INFORMATOR

o uslovima upisa i studiranja na integrisanim akademskim studijama MEDICINE, STOMATOLOGIJE, FARMACIJE i osnovnim strukovnim studijama

Niš, 2010.

IZDAVAČ Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu ZA IZDAVAČA Prof. dr Milan Višnjić GLAVNI UREDNICI Prof. dr Dušica Pavlović Prof. dr Dobrila Stanković - Đorđević UREDNIK Prof. dr Stevo Najman REDAKTORI
Hemija: Prof. dr Goran Nikolić, doc. dr Mirjana Abramović, doc. dr Nataša Trutić Biologija: Prof. dr Stevo Najman, prof. dr Jelena Živanov-Čurlis Matematika: Prof. dr Jelena Manojlović, prof. dr Dragan Đorđević, doc. dr Dragana Cvetković Anatomija i fiziologija: Prof. dr Svetlana Antić, prof. dr Milkica Nešić, prof. dr Stevo Najman

TEHNIČKA PRIPREMA Snežana Milošević ŠTAMPA Punta, Niš

Sadržaj OSNIVANJE I RAZVOJ MEDICINSKOG FAKULTETA NASTAVNI PLANOVI STUDIJA Plan nastave integrisanih akademskih studija medicine Plan nastave integrisanih akademskih studija stomatologije Plan nastave integrisanih akademskih studija farmacije Plan nastave osnovnih strukovnih studija - strukovna med. sestra Plan nastave osnovnih strukovnih studija - strukovni zubni protetičar Plan nastave osnovnih strukovnih studija - oralni higijeničar Plan nastave osnovnih strukovnih studija - strukovni sanitarnoekološki inženjer PRIJEMNI ISPIT Uslovi za konkurisanje Prijem dokumenata Polaganje prijemnog ispita Ocenjivanje zadataka Izbor kandidata STUDIJE Vrste studija Oblici nastave Obim studija Ocenjivanje Ispitni rokovi i način polaganja ispita Posledice nepoloženog ispita Prigovor na ocenu Upis na narednu godinu studija Završni rad STATUS STUDENTA Status budžetnog studenta Status samofinansirajućeg studenta Gostujući studenti Student koji ostvaruje deo studijskog programa na drugoj visokoškolskoj ustanovi 9 10 10 12 14 16 18 20 22 24 24 24 25 27 27 29 29 29 30 30 31 32 32 33 33 34 34 34 35 35

PRAVA I OBAVEZE STUDENTA Pohađanje nastave Mirovanje prava i obaveza studenta Individualizacija studija i posebne potrebe studenta Prelazak sa drugih fakulteta Prestanak statusa studenta PROGRAM PRIJEMNOG ISPITA Biologija Hemija Matematika Anatomija i fiziologija TESTOVI IZ PRETHODNIH GODINA Biologija Hemija Anatomija i fiziologija Matematika

37 37 38 38 39 39 41 41 45 48 49 53 53 131 209 263

Poštovani maturanti, Izbor i upis fakulteta su za vas prvo ključno životno pitanje s kojim se srećete u godinama punoletstva. Uz neizvesnost ishoda prijemnog ispita upisnu «groznicu« često pojačava mnoštvo drugih nepoznanica i oskudna informisanost. Ovaj Informator je pokušaj Medicinskog fakulteta u Nišu da javnosti stavi na uvid neke od važnih informacija vezanih za upis na ovaj Fakultet i njegov rad. Ovde nisu prisutne informacije za koje je odgovorno Ministarstvo prosvete, ali će one biti dostupne iz sredstava javnog informisanja i teksta konkursa. Testovi sa prethodnih prijemnih ispita biće vam dobra orijentacija u tome kako mogu izgledati test pitanja na prijemnom ispitu. Međutim, svi raspoloživi testovi predstavljaju samo pomoćno sredstvo u pripremi prijemnog ispita i nikako ne mogu biti zamena za učenje iz udžbenika. Za dobru pripremu prijemnog ispita potrebno je savladati gradivo iz odgovarajućih udžbenika za gimnazije prirodno-matematičkog smera i za medicinske škole. Želimo vam da što lakše učinite prvi korak, uspešno položite prijemni ispit i postanete studenti Medicinskog fakulteta u Nišu. Medicinski fakultet ove školske godine upisuje još jednu generaciju studenata integrisanih akademskih studija medicine, stomatologije, farmacije i osnovnih strukovnih studija za sticanje stručnog naziva strukovna medicinska sestra/tehničar. Nakon završenog procesa akreditacije studenti će moći da upišu i druge studijske programe osnovnih strukovnih studija (strukovni zubni protetičar, oralni higijeničar i strukovni sanitarno-ekološki inženjer). Informaciju o upisu na nove studijske programe studenti mogu naći na web sajtu fakultetawww.medfak.ni.ac.rs i u konkursu koji objavljuje Medicinski fakultet. Potpisivanjem Bolonjske deklaracije naša zemlja se obavezala da do 2010. godine uspostavi preduslove za ulazak u zajednički evropski prostor visokog obrazovanja. Svojim novim programima za dodiplomske studije Medicinski fakultet je promovisao učenje usmereno na studenta, integrisanu i interaktivnu nastavu, kontinuirano ocenjivanje. Visoka profesionalnost, odgovornost, temeljnost i posvećenost poslu biće prioritet i krajnji cilj Vašeg školovanja. Jedan od osnovnih principa Bolonjske deklaracije i evropskog pristupa visokom obrazovanju je Evropski sistem prenosa bodova (ESPB ili ECTS).

Evropski sistem prenosa bodova - ESPB ESPB je sistem koji obezbeđuje realnu procenu radnog angažovanja studenata koje je neophodno za savladavanje predmeta u celini, svih predmeta u semestru tj. akademskoj godini, odnosno celokupnih studija. Sistem je zasnovan na bodovima koji izražavaju opterećenje studenata u savladavanju određenog programa studija (60 bodova za akademsku godinu, 30 za semestar). Svaki predmet nosi određeni broj bodova, a student ispunjavanjem obaveza na predmetu, pripremom i polaganjem ispita, u okviru studijskog programa koji je upisao, sakuplja bodove (akumulacija bodova). Student može da sakuplja bodove i na nematičnoj instituciji koji se potom prenose i priznaju na njegovoj matičnoj instituciji (prenos bodova). Primena sistema ESPB u Univerzitetskoj praksi doprinosi pokretljivosti studenata u evropskom prostoru visokog obrazovanja. U okviru predmeta bodovi se preraspodeljuju u odnosu na ukupno angažovanje studenta koje se odnosi na aktivnu nastavu (predavanja, vežbe, seminari i dr.), samostalni rad, terenski rad, učenje u biblioteci ili kod kuće, pripremu ispita i kolokvijuma. Bodovi predstavljaju meru ukupno uloženog rada studenta u savladavanju predviđenog gradiva i dodeljuju se studentu nakon uspešno položenog ispita tj. okončanja određenog dela studijskog programa. Vrednost jednog boda iznosi 27 sati rada studenta. Bodovi nisu ocene, niti ih zamenjuju. Celokupne šestogodišnje studije medicine nose 360 bodova, petogodišnje studije stomatologije i farmacije 300, a trogodišnje studije zdravstvene nege 180 bodova. Status studenta (budžet ili samofinansiranje) Obaveza studenata finansiranih iz budžeta je da u toku jedne školske godine u okviru upisanog studijskog programa ostvare 60 ESPB bodova. Položeni ispit je uslov da se stekne potreban broj bodova koje nosi odgovarajući predmet u studijskom programu. Ukoliko student ne ispuni ovu obavezu (ne ostvari 60 ESPB), nastavlja studije kao samofinansirajući. No, da bi uopšte upisao sledeću godinu studija u statusu samofinansirajućeg studenta, mora ostvariti najmanje 37 ESPB bodova u toku školske godine. Ukoliko student koji se sam finansira ostvari u toku godine 60 ESPB bodova, može nastaviti studije na teret budžeta uz ispunjenje dodatnih kriterijuma koje propisuje Fakultet, jer se broj studenata finansiranih iz budžeta može povećati najviše 20% od broja studenata koji su u tom statusu upisani prethodne godine.

Na tom putu pokušajte da negujete poštenje. Svaki predmet je u obavezi da studente upozna sa kriterijumima formiranja konačne ocene i da ih se dosledno pridržava. a konačna ocena se utvrđuje na ispitu. Kolegijum Dekanata Medicinskog fakulteta u Nišu . testu. U toku ovih aktivnosti student ostvaruje poene na osnovu kojih formira konačnu ocenu. Ispunjavanjem predispitnih obaveza i polaganjem ispita student može ostvariti najviše 100 poena (numerički jednako oceni 10). kolokvijumu). rezultati na vežbama.Ocenjivanje i napredovanje studenta U toku predispitnih obaveza u semestru tj. kolegijalnost i pre svega ljubav i razumevanje za pacijenta. seminarima. Standardi zahtevaju da se studenti ocenjuju na osnovu javno publikovanih kriterijuma i procedura koje se stalno primenjuju. ubeđeni smo da će ova generacija studenata na osnovu postignutog znanja u prethodnom obrazovanju i pokazanih rezultata na prijemnom ispitu biti spremna da ostvari postavljene ciljeve i uspešno završi studije. godini vrši se kontinuirana provera znanja (ocenjuje se prisustvo i aktivnost na teorijskoj i praktičnoj nastavi. Student može da polaže ispit iz jednog predmeta naviše tri puta u toku školske godine. Student je pao na ispitu ukoliko nakon završnog ispita ostvari manje od 55 poena. Ostvareni poeni u toku predispitnih obaveza priznaju se sve dok se uspešno ne položi završni ispit u istoj školskoj godini. odgovornost. Želimo Vam puno uspeha. Dragi studenti.

.

Od osnivanja pa do oktobra 2009. OSNIVANJE I RAZVOJ MEDICINSKOG FAKULTETA Medicinski fakultet u Nišu osnovan je 1960. Prethodne školske godine na Medicinskom fakultetu u Nišu u nastavi je bilo angažovano 82 redovna profesora. Plan i program osnovnih studija je savremen. obrazovna i naučna ustanova. atlasima. godine na fakultetu je diplomiralo 9009 studenata. Medicinski fakultet poseduje jednu od najbolje opremljenih stručnih biblioteka u zemlji. 54 studenta farmacije i 44 studenta osnovnih strukovnih studija. u velikoj meri usaglašen sa programima medicinskih i stomatoloških fakulteta Evropske zajednice. 76 docenta. tako da u skladu sa planom i programom obrazovanja izdaje udžbenike. Odbranjene su 694 magistarske teze i 548 doktorskih disertacija. Nabavljena su najsavremenija multimedijalna učila za nastavu (kompjuterski interaktivni medicinski programi i video bim projektori). kako na našem tako i na stranim jezicima. 95 studenata stomatologije. 93 asistenta. priručnike. Medicinski fakultet upisuje studente na integrisane akademske studije medicine. Na Fakultetu se izdaju i tri periodična stručno-naučna časopisa. U tabelama koje slede dati su nazivi predmeta po godinama i broj časova teorijske i praktične nastave za sva 4 studijska programa. monografije i drugu priručnu literaturu. praktikumima. sa fondom od preko 13424 knjiga i 678 naslova časopisa. U toku 2008/09. integrisane akademske studije stomatologije. školske godine diplomiralo je 247 studenta medicine. integrisane akademske studije farmacije i osnovne strukovne studije. 79 vanrednih profesora. oprema za rad studenata na klinikama). 8 asistenta pripravnika i 29 stručnih saradnika. što uz obavezna predavanja i vežbe stvara dobre preduslove za uspešno studiranje. Program studija je potpuno pokriven osnovnim i pomoćnim udžbenicima. od toga 746 stranih državljana. godine. laboratorijske vežbaonice. Fakultet ima razvijenu izdavačku delatnost.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 1. studija i drugih publikacija. -9- . sale. Kao visokoškolska. Medicinski fakultet čini velike napore na očuvanju i unapređenju društvenog standarda studenata kroz osavremenjivanje i opremanje prostora za izvođenje nastave (amfiteatri.

etika i med. Patologija 4+4 4+4 120+120=240 17. Interna medicina II 2+4 4+6 90+150=240 27. Stručna praksa 95 22. Psihijatrija sa medicinskom 3+4 45+60=105 psihologijom 30. Izborni predmet 2+2 30+30=60 28. Izborni predmet 1+2 15+30=45 42. ekologijom 2+2 30+30=60 36. sociologija 2+0 30+0=30 7. Molekularna i hum.10 - . Radiologija 2+2 30+30=60 25.1. Farmakologija sa toksikolog. Osnovi kliničke prakse 2+2 30+30=60 16. Izborni predmet 2+0 30+0=30 9. i rehabilitacija 1+2 15+30=45 41. Fizikalna med. Izborni predmet 2+2 30+30=60 29. Hirurgija I 3+5 3+5 90+150=240 39. genetika 3+2 45+30=75 2. Dermatovenerologija 2+3 30+45=75 31. Med. Oftalmologija 3+2 45+30=75 Naziv predmeta ESPB Σ 8 5 24 14 / 3 3 3 2 20 5 15 10 3 5 17 12 9 12 4 6 7 4 4 2 15 4 4 7 5 2 6 5 2 5 9 9 12 2 2 2 12 5 I 8 5 9 5 / 0 0 0 2 9 2 8 5 3 0 9 6 6 6 0 7 4 4 2 7 4 0 0 0 0 5 2 5 6 6 6 0 0 0 5 II 0 0 15 9 / 3 3 3 0 11 3 7 5 0 5 8 6 3 6 4 0 0 0 0 9 0 4 7 5 2 0 0 0 3 3 6 2 2 2 0 . Fiziologija 4+4 5+4 135+120=255 11. Stručna praksa 240 43. Patofiziologija 3+3 2+3 75+90=165 18. Klinička biohemija 1+1 15+15=30 26. Fizičko vaspitanje * 0+2 0+2 0+2 0+2 0+120=120 6. Biohemija 4+3 3+3 105+90=195 13. Higijena sa med. Uvod u kliničku praksu 1+1 15+15=30 8. Neurologija 2+4 30+60=90 34. I II III IV V VI UKUPNO godina godina godina godina godina godina ТP ТP ТP ТP ТP ТP ТP ТP ТP ТP ТP ТP Т P 1. Interna medicina I 3+4 3+4 90+120=210 20. Med. Mikrobiologija 2+2 2+2 60+60=120 14.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 2. Osnovi imunologije 2+1 30+15=45 15. Socijalna medicina 1+2 15+30=45 35. br. Ginekologija sa akušerstvom 2+4 2+4 60+120=180 38. Medicina rada 1+1 15+15=30 40. Pedijatrija 2+4 2+4 60+120=180 37. Epidemiologija 2+2 30+30=60 24. Izborni predmet 1+1 15+15=30 10. Plan nastave integrisanih akademskih studija MEDICINE R. Nuklearna medicina 1+1 15+15=30 32. Infektivne bolesti 3+4 45+60=105 23. statistika i informatika 2+2 30+30=60 3. Engleski jezik u medicini 2+0 2+0 60+0=60 12. Izborni predmet 2+1 30+15=45 21. Histologija i embriologija 3+3 3+3 90+90=180 5. 3+2 2+2 75+60=135 19. NASTAVNI PLANOVI STUDIJA 2. Stručna praksa 95 33. Anatomija 4+4 5+5 135+135=270 4.

Sudska medicina 51. Klinička praktična nastava 52.e 41. 26. sportista Fiziologija napora Osnovi histoloških tehnika u biomedicini Klinička anatomija Klinička patofiziologija Klinička farmakologija Klinička imunologija Štetni efekti lekova Anesteziologija sa reanimatologijom Dijetetika Klinička embriologija Klinička patologija Lekovi i trudnoća Neonatologija Gerijatrija Tropske infektivne bolesti Diplomski rad Semestar ESPB ESPB za predmet II 3 3 II 3 II 3 III 2 III 2 2 III 2 III 2 VI 4 VI 4 4 VI 4 VI 4 VII 4 VII 4 4 VII 4 VIII 4 VIII 4 4 VIII 4 VIII 4 VIII 4 X 2 X 2 X 2 X 2 2 X 2 X 2 X 2 X 2 XII 8 8 Ukupno ESPB 27 . 3.ž 52.v 28. Naziv predmeta Prva pomoć Engleski jezik Hemija u medicini I Biologija ćelije Fizika medicinske dijagnostike Uvod u naučnoistraživački rad Hemija u medicini II Klinička mikrobiologija Medicinska genetika Neuronauke Homeostaza voda i elektrolita Patofiziologija ishrane i psiho. 22.b 28. br.a 20. Hirurgija II 45. 25.b 27.v 20.v 28.g 28. 10. 11.g 20.d 41. Otorinolaringologija 46.b 41.v 9.b 20.a 28. 28.g 27. Naziv predmeta Informator 2010 I II III IV V VI UKUPNO ESPB godina godina godina godina godina godina ТP ТP ТP ТP ТP ТP ТP ТP ТP ТP ТP ТP Т P Σ I 3+5 45+75=120 7 7 2+2 30+30=60 4 4 1+1 15+15=30 2 2 1+1 15+15=30 2 2 2+2 30+30=60 4 4 1+2 15+30=45 3 3 3+2 45+30=75 5 5 0+30 0+450=450 20 0 0+10 0+150=150 8 0 180 195 195 240 195 195 180 180 180 150 240 0 2130 165 135 150 180 195 210 225 240 315 270 255 600 2940 345 330 345 420 390 405 405 420 495 420 495 600 5070 95 95 240 430 675 765 890 920 1155 1095 5500 360 44.b 9.a 41. Porodična medicina 50. 6. 20.Medicinski fakultet Niš R. 8. Urgentna medicina 49. 4. 5. 12. sprem. 27. 24.đ 41. 19.a 8. 14. 18. 23. 21.v 9. 16.d 41. 9.a 9. 15. broj 1.g 41. 2. Diplomski rad II 0 0 0 0 0 0 0 20 8 T P Svega Stručna praksa UKUPNO * Fakultativna nastava . 17.v 41. 13.a 27.broj časova nije prikazan u ukupnom zbiru Lista izbornih predmeta Red. Šifra predmeta 8. 7. Osnovi kliničke onkologije 48.11 - .b 8. Maksilofacijalna hirurgija 47.

Oralna hirurgija 2+4 2+4 29.Neurologija i psihijatrija sa 2+1 medicinskom psihologijom 22. Fizičko vaspitanje* 0+2 0+2 0+2 0+1 6.Patofiziologija 4+2 18.Izborni predmet (sem III) 2+2 17. Molekularna i humana gene3+2 tika 3.Izborni predmet (sem VII) 2+2 28.Stom. oftalmologija) 25.Patologija 2+2 2+2 16.Interna medicina (pedijatrija.12 - .Bolesti zuba klinika II 1+6 1+6 37.Radiologija 2+1 27.Izborni predmet (sem VIII) 2+2 32. Plan nastave integrisanih akademskih studija STOMATOLOGIJE R. 1. Anatomija 3+3 4+4 5. br. protetika klinika II 1+4 1+4 36.Fiziologija II 3+2 13.Oralna medicina 1+2 1+2 30.Stomatološka protetika 2+5 2+6 pretklinika 15. Izborni predmet (sem II) 2+0 9.Dermatovenerologija 1+1 21.Bolesti zuba klinika I 1+6 1+5 35.Farmakologija sa 2+1 1+1 toksikologijom 19. Biohemija 3+2 8. protetika klinika I 2+5 1+3 34.Izborni predmet (sem VI) 2+2 23. Informator 2010 UKUPNO T P 30+0=30 45+30=75 15+30=45 105+105=210 0+105=105 60+60=120 45+30=75 30+30=60 45+30=75 60+0=60 30+30=60 45+30=75 30+30=60 60+60=120 30+30=60 60+30=90 45+30=75 ESPB Σ 3 8 4 16 / 9 8 6 6 5 4 6 4 I II 3 0 8 0 4 0 9 / 4 0 0 0 2 7 / 5 8 6 6 3 Medicinska etika i medicinska 2+0 sociologija 2.Gnatologija 1+1 33. 4+3 4+4 infektivne bolesti.2.Ortopedija vilica 2+3 2+3 II 0+2 4 0 6 0 4 0 IV 0+1 60+165+15=240 18 9 9 9 5 4 7 7 0 7 0 7 6 4 2 V 0+1 45+105+15=165 10 6 4 15+15=30 2 2 0 30+15=45 30+30=60 3 6 3 0 0 6 V 0+1 120+105+15=240 16 8 8 75+75=150 15+15=30 30+15+15=60 30+30=60 VII 0+1 60+120+15=195 VII 0+1 30+60+15=105 VIII 0+1 15+30+15=60 30+30=60 15+15=30 45+120=165 30+165=195 30+120=150 30+180=210 30+30=60 60+90=150 VI 0+1 10 4 6 2 5 7 11 9 4 7 2 9 11 5 8 7 7 0 0 7 6 4 0 0 0 5 6 3 4 7 4 2 5 0 5 5 4 7 2 4 5 2 4 0 3 .Čas.Izborni predmet (sem IX) 2+2 38.Engleski jezik u stomatologiji 2+0 2+0 11.Bolesti zuba pretklinika 2+4 1+3 20.Stom. Naziv predmeta I II III IV V Seminari godina godina godina godina godina T P T P T P T P T P T P T P T P T P T P Sem.Hirurgija (ginekologija sa 2+2 3+3 akušerstvom. fizikalna medicina i rehabilitacija) 24.Mikrobiologija i imunologija 2+2 14.Socijalna medicina sa 2+2 epidemiologijom i higijenom 12. Fiziologija I 3+2 10.Medicinski fakultet Niš 2. Histologija i embriologija 2+2 2+2 7. Medicinska statistika i infor1+2 matika 4.Otorinolaringologija 1+1 26.Preventivna stomatologija 1+2 31.

20.a 8.Dečja stomatologija 41.Medicinski fakultet Niš R.13 - . br. 2+3 1+3 1+3 2+3 1+2 2+3 2+2 2+1 0+10 165 210 225 150 195 210 120 135 135 195 0 135 150 255 150 180 225 285 285 330 525 135 300 360 450 300 375 435 405 420 465 720 135 660 750 810 825 1185 135 Informator 2010 UKUPNO T P 45+90=135 45+90=135 45+75=120 30+30=60 30+15=45 0+150=150 1740 2625 4365 4365 ESPB Σ 6 6 5 7 2 7 I 3 3 2 0 0 0 II 3 3 3 7 2 7 39.a 27.b 27.Diplomski rad T P Svega: UKUPNO 300 Fakultativna nastava nastava --broj časova nije prikazan u ukupnom zbiru ** Fakultativna broj časova nije prikazan u ukupnom zbiru Lista izbornih predmeta Red.v 22.Izborni predmet (sem X) 43. Šifra predmeta 8. 8. 17. broj 1. 16. 13.b 37.b 31.b 16. 15. 3. 7. 14.a 31. Naziv predmeta I II III IV V Seminari godina godina godina godina godina T P T P T P T P T P T P T P T P T P T P Sem.Čas. 21. 4.a 37. Naziv predmeta Engleski jezik Prva pomoć Hemija u stomatologiji Medicinska genetika Uvod u naučnoistraživački rad Fizičke metode u stomatologiji Osnovi imunologije Stomatološki materijali Urgentna stomatologija Menadžment u zdravstvu Bolesti rizika u stomatološkoj praksi Pretklinička endodoncija Implantologija Laseroterapija u stomatologiji Povrede zuba kod dece Rad sa hendikepiranom decom Dentalna antropologija Parodontalna hirurgija Ortodontsko-hirurška terapija malokluzija Fiksna protetika Diplomski rad Semestar II II II III III III VI VI VII VII VIII VIII VIII IX IX IX IX X X X X ESPB za predmet 6 6 6 7 7 7 6 6 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 Ukupno ESPB 7 ESPB 6 7 6 7 7 7 7 54 .v 16.b 31. 12.a 22. 6.Maksilofacijalna hirurgija 42.b 8.g 42.v 37. 19.v 37.Sudska medicina 44.a 16. 10. 9. 2. 18.v 44.b 42. 11.Parodontologija 40.a 42. 5.

Bromatologija 23. Matematika 4. Organska hemija I 14. Izborni predmet 33. Analitička hemija II 15. Organska hemija II 16. Farmaceutska imunologija 22. Analitička hemija I 13. Analitika lekova 34. Fiziologija 19.3. Statistika u farmaciji 32. Patofiziologija 27.14 - . Farmaceutska etika i sociologija 3. Botanika 10. Farmaceutka hemija I 20. Opšta hemija sa stehiometrijom 7. Plan nastave integrisanih akademskih studija FARMACIJE Naziv predmeta 1. Kozmetologija 41. Fitoterapija 39. Histologija 9. Fizička hemija 12. Opšta biohemija 18. tehnologija II 37. Farmakokinetika 40. Farma. Famakognozija II 26. Engleski jezik 2. Farmakognozija I 24. Farmakoterapija 38.Medicinski fakultet Niš 2. Izborni predmet 28. Farmaceut. hemija II 25. tehnologija I 31. Farma. Fizika 5. Mikrobiologija i osnovi imunologije 21. Instrumentalne metode hemijske analize 17. Izborni predmet 42. Farmaceut. Medicinska biohemija 35. I godina TP TP 2+0 2+0 2+2 3+2 3+2 4+3 2+1 1+1 3+3 2+0 3+1 2+3 4+1 3+5 4+3 3+3 3+1 2+1 3+2 3+0 3+3 2+2 3+3 2+3 4+5 3+3 5+3 1+0 3+1 4+2 4+4 3+7 1+1 2+0 4+4 4+4 2+2 2+2 3+3 3+2 3+2 2+2 3+3 1+2 2+0 4+4 II godina TP TP III godina TP TP IV godina TP TP V godina T P T P Informator 2010 UKUPNO T P 30+0=30 30+0=30 30+30=60 45+30=75 45+30=75 60+45=105 30+15=45 15+15=30 45+45=90 30+0=30 45+15=60 30+45=75 60+15=75 45+75=120 60+45=105 45+45=90 45+15=60 75+45=120 45+0=45 45+45=90 30+30=60 45+45=90 30+45=75 60+75=135 45+45=90 75+45=120 15+0=15 105+45=150 60+60=120 45+105=150 15+15=30 30+0=30 60+60=120 60+60=120 30+30=60 75+75=150 90+60=150 30+30=60 45+45=90 15+30=45 30+0=30 60+60=120 Σ 2 3 4 5 5 8 3 3 7 3 5 6 6 8 8 6 5 8 4 6 4 6 5 9 6 9 2 11 8 10 2 3 8 8 5 10 10 5 7 4 3 9 ESPB I 2 3 4 5 5 8 3 0 0 0 0 0 0 8 8 6 5 3 0 0 0 0 0 9 6 9 2 4 0 0 0 0 8 8 5 4 5 0 0 0 0 9 II 0 0 0 0 0 0 0 3 7 3 5 6 6 0 0 0 0 5 4 6 4 6 5 0 0 0 0 7 8 10 2 3 0 0 0 6 5 5 7 4 3 0 . Dijetetika 36. Toksikologija sa anal. Neorganska hemija 11. Biologija sa humanom genetikom 6. Farmakologija 29. Anatomija 8. hemija III 30.

v 27.broj časova nije prikazan u ukupnom zbiru Lista izbornih predmeta Red. 14.d 46.v 41. Farmakoepidemiolog.a 32. 8. Organizacija zdravstvene delatnosti 49.b 46. Farmaceutska praksa 51. Biofarmacija 44.a 41. 15. Diplomski rad T P Svega: UKUPNO I godina TP TP II godina TP TP III godina TP TP IV godina TP TP V godina T P T P 1+2 3+3 3+3 2+1 2+1 2+1 2+1 2+1 1+1 0+10 0+10 195 135 195 225 390 360 750 Informator 2010 UKUPNO T P 15+30=45 45+45=90 45+45=90 30+15=45 30+15=45 30+15=45 30+15=45 30+15=45 15+15=30 0+150=150 2175 1875 4050 4050 Σ 3 7 7 4 4 4 4 4 3 11 ESPB I 3 7 7 4 0 0 0 0 0 11 II 0 0 0 0 4 4 4 4 3 0 270 225 150 135 420 360 780 225 240 195 195 420 435 855 240 210 180 210 420 420 840 225 210 210 180 435 390 825 300 * Fakultativna nastava . broj 1. g 41. Klinička farmacija 46. 16. 9.g 32. Izborni predmet 47. b 32.b 41. Osnovi industrijske farmacije 45. 11. 13. 17.15 - . 18. 52.v 46. 2.Medicinski fakultet Niš Naziv predmeta 43.g 41. 6. 7. Šifra predmeta 27. Osnovi farmaceutskog menadžmenta 48.g 52 Naziv predmeta Radiofarmacija Hemija bioelemenata Hemija heterociklusa Koloidna hemija Engleski jezik u farmaciji Informatika Uvod u naučno-istraživački rad Veština komunikacije Analiza fenolnih jedinjenja u prirodnim proizvodima Lekoviti prirodni proizvodi Voda u farmaciji Interakcija lekovitog bilja i životne sredine Ambalažni materijali u farmaciji Lekovi i trudnoća Štetni efekti lekova Uvod u kliničku medicinu Farmakoterapija kardiovaskularnih bolesti Diplomski rad Semestar V V V V VI VI VI VI VIII VIII VIII VIII VIII IX IX IX IX IX ESPB za predmet 2 2 2 2 3 3 3 3 3 3 3 3 3 4 4 4 4 11 Ukupno ESPB 11 23 3 ESPB 2 3 4 . 12. 5.a 27. v 32. 3.a 46. Osnovi farmaceutske biotehnologije 50. 10.b 27. 4.

19. 23. 17. 8. 2. 3. 9. 13. 30. Plan nastave osnovnih strukovnih studija . 6. 18. 28. 12. 27. 22. 1. 5. 29. 31. 10. br. 20.4. 16. 24. 4.STRUKOVNA MEDICINSKA SESTRA/ TEHNIČAR R.16 - . 14. 26. 11. 7. Naziv predmeta I godina T P T P II godina T P T P III godina T P T P UKUPNO T P 60+60=120 30+0=30 30+0=30 30+45=75 15+30=45 30+(15+15)=60 30+30=60 45+45=90 30+30=60 60+(15+30)=105 45+(30+30)=105 0+60=60 30+(15+15)=60 15+(30+30)=75 30+(30+30)=90 15+30=45 60+75=135 15+30=45 30+30=60 30+(15+15)=60 45+(30+45)=120 30+45=75 15+(15+15)=45 15+30=45 1+3 2+4 2+4 3+6 2+13 0+12 0+4 120 30 255 435 375 465 840 15+45=60 30+60=90 30+60=90 45+90=135 30+195=225 0+180=180 0+60=60 885 1590 2475 2475 ESPB 9 2 2 6 3 4 4 9 6 7 8 4 6 7 3 10 3 4 4 8 6 3 2 6 7 7 10 15 10 5 Anatomija i histologija 4+4 Izborni predmet 2+0 Medicinska etika i medicinska 2+0 sociologija Medicinska informatika i me2+3 nadžment Epidemiologija 1+2 Socijalna medicina i higijena 2+(1+1) Farmakologija sa toksikologijom 2+2 Medicinska fiziologija i biohemija 3+3 Mikrobiologija i imunologija 2+2 Patofiziologija i patologija 4+(1+2) Zdravstvena nega i dijetetika 3+(2+2) Fizičko vaspitanje* 0+2 0+2 Osnovi kliničke prakse 2+(1+1) Osnovi neurologije sa negom 1+(2+2) Osnovi pedijatrije sa negom 2+(2+2) Osnovi fizikalne medicine i 1+2 rehabilitacije Osnovi interne medicine sa negom 4+5 Zdravstveno vaspitanje 1+2 Osnovi radiologije i onkologije 2+2 Gerijatrija sa negom 2+(1+1) Osnovi hirurgije sa negom 3+(2+3) Osnovi infektivnih bolesti sa negom 2+3 Organizacija zdravstvene zaštite 1+(1+1) Izborni predmet 1+2 Opšta anesteziologija i reanimatologija Osnovi psihijatrije sa medicinskom psihologijom Osnovi ginekologije i akušerstva sa negom Izborni modul Izborni predmet Stručna praksa Završni stručni rad T 225 180 150 180 P 195 180 255 270 Svega: 420 360 405 450 UKUPNO 780 855 180 * Fakultativna nastava . 15.broj časova nije prikazan u ukupnom zbiru . 25.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 2. 21.

9. 5.b 29.v 29. 10. 3.3v 28. 4.1g 28.b 29.3a 28. 7. Šifra predmeta 2. Šifra predmeta 28.g 31.Medicinski fakultet Niš Lista izbornih predmeta Red.3b 28.b 30.1v 28.17 - . Lista izbornih modula Red.g Naziv predmeta Interna medicina sa negom Hirurgija sa negom Pedijatrija sa negom Infektivne bolesti sa negom Semestar VI VI VI VI ESPB za predmet 10 10 10 10 . Šifra predmeta 30. 2.2a 28. 7. tako da kredit izabranog modula iznosi 10 ESPB. Naziv predmeta Engleski jezik Prva pomoć Veština komunikacije Medicina rada Interna medicina sa negom Hirurgija sa negom Pedijatrija sa negom Infektivne bolesti sa negom Završni stručni rad Semestar I I IV IV VI VI VI VI VI ESPB za predmet 2 2 2 2 15 15 15 15 5 Ukupno ESPB Informator 2010 ESPB 2 2 15 5 24 * U VI semestru student ima mogućnost da izabere predmet sa liste stručno-aplikativnih predmeta koji će ga usmeravati da kroz parktičan rad u okviru procesa nege tokom predispitne prakse usvaja propisane veštine. brој 1.2b 28. 9. 12.a 24. Lista predmeta za obavljanje stručne prakse Red.1a 28. 5.b 24. 8.2g 28. 2.a 29.a 2. brој 1. 3.2v 28.1 28.v 30.1b 28. brој 1. 2. II ili III u okviru kojih polaže obavezni ispit (onaj koji nosi kredit 4) i dva ispita po izboru sa kreditima 3. 3.3g Naziv predmeta Izborni modul I Promocija zdravlja Zdravstvena statistika Mentalna higijena Medicinska ekologija Izborni modul II Dermatovenerologija Palijativna terapija malignih bolesti Neonatologija Porodična medicina Izborni modul III Urgentna medicina Oftalmologija Otorinolaringologija Klinika akutnog trovanja Semestar V V V V V V V V V V V V ESPB za predmet 4 3 3 3 4 3 3 3 4 3 3 3 Ukupno ESPB 10 ESPB 10 10 10* * Student bira jedan od ponuđenih modula I. 11. 6. 8.3 28. 4.a 30. 4. 6.2 28.

35. 5. 3. 16. 22. 13. Plan nastave osnovnih strukovnih studija . br. 34.STRUKOVNI ZUBNI PROTETIČAR R. 6. 21. 14.5. 11.Medicinski fakultet Niš I godina T P T P II godina T P T P III godina T P T P Informator 2010 UKUPNO T P 2. 4. 27. 29. 32. 26. Naziv predmeta ESPB 4 4 6 8 2 6 7 10 7 3 3 8 4 3 3 2 4 6 7 5 4 3 5 6 5 2 5 5 8 5 6 5 4 5 10 1+1+1 15+15+15=45 Gnatologija 15+15+15=45 Zubotehnički aparati i instrumenti 1+1+1 Morfologija zuba 2+2+2 30+30+30=90 Anatomija i histologija 4+4 60+60=120 0+2 0+30=30 Fizičko vaspitanje* 30+0=30 Medicinska etika i med. 31. 33. 23. 2. 25. 15. 36. 10.broj časova nije prikazan u ukupnom zbiru . 20. 18. 24. 7. 9. 12. 1. 19. 17. sociologija 2+0 2+2 30+30=60 Izborni predmet (I sem) 3+1+3 45+15+45=105 Stomatološki materijali 2+2+4 30+30+60=120 Fiksna protetika 1 45+45=90 Medicinska fiziologija i biohemija 3+3 15+15+15=45 Zdravstveno vaspitanje 1+1+1 Izborni predmet (II sem) 2+0 30+0=30 30+30+60=120 Fiksna protetika 2 2+2+4 30+15+15=60 Ortopedija vilica 1 2+1+1 30+15=45 Bolesti zuba 2+1 Dečja stomatologija 2+1 30+15=45 1+1 15+15=30 Organizacija stomatološke službe 2+1+3 30+15+45=90 Urgentna stomatologija 2+1+1 30+15+15=60 Izborni predmet (III sem) 15+30+30=75 Mobilna parcijalna proteza 1+2+2 45+30+30=105 Parodontologija 3+2+2 Antisepsa i asepsa u oralnoj 2+2+2 30+30+30=90 medicini 15+15+15=45 Ortopedija vilica 2 1+1+1 Medicinska informatika i 2+3 30+45=75 menadžment 1+1+1 Izborni predmet (IV sem) 15+15+15=45 Mobilna totalna proteza 1 1+3+1 15+45+15=75 Estetska protetika 1+1 15+15=30 1+3+1 15+45+15=75 Skeletirana parcijalna proteza 1 1+3+1 15+45+15=75 Stomatološka keramika 4+3+2 60+45+30=135 Oralna medicina 2+2 30+30=60 Izborni predmet (V sem) 1+3+2 15+45+30=90 Mobilna totalna proteza 2 1+4+1 15+60+15=90 Skeletirana parcijalna proteza 2 1+1+1 15+15+15=45 Maksilofacijalna protetika 2+2+2 30+30+30=90 Implantologija 0+4 0+60=60 Završni rad T 180 165 195 150 150 75 915 P 210 225 255 285 300 300 1575 Svega: 390 390 450 435 450 375 2490 UKUPNO 780 885 825 2490 180 * Fakultativna nastava . 30. 28. 8.18 - .

4. brој 1. 8. 10.b 36.19 - .a 7.a 25.b 12.b 25.a 19.b 31. 2. 11. 3. 7. 6. Šifra predmeta 7.b 19. Naziv predmeta Preventivna stomatologija Dijetetika i oralno zdravlje Oralna higijena Engleski jezik Socijalna medicina i higijena Porodična medicina Veština komunikacije Bolesti rizika u stomatološkoj praksi Osnovi radiologije i onkologije Otorinolaringologija Završni rad Semestar I I II II III III IV IV V V VI ESPB za predmet 6 6 3 3 6 6 6 6 5 5 10 Ukupno ESPB Informator 2010 ESPB 6 3 6 6 5 10 36 .Medicinski fakultet Niš Lista izbornih predmeta Red.a 31. 9.a 12. 5.

Ortopedija vilica 27. Anatomija i histologija 2. Medicinska etika i med. Parodontalna hirurgija sa negom 33. sa negom 29. Predmet izbornog bloka 3 25. Socijalna medicina i higijena 7. Plan nastave osnovnih strukovnih studija . Patofiziologija i patologija 13.Medicinski fakultet Niš 2.ORALNI HIGIJENIČAR R. Stomatološka protetika 19. Oralna medicina 1 32. Oralna higijena 21. Dijetetika i oralno zdravlje 11. Epidemiologija 5.6. Osnovi radiologije i onkologije 15. Mikrobiologija i imunologija 12. Predmet izbornog bloka 2 20. menadžment 4. br. Parodontologija 30. medicini 24. Predmet izbornog bloka 4 35. Osnovi infektivnih bolesti sa negom 18. Organizacija stomatološke službe 16. Oralna medicina 2 34. sociologija Medicinska informatika i 3. Fizičko vaspitanje* 9. Medicinska fiziologija i biohemija 10. Naziv predmeta I godina T P 4+4 2+0 2+3 1+2 2+2 2+2 2+0 0+2 T P II godina T P T P III godina T P T P Informator 2010 UKUPNO T P 60+60=120 30+0=30 30+45=75 15+30=45 30+30=60 30+30=60 30+0=30 0+60=60 45+45=90 30+30=60 30+30=60 60+45=105 30+30=60 30+30=60 15+15=30 45+45=90 30+45=75 15+30=45 30+60=90 45+75=120 30+15=45 30+30=60 30+60=90 2+1 1+1 1+2 3+5 3+4 1+2 1+1 2+5 2+5 2+6 0+6 90 330 420 840 30+60=90 30+15=45 15+15=30 15+30=45 45+75=120 45+60=105 15+30=45 15+15=30 30+75=105 30+75=105 30+90=120 0+90=90 1590 2490 2490 180 ESPB 10 2 5 3 5 3 2 10 4 7 9 2 2 5 7 5 2 7 11 3 3 6 7 3 2 2 10 7 2 4 7 7 11 5 1. Stomatološki materijali Antisepsa i asepsa u oralnoj 23. Zdravstveno vaspitanje 31. Predmet izbornog bloka 1 8. Veština komunikacije Oralna i maksilofacijalna hirurgija 28. Farmakologija sa toksikologijom 6.20 - . Bolesti zuba 22. Završni stručni rad T P Svega: UKUPNO 0+2 3+3 2+2 2+2 4+3 2+2 2+2 1+1 3+3 2+3 1+2 2+4 3+5 2+1 2+2 2+4 2+4 225 225 450 795 165 180 345 195 255 450 855 165 240 405 180 240 420 * Fakultativna nastava . Osnovi interne medicine sa negom 17. Otorinolaringologija 14. Dečja stomatologija 26.broj časova nije prikazan u ukupnom zbiru .

5. Naziv predmeta Engleski jezik Prva pomoć Bolesti rizika u stomatološkoj praksi Preventivna stomatologija Urgentna stomatologija Implantologija Laseroterapija u stomatologiji Osnovi fizikalne medicine i rehabilitacije Završni stručni rad Semestar I I III III IV IV VI VI VI ESPB za predmet 2 2 7 7 7 7 11 Informator 2010 ESPB 2 7 7 11 11 5 Ukupno ESPB 5 32 . 3. 9.b 35. 6.21 - . 4. 8. 7.a 24.b 19.a 34.a 7. brој 1. Šifra predmeta 7.Medicinski fakultet Niš Lista izbornih predmeta Red.b 34. 2.b 24.a 19.

28. 10. 11. 6. 25. 16. 7. 14. 31. 13. 19. 26. 5. 2. 23.broj časova nije prikazan u ukupnom zbiru . 17. 9. 15. sociologija Izborni predmet Anatomija i histologija Sanitarna hemija Medicinska informatika i menadžment Fizičko vaspitanje* Medicinska fiziologija i biohemija Patofiziologija i patologija Osnovi interne medicine sa negom Medicinska statistika Izborni predmet Engleski jezik II Opšta mikrobiologija Medicinska ekologija Opšta epidemiologija Infektivne bolesti sa negom Higijena ishrane Izborni predmet Medicina rada Specijalna epidemiologija Mikrobiologija vode i namirnica Socijalna medicina i higijena Zdravstveno vaspitanje Veština komunikacije Izborni predmet Zaštita na radu Sanitarna tehnika DDD i kontrola vektora Izborni predmet Parazitologija Medicinsko zakonodavstvo Promocija zdravlja Izborni predmet Stručna praksa Završni rad T P UKUPNO I godina T P 2+0 2+0 4+4 2+3 2+3 0+2 0+2 3+3 4+3 4+5 1+2 2+3 0+2 1+3 2+2 2+2 2+3 2+2 2+3 1+2 2+2 1+2 2+2 1+2 1+2 2+2 2+3 4+3 3+3 2+3 2+2 3+0 3+3 2+3 0+15 0+4 390 450 840 315 465 780 315 585 900 T P II godina T P T P III godina T P T P UKUPNO T P 30+0=30 30+0=30 60+60=120 30+45=75 30+45=75 0+60=60 45+45=90 60+45=105 60+75=135 15+30=45 30+45=75 0+30=30 15+45=60 30+30=60 30+30=60 30+45=75 30+30=60 30+45=75 15+30=45 30+30=60 15+30=45 30+30=60 15+30=45 15+30=45 30+30=60 30+45=75 60+45=105 45+45=90 30+45=75 30+30=60 45+0=45 45+45=90 30+45=75 0+225=225 0+60=60 1020 1500 2520 180 ESPB 3 3 8 8 6 7 7 8 3 7 3 4 5 5 4 4 6 3 5 4 4 4 4 5 5 7 6 5 4 3 8 6 11 5 * Fakultativna nastava . 20. Plan nastave osnovnih strukovnih studija . 29.STRUKOVNI SANITARNO-EKOLOŠKI INŽENJER R. 34. 33. 21. 22. 4. 27. 8. 12. 30. 35. 18. 1.7. Naziv predmeta Medicinska etika i med. 3. 24.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 2. br.22 - . 32.

a 33.b 18.a 11. Šifra predmeta 2. 9. 7.b 35.a 25.23 - . 8. 5.a 18. 6.b 33.Medicinski fakultet Niš Lista izbornih predmeta Red. 3. 13. brој 1. 12.b 11. 2. 10.a 2. Naziv predmeta Engleski jezik Prva pomoć Kvalitet rada u zdravstvenim ustanovama Bromatologija Dijetetika Higijena školske i radne sredine Porodična medicina Mentalna higijena Epidemiologija polno prenosivih bolesti Procena zdravstvenih rizika Epidemiologija bolničkih infekcija Imunoprofilaksa Završni rad Semestar I I II II III III IV IV V V VI VI VI ESPB za predmet 3 3 7 7 6 6 5 5 5 Informator 2010 ESPB 3 7 6 5 5 5 6 6 5 Ukupno ESPB 6 5 37 .a 29. 4. 11.b 29.b 25.

24 - .2. Strani državljanin može da konkuriše za upis na prvu godinu studija pod istim uslovima kao i državljanin Srbije.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 3.1. osim ako međunaridnim sporazumom nije drugačije određeno. Broj studenata koji će upisati prvu godinu integrisanih akademskih studija određuje Ministarstvo prosvete Vlade Republike Srbije i biće objavljen u Konkursu za upis studenata na prvu godinu studija. U prvu godinu integrisanih akademskih studija farmacije može se upisati lice koje ima završenu gimnaziju ili škole medicinskog usmerenja ili hemijskotehnološku školu u četvorogodišnjem trajanju. Proveru znanja jezika obavlja Komisija od tri člana koju imenuje dekan Medicinskog fakulteta. Student se može upisati na studijski program ako poznaje jezik na kome se izvodi nastava. Uslovi za konkurisanje Svi studijski programi koji se ostvaruju na Medicinskom fakultetu su akreditovani od strane Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta Republike Srbije. Strani državljanin plaća školarinu. smer strukovni sanitarnoekološki inženjer. a uz prijavni list (dobijaju ga na Fakultetu) podnose njihove fotokopije. Prijem dokumenata Prilikom prijavljivanja na konkurs kandidati su obavezni da podnesu na uvid originalna dokumenta. može se upisati lice koje ima završenu gimnaziju i škole medicinskog i hemijsko-tehnološkog usmerenja. Poseban uslov za upis stranih državljana na prvu godinu studija je da bude zdravstveno osiguran. U prvu godinu osnovnih strukovnih studija može se upisati lice koje ima završenu školu medicinskog usmerenja u četvorogodišnjem trajanju. Studije na Medicinskom fakultetu organizuju se na srpskom i engleskom jeziku. U prvu godinu osnovnih strukovnih studija. . 3. Prema Statutu Medicinskog fakulteta u Nišu u prvu godinu integrisanih akademskih studija medicine i stomatologije na Medicinskom fakultetu može se upisati lice koje ima završenu gimnaziju ili škole medicinskog usmerenja ili srednju veterinarsku školu u četvorogodišnjem trajanju. PRIJEMNI ISPIT 3.

osim za studijski program strukovni sanitarno-ekološki inženjer gde se kandidati opredeljuju za Anatomiju i Fiziologiju ili Hemiju i Biologiju. Provera znanja i sposobnosti vrši se na osnovu odgovora na test pitanja: iz predmeta Hemija i Biologija za integrisane akademske studije medicine i stomatologije. a iz predmeta Anatomija i Fiziologija (jedinstven test) za osnovne strukovne studije. Posle popunjavanja prijave. Datum prijave (prijema dokumentacije) objavljuje se u Konkursu za upis studenata na prvu godinu studija preko štampe i na oglasnoj tabli fakulteta. ime jednog od roditelja i ime. Po završenom prijemu dokumenata objavljuje se lista kandidata prema opštem uspehu iz srednje škole kako bi se mogle staviti primedbe na eventualne greške u bodovanju. Polaganje prijemnog ispita Kandidat. . opšti uspeh u toku školovanja i druge relevantne podatke koji su sastavni deo dosijea. Spisak kandidata za polaganje prijemnog ispita. vrstu završene škole. 3. • Izvod iz matične knjige rođenih.25 - . Jedan čas pre prijema dokumenata. • Kopija uplatnice o uplati naknade troškova za polaganje prijemnog ispita (uplaćena sredstva se neće vraćati kandidatima koji ne pristupe polaganju ispita). kako bi kandidati ubeležili svoje lične podatke. referent prve godine u jednoj od slobodnih prostorija daje formular prijave za konkurs. • Diploma o položenom završnom.3. Kandidatu se vrednuje prijemni ispit iz tog predmeta maksimalnim brojem poena koji se može osvojiti na prijemnom ispitu. najkasnije jedan dan pre termina za polaganje ispita. koji konkuriše za upis na prvu godinu studija. objavljuje se po abecednom redu. polaže prijemni ispit prema programu koji donosi Nastavno-naučno veće.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Podnose se sledeća dokumenta: • Svedočanstva sva četiri razreda završene srednje škole. Kandidat koji je kao učenik trećeg ili četvrtog razreda srednje škole osvojio jedno od prva tri mesta na republičkom takmičenju koje organizuje Ministarstvo prosvete i sporta. ne polaže prijemni ispit iz odgovarajućeg nastavnog predmeta. po salama. odnosno na međunarodnom takmičenju. odnosno maturskom ispitu. iz predmeta Hemija i Matematika za integrisane akademske studije farmacije. kandidat se javlja referentu prve godine radi upisa u delovodni protokol gde se zavodi prezime.

