupa (kosti gornjeg i donjeg ekstremiteta). Krvne grupe i transfuzija. natkolenice. Anatomija i fiziologija UVOD ƒ Metodi rada u anatomiji i fiziologiji. Koagulacija krvi. Podela sistematske anatomije. potkolenice. Niš. trbuha (prednjebočne i zadnje grupe trbuha). šake) i donjeg ekstremiteta (bedra. Anatomska nomenklatura. 7. Negativna i pozitivna povratna sprega. Telesne tečnosti (vode) u organizmu. .

Katabolički i anabolički procesi. srčana kesa). puls. Venski sistem (plućne vene. Metabolizam masti (lipida). Veliki i mali krvotok. Metabolizam ugljenih hidrata. sistemskog krvotoka).Medicinski fakultet Niš Informator 2010 ƒ Funkcionalne karakteristike poprečno prugastih i glatkih mišića. plućna maramica. Plućni volumeni i kapaciteti. ƒ Regulacija uzimanja hrane. nutritivni krvni sudovi srca. glavne dušnice. Vrste mišićne kontrakcije. Motorna aktivnost pojedinih delova digestivnog trakta i kretanje hrane (gutanje. valvule srca). gušterača. Limfni sistem (slezina). ƒ Vitamini. želudac. ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA KARDIOVASKULARNOG SISTEMA ƒ Srce (srčana šupljina. tanko i debelo crevo. Metabolizam belančevina (proteina). ƒ Fiziologija jetre. Regulacija disanja. Resorpcija vode. elektrolita i razgrađenih hranljivih materija u digestivnom traktu. Rad i zamor mišića. trbušna duplja. zubi.50 - . Arterijski sistem (plućno arterijsko stablo. ƒ Mehanizam respiratornih pokreta (intrapleuralni prostor. . izvori energije. pluća. Stvaranje i sprovođenje nadražaja u srcu. ƒ Kretanje krvi u sistemu krvnih sudova (kontinuirani tok krvi). tanko crevo. tanko i debelo crevo. Transport kiseonika i ugljen-dioksida krvlju. Krvni pritisak. uloga respiratorne muskulature). pokreti želuca. jetra. vene velikog. tankog i debelog creva). prilagođavanje na rad i napor. Automatizam srca. pljuvačne žlezde. želudac. ždrelo. jednjak. građa srčanog zida. jezik. PROMET MATERIJA I TRANSFORMACIJA ENERGIJE ƒ Neorganska i organska hrana. ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA SISTEMA ORGANA ZA VARENJE ƒ Usna duplja. Regulacija cirkulacije. ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA SISTEMA ORGANA ZA DISANJE ƒ Nosna duplja. dušnik. Bazalni metabolizam. Centri za uzimanje hrane. srčani mišić. aorta). ƒ Srce kao pumpa (srčani ciklus. Sekretorni procesi i varenje hrane u pojedinim delovima digestivnog trakta: usna duplja. ƒ Značaj i karakteristike hranljivih materija i varenje hrane. trbušna maramica. paranazalni sinusi. kretanje krvi u venama. Uloge disajnih puteva. pojave koje prate rad srca. grkljan. Regulacija rada srca. ƒ Razmena gasova na nivou pluća i tkiva.

senzitivni. Osnovne funkcije bubrega. nadbubrežne žlezde. GRAĐA I FUNKCIJA DOJKE ANATOMIJA POLNIH ORGANA ƒ Muški polni organi (unutrašnji i spoljašnji). senzorijalni). međurebarni živci. nadbubrežne žlezde. međumozak. semenik. moždani most. epifiza. Sastav i fizičko-hemijska svojstva mokraće. endokrini deo pankreasa. ƒ Evolucija endokrine regulacije.mehanizmi filtracije. Fiziološka dejstva hormona pojedinih žlezda (hipofiza. Funkcija bubrega u regulaciji zapremine i hemijske reakcije krvi. Putevi centralnog nervnog sistema (motorni. Način održavanja telesne temperature. polne žlezde). Moždane opne. Hemijska termoregulacija. krvni sudovi. hipofiza. ƒ Regulacija izlučivanja hormona pojedinih endokrinih žlezda (hipotalamus. hipofiza. nadbubrežne žlezde. ƒ Stvaranje mokraće . slabinski živčani splet. Krvni sudovi mozga. polne žlezde). štitasta žlezda. paratiroidne žlezde. mokraćna cev. mokraćni putevi). štitasta žlezda. krsni živčani splet). moždanice. Evolucija termoregulacije. Štitasta žlezda. ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA ENDOKRINOG SISTEMA ƒ Osnovni pojmovi o endokrinom sistemu i hormonima. jajnik. Akt mokrenja. mokraćna bešika. endokrini deo pankreasa. rameni živčani. mokraćovod. srednji mozak.51 - . njihova ciljna tkiva i efekti njihovog delovanja. paratireoidne žlezde. Nefron kao osnovna morfološka i funkcionalna jedinica bubrega. sekrecije i resorpcije. ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA URINARNOG SISTEMA ƒ Bubreg (građa. ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA NERVNOG SISTEMA ƒ Podela nervog sistema (vratni živčani splet. Građa centralnog nervnog sistema (kičmena moždina. endokrini pankreas.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 TERMOREGULACIJA ƒ Telesna temperatura i njena regulacija. veliki mozak). mali mozak. . Fizička termoregulacija. ƒ Ženski polni organi (unutrašnji i spoljašnji). produžena moždina. paratireoidne žlezde.

recepcija položaja i kretanja tela (vestibularni aparat). mirisa i ukusa. srednji mozak. produžena moždina i most.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 ƒ Funkcionalne karakteristike perifernih nerava.52 - . prenošenje nervnih impulsa. Uporedna analiza bezuslovnih i uslovnih refleksa. ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA ČULNIH ORGANA ƒ Organ vida (očna jabučica. govor). Opšte funkcionalne osobine nervnog sistema čoveka. Viša nervna delatnost (pamćenje. . Klinički važni refleksi (refleksi oka. supkortikalna jedra. Ilić A: Anatomija i fiziologija za I razred medicinske i zubotehničke škole. viscerorecepcija. recipročna inervacija. vegetatvni nervni sistem. ƒ Neurofiziologija spavanja. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Recepcija bola. Literatura: ƒ Anđelković I. emotivno ponašanje). učenje. pomoćni organi oka). Neurofiziološke osnove ponašanja (uzimanje hrane. Organ mirisa. taktilna i toplotna recepcija. Poremećaji refrakcije. SPECIJALNA FIZIOLOGIJA CENTRALNOG NERVNOG SISTEMA ƒ Funkcionalna organizacija centralnog nervnog sistema: divergencija i konvergencija. regulacija seksualnog ponašanja. kora velikog mozga. Akomodacija oka. vode. Sprovođenje razdraženja sa nerva na mišić (nervno-mišićna sinapsa ili motorna ploča). Fiziologija mrežnjače. Fiziologija neurona. Organ sluha i ravnoteže (spoljašnje. Beograd. međumozak. Refleksne aktivnosti nervnog sistema. 2003. srednje i unutrašnje uvo). retikularna formacija. zvuka. Organ ukusa. kožni refleksi i tetivni refleksi). klasični i instrumentalno uslovljavanje. Sinapsa ili nervni centar. Stajkovac A. Funkcije pojedinih delova nervnog sistema: kičmena moždina. svetlosti. mali mozak. reverberacija.

Biologija Test A 1. d) duplikacije dugog kraka hromozoma 4. c) delecije kratkog kraka hromozoma 4. c) Genetički kod čini 20 aminokiselina sposobnih da se vežu za tRNK.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 8. . 2. koji se savijaju i pakuju u složenije oblike. koriste se istom genetičkom šifrom. b) Sinteza jednog polipeptidnog lanca završava se ulaskom AUG ili GUG kodona iRNK u ribozom. Sindrom mačijeg plača nastaje usled: a) delecije kratkog kraka hromozoma 5. 4. d) Inverzije su promene redosleda gena za 360o. Zaokružite tačnu rečenicu: a) Triplet nukleotida na tRNK naziva se antikod. c) Molekul DNK ima sposobnost promenljivosti strukture i funkcije. d) Kod višećelijskih organizama veća je kvantitativna zastupljenost G-C parova u odnasu na A-T parove. b) duplikacije kratkag kraka hromozoma 5. b) Sadržaj DNK u ćelijama jedinke iste vrste nije postojan. 3. d) Ćelije svih bioloških vrsta. pa čak i virusa. c) Rekombinacije su nove kombinacije gena na hromozomu. Zaokružite tačnu rečenicu: a) Aminokiseline se spajaju peptidnam vezom u polinukleotidne lance. Zaokružite tačnu rečenicu: a) Razmena genetičkog materijala između dva naspranmo pastavljena homologa hromozoma je translokacija.53 - . TESTOVI IZ PRETHODNIH GODINA 8. b) Verovatnoća da će par roditelja imati dvoje dece sa identičnom kombinacijom 23 para hromozoma je 223.1.

Činioci sredine koji dovode do naslednih promena zovu se: a) mutageni b) modifikatori c) precipitini d) mutilatori 9. Autozomno-dominantno se nasleđuje: a) brahidaktilija b) fenilketonurija c) Taj-Saksova bolest d) svi odgovori su tačni 7.54 - . Sindaktilija je pojava: a) kratkih prstiju b) dugih prstiju c) sraslih prstiju d) krivih prstiju 6. U toku anafaze mejoze i dolazi do: a) razdvajanja hromatida b) razdvajanja homologih hromozoma c) razmene genetičkog rnaterijala d) formiranja bivalenata 10. a stepen promenljivosti u oba pravca je isti. b) Spontana stopa mutacije po genu je 10-8 do 10-9. 8. c) Stepen mutacija kod čoveka je znatno manji nego kod vinske mušice.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 5. Mezoderm nastaje na stadijumu: a) morule b) neurule c) blastule d) gastrule . Zaokružite tačnu rečenicu: a) Mutacije su retko reverzibilne. d) Mehanizam popravke popravlja greške koje su se desile u određenorn delu DNK.

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 11. Anabioza je: a) odlazak životinja na povoljnija staništa b) nepostojanje života na odredjenom geografskom području c) prilagođavanje poikilotermnih životinja na niže temperature od donje granice aktivnosti vrste d) život u većim životnim zajednicama . Spermatide nastaju u periodu: a) proliferacije b) prve mejotičke deobe c) druge mejotičke deobe d) diferencijacije 13. Arhenteron predstavlja: a) primaru telesnu duplju b) gastrocel c) sekundarnu telesnu duplju d) otvor na primarnorn crevu 14. Pupčana vrpca sadrži: a) krvne sudove b) germinativne polne ćelije c) duplju žumancetne kese d) duplju creva 15.55 - . Endotelio-horialna placenta je razvijena kod (zaokružite tačan odgovor): a) torbara b) kopitara c) bubojeda d) zveri 16. Kojom je od navedenih organela bogat spermatozoid: a) citoplazmom b) endoplazmatičnim retikulumom c) fibrozomima d) mitohondrijama 12.

d) Najprostije eumetazoa su sunđeri. b) Na granici između unutrašnjeg i srednjeg uha nalazi se bubna opna. 21. izuzetno značajne za stvaranje: a) hromozoma b) ribozoma c) ćelijskih membrana d) RNK 19. Haverzovi kanali su: a) ekskretorni organi insekata b) polni odvodi nekih beskičmenjaka c) kanali unutar koštane mase d) odvodi žlezda paukova 20. d) Unutar kožnog labirinta nalazi se perilimfa.56 - .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 17. Zaokružite tačnu rečenicu: a) Centar za sluh je u slepoočnoj oblasti kore velikog mozga. Koja je od navedenih materija kancerogena? a) benzapiren b) metan c) manoza d) nijedna 18. c) Korali i meduze pripadaju životinjskom tipu parazoa. Zaokružite tačnu rečenicu: a) Turbelarijsku teoriju o poreklu metazoa postavio je Hekel. kod čoveka se izliva u: a) debelo crevo b) želudac c) dvanaestopalačno crevo d) pravo crevo . c) Na sakulusu se nalaze tri polukružna kanala. žuč. Sekret jetre. U uslovima prvobitne Zemljine hidrosfere nastale su materije slične lipidima. 22. b) Turbelarijsku teoriju o poreklu metazoa postavio je Hadži.

Koji organizmi mogu sa RNK da sintetišu DNK? a) eukariotski b) retrovirusi c) paraziti d) bakterije 27.57 - . jer sadrže senzitivna i motorna vlakna.polimeraza c) informaciona RNK d) sve navedeno . Spinalni živci sisara: a) su mešoviti.polimeraza b) RNK . 24.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 23. U bakterijama parazitiraju: a) interferoni b) biljni virusi c) bakteriofagi d) poliovirusi 28. Skorbut je izazvan nedostatkom vitamina: a) A b) D c) C d) E 25. d) sadrže samo motorna ili samo senzitivna vlakna. Ko započinje replikaciju DNK? a) DNK . c) sadrže samo senzitivna vlakna. b) sadrže samo motorna vlakna. Centar za termoregulaciju homeotermnih organizama nalazi se u: a) produženoj moždini b) srednjem mozgu c) hipotalamičnoj oblasti međumozga d) kori velikog mozga 26.

Ćelijski zid biljaka karakteriše: a) polupropustljivost b) pore kroz koje se vrši razmena materija c) lipoproteiska građa d) sve tvrdnje su tačne Test B 1. Zaokružite tačnu rečenicu: a) skup svih horomozoma u jednoj ćeliji je kariotip b) u celokupnom životinjskom svetu ženski pol je isključivo homogametan (XX). a muški heterogametan (XY) c) U polnim ćelijama u anafazi mejoze II razilaze se homologi hromozomi d) sve rečenice su tačne 3.58 - . Uloga centromere je: a) da poveže dve hromatide hromozoma b) da orijentiše i kreće horomozome u ćelijskoj deobi c) u obrazovanju deobnog vretena d) tvrdnje pod 1 i 2 su tačne 4. Pokretljivi oblici bakterija su: a) bacili b) vibrioni c) spirili d) svi navedeni oblici 2.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 29. Mikrofilamenti se nalaze u svim ćelijama OSIM u: a) mišićnim ćelijama b) mladim ćelijama c) fagocitima d) eritrocitima 30. Od osnovnih izvora energije u organizmu prvi se metabolišu: a) lipidi b) vitamini c) ugljeni hidrati d) proteini .

Plazmodezme su: a) pore na ćelijskom zidu b) konci plazme kojima se ostvaruje kontakt između ćelija c) cevasti izraštaji u unutrašnjosti plastida d) celulozna vlakna koja daju potporu celijskom zidu 6.59 - . Kod morskog ježa prva vidljiva reakcija kontakta spermatozoida sa jajnom ćelijom je: a) vitelogeneza b) aksonema c) obrazovanje fertilizacione kupe d) spermiogeneza 10.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 5. Na kojem stupnju razvoja se nalazi ženska polna ćelija pri prodoru spermatozoida u nju? a) profaza I b) anafaza II c) telofaze I d) metafaze II 9. Kako se naziva interakcija izmedju krova arhenterona i neuroektoderma? a) aksijalni gradijent b) primarna indukcija c) epibolija d) spajanje . Partenogeneza se kao tip razmnožavanja sreće kod: a) bičara b) hidre c) insekata i valjkastih crva d) dupljara 8. Ćelijsko disanje se vrši u: a) Goldžijevom aparatu b) lizozomima c) mitohondrijama d) ribozomima 7.

obično su iste u različitim ćelijama b) U eukariota. U toku gametogeneze hromozomi majke i oca mogu se kombinovati na : a) 1 način b) 246 načina c) 223 načina d) 462 načina 14. Poznati induktor (primarni organizator) je: a) vitelusni srp b) ventralna usna blastoporusa c) krov arhenterona d) parijetalni list mezoderma 12. Okružite tačnu rečenicu: a) Greške u replikaciji RNK. na jednom ribozomu ima mesta za vezivanje dve tRNK d) Za vezivanje aminokiseline za transportnu RNK ne troši se energija 15. Holandrično nasleđivanje odnosi se na nasleđivanje svojstava koja određuju geni locirani na: a) nekom od autozoma b) oba polna hromozorna c) Y hromozomu d) X hromozomu 13. U kom od navedenih procesa rekombinacije u bakterija učestvuje fag? a) u transdukciji b) u konjugaciji c) u transformaciji d) u svim procesima rekombinacije .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 11.60 - . tek prepisana iRNK se odmah vezuje za ribozome c) U procesu prevodjenja šifre sa iRNK u polipeptid. Citogenetskom analizom možemo da otkrijemo: a) numeričke aberacije hromozoma b) strukturne aberacije hromozoma c) pol jedinke d) sve navedene odlike kariotipa 16. Proces u kome jedno tkivo utiče na diferencijaciju drugog naziva se indukcija.

Treća moždana komora nalazi se u: a) velikom mozgu b) međumozgu c) srednjem mozgu d) produženoj moždini 22. Zaokružite tačnu rečenicu: a) Tečnost u unutrašnjosti kožnog labirinta naziva se perilimfa.61 - . Obavezan homozigot za navedenu krvnu grupu je osoba: a) AB krvne gmpe b) B krvne grupe c) O krvne grupe d) Rh+ krvne grupe 18. U kojoj fazi ćelijskog ciklusa eukariota se dešava replikacija DNK? a) Gl-fazi b) S-fazi c) G2-fazi d) profazi 19. c) Vodozemci imaju razvijeno srednje uho. Promene genetičke osnove na nivou nukleotida nazivaju se: a) modifikacije b) plejotropija c) genske mutacije d) epistaza 20. b) Eustahijeva tuba predstavlja vezu zadnjeg kraja usta i unutrašnjeg uha. Delecije su: a) razmena delova nehomologih hromozoma b) razmena delova homologih hromozoma c) promene u broju hromozoma d) gubljenje pojedinih delova hromozoma 21. . d) U srednjem uhu ptica nalaze se tri koščice.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 17.

Srce ptica građeno je iz: . Deo želuca koji prelazi u crevo naziva se: a) pilorični deo b) kardijalni deo c) burag d) voljka 25.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 23.62 - . Pojava bolesti talasemije je najbolji primer: a) heterotičnog balansa b) seksualnog balansa c) ekološkog balansa d) sezonskog balansa . a) jedne pretkomore i jedne komore b) dve pretkomore i jedne komore c) dve pretkomore i nepotpuno pregradjene komore d) dve pretkomore i dve komore 26. Homeotermni organizmi su: a) ptice b) vodozemci c) kornjače d) gušteri 27. Ambulakralni sistem je sistem za lokomociju kod: a) mekušaca b) insekata c) bodljokožaca d) glista 28. Kod kopnenih kičmenjaka u vezi sa usnom dupljom stoje: a) četiri para pljuvačnih žlezda b) tri para pljuvačnih žlezda c) dva para pljuvačnih žlezda d) jedan par pljuvačnih žlezda 24.

63 - .c.c.b. b. a.b. a.b. Anabioza je: a) odlazak životinja na povoljnija staništa b) nepostojanje života u odredjenom geografskom području c) vid prilagodjavanja poikilotermnih životinja na niže temperature od donje granice akivnosti vrste d) život u većim životnin zajednicama 30.d d) Endocitozom i egzocitozom 4.d .c 2.d 4.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 29.c. e) Rečence pod 2 i 3 su tačne. a. Hloroplasti su biljne organele koje imaju: a) Dvojnu opnu b) Tilakoide c) Stromu d) Devet grupa cevčica 1. b) Fagocitozu omogućava ćelijska membrana.d 3. Transport materija koz ćelijsku membranu odvija se: a) Aktivnim transportom 1. a. d) Rečenice pod 1 i 2 su tačne. a. c) Nukleolus se gubi iz jedra u profazi mitoze. a.b. 2.c.b.d 5.b.d 5.c. Zaokružite tačnu rečenicu: a) Homologi hromozomi nose ista genska mesta i kvalitativno iste gene.d 3. Kako se naziva uticaj živih bića na stanište? a) reakcija b) koakcija c) biom d) simbioza Test C 1. a. b.d c) Osmozom i difuzijom 3. a.c b) Endoplazmatičnim retikulumom 2.c.

a.d 5. b.b. DNK.c.b. Bazalni metabolizam je: a) minimalni promet energije organizma koji miruje b) maksimalni promet energije organizma koji miruje c) energetska ravnoteža d) homeostaza 7.b. Heterohromatin predstavlja: a) kondenzovan oblik nukleoproteida b) dispergovan oblik nukleoproteida c) kondenzovan oblik hromoplasta d) dispergovan oblik hromoplasta 6.c b) spiralizacije i despiralizacije 2.d d) replikacije 4. Kako se nazivaju jajne ćelije koje se posle oplođenja potpuno dele na blastomere? a) meroblastičke b) centroblastičke c) holoblastičke d) poliblastičke 9.d c) prenosa genetičke informacije 3.c.d 5.c. a. a samim tim i hromozomi imaju osnovna svojstva zbog kojih su najznačajnije strukture u procesima razvoja. Količina DNK je najmanja: a) u G1 fazi interfaze b) u S fazi interfaze c) u G2 fazi interfaze d) Jednaka je u svim fazama interfaze 8. Koji od navedenih delova embriona ima najintenzivniju morfogenezu? a) glaveni b) trupni c) repni d) svi se istovremeno razvijaju .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 4.64 - . a to su sposobnosti: a) promene strukture i funkcije 1. a. a.

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 10. kolousti ABCD tri slušne košcice c) C. Kojom je od navedenih organela bogat spermatozoid? a) citoplazmom b) endoplazmatičnim retikulumom c) ribozomima d) mitohondrijama 11. Otoliti slušnog aparata kičmenjaka su kristali CaCO3: a) iznad čulnih ćelija unutrašnjeg uha b) u srednjem uhu c) u bubnoj duplji d) u slušnom kanalu 13.65 - . U kom su od navedenih organa. ekskretorni kanalići sa levkastim otvorom u vezi sa celomom (okružite tačan odgovor): a) u protonefridijama b) u metanefridijama c) u bubregu sisara d) ni u jednom od navedenih . kopneni kičmenjaci ABCD lobanja pokretno spojena za kičmenicu d) D. ribe ABCD hrskavičava lobanja 15. sisari ABCD vilični zglob izmedju kvadratne i artikularne kosti b) B. Koji tip epitela oblaže genitalne odvode (okružite tačan odgovor)? a) pločast b) trepljast c) kockast d) cilindričan 14. Definitivni bubreg sisara je: a) pronefros b) metanefros c) mezonefros d) metanefridijalan 12. U sistemu ABCD okružite slovo pod kojim su navedeni kičmenjaci određenih karakteristika: a) A.

3. Od Milerovih kanala u sisara nastaju sledeći delovi polnih organa: a) vagina 1.d d) ni jedne od navedenih aberacija 4.d c) selekcija 3.c b) hromozomskog polimorfizma 2.b.b. a. Citogenetička analiza služi za utvrđivanje: a) numeričke aberacije 1. a.c. a.b. a.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 16. a. a.b. spadaju: a) genetička slučajnost 1.c b) mutacija 2.c b) jajnik 2. Promene u redosledu gena u hromozomu nazivaju se: a) translokacije b) delecije c) inverzije d) duplikacije 19.d c) strukturne aberacije 3. a.66 - .c.d 18.b. U kojoj od navedenih hromozomskih aberacija količina genetskog materijala nije izmenjena: a) delecije b) duplikacije c) pericentrične inverzije d) u svim navedenim aberacijama e) u aberacijama pod 1.b. promeniti njenu genetičku ravnotežu. . a.d d) jajovod 4.c.b.d 20.c.d 17. a. a. tj. U faktore koji mogu izmeniti genetičku strukturu populacije.c. i 2. a.d c) materica.b.b.c. a.d d) migracija 4. Gen čijom mutacijom nastaje više fenotipskih promena je: a) dominantan b) recesivan c) plejotropan d) kodominantan 21.

U sistemu ABCD okružite slovo pod kojim je navedeno objašnjenje određenog pojma: a) oblast na zemlji naseljena živim bićima ABCD halofite b) jedinke iste vrste koje naseljavaju zajednički ABCD sinekologija prostor c) proučava biocenoze ABCD populacija d) naseljavaju slana staništa ABCD biosfera . tri postojeće rase ljudi divergirale su od: a) homo habilisa b) homo erectusa c) homo neandertalensisa d) kromanjonca 27. Osnovna jedinica evolucione promenjivosti je: a) vrsta b) populacija c) familija d) rod 24.67 - .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 22. Seymouria je prelazna forma između: a) vodozemaca i gmizavaca b) vodozemaca i praptica c) gmizavaca i sisara d) gmizavaca i praptica 25. Pojava da se kod današnjih organizama mogu ispoljiti neke odlike koje su bile karakteristične za njihove pretke naziva se: a) atavizam b) adaptivnost c) regresivna evolucija d) progresivna evolucija 26. Prema današnjim shvatanjima. Okružite tačnu rečenicu: a) u replikaciji se za adenin vezuje uracil b) u transkripciji se za adanin vezuje timin c) uvek se purinska baza vezuje za pirimidinsku bazu d) sve tvrdnje su tačne 23.

c) visina veća od 20 km.b.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 28. Termofilne životinje žive (okružite tačan odgovor): a) na niskim nadmorskim visinama b) u ravničarskim predelima c) na južnim padinama d) u svim navedenim oblastima e) ni u jednoj od navedenih oblasti Test D 1.68 - .c.12 km.d c) mogućnosti adaptacije jedinki 3.b. a.c b) genetičkih faktora (nasledne osnove jedinke) 2.d 5.3 km. b) dubina od 2 . RNK može da bude nosilac naslednih informacija kod: a) protozoa b) bakterija .d d) od vrste staništa 4.c 30. 29.c. Centriole su: a) cilindričnog oblika b) suženja na hromozomima c) organele neophodne za ishranu ćelije d) univerzalne organele 3. a. Mezozomi predstavljaju uvrate: a) plazma membrane b) endoplazmatičnog retikuluma c) membrane jedra d) Goldžijevog aparata 2. b. U kojim od navedenih prostora postoji život: a) visina od 10 . a. a.b. Ekološka valenca zavisi od (okružite broj pod kojim su tačni odgovori): a) norme reakcije vrste 1. d) u svim nevedenim prostorima.

69 - . Isti broj hromozoma i molekula DNK sadrži ćelija u: a) G1 fazi interfaze b) G2 fazi interfaze c) profazi mitoze d) telofazi I mejotičke deobe 8. X hromozom se odvaja od Y hromozoma: a) u mitozi spermatogonija b) u I mejotičkoj deobi .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 c) virusa d) svih navedenih organizama 4. Ugljen dioksid i voda nastaju kao krajnji produkti razlaganja: a) masti b) ugljenih hidrata c) belančevina d) svih navedenih organskih molekula 6. Izazivači kolere su : a) bakterije b) praživotinje c) virusi d) rikecije 7. U tamnoj fazi fotosinteze se: a) apsorbuje svetlost b) stvara ATP c) ugrađuje C iz CO2 u organska jedinjenja d) oslobađa kiseonik 5. Spermatide u odnosu na telesne ćelije u G2 fazi imaju: a) istu količinu DNK b) upola manju količinu DNK c) dvostruko veću količinu DNK d) četiri puta manju količinu DNK 9.

zatim u koštanoj srži 13. DNK polimeraza III obavlja sve OSIM jedne navedene funkcije : a) započinje proces replikacije b) povezuje nukleotide u 5'–3' smeru . Horiovitelinska placenta postoji kod: a) nekih torbara b) primata c) bubojeda d) zveri 12. a zatim u jetri d) počinje u jetri. Obrazovanje eritrocita tokom embriogeneze čoveka odigrava se sledećim redosledom: a) u žumancetnoj kesi. Čime je određen redosled aminokiselina u polipeptidu: a) redosledom grupa od po 4 nukleotida u molekulu DNK b) redosledom dinukleotida u DNK c) redosledom tripleta nukleotida u DNK d) svi odgovori su tačni 15. a zatim u koštanoj srži b) počinje u zidu žumancetne kese. Hijazme se uočavaju u: a) diplotenu b) zigotenu c) leptotenu d) anafazi 11. zatim u jetri.70 - . Blastodisk je: a) blastula ptica b) deo blastule oko blastopora c) jedan od klicinih listova d) blastula insekata 14.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 c) u II mejotičkoj deobi d) kod formiranja primarnih spermatocita 10. pa u koštanoj srži c) u koštanoj srži.

i to svoj deci bez obzira na pol c) 50%. Aneuploidije akrocentričnih hromozoma izazivaju: a) Edvardsov sindrom b) Daunov i Patau sindrom . Šta je polizom: a) strukturna jedinica hromozoma b) enzim polimerizacije c) skup više ribozoma na jednom molekulu iRNK d) jedinica replikacije DNK 18. Koji od navedenih tripleta baza označava kraj transkripcije: a) UGA b) UAC c) AUG d) nijedan od navedenih 17.71 - .ne prenosi ni sinovima ni ćerkama 20. Nosilac uravnotežene translokacije ima: a) nenormalan fenotip b) nenormalan fenotip i nenormalno potomstvo c) normalan fenotip. Najveći broj različitih tipova gameta formiraće genotip: a) AaBb b) AaBBCC c) AABBCC d) Aabbcc 21. Verovatnoća da normalna osoba bez Barovog tela svom potomstvu prenese daltonizam je: a) 25%. ali može imati i nenormalno potomstvo d) normalan fenotip i očekuje samo normalno potomstvo 19. i to samo sinovima b) 25%.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 c) iseca u 3'–5' smeru pogrešno vezane nukleotide d) započinje polimerizaciju dezoksiribonukleotida 16. i to samo sinovima d) 0% .

Leukociti: a) su znatno brojniji od eritrocita b) kod beskičmenjaka sadrže hemoglobin c) uvek imaju jedro d) učestvuju u zgrušavanju krvi 23. u unutrašnjosti mozga kod: a) riba b) vodozemaca . pripada: a) krpeljima b) praživotinjama c) insektima d) gljivicama 26. tj. Izazivač šuge. Nervni nastavci su lokalizovani u beloj masi. Hrskavičavo tkivo: a) karakteriše većinu beskičmenjaka b) sastoji se od osteoblasta i međućelijske supstance c) može biti hijalinsko.72 - . mesto obrazovanja novih proglotisa kod pantljičare: a) glaveni region. skoleks b) vratni region c) zadnji kraj strobile d) nijedan od navedenih regiona 25. Koji region predstavlja embrionalnu zonu.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 c) Daunov i Edvardsov sindrom d) Daunov i Klinefelterov sindrom 22. mrežasto i vlaknasto d) pripada epitelnim tkivima 24. Vilični aparat kičmenjaka vodi poreklo od: a) elemenata škržnog skeleta b) krljušti c) kostiju lobanje d) vratnih pršljenova 27. šugarac.

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 c) protohordata d) gmizavaca. d) grana iz koje su postali preci čoveka izdvojila se u isto vreme kada su se na zemlji pojavili dinosaurusi. b) od posebne grupe gmizavaca nastale su ptice. Metabolička voda u ćeliji je stabilizator: a) proteina b) temperature c) transporta d) metaboličkih procesa 3. Kod kojih se životinja srčana komora nalazi ispred pretkomore? a) riba b) vodozemaca c) nekih gmizavaca d) ptica 29. Subjedinice ribozoma zajedno čine funkcionalnu jedinicu: a) stalno b) samo kod prokariota c) kada se vežu za iRNK d) u toku prolaza iz jedra u citoplazmu 2. c) od zveroguštera nastali su sisari. U osnovne elemente biosfere NE spada: a) atmosfera b) litosfera c) hemisfera d) hidrosfera 30. Koja je od navedenih tvrdnji vezanih za reproduktivni ciklus žene tačna? a) u periodu pre rođenja sve potencijalne jajne ćelije ulaze u stadijum diplotena b) u periodu od rodjenja do završetka reproduktivne zrelosti broj oocita u jajniku se postepeno povećava . ptica i sisara 28. Test E 1.73 - . Zaokruži NETAČNU rečenicu: a) pre približno 300 miliona godina nastali su primitivni gmizavci.

RNK i DNK.74 - . koje se odnose na ribozome tačna? a) ribozomi učestvuju u procesu transkripcije. Mezoderm se formira na stadijumu: a) morule b) neurule c) blastule d) gastrule 5. sadržaj citozina će biti: a) 20% b) 30% c) 60% d) 80 % 6. c) sastoje se iz proteina. Geni A i B su vezani i rastojanje između njih je 30 rekombinacionih jedinica. d) sastoje se iz dve jednake subjedinice.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 c) krajnji proizvod oogeneze su tri velike funkcionalne ćelije i jedna mala ćelija (polarno telo) d) prilikom svakog menstrulnog ciklusa nekoliko stotina folikula podleže rastenju 4. b) nalaze se slobodni u citoplazmi ili vezani za membrane. Koja je od navedenih tvrdnji. . Heterozigotna jedinka genotipa AaBb može da formira četiri tipa gameta. b) od posebne grupe gmizavaca nastale su ptice. Koji će od njih biti procentualno najviše zastupljeni? a) AB i ab (nerekombinovani) gameti b) AB (nerekombinovan) i Ab (rekombinovan) gamet c) Ab i aB (rekombinovani) gameti d) sva četiri tipa gameta će hiti podjednako zastupljena (po 25%) 8. Ako je sadržaj timina u dvolančanoj DNK 20% ukupnih baza. d) grana iz koje su postali preci čoveka izdvojila se u isto vreme kada su se na zemlji pojavili dinosaurusi. Zaokruži NETAČNU rečenicu: a) pre približno 300 miliona godina nastali su primitivni gmizavci. 7. c) od zveroguštera nastali su sisari.

75 - . d) na početku razvitka celomata. Broj hromozoma sa sekundarnim suženjima uslovljava: a) brzinu deobe ćelije b) broj nukleolusa c) aktivnost ćelije d) sve tvrdnje su tačne . b) tečnost telesne duplje predstavlja “hidraulični” skelet. Grudna kost je deo skeleta: a) svih hordata b) svih kičmenjaka c) samo kopnenih kičmenjaka d) samo sisara 11. Koja od tvrdnji NIJE tačna? a) telesne duplje omogućavaju mišićnu funkciju telesnog zida bez pokretanja creva. c) tipični ekskretorni kanali koji vode od celomske dup!je su protonefridije. Broj pora na jedrovoj membrani kod istih vrsta ćelija: a) zavisi od aktivnosti ćelije b) jednak je c) zavisi od skeletnih struktura ćelije d) zavisi od perinuklearnog prostora 12. vrši se: a) prostom difuzijom b) ciklozisom c) aktivnim transportom d) osmozom 14.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 9. celomska tečnost je bila osnovni transportni sistem. Transport Na+ i K+ kroz ćelijsku membranu. 10. Razmena genetičkog materijala izmedju dve bakterije vrši se uz pomoć: a) fimbrija b) mezozoma c) nukleolusa d) sve tvrdnje su tačne 13.

a oba novonastala u drugoj d) Replikacija DNK je polukonzervativan proces . Partenogenezom se razmnožavaju: a) praživotinje b) kišne gliste c) neki insekti d) puževi 17. Koja od navedenih ćelija ima diploidan broj hromozoma? a) spermatida b) sekundarna spermatocita c) primarna spermatacita d) polarno telo 16. Koji navod u vezi replikacije DNK kod eukariota NIJE TAČAN? a) Replikacija je uvek bidirekciona b) Svaki lanac roditeljske DNK služi kao matrica za sintezu novog lanca c) Nakon replikacije oba roditeljska lanca su u jednoj hromatidi. Arhenteron predstavlja: a) primarnu telesnu duplju b) gastrocel c) sekundarnu telesnu duplju d) otvor primarnog creva 19. U kojoj je od navedenih placenti placentalna barijera najdeblja? a) u endoteliohorialnoj placenti b) u hemohorijalnoj placenti c) u epiteliohorijalnoj placenti d) placentalna barijera je uvek iste debljine 20.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 15.76 - . Kako se nazivaju jajne ćelije koje se posle oplođenja nepotpuno dele? a) meroblastičke b) centroblastičke c) holoblastičke d) poliblastičke 18.

b) veća je učestalost dominatnog alela. gde se nalazi 3 puta više osoba sa dominantnim svojstvom nego sa recesivnim: a) veća je učestalost recesivnog alela. 23. čija je majka bila daltonista i žene čiji je otac daltonista. c) Komplemantaran je matričnom lancu DNK. karakterističan je za: a) komplementarnu aktivnost dominantnih alela dva gena b) komplementarnu aktivnost dva para recesivnih alela c) aditivnu poligeniju d) intermedijarno nasleđivanje 24. Kompaktna i sunđerasta masa su delovi: a) kosti b) kičmene moždine c) metanefrosa d) tela metazoa koji su evoluirali od sunđera . Nakon ukrštanja dva heterozigota genotipa AaBb. Koji od navoda vezanih za prepis RNK sa DNK NIJE TAČAN? a) Komplemantaran je nematričnom lancu DNK. b) Kopija je nematričnog lanca DNK. U populaciji u ravnoteži. 22.77 - . odnos fenotipova od 15:1.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 21. Iz braka muškarca. d) Jednolančan je. s tim da je U umesto T. c) ista je učestalost dontinantnog i recesivnog alela. d) učestalost heterozigota je manja od učestalosti dominantnog homozigota. U osnovne elemente biosfere NE SPADA: a) atmosfera b) litosfera c) hidrosfera d) hemisfera 26. očekuje se da: a) sva muška deca budu bolesna b) sva ženska deca budu bolesna c) sva ženska deca budu fenotipski normalni prenosioci gena za daltonizam d) 50% ženske dece bude bolesno 25.

c) metazoe su nastale od višejedrnih trepljara. Šta od sledećeg NISU funkcije kože sisara? a) razmena gasova b) regulacija temperature c) izlučivanje znoja d) zaštita od infektivnih mikroorganizama 30. Na prelazu između tankog i debelog creva nalazi se: a) pravo crevo b) duodenum c) žučna kesa d) slepo crevo Test F 1.78 - . Koje ćelije kod čoveka nemaju jedro? a) polocite b) nervne ćelije c) zrela crvena krvna zrnca d) sve tvrdnje su tačne 2.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 27. Članak pantljičare je: a) proboscis b) strobila c) proglotis d) skoleks 29. 28. d) organizmi u svom individualnom razviću ukratko ponavljaju istorijski razvitak vrste kojoj pripadaju. b) u razviću metazoa javljaju se stupnjevi slični današnjim protozoama. Uloga granulisanog endoplazmatičnog retikuluma je u: a) sintezi lipida b) biosintezi proteina c) stvaranju vezikula d) sve tvrdnje su tačne . Po Hadžijevoj teoriji: a) različite metazoe imaju slične embrionalne stupnjeve.

Koji je od navedenih podstadijuma profaze I jako produžen kod ženki sisara: a) 1. Koja je od navedenih karakteristika oplođenja tačna: a) dešava se isključivo u ovarijumu ženke b) uvek prethodi razviću nove jedinke c) jajna ćelija svih kičmenjaka je sposobna za oplođenje na stadijumu metafaze I d) predstavlja prvu fazu u razviću većine organizama koji se polno razmnožavaju . Koji od navedenih virusa spada u DNK viruse: a) virus influence b) HIV c) poliovirus d) herpes simpleks virus 4.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 3. zigoten c) 3.79 - . pahiten d) 4. Glukoza ulazi u ćeliju: a) olakšanom difuzijom b) aktivnim transportom c) slobodnom difuzijom d) sve tvrdnje su tačne 5. Karakteristika žutog tela je da: a) stimuliše ovulaciju b) se obrazuje na mestu prsnutog folikula c) posredstvom svog hormona stimulativno deluje na centre u hipotalamusu d) nastaje pre ovulacije 8. diploten 7. Kako se naziva proces stvaranja ATP u toku ćelijskog disanja? a) fotosintetička fosforilacija b) hemosintetička fosforilacija c) nitrifikaciona fosforilacija d) oksidativna fosforilacija 6. leptoten b) 2.

Meroblastičke jajne ćelije su one jajne ćelije koje se brazdaju: a) potpuno b) nepotpuno c) radijalno d) simetrično 10. Jedan od navedenih pojmova se NE odnosi na blastulu: a) blastocel b) blastoderm c) blastoporus d) blastocist 11. Derivati endoderma su : a) znojne žlezde b) lojne žlezde c) jetra i pankreas d) genitalni kanali 13. Koštane ćelije se stvaraju u: a) kompaktnom delu kosti b) pokosnici c) sundjerastom delu kosti d) kostnoj srži 14. Bilateralnu simetriju NEMAJU: a) larve bodljokožaca b) zglavkari c) kičmenjaci d) dupljari . Placenta kod koje su horionske resice (villi) raspoređene po celoj površini horiona je : a) kotiledonarna placenta b) zonalna placenta c) difuzna placenta d) decidualna placenta 12.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 9.80 - .

ako znamo da u toj populaciji ima 2 puta više heterozigota A1A2 nego homozigota A1A1: a) 1 / 2 b) 1 / 4 c) 2 / 3 d) 3 / 4 . smeštena u crevnom zidu ili jetri.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 15. ako u organizam unese: a) oplođena jaja b) redije c) cerkarije d) adoleskarije 16. Čovek se može zaraziti velikim metiljom. Kolika je učestalost (p) alela A1 u populaciji koja je u ravnoteži. Ulogu termičkog receptora imaju: a) Merkelove ćelije b) Herbstova telašca c) Rufinijeva telašca d) Majsnerova telašca 20. karakteristika je: a) nekih vodozemaca b) ptica c) gmizavaca d) nekih riba 19.81 - . Gušterača (pankreas). Parapodije predstavljaju: a) spojene segmente glavenog regiona prstenastih glista b) poslednji segment prstenastih glista c) organele za kretanje kod ameboidnih vrsta d) lokomotorne kožno-mišićne izraštaje telesnog zida prstenastih glista 17. Lobanja je vezana za kičmenicu preko dva potiljačna gležnja kod: a) vodozemaca b) ptica c) gmizavaca d) svi odgovori su tačni 18.

enzim koji sintetiše kratke segmente RNK.82 - . Kod tetrahibridnog nasledjivanja. Dezoksiribonukleotidi se međusobno razlikuju u: a) šećeru i pirimidinskoj bazi b) fosfatnoj grupi i šećeru c) purinskoj ili pirimidinskoj bazi d) šećeru i purinskoj bazi 26.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 21. Na kom hromozomu se nalaze vezani geni (geni koji determinišu korelativne ili vezane osobine) ? a) samo na X hromozomu b) samo na autozomima c) samo na akrocentričnim hromozomima d) na bilo kom hromozomu 24. komplementarne matričnim lancima DNK naziva se: a) nukleaza b) DNK polimeraza I . Koliko hromozoma bi se nalazilo u somatskoj ćeliji čoveka koja ima monozomiju jednog hromozoma i trizomiju drugog hromozoma ? a) 45 b) 46 c) 47 d) 48 25. jedinka genotipa AAbbCCDd. Kada obolela majka (homozigot) uvek prenosi oboljenje svim svojim ćerkama. U toku replikacije. nasleđivanje je: a) autozomno-recesivno b) holandrično c) dominantno preko X hromozoma d) recesivno preko X hromozoma 22. formiraće: a) 16 tipova gameta b) 8 tipova gameta c) 4 tipa gameta d) 2 tipa gameta 23.