Kandidati u toku rada mogu koristiti samo običan digitron. dok se pripremaju pitanja. stavlja se pečat ″nema odgovora″. hemije i matematike) i dve koverte koje se pred kandidatom spajaju “heft“ mašinom za odgovarajuće testove. stomatologije i farmacije dobija dve koverte sa potpisanim papirom. Identifikacija se vrši samo na osnovu lične karte. Kandidat koji u toku ispita koristi nedozvoljena sredstva ili na zadatku napiše svoje ime i prezime. brisani ili je zaokruženo više od jednog odgovora se ne boduju. smatraju se netačnim odgovorima. Kandidat koji ispitu ne pristupi u određeno vreme gubi pravo polaganja ispita. ime jednog od roditelja i ime. Odgovori koji su zaokruženi drugom vrstom olovke. stomatologije i osnovne strukovne studije traje tri sata (četiri školska časa). udaljava se sa ispita. a zatim isti stavlja u koverat koji zatvara lepljenjem. Kandidat koji je konkurisao za upis na osnovne strukovne studije zdravstvene nege predaje jedan test (iz anatomije i fiziologije) i jednu kovertu koja se pred kandidatom spaja za njegov test. Kandidat koji konkuriše za upis na osnovne strukovne studije dobija jednu kovertu sa potpisanim papirom.26 - . tj. vrši se prozivka i identifikacija kandidata koji se raspoređuju na potrebnom rastojanju kako bi se onemogućilo prepisivanje.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Pre početka rada testa. Prijemni ispit je anoniman i za integrisane akademske studije medicine. Pitanja kod kojih su odgovori precrtani. odnosno drugi znak. stomatologije i farmacije predaje predsedniku Komisije ili dežurnom članu Komisije dva testa (iz biologije i hemije. Po završenom ispitu kandidat koji je konkurisao za upis na prvu godinu integrisanih akademskih studija medicine. Kandidat koji konkuriše za upis na prvu godinu integrisanih akademskih studija medicine. pasoša ili potvrde MUPa da je izdavanje lične karte za određenog kandidata u toku. a za integrisane akademske studije farmacije četiri sata. Na svako pitanje gde odgovor nije zaokružen. Posle dobijanja zadataka kandidat plavom hemijskom olovkom zaokružuje odgovore. Prazna poleđina testa se može koristiti za računanje. urađeni test mu se ne priznaje i gubi pravo polaganja ispita. Pre početka ispita kandidati se obaveštavaju o tehnici izvođenja ispita. Na papir treba da napiše prezime. .

rok za upis primljenih kandidata. Rokovi za podnošenje prigovora biće objavljeni posle isticanja JEDINSTVENE RANG LISTE. način i vreme polaganja prijemnog ispita. Ocene u vidu bodova se ubeležavaju na zadatku. Redosled kandidata za upis u prvu godinu studija utvrđuje se na osnovu opšteg uspeha postignutog u srednjem obrazovanju i rezultata postignutih na prijemnom ispitu. kao i visinu školarine za studente čije se školovanje ne finansira iz budžeta. merila za utvrđivanje redosleda kandidata. Svaki tačan odgovor iz testova biologije i hemije kao i testa anatomije i fiziologije. broj bodova iz srednje škole. . Učesnik konkursa koji smatra da redosled kandidata na JEDINSTVENOJ RANG LISTI nije utvrđen na način predviđen konkursom. Broj poena koje kandidat dobija na osnovu uspeha u srednjoj školi je od minimalnih 16 do maksimalnih 40. Medicinski fakultet sastavlja JEDINSTVENU RANG LISTU koja sadrži: ime i prezime kandidata.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 3. Procedura formiranja rang lista i postupci po prigovorima biće usklađeni sa opštim i ostalim odredbama Zajedničkog konkursa za upis studenata u prvu godinu studija na fakultetima čiji je osnivač Republika Srbija. Test iz anatomije i fiziologije je jedinstven i rezultati prijemnog ispita se ocenjuju od 0 do 60 bodova. Konkurs sadrži: broj studenata koji se mogu upisati za svaku studijsku grupu.5. Ocenjivanje zadataka obavlja se u službenim prostorijama Fakulteta u prisustvu članova Komisije za prijemni ispit. Ocenjivanje zadataka Rezultat prijemnog ispita ocenjuje se od 0 do 30 bodova za predmete biologija. a pet zadataka sa tri boda. broj bodova sa prijemnog ispita i ukupan broj bodova. Izbor kandidata Upis u prvu godinu studija sprovodi se na osnovu konkursa. Na testu iz matematike 15 zadataka se boduje sa jednim. fakultet utvrđuje i objavljuje KONAČNU RANG LISTU kandidata sa ukupnim brojem bodova stečenim po svim kriterijumima. Medicinski fakultet dostavlja rang listu Univerzitetu. nosi jedan bod.27 - . prema broju osvojenih poena. Posle završenog unošenja podataka. prema merilima utvrđenim opštim aktom koji donosi Senat na predlog Medicinskog fakulteta.4. može podneti prigovor. Nakon odlučivanja po prispelim prigovorima. hemija i matematika. 3. uslove za upis.

28 - .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 KONAČNA RANG LISTA je osnov za upis kandidata. . koju na predlog Kolegijuma imenuje Nastavno-naučno veće Medicinskog fakulteta. Postupak sprovođenja konkursa i rangiranje kandidata na Medicinskom fakultetu sprovodi komisija za upis.

Vrste studija Obrazovanje za sticanje stručnog naziva doktor medicine traje šest godina i obavlja se u okviru dvanaest semestara. 4. Obrazovanje za sticanje stručnog naziva doktor stomatologije traje pet godina i obavlja se u okviru deset semestara. praktičnom nastavom. mentorstvom. terenskim radom. Nastava se izvodi na Medicinskom fakultetu i u nastavnim bazama. Realizacija studijskog programa traje 15 nastavnih nedelja po semestru. prema integrisanom akademskom studijskom programu sa ukupnim obimom od 300 ESPB bodova. seminarima. prema integrisanom akademskom studijskom programu sa ukupnim obimom od 360 ESPB bodova.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 4. Školsku godinu čine zimski i letnji semestar. Nastavno-naučno veće Medicinskog fakulteta može usled vanrednih okolnosti odlučiti o odstupanju od utvrđenog termina početka i završetka semestra. stručnim ekskurzijama. oktobra tekuće godine. Oblici nastave Nastava se izvodi: predavanjima. Obrazovanje za sticanje stručnog naziva magistar farmacije traje pet godina i obavlja se u okviru deset semestara.29 - .1. Letnji raspust počinje 15. februara. Studijski programi integrisanih i strukovnih studija na Medicinskom fakultetu ostvaruju se u toku školske godine koja počinje 1. sa ukupnim obimom od 180 ESPB bodova. a letnji 15. prikazom slučajeva. Obrazovanje za sticanje stručnog naziva strukovna medicinska sestra/ tehničar traje tri godine i obavlja se u okviru šest semestra. avgusta. prema integrisanom akademskom studijskom programu sa ukupnim obimom od 300 ESPB bodova. stručnom praksom. konsultacijama. jula i traje do 25. a završava se 30. STUDIJE 4. demonstracijama.2. Zimski semestar počinje 1. oktobra. septembra naredne godine. .

4. .). seminarski radovi. Tokom nastave znanje se proverava na kolokvijumima. vežbi. kao i na završnom ispitu. Ispunjavanjem predispitnih obaveza i polaganjem ispita. seminarima. seminara i sl. . projekti. a konačna ocena se utvrđuje na ispitu. Rad studenata u savlađivanju pojedinog predmeta kontinuirano se prati tokom nastave i izražava se u poenima.30 - .ispita . Jedan bod odnosi se na 27 časova rada studenta. Broj poena koji se stiče u toku školske godine određuje se za svaki predmet pojedinačno. student može ostvariti najviše 100 poena.kolokvijuma .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 4.4.Od ukupnog broja poena najmanje 30. U broj časova studija medicine ubraja se i vreme provedeno na samostalno izvedenoj obuci u zdravstvenim ustanovama u skladu sa planom nastave određenog predmeta. a obim studija izaražava se zbirom ESPB bodova.samostalnog rada (domaći zadaci. . kada je studijskim programom predviđen povećan broj časova praktične nastave. Ocenjivanje Na ispit može da izađe student koji je zadovoljio sve propisane predispitne obaveze utvrđene planom izvođenja nastave.drugih oblika angažovanja u sladu sa studijskim programom. terenski rad i sl. ukupan broj časova aktivne nastave može biti veći od maksimuma. Obim studija Svaki predmet iz studijskog programa iskazuje se brojem ESPB bodova. Izuzetno.3. a najviše 70 poena mora biti predviđeno za aktivnosti i provere znanja u toku semestra (predispitne obaveze). Zbir od 60 ESPB bodova odgovara prosečnom ukupnom angažovanju studenta u obimu 40-to časovne radne nedelje tokom jedne školske godine. testu i drugim oblicima provere znanja iz određenih celina nastavnog predmeta.od aktivne nastave (teorijske i/ili praktične.izrade završnog rada . U toku semestra (godine) se vrši kontinuirana provera znanja. Ukupno angažovanje studenta sastoji se: .

9. Završni ispit se u strukturi poena za osnovne predmete može vrednovati sa najviše 50% ukupnog broja poena. . Na ispit može izaći student koji je zadovoljio sve propisane predispitne obaveze. po pravilu. .5.vrlo dobar. Gradivo položeno na ispitnom kolokvijumu se ne ispituje na završnom ispitu.dobar. Uspeh studenta izražava se ocenama i to: . Oktobarski ispitni rok organizuje se. U evidenciju i indeks studenata unose se prelazne ocene.5.odličan. . .dovoljan. pre početka nastave u narednoj školskoj godini. Ako je ispit pismeni.nije položio Medicinski fakultet dužan je da vodi trajnu evidenciju o položenim ispitima. .31 - . septembarski i oktobarski. Pri kombinovanim oblicima ispita (pismeni.izuzetan.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Ispitni kolokvijum je oblik provere znanja kojim se detaljno proverava znanje iz većeg zaokruženog dela obavljene nastave iz pojedinog predmeta.8. na ispitima kliničkih predmeta do kraja školske godine.6. a ocena 5 (nije položio) upisuje se samo u evidenciju. u vidu ostvarenog kredita. ocena na pismenom ispitu sačinjava najmanje 50% ukupne ocene. praktični i usmeni.10. aprilski. Ispitni rokovi i način polaganja ispita Ispit je završna provera znanja stečenog za vreme nastavnog procesa iz jednog ili više sadržajno povezanih predmeta.7. praktični. U svakom semestru mogu se organizovati do dva ispitna kolokvijuma. Kalendar ispita objavljuje se početkom svake školske godine i sastavni je deo plana izvođenja nastave. ocena na pismenom ispitu sačinjava najmanje 20% ukupne ocene. 4. Ako je ispit pismeni i usmeni. Ispitni rokovi su: januarski. Završni ispit se u strukturi poena za sve ostale predmete može vrednovati sa najviše 30-40% ukupnog broja poena. priznaje se sve dok se uspešno ne položi završni ispit u istoj školskoj godini. Položeni ispitni kolokvijum. junski. usmeni) studentu se priznaju svi prethodno položeni oblici (pismeni i praktični) u narednim ispitnim rokovima za predkliničke predmete i samo pismeni deo. .

ako smatra da ispit nije obavljen u skladu sa zakonom ili Statutom Medicinskog fakulteta. Odluka komisije je konačna. student kome je preostao jedan nepoloženi ispit iz studijskog programa upisane godine. Na lični zahtev. Na lični zahtev. Studentu koji nije položio ispit upisuje se ocena 5 u zapisnik i prijavu.32 - . sprovodi praktični i usmeni deo ispita i donosi konačnu ocenu većinom glasova. Ukoliko se usvoji prigovor. Dekan Medicinskog fakulteta. razmatra prigovor i donosi odluku.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Ispiti su javni i ispitivač je u obavezi da obezbedi uslove za javnost ispita. Ispiti se polažu pred ispitivačem-predmetnim nastavnikom ili pred ispitnom komisijom u prostorijama Medicinskog fakulteta ili nastavnih baza. Student koji ne položi izborni predmet može ponovo da upiše isti ili da se opredeli za drugi predmet. ukoliko nakon završnog ispita ostvari manje od 55 poena. ima pravo da taj ispit polaže u naknadnom ispitnom roku do početka naredne školske godine. u roku od 36 časova od dobijanja ocene. prema unapred utvrđenom rasporedu koji se blagovremeno objavljuje.7. student ponovo polaže ispit u roku od tri dana od dana prijema odluke. student može preostali ispit polagati pred ispitnom komisijom.6 Posledice nepoloženog ispita Ispit iz istog predmeta može se polagati najviše tri puta. Prigovor na ocenu Student ima pravo da podnese prigovor na ocenu dobijenu na završnom ispitu. u roku od 48 časova od dobijanja prigovora. Student koji ne položi ispit iz obaveznog predmeta do početka naredne školske godine upisuje isti predmet. 4. 4. Komisija proverava i ocenjuje pismeni ispit. Izuzetno. student može ispit treći put polagati pred ispitnom komisijom koju imenuje dekan. .

može nastaviti studije tako da ponovo upiše predmete iz kojih nije ispunio studijske obaveze u prethodnoj godini. .9. dovršavanjem ostalih studijskih obaveza. kao i osnovne strukovne studije završavaju se polaganjem svih predviđenih ispita. Student koji nije ispunio obaveze i ostvario 37 ESPB.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 4. Student stiče pravo na upis na višu godinu studija. stomatologije. kada ispuni sve studijske obaveze i ostvari namanje 37 ESPB bodova iz predmeta za koje se opredelio pri upisu u prethodnu godinu studija. farmacije. Pravila studija bliže se uređuju opštim aktom koje donosi Nastavno-naučno veće. izradom završnog rada i javnim polaganjem završnog (diplomskog) ispita u skladu sa studijskim programom. Završni rad Integrisane akademske studije medicine. Upis na narednu godinu studija Student se svake školske godine pri upisu opredeljuje za predmete iz studijskog programa. 4.8. Program i plan studija može se zasnivati na upisu semestra.33 - .

u toku školske godine. rangiran za upis kao samofinansirajući student. kao samofinansirajući student ostvario najmanje 37 ESPB bodova iz predmeta za koje se opredelio u skladu sa studijskim programom. 2. po položenim ispitima.u narednoj školskoj godini. odnosno akreditovan studijski program na istom nivou studija. 2. ako se rangira u okvru ukupnog broja budžetskih studenta. 5. student koji je upisan u drugu. može nastaviti studije u statusu samofinansirajućeg studenta. 3.1. samofinansirajući student koji u toku školske godine ostvari 60 ESPB bodova iz tekuće godine studijskog programa može u narednoj školskoj godini steći status budžetskog studenta. Status budžetskog studenta 1. koji je u prethodnoj školskoj godini. u školskoj godini u kojoj je upisan po konkursu. Status samofinansirajućeg studenta Status samofinansirajućeg studenta ima: 1. . student koji je sa statusom budžetskog studenta. Budžetski student može u tome statusu imati upisan samo jedan odobren. Svojstvo studenta dokazuje se indeksom. 5. student koji je upisan na studije po konkursu u okviru kvote odobrene za finansiranje od strane Republike Srbije. Budžetski student koji u toku školske godine ostvari manje od 60 ESPB bodova.34 - . STATUS STUDENTA Status studenta stiče se upisom na odgovarajući studijski program.2. student koji je upisan na studije. odnosno bilo koju narednu godinu. Student se upisuje u statusu studenta čiji se troškovi pokrivaju iz budžeta Republike Srbije (u daljem tekstu: budžetski student) ili studenta čiji se troškovi pokrivaju iz naplaćene školarine (u daljem tekstu: samofinasirajući student). na način i po postupku utvrđenim opštim aktom Medicinskog fakulteta.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 5. stekao najmanje 60 ESPB bodova .

način pokrivanja troškova njegovog studiranja i druga pitanja vezana za svojstvo gostujućeg studenta uređuju se ugovorom između Medicinskog fakulteta i drugog fakulteta.3. Gostujući student ne može da stekne diplomu o završenim studijama na Medicinskom fakultetu. Prava i obaveze gostujućeg studenta. Gostujući studenti Gostujući student je student drugog fakulteta koji upisuje delove studijskog programa na Medicinskom fakultetu.35 - . Student ne može koristiti ovo pravo ukoliko je u toku studija gubio status redovnog studenta usled neupisivanja školske godine ili izricanja disciplinske mere isključenja sa studija. Gostujući student pohađa nastavu iz predmeta za koje je kvalifikovan na osnovu stečenog znanja na matičnoj visokoškolskoj ustanovi. Gostujućem studentu se izdaju odgovarajuće potvrde kojim može da dokaže vrstu. 5. Pohađanje nastave i položeni ispiti gostujućeg studenta dokazuju se odgovarajućim dokumentom. Izbor studenata sa ostvarenim pravom za prelazak na finansiranje iz budžeta vrši se na osnovu rangiranja prema ocenama dobijenim u toku studija. . Student koji ostvaruje deo studijskog programa na drugoj visokoškolskoj ustanovi Student Medicinskog fakulteta može da ostvari deo studijskog programa na drugoj visokoškolskoj ustanovi u okviru saradnje Univerziteta odnosno Medicinskog fakulteta.4. obim i provere znanja u nastavi koju je slušao na Medicinskom fakultetu.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Samofinansirajući student koji u toku školske godine ostvari 60 ESPB bodova iz tekuće godine studijskog programa. 5. Svojstvo gostujućeg studenta traje najkraće jedan semestar i najduže jednu godinu (dva semestra). može u narednoj školskoj godini steći status budžetskog studenta. u skladu sa ugovorom između Medicinskog fakulteta i drugog fakulteta o priznavanju ESPB bodova.

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Uslov za ostvarivanje dela studijskog programa je ugovor o priznavanju ESPB bodova između Univerziteta odnosno Medicinskog fakulteta i visokoškolske ustanove u koju student odlazi.36 - . način pokrivanja troškova njegovog studiranja i druga pitanja u vezi sa ostvarivanjem dela studijskog programa na drugoj visokoškolskoj ustanovi uređuju se ugovorom između zainteresovanih strana. Za ostvarivanje dela studijskog programa student mora da ima saglasnost Medicinskog fakulteta. odnosno odgovarajućom potvrdom. Deo studijskog programa koji student ostvaruje na drugom Univerzitetu. niti duži od dva semestra. . Pohađanje nastave i položeni ispiti studenta dokazuju se indeksom. odnosno drugoj visokoškolskoj ustanovi van sastava Univerziteta ne može biti kraći od jednog. Prava i obaveze strudenta.

7. PRAVA I OBAVEZE STUDENTA Student ima pravo: 1. 6. na samoorganizovanje i izražavanje sopstvenog mišljenja. ispunjava nastavne i predispitne obaveze. poštuje pravila lekarske etike u radu sa bolesnicima. na različitost i zaštitu od diskriminacije. odnosno Univerziteta. čuva ugled i dostojanstvo studenata. na upis. poštuje opšte akte Medicinskog fakulteta i Univerziteta. na obrazovanje na jeziku nacionalne manjine. Pohađanje nastave Pohađanje svih oblika nastave je obavezno i overava ga nastavnik u indeksu studenta. 6. kvalitetno školovanje i objektivno ocenjivanje. Student je dužan da: 1. 4.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 6. na podjednako kvalitetne uslove studija za sve studente. 4. 3. 9. u skladu sa zakonom i Statutom. 8. .1. da bira i da bude biran u studentski parlament i druge organe Medicinskog fakulteta. učestvuje u donošenju odluka u skladu sa zakonom i Statutom. u skladu sa zakonom i Statutom. ukoliko bude prekršena neka od obaveza (tačka 1-3). 2. na blagovremeno i tačno informisanje o svim pitanjima koja se odnose na studije. Student ima pravo na žalbu Nastavno-naučnom veću Medicinskog fakulteta. 2. 3. na povlastice koje proizilaze iz statusa studenta.37 - . 5. 6. na aktivno učestvovanje u donošenju odluka. poštuje prava zaposlenih i drugih studenata na Medicinskom fakultetu i Univerzitetu. Medicinskog fakulteta i Univerziteta 5.

u skladu sa zakonom. .odsluženja ili dosluženja vojnog roka. Detaljni postupak utvrđivanja ispunjenosti uslova. Ukoliko student nije ispunio obaveze u nastavi i/ili je prekoračio dozvoljeni broj izostanaka koji mogu da se nadoknade. .2.nege vlastitog deteta do jedne godine života. Ukoliko je zbir ESPB bodova na predmetima koje student može da polaže manji od 37. upisom i overom u indeksu.upućivanja na stručnu praksu u trajanju od najmanje šest meseci. . . 6.priprema za Olimpijske igre.u drugim slučajevima predviđenim opštim aktom Medicinskog fakulteta. .ostvarivanja dela studijskog programa na drugoj visokoškolskoj ustanovi. Mirovanje prava i obaveza studenta Studentu se.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Po završetku prvog odnosno drugog semestra. svetsko ili evropsko prvenstvo kada ima status vrhunskog sportiste. utvrđuju se pravilnikom Medicinskog fakulteta. Student koji je bio sprečen da polaže ispit zbog bolesti ili odsustva zbog stručnog usavršavanja u trajanju od najmanje tri meseca. Individualizacija studija i posebne potrebe studenta Medicinski fakultet je dužan da studente sa posebnim potrebama ravnopravno uključi u sve nastavno-naučne procese na Medicinskom fakultetu. može polagati ispit u prvom narednom roku.teže bolesti koja zahteva bolničko lečenje duže od 30 dana. student u vreme koje odredi dekan i objavi služba Medicinskog fakulteta. student ne može da polaže taj ispit i mora da ponavlja taj predmet ili predmete. bez obzira na postojanje senzornog ili motornog hendikepa. mogućnost nadoknađivanja propuštene nastave i postupak u slučaju eventualne žalbe studenta na odluku o ponavljanju. odobrava mirovanje prava i obaveza u slučaju: . . utvrđuje se opštim aktom Medicinskog fakulteta. 6. overava prvi semestar odnosno godinu.održavanja trudnoće. na njegov zahtev.3. .38 - . Način ostvarivanja prava na visoko obrazovanje. . student ponavlja godinu.

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 6. Na odluku dekana.5. Nastavno-naučno veće može da predvidi i dodatne kriterijume za prelaz. plana i programa obrazovanja.4. 6) 12 školskih godina-ako studijski program traje šest školskih godina. odnosno strukovnih studija može da pređe na Medicinski fakultet i da se upiše u odgovarajuću godinu studija. 3) šest školskih godina-ako studijski program traje tri školske godine. . Odluku o prelazu i priznavanju ispita donosi dekan. Ako je studijski program započeo u prolećnom semestru. U rok se ne računa vreme mirovanja prava i obaveza. student može da izjavi žalbu Savetu Medicinskog fakulteta u roku od tri dana od dana prijema odluke. rok se računa od početka tog semestra. ako ispunjava uslov za upis u narednu godinu studija na Medicinskom fakultetu.39 - . stomatološkog i farmaceutskog fakulteta i strukovnih studija zdravstvene nege sa teritorije Republike Srbije može da pređe na Medicinski fakultet i da se upiše u odgovarajuću godinu studija. Student stranog fakulteta. 5) deset školskih godina-ako studijski program traje pet školskih godina. Prelaz se obavlja samo pre početka školske godine. 2) četiri školske godine-ako studijski program traje dve školske godine. 6. odobrenog studentu u skladu sa Statutom. Student ne može da pređe u toku prve i poslednje godine studija. koja može da se utvrdi i na osnovu sporazuma o prenosu ESPB bodova. po završenoj prethodnoj godini na osnovu ekvivalencije između obavljene nastave i položenih ispita. 4) osam školskih godina-ako studijski program traje četiri školske godine. odnosno objavljivanja na oglasnoj tabli Medicinskog fakulteta. Prestanak statusa studenta Status studenta prestaje ako student ne završi studije u roku od: 1) dve školske godine-ako studijski program traje jednu školsku godinu. Prelazak sa drugih fakulteta Student drugog medicinskog.

na istom ili na višem stepenu. moglo biti odobreno. 3) ako je toku trajanja studija započeo i završio drugi odobreni. u zemlji ili inostranstvu. podnet pre isteka roka. Prestanak statusa studenta zbog neblagovremenog završetka studija konstatuje dekan rešenjem sa dejstvom od prvog narednog dana po isteku roka. 2) ispisivanja sa studija. odnosno akreditovani studijski program.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Studentu se na lični zahtev. odnosno nije ga iskoristio u trajanju koje mu je. 4) izricanja disciplinske mere isključenja sa studija.40 - . 3) neupisivanja školske godine. . s obzirom na okolnosti. na Univerzitetu ili na drugom akreditovanom univerzitetu. a to pravo nije koristio. 2) ako mu na dan isteka roka ostaje neostvarenih najviše 15 ESPB bodova potrebnih za završetak studija. može produžiti rok za završetak studija za jedan semestar: 1) ako je u toku studija ispunjavao uslove za odobravanje mirovanja prava i obaveza. Status studenta prestaje i u slučaju: 1) završetka studija.

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 7. transport elektrona ƒ Oksidacija masti ƒ Promet materije i energije u ćeliji BIOLOGIJA RAZVIĆA ƒ Načini razmnožavanja životinja. ĆELIJSKE ORGANELE RAZLIKE IZMEĐU JEDNOĆELIJSKIH I VIŠEĆELIJSKIH ORGANIZAMA ŽIVOTNI CIKLUS ĆELIJE/ĆELIJSKE DEOBE VIRUSI CARSTVO BAKTERIJA ĆELIJSKO DISANJE ƒ Glikoliza. Krebsov ciklus.41 - . odredila je Zajednica Medicinskih fakulteta na osnovu programa srednjih škola i potreba budućih studija na ovim fakultetima. Biologija Program za polaganje testova iz biologije na prijemnom ispitu za Medicinski fakultet obuhvata sledeće oblasti i njihove sadržaje: BIOLOGIJA ĆELIJE PROKARIOTSKA I EUKARIOTSKA ĆELIJA ĆELIJSKA MEMBRANA ƒ Funkcionalna organizacija i transport.1. PROGRAM PRIJEMNOG ISPITA Gradivo i literaturu neophodnu za polaganje kvalifikacionog ispita za Medicinski fakultet. ƒ Spermatogeneza-opšta šema nastanka spermatozoida . STVARANJE POLNIH ĆELIJA-GAMETOGENEZA ƒ Oogeneza-opšta šema nastanka jajne ćelije. 7. iz predmeta biologija i hemija.

ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ RANI STUPNJEVI EMBRIOGENEZE I ORGANOGENEZA Brazdanje-stvaranje višećelijskog embriona Gastrulacija-stvaranje slojevitog embriona Nastanak osovinskih organa-crevne cevi. Segmentacija.42 - ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ . notohorde. Čulni organi Nervni sistem Endokrini sistem Mišićni sistem Skeletni sistem Sistem organa za varenje Sistem organa za disanje Cirkulacioni sistem Organi za izlučivanje Sistem organa za razmnožavanje Osnovna klasifikacija kičmenjaka. nervne cevi Diferencijacija ćelija Sudbinske mape Potentnost jajnih ćelija i determinacija razvića Embrionalna indukcija EKSTRAEMBRIONALNE STRUKTURE ƒ Placenta i vrste placenti STARENJE INDIVIDUALNO RAZVIĆE ČOVEKA MORFOLOGIJA ŽIVOTINJA ƒ ƒ ƒ ƒ ORGANIZACIJA ŽIVOTINJA Tkiva i njihove karakteristike Organi i organski sistemi i njihove karakteristike Simetrija.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 OPLOĐENJE ƒ stupnjevi oplođenja. Telesne duplje Klasifikacija životinja OPŠTE ODLIKE HORDATA MORFOLOŠKE ODLIKE KIČMENJAKA Opšte morfološke karakteristike Koža. .

Šta je genetika? PRAVILA NASLEĐIVANJA HROMOZOMSKA OSNOVA NASLEĐIVANJA ƒ Hromozomi. genotip i fenotip OSNOVNI PRINCIPI NASLEĐIVANJA ƒ Tipovi nasleđivanja osobina kod biljaka i životinja. Oblici interakcije među genima IZVORI GENETIČKE VARIJABILNOSTI REKOMBINACIJE ƒ Rekombinacije gena i mapiranje hromozoma MUTACIJE ƒ Promene u strukturi hromozoma ƒ Promene u broju hromozoma ƒ Mutageni činioci sredine POPULACIONA GENETIKA ƒ Genetička struktura populacije ƒ Dinamika održavanja genetičke polimorfnosti populacija GENETIČKA KONTROLA RAZVIĆA ƒ Genetička kontrola razvojnih procesa .STRUKTURA I BIOLOŠKA ULOGA PROTEINI .43 - .STRUKTURA I BIOLOŠKA ULOGA GENOM I GEN REPLIKACIJA DNK TRANSKRIPCIJA GENETIČKI KOD TRANSLACIJA REGULACIJA AKTIVNOSTI GENA MOLEKULARNA BIOTEHNOLOGIJA MEHANIZMI NASLEĐIVANJA ƒ Nasleđivanje bioloških osobina.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 MOLEKULARNA BIOLOGIJA MOLEKULARNA ORGANIZACIJA ĆELIJE MOLEKULARNA BIOLOGIJA NUKLEINSKE KISELINE .

adaptacije Pojam populacije i njene osnovne odlike Životna zajednica .biocenoza Fotosinteza i odnosi ishrane. Genetička uslovljenost mentalnih poremećaja EVOLUCIJA Šta je evolucija? Teorije evolucije.rano otkrivanje naslednih bolesti. Kalezić M. 2003. Paunović K. Panić D.ekološki faktori Odnosi organizma i sredine. . Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. BIOLOGIJA za II razred gimnazije prirodno-matematičkog smera i II razred poljoprivredne škole (oblast Morfologija životinja. Beograd. BIOLOGIJA za I razred gimnazije i poljoprivredne škole (oblast Biologija ćelije. Uslovi života . Stevanović B. Stevanović Đ. Cvijan M.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ GENETIKA ČOVEKA Istraživanje genoma čoveka. Savremena teorija evolucije Koevolucija Postanak vrsta Postanak života Evolucija čoveka EKOLOGIJA Osnovni pojmovi i principi ekologije. strane 7-73).44 - . Ekosistem ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ Test pitanja iz Biologije na prijemnom ispitu u potpunosti će odgovarati gradivu iz sledećih srednjoškolskih udžbenika (mogu se koristiti izdanja koja su novija od navedenih): Literatura: • Šerban N. strane 147-166). • Petrov B. Nasledne osnove varijabilnosti ljudi Hromozomopatije . Beograd. BIOLOGIJA za I razred medicinske i veterinarske škole (oblast Ekologija.nasledne bolesti kao posledica promena u broju i strukturi hromozoma Genetičko savetovanje . Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. • Baloš D. genetičko testiranje i savetovanje Genetička uslovljenost ponašanja ljudi. Metode izučavanja u genetici čoveka Hromozomi čoveka. Jančić R. 2003.

Đorđević J. Cvijić G. strane 81-127.metabolizam i transport. oblast Nasleđivanje. strane 9-32 i 35-42. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. BIOLOGIJA za III razred gimnazije prirodno-matematičkog smera (oblast Biologija ćelije .45 - . . OSNOVNI HEMIJSKI ZAKONI ƒ Zakon stalnih masenih odnosa (Proust). Nedeljković N. 7. strane 21-60 i oblast Genetika čoveka. Beograd. Atomski i maseni broj. Beograd. Diklić V. Hundovo pravilo. Jovanović S. Anđelković M. Savić A. strane 71-93). 2005. Vodonična veza. Avogadrov zakon. ƒ Izračunavanje na osnovu hemijskih formula i hemijskih jednačina (stehiometrija). Beograd. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Paulijev princip isključenja. strane 129-154 i 162170). Zakon stalnih zapreminskih odnosa (Gay Lussac).Medicinski fakultet Niš Informator 2010 strane 33-55 i 141-178). BIOLOGIJA za III razred medicinske i veterinarske škole (oblast Mehanizmi nasleđivanja. Kovalentna veza (nepolarna. Elektronska konfiguracija. • Cvetković D. Međumolekulske sile. Beograd. Energija jonizacije i afinitet prema elektronu. Lakušić D. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. strane 31-32 i 84-98). strane 26-29. 2004. Zakon višestrukih masenih odnosa (Dalton zakon umnoženih proporcija). Korać A. • Konjević R. Hemija OPŠTA HEMIJA STRUKTURA ATOMA. 2003. 2004. strane 43-66 i 70-80 strane. oblast Evolucija. oblast Molekularna biologija. BIOLOGIJA za IV razred gimnazije prirodno-matematičkog smera (oblast Biologija razvića. PERIODNI SISTEM ELEMENATA ƒ Energetski nivoi i podnivoi elektrona u atomu. Matić G. polarna. • Marinković D. HEMIJSKE VEZE ƒ Jonska veza. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.2. koordinativna).

Galvanski elementi. ORGANSKA HEMIJA HEMIJSKE VEZE I STRUKTURA ORGANSKIH MOLEKULA KLASIFIKACIJA ORGANSKIH JEDINJENJA IZOMERIJA .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 ENERGETSKE PROMENE U HEMIJSKIM REAKCIJAMA ƒ Unutrašnja energija sistema.proizvod rastvorljivosti.i d-elemenata. Sastavljanje jednačina oksidoredukcija. Koncentracija jona. Entalpija. entropija i slobodna energija. HEMIJSKA RAVNOTEŽA ƒ Hemijske ravnoteže u rastvorima teško rastvorljivih elektrolita . p. Hidridi. PUFERI OKSIDOREDUKCIJE ƒ Oksidacioni broj. Termohemijske jednačine. NEORGANSKA HEMIJA ƒ Opšte karakteristike s-. Oksidaciona i redukciona sredstva. HIDROLIZA. molalitet rastvora. molski i maseni udeo. KLASIFIKACIJA NEORGANSKIH JEDINJENJA ƒ Oksidi. Naponski niz. Proteolitička teorija kiselina i baza. Konstanta i stepen disocijacije. Soli. Vodonični eksponent (pH). Jonski proizvod vode. BRZINA HEMIJSKE REAKCIJE. Baze. Elektroliza. NEUTRALIZACIJA. Amfoterni elektroliti. RASTVORI ƒ Načini izražavanja sadržaja rastvora: količinska i masena koncentracija. ƒ Koligativne osobine rastvora RASTVORI ELEKTROLITA ƒ Elektrolitička disocijacija.46 - . Kiseline. pretvaranje hemijske energije u električnu.

dobijanje. hemijske osobine) Peptidi HETEROCIKLIČNA JEDINJENJA UGLJENI HIDRATI ƒ Monosaharidi (nomenklatura.HALOGENIDI ORGANSKA KISEONIČNA JEDINJENJA ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ Alkoholi (nomenklatura.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 UGLJOVODONICI ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ Alkani (nomenklatura. hemijske osobine) Karboksilne kiseline (klasifikacija. hemijske osobine) Supstituisane kiseline Derivati kiselina (hloridi. podela. amidi i estri) Derivati ugljene kiseline ORGANSKA AZOTNA JEDINJENJA Nitro jedinjenja Amini Aminokiseline (nomenklatura. hemijske osobine) ƒ Oligosaharidi LIPIDI ƒ Masne kiseline ƒ Neutralne masti . hemijske osobine) ALKIL I ARIL . hemijske osobine) Alkini (nomenklatura. hemijske osobine) Fenoli (nomenklatura. nomenklatura. hemijske osobine) Etri Aldehidi i ketoni (nomenklatura. hemijske osobine) Alkeni (nomenklatura.47 - . anhidridi. podela. hemijske osobine) Alkadieni Cikloalkani Areni (nomenklatura.

Beograd. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. korenovanje i algebarski izrazi 2. Binomna formula i kombinatorika 3. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Beograd. Šurjanović M: Zbirka zadataka iz opšte i neorganske hemije za I i II razred srednje škole Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Beograd. oblast definisanosti funkcija 9. Eksponencijalne i logaritamske jednačine i nejednačine 10. Iracionalne jednačine i nejednačine 8. Trigonometrija 11.3. inverzna funkcija. 2001 • Horvat R: Neorganska hemija za II razred srednje škole. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Kvadratne jednačine i nejednačine 5. Aritmetički i geometrijski niz 12. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Analitička geometrija u ravni . 2001 7. Logaritamska funkcija. Apsolutna vrednost 4. 2001 • Nikolajević R. Popsavin V: Zbirka zadataka iz hemije za III i IV razred gimnazije. Matematika 1. 2001 • Stojiljković A: Hemija za III razred gimnazije prirodno-matematičkog smera. Stepenovanje. Velimirović S: Hemija za IV razred gimnazije prirodno-matematičkog smera i opšteg smera. Beograd. Beograd. Beograd.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Literatura: • Rakočević M.48 - . Linearne jednačine i nejednačine. Horvat R: Opšta hemija za I razred srednje škole. veterinarske i škole za negu lepote. 2001 • Čanadi J. Funkcije-kompozicija funkcija. Kompleksni brojevi 6. 2001 • Petrović J. medicinske. Polinomi i jednačine višeg reda 7. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Eksponencijalna funkcija.

Krvne grupe i transfuzija. Cvetković Ilić D: Zbirka zadataka iz matematike za pripremu prijemnog ispita. ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA MIŠIĆA ƒ Mišići glave. Fiziološki rastvori. potkolenice. TKIVA I ORGANIZAM ƒ Morfološke i funkcionalne karakteristike tkiva. nadlakta. Zapremina. ANATOMIJA ZGLOBOVA ƒ Zglobovi glave. vrata. stopala). kosti trupa (kosti gornjeg i donjeg ekstremiteta). Podela sistematske anatomije.4. ODNOS ORGANIZMA I SREDINE ƒ Biološke adaptacije. šake) i donjeg ekstremiteta (bedra. . trbuha (prednjebočne i zadnje grupe trbuha). gornjeg ekstremiteta (ramena.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Literatura: ƒ Manojlović J. vrata (prednje i zadnje strane). ƒ Uobličeni elementi krvi. Unutrašnja sredina i homeostaza. natkolenice. Razmena tečnosti u nivou kapilara. Niš.49 - . fizičko-hemijske osobine i sastav krvi. Telesne tečnosti (vode) u organizmu. 2008. ANATOMIJA LOKOMOTORNOG SISTEMA ƒ Kosti glave (lobanje. gornjeg i donjeg ekstremiteta. grudnog koša. Elektroliti krvne plazme i osmotski pritisak. Anatomija i fiziologija UVOD ƒ Metodi rada u anatomiji i fiziologiji. Anatomska nomenklatura. kičmenog stuba. FIZIOLOGIJA KRVI ƒ Uloga krvi. Imunski sistem. podlakta. Negativna i pozitivna povratna sprega. Koagulacija krvi. 7. Sedimentacija i hemoliza eritrocita. lica).

srčani mišić. tanko i debelo crevo. Limfni sistem (slezina). građa srčanog zida. pokreti želuca. aorta). Transport kiseonika i ugljen-dioksida krvlju. Uloge disajnih puteva. Metabolizam masti (lipida). Motorna aktivnost pojedinih delova digestivnog trakta i kretanje hrane (gutanje. Sekretorni procesi i varenje hrane u pojedinim delovima digestivnog trakta: usna duplja. glavne dušnice. sistemskog krvotoka). Automatizam srca. želudac. jednjak. uloga respiratorne muskulature). Vrste mišićne kontrakcije. izvori energije. ƒ Srce kao pumpa (srčani ciklus. gušterača. Rad i zamor mišića. Metabolizam belančevina (proteina). paranazalni sinusi. ždrelo. grkljan. Krvni pritisak. srčana kesa). pojave koje prate rad srca. ƒ Vitamini. Veliki i mali krvotok. jezik. želudac. ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA SISTEMA ORGANA ZA VARENJE ƒ Usna duplja. prilagođavanje na rad i napor. Katabolički i anabolički procesi. Stvaranje i sprovođenje nadražaja u srcu. Regulacija rada srca. Regulacija cirkulacije. trbušna duplja. ƒ Regulacija uzimanja hrane. jetra.50 - . trbušna maramica. dušnik. ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA KARDIOVASKULARNOG SISTEMA ƒ Srce (srčana šupljina. ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA SISTEMA ORGANA ZA DISANJE ƒ Nosna duplja. Bazalni metabolizam. Venski sistem (plućne vene. . elektrolita i razgrađenih hranljivih materija u digestivnom traktu. tankog i debelog creva). puls. ƒ Razmena gasova na nivou pluća i tkiva. pluća. ƒ Mehanizam respiratornih pokreta (intrapleuralni prostor. tanko crevo. PROMET MATERIJA I TRANSFORMACIJA ENERGIJE ƒ Neorganska i organska hrana. zubi. kretanje krvi u venama. ƒ Značaj i karakteristike hranljivih materija i varenje hrane. Regulacija disanja. vene velikog. Metabolizam ugljenih hidrata. Centri za uzimanje hrane. ƒ Kretanje krvi u sistemu krvnih sudova (kontinuirani tok krvi). valvule srca). Resorpcija vode. Arterijski sistem (plućno arterijsko stablo. plućna maramica. ƒ Fiziologija jetre. pljuvačne žlezde. Plućni volumeni i kapaciteti. tanko i debelo crevo. nutritivni krvni sudovi srca.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 ƒ Funkcionalne karakteristike poprečno prugastih i glatkih mišića.

hipofiza. senzorijalni). nadbubrežne žlezde. ƒ Stvaranje mokraće . Fiziološka dejstva hormona pojedinih žlezda (hipofiza. endokrini deo pankreasa. mali mozak. . mokraćna bešika. endokrini pankreas. GRAĐA I FUNKCIJA DOJKE ANATOMIJA POLNIH ORGANA ƒ Muški polni organi (unutrašnji i spoljašnji). međurebarni živci. krsni živčani splet). krvni sudovi. Fizička termoregulacija. jajnik. Evolucija termoregulacije. Način održavanja telesne temperature. slabinski živčani splet. štitasta žlezda. međumozak. ƒ Evolucija endokrine regulacije. epifiza. Putevi centralnog nervnog sistema (motorni. ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA URINARNOG SISTEMA ƒ Bubreg (građa.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 TERMOREGULACIJA ƒ Telesna temperatura i njena regulacija. produžena moždina. Krvni sudovi mozga. Moždane opne. ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA NERVNOG SISTEMA ƒ Podela nervog sistema (vratni živčani splet. mokraćovod. Sastav i fizičko-hemijska svojstva mokraće. sekrecije i resorpcije. moždani most. moždanice. ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA ENDOKRINOG SISTEMA ƒ Osnovni pojmovi o endokrinom sistemu i hormonima. ƒ Regulacija izlučivanja hormona pojedinih endokrinih žlezda (hipotalamus. nadbubrežne žlezde. Štitasta žlezda. mokraćni putevi).51 - . nadbubrežne žlezde. srednji mozak. polne žlezde). senzitivni. Nefron kao osnovna morfološka i funkcionalna jedinica bubrega. paratiroidne žlezde. paratireoidne žlezde. rameni živčani. semenik. njihova ciljna tkiva i efekti njihovog delovanja. mokraćna cev. štitasta žlezda. Građa centralnog nervnog sistema (kičmena moždina. ƒ Ženski polni organi (unutrašnji i spoljašnji). veliki mozak).mehanizmi filtracije. paratireoidne žlezde. Osnovne funkcije bubrega. Funkcija bubrega u regulaciji zapremine i hemijske reakcije krvi. endokrini deo pankreasa. hipofiza. Akt mokrenja. polne žlezde). Hemijska termoregulacija.

govor). mali mozak. produžena moždina i most. ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA ČULNIH ORGANA ƒ Organ vida (očna jabučica. Literatura: ƒ Anđelković I. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Neurofiziološke osnove ponašanja (uzimanje hrane. Viša nervna delatnost (pamćenje. emotivno ponašanje). Beograd. vode. međumozak.52 - . Sprovođenje razdraženja sa nerva na mišić (nervno-mišićna sinapsa ili motorna ploča). ƒ Neurofiziologija spavanja. Refleksne aktivnosti nervnog sistema. Fiziologija neurona. 2003. Organ ukusa. reverberacija. Opšte funkcionalne osobine nervnog sistema čoveka. Organ mirisa. Funkcije pojedinih delova nervnog sistema: kičmena moždina. Klinički važni refleksi (refleksi oka. učenje. recepcija položaja i kretanja tela (vestibularni aparat). mirisa i ukusa. regulacija seksualnog ponašanja. viscerorecepcija. pomoćni organi oka). Akomodacija oka. retikularna formacija. Sinapsa ili nervni centar. klasični i instrumentalno uslovljavanje. Poremećaji refrakcije. kora velikog mozga. kožni refleksi i tetivni refleksi). Fiziologija mrežnjače. Organ sluha i ravnoteže (spoljašnje. prenošenje nervnih impulsa. zvuka. Recepcija bola. SPECIJALNA FIZIOLOGIJA CENTRALNOG NERVNOG SISTEMA ƒ Funkcionalna organizacija centralnog nervnog sistema: divergencija i konvergencija. srednji mozak. Uporedna analiza bezuslovnih i uslovnih refleksa. taktilna i toplotna recepcija. Ilić A: Anatomija i fiziologija za I razred medicinske i zubotehničke škole. svetlosti. Stajkovac A. vegetatvni nervni sistem. . srednje i unutrašnje uvo). recipročna inervacija.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 ƒ Funkcionalne karakteristike perifernih nerava. supkortikalna jedra.

3.Biologija Test A 1. Zaokružite tačnu rečenicu: a) Razmena genetičkog materijala između dva naspranmo pastavljena homologa hromozoma je translokacija. c) Rekombinacije su nove kombinacije gena na hromozomu. d) Inverzije su promene redosleda gena za 360o. d) duplikacije dugog kraka hromozoma 4. pa čak i virusa. d) Kod višećelijskih organizama veća je kvantitativna zastupljenost G-C parova u odnasu na A-T parove. koriste se istom genetičkom šifrom. b) Sinteza jednog polipeptidnog lanca završava se ulaskom AUG ili GUG kodona iRNK u ribozom. TESTOVI IZ PRETHODNIH GODINA 8. 2.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 8. b) duplikacije kratkag kraka hromozoma 5. koji se savijaju i pakuju u složenije oblike. c) Genetički kod čini 20 aminokiselina sposobnih da se vežu za tRNK. d) Ćelije svih bioloških vrsta. 4. Zaokružite tačnu rečenicu: a) Triplet nukleotida na tRNK naziva se antikod. b) Sadržaj DNK u ćelijama jedinke iste vrste nije postojan.53 - . c) delecije kratkog kraka hromozoma 4. Zaokružite tačnu rečenicu: a) Aminokiseline se spajaju peptidnam vezom u polinukleotidne lance.1. c) Molekul DNK ima sposobnost promenljivosti strukture i funkcije. b) Verovatnoća da će par roditelja imati dvoje dece sa identičnom kombinacijom 23 para hromozoma je 223. . Sindrom mačijeg plača nastaje usled: a) delecije kratkog kraka hromozoma 5.

8. Autozomno-dominantno se nasleđuje: a) brahidaktilija b) fenilketonurija c) Taj-Saksova bolest d) svi odgovori su tačni 7. d) Mehanizam popravke popravlja greške koje su se desile u određenorn delu DNK. a stepen promenljivosti u oba pravca je isti. b) Spontana stopa mutacije po genu je 10-8 do 10-9.54 - . Zaokružite tačnu rečenicu: a) Mutacije su retko reverzibilne. Činioci sredine koji dovode do naslednih promena zovu se: a) mutageni b) modifikatori c) precipitini d) mutilatori 9. U toku anafaze mejoze i dolazi do: a) razdvajanja hromatida b) razdvajanja homologih hromozoma c) razmene genetičkog rnaterijala d) formiranja bivalenata 10. Mezoderm nastaje na stadijumu: a) morule b) neurule c) blastule d) gastrule . c) Stepen mutacija kod čoveka je znatno manji nego kod vinske mušice.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 5. Sindaktilija je pojava: a) kratkih prstiju b) dugih prstiju c) sraslih prstiju d) krivih prstiju 6.

Anabioza je: a) odlazak životinja na povoljnija staništa b) nepostojanje života na odredjenom geografskom području c) prilagođavanje poikilotermnih životinja na niže temperature od donje granice aktivnosti vrste d) život u većim životnim zajednicama . Kojom je od navedenih organela bogat spermatozoid: a) citoplazmom b) endoplazmatičnim retikulumom c) fibrozomima d) mitohondrijama 12.55 - . Endotelio-horialna placenta je razvijena kod (zaokružite tačan odgovor): a) torbara b) kopitara c) bubojeda d) zveri 16. Arhenteron predstavlja: a) primaru telesnu duplju b) gastrocel c) sekundarnu telesnu duplju d) otvor na primarnorn crevu 14. Pupčana vrpca sadrži: a) krvne sudove b) germinativne polne ćelije c) duplju žumancetne kese d) duplju creva 15. Spermatide nastaju u periodu: a) proliferacije b) prve mejotičke deobe c) druge mejotičke deobe d) diferencijacije 13.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 11.

Koja je od navedenih materija kancerogena? a) benzapiren b) metan c) manoza d) nijedna 18. U uslovima prvobitne Zemljine hidrosfere nastale su materije slične lipidima. b) Turbelarijsku teoriju o poreklu metazoa postavio je Hadži. Sekret jetre. žuč. kod čoveka se izliva u: a) debelo crevo b) želudac c) dvanaestopalačno crevo d) pravo crevo . c) Korali i meduze pripadaju životinjskom tipu parazoa.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 17. c) Na sakulusu se nalaze tri polukružna kanala. d) Najprostije eumetazoa su sunđeri. Zaokružite tačnu rečenicu: a) Centar za sluh je u slepoočnoj oblasti kore velikog mozga. izuzetno značajne za stvaranje: a) hromozoma b) ribozoma c) ćelijskih membrana d) RNK 19. b) Na granici između unutrašnjeg i srednjeg uha nalazi se bubna opna. d) Unutar kožnog labirinta nalazi se perilimfa.56 - . Zaokružite tačnu rečenicu: a) Turbelarijsku teoriju o poreklu metazoa postavio je Hekel. 21. 22. Haverzovi kanali su: a) ekskretorni organi insekata b) polni odvodi nekih beskičmenjaka c) kanali unutar koštane mase d) odvodi žlezda paukova 20.

24. U bakterijama parazitiraju: a) interferoni b) biljni virusi c) bakteriofagi d) poliovirusi 28. d) sadrže samo motorna ili samo senzitivna vlakna. Centar za termoregulaciju homeotermnih organizama nalazi se u: a) produženoj moždini b) srednjem mozgu c) hipotalamičnoj oblasti međumozga d) kori velikog mozga 26. Ko započinje replikaciju DNK? a) DNK .57 - .polimeraza b) RNK . Koji organizmi mogu sa RNK da sintetišu DNK? a) eukariotski b) retrovirusi c) paraziti d) bakterije 27. jer sadrže senzitivna i motorna vlakna. b) sadrže samo motorna vlakna. c) sadrže samo senzitivna vlakna.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 23. Spinalni živci sisara: a) su mešoviti.polimeraza c) informaciona RNK d) sve navedeno . Skorbut je izazvan nedostatkom vitamina: a) A b) D c) C d) E 25.

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 29.58 - . Mikrofilamenti se nalaze u svim ćelijama OSIM u: a) mišićnim ćelijama b) mladim ćelijama c) fagocitima d) eritrocitima 30. Ćelijski zid biljaka karakteriše: a) polupropustljivost b) pore kroz koje se vrši razmena materija c) lipoproteiska građa d) sve tvrdnje su tačne Test B 1. Zaokružite tačnu rečenicu: a) skup svih horomozoma u jednoj ćeliji je kariotip b) u celokupnom životinjskom svetu ženski pol je isključivo homogametan (XX). Uloga centromere je: a) da poveže dve hromatide hromozoma b) da orijentiše i kreće horomozome u ćelijskoj deobi c) u obrazovanju deobnog vretena d) tvrdnje pod 1 i 2 su tačne 4. a muški heterogametan (XY) c) U polnim ćelijama u anafazi mejoze II razilaze se homologi hromozomi d) sve rečenice su tačne 3. Pokretljivi oblici bakterija su: a) bacili b) vibrioni c) spirili d) svi navedeni oblici 2. Od osnovnih izvora energije u organizmu prvi se metabolišu: a) lipidi b) vitamini c) ugljeni hidrati d) proteini .

Ćelijsko disanje se vrši u: a) Goldžijevom aparatu b) lizozomima c) mitohondrijama d) ribozomima 7.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 5. Kako se naziva interakcija izmedju krova arhenterona i neuroektoderma? a) aksijalni gradijent b) primarna indukcija c) epibolija d) spajanje . Na kojem stupnju razvoja se nalazi ženska polna ćelija pri prodoru spermatozoida u nju? a) profaza I b) anafaza II c) telofaze I d) metafaze II 9.59 - . Kod morskog ježa prva vidljiva reakcija kontakta spermatozoida sa jajnom ćelijom je: a) vitelogeneza b) aksonema c) obrazovanje fertilizacione kupe d) spermiogeneza 10. Plazmodezme su: a) pore na ćelijskom zidu b) konci plazme kojima se ostvaruje kontakt između ćelija c) cevasti izraštaji u unutrašnjosti plastida d) celulozna vlakna koja daju potporu celijskom zidu 6. Partenogeneza se kao tip razmnožavanja sreće kod: a) bičara b) hidre c) insekata i valjkastih crva d) dupljara 8.

60 - . Holandrično nasleđivanje odnosi se na nasleđivanje svojstava koja određuju geni locirani na: a) nekom od autozoma b) oba polna hromozorna c) Y hromozomu d) X hromozomu 13.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 11. na jednom ribozomu ima mesta za vezivanje dve tRNK d) Za vezivanje aminokiseline za transportnu RNK ne troši se energija 15. Proces u kome jedno tkivo utiče na diferencijaciju drugog naziva se indukcija. U toku gametogeneze hromozomi majke i oca mogu se kombinovati na : a) 1 način b) 246 načina c) 223 načina d) 462 načina 14. Okružite tačnu rečenicu: a) Greške u replikaciji RNK. Poznati induktor (primarni organizator) je: a) vitelusni srp b) ventralna usna blastoporusa c) krov arhenterona d) parijetalni list mezoderma 12. obično su iste u različitim ćelijama b) U eukariota. Citogenetskom analizom možemo da otkrijemo: a) numeričke aberacije hromozoma b) strukturne aberacije hromozoma c) pol jedinke d) sve navedene odlike kariotipa 16. tek prepisana iRNK se odmah vezuje za ribozome c) U procesu prevodjenja šifre sa iRNK u polipeptid. U kom od navedenih procesa rekombinacije u bakterija učestvuje fag? a) u transdukciji b) u konjugaciji c) u transformaciji d) u svim procesima rekombinacije .

c) Vodozemci imaju razvijeno srednje uho. U kojoj fazi ćelijskog ciklusa eukariota se dešava replikacija DNK? a) Gl-fazi b) S-fazi c) G2-fazi d) profazi 19.61 - . . Delecije su: a) razmena delova nehomologih hromozoma b) razmena delova homologih hromozoma c) promene u broju hromozoma d) gubljenje pojedinih delova hromozoma 21. Treća moždana komora nalazi se u: a) velikom mozgu b) međumozgu c) srednjem mozgu d) produženoj moždini 22. Obavezan homozigot za navedenu krvnu grupu je osoba: a) AB krvne gmpe b) B krvne grupe c) O krvne grupe d) Rh+ krvne grupe 18.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 17. b) Eustahijeva tuba predstavlja vezu zadnjeg kraja usta i unutrašnjeg uha. Promene genetičke osnove na nivou nukleotida nazivaju se: a) modifikacije b) plejotropija c) genske mutacije d) epistaza 20. Zaokružite tačnu rečenicu: a) Tečnost u unutrašnjosti kožnog labirinta naziva se perilimfa. d) U srednjem uhu ptica nalaze se tri koščice.

62 - . a) jedne pretkomore i jedne komore b) dve pretkomore i jedne komore c) dve pretkomore i nepotpuno pregradjene komore d) dve pretkomore i dve komore 26. Pojava bolesti talasemije je najbolji primer: a) heterotičnog balansa b) seksualnog balansa c) ekološkog balansa d) sezonskog balansa . Homeotermni organizmi su: a) ptice b) vodozemci c) kornjače d) gušteri 27.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 23. Kod kopnenih kičmenjaka u vezi sa usnom dupljom stoje: a) četiri para pljuvačnih žlezda b) tri para pljuvačnih žlezda c) dva para pljuvačnih žlezda d) jedan par pljuvačnih žlezda 24. Ambulakralni sistem je sistem za lokomociju kod: a) mekušaca b) insekata c) bodljokožaca d) glista 28. Srce ptica građeno je iz: . Deo želuca koji prelazi u crevo naziva se: a) pilorični deo b) kardijalni deo c) burag d) voljka 25.

Hloroplasti su biljne organele koje imaju: a) Dvojnu opnu b) Tilakoide c) Stromu d) Devet grupa cevčica 1.d d) Endocitozom i egzocitozom 4. a.b.c. c) Nukleolus se gubi iz jedra u profazi mitoze.d 3.b.b.d 3.b. b. b) Fagocitozu omogućava ćelijska membrana.b.c b) Endoplazmatičnim retikulumom 2.b. a. Transport materija koz ćelijsku membranu odvija se: a) Aktivnim transportom 1.c.d 5. Kako se naziva uticaj živih bića na stanište? a) reakcija b) koakcija c) biom d) simbioza Test C 1. a. a. Zaokružite tačnu rečenicu: a) Homologi hromozomi nose ista genska mesta i kvalitativno iste gene.d c) Osmozom i difuzijom 3.c.d 4.63 - .c 2. a. b. e) Rečence pod 2 i 3 su tačne.c. a.d . d) Rečenice pod 1 i 2 su tačne.d 5. Anabioza je: a) odlazak životinja na povoljnija staništa b) nepostojanje života u odredjenom geografskom području c) vid prilagodjavanja poikilotermnih životinja na niže temperature od donje granice akivnosti vrste d) život u većim životnin zajednicama 30. a.c.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 29.c. 2. a.

b. b.b.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 4. a.c. Količina DNK je najmanja: a) u G1 fazi interfaze b) u S fazi interfaze c) u G2 fazi interfaze d) Jednaka je u svim fazama interfaze 8. a samim tim i hromozomi imaju osnovna svojstva zbog kojih su najznačajnije strukture u procesima razvoja. DNK.c. Heterohromatin predstavlja: a) kondenzovan oblik nukleoproteida b) dispergovan oblik nukleoproteida c) kondenzovan oblik hromoplasta d) dispergovan oblik hromoplasta 6. Koji od navedenih delova embriona ima najintenzivniju morfogenezu? a) glaveni b) trupni c) repni d) svi se istovremeno razvijaju . a to su sposobnosti: a) promene strukture i funkcije 1.64 - . a.b. a. Kako se nazivaju jajne ćelije koje se posle oplođenja potpuno dele na blastomere? a) meroblastičke b) centroblastičke c) holoblastičke d) poliblastičke 9.d c) prenosa genetičke informacije 3.d 5.d d) replikacije 4.d 5.c. Bazalni metabolizam je: a) minimalni promet energije organizma koji miruje b) maksimalni promet energije organizma koji miruje c) energetska ravnoteža d) homeostaza 7. a.c b) spiralizacije i despiralizacije 2.

kolousti ABCD tri slušne košcice c) C. Definitivni bubreg sisara je: a) pronefros b) metanefros c) mezonefros d) metanefridijalan 12. ribe ABCD hrskavičava lobanja 15. kopneni kičmenjaci ABCD lobanja pokretno spojena za kičmenicu d) D.65 - . Koji tip epitela oblaže genitalne odvode (okružite tačan odgovor)? a) pločast b) trepljast c) kockast d) cilindričan 14. sisari ABCD vilični zglob izmedju kvadratne i artikularne kosti b) B. U kom su od navedenih organa. Otoliti slušnog aparata kičmenjaka su kristali CaCO3: a) iznad čulnih ćelija unutrašnjeg uha b) u srednjem uhu c) u bubnoj duplji d) u slušnom kanalu 13. ekskretorni kanalići sa levkastim otvorom u vezi sa celomom (okružite tačan odgovor): a) u protonefridijama b) u metanefridijama c) u bubregu sisara d) ni u jednom od navedenih . U sistemu ABCD okružite slovo pod kojim su navedeni kičmenjaci određenih karakteristika: a) A. Kojom je od navedenih organela bogat spermatozoid? a) citoplazmom b) endoplazmatičnim retikulumom c) ribozomima d) mitohondrijama 11.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 10.

c.c.b.b.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 16.d 20. a. a. a.c b) mutacija 2. a. a.b.d 18. a. i 2. a. a. a.d c) selekcija 3. Promene u redosledu gena u hromozomu nazivaju se: a) translokacije b) delecije c) inverzije d) duplikacije 19. tj. Gen čijom mutacijom nastaje više fenotipskih promena je: a) dominantan b) recesivan c) plejotropan d) kodominantan 21.c.66 - .d d) migracija 4.b. U faktore koji mogu izmeniti genetičku strukturu populacije.c b) jajnik 2. .d 17. a.c.d d) jajovod 4. 3.b. Citogenetička analiza služi za utvrđivanje: a) numeričke aberacije 1.b.c.d c) strukturne aberacije 3. Od Milerovih kanala u sisara nastaju sledeći delovi polnih organa: a) vagina 1. U kojoj od navedenih hromozomskih aberacija količina genetskog materijala nije izmenjena: a) delecije b) duplikacije c) pericentrične inverzije d) u svim navedenim aberacijama e) u aberacijama pod 1. a. a. promeniti njenu genetičku ravnotežu.d d) ni jedne od navedenih aberacija 4. spadaju: a) genetička slučajnost 1.b.c.b.d c) materica.b.c b) hromozomskog polimorfizma 2.

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 22. Pojava da se kod današnjih organizama mogu ispoljiti neke odlike koje su bile karakteristične za njihove pretke naziva se: a) atavizam b) adaptivnost c) regresivna evolucija d) progresivna evolucija 26. U sistemu ABCD okružite slovo pod kojim je navedeno objašnjenje određenog pojma: a) oblast na zemlji naseljena živim bićima ABCD halofite b) jedinke iste vrste koje naseljavaju zajednički ABCD sinekologija prostor c) proučava biocenoze ABCD populacija d) naseljavaju slana staništa ABCD biosfera . Seymouria je prelazna forma između: a) vodozemaca i gmizavaca b) vodozemaca i praptica c) gmizavaca i sisara d) gmizavaca i praptica 25. tri postojeće rase ljudi divergirale su od: a) homo habilisa b) homo erectusa c) homo neandertalensisa d) kromanjonca 27. Prema današnjim shvatanjima. Okružite tačnu rečenicu: a) u replikaciji se za adenin vezuje uracil b) u transkripciji se za adanin vezuje timin c) uvek se purinska baza vezuje za pirimidinsku bazu d) sve tvrdnje su tačne 23. Osnovna jedinica evolucione promenjivosti je: a) vrsta b) populacija c) familija d) rod 24.67 - .

b. c) visina veća od 20 km. 29. a. Ekološka valenca zavisi od (okružite broj pod kojim su tačni odgovori): a) norme reakcije vrste 1. b. d) u svim nevedenim prostorima.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 28.3 km. a. a.68 - . b) dubina od 2 .12 km.b.d 5. RNK može da bude nosilac naslednih informacija kod: a) protozoa b) bakterija . Centriole su: a) cilindričnog oblika b) suženja na hromozomima c) organele neophodne za ishranu ćelije d) univerzalne organele 3.d c) mogućnosti adaptacije jedinki 3. Mezozomi predstavljaju uvrate: a) plazma membrane b) endoplazmatičnog retikuluma c) membrane jedra d) Goldžijevog aparata 2. U kojim od navedenih prostora postoji život: a) visina od 10 .c.c.c 30.c b) genetičkih faktora (nasledne osnove jedinke) 2. a. Termofilne životinje žive (okružite tačan odgovor): a) na niskim nadmorskim visinama b) u ravničarskim predelima c) na južnim padinama d) u svim navedenim oblastima e) ni u jednoj od navedenih oblasti Test D 1.d d) od vrste staništa 4.b.

Ugljen dioksid i voda nastaju kao krajnji produkti razlaganja: a) masti b) ugljenih hidrata c) belančevina d) svih navedenih organskih molekula 6. Isti broj hromozoma i molekula DNK sadrži ćelija u: a) G1 fazi interfaze b) G2 fazi interfaze c) profazi mitoze d) telofazi I mejotičke deobe 8.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 c) virusa d) svih navedenih organizama 4.69 - . X hromozom se odvaja od Y hromozoma: a) u mitozi spermatogonija b) u I mejotičkoj deobi . Izazivači kolere su : a) bakterije b) praživotinje c) virusi d) rikecije 7. Spermatide u odnosu na telesne ćelije u G2 fazi imaju: a) istu količinu DNK b) upola manju količinu DNK c) dvostruko veću količinu DNK d) četiri puta manju količinu DNK 9. U tamnoj fazi fotosinteze se: a) apsorbuje svetlost b) stvara ATP c) ugrađuje C iz CO2 u organska jedinjenja d) oslobađa kiseonik 5.

pa u koštanoj srži c) u koštanoj srži. zatim u koštanoj srži 13. a zatim u jetri d) počinje u jetri. Horiovitelinska placenta postoji kod: a) nekih torbara b) primata c) bubojeda d) zveri 12. Čime je određen redosled aminokiselina u polipeptidu: a) redosledom grupa od po 4 nukleotida u molekulu DNK b) redosledom dinukleotida u DNK c) redosledom tripleta nukleotida u DNK d) svi odgovori su tačni 15. Hijazme se uočavaju u: a) diplotenu b) zigotenu c) leptotenu d) anafazi 11. zatim u jetri. Blastodisk je: a) blastula ptica b) deo blastule oko blastopora c) jedan od klicinih listova d) blastula insekata 14. a zatim u koštanoj srži b) počinje u zidu žumancetne kese.70 - . Obrazovanje eritrocita tokom embriogeneze čoveka odigrava se sledećim redosledom: a) u žumancetnoj kesi.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 c) u II mejotičkoj deobi d) kod formiranja primarnih spermatocita 10. DNK polimeraza III obavlja sve OSIM jedne navedene funkcije : a) započinje proces replikacije b) povezuje nukleotide u 5'–3' smeru .

Najveći broj različitih tipova gameta formiraće genotip: a) AaBb b) AaBBCC c) AABBCC d) Aabbcc 21. i to svoj deci bez obzira na pol c) 50%.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 c) iseca u 3'–5' smeru pogrešno vezane nukleotide d) započinje polimerizaciju dezoksiribonukleotida 16. Nosilac uravnotežene translokacije ima: a) nenormalan fenotip b) nenormalan fenotip i nenormalno potomstvo c) normalan fenotip. i to samo sinovima b) 25%. Verovatnoća da normalna osoba bez Barovog tela svom potomstvu prenese daltonizam je: a) 25%. Šta je polizom: a) strukturna jedinica hromozoma b) enzim polimerizacije c) skup više ribozoma na jednom molekulu iRNK d) jedinica replikacije DNK 18. ali može imati i nenormalno potomstvo d) normalan fenotip i očekuje samo normalno potomstvo 19. Koji od navedenih tripleta baza označava kraj transkripcije: a) UGA b) UAC c) AUG d) nijedan od navedenih 17.71 - . i to samo sinovima d) 0% .ne prenosi ni sinovima ni ćerkama 20. Aneuploidije akrocentričnih hromozoma izazivaju: a) Edvardsov sindrom b) Daunov i Patau sindrom .

mesto obrazovanja novih proglotisa kod pantljičare: a) glaveni region. mrežasto i vlaknasto d) pripada epitelnim tkivima 24. tj. pripada: a) krpeljima b) praživotinjama c) insektima d) gljivicama 26. Hrskavičavo tkivo: a) karakteriše većinu beskičmenjaka b) sastoji se od osteoblasta i međućelijske supstance c) može biti hijalinsko.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 c) Daunov i Edvardsov sindrom d) Daunov i Klinefelterov sindrom 22. šugarac. skoleks b) vratni region c) zadnji kraj strobile d) nijedan od navedenih regiona 25. Koji region predstavlja embrionalnu zonu.72 - . Leukociti: a) su znatno brojniji od eritrocita b) kod beskičmenjaka sadrže hemoglobin c) uvek imaju jedro d) učestvuju u zgrušavanju krvi 23. u unutrašnjosti mozga kod: a) riba b) vodozemaca . Vilični aparat kičmenjaka vodi poreklo od: a) elemenata škržnog skeleta b) krljušti c) kostiju lobanje d) vratnih pršljenova 27. Nervni nastavci su lokalizovani u beloj masi. Izazivač šuge.

73 - . b) od posebne grupe gmizavaca nastale su ptice. Kod kojih se životinja srčana komora nalazi ispred pretkomore? a) riba b) vodozemaca c) nekih gmizavaca d) ptica 29. Subjedinice ribozoma zajedno čine funkcionalnu jedinicu: a) stalno b) samo kod prokariota c) kada se vežu za iRNK d) u toku prolaza iz jedra u citoplazmu 2. U osnovne elemente biosfere NE spada: a) atmosfera b) litosfera c) hemisfera d) hidrosfera 30. d) grana iz koje su postali preci čoveka izdvojila se u isto vreme kada su se na zemlji pojavili dinosaurusi. Metabolička voda u ćeliji je stabilizator: a) proteina b) temperature c) transporta d) metaboličkih procesa 3. Zaokruži NETAČNU rečenicu: a) pre približno 300 miliona godina nastali su primitivni gmizavci. Test E 1. ptica i sisara 28. c) od zveroguštera nastali su sisari.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 c) protohordata d) gmizavaca. Koja je od navedenih tvrdnji vezanih za reproduktivni ciklus žene tačna? a) u periodu pre rođenja sve potencijalne jajne ćelije ulaze u stadijum diplotena b) u periodu od rodjenja do završetka reproduktivne zrelosti broj oocita u jajniku se postepeno povećava .

7. Zaokruži NETAČNU rečenicu: a) pre približno 300 miliona godina nastali su primitivni gmizavci.74 - . . b) nalaze se slobodni u citoplazmi ili vezani za membrane. Heterozigotna jedinka genotipa AaBb može da formira četiri tipa gameta.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 c) krajnji proizvod oogeneze su tri velike funkcionalne ćelije i jedna mala ćelija (polarno telo) d) prilikom svakog menstrulnog ciklusa nekoliko stotina folikula podleže rastenju 4. Geni A i B su vezani i rastojanje između njih je 30 rekombinacionih jedinica. RNK i DNK. koje se odnose na ribozome tačna? a) ribozomi učestvuju u procesu transkripcije. Koji će od njih biti procentualno najviše zastupljeni? a) AB i ab (nerekombinovani) gameti b) AB (nerekombinovan) i Ab (rekombinovan) gamet c) Ab i aB (rekombinovani) gameti d) sva četiri tipa gameta će hiti podjednako zastupljena (po 25%) 8. c) sastoje se iz proteina. b) od posebne grupe gmizavaca nastale su ptice. sadržaj citozina će biti: a) 20% b) 30% c) 60% d) 80 % 6. Mezoderm se formira na stadijumu: a) morule b) neurule c) blastule d) gastrule 5. d) grana iz koje su postali preci čoveka izdvojila se u isto vreme kada su se na zemlji pojavili dinosaurusi. Koja je od navedenih tvrdnji. d) sastoje se iz dve jednake subjedinice. c) od zveroguštera nastali su sisari. Ako je sadržaj timina u dvolančanoj DNK 20% ukupnih baza.

Broj hromozoma sa sekundarnim suženjima uslovljava: a) brzinu deobe ćelije b) broj nukleolusa c) aktivnost ćelije d) sve tvrdnje su tačne . Razmena genetičkog materijala izmedju dve bakterije vrši se uz pomoć: a) fimbrija b) mezozoma c) nukleolusa d) sve tvrdnje su tačne 13. c) tipični ekskretorni kanali koji vode od celomske dup!je su protonefridije. celomska tečnost je bila osnovni transportni sistem. Broj pora na jedrovoj membrani kod istih vrsta ćelija: a) zavisi od aktivnosti ćelije b) jednak je c) zavisi od skeletnih struktura ćelije d) zavisi od perinuklearnog prostora 12.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 9. Transport Na+ i K+ kroz ćelijsku membranu. Koja od tvrdnji NIJE tačna? a) telesne duplje omogućavaju mišićnu funkciju telesnog zida bez pokretanja creva. 10. Grudna kost je deo skeleta: a) svih hordata b) svih kičmenjaka c) samo kopnenih kičmenjaka d) samo sisara 11. d) na početku razvitka celomata.75 - . b) tečnost telesne duplje predstavlja “hidraulični” skelet. vrši se: a) prostom difuzijom b) ciklozisom c) aktivnim transportom d) osmozom 14.

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 15. Partenogenezom se razmnožavaju: a) praživotinje b) kišne gliste c) neki insekti d) puževi 17.76 - . a oba novonastala u drugoj d) Replikacija DNK je polukonzervativan proces . Arhenteron predstavlja: a) primarnu telesnu duplju b) gastrocel c) sekundarnu telesnu duplju d) otvor primarnog creva 19. U kojoj je od navedenih placenti placentalna barijera najdeblja? a) u endoteliohorialnoj placenti b) u hemohorijalnoj placenti c) u epiteliohorijalnoj placenti d) placentalna barijera je uvek iste debljine 20. Kako se nazivaju jajne ćelije koje se posle oplođenja nepotpuno dele? a) meroblastičke b) centroblastičke c) holoblastičke d) poliblastičke 18. Koja od navedenih ćelija ima diploidan broj hromozoma? a) spermatida b) sekundarna spermatocita c) primarna spermatacita d) polarno telo 16. Koji navod u vezi replikacije DNK kod eukariota NIJE TAČAN? a) Replikacija je uvek bidirekciona b) Svaki lanac roditeljske DNK služi kao matrica za sintezu novog lanca c) Nakon replikacije oba roditeljska lanca su u jednoj hromatidi.

d) Jednolančan je.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 21. b) veća je učestalost dominatnog alela. Koji od navoda vezanih za prepis RNK sa DNK NIJE TAČAN? a) Komplemantaran je nematričnom lancu DNK. gde se nalazi 3 puta više osoba sa dominantnim svojstvom nego sa recesivnim: a) veća je učestalost recesivnog alela. s tim da je U umesto T. karakterističan je za: a) komplementarnu aktivnost dominantnih alela dva gena b) komplementarnu aktivnost dva para recesivnih alela c) aditivnu poligeniju d) intermedijarno nasleđivanje 24. Nakon ukrštanja dva heterozigota genotipa AaBb.77 - . 23. b) Kopija je nematričnog lanca DNK. Iz braka muškarca. d) učestalost heterozigota je manja od učestalosti dominantnog homozigota. Kompaktna i sunđerasta masa su delovi: a) kosti b) kičmene moždine c) metanefrosa d) tela metazoa koji su evoluirali od sunđera . U populaciji u ravnoteži. čija je majka bila daltonista i žene čiji je otac daltonista. c) Komplemantaran je matričnom lancu DNK. U osnovne elemente biosfere NE SPADA: a) atmosfera b) litosfera c) hidrosfera d) hemisfera 26. očekuje se da: a) sva muška deca budu bolesna b) sva ženska deca budu bolesna c) sva ženska deca budu fenotipski normalni prenosioci gena za daltonizam d) 50% ženske dece bude bolesno 25. c) ista je učestalost dontinantnog i recesivnog alela. 22. odnos fenotipova od 15:1.

b) u razviću metazoa javljaju se stupnjevi slični današnjim protozoama. Šta od sledećeg NISU funkcije kože sisara? a) razmena gasova b) regulacija temperature c) izlučivanje znoja d) zaštita od infektivnih mikroorganizama 30. d) organizmi u svom individualnom razviću ukratko ponavljaju istorijski razvitak vrste kojoj pripadaju. 28. Koje ćelije kod čoveka nemaju jedro? a) polocite b) nervne ćelije c) zrela crvena krvna zrnca d) sve tvrdnje su tačne 2. Članak pantljičare je: a) proboscis b) strobila c) proglotis d) skoleks 29.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 27. c) metazoe su nastale od višejedrnih trepljara. Uloga granulisanog endoplazmatičnog retikuluma je u: a) sintezi lipida b) biosintezi proteina c) stvaranju vezikula d) sve tvrdnje su tačne . Na prelazu između tankog i debelog creva nalazi se: a) pravo crevo b) duodenum c) žučna kesa d) slepo crevo Test F 1.78 - . Po Hadžijevoj teoriji: a) različite metazoe imaju slične embrionalne stupnjeve.

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 3. Kako se naziva proces stvaranja ATP u toku ćelijskog disanja? a) fotosintetička fosforilacija b) hemosintetička fosforilacija c) nitrifikaciona fosforilacija d) oksidativna fosforilacija 6. leptoten b) 2. Koji je od navedenih podstadijuma profaze I jako produžen kod ženki sisara: a) 1. diploten 7. zigoten c) 3. Koja je od navedenih karakteristika oplođenja tačna: a) dešava se isključivo u ovarijumu ženke b) uvek prethodi razviću nove jedinke c) jajna ćelija svih kičmenjaka je sposobna za oplođenje na stadijumu metafaze I d) predstavlja prvu fazu u razviću većine organizama koji se polno razmnožavaju . pahiten d) 4.79 - . Glukoza ulazi u ćeliju: a) olakšanom difuzijom b) aktivnim transportom c) slobodnom difuzijom d) sve tvrdnje su tačne 5. Karakteristika žutog tela je da: a) stimuliše ovulaciju b) se obrazuje na mestu prsnutog folikula c) posredstvom svog hormona stimulativno deluje na centre u hipotalamusu d) nastaje pre ovulacije 8. Koji od navedenih virusa spada u DNK viruse: a) virus influence b) HIV c) poliovirus d) herpes simpleks virus 4.

Placenta kod koje su horionske resice (villi) raspoređene po celoj površini horiona je : a) kotiledonarna placenta b) zonalna placenta c) difuzna placenta d) decidualna placenta 12. Meroblastičke jajne ćelije su one jajne ćelije koje se brazdaju: a) potpuno b) nepotpuno c) radijalno d) simetrično 10.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 9. Jedan od navedenih pojmova se NE odnosi na blastulu: a) blastocel b) blastoderm c) blastoporus d) blastocist 11. Bilateralnu simetriju NEMAJU: a) larve bodljokožaca b) zglavkari c) kičmenjaci d) dupljari .80 - . Derivati endoderma su : a) znojne žlezde b) lojne žlezde c) jetra i pankreas d) genitalni kanali 13. Koštane ćelije se stvaraju u: a) kompaktnom delu kosti b) pokosnici c) sundjerastom delu kosti d) kostnoj srži 14.

Kolika je učestalost (p) alela A1 u populaciji koja je u ravnoteži.81 - . Parapodije predstavljaju: a) spojene segmente glavenog regiona prstenastih glista b) poslednji segment prstenastih glista c) organele za kretanje kod ameboidnih vrsta d) lokomotorne kožno-mišićne izraštaje telesnog zida prstenastih glista 17. ako znamo da u toj populaciji ima 2 puta više heterozigota A1A2 nego homozigota A1A1: a) 1 / 2 b) 1 / 4 c) 2 / 3 d) 3 / 4 . ako u organizam unese: a) oplođena jaja b) redije c) cerkarije d) adoleskarije 16. Lobanja je vezana za kičmenicu preko dva potiljačna gležnja kod: a) vodozemaca b) ptica c) gmizavaca d) svi odgovori su tačni 18. karakteristika je: a) nekih vodozemaca b) ptica c) gmizavaca d) nekih riba 19. smeštena u crevnom zidu ili jetri.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 15. Gušterača (pankreas). Čovek se može zaraziti velikim metiljom. Ulogu termičkog receptora imaju: a) Merkelove ćelije b) Herbstova telašca c) Rufinijeva telašca d) Majsnerova telašca 20.

formiraće: a) 16 tipova gameta b) 8 tipova gameta c) 4 tipa gameta d) 2 tipa gameta 23. Na kom hromozomu se nalaze vezani geni (geni koji determinišu korelativne ili vezane osobine) ? a) samo na X hromozomu b) samo na autozomima c) samo na akrocentričnim hromozomima d) na bilo kom hromozomu 24. Kada obolela majka (homozigot) uvek prenosi oboljenje svim svojim ćerkama.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 21. komplementarne matričnim lancima DNK naziva se: a) nukleaza b) DNK polimeraza I . U toku replikacije. jedinka genotipa AAbbCCDd. Dezoksiribonukleotidi se međusobno razlikuju u: a) šećeru i pirimidinskoj bazi b) fosfatnoj grupi i šećeru c) purinskoj ili pirimidinskoj bazi d) šećeru i purinskoj bazi 26. enzim koji sintetiše kratke segmente RNK. Koliko hromozoma bi se nalazilo u somatskoj ćeliji čoveka koja ima monozomiju jednog hromozoma i trizomiju drugog hromozoma ? a) 45 b) 46 c) 47 d) 48 25.82 - . nasleđivanje je: a) autozomno-recesivno b) holandrično c) dominantno preko X hromozoma d) recesivno preko X hromozoma 22. Kod tetrahibridnog nasledjivanja.

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 c) DNK polimeraza III d) primaza 27. Oblik interakcije dve vrste organizama u kome obe vrste imaju korist nazivamo: a) kompeticija b) amensalizam c) mutualizam d) komensalizam Test G 1. Analogije su evolutivni dokazi koji podrazumevaju : a) sličnost funkcija organa medju organizmima različitog porekla b) sličnost funkcija organa unutar populacija jedne vrste c) sličnost u načinu polaganja jaja d) sličnost u veličini i obliku tela 30. Aminokiseline nastaju: a) transkripcijom b) translacijom c) replikacijom d) nijedan od navedenih odgovora nije tačan 28. Glikolizom nastaje: a) oksalsirćetna kiselina b) ćilibarna kiselina c) pirogrožđana kiselina d) mlečna kiselina . Pod pojmom translacija podrazumeva se: a) proces vezivanja aminokiseline za informacionu RNK b) obrada RNK u funkcionalne molekule c) prevođenje informacije sadržane u iRNK u redosled aminokiselina u polipeptidnom lancu d) vezivanje tRNK za ribozome 29.83 - .

Koja od navedenih karakteristika sekundarnih spermatocita NIJE tačna: a) nastaju mejozom I b) haploidne su c) dele se mejotičkom deobom d) od jedne sekundarne spermatocite nastaju četiri spermatozoida 8.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 2. Hermafroditi su organizmi koji: a) se razmniožavaju iz neoplođenih jajnih ćelija b) obrazuju oba tipa polnih ćelija u istom telu c) imaju razdvojene polove d) obrazuju diploidne gamete 7. Koje od navedenih organela ima najznačajniju ulogu u žlezdanim ćelijama? a) lizozomi b) mitohondrije c) Goldžijev kompleks d) hloroplasti 6. DNK virus ugrađen u DNK domaćina predstavlja: a) profag b) virion c) adsorpciju d) tropizam 3. U prokariote spadaju: a) svi jednoćelijski organizmi b) angiospermae c) bakterijske i modrozelene alge d) virusi i bakterije 5.84 - . U citoplazmi bakterijske ćelije nalazi se: a) nukleozom b) nukleoid c) nukleolus d) nukleus 4. Koja od navedenih karakteristika oploženja NIJE tačna: a) obezbeđuju genetičku raznovrsnost potomstva b) uspostavlja se diploidan broj hromozoma zigota .

Epidermis obrazuje: a) nervni sistem b) očno sočivo i rožnjaču c) pankreas d) krvni sistem 13. Koja od navedenih karakteristika endoderma NIJE tačna: a) unutrašnji je sloj u gastruli b) učestvuje u diferencijaciji crevnog epitela c) invaginacijom formira nervnu cev d) nema ulogu u nastanku notohorde 11.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 c) započinju morfološke i fiziološke promene u zigotu d) muški i ženski pronukleusi se direktno spajaju posle završene prve mejotičke deobe 9. Sagitalna ravan deli bilateralno simetrične životinje na: a) levu i desnu polovinu b) prednji i zadnji deo . susreću se kod: a) vodozemaca b) insekata c) amfioksusa d) svih beskičmenjaka 10. Međućelijska supstanca vezivnog tkiva moža biti: a) tečna b) elastična c) čvrsta d) svi odgovori su tačni 14. kao poseban tip nepotpunog brazdanja. Epiteliohorijalna placenta se nalazi kod: a) čoveka b) bubojeda c) svih torbara i kopitara d) zveri 12.85 - . Površinsko brazdanje jajnih ćelija.

Otoliti su izgrađeni od kristala: a) kalcijum karbonata b) silicijum dioksida c) silicijum karbonata d) magnezijum karbonata 20.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 c) leđnu i trbušnu stranu d) ni jedan odgovor nije tačan 15. Šta od navedenog NE pripada osovinskom skeletu a) skelet glave b) kičmenica c) rebra i grudna kost d) skelet udova 18. a) 3:4:1 b) 9:6. Podela tela na segmente postoji kod: a) hordata b) zglavkara c) prstenastih glista d) svi odgovori su tačni 17.1 .86 - . prisutne su kod: a) rakova b) larvi i vodenih insekata c) riba d) svi odgovori su tačni 19. kao organi za disanje. Filaria bancrofti kod čoveka parazitira u: a) u tankom crevu b) limfnim sudovima c) krvnim kapilarima d) žučnim kanalima 16. Pri dihibridnom ukrštanju (dominantno-recesivni odnos alela) jedinke genotipa AaBb i jedinke genotipa aaBb dobiće se odnos fenotipova. Škrge.

Oba roditelja su obolela i imaju zdravo dete. Ovo je moguće samo ukoliko su oboleli od: a) galaktozemije b) daltonizma c) alkaptonurije d) brahidaktilije 22.1:3:1 d) 3:2:1 21. Ukoliko jedan gen ima 12 različitih alela. Ako je u jednom molekulu DNK od 4000 baznih parova prisutno 10% citozina. koliki je u tom molekulu broj timina: a) 6400 b) 3200 c) 1600 d) 800 . Filadelfija hromozom je prisutna kod bolesnika sa: a) mijeloidnom leukemijom b) sindromom mačijeg plača c) hemofilijom d) amaurotičnom idiotijom 25. koliko je najviše alela tog gena prisutno u jednoj somatskoj ćeliji a koliko u jednom gametu čoveka? a) u smoatskoj ćeliji je prisutno 12 alela a u gametu 6 b) u smoatskoj ćeliji je prisutno 4 alela a u gametu 2 c) u smoatskoj ćeliji je prisutno 2 alela a u gametu 1 d) u smoatskoj ćeliji je prisutno 1 alela a u gametu 0 23.87 - . Kolika je verovatnoća da muškarac koji je A (heterozigot) i Rh pozitivne (heterozigot) krvne grupe i žena jiha he AB i Rh negativne krvne grupe dobiju dete koje je A i Rh pozitivne krvne grupe? a) 1/8 b) 2/8 c) 3/8 d) 4/8 24.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 c) 3.

Koji od navedenih tripleta nukleotida NE MOŽE da bude antikodon? a) ACC b) UUU c) UAA d) AUC 28. Homologi organi su: a) organi koji imaju istu funkciju i poreklo b) organi koji imaju istu gražu i funkciju c) organi koji imaju istu funkciju d) organi koji imaju zajedničko poreklo . Enzimi koji se stvaraju u ćeliji samo u prisustvu odgovarajućeg supstrata na koji deluju nazivaju se: a) adaptivni b) konstitutivni c) strukturni d) regulatorni 27.88 - . Letalne doze zračenja: a) uzrokuje sterilitet ozračenih jedinki b) dovode do pojave raka ozračenih jedinki c) izazivaju promene koje će se ispoljiti u potomstvu ozračenih osoba 30. Enzim DNK polimeraza I (DNK-Poly I) prilikom replikacije: a) povezuje pojedine delove polimerizovanih lanaca b) sintetiše kratki segment RNK na početku novog lanca c) odstranjuje kratki segment Rnk koji je izgražen na mestu gde je otpočela sinteza novog lanca d) dodaje dezoksiribonukleotide na RNK segment koji je napravila primaza 29.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 26.

Koja od navedenih karakteristika lizozoma NIJE tačna: a) ograničeni su membranom lipoproteinske prirode b) na spoljašnjoj membrani nose ribozome c) sadrže veliki broj enzima d) imaju veliki značaj u metabolizmu ćelije 4. Koji su od navedenih organizama autotrofi: a) gljive b) većina mikroorganizama c) alge d) svi odgovori su tačni 6. a sadrži još i lipide i proteine b) sve prokariotske ćelije imaju ćelijski zid c) reguliše propustljivost materija iz okolne sredine d) obezbeđuje potporu ćeliji 3. Koja od navededenih karakteristika interferona NIJE tačna: a) proteinske je prirode b) ima sposobnost da inaktiviše viruse c) specifičan je za određeni virus d) efikasan je samo u onoj vrsti ćelija koja ga je proizvela 5.89 - . Koja od navedenih karakteristika ćelijskog zida prokariotske ćelije nije tačna: a) izgrađen je od polisaharida.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Test H 1. Proteini kao aktivne supstance mogu da budu: a) hormoni b) toksini c) antitela d) svi odgovori su tačni 2. Koji je od navedenih iskaza o mejozi tačan? a) u leptotenu se sparuju homologi hromozomi b) u zigotenu počinje krosing-over c) u dijakinezisu nestaje jedarce d) u anafazi I rastavljaju se sestrinske hromatide hromozoma .

Koje od navedenih ćelija tokom oogeneze mogu ostati u diplotenu i nekoliko decenija? a) oogonije b) primarne oocite c) sekundarne oocite d) zrele jajne ćelije 9.90 - .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 7. Označiti tačan iskaz: a) do redukcije broja hromozoma dolazi pri formiranju spermatida od sekundarnih spermatocita b) spermatogonije se dele mitozom c) mejozom I od primarne spermatocite nastaju dve diploidne sekundarne spermatocite d) muški i ženski gameti čoveka imaju različit broj hromozoma 8. Amnion je izgrađen od: a) ekstraembrionalnog endoderma na unutrašnjoj strani i ekstraembrionalnog mezoderma na spoljašnjoj strani b) ekstraembrionalnog ektoderma na unutrašnjoj strani i ekstraembrionalnog mezoderma na spoljašnjoj strani c) ekstraembrionalnog mezoderma na unutrašnjoj strani i ekstraembrionalnog ektoderma na spoljašnjoj strani d) ekstraembrionalnog mezoderma na unutrašnjoj strani i ekstraembrionalnog endoderma na spoljašnjoj strani . Označi NETAČAN odgovor: a) estrogen se stvara isključivo posle ovulacije b) estrogen stvaraju folikularne ćelije c) estrogen nastaje u žutom telu d) estrogen deluje na matericu i na hipotalamus 10. Primitivna traka postoji kod: a) vodozemaca i gmizavaca b) ptica i sisara c) amfioksusa d) morskog ježa 11.

Ćelije koje razaraju koštanu masu nazivaju se: a) osteociti b) osteoblasti c) osteoklasti d) osteoliti 14. Sferični tip simetrije imaju: a) bodljokošci b) mekušci c) amebe d) radiolarije 15.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 12. Rožne krljušti na nogama ptica pripadaju: a) kožnom skeletu b) osovinskom skeletu c) skeletu zadnjih ekstremiteta d) ni jedan odgovor nije tačan 17. ali se embrion ishranjuje supstancama iz jajeta b) da se celokupno razviće embriona odigrava tek posle polaganja jaja c) da se veza majke i embriona uspostavlja posredstvom placente d) da hranljive supstance dospevaju u embrion direktno iz organizma majke 13.91 - . Okružite tačnu tvrdnju: a) iz leđnih rogova sive mase kičmene moždine polaze senzitivna nervna vlakna b) iz trbušnih rogova sive mase kičmene moždine polaze senzitivna nervna vlakna c) čovek ima 30 pari spinalnih (moždanskih) nerava d) iz mozga kod čoveka polazi 10 pari nerava . Zaokružite tačnu tvrdnju: a) metilji pripadaju trepeljastim pljosnatim glistama b) krvni sistem metilja je otvorenog tipa c) metilji poseduju dobro razvijena taktilna čula i hemoreceptore d) crevni sistem metilja je potpuno redukovan 16. Za oviparitet je karkateristično: a) da se jaja zadržavaju u telu majke.

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 18. Na koji tip draži su osetljivi bočni organi nižih vodenih kičmenjaka? a) termičke b) svetlosne c) hemijske d) mehaničke 20. a) nukleaze seku fosfodiestrske veze polinukleotidnih lanaca b) ligaze odstranjuju deoksiribonukleotide c) DNK plimeraze započinju sintezu novog lanca pri replikaciji d) RNK polimeraza završava replikaciju DNK 22. Zaokruži tačnu tvrdnju.92 - . Kod različitih bioloških vrsta genetički kod je: a) različit b) specifičan za vrstu c) univerzalan d) promenljiv 23. Skeletni deo DNK lanca sastoji se od: a) dezoksiriboze i azotne baze b) azotne baze i fosforne kiseline c) dezoksiriboze i fosforne kiseline d) azotnih baza 21. U laktoznom operonu protein produkt regulatornog gena vezuje se za: a) promotor b) operator c) strukturne gene d) produkte strukturnih gena . Koji tip zuba kod sisara ima oblik dleta? a) prednji kutnjaci b) očnjaci c) zadnji kutnjaci d) sekutići 19.

21 d) 0. Koliko se fenotipova dobija pri trihibridnom ukrštanju dva heterozigota genotipa AaBbCc? a) 27 b) 10 c) 64 d) 8 26. Razmena delova nehomogoih hromozoma je: a) duplikacija b) translokacija c) delecija d) inverzija 29. Kod čoveka se autozomno-dominantno nasleđuje: a) inteligencija b) hemofilija c) amaurotična idiotija d) astigmatizam 27.16 28. nasleđivanje je: a) poligeno b) dominantno-recesivno c) korelativno d) kodominantno 25. Biohore su: a) slične životne zajednice b) slični tipovi životnih staništa c) grupe životinja u ekološkoj niši d) faktori koji menjaju genetičku strukturu populacije (faktori evolucije) .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 24.7.93 - . Ako je populacija u ravnoteži i učestalost dominantnog alela A 0.42 c) 0.3 b) 0. Ukoliko se u fenotipu heterozigota u potpunosti izražavaju oba alela jednog gena. učestalost heterozigota je: a) 0.

adenin. guanin. citozin. c) Svi hromozomi imaju sekundarno suženje. b) U telofazi mitoze svaki hromozom ima dve hromatide. guanin. 4. Zaokružite tačnu rečenicu: a) Na kraju mitoze nastaju dve ćelije sa haploidnim brojem hromozoma.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 30. timin 2.94 - . citozin. guanin b) uracil. guanin d) uracil. timin c) citozin. uracil. a u heterozigotnim kombinacijama favorizovani b) genski aleli na nekom od stupnjeva razvića favorizovani c) genski aleli kod jednog pola favorizovani d) pojedini genski aleli eliminisani u jednom godišnjem dobu Test I 1. timin. adenin. Unutrašnja membrana mitohondrija ima nabore koji se nazivaju: a) kriste b) lamele tilakoida c) stroma d) matriks 5. Zaokružite tačnu rečenicu: a) Nukleolus ima svoju membranu. U sastav DNK ulaze azotne baze: a) adenin. U sastav ćelijske membrane od lipida mogu da ulaze: a) fosfolipidi b) holesterol c) steroidi d) sve navedeno 3. d) Broj hromozoma u polnim ćelijama je diploidan (2n). . „Heterotični balans“ je način delovanja balansne (ravnotežne) selekcije kada su: a) genski aleli u homozigotnom stanju eliminisani. b) Broj hromozoma je karakterističan i stalan za vrstu.

Neposredno ispod ćelijske membrane jajne ćelije nalazi se: a) fertilizaciona kupa b) polarno telo c) sloj kortikalnih granula d) sloj folikularnih ćelija 8. Jedini organ kod čoveka koji ima pravu regenerativnu sposobnost je: a) pankreas b) placenta c) jetra d) štitna žlezda 11.95 - . 6. Fertilizacioni omotač se u embriogenezi ljudi zadržava do: a) početka brazdanja b) stadijuma blastocista c) kraja gastrulacije d) kraja organogeneze 9. c) DNK virusa je uvek jednolančana.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 c) Citokineza počinje tokom metafaze mitoze. Placenta čoveka je: a) horiovitelusna i zonalna b) horioalantoisna i diskoidalna c) horiovitelusna i diskoidalna d) horiovitelusna i kotiledonarna . b) Veličina virusa je oko 300 mikrometara. Brazdanje zigota zavisi od: a) genetičkih informacija koje nosi jajna ćelija b) količine žumanceta u jajnoj ćeliji c) rasporeda žumanceta u jajnoj ćeliji d) svi odgovori su tačni 10. d) Jedarce nestaje u profazi mitoze. 7. d) Virion je zrela ekstracelularna virusna čestica. Zaokružite tačnu rečenicu: a) Virusi mogu da se repliciraju van živog organizma.

Višećelijske kožne žlezde su prisutne: a) kod svih hordata b) samo kod sisara c) kod kopnenih kičmenjaka d) kod svih kičmenjaka 16. Osnovna strukturna i funkcionalna jedinica bubrega kičmenjaka je: a) bubrežna čaura b) bubrežno telašce c) nefron d) nefridija .96 - . Morfogeni su: a) strukturni geni odgovorni za diferencijaciju morfoloških osobina b) geni koji kontrolišu proces starenja c) signalni molekuli koji indukuju diferencijaciju organa d) supstance koje smanjuju štetne efekte brojnih agenasa 13. U koje od navedenih tkiva NE zalaze krvni sudovi? a) mišićno b) rastresito vezivno c) koštano d) epitelsko 14. Cefalizacija predstavlja: a) formiranje glavenog regiona b) formiranje celoma c) formiranje primarne telesne duplje d) formiranje telesne duplje ispunjene tečnošću 15. Šta od navedenog NE pripada prednjem delu crevnog kanala kopnenih kičmenjaka? a) jednjak b) dvanaestopalačno crevo c) želudac d) ždrelo 17.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 12.

U procesu transkripcije enzim RNK polimeraza: a) u regionu promotora sa regulatornim proteinima formira početni transkripcioni kompleks b) dodaje nove nukleotide na 5’-kraj rastućeg lanca RNK c) se kreće duž oba lanca DNK istovremeno d) nijedan odgovor nije tačan 22.97 - . Kodon AUG je: a) stop-signal b) kodon za aminokiselinu metionin i ujedno startni kodon c) kodon za aminokiselinu triptofan d) nijedan odgovor nije tačan 23. U dvolančanoj zavojnici molekula DNK baze adenin (A) i guanin (G) su povezane: a) sa jednom vodoničnom vezom b) sa dve vodonične veze c) sa tri vodonične veze d) nijedan odgovor nije tačan 20.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 18. Koja od navedenih grupa kičmenjaka pripada anamniotima? a) vodozemci b) kopneni sisari c) vodeni sisari d) gmizavci 19. Kod čoveka Y hromozom u odnosu na X hromozom: a) je znatno veći b) sadrži veći broj gena c) pokazuje samo male sličnosti u redosledu nukleotida d) nijedan od navedenih odgovora nije tačan . Albumin u jajetu ima ulogu: a) kontraktilnog proteina b) enzima c) transportnog proteina d) rezervoara aminokiselina kao hranljivih sastojaka za embrion 21.

98 - . Najprecizniji podaci o veličini genetičke varijabilnosti dobijaju se: a) analizom rodoslovnog stabla b) metodom sekvenciranja DNK c) analizom kariotipa d) svim navedenim metodama 25. Žena prenosilac daltonizma i muškarac čiji je otac bio daltonista stupaju u brak. naziva se: a) stabilizaciona b) simpatrička c) direkciona d) disruptivna . Osoba koja ima jedno Barovo telo je: a) muška osoba sa Daunovim sindromom b) osoba sa Tarnerovim sindromom c) muška osoba sa Patau sindromom d) osoba sa Klinefelterovom sindromom 27. Selekcija. a protiv onih sa ekstremnim. koja deluje u korist jedinki sa srednjim vrednostima osobina. U osnovi glavnih simptoma bolesti skorbut leži: a) nepravilna struktura kolagenskih vlakana b) nepravilna struktura hemoglobina c) nepravilna struktura keratina d) nijedan odgovor nije tačan 29.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 24. Koja se od navedenih metoda koristi za ispitivanje naslednih svojstava u velikim grupama ljudi: a) genealoška b) citogenetička c) populaciono-statistička d) metoda blizanaca 26. Kolika je verovatnoća da će njihovo muško dete biti daltonista? a) 25% b) 50% c) 75% d) 0% 28.