83 - .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 c) DNK polimeraza III d) primaza 27. Aminokiseline nastaju: a) transkripcijom b) translacijom c) replikacijom d) nijedan od navedenih odgovora nije tačan 28. Pod pojmom translacija podrazumeva se: a) proces vezivanja aminokiseline za informacionu RNK b) obrada RNK u funkcionalne molekule c) prevođenje informacije sadržane u iRNK u redosled aminokiselina u polipeptidnom lancu d) vezivanje tRNK za ribozome 29. Oblik interakcije dve vrste organizama u kome obe vrste imaju korist nazivamo: a) kompeticija b) amensalizam c) mutualizam d) komensalizam Test G 1. Analogije su evolutivni dokazi koji podrazumevaju : a) sličnost funkcija organa medju organizmima različitog porekla b) sličnost funkcija organa unutar populacija jedne vrste c) sličnost u načinu polaganja jaja d) sličnost u veličini i obliku tela 30. Glikolizom nastaje: a) oksalsirćetna kiselina b) ćilibarna kiselina c) pirogrožđana kiselina d) mlečna kiselina .

Koja od navedenih karakteristika sekundarnih spermatocita NIJE tačna: a) nastaju mejozom I b) haploidne su c) dele se mejotičkom deobom d) od jedne sekundarne spermatocite nastaju četiri spermatozoida 8. Koje od navedenih organela ima najznačajniju ulogu u žlezdanim ćelijama? a) lizozomi b) mitohondrije c) Goldžijev kompleks d) hloroplasti 6. Koja od navedenih karakteristika oploženja NIJE tačna: a) obezbeđuju genetičku raznovrsnost potomstva b) uspostavlja se diploidan broj hromozoma zigota . U citoplazmi bakterijske ćelije nalazi se: a) nukleozom b) nukleoid c) nukleolus d) nukleus 4. DNK virus ugrađen u DNK domaćina predstavlja: a) profag b) virion c) adsorpciju d) tropizam 3.84 - . U prokariote spadaju: a) svi jednoćelijski organizmi b) angiospermae c) bakterijske i modrozelene alge d) virusi i bakterije 5. Hermafroditi su organizmi koji: a) se razmniožavaju iz neoplođenih jajnih ćelija b) obrazuju oba tipa polnih ćelija u istom telu c) imaju razdvojene polove d) obrazuju diploidne gamete 7.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 2.

Epidermis obrazuje: a) nervni sistem b) očno sočivo i rožnjaču c) pankreas d) krvni sistem 13. Sagitalna ravan deli bilateralno simetrične životinje na: a) levu i desnu polovinu b) prednji i zadnji deo .85 - . Epiteliohorijalna placenta se nalazi kod: a) čoveka b) bubojeda c) svih torbara i kopitara d) zveri 12. Međućelijska supstanca vezivnog tkiva moža biti: a) tečna b) elastična c) čvrsta d) svi odgovori su tačni 14. susreću se kod: a) vodozemaca b) insekata c) amfioksusa d) svih beskičmenjaka 10. kao poseban tip nepotpunog brazdanja.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 c) započinju morfološke i fiziološke promene u zigotu d) muški i ženski pronukleusi se direktno spajaju posle završene prve mejotičke deobe 9. Koja od navedenih karakteristika endoderma NIJE tačna: a) unutrašnji je sloj u gastruli b) učestvuje u diferencijaciji crevnog epitela c) invaginacijom formira nervnu cev d) nema ulogu u nastanku notohorde 11. Površinsko brazdanje jajnih ćelija.

a) 3:4:1 b) 9:6. Podela tela na segmente postoji kod: a) hordata b) zglavkara c) prstenastih glista d) svi odgovori su tačni 17. Šta od navedenog NE pripada osovinskom skeletu a) skelet glave b) kičmenica c) rebra i grudna kost d) skelet udova 18. Filaria bancrofti kod čoveka parazitira u: a) u tankom crevu b) limfnim sudovima c) krvnim kapilarima d) žučnim kanalima 16. Pri dihibridnom ukrštanju (dominantno-recesivni odnos alela) jedinke genotipa AaBb i jedinke genotipa aaBb dobiće se odnos fenotipova. Škrge. kao organi za disanje. Otoliti su izgrađeni od kristala: a) kalcijum karbonata b) silicijum dioksida c) silicijum karbonata d) magnezijum karbonata 20.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 c) leđnu i trbušnu stranu d) ni jedan odgovor nije tačan 15.86 - . prisutne su kod: a) rakova b) larvi i vodenih insekata c) riba d) svi odgovori su tačni 19.1 .

Ovo je moguće samo ukoliko su oboleli od: a) galaktozemije b) daltonizma c) alkaptonurije d) brahidaktilije 22. Filadelfija hromozom je prisutna kod bolesnika sa: a) mijeloidnom leukemijom b) sindromom mačijeg plača c) hemofilijom d) amaurotičnom idiotijom 25. Ako je u jednom molekulu DNK od 4000 baznih parova prisutno 10% citozina. koliki je u tom molekulu broj timina: a) 6400 b) 3200 c) 1600 d) 800 . koliko je najviše alela tog gena prisutno u jednoj somatskoj ćeliji a koliko u jednom gametu čoveka? a) u smoatskoj ćeliji je prisutno 12 alela a u gametu 6 b) u smoatskoj ćeliji je prisutno 4 alela a u gametu 2 c) u smoatskoj ćeliji je prisutno 2 alela a u gametu 1 d) u smoatskoj ćeliji je prisutno 1 alela a u gametu 0 23.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 c) 3.1:3:1 d) 3:2:1 21. Kolika je verovatnoća da muškarac koji je A (heterozigot) i Rh pozitivne (heterozigot) krvne grupe i žena jiha he AB i Rh negativne krvne grupe dobiju dete koje je A i Rh pozitivne krvne grupe? a) 1/8 b) 2/8 c) 3/8 d) 4/8 24. Oba roditelja su obolela i imaju zdravo dete.87 - . Ukoliko jedan gen ima 12 različitih alela.

Enzim DNK polimeraza I (DNK-Poly I) prilikom replikacije: a) povezuje pojedine delove polimerizovanih lanaca b) sintetiše kratki segment RNK na početku novog lanca c) odstranjuje kratki segment Rnk koji je izgražen na mestu gde je otpočela sinteza novog lanca d) dodaje dezoksiribonukleotide na RNK segment koji je napravila primaza 29.88 - . Enzimi koji se stvaraju u ćeliji samo u prisustvu odgovarajućeg supstrata na koji deluju nazivaju se: a) adaptivni b) konstitutivni c) strukturni d) regulatorni 27.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 26. Koji od navedenih tripleta nukleotida NE MOŽE da bude antikodon? a) ACC b) UUU c) UAA d) AUC 28. Letalne doze zračenja: a) uzrokuje sterilitet ozračenih jedinki b) dovode do pojave raka ozračenih jedinki c) izazivaju promene koje će se ispoljiti u potomstvu ozračenih osoba 30. Homologi organi su: a) organi koji imaju istu funkciju i poreklo b) organi koji imaju istu gražu i funkciju c) organi koji imaju istu funkciju d) organi koji imaju zajedničko poreklo .

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Test H 1. Koja od navededenih karakteristika interferona NIJE tačna: a) proteinske je prirode b) ima sposobnost da inaktiviše viruse c) specifičan je za određeni virus d) efikasan je samo u onoj vrsti ćelija koja ga je proizvela 5. Proteini kao aktivne supstance mogu da budu: a) hormoni b) toksini c) antitela d) svi odgovori su tačni 2. Koji su od navedenih organizama autotrofi: a) gljive b) većina mikroorganizama c) alge d) svi odgovori su tačni 6. a sadrži još i lipide i proteine b) sve prokariotske ćelije imaju ćelijski zid c) reguliše propustljivost materija iz okolne sredine d) obezbeđuje potporu ćeliji 3. Koja od navedenih karakteristika ćelijskog zida prokariotske ćelije nije tačna: a) izgrađen je od polisaharida. Koja od navedenih karakteristika lizozoma NIJE tačna: a) ograničeni su membranom lipoproteinske prirode b) na spoljašnjoj membrani nose ribozome c) sadrže veliki broj enzima d) imaju veliki značaj u metabolizmu ćelije 4.89 - . Koji je od navedenih iskaza o mejozi tačan? a) u leptotenu se sparuju homologi hromozomi b) u zigotenu počinje krosing-over c) u dijakinezisu nestaje jedarce d) u anafazi I rastavljaju se sestrinske hromatide hromozoma .

Koje od navedenih ćelija tokom oogeneze mogu ostati u diplotenu i nekoliko decenija? a) oogonije b) primarne oocite c) sekundarne oocite d) zrele jajne ćelije 9. Amnion je izgrađen od: a) ekstraembrionalnog endoderma na unutrašnjoj strani i ekstraembrionalnog mezoderma na spoljašnjoj strani b) ekstraembrionalnog ektoderma na unutrašnjoj strani i ekstraembrionalnog mezoderma na spoljašnjoj strani c) ekstraembrionalnog mezoderma na unutrašnjoj strani i ekstraembrionalnog ektoderma na spoljašnjoj strani d) ekstraembrionalnog mezoderma na unutrašnjoj strani i ekstraembrionalnog endoderma na spoljašnjoj strani . Označiti tačan iskaz: a) do redukcije broja hromozoma dolazi pri formiranju spermatida od sekundarnih spermatocita b) spermatogonije se dele mitozom c) mejozom I od primarne spermatocite nastaju dve diploidne sekundarne spermatocite d) muški i ženski gameti čoveka imaju različit broj hromozoma 8. Označi NETAČAN odgovor: a) estrogen se stvara isključivo posle ovulacije b) estrogen stvaraju folikularne ćelije c) estrogen nastaje u žutom telu d) estrogen deluje na matericu i na hipotalamus 10.90 - . Primitivna traka postoji kod: a) vodozemaca i gmizavaca b) ptica i sisara c) amfioksusa d) morskog ježa 11.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 7.

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 12. Ćelije koje razaraju koštanu masu nazivaju se: a) osteociti b) osteoblasti c) osteoklasti d) osteoliti 14. Rožne krljušti na nogama ptica pripadaju: a) kožnom skeletu b) osovinskom skeletu c) skeletu zadnjih ekstremiteta d) ni jedan odgovor nije tačan 17.91 - . Za oviparitet je karkateristično: a) da se jaja zadržavaju u telu majke. Sferični tip simetrije imaju: a) bodljokošci b) mekušci c) amebe d) radiolarije 15. Zaokružite tačnu tvrdnju: a) metilji pripadaju trepeljastim pljosnatim glistama b) krvni sistem metilja je otvorenog tipa c) metilji poseduju dobro razvijena taktilna čula i hemoreceptore d) crevni sistem metilja je potpuno redukovan 16. Okružite tačnu tvrdnju: a) iz leđnih rogova sive mase kičmene moždine polaze senzitivna nervna vlakna b) iz trbušnih rogova sive mase kičmene moždine polaze senzitivna nervna vlakna c) čovek ima 30 pari spinalnih (moždanskih) nerava d) iz mozga kod čoveka polazi 10 pari nerava . ali se embrion ishranjuje supstancama iz jajeta b) da se celokupno razviće embriona odigrava tek posle polaganja jaja c) da se veza majke i embriona uspostavlja posredstvom placente d) da hranljive supstance dospevaju u embrion direktno iz organizma majke 13.

Na koji tip draži su osetljivi bočni organi nižih vodenih kičmenjaka? a) termičke b) svetlosne c) hemijske d) mehaničke 20. Kod različitih bioloških vrsta genetički kod je: a) različit b) specifičan za vrstu c) univerzalan d) promenljiv 23. Koji tip zuba kod sisara ima oblik dleta? a) prednji kutnjaci b) očnjaci c) zadnji kutnjaci d) sekutići 19. Skeletni deo DNK lanca sastoji se od: a) dezoksiriboze i azotne baze b) azotne baze i fosforne kiseline c) dezoksiriboze i fosforne kiseline d) azotnih baza 21. a) nukleaze seku fosfodiestrske veze polinukleotidnih lanaca b) ligaze odstranjuju deoksiribonukleotide c) DNK plimeraze započinju sintezu novog lanca pri replikaciji d) RNK polimeraza završava replikaciju DNK 22.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 18. U laktoznom operonu protein produkt regulatornog gena vezuje se za: a) promotor b) operator c) strukturne gene d) produkte strukturnih gena .92 - . Zaokruži tačnu tvrdnju.

Biohore su: a) slične životne zajednice b) slični tipovi životnih staništa c) grupe životinja u ekološkoj niši d) faktori koji menjaju genetičku strukturu populacije (faktori evolucije) . Kod čoveka se autozomno-dominantno nasleđuje: a) inteligencija b) hemofilija c) amaurotična idiotija d) astigmatizam 27. Razmena delova nehomogoih hromozoma je: a) duplikacija b) translokacija c) delecija d) inverzija 29.16 28.42 c) 0. nasleđivanje je: a) poligeno b) dominantno-recesivno c) korelativno d) kodominantno 25. Koliko se fenotipova dobija pri trihibridnom ukrštanju dva heterozigota genotipa AaBbCc? a) 27 b) 10 c) 64 d) 8 26. učestalost heterozigota je: a) 0. Ako je populacija u ravnoteži i učestalost dominantnog alela A 0. Ukoliko se u fenotipu heterozigota u potpunosti izražavaju oba alela jednog gena.7.21 d) 0.3 b) 0.93 - .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 24.

adenin. adenin. timin 2. Unutrašnja membrana mitohondrija ima nabore koji se nazivaju: a) kriste b) lamele tilakoida c) stroma d) matriks 5. Zaokružite tačnu rečenicu: a) Na kraju mitoze nastaju dve ćelije sa haploidnim brojem hromozoma. guanin b) uracil. „Heterotični balans“ je način delovanja balansne (ravnotežne) selekcije kada su: a) genski aleli u homozigotnom stanju eliminisani. U sastav ćelijske membrane od lipida mogu da ulaze: a) fosfolipidi b) holesterol c) steroidi d) sve navedeno 3. citozin. guanin. d) Broj hromozoma u polnim ćelijama je diploidan (2n).Medicinski fakultet Niš Informator 2010 30. b) Broj hromozoma je karakterističan i stalan za vrstu. timin. Zaokružite tačnu rečenicu: a) Nukleolus ima svoju membranu. guanin d) uracil. uracil. citozin. c) Svi hromozomi imaju sekundarno suženje. U sastav DNK ulaze azotne baze: a) adenin. a u heterozigotnim kombinacijama favorizovani b) genski aleli na nekom od stupnjeva razvića favorizovani c) genski aleli kod jednog pola favorizovani d) pojedini genski aleli eliminisani u jednom godišnjem dobu Test I 1. 4. .94 - . b) U telofazi mitoze svaki hromozom ima dve hromatide. timin c) citozin. guanin.

95 - . d) Virion je zrela ekstracelularna virusna čestica. 7. Placenta čoveka je: a) horiovitelusna i zonalna b) horioalantoisna i diskoidalna c) horiovitelusna i diskoidalna d) horiovitelusna i kotiledonarna .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 c) Citokineza počinje tokom metafaze mitoze. b) Veličina virusa je oko 300 mikrometara. d) Jedarce nestaje u profazi mitoze. Neposredno ispod ćelijske membrane jajne ćelije nalazi se: a) fertilizaciona kupa b) polarno telo c) sloj kortikalnih granula d) sloj folikularnih ćelija 8. Brazdanje zigota zavisi od: a) genetičkih informacija koje nosi jajna ćelija b) količine žumanceta u jajnoj ćeliji c) rasporeda žumanceta u jajnoj ćeliji d) svi odgovori su tačni 10. Zaokružite tačnu rečenicu: a) Virusi mogu da se repliciraju van živog organizma. 6. Fertilizacioni omotač se u embriogenezi ljudi zadržava do: a) početka brazdanja b) stadijuma blastocista c) kraja gastrulacije d) kraja organogeneze 9. Jedini organ kod čoveka koji ima pravu regenerativnu sposobnost je: a) pankreas b) placenta c) jetra d) štitna žlezda 11. c) DNK virusa je uvek jednolančana.

Višećelijske kožne žlezde su prisutne: a) kod svih hordata b) samo kod sisara c) kod kopnenih kičmenjaka d) kod svih kičmenjaka 16. Šta od navedenog NE pripada prednjem delu crevnog kanala kopnenih kičmenjaka? a) jednjak b) dvanaestopalačno crevo c) želudac d) ždrelo 17. Cefalizacija predstavlja: a) formiranje glavenog regiona b) formiranje celoma c) formiranje primarne telesne duplje d) formiranje telesne duplje ispunjene tečnošću 15.96 - . Osnovna strukturna i funkcionalna jedinica bubrega kičmenjaka je: a) bubrežna čaura b) bubrežno telašce c) nefron d) nefridija . U koje od navedenih tkiva NE zalaze krvni sudovi? a) mišićno b) rastresito vezivno c) koštano d) epitelsko 14.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 12. Morfogeni su: a) strukturni geni odgovorni za diferencijaciju morfoloških osobina b) geni koji kontrolišu proces starenja c) signalni molekuli koji indukuju diferencijaciju organa d) supstance koje smanjuju štetne efekte brojnih agenasa 13.

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 18.97 - . U dvolančanoj zavojnici molekula DNK baze adenin (A) i guanin (G) su povezane: a) sa jednom vodoničnom vezom b) sa dve vodonične veze c) sa tri vodonične veze d) nijedan odgovor nije tačan 20. U procesu transkripcije enzim RNK polimeraza: a) u regionu promotora sa regulatornim proteinima formira početni transkripcioni kompleks b) dodaje nove nukleotide na 5’-kraj rastućeg lanca RNK c) se kreće duž oba lanca DNK istovremeno d) nijedan odgovor nije tačan 22. Kodon AUG je: a) stop-signal b) kodon za aminokiselinu metionin i ujedno startni kodon c) kodon za aminokiselinu triptofan d) nijedan odgovor nije tačan 23. Albumin u jajetu ima ulogu: a) kontraktilnog proteina b) enzima c) transportnog proteina d) rezervoara aminokiselina kao hranljivih sastojaka za embrion 21. Kod čoveka Y hromozom u odnosu na X hromozom: a) je znatno veći b) sadrži veći broj gena c) pokazuje samo male sličnosti u redosledu nukleotida d) nijedan od navedenih odgovora nije tačan . Koja od navedenih grupa kičmenjaka pripada anamniotima? a) vodozemci b) kopneni sisari c) vodeni sisari d) gmizavci 19.

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 24. Osoba koja ima jedno Barovo telo je: a) muška osoba sa Daunovim sindromom b) osoba sa Tarnerovim sindromom c) muška osoba sa Patau sindromom d) osoba sa Klinefelterovom sindromom 27. U osnovi glavnih simptoma bolesti skorbut leži: a) nepravilna struktura kolagenskih vlakana b) nepravilna struktura hemoglobina c) nepravilna struktura keratina d) nijedan odgovor nije tačan 29. Kolika je verovatnoća da će njihovo muško dete biti daltonista? a) 25% b) 50% c) 75% d) 0% 28. koja deluje u korist jedinki sa srednjim vrednostima osobina. Žena prenosilac daltonizma i muškarac čiji je otac bio daltonista stupaju u brak. a protiv onih sa ekstremnim.98 - . Najprecizniji podaci o veličini genetičke varijabilnosti dobijaju se: a) analizom rodoslovnog stabla b) metodom sekvenciranja DNK c) analizom kariotipa d) svim navedenim metodama 25. Selekcija. naziva se: a) stabilizaciona b) simpatrička c) direkciona d) disruptivna . Koja se od navedenih metoda koristi za ispitivanje naslednih svojstava u velikim grupama ljudi: a) genealoška b) citogenetička c) populaciono-statistička d) metoda blizanaca 26.

Medicinski fakultet Niš

Informator 2010

30. Gljive se po načinu ishrane nazivaju: a) reducenti b) producenti c) predatori d) autotrofni organizmi Test J 1. Koji od navedenih elemenata NEMA značajniju ulogu u formiranju hlorofila? a) sumpor b) gvožđe c) magnezijum d) kalijum 2. Prokariotsku ćeliju karakteriše prisustvo: a) ribosoma b) nukleolusa c) nukleoplazme d) sve tvrdnje su tačne 3. Propustljivost ćelijske membrane zavisi od: a) temperature b) zračenja c) teških metala d) svi odgovori su tačni 4. Koju od navedenih organela karakteriše dupla membrana? a) jedro b) lizozome c) Goldžijev aparat d) peroksisome 5. Kod bakterija nasledna osnova je: a) DNK b) RNK c) DNK i RNK d) svi odgovori su tačni

- 99 -

Medicinski fakultet Niš

Informator 2010

6. Krajnji produkt disanja tj. razgradnje organskih jedinjenja u prisustvu kiseonika je: a) CO2, H2O i ATP b) fosfogliceraldehid c) pirogrožđana kiselina d) dihidroksiaceton 7. Koja je od navedenih karakteristika profaze mitoze tačna: a) broj hromozoma se redukuje na pola b) homologi hromozomi sinapsiraju c) svaki hromozom se sastoji od po dve hromatide d) svi odgovori su tačni 8. Transformacija spermatozoida, koja se odvija prilikom njihovog prolaska kroz kanaliće epididimisa, obuhvata: a) završno kondenzovanje DNK b) promenu oblika ćelije c) odbacivanje ostataka citoplazme d) svi odgovori su tačni 9. Znatno veća veličina jajne ćelije u odnosu na polarno telašce u procesu oogeneze nastaje usled: a) umnožavanja folikularnih ćelija b) rasta folikularnih ćelija c) dve nejednake mejotičke deobe d) svi odgovori su tačni 10. Period obrazovanja žumanceta-vitelogenezu jajne ćelije karakteriše: a) intenzivan rast jajne ćelije b) kvalitativna promena citoplazme c) uvećanje količine citoplazme d) svi odgvori su tačni 11. U toku gastrulacije širenje i pokreti mezodermalnih ćelija su prouzrokovani kod sisara: a) prilivom novih ćelija iz ektoderma u unutrašnjost embriona b) stalnom deobom ćelija u unutrašnjosti embriona

- 100 -

Medicinski fakultet Niš

Informator 2010

c) rastenjem ćelija u unutrašnjosti embriona d) svi odgovori su tačni 12. Osnovna karakteristika ishodnih ćelija je: a) pojavljuju se kod embriona b) njihovom diferencijacijom može nastati nekoliko srodnih tipova ćelija c) u mnogim tkivima postoje tokom celog života d) svi odgovori su tačni 13. Amnion se sastoji od: a) endoderma b) endoderma i mezoderma c) ektoderma i mezoderma d) ektoderma 14. Šta od navedenog NE ulazi u sastav međućelijske supstance koštanog tkiva? a) soli magnezijuma b) soli kalcijuma c) elastični fibrili d) kolageni fibrili 15. Znojne žlezde su prisutne kod: a) kita b) psa c) guštera d) žabe 16. Najsloženiji građeni želudac postoji kod: a) čoveka b) ptica c) gmizavaca d) preživara 17. Zaokružite tačnu tvrdnju: a) epifiza stimuliše polne žlezde i pojavu sekundarnih polnih karakteristika b) endokrini sistem postoji samo kod sisara c) hipofiza se sastoji iz dva režnja

- 101 -

Medicinski fakultet Niš

Informator 2010

18. Koja slušna koščica vodi poreklo od artikularne kosti? a) čekić b) nakovanj c) uzengija d) kolumela 19. Koliko ćemo različitih genotipova dobiti u F2 generaciji kod monohibridnog ukrštanja: a) 1 b) 2 c) 3 d) 4 20. Nakon ukrštanja dva heterozigota genotipa AaBb, odnos fenotipova od 9:7 karakterističan je za: a) aditivnu poligeniju b) intermedijarno nasleđivanje c) komplementarnu aktivnost dominantnih alela dva gena d) komplementarnu aktivnost dva para recesivnih alela 21. Mongoloidan izgled očiju je karakterističan za: a) Klinefelterov sindrom b) Daunov sindrom c) Tarnerov sindrom d) sve navedene sindrome 22. U našoj zemlji po zakonu je dozvoljen brak srodnika: a) drugog stepena srodstva b) trećeg stepena srodstva c) šestog stepena srodstva d) ni jedan odgovor nije tačan 23. Koja od navedenih bolesti se autozomno recesivno nasleđuje: a) familijarna hiperholesterolemija b) fenilketonurija c) ahondroplazija d) polidaktilija

- 102 -

Medicinski fakultet Niš

Informator 2010

24. Ako je u populaciji koja je u ravnoteži 1% ljudi albino, koliki je u toj populaciji procenat zdravih prenosilaca (2pq) ovog oboljenja: a) 99% b) 9,9% c) 36% d) 18% 25. Prema modelu Votsona i Krika molekul DNK se sastoji od dva komplementarna polinukleotidna lanca koji su međusobno povezani: a) disulfidnim vezama b) peptidnim vezama c) vodoničnim vezama d) fosfodiestarskim vezama 26. Koja od navedenih tvrdnji vezanih za replikaciju molekula DNK je TAČNA? a) Prilikom replikacije sinteza polinukleotida se ostvaruje na jednom lancu u smeru odvijanja molekula DNK, a na drugom lancu u suprotnom smeru. b) Kod bakterija postoji više mesta u molekulu DNK sa kojih može da započne replikacija. c) Prilikom procesa replikacije greške su vrlo česte, tako da se na svakih 10 nukleotida nailazi na jedan koji je pogrešno vezan d) Replikacija DNK se kod eukariota odvija u toku mitotičke deobe 27. Ako se uzme u obzir da postoje tri besmislena kodona, onda je broj funkcionalnih odnosno smislenih kodona: a) 20 b) 61 c) 64 d) 4 28. Ako se zajedno stave lanci DNK različitih vrsta organizama: a) oni nikada neće moći da hibridizuju b) oni će uvek potpuno da hibridizuju c) oni će da hibridizuju u različitom stepenu, zavisno od filogenetske srodnosti organizama d) stepen njihove hibridizacije zavisiće od životnog doba tj. starosti organizama

- 103 -

Medicinski fakultet Niš

Informator 2010

29. Prvi tragovi životinja (sunđeri, dupljari i neki crvi) nađeni su u slojevima starim: a) manje od 550 miliona godina b) više od 800 miliona godina c) oko 250 miliona godina d) oko 140 miliona godina 30. Produkcija novih članova populacije koji se putem razmnožavanja pridodaju već postojećim je: a) natalitet b) abundancija c) migracija d) mortalitet Test K 1. U molekulu DNK: a) adenin je purinska baza koja se sparuje sa citozinom b) guanin je purinska baza koja se sparuje sa citozinom c) adenin je pirimidinska baza koja se sparuje sa timinom d) timin je pirimidinska baza koja se sparuje sa citozinom 2. Tilakoidni sistem membrana se nalazi u: a) mitohondrijama b) hloroplastima c) lizozomima d) Goldži aparatu 3. Zaokružite NETAČNU rečenicu: a) Jedrov ovoj ima spoljašnju i unutrašnju membranu. b) U oblasti jedarceta prepisuju se rRNK. c) Uz nukleusni ovoj je smešten zgusnut, tamniji hromatin, euhromatin. d) U nukleoplazmi je nasledni matrijal. 4. Tokom metafaze mitoze: a) formiraju se dve ćerke ćelije sa 2n hromozoma b) hromozomi se postavljaju u ekvatorsku ravan c) hromatide svakog hromozoma se razdvajaju d) dolazi do citokineze
- 104 -

kada deljenjem blastomera jedan sloj obrasta preko drugog. Kapacitacija je proces: a) prepoznavanja gameta iste vrste organizama b) zadobijanja sposobnosti spermatozoida za oplođenje c) razlaganja primarnih opni jajne ćelije d) sprečavanja prodora većeg broja spermatozoida u jajnu ćeliju 10. U kojoj se od navedenih faza mejoze dešava razmena genetičkog materijala između homologih hromozoma: a) profaza I b) profaza II c) anafaza I d) metafaza II 8. Proteinski molekuli su neophodni za proces: a) proste difuzije b) osmoze c) aktivnog transporta d) pinocitoze 7.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 5. to je: a) involucija b) ingresija c) delaminacija d) epibolija .105 - . U gastrulaciji. Koja od navedenih ćelija ima haploidni (n) broj hromozoma: a) sekundarna oocita b) prvo polarno telo c) drugo polarno telo d) svi odgovori su tačni 9. Koji način ishrane se sreće kod bakterija: a) hemoautotrofni b) fotoautotrofni c) heterotrofni d) svi navedeni 6.

Uzroci procesa starenja mogu da budu: a) mutacije DNK molekula b) skraćivanja krajeva hromozoma c) nusprodukti ćelijskog metabolizma d) svi odgovori su tačni 13. Šta od navedenog NE pripada perifernom nervnom sistemu: a) moždinski nervi b) kičmena moždina c) parasimpatički sistem d) simpatički sistem 16.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 11.106 - . Kojom indukcijom se formira nervna cev: a) jednosmernom b) dvosmernom c) tercijernom d) sekundarnom 12. Šta od navedenog NE ulazi u sastav vezivnog tkiva: a) kolagena vlakna b) miofibrili c) soli kalcijuma i magnezijuma d) elastična vlakna 14. Koji se od navedenih organa za izlučivanje otvara u telesnu duplju: a) metanefridije b) Malpigijeve cevčice c) protonefridije d) ni jedan od navedenih organa 15. Relativno malu respiratornu površinu pluća imaju: a) gmizavci b) ptice c) vodeni sisari d) vodozemci .

18. b) Proteini imaju karakterističnu prostornu strukturu od koje zavisi njihova funkcija u ćeliji. Zaokružite tačnu rečenicu: a) Razmnožavanje bez učešća jedinki muškog pola iste vrste. d) Svi navodi su tačni. Koju vrstu draži primaju taktilni organi: a) mehaničke draži b) termičke draži c) svetlosne draži d) hemijske draži 19. d) Hermafroditizam je česta pojava kod kičmenjaka.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 17. 21. b) Veza između urinarnog i polnog sistema kod mužjaka kičmenjaka postoji samo na nivou kloake. c) Veza između urinarnog i polnog sistema ženki kičmenjaka postoji na nivou izvodnih kanala. c) U nekim slučajevima promena samo jedne aminokiseline u proteinu može da dovede do gubitka njegove biološke aktivnosti. što znači da se naspram 5’ kraja jednog nalazi 3’ kraj drugog lanca c) su povezana vodoničnim vezama izmedju naspramnih baza d) svi navodi su tačni 20.107 - . Dva polinukleotidna lanca koji čine molekul DNK: a) su uvijeni u dvolančanu zavojnicu b) se prostiru antiparalelno. Zaokružiti tačnu rečenicu: a) Primarna struktura proteina je u potpunosti odredjena genima. karakteristika je samo malog broja kičmenjaka. Koji od navedenih procesa obezbedjuje prenos genetičke informacije kroz generacije ćelija. čime posle deobe ćerke ćelije dobijaju identičan skup naslednih informacija kao majka ćelija: a) replikacija b) transkripcija c) translacija d) rekombinacija .

u RNK ugrađuje uracil c) glavnu katalitičku ulogu imaju enzimi RNK polimeraze d) se formira više „transkripcionih mehurova“ koji se međusobno spajaju 23.8 onda je učestalost recesivnog alela (a): a) 0. Kod čoveka se autozomno recesivno nasleđuje: a) albinizam b) daltonizam c) polidaktilija d) šećerna bolest 27.matrici.2 b) 0. U procesu transkripcije: a) se prepisuju oba lanca DNK istovremeno b) se naspram guanina koji se nalazi u DNK lancu . Hromozomi eukariota: a) su kružnog oblika b) se najbolje vide u ćeliji van deobe c) se razlikuju po veličini. Osoba sa dominatnim poremećajem koja je genotipski heterozigot (Aa). Verovatnoća da će njihovo dete naslediti isti tip poremećaja kao i heterozigotni roditelj iznosi: a) 25% b) 50% . obliku i položaju centromere d) se u somatskim ćelijama javljaju u haploidnom (n) broju 25.108 - . ABO sistem krvnih grupa kod ljudi je pod kontrolom: a) jednog gena koji ima tri alela b) jednog gena koji ima dva alela c) jednog gena koji ima nekoliko desetina alela d) većeg broja gena koji imaju po jedan alel 24. Ako je u jednoj populaciji učestalost dominatnog alela (A) p=0. sklopila je brak sa fenotipski normalnim homozigotom (aa).04 c) 0 d) 1 26.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 22.

Osoba sa kariotipom 47. XXY ima: a) Daunov sindrom b) Tarnerov sindrom c) Klinefelterov sindrom d) sindrom mačjeg plača 29.109 - . Traheje su organi za: a) varenje b) disanje c) izlučivanje d) primanje termičkih draži . Kom tipu ekoloških faktora pripada svetlost: a) klimatskim b) edafskim c) orografskim d) biotičkim Test L 1.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 c) 75% d) 100% 28. Dendriti su nastavci koji: a) dovode informaciju do tela neurona b) odvode informaciju od tela neurona c) dovode informaciju do organa koji će reagovati d) nijedan odgovor nije tačan 2. Koji je evolucioni mehanizam najviše izražen u malim populacijama: a) genetički drift b) prirodna selekcija c) mutacije d) protok gena 30.

Beta-ploča predstavlja vid: a) primarne strukture proteina b) sekundarne strukture proteina c) tercijarne strukture proteina d) kvaternarne strukture proteina .110 - . Spoljašnje uho u obliku hrskavičave ušne školjke je prisutno: a) kod svih kičmenjaka b) samo kod suvozemnih kičmenjaka c) kod svih hordata d) samo kod sisara 7. Mokraćna bešika je prisutna: a) kod svih kičmenjaka b) kod svih hordata c) samo kod sisara d) kod većine grupa kopnenih kičmenjaka 6.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 3. i oni učestvuju u održavanju: a) primarne strukture DNK b) sekundarne strukture DNK c) tercijarne strukture DNK d) nijedan odgovor nije tačan 8. U jedru eukariotskih ćelija za molekule DNK su čvrsto vezani proteini. Plućni organi su prisutni: a) kod svih hordata b) samo kod sisara c) kod malog broja grupa riba i kopnenih kičmenjaka d) kod svih kičmenjaka 5. Mozak svih izumrlih i današnjih grupa kičmenjaka u osnovi je: a) trodelan b) petodelan c) dvodelan d) četvorodelan 4.

u F2 generaciji se dobija fenotipski odnos: a) 3:1 b) 1:1 c) 9:3:3:1 d) 1:2:1 12.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 9. Zaokružiti tačnu rečenicu: a) Selekcija spontano eliminiše oko 98% plodova sa Tarnerovim sindromom već u prvom tromesečju trudnoće. broj različitih fenotipova u F2 generaciji iznosi: a) dva b) četiri c) osam d) šesnaest 13. Kada se ukrste dve biljke graška iz F1 generacije. U genomu čoveka najveći gen je: a) gen za mišićni protein distrofin b) gen za hemoglobin c) gen za aktin d) gen za kolagen 10. Enzimi koji prepoznaju određene kratke nizove nukleotida u DNK i presecaju oba lanca DNK na tačno određenom mestu nazivaju se: a) DNK polimeraze b) RNK polimeraze c) restrikcioni enzimi d) fosforilaze 11. Pri nastanku gameta. . 23 para hromozoma čoveka se mogu kombinovati na: a) 223 načina b) 246 načina c) 232 načina d) 462 načina 14.111 - . koje imaju okruglo i žuto seme (genotip AaBb). Ako uporedo pratimo nasleđivanje tri osobine od kojih svaku kontroliše po jedan gen (trihibridno nasleđivanje).

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 b) Kod osoba sa Tarnerovim sindromom ovarijumi su nerazvijeni i one su neplodne. genotipa aa. Ćelijski zid obavija ćelije: a) biljaka i ljudi b) životinja c) ljudi i bakterija d) biljaka . koji je imao ulogu enzima i supstrata kao i sposobnost da se udvaja i nosi informaciju. U populaciji u ravnoteži učestalost recesivnog alela a iznosi 0. Tri najveća para hromozoma u kariotipu čoveka se nalaze u: a) A grupi hromozoma b) C grupi hromozoma c) E grupi hromozoma d) G grupi hromozoma 16. U toj populaciji učestalost osoba koje su recesivni homozigoti.04 17. je: a) 0. Prvi molekul tokom evolucije. c) Tarnerov sindrom može biti prouzrokovan i strukturnim aberacijama polnih hromozoma.32 d) 0.64 c) 0. Kom tipu ekoloških faktora pripadaju karakteristike reljefa? a) klimatskim b) edafskim c) orografskim d) biotičkim 19. 15. d) Svi navodi su tačni. bio je: a) DNK b) RNK c) peptid d) protein 18.2 b) 0.112 - .2.

113 - . c) U anafazi mitoze hromozomi se postavljaju u ekvatorsku ravan. U ćelijama prokariota i eukariota nalazi se: a) mitohondrija b) centriol c) ribozom d) jedro 21. d) Sve rečenice su tačne.majke novonastalim ćelijama 23.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 20. d) Citokineza podrazumeva raspodelu citoplazme ćelije . Krajem profaze mitoze u oblasti primarnog suženja hromozoma uočava se prisustvo: a) kinetohora b) euhromatina c) jedarca d) centriola 24. U mejozi. b) U najvećem broju slučajeva bakterije se razmnožavaju fisionom deobom. c) Bakterije mogu biti fotoautotrofi i hemoautotrofi. Zaokružite tačnu rečenicu : a) Grupa bakterija koje redukuju molekulski azot iz vazduha i ugrađuju ga u svoje proteine i nukleinske kiseline naziva se azotofiksatori. 25. Zaokružite tačnu rečenicu: a) Tokom profaze mitoze sestrinske hromatide se razilaze na suprotne polove ćelije b) Na kraju metafaze mitoze nastupa citokineza. hromozom se sastoji od jedne hromatide u: a) telofazi I b) telofazi II c) profazi I d) metafazi II . Za ribozome je karakteristično da: a) se sastoje iz dve podjedinice b) nisu obavijeni membranom c) omogućuju sintezu proteina d) sve navedeno je tačno 22.

Bespolnim razmnožavanjem nastaju jedinke koje su u odnosu na svoje roditelje: a) različite samo genotipski b) identične samo fenotipski c) različite genotipski i fenotipski d) nijedan odgovor nije tačan 27. Kod jajne ćelije ptica brazda se: a) samo animalni pol b) vegetativni pol c) samo površinski sloj vegetativnog pola d) nijedan odgovor nije tačan 29.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 26. Koja je od navedenih odlika mužjaka tačna: a) rađaju se sa stem ćelijama u gonadama b) čitavog života imaju stem ćelije u gonadama c) započinju mejozu u polnoj zrelosti d) svi odgovori su tačni 28. Ljudski mozak intenzivno raste: a) samo tokom organogeneze b) samo tokom embrionalnog razvića c) tokom embrionalnog razvića i nekoliko godina posle rođenja d) tokom celog života . U procesu diferencijacije ćelija. ćelije koje sintetišu hemoglobin diferenciraju se: a) u sve tipove krvnih ćelija b) samo u crvena krvna zrnca c) samo u bela krvna zrnca d) samo u ćelije epitela pluća 30.114 - .

Nasledni materijal retrovirusa je: a) DNK b) RNK c) DNK ili RNK d) polipeptid . Zaokružite NETAČNU tvrdnju: a) U primarnim lizozomima se nalaze hidrolitički enzimi b) U sekundarnim lizozomima se odvija proces razlaganja različitih materija c) U hloroplastima ne postoji DNK d) Ribozomi se nalaze u mitohondrijama 5.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Test M (medicina) 1. kinetohore postaju uočljive tokom: a) metafaze b) profaze c) anafaze d) telofaze 6. Razlika između molekula DNK i RNK je u: a) šećeru i purinskim bazama b) šećeru i pirimidinskim bazama c) šećeru i fosfatnoj grupi d) fosfatnoj grupi i purinskim bazama 2. U mitozi. Ćelija čoveka NE sadrži: a) Goldžijev aparat b) citoskelet c) lizozome d) tilakoide strome 3.115 - . Nasuprot gradijentu koncentracije odvija se proces: a) difuzije b) olakšane difuzije c) aktivnog transporta d) svi navedeni procesi 4.

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 7. hromozom se sastoji od jedne hromatide u: a) profazi I b) anafazi I c) metafazi II d) telofazi II 8.116 - . Od ćelija endoderma nastaje: a) notohorda b) nervna cev c) crevna cev d) svi odgovori su tačni 10. U mejozi. Amnion ima ulogu u: a) ishrani embriona b) zaštiti embriona c) disanju embriona d) svi odgovori su tačni 12. Sekundarna oocita i prvo polarno telo se međusobno razlikuju po: a) količini citoplazme b) broju hromozoma i količini citoplazme c) količini citoplazme i vremenu nastajanja d) broju hromozoma 9. U uobličavanju i stvaranju organa. dvosmernom indukcijom nastaje: a) koža b) oko kičmenjaka c) nervna cev d) pankreas 11. Odlika placente čoveka je: a) difuzno je povezana sa uterusom b) formira se na kraju embrionalnog perioda c) posredstvom svojih hormona pokreće rađanje d) svi navodi su tačni .

Izvodni kanali sistema za razmnožavanje ostvaruju direktnu vezu sa jajnicima kod: a) sisara b) ptica c) košljoriba d) gmizavaca 18.117 - . Koja se endokrina žlezda nalazi na krovu međumozga? a) epifiza b) neurohipofiza c) adenohipofiza d) nijedna od navedenih žlezda 16. Osnovni respiratorni organi kičmenjaka (unutrašnje škrge i pluća) su tvorevine: a) prednjeg dela creva b) srednjeg dela creva c) nastale nezavisno od crevnog kanala d) nijedan odgovor nije tačan 17. Kvržice čula ukusa mogu da se nađu i na površini tela kod: a) zmija b) guštera c) riba d) kornjača .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 13. Koji je tip nervnog sistema najjednostavniji? a) vrpčast b) cevast c) mrežast d) ganglionaran 15. Trepljasti epitel oblaže: a) dušnik b) srednje crevo c) usnu duplju d) pluća 14.

Zaokružite tačnu tvrdnju: a) Sateliti i intermedijarne DNK su kategorije ponovljenih nizova nukleotida.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 19. 22. gradeći hromozome. složenijih vrsta. poli-A rep se dodaje: a) na 5’-kraj primarnog transkripta b) na 3’-kraj primarnog transkripta c) u region između introna i egzona d) unutar splajsozoma .118 - . Zaokružite tačnu tvrdnju: a) U eukariotskoj ćeliji hromatin se tokom ćelijske deobe kondenzuje. b) U eukariotskim ćelijama molekuli DNK se replikuju brže nego u prokariotskim ćelijama. 20. c) Filogenetski starije vrste obavezno imaju manje genome od filogenetski mlađih. reakciju dodavanja novog nukleotida na 3’-kraj rastućeg lanca katalizuju enzimi DNK polimeraze. b) Broj hromozoma u jednoj eukariotskoj ćeliji je. c) U sastavu hromatina eukariotske ćelije nalaze se histoni i nehistonski proteini. Kod eukariota. a drugi dva novosintetisana lanca. d) U toku replikacije. b) Nizovi nukleotida koji se ne ponavljaju uvek nose informaciju za sintezu proteina. Zaokružite tačnu tvrdnju: a) Zahvaljujući semikonzervativnom načinu replikacije jedan novonastali molekul DNK sadrži dva roditeljska lanca. d) Sve navedeno je tačno. po pravilu. tokom obrade primarnog transkripta RNK. 21. d) Nizovi nukleotida koji se prevode u proteine čine najveći deo celokupnog genoma čoveka. karakterističan za vrstu. c) Kod bakterija replikacija DNK započinje na više mesta i odvija se samo u jednom smeru.