Medicinski fakultet Niš

Informator 2010

30. Gljive se po načinu ishrane nazivaju: a) reducenti b) producenti c) predatori d) autotrofni organizmi Test J 1. Koji od navedenih elemenata NEMA značajniju ulogu u formiranju hlorofila? a) sumpor b) gvožđe c) magnezijum d) kalijum 2. Prokariotsku ćeliju karakteriše prisustvo: a) ribosoma b) nukleolusa c) nukleoplazme d) sve tvrdnje su tačne 3. Propustljivost ćelijske membrane zavisi od: a) temperature b) zračenja c) teških metala d) svi odgovori su tačni 4. Koju od navedenih organela karakteriše dupla membrana? a) jedro b) lizozome c) Goldžijev aparat d) peroksisome 5. Kod bakterija nasledna osnova je: a) DNK b) RNK c) DNK i RNK d) svi odgovori su tačni

- 99 -

Medicinski fakultet Niš

Informator 2010

6. Krajnji produkt disanja tj. razgradnje organskih jedinjenja u prisustvu kiseonika je: a) CO2, H2O i ATP b) fosfogliceraldehid c) pirogrožđana kiselina d) dihidroksiaceton 7. Koja je od navedenih karakteristika profaze mitoze tačna: a) broj hromozoma se redukuje na pola b) homologi hromozomi sinapsiraju c) svaki hromozom se sastoji od po dve hromatide d) svi odgovori su tačni 8. Transformacija spermatozoida, koja se odvija prilikom njihovog prolaska kroz kanaliće epididimisa, obuhvata: a) završno kondenzovanje DNK b) promenu oblika ćelije c) odbacivanje ostataka citoplazme d) svi odgovori su tačni 9. Znatno veća veličina jajne ćelije u odnosu na polarno telašce u procesu oogeneze nastaje usled: a) umnožavanja folikularnih ćelija b) rasta folikularnih ćelija c) dve nejednake mejotičke deobe d) svi odgovori su tačni 10. Period obrazovanja žumanceta-vitelogenezu jajne ćelije karakteriše: a) intenzivan rast jajne ćelije b) kvalitativna promena citoplazme c) uvećanje količine citoplazme d) svi odgvori su tačni 11. U toku gastrulacije širenje i pokreti mezodermalnih ćelija su prouzrokovani kod sisara: a) prilivom novih ćelija iz ektoderma u unutrašnjost embriona b) stalnom deobom ćelija u unutrašnjosti embriona

- 100 -

Medicinski fakultet Niš

Informator 2010

c) rastenjem ćelija u unutrašnjosti embriona d) svi odgovori su tačni 12. Osnovna karakteristika ishodnih ćelija je: a) pojavljuju se kod embriona b) njihovom diferencijacijom može nastati nekoliko srodnih tipova ćelija c) u mnogim tkivima postoje tokom celog života d) svi odgovori su tačni 13. Amnion se sastoji od: a) endoderma b) endoderma i mezoderma c) ektoderma i mezoderma d) ektoderma 14. Šta od navedenog NE ulazi u sastav međućelijske supstance koštanog tkiva? a) soli magnezijuma b) soli kalcijuma c) elastični fibrili d) kolageni fibrili 15. Znojne žlezde su prisutne kod: a) kita b) psa c) guštera d) žabe 16. Najsloženiji građeni želudac postoji kod: a) čoveka b) ptica c) gmizavaca d) preživara 17. Zaokružite tačnu tvrdnju: a) epifiza stimuliše polne žlezde i pojavu sekundarnih polnih karakteristika b) endokrini sistem postoji samo kod sisara c) hipofiza se sastoji iz dva režnja

- 101 -

Medicinski fakultet Niš

Informator 2010

18. Koja slušna koščica vodi poreklo od artikularne kosti? a) čekić b) nakovanj c) uzengija d) kolumela 19. Koliko ćemo različitih genotipova dobiti u F2 generaciji kod monohibridnog ukrštanja: a) 1 b) 2 c) 3 d) 4 20. Nakon ukrštanja dva heterozigota genotipa AaBb, odnos fenotipova od 9:7 karakterističan je za: a) aditivnu poligeniju b) intermedijarno nasleđivanje c) komplementarnu aktivnost dominantnih alela dva gena d) komplementarnu aktivnost dva para recesivnih alela 21. Mongoloidan izgled očiju je karakterističan za: a) Klinefelterov sindrom b) Daunov sindrom c) Tarnerov sindrom d) sve navedene sindrome 22. U našoj zemlji po zakonu je dozvoljen brak srodnika: a) drugog stepena srodstva b) trećeg stepena srodstva c) šestog stepena srodstva d) ni jedan odgovor nije tačan 23. Koja od navedenih bolesti se autozomno recesivno nasleđuje: a) familijarna hiperholesterolemija b) fenilketonurija c) ahondroplazija d) polidaktilija

- 102 -

Medicinski fakultet Niš

Informator 2010

24. Ako je u populaciji koja je u ravnoteži 1% ljudi albino, koliki je u toj populaciji procenat zdravih prenosilaca (2pq) ovog oboljenja: a) 99% b) 9,9% c) 36% d) 18% 25. Prema modelu Votsona i Krika molekul DNK se sastoji od dva komplementarna polinukleotidna lanca koji su međusobno povezani: a) disulfidnim vezama b) peptidnim vezama c) vodoničnim vezama d) fosfodiestarskim vezama 26. Koja od navedenih tvrdnji vezanih za replikaciju molekula DNK je TAČNA? a) Prilikom replikacije sinteza polinukleotida se ostvaruje na jednom lancu u smeru odvijanja molekula DNK, a na drugom lancu u suprotnom smeru. b) Kod bakterija postoji više mesta u molekulu DNK sa kojih može da započne replikacija. c) Prilikom procesa replikacije greške su vrlo česte, tako da se na svakih 10 nukleotida nailazi na jedan koji je pogrešno vezan d) Replikacija DNK se kod eukariota odvija u toku mitotičke deobe 27. Ako se uzme u obzir da postoje tri besmislena kodona, onda je broj funkcionalnih odnosno smislenih kodona: a) 20 b) 61 c) 64 d) 4 28. Ako se zajedno stave lanci DNK različitih vrsta organizama: a) oni nikada neće moći da hibridizuju b) oni će uvek potpuno da hibridizuju c) oni će da hibridizuju u različitom stepenu, zavisno od filogenetske srodnosti organizama d) stepen njihove hibridizacije zavisiće od životnog doba tj. starosti organizama

- 103 -

Medicinski fakultet Niš

Informator 2010

29. Prvi tragovi životinja (sunđeri, dupljari i neki crvi) nađeni su u slojevima starim: a) manje od 550 miliona godina b) više od 800 miliona godina c) oko 250 miliona godina d) oko 140 miliona godina 30. Produkcija novih članova populacije koji se putem razmnožavanja pridodaju već postojećim je: a) natalitet b) abundancija c) migracija d) mortalitet Test K 1. U molekulu DNK: a) adenin je purinska baza koja se sparuje sa citozinom b) guanin je purinska baza koja se sparuje sa citozinom c) adenin je pirimidinska baza koja se sparuje sa timinom d) timin je pirimidinska baza koja se sparuje sa citozinom 2. Tilakoidni sistem membrana se nalazi u: a) mitohondrijama b) hloroplastima c) lizozomima d) Goldži aparatu 3. Zaokružite NETAČNU rečenicu: a) Jedrov ovoj ima spoljašnju i unutrašnju membranu. b) U oblasti jedarceta prepisuju se rRNK. c) Uz nukleusni ovoj je smešten zgusnut, tamniji hromatin, euhromatin. d) U nukleoplazmi je nasledni matrijal. 4. Tokom metafaze mitoze: a) formiraju se dve ćerke ćelije sa 2n hromozoma b) hromozomi se postavljaju u ekvatorsku ravan c) hromatide svakog hromozoma se razdvajaju d) dolazi do citokineze
- 104 -

Koja od navedenih ćelija ima haploidni (n) broj hromozoma: a) sekundarna oocita b) prvo polarno telo c) drugo polarno telo d) svi odgovori su tačni 9. Proteinski molekuli su neophodni za proces: a) proste difuzije b) osmoze c) aktivnog transporta d) pinocitoze 7. Koji način ishrane se sreće kod bakterija: a) hemoautotrofni b) fotoautotrofni c) heterotrofni d) svi navedeni 6. U gastrulaciji. kada deljenjem blastomera jedan sloj obrasta preko drugog. U kojoj se od navedenih faza mejoze dešava razmena genetičkog materijala između homologih hromozoma: a) profaza I b) profaza II c) anafaza I d) metafaza II 8.105 - . to je: a) involucija b) ingresija c) delaminacija d) epibolija .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 5. Kapacitacija je proces: a) prepoznavanja gameta iste vrste organizama b) zadobijanja sposobnosti spermatozoida za oplođenje c) razlaganja primarnih opni jajne ćelije d) sprečavanja prodora većeg broja spermatozoida u jajnu ćeliju 10.

Koji se od navedenih organa za izlučivanje otvara u telesnu duplju: a) metanefridije b) Malpigijeve cevčice c) protonefridije d) ni jedan od navedenih organa 15. Šta od navedenog NE pripada perifernom nervnom sistemu: a) moždinski nervi b) kičmena moždina c) parasimpatički sistem d) simpatički sistem 16. Relativno malu respiratornu površinu pluća imaju: a) gmizavci b) ptice c) vodeni sisari d) vodozemci .106 - . Kojom indukcijom se formira nervna cev: a) jednosmernom b) dvosmernom c) tercijernom d) sekundarnom 12. Šta od navedenog NE ulazi u sastav vezivnog tkiva: a) kolagena vlakna b) miofibrili c) soli kalcijuma i magnezijuma d) elastična vlakna 14.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 11. Uzroci procesa starenja mogu da budu: a) mutacije DNK molekula b) skraćivanja krajeva hromozoma c) nusprodukti ćelijskog metabolizma d) svi odgovori su tačni 13.

Koji od navedenih procesa obezbedjuje prenos genetičke informacije kroz generacije ćelija. b) Veza između urinarnog i polnog sistema kod mužjaka kičmenjaka postoji samo na nivou kloake. Zaokružite tačnu rečenicu: a) Razmnožavanje bez učešća jedinki muškog pola iste vrste. Dva polinukleotidna lanca koji čine molekul DNK: a) su uvijeni u dvolančanu zavojnicu b) se prostiru antiparalelno. Zaokružiti tačnu rečenicu: a) Primarna struktura proteina je u potpunosti odredjena genima. c) Veza između urinarnog i polnog sistema ženki kičmenjaka postoji na nivou izvodnih kanala. d) Hermafroditizam je česta pojava kod kičmenjaka.107 - . b) Proteini imaju karakterističnu prostornu strukturu od koje zavisi njihova funkcija u ćeliji. 18.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 17. c) U nekim slučajevima promena samo jedne aminokiseline u proteinu može da dovede do gubitka njegove biološke aktivnosti. 21. karakteristika je samo malog broja kičmenjaka. d) Svi navodi su tačni. što znači da se naspram 5’ kraja jednog nalazi 3’ kraj drugog lanca c) su povezana vodoničnim vezama izmedju naspramnih baza d) svi navodi su tačni 20. Koju vrstu draži primaju taktilni organi: a) mehaničke draži b) termičke draži c) svetlosne draži d) hemijske draži 19. čime posle deobe ćerke ćelije dobijaju identičan skup naslednih informacija kao majka ćelija: a) replikacija b) transkripcija c) translacija d) rekombinacija .

u RNK ugrađuje uracil c) glavnu katalitičku ulogu imaju enzimi RNK polimeraze d) se formira više „transkripcionih mehurova“ koji se međusobno spajaju 23. Hromozomi eukariota: a) su kružnog oblika b) se najbolje vide u ćeliji van deobe c) se razlikuju po veličini.04 c) 0 d) 1 26. Verovatnoća da će njihovo dete naslediti isti tip poremećaja kao i heterozigotni roditelj iznosi: a) 25% b) 50% . U procesu transkripcije: a) se prepisuju oba lanca DNK istovremeno b) se naspram guanina koji se nalazi u DNK lancu . ABO sistem krvnih grupa kod ljudi je pod kontrolom: a) jednog gena koji ima tri alela b) jednog gena koji ima dva alela c) jednog gena koji ima nekoliko desetina alela d) većeg broja gena koji imaju po jedan alel 24.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 22. obliku i položaju centromere d) se u somatskim ćelijama javljaju u haploidnom (n) broju 25.8 onda je učestalost recesivnog alela (a): a) 0. sklopila je brak sa fenotipski normalnim homozigotom (aa).matrici. Kod čoveka se autozomno recesivno nasleđuje: a) albinizam b) daltonizam c) polidaktilija d) šećerna bolest 27. Ako je u jednoj populaciji učestalost dominatnog alela (A) p=0. Osoba sa dominatnim poremećajem koja je genotipski heterozigot (Aa).108 - .2 b) 0.

Dendriti su nastavci koji: a) dovode informaciju do tela neurona b) odvode informaciju od tela neurona c) dovode informaciju do organa koji će reagovati d) nijedan odgovor nije tačan 2. Traheje su organi za: a) varenje b) disanje c) izlučivanje d) primanje termičkih draži . XXY ima: a) Daunov sindrom b) Tarnerov sindrom c) Klinefelterov sindrom d) sindrom mačjeg plača 29.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 c) 75% d) 100% 28. Osoba sa kariotipom 47. Kom tipu ekoloških faktora pripada svetlost: a) klimatskim b) edafskim c) orografskim d) biotičkim Test L 1.109 - . Koji je evolucioni mehanizam najviše izražen u malim populacijama: a) genetički drift b) prirodna selekcija c) mutacije d) protok gena 30.

Beta-ploča predstavlja vid: a) primarne strukture proteina b) sekundarne strukture proteina c) tercijarne strukture proteina d) kvaternarne strukture proteina . Mozak svih izumrlih i današnjih grupa kičmenjaka u osnovi je: a) trodelan b) petodelan c) dvodelan d) četvorodelan 4. U jedru eukariotskih ćelija za molekule DNK su čvrsto vezani proteini. Plućni organi su prisutni: a) kod svih hordata b) samo kod sisara c) kod malog broja grupa riba i kopnenih kičmenjaka d) kod svih kičmenjaka 5. Mokraćna bešika je prisutna: a) kod svih kičmenjaka b) kod svih hordata c) samo kod sisara d) kod većine grupa kopnenih kičmenjaka 6.110 - . Spoljašnje uho u obliku hrskavičave ušne školjke je prisutno: a) kod svih kičmenjaka b) samo kod suvozemnih kičmenjaka c) kod svih hordata d) samo kod sisara 7.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 3. i oni učestvuju u održavanju: a) primarne strukture DNK b) sekundarne strukture DNK c) tercijarne strukture DNK d) nijedan odgovor nije tačan 8.

U genomu čoveka najveći gen je: a) gen za mišićni protein distrofin b) gen za hemoglobin c) gen za aktin d) gen za kolagen 10. Ako uporedo pratimo nasleđivanje tri osobine od kojih svaku kontroliše po jedan gen (trihibridno nasleđivanje). Kada se ukrste dve biljke graška iz F1 generacije. Pri nastanku gameta. broj različitih fenotipova u F2 generaciji iznosi: a) dva b) četiri c) osam d) šesnaest 13. 23 para hromozoma čoveka se mogu kombinovati na: a) 223 načina b) 246 načina c) 232 načina d) 462 načina 14. koje imaju okruglo i žuto seme (genotip AaBb). Zaokružiti tačnu rečenicu: a) Selekcija spontano eliminiše oko 98% plodova sa Tarnerovim sindromom već u prvom tromesečju trudnoće. Enzimi koji prepoznaju određene kratke nizove nukleotida u DNK i presecaju oba lanca DNK na tačno određenom mestu nazivaju se: a) DNK polimeraze b) RNK polimeraze c) restrikcioni enzimi d) fosforilaze 11. u F2 generaciji se dobija fenotipski odnos: a) 3:1 b) 1:1 c) 9:3:3:1 d) 1:2:1 12.111 - . .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 9.

d) Svi navodi su tačni.64 c) 0. Ćelijski zid obavija ćelije: a) biljaka i ljudi b) životinja c) ljudi i bakterija d) biljaka .32 d) 0.04 17. genotipa aa.112 - . bio je: a) DNK b) RNK c) peptid d) protein 18.2 b) 0. c) Tarnerov sindrom može biti prouzrokovan i strukturnim aberacijama polnih hromozoma. Tri najveća para hromozoma u kariotipu čoveka se nalaze u: a) A grupi hromozoma b) C grupi hromozoma c) E grupi hromozoma d) G grupi hromozoma 16. U populaciji u ravnoteži učestalost recesivnog alela a iznosi 0. U toj populaciji učestalost osoba koje su recesivni homozigoti.2.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 b) Kod osoba sa Tarnerovim sindromom ovarijumi su nerazvijeni i one su neplodne. 15. koji je imao ulogu enzima i supstrata kao i sposobnost da se udvaja i nosi informaciju. Kom tipu ekoloških faktora pripadaju karakteristike reljefa? a) klimatskim b) edafskim c) orografskim d) biotičkim 19. je: a) 0. Prvi molekul tokom evolucije.

Krajem profaze mitoze u oblasti primarnog suženja hromozoma uočava se prisustvo: a) kinetohora b) euhromatina c) jedarca d) centriola 24. U mejozi. hromozom se sastoji od jedne hromatide u: a) telofazi I b) telofazi II c) profazi I d) metafazi II . b) U najvećem broju slučajeva bakterije se razmnožavaju fisionom deobom. c) Bakterije mogu biti fotoautotrofi i hemoautotrofi. Zaokružite tačnu rečenicu : a) Grupa bakterija koje redukuju molekulski azot iz vazduha i ugrađuju ga u svoje proteine i nukleinske kiseline naziva se azotofiksatori.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 20.113 - . d) Citokineza podrazumeva raspodelu citoplazme ćelije . U ćelijama prokariota i eukariota nalazi se: a) mitohondrija b) centriol c) ribozom d) jedro 21. c) U anafazi mitoze hromozomi se postavljaju u ekvatorsku ravan. 25. d) Sve rečenice su tačne. Zaokružite tačnu rečenicu: a) Tokom profaze mitoze sestrinske hromatide se razilaze na suprotne polove ćelije b) Na kraju metafaze mitoze nastupa citokineza.majke novonastalim ćelijama 23. Za ribozome je karakteristično da: a) se sastoje iz dve podjedinice b) nisu obavijeni membranom c) omogućuju sintezu proteina d) sve navedeno je tačno 22.

Koja je od navedenih odlika mužjaka tačna: a) rađaju se sa stem ćelijama u gonadama b) čitavog života imaju stem ćelije u gonadama c) započinju mejozu u polnoj zrelosti d) svi odgovori su tačni 28. ćelije koje sintetišu hemoglobin diferenciraju se: a) u sve tipove krvnih ćelija b) samo u crvena krvna zrnca c) samo u bela krvna zrnca d) samo u ćelije epitela pluća 30. Bespolnim razmnožavanjem nastaju jedinke koje su u odnosu na svoje roditelje: a) različite samo genotipski b) identične samo fenotipski c) različite genotipski i fenotipski d) nijedan odgovor nije tačan 27. U procesu diferencijacije ćelija. Kod jajne ćelije ptica brazda se: a) samo animalni pol b) vegetativni pol c) samo površinski sloj vegetativnog pola d) nijedan odgovor nije tačan 29. Ljudski mozak intenzivno raste: a) samo tokom organogeneze b) samo tokom embrionalnog razvića c) tokom embrionalnog razvića i nekoliko godina posle rođenja d) tokom celog života .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 26.114 - .

Razlika između molekula DNK i RNK je u: a) šećeru i purinskim bazama b) šećeru i pirimidinskim bazama c) šećeru i fosfatnoj grupi d) fosfatnoj grupi i purinskim bazama 2. U mitozi.115 - .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Test M (medicina) 1. Zaokružite NETAČNU tvrdnju: a) U primarnim lizozomima se nalaze hidrolitički enzimi b) U sekundarnim lizozomima se odvija proces razlaganja različitih materija c) U hloroplastima ne postoji DNK d) Ribozomi se nalaze u mitohondrijama 5. Ćelija čoveka NE sadrži: a) Goldžijev aparat b) citoskelet c) lizozome d) tilakoide strome 3. kinetohore postaju uočljive tokom: a) metafaze b) profaze c) anafaze d) telofaze 6. Nasuprot gradijentu koncentracije odvija se proces: a) difuzije b) olakšane difuzije c) aktivnog transporta d) svi navedeni procesi 4. Nasledni materijal retrovirusa je: a) DNK b) RNK c) DNK ili RNK d) polipeptid .

Amnion ima ulogu u: a) ishrani embriona b) zaštiti embriona c) disanju embriona d) svi odgovori su tačni 12. dvosmernom indukcijom nastaje: a) koža b) oko kičmenjaka c) nervna cev d) pankreas 11.116 - . Sekundarna oocita i prvo polarno telo se međusobno razlikuju po: a) količini citoplazme b) broju hromozoma i količini citoplazme c) količini citoplazme i vremenu nastajanja d) broju hromozoma 9.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 7. U mejozi. Od ćelija endoderma nastaje: a) notohorda b) nervna cev c) crevna cev d) svi odgovori su tačni 10. U uobličavanju i stvaranju organa. hromozom se sastoji od jedne hromatide u: a) profazi I b) anafazi I c) metafazi II d) telofazi II 8. Odlika placente čoveka je: a) difuzno je povezana sa uterusom b) formira se na kraju embrionalnog perioda c) posredstvom svojih hormona pokreće rađanje d) svi navodi su tačni .

Osnovni respiratorni organi kičmenjaka (unutrašnje škrge i pluća) su tvorevine: a) prednjeg dela creva b) srednjeg dela creva c) nastale nezavisno od crevnog kanala d) nijedan odgovor nije tačan 17. Koji je tip nervnog sistema najjednostavniji? a) vrpčast b) cevast c) mrežast d) ganglionaran 15. Kvržice čula ukusa mogu da se nađu i na površini tela kod: a) zmija b) guštera c) riba d) kornjača .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 13. Koja se endokrina žlezda nalazi na krovu međumozga? a) epifiza b) neurohipofiza c) adenohipofiza d) nijedna od navedenih žlezda 16. Trepljasti epitel oblaže: a) dušnik b) srednje crevo c) usnu duplju d) pluća 14. Izvodni kanali sistema za razmnožavanje ostvaruju direktnu vezu sa jajnicima kod: a) sisara b) ptica c) košljoriba d) gmizavaca 18.117 - .

c) U sastavu hromatina eukariotske ćelije nalaze se histoni i nehistonski proteini.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 19. tokom obrade primarnog transkripta RNK. 20. reakciju dodavanja novog nukleotida na 3’-kraj rastućeg lanca katalizuju enzimi DNK polimeraze. poli-A rep se dodaje: a) na 5’-kraj primarnog transkripta b) na 3’-kraj primarnog transkripta c) u region između introna i egzona d) unutar splajsozoma . po pravilu. Zaokružite tačnu tvrdnju: a) Zahvaljujući semikonzervativnom načinu replikacije jedan novonastali molekul DNK sadrži dva roditeljska lanca. 21. c) Kod bakterija replikacija DNK započinje na više mesta i odvija se samo u jednom smeru.118 - . d) Sve navedeno je tačno. b) Nizovi nukleotida koji se ne ponavljaju uvek nose informaciju za sintezu proteina. b) Broj hromozoma u jednoj eukariotskoj ćeliji je. složenijih vrsta. d) Nizovi nukleotida koji se prevode u proteine čine najveći deo celokupnog genoma čoveka. a drugi dva novosintetisana lanca. Kod eukariota. b) U eukariotskim ćelijama molekuli DNK se replikuju brže nego u prokariotskim ćelijama. Zaokružite tačnu tvrdnju: a) U eukariotskoj ćeliji hromatin se tokom ćelijske deobe kondenzuje. gradeći hromozome. d) U toku replikacije. Zaokružite tačnu tvrdnju: a) Sateliti i intermedijarne DNK su kategorije ponovljenih nizova nukleotida. 22. karakterističan za vrstu. c) Filogenetski starije vrste obavezno imaju manje genome od filogenetski mlađih.

119 - . c) Uzrok Hantingtonove bolesti je mutacija tipa povećanog broja kopija tripleta nukleotida. Zaokružiti NETAČNU tvrdnju: a) Mutacije koje su izazvane delovanjem nekog specifičnog faktora nazivaju se indukovanim. koja je heterozigot za mutaciju. što znači da: a) je određena sa više gena b) na njeno variranje ne utiče spoljašnja sredina c) su u populaciji najzastupljenije ekstremne vrednosti ove osobine d) sve navedeno je tačno 26. 25. 27. b) ABO sistem krvnih grupa je pod kontrolom jednog gena koji ima tri različita alela. osobine ponašanja i ostale. b) Fenotip neke jedinke čine njene osobine – morfološke. koje se nazivaju aleli. mutacije su uvek štetne. fiziološke. Zaokružite tačnu tvrdnju: a) Geni mogu da postoje u više različitih formi. d) Sve navedeno je tačno. Rizik da će njihovo dete biti bolesno je: a) 0% b) 25% c) 50% d) 100% . Zaokružite NETAČNU tvrdnju: a) MN sistem krvnih grupa je pod kontrolom jednog gena koji ima dva različita alela. d) Po svom uticaju na nosioce. c) Pod genotipom se podrazumeva genetička konstitucija jedinke. 24. d) Aleli koji određuju MN sistem krvnih grupa su međusobno kodominantni. b) Mutacije u gametima se prenose na sledeću generaciju. Težina tela je kvantitativna osobina. Osoba obolela od Hantingtonove bolesti. sklopila je brak sa zdravom osobom. c) U ABO sistemu krvnih grupa alel IA je recesivan u odnosu na alel IB.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 23.

Tilakoidni sistem membrana se nalazi u: a) mitohondrijama b) hloroplastima c) lizozomima d) Goldži aparatu . Jedno Barovo telo imaju: a) normalan muškarac i normalna žena b) muškarac sa Klinefelterovim sindromom i normalna žena c) normalan muškarac i žena sa Daunovim sindromom d) muškarac sa Daunovim sindromom i normalna žena 29.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 28. Kom tipu ekoloških faktora pripadaju karakteristike reljefa? a) klimatskim b) edafskim c) orografskim d) biotičkim Test N 1.120 - . Kojoj vrsti pripada "javanski čovek"? a) Australopithecus b) Homo habilis c) Homo erectus d) Homo sapiens 30. U molekulu DNK: a) adenin je purinska baza koja se sparuje sa citozinom b) guanin je purinska baza koja se sparuje sa citozinom c) adenin je pirimidinska baza koja se sparuje sa timinom d) timin je pirimidinska baza koja se sparuje sa citozinom 2. U ćelijama prokariota i eukariota nalazi se: a) mitohondrija b) centriol c) ribozom d) jedro 3.

U kojoj se od navedenih faza mejoze dešava razmena genetičkog materijala između homologih hromozoma: a) profaza I b) profaza II c) anafaza I d) metafaza II 8. Koja od navedenih ćelija ima haploidni (n) broj hromozoma: a) sekundarna oocita b) prvo polarno telo c) drugo polarno telo d) svi odgovori su tačni 9. Mikrotubule: a) izgrađuju niti deobnog vretena b) su izgrađene od proteina aktina c) su prisutne u jedru bakterija d) učestvuju u kontrakciji mišića 5. Koji način ishrane se sreće kod bakterija: a) hemoautotrofni b) fotoautotrofni c) heterotrofni d) svi navedeni 6. Tokom brazdanja zigota: a) blastomere neprekidno rastu b) blastomere se uzastopno dele mitozom .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 4.121 - . Replikacija DNK se odvija tokom: a) S perioda interfaze b) profaze c) G2 perioda interfaze d) mitoze 7. Žena je polno zrela kada ima sposobnost: a) pokretanja oogeneze b) stvaranja jajnih ćelija c) pripreme uterusa za implantaciju embriona d) svi odgovori su tačni 10.

Mokraćna bešika je prisutna: a) kod svih kičmenjaka b) kod svih hordata c) samo kod sisara d) kod većine grupa kopnenih kičmenjaka . Uzroci procesa starenja mogu da budu: a) mutacije DNK molekula b) skraćivanja krajeva hromozoma c) nusprodukti ćelijskog metabolizma d) svi odgovori su tačni 12. Traheje su organi za: a) varenje b) disanje c) izlučivanje d) primanje termičkih draži 16. Šta od navedenog NE pripada perifernom nervnom sistemu: a) moždinski nervi b) kičmena moždina c) parasimpatički sistem d) simpatički sistem 14. Koju vrstu draži primaju taktilni organi: a) mehaničke draži b) termičke draži c) svetlosne draži d) hemijske draži 15.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 c) nastaje blastula koja je veća od zigota d) svi navodi su tačni 11. Ljudski mozak intenzivno raste: a) samo tokom organogeneze b) samo tokom embrionalnog razvića c) tokom embrionalnog razvića i nekoliko godina posle rođenja d) tokom celog života 13.122 - .

123 - . Kodon AUG: a) je startni kodon b) je šifra za aminokiselinu metionin c) se nalazi na iRNK d) sve navedeno je tačno . što znači da se naspram 5’ kraja jednog nalazi 3’ kraj drugog lanca c) su povezana vodoničnim vezama izmedju naspramnih baza d) svi navodi su tačni 20. Dovodni sudovi limfnog sistema ulivaju se: a) u neke venske sudove u blizini srca b) direktno u levu srčanu pretkomoru c) u aortu d) direktno u levu srčanu komoru 18. U jedru eukariotskih ćelija za molekule DNK su čvrsto vezani proteini i oni učestvuju u održavanju: a) primarne strukture DNK b) sekundarne strukture DNK c) tercijarne strukture DNK d) nijedan odgovor nije tačan 22. Nastavci koji dovode informaciju do tela nervne ćelije su: a) neuriti b) aksoni c) treplje d) dendriti 19. čime posle deobe ćerke ćelije dobijaju identičan skup naslednih informacija kao majka ćelija: a) replikacija b) transkripcija c) translacija d) rekombinacija 21.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 17. Dva polinukleotidna lanca koji čine molekul DNK: a) su uvijeni u dvolančanu zavojnicu b) se prostiru antiparalelno. Koji od navedenih procesa obezbedjuje prenos genetičke informacije kroz generacije ćelija.

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 23. što znači da: a) je određena samo jednim genom b) na njeno variranje utiče i spoljašnja sredina c) su u populaciji najzastupljenije ekstremne vrednosti ove osobine d) sve navedeno je tačno 29. Koliko Barovih tela ima muškarac sa kariotipom 48. Kom tipu ekoloških faktora pripada svetlost: a) klimatskim b) edafskim . Težina tela je kvantitativna osobina. Kada se ukrste dve biljke graška iz F1 generacije.XXY ima: a) Daunov sindrom b) Tarnerov sindrom c) Klinefelterov sindrom d) sindrom mačjeg plača 27. koje imaju okruglo i žuto seme (genotip AaBb).124 - .XXYY? a) jedno b) dva c) tri d) nijedno 25. Kod čoveka se autozomno recesivno nasleđuje: a) albinizam b) daltonizam c) polidaktilija d) šećerna bolest 26. Osoba sa kariotipom 47. ABO sistem krvnih grupa kod ljudi je pod kontrolom: a) jednog gena koji ima tri alela b) jednog gena koji ima dva alela c) jednog gena koji ima nekoliko desetina alela d) većeg broja gena koji imaju po jedan alel 24. u F2 generaciji se dobija fenotipski odnos: a) 3:1 b) 1:1 c) 9:3:3:1 d) 1:2:1 28.

koji je imao ulogu enzima i supstrata kao i sposobnost da se udvaja i nosi informaciju. bio je: a) DNK b) RNK c) peptid d) protein .125 - .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 c) orografskim d) biotičkim 30. Prvi molekul tokom evolucije.

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 REŠENJA Test A 1-c 7-d 13-b 19-c 25-c Test B 1-d 7-c 13-c 19-c 25-d Test C 1-e 7-a 13-b 19-4 25-a 2-3 8-c 14DACB 20-c 26-d 3-1 9-a 15-b 21-c 27DCBA 4-5 10-d 16-2 22-c 28-d 5-a 11-b 17-1 23-b 29-1 6-a 12-a 18-c 24-a 30-d 2-a 8-d 14-c 20-d 26-a 3-d 9-c 15-d 21-b 27-c 4-c 10-b 16-a 22-c 28-a 5-b 11-c 17-c 23-b 29-c 6-c 12-c 18-b 24-a 30-a 2-d 8-a 14-a 20-b 26-b 3-c 9-b 15-d 21-a 27-c 4-a 10-d 16-c 22-c 28-b 5-c 11-d 17-a 23-a 29-d 6-a 12-c 18-c 24-c 30-b .126 - .

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Test D 1-a 7-a 13-a 19-d 25-a Test E 1-c 7-a 13-c 19-c 25-d Test F 1-c 7-b 13-b 19-c 25-c 2-b 8-d 14-d 20-a 26-d 3-d 9-b 15-d 21-c 27-d 4-a 10-c 16-d 22-d 28-c 5-d 11-c 17-a 23-d 29-a 6-d 12-c 18-d 24-b 30-c 2-b 8-d 14-b 20-c 26-a 3-a 9-c 15-c 21-a 27-c 4-d 10-c 16-c 22-c 28-c 5-b 11-a 17-a 23-b 29-a 6-b 12-a 18-b 24-d 30-d 2-a 8-d 14-c 20-a 26-a 3-c 9-b 15-a 21-b 27-d 4-c 10-a 16-d 22-c 28-a 5-d 11-a 17-c 23-c 29-c 6-a 12-b 18-c 24-b 30-d .127 - .

128 - .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Test G 1-c 7-d 13-d 19-a 25-b Test H 1-d 7-b 13-c 19-d 25-d Test I 1-c 7-c 13-d 19-d 25-c 2-d 8-b 14-a 20-d 26-d 3-b 9-d 15-c 21-a 27-b 4-a 10-c 16-b 22-b 28-a 5-d 11-b 17-c 23-c 29-a 6-d 12-c 18-a 24-b 30-a 2-b 8-b 14-d 20-c 26-d 3-b 9-a 15-c 21-a 27-b 4-c 10-b 16-d 22-c 28-b 5-c 11-b 17-a 23-b 29-b 6-c 12-a 18-d 24-d 30-a 2-a 8-d 14-a 20-c 26-a 3-b 9-b 15-b 21-d 27-d 4-c 10-c 16-d 22-c 28-c 5-c 11-c 17-d 23-b 29-c 6-b 12-b 18-d 24-a 30-d .

129 - .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Test J 1-a 7-c 13-c 19-c 25-c Test K 1-b 7-a 13-b 19-d 25-a Test L 1-a 7-c 13-a 19-d 25-b 2-b 8-b 14-d 20-c 26-d 3-b 9-a 15-a 21-d 27-d 4-c 10-c 16-d 22-d 28-a 5-d 11-c 17-b 23-a 29-b 6-d 12-c 18-c 24-d 30-c 2-b 8-d 14-a 20-d 26-a 3-c 9-b 15-b 21-a 27-b 4-b 10-d 16-d 22-c 28-c 5-d 11-a 17-a 23-a 29-a 6-c 12-d 18-a 24-c 30-a 2-a 8-d 14-c 20-c 26-a 3-d 9-c 15-b 21-b 27-b 4-a 10-d 16-d 22-c 28-c 5-a 11-a 17-c 23-b 29-a 6-a 12-d 18-a 24-d 30-a .

130 - .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Test M 1-b 7-d 13-a 19-d 25-a Test N 1-b 7-a 13-b 19-d 25-a 2-c 8-d 14-a 20-a 26-c 3-b 9-d 15-b 21-c 27-c 4-a 10-b 16-d 22-d 28-b 5-d 11-d 17-a 23-a 29-a 6-a 12-c 18-d 24-a 30-b 2-d 8-a 14-c 20-d 26-d 3-c 9-c 15-a 21-a 27-c 4-c 10-b 16-a 22-b 28-b 5-b 11-b 17-c 23-d 29-c 6-b 12-c 18-c 24-c 30-c .

CrO3 3) B2O3. U kom nizu se nalaze oksidi koji bi u reakciji sa natrijum hidroksidom mogli dati dva tipa soli: jednu kiselu i jednu neutralnu? 1) CO2. P2O3 . ZnO. Koja je empirijska formula kristalohidrata koji se sastoji iz 18.8xl023O 4) 1. Hemija Test A 1. SO3. P2O5.42% vode? (Na=23.2 x l022Fe i 1. NO2 4) CrO3. CL2. CO2. Cl2O5. Al2O3.77% sumpora.48% natrijuma.2. PbO.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 8. CO2.8 x l022 5) 1Fe i 1O 3.1 mol oksida u kome su gvožđe i kiseonik sjedinjeni u masenom odnosu 7:3? (Fe=56) 1) 3 x l022Fe i 2 x 1022 O 2) 2Fe i 3O 3) l. S=32) 1) Na2SO4 x 2H2O 2) Na2SO3 x 4H2O 3) Na2S2O3 x 5H2O 4) Na2SO4 x 6H2O 5) Na2S4O6 x H2O 2.131 - . SO3. Koliko se mililitara azot(II)-oksida i mililitara kiseonika dobija razlaganjem 100 mL azot(IV)-okaida pod istim uslovima: 1) 50 mL azot(II)-okfciida i 50 mL kiseonika 2) 100 mL azot(II)-oksida i 100 mL kiseonika 3) 100 mL azot(II)-oksida i 50 mL kiseonika 4) 75 mL azot(II)-oksida i 25 mL kiseonika 5) 50 mL azot(II)-oksida i 100 mL kiseonika 4. SO2.21% kiseonika i 36. Mn2O7. Koliko atoma gvožđa i atoma kiseonika sadrži 0. P2O3. SO2 5) Al2O3. 25. SO2. SO3. 19.2xl023Fe i l. Cl2O 2) CO2.

Koliko će se osloboditi milimetara azot-monoksida (normalni uslovi) u reakciji 38. Koliko je potebno mililitara rastvora natrijum-nitrata koji u jednom litru sadrži 17g.01 5) 0.22 2) 1.6 5) 896 7.44 .0004 mola hlorovodonične kiseline? 1) 103 2) 10-11 3) 4x10-4 4) 2. za pravljenjc 200 mL rastvora koji u jednom litru sadrži 0. Kolika je koncentracija hidroksidnih jona u rastvoru koji u 400 mL sadrži 0. U kojoj od navedenih reakcija je sulfitna kiselina oksidaciono sredstvo: 1) H2SO3 + H2O2 = H2SO4 + H2O 2) H2SO3 + 2KMnO4 + 2KOH = 2K2MnO4 + H2SO4 + H2O 3) 2H2S + H2SO3 = 3S + 3H2O 4) H2SO3 + J2 + H2O . Koliko će grama magnezijum primarnog fosfata nastati u reakciji magnezijum-hidroksida sa 400mL rastvora fosforne kiseline čija je koncentracija 0.H2SO4 + 2HJ 5) 3H2SO3 + 2KMnO4 + H2O = MnO2 + 3H2SO4 + 2KOH 6. P=31) 1) 21.44 4) 89. Kolika je koncentracija supstance (mol/L) tako dobivenog rastvora? (Ca=40.8 2) 8. azot-monoksid i voda.2 mol/L? (Mg=24. koncentracije 11. N=14) 1) 25 2)100 3) 10 4) 20 5) 50 8. U reakciji bakra sa razblaženom azotnom kiselinorn nastaje bakar(II)nitrat.1 g/L dodatoje 200 mL vode.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 5.132 - .96 2) 22.005 4) 0.1 mol natrijum-nitrata? (Na=23.02 9. Koliko je potrebno miligrama kalijum-hlorida za neutralizaciju 40 mL rastvora azotne kiseline u kome je pH=l? (disocijacija je potpuna) (K=39) 1) 112 2) 224 3) 56 4) 448 5) 168 10. U 50 mL rastvora kalcijum-hlorida.68 4) 24.4 3) 13.5) 1) 2.4xl020 5) 6xl020 11. Cl=35.2 5) 17.4 mg bakra sa razblaženom azotnom kiselinom (Cu=64) 1) 8.11 3) 0.72 3) 9.

Koje od navedenih jedinjenja predstavlja njegov izomer? 1) CH3CH(CH3)CH2CH2CH3 2) CH3CH(CH3)CH3 3) ciklopentan 4) CH3CH(CH3)CH2CH3 5) benzen 17. Gas nastao u toku alkoholnog vrenja muti krečnu vodu taložeći 2. 0.24 2) 2.133 - . U reakciji vode i 156.2 mol/L sumpor-trioksida.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 12.616 g etanala .432 g H2O.025 L ugljen-dioksida 4) 5600 mL sumpor-dioksida 5) 0.08 g etanola 5) 0.56 L ugljen-dioksida 16.08 g etanala 2) 0.2 14.4 3) 24 4) 0. Koje jedinjenje sa sumpornom kiselinom daje so koja u vodenom rastvoru hidrolizuje? 1) NaOH 2) BaO 3) BeO 4) K2O 5) CaO 13. Pri razlaganju sumpor(VI)-oksida (sumpor-trioksida) na sumpor(IV)-oksid (sumpor-dioksid) i kiseonik pod određenim uslovima u ravnoteži se nalazi 0. Koliko gasa se izdvojilo u toku procesa? (Ca=40) 1) 56 mL sumpor-dioksida 2) 25 mL ugljen-monoksida 3) 0.004 mola nekog ugljovodonika sa normalnim nizom dobija se 0.42 5) 4.880 g CO2 0. Sagorevanjem 0.308 g etanola 3) 0.4 mol/L sumpor-dioksida i 0. Konstanta ravnoteže ove reakcije iznosi: 1) 0.308 g etanala 4) 3.5g kalcijum-karbonata. Koja od navedenih smeša rastvora ima puferska svojstva? 1) HCl + Na2SO4 2) 2) NH3 + NH4Cl 3) H2S + Na2HPO4 4) HCl + NH4Cl 5) H3PO4 + Na2SO4 15.6 mol/L kiseonika.8 mL etina (normalni uslovi) u prisustvu jona žive dobija se: 1) 3.

(S=32) 1) 102 2) 50.1 3) 40. 1) 3.4 g 1.6-trihalogen fenol 2) etri 3) estri 4) halogenidi fenola 5) monohalogen-supstituisani fenol 20. Izračunajte masu ciklopentantiola koja sadrži istu količinu sumpora kao 24.2 21. Dejstvom acil-halogenida na fenole nastaju.4.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 18. Koja od navedenih kiselina ima najmanju vrednost za pKa? 1) heksadekanska 2) trihloretanska 3) 2-hlorbutanska 4) 2-hidroksipropanska 5) etanska 23. Koja od navedenih jedinjenja u slabo baznoj sredini ne podležu aldolnoj adiciji? 1) etanal i propanon 2) propanal i propanal 3) metanal i propanon 4) metanal i metanal 5) etanal i metanal 22.134 - .8 4) 20. Koliko ima izomernih etara čija je molekulska formula C4H10O? 1) 2 2) 3 3) 4 4) 5 5) 6 19. Jedinjenje molekulske formule C4H8O2 čijom se hidrolizom dobija metanol je: 1) 2-metil-propanska kiselina 2) butanska kiselina 3) etil-metanoat 4) etil-etanoat 5) metil-propanoat .4 5) 10.4-butandiola.

Etil-uretan spada u: 1) amid-estre 2) diestre 3) hlond-estre 4) diamide 5) dihloride 25. Invertni šećer je smeša: 1) glukoze i galaktoze 2) galaktoze i fruktoze 3) dva molekula galaktoze 4) glukoze i fruktoze 5) dva molekula glukoze 29.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 24.135 - .5 g te kiseline adira 120 g broma? (Br=80) 1) 1 2) 2 3) 3 4) 4 5) 6 . Najveći procenat azota sadrži: (N=14) 1) anilin 2) pirimidin 3) nitrobenzen 4) trietilamin 5) piridin 27. Koje od navedenih jedinjenja ima najviše izražene bazne osobine? l) ciklopentankarboksiamid 2) anilin 3) metil-aminhlor-hidrat 4) benzenamin 5) N-metil-aminoetan 26. Koliko dvostrukih veza sadrži nezasićena masna kiselina (Mr=278) ako 69. Koja od navedenih aminokiselina ima dva hiralna ugljenikova atoma? 1) triptofan 2) cistin 3) lizin 4) arginin 5) metionin 28.

Koja je empirijska formula jedinjenja u čiji sastav ulaze vodonik.6 mola sumporne kiseline daje 0. Koliko se oslobodi mililitara azota pri sagorevanju 300 mL amonijaka u prisustvu kiseonika? (Zapremine gasova su svedene na iste uslove) 1) 75 2) 66 3) 600 4) 150 5) 300 4.6 mola neutralne soli? 1) B2O3 2) Bi2O3 3) Na2O 4) Fe2O3 5) Al2O3 .5 x 1021 2. kiseonik i azot u masenom odnosu 1:3:4:7? (N=14) 1) CH4ON2 2) CH3O2N 3) C2H5ON 4) C3H4ON2 5) C2H7ON2 3. ugljenik.136 - . Metil-jodid i benzen u prisustvu aluminijum-hlorida reagu i daju: 1) etilbenzen 2) stiren 3) benzil-jodid 4) jodbenzen 5) toluen Test B 1. Koliko se atoma nalazi u 56 mL helijuma (normalni uslovi)? 1) 3 x 1021 2) 6 x 1021 3) 3 x 1022 4) 0.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 30.5 x 1021 5) 1. Koji od navedenih oksida pri reakciji sa 0.

4 x 10-3 9.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 5. Koliko će se mililitara azot(II)-oksida (normalni uslovi) osloboditi kada reaguje 4. Koja reakcija je moguća: 1) 2Ag+H2SO4 = Ag2SO4+ H2 2) Zn + 2H2SO4 = ZnSO4+SO2 + 2H2O (razblažena H2SO4) 3) Hg+ 2HNO3 = Hg(NO3)2+ H2 4) Cu + 2HCl = CuCl2 +H2 5) Mg+ H2SO4 = MgSO4+ H2 6.92 g sumporaste kiseline? (S=32) 1) 8.344 3) 134. 1) 44. Koliko mililitara vode treba dodati u 200 mL rastvora KOH čija je koncentracija 0.25 mol/L da bi se dobio rastvor koii sadrži 2. 1) 80 2) 800 3) 400 4) 200 5) 100 8. U reakciji razblažene azotne kiseline sa sumporastom kiselinom nastaju sumporna kiselina.6 7.4 4) 896 5) 89.4 5) 44. azot(II)-oksid (azot-monoksid) i voda.4xl03 2) 0.444 3) 444 4) 44. Cl=35. pH rastvora koji u 20L sadrži 2 x 10-2 mola hidroksilnih jona u odnosu na pH čiste vode je: 1 ) veće za 4 2) manje za 2 3) veće za 10-4 4) manje za 4 5) manje za 103 .5). Koliko se dobija grama kalcijum hlorida isparavanjem vode iz 100 mL rastvora koncentracije 4 mmol/L? (Ca=40.137 - .8 g/L KOH? (K=39).96 2) 1.

Koliko mL hlora treba da izreaguje sa ugljen(II)-oksidom da bi nastalo 448 mL fozgena? (normirani uslovi) 1) 44. rastvor koji u 1 L sadrži 29.3 mol/L? (Ca=40. pokazivati najviši osmotski pritisak? 1) saharoze 2) kalijum-sulfata 3) kalijum-hlorida 4) aluminijum-hlorida 5) karbamida 15.93 2) 93 3) 9.5 13.138 - . U kom zapreminskom odnosu treba da se pomešaju: A. 1) 0.5 3) 2:4.6 12. koncentracije 0. da bi se dobio rastvor koji reaguje neutralno? (S=32. Mg =24) 1) 1:3 2) 1:1. P=3l). Koliko će se dobiti grama neutralne soli u reakciji kalcijum-oksida sa 200 mililitara rastvora fosforne kiseline koncentracije 0.8 2) 560 3) 672 4) 224 5) 448 .4 g sumporne kiseline i B.01 mol/L. Koji od navedenih gasova stupa u reakciju sa rastvorom hlorovodonične kiseline? 4) N2O 5) NH3 1) NO 2) AsH3 3)SO2 16.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 10. Koji će od vodenih rastvora.6 g magnezijum-hidroksida. Koliko je potrebno miligrama kalijum-hidroksida za neutralizaciju 40 mL rastvora azotne kiseline u kome je pH=1? (disocijacija je potpuna) (K=39) 1) 56 2) 448 3) 168 4) 112 5) 224 11. rastvor koji u 1 L sadrži 11.5 4) 2:6 5) 1:7.3 4) 186 5) 18. U kom od sledećih rastvora elektrolita je koncentracija OH jona veća nego u vodi? l) NaNO3 2) KCl 3) CaOHCl 4) NH4Cl 5) NaHSO4 14.

Molekulske mase N-acetil-beta-D-glukozamina i beta-D-galakto-zamina se razlikuju za: 1) 58 2) 16 3) 57 4) 14 5) 42 18. Koje od navedenih jedinjenja ima najviše izražene bazne osobine? 1) N-metil-aminoetan 2) aminoetan 3) benzilamin 4) anilin 5) ciklopentankarboksamid 21.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 17.5 mola jednog od navedenih jedinjenja sadrži 9 x 1023 atoma azota. Koje od navedenih jedinjenja je etil-karbamat? 1) H2NCH2COOC2H5. 0.139 - . Koje od navedenih jedinjenja sadrži 28 g azota u jednom molu: 1) histamin 2) pirol 3) hinolin 4) piridin 5) triptofan 19. Koje je to jedinjenje? 1) N-metil-N-nitrozoanilin 2) sulfanilamid 3) kadeverin 4) histamin 5) prolin 22. 2) H2NCOOC2H5 3) H2NCO-COOC2H5 4) CH3CH2CONH2 5) H2NC6H4COO2H5 . Koje od navedenih jedinjenja sa halogenovodoničnim kiselinama gradi soli? 1) benzen 2) piridin 3) o-krezol 4) tiofen 5) furan 20.

a pokazuje pozitivnu jodoformsku reakciju je: 1) etanal 2) 2-propanol 3) alil-alkohol 4) metanal 5) benzil-alkohol 27. Jedinjenje čijom oksidacijom nastaje proizvod koji ne redukuje Fehlingov rastvor. Ako je pri sagorevanju etanola dobijeno 50 mL ugljen-dioksida. Jedinjenje molekulske formule C4H8O2 čijom se hidrolizom dobija metanol je: 1) etil-metanoat 2) 2-metil-propanska kiselina 3) butanska kiselina 4) metil-propanoat 5) etil-etanoat 24. 1. koliko je za to utrošeno mL kiseonika (isti gasni uslovi)? 1) 150 2) 25 3) 50 4) 100 5) 75 .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 23.140 - .4-butantiol i ciklopentantiol se razlikuju u molekuskoj masi za (S=32). 1) 24 2) 12 3) 32 4) 44 5) 20 28. Orto-hidroksi-benzoeva kiselina je: 1) oksalna kiselina 2) salicilna kiselina 3) vinska kiselina 4) tereftalna kiselina 5) ftalna kiselina 25. Po kojoj hemijskoj osobini se razlikuju etanal i propanon? 1) reaguju sa aminima 2) podležu aldol adiciji 3) reaguju sa HCN 4) reaguju sa alkoholima 5) polimerizuju se 26.