Zaokružiti NETAČNU tvrdnju: a) Mutacije koje su izazvane delovanjem nekog specifičnog faktora nazivaju se indukovanim. 25. koje se nazivaju aleli. b) ABO sistem krvnih grupa je pod kontrolom jednog gena koji ima tri različita alela. Rizik da će njihovo dete biti bolesno je: a) 0% b) 25% c) 50% d) 100% . Zaokružite NETAČNU tvrdnju: a) MN sistem krvnih grupa je pod kontrolom jednog gena koji ima dva različita alela. 24. Zaokružite tačnu tvrdnju: a) Geni mogu da postoje u više različitih formi. osobine ponašanja i ostale. Osoba obolela od Hantingtonove bolesti. d) Sve navedeno je tačno. c) Uzrok Hantingtonove bolesti je mutacija tipa povećanog broja kopija tripleta nukleotida. b) Fenotip neke jedinke čine njene osobine – morfološke. d) Aleli koji određuju MN sistem krvnih grupa su međusobno kodominantni. sklopila je brak sa zdravom osobom. koja je heterozigot za mutaciju. d) Po svom uticaju na nosioce. 27. što znači da: a) je određena sa više gena b) na njeno variranje ne utiče spoljašnja sredina c) su u populaciji najzastupljenije ekstremne vrednosti ove osobine d) sve navedeno je tačno 26. fiziološke. Težina tela je kvantitativna osobina. b) Mutacije u gametima se prenose na sledeću generaciju. c) U ABO sistemu krvnih grupa alel IA je recesivan u odnosu na alel IB. c) Pod genotipom se podrazumeva genetička konstitucija jedinke. mutacije su uvek štetne.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 23.119 - .

U molekulu DNK: a) adenin je purinska baza koja se sparuje sa citozinom b) guanin je purinska baza koja se sparuje sa citozinom c) adenin je pirimidinska baza koja se sparuje sa timinom d) timin je pirimidinska baza koja se sparuje sa citozinom 2. Jedno Barovo telo imaju: a) normalan muškarac i normalna žena b) muškarac sa Klinefelterovim sindromom i normalna žena c) normalan muškarac i žena sa Daunovim sindromom d) muškarac sa Daunovim sindromom i normalna žena 29. Kom tipu ekoloških faktora pripadaju karakteristike reljefa? a) klimatskim b) edafskim c) orografskim d) biotičkim Test N 1.120 - . U ćelijama prokariota i eukariota nalazi se: a) mitohondrija b) centriol c) ribozom d) jedro 3. Kojoj vrsti pripada "javanski čovek"? a) Australopithecus b) Homo habilis c) Homo erectus d) Homo sapiens 30. Tilakoidni sistem membrana se nalazi u: a) mitohondrijama b) hloroplastima c) lizozomima d) Goldži aparatu .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 28.

Mikrotubule: a) izgrađuju niti deobnog vretena b) su izgrađene od proteina aktina c) su prisutne u jedru bakterija d) učestvuju u kontrakciji mišića 5. Tokom brazdanja zigota: a) blastomere neprekidno rastu b) blastomere se uzastopno dele mitozom . Replikacija DNK se odvija tokom: a) S perioda interfaze b) profaze c) G2 perioda interfaze d) mitoze 7.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 4. U kojoj se od navedenih faza mejoze dešava razmena genetičkog materijala između homologih hromozoma: a) profaza I b) profaza II c) anafaza I d) metafaza II 8. Koja od navedenih ćelija ima haploidni (n) broj hromozoma: a) sekundarna oocita b) prvo polarno telo c) drugo polarno telo d) svi odgovori su tačni 9. Žena je polno zrela kada ima sposobnost: a) pokretanja oogeneze b) stvaranja jajnih ćelija c) pripreme uterusa za implantaciju embriona d) svi odgovori su tačni 10.121 - . Koji način ishrane se sreće kod bakterija: a) hemoautotrofni b) fotoautotrofni c) heterotrofni d) svi navedeni 6.

Ljudski mozak intenzivno raste: a) samo tokom organogeneze b) samo tokom embrionalnog razvića c) tokom embrionalnog razvića i nekoliko godina posle rođenja d) tokom celog života 13. Uzroci procesa starenja mogu da budu: a) mutacije DNK molekula b) skraćivanja krajeva hromozoma c) nusprodukti ćelijskog metabolizma d) svi odgovori su tačni 12.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 c) nastaje blastula koja je veća od zigota d) svi navodi su tačni 11. Šta od navedenog NE pripada perifernom nervnom sistemu: a) moždinski nervi b) kičmena moždina c) parasimpatički sistem d) simpatički sistem 14. Mokraćna bešika je prisutna: a) kod svih kičmenjaka b) kod svih hordata c) samo kod sisara d) kod većine grupa kopnenih kičmenjaka .122 - . Koju vrstu draži primaju taktilni organi: a) mehaničke draži b) termičke draži c) svetlosne draži d) hemijske draži 15. Traheje su organi za: a) varenje b) disanje c) izlučivanje d) primanje termičkih draži 16.

Dva polinukleotidna lanca koji čine molekul DNK: a) su uvijeni u dvolančanu zavojnicu b) se prostiru antiparalelno. Koji od navedenih procesa obezbedjuje prenos genetičke informacije kroz generacije ćelija. što znači da se naspram 5’ kraja jednog nalazi 3’ kraj drugog lanca c) su povezana vodoničnim vezama izmedju naspramnih baza d) svi navodi su tačni 20. čime posle deobe ćerke ćelije dobijaju identičan skup naslednih informacija kao majka ćelija: a) replikacija b) transkripcija c) translacija d) rekombinacija 21. Nastavci koji dovode informaciju do tela nervne ćelije su: a) neuriti b) aksoni c) treplje d) dendriti 19.123 - .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 17. Dovodni sudovi limfnog sistema ulivaju se: a) u neke venske sudove u blizini srca b) direktno u levu srčanu pretkomoru c) u aortu d) direktno u levu srčanu komoru 18. Kodon AUG: a) je startni kodon b) je šifra za aminokiselinu metionin c) se nalazi na iRNK d) sve navedeno je tačno . U jedru eukariotskih ćelija za molekule DNK su čvrsto vezani proteini i oni učestvuju u održavanju: a) primarne strukture DNK b) sekundarne strukture DNK c) tercijarne strukture DNK d) nijedan odgovor nije tačan 22.

XXYY? a) jedno b) dva c) tri d) nijedno 25. u F2 generaciji se dobija fenotipski odnos: a) 3:1 b) 1:1 c) 9:3:3:1 d) 1:2:1 28. koje imaju okruglo i žuto seme (genotip AaBb). Kod čoveka se autozomno recesivno nasleđuje: a) albinizam b) daltonizam c) polidaktilija d) šećerna bolest 26.XXY ima: a) Daunov sindrom b) Tarnerov sindrom c) Klinefelterov sindrom d) sindrom mačjeg plača 27.124 - . što znači da: a) je određena samo jednim genom b) na njeno variranje utiče i spoljašnja sredina c) su u populaciji najzastupljenije ekstremne vrednosti ove osobine d) sve navedeno je tačno 29. Težina tela je kvantitativna osobina.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 23. Kom tipu ekoloških faktora pripada svetlost: a) klimatskim b) edafskim . Koliko Barovih tela ima muškarac sa kariotipom 48. Kada se ukrste dve biljke graška iz F1 generacije. Osoba sa kariotipom 47. ABO sistem krvnih grupa kod ljudi je pod kontrolom: a) jednog gena koji ima tri alela b) jednog gena koji ima dva alela c) jednog gena koji ima nekoliko desetina alela d) većeg broja gena koji imaju po jedan alel 24.

Prvi molekul tokom evolucije.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 c) orografskim d) biotičkim 30. bio je: a) DNK b) RNK c) peptid d) protein .125 - . koji je imao ulogu enzima i supstrata kao i sposobnost da se udvaja i nosi informaciju.

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 REŠENJA Test A 1-c 7-d 13-b 19-c 25-c Test B 1-d 7-c 13-c 19-c 25-d Test C 1-e 7-a 13-b 19-4 25-a 2-3 8-c 14DACB 20-c 26-d 3-1 9-a 15-b 21-c 27DCBA 4-5 10-d 16-2 22-c 28-d 5-a 11-b 17-1 23-b 29-1 6-a 12-a 18-c 24-a 30-d 2-a 8-d 14-c 20-d 26-a 3-d 9-c 15-d 21-b 27-c 4-c 10-b 16-a 22-c 28-a 5-b 11-c 17-c 23-b 29-c 6-c 12-c 18-b 24-a 30-a 2-d 8-a 14-a 20-b 26-b 3-c 9-b 15-d 21-a 27-c 4-a 10-d 16-c 22-c 28-b 5-c 11-d 17-a 23-a 29-d 6-a 12-c 18-c 24-c 30-b .126 - .

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Test D 1-a 7-a 13-a 19-d 25-a Test E 1-c 7-a 13-c 19-c 25-d Test F 1-c 7-b 13-b 19-c 25-c 2-b 8-d 14-d 20-a 26-d 3-d 9-b 15-d 21-c 27-d 4-a 10-c 16-d 22-d 28-c 5-d 11-c 17-a 23-d 29-a 6-d 12-c 18-d 24-b 30-c 2-b 8-d 14-b 20-c 26-a 3-a 9-c 15-c 21-a 27-c 4-d 10-c 16-c 22-c 28-c 5-b 11-a 17-a 23-b 29-a 6-b 12-a 18-b 24-d 30-d 2-a 8-d 14-c 20-a 26-a 3-c 9-b 15-a 21-b 27-d 4-c 10-a 16-d 22-c 28-a 5-d 11-a 17-c 23-c 29-c 6-a 12-b 18-c 24-b 30-d .127 - .

128 - .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Test G 1-c 7-d 13-d 19-a 25-b Test H 1-d 7-b 13-c 19-d 25-d Test I 1-c 7-c 13-d 19-d 25-c 2-d 8-b 14-a 20-d 26-d 3-b 9-d 15-c 21-a 27-b 4-a 10-c 16-b 22-b 28-a 5-d 11-b 17-c 23-c 29-a 6-d 12-c 18-a 24-b 30-a 2-b 8-b 14-d 20-c 26-d 3-b 9-a 15-c 21-a 27-b 4-c 10-b 16-d 22-c 28-b 5-c 11-b 17-a 23-b 29-b 6-c 12-a 18-d 24-d 30-a 2-a 8-d 14-a 20-c 26-a 3-b 9-b 15-b 21-d 27-d 4-c 10-c 16-d 22-c 28-c 5-c 11-c 17-d 23-b 29-c 6-b 12-b 18-d 24-a 30-d .

129 - .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Test J 1-a 7-c 13-c 19-c 25-c Test K 1-b 7-a 13-b 19-d 25-a Test L 1-a 7-c 13-a 19-d 25-b 2-b 8-b 14-d 20-c 26-d 3-b 9-a 15-a 21-d 27-d 4-c 10-c 16-d 22-d 28-a 5-d 11-c 17-b 23-a 29-b 6-d 12-c 18-c 24-d 30-c 2-b 8-d 14-a 20-d 26-a 3-c 9-b 15-b 21-a 27-b 4-b 10-d 16-d 22-c 28-c 5-d 11-a 17-a 23-a 29-a 6-c 12-d 18-a 24-c 30-a 2-a 8-d 14-c 20-c 26-a 3-d 9-c 15-b 21-b 27-b 4-a 10-d 16-d 22-c 28-c 5-a 11-a 17-c 23-b 29-a 6-a 12-d 18-a 24-d 30-a .

130 - .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Test M 1-b 7-d 13-a 19-d 25-a Test N 1-b 7-a 13-b 19-d 25-a 2-c 8-d 14-a 20-a 26-c 3-b 9-d 15-b 21-c 27-c 4-a 10-b 16-d 22-d 28-b 5-d 11-d 17-a 23-a 29-a 6-a 12-c 18-d 24-a 30-b 2-d 8-a 14-c 20-d 26-d 3-c 9-c 15-a 21-a 27-c 4-c 10-b 16-a 22-b 28-b 5-b 11-b 17-c 23-d 29-c 6-b 12-c 18-c 24-c 30-c .

CO2. PbO. Mn2O7.48% natrijuma. P2O3.21% kiseonika i 36. CO2. SO2. SO2 5) Al2O3.1 mol oksida u kome su gvožđe i kiseonik sjedinjeni u masenom odnosu 7:3? (Fe=56) 1) 3 x l022Fe i 2 x 1022 O 2) 2Fe i 3O 3) l.42% vode? (Na=23.2 x l022Fe i 1. SO3. CrO3 3) B2O3. Koliko atoma gvožđa i atoma kiseonika sadrži 0. Al2O3.131 - . Koja je empirijska formula kristalohidrata koji se sastoji iz 18. S=32) 1) Na2SO4 x 2H2O 2) Na2SO3 x 4H2O 3) Na2S2O3 x 5H2O 4) Na2SO4 x 6H2O 5) Na2S4O6 x H2O 2. U kom nizu se nalaze oksidi koji bi u reakciji sa natrijum hidroksidom mogli dati dva tipa soli: jednu kiselu i jednu neutralnu? 1) CO2. P2O5.2. Hemija Test A 1.77% sumpora.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 8.8 x l022 5) 1Fe i 1O 3. CL2. P2O3 .8xl023O 4) 1. SO3. Cl2O 2) CO2. NO2 4) CrO3. ZnO.2xl023Fe i l. Koliko se mililitara azot(II)-oksida i mililitara kiseonika dobija razlaganjem 100 mL azot(IV)-okaida pod istim uslovima: 1) 50 mL azot(II)-okfciida i 50 mL kiseonika 2) 100 mL azot(II)-oksida i 100 mL kiseonika 3) 100 mL azot(II)-oksida i 50 mL kiseonika 4) 75 mL azot(II)-oksida i 25 mL kiseonika 5) 50 mL azot(II)-oksida i 100 mL kiseonika 4. Cl2O5. 19. SO3. SO2. 25.

8 2) 8. azot-monoksid i voda. U kojoj od navedenih reakcija je sulfitna kiselina oksidaciono sredstvo: 1) H2SO3 + H2O2 = H2SO4 + H2O 2) H2SO3 + 2KMnO4 + 2KOH = 2K2MnO4 + H2SO4 + H2O 3) 2H2S + H2SO3 = 3S + 3H2O 4) H2SO3 + J2 + H2O .1 g/L dodatoje 200 mL vode.132 - . U 50 mL rastvora kalcijum-hlorida. za pravljenjc 200 mL rastvora koji u jednom litru sadrži 0.44 .H2SO4 + 2HJ 5) 3H2SO3 + 2KMnO4 + H2O = MnO2 + 3H2SO4 + 2KOH 6.11 3) 0.22 2) 1.68 4) 24. U reakciji bakra sa razblaženom azotnom kiselinorn nastaje bakar(II)nitrat. Koliko je potebno mililitara rastvora natrijum-nitrata koji u jednom litru sadrži 17g.96 2) 22. Koliko će grama magnezijum primarnog fosfata nastati u reakciji magnezijum-hidroksida sa 400mL rastvora fosforne kiseline čija je koncentracija 0. Koliko je potrebno miligrama kalijum-hlorida za neutralizaciju 40 mL rastvora azotne kiseline u kome je pH=l? (disocijacija je potpuna) (K=39) 1) 112 2) 224 3) 56 4) 448 5) 168 10.4 3) 13. N=14) 1) 25 2)100 3) 10 4) 20 5) 50 8.02 9.5) 1) 2.01 5) 0.4xl020 5) 6xl020 11.2 5) 17. Kolika je koncentracija supstance (mol/L) tako dobivenog rastvora? (Ca=40. Koliko će se osloboditi milimetara azot-monoksida (normalni uslovi) u reakciji 38. P=31) 1) 21.2 mol/L? (Mg=24.4 mg bakra sa razblaženom azotnom kiselinom (Cu=64) 1) 8.1 mol natrijum-nitrata? (Na=23.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 5. koncentracije 11. Cl=35.72 3) 9. Kolika je koncentracija hidroksidnih jona u rastvoru koji u 400 mL sadrži 0.005 4) 0.44 4) 89.0004 mola hlorovodonične kiseline? 1) 103 2) 10-11 3) 4x10-4 4) 2.6 5) 896 7.

5g kalcijum-karbonata.2 mol/L sumpor-trioksida. Koliko gasa se izdvojilo u toku procesa? (Ca=40) 1) 56 mL sumpor-dioksida 2) 25 mL ugljen-monoksida 3) 0. Pri razlaganju sumpor(VI)-oksida (sumpor-trioksida) na sumpor(IV)-oksid (sumpor-dioksid) i kiseonik pod određenim uslovima u ravnoteži se nalazi 0.6 mol/L kiseonika. Sagorevanjem 0.880 g CO2 0.025 L ugljen-dioksida 4) 5600 mL sumpor-dioksida 5) 0.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 12. Gas nastao u toku alkoholnog vrenja muti krečnu vodu taložeći 2.24 2) 2.08 g etanola 5) 0.08 g etanala 2) 0.4 mol/L sumpor-dioksida i 0.4 3) 24 4) 0.133 - .56 L ugljen-dioksida 16. Konstanta ravnoteže ove reakcije iznosi: 1) 0.8 mL etina (normalni uslovi) u prisustvu jona žive dobija se: 1) 3. Koje od navedenih jedinjenja predstavlja njegov izomer? 1) CH3CH(CH3)CH2CH2CH3 2) CH3CH(CH3)CH3 3) ciklopentan 4) CH3CH(CH3)CH2CH3 5) benzen 17.308 g etanola 3) 0.308 g etanala 4) 3.42 5) 4.2 14. Koja od navedenih smeša rastvora ima puferska svojstva? 1) HCl + Na2SO4 2) 2) NH3 + NH4Cl 3) H2S + Na2HPO4 4) HCl + NH4Cl 5) H3PO4 + Na2SO4 15. 0.616 g etanala . Koje jedinjenje sa sumpornom kiselinom daje so koja u vodenom rastvoru hidrolizuje? 1) NaOH 2) BaO 3) BeO 4) K2O 5) CaO 13.432 g H2O.004 mola nekog ugljovodonika sa normalnim nizom dobija se 0. U reakciji vode i 156.

Jedinjenje molekulske formule C4H8O2 čijom se hidrolizom dobija metanol je: 1) 2-metil-propanska kiselina 2) butanska kiselina 3) etil-metanoat 4) etil-etanoat 5) metil-propanoat .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 18. Koliko ima izomernih etara čija je molekulska formula C4H10O? 1) 2 2) 3 3) 4 4) 5 5) 6 19.6-trihalogen fenol 2) etri 3) estri 4) halogenidi fenola 5) monohalogen-supstituisani fenol 20. 1) 3.4-butandiola.4 g 1.2 21. Koja od navedenih kiselina ima najmanju vrednost za pKa? 1) heksadekanska 2) trihloretanska 3) 2-hlorbutanska 4) 2-hidroksipropanska 5) etanska 23. Koja od navedenih jedinjenja u slabo baznoj sredini ne podležu aldolnoj adiciji? 1) etanal i propanon 2) propanal i propanal 3) metanal i propanon 4) metanal i metanal 5) etanal i metanal 22. (S=32) 1) 102 2) 50.4. Dejstvom acil-halogenida na fenole nastaju. Izračunajte masu ciklopentantiola koja sadrži istu količinu sumpora kao 24.134 - .1 3) 40.4 5) 10.8 4) 20.

Koja od navedenih aminokiselina ima dva hiralna ugljenikova atoma? 1) triptofan 2) cistin 3) lizin 4) arginin 5) metionin 28.135 - . Najveći procenat azota sadrži: (N=14) 1) anilin 2) pirimidin 3) nitrobenzen 4) trietilamin 5) piridin 27. Koje od navedenih jedinjenja ima najviše izražene bazne osobine? l) ciklopentankarboksiamid 2) anilin 3) metil-aminhlor-hidrat 4) benzenamin 5) N-metil-aminoetan 26.5 g te kiseline adira 120 g broma? (Br=80) 1) 1 2) 2 3) 3 4) 4 5) 6 . Invertni šećer je smeša: 1) glukoze i galaktoze 2) galaktoze i fruktoze 3) dva molekula galaktoze 4) glukoze i fruktoze 5) dva molekula glukoze 29. Etil-uretan spada u: 1) amid-estre 2) diestre 3) hlond-estre 4) diamide 5) dihloride 25.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 24. Koliko dvostrukih veza sadrži nezasićena masna kiselina (Mr=278) ako 69.

Koliko se oslobodi mililitara azota pri sagorevanju 300 mL amonijaka u prisustvu kiseonika? (Zapremine gasova su svedene na iste uslove) 1) 75 2) 66 3) 600 4) 150 5) 300 4.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 30.6 mola neutralne soli? 1) B2O3 2) Bi2O3 3) Na2O 4) Fe2O3 5) Al2O3 .5 x 1021 2. Koja je empirijska formula jedinjenja u čiji sastav ulaze vodonik. Metil-jodid i benzen u prisustvu aluminijum-hlorida reagu i daju: 1) etilbenzen 2) stiren 3) benzil-jodid 4) jodbenzen 5) toluen Test B 1. Koliko se atoma nalazi u 56 mL helijuma (normalni uslovi)? 1) 3 x 1021 2) 6 x 1021 3) 3 x 1022 4) 0. ugljenik.6 mola sumporne kiseline daje 0.5 x 1021 5) 1. kiseonik i azot u masenom odnosu 1:3:4:7? (N=14) 1) CH4ON2 2) CH3O2N 3) C2H5ON 4) C3H4ON2 5) C2H7ON2 3.136 - . Koji od navedenih oksida pri reakciji sa 0.

4 4) 896 5) 89.5). Koliko se dobija grama kalcijum hlorida isparavanjem vode iz 100 mL rastvora koncentracije 4 mmol/L? (Ca=40. U reakciji razblažene azotne kiseline sa sumporastom kiselinom nastaju sumporna kiselina.4 5) 44. Koliko mililitara vode treba dodati u 200 mL rastvora KOH čija je koncentracija 0.96 2) 1. Koja reakcija je moguća: 1) 2Ag+H2SO4 = Ag2SO4+ H2 2) Zn + 2H2SO4 = ZnSO4+SO2 + 2H2O (razblažena H2SO4) 3) Hg+ 2HNO3 = Hg(NO3)2+ H2 4) Cu + 2HCl = CuCl2 +H2 5) Mg+ H2SO4 = MgSO4+ H2 6. 1) 44. 1) 80 2) 800 3) 400 4) 200 5) 100 8.25 mol/L da bi se dobio rastvor koii sadrži 2.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 5.92 g sumporaste kiseline? (S=32) 1) 8.8 g/L KOH? (K=39).344 3) 134. Koliko će se mililitara azot(II)-oksida (normalni uslovi) osloboditi kada reaguje 4. azot(II)-oksid (azot-monoksid) i voda.137 - .6 7. Cl=35.4 x 10-3 9.4xl03 2) 0. pH rastvora koji u 20L sadrži 2 x 10-2 mola hidroksilnih jona u odnosu na pH čiste vode je: 1 ) veće za 4 2) manje za 2 3) veće za 10-4 4) manje za 4 5) manje za 103 .444 3) 444 4) 44.

U kom zapreminskom odnosu treba da se pomešaju: A.3 mol/L? (Ca=40. rastvor koji u 1 L sadrži 29.6 12. Koji od navedenih gasova stupa u reakciju sa rastvorom hlorovodonične kiseline? 4) N2O 5) NH3 1) NO 2) AsH3 3)SO2 16.6 g magnezijum-hidroksida. U kom od sledećih rastvora elektrolita je koncentracija OH jona veća nego u vodi? l) NaNO3 2) KCl 3) CaOHCl 4) NH4Cl 5) NaHSO4 14. Mg =24) 1) 1:3 2) 1:1.5 3) 2:4.8 2) 560 3) 672 4) 224 5) 448 . pokazivati najviši osmotski pritisak? 1) saharoze 2) kalijum-sulfata 3) kalijum-hlorida 4) aluminijum-hlorida 5) karbamida 15. P=3l). Koliko je potrebno miligrama kalijum-hidroksida za neutralizaciju 40 mL rastvora azotne kiseline u kome je pH=1? (disocijacija je potpuna) (K=39) 1) 56 2) 448 3) 168 4) 112 5) 224 11. Koliko mL hlora treba da izreaguje sa ugljen(II)-oksidom da bi nastalo 448 mL fozgena? (normirani uslovi) 1) 44.3 4) 186 5) 18.01 mol/L. koncentracije 0. Koliko će se dobiti grama neutralne soli u reakciji kalcijum-oksida sa 200 mililitara rastvora fosforne kiseline koncentracije 0.93 2) 93 3) 9.5 4) 2:6 5) 1:7.4 g sumporne kiseline i B.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 10.138 - . Koji će od vodenih rastvora. 1) 0.5 13. rastvor koji u 1 L sadrži 11. da bi se dobio rastvor koji reaguje neutralno? (S=32.

Koje od navedenih jedinjenja sa halogenovodoničnim kiselinama gradi soli? 1) benzen 2) piridin 3) o-krezol 4) tiofen 5) furan 20.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 17. Koje je to jedinjenje? 1) N-metil-N-nitrozoanilin 2) sulfanilamid 3) kadeverin 4) histamin 5) prolin 22.139 - . Molekulske mase N-acetil-beta-D-glukozamina i beta-D-galakto-zamina se razlikuju za: 1) 58 2) 16 3) 57 4) 14 5) 42 18. Koje od navedenih jedinjenja ima najviše izražene bazne osobine? 1) N-metil-aminoetan 2) aminoetan 3) benzilamin 4) anilin 5) ciklopentankarboksamid 21. Koje od navedenih jedinjenja je etil-karbamat? 1) H2NCH2COOC2H5. Koje od navedenih jedinjenja sadrži 28 g azota u jednom molu: 1) histamin 2) pirol 3) hinolin 4) piridin 5) triptofan 19. 0. 2) H2NCOOC2H5 3) H2NCO-COOC2H5 4) CH3CH2CONH2 5) H2NC6H4COO2H5 .5 mola jednog od navedenih jedinjenja sadrži 9 x 1023 atoma azota.

Orto-hidroksi-benzoeva kiselina je: 1) oksalna kiselina 2) salicilna kiselina 3) vinska kiselina 4) tereftalna kiselina 5) ftalna kiselina 25. Jedinjenje čijom oksidacijom nastaje proizvod koji ne redukuje Fehlingov rastvor.4-butantiol i ciklopentantiol se razlikuju u molekuskoj masi za (S=32). 1) 24 2) 12 3) 32 4) 44 5) 20 28. koliko je za to utrošeno mL kiseonika (isti gasni uslovi)? 1) 150 2) 25 3) 50 4) 100 5) 75 .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 23.140 - . Ako je pri sagorevanju etanola dobijeno 50 mL ugljen-dioksida. Jedinjenje molekulske formule C4H8O2 čijom se hidrolizom dobija metanol je: 1) etil-metanoat 2) 2-metil-propanska kiselina 3) butanska kiselina 4) metil-propanoat 5) etil-etanoat 24. Po kojoj hemijskoj osobini se razlikuju etanal i propanon? 1) reaguju sa aminima 2) podležu aldol adiciji 3) reaguju sa HCN 4) reaguju sa alkoholima 5) polimerizuju se 26. a pokazuje pozitivnu jodoformsku reakciju je: 1) etanal 2) 2-propanol 3) alil-alkohol 4) metanal 5) benzil-alkohol 27. 1.

Koja količina hlora se adira na 12 grama ugljovodonika formule C3H4.6 grama proizvoda? (C1=35. kolika iznosi masa jednog atoma hlora? 1) 5.06 4) 6 5) 1.8 x 10-23 g 3) 1.2 30.3 mola CO2 4) 4.9 x 10-23 mg 3. a različitim masenim brojem 2) Istim brojem protona 3) Istim masenim brojem.8 x 1022 molekula H2 3) 0. a različitim atomskim brojem 4) Istim brojem elektrona 5) Istim brojem protona. Ako je relativna molekulska masa hlora 71.5) 1) 0. Koji od navedenih uzoraka ima najmanju zapreminu pod normalnim uslovima? 1) 24 g ozona 2) 1.8 x 10-22 g 4) 5.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 29. a različitim brojem neutrona 2. ako je pri tome dobijeno 54. Izobari su atomi sa: 1) Istim rednim brojem. Kod kog od navedenih jedinjenja se javlja cis-trans izomerija? 1) 2-pentina 2) 4-metil-l-pentena 3) 1.4 x 1023 atoma helijuma .3-dimetil ciklopentana 4) 3-metil-l-butina 5) izoprena Test C 1.141 - .9 x 10-23 kg 2) 1.9 x 10-23 g 5) 5.8 x 1023 atoma azota 5) 2.3 3) 0.6 2) 0.

Ovo tvrđenje je: 1) Gej-Lisakov zakon 2) Zakon ekvivalenata 3) Zakon stalnih masenih odnosa 4) Zakon o održanju mase 5) Zakon višestrukih masenih odnosa 5.+ 5H2O2 + 6H+ = 2Mn2++ 3H2O + 7O2 5) 2MnO4. Na=23) .+ 5H2O2 + 6H+ = 2Mn2++ 3H2O + 5O2 3) MnO4. NASTAVAK 1) 2MnO4. Ako reaguje 1 g natrijuma i 1 g kalijuma sa 100 mL vode koncentracije dobijenih rastvora su: 1) Jednake 2) Koncentracija rastvora natrijum-hidroksida je 1.6 puta veća 5) Koncentracija rastvora kalijum-hidroksida je 1.+ 5H2O2 + 3H+ = Mn2++ 3H2O + 5O2 4) MnO4. 1) Cl Al S Mn P 2) B Fe S P N 3) Hg Zn S P Br 4) B C J Mn S 5) Br Be S P K 6.6 puta veća 4) Koncentracija rastvora natrijum-hidroksida je 0.+ 3H2O2 + 6H+ = 2MnO2+ 8H2O + 3O2 7. Zaokruži niz u kome se nalaze samo elementi koji mogu graditi kisele okside.05 mol/L u rastvor hlorovodonične kiseline? 1) 224 2) 896 3) 560 4) 56 5) 112 8. Ako dva elementa reaguju gradeći više različitih jedinjenja onda se ista masa jednog elementa jedini sa različitim masama drugog elementa koje međusobno stoje u odnosu malih celih brojeva.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 4. koncentracije 0.7 puta veća 3) Koncentracija rastvora kalijum-hidroksida je 0. Zaokruži jednačinu koja je tačna. Koliko se mililitara gasa (normalni uslovi) izdvaja pri ukapavanju 200 mL rastvora kalijum-permanganata.+ 5H2O2 + 6H+ = 2Mn2++ 8H2O + 5O2 2) 2MnO4.142 - .7 puta veća (K=39.

CH3COO4) H+.143 - . HSO4-. HSO4-. NH3.94 5) 19.15 mol/L kalcijum-hidroksida i 300 cm3 rastvora koji sadrži 0. Cl-. CH3COOH. 1) OH-.7 2) 31 3) 97 4) 1. Kolika je koncentracija H+ jona u rastvoru nastalom mešanjem 200 cm3 rastvora koji sadrži 0. Cl.05 2) 0. CH3COO3) OH-.02 2) 0.005 3) 0.hidroksida? 1) 0.2 mol/L hlorovodonične kiseline? 1) 10-7 2) 3 x 10-2 3) 7 4) 3 x 10 5) 1.02 mola kalijum-hidroksida? (K=39.jona manja nego u vodi? 1) NaOH 2) CH3COONa 3) K2HPO4 4) CaOHNO3 5) NH4Cl 13.01 4) 105) 2 x 10-5 11. U kom od sledećih rastvora elektrolita je koncentracija OH. Cl-. NH3.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 9. NH3. NH3. CH3COO5) H2. H2SO4. Cl-. Koliko će se dobiti mola soli uvođenjem 4480 mL amonijaka (normalni uslovi) u zasićen rastvor bakar(II). SO42-. NH3. NH4+. HCl.004 3) 0. Cl-.4 10. SO42-. CH3COO14. Koliko će se dobiti grama normalne (neutralne) soli u reakciji hrom (VI)oksida sa 0.1 4) 1 5) 5 . Kolika je koncentracija rastvora KMnO4 (mol/L) ako 20 mL ovog rastvora oslobodi 127 mg J2 iz rastvora KJ u kiseloj sredini? (J=127) 1) 0.5 x 10-12 12. Cr=52) 1) 9. CH3COO2) H2O. H+. Zaokruži niz u kome se nalaze samo odgovarajuće konjugovane baze sledećih kiselina: H3O+.

2 5) 448 16.4 17. Koliko će se osloboditi mililitara gasa (normalni uslovi) rastvaranjem 540 mg aluminijuma u natrijum-hidroksidu? (Al=27) 1) 1344 2) 6720 3) 672 4) 67.2-dimetil-propanol 20. Koji od navedenih alkohola na višim temperaturama u prisustvu mineralnih kiselina najlakše podleže dehidrataciji? 1) 2-etil-1-butanol 2) 2-metil-1-propanol 3) 2-metil-2-propanol 4) 1-butanol 5) 2.8 4) 448 5) 22. Naziv tog alkena je: (Br=80) 1) 2-buten 2) 3-penten 3) 2-heksen 4) 3-heksen 5) 2-hepten 18.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 15. Koliko ima izomernih aromatičnih jedinjenja sa molekulskom formulom C7H8O ? 1) 2 2) 3 3) 4 4) 5 5) 6 . 21 gram alkena (normalnog ugljovodoničnog niza. Koliko će se osloboditi mililitara gasa (normalni uslovi) rastvaranjem 6x 1020 molekula kalcijum-karbida u vodi? 1) 224 2) 22400 3) 44. sa dvostrukom vezom između drugog i trećeg C-atoma) vezuje 40 grama broma.144 - . Kolika je molekulska masa zasićenog monohidroksilnog alkohola ako se iz 4.44 grama tog alkohola u reakciji sa natrijumom oslobodi 672 cm3 vodonika (normalni uslovi)? (Na=23) 1) 72 2) 86 3) 60 4) 88 5) 74 19.

Molekulske mase holina i acetil-holina se razlikuju za: (N=14) 1) 43 2) 59 3) 60 4) 44 5) 42 25.6 2) 64 3) 72. Indol je kondenzovan biciklični sistem koji se sastoji od: 1) benzena i pirola 2) piridina i pirola 3) benzena i pirolidina 4) piperidina i pirola 5) piperidina i pirolidina 26. Jednobazna karboksilna kiselina ima 31.8 24.145 - . Njena molekulska masa je: 1) 60 2) 102 3) 46 4) 74 5) 88 23. Koliko se dobija grama soli uvođenjem 0.4 5) 28. kada je u pitanju histidin ? 1) sadrži imidazolovo jezgro 2) može da reaguje sa metilaminom 3) može da reaguje sa formaldehidom 4) ne spada u esencijalne aminokiseline 5) sa alaninom daje dva različita jedinjenja .3 mola N-metil-anilina odgovarajućim postupkom ? (N=14) 1) 124 2) 138.5 4) 74. Koliko nastaje grama N-metil-N-nitrozoanilina iz 0.5 3) 140. Koje od navedenih jedinjenja sa gvožđe(III)-hloridom daje obojeni kompleks? 1) o-krezol 2) biure 3) aceton 4) oksiprolin 5) metil-propil-etar 22.37% kiseonika.4 mola ugljen(IV)-oksida u vodeni rastvor natrijum-fenoksida na temperaturi od 160oC ? (Na=23) 1) 57. Koje od navedenih tvrđenja nije tačno.4 5) 40.8 27.8 4) 36.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 21.

11 x 10-22 4) 4.8 x 1023 3) 6 x 1023 4) 1. Relativna atomska masa joda je 127.2 mola serilarginina ? 1) 3 x 1024 2) 1. J. U vodenom rastvoru D-glukoze najmanje ima: 1) alfa-D-glukopiranoznog oblika 2) alfa-D-glukofuranoznog oblika 3) acikličnog oblika 4) beta-D-glukopiranoznog oblika 5) beta-D-glukofuranoznog oblika 30. 1) Li. Ar.23 x 10-19 2. P 5) Na. S.146 - .2 x 1023 5) 2. Mg. O 3) K. Ba 2) F. K. Mg. P.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 28. Cl.4 x 1023 29. Cl.23 x 10-22 5) 4. Zaokružiti niz u kome se nalaze samo oni elementi koji imaju niske vrednosti za energiju jonizacije.23 x 1019 2) 254 3) 2. Br. Ca. B. Koliko ima atoma azota u 0. Mn . Kolika je masa molekula tog elementa izražena u miligramima? 1) 4. Ag 4) Cl. Ca. O. K. Koje od navedenih tvrđenja se ne odnosi na oleinsku kiselinu ? 1) ima 18 ugljenikovih atoma 2) hidrogenizacijom daje stearinsku kiselinu 3) može da reaguje sa bromom 4) ona je esencijalna masna kiselina 5) ima cis-konfiguraciju Test D 1.

Bi2O3. SO2. SO3 4) Ag2O. CO2. Cl2O3 5) As2O3. NO 3) PbO. P2O3.147 - . CO. N2O.6 5) 168 .8 4) 5.89 2) 6.80 4) 11. As2O5 2) BeO. Koliko mililitara koncentrovane H3PO4 (85%. Ako dva gasa koja se nalaze pod istim uslovima (P i T) zauzimaju istu zapreminu moraju da imaju: 1) isti broj atoma 2) istu gustinu 3) istu masu 4) isti broj molekula 5) istu molekulsku masu 5.72 7. CO. Mn2O7. Koje od navedenih jedinjenja u vodi daje sulfidne jone? 1) CS2 2) Na2S 3) Na2SO3 4) Na2SO4 5) Na2S2O3 6. Cl2O5. CO2.5 x 10-2 2) 2 x 10-2 3) 10-2 4) 10-1 5) 2 x 10-1 8. FeO. KO2. BeO. Kolika je koncentracija Na+(broj mol-jona Na+ u 1L rastvora) koji u 200 mL sadrži 117 mg NaCl i 142 mg Na2SO4? 1) 1.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 3. gustine 1.52 5) 15. U kom nizu oksida se nalaze samo oni koji će reagovati sa kalijum-hidroksidom? 1) N2O.4 mol/L? (P=31) 1) 3.7) treba odmeriti za pravljenje 250 mL rastvora koji sadrži 0. B2O3 4. Koliko treba mg KOH da bi se napravilo 300 mL rastvora čiji je pH=12? (K=39) 1) 56 2) 28 3) 16. CuO.78 3) 9. P2O3.

N2O. Ba. Zaokruži niz u kome se nalaze samo jedinjenja čiji vodeni rastvori reaguju bazno? 1) Na2O.15 5) 1. Zn. ZnSO4. BaOHNO3.372oC ? ( KH2O= 1.06 4) 0. Koliki je molalitet rastvora kalijum-nitrata ako je njegova tačka mržnjenja 0. NaNO3.12 4) 2. NaHCO3 11.04 5) 0. K2O.02 3)0. K3PO4. Li 4) K. Ca.24 5) 3.15 4) 0.05 2) 0. Koliko ima milimolova u jednom litru rastvora dobijenog mešanjem 100 mL rastvora glukoze koncentracije 18 g/L i 100 mL rastvora koji u 1L sadrži 9 g glukoze ? (Mglukoze=180) 1) 75 2) 15 3) 5 4) 10 5) 750 . Koliko miligrama natrijum-hidroksida treba dodati u 250 mL vode da bi se u toj zapremini nalazilo 9 x 1018 jona OH.112 2) 0. Al 14. AlOHSO4.86 oC . CaOHCl.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 9. Koliko je molova joda oksidisano u jodnu kiselinu pomoću koncentrovane azotne kiseline. BaOHCl. NH4Cl 3) K2O. CaOHJ.1 3) 0. Ba.? (Na=23) 1) 0. BaO. Ag. Li. Koliko m3 ugljen-dioksida (normalni uslovi) može da apsorbuje 3.2 5) 0. Hg 2) Na.03 4) 0. 1) Na. Na.01 2) 0.5 10.148 - . Na2CO3 2) Na2HPO4. Zn 5) K. ako se tom prilikom oslobodi 8. Na2CO3.10 13. Zn.25 12. Mg. Au. Li. Cu. BaO.96 litara gasa (normalni uslovi)? 1) 0. K2S. Mg.05 15. Li. Be 3) K. Ba.31 3) 1. Na2S. K2CO3 4) NH4NO3. KHCO3 5) N2O. Zaokruži niz u kome se nalaze samo oni metali koji mogu istisnuti vodonik iz razblažene sumporne kiseline.1 kg natrijum-oksida? (Na=23) 1) 0. α=100% ) 1) 0.6 2) 6 3) 0.

V2 4 puta 3) V1 6 puta.64 2) 11.9 3) 1.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 16.149 - .75 3) 27.775 5) 22. N=14) 1) 1. Za koliko jedinica se promeni oksidacioni broj ugljenikovog atoma pri procesu oksidacije metanola do metanala? 1) 2 2) 3 3) 8 4) 1 5) 4 21. Koliko puta će se promeniti brzine V1 i V2 sledeće povratne reakcije: 2NO(g) + O2 (g) ⇔ 2NO2 (g)ako se pritisak gasne smeše poveća dva puta (T=const. Koje tvrđenje je tačno: 1) Polimerizacija alkena u prisustvu peroksida je adiciona polimerizacija 2) Kod 1-butena se javlja cis-trans izomerija 3) Krakovanjem propana u zatvorenom sudu gasni pritisak se smanjuje 4) U molekulu etena prostorni raspored atoma je linearan 5) Vodonična veza se uspostavlja između molekula katehola 22.4 5) 0. Koja od navedenih reakcija nije moguća pod običnim uslovima? 1) ciklopentil-hlorid sa natrijum-hidroksidom 2) hlor-benzen sa kalijum-hidroksidom 3) brom-fenil-metan sa natrijum-hidroksidom 4) metil-hlorid sa amonijakom 5) 1-hlor-butan sa natrijum-hidroksidom .175 2) 31.) ? 1) V1 4 puta.75 4) 2. Koliko grama bazne soli nastaje u reakciji azotne kiseline sa 50 mL rastvora kalcijum-hidroksida koncentracije 0. Molekulska formula jedinjenja je C4H10O.5 . Koliko će se dobiti grama hlornog kreča u reakciji 560 mL hlora (normalni uslovi) sa odgovarajućom količinom kalcijum-hidroksida? (Cl=35.119 18. Koliki je broj mogućih izomera? 1) 4 2) 5 3) 6 4) 7 5) 8 20. V2 4 puta 5) V1 i V2 ostaju iste 17. V2 4 puta 4) V1 8 puta.19 4) 16.2 mol/L? (Ca=40. Ca=40) 1) 3. V2 2 puta 2) V1 4 puta.875 19.