141 - .8 x 10-23 g 3) 1.9 x 10-23 g 5) 5. Koja količina hlora se adira na 12 grama ugljovodonika formule C3H4.6 grama proizvoda? (C1=35. Izobari su atomi sa: 1) Istim rednim brojem.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 29.2 30.6 2) 0. kolika iznosi masa jednog atoma hlora? 1) 5.9 x 10-23 mg 3.8 x 1023 atoma azota 5) 2.3 3) 0.5) 1) 0.3-dimetil ciklopentana 4) 3-metil-l-butina 5) izoprena Test C 1. Kod kog od navedenih jedinjenja se javlja cis-trans izomerija? 1) 2-pentina 2) 4-metil-l-pentena 3) 1.4 x 1023 atoma helijuma .9 x 10-23 kg 2) 1. a različitim masenim brojem 2) Istim brojem protona 3) Istim masenim brojem. ako je pri tome dobijeno 54.06 4) 6 5) 1. a različitim brojem neutrona 2. Ako je relativna molekulska masa hlora 71. Koji od navedenih uzoraka ima najmanju zapreminu pod normalnim uslovima? 1) 24 g ozona 2) 1.3 mola CO2 4) 4. a različitim atomskim brojem 4) Istim brojem elektrona 5) Istim brojem protona.8 x 1022 molekula H2 3) 0.8 x 10-22 g 4) 5.

Ako dva elementa reaguju gradeći više različitih jedinjenja onda se ista masa jednog elementa jedini sa različitim masama drugog elementa koje međusobno stoje u odnosu malih celih brojeva.+ 3H2O2 + 6H+ = 2MnO2+ 8H2O + 3O2 7. Zaokruži jednačinu koja je tačna.+ 5H2O2 + 6H+ = 2Mn2++ 8H2O + 5O2 2) 2MnO4. Ako reaguje 1 g natrijuma i 1 g kalijuma sa 100 mL vode koncentracije dobijenih rastvora su: 1) Jednake 2) Koncentracija rastvora natrijum-hidroksida je 1.05 mol/L u rastvor hlorovodonične kiseline? 1) 224 2) 896 3) 560 4) 56 5) 112 8. 1) Cl Al S Mn P 2) B Fe S P N 3) Hg Zn S P Br 4) B C J Mn S 5) Br Be S P K 6.7 puta veća (K=39.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 4. koncentracije 0.142 - .7 puta veća 3) Koncentracija rastvora kalijum-hidroksida je 0.6 puta veća 5) Koncentracija rastvora kalijum-hidroksida je 1. NASTAVAK 1) 2MnO4.+ 5H2O2 + 6H+ = 2Mn2++ 3H2O + 7O2 5) 2MnO4. Ovo tvrđenje je: 1) Gej-Lisakov zakon 2) Zakon ekvivalenata 3) Zakon stalnih masenih odnosa 4) Zakon o održanju mase 5) Zakon višestrukih masenih odnosa 5. Na=23) . Zaokruži niz u kome se nalaze samo elementi koji mogu graditi kisele okside.+ 5H2O2 + 3H+ = Mn2++ 3H2O + 5O2 4) MnO4.+ 5H2O2 + 6H+ = 2Mn2++ 3H2O + 5O2 3) MnO4.6 puta veća 4) Koncentracija rastvora natrijum-hidroksida je 0. Koliko se mililitara gasa (normalni uslovi) izdvaja pri ukapavanju 200 mL rastvora kalijum-permanganata.

SO42-.05 2) 0. HSO4-. CH3COO2) H2O. Cl-.1 4) 1 5) 5 .4 10. HSO4-.5 x 10-12 12. Koliko će se dobiti mola soli uvođenjem 4480 mL amonijaka (normalni uslovi) u zasićen rastvor bakar(II). NH3. CH3COO3) OH-. NH3.hidroksida? 1) 0. SO42-.7 2) 31 3) 97 4) 1.004 3) 0. NH4+.94 5) 19.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 9. Kolika je koncentracija H+ jona u rastvoru nastalom mešanjem 200 cm3 rastvora koji sadrži 0.01 4) 105) 2 x 10-5 11. NH3. Cl. Cl-.005 3) 0.15 mol/L kalcijum-hidroksida i 300 cm3 rastvora koji sadrži 0. Zaokruži niz u kome se nalaze samo odgovarajuće konjugovane baze sledećih kiselina: H3O+.2 mol/L hlorovodonične kiseline? 1) 10-7 2) 3 x 10-2 3) 7 4) 3 x 10 5) 1. CH3COO14.02 mola kalijum-hidroksida? (K=39.02 2) 0. Cl-. Kolika je koncentracija rastvora KMnO4 (mol/L) ako 20 mL ovog rastvora oslobodi 127 mg J2 iz rastvora KJ u kiseloj sredini? (J=127) 1) 0. Koliko će se dobiti grama normalne (neutralne) soli u reakciji hrom (VI)oksida sa 0. HCl. H2SO4. CH3COO4) H+.jona manja nego u vodi? 1) NaOH 2) CH3COONa 3) K2HPO4 4) CaOHNO3 5) NH4Cl 13. NH3. 1) OH-.143 - . Cr=52) 1) 9. Cl-. U kom od sledećih rastvora elektrolita je koncentracija OH. H+. CH3COO5) H2. CH3COOH. NH3.

4 17.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 15.44 grama tog alkohola u reakciji sa natrijumom oslobodi 672 cm3 vodonika (normalni uslovi)? (Na=23) 1) 72 2) 86 3) 60 4) 88 5) 74 19.8 4) 448 5) 22. sa dvostrukom vezom između drugog i trećeg C-atoma) vezuje 40 grama broma. Kolika je molekulska masa zasićenog monohidroksilnog alkohola ako se iz 4.144 - . Koji od navedenih alkohola na višim temperaturama u prisustvu mineralnih kiselina najlakše podleže dehidrataciji? 1) 2-etil-1-butanol 2) 2-metil-1-propanol 3) 2-metil-2-propanol 4) 1-butanol 5) 2. Naziv tog alkena je: (Br=80) 1) 2-buten 2) 3-penten 3) 2-heksen 4) 3-heksen 5) 2-hepten 18. Koliko će se osloboditi mililitara gasa (normalni uslovi) rastvaranjem 6x 1020 molekula kalcijum-karbida u vodi? 1) 224 2) 22400 3) 44. Koliko ima izomernih aromatičnih jedinjenja sa molekulskom formulom C7H8O ? 1) 2 2) 3 3) 4 4) 5 5) 6 .2-dimetil-propanol 20. 21 gram alkena (normalnog ugljovodoničnog niza. Koliko će se osloboditi mililitara gasa (normalni uslovi) rastvaranjem 540 mg aluminijuma u natrijum-hidroksidu? (Al=27) 1) 1344 2) 6720 3) 672 4) 67.2 5) 448 16.

3 mola N-metil-anilina odgovarajućim postupkom ? (N=14) 1) 124 2) 138.6 2) 64 3) 72. kada je u pitanju histidin ? 1) sadrži imidazolovo jezgro 2) može da reaguje sa metilaminom 3) može da reaguje sa formaldehidom 4) ne spada u esencijalne aminokiseline 5) sa alaninom daje dva različita jedinjenja . Koliko nastaje grama N-metil-N-nitrozoanilina iz 0.8 4) 36.5 4) 74.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 21. Jednobazna karboksilna kiselina ima 31. Koliko se dobija grama soli uvođenjem 0.5 3) 140.4 5) 40. Koje od navedenih tvrđenja nije tačno.8 27.8 24. Njena molekulska masa je: 1) 60 2) 102 3) 46 4) 74 5) 88 23. Koje od navedenih jedinjenja sa gvožđe(III)-hloridom daje obojeni kompleks? 1) o-krezol 2) biure 3) aceton 4) oksiprolin 5) metil-propil-etar 22.4 5) 28.4 mola ugljen(IV)-oksida u vodeni rastvor natrijum-fenoksida na temperaturi od 160oC ? (Na=23) 1) 57. Indol je kondenzovan biciklični sistem koji se sastoji od: 1) benzena i pirola 2) piridina i pirola 3) benzena i pirolidina 4) piperidina i pirola 5) piperidina i pirolidina 26.145 - .37% kiseonika. Molekulske mase holina i acetil-holina se razlikuju za: (N=14) 1) 43 2) 59 3) 60 4) 44 5) 42 25.

Kolika je masa molekula tog elementa izražena u miligramima? 1) 4. Ca. Ba 2) F.11 x 10-22 4) 4. K. Mg. K.4 x 1023 29.23 x 10-19 2.23 x 10-22 5) 4. Mg. Ca. 1) Li. S. B. P 5) Na.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 28.2 x 1023 5) 2. Relativna atomska masa joda je 127. Zaokružiti niz u kome se nalaze samo oni elementi koji imaju niske vrednosti za energiju jonizacije.8 x 1023 3) 6 x 1023 4) 1. O 3) K. Koliko ima atoma azota u 0. Br. O.23 x 1019 2) 254 3) 2. P. U vodenom rastvoru D-glukoze najmanje ima: 1) alfa-D-glukopiranoznog oblika 2) alfa-D-glukofuranoznog oblika 3) acikličnog oblika 4) beta-D-glukopiranoznog oblika 5) beta-D-glukofuranoznog oblika 30. Koje od navedenih tvrđenja se ne odnosi na oleinsku kiselinu ? 1) ima 18 ugljenikovih atoma 2) hidrogenizacijom daje stearinsku kiselinu 3) može da reaguje sa bromom 4) ona je esencijalna masna kiselina 5) ima cis-konfiguraciju Test D 1. Ar.146 - .2 mola serilarginina ? 1) 3 x 1024 2) 1. Ag 4) Cl. J. Cl. Cl. Mn .

U kom nizu oksida se nalaze samo oni koji će reagovati sa kalijum-hidroksidom? 1) N2O. KO2. Cl2O3 5) As2O3.4 mol/L? (P=31) 1) 3. Koje od navedenih jedinjenja u vodi daje sulfidne jone? 1) CS2 2) Na2S 3) Na2SO3 4) Na2SO4 5) Na2S2O3 6. NO 3) PbO. gustine 1. B2O3 4.80 4) 11.8 4) 5.89 2) 6. Bi2O3. SO2.52 5) 15. Koliko mililitara koncentrovane H3PO4 (85%. FeO. N2O. Mn2O7. CO. Kolika je koncentracija Na+(broj mol-jona Na+ u 1L rastvora) koji u 200 mL sadrži 117 mg NaCl i 142 mg Na2SO4? 1) 1. CO2. CO2.6 5) 168 .147 - .72 7.78 3) 9. As2O5 2) BeO. P2O3. CO. BeO.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 3. Koliko treba mg KOH da bi se napravilo 300 mL rastvora čiji je pH=12? (K=39) 1) 56 2) 28 3) 16. P2O3.7) treba odmeriti za pravljenje 250 mL rastvora koji sadrži 0. CuO. Ako dva gasa koja se nalaze pod istim uslovima (P i T) zauzimaju istu zapreminu moraju da imaju: 1) isti broj atoma 2) istu gustinu 3) istu masu 4) isti broj molekula 5) istu molekulsku masu 5. SO3 4) Ag2O.5 x 10-2 2) 2 x 10-2 3) 10-2 4) 10-1 5) 2 x 10-1 8. Cl2O5.

1) Na.05 2) 0.1 3) 0. K2O.15 4) 0.148 - .02 3)0.5 10. K2CO3 4) NH4NO3. Zn. Ba.05 15. Na2CO3. Ba. Cu.6 2) 6 3) 0. Au. AlOHSO4. Mg. NaNO3.372oC ? ( KH2O= 1. K3PO4. CaOHJ. Mg. Na2CO3 2) Na2HPO4. Li.10 13. NH4Cl 3) K2O. Be 3) K. Koliki je molalitet rastvora kalijum-nitrata ako je njegova tačka mržnjenja 0. BaO. Hg 2) Na.1 kg natrijum-oksida? (Na=23) 1) 0. Al 14. K2S. BaO. Zaokruži niz u kome se nalaze samo jedinjenja čiji vodeni rastvori reaguju bazno? 1) Na2O. Koliko je molova joda oksidisano u jodnu kiselinu pomoću koncentrovane azotne kiseline.2 5) 0.01 2) 0.24 5) 3.31 3) 1.25 12. Zn.86 oC . Koliko miligrama natrijum-hidroksida treba dodati u 250 mL vode da bi se u toj zapremini nalazilo 9 x 1018 jona OH.112 2) 0. Li. BaOHCl. ZnSO4.06 4) 0. KHCO3 5) N2O.? (Na=23) 1) 0. NaHCO3 11.03 4) 0. Ca. Na. Zn 5) K.04 5) 0. Koliko m3 ugljen-dioksida (normalni uslovi) može da apsorbuje 3. Na2S. α=100% ) 1) 0. CaOHCl. Li. N2O.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 9. Ba. ako se tom prilikom oslobodi 8. Zaokruži niz u kome se nalaze samo oni metali koji mogu istisnuti vodonik iz razblažene sumporne kiseline. Li 4) K.96 litara gasa (normalni uslovi)? 1) 0. Koliko ima milimolova u jednom litru rastvora dobijenog mešanjem 100 mL rastvora glukoze koncentracije 18 g/L i 100 mL rastvora koji u 1L sadrži 9 g glukoze ? (Mglukoze=180) 1) 75 2) 15 3) 5 4) 10 5) 750 . BaOHNO3.15 5) 1. Ag.12 4) 2.

V2 2 puta 2) V1 4 puta.) ? 1) V1 4 puta.5 . Koliko će se dobiti grama hlornog kreča u reakciji 560 mL hlora (normalni uslovi) sa odgovarajućom količinom kalcijum-hidroksida? (Cl=35.4 5) 0.2 mol/L? (Ca=40.19 4) 16.75 4) 2. Ca=40) 1) 3. Koliko grama bazne soli nastaje u reakciji azotne kiseline sa 50 mL rastvora kalcijum-hidroksida koncentracije 0.775 5) 22.149 - . V2 4 puta 3) V1 6 puta. Molekulska formula jedinjenja je C4H10O.875 19.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 16. Koliko puta će se promeniti brzine V1 i V2 sledeće povratne reakcije: 2NO(g) + O2 (g) ⇔ 2NO2 (g)ako se pritisak gasne smeše poveća dva puta (T=const.64 2) 11. N=14) 1) 1. V2 4 puta 4) V1 8 puta.75 3) 27. V2 4 puta 5) V1 i V2 ostaju iste 17. Za koliko jedinica se promeni oksidacioni broj ugljenikovog atoma pri procesu oksidacije metanola do metanala? 1) 2 2) 3 3) 8 4) 1 5) 4 21. Koje tvrđenje je tačno: 1) Polimerizacija alkena u prisustvu peroksida je adiciona polimerizacija 2) Kod 1-butena se javlja cis-trans izomerija 3) Krakovanjem propana u zatvorenom sudu gasni pritisak se smanjuje 4) U molekulu etena prostorni raspored atoma je linearan 5) Vodonična veza se uspostavlja između molekula katehola 22. Koja od navedenih reakcija nije moguća pod običnim uslovima? 1) ciklopentil-hlorid sa natrijum-hidroksidom 2) hlor-benzen sa kalijum-hidroksidom 3) brom-fenil-metan sa natrijum-hidroksidom 4) metil-hlorid sa amonijakom 5) 1-hlor-butan sa natrijum-hidroksidom .119 18.175 2) 31.9 3) 1. Koliki je broj mogućih izomera? 1) 4 2) 5 3) 6 4) 7 5) 8 20.

2-etandiola 5) dimetiletra 25. Lukasov reagens služi za razlikovanje: 1) mono-. sekundarnih i tercijarnih alkohola 5) primarnih.i trohidroksilnih fenola 2) alkohola i fenola 3) aldehida i ketona 4) primarnih.dvo.150 - . Mehanizam ove reakcije je: 1) Nukleofilna supstitucija 2) Elektrofilna adicija 3) Eliminacija 4) Elektrofilna supstitucija 5) Mehanizam slobodnih radikala 24.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 23. Dejstvom smeše koncentrovane nitratne i sulfatne kiseline na benzen nastaje nitro-benzen. Koji odgovor je tačan? Propanska kiselina se može dobiti: 1) Oksidacijom butanona 2) Oksidacijom akroleina 3) Hidrolizom propil-hlorida 4) Hidrolizom propil-etanoata 5) Hidrolizom propil-nitrila . 3-hidroksi-butanal nastaje aldolnom adicijom: 1) propanona i etanala 2) etanala i metanala 3) propanona i metanala 4) propanala i metanala 5) dva molekula etanala 27. U kom slučaju će se vršiti reakcija kada se u alkalni rastvor jednog od navedenih jedinjenja uvede ugljen-dioksid? 1) o-krezola 2) cikloheksanola 3) sirćetne kiseline 4) 1. sekundarnih i tercijarnih amina 26.

U reakciji alkil-hlorkarbonata sa amonijakom nastaje: 1) Karbaminska kiselina 2) Ksantat 3) Alkil-karbamat 4) Biure 5) Ureid 30.06 g/L .37.206 mol/L 3) 12.19 g/mL. a njena gustina ρ=1. Kolika je količinska koncentracija koncentrovane hlorovodonične kiseline? (Cl=35. Derivat heterocikličnog sistema indola je: 1) Nikotinska kiselina 2) Mokraćna kiselina 3) Prolin 4) Triptofan 5) Piridoksal Test E 1.5) 1) 440. Maseni udeo HCl u koncentrovanoj hlorovodoničnoj kiselini je w=0.3 mol/L 2) 1.151 - . Bakarni novčić mase 6 g je pri rastvaranju u konc. Koliki je procenat bakra u novčiću? (Cu=64) (normalni uslovi) 1) 80 2) 40 3) 20 4) 75 5) 60 2. sumpornoj kiselini prešao u odgovarajuću so.06 mol/L 4) 440.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 28.3 g/L 5) 12. a pri tome se oslobodilo 1680 mL gasa. U reakciji N-metil-benzenamina sa vodom nastaje: 1) Metil-amonijum-hidroksid 2) Benzen-amin 3) Metil-amin 4) Benzen-amonijum-hidroksid 5) N-metil-benzenamonijum-hidroksid 29.

NaHCO3 4) NaHCO3. U kom nizu se nalaze samo ona jedinjenja čiji vodeni rastvori reaguju bazno? 1) Li2O.5 g vodonika i 8 g kiseonika? 1) 5. Bi 3) Hg. Be 9. Cl.5 2) 2. K 3) BaO. K. NaNO2.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 3. BaOHNO3. ZnOHCl. BaO.2 3) 0. KHS.4 2) 0. Vodonik i kiseonik su sjedinjeni u vodi u masenom odnosu 1:8.5 4) 4. B. C.05 6.5 5) 560 5) BaO . S 4) Ag.3 5) 1 4. Koliko će se dobiti molova neutralne (normalne) soli dejstvom 200 mL rastvora fosforne kiseline koncentracije 2 mol/L na magnezijum-oksid? 1) 0. ZnOHCl. KHS 5) AlOHSO4. As. J. B.5 3) 0. Bi. ZnO. Koliko će mililitara vode (u tečnom stanju) nastati iz 0. NaHS. Sn. KOH. NaHS. NH3. He. Si 5) Hg.152 - . Koja je empirijska formula jedinjenja u čiji sastav ulaze vodonik. Si. kada 40 mL tog rastvora pri reakciji sa natrijum-hidroksidom daje 448 mL amonijaka (normalni uslovi)? 1) 0. As.1 4) 0. kiseonik i azot u masenom odnosu 1:3:4:7 ? (N=14) 1) C2H7ON2 2) CH4ON2 3) CH3O2N 4) C2H5ON 5) C3H4ON2 7. 4) 0. AlOHSO4.5 3) 8. Ca 2) Br. ugljenik. CaOHJ 5. NaOH 2) K2O. He.6 2) 44. Cs.25 5) 0. Koji oksid sa vodom daje dvokiselu bazu: 2) K2O 3) N2O3 4) Cl2O 1) CO2 8. Al. U kom nizu se nalaze samo metali: 1) J. KCN. BaO. Koliko ima molova amonijum-sulfata u jednom litru rastvora. Ba(OH)2.

U kom zapreminskom odnosu treba da se pomešaju: rastvor A koji u 1L sadrži 29. Au. Ag. Zn 2) K. Mg. nastaje rastvor za čiju neutralizaciju je potrebno 20 mL rastvora hlorovodonične kiseline koncentracije 0. Fe. da bi se dobio rastvor koji reaguje neutralno? (S=32. U kojoj od navedenih reakcija je došlo do redukcije žive? 1) 2Hg + O2 = 2HgO 2) Hg(NO3)2 + 2HCl = HgCl2 + 2HNO3 3) SnCl2 + HgCl2 = SnCl4 + Hg 4) HgJ2 + 2KJ = K2[HgJ4] 5) HgCl2 + K2S = HgS + 2KCl 11.5 4) 2 : 6 5)1 : 7. Cu.4 g sumporne kiseline i rastvor B koji u 1L sadrži 11. Mg=24) 1) 1 : 3 2) 1 : 1.153 - .5 3) 1 4) 14 5) 0 13. Al. Zn 15. 1) K. Zn.15 g azotne kiseline? (N=14) 1) 0. Koliko mililitara rastvora koji sadrži 28 g/L KOH treba razblažiti da bi se dobilo 1.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 10.05 2) 0. Cu 4) Li.5 14. Al. Rastvaranjem u vodi gasa koji se izdvojio pri zagrevanju čvrstog amonijumhlorida sa kalcijum-oksidom. Mg. Zn. Al. Zn.48 mL azota 2) 224 mL azota 3) 448 mL azota 4) 44. Ca. Ag. Koliki je pH rastvora koji u 50 mL sadrži 3.6 g magnezijumhidroksida.8 mL amonijaka 5) 224 mL amonijaka .5 3) 2 : 4.1 mol/L. Ca 3) Na.5 L rastvora čija je koncentracija 0. Fe 5) Ca. Zaokruži niz u kome se nalaze samo oni metali koji kada su uronjeni u rastvor svojih soli mogu otpuštati jone u rastvor. Pri zagrevanju amonijum-hlorida se izdvojilo: 1) 4. Fe.05 mol/L ? (K=39) 1) 300 2) 250 3) 200 4) 150 5) 100 12.

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 16. ako 5.Koliko grama glicerola može nastati saponifikacijom tripalmitoilglicerola? 1) 9.3% H. Aspirin se može dobiti reakcijom anhidrida sirćetne kiseline sa: 1) pinakol-hidratom 2) para-amino-benzoevom kiselinom 3) rezorcinolom 4) orto-hidroksi-benzoevom kiselinom 5) acetamidom 20.2 2) 4.6 4) 0.45 40.6 3)13. Tršćani šećer (saharoza) se sastoji od ostataka molekula: 1) glukoze i galaktoze 2) manoze i fruktoze 3) glukoze i fruktoze 4) galaktoze i manoze 5) glukoze i manoze 18.03 mola benzena? 1) 0. Koju molekulsku formulu ima ugljovodonik koji se sastoji iz 85.9 5) 3. Koliko će se grama vodonika potrošiti za potpunu hidrogenizaciju 0.3 g 22.8 4) 6.7% C i 14.154 - .54 19.18 2) 1.8 3) 3.36 5) 0.6 L tog ugljovodonika na normalnim uslovima teži 7g? 1) CH2 2) C2H4 3) C2H6 4) C2H2 5) CH4 21. Jedinjenje čija je formula CH3(CH2)6CH2-O-NO2 je: 1) nitro jedinjenje 2) nitril 3) amid 4) estar azotaste kiseline 5) estar azotne kiseline 17. Kod kog od navedenih jedinjenja se ne vrši supstitucija -OH grupe pod običnim uslovima? 1) metanske kiseline 2) jabučne kiseline 3) benzil-alkohola 4) katehola 5) 2-metilpropanola-2 .

01 3) 1 4) 0. Njena molekulska masa je: 1) 46 2) 60 3) 88 4) 74 5) 102 24. Koliko ima izomernih 2.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 23.8 3) 54 4) 5. Koje od navedenih jedinjenja ne može da gradi enolatni anjon? 1) acetaldehid 2) aceton 3) trimetil-acetaldehid 4) acetofenon 5) izobutil-metilketon . Jednobazna karboksilna kiselina ima 43. Koliko grama natrijum-metoksida je potrebno da bi se u reakciji sa odgovarajućim alkil-halogenidom nagradilo 4.3 g bromovanog derivata ? (Br=80) 1) 0.5 5) 2 27.38 29.05 2) 0.24 % kiseonika. Koja se količina broma adira na 1 mol acetilena ako iz 1.155 - .3g acetilena nastaje 9. Po kojoj hemijskoj osobini se razlikuju cikloheksan. Koje od navedenih jedinjenja sadrži 28 g azota u jednom molu: 1) triptofan 2) piridin 3) purin 4) hinolin 5) histamin 26.4 5) 0.3-dimetilheksana? 1) 2 2) 4 3) 6 4) 8 5) 10 28.karbaldehid i acetofenon? 1) reaguju sa hidroksil-aminom 2) reaguju sa Grinjarovim reagensom 3) reaguju sa vodonikom 4) grade poluacetale 5) pokazuju reakciju srebrnog ogledala 25.6 g dimetil-etra? (Na=23) 1) 38 2) 3.

06 3. +/.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 30. Ako element Y ima atomski broj 50 i maseni broj 121 onda ima: 1) 50 protona i 50 neutrona 2) 71 protona i 50 elektrona 3) 50 protona i 71 elektrona 4) 71 protona i 50 neutrona 5) 50 protona i 71 neutrona 4. . + pol 4) katoda.08 4) 0.12 5) 0. Koje je to jedinjenje? 1) sulfanilamid 2) kadaverin 3) histamin 4) prolin 5) N-metil-N-nitrozoanilin Test F 1.5 mola jednog od navedenih jedinjenja sadrži 9 x 1023 atoma azota. Koliko se cm3 azot (II)-oksida i cm3 kiseonika dobija razlaganjem 200 cm3 azot (IV)-oksida pri istim uslovima? 1) 100 cm3 azot (II) oksida i 100 cm3 kiseonika 2) 200 cm3 azot (II) oksida i 100 cm3 kiseonika 3) 100 cm3 azot (II) oksida i 50 cm3 kiseonika 4) 150 cm3 azot (II) oksida i 50 cm3 kiseonika 5) 50 cm3 azot (II) oksida i 150 cm3 kiseonika 2.02 3) 0. Koja količina sumpora nastaje reakcijom 450 cm3 kiseonika sa odgovarajućom zapreminom sumpor-vodonika pod istim uslovima? 1) 0.pol . Srebrna elektroda u ovom spregu je: 1) anoda.04 2) 0. + pol 2) anoda.pol 5) dioda. 0.pol 3) katoda. .156 - . U galvanskom spregu koji se sastoji od polućelija Ag+/Ag i Fe3+/Fe2+ spontano se odigrava reakcija: Ag+ + Fe2+ → Ag + Fe3+.

U kom nizu se nalaze samo amfoterni oksidi: 1) Al2O3.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 5. CO2. CaO.5 g/dm3 da bi se dobilo 500 cm3 rastvora ove kiseline koncentracije 0. ρ=1. a koncentracija NO smanji dva puta? (T i V = const) 1) Poveća se 1. 8. BeO.. ZnO. BeO. Kako se menja brzina hemijske reakcije: 2H2(g) + 2NO(g) → 2H2O(l) + N2(g) ako se koncentracija vodonika poveća dva puta.3 mol/dm3? (N=14) 1) 400 2) 100 3) 600 4) 40 5) 490 9. Koliko cm3 koncentrovane hloridne kiseline masenog udela w=0. Deo toplote (energije) koja se oslobodi u hemijskoj reakciji pri T=const.6 puta 2) Smanji se 4 puta 3) Poveća se 16 puta 4) Poveća se 4 puta 5) Ne menja se 7.157 - . BaO. Koliko je cm3 vode potrebno dodati određenoj zapremini rastvora nitratne kiseline koncentracije 94. Cr2O3. N2O 2) ZnO. a koja se ne može prevesti u rad (neupotrebljiva energija). BaO 4) Al2O3. Na2O2. Cr2O3. BaO2 5) PbO2.5) 1) 400 2) 200 3) 100 4) 250 5) 300 10. Al2O3. i p=const.36. ZnO. ZnO. Energija aktivacije suprotnog stupnja je: 1) manja od energije aktivacije direktnog stupnja 2) veća od energije aktivacije direktnog stupnja 3) jednaka energiji aktivacije direktnog stupnja 4) jednaka nuli 5) zbir energija aktivacije direktnog i suprotnog stupnja je jednak nuli. N2O. prikazana je kao: 1) P∆V 2) T∆S 3) ∆G 4) ∆H 5) T∆H 6. Direktni stupanj jedne povratne reakcije je endoterman.. BeO . PbO2. CaO. PbO 3) PbO.2 g/cm3 je potrebno za pripremanje 270 g rastvora masenog udela w=32%? (Cl= 35.

8 ⋅ 10−5.8 ⋅ 10−6 4) 3. H2SO4 13. H2CO3.HNO3 3) HNO3. Izračunajte koncentraciju OH.4 mol/dm3 amonijum-hlorida. HCl.158 - . H2CO3. HBr 4) HClO3.2 ⋅ 10−5 15. 1) 1.HClO4 5) HBr.6 ⋅ 10−5 3) 1.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 11.6 ⋅ 10−4 5) 4. H2S.HCN.8 ⋅ 10−5 2) 3.4 mol/dm3 amonijaka i 0. HCN 2) H3AsO4.H2PHO3. H3BO3 .jona rastvora dobijenog mešanjem 0. H3PO4. H2CO3. Vrednost K(NH3) = 1. H2PHO3. H2S. U kojoj reakciji je voda kiselina: 1) HCl + H2O = 2) NH3 + H2O = 3) H2 SO4 + H2O = 4) H2CO3 + H2O = 5) HCN + H2O = 12. H3BO3. Formula gipsa je: 1) MgSO4 x 7H2O 2) CaSO4 x 2H2O 3) ZnSO4x 7H2O 4) CuSO4 x 5H2O 5) Na2SO4 x 10H2O 16.H3PO4. Kolika je koncentracija hidronijum jona (mol/dm3) u rastvoru čiji je pOH =11? 2) 10−11 3) 3 4) 10−4 5) 4 1) 10−3 14. HI. U kom nizu su kiseline poređane po opadajućoj jačini? 1) HClO4. Koliko ima C-atoma prvi član homologog niza alkohola koji je optički aktivan? 1) 2 2) 1 3) 3 4) 5 5) 4 . H2SO4.

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 17.52 4) 6. O = 16.73 3) 2. H = 1) 1) 3. Koje od navedenih jedinjenja ima najnižu tačku ključanja? 1) 3-metilheksan 2) n-pentan 3) 2-metilbutan 4) 2-metilheksan 5) n-heptan 18. C = 12. Koje od navedenih jedinjenja pod normalnim uslovima ne podleže supstituciji halogena u reakciji sa natrijum-metoksidom? 1) C6H5CH2Br 2) C6H5CH2CH2Br 3) C2H5Br 4) C6H5Br 5) C6H13Br 20.31 2) 1. Koji od navedenih alkohola sa Lukasovim reagensom reaguje trenutno? 1) 2-metilheksan-1-ol 2) 2-metilheksan-2-ol 3) 3. Reakcijom istih količina propil-hlorida sa amonijakom u prisustvu natrijumhidroksida nastaje jedinjenje: 1) CH3CH2CH2NH2 2) CH3CH2CH2ONa 3) CH3CH2COON 4) CH3COONH4 5) CH3CH2CONH2 19.4-dimetilheksan-2-ol 4) 3-metilheksan-2-ol 5) 4-metilheksan-2-ol 21.62 5) 3. Koliko grama odgovarajućeg bromovanog proizvoda nastaje u reakciji 0.94 g fenola sa viškom broma? (Br = 80.159 - .46 .

2 2) 51.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 22.4 mola anilina sa odgovarajućom količinom nitritne kiseline u prisustvu HCl? (N=14. Invertni šećer nastaje hidrolizom : 1) glikogena 2) laktoze 3) amiloze 4) celuloze 5) saharoze .8 3) 52. Cl= 35.4 26. Koliko se grama benzendiazonijum-hlorida dobija reakcijom 0. Njegovo ime je: 1) pentanal 2) pentanon-2 3) pentanon-3 4) heksanon-2 5) heksanon-3 23. Molekulske mase aspirina i benzoeve kiseline razlikuju se za: 1) 16 2) 18 3) 58 4) 78 5) 98 24. aldehidnu i više hidroksilnih grupa 27. Koje od navedenih tvrđenja koje se odnosi na aldonske kiseline nije tačno? 1) Nastaju oksidacijom pentoza 2) Nastaju oksidacijom heksoza 3) U rastvoru se nalaze u laktonskom obliku 4) Redukcijom daju polihidroksilne alkohole 5) Sadrže karboksilnu.2 4) 56. Sa kojim od navedenih jedinjenja reaguje amonijak i gradi karbamid? 1) CH3COCH2CH2NH2 2) CH3CONH2 3) H3CH2OCOOCH2CH3 4) CH3CH(NH2)COOH 5) CH3COCH2COCH3 25.5) 1) 56.160 - .6 5) 49. Oksidacijom jednog karbonilnog jedinjenja vrelom nitratnom kiselinom dobija se smeša etanske i propanske kiseline u odnosu 1:1.

324 kPa i temperaturi T=298 K amonijum-hlorid se spontano rastvara u vodi uz apsorpciju toplote iz okoline. Koliko izomera ima monoacilglicerol koji hidrolizom daje ekvimolekulsku smešu glicerola i palmitinske kiseline? 1) 0 2) 2 3) 3 4) 4 5) 6 Test G 1. Koja je formula oksida mangana koji sadrži 36. entropija i slobodna energija u ovom procesu? 1) ∆H < 0. ∆G < 0 . ∆S > 0.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 28. Kojom od navedenih reakcija nastaju merkaptidi? 1) Reakcijom karboksilne grupe aminokiselina sa SOCl2 2) Reakcijom amino-grupe aminokiselina sa SOCl2 3) Oksidacijom tiolne grupe 4) Reakcijom tiolne grupe sa solima teških metala 5) Reakcijom fenilizotiocijanata sa amino grupom cisteina 29. Koji od atoma elemenata sa datom elektronskom konfiguracijom ima najjače izražena metalna svojstva? 1) 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 2) 1s2 2s2 2p6 3s2 3p2 3) 1s2 2s2 2p6 4) 1s2 2s2 2p6 3s2 3p5 5) 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 4s1 3.8 % kiseonika? (Mn = 55) 2) Mn2O7 3) MnO2 4) MnO 5) Mn3O4 1) Mn2O3 2. ∆G < 0 2) ∆H > 0. Kako se menjaju entalpija.161 - . Na pritisku od p=101. ∆S < 0. Koji od navedenih peptida će sa α-naftolom u prisustvu natrijum-hipobromita nagraditi ljubičasto obojeno jedinjenje? 1) Glicilseriltreonin 2) Seriltreonilarginin 3) Cisteinilglicilalanin 4) Glicilserilfenilalanin 5) Glicilseriltirozin 30.

5 2) 13. ∆G > 0 5) ∆H < 0.0. HCl. ∆S < 0. K < 1 3) ∆G < 0. pOH=11. KClO3 2) KBr. ∆G > 0 B odigrava se spontano na standardnim uslovima 4. K < 1 4) ∆G < 0.0. ∆S > 0. ∆G < 0 4) ∆H > 0.4 4) 5. HClO.0 8.0 5) pH=1. pOH=3. K? 1) ∆G > 0. K > 1 5) ∆G = 0.1 5) 15. Povratna reakcija A pri čemu je konstanta brzine direktne reakcije veća od konstante brzine suprotne reakcije. K < 1 5. Koji rastvor će imati najveće povećanje tačke ključanja ako je u 1 kg vode rastvoreno: 1) 2 mola aluminijum-hlorida 2) 2 mola glukoze 3) 1 mol maltoze 4) 3 mola natrijum-hlorida 5) 4 mola uree 7.3 6. Koliko iznosi pH i pOH ako je koncentracija H+ = 1⋅10-3 mol/dm3? 1) pH=11.2mol/dm3 i 600cm3 rastvora koncentracije 0. Koji odnos postoji između promene slobodne energije ove reakcije i njene konstante ravnoteže. ∆S > 0. pOH=10.0. CHCl3. CO. pOH=13.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 3) ∆H < 0.162 - . Koliko grama natrijum-nitrata sadrži 1 dm3 rastvora koji nastaje mešanjem 900cm3 rastvora koncentracije 0.1 mol/dm3? (Na = 23) 1) 8. K > 1 2) ∆G > 0. pOH=1⋅10-11 3) pH=4.0.0 2) pH=1⋅10-3. U kom od navedenih nizova nema neelektrolita: 1) H2O. KClO3 .0 4) pH=3.6 3) 20.

odgovarajuće konjugovane baze nalaze se samo u nizu: 1) H2O. CHCl3. CO.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 3) CH4. BaO 4) Sb2O3. BeO. Cl-. I2 4) KI. Koja od navedenih soli usled hidrolize reaguje bazno? 2) CaCl2 3) ZnCl2 4) CH3COONa 5) NH4NO3 1) NaH2PO4 10. HCl. Cl-. ZnO. Koja od navedenih smeša ima puferska svojstva? 1) HCl + ZnCl2 2) NH3 + NaCl 3) H2S + Na2SO4 4) HCl + NH4Cl 5) NH3 + NH4Cl 11. NH3. LiCl. NaIO4 5) HBr.2 3) 0.163 - . NH4+. HSO43) H2O. Cs2O. BeO. PbO2.0 5) 2. K2O2. N2O 2) ZnO. BeO 12. NH3. MgO2 5) PbO. SO422) OH-. Koliko mola jodne kiseline nastaje ako reaguje 1 mol koncentrovane azotne kiseline sa odgovarajućom količinom joda: I2 + HNO3 → HIO3 + NO2 + H2O 1) 0. CCl4. NH4+. ZnO.4 2) 0. CHI3. Cl-. NH3. Cl-.0 . SO4213. Za kiseline H3O+. Al2O3. HClO3.H2SO4. CO2. H2O 9. HSO45) OH-. NH3. Cl-. MnO2.1 4) 1. HSO44) H+. As2O3. N2O. HCl. U kom nizu se nalaze samo amfoterni oksidi: 1) Al2O3. CaO. PbO 3) PbO. ZnO.

E0(Cl2/2Cl-) = 1. U sastav biološki važnih jedinjenja hlorofila i vitamina B12 ulaze biogeni elementi: 1) magnezijum i gvožđe 2) nikal i kobalt 3) magnezijum i kobalt 4) gvožđe i nikal 5) kobalt i bakar 16. E0(Pb4+/Pb2+) = 1.: E0 (Br2/2Br-) = 1.77 V.→ S2O8215.36V.koja od navedinh tvrdnji je tačna? 1) A ima veću molekulsku masu od B za 2 2) A i B imaju iste molekulske mase 3) A i B imaju isti broj ugljenikovih atoma 4) A ima manji broj ugljenikovih atoma od B 5) A ima veći broj ugljenikovih atoma od B 18. Molekulska masa proizvoda adicije sumporne kiseline na jedan alken veća je 2. Ako su standardni elektrodni potencijali redoks sistema.→ Cl2 4) Fe2+ → Fe3+ 5) 2SO42. Ako su A i B prvi predstavnici alkana. E0(S2O82-/2SO42-)=2. koji od navedenih jonova može da se oksiduje bromnom vodom (rastvor broma u vodi): 2) Pb2+ → Pb4+ 3) Co2+ → Co3+ 1) 2 Cl. Koje od jedinjenja u navedenom nizu reaguje sa 17.1 g benzil-bromida i daje 12.07V.81V. E0 (Co3+/Co2+) = 1.2 g odgovarajućeg etra? (Br=80.01V. E0(Fe3+/Fe2+) = 0. Ime tog alkena je: 1) eten 2) propen 3) 1-buten 4) 1-penten 5) 1-heksen (S=32) 17. Na=23) 1) natrijum-formijat 2) natrijum-acetat 3) natrijum-metoksid 4) natrijum-benzoat 5) natrijum-etoksid .69 V.75 puta od molekulske mase tog alkena. odnosno alkena koji pokazuju optičku izomeriju .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 14.164 - .

Koje je to jedinjenje? 1) propil-magnezijum-bromid 2) butanoil-hlorid 3) propil-jodid 4) butil-jodid 5) butil-magnezijum-bromid 23.165 - .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 19. Jedno od navedenih jedinjenja u reakciji sa CO2 daje butansku (buternu) kiselinu. Koje od navedenih karbonilnih jedinjenja podleže aldolnoj kondenzaciji? 1) metanal 2) benzaldehid 3) etanal 4) trimetilacetaldehid 5) trihloretanal 22. Koje od navedenih jedinjenja u reakciji sa amonijakom gradi odgovarajući amid ikarboksilnu kiselinu? 1) CH3CO−O−COCH3 2) (CH3O)2CH−CH3 3) CH3−O−CH(OH)CH3 4) C2H5CO−O−C3H7 5) CH3CO−CH2−O−CH3 . Koje od navedenih jedinjenja može da se neutrališe rastvorom KOH? 1) o-krezol 2) benzil-alkohol 3) alil-alkohol 4) dietil-etar 5) 2-pentanol 21. Koji od navedenih alkohola na višim temperaturama u prisustvu mineralnih kiselina najlakše podleže dehidrataciji? 1) 3-metil-1-heksanol 2) 3-metil-2-heksanol 3) 3-metil-3-heksanol 4) 1-heksanol 5) 2-heksanol 20.

metil-N-nitrozoanilin 2) N.5mola treonilmetionina? 2) 3 x 1022 3) 3 x 1023 4) 6 x 1022 1) 6 x 1023 5) 3 x 1021 . Koje od navedenih jedinjenja je derivat ugljene kiseline 2) CH2Cl2 3) COCl2 4) CH3COCl 1) CCl4 5) Cl2CHCOOH 25. D-manoze i D-fruktoze u slabo baznoj sredini vrši se preko endiola 3) D-manoza i L-manoza su enantiomeri 4) D-manoza je C-2 epimer D-glukoze 5) D-manoza u reakciji sa metanolom daje smešu α. U reakciji formaldehida sa glicinom nastaje jedinjenje čija je molekulska formula: 2) C3H6O2N 3) C3H5O3N 4) C2H7ON 1) C3H5O2N 5) C4H7O2N 29.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 24. Koliko ima atoma sumpora u 0. Koji od navedenih parova sadrži samo petočlana heterociklična jedinjenja? 1) Piridin i piperidin 2) Furan i tiofen 3) Furan i piridin 4) Piridin i purin 5) Furan i purin 26.i β-metilglikozida 28.166 - . Koje tvrđenje nije tačno kada je u pitanju D-manoza? 1) N-acetil-D-manozamin ne pokazuje redukcione osobine 2) Izomerizacija D-glukoze.N-dimetilanilin 3) N-metilanilinujum hlorid 4) N-metilbenzendiazonijum hlorid 5) N-metilanilin 27. U reakciji: C6H5NH2 + CH3Cl → A + HCl A + HNO2 → B + H2O Nastalo jedinjenje B je: 1) N.

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 30. Izračunati koncentraciju vodonikovih jona (mmol/dm3) u rastvoru sirćetne kiseline masene koncentracije 12 g/dm3.325 kPa 2) kondenzacija vodene pare u tečnu vodu 3) spajanje žive i kiseonika u živa(II)-oksid 4) sublimacija arsen-trioksida 5) građenje tečne vode iz gasovitih vodonika i kiseonika 4. Atom sa rednim brojem 31 započinje popunjavanje podnivoa: 1) 4p 2) 4s 3) 3d 4) 5s 5) 3p 2. Ukoliko se koncentracija O2 smanji 4 puta kako treba promeniti koncentraciju CO u sistemu: 2CO(g) + O2(g) 2CO2(g) da brzina reakcije ostane nepromenjena? 1) povećati 4 puta 2) smanjit 4 puta 3) povećati 2 puta 4) smanjiti 2 puta 5) povećati 8 puta 5. Holin ulazi u sastav: 1) Kefalina 2) Lecitina 3) L-fosfatidinske kiseline 4) Fosfatidilserina 5) Glikoholne kiseline Test H 1.167 - .8 3) 200 4) 280 5) 168 . U kom od navedenih jedinjenja ne postoji jonska veza ? 2) NaH 3) [Ag(NH3)2]Cl 4) H2O 1) NH4NO3 4) NaOH 3. 1) 28 2) 2. ako je stepen disocijacije kiseline 1. U kom od navedenih procesa entropija raste: 1) prelazak vode u led na 00 C i p = 101.4 %.

pH rastvora NaOH (koji je potpuno disosovan). samo u jednom slučaju nastaje pufer: 1) 1 zapremina NaOH i 2 zapremine CH3COOH 2) 1 zapremina H3PO4 i 3 zapremine KOH 3) 1 zapremina HNO2 i 2 zapremine KOH 4) 1 zapremina Na2HPO4 i 1 zapremina NaOH 5) 1 zapremina HCN i 2 zapremine NaOH 11.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 6. 7. ∆hH. U kom nizu se nalaze samo one soli čiji vodeni rastvori reaguju bazno? 1) ZnOHNO3. Rastvaranjem čvrste. baze i soli.4 g/dm3 je: 1) 13 2) 7 3) 4 4) 12 5) 2 9. K2HPO4. NaCN. a ukupna toplota hidratacije jona. NaH2PO4 10. . Koje tvrđenje nije tačno? 1) Rastopi elektrolita provode struju. FeCl3. ZnCl2. Koji od navedenih molekula ili jona pokazuje amfoterne osobine? 2) CN3) H2SO4 4) NH4+ 1) HCO35) C6H6 8. AlCl3. NaHS. NH4Cl. CH3COONa. Ako je energija razaranja kristalne rešetke soli ∆lH. 4) Dietiletar je slab elektrolit. NaHCO3 4) AlOHSO4. KHS. 2) Jaki elektroliti u vodenom rastvoru koncentracije 0. kristalne soli u vodi temperatura rastvora opada. Mešanjem dva rastvora iste količinske koncentracije. Na2CO3. 3) U elektrolite se ubrajaju kiseline. NaCl 5) Fe2(SO4)3. u navedenim zapreminskim odnosima.1 mol/dm3 imaju α >30 %. Na2HPO4 2) PbOHNO3. NaHCO3 3) KCN. 5) Joni elektrolita su u vodenom rastvoru hidratisani. onda je: 2) ∆lH < ∆hH 3) ∆lH = ∆hH 1) ∆lH > ∆hH 4) odnos ove dve veličine se ne može odrediti 5) promena temperature pri rastvaranju ne zavisi ni od ∆lH ni od ∆hH. masene koncentracije 0.168 - .

P. Koji od navedenih parova jedinjenja predstavlja izomere? 1) CH3CH2CH2CH3 i CH3C(CH3)2CH2CH3 2) CH3CH2CH2CH3 i CH3CH2CH3 3) CH3CH2CH2CH3 i CH3C(CH3)2CH3 4) CH3CH2CH2CH3 i CH3CH(CH3)2 5) CH3CH2CH2CH3 i CH3CH2CH2CH2CH3 17. +7 3)+2. Elektrolizom rastopa litijum-hidrida na anodi se dobija: 2) H 3) Li 4) Li+ 5) H1) H2 14. I 4) S. Se. Cl. +1. O 5) S. -1. N. -2. At 16.169 - . Br. HClO. +7 2) +2. +1. HCl. -2. +7 5) +2. +7 4) +4. As. U kojoj od navedenih reakcija su tačni koeficijenti? 1) 2 KI + 2 KNO2 + H2SO4 → I2 + 2 NO + 2 K2SO4 + 2 H2O 2) 2 KI + KNO2 + 2 H2SO4 → 2 I2 + NO + 2 K2SO4 + 2 H2O 3) 2 KI + KNO2 + H2SO4 → I2 + NO + K2SO4 + H2O 4) 2 KI + 2 KNO2 + 2 H2SO4 → I2 + 2 NO + 2 K2SO4 + 2 H2O 5) KI + KNO2 + H2SO4 → I2 + NO + K2SO4 + H2O 13. Po. HClO4 je: 1) +4. Pb 3) Fe.2-butandiol 4) butanal 5) 2-butanon . S. S. +1. Cl 2) C. Oksidacioni broj hlora u jedinjenjima: ClO2. Ni. +7 15. I. -1. P. Zaokruži niz u kojem se nalaze samo halkogeni elementi: 1) O. Sb. Glavni proizvod reakcije 1-butena sa vodom u prisustvu sulfatne kiseline je: 1) 2-butanol 2) 1-butanol 3) 1. -2.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 12. Te. +4. Bi. -1.

3) fumarna kiselina je nezasićena monokarboksilna kiselina.170 - .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 18. Reakcijom hloretana sa amonijakom nastaje: 1) etanamid 2) etilamin 3) amonijum-etanoat 4) amonijum-etoksid 5) etanol 19. 2) dekarboksilacijom natrijum-acetata na povišenoj temperaturi nastaje metan.5-dibromfenol 4) 2. 4) oleinska kiselina obezbojava rastvor bromne vode.3. 5) alkalne soli masnih kiselina zovu se sapuni.4. U reakciji fenola sa viškom broma dobija se: 1) 2-bromfenol 2) 3-bromfenol 3) 2. Koje tvrđenje nije tačno? 1) acil-halogenidi su derivati karboksilnih kiselina. 22. Alkoholizom anhidrida karboksilnih kiselina nastaju: 1) dva molekula alkohola 2) dva molekula karboksilnih kiselina 3) amid karboksilne kiseline i karboksilna kiselina 4) karboksilna kiselina i alkohol 5) estar i karboksilna kiselina . Katalitičkom hidrogenizacijom najjednostavnijeg nezasićenog aldehida nastaje: 1) 2-propen-1-ol 2) propanol-1 3) propan 4) 3-buten-1-ol 5) butanol-1 21.4-tribromfenol 5) 2.6-tribromfenol 20.