Koji odgovor je tačan? Propanska kiselina se može dobiti: 1) Oksidacijom butanona 2) Oksidacijom akroleina 3) Hidrolizom propil-hlorida 4) Hidrolizom propil-etanoata 5) Hidrolizom propil-nitrila . sekundarnih i tercijarnih alkohola 5) primarnih.150 - .i trohidroksilnih fenola 2) alkohola i fenola 3) aldehida i ketona 4) primarnih. 3-hidroksi-butanal nastaje aldolnom adicijom: 1) propanona i etanala 2) etanala i metanala 3) propanona i metanala 4) propanala i metanala 5) dva molekula etanala 27. sekundarnih i tercijarnih amina 26.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 23. Lukasov reagens služi za razlikovanje: 1) mono-. U kom slučaju će se vršiti reakcija kada se u alkalni rastvor jednog od navedenih jedinjenja uvede ugljen-dioksid? 1) o-krezola 2) cikloheksanola 3) sirćetne kiseline 4) 1.dvo. Dejstvom smeše koncentrovane nitratne i sulfatne kiseline na benzen nastaje nitro-benzen. Mehanizam ove reakcije je: 1) Nukleofilna supstitucija 2) Elektrofilna adicija 3) Eliminacija 4) Elektrofilna supstitucija 5) Mehanizam slobodnih radikala 24.2-etandiola 5) dimetiletra 25.

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 28.3 mol/L 2) 1.06 mol/L 4) 440.3 g/L 5) 12.5) 1) 440.06 g/L . Derivat heterocikličnog sistema indola je: 1) Nikotinska kiselina 2) Mokraćna kiselina 3) Prolin 4) Triptofan 5) Piridoksal Test E 1. Maseni udeo HCl u koncentrovanoj hlorovodoničnoj kiselini je w=0. Bakarni novčić mase 6 g je pri rastvaranju u konc. a pri tome se oslobodilo 1680 mL gasa.151 - .206 mol/L 3) 12.37. U reakciji N-metil-benzenamina sa vodom nastaje: 1) Metil-amonijum-hidroksid 2) Benzen-amin 3) Metil-amin 4) Benzen-amonijum-hidroksid 5) N-metil-benzenamonijum-hidroksid 29. Kolika je količinska koncentracija koncentrovane hlorovodonične kiseline? (Cl=35. Koliki je procenat bakra u novčiću? (Cu=64) (normalni uslovi) 1) 80 2) 40 3) 20 4) 75 5) 60 2. sumpornoj kiselini prešao u odgovarajuću so. a njena gustina ρ=1. U reakciji alkil-hlorkarbonata sa amonijakom nastaje: 1) Karbaminska kiselina 2) Ksantat 3) Alkil-karbamat 4) Biure 5) Ureid 30.19 g/mL.

NaNO2. Koja je empirijska formula jedinjenja u čiji sastav ulaze vodonik. ZnO. J. K. kiseonik i azot u masenom odnosu 1:3:4:7 ? (N=14) 1) C2H7ON2 2) CH4ON2 3) CH3O2N 4) C2H5ON 5) C3H4ON2 7.5 4) 4.5 5) 560 5) BaO . U kom nizu se nalaze samo metali: 1) J. K 3) BaO. Koliko će se dobiti molova neutralne (normalne) soli dejstvom 200 mL rastvora fosforne kiseline koncentracije 2 mol/L na magnezijum-oksid? 1) 0.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 3.6 2) 44. KHS 5) AlOHSO4. Koliko će mililitara vode (u tečnom stanju) nastati iz 0. ZnOHCl. As.5 2) 2. ugljenik. CaOHJ 5. 4) 0. S 4) Ag. KHS. He. BaOHNO3.1 4) 0. NaOH 2) K2O. Koji oksid sa vodom daje dvokiselu bazu: 2) K2O 3) N2O3 4) Cl2O 1) CO2 8. Ba(OH)2. ZnOHCl.05 6. Ca 2) Br. Be 9.5 3) 0. Cl. Vodonik i kiseonik su sjedinjeni u vodi u masenom odnosu 1:8.25 5) 0. kada 40 mL tog rastvora pri reakciji sa natrijum-hidroksidom daje 448 mL amonijaka (normalni uslovi)? 1) 0. NaHCO3 4) NaHCO3.5 g vodonika i 8 g kiseonika? 1) 5. Si 5) Hg.2 3) 0. B. KCN. B. Koliko ima molova amonijum-sulfata u jednom litru rastvora. AlOHSO4.152 - . BaO. KOH. BaO.4 2) 0. As. C. U kom nizu se nalaze samo ona jedinjenja čiji vodeni rastvori reaguju bazno? 1) Li2O. NH3. Al. He. Si. Bi 3) Hg. NaHS.5 3) 8. NaHS. Cs.3 5) 1 4. Sn. Bi.

Pri zagrevanju amonijum-hlorida se izdvojilo: 1) 4. nastaje rastvor za čiju neutralizaciju je potrebno 20 mL rastvora hlorovodonične kiseline koncentracije 0. Au. Al. Ag. U kom zapreminskom odnosu treba da se pomešaju: rastvor A koji u 1L sadrži 29. Ag.8 mL amonijaka 5) 224 mL amonijaka .05 mol/L ? (K=39) 1) 300 2) 250 3) 200 4) 150 5) 100 12. U kojoj od navedenih reakcija je došlo do redukcije žive? 1) 2Hg + O2 = 2HgO 2) Hg(NO3)2 + 2HCl = HgCl2 + 2HNO3 3) SnCl2 + HgCl2 = SnCl4 + Hg 4) HgJ2 + 2KJ = K2[HgJ4] 5) HgCl2 + K2S = HgS + 2KCl 11. Koliki je pH rastvora koji u 50 mL sadrži 3. Ca 3) Na. Fe.15 g azotne kiseline? (N=14) 1) 0. Zn. Mg=24) 1) 1 : 3 2) 1 : 1. Rastvaranjem u vodi gasa koji se izdvojio pri zagrevanju čvrstog amonijumhlorida sa kalcijum-oksidom.6 g magnezijumhidroksida.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 10.5 14. Zn 2) K.153 - . Zn.5 3) 2 : 4. Zaokruži niz u kome se nalaze samo oni metali koji kada su uronjeni u rastvor svojih soli mogu otpuštati jone u rastvor. Al.1 mol/L. Al. Mg. Zn. Cu 4) Li. da bi se dobio rastvor koji reaguje neutralno? (S=32.5 4) 2 : 6 5)1 : 7. Mg.05 2) 0.5 3) 1 4) 14 5) 0 13. Ca. Koliko mililitara rastvora koji sadrži 28 g/L KOH treba razblažiti da bi se dobilo 1. Fe 5) Ca. Cu. Fe. 1) K.48 mL azota 2) 224 mL azota 3) 448 mL azota 4) 44.5 L rastvora čija je koncentracija 0.4 g sumporne kiseline i rastvor B koji u 1L sadrži 11. Zn 15.

2 2) 4. Aspirin se može dobiti reakcijom anhidrida sirćetne kiseline sa: 1) pinakol-hidratom 2) para-amino-benzoevom kiselinom 3) rezorcinolom 4) orto-hidroksi-benzoevom kiselinom 5) acetamidom 20.8 4) 6.6 3)13. Koliko će se grama vodonika potrošiti za potpunu hidrogenizaciju 0. Jedinjenje čija je formula CH3(CH2)6CH2-O-NO2 je: 1) nitro jedinjenje 2) nitril 3) amid 4) estar azotaste kiseline 5) estar azotne kiseline 17. ako 5.7% C i 14.36 5) 0. Koju molekulsku formulu ima ugljovodonik koji se sastoji iz 85.9 5) 3.8 3) 3.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 16.154 - .3% H. Kod kog od navedenih jedinjenja se ne vrši supstitucija -OH grupe pod običnim uslovima? 1) metanske kiseline 2) jabučne kiseline 3) benzil-alkohola 4) katehola 5) 2-metilpropanola-2 .Koliko grama glicerola može nastati saponifikacijom tripalmitoilglicerola? 1) 9.45 40. Tršćani šećer (saharoza) se sastoji od ostataka molekula: 1) glukoze i galaktoze 2) manoze i fruktoze 3) glukoze i fruktoze 4) galaktoze i manoze 5) glukoze i manoze 18.6 4) 0.3 g 22.18 2) 1.54 19.03 mola benzena? 1) 0.6 L tog ugljovodonika na normalnim uslovima teži 7g? 1) CH2 2) C2H4 3) C2H6 4) C2H2 5) CH4 21.

Koliko ima izomernih 2.05 2) 0.24 % kiseonika.3-dimetilheksana? 1) 2 2) 4 3) 6 4) 8 5) 10 28. Jednobazna karboksilna kiselina ima 43.4 5) 0.karbaldehid i acetofenon? 1) reaguju sa hidroksil-aminom 2) reaguju sa Grinjarovim reagensom 3) reaguju sa vodonikom 4) grade poluacetale 5) pokazuju reakciju srebrnog ogledala 25.38 29. Po kojoj hemijskoj osobini se razlikuju cikloheksan.6 g dimetil-etra? (Na=23) 1) 38 2) 3. Koja se količina broma adira na 1 mol acetilena ako iz 1. Njena molekulska masa je: 1) 46 2) 60 3) 88 4) 74 5) 102 24.5 5) 2 27.8 3) 54 4) 5.3g acetilena nastaje 9.3 g bromovanog derivata ? (Br=80) 1) 0. Koliko grama natrijum-metoksida je potrebno da bi se u reakciji sa odgovarajućim alkil-halogenidom nagradilo 4.155 - .01 3) 1 4) 0. Koje od navedenih jedinjenja sadrži 28 g azota u jednom molu: 1) triptofan 2) piridin 3) purin 4) hinolin 5) histamin 26.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 23. Koje od navedenih jedinjenja ne može da gradi enolatni anjon? 1) acetaldehid 2) aceton 3) trimetil-acetaldehid 4) acetofenon 5) izobutil-metilketon .

156 - . U galvanskom spregu koji se sastoji od polućelija Ag+/Ag i Fe3+/Fe2+ spontano se odigrava reakcija: Ag+ + Fe2+ → Ag + Fe3+. + pol 4) katoda. + pol 2) anoda. Koje je to jedinjenje? 1) sulfanilamid 2) kadaverin 3) histamin 4) prolin 5) N-metil-N-nitrozoanilin Test F 1. +/.pol 5) dioda. . 0.12 5) 0.08 4) 0.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 30.pol 3) katoda.02 3) 0. Koliko se cm3 azot (II)-oksida i cm3 kiseonika dobija razlaganjem 200 cm3 azot (IV)-oksida pri istim uslovima? 1) 100 cm3 azot (II) oksida i 100 cm3 kiseonika 2) 200 cm3 azot (II) oksida i 100 cm3 kiseonika 3) 100 cm3 azot (II) oksida i 50 cm3 kiseonika 4) 150 cm3 azot (II) oksida i 50 cm3 kiseonika 5) 50 cm3 azot (II) oksida i 150 cm3 kiseonika 2. Ako element Y ima atomski broj 50 i maseni broj 121 onda ima: 1) 50 protona i 50 neutrona 2) 71 protona i 50 elektrona 3) 50 protona i 71 elektrona 4) 71 protona i 50 neutrona 5) 50 protona i 71 neutrona 4. Srebrna elektroda u ovom spregu je: 1) anoda.pol . Koja količina sumpora nastaje reakcijom 450 cm3 kiseonika sa odgovarajućom zapreminom sumpor-vodonika pod istim uslovima? 1) 0.04 2) 0.06 3. .5 mola jednog od navedenih jedinjenja sadrži 9 x 1023 atoma azota.

ZnO.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 5. PbO 3) PbO. CaO.2 g/cm3 je potrebno za pripremanje 270 g rastvora masenog udela w=32%? (Cl= 35.3 mol/dm3? (N=14) 1) 400 2) 100 3) 600 4) 40 5) 490 9. PbO2. ZnO.6 puta 2) Smanji se 4 puta 3) Poveća se 16 puta 4) Poveća se 4 puta 5) Ne menja se 7.5 g/dm3 da bi se dobilo 500 cm3 rastvora ove kiseline koncentracije 0. Deo toplote (energije) koja se oslobodi u hemijskoj reakciji pri T=const. Direktni stupanj jedne povratne reakcije je endoterman.36. Energija aktivacije suprotnog stupnja je: 1) manja od energije aktivacije direktnog stupnja 2) veća od energije aktivacije direktnog stupnja 3) jednaka energiji aktivacije direktnog stupnja 4) jednaka nuli 5) zbir energija aktivacije direktnog i suprotnog stupnja je jednak nuli. a koncentracija NO smanji dva puta? (T i V = const) 1) Poveća se 1. U kom nizu se nalaze samo amfoterni oksidi: 1) Al2O3. BeO. BeO . BeO. CaO. ZnO. prikazana je kao: 1) P∆V 2) T∆S 3) ∆G 4) ∆H 5) T∆H 6. i p=const. 8. Koliko je cm3 vode potrebno dodati određenoj zapremini rastvora nitratne kiseline koncentracije 94.. CO2. N2O.157 - . Cr2O3. Al2O3. BaO 4) Al2O3. ρ=1. Cr2O3. Koliko cm3 koncentrovane hloridne kiseline masenog udela w=0. a koja se ne može prevesti u rad (neupotrebljiva energija).. N2O 2) ZnO.5) 1) 400 2) 200 3) 100 4) 250 5) 300 10. Kako se menja brzina hemijske reakcije: 2H2(g) + 2NO(g) → 2H2O(l) + N2(g) ako se koncentracija vodonika poveća dva puta. BaO. Na2O2. BaO2 5) PbO2.

H2SO4.HNO3 3) HNO3.8 ⋅ 10−6 4) 3.HClO4 5) HBr.HCN.2 ⋅ 10−5 15. H2S. U kojoj reakciji je voda kiselina: 1) HCl + H2O = 2) NH3 + H2O = 3) H2 SO4 + H2O = 4) H2CO3 + H2O = 5) HCN + H2O = 12. HI.4 mol/dm3 amonijaka i 0.8 ⋅ 10−5 2) 3.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 11. H2CO3.4 mol/dm3 amonijum-hlorida. HBr 4) HClO3.6 ⋅ 10−5 3) 1.8 ⋅ 10−5. Koliko ima C-atoma prvi član homologog niza alkohola koji je optički aktivan? 1) 2 2) 1 3) 3 4) 5 5) 4 .158 - . H3PO4. H2CO3. H2S.H2PHO3. Vrednost K(NH3) = 1.6 ⋅ 10−4 5) 4. Kolika je koncentracija hidronijum jona (mol/dm3) u rastvoru čiji je pOH =11? 2) 10−11 3) 3 4) 10−4 5) 4 1) 10−3 14. HCN 2) H3AsO4. H2PHO3. HCl. Izračunajte koncentraciju OH. 1) 1. H3BO3 . H2CO3. U kom nizu su kiseline poređane po opadajućoj jačini? 1) HClO4.H3PO4. Formula gipsa je: 1) MgSO4 x 7H2O 2) CaSO4 x 2H2O 3) ZnSO4x 7H2O 4) CuSO4 x 5H2O 5) Na2SO4 x 10H2O 16. H3BO3.jona rastvora dobijenog mešanjem 0. H2SO4 13.

Koje od navedenih jedinjenja pod normalnim uslovima ne podleže supstituciji halogena u reakciji sa natrijum-metoksidom? 1) C6H5CH2Br 2) C6H5CH2CH2Br 3) C2H5Br 4) C6H5Br 5) C6H13Br 20.52 4) 6. Koji od navedenih alkohola sa Lukasovim reagensom reaguje trenutno? 1) 2-metilheksan-1-ol 2) 2-metilheksan-2-ol 3) 3.159 - . Reakcijom istih količina propil-hlorida sa amonijakom u prisustvu natrijumhidroksida nastaje jedinjenje: 1) CH3CH2CH2NH2 2) CH3CH2CH2ONa 3) CH3CH2COON 4) CH3COONH4 5) CH3CH2CONH2 19.62 5) 3.46 .73 3) 2. Koje od navedenih jedinjenja ima najnižu tačku ključanja? 1) 3-metilheksan 2) n-pentan 3) 2-metilbutan 4) 2-metilheksan 5) n-heptan 18. O = 16.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 17. Koliko grama odgovarajućeg bromovanog proizvoda nastaje u reakciji 0.94 g fenola sa viškom broma? (Br = 80.4-dimetilheksan-2-ol 4) 3-metilheksan-2-ol 5) 4-metilheksan-2-ol 21.31 2) 1. C = 12. H = 1) 1) 3.

aldehidnu i više hidroksilnih grupa 27.8 3) 52.160 - .2 2) 51.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 22.4 mola anilina sa odgovarajućom količinom nitritne kiseline u prisustvu HCl? (N=14. Koliko se grama benzendiazonijum-hlorida dobija reakcijom 0. Njegovo ime je: 1) pentanal 2) pentanon-2 3) pentanon-3 4) heksanon-2 5) heksanon-3 23. Molekulske mase aspirina i benzoeve kiseline razlikuju se za: 1) 16 2) 18 3) 58 4) 78 5) 98 24.6 5) 49. Cl= 35.4 26.2 4) 56. Sa kojim od navedenih jedinjenja reaguje amonijak i gradi karbamid? 1) CH3COCH2CH2NH2 2) CH3CONH2 3) H3CH2OCOOCH2CH3 4) CH3CH(NH2)COOH 5) CH3COCH2COCH3 25. Oksidacijom jednog karbonilnog jedinjenja vrelom nitratnom kiselinom dobija se smeša etanske i propanske kiseline u odnosu 1:1. Invertni šećer nastaje hidrolizom : 1) glikogena 2) laktoze 3) amiloze 4) celuloze 5) saharoze . Koje od navedenih tvrđenja koje se odnosi na aldonske kiseline nije tačno? 1) Nastaju oksidacijom pentoza 2) Nastaju oksidacijom heksoza 3) U rastvoru se nalaze u laktonskom obliku 4) Redukcijom daju polihidroksilne alkohole 5) Sadrže karboksilnu.5) 1) 56.

161 - .324 kPa i temperaturi T=298 K amonijum-hlorid se spontano rastvara u vodi uz apsorpciju toplote iz okoline. ∆S < 0. Kojom od navedenih reakcija nastaju merkaptidi? 1) Reakcijom karboksilne grupe aminokiselina sa SOCl2 2) Reakcijom amino-grupe aminokiselina sa SOCl2 3) Oksidacijom tiolne grupe 4) Reakcijom tiolne grupe sa solima teških metala 5) Reakcijom fenilizotiocijanata sa amino grupom cisteina 29. Koji od atoma elemenata sa datom elektronskom konfiguracijom ima najjače izražena metalna svojstva? 1) 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 2) 1s2 2s2 2p6 3s2 3p2 3) 1s2 2s2 2p6 4) 1s2 2s2 2p6 3s2 3p5 5) 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 4s1 3.8 % kiseonika? (Mn = 55) 2) Mn2O7 3) MnO2 4) MnO 5) Mn3O4 1) Mn2O3 2. Koja je formula oksida mangana koji sadrži 36. Na pritisku od p=101. ∆S > 0. Koji od navedenih peptida će sa α-naftolom u prisustvu natrijum-hipobromita nagraditi ljubičasto obojeno jedinjenje? 1) Glicilseriltreonin 2) Seriltreonilarginin 3) Cisteinilglicilalanin 4) Glicilserilfenilalanin 5) Glicilseriltirozin 30.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 28. Koliko izomera ima monoacilglicerol koji hidrolizom daje ekvimolekulsku smešu glicerola i palmitinske kiseline? 1) 0 2) 2 3) 3 4) 4 5) 6 Test G 1. ∆G < 0 2) ∆H > 0. ∆G < 0 . Kako se menjaju entalpija. entropija i slobodna energija u ovom procesu? 1) ∆H < 0.

0 2) pH=1⋅10-3. ∆S > 0. pOH=11.1 5) 15.5 2) 13. ∆G < 0 4) ∆H > 0. Povratna reakcija A pri čemu je konstanta brzine direktne reakcije veća od konstante brzine suprotne reakcije.0.0 8.162 - .4 4) 5. ∆S < 0. HClO.2mol/dm3 i 600cm3 rastvora koncentracije 0. K < 1 4) ∆G < 0. pOH=13.6 3) 20.0 4) pH=3.0.0 5) pH=1. KClO3 . Koji rastvor će imati najveće povećanje tačke ključanja ako je u 1 kg vode rastvoreno: 1) 2 mola aluminijum-hlorida 2) 2 mola glukoze 3) 1 mol maltoze 4) 3 mola natrijum-hlorida 5) 4 mola uree 7.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 3) ∆H < 0. ∆G > 0 B odigrava se spontano na standardnim uslovima 4. Koliko iznosi pH i pOH ako je koncentracija H+ = 1⋅10-3 mol/dm3? 1) pH=11. K > 1 5) ∆G = 0. K < 1 5.3 6. pOH=1⋅10-11 3) pH=4. Koliko grama natrijum-nitrata sadrži 1 dm3 rastvora koji nastaje mešanjem 900cm3 rastvora koncentracije 0. KClO3 2) KBr. pOH=3. U kom od navedenih nizova nema neelektrolita: 1) H2O. CHCl3.1 mol/dm3? (Na = 23) 1) 8. ∆G > 0 5) ∆H < 0. K? 1) ∆G > 0. ∆S > 0.0. HCl.0. K < 1 3) ∆G < 0. K > 1 2) ∆G > 0. Koji odnos postoji između promene slobodne energije ove reakcije i njene konstante ravnoteže. CO. pOH=10.

CHCl3. HSO43) H2O. Koliko mola jodne kiseline nastaje ako reaguje 1 mol koncentrovane azotne kiseline sa odgovarajućom količinom joda: I2 + HNO3 → HIO3 + NO2 + H2O 1) 0. ZnO. HCl. NH4+. SO4213. HSO45) OH-. N2O 2) ZnO. H2O 9. CO. BaO 4) Sb2O3. ZnO.2 3) 0. BeO 12. NH4+. K2O2. ZnO.0 5) 2. Cl-. HSO44) H+.163 - .H2SO4. Koja od navedenih soli usled hidrolize reaguje bazno? 2) CaCl2 3) ZnCl2 4) CH3COONa 5) NH4NO3 1) NaH2PO4 10. NaIO4 5) HBr. PbO 3) PbO. PbO2. CHI3. NH3. NH3. Za kiseline H3O+. SO422) OH-. BeO. U kom nizu se nalaze samo amfoterni oksidi: 1) Al2O3. I2 4) KI. Al2O3. Cs2O. MnO2. N2O.1 4) 1. CO2.0 . MgO2 5) PbO. LiCl. HCl. CCl4.4 2) 0. Cl-. HClO3. NH3. odgovarajuće konjugovane baze nalaze se samo u nizu: 1) H2O. Koja od navedenih smeša ima puferska svojstva? 1) HCl + ZnCl2 2) NH3 + NaCl 3) H2S + Na2SO4 4) HCl + NH4Cl 5) NH3 + NH4Cl 11.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 3) CH4. Cl-. Cl-. CaO. BeO. As2O3. Cl-. NH3.

E0 (Co3+/Co2+) = 1.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 14.07V.81V. E0(Pb4+/Pb2+) = 1. Koje od jedinjenja u navedenom nizu reaguje sa 17.koja od navedinh tvrdnji je tačna? 1) A ima veću molekulsku masu od B za 2 2) A i B imaju iste molekulske mase 3) A i B imaju isti broj ugljenikovih atoma 4) A ima manji broj ugljenikovih atoma od B 5) A ima veći broj ugljenikovih atoma od B 18.2 g odgovarajućeg etra? (Br=80. E0(Fe3+/Fe2+) = 0. Na=23) 1) natrijum-formijat 2) natrijum-acetat 3) natrijum-metoksid 4) natrijum-benzoat 5) natrijum-etoksid .→ S2O8215. Ako su standardni elektrodni potencijali redoks sistema. E0(S2O82-/2SO42-)=2.01V. U sastav biološki važnih jedinjenja hlorofila i vitamina B12 ulaze biogeni elementi: 1) magnezijum i gvožđe 2) nikal i kobalt 3) magnezijum i kobalt 4) gvožđe i nikal 5) kobalt i bakar 16.164 - . koji od navedenih jonova može da se oksiduje bromnom vodom (rastvor broma u vodi): 2) Pb2+ → Pb4+ 3) Co2+ → Co3+ 1) 2 Cl.: E0 (Br2/2Br-) = 1. Molekulska masa proizvoda adicije sumporne kiseline na jedan alken veća je 2.1 g benzil-bromida i daje 12.→ Cl2 4) Fe2+ → Fe3+ 5) 2SO42. Ime tog alkena je: 1) eten 2) propen 3) 1-buten 4) 1-penten 5) 1-heksen (S=32) 17. odnosno alkena koji pokazuju optičku izomeriju . E0(Cl2/2Cl-) = 1. Ako su A i B prvi predstavnici alkana.69 V.36V.75 puta od molekulske mase tog alkena.77 V.

Jedno od navedenih jedinjenja u reakciji sa CO2 daje butansku (buternu) kiselinu. Koje je to jedinjenje? 1) propil-magnezijum-bromid 2) butanoil-hlorid 3) propil-jodid 4) butil-jodid 5) butil-magnezijum-bromid 23. Koji od navedenih alkohola na višim temperaturama u prisustvu mineralnih kiselina najlakše podleže dehidrataciji? 1) 3-metil-1-heksanol 2) 3-metil-2-heksanol 3) 3-metil-3-heksanol 4) 1-heksanol 5) 2-heksanol 20. Koje od navedenih jedinjenja može da se neutrališe rastvorom KOH? 1) o-krezol 2) benzil-alkohol 3) alil-alkohol 4) dietil-etar 5) 2-pentanol 21.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 19. Koje od navedenih karbonilnih jedinjenja podleže aldolnoj kondenzaciji? 1) metanal 2) benzaldehid 3) etanal 4) trimetilacetaldehid 5) trihloretanal 22.165 - . Koje od navedenih jedinjenja u reakciji sa amonijakom gradi odgovarajući amid ikarboksilnu kiselinu? 1) CH3CO−O−COCH3 2) (CH3O)2CH−CH3 3) CH3−O−CH(OH)CH3 4) C2H5CO−O−C3H7 5) CH3CO−CH2−O−CH3 .

U reakciji formaldehida sa glicinom nastaje jedinjenje čija je molekulska formula: 2) C3H6O2N 3) C3H5O3N 4) C2H7ON 1) C3H5O2N 5) C4H7O2N 29.metil-N-nitrozoanilin 2) N. D-manoze i D-fruktoze u slabo baznoj sredini vrši se preko endiola 3) D-manoza i L-manoza su enantiomeri 4) D-manoza je C-2 epimer D-glukoze 5) D-manoza u reakciji sa metanolom daje smešu α.i β-metilglikozida 28. Koje od navedenih jedinjenja je derivat ugljene kiseline 2) CH2Cl2 3) COCl2 4) CH3COCl 1) CCl4 5) Cl2CHCOOH 25.N-dimetilanilin 3) N-metilanilinujum hlorid 4) N-metilbenzendiazonijum hlorid 5) N-metilanilin 27.5mola treonilmetionina? 2) 3 x 1022 3) 3 x 1023 4) 6 x 1022 1) 6 x 1023 5) 3 x 1021 . Koji od navedenih parova sadrži samo petočlana heterociklična jedinjenja? 1) Piridin i piperidin 2) Furan i tiofen 3) Furan i piridin 4) Piridin i purin 5) Furan i purin 26.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 24. U reakciji: C6H5NH2 + CH3Cl → A + HCl A + HNO2 → B + H2O Nastalo jedinjenje B je: 1) N.166 - . Koliko ima atoma sumpora u 0. Koje tvrđenje nije tačno kada je u pitanju D-manoza? 1) N-acetil-D-manozamin ne pokazuje redukcione osobine 2) Izomerizacija D-glukoze.

U kom od navedenih procesa entropija raste: 1) prelazak vode u led na 00 C i p = 101. ako je stepen disocijacije kiseline 1.167 - .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 30. Holin ulazi u sastav: 1) Kefalina 2) Lecitina 3) L-fosfatidinske kiseline 4) Fosfatidilserina 5) Glikoholne kiseline Test H 1.8 3) 200 4) 280 5) 168 .4 %.325 kPa 2) kondenzacija vodene pare u tečnu vodu 3) spajanje žive i kiseonika u živa(II)-oksid 4) sublimacija arsen-trioksida 5) građenje tečne vode iz gasovitih vodonika i kiseonika 4. Ukoliko se koncentracija O2 smanji 4 puta kako treba promeniti koncentraciju CO u sistemu: 2CO(g) + O2(g) 2CO2(g) da brzina reakcije ostane nepromenjena? 1) povećati 4 puta 2) smanjit 4 puta 3) povećati 2 puta 4) smanjiti 2 puta 5) povećati 8 puta 5. U kom od navedenih jedinjenja ne postoji jonska veza ? 2) NaH 3) [Ag(NH3)2]Cl 4) H2O 1) NH4NO3 4) NaOH 3. Atom sa rednim brojem 31 započinje popunjavanje podnivoa: 1) 4p 2) 4s 3) 3d 4) 5s 5) 3p 2. Izračunati koncentraciju vodonikovih jona (mmol/dm3) u rastvoru sirćetne kiseline masene koncentracije 12 g/dm3. 1) 28 2) 2.

onda je: 2) ∆lH < ∆hH 3) ∆lH = ∆hH 1) ∆lH > ∆hH 4) odnos ove dve veličine se ne može odrediti 5) promena temperature pri rastvaranju ne zavisi ni od ∆lH ni od ∆hH. NaHCO3 4) AlOHSO4. NaCl 5) Fe2(SO4)3. Koji od navedenih molekula ili jona pokazuje amfoterne osobine? 2) CN3) H2SO4 4) NH4+ 1) HCO35) C6H6 8. pH rastvora NaOH (koji je potpuno disosovan). U kom nizu se nalaze samo one soli čiji vodeni rastvori reaguju bazno? 1) ZnOHNO3. NaCN.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 6. Na2HPO4 2) PbOHNO3.168 - . 5) Joni elektrolita su u vodenom rastvoru hidratisani. kristalne soli u vodi temperatura rastvora opada. Mešanjem dva rastvora iste količinske koncentracije. 4) Dietiletar je slab elektrolit. Rastvaranjem čvrste. samo u jednom slučaju nastaje pufer: 1) 1 zapremina NaOH i 2 zapremine CH3COOH 2) 1 zapremina H3PO4 i 3 zapremine KOH 3) 1 zapremina HNO2 i 2 zapremine KOH 4) 1 zapremina Na2HPO4 i 1 zapremina NaOH 5) 1 zapremina HCN i 2 zapremine NaOH 11. ∆hH. NH4Cl. NaHCO3 3) KCN. NaHS. . ZnCl2. u navedenim zapreminskim odnosima. masene koncentracije 0. AlCl3. FeCl3. Koje tvrđenje nije tačno? 1) Rastopi elektrolita provode struju. 7. 3) U elektrolite se ubrajaju kiseline. Ako je energija razaranja kristalne rešetke soli ∆lH. CH3COONa. Na2CO3. a ukupna toplota hidratacije jona. KHS. 2) Jaki elektroliti u vodenom rastvoru koncentracije 0. NaH2PO4 10. baze i soli. K2HPO4.1 mol/dm3 imaju α >30 %.4 g/dm3 je: 1) 13 2) 7 3) 4 4) 12 5) 2 9.

Zaokruži niz u kojem se nalaze samo halkogeni elementi: 1) O. Cl. S. -1. Ni. Po. HClO4 je: 1) +4. +1. -2. P. I.2-butandiol 4) butanal 5) 2-butanon . +7 5) +2. Br. As. HCl. Cl 2) C. Koji od navedenih parova jedinjenja predstavlja izomere? 1) CH3CH2CH2CH3 i CH3C(CH3)2CH2CH3 2) CH3CH2CH2CH3 i CH3CH2CH3 3) CH3CH2CH2CH3 i CH3C(CH3)2CH3 4) CH3CH2CH2CH3 i CH3CH(CH3)2 5) CH3CH2CH2CH3 i CH3CH2CH2CH2CH3 17. N. -2. Pb 3) Fe. Oksidacioni broj hlora u jedinjenjima: ClO2. Bi. +7 2) +2. +7 15. +7 3)+2.169 - . HClO. I 4) S. At 16.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 12. -1. O 5) S. S. P. +7 4) +4. +1. Elektrolizom rastopa litijum-hidrida na anodi se dobija: 2) H 3) Li 4) Li+ 5) H1) H2 14. Sb. +1. Se. U kojoj od navedenih reakcija su tačni koeficijenti? 1) 2 KI + 2 KNO2 + H2SO4 → I2 + 2 NO + 2 K2SO4 + 2 H2O 2) 2 KI + KNO2 + 2 H2SO4 → 2 I2 + NO + 2 K2SO4 + 2 H2O 3) 2 KI + KNO2 + H2SO4 → I2 + NO + K2SO4 + H2O 4) 2 KI + 2 KNO2 + 2 H2SO4 → I2 + 2 NO + 2 K2SO4 + 2 H2O 5) KI + KNO2 + H2SO4 → I2 + NO + K2SO4 + H2O 13. -2. Te. -1. +4. Glavni proizvod reakcije 1-butena sa vodom u prisustvu sulfatne kiseline je: 1) 2-butanol 2) 1-butanol 3) 1.

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 18.170 - .4. Alkoholizom anhidrida karboksilnih kiselina nastaju: 1) dva molekula alkohola 2) dva molekula karboksilnih kiselina 3) amid karboksilne kiseline i karboksilna kiselina 4) karboksilna kiselina i alkohol 5) estar i karboksilna kiselina . Katalitičkom hidrogenizacijom najjednostavnijeg nezasićenog aldehida nastaje: 1) 2-propen-1-ol 2) propanol-1 3) propan 4) 3-buten-1-ol 5) butanol-1 21.6-tribromfenol 20. 3) fumarna kiselina je nezasićena monokarboksilna kiselina. U reakciji fenola sa viškom broma dobija se: 1) 2-bromfenol 2) 3-bromfenol 3) 2. 22.5-dibromfenol 4) 2. Koje tvrđenje nije tačno? 1) acil-halogenidi su derivati karboksilnih kiselina. 4) oleinska kiselina obezbojava rastvor bromne vode. 5) alkalne soli masnih kiselina zovu se sapuni.4-tribromfenol 5) 2. Reakcijom hloretana sa amonijakom nastaje: 1) etanamid 2) etilamin 3) amonijum-etanoat 4) amonijum-etoksid 5) etanol 19.3. 2) dekarboksilacijom natrijum-acetata na povišenoj temperaturi nastaje metan.

2 5) 4. Koji od navedenih peptida sa jonima Ag+ gradi merkaptide ? 1) serilglicilarginin 2) glicilcisteiniltriptofan 3) glicilfenilalanilalanin 4) alanilvalilalanin 5) tirozilglicillizin 27. Koje je od navedenih jedinjenja tercijarni amin? 1) (CH3)3CNH2 2) CH3NHCH2CH3 3) (CH3)2CHCH2N(CH3)2 4) (CH3)2CHNHCH3 5) (CH3)2CHCH2NH2 25.). riboze i manoze .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 23.4 4) 11. fruktoze i arabinoze 3) glukoze.48 24.24 3) 22.171 - . Pirol reaguje sa kiselinama na sledeći način: 1) neutrališe se. fruktoze i saharoze 5) glukoze. potrebno da u reakciji sa dietil-karbonatom nastane 30 mg uree? 1) 1. gradeći soli 2) polimerizuje u smolaste materije 3) redukuje se i gradi pirolidin 4) redukuje se i gradi dihidropirol 5) podleže oksidaciji 28. fruktoze i manoze 2) glukoze.12 2) 2. fruktoze i riboze 4) glukoze. Koliko je cm3 amonijaka (n. Najmanje rastvorna aminokiselina u vodi je: 1) serin 2) glicin 3) izoleucin 4) asparaginska kiselina 5) treonin 26. Dejstvom razblaženih alkalija na glukozu dobija se ravnotežna smeša: 1) glukoze.u.

025 mol tog glicerida potpuno reaguje sa 20g broma? 1) palmitinska. Ravnotežne koncentracije su: [NO2] = 0.01 mol/dm3. ako 0.365 i gustine 1.172 - . Koliko je cm3 rastvora HCl masenog udela 0.015 4) 0.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 29. Pri određenoj temperaturi uspostavljena je ravnoteža u sistemu 2NO2(g) ' 2NO(g) + O2(g). stearinska.02 3) 0.01 2) 0.6 . Koje kiseline ulaze u sastav triglicerida.035 5.5 1) 2. oleinska.1 mol/dm3? Ar(Cl) = 35.6 kJ 4) 9.0 5) 207.025 5) 0.1 2) 2.19 g/cm3 potrebno za pripremanje 250 cm3 rastvora koncentracije 0. ako je ∆fH0 (NH3) = . Koji molekuli od navedenih jedinjenja mogu medjusobno da ostvaruju vodoničnu vezu? 2) AsH3 3) CH3OH 4) PH3 5) CH4 1) (CH3)3N 3. palmitoleinska 2) linolenska. palmitoleinska 4) palmitinska. oleinska.4 4) 3. Koliko atomskih orbitala sadrži energetski podnivo čiji je orbitalni kvantni broj l=3 ? 1) 2 2) 7 3) 3 4) 6 5) 5 2. arahidonska 5) linolna. Potpunom hidrolizom glikogena nastaje: 1) dekstrin 2) maltoza 3) glukoza 5) manoza 4) laktoza 30. Koliko se toplote oslobađa pri reakciji 1 mola N2 i odgovarajuće količine H2 pri sintezi amonijaka.2 kJ 5) 138 kJ 4. arahidonska. stearinska.005 mol/dm3.02 mol/dm3 i [O2] = 0.5 3) 8. [NO] = 0. palmitinska 3) linolna.46 kJ/mol? 1) 46 kJ 2) 92 kJ 3) 4. Početna koncentracija [NO2] je: 1) 0. palmitoleinska Test I 1.

HNO2 4) HClO4.66 4) 4. HNO3 8.05 5) 8. HClO4.48 5) 44. AgBr i AgI su slabo rastvorni u vodi.6 ⋅ 10-4 mol/dm3 je: 1) 3. CH3COOH.173 - . biće: 2) 28 3) 35 4) 3. HNO3. H2S. AgCl.72 9. HJ.66 3) 11.24 3) 22.4 4) 4. CH3COOH. U kom molskom odnosu se nalaze CH3COOH i CH3COONa u acetatnom puferu čiji je pH=5 ? (KCH3COOH = 2⋅10-5 ) 1) 1:2 2) 1:5 3) 5:1 4) 2:1 5) 1:1 11. HBr.8 10. H2S. Halogenidi srebra. H2SO4.34 2) 10.2 2) 2. H2CO3 3) NH3.8 1) 0. CH3COOH.jona jednaka 4.35 7. Slabi elektroliti nalaze se samo u nizu: 1) H2S. HCN 2) HCN. stepen elektrolitičke disocijacije. U kojoj od navedenih reakcija su tačni koeficijenti? 1) K2Cr2O7 + 14 HCl → 2 CrCl3 + 3 Cl2 + 2 KCl + 6 H2O 2) K2Cr2O7 + 10 HCl → 2 CrCl3 + Cl2 + 2 KCl + 7 H2O 3) K2Cr2O7 + 10 HCl → CrCl3 + 2 Cl2 + 3 KCl + 7 H2O 4) 2 K2Cr2O7 + 16 HCl → 4 CrCl3 + Cl2 + 4 KCl + 7 H2O 5) K2Cr2O7 + 14 HCl → 2 CrCl3 + 3 Cl2 + 2 KCl + 7 H2O .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 6. Ako u rastvoru nekog elektrolita ima 1000 molekula od kojih je 350 disosovalo. H2S.5 5) 2. pH rastvora u kome je koncentracija OH. CH3COOH. ali se svi dobro rastvaraju u jednom od reagenasa: 1) NH3 2) NaOH 3) KCN 4) razblažena HCl 5) KOH 12. HNO3 5) HCN. HJ. Koliko cm3 ugljenik (IV)-oksida (normalni uslovi) treba uvesti u vodeni rastvor krečnog mleka da bi se dobilo 81 mg kisele soli? Ar(Ca) = 40 1) 11. CH3COOH. izražen u procentima. NH3.

1. Koji od od navedenih parova jedinjenja u međusobnoj reakciji daje odgovarajući alkohol? 1) 1-hlorbutan i natrijum-formijat 2) 1-hlorbutan i natrijum 3) 1-hlorbutan i natrijum-etoksid 4) 1-hlorbutan i etil-acetat 5) 2-hlorbutan i natrijum-hidroksid .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 13.174 - . RbO2 5) MnO2. PbO2.4-dibrom-2-buten može se dobiti reakcijom jednog mola broma sa jednim molom: 1) 1. Promena slobodne energije elektrohemijske reakcije u ćeliji za elektrolizu je: 1) ∆G > 0 2) ∆G < 0 3) ∆G = 0 4) ∆G/T < 0 5) T·∆G < 0 14. PbO2. Koja kiselina se čuva u flašama od plastičnih masa jer nagriza staklo: 1) Sulfatna 2) Sulfitna 3) Nitritna 4) Fluoridna 5) Hloridna 16. Koliko izomernih jedinjenja ima molekulsku formulu C4H8.2-butandiola 4) 1. MnO2 4) KO2. RbO2 2) MnO2. U kom nizu se nalazi samo superoksidi? 1) SnO2. ako se u obzir uzmu svi oblici izomerije? 1) 3 2) 4 3) 5 4) 6 5) 7 17. PbO2. KO2 3) SnO2. SnO2 15.2-butadiena 2) 1.4-butandiola 18.3-butandiola 5) 1. CsO2. CsO2.3-butadiena 3) 1.

Koje od navedenih tvrđenja nije tačno: 1) malonska kiselina je propan-dikiselina. Koje od navedenih jedinjenja redukcijom daje odgovarajući amin? 1) amonijum-benzoat 2) alil-alkohol 3) alil-acetat 4) nitrobenzen 5) butil-nitrat . Propanamid se dobija zagrevanjem: 1) Propana i amonijaka 2) Amonijum-propionata 3) Propena i amonijaka 4) Propanona i amonijaka 5) Propanala i amonijaka 23. 22. 3) oksidacijom butanona nastaje butanska kiselina. Koja od molekulskih formula odgovara jedinjenju koje se može dobiti redukcijom acetofenona sa LiAlH4.175 - . 2) C8H8O 3) C13H10O 4) C6H6 5) C7H6O 1) C8H10O 21.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 19. 2) neutralizacijom stearinske kiseline bazom dobija se sapun. Merkaptidi nastaju reakcijom: 1) alkohola sa živa(II)-hloridom 2) alkoksida sa kalijum-hidrogensulfidom 3) akil-halogenida sa kalijum-sulfidom 4) tiola sa živa(II)-hloridom 5) dialkil-sulfida sa živa(II)-sulfidom 24. 5) vinska kiselina ima dva hiralna C-atoma. 4) zagrevanjem natrijum-propanoata i natrijum-hidroksida nastaje etan. U reakciji fenola sa dovoljnom količinom broma nastaje jedinjenje čija je molekulska formula: 2) C6H5OBr 3) C6H3OBr3 1) C6H4OBr 4) C6HOBr5 5) C6H3O3Br 20.

Zaokružiti aminokiselinu koja ima baznu grupu u bočnom nizu: 1) alanin 2) leucin 3) izoleucin 4) lizin 5) metionin 26. Zagrevanjem glukoze sa koncentrovanom HCl dobija se: 1) furfural 2) odgovarajući endiol 3) 3-hidroksimetil furfural 4) 2-hidroksimetil furfural 5) 5-hidroksimetil furfural 29. Ukupna masa tetrapeptida manja je u odnosu na ukupnu masu aminokiselina koje ulaze u njegov sastav za: 1) 36 2) 72 3) 80 4) 54 5) 98 27. Za potpunu hidrogenizaciju arahidonske kiseline utroši se 28 dm3 vodonika (normalni uslovi).00 3) 115.67 5) 331. Disaharidi nastaju iz monosaharida građenjem: 1) glikozidne veze uz izdvajanje vode 2) glikozidne veze uz izdvajanje vodonika 3) anhidridne veze uz izdvajanje vode 4) estarske veze uz izdvajanje vode 5) estarske veze uz izdvajanje vodonika 30. Slabo kisele osobine pokazuje: 1) piridin 2) piperidin 3) pirol 4) pirolidin 5) nikotin 28.176 - . Koliko je grama arahidonske kiseline učestvovalo u reakciji? 1) 95.80 4) 126.60 .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 25.00 2) 195.

(Ar(Fe)= 56) 1) – 100.0025 5. HNO3.24 x 10-2 5) 0. koncentracije 0.177 - .5 kJ/mol 3) – 10.77 kJ/mol glukoza --6 --fosfat iznosi 3.2 x 10-3 4) 1. Pri reakciji 2.5 mol/dm3.62.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Test K 1. Element sa atomskim brojem 17 gradi jonsko jedinjenje sa elementom čiji je atomski broj: 1) 10 2) 11 3) 18 4) 16 5) 9 3. Koji od navedenih elemenata ima najveći afinitet prema elektronu? 1) I 2) Br 3) F 4) K 5) At 2. Ar(O) = 16 1) 23. HNO3 2) H2S. HCN.6 g/dm3 ako je stepen disocijacije rastvora 0. sa odgovarajućom količinom barijum-nitrata? Ar(Ba) = 137.1 g gvožđa sa sumporom. Ar (S) = 32 1) 0.01 2) 0. Izračunati standardnu entalpiju obrazovanja FeS.33 7. Ar(S) = 32.5 kJ/mol 2) 100.015 2) 0.05 kJ/mol 4) 10.992 6. U kom nizu se nalaze samo jake kiseline u vodenom rastvoru? 1) HCl. HBr.5 3) 11. Izračunati količinsku koncentraciju sulfatnih jona (mol/dm3) u rastvoru bakar (II)-sulfata masene koncentracije 1.3 2) 17.05 kJ/mol 5) – 3. Ar(Na) = 23. HClO3.005 3) 0. pri standardnim uslovima. HI .5 5) 2.62 3) 6. Koliko grama taloga nastaje reakcijom 100 cm3 rastvora natrijum-sulfata. oslobodi se 3.77 kJ toplote.01 4) 0. Ako 4.02 mol/dm3 kolika je ravnotežna koncentracija glukoza-6-fosfata(mol/dm3) ? 1) 0. Ar (Cu) = 64. Ar(N) = 14.002 5) 0.65 4) 8. Konstanta ravnoteže reakcije: glukoza --1 --fosfat je početna koncentracija glukoza-1-fosfata 0.

HClO3. H2SO4.33 ⋅10−11 3) 1.1 mol CH3COOH 3) 0.58 ⋅10−8 4) 10−14 5) 7. HNO3. Pufer nastaje ako se rastvor koji sadrži 0.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 3) HBr.2 mol NH3 5) 0. ako je konstanta disocijacije mravlje kiseline Kk = 1.1 mol NH3 2) 0. HCl 4) HCl.178 - .58 ⋅10−4 2) 6. 1) 1. Koja od niže navedenih supstanci ne može obrazovati koloidno–disperzni sistem sa vodom kao disperznim sredstvom? 1) skrob 2) AgCl 3) celuloza 4) glukoza 5) CuS 12. Izračunajte konstantu disocijacije Kb konjugovane baze mravlje kiseline. U kom od navedenih slučajeva će se mešanjem jednakih zapremina vodenih rastvora navedenih supstanci (iste koncentracije) dobiti jedinjenje čiji vodeni rastvor reaguje bazno? 1) NaOH + H2CO3 2) KOH + H3PO4 3) NH3 + HNO3 4) KOH + HCl 5) NaOH + H2SO4 10. 3) Na katodi se vrši oksidacija. U kom molskom odnosu reaguju Cu i O2 u reakciji: Cu + O2 + H2SO4 → CuSO4 + H2O ? 1) 1:2 2) 2:1 3) 1:1 4) 4:1 5) 2:3 13.05 mol H2CO3 11. 2) Hemijska energija se pretvara u električnu energiju. HBr 8. .2 mol CH3COOH 4) 0. HClO3. H2S.8 9. Koje od navedenih tvrđenja koja se odnose na galvanski element nije tačno? 1) Katoda je pozitivno naelektrisana. CH3COOH.1 mol NaOH pomeša sa rastvorom koji sadrži: 1) 0.58⋅10-4. H2CO3 5) HNO3.

25 mol natrijum-hlorida? 1) 56 2) 7 3) 28 4) 14 5) 5.4-heksadien 18. na povišenoj temperaturi. Koji od navedenih alkohola oksidacijom daje aldehid? 1) ciklopentanol 2) cikloheksanol 3) benzil-alkohol 4) 2-heksanol 5) 2-metil-2-propanol . 5) Na anodi se vrši oksidacija.179 - . pri čemu se dobija 0. Koji od navedenih elemenata ulazi u sastav vitamina B12? 1) Cu 2) Fe 3) Co 4) Mg 5) Ca 16. U kom od ovih nizova su jedinjenja poređana po opadajućoj kiselosti ? 1) H2O > H2S > H2Se 2) H2O > H2Se > H2S 3) H2Se > H2S > H2O 4) H2Se > H2O > H2S 5) H2S > H2O > H2Se 15.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 4) Sekundarni galvanski elementi se mogu regenerisati. 14. Koliko grama eliminacionog proizvoda nastaje u reakciji 1-hlorbutana sa koncentrovanim rastvorom NaOH.6 19. Koje od navednih jedinjenja pripada istom homologom nizu kao i jedinjenje molekulske formule C6H10? 1) ciklopenten 2) 2-metil pentan 3) cikloheksan 4) 2-metil-2-penten 5) 1. Koliko ima ketona koji su izomeri ciklopentanola? 1) 2 2) 3 3) 4 4) 5 5) 6 17.

Benzoeva kiselina može se dobiti oksidacijom: 1) benzena 2) toluena 3) fenola 4) krezola 5) ksilena 22.180 - . Phe. Koje od navedenih jedinjenja u reakciji sa amonijakom daje propanamid? 1) propil-hlorid 2) propanoil-hlorid 3) natrijum-propanoat 4) propilamin 5) 1-propen 23. Val 2) Val. Koje od navedenih jedinjenja ne reaguje sa Tolensovim reagensom? 1) pentanal 2) propanal 3) propanon 4) formaldehid 5) 2-metilbutanal 21. Koliko grama N-nitrozodimetil-amina nastaje reakcijom 45 mg odgovarajućeg amina i nitritne kiseline ? 1) 7.400 2) 0.00 25. Koje od navedenih jedinjenja sadrži amidnu grupu? 1) amonijum-acetat 2) anilin 3) alanin 4) urea 5) pirol 24.0074 5) 74. Leu. Gln.0740 4) 0. Ala . Leu. Ile. U kom nizu se nalazi amino kiselina sa aromatičnim bočnim ostatkom? 1) Ala. Val. Asn 3) Asn. Ile. Val 4) Gln.7400 3) 0.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 20. Gly. Asn. Ile 5) Gln. Gly.

u svom sastavu ima: 1) treonin 2) arginin 3) fenilalanin 4) prolin 5) cistein 27. Fruktoza-1.6-difosfat nastaje: 1) oksidacijom 2) redukcijom 3) esterifikacijom 4) hidrolizom 5) saponifikacijom 29. Hidrolizom masti u kiseloj sredini nastaju: 1) etandiol i karboksilne kiseline 2) glicerol i α-aminokarboksilne kiseline 3) glikol i nezasićene karboksilne kiseline 4) glikol i smeša nezasićenih i zasićenih masnih kiselina 5) glicerol i karboksilne kiseline . Koje od navedenih tvrđenja se ne odnosi na laktozu? 1) Pripada grupi redukujućih šećera. 4) Naziva se još i mlečni šećer.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 26. 30. 3) Predstavlja heterodisaharid. Oligopeptid koji daje pozitivnu ksantoproteinsku reakciju. 2) Nastaje reakcijom β-D-galaktopiranoze i α-D-glukopiranoze. Koje je od navedenih tvrđenja tačno? 1) pirol je jača baza od piridina 2) pirol nije aromatično jedinjenje 3) u reakciji sa kiselinama pirol gradi so 4) pirol ulazi u sastav porfirina 5) pirol ne podleže reakcijama elektrofilne aromatičmne supstitucije 28. 5) Monosaharidne jedinice su povezane α(1→ 4) glikozidnom vezom.181 - .

Ne. [HI]=0. Ne.04 mol/dm3. B.025? 1) 2.2 kJ 3) 557. N. N. [I2]0 = 0. O.5 mol/dm3 2) [H2]0 = 0.4 kJ 2) 2788.4 kJ 5) 278.025 mol/dm3.025 mol/dm3. Odrediti početne koncentracije joda i vodonika.7 mol/dm3. O 5) N. B. B. Koliko je potrebno grama čvrstog natrijum-hidroksida za pripremanje 200 g rastvora u kome je maseni udeo natrijum-hidroksida 0. [I2]0 = 0. U kom od navedenih jedinjenja postoji samo jonska veza? 2) CaCl2 3) CaSO4 4) NH4NO3 5) CH4 1) H2O 3. Koja od navedenih jonskih reakcija nije moguća? 1) Ag+(aq) + Cl. N. B 4) Na.6 kJ 4) 5576. 1) [H2]0 = 0. N. [I2]=0. [I2]0 = 0.005 mol/dm3.05 mol/dm3 3) [H2]0 = 0. Koliko se toplote oslobodi pri sagorevanju 2 mola glukoze? (Mr(glukoze)=180) 1) 6576. Li.(aq)  2) Ba2+(aq) + SO42-(aq)  3) 2H3O+(aq) + CO32-(aq)  .07 mol/dm3. O. Ne.8 kJ 4. O 2. Ne 2) Ne.05 mol/dm3 4) [H2]0 = 0. [I2]0 = 0. Ravnoteža u sistemu H2 (g) + I2 (g) ' 2HI(g) uspostavlja se pri sledećim koncentracijama: [H2]=0.182 - .5 2) 5 3) 25 4) 50 5) 0. B.5 mol/dm3 5) [H2]0 = 0. [I2]0 = 0. Li 3) O. Pri sagorevanju 1g glukoze oslobodi se 15.49 kJ toplote.5 6.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Test L 1. Na.09 mol/dm3.005 mol/dm3 5.07 mol/dm3. U kom od navedenih nizova su elementi poreani po opadajućim vrednostima energije jonizacije? 1) Li.

u prisustvu sumporne kiseline. 1) 10 2) 3 3) 12 4) 11 5) 4 9.86.183 - . Izračunajte pOH rastvora koji u 250 cm3 sadrži 10 mg natrijum-hidroksida.930C 2) -9. Disocijacija je potpuna (Ar(Na)=23). Koliko je mmol redukcionog sredstva učestvovalo u reakciji? 1) 0.(aq)  7.30C 12. Odrediti tačku mržnjenja rastvora koji u 900 g vode sadrži 27 g uree.30C 3) -0.1 2) 0.2 pKb(NH3) = 4.2 3) 2 4) 1 5) 10 13. Mr(urea) = 60) 1) 0. izdvaja se 44. Koja od navedenih soli u vodenom rastvoru reaguje kiselo ? 4) ZnSO4 5) MgCl2 1) KCN 2) NaNO3 3) Na2SO4 10. U reakciji između rastvora kalijum-permanganata i oksalne kiseline.(aq)  5) H3O+(aq) + OH.2 pKb(H2PO4-) = 11.7 pKb(CH3COO-) = 9. Na osnovu pKb vrednosti navedenih konjugovanih baza odrediti koja je od odgovarajućih kiselina najslabija? pKb(HCOO-) = 10. U rastvoru amonijačnog pufera molski odnos baze i soli jednak je 1.0840C 5) 9.9 1) HCOOH 2) NH4+ 3) HCO34) CH3COOH 5) H3PO4 8. Koncentracija OH. (Kk= 1. Pri elektrolizi zasićenog vodenog rastvora natrijum-hlorida na anodi se izdvaja: 2) H2 3) Cl2O 4) O2 5) H2O2 1) Cl2 .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 4) Na+(aq) + Cl.jona je jednaka: 1) količinskoj koncentraciji baze u rastvoru 2) količinskoj koncentraciji soli u rastvoru 3) konstanti disocijacije slabe baze 4) stepenu disocijacije slabe baze 5) odnosu količinskih koncentracija baze i soli u rastvoru 11.8 cm3 gasa pod normalnim uslovima.8 pKb(CO3 2-) = 3.930C 4) -0.

Potpunom hidrogenizacijom 9. Koji od navedenih hidrida ima najizraženiji bazni karakter: 4) H2O 5) NH3 1) HCl 2) PH3 3) H2S 15. Koje od navedenih jedinjenja oksidacijom daje metilizopropil-keton? 1) 3-metl-2-butanol 2) 2-metil-1-butanol 3) 3-metil-2-pentanol 4) 3-metil-1-pentanol 5) 2-metil-2-butanol . Koliko ugljenikovih atoma ima taj alkin? 1) 5 2) 6 3) 7 4) 8 5) 9 18.2-dihloreten 5) vinil-hlorid 19.48 dm3 vodonika (normalni uslovi). Koji od navedenih parova jedinjenja predstavlja izomere? 1) CH3CH2CH=CH2 i butan 2) CH3CH2CH=CH2 i ciklobutan 3) CH3CH2CH=CH2 i 2-metilpropan 4) CH3CH2CH=CH2 i penten 5) CH3CH2CH=CH2 i ciklobuten 17. Koliko grama fenola nastaje kada se u vodeni rastvor natrijum-fenoksida uvede 224 cm3 hlorovodonika (normalni uslovi)? 1) 0.184 - .7 3) 0. Jedan od proizvoda koji može nastati reakcijom hlora sa etinom je: 1) 1.1-dihloreten 2) hloretan 3) 1. Soli HClO2 zovu se: 1) hlorati 2) hloriti 3) perhlorati 4) hloridi 5) hipohloriti 16.4 5) 0.235 2) 4.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 14.2-dihloretan 4) 1.94 20.47 4) 9.6 g nekog alkina utrošeno je 4.

Tyr.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 21. Zaokružiti niz u kome su samo aminokiseline sa aromatičnim bočnim ostatkom: 1) Phe. valina i cisteina pri čemu se na C-kraju nalazi cistein? 1) 3 2) 4 3) 2 4) 9 5) 6 .5 3) 0. Tyr. Kvaternerni amonijum-jon nalazi se u strukturi: 1) etanolamina 2) holina 3) histamina 4) histidina 5) anilina 25. Koliko ima tripeptida sastavljenih od alanina. Koliko će molova etanoil-hlorida nastati reakcijom 0. Phe 26.185 - . Tyr.5 4) 2 5) 1 23. Ala 3) His. Karbamid nastaje u reakciji: 1) COCl2 i 2NH3 2) H2CO3 i NH3 3) CO i NH4Cl 4) Cl2 i (NH4)2CO3 5) NH4Cl i CO2 24. Phe 5) His. Cys. Trp 2) Phe. Aspirin je derivat: 1) hlorsirćetne kiseline 2) propan-dikiseline 3) 2-hidroksipropanske kiseline 4) o-hidroksibenzoeve kiseline 5) pentanske kiseline 22.5 mola fosfor(III)hlorida sa odgovarajućom kiselinom? 1) 3 2) 1. Met. Val 4) Arg.

U kom od navedenih jedinjenja postoji samo polarna kovalentna veza? 1) H2O 2) CaF2 3) MgSO4 4) NH4Br 5) S8 .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 27. U derivate pirimidina spada: 1) barbiturna kiselina 2) hinolin 3) indol 4) piperidin 5) piridoksal 28.186 - . Furanozni oblik D-fruktoze nastaje intramolekulskom reakcijom: 1) alkoholne grupe na C4 sa karbonilnom grupom 2) alkoholne grupe na C5 sa alkoholnom grupom na C1 3) alkoholne grupe na C5 sa karbonilnom grupom 4) alkoholne grupe na C6 sa karbonilnom grupom 5) alkoholne grupe na C3 sa alkoholnom grupom na C1 29. Koje tvrđenje nije tačno? 1) amiloza sa jodom gradi inkluziono jedinjenje plave boje 2) invertni šećer skreće ravan polarizovane svetlosti ulevo 3) celuloza je homopolisaharid 4) skrob je životinjski rezervni polisaharid 5) dekstrini nastaju delimičnom hidrolizom skroba 30. 1) 128 2) 80 3) 64 4) 16 5) 24 Test M 1. Izračunajte broj grama broma koji su potrebni za reakciju adicije na 0.2 mola linolne kiseline (Ar(Br)=80). Broj nesparenih elektrona u atomu elementa čija je elektronska konfiguracija 1s2 2s2 2p6 3s2 3p3 je: 1) 5 2) 3 3) 1 4) 6 5) 2 2.

Ar(Cl) = 35.5 4) 0. Koliko se toplote oslobađa pri oksidaciji 10.9 8. I2 od 5.jona izražena u mmol/dm3 u rastvoru koji u 500 cm3 sadrži 1.28 mol/dm3 i HI od 5. U reakciji H2 (g) + I2 (g) ' 2 HI (g) pod određenim uslovima uspostavlja se ravnoteža pri koncentraciji H2 od 0.5) 1) 2 2) 4 3) 40 4) 20 5) 0.04 4) 5.7 kJ 4) 33.12 mol/dm3.187 - . Koji od navedenih vodenih rastvora soli reaguje bazno usled hidrolize? 1) AlCl3 2) Na2SO4 3) NH4Cl 4) FeCl3 5) NaCN .89 5) 17.8 g elementarnog aluminijuma do aluminijum-oksida? (Ar(Al) = 27) 1) -334 kJ 2) 334 kJ 3) -16. Kolika je koncentracija Cl. Ako je pKb konjugovane baze fosfatne kiseline 11. Standardna entalpija stvaranja aluminijum-oksida iznosi -1670. Brojna vrednost konstante ravoteže ove reakcije iznosi: 1) 50. Ar(Na) = 23.1 4) -4.0 kJ/mol. Kolika je koncentracija rastvora natrijum-hidroksida (mol/dm3) koji je dobijen mešanjem 200 cm3 rastvora ove baze koncentracije 40 g/dm3 i 800 cm3 vode? (Ar(Na) = 23) 1) 1 2) 2 3) 2.9 kolika je pKa navedene kiseline? 1) -2.2 2) 8.4 kJ 5) -167 kJ 4.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 3.17 g natrijum-hlorida? (disocijacija je potpuna. Najkiseliji rastvor je onaj čija je pOH vrednost: 1) 12 2) 2 3) 13 4) 10 5) 1 9.4 7.0 3) 2.2 6.9 5) -11.8 5.1 5) 0.1 2) 14.64 mol/dm3.9 3) 1.

rastvor u acetonu. pri čemu se gradi stabilan kompleks koji onemogućava prenošenje kiseonika? 2) CO 3) NO2 4) Cl2O5 5) N2 1) SO2 16.71.hlorata do hlorida u kiseloj sredini (H2SO4)? 1) 3.63 i benzena 2.33 2) 12 3) 9 4) 2. rastvor u acetonu 12. ZnO. Na2O 5) As4O6. istih molalnih koncentracija. U kom se nizu nalaze samo oni oksidi koji reaguju sa HNO3. Napravljeni su rastvori. rastvor u benzenu 5) rastvor u benzenu. Koliko ima alifatičnih alkohola . Pri elektrolizi vodenog rastvora cink-jodida na anodi se izdvaja: 1) H2 2) O2 3) I2O 4) I2 5) I2O5 14. SO3. hloroforma 3. SO3 4) MgO. određene organske supstance.188 - . rastvor u benzenu 4) rastvor u acetonu.53 poređati rastvore po rastućoj vrednosti povišenja temperature ključanja: 1) rastvor u benzenu. NO. rastvor u hloroformu. rastvor u hloroformu.strukturnih izomera butanala? 1) 3 2) 4 3) 5 4) 6 5) 7 .5 5) 90 13. P4O6 15. u acetonu. Ako su ebulioskopske konstante (K kg/mol): acetona 1. P4O10 2) As4O6. CuO. rastvor u hloroformu 3) rastvor u hloroformu. Na2O. rastvor u benzenu. PbO. Koja od navedenih ekvimolarnih smeša rastvora ima puferske osobine? 1) Na3PO4 i NaOH 2) NH4Cl i NaCl 3) H2SO4 i KOH 4) NH3 i NH4NO3 5) NaCN i KCl 11. hloroformu i benzenu. a ne reaguju sa KOH? 1) CO2. rastvor u acetonu. ZnO.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 10. Koliko milimola kalijum-jodida je potrebno za redukciju 2 milimola kalijum . Koji od navedenih gasova je toksičan zbog vezivanja za hemoglobin. rastvor u hloroformu 2) rastvor u acetonu. N2O 3) BeO. CO2. FeO. SO2.

1-Dimetoksipropanacetal nastaje u reakciji: 1) propanala i metanola u molskom odnosu 1:2 2) metanala i propanola u molskom odnosu 1:1 3) metanala i propanola u molskom odnosu 1:2 4) propanala i metanola u molskom odnosu 1:1 5) metanala i propanola u molskom odnosu 2:1 21. koja se odnose na etil-hlorid tačno? 1) ne podleže hidrolizi 2) ne reaguje sa amonijakom 3) ne podleže reakciji sa alkoksidima 4) podleže hidrolizi 5) lako se rastvara u vodi 19. 1.9 4) 6 5) 29. Tom reakcijom dobijeno je: 1) 0. Koja je od navedenih kiselina dikarboksilna? 1) limunska 2) linolna 3) salicilna 4) mlečna 5) jabučna 22.05 2) 10 3) 0.189 - .2 mol propena 4) 0.05 mola odgovarajućeg acil-halogenida? 1) 2. Koje je od sledećih tvrdjenja. Koliko milimola gasa se izdvoji u reakciji n-propanola sa 4.3 mol propena 5) 13.3 mol propana 3) 0.2 mol propana 2) 0.2 4) 1 5) 0. Koliko grama etanamida nastaje potpunom amonolizom 0.6 mg metalnog natrijuma? (Ar(Na) = 23) 1) 0.72 dm3 vodonika (svedeno na normalne uslove).1 20.5 . Za hidrogenizaciju 12 g propina utrošeno je 6.2 g propana 18.95 2) 30 3) 5.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 17.

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 23. Koju vrstu derivata ugljene kiseline predstavlja urea? 1) estar 2) halogenid 3) dihalogenid 4) diamid 5) monoamid 24.190 - . Aminokiselina sa baznim bočnim nizom je: 1) Triptofan 2) Alanin 3) Metionin 4) Leucin 5) Lizin 26. Koji od navedenih peptida sa jonima Hg2+ gradi merkaptide? 1) serilglicilarginin 2) glicilcisteiniltriptofan 3) glicilfenilalanilalanin 4) alanilvalilalanin 5) tirozilglicillizin 27. Molekulska formula jedinjenja koje nastaje reakcijom nitritne kiseline sa dietilaminom je: 1) C4H10N2O 2) C4H11NO 3) C4H10N 4) C4H8O 5) C2H5N 25. Koje od navedenih jedinjenja sadrži purinsko jezgro? 1) Mokraćna kiselina 2) Hinolin 3) Indol 4) Triptofan 5) Histidin .

89 5) 17. Koliko se toplote oslobađa pri oksidaciji 10.9 g monostearilglicerola.64 mol/dm3.12 mol/dm3.28 mol/dm3 i HI od 5.04 Test N 1.6-difosfat 4) Glukoza-6-fosfat 5) Metil-α-D-glukopiranozid 29.191 - .04 4) 5.4 kJ 5) 167 kJ 4. U reakciji H2 (g) + I2 (g) ' 2 HI (g) pod određenim uslovima uspostavlja se ravnoteža pri koncentraciji H2 od 0.6 3) 3.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 28.2 2) 4. I2 od 5.9 3) 1. Koliko grama glicerola se dobija saponifikacijom 17.0 kJ/mol. Standardna entalpija stvaranja aluminijum-oksida iznosi -1670. Kiselom hidrolizom maltoze nastaju: 1) dva molekula D-glukopiranoze 2) dva molekula D-manopiranoze 3) dva molekula D-galaktopiranoze 4) D-galaktopiranoza i D-glukopiranoza 5) D-fruktofuranoza i D-glukopiranoza 30.8 g elementarnog aluminijuma do Al2O3 ? (Ar(Al) = 27) 1) 3. Koje od navedenih jedinjenja ne pokazuje redukujuće osobine: 1) D-fruktofuranoza 2) D-glukuronska kiselina 3) Fruktoza-1. ako je prinos reakcije 85 %? (Mr (estra) =358) 1) 9.8 . U kom od navedenih jedinjenja postoji samo jonska veza? 1) H2O 2) CaF2 3) MgSO4 4) NH4Br 5) S8 3. Broj valentnih elektrona u atomu elementa čija je elektronska konfiguracija 1s2 2s2 2p6 3s2 3p3 je: 1) 5 2) 3 3) 1 4) 6 5) 2 2.7 kJ 4) 33.91 4) 2.2 2) 8.34 kJ 2) 334 kJ 3) 16.30 5) 7. Brojna vrednost konstante ravoteže ove reakcije iznosi: 1) 50.

17 g natrijum-hlorida? (disocijacija je potpuna.jona izražena u mmol/dm3 u rastvoru koji u 500 cm3 sadrži 1. Ar (Cl) = 35. Kolika je koncentracija rastvora natrijum-hidroksida (mol/dm3) koji je dobijen mešanjem 200 cm3 rastvora ove baze koncentracije 40 g/dm3 i 800 cm3 vode? (Ar(Na) = 23) 1) 1 2) 2 3) 2. rastvor u acetonu.9 8.5 4) 0.0 3) 2.9 kolika je pKa navedene kiseline? 1) -2. Ako je pKb konjugovane baze fosfatne kiseline 11. hloroformu i benzenu.71. rastvor u hloroformu 2) rastvor u acetonu. Napravljeni su rastvori. rastvor u benzenu. Najkiseliji rastvor je onaj čija je pH vrednost: 1) 12 2) 2 3) 13 4) 10 5) 1 9.53 poređati rastvore po rastućoj vrednosti povišenja temperature ključanja: 1) rastvor u benzenu.1 4) -4.63 i benzena 2. rastvor u hloroformu 3) rastvor u hloroformu. određene organske supstance. Ar(Na) = 23.192 - . rastvor u benzenu .4 7.2 6. Koja od navedenih ekvimolarnih smeša rastvora ima puferske osobine? 1) Na3PO4 i NaOH 2) NH4Cl i NaCl 3) H2SO4 i KOH 4) NH3 i NH4NO3 5) NaCN i KCl 11. hloroforma 3. Koji od navedenih vodenih rastvora soli reaguje bazno usled hidrolize? 1) AlCl3 2) Na2SO4 3) NH4Cl 4) FeCl3 5) NaCN 10.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 5. Ako su ebulioskopske konstante (K kg/mol): acetona 1. rastvor u acetonu.5) 1) 2 2) 4 3) 40 4) 20 5) 0.1 5) 0. istih molalnih koncentracija u acetonu. Kolika je koncentracija Cl.9 5) -11.1 2) 14.

CuO.33 2) 12 3) 9 4) 2. Koliko milimola kalijum-jodida je potrebno za redukciju 2 milimola kalijum hlorata do hlorida u kiseloj sredini (H2SO4)? 1) 3. rastvor u benzenu 5) rastvor u benzenu.5 5) 90 13. NO. Tom reakcijom dobijeno je: 1) 0. Pri elektrolizi vodenog rastvora cink-jodida na anodi se izdvaja: 1) H2 2) O2 3) I2O 4) I2 5) I2O5 14.72 dm3 vodonika (svedeno na normalne uslove). ZnO.1 . rastvor u hloroformu. koja se odnose na etil-hlorid tačno? 1) ne podleže hidrolizi 2) ne reaguje sa amonijakom 3) ne podleže reakciji sa alkoksidima 4) podleže hidrolizi 5) lako se rastvara u vodi 19.193 - . Za hidrogenizaciju 12 g propina utrošeno je 6. P4O10 4) MgO. Koje je od sledećih tvrdjenja. N2O 1) CO2. Koliko ima izomernih alkohola molekulske formule C3H8O? 1) 3 2) 4 3) 5 4) 6 5) 2 17. Koliko milimola gasa se izdvoji u reakciji n-propanola sa 4. rastvor u acetonu 12. ZnO. PbO. Na2O 3) BeO. SO3.2 mol propena 4) 0. pri čemu se gradi stabilan kompleks koji onemogućava prenošenje kiseonika? 1) SO2 2) CO 3) NO2 4) Cl2O5 5) N2 16.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 4) rastvor u acetonu. CO2. SO2.2 g propana 18. FeO.2 mol propana 2) 0.05 2) 10 3) 0.2 4) 1 5) 0. rastvor u hloroformu. U kom se nizu nalaze samo bazni oksidi ? 2) As4O6.3 mol propana 3) 0. SO3 5) As4O6.6 mg metalnog natrijuma? (Ar(Na) = 23) 1) 0. P4O6 15. Na2O. Koji od navedenih gasova je toksičan zbog vezivanja za hemoglobin.3 mol propena 5) 13.

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 20. Koja je od navedenih kiselina dikarboksilna? 1) limunska 2) linolna 3) salicilna 4) mlečna 5) oksalna 22. Peptid koji sa jonima Hg2+ gradi merkaptide u svom sastavu ima? 1) cistein 2) glicin 3) alanin 4) lvalin 5) tirozin . Koliko grama etanamida nastaje potpunom amonolizom 0.1-Dimetoksipropanacetal nastaje u reakciji: 1) propanala i metanola u molskom odnosu 1:2 2) metanala i propanola u molskom odnosu 1:1 3) metanala i propanola u molskom odnosu 1:2 4) propanala i metanola u molskom odnosu 1:1 5) metanala i propanola u molskom odnosu 2:1 21.05 mola odgovarajućeg acil-halogenida? 1) 2.194 - . Koju vrstu derivata ugljene kiseline predstavlja urea? 1) estar 2) halogenid 3) dihalogenid 4) diamid 5) monoamid 24. 1. Aminokiselina sa baznim bočnim nizom je: 1) Triptofan 2) Alanin 3) Metionin 4) Leucin 5) Lizin 26.9 4) 6 5) 29.95 2) 30 3) 5. Molekulska formula jedinjenja koje nastaje reakcijom nitritne kiseline sa dietilaminom je: 1) C4H10N2O 2) C4H11NO 3) C4H10N 4) C4H8O 5) C2H5N 25.5 23.

Koje od navedenih jedinjenja ne pokazuje redukujuće osobine: 1) Glukoza 2) Manoza 3) Saharoza 4) Galaktoza 5) Maltoza 29.195 - . Koja od navedenih masnih kiselina ima jednu dvostruku vezu ? 1) Palmitinska 2) Stearinska 3) Oleinska 4) Linolna 5) Arahidonska . Koje od navedenih jedinjenja sadrži purinsko jezgro? 1) Adenin 2) Hinolin 3) Indol 4) Triptofan 5) Histidin 28.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 27. Kiselom hidrolizom maltoze nastaju: 1) dva molekula D-glukopiranoze 2) dva molekula D-manopiranoze 3) dva molekula D-galaktopiranoze 4) D-galaktopiranoza i D-glukopiranoza 5) D-fruktofuranoza i D-glukopiranoza 30.

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Test O 1. Koje od navedenih jedinjenja ima samo jonski tip veze? 2) NaNO3 3) NH4Cl 4) H2SO4 1) CH4 5) KI 3. Koliko je cm3 koncentrovane azotne kiseline (w = 0.25 5) 3 5. ako je stepen disocijacije 92%? 1) 0. Pri reakciji nastajanja tečne vode iz elemenata oslobađa se 71.04 4) 4.6 5) 8 4.1 mol/dm3 ? 1) 4 2) 0. Kolika je brojna vrednost konstante ravnoteže ove reakcije ako su ravnotežne koncentracije CO2 i H2 jednake i iznose 0.46 .63.45 kJ toplote svedeno na standardne uslove.36 3) 8.8 3) 4 4) 5. 1) 27 2) 18 3) 20 4) 30 5) 40 2.6 3) 0.0092 4) 9.8 kJ/mol ? 1) 11.2 2) 2. ako je Z (Ca) = 20.196 - .11 3) 9 4) 0.3 mol/dm3.02 5) 1.4 g/cm3) potrebno za pravljenje 250 cm3 rastvora koncentracije 0.15 mol/dm3? (Ar(N)=14) 1) 2.68 2) 5.005 mol/dm3.2 5) 0. Koliko elektrona ima jon Ca2+.34 6. Kolika je koncentracija magnezijumovih jona (mmol/dm3) u rastvoru magnezijum-hlorida koncentracije 0. Koliko je dm3 kiseonika (normalni uslovi) učestvovalo u reakciji ako se zna da je vrednost standardne entalpije stvaranja tečne vode ∆fH = .285. U ravnotežnoj reakciji CO(g) + H2O(g) ' CO2 (g) + H2 (g) početne koncentracije CO i H2O su jednake i iznose 0.046 2) 4. ρ = 1.

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 7. Koliko je potrebno miligrama natrijum-hidroksida za neutralizaciju 20 cm3 rastvora azotne kiseline u kome je pH = 3? (Ar(Na) = 23) 1) 2 2) 8 3) 20 4) 40 5) 0.9 x 10−9 Ka(HNO2) = 4 x 10−4 Ka(HF) = 6.6 x 10−4 1) HCN 2) HClO 3) CH3COOH 4) HNO2 5) HF 8. Bikarbonatni pufer se priprema tako što se u vodeni rastvor NaHCO3 uvodi CO2. Koji od navedenih vodenih rastvora soli reaguje bazno? 1) CH3COONH4 2) AlCl3 3) NH4Cl 4) KCl 5) NaHCO3 10.8 9.8 x 10−5 Ka(HCN) = 7. Koja komponenta puferske smeše reaguje sa H+ jonima pri dodatku kiseline? 1) CO2 2) H2CO3 3) NaHCO3 4) Na2CO3 5) H2O 11. Koje se od navedenih tvrđenja odnosi na prave rastvore? 1) pokazuju Faradej-Tindalov efekat 2) čestice disperzne faze ne prolaze kroz membrane sa finim porama 3) čestice disperzne faze se talože pri stajanju rastvora 4) čestice disperzne faze se talože dodatkom disperznog sredstva 5) veličina čestica disperzne faze je manja od 1nm .197 - . Na osnovu datih vrednosti za Ka. odrediti koja kiselina je najjača u vodenom rastvoru? Ka(HClO) = 5 x 10−5 Ka(CH3COOH) = 1.

Koliko ima strukturnih izomera sa molekulskom formulom C3H8O? 1) 6 2) 5 3) 4 4) 3 5) 2 17.02 2) 0.01 3) 0. Koliko miligrama odgovarajućeg oksida je potrebno da se u reakciji sa vodom dobije 1 mmol azotne kiseline? (Ar(N)=14) 1) 27 2) 2.92 4) 35. Koje je sistematsko ime jedinjenja molekulske formule C4H6 u kome su svi ugljenikovi atomi sp2 hibridizovani? 1) 1.2 4) 0.96 2) 22. Jedinjenje koje ne redukuje Fehling-ov rastvor.7 3) 54 4) 5.4 5) 10. azot(II)-oksid i voda.3-butadien 3) 2-butin 5) ciklobuten 4) 1-metilciklopropen 18.2-butadien 2) 1.1 5) 0. Koliko će se cm3 azot(II)-oksida (normalni uslovi) osloboditi u reakciji 76. U reakciji bakra sa razblaženom azotnom kiselinom nastaje bakar(II)-nitrat. Koliko je molova fenola potrebno da bi u reakciji sa natrijumom nastalo 224 cm3 vodonika (normalni uslovi)? 1) 0.8 15.4 3) 17.3-dimetilbutanal 2) 3-metil-2-pentanol 3) 3-metil-2-butanol 4) butanon 5) 3-pentanon .025 19. Pri elektrolizi zasićenog vodenog rastvora KCl na anodi se izdvaja : 3) O2 4) Cl2 5) Cl2O 1) HCl 2) H2 14.198 - .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 12. Koji od navedenih gasova reaguje sa vodenim rastvorom kalijumhidroksida? 2) NO 3) SO2 4) N2O 5) CO 1) NH3 16. a izomerno je sa 3-metilbutanalom je: 1) 2.84 5) 896 13.8 mg bakra sa razblaženom azotnom kiselinom? (Ar(Cu) = 64) 1) 8.

Koja od navedenih aminokiselina može da gradi diestar? 1) asparaginska kiselina 2) izoleucin 3) triptofan 4) glicin 5) histidin .5 mmol ftalne kiseline? 1) 0. Koje od navedenih jedinjenja sa kiselinama gradi soli? 1) nitrometan 2) acetonitril 3) trietil-amin 4) dioksan 5) furan 25. Koje od navedenih tvrđenja nije tačno? 1) tioli u reakciji sa bazama grade merkaptide 2) alkoholi su jače kiseline od tiola 3) soli tiola lako hidrolizuju 4) dejstvom blagih oksidacionih sredstava tioli se oksiduju u disulfide 5) dejstvom jakih oksidacionih sredstava tioli se oksiduju u sulfonske kiseline 24. Koliko je milimolova natrijum-hidroksida potrebno za potpunu neutralizaciju 0. Fozgen je: 1) diamid ugljene kiseline 2) amid ftalne kiseline 3) tercijarni amin 4) hlorid mravlje kiseline 5) dihlorid ugljene kiseline 23.2 4) 0.199 - .4 5) 0.3 3) 0. Koliko će molova propanoil-hlorida nastati reakcijom 0.6 22.1 mol fosfortrihlorida sa odgovarajućim jedinjenjem? 1) 0.5 2) 5 3) 10 4) 1.5 2) 0.5 5) 1 21.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 20.

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 26.5x1023 molekula vodonika? 1) palmitinska. stearinska. ako se za potpuno katalitičko hidrogenovanje 0.6-difosfat 2) glukonska kiselina 3) glukuronska kiselina 4) α-metil-D-glukozid 5) glukoza-1-fosfat 29. palmitinska 3) linolna. oleinska. stearinska. U molekulu jednog od navedenih dipeptida za ugljenikov atom koji je susedan slobodnoj karboksilnoj grupi vezana je izobutil-grupa. Koje od navedenih tvrđenja nije tačno? 1) Skrob je heteropolisaharid 2) Glikogen je polisaharid životinjskog porekla 3) Celuloza je homopolisaharid 4) Dekstrini nastaju delimičnom hidrolizom skroba 5) Amiloza ima spiralnu strukturu 30. arahidonska. palmitoleinska 4) palmitinska.200 - . Sa Fehling-ovim (Felingovim) reagensom može da reaguje: 1) glukoza-1. palmitoleinska . oleinska. Katalitičkom redukcijom pirola dobija se: 1) anilin 2) piran 3) pirolidin 4) piperdin 5) pirimidin 28. Koji je to dipeptid? 1) valilleucin 2) leucilvalin 3) valilizoleucin 4) izoleucilvalin 5) alanilvalin 27. palmitoleinska 2) linolenska. Koje od navedenih kiselina ulaze u sastav triglicerida. arahidonska 5) linolna.25 mol tog glicerida troši 4.