48 24.2 5) 4. Dejstvom razblaženih alkalija na glukozu dobija se ravnotežna smeša: 1) glukoze. potrebno da u reakciji sa dietil-karbonatom nastane 30 mg uree? 1) 1. riboze i manoze .u. Koliko je cm3 amonijaka (n.). gradeći soli 2) polimerizuje u smolaste materije 3) redukuje se i gradi pirolidin 4) redukuje se i gradi dihidropirol 5) podleže oksidaciji 28.24 3) 22. fruktoze i saharoze 5) glukoze. Koji od navedenih peptida sa jonima Ag+ gradi merkaptide ? 1) serilglicilarginin 2) glicilcisteiniltriptofan 3) glicilfenilalanilalanin 4) alanilvalilalanin 5) tirozilglicillizin 27. fruktoze i riboze 4) glukoze.12 2) 2.4 4) 11. Najmanje rastvorna aminokiselina u vodi je: 1) serin 2) glicin 3) izoleucin 4) asparaginska kiselina 5) treonin 26.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 23. fruktoze i manoze 2) glukoze. fruktoze i arabinoze 3) glukoze. Koje je od navedenih jedinjenja tercijarni amin? 1) (CH3)3CNH2 2) CH3NHCH2CH3 3) (CH3)2CHCH2N(CH3)2 4) (CH3)2CHNHCH3 5) (CH3)2CHCH2NH2 25.171 - . Pirol reaguje sa kiselinama na sledeći način: 1) neutrališe se.

palmitoleinska 2) linolenska. oleinska. palmitoleinska 4) palmitinska. Početna koncentracija [NO2] je: 1) 0. Koliko je cm3 rastvora HCl masenog udela 0. Koje kiseline ulaze u sastav triglicerida. Pri određenoj temperaturi uspostavljena je ravnoteža u sistemu 2NO2(g) ' 2NO(g) + O2(g). ako je ∆fH0 (NH3) = .5 1) 2.02 3) 0.2 kJ 5) 138 kJ 4.1 mol/dm3? Ar(Cl) = 35.1 2) 2. ako 0.365 i gustine 1. stearinska.005 mol/dm3. Potpunom hidrolizom glikogena nastaje: 1) dekstrin 2) maltoza 3) glukoza 5) manoza 4) laktoza 30.035 5.6 . Koliko atomskih orbitala sadrži energetski podnivo čiji je orbitalni kvantni broj l=3 ? 1) 2 2) 7 3) 3 4) 6 5) 5 2. stearinska.6 kJ 4) 9. arahidonska. palmitoleinska Test I 1.015 4) 0.025 mol tog glicerida potpuno reaguje sa 20g broma? 1) palmitinska.4 4) 3. Koliko se toplote oslobađa pri reakciji 1 mola N2 i odgovarajuće količine H2 pri sintezi amonijaka.01 2) 0.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 29.02 mol/dm3 i [O2] = 0.19 g/cm3 potrebno za pripremanje 250 cm3 rastvora koncentracije 0.025 5) 0.46 kJ/mol? 1) 46 kJ 2) 92 kJ 3) 4. [NO] = 0.5 3) 8.01 mol/dm3. palmitinska 3) linolna.0 5) 207. oleinska. Koji molekuli od navedenih jedinjenja mogu medjusobno da ostvaruju vodoničnu vezu? 2) AsH3 3) CH3OH 4) PH3 5) CH4 1) (CH3)3N 3.172 - . arahidonska 5) linolna. Ravnotežne koncentracije su: [NO2] = 0.

U kojoj od navedenih reakcija su tačni koeficijenti? 1) K2Cr2O7 + 14 HCl → 2 CrCl3 + 3 Cl2 + 2 KCl + 6 H2O 2) K2Cr2O7 + 10 HCl → 2 CrCl3 + Cl2 + 2 KCl + 7 H2O 3) K2Cr2O7 + 10 HCl → CrCl3 + 2 Cl2 + 3 KCl + 7 H2O 4) 2 K2Cr2O7 + 16 HCl → 4 CrCl3 + Cl2 + 4 KCl + 7 H2O 5) K2Cr2O7 + 14 HCl → 2 CrCl3 + 3 Cl2 + 2 KCl + 7 H2O . HJ.66 3) 11.66 4) 4. HNO3. AgCl. HNO3 8. CH3COOH. CH3COOH.8 10. biće: 2) 28 3) 35 4) 3. CH3COOH.5 5) 2. HBr.48 5) 44.35 7.173 - . H2CO3 3) NH3. HCN 2) HCN. HClO4. HNO3 5) HCN.4 4) 4. Slabi elektroliti nalaze se samo u nizu: 1) H2S. H2S. izražen u procentima. Ako u rastvoru nekog elektrolita ima 1000 molekula od kojih je 350 disosovalo. HJ. CH3COOH. AgBr i AgI su slabo rastvorni u vodi. CH3COOH. ali se svi dobro rastvaraju u jednom od reagenasa: 1) NH3 2) NaOH 3) KCN 4) razblažena HCl 5) KOH 12. stepen elektrolitičke disocijacije.8 1) 0. H2SO4. U kom molskom odnosu se nalaze CH3COOH i CH3COONa u acetatnom puferu čiji je pH=5 ? (KCH3COOH = 2⋅10-5 ) 1) 1:2 2) 1:5 3) 5:1 4) 2:1 5) 1:1 11. H2S.jona jednaka 4. Halogenidi srebra. HNO2 4) HClO4.34 2) 10.24 3) 22.05 5) 8. H2S. Koliko cm3 ugljenik (IV)-oksida (normalni uslovi) treba uvesti u vodeni rastvor krečnog mleka da bi se dobilo 81 mg kisele soli? Ar(Ca) = 40 1) 11.6 ⋅ 10-4 mol/dm3 je: 1) 3. pH rastvora u kome je koncentracija OH.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 6.2 2) 2.72 9. NH3.

PbO2.3-butandiola 5) 1. SnO2 15.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 13. 1. U kom nizu se nalazi samo superoksidi? 1) SnO2. Koji od od navedenih parova jedinjenja u međusobnoj reakciji daje odgovarajući alkohol? 1) 1-hlorbutan i natrijum-formijat 2) 1-hlorbutan i natrijum 3) 1-hlorbutan i natrijum-etoksid 4) 1-hlorbutan i etil-acetat 5) 2-hlorbutan i natrijum-hidroksid . RbO2 5) MnO2.3-butadiena 3) 1. CsO2.2-butadiena 2) 1. RbO2 2) MnO2. Promena slobodne energije elektrohemijske reakcije u ćeliji za elektrolizu je: 1) ∆G > 0 2) ∆G < 0 3) ∆G = 0 4) ∆G/T < 0 5) T·∆G < 0 14. CsO2.4-butandiola 18. MnO2 4) KO2.2-butandiola 4) 1. Koliko izomernih jedinjenja ima molekulsku formulu C4H8. PbO2.174 - . KO2 3) SnO2. PbO2. ako se u obzir uzmu svi oblici izomerije? 1) 3 2) 4 3) 5 4) 6 5) 7 17. Koja kiselina se čuva u flašama od plastičnih masa jer nagriza staklo: 1) Sulfatna 2) Sulfitna 3) Nitritna 4) Fluoridna 5) Hloridna 16.4-dibrom-2-buten može se dobiti reakcijom jednog mola broma sa jednim molom: 1) 1.

175 - . 2) C8H8O 3) C13H10O 4) C6H6 5) C7H6O 1) C8H10O 21. 22. 2) neutralizacijom stearinske kiseline bazom dobija se sapun. Merkaptidi nastaju reakcijom: 1) alkohola sa živa(II)-hloridom 2) alkoksida sa kalijum-hidrogensulfidom 3) akil-halogenida sa kalijum-sulfidom 4) tiola sa živa(II)-hloridom 5) dialkil-sulfida sa živa(II)-sulfidom 24. U reakciji fenola sa dovoljnom količinom broma nastaje jedinjenje čija je molekulska formula: 2) C6H5OBr 3) C6H3OBr3 1) C6H4OBr 4) C6HOBr5 5) C6H3O3Br 20. 3) oksidacijom butanona nastaje butanska kiselina. 4) zagrevanjem natrijum-propanoata i natrijum-hidroksida nastaje etan. Koje od navedenih tvrđenja nije tačno: 1) malonska kiselina je propan-dikiselina. Koja od molekulskih formula odgovara jedinjenju koje se može dobiti redukcijom acetofenona sa LiAlH4. Koje od navedenih jedinjenja redukcijom daje odgovarajući amin? 1) amonijum-benzoat 2) alil-alkohol 3) alil-acetat 4) nitrobenzen 5) butil-nitrat .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 19. 5) vinska kiselina ima dva hiralna C-atoma. Propanamid se dobija zagrevanjem: 1) Propana i amonijaka 2) Amonijum-propionata 3) Propena i amonijaka 4) Propanona i amonijaka 5) Propanala i amonijaka 23.

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 25. Slabo kisele osobine pokazuje: 1) piridin 2) piperidin 3) pirol 4) pirolidin 5) nikotin 28.80 4) 126. Ukupna masa tetrapeptida manja je u odnosu na ukupnu masu aminokiselina koje ulaze u njegov sastav za: 1) 36 2) 72 3) 80 4) 54 5) 98 27.00 3) 115.00 2) 195. Disaharidi nastaju iz monosaharida građenjem: 1) glikozidne veze uz izdvajanje vode 2) glikozidne veze uz izdvajanje vodonika 3) anhidridne veze uz izdvajanje vode 4) estarske veze uz izdvajanje vode 5) estarske veze uz izdvajanje vodonika 30. Koliko je grama arahidonske kiseline učestvovalo u reakciji? 1) 95.67 5) 331.176 - . Zaokružiti aminokiselinu koja ima baznu grupu u bočnom nizu: 1) alanin 2) leucin 3) izoleucin 4) lizin 5) metionin 26.60 . Zagrevanjem glukoze sa koncentrovanom HCl dobija se: 1) furfural 2) odgovarajući endiol 3) 3-hidroksimetil furfural 4) 2-hidroksimetil furfural 5) 5-hidroksimetil furfural 29. Za potpunu hidrogenizaciju arahidonske kiseline utroši se 28 dm3 vodonika (normalni uslovi).

62.77 kJ toplote. Izračunati količinsku koncentraciju sulfatnih jona (mol/dm3) u rastvoru bakar (II)-sulfata masene koncentracije 1. Ar(Na) = 23. (Ar(Fe)= 56) 1) – 100.015 2) 0. Ar(O) = 16 1) 23.5 3) 11.002 5) 0.77 kJ/mol glukoza --6 --fosfat iznosi 3.02 mol/dm3 kolika je ravnotežna koncentracija glukoza-6-fosfata(mol/dm3) ? 1) 0. HClO3. Pri reakciji 2.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Test K 1.1 g gvožđa sa sumporom.5 5) 2.24 x 10-2 5) 0. Ar(N) = 14.0025 5. HCN. Ar (S) = 32 1) 0.5 kJ/mol 3) – 10. oslobodi se 3. pri standardnim uslovima.65 4) 8.62 3) 6. HNO3.005 3) 0. Ako 4. U kom nizu se nalaze samo jake kiseline u vodenom rastvoru? 1) HCl.177 - .3 2) 17.5 kJ/mol 2) 100. Ar(S) = 32.2 x 10-3 4) 1. HBr. sa odgovarajućom količinom barijum-nitrata? Ar(Ba) = 137. Ar (Cu) = 64.6 g/dm3 ako je stepen disocijacije rastvora 0.992 6.05 kJ/mol 5) – 3. HNO3 2) H2S.33 7.01 4) 0. Konstanta ravnoteže reakcije: glukoza --1 --fosfat je početna koncentracija glukoza-1-fosfata 0. Element sa atomskim brojem 17 gradi jonsko jedinjenje sa elementom čiji je atomski broj: 1) 10 2) 11 3) 18 4) 16 5) 9 3.05 kJ/mol 4) 10. Izračunati standardnu entalpiju obrazovanja FeS. Koliko grama taloga nastaje reakcijom 100 cm3 rastvora natrijum-sulfata. Koji od navedenih elemenata ima najveći afinitet prema elektronu? 1) I 2) Br 3) F 4) K 5) At 2.5 mol/dm3.01 2) 0. HI . koncentracije 0.

3) Na katodi se vrši oksidacija. Koja od niže navedenih supstanci ne može obrazovati koloidno–disperzni sistem sa vodom kao disperznim sredstvom? 1) skrob 2) AgCl 3) celuloza 4) glukoza 5) CuS 12. Koje od navedenih tvrđenja koja se odnose na galvanski element nije tačno? 1) Katoda je pozitivno naelektrisana. H2S. ako je konstanta disocijacije mravlje kiseline Kk = 1. HBr 8. H2SO4.1 mol NaOH pomeša sa rastvorom koji sadrži: 1) 0. Pufer nastaje ako se rastvor koji sadrži 0. U kom molskom odnosu reaguju Cu i O2 u reakciji: Cu + O2 + H2SO4 → CuSO4 + H2O ? 1) 1:2 2) 2:1 3) 1:1 4) 4:1 5) 2:3 13. H2CO3 5) HNO3. HNO3. 2) Hemijska energija se pretvara u električnu energiju.33 ⋅10−11 3) 1. HClO3. Izračunajte konstantu disocijacije Kb konjugovane baze mravlje kiseline. HClO3. 1) 1.1 mol CH3COOH 3) 0.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 3) HBr. HCl 4) HCl.2 mol CH3COOH 4) 0.2 mol NH3 5) 0. CH3COOH.58⋅10-4.58 ⋅10−8 4) 10−14 5) 7. U kom od navedenih slučajeva će se mešanjem jednakih zapremina vodenih rastvora navedenih supstanci (iste koncentracije) dobiti jedinjenje čiji vodeni rastvor reaguje bazno? 1) NaOH + H2CO3 2) KOH + H3PO4 3) NH3 + HNO3 4) KOH + HCl 5) NaOH + H2SO4 10.1 mol NH3 2) 0.8 9.178 - .05 mol H2CO3 11.58 ⋅10−4 2) 6. .

Koliko grama eliminacionog proizvoda nastaje u reakciji 1-hlorbutana sa koncentrovanim rastvorom NaOH. U kom od ovih nizova su jedinjenja poređana po opadajućoj kiselosti ? 1) H2O > H2S > H2Se 2) H2O > H2Se > H2S 3) H2Se > H2S > H2O 4) H2Se > H2O > H2S 5) H2S > H2O > H2Se 15. na povišenoj temperaturi. 5) Na anodi se vrši oksidacija. Koji od navedenih elemenata ulazi u sastav vitamina B12? 1) Cu 2) Fe 3) Co 4) Mg 5) Ca 16. Koje od navednih jedinjenja pripada istom homologom nizu kao i jedinjenje molekulske formule C6H10? 1) ciklopenten 2) 2-metil pentan 3) cikloheksan 4) 2-metil-2-penten 5) 1.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 4) Sekundarni galvanski elementi se mogu regenerisati.6 19. Koji od navedenih alkohola oksidacijom daje aldehid? 1) ciklopentanol 2) cikloheksanol 3) benzil-alkohol 4) 2-heksanol 5) 2-metil-2-propanol . Koliko ima ketona koji su izomeri ciklopentanola? 1) 2 2) 3 3) 4 4) 5 5) 6 17. pri čemu se dobija 0.4-heksadien 18.25 mol natrijum-hlorida? 1) 56 2) 7 3) 28 4) 14 5) 5.179 - . 14.

Ala . Leu. Ile.00 25. Koje od navedenih jedinjenja ne reaguje sa Tolensovim reagensom? 1) pentanal 2) propanal 3) propanon 4) formaldehid 5) 2-metilbutanal 21. Gln. Gly. Val 2) Val.180 - . Val. Val 4) Gln. Phe. Ile. Ile 5) Gln. U kom nizu se nalazi amino kiselina sa aromatičnim bočnim ostatkom? 1) Ala. Leu. Benzoeva kiselina može se dobiti oksidacijom: 1) benzena 2) toluena 3) fenola 4) krezola 5) ksilena 22.400 2) 0. Asn. Koliko grama N-nitrozodimetil-amina nastaje reakcijom 45 mg odgovarajućeg amina i nitritne kiseline ? 1) 7.0740 4) 0. Asn 3) Asn. Gly. Koje od navedenih jedinjenja u reakciji sa amonijakom daje propanamid? 1) propil-hlorid 2) propanoil-hlorid 3) natrijum-propanoat 4) propilamin 5) 1-propen 23. Koje od navedenih jedinjenja sadrži amidnu grupu? 1) amonijum-acetat 2) anilin 3) alanin 4) urea 5) pirol 24.0074 5) 74.7400 3) 0.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 20.

3) Predstavlja heterodisaharid. 4) Naziva se još i mlečni šećer. Fruktoza-1. 2) Nastaje reakcijom β-D-galaktopiranoze i α-D-glukopiranoze. u svom sastavu ima: 1) treonin 2) arginin 3) fenilalanin 4) prolin 5) cistein 27.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 26.6-difosfat nastaje: 1) oksidacijom 2) redukcijom 3) esterifikacijom 4) hidrolizom 5) saponifikacijom 29. Hidrolizom masti u kiseloj sredini nastaju: 1) etandiol i karboksilne kiseline 2) glicerol i α-aminokarboksilne kiseline 3) glikol i nezasićene karboksilne kiseline 4) glikol i smeša nezasićenih i zasićenih masnih kiselina 5) glicerol i karboksilne kiseline .181 - . 5) Monosaharidne jedinice su povezane α(1→ 4) glikozidnom vezom. Koje je od navedenih tvrđenja tačno? 1) pirol je jača baza od piridina 2) pirol nije aromatično jedinjenje 3) u reakciji sa kiselinama pirol gradi so 4) pirol ulazi u sastav porfirina 5) pirol ne podleže reakcijama elektrofilne aromatičmne supstitucije 28. Oligopeptid koji daje pozitivnu ksantoproteinsku reakciju. 30. Koje od navedenih tvrđenja se ne odnosi na laktozu? 1) Pripada grupi redukujućih šećera.

005 mol/dm3 5. Odrediti početne koncentracije joda i vodonika. O. N. Na. [HI]=0.5 6.04 mol/dm3. U kom od navedenih jedinjenja postoji samo jonska veza? 2) CaCl2 3) CaSO4 4) NH4NO3 5) CH4 1) H2O 3. Ne.(aq)  2) Ba2+(aq) + SO42-(aq)  3) 2H3O+(aq) + CO32-(aq)  . Koliko se toplote oslobodi pri sagorevanju 2 mola glukoze? (Mr(glukoze)=180) 1) 6576. [I2]0 = 0.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Test L 1.49 kJ toplote. [I2]=0. Koja od navedenih jonskih reakcija nije moguća? 1) Ag+(aq) + Cl.6 kJ 4) 5576.07 mol/dm3.4 kJ 5) 278.5 mol/dm3 5) [H2]0 = 0.07 mol/dm3. B. Ne.05 mol/dm3 4) [H2]0 = 0.05 mol/dm3 3) [H2]0 = 0.09 mol/dm3. N.7 mol/dm3.5 2) 5 3) 25 4) 50 5) 0. B.005 mol/dm3. [I2]0 = 0. Koliko je potrebno grama čvrstog natrijum-hidroksida za pripremanje 200 g rastvora u kome je maseni udeo natrijum-hidroksida 0. [I2]0 = 0. N.025 mol/dm3. B 4) Na. Li.025 mol/dm3. O 2.025? 1) 2. 1) [H2]0 = 0. B.5 mol/dm3 2) [H2]0 = 0. Ravnoteža u sistemu H2 (g) + I2 (g) ' 2HI(g) uspostavlja se pri sledećim koncentracijama: [H2]=0. Li 3) O.8 kJ 4. B. [I2]0 = 0. N. O. [I2]0 = 0.2 kJ 3) 557. Ne.4 kJ 2) 2788.182 - . Ne 2) Ne. Pri sagorevanju 1g glukoze oslobodi se 15. O 5) N. U kom od navedenih nizova su elementi poreani po opadajućim vrednostima energije jonizacije? 1) Li.

8 cm3 gasa pod normalnim uslovima.1 2) 0.(aq)  7. Odrediti tačku mržnjenja rastvora koji u 900 g vode sadrži 27 g uree.8 pKb(CO3 2-) = 3.30C 12. Koncentracija OH. izdvaja se 44.0840C 5) 9.2 pKb(NH3) = 4.9 1) HCOOH 2) NH4+ 3) HCO34) CH3COOH 5) H3PO4 8. U reakciji između rastvora kalijum-permanganata i oksalne kiseline. 1) 10 2) 3 3) 12 4) 11 5) 4 9.930C 2) -9.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 4) Na+(aq) + Cl.183 - . Disocijacija je potpuna (Ar(Na)=23). Izračunajte pOH rastvora koji u 250 cm3 sadrži 10 mg natrijum-hidroksida.7 pKb(CH3COO-) = 9. Koliko je mmol redukcionog sredstva učestvovalo u reakciji? 1) 0.(aq)  5) H3O+(aq) + OH. u prisustvu sumporne kiseline.jona je jednaka: 1) količinskoj koncentraciji baze u rastvoru 2) količinskoj koncentraciji soli u rastvoru 3) konstanti disocijacije slabe baze 4) stepenu disocijacije slabe baze 5) odnosu količinskih koncentracija baze i soli u rastvoru 11. (Kk= 1.86. Pri elektrolizi zasićenog vodenog rastvora natrijum-hlorida na anodi se izdvaja: 2) H2 3) Cl2O 4) O2 5) H2O2 1) Cl2 .2 3) 2 4) 1 5) 10 13.930C 4) -0. Mr(urea) = 60) 1) 0.2 pKb(H2PO4-) = 11. U rastvoru amonijačnog pufera molski odnos baze i soli jednak je 1. Na osnovu pKb vrednosti navedenih konjugovanih baza odrediti koja je od odgovarajućih kiselina najslabija? pKb(HCOO-) = 10. Koja od navedenih soli u vodenom rastvoru reaguje kiselo ? 4) ZnSO4 5) MgCl2 1) KCN 2) NaNO3 3) Na2SO4 10.30C 3) -0.

94 20.184 - .6 g nekog alkina utrošeno je 4.7 3) 0. Koji od navedenih hidrida ima najizraženiji bazni karakter: 4) H2O 5) NH3 1) HCl 2) PH3 3) H2S 15.2-dihloreten 5) vinil-hlorid 19. Koje od navedenih jedinjenja oksidacijom daje metilizopropil-keton? 1) 3-metl-2-butanol 2) 2-metil-1-butanol 3) 3-metil-2-pentanol 4) 3-metil-1-pentanol 5) 2-metil-2-butanol .2-dihloretan 4) 1.48 dm3 vodonika (normalni uslovi).1-dihloreten 2) hloretan 3) 1.235 2) 4.47 4) 9. Soli HClO2 zovu se: 1) hlorati 2) hloriti 3) perhlorati 4) hloridi 5) hipohloriti 16. Koliko grama fenola nastaje kada se u vodeni rastvor natrijum-fenoksida uvede 224 cm3 hlorovodonika (normalni uslovi)? 1) 0.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 14. Koliko ugljenikovih atoma ima taj alkin? 1) 5 2) 6 3) 7 4) 8 5) 9 18. Jedan od proizvoda koji može nastati reakcijom hlora sa etinom je: 1) 1.4 5) 0. Potpunom hidrogenizacijom 9. Koji od navedenih parova jedinjenja predstavlja izomere? 1) CH3CH2CH=CH2 i butan 2) CH3CH2CH=CH2 i ciklobutan 3) CH3CH2CH=CH2 i 2-metilpropan 4) CH3CH2CH=CH2 i penten 5) CH3CH2CH=CH2 i ciklobuten 17.

Trp 2) Phe.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 21. Ala 3) His. Aspirin je derivat: 1) hlorsirćetne kiseline 2) propan-dikiseline 3) 2-hidroksipropanske kiseline 4) o-hidroksibenzoeve kiseline 5) pentanske kiseline 22. Karbamid nastaje u reakciji: 1) COCl2 i 2NH3 2) H2CO3 i NH3 3) CO i NH4Cl 4) Cl2 i (NH4)2CO3 5) NH4Cl i CO2 24.5 3) 0. Tyr. Zaokružiti niz u kome su samo aminokiseline sa aromatičnim bočnim ostatkom: 1) Phe. valina i cisteina pri čemu se na C-kraju nalazi cistein? 1) 3 2) 4 3) 2 4) 9 5) 6 . Cys. Met.5 4) 2 5) 1 23. Phe 26. Tyr. Kvaternerni amonijum-jon nalazi se u strukturi: 1) etanolamina 2) holina 3) histamina 4) histidina 5) anilina 25. Koliko će molova etanoil-hlorida nastati reakcijom 0. Phe 5) His.5 mola fosfor(III)hlorida sa odgovarajućom kiselinom? 1) 3 2) 1. Tyr. Koliko ima tripeptida sastavljenih od alanina.185 - . Val 4) Arg.

1) 128 2) 80 3) 64 4) 16 5) 24 Test M 1. U kom od navedenih jedinjenja postoji samo polarna kovalentna veza? 1) H2O 2) CaF2 3) MgSO4 4) NH4Br 5) S8 .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 27. Furanozni oblik D-fruktoze nastaje intramolekulskom reakcijom: 1) alkoholne grupe na C4 sa karbonilnom grupom 2) alkoholne grupe na C5 sa alkoholnom grupom na C1 3) alkoholne grupe na C5 sa karbonilnom grupom 4) alkoholne grupe na C6 sa karbonilnom grupom 5) alkoholne grupe na C3 sa alkoholnom grupom na C1 29. Koje tvrđenje nije tačno? 1) amiloza sa jodom gradi inkluziono jedinjenje plave boje 2) invertni šećer skreće ravan polarizovane svetlosti ulevo 3) celuloza je homopolisaharid 4) skrob je životinjski rezervni polisaharid 5) dekstrini nastaju delimičnom hidrolizom skroba 30. Broj nesparenih elektrona u atomu elementa čija je elektronska konfiguracija 1s2 2s2 2p6 3s2 3p3 je: 1) 5 2) 3 3) 1 4) 6 5) 2 2.2 mola linolne kiseline (Ar(Br)=80). U derivate pirimidina spada: 1) barbiturna kiselina 2) hinolin 3) indol 4) piperidin 5) piridoksal 28. Izračunajte broj grama broma koji su potrebni za reakciju adicije na 0.186 - .

9 kolika je pKa navedene kiseline? 1) -2.8 g elementarnog aluminijuma do aluminijum-oksida? (Ar(Al) = 27) 1) -334 kJ 2) 334 kJ 3) -16.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 3.12 mol/dm3.9 3) 1.8 5. Brojna vrednost konstante ravoteže ove reakcije iznosi: 1) 50.04 4) 5.187 - . Koliko se toplote oslobađa pri oksidaciji 10.9 8.64 mol/dm3. Standardna entalpija stvaranja aluminijum-oksida iznosi -1670. I2 od 5. Ar(Na) = 23.4 7.0 kJ/mol. Kolika je koncentracija Cl.1 4) -4.4 kJ 5) -167 kJ 4. Najkiseliji rastvor je onaj čija je pOH vrednost: 1) 12 2) 2 3) 13 4) 10 5) 1 9. Koji od navedenih vodenih rastvora soli reaguje bazno usled hidrolize? 1) AlCl3 2) Na2SO4 3) NH4Cl 4) FeCl3 5) NaCN .28 mol/dm3 i HI od 5.jona izražena u mmol/dm3 u rastvoru koji u 500 cm3 sadrži 1. Kolika je koncentracija rastvora natrijum-hidroksida (mol/dm3) koji je dobijen mešanjem 200 cm3 rastvora ove baze koncentracije 40 g/dm3 i 800 cm3 vode? (Ar(Na) = 23) 1) 1 2) 2 3) 2.5) 1) 2 2) 4 3) 40 4) 20 5) 0. Ako je pKb konjugovane baze fosfatne kiseline 11.9 5) -11.7 kJ 4) 33.17 g natrijum-hlorida? (disocijacija je potpuna.5 4) 0.1 5) 0.89 5) 17.2 6. Ar(Cl) = 35.2 2) 8.0 3) 2.1 2) 14. U reakciji H2 (g) + I2 (g) ' 2 HI (g) pod određenim uslovima uspostavlja se ravnoteža pri koncentraciji H2 od 0.

određene organske supstance.71. istih molalnih koncentracija. rastvor u benzenu 4) rastvor u acetonu. P4O10 2) As4O6. rastvor u hloroformu 3) rastvor u hloroformu. ZnO. hloroformu i benzenu. SO3 4) MgO. Pri elektrolizi vodenog rastvora cink-jodida na anodi se izdvaja: 1) H2 2) O2 3) I2O 4) I2 5) I2O5 14. Koji od navedenih gasova je toksičan zbog vezivanja za hemoglobin. ZnO.strukturnih izomera butanala? 1) 3 2) 4 3) 5 4) 6 5) 7 . N2O 3) BeO. rastvor u acetonu. NO.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 10.33 2) 12 3) 9 4) 2.63 i benzena 2. rastvor u benzenu 5) rastvor u benzenu. rastvor u acetonu. rastvor u hloroformu. Koja od navedenih ekvimolarnih smeša rastvora ima puferske osobine? 1) Na3PO4 i NaOH 2) NH4Cl i NaCl 3) H2SO4 i KOH 4) NH3 i NH4NO3 5) NaCN i KCl 11. U kom se nizu nalaze samo oni oksidi koji reaguju sa HNO3. rastvor u benzenu. hloroforma 3. SO2. Napravljeni su rastvori.hlorata do hlorida u kiseloj sredini (H2SO4)? 1) 3. Na2O 5) As4O6. CuO.5 5) 90 13.53 poređati rastvore po rastućoj vrednosti povišenja temperature ključanja: 1) rastvor u benzenu. Koliko ima alifatičnih alkohola . rastvor u hloroformu. u acetonu. Ako su ebulioskopske konstante (K kg/mol): acetona 1. P4O6 15. PbO. pri čemu se gradi stabilan kompleks koji onemogućava prenošenje kiseonika? 2) CO 3) NO2 4) Cl2O5 5) N2 1) SO2 16. Koliko milimola kalijum-jodida je potrebno za redukciju 2 milimola kalijum . FeO. rastvor u acetonu 12.188 - . CO2. SO3. rastvor u hloroformu 2) rastvor u acetonu. a ne reaguju sa KOH? 1) CO2. Na2O.

koja se odnose na etil-hlorid tačno? 1) ne podleže hidrolizi 2) ne reaguje sa amonijakom 3) ne podleže reakciji sa alkoksidima 4) podleže hidrolizi 5) lako se rastvara u vodi 19.05 mola odgovarajućeg acil-halogenida? 1) 2.3 mol propana 3) 0.5 . Tom reakcijom dobijeno je: 1) 0.72 dm3 vodonika (svedeno na normalne uslove).2 mol propana 2) 0. Koje je od sledećih tvrdjenja.1 20.05 2) 10 3) 0. Koliko milimola gasa se izdvoji u reakciji n-propanola sa 4. Koja je od navedenih kiselina dikarboksilna? 1) limunska 2) linolna 3) salicilna 4) mlečna 5) jabučna 22.6 mg metalnog natrijuma? (Ar(Na) = 23) 1) 0. Za hidrogenizaciju 12 g propina utrošeno je 6.2 mol propena 4) 0.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 17. Koliko grama etanamida nastaje potpunom amonolizom 0.189 - .2 g propana 18.95 2) 30 3) 5.3 mol propena 5) 13. 1.9 4) 6 5) 29.2 4) 1 5) 0.1-Dimetoksipropanacetal nastaje u reakciji: 1) propanala i metanola u molskom odnosu 1:2 2) metanala i propanola u molskom odnosu 1:1 3) metanala i propanola u molskom odnosu 1:2 4) propanala i metanola u molskom odnosu 1:1 5) metanala i propanola u molskom odnosu 2:1 21.

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 23. Koju vrstu derivata ugljene kiseline predstavlja urea? 1) estar 2) halogenid 3) dihalogenid 4) diamid 5) monoamid 24.190 - . Koji od navedenih peptida sa jonima Hg2+ gradi merkaptide? 1) serilglicilarginin 2) glicilcisteiniltriptofan 3) glicilfenilalanilalanin 4) alanilvalilalanin 5) tirozilglicillizin 27. Koje od navedenih jedinjenja sadrži purinsko jezgro? 1) Mokraćna kiselina 2) Hinolin 3) Indol 4) Triptofan 5) Histidin . Molekulska formula jedinjenja koje nastaje reakcijom nitritne kiseline sa dietilaminom je: 1) C4H10N2O 2) C4H11NO 3) C4H10N 4) C4H8O 5) C2H5N 25. Aminokiselina sa baznim bočnim nizom je: 1) Triptofan 2) Alanin 3) Metionin 4) Leucin 5) Lizin 26.

04 Test N 1. U kom od navedenih jedinjenja postoji samo jonska veza? 1) H2O 2) CaF2 3) MgSO4 4) NH4Br 5) S8 3.89 5) 17.30 5) 7. Koje od navedenih jedinjenja ne pokazuje redukujuće osobine: 1) D-fruktofuranoza 2) D-glukuronska kiselina 3) Fruktoza-1.64 mol/dm3.12 mol/dm3. I2 od 5.4 kJ 5) 167 kJ 4.191 - .0 kJ/mol. Standardna entalpija stvaranja aluminijum-oksida iznosi -1670.9 g monostearilglicerola. Broj valentnih elektrona u atomu elementa čija je elektronska konfiguracija 1s2 2s2 2p6 3s2 3p3 je: 1) 5 2) 3 3) 1 4) 6 5) 2 2. Koliko se toplote oslobađa pri oksidaciji 10. U reakciji H2 (g) + I2 (g) ' 2 HI (g) pod određenim uslovima uspostavlja se ravnoteža pri koncentraciji H2 od 0.8 g elementarnog aluminijuma do Al2O3 ? (Ar(Al) = 27) 1) 3. ako je prinos reakcije 85 %? (Mr (estra) =358) 1) 9.9 3) 1.6-difosfat 4) Glukoza-6-fosfat 5) Metil-α-D-glukopiranozid 29.7 kJ 4) 33.8 . Koliko grama glicerola se dobija saponifikacijom 17.2 2) 4. Kiselom hidrolizom maltoze nastaju: 1) dva molekula D-glukopiranoze 2) dva molekula D-manopiranoze 3) dva molekula D-galaktopiranoze 4) D-galaktopiranoza i D-glukopiranoza 5) D-fruktofuranoza i D-glukopiranoza 30.6 3) 3. Brojna vrednost konstante ravoteže ove reakcije iznosi: 1) 50.04 4) 5.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 28.91 4) 2.2 2) 8.34 kJ 2) 334 kJ 3) 16.28 mol/dm3 i HI od 5.

Kolika je koncentracija rastvora natrijum-hidroksida (mol/dm3) koji je dobijen mešanjem 200 cm3 rastvora ove baze koncentracije 40 g/dm3 i 800 cm3 vode? (Ar(Na) = 23) 1) 1 2) 2 3) 2. rastvor u hloroformu 2) rastvor u acetonu. rastvor u hloroformu 3) rastvor u hloroformu.53 poređati rastvore po rastućoj vrednosti povišenja temperature ključanja: 1) rastvor u benzenu.5) 1) 2 2) 4 3) 40 4) 20 5) 0. Ako su ebulioskopske konstante (K kg/mol): acetona 1. Ar(Na) = 23.192 - .9 kolika je pKa navedene kiseline? 1) -2.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 5.9 8. rastvor u benzenu . Najkiseliji rastvor je onaj čija je pH vrednost: 1) 12 2) 2 3) 13 4) 10 5) 1 9. hloroforma 3. rastvor u benzenu.1 2) 14.5 4) 0.0 3) 2.63 i benzena 2.71. Napravljeni su rastvori.4 7.1 4) -4. rastvor u acetonu. Ar (Cl) = 35.17 g natrijum-hlorida? (disocijacija je potpuna.9 5) -11. istih molalnih koncentracija u acetonu. Koja od navedenih ekvimolarnih smeša rastvora ima puferske osobine? 1) Na3PO4 i NaOH 2) NH4Cl i NaCl 3) H2SO4 i KOH 4) NH3 i NH4NO3 5) NaCN i KCl 11. Ako je pKb konjugovane baze fosfatne kiseline 11. Koji od navedenih vodenih rastvora soli reaguje bazno usled hidrolize? 1) AlCl3 2) Na2SO4 3) NH4Cl 4) FeCl3 5) NaCN 10. Kolika je koncentracija Cl.1 5) 0. rastvor u acetonu. hloroformu i benzenu.jona izražena u mmol/dm3 u rastvoru koji u 500 cm3 sadrži 1. određene organske supstance.2 6.

2 mol propana 2) 0.3 mol propana 3) 0.3 mol propena 5) 13.1 . U kom se nizu nalaze samo bazni oksidi ? 2) As4O6. Koliko milimola gasa se izdvoji u reakciji n-propanola sa 4. Pri elektrolizi vodenog rastvora cink-jodida na anodi se izdvaja: 1) H2 2) O2 3) I2O 4) I2 5) I2O5 14. NO. SO2. Tom reakcijom dobijeno je: 1) 0.33 2) 12 3) 9 4) 2. CuO. N2O 1) CO2. ZnO. rastvor u acetonu 12. Na2O. rastvor u hloroformu.2 g propana 18.72 dm3 vodonika (svedeno na normalne uslove). P4O6 15. pri čemu se gradi stabilan kompleks koji onemogućava prenošenje kiseonika? 1) SO2 2) CO 3) NO2 4) Cl2O5 5) N2 16. Na2O 3) BeO. CO2. Za hidrogenizaciju 12 g propina utrošeno je 6. rastvor u hloroformu. Koje je od sledećih tvrdjenja.2 4) 1 5) 0.5 5) 90 13. SO3 5) As4O6. Koliko ima izomernih alkohola molekulske formule C3H8O? 1) 3 2) 4 3) 5 4) 6 5) 2 17. SO3.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 4) rastvor u acetonu. PbO. rastvor u benzenu 5) rastvor u benzenu. P4O10 4) MgO. koja se odnose na etil-hlorid tačno? 1) ne podleže hidrolizi 2) ne reaguje sa amonijakom 3) ne podleže reakciji sa alkoksidima 4) podleže hidrolizi 5) lako se rastvara u vodi 19. FeO.6 mg metalnog natrijuma? (Ar(Na) = 23) 1) 0. Koliko milimola kalijum-jodida je potrebno za redukciju 2 milimola kalijum hlorata do hlorida u kiseloj sredini (H2SO4)? 1) 3.2 mol propena 4) 0.05 2) 10 3) 0. ZnO. Koji od navedenih gasova je toksičan zbog vezivanja za hemoglobin.193 - .

Molekulska formula jedinjenja koje nastaje reakcijom nitritne kiseline sa dietilaminom je: 1) C4H10N2O 2) C4H11NO 3) C4H10N 4) C4H8O 5) C2H5N 25. Koja je od navedenih kiselina dikarboksilna? 1) limunska 2) linolna 3) salicilna 4) mlečna 5) oksalna 22.5 23.95 2) 30 3) 5.9 4) 6 5) 29. 1. Peptid koji sa jonima Hg2+ gradi merkaptide u svom sastavu ima? 1) cistein 2) glicin 3) alanin 4) lvalin 5) tirozin .1-Dimetoksipropanacetal nastaje u reakciji: 1) propanala i metanola u molskom odnosu 1:2 2) metanala i propanola u molskom odnosu 1:1 3) metanala i propanola u molskom odnosu 1:2 4) propanala i metanola u molskom odnosu 1:1 5) metanala i propanola u molskom odnosu 2:1 21. Koju vrstu derivata ugljene kiseline predstavlja urea? 1) estar 2) halogenid 3) dihalogenid 4) diamid 5) monoamid 24. Koliko grama etanamida nastaje potpunom amonolizom 0.194 - . Aminokiselina sa baznim bočnim nizom je: 1) Triptofan 2) Alanin 3) Metionin 4) Leucin 5) Lizin 26.05 mola odgovarajućeg acil-halogenida? 1) 2.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 20.

Kiselom hidrolizom maltoze nastaju: 1) dva molekula D-glukopiranoze 2) dva molekula D-manopiranoze 3) dva molekula D-galaktopiranoze 4) D-galaktopiranoza i D-glukopiranoza 5) D-fruktofuranoza i D-glukopiranoza 30.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 27.195 - . Koje od navedenih jedinjenja ne pokazuje redukujuće osobine: 1) Glukoza 2) Manoza 3) Saharoza 4) Galaktoza 5) Maltoza 29. Koja od navedenih masnih kiselina ima jednu dvostruku vezu ? 1) Palmitinska 2) Stearinska 3) Oleinska 4) Linolna 5) Arahidonska . Koje od navedenih jedinjenja sadrži purinsko jezgro? 1) Adenin 2) Hinolin 3) Indol 4) Triptofan 5) Histidin 28.

34 6.285.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Test O 1.25 5) 3 5.8 3) 4 4) 5. Kolika je koncentracija magnezijumovih jona (mmol/dm3) u rastvoru magnezijum-hlorida koncentracije 0.4 g/cm3) potrebno za pravljenje 250 cm3 rastvora koncentracije 0.196 - . 1) 27 2) 18 3) 20 4) 30 5) 40 2. Koliko elektrona ima jon Ca2+.36 3) 8.46 . ako je stepen disocijacije 92%? 1) 0.02 5) 1. U ravnotežnoj reakciji CO(g) + H2O(g) ' CO2 (g) + H2 (g) početne koncentracije CO i H2O su jednake i iznose 0.63.8 kJ/mol ? 1) 11. ako je Z (Ca) = 20. Kolika je brojna vrednost konstante ravnoteže ove reakcije ako su ravnotežne koncentracije CO2 i H2 jednake i iznose 0. Koje od navedenih jedinjenja ima samo jonski tip veze? 2) NaNO3 3) NH4Cl 4) H2SO4 1) CH4 5) KI 3.6 5) 8 4. Koliko je cm3 koncentrovane azotne kiseline (w = 0.3 mol/dm3. ρ = 1.005 mol/dm3. Pri reakciji nastajanja tečne vode iz elemenata oslobađa se 71.1 mol/dm3 ? 1) 4 2) 0.0092 4) 9.15 mol/dm3? (Ar(N)=14) 1) 2.11 3) 9 4) 0.6 3) 0.68 2) 5.046 2) 4.2 2) 2.45 kJ toplote svedeno na standardne uslove.04 4) 4.2 5) 0. Koliko je dm3 kiseonika (normalni uslovi) učestvovalo u reakciji ako se zna da je vrednost standardne entalpije stvaranja tečne vode ∆fH = .

8 9. odrediti koja kiselina je najjača u vodenom rastvoru? Ka(HClO) = 5 x 10−5 Ka(CH3COOH) = 1.197 - .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 7. Koliko je potrebno miligrama natrijum-hidroksida za neutralizaciju 20 cm3 rastvora azotne kiseline u kome je pH = 3? (Ar(Na) = 23) 1) 2 2) 8 3) 20 4) 40 5) 0. Koja komponenta puferske smeše reaguje sa H+ jonima pri dodatku kiseline? 1) CO2 2) H2CO3 3) NaHCO3 4) Na2CO3 5) H2O 11. Koji od navedenih vodenih rastvora soli reaguje bazno? 1) CH3COONH4 2) AlCl3 3) NH4Cl 4) KCl 5) NaHCO3 10. Koje se od navedenih tvrđenja odnosi na prave rastvore? 1) pokazuju Faradej-Tindalov efekat 2) čestice disperzne faze ne prolaze kroz membrane sa finim porama 3) čestice disperzne faze se talože pri stajanju rastvora 4) čestice disperzne faze se talože dodatkom disperznog sredstva 5) veličina čestica disperzne faze je manja od 1nm .8 x 10−5 Ka(HCN) = 7.6 x 10−4 1) HCN 2) HClO 3) CH3COOH 4) HNO2 5) HF 8.9 x 10−9 Ka(HNO2) = 4 x 10−4 Ka(HF) = 6. Na osnovu datih vrednosti za Ka. Bikarbonatni pufer se priprema tako što se u vodeni rastvor NaHCO3 uvodi CO2.

azot(II)-oksid i voda. Jedinjenje koje ne redukuje Fehling-ov rastvor.8 15.3-dimetilbutanal 2) 3-metil-2-pentanol 3) 3-metil-2-butanol 4) butanon 5) 3-pentanon .7 3) 54 4) 5. a izomerno je sa 3-metilbutanalom je: 1) 2.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 12.3-butadien 3) 2-butin 5) ciklobuten 4) 1-metilciklopropen 18.1 5) 0.4 3) 17.2-butadien 2) 1. U reakciji bakra sa razblaženom azotnom kiselinom nastaje bakar(II)-nitrat. Koliko ima strukturnih izomera sa molekulskom formulom C3H8O? 1) 6 2) 5 3) 4 4) 3 5) 2 17.84 5) 896 13.02 2) 0. Pri elektrolizi zasićenog vodenog rastvora KCl na anodi se izdvaja : 3) O2 4) Cl2 5) Cl2O 1) HCl 2) H2 14.96 2) 22.4 5) 10. Koje je sistematsko ime jedinjenja molekulske formule C4H6 u kome su svi ugljenikovi atomi sp2 hibridizovani? 1) 1.92 4) 35.01 3) 0. Koliko miligrama odgovarajućeg oksida je potrebno da se u reakciji sa vodom dobije 1 mmol azotne kiseline? (Ar(N)=14) 1) 27 2) 2. Koliko je molova fenola potrebno da bi u reakciji sa natrijumom nastalo 224 cm3 vodonika (normalni uslovi)? 1) 0.8 mg bakra sa razblaženom azotnom kiselinom? (Ar(Cu) = 64) 1) 8. Koliko će se cm3 azot(II)-oksida (normalni uslovi) osloboditi u reakciji 76.025 19.2 4) 0. Koji od navedenih gasova reaguje sa vodenim rastvorom kalijumhidroksida? 2) NO 3) SO2 4) N2O 5) CO 1) NH3 16.198 - .

3 3) 0.5 2) 0.4 5) 0.5 5) 1 21.2 4) 0.6 22. Koje od navedenih tvrđenja nije tačno? 1) tioli u reakciji sa bazama grade merkaptide 2) alkoholi su jače kiseline od tiola 3) soli tiola lako hidrolizuju 4) dejstvom blagih oksidacionih sredstava tioli se oksiduju u disulfide 5) dejstvom jakih oksidacionih sredstava tioli se oksiduju u sulfonske kiseline 24.199 - .1 mol fosfortrihlorida sa odgovarajućim jedinjenjem? 1) 0.5 2) 5 3) 10 4) 1. Koja od navedenih aminokiselina može da gradi diestar? 1) asparaginska kiselina 2) izoleucin 3) triptofan 4) glicin 5) histidin . Koliko će molova propanoil-hlorida nastati reakcijom 0. Koje od navedenih jedinjenja sa kiselinama gradi soli? 1) nitrometan 2) acetonitril 3) trietil-amin 4) dioksan 5) furan 25. Koliko je milimolova natrijum-hidroksida potrebno za potpunu neutralizaciju 0.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 20.5 mmol ftalne kiseline? 1) 0. Fozgen je: 1) diamid ugljene kiseline 2) amid ftalne kiseline 3) tercijarni amin 4) hlorid mravlje kiseline 5) dihlorid ugljene kiseline 23.

arahidonska. stearinska. Koje od navedenih tvrđenja nije tačno? 1) Skrob je heteropolisaharid 2) Glikogen je polisaharid životinjskog porekla 3) Celuloza je homopolisaharid 4) Dekstrini nastaju delimičnom hidrolizom skroba 5) Amiloza ima spiralnu strukturu 30. palmitoleinska 2) linolenska.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 26. stearinska. Sa Fehling-ovim (Felingovim) reagensom može da reaguje: 1) glukoza-1. oleinska. oleinska.25 mol tog glicerida troši 4. Koje od navedenih kiselina ulaze u sastav triglicerida.200 - . arahidonska 5) linolna. ako se za potpuno katalitičko hidrogenovanje 0. U molekulu jednog od navedenih dipeptida za ugljenikov atom koji je susedan slobodnoj karboksilnoj grupi vezana je izobutil-grupa. Katalitičkom redukcijom pirola dobija se: 1) anilin 2) piran 3) pirolidin 4) piperdin 5) pirimidin 28. Koji je to dipeptid? 1) valilleucin 2) leucilvalin 3) valilizoleucin 4) izoleucilvalin 5) alanilvalin 27. palmitinska 3) linolna.5x1023 molekula vodonika? 1) palmitinska.6-difosfat 2) glukonska kiselina 3) glukuronska kiselina 4) α-metil-D-glukozid 5) glukoza-1-fosfat 29. palmitoleinska 4) palmitinska. palmitoleinska .