Medicinski fakultet Niš

Informator 2010

Test P 1. Koliko elektrona sadrži elektronski omotač jednovalentno negativnog 3717Cl ? 1) 7 2) 20 3) 16 4) 18 5) 17 2. U kom je od navedenih jedinjenja zastupljena samo kovalentna veza ? 1) NH4NO3 2) NaHCO3 3) NaOH 4) HNO3 5) NaH 3. Kolika je vrednost standardne entalpije reakcije CO(g) + ½ O2 (g) → CO2 (g) izražena u kJ/mol ako su vrednosti standardnih entalpija stvaranja CO i CO2 : ∆fH (CO) = - 110,9 kJ/mol i ∆fH (CO2) = - 393,5 kJ/mol ? 1) 504,4 2) - 282,6 3) - 252,2 4) 286,6 5) - 504,4 4. Pri sintezi amonijaka iz elemenata pod određenim uslovima u ravnoteži se nalazi 0,1 mol/dm3 N2, 0,2 mol/dm3 H2 i 0,8 mol/dm3 NH3. Početne koncentracije N2 i H2 su bile: 1) [N2]0 = 0,5 mol/dm3 i [H2]0 = 1,4 mol/dm3 2) [N2]0 = 0,9 mol/dm3 i [H2]0 = 1 mol/dm3 3) [N2]0 = 0,5 mol/dm3 i [H2]0 = 0,6 mol/dm3 4) [N2]0 = 1,7 mol/dm3 i [H2]0 = 1,8 mol/dm3 5) [N2]0 = 1,7 mol/dm3 i [H2]0 = 2,6 mol/dm3 5. Izračunati količinsku koncentraciju (mol/dm3) 20% rastvora aluminijumsulfata čija je gustina 1,23 g/cm3. (Ar(Al) = 27, Ar(S) = 32) 1) 4,17 2) 0,72 3) 2 4) 1,64 5) 1,12 6. Kolika je vrednost konstante disocijacije HCN, ako je u rastvoru koji sadrži 0,01 mol/dm3 stepen disocijacije, α = 0,02 % ? 1) 2×10-6 2) 4×10-6 3) 4×10-10

- 201 -

Medicinski fakultet Niš

Informator 2010

4) 2×10-8 5) 4×10-8 7. U kom od navedenih nizova se nalaze samo jake kiseline ? 1) HClO3, HBr, HIO, H2SO4 2) HClO, HBr, HIO3, H2SO4 3) H2S, HClO3, H2SO4, HBr 4) HClO4, H2SO4, HI, HBr 5) HClO, H2SO4, HI, HBrO 8. Koliko miligrama kalijum-hidroksida treba rastvoriti u 250 cm3 vode da bi se dobio rastvor u kome je pOH = 3 ? (disocijacija je potpuna, Ar(K) = 39) 1) 56 2) 14 3) 224 4) 25 5) 50 9. U kom od navedenih vodenih rastvora soli je koncentracija H+ jona veća od 10-7? 1) Na2CO3 2) Na2HPO4 3) NaHCO3 4) NaNO2 5) AlCl3 10. Ako se pomešaju rastvori istih koncentracija navedenih supstanci u datim zapreminskim odnosima, samo u jednom slučaju nastaje pufer. 1) 1V CH3COOH i 1V KOH 2) 0,5V NH3 i 0,75V HNO3 3) 0,5V Na2HPO4 i 1V HCl 4) 0,75V NH4Cl i 0,5V NaOH 5) 0,5V CH3COOH i 0,75V NaOH 11. Vodeni rastvori etanola i glicerola imaju iste masene koncentracije (γ = 10 g/dm3). Koje tvrđenje je tačno ? (Mr (etanol) = 46, Mr (glicerol) = 92) 1) Rastvori glicerola i etanola imaju isti osmotski pritisak 2) Rastvor glicerola ima dva puta manji osmotski pritisak 3) Rastvor glicerola ima tri puta veći osmotski pritisak 4) Rastvor etanola ima dva puta manji osmotski pritisak 5) Rastvor etanola ima tri puta manji osmotski pritisak
- 202 -

Medicinski fakultet Niš

Informator 2010

12. U reakciji elementarnog sumpora sa azotnom kiselinom nastaje sumporna kiselina i azot(II)-oksid. Koliko je grama redukcionog sredstva potrebno za izdvajanje 5,6 dm3 azot(II)-oksida (normalni uslovi)?(Ar(S) = 32; Ar(N) = 14) 1) 8,0 2) 32,0 3) 4,0 4) 20,5 5) 16,0 13. Koji se od navedenih procesa odvija u galvanskom elementu koji se sastoji od metalnog cinka uronjenog u rastvor cink-sulfata i metalnog bakra uronjenog u rastvor bakar(II)-sulfata? 1) Na anodi dolazi do prelaženja Cu2+ jona u rastvor 2) Na katodi dolazi do prelaženja Zn2+ jona u rastvor 3) Na anodi dolazi do taloženja Cu2+ jona iz rastvora 4) Na katodi dolazi do taloženja Cu2+ jona iz rastvora 5) Na anodi dolazi do taloženja Zn2+ jona iz rastvora 14. Sa 6×1021 atoma azota potpuno reaguje sa 1,5×1022 atoma kiseonika. Azot i kiseonik su sjedinjeni, u tom oksidu, u masenom odnosu: (Ar(N) = 14; Ar(O) =
16)

1) 7 : 8

2) 7 : 12

3) 7 : 16

4) 7 : 4

5) 7 : 20

15. Koje od navedenih jedinjenja pri disocijaciji daje hloritne jone? 1) CCl3COOH 2) LiCl 3) KClO 4) Cl2O3 5) CHCl3 16. Zasićeni alifatični alkoholi imaju molekulsku formulu C4H10O. Koliko izomernih karbonilnih jedinjenja može da se dobije njihovom oksidacijom? 1) 5 2) 3 3) 2 4) 1 5) 4 17. 1,3-dibrompropan može se dobiti reakcijom broma sa : 1) ciklopropanom 2) etenom 3) 2-metilpropenom 4) propenom 5) etanom

- 203 -

Medicinski fakultet Niš

Informator 2010

18. Koliko će grama odgovarajućeg proizvoda nastati oksidacijom 0,2 mol fenola? 1) 22,0 2) 21,6 3) 18,8 4) 24,4 5) 43,2 19. Po kojoj hemijskoj osobini se razlikuju benzaldehid i cikloheksanon? 1) Reaguju sa aminima 2) Sa alkoholima grade poluacetale 3) Podležu reakcijama nukleofilne supstitucije 4) Reaguju sa Grinjarovim reagensom 5) Podležu aldolnoj adiciji 20. Formula jabučne kiseline je: 1) CH2(OH)CH2COOH 2) CH3CH(OH)COOH 3) HOOCCH(OH)CH(OH)COOH 4) HOOCCH(OH)CH2COOH 5) HOOCCH2CH2COOH 21. Koja količina ciklopentankarboksamida učestvuje u reakciji sa LiAlH4 ako u toj reakciji nastaje 19,8 g redukcionog proizvoda? 1) 1mol 2) 0,01mol 3) 20 mmol 4) 2 mol 5) 0,2 mol 22. Reakcijom karbamida sa etil-estrom malonske kiseline nastaje jedinjenje čija je molekulska formula: 1) C5H4O2N4 2) C4H4O2N2 3) C5H6O2N2 4) C4H4N2 5) C4H4O3N2 23. Dejstvom cinka ili kalaja u razblaženim kiselinama disulfidi daju: 1) tiole 2) sulfide 3) sulfone 4) sulfokside 5) sulfonske kiseline

- 204 -

Medicinski fakultet Niš

Informator 2010

24. Koliko grama anilinijum-hlorida nastaje u reakciji 0,25 mol odgovarajućeg jedinjenja sa hloridnom kiselinom? (Ar(Cl)=35,5; Ar(N)=14) 1) 32,38 2) 3,238 3) 0,3238 4) 64,75 5) 6,475 25. Koja od navedenih aminokiselina ima najveće negativno naelektrisanje u jako baznoj sredini? 1) asparaginska kiselina 2) izoleucin 3) triptofan 4) glicin 5) lizin 26. Koje tvrđenje je tačno ? 1) metionillizin sadrži samo jednu esencijalnu aminokiselinu 2) cisteinilserin sadrži samo aminokiseline čija je pI vrednost u blizini pH 7 3) fenilalanilvalin ne daje ksantoproteinsku reakciju 4) valiltirozin sadrži dve esencijalne aminokiseline 5) serilglicin ima dva hiralna C atoma 27. Derivat heterocikličnog sistema indola je: 1) nikotinska kiselina 2) mokraćna kiselina 3) prolin 4) triptofan 5) piridoksal 28. D-galakoza i L-galakoza su: 2) enantiomeri 1) C2-epimeri 4) tautomeri 5) C5-epimeri 3) anomeri

29. Koje tvrđenje nije tačno? 1) Amiloza sa jodom gradi inkluziono jedinjenje plave boje 2) Dekstrini nastaju delimičnom hidrolizom skroba 3) Laktoza i saharoza su heterodisaharidi 4) U molekulu amilopektina su zastupljene samo α(1→6) glikozidne veze 5) Molekuli celuloze su linearni

- 205 -

Medicinski fakultet Niš

Informator 2010

30. Koje od navedenih kiselina ulaze u sastav triglicerida, ako 0,25 mol tog glicerida potpuno reaguje sa 9x1023 atoma broma? 1) palmitinska, arahidonska, palmitoleinska 2) linolenska, oleinska, palmitinska 3) linolna, oleinska, palmitoleinska 4) palmitinska, stearinska, arahidonska 5) linolna, stearinska, palmitoleinska

- 206 -

3) 3) 3) 2) 3) 1) 2) 5) 2) 2) 2) 3) 2) 2) 5) 4) 3) 2) 3) 3) 4) 2) 5) 1) 5) 2) 2) 4) 3) 5) 5) 1) 4) 3) 5) 4) 4) 5) 1) 5) 3) 2) 3) 4) 5) 5) 5) 5) 2) 1) 4) 2) 4) 4) 5) 2) 5) 5) 1) 3) 3) 4) 2) 5) 4) 1) 3) 2) 4) 3) 1) 5) 2) 1) 3) 5) 3) 5) 3) 4) 1) 2) 2) 5) 1) 5) 4) 3) 3) 4) 5) 1) 3) 4) 2) 2) 2) 5) 1) 3) 2) 3) 5) 4) 1) 4) 3) 1) 5) 1) 5) 2) 4) 1) 4) 5) 1) 5) 3) 4) 1) 3) 2) 2) 4) 2) 5) 5) 4) 3) 4) 5) 2) 2) 4) 5) 3) 1) 4) 2) 2) 4) 4) 5) 1) 3) 1) 4) 3) 3) 2) 1) 5) 3) 2) 5) 1) 1) 2) 2) 2) 1) 1) 1) 2) 5) 3) 1) 4) 2) 1) 3) 3) 3) 1) 5) 5) 4) 2) 3) 3) 5) 2) 4) 2) 1) 4) 4) 4) 5) 2) 3) 2) 4) 3) 3) 5) 2) 2) 1) 3) 1) 1) 3) 2) 1) 1) 1) 3) 2) 1) 4) 4) 3) 2) 4) 1) 4) 3) 1) 1) 4) 1) 4) 4) 4) 1) 2) 5) 2) 3) 5) 3) 3) 3) 2) 2) 1) 3) 1) 2) 3) 2) 4) 1) 3) 2) 2) 3) 1) 3) 5) 1) 4) 4) 4) 2) 5) 3) 1) 3) 2) 4) 4) 4) 4) 3) 5) 1) 1) 3) 2) 1) 1) 3) 3) 3) 2) 1) 3) 4) 2) 3) 3) 3) 2) 1) 4) 3) 3) 2) 2) 4) 3) 5) 3) 4) 3) 5) 5) 2) 2) 4) 3) 2) 4) 3) 2) 4) 3) 3) 4) 1) 5) 2) 2) 3) 4) 5) 1) 4) 2) 1) 2) 1) 2) 1) 3) 4) 3) 2) 1) 2) 1) 5) 3) 3) 3) 5) 4) 2) 2) 4) 4) 2) 2) 4) 4) 5) 1) 5) 1) 4) 1) 5) 2) 1) 5) 1) 3) . 2. 16. 8. 22. 26. 21.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 REŠENJA Pit. 27. 30. 25. 17. 28. 13. 18. Test A Test B Test C Test D Test E Test F Test G Test Test Test Test Test H I K L M 1. 6. 5. 23.207 - . 4. 20. 11. 24. 7. 9. 19. 29. 3. 12. 14. 10. 15.

7. 26. 14. 30. 15. 4. 3. 5. 25. 20. 21. 24. 16. 18. 8. 27. 2. 23. Test N Test O Test P 1. 9. 28. 12. 10. 1) 2) 2) 1) 5) 3) 3) 5) 5) 4) 2) 2) 4) 4) 2) 5) 4) 4) 5) 1) 5) 1) 4) 1) 5) 1) 1) 3) 1) 3) 2) 5) 2) 4) 1) 2) 5) 5) 5) 3) 5) 3) 4) 3) 3) 4) 2) 1) 5) 5) 2) 5) 2) 3) 1) 1) 3) 3) 1) 5) 4) 4) 2) 1) 2) 3) 4) 2) 5) 4) 2) 3) 4) 5) 4) 2) 1) 2) 5) 4) 5) 5) 1) 1) 1) 2) 4) 2) 4) 5) .208 - . 13. 29. 22. 19.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 REŠENJA Pit. 6. 11. 17.

prednji i zadnji krilasti mišić c) slepoočni. Mišići žvakanja (mastikatorni mišići) su: a) maseterični.3 Anatomija i fiziologija Test A 1. Na grani donje vilice nalaze se: a) dva koštana nastavka . Na donjem okrajku lakatne kosti nalaze se: a) glava lakatne kosti i šiljasti nastavak b) glava lakatne kosti i vrat c) lakatni nastavak i kljunasti nastavak d) koloturni urez 3. zglobni nastavak 2.209 - . zglobne veze i zglobni diskus d) zglobna šupljina. jabučni. zglobne veze i zglobni diskus 4. Na čašici karlične kosti zglobni deo označen je kao: a) čašična usna b) čašična jama c) polumesečasta zglobna površina d) čašični usek 5. zglobne veze i vezivno-hrskavičave b) zglobne veze i vezivno-hrskavičave ploče c) zglobna kapsula. slepoočni i prednji krilasti mišić .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 8. spoljašnji i unutrašnji krilasti mišić d) masetelični. slepoočni. slepoočni. spoljašnji i unutrašnji krilasti mišić b) maseterični.koronoidni (prednji) i kondilarni (zadnji) b) tri koštana nastavka c) četiri koštana nastavaka d) jedan. Sporedni elementi zgloba su: a) zglobne površine.

210 - . spoljašnju i zadnju c) 20 mišića. podeljenih u tri grupe: prednju. Plućne vene ulivaju se u levu srčanu pretkomoru preko otvora koji se nalazi na njenom: a) prednjem zidu b) spoljašnjem zidu c) unutrašnjem zidu d) zadnjem zidu 9. spoljašnju i unutrašnju karotidnu arteriju b) dve završne grane. udesno i unazad d) nalevo. podeljenih u tri grupe: prednju. Otvor kanala slušne trube nalazi se na: a) bočnom zidu nosnog sprata ždrela b) zadnjem zidu nosnog sprata ždrela c) gornjem zidu nosnog sprata ždrela d) gornjem zidu usnog sprata ždrela . 7. udesno i napred b) nadole. U trbušnoj duplji u nivou četvrtog slabinskogpršljena aorta se deli na: a) dve završne grane. Baza srca okrenuta je: a) naviše. kosu i poprečnu 11. podeljenih u tri grupe: prednju. desnu i levu zajedničku bedrenu arteriju c) dve završne grane. kosu i horizontalnu d) dve pukotine. ulevo i unazad c) naviše. Levo plućno krilo ima: a) jednu kosu pukotinu b) jednu horizontalnu pukotinu c) dve pukotine. podeljenih u tri grupe: unutrašnju. napred i nadole 8.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 6. spoljašnju i zadnju b) 20 mišića. spoljašnju i zadnju59. levu i desnu bedrenu arteriju 10. donju i gornju bedrenu arteriju d) dve završne grane. U podlaktu se nalazi: a) 25 mišića. spoljašnju i unutrašnju d) 25 mišića.

211 - . Dužina pasemeničkog kanala je: a) 50-60 cm b) 4-5 m c) 70 cm d) 1-2 m 17. Opornjačka kesa nalazi se između: a) zadnjeg zida gušterače i organa koji su iza nje ti b) zadnjeg zida želuca i organa koji su iza njega c) zadnjeg zida slezine i organa koji su iza nje d) prednjeg zida želuca i organa koji su ispred njega 13.Broj malih bubrežnih čašica je: a) 8-10 b) 7-10 c) 15-20 d) 6-9 16. Briznik nastaje spajanjem: a) ampule semevoda i izvodnog kanala semene kesice b) početnog dela semevode i izvodnog kanala semene kesice c) pasemnika i izvodnog kanala semene kesice d) ampule semevoda i kanala pasemnika . Kroz ulazni otvor bubrega prolaze: a) krvni sudovi bubrega b) živci bubrega c) deo izvodnih mokraćnih kanala d) sve navedeno je tačno 15.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 12. Egzokrini deo pankreasa predstavljen je: a) pankreasnim sokom b) hormonima c) žučnim sokom d) žučnim enzimima 14.

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 18. b) Proteini su u ćelijskoj membrani zaronjeni tako da daju mozaičan izgled c) Na površini ćelije se nalazi hidrofoban deo lipidnih molekula. Žuljevito telo je: a) moždani most b) spojnica moždanog svoda c) prednja spojnica d) moždana spojnica 20. Okružite NETAČNU tvrdnju: a) Od lipida membrana ćelije najzastupljeniji su fosfolipidi.212 - . 23. Specifične razlike u građi i funkcijama među ćelijama istog organizma su zasnovane na razlikama u molekulima: a) DNK b) iRNK c) tRNK d) rRNK 22. Četvrti moždani živac je: a) trograni živac b) trohlearni živac c) okulomotorni živac d) pomoćni živac 19. Belu masu centralnog nervnog sistema grade: a) jedra moždanih živaca b) retikularna jedra c) relejna jedra d) putevi centralnog sistema 21. Za aktivni transport NIJE tačno da: a) transportuje jone K i Na b) formira membranski potencijal c) troši ATP d) transportuje vodu . d) Bakterije nemaju unutrašnje membrane ili su one slabo razvijene.

Za proizvodnju energije u ćeliji najlakše se aktiviraju: a) ugljeni hidrati b) masti c) proteini d) nukleinske kiseline 26.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 24. VII.VIII. Koagulacioni faktori deluju redom: a) X. XIII. VIII. Temperatura na kojoj se ostvaruje maksimalno delovanje fermenta naziva se: a) optimalna b) aktivirajuća c) apsolutna d) maksimalna 25. XII d) XII. V.XI. XII c) X. U krvi čoveka jedro NE sadrže: a) granulociti b) monociti c) limfociti d) eritrociti 29.IX.X . IX b) V. XI.213 - . VIII. IX. Jedan od uzroka nastajanja zamora je gomilanje u mišićima: a) pirogrožđane kiseline b) masti c) glikogena d) mlečne kiseline 27. Do smrti čoveka dovodi gubitak vode od oko: a) 10% b) 30 % c) 50% d) 70% 28. VIII. X.

gorkog na bočnim stranama. Zaokružite NETAČNU tvrdnju: a) najvažnija funkcija bubrega je očuvanje stalnosti uslova unutrašnje sredine b) bubreg održava ravnotežu vode i elektrolita c) bubrezi su fiziološki pufer sistem d) nervni sistem ima veoma zančajnu ulogu u stvaranju mokraće u bubrezima .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 30. a kiselog na bočnim stranama jezika b) slatkog na celoj površini. slanog na vrhu.214 - . Aglutinogeni su: a) antitela b) antigeni c) crvene krvne ćelije d) limfociti 31. gorkog na bazi. a kiselog na celoj površini jezika d) zavistan od osobina hrane koja draži kvržice jezika. a ne od rasporeda kvržica 32. a kiselog na vrhu jezika c) slatkog na bočnim stranama. Refleksni centar za lučenje suza nalazi se u: a) suznoj žlezdi b) produženoj moždini c) kičmenoj moždini d) kori velikog mozga 33. gorkog na bazi. Receptori za ukus su raspoređeni na jeziku tako daje najbolji osećaj: a) slatkog na vrhu. Tubularna sekrecija: a) je sposobnost ćelija bubrežnih kanalića da sekretuju i izlučuju supstance u šupljinu bubrežnih kanalića b) je sposobnost ćelija bubrežnih kanalića da sekretuju i izlučuju supstance u peritubularni prostor c) je sposobnost ćelija bubrežnih kanalića da sekretuju i izlučuju supstance u glomerul d) je sposobnost ćelija bubrežnih kanalića da sekretuju i izlučuju supstance direktno u krv 34.

Pražnjenje bešike nastaje pri: a) kontrakciji sfinktera pod uticajem simpatikusa b) relaksaciji detrusora pod uticajem parasimpatikusa c) kontrakciji detrusora pod uticajem parasimpatikusa d) kontrakciji sfinktera pod uticajem parasimpatikusa 36. kortikosteron i kateholamini b) androgeni. noradrenalin d) aldosteron. adrenalin c) aldosteron. Područje respiratornog centra u kome se ritmički stvaraju impulsi je: a) apneustičko b) bulbarno c) pneumotaksičko d) kičmena moždina 39.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 35. astrogen. Najvažniji hormoni kore nadbubrežne žlezde su: a) kortizol. Površina respiratorne membrane iznosi: a) 70 m2 b) 70cm2 c) 70 ml d) kao površina jedne alveole 38.215 - . kortizol i androgeni . hidrokortizol. Glukagon: a) povećava koncentraciju glukoze u krvi b) povećava transport glukoze iz tkiva u krv c) smanjuje koncentraciju glukoze u krvi d) smanjuje iskorišćavanje glukoze iz glikogena 40. Zaokružite tačnu tvrdnju: a) glavni inspiratorni mišići su unutrašnji međurebarni mišići i trbušni mišići b) glavni ekspiratorni mišići su unutrašnji međurebarni mišići i trbušni mišići c) inspiracija je pasivan akt d) kontrakcija spoljnih međurebarnih mišića smanjuje prednje-zadnji prečnik grudnog koša 37.

motorno nervno vlakno i efektor c) receptor. sinapsa.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 41. maserera. kutano-analni i abdominalni b) plantarni. efektor i motorno nervno vlakno b) receptor. senzitivno nervno vlakno i efektor d) efektor. motorno nervno vlakno. sinapsa. kutano-analni i abdominalni c) plantarni. receptor. Povećano lučenje hormona štitaste žlezde dovodi do: a) Bazedovljeve bolesti b) Adisonove bolesti c) gušavosti d) miksedema 42. Refleksni odgovor može biti: a) pojačan što se označava kao hiporefleksija.216 - . ahilov. Refleksni akt zavhata delove prema sledećem redosledu: a) senzitivno nervno vlakno. kremastera. Velike i male motorne jedinice razlikuju se po: a) broju aksona koji inerviše jedno mišićno vlakno b) broju motornih vlakana koji inerviše jedan nerv c) broju nerava koji inerviše jedan mišić d) broju motornih vlakana koji inerviše jedan akson . senzitivno nervno vlakno. oslabljen što se označava kao hiporefleksija ili ugašen što se c) označava kao arefleksija d) pojačan što se označava kao hiperrefleksija. motorno nervno vlakno. patelarni. ugašen što se označava kao hiporefleksija ili oslabljen što se označava kao arefleksija e) samo u fiziološkim granicama 44. Kožni refleksi su: a) plantarni. sinapsa. senzitivno nervno vlakno i receptor 43. sinapsa. oslabljen što se označava kao hiperrefleksija ili ugašen što se označava kao arefleksija b) pojačan što se označava kao hiperrefleksija. kutano-analni i abdominalni d) plantarni. kutano-analni i abdominalni 45.

Pankreasni sok sadrži enzime koji vare: a) proteine b) ugljene hidrate c) proteine i lipide d) sve tri vrste hranljivih materija 51. Poprečno prugasti mišić reaguje: a) na dejstvo medijatora u oblasti završne ploče b) nezavisno od mesta aplikacije medijatora c) spontano d) nijedan odgovor nije tačan 47.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 46. već od spoljnih okolnosti d) maloj vlažnosti vazduha 48.217 - . Zamor nastupa brže pri: a) dinamičkom radu b) statičkom radu c) ne zavisi od vrste rada.Pepsinogen se aktivira pod dejstvom: a) pepsina b) fermenata pankreasnog soka c) hlorovodonične kiseline d) enterokinaze . Ferment pljuvačke je: a) mucin b) pepsin c) himozin d) ptijalin 50. Kemijske materije se u digestivnom traktu razgrađuju pod dejstvom digestivnih fermenata i to: a) masti do glicerina i amino kiselina b) proteini do masnih kiselina c) ugljeni hidrati do polisaharida d) nijedan odgovor nije tačan 49.

Centar za bolnu osetljivost je: a) talamus b) hipotalamus c) limbički sistem d) veliki mozak 54.218 - . Paradoksalno spavanje je: a) ne-REM spavanje b) REM spavanje c) spavanje u toku koga se ne sanja d) spavanje uz povišen tonus muskulature 55. Sistola komora: a) predhodi sistoli pretkomora b) sledi iza sistole pretkomora c) odvija se u isto vreme sa sistolom pretkomora d) odvija se po dolasku krvi iz velikih vena direktno u komoru . Veliki krvotok obezbeđuje vezu srca sa: a) periferijom noseći joj krv svetlocrvene boje b) periferijom noseći joj krv tamnoplave boje c) plućima noseći im krv svetlocrvene boje d) plućima noseći im krv tamnoplave boje 57. Povećanje osmotskog pritiska telesnih tečnosti registruju: a) osmoreceptori hipotalamusa b) osmoreceptori velikih krvnih sudova c) presoreceptori hipotalamusa d) presoreceptori velikih krvnih sudova 56. Miotatički refleks je: a) spinalni refleks b) refleks istezanja c) refleks koji počinje aktivacijom mišićnih vretena d) svi odgovori su tačni 53.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 52.

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 58. bubni i petrozni deo b) bazilarni. bočni i ljuskasti deo c) čeoni. čeoni i ljuskasti deo 2. Veliki potiljačni otvor predstavlja komunikaciju između: a) prednje i zadnje lobanjske jame b) prednje i srednje lobanjske jame c) lobanjske duplje i kičmenog kanala .219 - . a vazodilatacije krvnih sudova skeletnih mišića i srca d) deluje stimulativno na srce ali nema značajnih efekata na krvne sudove Test B 1. Starlingov zakon glasi: a) što je dužina mišića veća kontrakcija je slabija b) dužina mišićnih vlakana je utoliko veća ukoliko je venski priliv manji c) količina krvi koju srce ispumpa je obrnuto proporcionalna venskom prilivu d) snaga kontrakcije komora zavisi od početne dužine mišićnih vlakana komora 59. a vazokonstrikcije krvnih sudova skeletnih mišića i srca b) stimulacije srca zahvaljujući vazodilataciji većine krvnih sudova c) vazokonstrikcije većine krvnih sudova. slepoočni i vilični deo d) bubni. Slepoočna kost sastoji se iz tri dela: a) ljuskasti. Simpatički nervni sistem dovodi do: a) vazodilatacije većine krvnih sudova. Povećana koncentracija kalijuma: a) inhibira rad srca i zaustavlja ga u dijastoli b) stimuliše rad srca i zaustavlja ga u dijastoli c) inhibira rad srca i zaustavlja ga u sistoli d) stimuliše rad srca i zaustavlja ga u sistoli 60.

Sporedni elementi zgloba su: a) zglobne površine. spoljašnja pobočna veza i prstenasta veza b) unutrašnja. krilasti nastavci d) zglobni i nezglobni nastavci 4. zglobne veze i zglobni diskus 6. velika krila. Mišići zadnje grupe buta inervisani su: a) butnim živcem b) opturatornim živcem c) sedalnim živcem d) peronealnim živcem . ograničeni pokreti spoljašnjeg i unutrašnjeg obrtanja d) privođenja i odvođenja kolena 7. U zglobu kolena izvode se pokreti: a) samo pregibanja b) samo opružanja c) pregibanja. prednja pobočna veza i prstenasta veza c) prednja i zadnja pobočna veza d) prstenasta i zadnja veza 8.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 3. zglobne veze i vezivno-hrskavičave ploče b) zglobne veze i vezivno-hrskavičave ploče c) zglobna kapsula. vertikalni list i dva bočna dela b) uspravni i prednji deo c) telo i dva nastavka d) telo i dve grane 5. očni. klinasti nastavci c) mala krila. opružanja. zglobne veze i zglobni diskus d) zglobna šupljina.220 - . Delovi sitaste kosti su: a) horizontalni list. Nastavci klinaste kosti su: a) čeoni i vilični nastavak b) nepčani. Veze u zglobu lakta su: a) unutrašnja.

Zidovi desne komore su neravni i od njih polaze: a) dva papilarna mišića b) tri papilarna mišića c) jedan papilarni mišić d) četiri papilarna mišića 14. spoljašnji i unutrašnji krilasti mišić b) maseterični. leva pretkomora i leva komora c) četiri dela. leva i unutrašnja strana c) prednja. slepoočni. slepoočni i prednji krilasti mišić 11. unutrašnja i dijafragmalna strana 12. Srčanu šupljinu čine: a) dva dela. Na srcu se opisuju sledeće strane: a) prednja. leva i donja strana d) spoljašnja. slepoočni. leva i desna komora 13. desna komora i desna pretkomora b) dva dela. desna i leva pretkomora.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 9. leva i spoljašnja strana b) prednja. Mišići žvakanja (mastikatorni mišići) su: a) maseterični. Svi mišići spoljašnje i zadnje grupe podlakta inervisani su: a) lakatnim živcem b) središnjim živcem c) žbičnim živcem d) pazušnim živcem 10. prednji i zadnji krilasti mišić c) slepoočni.221 - . jabučni. spoljašnji i unutrašnji krilasti mišić d) masetelični. Levi pretkomorno-komorni otvor zatvoren je zaliskom koji se sastoji iz: a) tri trouglasta listića b) dva trouglasta listića c) tri polumesečasta zaliska d) dva polumesečasta zaliska . dve desne i dve leve komore d) četiri dela.

Zavisno od dela tela kroz koji prolazi jednjak ima: a) dva dela. kosu i poprečnu 17. glaveni. vratni i grudni 19. gornju i donju ivicu i dva otvora .222 - . U srednji nosni kanal otvaraju se: a) čeoni sinus i klinasti sinus b) klinasti i sitasti sinus c) čeoni sinus i gornjovilični sinus d) klinasti sinus i donjovilični sinus 18. vratni. Duplja grkljana na uzdužnom preseku ima izgled: a) lista deteline b) ružinog lista c) peščanog sata d) levka 16. Levo plućno krilo ima: a) jednu kosu pukotinu b) jednu horizontalnu pukotinu c) dve pukotine. kosu i horizontalnu d) dve pukotine. grudni i trbušni d) tri dela. trećeg i četvrtog slabinskog pršljena 20.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 15. desnu i levu ivicu i dva otvora c) prednji i zadnji zid. desnu i levu ivicu i dva otvora b) gornji i donji zid. vratni i grudni b) dva dela. Želudac ima: a) prednji i zadnji zid. gornju i donju ivicu i dva otvora d) spoljašnji i unutrašnji zid. Dvanaestopalačno crevo nalazi se ispred: a) prva tri krsna pršljena b) prva tri slabinska pršljena c) trećeg i četvrtog slabinskog pršljena d) drugog. grudni i trbušni c) tri dela.

Jajnička jama nalazi se u račvi: a) spoljašnje bedrene arterije b) unutrašnje bedrene arterije c) zajedničke bedrene arterije d) stidne bedrene arterije 26. Bubrezi se nalaze u: a) retroperitonealnom prostoru trbušne duplje b) peritonealnom prostoru trbušne duplje c) retroperitonealnom prostoru karlične duplje d) superitonealnom prostoru karlične duplje 22. Broj malih bubrežnih čašica je: a) 8-10 b) 7-10 c) 15-20 d) 6-9 24. Briznik nastaje spajanjem: a) ampule semevoda i izvodnog kanala semene kesice b) početnog dela semevode i izvodnog kanala semene kesice c) pasemnika i izvodnog kanala semene kesice d) ampule semevoda i kanala pasemnika . njegovi izvodni kanali i mokraćovod 23.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 21. njegovi izvodni kanal i mokraćna bešika b) bubreg i mokraćna bešika c) samo bubreg d) bubreg. Dužina pasemeničkog kanala je: a) 50-60 cm b) 4-5 m c) 70 cm d) 1-2 m 25. Parni mokraćni organi su: a) bubreg.223 - .

VI i delimično V i VIII moždanog živca 30. U moždanom mostu leže jedra: a) II i III moždanog živca b) III i IV moždanog živca c) IX i X moždanog živca d) VII.224 - . Funkcionalno najvažniji deo očne jabučice je: a) rožnjača b) sočivo c) mrežnjača d) sudovnjača .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 27. Najveće subkortikalno jedro smešteno u središnjem delu hemisfere je: a) repato jedro b) sočivasto jedro c) prugasto jedro d) bledo jedro 31. Četvrti moždani živac je: a) trograni živac b) trohlearni živac c) okulomotorni živac d) pomoćni živac 29. Duplja unutrašnjeg uva ispunjena je: a) perilimfom b) likvorom c) vazduhom d) krvlju 32. Kičmenih živaca ima: a) 12 pari b) 30 pari c) 33-34 para d) 31 par 28.

225 - . Zaokružite NETAČNU tvrdnju: a) pH mokraće je 6.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 33.3 – 7.5 litra b) 5 litara c) 10 litara d) 180 litara 35. a kisela pri ishrani namirnicama životinjskog porekla c) kisela pri ishrani namirnicama biljnog porekla. Količina definitivne mokraće koja se stvori u toku dana iznosi: a) 1. Uloge disajnih puteva su da: a) sprovode vazduh b) prečišćavaju vazduh c) zagrevaju i vlaže vazduh d) svi odgovori su tačni 38.8 b) bazna pri ishrani namirnicama biljnog porekla. Sjedinjavanje hemoglobina sa kiseonikom naziva se: a) oksidacija b) oksigenacija c) koeficijent iskorišćavanja kiseonika d) kriva disocijacije oksi-hemoglobina 37. Renin se luči ukoliko je : a) povećan krvni pritisak b) povećana zapremina ekstracelularne tečnosti c) smanjeno snabdevanje bubrega krvlju d) povećano snabdevanje bubrega krvlju 36. Najznačajniji oblik transporta ugljen-dioksida krvlju je: a) kao fizički rastvoren gas b) u obliku karbaminojedinjenja c) u obliku bikarbonatnih jedinjenja d) nijedan odgovor nije tačan . a bazna pri ishrani namirnicama životinjskog porekla d) reakcija mokraće određuje se lakmus papirom 34.

kutano-analni i abdominalni b) plantarni. kutano-analni i abdominalni 44. a mijelinizirana sive boje c) funkcionalne osobine nervnih vlakana su nadražljivost i kontraktilnost d) kontinuirano sprovođenje odvija se duž Ranvijerovih suženja 43. Endokrina aktivnost paratiroidne žlezde zavisi od: a) funkcije prednjeg režnja hipofize b) funkcije zadnjeg režnja hipofize c) koncentracije jona kalcijuma u krvi d) koncentracije jona kalijuma u krvi 40. kremastera. Depolarizacija nastaje usled povećane propustljivosti membrane za: a) hlor b) kalijum c) amino kiseline d) natrijum .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 39. Hormoni tiroidne žlezde su: a) tiroksin. trijodtironin b) tiroksin. Kožni refleksi su: a) plantarni. trijodtironin. kalcitonin c) tiroksin. parathormon d) tiroksin. ahilov. patelarni. trijodtironin. Hormoni hipofize se luče pod uticajem: a) hipotalamusa b) malog mozga c) jedara bazalnih ganglija d) talamusa 42. kutano-analni i abdominalni c) plantarni. kutano-analni i abdominalni d) plantarni. maserera. Zaokružite tačnu tvrdnju: a) nerv je sačinjen od velikog broja nervnih vlakana b) nemijelinizirana vlakna su bele. parathormon 41.226 - .

Brzina razvoja zamora mišića je najveća pri: a) velikom opterećenju b) brzom ritmu rada c) oba odgovora su tačna d) nijedan odgovor nije tačan 47.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 45. Osnovna funkcionalna karakteristika mišićnog tkiva je: a) razdražljivost b) kontraktilnost c) deponovanje masnog tkiva d) tačni odgovori su pod a) i b) 48. Ergograf je: a) aparat koji je konstruisao Erg b) aparat kojim se meri energetski promet c) zapis električne aktivnosti mišića d) aparat kojim se određuje radna sposobnost 46. samo ako su očuvane sve nervne veze c) je humoralnog karaktera d) pokrenuta je refleksima iz debelog creva 50. Pljuvačka sadrzi enzime koji vare: a) celulozu b) ugljene hidrate c) belančevine d) masti 49.227 - . Intestinalna faza lučenja želudačnog soka: a) ne postoji b) postoji. Funkcija debelog creva sastoji se u: a) resorpciji vode b) varenju preostalih hranljivih sastojaka c) emulgovanju masti d) svega navedenog .

a uslovni refleksi učvršćivati tokom života d) uslovni refleks se formira ako je uslovna draž udružena sa bezuslovnom draži 55. Sinaptičko sprovođenje je: a) jednosmerno b) dvosmerno c) bez promene intenziteta d) brže nego u nervnom vlaknu 53.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 51. Minutni volumen srca predstavlja: a) vrednost koja se dobija množenjem udarnog volumena i frekvencije srca b) volumen krvi koji srce ispumpa za jednu minutu . Prva faza sekrecije u želucu pokreće se: a) kada hrana nadraži receptore usne duplje b) mehaničkim dejstvom hrane u želucu c) hemijskim dejstvom hrane u želucu d) bez unošenja hrane. a za nastanak uslovnih neophodna je kora velikog mozga c) bezuslovni refleksi se mogu ugasiti. a uslovni su karakteristični za svakog pojedinca b) bezuslovni refleksi se integrišu u sinapsama nižih delova centralnog nervnog sistema. Kora velikog mozga: a) reguliše motornu aktivnost b) prima i analizira senzorne informacije c) je centar više nervne delatnosti d) svi odgovori su tačni 56. gledanjem ili mirisanjem hrane 52. Zaokružite NETAČAN odgovor: a) bezuslovni refleksi su isti za sve ljude. U srednjem mozgu nalaze se: a) primarni vidni i akustički centri b) vitalni centri c) jedra osam moždanih živaca d) nijedan odgovor nije tačan 54.228 - .

Zakon »sve ili ništa« važi za: a) skeletni mišić b) srčani mišić c) nerv d) glatki mišić Test C 1. a padu minutnog volumena b) padu perifernog otpora. Krvni pritisak će rasti pri: a) porastu perifernog otpora. bubni i petrozni deo b) bazilarni. čeoni i ljuskasti deo 2.229 - .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 c) volumen od 5 litara krvi d) svi odgovori su tačni 57. Karlična kost sastoji se iz tri prvobitno odvojene kosti: a) bedrene. a porastu minutnog volumena c) povećanju perifernog otpora i minutnog volumena d) padu perifernog otpora i minutnog volumena 59. slepoočni i vilični deo d) bubni. Sistolni ton je posledica: a) kontrakcije srčanog mišića i zatvaranja pretkomorno-komornih valvula b) zatvaranja semilunarnih valvula c) otvaranja semilunarnih valvula d) kontrakcije srčanog mišića i otvaranja pretkomorno-komornih valvula 60. Simpatički deo nervnog sistema deluje na: a) povećanje nadražljivosti i smanjenje brzine sprovođenja razdraženja u srcu b) smanjenje frekvencije i povećanje snage srčane kontrakcije c) povećanje frekvencije i snage srčane kontrakcije d) smanjenje nadražljivosti. Slepoočna kost sastoji se iz tri dela: a) ljuskasti. butne i krsne kosti . a samim tim povećanje frekvencije srčanog rada 58. preponske i krsne kosti b) bedrene. bočni i ljuskasti deo c) čeoni.

Potiljačna kost gradi: a) prednji i deo donjeg zida lobanje b) srednji deo lobanje c) bočni deo lobanje d) zadnji i deo donjeg zida lobanje 5. klinasti nastavci c) mala krila. unutrašnju i zadnju b) prednju. Telo žbice ima tri strane: a) prednju. U zglobu kolena povezuju se: a) donji kraj butne kosti. velika krila. zadnju i međukoštanu c) spoljašnju. krilasti nastavci d) zglobni i nezglobni nastavci 4.230 - . Nastavci klinaste kosti su: a) čeoni i vilični nastavak b) nepčani. preponske i sedalne kosti 3. gornji okrajak golenjače i čašica d) donji kraj butne kosti. Najvažnija osetljiva mesta prednje-bočnog trbušnog zida su: a) preponski kanal i omotač pravog trbušnog mišića b) butni prsten i pupčani otvor c) preponski kanal i pupčani otvor d) preponski kanal i butni prsten .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 c) bedrene. zadnju i spoljašnju 7. očni. unutrašnju i prednju d) prednju. trtične i preponske kosti d) bedrene. Na čašici karlične kosti zglobni deo označen je kao: a) čašična usna b) čašična jama c) polumesečasta zglobna površina d) čašični usek 6. gornji okrajak lišnjače i golenjače b) donji kraj butne kosti. gornji okrajak lišnjače c) donji kraj butne kosti. gornji okrajak lišnjače i čašica 8.

nadlakatni mišić i kljunasto-ramenični mišić b) dvoglavi mišić nadlakta. dušnik. Od luka aorte odvajaju se: a) tri velika arterijska krvna suda b) dva velika arterijska krvna suda c) četiri velika arterijska krvna suda d) jedan veliki krvni sud 13. glavne dušnice i pluća . grkljan i ždrelo c) grkljan i nosna duplja d) grkljan. sinusi. Spoljašnju grupu mišića potkolenice čine: a) dugi i kratki lišnjačni mišić b) spoljašnji i unutrašnji lišnjačni mišić c) prednji i zadnji lišnjačni mišić d) gornji i donji lišnjačni mišić 11. U donje disajne puteve spadaju: a) nosna duplja. Zidovi desne komore su neravni i od njih polaze: a) dva papilarna mišića b) tri papilarna mišića c) jedan papilarni mišić d) četiri papilarna mišića 14. Zidovi leve komore su neravni i od njih polaze: a) tri papilarna mišića b) jedan papilarni mišić c) dva papilarna mišića d) četiri papilarna mišića 12. ždrelo i usna duplja b) dušnik. troglavi mišić i kljunasto-ramenični mišić 10.231 - . Mišići prednje grupe nadlakta su: a) dvoglavi mišić nadlakta. nadlakatni mišić i troglavi mišić c) dvoglavi mišić nadlakta i troglavi mišić d) dvoglavi mišić nadlakta.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 9.

232 - . Gornji.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 15. ulazni otvor želuca predstavlja mesto spoja: a) završnog dela jednjaka i želuca b) početnog dela jednjaka i želuca c) želuca i dvanaestopalačnog creva d) završnog dela jednjaka i završnog dela želuca 19. Opornjačka kesa nalazi se između: a) zadnjeg zida gušterače i organa koji su iza nje b) zadnjeg zida želuca i organa koji su iza njega c) zadnjeg zida slezine i organa koji su iza nje d) prednjeg zida želuca i organa koji su ispred njega 18. Nutritivni krvni sud jetre je: a) portna vena b) posebna jetrina arterija c) hepatična arterija d) hepatična vena 20. Gornji sprat ždrela naziva se: a) nosni deo b) usni deo c) grkljanski deo d) nepčani deo 17. Žučovod nastaje: a) spajanjem zajedničkog jetrinog kanala i izvodnog kanala žučne kese b) spajanjem posebnog jetrinog kanala i izvodnog kanala žučne kese c) spajanjem desnog jetrinog kanala i izvodnog kanala žučne kese d) spajanjem levog jetrinog kanala i izvodnog kanala žučne kese . Nosna duplja ima: a) četiri zida i dva otvora b) šest zidova i dva otvora c) pet zidova i jedan otvor d) četiri zida i tri otvora 16.

Mokraćovod se pruža od: a) velike bubrežne čašice do mokraćne bešike b) male bubrežne čašice do mokraćne bešike c) bubrežne karlice do mokraćne bešike d) njegovog početnog suženja do mokraćne bešike 22. Početni deo jajovoda povezan je sa materičnom dupljom preko: a) spoljašnjeg materičnog otvora jajovoda b) unutrašnjeg materičnog otvora jajovoda c) prednjeg materičnog otvora jajovoda d) zadnjeg materičnog otvora jajovoda 25. Broj malih bubrežnih čašica je: a) 8-10 b) 7-10 c) 15-20 d) 6-9 24. Semevod se pruža od: a) glave pasemnika do baze mokraćne bešike b) repa pasemnika do baze mokraćne bešike c) gornjeg pola semnika do baze mokraćne bešike d) donjeg pola semnika do baze mokraćne bešike 26.233 - .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 21. Briznik nastaje spajanjem: a) ampule semevoda i izvodnog kanala semene kesice b) početnog dela semevode i izvodnog kanala semene kesice c) pasemnika i izvodnog kanala semene kesice d) ampule semevoda i kanala pasemnika . Bubrezi se nalaze u: a) retroperitonealnom prostoru trbušne duplje b) peritonealnom prostoru trbušne duplje c) retroperitonealnom prostoru karlične duplje d) superitonealnom prostoru karlične duplje 23.

Spoljašnja strana ćelijske membrane u stanju mirovanja je naelektrisana: a) pozitivno b) negativno c) neutralno d) nijedan odgovor nije tačan 32.234 - . Žuljevito telo je: a) moždani most b) spojnica moždanog svoda c) prednja spojnica d) moždana spojnica 28. U moždanom mostu leže jedra: a) II i III moždanog živca b) III i IV moždanog živca c) IX i X moždanog živca d) VII.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 27. Najveća parna siva masa međumozga je: a) metatalamus b) talamus c) epitalamus d) hipotalamus 30. VI i delimično V i VIII moždanog živca 31. Glatki mišići: a) sadrže aktinske niti b) sadrže miozinske niti c) sadrže aktinske i miozinske niti d) ne sadrže aktinske i miozinske niti . Primarno senzitivno polje obuhvata: a) precentralnu vijugu b) postcentralnu vijugu c) poprečnu slepoočnu vijugu d) slepoočni režanj 29.

Veliki krvotok obezbeđuje vezu srca sa: a) periferijom noseći joj krv tamnoplave boje b) periferijom noseći joj krv svetlocrvene boje c) plućima noseći im krv svetlocrvene boje d) plućima noseći im krv tamnoplave boje 38.235 - . Glatka muskulatura u toku rada se: a) brzo zamara b) troši veliku količinu energije c) ponaša kao sincicijum d) ne depolariše 34. Kalijum je: a) zastupljen više u ćeliji nego van ćelije b) zastupljen više van ćelije nego u ćeliji c) u podjednakoj količini van ćelije i u ćeliji d) zajedno sa fosfatima nalazi se više van ćelije nego u ćeliji 35.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 33. Minutni volumen srca predstavlja: a) vrednost koja se dobija množenjem udarnog volumena i frekvencije srca b) volumen krvi koji srce ispumpa za jednu minutu c) volumen od 5 litara krvi d) svi odgovori su tačni 37. Simpatički deo nervnog sistema deluje na: a) smanjenje nadražljivosti uz povećanje brzine sprovođenja razdraženja u srcu b) smanjenje frekvencije uz povećanje snage srčane kontrakcije c) povećanje frekvencije i snage srčane kontrakcije d) povećanje nadražljivosti a samim tim smanjenje frekvencije srčanog rada . Šmit-Moravicova teorija govori o: a) brzini sedimentacije b) zgrušavanju krvi c) hematokritu d) nastanku leukemije 36.

236 - . Eritropoetin se stvara u: a) jetri b) bubregu c) eritrocitima d) kostnoj srži . od periferije ka srcu b) zahvaljujući mišićnoj pumpi. Zaokružite tačnu tvrdnju: a) glavni inspiratorni mišići su unutrašnji međurebarni mišići i trbušni mišići b) glavni ekspiratorni mišići su unutrašnji međurebarni mišići i trbušni mišići c) inspiracija je pasivan akt d) kontrakcija spoljnih međurebarnih mišića smanjuje prednje-zadnji prečnik grudnog koša 41. od srca ka periferiji c) zahvaljujući kontrakciji skeletne muskulature. Sjedinjavanje hemoglobina sa kiseonikom naziva se: a) oksidacija b) oksigenacija c) koeficijent iskorišćavanja kiseonika d) kriva disocijacije oksi-hemoglobina 42. Funkcionalni rezidualni kapacitet je količina vazduha koja se nalazi u plućima: a) na kraju maksimalnog udaha b) na kraju maksimalnog izdaha c) nakon normalnog udaha d) nakon normalnog izdaha 44. od srca ka periferiji d) svi odgovori su tačni 40. Rezidualni volumen je količina vazduha koja se nalazi u plućima: a) na kraju maksimalnog udaha b) na kraju maksimalnog izdaha c) nakon udaha pri normalnom disanju d) nakon izdaha pri normalnom disanju 43. Krv se u venama kreće: a) zahvaljujući venskim zaliscima.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 39.

Funkcija debelog creva sastoji se u: a) varenju preostalih hranljivih sastojaka b) emulgovanju masti c) resorpciji vode d) svega navedenog 50. Zaokružite netačnu tvrdnju: a) najvažnija funkcija bubrega je očuvanje stalnosti uslova unutrašnje sredine b) bubreg održava ravnotežu vode i elektrolita c) najvažnija funkcija bubrega je endokrina d) bubrezi su fiziološki pufer sistem 46.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 45. proteaze i lipaze d) enzime koje ispoljavaju dejstvo u kiseloj. Specifična težina mokraće je manja: a) ukoliko je manja količina uzlučene mokraće b) pri intenzivnom znojenju c) pri teškom fizičkom radu d) ukoliko je veća količina uzlučene mokraće 47. Po supstratu na koji deluju enzimi se dele na: a) apoenzim i koenzim b) hidrolaze i desmolaze c) karbohidraze.237 - . baznoj ili neutralnoj sredini 48. Peristaltički i antiperistaltički pokreti prisutni su u: a) jednjaku b) želucu c) tankom crevu d) debelom crevu . Tripsinogen nastaje u: a) želucu b) jetri c) pankreasu d) tankom crevu 49.

Centar za bolnu osetljivost je: a) talamus b) hipotalamus c) limbički sistem d) veliki mozak 55. OSIM: a) organizam je u budnom stanju b) biološka motivisanost jedinke c) udruženost uslovne i bezuslovne draži d) prisustvo drugih stimulusa .238 - . a povišenja koncentracije kalijuma u krvi b) povećanja koncentracije natrijuma.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 51. Aldosteron dovodi do: a) pada koncentracije natrijuma. Supkortikalna jedra su: a) vegetativne ganglije b) povezane uglavnom sa senzitivnom korom c) bazalne ganglije: prugasto telo i sočivasto jedro d) sve navedeno 56. Zaokružite NETAČNU tvrdnju: a) estrogen i progesterone utiču na razvoj polnih organa b) progesteron priprema sluzokožu materice za prijem oplođene jajne ćelije c) progesteron povećava razdražljivost muskulature materice d) progesterone podstiče razvoj mlečnih kanala 53. a smanjenja koncentracije kalijuma u krvi c) povećanja koncentracije natrijuma i kalijuma u krvi d) smanjenja koncentracije natrijuma i kalijuma u krvi 52. Zakonitosti formiranja uslovnih refleksa su sve navedeno. Centri refleksa za ishranu nalaze se u: a) usnoj duplji b) nosu c) produženoj moždini d) pljuvačnim žlezdama 54.

Kinestezija je sve navedeno. raspoređenih u tri grupe c) 26 kostiju. Astigmatizam se: a) korigije sabirnim sočivom b) koriguje rasipnim sočivom c) koriguje cilindričnim sočivom d) ne može korigovati 58. U stopalu se nalaze: a) 23 kosti. Recepcija mirisa ostvaruje se preko receptora koji se nalaze u a) sluzokoži nosa b) sluzokoži jezika c) kortikalnog centra u oblasti hipokampusa d) u talamusu 60. raspoređene u dve grupe b) 25 kostiju. raspoređenih u tri grupe d) 27 kostiju. Zakrivljenost sočiva se povećava: a) pri gledanju bliskih predmeta b) pri gledanju udaljenih predmeta c) sa starošću d) pri smanjenju elastičnosti sočiva Test D 1. Prednja strana lopatice izdubljena je u: a) nadgrebenu i podgrebenu jamu b) podlopatičnu jamu c) podlopatičnu i nadgrebenu jamu d) nadlopatičnu i podlopatičnu jamu .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 57. IZUZEV: a) određivanje položaja tela u prostoru b) osećaj kretanja insekta po koži tela c) određivanje položaja pojedinih delova tela d) određivanje vrste i brzine pokreta 59. raspoređenih u tri grupe 2.239 - .

unutrašnjeg i spoljašnjeg obrtanja . pregibanja i privođenja d) pregibanja. kratke i pljosnate 8. Svi mišići zadnje grupe potkolenice inervisani su: a) tabanskim živcem b) sedalnim živcem c) potkoleničnim živcem d) golenjačnim živcem 7. odvođenja b) unutrašnjeg i spoljašnjeg obrtanja. kratke i pregibače b) prave. Donja vilica sastoji se iz: a) tela. Telo ključnice ima dve strane: a) spoljašnju i unutrašnju b) gornju i unutrašnju c) gornju i donju d) donju i spoljašnju 4. Kostur lica sastoji se iz: a) 15 kostiju b) 7 kostiju c) 21 kosti d) 10 kostiju 6. privođenja. Prema obliku skeletni mišići dele se na: a) duge. kose i uzdužne c) duge. zglobnih i nezglobnih nastavaka b) tela i grane donje vilice c) uspravnog i horizontalnog dela d) tela i dva okrajka 5. Kružno kretanje predstavlja udružene pokrete: a) pregibanja.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 3. pregibanja i opružanja c) spoljašnjeg obrtanja. opruženja. opružanja. odvođenja. prave i pljosnate d) duge.privođenja.240 - .

241 - . Na bazi srca. Na srcu se opisuju sledeće strane: a) prednja. Najveći krvni sud čovečjeg tela je: a) plućna arterija b) potključna arterija c) zajednička karotidna arterija d) aorta . leva i spoljašnja strana b) prednja. leva i donja strana d) spoljašnja. Svi mišići šake inervisani su: a) središnjim i lakatnim živcem b) središnjim i pazušnim živcem c) lakatnim i pazušnim živcem d) žbičnim i lakatnim živcem 11. unutrašnja i dijafragmalna strana 14.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 9. Mišići prednje grupe podlakta svojim dejstvom vrše: a) opružanje b) pregibanje c) privođenje d) odvođenje 10. leva i unutrašnja strana c) prednja. Desna srčana pretkomora: a) oblika je nepravilne kocke i ima šest zidova b) oblika je nepravilne prizme i ima tri zida c) oblika je nepravilne prizme i ima šest zidova d) oblika je trostrane piramide i ima tri zida 12. veliki krvni sudovi grade: a) venačnu krunu b) srčanu krunu c) srčani lanac d) srčani venac 13.

Vrh pluća nalazi se iznad ravni: a) prvog rebra b) drugog rebra c) trećeg rebra d) četvrtog rebra 18.242 - . trećeg i četvrtog slabinskog pršljena . Srce je smešteno u: a) srednjem delu gornjeg sredogruđa b) srednjem delu donjeg sredogruđa c) prednjem delu donjeg sredogruđa d) zadnjem delu gornjeg sredogruđa 17. Zadnji otvor usne duplje je: a) ždrelno suženje b) ulaz u usnu duplju c) međuusni otvor d) ždrelni otvor 19. Grkljan se nalazi u nivou: a) četvrtog i petog vratnog pršljena b) petog i šestog vratnog pršljena c) drugog i trećeg vratnog pršljena d) šestog i sedmog vratnog pršljena 20. Dvanaestopalačno crevo nalazi se ispred: a) prva tri krsna pršljena b) prva tri slabinska pršljena c) trećeg i četvrtog slabinskog pršljena d) drugog. Desna srčana komora je: a) oblika trostrane piramide sa bazom okrenutom napred b) oblika trostrane prizme c) oblika četvorostrane piramide d) oblika trostrane piramide sa bazom okrenutom pozadi 16.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 15.

gornji i donji pol b) spoljašnju stranu. desnu i levu ivicu i dva otvora c) prednji i zadnji zid. gornju i donju ivicu i dva otvora d) spoljašnji i unutrašnji zid. desnu i levu ivicu i dva otvora b) gornji i donji zid. prednji i zadnji pol 26. spoljašnju i unutrašnju ivicu. Mokraćovod gradi krivinu: a) na mestu ulaska u malu karlicu b) u svom lumbalnom delu c) u svom ilijačnom delu d) u svom karličnoj duplji 24. prednju i zadnju ivicu. gornju i donju ivicu i dva otvora 22. Osnovna anatomska i funkcionalna jedinica bubrega zove se: a) režanj b) režnjić c) nefron d) acinus 23. Želudac ima: a) prednji i zadnji zid. prednju i zadnju ivicu. Kičmenih živaca ima: a) 12 pari b) 30 pari c) 33-34 para d) 31 par .243 - . Jajnička jama nalazi se u račvi: a) spoljašnje bedrene arterije b) unutrašnje bedrene arterije c) zajedničke bedrene arterije d) stidne bedrene arterije 25. gornji i donji pol c) prednju i zadnju stranu. spoljašnju ivicu. gornji i donji pol d) spoljašnju i unutrašnju stranu. Semnik je muška polna žlezda i ima: a) spoljašnju i unutrašnju stranu.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 21.

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 27. Somatski nervni sistem kontroliše: a) poprečno-prugastu muskulaturu b) glatku muskulaturu c) muskulaturu srčanog mišića d) muskulaturu unutrašnjih organa 30. Vratni živčani splet grade prednje grane: a) prva 3 vratna živca b) prva 4 vratna živca c) prvih 5 vratnih živaca d) zadnja 4 vratna živca 31. Katabolizam je: a) konstruktivna aktivnost rasta b) zamenjivanje istrošenih delova ćelije c) aktivnost u razmeni materija d) svi odgovori su tačni 32. Velike i male motorne jedinice razlikuju se po: a) broju aksona koji inerviše jedno mišićno vlakno b) broju motornih vlakana koji inerviše jedan nerv c) broju nerava koji inerviše jedan mišić d) broju motornih vlakana koji inerviše jedan akson . Antidiuretski hormon i oksitocin luče se u: a) hipotalamusu b) talamusu c) epitalamusu d) metatalamusu 29.244 - . Prednja strana srednjeg mozga predstavljena je: a) krovnom pločicom b) crvenim jedrom c) moždanim kracima d) tegmentumom 28.

Opšti davalac krvi je krvna grupa: a) O b) A c) B d) AB 37. Trajanje srčanog ciklusa pretkomora je: a) kraće od trajanja srčanog ciklusa komora b) duže od trajanja srčanog ciklusa komora c) jednako trajanju srčanog ciklusa komora d) zavisno od dužine udaha i izdaha 38. Procenat oksihemoglobina zavisi od: a) količine hemoglobina i vrednosti parcijalnog pritiska kiseonika b) parcijalnog pritiska ugljen dioksida c) pH krvi d) svega navedenog 36. Simptomi posthemoragičnog šoka nastaju: a) nakon povećanja zapremine krvi do 30% celokupne količine krvi b) nakon smanjenja zapremine krvi do 30% celokupne količine krvi c) nakon smanjenja zapremine krvi više od 30% celokupne količine krvi d) nakon smanjenja zapremine plazme manje od 30% celokupne količine krvi 34.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 33. Sistolni ton je posledica: a) zatvaranja semilunarnih valvula b) otvaranja semilunarnih valvula c) kontrakcije srčanog mišića i zatvaranja pretkomorno-komornih valvula d) kontrakcije srčanog mišića i otvaranja pretkomorno-komornih valvula . Viskoznost krvi je: a) tri do pet puta veća od viskoznosti vode b) deset puta veća od viskoznosti vode c) zavisi od količine hemoglobina u eritrocitima d) uopšte se ne upoređuje sa viskoznošću vode 35.245 - .

246 - . Jedna respiracija sastoji se iz: a) inspirijuma i udaha b) ekspirijuma i izdaha c) spoljašnjeg i unutrašnjeg disanja d) inspirijuma i ekspirijuma 42. Površina respiratorne membrane iznosi: a) 70 cm2 b) 70 ml c) kao površina jedne alveole d) 70 m2 43. Količina vazduha koja se udahne i izdahne pri svakoj respiraciji iznosi: a) 150 ml b) 500 ml c) 12 – 16 ml d) 750 ml 44.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 39. Krv se kreće ravnomerno i bez oscilacija u: a) aorti b) arteriolama c) kapilarima d) nijedan odgovor nije tačan 41. Centar za disanje najsnažnije stimuliše: a) pad koncentracije CO2 b) pad koncentracije O2 c) porast koncentracije O2 d) porast koncentracije CO2 . Zakon »sve ili ništa« podrazumeva da: a) sa povećanjem intenziteta draži povećava se i jačina mišićne kontrakcije b) pri draženju jedne motorne jedinice skeletnog mišića neka mišićna vlakna te motorne jedinice se kontrahuju c) pri draženju jedne motorne jedinice skeletnog mišića sva mišićna vlakna te motorne jedinice se kontrahuju d) svi odgovori su tačni 40.

Antidiuretični hormon: a) stvara se u bubrezima b) smanjuje količinu izlučene mokraće c) kada se povećano luči dovodi do bolesti diabetes insipidus d) povećava količinu izlučene mokraće 48. Tubularna reapsorbcija je proces koji omogućava: a) vraćanje supstanci u peritubularni prostor b) vraćanje supstanci u primarnu mokraću c) vraćanje supstanci u definitivnu mokraću d) izlučivanje supstanci iz peritubularnog prostora 46. Ferment pljuvačke je: a) mucin b) pepsin c) himozin d) ptijalin 49.247 - . Hemijske materije se u digestivnom traktu razgrađuju pod dejstvom digestivnih fermenata i to: a) masti do glicerina i masnih kiselina b) proteini do amino kiselina c) polisaharida do monosaharida d) svi odgovori su tačni .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 45. Tokom prolaska kroz tubule: a) iz glomerularnog filtrata se ne reapsorbuje voda b) sekretuje se voda c) stvara se primarna mokraća sve manje koncentracije d) iz glomerularnog filtrata se reapsorbuje 99 % vode 47. Voda se resorbuje u krv samo ako je: a) osmotski pritisak himusa viši od osmotskog pritiska krvi b) osmotski pritisak himusa jednak osmotskom pritisku krvi c) osmotski pritisak himusa niži od osmotskog pritiska krvi d) nijedan odgovor nije tačan 50.

a ostalih dana trajanja menstruacije oko 100 ccm krvi dnevno 54. pankreasa. U toku svakog menstrualnog ciklusa žena izgubi: a) 50 do 100 ccm krvi b) 100 do 200 ccm krvi c) oko pola litra krvi d) prvog i zadnjeg dana oko 50 ccm. štitne žlezde c) polnih žlezdi. štitne žlezde. Paradoksalno spavanje je: a) ne-REM spavanje b) REM spavanje c) spavanje u toku koga se ne sanja d) spavanje uz povišen tonus muskulature . nadbubrega d) polnih žlezdi.248 - . Zaokružite netačan odgovor: a) mali mozak reguliše motorne aktivnosti b) mali mozak reguliše tonus skeletne muskulature c) mali mozak reguliše telesnu težinu tela d) mali mozak reguliše ravnotežu tela 56. pankreasa. nadbubrega 52. Hormoni prednjeg režnja hipofize utiču na sekretornu aktivnost: a) pankreasa. štitne žlezde. Endokrina aktivnost paratiroidne žlezde zavisi od: a) funkcije prednjeg režnja hipofize b) funkcije zadnjeg režnja hipofize c) koncentracije jona kalijuma u krvi d) koncentracije jona kalcijuma u krvi 53. Neurociti simpatikusa nalaze se u: a) bočnim rogovima sive mase svih grudnih segmenata kičmene moždine b) bočnim rogovima sive mase svih slabinskih segmenata kičmene moždine c) bočnim rogovima sive mase krsnih segmenata kičmene moždine d) tačni su odgovori pod b) i c) 55.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 51. nadbubrega b) polnih žlezdi.

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 57. Duplja unutrašnjeg uva ispunjena je: a) perilimfom b) likvorom c) vazduhom d) krvlju 60. slušnih koščica. Hešlove vijuge do centra u Kortijevom organu b) bubne opne. ramenima i potkolenicama d) taktilni receptori nalaze se na površini kože 58. Zvučni talas prenosi se sledećim redosledom preko: a) bubne opne. slušnih koščica i slušnog živca do centra u Hešlovoj vijuzi 59. Kortijevog organa. slušnog živca. Poremećaji refrakcije su: a) dalekovidost. slušnog živca. Hešlove vijuge do centra u Kortijevom organu d) bubne opne. Zaokružite netačan odgovor: a) taktilni receptori nalaze se u potkožnom tkivu b) taktilnih receptora ima najviše na prstima ruku i usnama c) taktilnih receptora ima najviše na leđima. slušnih koščica. slušnih koščica. kratkovidost i astigmatizam b) dalekovidost i presbiopija c) greške u recepciji boja d) greške pri imenovanju predmeta ` .249 - . Kortijevog organa i slušnog živca do centra u Hešlovoj vijuzi c) bubne opne.

Luk pršljena je: a) Njegov zadnji deo b) Njegov prednji deo c) Njegov bočni deo 2.250 - . Temena kost se nalazi u: a) središnjem delu krova lobanje b) prednjem delu krova lobanje c) zadnjem delu krova lobanje d) na bazi lobanje 4. Zglob lakta pripada: a) Prostim zglobovima b) Složenim zglobovima c) Hrskavičavim zglobovima d) Fibroznim zglobovima 5. Kosti prstiju stopala grade članci prstiju. Dijafragmu oživčava: a) Pomoćni živac b) Prečažni živac c) Međurebarni živac d) Podrebarni živac .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Test E 1. Lakatna kost na donjem okrajku nema jedan od navedenih elemenata: a) Glava lakatne kosti b) Šiljasti nastavak c) Kljunasti nastavak 3. kojih ima: a) 16 b) 14 c) 12 d) 15 6.

Simpatička nervna vlakna srčanog živčanog spleta: a) Usporavaju srčani rad i povećavaju snagu srčanih kontrakcija b) Ubrzavaju srčani rad i povećavaju snagu srčanih kontrakcija c) Usporavaju srčani rad i smanjuju snagu srčanih kontrakcija d) Ubrzavaju srčani rad i smanjuju snagu srčanih kontrakcija 12. Butna arterija prelazi na zadnju stranu zgloba kolena i nastavlja se: a) Prednjom golenjačnom arterijom b) Zadnjom golenjačnom arterijom c) Zatkolenom arterijom d) Dubokom butnom arterijom . Sve mišiće šake inervišu dva živca: a) Središnji i lakatni živac b) Lakatni i žbični živac c) Središnji i žbični živac d) Žbični i mišićnokožni živac 10. Spoljašnja grupa mišića na donjoj strani stopala namenjena je: a) Pokretanju malog prsta b) Pokretanju palca c) Pokretanju II i III prsta d) Pokretanju II i III i IV prsta 8.251 - . Svi mišići spoljašnje i zadnje grupe podlakta inervisani su: a) Lakatnim živcem b) Žbičnim živcem c) Središnjim živcem d) Mišićnokožnim živcem 9.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 7. Srčane pretkomore i komore povezane su: a) Pretkomornim otvorom b) Komornim otvorom c) Pretkomorno-komornim otvorom d) Komorno-pretkomornim otvorom 11.

Papilarni mišići polaze sa: a) Zidova komora b) Zidova pretkomora c) Zida leve komore d) Zida desne pretkomore 17. donje crevne vene i slezinske vene iza: a) Tela gušterače b) Repa gušterače c) Glave gušterače d) Vrata gušterače 15. U zadnjoj lobanjskoj jami.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 13. desna i leva kičmena arterija spajaju se i grade: a) Desnu moždanu arteriju b) Levu moždanu arteriju c) Bazilarnu arteriju d) Pontinsku arteriju 14. Portna vena nastaje spajanjem gornje. Mokraćna bešika nalazi se u : a) Prednjem delu karlične duplje b) Zadnjem delu karlične duplje c) Gornjem delu karlične duplje d) Donjem delu karlične duplje .252 - . Potporne ćelije nervnog sistema su: a) Nervne celije b) Glijalne ćelije c) Bipolarne ćelije d) Multipolarne ćelije 18. Završni i najveći odvodni venski sinus je: a) Kavernozni sinus b) Veliki petrozni sinus c) Poprečni sinus d) Sigmoidni sinus 16.

kosa i horizontalna b) Jedna kosa pukotina c) Jedna horizontalna pukotina d) Tri pukotine 21. Organ za stvaranje glasa. čine: a) Glasnička pukotina i obe glasne žice b) Samo glasnička pukotina c) Samo glasne žice d) Glasnička pukotina i leva glasna žica 20. glotis. Gušterača je žlezdani organ priljubljen uz: a) Prva tri slabinska pršljena b) Prva dva slabinska pršljena c) Dvanaestog grudnog i prvog slabinskog pršljena d) Uz četvrti i peti slabinski pršljen 23. Zadnji zid dušnika je izgrađen od mekih tkiva predstavljenih: a) Poprečno prugastim mišićem i vezivnom opnom b) Glatkim mišićem i vezivnom opnom c) Skeletnim mišićem i vezivnom opnom d) Poprečnim mišićem i vezivnom opnom . Na desnom plućnom krilu nalaze se: a) Dve pukotine.253 - . Ždrelno suženje je: a) Prednji otvor nosnog sprata ždrela b) Prednji otvor usne duplje c) Zadnji otvor usne duplje d) Prednji otvor grkljanskog sprata ždrela 22.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 19. Nutritivni krvni sud jetre je: a) Portna vena b) Posebna jetrina arterija c) Jetrine vene d) Donja šuplja vena 24.

Organ ukusa smešten je u : a) Sluzokoži donje strane jezika b) Sluzokoži gornje strane jezika c) Sluzokoži bočnih ivica jezika d) Sluzokoži korena jezika . Trem je: a) Zadnja šupljina koštanog labirinta b) Središnja šupljina koštanog labirinta c) Središnja šupljina opnastog labirinta d) Zadnja šupljina opnastog labirinta 26. Piramidalni put je: a) Indirektni motorni put b) Direktni motorni put c) Indirektni senzitivni put d) Ekstrapiramidalni put 29.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 25. Gustativna telašca grupišu se u posebne tvorevine jezika koje se nazivaju: a) Gustativne bradavice b) Gustativne papile c) Gustativni tuberkuli d) Gustativni žlebovi 30.254 - . Dužica je: a) Srednji i najdeblji deo sudovne opne očne jabučice b) Zadnji. veći deo spoljašnje opne očne jabučice c) Prednji deo sudovne opne očne jabučice d) Zadnji deo sudovne opne očne jabučice 28. Najveća parna siva masa međumozga je: a) Metatalamus b) Suptalamus c) Epitalamus d) Talamus 27.

Šta NIJE tačno za aktivni transport? a) Vrši se uz pomoć nosača b) Materija se transportuje iz sredine sa manjom u sredinu sa većom koncentracijom c) Za transport se koristi energija d) Materije se transportuju iz sredine sa većom u sredinu sa manjom koncentracijom 33. Ukoliko je koncentracija sredine koja okružuje ćeliju veća nego u ćeliji: a) Minerali izlaze iz ćelije i ona se smežurava b) Voda izlazi iz ćelije i ona se smežurava c) Voda ulazi u ćeliju i ona bubri d) Minerali ulaze u ćeliju 32. Koja od navedenih osobina pripada leukocitima: a) Nedostatak jedra b) Bikonkavni oblik c) Granule u citoplazmi d) Hemoglobin . Šta je tačno za akcioni potencijal? a) Akcioni potencijal se javlja u miru b) Akcioni potencijal se javlja kada se ćelija nadraži c) Nastaje izlaskom natrijuma iz ćelije d) Nastaje zbog ulaska kalijuma u ćeliju 34. Jedan motoneuron: a) Inerviše jedan mišić b) Inerviše onoliko mišićnih ćelija koliko ima krajnjih ogranaka c) Prenosi nervne impulse sa periferije prema CNS d) Inerviše po deset mišićnih ćelija 36. Šta je tačno za membranski potencijal? a) Spoljašnja strana ćelijske membrane je elektroneutralna b) Spoljašnja strana ćelijske membrane je elektronegativna c) Unutrašnja strana ćelijske membrane je elektropozitivna d) Unutrašnja strana ćelijske membrane je elektronegativna 35.255 - .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 31.

Ukoliko serum neke krvi od aglutinina sadrži anti A.256 - . Limfociti se karakterišu: a) Bisagastim jedrom i crvenim granulama b) Plavim granulama i jedrom podeljenim u 3 do 5 segmenata c) Velikim ovalnim jedrom d) Neutrofilnim granulama i nesegmentiranim jedrom . Sedimentacija eritrocita je ubrzana u slučaju: a) Povećanog broja eritrocita b) Povećane količine albumina plazmi c) Povećane količine globulina u plazmi d) Smanjene količine fibrinogena u plazmi 40. Šta NIJE tačno za vazomociju: a) To je kretanje krvi kroz kapilare u mlazevima b) Vazomocija reguliše protok krvi kroz kapilare c) Vazomocija reguliše protok krvi kroz arteriole d) Broj mlazeva u kapilaru zavisi od količine kiseonika 42. Zakon „sve ili ništa“ za srce znači: a) Jačina srčane kontrakcije zavisi od jačine stimulusa b) Različiti stimulusi izazivaju maksimalnu srčanu kontrakciju c) Pri sistoli srce izbaci svu krv koja se nalazila u komori d) Srce se najjače kontrahuje kada je prazno 41.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 37. radi se o krvnoj grupi: a) A b) B c) AB d) O 39. Na početku dijastole komore: a) Pretkomorno-komorske valvule se zatvaraju a semilunarne valvule otvaraju b) Semilunarne valvule se zatvaraju a pretkomorno-komorske valvule se otvaraju c) Pretkomorno-komorske i semilunarne valvule se zatvaraju d) Pretkomorno-komorske i semilunarne valvule se otvaraju 38.

Intrapleuralni pritisak: a) Se ne menja tokom disajnih pokreta b) Tokom udaha postaje negativniji a tokom izdaha pozitivniji c) Negativni pritisak omogućava kolaps pluća d) Može biti negativan ili pozitivan. Himus se formira u: a) Ustima b) Tankom crevu c) Debelom crevu d) Pankreasu 48. to nema uticaja na disajne pokrete 45. Sekrecija želudačnog soka može biti: a) Psihička b) Gastrična c) Intestinalna d) Svi odgovori su tačni 46. Pronađi tačnu konstataciju: a) Kroz respiratornu membranu podjednako difunduju kiseonik i ugljendioksid b) Ugljendioksid dvadesetak puta lakše difunduje kroz respiratornu membranu od kiseonika c) Kroz celu respiratornu membranu za minut normalno prođe litar kiseonika d) Tokom fizičkog rada kroz respiratornu membranu difunduje manje ugljendioksida 44.257 - . Intestinalna faza lučenja želudačnog soka: a) Ne postoji b) Nastavlja se i kada hrana napusti želudac c) Ne nastavlja se kada hrana napusti želudac d) Nije humoralnog karaktera .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 43. Enterocit je: a) Ćelija crevne sluzokože b) Rana razvojna faza eritrocita c) Ćelija preteča svih ćelija endoderma d) Nijedan odgovor nije tačan 47.

Poliurija je: a) Prestanak stvaranja mokraće b) Smanjena diureza c) Povećana diureza d) Smanjeno unošenje vode u organizam 51.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 49.258 - . Muška polna žlezda luči: a) Estrogen i progesteron b) Testosteron i androstendion c) Testosteron i progesteron d) Androstendion i estrogen 53. Arefleksija podrazumeva: a) Ugašen refleks b) Pojačan refleks c) Smanjen refleks d) Svi odgovori su tačni . Skokovito provođenje se odlikuje sledećim: a) Provodi se duž mijelinskih nervnih vlakana b) Provođenje razdraženja je od jednog do drugog Ranvijerovog suženja c) Brzina provođenja je do 120 m/sec d) Svi odgovori su tačni 54. Ukoliko se produkcija kiselih materija u bubrezima poveća oni stvaraju: a) Veću količinu ureje b) Veću količinu amonijaka c) Renin d) Hipurnu kiselinu 50. Hormoni su hemijske supstance koje: a) Se izlučuju direktno u krvotok b) Preko izvodnih kanala dospevaju u krvotok c) Preko izvodnih kanala dospevaju u šupljine tela d) Sva tri odgovora su tačna 52.

Ravnomerni raspored tonusa na pojedine mišićne grupe moguć je zahvaljujući: a) Međumozgu b) Srednjem mozgu c) Malom mozgu d) Produženoj moždini 57. U toku spavanja bez sanjanja: a) Povišen je tonus muskulature b) Disanje je ubrzano c) Krvni pritisak je povišen d) Telesna temperatura se snižava 59. Funkcija bazalnih ganglija je da: a) Učestvuje u formiranju uslovnih refleksa b) Reguliše mišićni tonus i objedinjuje motorne pokrete pri hodanju c) Pomaže u održavanju položaja tela d) Sve navedeno 58.259 - . Centri III i IV para moždanog nerva nalaze se u: a) Kičmenoj moždini b) Produženoj moždini c) Ponsu d) Srednjem mozgu 56.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 55. Visceroreceptori su: a) U glatkim mišićima krvnih sudova b) Osetljivi na mehaničke promene u organima i hemijske promene u krvi c) U unutrašnjim organima d) Svi odgovori su tačni 60. Hipermetropija je: a) Normalno prelamanje svetlosti i lik se izuzetno oštro formira na mrežnjači b) Poremećaj refrakcije kod koga se lik formira iza mrežnjače c) Poremećaj refrakcije kod koga se lik formira ispred mrežnjače d) Nijedan odgovor nije tačan .

260 - .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 REŠENJA Test A 1-a 7-c 13-a 19-b 25-a 31-c 37-a 43-b 49-d 55-d Test B 1-a 7-a 13-b 19-b 25-c 31-a 37-d 43-b 49-c 55-d 2-c 8-c 14-b 20-a 26-a 32-c 38-b 44-d 50-a 56-d 3-c 9-c 15-c 21-a 27-d 33-c 39-c 45-d 51-d 57-c 4-a 10-a 16-a 22-d 28-b 34-a 40-b 46-c 52-a 58-c 5-b 11-c 17-c 23-c 29-d 35-c 41-a 47-d 53-a 59-a 6-c 12-d 18-c 24-b 30-b 36-b 42-a 48-b 54-c 60-b 2-a 8-d 14-d 20-c 26-d 32-c 38-b 44-b 50-c 56-b 3-b 9-b 15-a 21-b 27-b 33-b 39-a 45-a 51-a 57-b 4-a 10-a 16-b 22-c 28-d 34-a 40-d 46-a 52-d 58-d 5-a 11-a 17-a 23-d 29-d 35-c 41-a 47-a 53-a 59-a 6-b 12-b 18-b 24-c 30-b 36-b 42-b 48-d 54-a 60-c .

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Test C 1-a 7-c 13-b 19-b 25-b 31-a 37-b 43-d 49-c 55-c 2-d 8-c 14-d 20-a 26-a 32-c 38-c 44-b 50-b 56-d 3-a 9-a 15-a 21-c 27-d 33-c 39-a 45-c 51-b 57-c 4-d 10-a 16-a 22-a 28-b 34-a 40-b 46-d 52-c 58-b 5-c 11-c 17-b 23-c 29-b 35-b 41-b 47-c 53-c 59-a 6-d 12-a 18-a 24-c 30-d 36-d 42-b 48-c 54-a 60-a Test D 1-d 7-d 13-c 19-b 25-a 31-c 37-a 43-b 49-c 55-c 2-b 8-d 14-d 20-b 26-d 32-d 38-c 44-d 50-d 56-b 3-c 9-b 15-d 21-a 27-c 33-c 39-c 45-a 51-d 57-c 4-b 10-a 16-b 22-c 28-a 34-a 40-c 46-d 52-d 58-b 5-a 11-a 17-b 23-a 29-a 35-a 41-d 47-b 53-a 59-a 6-d 12-b 18-a 24-c 30-b 36-a 42-d 48-d 54-a 60-a .261 - .

262 - .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Test E 1-a 7-a 13-c 19-a 25-b 31-b 37-b 43-b 49-b 55-d 2-c 8-b 14-c 20-a 26-d 32-d 38-b 44-b 50-c 56-c 3-a 9-a 15-d 21-c 27-c 33-b 39-c 45-d 51-a 57-d 4-b 10-c 16-a 22-b 28-b 34-d 40-b 46-a 52-b 58-d 5-b 11-b 17-b 23-b 29-b 35-b 41-c 47-b 53-d 59-d 6-b 12-c 18-a 24-b 30-b 36-c 42-c 48-b 54-a 60-b .

8) i prave x-3y+2=0 a) (3.a -1 - 1.a -2 a. Rastaviti polinom x3-3x2-10x+24 na linearne faktore: a) (x+2) (x+4) (x+3) b) (x-2) (x-4) (x+3) c) (x-2) (x+4) (x-3) .8) 3.4 Matematika Test A 1.0) e) (0.a -2 a+ a -1 . Izračunati: a .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 8. Naći tačku u prvom kvadrantu koja pripada pravoj x+y=8 koja je jednako udaljena od tačke (2.3) d) (8.5) b) (4.a 2 a a) ( ) a -2 a 3 b) c) d) e) ( ) a -2 a 3 ( ) 2 a a2 2 3 ( ) a -3 2.263 - .4) c) (5.

. 2 <x < 3 b) 1< x < 2. Rešiti jednačinu 3 = 3   Odgovor: a) 2 b) -1 c) 1 d) -2 7 −6 x 1 e) 3 . d) 2kπ... k = 0. k = 0... k = 0. 1 3x-4   7. ±2.... ±2. k = ±1.. ±2. 2 < x ≤ 3 e) x<2. c) (2k+1) π. Rešiti jednačinu sin2 x+cos x+1=0 a) (2k+1) π. 2<x 6. U jednačini x2-6x+c=0 odrediti c pod uslovom da su njeni koreni vezani relacijom 3x1+2x2=20 a) 16 b) -16 c) 12 d) -12 e) 20 5. k=0.. e) x=(2k+1) π..2.1.2..264 - .. Za koje vrednosti x je x2-5│x│+ 6 < 0 ? a) -3 < x <-2..Medicinski fakultet Niš Informator 2010 d) (x+2) (x-4) (x-3) e) (x-2) (x-4) (x-3) 4. ±1.1. 2 < x < 3 c) 1< x < 3 d) 1≤ x < 2. b) (2k-1) π. ±1..

a zbir sledećih n članova je 240. Zbir prvih n članova geometrijskog niza čiji je količnik 2 iznosi 15. b8 = 128 d) n = 10. 343 1 b) 8 c) 343. b18 = 128 b) n = 8. b8 = 128 c) n = 4. 27 d) -3 e) 27. Odrediti inverznu funkciju funkcije x -1 a) b) c) d) e) x +1 x -1 x -1 x -1 x +1 x +1 x -1 x +1 x+2 x-2 11. Izračunati n i član b2n.265 - . Rešiti jednačinu 2 x 2 − 53 x = 3 125000 a) 343. a) n = 18. Rešiti jednačinu │6-2x│= 3x+1 a) -1 b) 3 c) 1 . b10 = 128 e) n = 8. 1 8 9. b8 = 148 x +1 f x = ( ) 10.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 3 8.

Izračunati.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 d) 5 e) 1.75.266 - . a) c=32. c) 1 7 1 7 d) 5 1 e) 5. a je manja kateta je a=18. Odrediti drugu katetu b i hipotenuzu c.   a) 1000 b) 200 c) 3005 d) 5005 e) 5000 14. a) 7 b) 7.5 12. 5 15. b=28 b) c=32. Tangens jednog od oštrih uglova pravouglog trougla iznosi 0. bez tablica i računara.5 2 2 15 3  1 − 13. c=30 . Rešiti jednačinu log5x log7x = log57. U razvoju binoma izračunati  a + a  član koji ne zavisi od a. a) -5 b) 5 2 c) -5 2 2 5 d) 2 e) . b=22 c) b=22. 10 ctg 1350 sin 2100 cos 2250.

b) Napisati b. Rešiti jednačinu x 4 + ax 2 + b x2 . a u 300 uključenja 5 kvarova. c) Sa izračunatim p izračunati koren date jednačine koji je manji od 1.267 - . c) Koliko kvarova prouzrokuje 1000 uključenja mašine? 17. Poznato je da se u 100 uključenja mašine pojavilo 3 kvara.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 d) c=30. Odrediti pozitivan parametar p tako da koreni jednačine 24x2-px+25=0 zadovoljavaju relaciju 3x1 – 2x2 = 0 a) Koliko je p? b) Sa izračunatim p izračunati koren date jednačine koji je veći od 1. Rešiti jednačinu 6·9x – 13·6x + 6·4x = 0 a) Napisati pozitivno rešenje.x. U polinomu x4 + ax2 + b odrediti a i b tako da bude deljiv sa x2 – x + 1 a) Napisati a. b) Napisati negativno rešenje. b) Izračunati b. tj.3) 2 . c) Napisati pozitivno rešenje posmatrane jednačine koje je veće od 1. f(x) = ax+b.6 4x + 1 = 0 a) Napisati negativno rešenje posmatrane jednačine. 19. gde je x broj uključivanja mašine. b=24 e) b=20. a f(x) je broj kvarova. c) Izračunati 6·9x – 13·6x ako je x pozitivno rešenje date jednačine. 18.x + 1 (2 x . a) Izračunati a. c=24 16. b) Napisati pozitivno rešenje posmatrane jednačine koje je manje od 1. Broj kvarova mašine je u linearnoj vezi sa brojem uključenja mašine. c) Sa izračunatim a i b odrediti 20. .

1 a) a = 100 b) b=2 c) 12 2-a 7-c 12-e 17. a) p=50 5 b) x1 = 4 5 c) x 2 = 6 3-b 8-e 13-d 18. a) -3 a) a=1 b) b=1 1 b) 2 c) x +x+1 4 c) 3 .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 REŠENJA 1-d 6-e 11-c 16. a) 1 b) -1 c) -24 4-b 9-c 5-a 10-a 14-b 15-d 20.268 - . 19.

Naći m tako da se prave 4mx – (2m+1)y+14=0 i (4m+5)x – (8m-1)y+21=0 seku na y-osi.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Test B 2. Rastaviti polinom x3 . U jednačini 2x2 – 3x + 5c = 0 odrediti c pod uslovom da se njeni koreni razlikuju za 1. 1 a) 2 b) 1 c) 2 1 d) 3 e) 1 2 3. a) 2 b) 1 8 c) 1 .3 a = b= 1.2 izračunati 3+ 2 1 −1 +  b + b −1   2     a + a      6 b) 2 c) 3 d) 2 6 e) 2 + 3 2. 2+ 3 a) 3. a) (x+1) (x+2) (x-3) b) (x-1) (x-2) (x+3) c) (x+1) (x-2) (x+3) d) (x-1) (x+2) (x+3) e) (x-1) (x+2) (x-3) 4.7x + 6 na linearne faktore. Ako je .269 - .

75 ... 6 kπ c) x = . k=0. Za koje x je log (x2 – 5x + 7) ≥ 0? a) x ≤ 2...75 d) -1.. x ≥ 3 c) x ≤ 2. ±2.. 6 6 (..270 - ..1)k d) x = kπ + π . ±2. ±1. 6 π 5π = + x 2k π x = 2k π + e) .... ±2.....25 c) 1.. 6 (. k=0... ±1. 3 ≤ x ≤ 6 d) 2 ≤ x ≤ 3 e) x ≥ 2.5 e) -1...1)k 7. Rešiti jednačinu: 5− 2 x 27 9 =   64  16  a) 1. k=0.5 b) 1. ±1.. b) x = π . -3 ≥ x 6.. ±2.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 d) -1 e) 8 5. x ≥ 3 b) -2 < x < 2..2. Rešiti jednačinu 3 sinx = 2 cos2x a) x= kπ.1. . ±1. k=0... k=0.