Medicinski fakultet Niš

Informator 2010

Test P 1. Koliko elektrona sadrži elektronski omotač jednovalentno negativnog 3717Cl ? 1) 7 2) 20 3) 16 4) 18 5) 17 2. U kom je od navedenih jedinjenja zastupljena samo kovalentna veza ? 1) NH4NO3 2) NaHCO3 3) NaOH 4) HNO3 5) NaH 3. Kolika je vrednost standardne entalpije reakcije CO(g) + ½ O2 (g) → CO2 (g) izražena u kJ/mol ako su vrednosti standardnih entalpija stvaranja CO i CO2 : ∆fH (CO) = - 110,9 kJ/mol i ∆fH (CO2) = - 393,5 kJ/mol ? 1) 504,4 2) - 282,6 3) - 252,2 4) 286,6 5) - 504,4 4. Pri sintezi amonijaka iz elemenata pod određenim uslovima u ravnoteži se nalazi 0,1 mol/dm3 N2, 0,2 mol/dm3 H2 i 0,8 mol/dm3 NH3. Početne koncentracije N2 i H2 su bile: 1) [N2]0 = 0,5 mol/dm3 i [H2]0 = 1,4 mol/dm3 2) [N2]0 = 0,9 mol/dm3 i [H2]0 = 1 mol/dm3 3) [N2]0 = 0,5 mol/dm3 i [H2]0 = 0,6 mol/dm3 4) [N2]0 = 1,7 mol/dm3 i [H2]0 = 1,8 mol/dm3 5) [N2]0 = 1,7 mol/dm3 i [H2]0 = 2,6 mol/dm3 5. Izračunati količinsku koncentraciju (mol/dm3) 20% rastvora aluminijumsulfata čija je gustina 1,23 g/cm3. (Ar(Al) = 27, Ar(S) = 32) 1) 4,17 2) 0,72 3) 2 4) 1,64 5) 1,12 6. Kolika je vrednost konstante disocijacije HCN, ako je u rastvoru koji sadrži 0,01 mol/dm3 stepen disocijacije, α = 0,02 % ? 1) 2×10-6 2) 4×10-6 3) 4×10-10

- 201 -

Medicinski fakultet Niš

Informator 2010

4) 2×10-8 5) 4×10-8 7. U kom od navedenih nizova se nalaze samo jake kiseline ? 1) HClO3, HBr, HIO, H2SO4 2) HClO, HBr, HIO3, H2SO4 3) H2S, HClO3, H2SO4, HBr 4) HClO4, H2SO4, HI, HBr 5) HClO, H2SO4, HI, HBrO 8. Koliko miligrama kalijum-hidroksida treba rastvoriti u 250 cm3 vode da bi se dobio rastvor u kome je pOH = 3 ? (disocijacija je potpuna, Ar(K) = 39) 1) 56 2) 14 3) 224 4) 25 5) 50 9. U kom od navedenih vodenih rastvora soli je koncentracija H+ jona veća od 10-7? 1) Na2CO3 2) Na2HPO4 3) NaHCO3 4) NaNO2 5) AlCl3 10. Ako se pomešaju rastvori istih koncentracija navedenih supstanci u datim zapreminskim odnosima, samo u jednom slučaju nastaje pufer. 1) 1V CH3COOH i 1V KOH 2) 0,5V NH3 i 0,75V HNO3 3) 0,5V Na2HPO4 i 1V HCl 4) 0,75V NH4Cl i 0,5V NaOH 5) 0,5V CH3COOH i 0,75V NaOH 11. Vodeni rastvori etanola i glicerola imaju iste masene koncentracije (γ = 10 g/dm3). Koje tvrđenje je tačno ? (Mr (etanol) = 46, Mr (glicerol) = 92) 1) Rastvori glicerola i etanola imaju isti osmotski pritisak 2) Rastvor glicerola ima dva puta manji osmotski pritisak 3) Rastvor glicerola ima tri puta veći osmotski pritisak 4) Rastvor etanola ima dva puta manji osmotski pritisak 5) Rastvor etanola ima tri puta manji osmotski pritisak
- 202 -

Medicinski fakultet Niš

Informator 2010

12. U reakciji elementarnog sumpora sa azotnom kiselinom nastaje sumporna kiselina i azot(II)-oksid. Koliko je grama redukcionog sredstva potrebno za izdvajanje 5,6 dm3 azot(II)-oksida (normalni uslovi)?(Ar(S) = 32; Ar(N) = 14) 1) 8,0 2) 32,0 3) 4,0 4) 20,5 5) 16,0 13. Koji se od navedenih procesa odvija u galvanskom elementu koji se sastoji od metalnog cinka uronjenog u rastvor cink-sulfata i metalnog bakra uronjenog u rastvor bakar(II)-sulfata? 1) Na anodi dolazi do prelaženja Cu2+ jona u rastvor 2) Na katodi dolazi do prelaženja Zn2+ jona u rastvor 3) Na anodi dolazi do taloženja Cu2+ jona iz rastvora 4) Na katodi dolazi do taloženja Cu2+ jona iz rastvora 5) Na anodi dolazi do taloženja Zn2+ jona iz rastvora 14. Sa 6×1021 atoma azota potpuno reaguje sa 1,5×1022 atoma kiseonika. Azot i kiseonik su sjedinjeni, u tom oksidu, u masenom odnosu: (Ar(N) = 14; Ar(O) =
16)

1) 7 : 8

2) 7 : 12

3) 7 : 16

4) 7 : 4

5) 7 : 20

15. Koje od navedenih jedinjenja pri disocijaciji daje hloritne jone? 1) CCl3COOH 2) LiCl 3) KClO 4) Cl2O3 5) CHCl3 16. Zasićeni alifatični alkoholi imaju molekulsku formulu C4H10O. Koliko izomernih karbonilnih jedinjenja može da se dobije njihovom oksidacijom? 1) 5 2) 3 3) 2 4) 1 5) 4 17. 1,3-dibrompropan može se dobiti reakcijom broma sa : 1) ciklopropanom 2) etenom 3) 2-metilpropenom 4) propenom 5) etanom

- 203 -

Medicinski fakultet Niš

Informator 2010

18. Koliko će grama odgovarajućeg proizvoda nastati oksidacijom 0,2 mol fenola? 1) 22,0 2) 21,6 3) 18,8 4) 24,4 5) 43,2 19. Po kojoj hemijskoj osobini se razlikuju benzaldehid i cikloheksanon? 1) Reaguju sa aminima 2) Sa alkoholima grade poluacetale 3) Podležu reakcijama nukleofilne supstitucije 4) Reaguju sa Grinjarovim reagensom 5) Podležu aldolnoj adiciji 20. Formula jabučne kiseline je: 1) CH2(OH)CH2COOH 2) CH3CH(OH)COOH 3) HOOCCH(OH)CH(OH)COOH 4) HOOCCH(OH)CH2COOH 5) HOOCCH2CH2COOH 21. Koja količina ciklopentankarboksamida učestvuje u reakciji sa LiAlH4 ako u toj reakciji nastaje 19,8 g redukcionog proizvoda? 1) 1mol 2) 0,01mol 3) 20 mmol 4) 2 mol 5) 0,2 mol 22. Reakcijom karbamida sa etil-estrom malonske kiseline nastaje jedinjenje čija je molekulska formula: 1) C5H4O2N4 2) C4H4O2N2 3) C5H6O2N2 4) C4H4N2 5) C4H4O3N2 23. Dejstvom cinka ili kalaja u razblaženim kiselinama disulfidi daju: 1) tiole 2) sulfide 3) sulfone 4) sulfokside 5) sulfonske kiseline

- 204 -

Medicinski fakultet Niš

Informator 2010

24. Koliko grama anilinijum-hlorida nastaje u reakciji 0,25 mol odgovarajućeg jedinjenja sa hloridnom kiselinom? (Ar(Cl)=35,5; Ar(N)=14) 1) 32,38 2) 3,238 3) 0,3238 4) 64,75 5) 6,475 25. Koja od navedenih aminokiselina ima najveće negativno naelektrisanje u jako baznoj sredini? 1) asparaginska kiselina 2) izoleucin 3) triptofan 4) glicin 5) lizin 26. Koje tvrđenje je tačno ? 1) metionillizin sadrži samo jednu esencijalnu aminokiselinu 2) cisteinilserin sadrži samo aminokiseline čija je pI vrednost u blizini pH 7 3) fenilalanilvalin ne daje ksantoproteinsku reakciju 4) valiltirozin sadrži dve esencijalne aminokiseline 5) serilglicin ima dva hiralna C atoma 27. Derivat heterocikličnog sistema indola je: 1) nikotinska kiselina 2) mokraćna kiselina 3) prolin 4) triptofan 5) piridoksal 28. D-galakoza i L-galakoza su: 2) enantiomeri 1) C2-epimeri 4) tautomeri 5) C5-epimeri 3) anomeri

29. Koje tvrđenje nije tačno? 1) Amiloza sa jodom gradi inkluziono jedinjenje plave boje 2) Dekstrini nastaju delimičnom hidrolizom skroba 3) Laktoza i saharoza su heterodisaharidi 4) U molekulu amilopektina su zastupljene samo α(1→6) glikozidne veze 5) Molekuli celuloze su linearni

- 205 -

Medicinski fakultet Niš

Informator 2010

30. Koje od navedenih kiselina ulaze u sastav triglicerida, ako 0,25 mol tog glicerida potpuno reaguje sa 9x1023 atoma broma? 1) palmitinska, arahidonska, palmitoleinska 2) linolenska, oleinska, palmitinska 3) linolna, oleinska, palmitoleinska 4) palmitinska, stearinska, arahidonska 5) linolna, stearinska, palmitoleinska

- 206 -

19. 2. 13. 4. 30. 8. 29. 24. 12. 26. 15. 18. 3) 3) 3) 2) 3) 1) 2) 5) 2) 2) 2) 3) 2) 2) 5) 4) 3) 2) 3) 3) 4) 2) 5) 1) 5) 2) 2) 4) 3) 5) 5) 1) 4) 3) 5) 4) 4) 5) 1) 5) 3) 2) 3) 4) 5) 5) 5) 5) 2) 1) 4) 2) 4) 4) 5) 2) 5) 5) 1) 3) 3) 4) 2) 5) 4) 1) 3) 2) 4) 3) 1) 5) 2) 1) 3) 5) 3) 5) 3) 4) 1) 2) 2) 5) 1) 5) 4) 3) 3) 4) 5) 1) 3) 4) 2) 2) 2) 5) 1) 3) 2) 3) 5) 4) 1) 4) 3) 1) 5) 1) 5) 2) 4) 1) 4) 5) 1) 5) 3) 4) 1) 3) 2) 2) 4) 2) 5) 5) 4) 3) 4) 5) 2) 2) 4) 5) 3) 1) 4) 2) 2) 4) 4) 5) 1) 3) 1) 4) 3) 3) 2) 1) 5) 3) 2) 5) 1) 1) 2) 2) 2) 1) 1) 1) 2) 5) 3) 1) 4) 2) 1) 3) 3) 3) 1) 5) 5) 4) 2) 3) 3) 5) 2) 4) 2) 1) 4) 4) 4) 5) 2) 3) 2) 4) 3) 3) 5) 2) 2) 1) 3) 1) 1) 3) 2) 1) 1) 1) 3) 2) 1) 4) 4) 3) 2) 4) 1) 4) 3) 1) 1) 4) 1) 4) 4) 4) 1) 2) 5) 2) 3) 5) 3) 3) 3) 2) 2) 1) 3) 1) 2) 3) 2) 4) 1) 3) 2) 2) 3) 1) 3) 5) 1) 4) 4) 4) 2) 5) 3) 1) 3) 2) 4) 4) 4) 4) 3) 5) 1) 1) 3) 2) 1) 1) 3) 3) 3) 2) 1) 3) 4) 2) 3) 3) 3) 2) 1) 4) 3) 3) 2) 2) 4) 3) 5) 3) 4) 3) 5) 5) 2) 2) 4) 3) 2) 4) 3) 2) 4) 3) 3) 4) 1) 5) 2) 2) 3) 4) 5) 1) 4) 2) 1) 2) 1) 2) 1) 3) 4) 3) 2) 1) 2) 1) 5) 3) 3) 3) 5) 4) 2) 2) 4) 4) 2) 2) 4) 4) 5) 1) 5) 1) 4) 1) 5) 2) 1) 5) 1) 3) .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 REŠENJA Pit. 5. 14. 11. 6. 9. 22. 21.207 - . 16. 10. 25. 28. 23. Test A Test B Test C Test D Test E Test F Test G Test Test Test Test Test H I K L M 1. 3. 7. 27. 17. 20.

7. 1) 2) 2) 1) 5) 3) 3) 5) 5) 4) 2) 2) 4) 4) 2) 5) 4) 4) 5) 1) 5) 1) 4) 1) 5) 1) 1) 3) 1) 3) 2) 5) 2) 4) 1) 2) 5) 5) 5) 3) 5) 3) 4) 3) 3) 4) 2) 1) 5) 5) 2) 5) 2) 3) 1) 1) 3) 3) 1) 5) 4) 4) 2) 1) 2) 3) 4) 2) 5) 4) 2) 3) 4) 5) 4) 2) 1) 2) 5) 4) 5) 5) 1) 1) 1) 2) 4) 2) 4) 5) . 26. 20. 11. 16. 15. 5. 18. 14. 13. 19. 29. 10. 24. 2. 8.208 - . 30. 28. 25. 9. 17. 22. 23. Test N Test O Test P 1. 4. 27. 6. 21.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 REŠENJA Pit. 12. 3.

jabučni. zglobni nastavak 2. Na čašici karlične kosti zglobni deo označen je kao: a) čašična usna b) čašična jama c) polumesečasta zglobna površina d) čašični usek 5.3 Anatomija i fiziologija Test A 1. spoljašnji i unutrašnji krilasti mišić b) maseterični. Na donjem okrajku lakatne kosti nalaze se: a) glava lakatne kosti i šiljasti nastavak b) glava lakatne kosti i vrat c) lakatni nastavak i kljunasti nastavak d) koloturni urez 3. zglobne veze i vezivno-hrskavičave b) zglobne veze i vezivno-hrskavičave ploče c) zglobna kapsula.koronoidni (prednji) i kondilarni (zadnji) b) tri koštana nastavka c) četiri koštana nastavaka d) jedan. Mišići žvakanja (mastikatorni mišići) su: a) maseterični.209 - . Sporedni elementi zgloba su: a) zglobne površine. zglobne veze i zglobni diskus 4. slepoočni i prednji krilasti mišić . spoljašnji i unutrašnji krilasti mišić d) masetelični.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 8. Na grani donje vilice nalaze se: a) dva koštana nastavka . slepoočni. zglobne veze i zglobni diskus d) zglobna šupljina. slepoočni. prednji i zadnji krilasti mišić c) slepoočni.

ulevo i unazad c) naviše. 7. Baza srca okrenuta je: a) naviše. kosu i poprečnu 11.210 - . U podlaktu se nalazi: a) 25 mišića. spoljašnju i unutrašnju karotidnu arteriju b) dve završne grane. podeljenih u tri grupe: prednju. desnu i levu zajedničku bedrenu arteriju c) dve završne grane. U trbušnoj duplji u nivou četvrtog slabinskogpršljena aorta se deli na: a) dve završne grane.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 6. spoljašnju i zadnju59. podeljenih u tri grupe: prednju. udesno i napred b) nadole. spoljašnju i unutrašnju d) 25 mišića. Plućne vene ulivaju se u levu srčanu pretkomoru preko otvora koji se nalazi na njenom: a) prednjem zidu b) spoljašnjem zidu c) unutrašnjem zidu d) zadnjem zidu 9. podeljenih u tri grupe: prednju. Otvor kanala slušne trube nalazi se na: a) bočnom zidu nosnog sprata ždrela b) zadnjem zidu nosnog sprata ždrela c) gornjem zidu nosnog sprata ždrela d) gornjem zidu usnog sprata ždrela . levu i desnu bedrenu arteriju 10. kosu i horizontalnu d) dve pukotine. Levo plućno krilo ima: a) jednu kosu pukotinu b) jednu horizontalnu pukotinu c) dve pukotine. spoljašnju i zadnju c) 20 mišića. udesno i unazad d) nalevo. napred i nadole 8. podeljenih u tri grupe: unutrašnju. donju i gornju bedrenu arteriju d) dve završne grane. spoljašnju i zadnju b) 20 mišića.

Briznik nastaje spajanjem: a) ampule semevoda i izvodnog kanala semene kesice b) početnog dela semevode i izvodnog kanala semene kesice c) pasemnika i izvodnog kanala semene kesice d) ampule semevoda i kanala pasemnika .211 - . Egzokrini deo pankreasa predstavljen je: a) pankreasnim sokom b) hormonima c) žučnim sokom d) žučnim enzimima 14. Opornjačka kesa nalazi se između: a) zadnjeg zida gušterače i organa koji su iza nje ti b) zadnjeg zida želuca i organa koji su iza njega c) zadnjeg zida slezine i organa koji su iza nje d) prednjeg zida želuca i organa koji su ispred njega 13.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 12. Kroz ulazni otvor bubrega prolaze: a) krvni sudovi bubrega b) živci bubrega c) deo izvodnih mokraćnih kanala d) sve navedeno je tačno 15.Broj malih bubrežnih čašica je: a) 8-10 b) 7-10 c) 15-20 d) 6-9 16. Dužina pasemeničkog kanala je: a) 50-60 cm b) 4-5 m c) 70 cm d) 1-2 m 17.

Žuljevito telo je: a) moždani most b) spojnica moždanog svoda c) prednja spojnica d) moždana spojnica 20.212 - . Belu masu centralnog nervnog sistema grade: a) jedra moždanih živaca b) retikularna jedra c) relejna jedra d) putevi centralnog sistema 21. 23. d) Bakterije nemaju unutrašnje membrane ili su one slabo razvijene.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 18. Okružite NETAČNU tvrdnju: a) Od lipida membrana ćelije najzastupljeniji su fosfolipidi. Specifične razlike u građi i funkcijama među ćelijama istog organizma su zasnovane na razlikama u molekulima: a) DNK b) iRNK c) tRNK d) rRNK 22. b) Proteini su u ćelijskoj membrani zaronjeni tako da daju mozaičan izgled c) Na površini ćelije se nalazi hidrofoban deo lipidnih molekula. Za aktivni transport NIJE tačno da: a) transportuje jone K i Na b) formira membranski potencijal c) troši ATP d) transportuje vodu . Četvrti moždani živac je: a) trograni živac b) trohlearni živac c) okulomotorni živac d) pomoćni živac 19.

XII c) X. XI. VIII. XIII. VIII.XI.X . IX. Jedan od uzroka nastajanja zamora je gomilanje u mišićima: a) pirogrožđane kiseline b) masti c) glikogena d) mlečne kiseline 27. VIII. IX b) V.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 24.IX. Koagulacioni faktori deluju redom: a) X. Do smrti čoveka dovodi gubitak vode od oko: a) 10% b) 30 % c) 50% d) 70% 28. Za proizvodnju energije u ćeliji najlakše se aktiviraju: a) ugljeni hidrati b) masti c) proteini d) nukleinske kiseline 26. X. XII d) XII. Temperatura na kojoj se ostvaruje maksimalno delovanje fermenta naziva se: a) optimalna b) aktivirajuća c) apsolutna d) maksimalna 25. V.VIII.213 - . VII. U krvi čoveka jedro NE sadrže: a) granulociti b) monociti c) limfociti d) eritrociti 29.

Zaokružite NETAČNU tvrdnju: a) najvažnija funkcija bubrega je očuvanje stalnosti uslova unutrašnje sredine b) bubreg održava ravnotežu vode i elektrolita c) bubrezi su fiziološki pufer sistem d) nervni sistem ima veoma zančajnu ulogu u stvaranju mokraće u bubrezima . Aglutinogeni su: a) antitela b) antigeni c) crvene krvne ćelije d) limfociti 31. gorkog na bazi.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 30. Refleksni centar za lučenje suza nalazi se u: a) suznoj žlezdi b) produženoj moždini c) kičmenoj moždini d) kori velikog mozga 33. Receptori za ukus su raspoređeni na jeziku tako daje najbolji osećaj: a) slatkog na vrhu. a ne od rasporeda kvržica 32. a kiselog na vrhu jezika c) slatkog na bočnim stranama. slanog na vrhu. Tubularna sekrecija: a) je sposobnost ćelija bubrežnih kanalića da sekretuju i izlučuju supstance u šupljinu bubrežnih kanalića b) je sposobnost ćelija bubrežnih kanalića da sekretuju i izlučuju supstance u peritubularni prostor c) je sposobnost ćelija bubrežnih kanalića da sekretuju i izlučuju supstance u glomerul d) je sposobnost ćelija bubrežnih kanalića da sekretuju i izlučuju supstance direktno u krv 34. gorkog na bočnim stranama. a kiselog na celoj površini jezika d) zavistan od osobina hrane koja draži kvržice jezika.214 - . a kiselog na bočnim stranama jezika b) slatkog na celoj površini. gorkog na bazi.

Pražnjenje bešike nastaje pri: a) kontrakciji sfinktera pod uticajem simpatikusa b) relaksaciji detrusora pod uticajem parasimpatikusa c) kontrakciji detrusora pod uticajem parasimpatikusa d) kontrakciji sfinktera pod uticajem parasimpatikusa 36. kortizol i androgeni .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 35. Glukagon: a) povećava koncentraciju glukoze u krvi b) povećava transport glukoze iz tkiva u krv c) smanjuje koncentraciju glukoze u krvi d) smanjuje iskorišćavanje glukoze iz glikogena 40. hidrokortizol. kortikosteron i kateholamini b) androgeni. noradrenalin d) aldosteron. astrogen. adrenalin c) aldosteron. Najvažniji hormoni kore nadbubrežne žlezde su: a) kortizol. Područje respiratornog centra u kome se ritmički stvaraju impulsi je: a) apneustičko b) bulbarno c) pneumotaksičko d) kičmena moždina 39.215 - . Zaokružite tačnu tvrdnju: a) glavni inspiratorni mišići su unutrašnji međurebarni mišići i trbušni mišići b) glavni ekspiratorni mišići su unutrašnji međurebarni mišići i trbušni mišići c) inspiracija je pasivan akt d) kontrakcija spoljnih međurebarnih mišića smanjuje prednje-zadnji prečnik grudnog koša 37. Površina respiratorne membrane iznosi: a) 70 m2 b) 70cm2 c) 70 ml d) kao površina jedne alveole 38.

Povećano lučenje hormona štitaste žlezde dovodi do: a) Bazedovljeve bolesti b) Adisonove bolesti c) gušavosti d) miksedema 42. sinapsa. Refleksni odgovor može biti: a) pojačan što se označava kao hiporefleksija. motorno nervno vlakno i efektor c) receptor. patelarni. receptor. sinapsa. sinapsa. oslabljen što se označava kao hiporefleksija ili ugašen što se c) označava kao arefleksija d) pojačan što se označava kao hiperrefleksija. senzitivno nervno vlakno i efektor d) efektor. Velike i male motorne jedinice razlikuju se po: a) broju aksona koji inerviše jedno mišićno vlakno b) broju motornih vlakana koji inerviše jedan nerv c) broju nerava koji inerviše jedan mišić d) broju motornih vlakana koji inerviše jedan akson . kutano-analni i abdominalni 45.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 41. senzitivno nervno vlakno. oslabljen što se označava kao hiperrefleksija ili ugašen što se označava kao arefleksija b) pojačan što se označava kao hiperrefleksija. ugašen što se označava kao hiporefleksija ili oslabljen što se označava kao arefleksija e) samo u fiziološkim granicama 44. kutano-analni i abdominalni c) plantarni. kremastera. maserera. motorno nervno vlakno. efektor i motorno nervno vlakno b) receptor. motorno nervno vlakno. ahilov. senzitivno nervno vlakno i receptor 43.216 - . Kožni refleksi su: a) plantarni. kutano-analni i abdominalni b) plantarni. kutano-analni i abdominalni d) plantarni. Refleksni akt zavhata delove prema sledećem redosledu: a) senzitivno nervno vlakno. sinapsa.

Ferment pljuvačke je: a) mucin b) pepsin c) himozin d) ptijalin 50. Kemijske materije se u digestivnom traktu razgrađuju pod dejstvom digestivnih fermenata i to: a) masti do glicerina i amino kiselina b) proteini do masnih kiselina c) ugljeni hidrati do polisaharida d) nijedan odgovor nije tačan 49. Pankreasni sok sadrži enzime koji vare: a) proteine b) ugljene hidrate c) proteine i lipide d) sve tri vrste hranljivih materija 51. Zamor nastupa brže pri: a) dinamičkom radu b) statičkom radu c) ne zavisi od vrste rada. Poprečno prugasti mišić reaguje: a) na dejstvo medijatora u oblasti završne ploče b) nezavisno od mesta aplikacije medijatora c) spontano d) nijedan odgovor nije tačan 47.217 - .Pepsinogen se aktivira pod dejstvom: a) pepsina b) fermenata pankreasnog soka c) hlorovodonične kiseline d) enterokinaze . već od spoljnih okolnosti d) maloj vlažnosti vazduha 48.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 46.

218 - . Veliki krvotok obezbeđuje vezu srca sa: a) periferijom noseći joj krv svetlocrvene boje b) periferijom noseći joj krv tamnoplave boje c) plućima noseći im krv svetlocrvene boje d) plućima noseći im krv tamnoplave boje 57. Centar za bolnu osetljivost je: a) talamus b) hipotalamus c) limbički sistem d) veliki mozak 54. Miotatički refleks je: a) spinalni refleks b) refleks istezanja c) refleks koji počinje aktivacijom mišićnih vretena d) svi odgovori su tačni 53. Sistola komora: a) predhodi sistoli pretkomora b) sledi iza sistole pretkomora c) odvija se u isto vreme sa sistolom pretkomora d) odvija se po dolasku krvi iz velikih vena direktno u komoru .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 52. Paradoksalno spavanje je: a) ne-REM spavanje b) REM spavanje c) spavanje u toku koga se ne sanja d) spavanje uz povišen tonus muskulature 55. Povećanje osmotskog pritiska telesnih tečnosti registruju: a) osmoreceptori hipotalamusa b) osmoreceptori velikih krvnih sudova c) presoreceptori hipotalamusa d) presoreceptori velikih krvnih sudova 56.

bočni i ljuskasti deo c) čeoni. Simpatički nervni sistem dovodi do: a) vazodilatacije većine krvnih sudova. bubni i petrozni deo b) bazilarni. a vazodilatacije krvnih sudova skeletnih mišića i srca d) deluje stimulativno na srce ali nema značajnih efekata na krvne sudove Test B 1. Starlingov zakon glasi: a) što je dužina mišića veća kontrakcija je slabija b) dužina mišićnih vlakana je utoliko veća ukoliko je venski priliv manji c) količina krvi koju srce ispumpa je obrnuto proporcionalna venskom prilivu d) snaga kontrakcije komora zavisi od početne dužine mišićnih vlakana komora 59. Povećana koncentracija kalijuma: a) inhibira rad srca i zaustavlja ga u dijastoli b) stimuliše rad srca i zaustavlja ga u dijastoli c) inhibira rad srca i zaustavlja ga u sistoli d) stimuliše rad srca i zaustavlja ga u sistoli 60. a vazokonstrikcije krvnih sudova skeletnih mišića i srca b) stimulacije srca zahvaljujući vazodilataciji većine krvnih sudova c) vazokonstrikcije većine krvnih sudova. čeoni i ljuskasti deo 2.219 - . Slepoočna kost sastoji se iz tri dela: a) ljuskasti. Veliki potiljačni otvor predstavlja komunikaciju između: a) prednje i zadnje lobanjske jame b) prednje i srednje lobanjske jame c) lobanjske duplje i kičmenog kanala .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 58. slepoočni i vilični deo d) bubni.

zglobne veze i zglobni diskus 6. Veze u zglobu lakta su: a) unutrašnja.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 3. zglobne veze i zglobni diskus d) zglobna šupljina. zglobne veze i vezivno-hrskavičave ploče b) zglobne veze i vezivno-hrskavičave ploče c) zglobna kapsula. spoljašnja pobočna veza i prstenasta veza b) unutrašnja. Nastavci klinaste kosti su: a) čeoni i vilični nastavak b) nepčani. velika krila. Sporedni elementi zgloba su: a) zglobne površine. Mišići zadnje grupe buta inervisani su: a) butnim živcem b) opturatornim živcem c) sedalnim živcem d) peronealnim živcem . opružanja. krilasti nastavci d) zglobni i nezglobni nastavci 4. U zglobu kolena izvode se pokreti: a) samo pregibanja b) samo opružanja c) pregibanja. ograničeni pokreti spoljašnjeg i unutrašnjeg obrtanja d) privođenja i odvođenja kolena 7. klinasti nastavci c) mala krila. očni. Delovi sitaste kosti su: a) horizontalni list. prednja pobočna veza i prstenasta veza c) prednja i zadnja pobočna veza d) prstenasta i zadnja veza 8.220 - . vertikalni list i dva bočna dela b) uspravni i prednji deo c) telo i dva nastavka d) telo i dve grane 5.

spoljašnji i unutrašnji krilasti mišić d) masetelični. slepoočni i prednji krilasti mišić 11. Zidovi desne komore su neravni i od njih polaze: a) dva papilarna mišića b) tri papilarna mišića c) jedan papilarni mišić d) četiri papilarna mišića 14.221 - .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 9. unutrašnja i dijafragmalna strana 12. Levi pretkomorno-komorni otvor zatvoren je zaliskom koji se sastoji iz: a) tri trouglasta listića b) dva trouglasta listića c) tri polumesečasta zaliska d) dva polumesečasta zaliska . slepoočni. Na srcu se opisuju sledeće strane: a) prednja. dve desne i dve leve komore d) četiri dela. leva i spoljašnja strana b) prednja. leva i unutrašnja strana c) prednja. spoljašnji i unutrašnji krilasti mišić b) maseterični. jabučni. slepoočni. desna i leva pretkomora. leva pretkomora i leva komora c) četiri dela. Srčanu šupljinu čine: a) dva dela. Svi mišići spoljašnje i zadnje grupe podlakta inervisani su: a) lakatnim živcem b) središnjim živcem c) žbičnim živcem d) pazušnim živcem 10. leva i desna komora 13. Mišići žvakanja (mastikatorni mišići) su: a) maseterični. desna komora i desna pretkomora b) dva dela. prednji i zadnji krilasti mišić c) slepoočni. leva i donja strana d) spoljašnja.

grudni i trbušni c) tri dela. Zavisno od dela tela kroz koji prolazi jednjak ima: a) dva dela. gornju i donju ivicu i dva otvora . vratni i grudni 19. U srednji nosni kanal otvaraju se: a) čeoni sinus i klinasti sinus b) klinasti i sitasti sinus c) čeoni sinus i gornjovilični sinus d) klinasti sinus i donjovilični sinus 18.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 15. Dvanaestopalačno crevo nalazi se ispred: a) prva tri krsna pršljena b) prva tri slabinska pršljena c) trećeg i četvrtog slabinskog pršljena d) drugog. desnu i levu ivicu i dva otvora c) prednji i zadnji zid. Levo plućno krilo ima: a) jednu kosu pukotinu b) jednu horizontalnu pukotinu c) dve pukotine. Želudac ima: a) prednji i zadnji zid. vratni. desnu i levu ivicu i dva otvora b) gornji i donji zid. vratni i grudni b) dva dela. trećeg i četvrtog slabinskog pršljena 20. glaveni. kosu i poprečnu 17. kosu i horizontalnu d) dve pukotine.222 - . gornju i donju ivicu i dva otvora d) spoljašnji i unutrašnji zid. Duplja grkljana na uzdužnom preseku ima izgled: a) lista deteline b) ružinog lista c) peščanog sata d) levka 16. grudni i trbušni d) tri dela.

njegovi izvodni kanali i mokraćovod 23.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 21. Parni mokraćni organi su: a) bubreg. Bubrezi se nalaze u: a) retroperitonealnom prostoru trbušne duplje b) peritonealnom prostoru trbušne duplje c) retroperitonealnom prostoru karlične duplje d) superitonealnom prostoru karlične duplje 22.223 - . Jajnička jama nalazi se u račvi: a) spoljašnje bedrene arterije b) unutrašnje bedrene arterije c) zajedničke bedrene arterije d) stidne bedrene arterije 26. Briznik nastaje spajanjem: a) ampule semevoda i izvodnog kanala semene kesice b) početnog dela semevode i izvodnog kanala semene kesice c) pasemnika i izvodnog kanala semene kesice d) ampule semevoda i kanala pasemnika . Dužina pasemeničkog kanala je: a) 50-60 cm b) 4-5 m c) 70 cm d) 1-2 m 25. njegovi izvodni kanal i mokraćna bešika b) bubreg i mokraćna bešika c) samo bubreg d) bubreg. Broj malih bubrežnih čašica je: a) 8-10 b) 7-10 c) 15-20 d) 6-9 24.

Četvrti moždani živac je: a) trograni živac b) trohlearni živac c) okulomotorni živac d) pomoćni živac 29.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 27. U moždanom mostu leže jedra: a) II i III moždanog živca b) III i IV moždanog živca c) IX i X moždanog živca d) VII. Funkcionalno najvažniji deo očne jabučice je: a) rožnjača b) sočivo c) mrežnjača d) sudovnjača . Duplja unutrašnjeg uva ispunjena je: a) perilimfom b) likvorom c) vazduhom d) krvlju 32. Kičmenih živaca ima: a) 12 pari b) 30 pari c) 33-34 para d) 31 par 28. VI i delimično V i VIII moždanog živca 30. Najveće subkortikalno jedro smešteno u središnjem delu hemisfere je: a) repato jedro b) sočivasto jedro c) prugasto jedro d) bledo jedro 31.224 - .

Zaokružite NETAČNU tvrdnju: a) pH mokraće je 6. Renin se luči ukoliko je : a) povećan krvni pritisak b) povećana zapremina ekstracelularne tečnosti c) smanjeno snabdevanje bubrega krvlju d) povećano snabdevanje bubrega krvlju 36. Najznačajniji oblik transporta ugljen-dioksida krvlju je: a) kao fizički rastvoren gas b) u obliku karbaminojedinjenja c) u obliku bikarbonatnih jedinjenja d) nijedan odgovor nije tačan . Uloge disajnih puteva su da: a) sprovode vazduh b) prečišćavaju vazduh c) zagrevaju i vlaže vazduh d) svi odgovori su tačni 38. Količina definitivne mokraće koja se stvori u toku dana iznosi: a) 1.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 33. a kisela pri ishrani namirnicama životinjskog porekla c) kisela pri ishrani namirnicama biljnog porekla.225 - . Sjedinjavanje hemoglobina sa kiseonikom naziva se: a) oksidacija b) oksigenacija c) koeficijent iskorišćavanja kiseonika d) kriva disocijacije oksi-hemoglobina 37.5 litra b) 5 litara c) 10 litara d) 180 litara 35.3 – 7.8 b) bazna pri ishrani namirnicama biljnog porekla. a bazna pri ishrani namirnicama životinjskog porekla d) reakcija mokraće određuje se lakmus papirom 34.

trijodtironin b) tiroksin. kutano-analni i abdominalni d) plantarni. parathormon d) tiroksin. kutano-analni i abdominalni c) plantarni. kremastera. maserera. trijodtironin. trijodtironin. patelarni. ahilov. a mijelinizirana sive boje c) funkcionalne osobine nervnih vlakana su nadražljivost i kontraktilnost d) kontinuirano sprovođenje odvija se duž Ranvijerovih suženja 43. kalcitonin c) tiroksin. Depolarizacija nastaje usled povećane propustljivosti membrane za: a) hlor b) kalijum c) amino kiseline d) natrijum .226 - . kutano-analni i abdominalni b) plantarni. Kožni refleksi su: a) plantarni. Endokrina aktivnost paratiroidne žlezde zavisi od: a) funkcije prednjeg režnja hipofize b) funkcije zadnjeg režnja hipofize c) koncentracije jona kalcijuma u krvi d) koncentracije jona kalijuma u krvi 40. Zaokružite tačnu tvrdnju: a) nerv je sačinjen od velikog broja nervnih vlakana b) nemijelinizirana vlakna su bele. parathormon 41. Hormoni hipofize se luče pod uticajem: a) hipotalamusa b) malog mozga c) jedara bazalnih ganglija d) talamusa 42. kutano-analni i abdominalni 44.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 39. Hormoni tiroidne žlezde su: a) tiroksin.

Osnovna funkcionalna karakteristika mišićnog tkiva je: a) razdražljivost b) kontraktilnost c) deponovanje masnog tkiva d) tačni odgovori su pod a) i b) 48. Pljuvačka sadrzi enzime koji vare: a) celulozu b) ugljene hidrate c) belančevine d) masti 49. samo ako su očuvane sve nervne veze c) je humoralnog karaktera d) pokrenuta je refleksima iz debelog creva 50. Ergograf je: a) aparat koji je konstruisao Erg b) aparat kojim se meri energetski promet c) zapis električne aktivnosti mišića d) aparat kojim se određuje radna sposobnost 46.227 - .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 45. Brzina razvoja zamora mišića je najveća pri: a) velikom opterećenju b) brzom ritmu rada c) oba odgovora su tačna d) nijedan odgovor nije tačan 47. Funkcija debelog creva sastoji se u: a) resorpciji vode b) varenju preostalih hranljivih sastojaka c) emulgovanju masti d) svega navedenog . Intestinalna faza lučenja želudačnog soka: a) ne postoji b) postoji.

228 - . Zaokružite NETAČAN odgovor: a) bezuslovni refleksi su isti za sve ljude. a uslovni su karakteristični za svakog pojedinca b) bezuslovni refleksi se integrišu u sinapsama nižih delova centralnog nervnog sistema. a za nastanak uslovnih neophodna je kora velikog mozga c) bezuslovni refleksi se mogu ugasiti. U srednjem mozgu nalaze se: a) primarni vidni i akustički centri b) vitalni centri c) jedra osam moždanih živaca d) nijedan odgovor nije tačan 54. Sinaptičko sprovođenje je: a) jednosmerno b) dvosmerno c) bez promene intenziteta d) brže nego u nervnom vlaknu 53.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 51. Minutni volumen srca predstavlja: a) vrednost koja se dobija množenjem udarnog volumena i frekvencije srca b) volumen krvi koji srce ispumpa za jednu minutu . gledanjem ili mirisanjem hrane 52. Kora velikog mozga: a) reguliše motornu aktivnost b) prima i analizira senzorne informacije c) je centar više nervne delatnosti d) svi odgovori su tačni 56. a uslovni refleksi učvršćivati tokom života d) uslovni refleks se formira ako je uslovna draž udružena sa bezuslovnom draži 55. Prva faza sekrecije u želucu pokreće se: a) kada hrana nadraži receptore usne duplje b) mehaničkim dejstvom hrane u želucu c) hemijskim dejstvom hrane u želucu d) bez unošenja hrane.

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 c) volumen od 5 litara krvi d) svi odgovori su tačni 57. Zakon »sve ili ništa« važi za: a) skeletni mišić b) srčani mišić c) nerv d) glatki mišić Test C 1. a porastu minutnog volumena c) povećanju perifernog otpora i minutnog volumena d) padu perifernog otpora i minutnog volumena 59. butne i krsne kosti . bubni i petrozni deo b) bazilarni. a samim tim povećanje frekvencije srčanog rada 58.229 - . slepoočni i vilični deo d) bubni. bočni i ljuskasti deo c) čeoni. preponske i krsne kosti b) bedrene. Sistolni ton je posledica: a) kontrakcije srčanog mišića i zatvaranja pretkomorno-komornih valvula b) zatvaranja semilunarnih valvula c) otvaranja semilunarnih valvula d) kontrakcije srčanog mišića i otvaranja pretkomorno-komornih valvula 60. Krvni pritisak će rasti pri: a) porastu perifernog otpora. čeoni i ljuskasti deo 2. Karlična kost sastoji se iz tri prvobitno odvojene kosti: a) bedrene. a padu minutnog volumena b) padu perifernog otpora. Simpatički deo nervnog sistema deluje na: a) povećanje nadražljivosti i smanjenje brzine sprovođenja razdraženja u srcu b) smanjenje frekvencije i povećanje snage srčane kontrakcije c) povećanje frekvencije i snage srčane kontrakcije d) smanjenje nadražljivosti. Slepoočna kost sastoji se iz tri dela: a) ljuskasti.

230 - . gornji okrajak lišnjače c) donji kraj butne kosti. unutrašnju i prednju d) prednju. gornji okrajak lišnjače i čašica 8. preponske i sedalne kosti 3. velika krila. očni. zadnju i spoljašnju 7. klinasti nastavci c) mala krila. unutrašnju i zadnju b) prednju. Potiljačna kost gradi: a) prednji i deo donjeg zida lobanje b) srednji deo lobanje c) bočni deo lobanje d) zadnji i deo donjeg zida lobanje 5. trtične i preponske kosti d) bedrene. Nastavci klinaste kosti su: a) čeoni i vilični nastavak b) nepčani. gornji okrajak lišnjače i golenjače b) donji kraj butne kosti. gornji okrajak golenjače i čašica d) donji kraj butne kosti. U zglobu kolena povezuju se: a) donji kraj butne kosti. Najvažnija osetljiva mesta prednje-bočnog trbušnog zida su: a) preponski kanal i omotač pravog trbušnog mišića b) butni prsten i pupčani otvor c) preponski kanal i pupčani otvor d) preponski kanal i butni prsten . krilasti nastavci d) zglobni i nezglobni nastavci 4. Na čašici karlične kosti zglobni deo označen je kao: a) čašična usna b) čašična jama c) polumesečasta zglobna površina d) čašični usek 6.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 c) bedrene. Telo žbice ima tri strane: a) prednju. zadnju i međukoštanu c) spoljašnju.

ždrelo i usna duplja b) dušnik. troglavi mišić i kljunasto-ramenični mišić 10. Od luka aorte odvajaju se: a) tri velika arterijska krvna suda b) dva velika arterijska krvna suda c) četiri velika arterijska krvna suda d) jedan veliki krvni sud 13. sinusi. Mišići prednje grupe nadlakta su: a) dvoglavi mišić nadlakta. nadlakatni mišić i kljunasto-ramenični mišić b) dvoglavi mišić nadlakta. glavne dušnice i pluća . grkljan i ždrelo c) grkljan i nosna duplja d) grkljan. Spoljašnju grupu mišića potkolenice čine: a) dugi i kratki lišnjačni mišić b) spoljašnji i unutrašnji lišnjačni mišić c) prednji i zadnji lišnjačni mišić d) gornji i donji lišnjačni mišić 11. Zidovi desne komore su neravni i od njih polaze: a) dva papilarna mišića b) tri papilarna mišića c) jedan papilarni mišić d) četiri papilarna mišića 14.231 - . nadlakatni mišić i troglavi mišić c) dvoglavi mišić nadlakta i troglavi mišić d) dvoglavi mišić nadlakta. dušnik. Zidovi leve komore su neravni i od njih polaze: a) tri papilarna mišića b) jedan papilarni mišić c) dva papilarna mišića d) četiri papilarna mišića 12.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 9. U donje disajne puteve spadaju: a) nosna duplja.

Gornji sprat ždrela naziva se: a) nosni deo b) usni deo c) grkljanski deo d) nepčani deo 17. Žučovod nastaje: a) spajanjem zajedničkog jetrinog kanala i izvodnog kanala žučne kese b) spajanjem posebnog jetrinog kanala i izvodnog kanala žučne kese c) spajanjem desnog jetrinog kanala i izvodnog kanala žučne kese d) spajanjem levog jetrinog kanala i izvodnog kanala žučne kese .232 - . Opornjačka kesa nalazi se između: a) zadnjeg zida gušterače i organa koji su iza nje b) zadnjeg zida želuca i organa koji su iza njega c) zadnjeg zida slezine i organa koji su iza nje d) prednjeg zida želuca i organa koji su ispred njega 18. Nosna duplja ima: a) četiri zida i dva otvora b) šest zidova i dva otvora c) pet zidova i jedan otvor d) četiri zida i tri otvora 16.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 15. Nutritivni krvni sud jetre je: a) portna vena b) posebna jetrina arterija c) hepatična arterija d) hepatična vena 20. ulazni otvor želuca predstavlja mesto spoja: a) završnog dela jednjaka i želuca b) početnog dela jednjaka i želuca c) želuca i dvanaestopalačnog creva d) završnog dela jednjaka i završnog dela želuca 19. Gornji.

Semevod se pruža od: a) glave pasemnika do baze mokraćne bešike b) repa pasemnika do baze mokraćne bešike c) gornjeg pola semnika do baze mokraćne bešike d) donjeg pola semnika do baze mokraćne bešike 26. Mokraćovod se pruža od: a) velike bubrežne čašice do mokraćne bešike b) male bubrežne čašice do mokraćne bešike c) bubrežne karlice do mokraćne bešike d) njegovog početnog suženja do mokraćne bešike 22.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 21.233 - . Briznik nastaje spajanjem: a) ampule semevoda i izvodnog kanala semene kesice b) početnog dela semevode i izvodnog kanala semene kesice c) pasemnika i izvodnog kanala semene kesice d) ampule semevoda i kanala pasemnika . Bubrezi se nalaze u: a) retroperitonealnom prostoru trbušne duplje b) peritonealnom prostoru trbušne duplje c) retroperitonealnom prostoru karlične duplje d) superitonealnom prostoru karlične duplje 23. Broj malih bubrežnih čašica je: a) 8-10 b) 7-10 c) 15-20 d) 6-9 24. Početni deo jajovoda povezan je sa materičnom dupljom preko: a) spoljašnjeg materičnog otvora jajovoda b) unutrašnjeg materičnog otvora jajovoda c) prednjeg materičnog otvora jajovoda d) zadnjeg materičnog otvora jajovoda 25.

U moždanom mostu leže jedra: a) II i III moždanog živca b) III i IV moždanog živca c) IX i X moždanog živca d) VII. Najveća parna siva masa međumozga je: a) metatalamus b) talamus c) epitalamus d) hipotalamus 30.234 - . Spoljašnja strana ćelijske membrane u stanju mirovanja je naelektrisana: a) pozitivno b) negativno c) neutralno d) nijedan odgovor nije tačan 32. VI i delimično V i VIII moždanog živca 31.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 27. Primarno senzitivno polje obuhvata: a) precentralnu vijugu b) postcentralnu vijugu c) poprečnu slepoočnu vijugu d) slepoočni režanj 29. Glatki mišići: a) sadrže aktinske niti b) sadrže miozinske niti c) sadrže aktinske i miozinske niti d) ne sadrže aktinske i miozinske niti . Žuljevito telo je: a) moždani most b) spojnica moždanog svoda c) prednja spojnica d) moždana spojnica 28.

Šmit-Moravicova teorija govori o: a) brzini sedimentacije b) zgrušavanju krvi c) hematokritu d) nastanku leukemije 36.235 - . Glatka muskulatura u toku rada se: a) brzo zamara b) troši veliku količinu energije c) ponaša kao sincicijum d) ne depolariše 34. Kalijum je: a) zastupljen više u ćeliji nego van ćelije b) zastupljen više van ćelije nego u ćeliji c) u podjednakoj količini van ćelije i u ćeliji d) zajedno sa fosfatima nalazi se više van ćelije nego u ćeliji 35. Simpatički deo nervnog sistema deluje na: a) smanjenje nadražljivosti uz povećanje brzine sprovođenja razdraženja u srcu b) smanjenje frekvencije uz povećanje snage srčane kontrakcije c) povećanje frekvencije i snage srčane kontrakcije d) povećanje nadražljivosti a samim tim smanjenje frekvencije srčanog rada . Veliki krvotok obezbeđuje vezu srca sa: a) periferijom noseći joj krv tamnoplave boje b) periferijom noseći joj krv svetlocrvene boje c) plućima noseći im krv svetlocrvene boje d) plućima noseći im krv tamnoplave boje 38. Minutni volumen srca predstavlja: a) vrednost koja se dobija množenjem udarnog volumena i frekvencije srca b) volumen krvi koji srce ispumpa za jednu minutu c) volumen od 5 litara krvi d) svi odgovori su tačni 37.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 33.

od srca ka periferiji d) svi odgovori su tačni 40. Eritropoetin se stvara u: a) jetri b) bubregu c) eritrocitima d) kostnoj srži . od srca ka periferiji c) zahvaljujući kontrakciji skeletne muskulature. Rezidualni volumen je količina vazduha koja se nalazi u plućima: a) na kraju maksimalnog udaha b) na kraju maksimalnog izdaha c) nakon udaha pri normalnom disanju d) nakon izdaha pri normalnom disanju 43. Zaokružite tačnu tvrdnju: a) glavni inspiratorni mišići su unutrašnji međurebarni mišići i trbušni mišići b) glavni ekspiratorni mišići su unutrašnji međurebarni mišići i trbušni mišići c) inspiracija je pasivan akt d) kontrakcija spoljnih međurebarnih mišića smanjuje prednje-zadnji prečnik grudnog koša 41.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 39. Funkcionalni rezidualni kapacitet je količina vazduha koja se nalazi u plućima: a) na kraju maksimalnog udaha b) na kraju maksimalnog izdaha c) nakon normalnog udaha d) nakon normalnog izdaha 44. Sjedinjavanje hemoglobina sa kiseonikom naziva se: a) oksidacija b) oksigenacija c) koeficijent iskorišćavanja kiseonika d) kriva disocijacije oksi-hemoglobina 42. od periferije ka srcu b) zahvaljujući mišićnoj pumpi.236 - . Krv se u venama kreće: a) zahvaljujući venskim zaliscima.

Specifična težina mokraće je manja: a) ukoliko je manja količina uzlučene mokraće b) pri intenzivnom znojenju c) pri teškom fizičkom radu d) ukoliko je veća količina uzlučene mokraće 47. Tripsinogen nastaje u: a) želucu b) jetri c) pankreasu d) tankom crevu 49.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 45.237 - . Zaokružite netačnu tvrdnju: a) najvažnija funkcija bubrega je očuvanje stalnosti uslova unutrašnje sredine b) bubreg održava ravnotežu vode i elektrolita c) najvažnija funkcija bubrega je endokrina d) bubrezi su fiziološki pufer sistem 46. Po supstratu na koji deluju enzimi se dele na: a) apoenzim i koenzim b) hidrolaze i desmolaze c) karbohidraze. Peristaltički i antiperistaltički pokreti prisutni su u: a) jednjaku b) želucu c) tankom crevu d) debelom crevu . baznoj ili neutralnoj sredini 48. Funkcija debelog creva sastoji se u: a) varenju preostalih hranljivih sastojaka b) emulgovanju masti c) resorpciji vode d) svega navedenog 50. proteaze i lipaze d) enzime koje ispoljavaju dejstvo u kiseloj.

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 51. Supkortikalna jedra su: a) vegetativne ganglije b) povezane uglavnom sa senzitivnom korom c) bazalne ganglije: prugasto telo i sočivasto jedro d) sve navedeno 56. Zaokružite NETAČNU tvrdnju: a) estrogen i progesterone utiču na razvoj polnih organa b) progesteron priprema sluzokožu materice za prijem oplođene jajne ćelije c) progesteron povećava razdražljivost muskulature materice d) progesterone podstiče razvoj mlečnih kanala 53. OSIM: a) organizam je u budnom stanju b) biološka motivisanost jedinke c) udruženost uslovne i bezuslovne draži d) prisustvo drugih stimulusa . a povišenja koncentracije kalijuma u krvi b) povećanja koncentracije natrijuma. a smanjenja koncentracije kalijuma u krvi c) povećanja koncentracije natrijuma i kalijuma u krvi d) smanjenja koncentracije natrijuma i kalijuma u krvi 52. Zakonitosti formiranja uslovnih refleksa su sve navedeno.238 - . Centri refleksa za ishranu nalaze se u: a) usnoj duplji b) nosu c) produženoj moždini d) pljuvačnim žlezdama 54. Aldosteron dovodi do: a) pada koncentracije natrijuma. Centar za bolnu osetljivost je: a) talamus b) hipotalamus c) limbički sistem d) veliki mozak 55.

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 57. raspoređenih u tri grupe 2. U stopalu se nalaze: a) 23 kosti. IZUZEV: a) određivanje položaja tela u prostoru b) osećaj kretanja insekta po koži tela c) određivanje položaja pojedinih delova tela d) određivanje vrste i brzine pokreta 59. Recepcija mirisa ostvaruje se preko receptora koji se nalaze u a) sluzokoži nosa b) sluzokoži jezika c) kortikalnog centra u oblasti hipokampusa d) u talamusu 60. raspoređene u dve grupe b) 25 kostiju. Kinestezija je sve navedeno. Zakrivljenost sočiva se povećava: a) pri gledanju bliskih predmeta b) pri gledanju udaljenih predmeta c) sa starošću d) pri smanjenju elastičnosti sočiva Test D 1. Prednja strana lopatice izdubljena je u: a) nadgrebenu i podgrebenu jamu b) podlopatičnu jamu c) podlopatičnu i nadgrebenu jamu d) nadlopatičnu i podlopatičnu jamu . raspoređenih u tri grupe c) 26 kostiju. raspoređenih u tri grupe d) 27 kostiju. Astigmatizam se: a) korigije sabirnim sočivom b) koriguje rasipnim sočivom c) koriguje cilindričnim sočivom d) ne može korigovati 58.239 - .

unutrašnjeg i spoljašnjeg obrtanja . prave i pljosnate d) duge. kratke i pregibače b) prave. opruženja. privođenja. odvođenja b) unutrašnjeg i spoljašnjeg obrtanja. Telo ključnice ima dve strane: a) spoljašnju i unutrašnju b) gornju i unutrašnju c) gornju i donju d) donju i spoljašnju 4. kose i uzdužne c) duge. Svi mišići zadnje grupe potkolenice inervisani su: a) tabanskim živcem b) sedalnim živcem c) potkoleničnim živcem d) golenjačnim živcem 7. zglobnih i nezglobnih nastavaka b) tela i grane donje vilice c) uspravnog i horizontalnog dela d) tela i dva okrajka 5. opružanja.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 3. pregibanja i privođenja d) pregibanja.240 - . Kružno kretanje predstavlja udružene pokrete: a) pregibanja. Kostur lica sastoji se iz: a) 15 kostiju b) 7 kostiju c) 21 kosti d) 10 kostiju 6. Prema obliku skeletni mišići dele se na: a) duge. Donja vilica sastoji se iz: a) tela. kratke i pljosnate 8. odvođenja. pregibanja i opružanja c) spoljašnjeg obrtanja.privođenja.