2n-1=9 10. Prvi član je 7. a n-ti član je 56. 2n-1=5 c) q=2.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 8. ako je f (x ) = a) x b) x2 c) -x d) x + 1 e) x . a zbir svih posmatranih članova je 889.84 x = 9 a) 625 b) 2401 c) 14641 d) 81 e) 6561 9. Naći količnik q i broj posmatranih članova. Posmatra se prvih 2n-1 članova geometrijskog niza. Odrediti f (f(x)). Rešiti jednačinu: x .271 - . 2n-1=9 b) q=2. a) q=2.2 2x + 1 x−2 11. Rešiti nejednačinu x2 – 2│x│-3 = 0 a) 3 b) -3 c) ± 3 d) ± 4 e) ± 1 . 2n-1=7 e) q=3. 2n-1=7 d) q=3.

81 . 3 3 a4 1 b) 81 .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 12. 3 1 c) 81 . n a) 295 2 x a8 1 495 b) x2 1 c) 485 2 x d) 495 2 x e) 475a 8 14.272 - . bez tablica i računara.   x  ako je odnos koeficijenata a   trećeg i drugog člana u razvoju 11:2. Izračunati. Rešiti jednačinu (log3x)2 = 4-3 log3x 1 a) . sin 570 cos 120 – sin 120 cos 570 3 a) − 2 3 b) 3 3 c) 2 2 d) − 2 2 e) 2  a x  + 13. Naći peti član u razvoju binoma.

Medicinski fakultet Niš

Informator 2010

1 1 , d) 81 3 1 1 , e) 81 9
15. Dati su hipotenuza c=24 i ugao sinα = 0.8. Izračunati kateta a i b. a) a = 14.2, b = 14.4 b) a = 14.4, b = 19.4 c) a = 14.4, b = 18.2 d) a = 19.2, b = 14.4 e) a = 19.2, b = 15.4 16. Veza zapremine sunđera i količine vode koju sunđer može da upije je linearna tj. f(x) = ax + b, gde je x zapremina sunđera, f(x) je količina vode koju ta zapremina može da upije. Poznato je da sunđer zapremine 1 dm3 upije 0.6 dm3 vode, a sunđer zapremine 2 dm3 upija 1.1 dm3 vode. a) Izračunati a b) Koliko upija sunđer zapremine 1.6 dm3? c) Kolika je potrebna zapremina sunđera da bi upio 1dm3 vode? 17. U jednačini x2 – 6x + c = 0 odrediti c pod uslovom da su njeni koreni vezani relacijom 3x1 + 2x2 = 20 a) Koliko je c? b) Sa izračunatim c izračunati negativan koren date jednačine c) Sa izračunatim c izračunati pozitivan koren date jednačine 18. Rešiti jednačinu 7x2-x-3 = 343 a) Napisati pozitivno rešenje b) Napisati negativno rešenje c) Izračunati 7x2-x-2, ako je x negativno rešenje date jednačine 19. U polinomu x3 + ax + b odrediti a i b tako da bude deljiv polinomom x2 – x + 1 a) Napisati a
- 273 -

Medicinski fakultet Niš

Informator 2010

b) Napisati b c) Sa izračunatim a i b odrediti 20. Rešiti sistem jednačina y- 2 x = - 3,
y + x = 3, i svako rešenje napisati u obliku uređenog para (x, y).

x3 + ax + b x2 - x + 1

a) Napisati ono rešenje datog sistema za koje je x > 0 i y > 0. b) Napisati ono rešenje datog sistema za koje je x < 0 i y > 0. c) Napisati ono rešenje datog sistema za koje je x < 1 i y < 0.

REŠENJA

1-d 6-e 11-c 16. a) 0,5 b) 0,9 c) 1,8

2-a 7-c 12-e 17. a) -16 b) -2 c) 8

3-b 8-e 13-d 18. a) 3 b) -2 c) 2401

4-b 9-c 14-b 19. a) 0 b) 1 c) x+1

5-a 10-a 15-d 20. a) 2,1 b) -6,9 c) 0,-3

- 274 -

Medicinski fakultet Niš

Informator 2010

Test C

1. Uprostiti izraz:

1 − a −2 1 − a −2 − − a −1 −1 a− a a+ a

a)

3 2a 2

− a
3 2

b) 2a

+ a

c) 2  − a a d) − a e) a
n 4 3 2 −   2. Ako je u razvoju binoma  x + x  koeficijent drugog člana za 44 ma  nji od koeficijenta trećeg člana , odredi član koji ne sadrži x.

3  1 2

a) 125 b) 190 c) 160 d) 175 e) 165 3. Zbir dva korena jednačine 2x3-x2-7x+ λ =0 je 1. Naći λ . a) 1 b) -2 c) 2 d) -3 e) 3

- 275 -

Medicinski fakultet Niš

Informator 2010

4. U jednačini x2+bx+9=0 odrediti b pod uslovom da su njeni koreni vezani relacijom: 1 1 10 + = x1 x2 9 a) -10 b) 10 c) -9 d) 9 81 e) 10 5. Rešiti nejednačinu
x 2 + 5x − 4 x2 − 2x

<1

a) x<

4 <x<2 3 4 c) x<0, <x<2 7 4 d) 0<x< , x>2 3 4 e) 0<x< , x>2 7

4 7

b) x<0,

6. Rešiti jednačinu 4 x − 7 x + 26 = 0 a) x=16 b) x=16, x= c) x=8 e) x= ± 16
28561 2401 28561 2401

d) x=16, x= −

- 276 -

Medicinski fakultet Niš

Informator 2010

7. Naći funkciju h(x)= (f ο g)(x) – (g ο f)(x), ako je: f(x) = 3x+1 i g(x) = 2x-1 a) h(x) = -3x b) h(x) = -3 c) h(x) = -1 d) h(x) = -x e) h(x) = 12x-3 8. Rešiti jednačinu
1 2 1 b) x=1, x= 2 1 c) x=1, x=2 1 d) x=-1, x= 2 e) x=1
2 3x 1 − 12 ⋅ 3 x

+ 27 = 0

a) x=-1,x=-

9. Rešiti nejednačinu log3 1 + 2 x ≥ 1 1+ x a) − 2 ≤ x ≤ −1 b) x ≤ −2, x >-1 1 c) x ≤ −2,− ≤ x <-1 2 d) − 2 ≤ x <-1 1 e) x ≤ −2,− <x<-1 2

- 277 -

Medicinski fakultet Niš
3 10. Izraziti loga·b a u zavisnosti od n, ako je n= loga·ba b 5n + 3 a) 6 5n − 3 b) 6 6 c) 5n + 3 5n − 3 d) 2 −n−3 e) 6

Informator 2010

x π  =1 11. Rešiti jednačinu cos  2 + 3  
2

a) − b)

2π + 2κπ , κ ∈ Z 3 2π c) + 4κπ , κ ∈ Z 3 2π + 2κπ , κ ∈ Z d) − 3 2π + κπ , κ ∈ Z e) 3

2π + 4κπ , κ ∈ Z 3

π   2π + x − − cos   =0 12. Rešiti jednačinu cos  4 4 
2 x

a) x = κπ , x = b) x = c) x =

π
2

+ 2κπ , κ ∈ Z

κπ π
2

,κ ∈ Z

2

+ κπ , κ ∈ Z
- 278 -

Medicinski fakultet Niš

Informator 2010

d) x = 2κπ , x = e) x =
2

π
2

+ κπ , κ ∈ Z

(2κ + 1)π , x = 2κπ , κ ∈ Z
sin x = 2 − ctgx 1 + cos x

13. Rešiti jednačinu a) x = b) c) d) e)

5π + 2κπ , x = κπ , κ ∈ Z 6 6 π 5π x = − + 2κπ , x = − + 2κπ , κ ∈ Z 6 6 π 5π x = − + 2κπ , x = − + 2κπ , x = π + 2κπ , κ ∈ Z 6 6 π 5π x = + 2κπ , x = + 2κπ , x = π + 2κπ , κ ∈ Z 6 6 5π π x = + 2κπ , x = + 2κπ , κ ∈ Z 6 6 + 2κπ , x =

π

14. Date su tačke A(3,1) i B(7,7). Odrediti jednačinu prave p koja sadrži sredinu duži AB i normalna je na pravu određenu tačkama A i B. a) 2y+3x=22 b) 3y+2x=22 c) 3y-2x=-22 d) 2x-3y=-22 e) 3y-2x=-22 15. Zbir prvih n članova geometrijskog niza, čiji je količnik 2, iznosi 15. Zbir sledećih n članova je 240. Izračunati član b2n. a) 64 b) 32 c) 256 d) 128 e) 512

- 279 -

Medicinski fakultet Niš

Informator 2010

16. Rešiti jednačinu x3+8=7x2 a) x1= b) x2= c) x3= 17. Ako je cosα= − a) sin α π  b) tg  − α  4  π  c) ctg  − α  4 
3 3π i π<α< , izračunati: 5 2

18. Ako je f(1)=40, f(2)=54, f(11)=0, onda a) odrediti funkciju f(x) = ax2+bx+c b) odrediti teme parabole određene funkcijom f(x) c) odrediti presek funkcije f (x) i y-ose 19. Prava p data je jednačina 2y-x=2. Odrediti jednačinu prave q, koja sadrži tačku A(1,1) i paralelna je sa pravom p. Odrediti jednačinu prave r koja sadrži tačku A i normalna je na pravu p. a) jednačina prave q je: b) jednačina prave r je: c) presek pravih p i r je: 20. Odrediti parametar p tako da rastojanje temena parabole y=x2+px+13 i koordinatnog početka bude jednako 5. a) Napisati parametar p koji je manji od -7 b) Napisati parametar p za koji je -7 <p < 5 c) Napisati parametar p koji je veći od 7

- 280 -

Medicinski fakultet Niš

Informator 2010

REŠENJA

1-c 6-a

2-e 7-b

3-d 8-b

4-a 9-d

5-c 10-b 15-d 20. a) -8 b) -6 c) 8

11-a 12-a 16. 17. a) -1 4 a) − 5 b) 4 + 2 2 c) 4 − 2 2 b) − 1 7 c) -7

13-c 14-b 19. 18. a)-2x2+20x+22 a) 2y-x=1 b) 5,72 b) y+2x=3 c) y=22 4 7 c) , 5 5

- 281 -

< x < 3 2 1 e) x ≤ 2 . Rešiti nejednačinu x − 3 > x + 2 a) x < 1 2 b) -2 < x < c) 1 ≤x<3 2 1 d) x < -2. Uprostiti izraz:  1 − a3 2  1 + a 3 2  2 :  1 2 1 2     +1 1 a − + −    a a    12     1 − a1 2  1 + a   a) 2a a −1 2 b) a −1 1 c) − a 2 d) 1− a 2. n=6 b) n=2 c) n=7 d) n=7.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Test D 1.282 - 1 2 . Za koje n koeficijenti drugog. n=2 e) n=6 3. trećeg i četvrtog člana u razvoju binoma (x+y)n čine aritmetički niz: a) n=7.

2 < x ≤ 6 d) 2 ≤ x ≤ 6 e) 2 < x ≤ 6 7. Data je kvadratna jednačina x 2 − 6 x + c = 0 Odrediti c tako da koreni date jednačine zadovoljavaju uslov 3x1+2x2=20. 3 < x < 6 c) x < -3. a) -12 b) 12 c) 16 d) -16 e) 10 2 + 5x − 4 x <1 5. Za koje realne vrednosti je definisana funkcija f (x ) = log 6 + x − x 2 a) 0 < x ≤ 3 b) x ≤ -2. 2 < x ≤ 6 b) x < -2. ≤ x < 2 7 6.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 4. < x < 2 7 4 d) x ≤ 7 4 e) x < 0. Rešiti nejednačinu x 2− 2 x 4 a) x < 7 4 b) x < 0. x ≥ 3 c) x < -2. < x < 2 3 4 c) x < 0. Rešiti nejednačinu a) x < -2.283 - . x > 3 6− x < x ( ) .

0 < x < 2 x+2 > 3− x . Rešiti jednačinu 10·2x-4x=24 log 6 a) x = 2. Rešiti jednačinu log x + 3 + log 4 x − 3 = log 5 17 a) x = -2.284 - . x = log 6 9.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 d) -2 < x < 3 e) -2 ≤ x ≤ 3 8. 0 < x < 2 e) -2 < x < 0. x = log 2 log 12 b) x = log 2 log 12 c) x = . x = 4 17 b) x = 4 c) x = -2 17 d) x = 2. Rešiti nejednačinu    3 a) -1 < x < 2 b) x > 2 c) 0 < x < 2 d) x < 0. x = 4 e) x = 2 1 10. x=-1 log 2 d) x=2 log 2 e) x=2.

x = π + 4κπ.285 - . κ∈Z 9 3 π 2 κπ π 2κπ + . x = + kπ . Rešiti jednačinu tgx . κ∈Z e) x = 2κπ. sin3x = 0.x= − + . k ∈ Z 4 2 3 2 kπ π c) x = 2kπ . x = π + 2 κπ . π π kπ +k . κ∈Z 9 3 3 3 π π + 2 κπ . k ∈ Z 4 3 a) x = .x= + . κ∈Z d) x = 2κπ. x = ± + kπ . x = . x = + kπ . Rešiti jednačinu 12. Rešiti jednačinu a) x = b) x = c) x = d) x = e) x = 3 sin 3 x − cos 3x = 1 π κπ π κπ + . x = + . κ∈Z 3 π 2 κπ π 2κπ + . κ∈Z 9 3 3 3 13.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 sin x x = sin 1 + cos x 2 a) x = 4κπ. x = + 2 κπ . k ∈ Z 4 2 3 π π e) x = kπ . κ∈Z b) x = 4κπ. κ∈Z 6 3 18 3 π + 2 κπ . x = ± + kπ . k∈Z 4 2 3 π π π b) x = + k . x = π + 2κπ. κ∈Z c) x = 2κπ. x = π + 2κπ. x = + k . k∈Z 3 4 π π π d) x = kπ . ctg2x . κ∈Z 11. x = ± + kπ . x = .

y = 4 b) x = 7. U tačakama A(1.2) i B (2.1)2 + y2 = 4.286 - . 7y – 4x + 1 = 0 c) y = 8x – 17 d) 7y = 4x + 1 e) 4x – 7y – 1 = 0 15. Data je kružnica (x . Kroz tačku A(2. a) Jednačina tangente u tački A je: b) Jednačina tangente u tački B je: c) Tačka preseka tangenti je: 17. − 3 ) postaviti tangente na datu kružnicu i odrediti tačku preseka tangenti. y = -3 c) x = 1. a) x2 = b) x3 = c) x4 = 18. y = -2 e) x = 1. y = -2 d) x = 11. Odrediti x i y tako da važi a) x = 11. Ako je f(x) = 2x + 1 i g(x) = x – 3.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 14.1) postaviti pravu p koja sa pravom q : y = 2x-1 gradi ugao 2 α takav da važi tgα = . naći sledeće funkcije: a) f(g(x)) = b) g(f(x)) = c) h(x) = (f ○g)(x) – 2(g ○ f)(x) = . Ako je x1 = 5i jedan koren polinoma x5 + 25x3 – 8x2 – 200. naći ostale kompleksne korene ovog polinoma. 3 a) y + 8x – 17 = 0 b) y + 8x – 17 = 0. y = 4 x − 4 + ( y − 1)i = 2 − 5i 1+ i 16.

a) 2x-5 4-d 9-e 14-b 19. U rastućem geometrijskom nizu zbir prvog i sedmog člana iznosi 65a.2 ( ) . a) n=11 b) u1=1 c) q=2 5-c 10-b 15-d 20. a) x2=-5i 3-a 8-a 13-b 18. a) y=2 2-c 7-d 12-e 17. y ) =   − .−   2 2  b) (x . y ) =  − .−   2 b) x − 3y − 5 = 0 b) x3= − 1 + i 3 b) 2x-2 c) x3= − 1 − i 3 c) -2x-1 c) T 2 3 + 5. Rešiti sistem jednačina 2 1 x + y2 = 2 a) Napisati ono rešenje sistema za koje je x > 0 i y > 0 b) Napisati ono rešenje sistema za koje je x < 0 i y > 0 c) Napisati ono rešenje sistema za koje je x < 0 i y < 0 REŠENJA 1-e 6-e 11-c 16.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 19.287 - . y ) =  . a) Koji član tog niza iznosi 1024? b) Koliki je prvi član niza? c) Koliki je količnik niza? x + y =1 u1 = q= 20.  1 1  2 2 2 1 1 c) (x . 1 1 a) (x. a proizvod trećeg i petog člana je 64.

Uprostiti izraz: 8  4 − a   a − 2    2  a − 4 a + 2a  a 2 − 2a  −1 + a+8 a+2 4−a a+2 12 b) a+2 12 c) a−2 d) 1 e) 2 a)  4  1  2. 12  a) T8 =  8     13  b) T9 =  8     12  c) T9 =  8     12  d) T6 =  5     13  e) T10 =  9     n . U razvoju binoma  zbir koeficijenata drugog člana od početka − x x  8 5 x   i trečeg člana od kraja jednak je 78. Naći član koji ne sadrži x.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Test E 1.288 - .

p ≥ 2(-10+3 5 ) e) p < 2(-10-3 5 ). -1 ≤ x ≤ 2 6. -1 < x < 2 b) -3 < x < -1. Za koje vrednosti parametra p jednačina 9 x 2 − 2 x − p = 6 + px ima realne i različite korene: a) 2(-10-3 5 ) ≤ p ≤ 2(-10+3 5 ) b) 2(-10-3 5 ) < p < 2(-10+3 5 ) c) p1=2(-10-3 5 ). Rešiti jednačinu: a) jedno rešenje b) dva rešenja c) tri rešenja d) četiri rešenja e) nema rešenja 4.x= c) x = 2 2 . p2=2(-10+3 5 ) d) p ≤ 2(-10-3 5 ).289 - . x ≥ 2 e) x ≤ -3. Rešiti jednačinu a) x = x−2+ x−2 = 4 13 + 17 2 13 − 17 b) x = 2 13 − 17 13 + 17 . Rešiti nejednačinu (x-2)(x2+4x+3) < 0 a) x < -3. p > 2(-10+3 5 ) 5. -3 ≤ x ≤ 2 d) -3 ≤ x ≤ -1. x > 2 c) x ≤ -1.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 4x − x 2 − 3 ⋅ ( x − 1 − 4) = 0 Koliko rešenja ima data jednačina? 3.

1252 x −3 =   4     a) x = 6 18 b) x = 17 6 c) x = − 5 6 d) x = 5 e) x = 2 −x 9.x= 2 2 d) x = 7. x = −64 . Rešiti jednačinu (log 3 x )2 = 4 − 3 log3 x a) x = 3 b) x = 81. x = 3 1 c) x = . Rešiti jednačinu 0. Rastaviti polinom x3-3x2-10x+24 na linearne faktore. x = 3 81 d) x = 3.x= 2 2 13 − 321 13 + 321 e) x = . x = 9 e) x = 1. a) (x -2) (x-4) (x-1) b) (x-2) (x+4) (x-3) c) (x+1) (x-2) (x+3) d) (x+2) (x-4) (x+3) e) (x-2) (x-4) (x+3)  2 8.290 - .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 − 13 − 17 − 13 + 17 .

κ ∈ Z 12.291 - . x = ± + 2 κπ. x = ± b) c) d) e) 2π + 2κπ. Rešiti nejednačinu 0. Rešiti jednačinu tg − x  = tg 2 x 4  .x = + 2 κπ. κ ∈ Z 3 κπ 2π x= .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 10. κ ∈ Z b) x = κπ. Rešiti jednačinu cos 2  x +  + 2 cos x + 2 = 0 2  a) x = 2 κπ. κ ∈ Z c) x = π + 2κπ. κ ∈ Z 3 κπ 2π x= .25 a) x < 0 b) x ≤ 0 c) x > 0 d) x > -4 e) x ≤ -4 π  11. κ ∈ Z 3 π x = κπ. κ ∈ Z e) x = − π 2 + 2κπ . κ ∈ Z 2 3 π  13. x = ± + κπ. Rešiti jednačinu: sinx+sin2x+sin3x=0 a) x = κπ. κ ∈ Z d) x = π 2 + 2κπ .5 x + 2 > 0.x = ± + 2 κπ. κ ∈ Z 2 3 2π x = κπ.

x = + κ . gde je O koordinatni početak.κ∈Z 12 3 π 5π x = + κπ. x = + κπ. b = 2 e) a = -1.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 a) x = b) c) d) e) π + κπ.4). κ ∈ Z 12 π π x = + κ . Naći površinu trougla OBC. B(2. b = -4 c) a = -1.3) i C(2.2).κ∈Z 12 3 π 2κπ x= + . b = 2 d) a = -2. Prava q sadrži tačku A i normalna je na pravu p. b = -4 16. a) Jednačina prave q je: . Odrediti parametre a i b tako da kompleksan broj z=1-i bude rešenje jednačine: z3+az2+b=0 a) a = 1. Date su tačke A(1. Tačke B i C su preseci prave q sa koordinatnim osama. a) 1 + 2 + 5 b) 2 + 5 c) 1 + 2 + 3 d) 8 e) 6 15. κ ∈ Z 12 12 π π 5π π x = + κ .2). Data je prava p:y = 2x+1 i tačka A(2.292 - .κ∈Z 12 3 12 3 14. b = 2 b) a = -2. Izračunati obim trougla ABC.

Rešiti sistem jednačina log 4 x − log 2 y = 0 x 2 − 5 y 2 = −4 a) Napisati ono rešenje sistema za koje je x > 1 i y > 1. Ako je zbir dva korena x1 i x2 ove jednačine jednak 1.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 b) Tačka B preseka prave q sa x-osom je: c) Površina trougla OBC je: 17. U aritmetičkom nizu je a 2 + a 5 − a 3 = 10. Ako je x1 = i jedan koren polinoma x 4 − 2 x 3 + 3x 2 − 2 x + 2 . a1 + a 6 = 17 a) Kolika je razlika niza? b) Koliki je prvi član niza? c) Odrediti zbir prvih deset članova niza. 20. y) rešenje sistema za koje je x > 1 i y > 1. a) x2= b) x3= c) x4= 18. Data je jednačina 2 x 3 − x 2 − 7 x + m = 0 . izračunati log16 x + log 2 y 2 . naći ostale korene ovog polinoma.293 - . b) Napisati ono rešenje sistema za koje je x ≤ 1 i y ≤ 1. naći: a) Koren x3 date jednačine je x3= b) x1· x2 c) Parametar m = 19. c) Ako je (x.

1 c) 5 2 1 a) d=3 2 b) a1=1 b) x1·x2 =-3 c) S10=145 c) m = −3 . 5-a 10-a 15-c 20.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 REŠENJA 1-b 6-b 11-c 16.294 - . a) 4. x a) y = − + 3 2 b) B(6.2 b) 1. a) x 3 = − 4-e 9-c 14-a 19. a) x 2 = −i b) x 3 = 1 + i c) x 4 = 1 − i 3-b 8-d 13-d 18.0) c) 9 2-c 7-e 12-e 17.

295 - . tako da koreni jednačine zadovoljavaju uslov: x1 2 = x2 3 a) k=0 b) k=1 c) k = −1 . Odrediti vrednost parametra k u jednačini kx 2 − 5x + 6 = 0 .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Test F 1. Uprostiti izraz ( 2a 1− a 2 b) a −1 1 c) − a 2a d) a −1 2 e) 1− a  1 − a3 2  1 + a3 2 12 12   +1     +a −a 1− a :  1 + a1 2    1 − a1 2    2 ) a) 12  1 3  2. Koliko racionalnih članova ima u razvoju binoma  + x ?   x a) 2 b) 3 c) 4 d) 5 e) 1 3. Koliko rešenja ima jednačina 2 x − 1 + x = 5 ? a) nema rešenja b) beskonačno mnogo rešenja c) jedno rešenje d) dva rešenja e) tri rešenja 4.

Rešiti nejednačinu 2 x − 2x a) x < 4 <x<2 3 4 c) x < 0. x = 6561 x =1 x = −1 x = −1. x = 6561 x = 6561 x − 84 x = 9 7. 6. a) (x − 2 )(x − 4 )(x − 1) b) (x + 2 )(x − 4 )(x + 3) c) (x − 2 )(x − 4 )(x + 3) d) (x − 2 )(x + 4 )(x − 3) e) (x + 1)(x − 2 )(x + 3) . < x < 2 7 4 d) x ≤ 7 4 e) x < 0.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 d) k = − e) k = 1 3 1 3 x 2 + 5x − 4 <1 5.296 - . Rastaviti polinom x 3 − 3x 2 − 10 x + 24 na linearne faktore. ≤ x < 2 7 4 7 b) x < 0. Rešiti jednačinu a) b) c) d) e) x = 1.

Rešiti nejednačinu log3 1 + 2 x ≥ 1 1+ x 1 a) x < − 1. x = − e) x = 2 17 4 10.Medicinski fakultet Niš Informator 2010  2 8. x > − 1 1 c) x ≤ −1 . Rešiti jednačinu 0. x ≥ − 2 d) − 2 < x < − 1 e) − 2 ≤ x < − 1 .297 - .1252 x −3 =    4    a) x = 2 6 b) x = 5 6 c) x = − 5 18 d) x = 17 e) x = 6 −x 9. x = 17 4 c) x = −2 17 4 b) x = d) x = 2 . Rešiti jednačinu log x + 3 + log 4 x − 3 = log 5 a) x = −2 . x ≥ − 2 b) x < − 2 .

x = ± b) c) d) e) 2π + 2 κπ . x = 2κπ . κ ∈ Z 3 2π κπ . κ ∈ Z 2 (2κ + 1)π . x = + κπ . κ ∈ Z 2 π d) x = 2 κπ .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 π  π  11. c 3 π  13. κ ∈ Z 12 12 π π b) x = + κ . κ ∈ Z 2 π b) x = κ . x=± + 2 κπ . x= + 2 κπ . κ ∈ Z x= 3 2 π x = κπ . κ ∈ Z 2 π c) x = + κπ . κ ∈ Z 3 2π κπ .298 - . x = ± + κπ . x = + κπ . κ ∈ Z 12 3 a) x = . κ ∈ Z x= 3 2 2π x = κπ . κ ∈ Z e) x = 2 12. Rešiti jednačinu tg − x  = tg 2 x 4  π 5π + κπ . x = ± + 2κπ . Rešiti jednačinu sin x + sin 2 x + sin 3x = 0 a) x = κπ . Rešiti jednačinu cos 2  x +  − cos 2  − x  = 0 4  4  a) x = κπ . x = π + 2 κπ .

κ∈Z 12 3 c) x = 14. 17. κ∈Z 12 3 12 3 π d) x = + κπ . b = −4 d) a = −2 . Date su tačke A(4. 2) i B(2. -2). κ ∈ Z 12 π 2 κπ e) x = + . Date su tačke A(1. b = 2 e) a = −1 . c) Odrediti broj tačaka preseka kružnice sa x-osom.299 - . U skupu kompleksnih brojeva rešiti jednačinu x 2 + 2x + 7 x + 2x + 3 2 = 4 + 2x + x 2 x1 = x2 = x3 = a) Realno rešenje jednačine je b) Kompleksno rešenje jednačine je c) Kompleksno rešenje jednačine je . a) 8 b) 2 + 5 c) 1 + 2 + 3 d) 1 + 2 + 5 e) 6 15. b = 2 16.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 π π π 5π +κ . x= + κ . B(2. b) Odrediti jednačinu kružnice. Izračunati obim trougla ABC. b = 2 b) a = −2 .2).4). Duž AB je jedan prečnik kružnice. a) Odrediti centar kružnice. b = −4 c) a = −1 . Odrediti parametre a i b tako da kompleksan broj z = 1 − i bude rešenje jednačine z 3 + az 2 + b = 0 a) a = 1.3) i C(2.

300 - . Posmatra se prvih 2n+1 članova geometrijskog niza u kome je a1 = 7 i a n +1 = 56 . Rešiti sistem jednačina x y + y x = 6 x 2 y + xy 2 = 20 a) Koliko rešenja ima zadati sistem jednačina? b) Napisati ono rešenje sistema za koje je x < y. naći sledeće funkcije: a) f (g(x )) = b) g(f (x )) = c) h (x ) = (f o g )(x ) − (g o f )(x ) = 19. a) Naći količnik niza. c) Napisati ono rešenje sistema za koje je x > y. Ako je f (x ) = 3x + 1 i g(x ) = 2x − 1. b) Odrediti broj posmatranih članova.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 18. . 20. c) Odrediti deseti član niza. a zbir svih posmatranih članova je 889.

0) 2-b 7-c 12-b 3-d 8-b 13-a 4-b 9-e 14-d 5-c 10-e 15-e b) (x − 3)2 + y 2 = 5 c) C1 3 − 5 . a) f (g(x )) = 6x − 2 b) g(f (x )) = 6x + 1 c) h (x ) = −3 19. a) C (3. a) dva rešenja b) (1.1) .0 17.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 REŠENJA 1-e 6-e 11-b 16.0 i C 2 3 + 5.301 - .4) c) (4. a) x1 = −1 b) x 2 = −1 − 2i c) x 3 = −1 + 2i 18. a) q = 2 b) 7 c) a10 = 7 ⋅ 29 = 3584 ( ) ( ) 20.

Koliko racionalnih članova ima u razvoju binoma   x  a) dva b) tri c) četiri d) pet e) jedan 12 3. 4 2 8 a) x < − .302 - . x > 5 5 8 2 d) ≤ x < 5 5 4 8 e) − < x < 5 5 . ≤ x < 5 5 5 4 2 2 8 b) − < x < . Rešiti nejednačinu 5x − 2 < 6. <x< 5 5 5 5 4 8 c) x < − . Ako je x= 3 a 2 + b3 + a − 3 a 2 + b3 − a vrednost izraza x 3 + 3bx je: a) 2 a 2 + b3 b) b b c) 0 d) -2a e) 2a  1 3  + x ? 2.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Test G 1.

Za koje vrednosti parametra p nejednakost x 2 + px + 1 > 0 važi za svaki realan broj x? a) − 2 ≤ p ≤ 2 b) p ≤ −2 . x= 2 2 x − 2 + x − 2 = 4. x ≥ 2 2 a) − 6.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 4. Rešiti jednačinu a) x = b) x = c) x = 13 − 17 2 13 + 17 2 13 − 17 13 + 17 . − < x < 2 2 1 1 e) x < − . p > 2 5. p ≥ 2 c) -2 < p < 2 d) p < 2 e) p < -2.303 - . Rešenje nejednačine 1 1 ≤x≤ 2 2 1 1 b) − < x < 2 2 1 c) x < ± 2 1 1 d) x ≤ −1 . 2 1 + ≥ 1 je: 1 + 2x 1 − 2x .

x= 2 2 7.1252 x −3 =   4     −x nalaze se u intervalu: a) [-2.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 d) x = e) x = − 13 − 17 − 13 + 17 . x > 3 d) -2 < x < 3 e) − 2 ≤ x ≤ 3 8. 0) b) [0. x= 2 2 13 − 321 13 + 321 . x ≥ 3 c) x < -2. 6) d) [6. Rešenja jednačine  2 0. ∞ ) e) ( − ∞ . Za koje realne vrednosti je definisana funkcija f (x) = log (6 + x . 2) c) [2.304 - . Proizvod rešenja jednačine 1 + 2 log x +1 5 = log5 ( x + 1) je: a) 24 96 b) − 25 96 c) − 5 24 d) − 25 4 e) − 5 . -2) 9.x2)? a) 0 < x ≤ 3 b) x ≤ −2 .

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 2 −5x − 6 10. x = π + 2 κπ . Rešiti jednačinu sin  + x  = cos − x  6 4   19π + κπ . Rešiti jednačinu cos 2  x +  − cos 2  − x  = 0 . κ ∈ Z 2 (2κ + 1)π . κ ∈ Z 2 π b) x = κ . κ ∈ Z 24 7π b) x = + 2 κπ . x > 6 c) − 1 < x < 6 d) − 1 ≤ x < 6 e) x ≤ −1 . κ ∈ Z 24 7π c) x = + κπ . Rešiti nejednačinu 3x a) − 1 ≤ x ≤ 6 b) x < − 1.305 - . κ ∈ Z 2 π c) x = + κπ . x = + κπ . κ ∈ Z e) x = 2 π π   12. x = 2κπ . 4  4  a) x = κπ . κ ∈ Z 2 π d) x = 2 κπ . x ≥ 6 ≤1 π  π  11. κ ∈ Z 12 a) x = .

x = ± + κπ . 7 y + 8x + 1 = 0 d) 7 y − 8x + 1 = 0 . Odrediti x i y tako da važi a) x = 11. y = −2 x − 4 + (y − 1)i = 2 − 5i 1+ i .306 - . κ ∈ Z 4 6 π π c) x = − + κπ . κ ∈ Z 4 3 π π e) x = + κπ . κ ∈ Z 24 1 2 13. y = 4 b) x = 7 . x = ± + κπ .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 d) x = 7π + κπ . x = ± + 2κπ . κ ∈ Z 4 6 π π b) x = + κπ . Odrediti jednačine pravih koje prolaze kroz tačku A(−1.−1) a sa pravom 1 q : 3x + 2 y − 6 = 0 grade ugao α takav da važi tg α = 2 a) y + 4 x + 5 = 0 . Rešiti jednačinu cos 2x + cos 3x ⋅ sin x = π π a) x = − + κπ . y − 8x − 7 = 0 15. 7 y + 8x + 15 = 0 b) 7 y + 4 x + 11 = 0 . x = ± + κπ . κ ∈ Z 24 19π e) x = + 2 κπ . κ ∈ Z 4 6 π π d) x = − + κπ . x = ± + 2κπ . 7 y + 4 x + 11 = 0 e) y + 4 x + 5 = 0 . κ ∈ Z 4 3 14. y + 8x + 9 = 0 c) y + 4 x − 3 = 0 . y = −3 c) x = 1.

Zbir drugog i dvadesetog člana rastućeg aritmetičkog niza je 10. 17. y = 4 16. Date su tačke A(4.2) i B (2. y = −2 e) x = 1. a) Odrediti centar kružnice b) Odrediti jednačinu kružnice c) Odrediti jednačinu tangente kružnice u tački A.-2). a proizvod 47 tih članova je 23 . Duž AB je jedan prečnik kružnice. Polinom P(x ) = x 3 + ax 2 + bx + c pri deljenju sa x-2 daje ostatak R1 = −25 .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 d) x = 11. Odrediti realne koeficijente a i b tako da kompleksan broj z = 1 − i bude rešenje jednačine z 3 + az 2 + b = 0 a) a= b) b= c) Za nađene vrednosti parametra a i b realno rešenje date jednačine je z 3 = 18.307 - . 64 a) Koliki je prvi član niza? b) Kolika je razlika niza? c) Kolika je suma prvih 16 članova niza? . a proizvod njegovih korena je .21. pri deljenju sa x + 5 daje ostatak R 2 = −144 . Tada su koeficijenti polinoma: a) a= b) b= c) c= 19.

y1 ) = b) (x 2 .308 - . izračunati f (g(x1 ) + g(x 2 )) 2−x .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 20. y 2 ) = x 2 y + xy 2 = 20 c) Ako je f (x ) = x 3 − 2 x 2 + 3x − 4 i g(x ) = x −8 . Rešiti sistem jednačina x y+y x =6 a) (x1.

309 - E B E C B A D B C A B D A B D . a) C(3. a) а = −1 b) b = 2 c) z 3 = −1 .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 REŠENJA 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16.0) b) (x − 3)2 + y 2 = 5 x c) y = − + 4 2 17.

a) а = −5 b) b = −17 c) c = 21 19. 1) . a) a1 = 15 4 1 b) d = 8 c) S16 = 85 b) (x 2 . y1 ) = (4.310 - . 4) c) f (g(x1 ) + g(x 2 )) = −194 20.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 18. a) (x1. y 2 ) = (1.

4 e) 0 ≤ x ≤ . Uprostiti izraz: ab  4 ab − b   ab − : a−b a + ab   ( b) a 4 b ( a) a 4 b c) a+ b a− (4 a + 4 b ) d) − a 4 b (4 a + 4 b ) e) a 4 b (4 a + 4 b ) a ⋅4 b ) b) 2.311 - . x ≥ 2 7 3. x > 2 7 d) x < 0. Proizvod svih rešenja jednačine 56 x + 23 x =18 je jednak: a) 8 b) 64 c) − 93 d) 93 e) 96 . 4 ≤x <2 7 4 ≤x≤2 7 4 c) 0 < x ≤ .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Test G 1. Rešenje nejednačine: x 2 + 5x − 4 x2 − 2x je: a) x ≤ 4 7 ≤1 b) x ≤ 0.

x = − + 2nπ . x = 12 12 π 7π + 2 nπ .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 4.0 ) ∪ (0.3)  3  c) x ∈  − . n ∈ Z 12 12 π 5π b) x = + 2nπ .−1 ∪ (− 1.7) c) (-7.0 ) ∪ (0.312 - . Rešiti jednačinu: sin x + cos x = 2 cos 2 x a) x = − π 5π + 2nπ .1) 5.−1 ∪ (− 1.3)  2   3  e) x ∈  − . x = − 12 12 e) x = π 12 + 2nπ .−1 ∪ (− 1.7) d) (-3. n ∈ Z d) x = + 2nπ .15) b) (0. n ∈ Z c) x = − + 2nπ .2) e) (0.3)  2   3  d) x ∈  − . x = + 2nπ . ∞ )  2  6. n ∈ Z .3) b) x ∈ (− 1.0) ∪ (0. Rešenje jednačine 125 + 124 ⋅ 5 x−2 = 25 x−2 pripada intervalu: a) (0. n ∈ Z 12 12 π 7π + 2nπ . Rešiti nejednačinu: log 2 x + 3 x 2 < 1 a) x ∈ (− 1.

x = 2nπ . n ∈ Z 3 3 + π 8. n ∈ Z 3 3 π 2nπ x= + . n ∈ Z 6 3 π nπ x= + . x = 4nπ . x = 4nπ . x = 4 nπ .313 - . Rešiti jednačinu: cos x + cos 2 x = 2 cos 3x 2 a) x = b) c) d) e) 2nπ . 3 5 3− 4 3 5 4−3 3 5 2) 0 3) 4) 5) π  b) izračunati cos α −  3  3+ 4 3 4 3−3 1) 2) 10 5 4) 3− 4 3 5 3) 4 3−3 10 5) 4−3 3 5 . x = 4 nπ . n ∈ Z 3 3 2π 2nπ x= + . n ∈ Z 3 3 π 2nπ x= + . Ako je sin α = 0.8 i a) izračunati cos α 1) − 3 5 π 2 <α<π.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 7.

x=4 2 2) x = 1. a) Odrediti n 1) n = -7. n = 4 2) n= 6 5) n = 4 3) n = -6. Zbir binomnih koeficijenata poslednja tri člana u razvoju binoma  x+2 1   2  +  x +1  2   jednak je 22.314 - . n = 7 n b) Za koje vrednosti x je zbir trećeg i petog člana u datom razvoju jednak 135? 1) x = 1 .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 9. x = 0 . x =4 5) x = -1. m > 16 7 4) 0 < m < 10. n = 6 4) n = -5. x = 2 3) x = 1. x = -2 4) x = -3. m ≥ 5) m ≤ 0 ≤ 16 7 16 7 3) m < 0. a) Odrediti vrednost realnog parametra m za koje nejednakost (2m-1)x2 + (m+2)x + m – 1 < 0 važi za svako x ∈ R 16 7 1 4) 0 < m < 2 1) 0 < m < 2) m < 0 5) 1 16 <m< 2 7 3) 0 < m > 16 7 b) Odrediti vrednost realnog parametra m za koje kvadratna jednačina (2m-1)x2 + (m+2)x + m – 1 < 0 ima realna i različita rešenja? 1) − 16 <m<0 7 16 7 2) m ≤ 0.

n2)= c) Za nađene vrednosti koeficijenata m1 i n1.4  2) (2. količnik polinoma P( x ) = 6 x 4 − 7 x 3 + m1 x 2 + 3 x + 2 i Q( x ) = x 2 − x + n1 S( x ) = 13. vrednosti realnih brojeva m i n su: a) (m1.   2  2  5) (1.5  3) 1)  5.2 )  5 5)  2. Ako je f  x 3− x  =  2 − x  5 − 3x a) odrediti f ( x ) = b) odrediti f −1 ( x ) = c) odrediti vrednosti x za koje je f ( x ) > 3 .3  4  a) Jedno rešenje datog sistema je:  1  1  2)  − .5) b) Drugo rešenje datog sistema je: 3   3 1)  .   4 P( x ) = 6 x 4 − 7 x 3 + mx 2 + 3 x + 2 deljiv polinomom Q( x ) = x 2 − x + n .  2   2 12. n1)= b) (m2.5) 3)  4.5  2  1  4)  . Ako je polinom 4) (4.315 - .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 11. Dat je sistem jednačina: 2 log 4 x + log 2 ( y − 1) = 1 4 log8 x ⋅ log 2 ( y − 1) = − 3 1   .

a zbri prvih 50 članova niza je 15. Ako su z1. z2 kompleksni brojevi koji su rešenja jednačine 6 z 2 − (7 + 4i )z + 4 + 3i = 0 .316 - . onda je: a) z1 = b) z 2 = c) z1 = z2 15. izračunati: a) prvi član niza b) razliku niza c) sumu prvih 35 članova niza 16. Naći jednačine tangenata kruga x 2 + y 2 − 6 x − 8 y + 15 = 0 koje su normalne na pravu y − 3x = 0 a) t1: b) t2: c) Dodirna tačka tangente t1 i datog kruga je: .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 14. Ako je zbir prvih 15 članova aritmetičkog niza 50.

n1 ) = (− 7.−1) b) (m2 .317 - . a) f ( x ) = 3 − 2x x−4 4x + 3 b) f −1 ( x ) = x+2 c) 3 < x < 4 . a) (m1. n2 ) = (− 12.−2) e d b a c d d 1 3 2 4 2 4 3 3 c) S1 ( x ) = 6 x 2 − x − 2 ∨ S 2 ( x ) = 6 x 2 − x − 1 13.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 REŠENJA 1 2 3 4 5 6 7 8a 8b 9a 9b 10a 10b 11a 11b 12.

7 ) ∨ T2 (2. a) t1 : x + 3 y = 25 b) t2 : x + 3 y = 5 c) T1 (4. a) a1 = 341 75 13 b) d = − 75 c) S35 = 56 16.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 14.318 - .1) . a) z1 = 2−i 3 1 + 2i b) z2 = 2 c) z1 2 = z2 3 15.

Univerzitet u Nišu Bulevar Dr Zorana Đinđića.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Medicinski fakultet.medfak.319 - .ac.ni. 81 18 000 Niš Srbija Tel: 018 4226644 018 4226712 Fax: 018 4238770 e-mail: contact@medfak.ac.ni.rs .rs www.

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 .320 - .

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->