Na srcu se opisuju sledeće strane: a) prednja. unutrašnja i dijafragmalna strana 14. Najveći krvni sud čovečjeg tela je: a) plućna arterija b) potključna arterija c) zajednička karotidna arterija d) aorta . Desna srčana pretkomora: a) oblika je nepravilne kocke i ima šest zidova b) oblika je nepravilne prizme i ima tri zida c) oblika je nepravilne prizme i ima šest zidova d) oblika je trostrane piramide i ima tri zida 12. leva i donja strana d) spoljašnja.241 - . Svi mišići šake inervisani su: a) središnjim i lakatnim živcem b) središnjim i pazušnim živcem c) lakatnim i pazušnim živcem d) žbičnim i lakatnim živcem 11. leva i unutrašnja strana c) prednja. Na bazi srca.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 9. Mišići prednje grupe podlakta svojim dejstvom vrše: a) opružanje b) pregibanje c) privođenje d) odvođenje 10. leva i spoljašnja strana b) prednja. veliki krvni sudovi grade: a) venačnu krunu b) srčanu krunu c) srčani lanac d) srčani venac 13.

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 15. trećeg i četvrtog slabinskog pršljena . Vrh pluća nalazi se iznad ravni: a) prvog rebra b) drugog rebra c) trećeg rebra d) četvrtog rebra 18. Srce je smešteno u: a) srednjem delu gornjeg sredogruđa b) srednjem delu donjeg sredogruđa c) prednjem delu donjeg sredogruđa d) zadnjem delu gornjeg sredogruđa 17.242 - . Dvanaestopalačno crevo nalazi se ispred: a) prva tri krsna pršljena b) prva tri slabinska pršljena c) trećeg i četvrtog slabinskog pršljena d) drugog. Zadnji otvor usne duplje je: a) ždrelno suženje b) ulaz u usnu duplju c) međuusni otvor d) ždrelni otvor 19. Desna srčana komora je: a) oblika trostrane piramide sa bazom okrenutom napred b) oblika trostrane prizme c) oblika četvorostrane piramide d) oblika trostrane piramide sa bazom okrenutom pozadi 16. Grkljan se nalazi u nivou: a) četvrtog i petog vratnog pršljena b) petog i šestog vratnog pršljena c) drugog i trećeg vratnog pršljena d) šestog i sedmog vratnog pršljena 20.

Semnik je muška polna žlezda i ima: a) spoljašnju i unutrašnju stranu.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 21. Mokraćovod gradi krivinu: a) na mestu ulaska u malu karlicu b) u svom lumbalnom delu c) u svom ilijačnom delu d) u svom karličnoj duplji 24. desnu i levu ivicu i dva otvora c) prednji i zadnji zid. Jajnička jama nalazi se u račvi: a) spoljašnje bedrene arterije b) unutrašnje bedrene arterije c) zajedničke bedrene arterije d) stidne bedrene arterije 25. gornji i donji pol d) spoljašnju i unutrašnju stranu. Osnovna anatomska i funkcionalna jedinica bubrega zove se: a) režanj b) režnjić c) nefron d) acinus 23. gornju i donju ivicu i dva otvora 22. gornji i donji pol c) prednju i zadnju stranu. desnu i levu ivicu i dva otvora b) gornji i donji zid. Želudac ima: a) prednji i zadnji zid. spoljašnju ivicu. prednju i zadnju ivicu. Kičmenih živaca ima: a) 12 pari b) 30 pari c) 33-34 para d) 31 par . spoljašnju i unutrašnju ivicu. prednji i zadnji pol 26.243 - . gornju i donju ivicu i dva otvora d) spoljašnji i unutrašnji zid. gornji i donji pol b) spoljašnju stranu. prednju i zadnju ivicu.

Prednja strana srednjeg mozga predstavljena je: a) krovnom pločicom b) crvenim jedrom c) moždanim kracima d) tegmentumom 28. Katabolizam je: a) konstruktivna aktivnost rasta b) zamenjivanje istrošenih delova ćelije c) aktivnost u razmeni materija d) svi odgovori su tačni 32. Somatski nervni sistem kontroliše: a) poprečno-prugastu muskulaturu b) glatku muskulaturu c) muskulaturu srčanog mišića d) muskulaturu unutrašnjih organa 30. Antidiuretski hormon i oksitocin luče se u: a) hipotalamusu b) talamusu c) epitalamusu d) metatalamusu 29. Velike i male motorne jedinice razlikuju se po: a) broju aksona koji inerviše jedno mišićno vlakno b) broju motornih vlakana koji inerviše jedan nerv c) broju nerava koji inerviše jedan mišić d) broju motornih vlakana koji inerviše jedan akson .244 - .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 27. Vratni živčani splet grade prednje grane: a) prva 3 vratna živca b) prva 4 vratna živca c) prvih 5 vratnih živaca d) zadnja 4 vratna živca 31.

Procenat oksihemoglobina zavisi od: a) količine hemoglobina i vrednosti parcijalnog pritiska kiseonika b) parcijalnog pritiska ugljen dioksida c) pH krvi d) svega navedenog 36. Trajanje srčanog ciklusa pretkomora je: a) kraće od trajanja srčanog ciklusa komora b) duže od trajanja srčanog ciklusa komora c) jednako trajanju srčanog ciklusa komora d) zavisno od dužine udaha i izdaha 38.245 - . Simptomi posthemoragičnog šoka nastaju: a) nakon povećanja zapremine krvi do 30% celokupne količine krvi b) nakon smanjenja zapremine krvi do 30% celokupne količine krvi c) nakon smanjenja zapremine krvi više od 30% celokupne količine krvi d) nakon smanjenja zapremine plazme manje od 30% celokupne količine krvi 34. Sistolni ton je posledica: a) zatvaranja semilunarnih valvula b) otvaranja semilunarnih valvula c) kontrakcije srčanog mišića i zatvaranja pretkomorno-komornih valvula d) kontrakcije srčanog mišića i otvaranja pretkomorno-komornih valvula .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 33. Opšti davalac krvi je krvna grupa: a) O b) A c) B d) AB 37. Viskoznost krvi je: a) tri do pet puta veća od viskoznosti vode b) deset puta veća od viskoznosti vode c) zavisi od količine hemoglobina u eritrocitima d) uopšte se ne upoređuje sa viskoznošću vode 35.

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 39. Površina respiratorne membrane iznosi: a) 70 cm2 b) 70 ml c) kao površina jedne alveole d) 70 m2 43.246 - . Jedna respiracija sastoji se iz: a) inspirijuma i udaha b) ekspirijuma i izdaha c) spoljašnjeg i unutrašnjeg disanja d) inspirijuma i ekspirijuma 42. Zakon »sve ili ništa« podrazumeva da: a) sa povećanjem intenziteta draži povećava se i jačina mišićne kontrakcije b) pri draženju jedne motorne jedinice skeletnog mišića neka mišićna vlakna te motorne jedinice se kontrahuju c) pri draženju jedne motorne jedinice skeletnog mišića sva mišićna vlakna te motorne jedinice se kontrahuju d) svi odgovori su tačni 40. Količina vazduha koja se udahne i izdahne pri svakoj respiraciji iznosi: a) 150 ml b) 500 ml c) 12 – 16 ml d) 750 ml 44. Krv se kreće ravnomerno i bez oscilacija u: a) aorti b) arteriolama c) kapilarima d) nijedan odgovor nije tačan 41. Centar za disanje najsnažnije stimuliše: a) pad koncentracije CO2 b) pad koncentracije O2 c) porast koncentracije O2 d) porast koncentracije CO2 .

247 - . Tokom prolaska kroz tubule: a) iz glomerularnog filtrata se ne reapsorbuje voda b) sekretuje se voda c) stvara se primarna mokraća sve manje koncentracije d) iz glomerularnog filtrata se reapsorbuje 99 % vode 47. Ferment pljuvačke je: a) mucin b) pepsin c) himozin d) ptijalin 49. Tubularna reapsorbcija je proces koji omogućava: a) vraćanje supstanci u peritubularni prostor b) vraćanje supstanci u primarnu mokraću c) vraćanje supstanci u definitivnu mokraću d) izlučivanje supstanci iz peritubularnog prostora 46. Hemijske materije se u digestivnom traktu razgrađuju pod dejstvom digestivnih fermenata i to: a) masti do glicerina i masnih kiselina b) proteini do amino kiselina c) polisaharida do monosaharida d) svi odgovori su tačni . Voda se resorbuje u krv samo ako je: a) osmotski pritisak himusa viši od osmotskog pritiska krvi b) osmotski pritisak himusa jednak osmotskom pritisku krvi c) osmotski pritisak himusa niži od osmotskog pritiska krvi d) nijedan odgovor nije tačan 50. Antidiuretični hormon: a) stvara se u bubrezima b) smanjuje količinu izlučene mokraće c) kada se povećano luči dovodi do bolesti diabetes insipidus d) povećava količinu izlučene mokraće 48.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 45.

nadbubrega b) polnih žlezdi. štitne žlezde c) polnih žlezdi. Zaokružite netačan odgovor: a) mali mozak reguliše motorne aktivnosti b) mali mozak reguliše tonus skeletne muskulature c) mali mozak reguliše telesnu težinu tela d) mali mozak reguliše ravnotežu tela 56. Paradoksalno spavanje je: a) ne-REM spavanje b) REM spavanje c) spavanje u toku koga se ne sanja d) spavanje uz povišen tonus muskulature . a ostalih dana trajanja menstruacije oko 100 ccm krvi dnevno 54.248 - . Endokrina aktivnost paratiroidne žlezde zavisi od: a) funkcije prednjeg režnja hipofize b) funkcije zadnjeg režnja hipofize c) koncentracije jona kalijuma u krvi d) koncentracije jona kalcijuma u krvi 53. štitne žlezde. Neurociti simpatikusa nalaze se u: a) bočnim rogovima sive mase svih grudnih segmenata kičmene moždine b) bočnim rogovima sive mase svih slabinskih segmenata kičmene moždine c) bočnim rogovima sive mase krsnih segmenata kičmene moždine d) tačni su odgovori pod b) i c) 55. Hormoni prednjeg režnja hipofize utiču na sekretornu aktivnost: a) pankreasa. pankreasa. štitne žlezde. U toku svakog menstrualnog ciklusa žena izgubi: a) 50 do 100 ccm krvi b) 100 do 200 ccm krvi c) oko pola litra krvi d) prvog i zadnjeg dana oko 50 ccm. nadbubrega 52.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 51. nadbubrega d) polnih žlezdi. pankreasa.

slušnih koščica. slušnog živca. kratkovidost i astigmatizam b) dalekovidost i presbiopija c) greške u recepciji boja d) greške pri imenovanju predmeta ` . slušnih koščica i slušnog živca do centra u Hešlovoj vijuzi 59. Hešlove vijuge do centra u Kortijevom organu d) bubne opne.249 - . Hešlove vijuge do centra u Kortijevom organu b) bubne opne. Poremećaji refrakcije su: a) dalekovidost. Zaokružite netačan odgovor: a) taktilni receptori nalaze se u potkožnom tkivu b) taktilnih receptora ima najviše na prstima ruku i usnama c) taktilnih receptora ima najviše na leđima. Zvučni talas prenosi se sledećim redosledom preko: a) bubne opne. slušnih koščica. slušnog živca. Kortijevog organa i slušnog živca do centra u Hešlovoj vijuzi c) bubne opne.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 57. ramenima i potkolenicama d) taktilni receptori nalaze se na površini kože 58. Duplja unutrašnjeg uva ispunjena je: a) perilimfom b) likvorom c) vazduhom d) krvlju 60. Kortijevog organa. slušnih koščica.

Dijafragmu oživčava: a) Pomoćni živac b) Prečažni živac c) Međurebarni živac d) Podrebarni živac .250 - . Zglob lakta pripada: a) Prostim zglobovima b) Složenim zglobovima c) Hrskavičavim zglobovima d) Fibroznim zglobovima 5. Temena kost se nalazi u: a) središnjem delu krova lobanje b) prednjem delu krova lobanje c) zadnjem delu krova lobanje d) na bazi lobanje 4. kojih ima: a) 16 b) 14 c) 12 d) 15 6. Luk pršljena je: a) Njegov zadnji deo b) Njegov prednji deo c) Njegov bočni deo 2. Kosti prstiju stopala grade članci prstiju.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Test E 1. Lakatna kost na donjem okrajku nema jedan od navedenih elemenata: a) Glava lakatne kosti b) Šiljasti nastavak c) Kljunasti nastavak 3.

Simpatička nervna vlakna srčanog živčanog spleta: a) Usporavaju srčani rad i povećavaju snagu srčanih kontrakcija b) Ubrzavaju srčani rad i povećavaju snagu srčanih kontrakcija c) Usporavaju srčani rad i smanjuju snagu srčanih kontrakcija d) Ubrzavaju srčani rad i smanjuju snagu srčanih kontrakcija 12.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 7. Srčane pretkomore i komore povezane su: a) Pretkomornim otvorom b) Komornim otvorom c) Pretkomorno-komornim otvorom d) Komorno-pretkomornim otvorom 11.251 - . Spoljašnja grupa mišića na donjoj strani stopala namenjena je: a) Pokretanju malog prsta b) Pokretanju palca c) Pokretanju II i III prsta d) Pokretanju II i III i IV prsta 8. Sve mišiće šake inervišu dva živca: a) Središnji i lakatni živac b) Lakatni i žbični živac c) Središnji i žbični živac d) Žbični i mišićnokožni živac 10. Butna arterija prelazi na zadnju stranu zgloba kolena i nastavlja se: a) Prednjom golenjačnom arterijom b) Zadnjom golenjačnom arterijom c) Zatkolenom arterijom d) Dubokom butnom arterijom . Svi mišići spoljašnje i zadnje grupe podlakta inervisani su: a) Lakatnim živcem b) Žbičnim živcem c) Središnjim živcem d) Mišićnokožnim živcem 9.

desna i leva kičmena arterija spajaju se i grade: a) Desnu moždanu arteriju b) Levu moždanu arteriju c) Bazilarnu arteriju d) Pontinsku arteriju 14.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 13. Mokraćna bešika nalazi se u : a) Prednjem delu karlične duplje b) Zadnjem delu karlične duplje c) Gornjem delu karlične duplje d) Donjem delu karlične duplje . Potporne ćelije nervnog sistema su: a) Nervne celije b) Glijalne ćelije c) Bipolarne ćelije d) Multipolarne ćelije 18. donje crevne vene i slezinske vene iza: a) Tela gušterače b) Repa gušterače c) Glave gušterače d) Vrata gušterače 15. Portna vena nastaje spajanjem gornje. U zadnjoj lobanjskoj jami. Papilarni mišići polaze sa: a) Zidova komora b) Zidova pretkomora c) Zida leve komore d) Zida desne pretkomore 17.252 - . Završni i najveći odvodni venski sinus je: a) Kavernozni sinus b) Veliki petrozni sinus c) Poprečni sinus d) Sigmoidni sinus 16.

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 19. Nutritivni krvni sud jetre je: a) Portna vena b) Posebna jetrina arterija c) Jetrine vene d) Donja šuplja vena 24. Ždrelno suženje je: a) Prednji otvor nosnog sprata ždrela b) Prednji otvor usne duplje c) Zadnji otvor usne duplje d) Prednji otvor grkljanskog sprata ždrela 22. kosa i horizontalna b) Jedna kosa pukotina c) Jedna horizontalna pukotina d) Tri pukotine 21. Na desnom plućnom krilu nalaze se: a) Dve pukotine. čine: a) Glasnička pukotina i obe glasne žice b) Samo glasnička pukotina c) Samo glasne žice d) Glasnička pukotina i leva glasna žica 20. Organ za stvaranje glasa. Gušterača je žlezdani organ priljubljen uz: a) Prva tri slabinska pršljena b) Prva dva slabinska pršljena c) Dvanaestog grudnog i prvog slabinskog pršljena d) Uz četvrti i peti slabinski pršljen 23. Zadnji zid dušnika je izgrađen od mekih tkiva predstavljenih: a) Poprečno prugastim mišićem i vezivnom opnom b) Glatkim mišićem i vezivnom opnom c) Skeletnim mišićem i vezivnom opnom d) Poprečnim mišićem i vezivnom opnom . glotis.253 - .

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 25. Organ ukusa smešten je u : a) Sluzokoži donje strane jezika b) Sluzokoži gornje strane jezika c) Sluzokoži bočnih ivica jezika d) Sluzokoži korena jezika . veći deo spoljašnje opne očne jabučice c) Prednji deo sudovne opne očne jabučice d) Zadnji deo sudovne opne očne jabučice 28. Gustativna telašca grupišu se u posebne tvorevine jezika koje se nazivaju: a) Gustativne bradavice b) Gustativne papile c) Gustativni tuberkuli d) Gustativni žlebovi 30. Najveća parna siva masa međumozga je: a) Metatalamus b) Suptalamus c) Epitalamus d) Talamus 27.254 - . Piramidalni put je: a) Indirektni motorni put b) Direktni motorni put c) Indirektni senzitivni put d) Ekstrapiramidalni put 29. Dužica je: a) Srednji i najdeblji deo sudovne opne očne jabučice b) Zadnji. Trem je: a) Zadnja šupljina koštanog labirinta b) Središnja šupljina koštanog labirinta c) Središnja šupljina opnastog labirinta d) Zadnja šupljina opnastog labirinta 26.

255 - . Ukoliko je koncentracija sredine koja okružuje ćeliju veća nego u ćeliji: a) Minerali izlaze iz ćelije i ona se smežurava b) Voda izlazi iz ćelije i ona se smežurava c) Voda ulazi u ćeliju i ona bubri d) Minerali ulaze u ćeliju 32. Šta NIJE tačno za aktivni transport? a) Vrši se uz pomoć nosača b) Materija se transportuje iz sredine sa manjom u sredinu sa većom koncentracijom c) Za transport se koristi energija d) Materije se transportuju iz sredine sa većom u sredinu sa manjom koncentracijom 33. Šta je tačno za akcioni potencijal? a) Akcioni potencijal se javlja u miru b) Akcioni potencijal se javlja kada se ćelija nadraži c) Nastaje izlaskom natrijuma iz ćelije d) Nastaje zbog ulaska kalijuma u ćeliju 34.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 31. Šta je tačno za membranski potencijal? a) Spoljašnja strana ćelijske membrane je elektroneutralna b) Spoljašnja strana ćelijske membrane je elektronegativna c) Unutrašnja strana ćelijske membrane je elektropozitivna d) Unutrašnja strana ćelijske membrane je elektronegativna 35. Jedan motoneuron: a) Inerviše jedan mišić b) Inerviše onoliko mišićnih ćelija koliko ima krajnjih ogranaka c) Prenosi nervne impulse sa periferije prema CNS d) Inerviše po deset mišićnih ćelija 36. Koja od navedenih osobina pripada leukocitima: a) Nedostatak jedra b) Bikonkavni oblik c) Granule u citoplazmi d) Hemoglobin .

Zakon „sve ili ništa“ za srce znači: a) Jačina srčane kontrakcije zavisi od jačine stimulusa b) Različiti stimulusi izazivaju maksimalnu srčanu kontrakciju c) Pri sistoli srce izbaci svu krv koja se nalazila u komori d) Srce se najjače kontrahuje kada je prazno 41. Na početku dijastole komore: a) Pretkomorno-komorske valvule se zatvaraju a semilunarne valvule otvaraju b) Semilunarne valvule se zatvaraju a pretkomorno-komorske valvule se otvaraju c) Pretkomorno-komorske i semilunarne valvule se zatvaraju d) Pretkomorno-komorske i semilunarne valvule se otvaraju 38.256 - . Šta NIJE tačno za vazomociju: a) To je kretanje krvi kroz kapilare u mlazevima b) Vazomocija reguliše protok krvi kroz kapilare c) Vazomocija reguliše protok krvi kroz arteriole d) Broj mlazeva u kapilaru zavisi od količine kiseonika 42. Sedimentacija eritrocita je ubrzana u slučaju: a) Povećanog broja eritrocita b) Povećane količine albumina plazmi c) Povećane količine globulina u plazmi d) Smanjene količine fibrinogena u plazmi 40. Limfociti se karakterišu: a) Bisagastim jedrom i crvenim granulama b) Plavim granulama i jedrom podeljenim u 3 do 5 segmenata c) Velikim ovalnim jedrom d) Neutrofilnim granulama i nesegmentiranim jedrom . radi se o krvnoj grupi: a) A b) B c) AB d) O 39. Ukoliko serum neke krvi od aglutinina sadrži anti A.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 37.

Himus se formira u: a) Ustima b) Tankom crevu c) Debelom crevu d) Pankreasu 48. Sekrecija želudačnog soka može biti: a) Psihička b) Gastrična c) Intestinalna d) Svi odgovori su tačni 46.257 - .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 43. Intestinalna faza lučenja želudačnog soka: a) Ne postoji b) Nastavlja se i kada hrana napusti želudac c) Ne nastavlja se kada hrana napusti želudac d) Nije humoralnog karaktera . Intrapleuralni pritisak: a) Se ne menja tokom disajnih pokreta b) Tokom udaha postaje negativniji a tokom izdaha pozitivniji c) Negativni pritisak omogućava kolaps pluća d) Može biti negativan ili pozitivan. to nema uticaja na disajne pokrete 45. Pronađi tačnu konstataciju: a) Kroz respiratornu membranu podjednako difunduju kiseonik i ugljendioksid b) Ugljendioksid dvadesetak puta lakše difunduje kroz respiratornu membranu od kiseonika c) Kroz celu respiratornu membranu za minut normalno prođe litar kiseonika d) Tokom fizičkog rada kroz respiratornu membranu difunduje manje ugljendioksida 44. Enterocit je: a) Ćelija crevne sluzokože b) Rana razvojna faza eritrocita c) Ćelija preteča svih ćelija endoderma d) Nijedan odgovor nije tačan 47.

Arefleksija podrazumeva: a) Ugašen refleks b) Pojačan refleks c) Smanjen refleks d) Svi odgovori su tačni . Skokovito provođenje se odlikuje sledećim: a) Provodi se duž mijelinskih nervnih vlakana b) Provođenje razdraženja je od jednog do drugog Ranvijerovog suženja c) Brzina provođenja je do 120 m/sec d) Svi odgovori su tačni 54. Ukoliko se produkcija kiselih materija u bubrezima poveća oni stvaraju: a) Veću količinu ureje b) Veću količinu amonijaka c) Renin d) Hipurnu kiselinu 50.258 - . Hormoni su hemijske supstance koje: a) Se izlučuju direktno u krvotok b) Preko izvodnih kanala dospevaju u krvotok c) Preko izvodnih kanala dospevaju u šupljine tela d) Sva tri odgovora su tačna 52. Muška polna žlezda luči: a) Estrogen i progesteron b) Testosteron i androstendion c) Testosteron i progesteron d) Androstendion i estrogen 53.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 49. Poliurija je: a) Prestanak stvaranja mokraće b) Smanjena diureza c) Povećana diureza d) Smanjeno unošenje vode u organizam 51.

Centri III i IV para moždanog nerva nalaze se u: a) Kičmenoj moždini b) Produženoj moždini c) Ponsu d) Srednjem mozgu 56. Hipermetropija je: a) Normalno prelamanje svetlosti i lik se izuzetno oštro formira na mrežnjači b) Poremećaj refrakcije kod koga se lik formira iza mrežnjače c) Poremećaj refrakcije kod koga se lik formira ispred mrežnjače d) Nijedan odgovor nije tačan .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 55. Funkcija bazalnih ganglija je da: a) Učestvuje u formiranju uslovnih refleksa b) Reguliše mišićni tonus i objedinjuje motorne pokrete pri hodanju c) Pomaže u održavanju položaja tela d) Sve navedeno 58. U toku spavanja bez sanjanja: a) Povišen je tonus muskulature b) Disanje je ubrzano c) Krvni pritisak je povišen d) Telesna temperatura se snižava 59. Visceroreceptori su: a) U glatkim mišićima krvnih sudova b) Osetljivi na mehaničke promene u organima i hemijske promene u krvi c) U unutrašnjim organima d) Svi odgovori su tačni 60. Ravnomerni raspored tonusa na pojedine mišićne grupe moguć je zahvaljujući: a) Međumozgu b) Srednjem mozgu c) Malom mozgu d) Produženoj moždini 57.259 - .

260 - .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 REŠENJA Test A 1-a 7-c 13-a 19-b 25-a 31-c 37-a 43-b 49-d 55-d Test B 1-a 7-a 13-b 19-b 25-c 31-a 37-d 43-b 49-c 55-d 2-c 8-c 14-b 20-a 26-a 32-c 38-b 44-d 50-a 56-d 3-c 9-c 15-c 21-a 27-d 33-c 39-c 45-d 51-d 57-c 4-a 10-a 16-a 22-d 28-b 34-a 40-b 46-c 52-a 58-c 5-b 11-c 17-c 23-c 29-d 35-c 41-a 47-d 53-a 59-a 6-c 12-d 18-c 24-b 30-b 36-b 42-a 48-b 54-c 60-b 2-a 8-d 14-d 20-c 26-d 32-c 38-b 44-b 50-c 56-b 3-b 9-b 15-a 21-b 27-b 33-b 39-a 45-a 51-a 57-b 4-a 10-a 16-b 22-c 28-d 34-a 40-d 46-a 52-d 58-d 5-a 11-a 17-a 23-d 29-d 35-c 41-a 47-a 53-a 59-a 6-b 12-b 18-b 24-c 30-b 36-b 42-b 48-d 54-a 60-c .

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Test C 1-a 7-c 13-b 19-b 25-b 31-a 37-b 43-d 49-c 55-c 2-d 8-c 14-d 20-a 26-a 32-c 38-c 44-b 50-b 56-d 3-a 9-a 15-a 21-c 27-d 33-c 39-a 45-c 51-b 57-c 4-d 10-a 16-a 22-a 28-b 34-a 40-b 46-d 52-c 58-b 5-c 11-c 17-b 23-c 29-b 35-b 41-b 47-c 53-c 59-a 6-d 12-a 18-a 24-c 30-d 36-d 42-b 48-c 54-a 60-a Test D 1-d 7-d 13-c 19-b 25-a 31-c 37-a 43-b 49-c 55-c 2-b 8-d 14-d 20-b 26-d 32-d 38-c 44-d 50-d 56-b 3-c 9-b 15-d 21-a 27-c 33-c 39-c 45-a 51-d 57-c 4-b 10-a 16-b 22-c 28-a 34-a 40-c 46-d 52-d 58-b 5-a 11-a 17-b 23-a 29-a 35-a 41-d 47-b 53-a 59-a 6-d 12-b 18-a 24-c 30-b 36-a 42-d 48-d 54-a 60-a .261 - .

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Test E 1-a 7-a 13-c 19-a 25-b 31-b 37-b 43-b 49-b 55-d 2-c 8-b 14-c 20-a 26-d 32-d 38-b 44-b 50-c 56-c 3-a 9-a 15-d 21-c 27-c 33-b 39-c 45-d 51-a 57-d 4-b 10-c 16-a 22-b 28-b 34-d 40-b 46-a 52-b 58-d 5-b 11-b 17-b 23-b 29-b 35-b 41-c 47-b 53-d 59-d 6-b 12-c 18-a 24-b 30-b 36-c 42-c 48-b 54-a 60-b .262 - .

Rastaviti polinom x3-3x2-10x+24 na linearne faktore: a) (x+2) (x+4) (x+3) b) (x-2) (x-4) (x+3) c) (x-2) (x+4) (x-3) .a 2 a a) ( ) a -2 a 3 b) c) d) e) ( ) a -2 a 3 ( ) 2 a a2 2 3 ( ) a -3 2.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 8.a -2 a.4 Matematika Test A 1.0) e) (0.a -2 a+ a -1 .3) d) (8. Izračunati: a .4) c) (5.5) b) (4.8) i prave x-3y+2=0 a) (3.a -1 - 1. Naći tačku u prvom kvadrantu koja pripada pravoj x+y=8 koja je jednako udaljena od tačke (2.263 - .8) 3.

Rešiti jednačinu sin2 x+cos x+1=0 a) (2k+1) π.. d) 2kπ.. ±2.. 2 < x < 3 c) 1< x < 3 d) 1≤ x < 2. k = 0.. ±2.. Za koje vrednosti x je x2-5│x│+ 6 < 0 ? a) -3 < x <-2... e) x=(2k+1) π. c) (2k+1) π. k = ±1. ±2.... 2 < x ≤ 3 e) x<2. k = 0.1. 1 3x-4   7. ±1..2. 2<x 6...2..1. ±1. b) (2k-1) π. Rešiti jednačinu 3 = 3   Odgovor: a) 2 b) -1 c) 1 d) -2 7 −6 x 1 e) 3 . U jednačini x2-6x+c=0 odrediti c pod uslovom da su njeni koreni vezani relacijom 3x1+2x2=20 a) 16 b) -16 c) 12 d) -12 e) 20 5.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 d) (x+2) (x-4) (x-3) e) (x-2) (x-4) (x-3) 4. k = 0. k=0.264 - . 2 <x < 3 b) 1< x < 2..

b18 = 128 b) n = 8.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 3 8. 1 8 9. b8 = 128 d) n = 10. b8 = 128 c) n = 4. 27 d) -3 e) 27. a zbir sledećih n članova je 240. Odrediti inverznu funkciju funkcije x -1 a) b) c) d) e) x +1 x -1 x -1 x -1 x +1 x +1 x -1 x +1 x+2 x-2 11. Rešiti jednačinu │6-2x│= 3x+1 a) -1 b) 3 c) 1 . a) n = 18.265 - . 343 1 b) 8 c) 343. Izračunati n i član b2n. Zbir prvih n članova geometrijskog niza čiji je količnik 2 iznosi 15. Rešiti jednačinu 2 x 2 − 53 x = 3 125000 a) 343. b10 = 128 e) n = 8. b8 = 148 x +1 f x = ( ) 10.

5 2 2 15 3  1 − 13. c=30 . 10 ctg 1350 sin 2100 cos 2250. Tangens jednog od oštrih uglova pravouglog trougla iznosi 0.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 d) 5 e) 1. a je manja kateta je a=18. Odrediti drugu katetu b i hipotenuzu c. a) 7 b) 7.   a) 1000 b) 200 c) 3005 d) 5005 e) 5000 14.5 12. b=28 b) c=32. c) 1 7 1 7 d) 5 1 e) 5. Rešiti jednačinu log5x log7x = log57. 5 15. a) -5 b) 5 2 c) -5 2 2 5 d) 2 e) . U razvoju binoma izračunati  a + a  član koji ne zavisi od a.266 - . a) c=32. b=22 c) b=22. Izračunati.75. bez tablica i računara.

U polinomu x4 + ax2 + b odrediti a i b tako da bude deljiv sa x2 – x + 1 a) Napisati a. 18. a f(x) je broj kvarova. b) Napisati pozitivno rešenje posmatrane jednačine koje je manje od 1.x + 1 (2 x . c) Izračunati 6·9x – 13·6x ako je x pozitivno rešenje date jednačine. a) Izračunati a. c) Napisati pozitivno rešenje posmatrane jednačine koje je veće od 1.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 d) c=30. f(x) = ax+b. gde je x broj uključivanja mašine. a u 300 uključenja 5 kvarova. c) Sa izračunatim a i b odrediti 20.x. Rešiti jednačinu x 4 + ax 2 + b x2 . c=24 16. tj. b) Napisati negativno rešenje.6 4x + 1 = 0 a) Napisati negativno rešenje posmatrane jednačine. Poznato je da se u 100 uključenja mašine pojavilo 3 kvara. b=24 e) b=20. Broj kvarova mašine je u linearnoj vezi sa brojem uključenja mašine. c) Sa izračunatim p izračunati koren date jednačine koji je manji od 1. b) Izračunati b. b) Napisati b. Odrediti pozitivan parametar p tako da koreni jednačine 24x2-px+25=0 zadovoljavaju relaciju 3x1 – 2x2 = 0 a) Koliko je p? b) Sa izračunatim p izračunati koren date jednačine koji je veći od 1. Rešiti jednačinu 6·9x – 13·6x + 6·4x = 0 a) Napisati pozitivno rešenje. c) Koliko kvarova prouzrokuje 1000 uključenja mašine? 17. .267 - .3) 2 . 19.

1 a) a = 100 b) b=2 c) 12 2-a 7-c 12-e 17.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 REŠENJA 1-d 6-e 11-c 16. a) p=50 5 b) x1 = 4 5 c) x 2 = 6 3-b 8-e 13-d 18. a) -3 a) a=1 b) b=1 1 b) 2 c) x +x+1 4 c) 3 . 19.268 - . a) 1 b) -1 c) -24 4-b 9-c 5-a 10-a 14-b 15-d 20.

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Test B 2.269 - . a) 2 b) 1 8 c) 1 .3 a = b= 1. 2+ 3 a) 3. 1 a) 2 b) 1 c) 2 1 d) 3 e) 1 2 3. Ako je . U jednačini 2x2 – 3x + 5c = 0 odrediti c pod uslovom da se njeni koreni razlikuju za 1. a) (x+1) (x+2) (x-3) b) (x-1) (x-2) (x+3) c) (x+1) (x-2) (x+3) d) (x-1) (x+2) (x+3) e) (x-1) (x+2) (x-3) 4.7x + 6 na linearne faktore. Rastaviti polinom x3 .2 izračunati 3+ 2 1 −1 +  b + b −1   2     a + a      6 b) 2 c) 3 d) 2 6 e) 2 + 3 2. Naći m tako da se prave 4mx – (2m+1)y+14=0 i (4m+5)x – (8m-1)y+21=0 seku na y-osi.

... 6 (. 3 ≤ x ≤ 6 d) 2 ≤ x ≤ 3 e) x ≥ 2. ±1. ±1...... b) x = π . 6 kπ c) x = . ±2.... ±2..Medicinski fakultet Niš Informator 2010 d) -1 e) 8 5.. k=0.. k=0. .5 e) -1. 6 6 (.1. x ≥ 3 b) -2 < x < 2.5 b) 1.75 d) -1.270 - ... k=0.. Rešiti jednačinu: 5− 2 x 27 9 =   64  16  a) 1.. x ≥ 3 c) x ≤ 2. ±1.2. Rešiti jednačinu 3 sinx = 2 cos2x a) x= kπ..75 . ±2. -3 ≥ x 6.1)k d) x = kπ + π . ±1. k=0..25 c) 1. Za koje x je log (x2 – 5x + 7) ≥ 0? a) x ≤ 2.1)k 7. 6 π 5π = + x 2k π x = 2k π + e) . ±2...... k=0.

a zbir svih posmatranih članova je 889. ako je f (x ) = a) x b) x2 c) -x d) x + 1 e) x . 2n-1=9 b) q=2.271 - . a n-ti član je 56.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 8. Posmatra se prvih 2n-1 članova geometrijskog niza.84 x = 9 a) 625 b) 2401 c) 14641 d) 81 e) 6561 9. Rešiti nejednačinu x2 – 2│x│-3 = 0 a) 3 b) -3 c) ± 3 d) ± 4 e) ± 1 . 2n-1=7 e) q=3. Odrediti f (f(x)). 2n-1=7 d) q=3. 2n-1=5 c) q=2. Prvi član je 7. 2n-1=9 10. Naći količnik q i broj posmatranih članova. a) q=2. Rešiti jednačinu: x .2 2x + 1 x−2 11.

Izračunati. sin 570 cos 120 – sin 120 cos 570 3 a) − 2 3 b) 3 3 c) 2 2 d) − 2 2 e) 2  a x  + 13. Naći peti član u razvoju binoma.   x  ako je odnos koeficijenata a   trećeg i drugog člana u razvoju 11:2. 81 .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 12. 3 3 a4 1 b) 81 . bez tablica i računara. Rešiti jednačinu (log3x)2 = 4-3 log3x 1 a) .272 - . n a) 295 2 x a8 1 495 b) x2 1 c) 485 2 x d) 495 2 x e) 475a 8 14. 3 1 c) 81 .

Medicinski fakultet Niš

Informator 2010

1 1 , d) 81 3 1 1 , e) 81 9
15. Dati su hipotenuza c=24 i ugao sinα = 0.8. Izračunati kateta a i b. a) a = 14.2, b = 14.4 b) a = 14.4, b = 19.4 c) a = 14.4, b = 18.2 d) a = 19.2, b = 14.4 e) a = 19.2, b = 15.4 16. Veza zapremine sunđera i količine vode koju sunđer može da upije je linearna tj. f(x) = ax + b, gde je x zapremina sunđera, f(x) je količina vode koju ta zapremina može da upije. Poznato je da sunđer zapremine 1 dm3 upije 0.6 dm3 vode, a sunđer zapremine 2 dm3 upija 1.1 dm3 vode. a) Izračunati a b) Koliko upija sunđer zapremine 1.6 dm3? c) Kolika je potrebna zapremina sunđera da bi upio 1dm3 vode? 17. U jednačini x2 – 6x + c = 0 odrediti c pod uslovom da su njeni koreni vezani relacijom 3x1 + 2x2 = 20 a) Koliko je c? b) Sa izračunatim c izračunati negativan koren date jednačine c) Sa izračunatim c izračunati pozitivan koren date jednačine 18. Rešiti jednačinu 7x2-x-3 = 343 a) Napisati pozitivno rešenje b) Napisati negativno rešenje c) Izračunati 7x2-x-2, ako je x negativno rešenje date jednačine 19. U polinomu x3 + ax + b odrediti a i b tako da bude deljiv polinomom x2 – x + 1 a) Napisati a
- 273 -

Medicinski fakultet Niš

Informator 2010

b) Napisati b c) Sa izračunatim a i b odrediti 20. Rešiti sistem jednačina y- 2 x = - 3,
y + x = 3, i svako rešenje napisati u obliku uređenog para (x, y).

x3 + ax + b x2 - x + 1

a) Napisati ono rešenje datog sistema za koje je x > 0 i y > 0. b) Napisati ono rešenje datog sistema za koje je x < 0 i y > 0. c) Napisati ono rešenje datog sistema za koje je x < 1 i y < 0.

REŠENJA

1-d 6-e 11-c 16. a) 0,5 b) 0,9 c) 1,8

2-a 7-c 12-e 17. a) -16 b) -2 c) 8

3-b 8-e 13-d 18. a) 3 b) -2 c) 2401

4-b 9-c 14-b 19. a) 0 b) 1 c) x+1

5-a 10-a 15-d 20. a) 2,1 b) -6,9 c) 0,-3

- 274 -

Medicinski fakultet Niš

Informator 2010

Test C

1. Uprostiti izraz:

1 − a −2 1 − a −2 − − a −1 −1 a− a a+ a

a)

3 2a 2

− a
3 2

b) 2a

+ a

c) 2  − a a d) − a e) a
n 4 3 2 −   2. Ako je u razvoju binoma  x + x  koeficijent drugog člana za 44 ma  nji od koeficijenta trećeg člana , odredi član koji ne sadrži x.

3  1 2

a) 125 b) 190 c) 160 d) 175 e) 165 3. Zbir dva korena jednačine 2x3-x2-7x+ λ =0 je 1. Naći λ . a) 1 b) -2 c) 2 d) -3 e) 3

- 275 -

Medicinski fakultet Niš

Informator 2010

4. U jednačini x2+bx+9=0 odrediti b pod uslovom da su njeni koreni vezani relacijom: 1 1 10 + = x1 x2 9 a) -10 b) 10 c) -9 d) 9 81 e) 10 5. Rešiti nejednačinu
x 2 + 5x − 4 x2 − 2x

<1

a) x<

4 <x<2 3 4 c) x<0, <x<2 7 4 d) 0<x< , x>2 3 4 e) 0<x< , x>2 7

4 7

b) x<0,

6. Rešiti jednačinu 4 x − 7 x + 26 = 0 a) x=16 b) x=16, x= c) x=8 e) x= ± 16
28561 2401 28561 2401

d) x=16, x= −

- 276 -

Medicinski fakultet Niš

Informator 2010

7. Naći funkciju h(x)= (f ο g)(x) – (g ο f)(x), ako je: f(x) = 3x+1 i g(x) = 2x-1 a) h(x) = -3x b) h(x) = -3 c) h(x) = -1 d) h(x) = -x e) h(x) = 12x-3 8. Rešiti jednačinu
1 2 1 b) x=1, x= 2 1 c) x=1, x=2 1 d) x=-1, x= 2 e) x=1
2 3x 1 − 12 ⋅ 3 x

+ 27 = 0

a) x=-1,x=-

9. Rešiti nejednačinu log3 1 + 2 x ≥ 1 1+ x a) − 2 ≤ x ≤ −1 b) x ≤ −2, x >-1 1 c) x ≤ −2,− ≤ x <-1 2 d) − 2 ≤ x <-1 1 e) x ≤ −2,− <x<-1 2

- 277 -

Medicinski fakultet Niš
3 10. Izraziti loga·b a u zavisnosti od n, ako je n= loga·ba b 5n + 3 a) 6 5n − 3 b) 6 6 c) 5n + 3 5n − 3 d) 2 −n−3 e) 6

Informator 2010

x π  =1 11. Rešiti jednačinu cos  2 + 3  
2

a) − b)

2π + 2κπ , κ ∈ Z 3 2π c) + 4κπ , κ ∈ Z 3 2π + 2κπ , κ ∈ Z d) − 3 2π + κπ , κ ∈ Z e) 3

2π + 4κπ , κ ∈ Z 3

π   2π + x − − cos   =0 12. Rešiti jednačinu cos  4 4 
2 x

a) x = κπ , x = b) x = c) x =

π
2

+ 2κπ , κ ∈ Z

κπ π
2

,κ ∈ Z

2

+ κπ , κ ∈ Z
- 278 -

Medicinski fakultet Niš

Informator 2010

d) x = 2κπ , x = e) x =
2

π
2

+ κπ , κ ∈ Z

(2κ + 1)π , x = 2κπ , κ ∈ Z
sin x = 2 − ctgx 1 + cos x

13. Rešiti jednačinu a) x = b) c) d) e)

5π + 2κπ , x = κπ , κ ∈ Z 6 6 π 5π x = − + 2κπ , x = − + 2κπ , κ ∈ Z 6 6 π 5π x = − + 2κπ , x = − + 2κπ , x = π + 2κπ , κ ∈ Z 6 6 π 5π x = + 2κπ , x = + 2κπ , x = π + 2κπ , κ ∈ Z 6 6 5π π x = + 2κπ , x = + 2κπ , κ ∈ Z 6 6 + 2κπ , x =

π

14. Date su tačke A(3,1) i B(7,7). Odrediti jednačinu prave p koja sadrži sredinu duži AB i normalna je na pravu određenu tačkama A i B. a) 2y+3x=22 b) 3y+2x=22 c) 3y-2x=-22 d) 2x-3y=-22 e) 3y-2x=-22 15. Zbir prvih n članova geometrijskog niza, čiji je količnik 2, iznosi 15. Zbir sledećih n članova je 240. Izračunati član b2n. a) 64 b) 32 c) 256 d) 128 e) 512

- 279 -

Medicinski fakultet Niš

Informator 2010

16. Rešiti jednačinu x3+8=7x2 a) x1= b) x2= c) x3= 17. Ako je cosα= − a) sin α π  b) tg  − α  4  π  c) ctg  − α  4 
3 3π i π<α< , izračunati: 5 2

18. Ako je f(1)=40, f(2)=54, f(11)=0, onda a) odrediti funkciju f(x) = ax2+bx+c b) odrediti teme parabole određene funkcijom f(x) c) odrediti presek funkcije f (x) i y-ose 19. Prava p data je jednačina 2y-x=2. Odrediti jednačinu prave q, koja sadrži tačku A(1,1) i paralelna je sa pravom p. Odrediti jednačinu prave r koja sadrži tačku A i normalna je na pravu p. a) jednačina prave q je: b) jednačina prave r je: c) presek pravih p i r je: 20. Odrediti parametar p tako da rastojanje temena parabole y=x2+px+13 i koordinatnog početka bude jednako 5. a) Napisati parametar p koji je manji od -7 b) Napisati parametar p za koji je -7 <p < 5 c) Napisati parametar p koji je veći od 7

- 280 -

Medicinski fakultet Niš

Informator 2010

REŠENJA

1-c 6-a

2-e 7-b

3-d 8-b

4-a 9-d

5-c 10-b 15-d 20. a) -8 b) -6 c) 8

11-a 12-a 16. 17. a) -1 4 a) − 5 b) 4 + 2 2 c) 4 − 2 2 b) − 1 7 c) -7

13-c 14-b 19. 18. a)-2x2+20x+22 a) 2y-x=1 b) 5,72 b) y+2x=3 c) y=22 4 7 c) , 5 5

- 281 -

282 - 1 2 . n=6 b) n=2 c) n=7 d) n=7.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Test D 1. n=2 e) n=6 3. trećeg i četvrtog člana u razvoju binoma (x+y)n čine aritmetički niz: a) n=7. < x < 3 2 1 e) x ≤ 2 . Rešiti nejednačinu x − 3 > x + 2 a) x < 1 2 b) -2 < x < c) 1 ≤x<3 2 1 d) x < -2. Za koje n koeficijenti drugog. Uprostiti izraz:  1 − a3 2  1 + a 3 2  2 :  1 2 1 2     +1 1 a − + −    a a    12     1 − a1 2  1 + a   a) 2a a −1 2 b) a −1 1 c) − a 2 d) 1− a 2.

Za koje realne vrednosti je definisana funkcija f (x ) = log 6 + x − x 2 a) 0 < x ≤ 3 b) x ≤ -2. ≤ x < 2 7 6. < x < 2 3 4 c) x < 0. Data je kvadratna jednačina x 2 − 6 x + c = 0 Odrediti c tako da koreni date jednačine zadovoljavaju uslov 3x1+2x2=20. Rešiti nejednačinu x 2− 2 x 4 a) x < 7 4 b) x < 0. 3 < x < 6 c) x < -3. 2 < x ≤ 6 b) x < -2. x ≥ 3 c) x < -2. < x < 2 7 4 d) x ≤ 7 4 e) x < 0. x > 3 6− x < x ( ) . a) -12 b) 12 c) 16 d) -16 e) 10 2 + 5x − 4 x <1 5. Rešiti nejednačinu a) x < -2.283 - .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 4. 2 < x ≤ 6 d) 2 ≤ x ≤ 6 e) 2 < x ≤ 6 7.

x = 4 e) x = 2 1 10.284 - . x = 4 17 b) x = 4 c) x = -2 17 d) x = 2. x = log 6 9.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 d) -2 < x < 3 e) -2 ≤ x ≤ 3 8. Rešiti jednačinu log x + 3 + log 4 x − 3 = log 5 17 a) x = -2. Rešiti nejednačinu    3 a) -1 < x < 2 b) x > 2 c) 0 < x < 2 d) x < 0. x=-1 log 2 d) x=2 log 2 e) x=2. 0 < x < 2 x+2 > 3− x . 0 < x < 2 e) -2 < x < 0. Rešiti jednačinu 10·2x-4x=24 log 6 a) x = 2. x = log 2 log 12 b) x = log 2 log 12 c) x = .

κ∈Z 9 3 3 3 π π + 2 κπ . x = . x = . κ∈Z 6 3 18 3 π + 2 κπ . k∈Z 3 4 π π π d) x = kπ . κ∈Z 9 3 3 3 13. x = ± + kπ . k∈Z 4 2 3 π π π b) x = + k . x = π + 4κπ. x = π + 2κπ. κ∈Z 11. x = π + 2κπ. κ∈Z 9 3 π 2 κπ π 2κπ + . k ∈ Z 4 2 3 2 kπ π c) x = 2kπ . x = + . k ∈ Z 4 3 a) x = . x = + kπ . sin3x = 0.x= + . κ∈Z b) x = 4κπ. κ∈Z 3 π 2 κπ π 2κπ + . κ∈Z d) x = 2κπ.x= − + .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 sin x x = sin 1 + cos x 2 a) x = 4κπ. x = π + 2 κπ . Rešiti jednačinu 12. κ∈Z c) x = 2κπ. x = ± + kπ . x = ± + kπ . Rešiti jednačinu tgx . x = + 2 κπ . π π kπ +k . x = + k . ctg2x . k ∈ Z 4 2 3 π π e) x = kπ .285 - . Rešiti jednačinu a) x = b) x = c) x = d) x = e) x = 3 sin 3 x − cos 3x = 1 π κπ π κπ + . x = + kπ . κ∈Z e) x = 2κπ.

Ako je f(x) = 2x + 1 i g(x) = x – 3. y = -2 d) x = 11. − 3 ) postaviti tangente na datu kružnicu i odrediti tačku preseka tangenti. naći sledeće funkcije: a) f(g(x)) = b) g(f(x)) = c) h(x) = (f ○g)(x) – 2(g ○ f)(x) = . naći ostale kompleksne korene ovog polinoma. a) Jednačina tangente u tački A je: b) Jednačina tangente u tački B je: c) Tačka preseka tangenti je: 17. Ako je x1 = 5i jedan koren polinoma x5 + 25x3 – 8x2 – 200. y = 4 x − 4 + ( y − 1)i = 2 − 5i 1+ i 16.1) postaviti pravu p koja sa pravom q : y = 2x-1 gradi ugao 2 α takav da važi tgα = . U tačakama A(1. y = -2 e) x = 1.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 14. y = 4 b) x = 7. Kroz tačku A(2. Data je kružnica (x .286 - . 7y – 4x + 1 = 0 c) y = 8x – 17 d) 7y = 4x + 1 e) 4x – 7y – 1 = 0 15.1)2 + y2 = 4. 3 a) y + 8x – 17 = 0 b) y + 8x – 17 = 0. Odrediti x i y tako da važi a) x = 11. y = -3 c) x = 1.2) i B (2. a) x2 = b) x3 = c) x4 = 18.

y ) =   − .287 - .2 ( ) . U rastućem geometrijskom nizu zbir prvog i sedmog člana iznosi 65a. y ) =  .−   2 2  b) (x .−   2 b) x − 3y − 5 = 0 b) x3= − 1 + i 3 b) 2x-2 c) x3= − 1 − i 3 c) -2x-1 c) T 2 3 + 5. a) Koji član tog niza iznosi 1024? b) Koliki je prvi član niza? c) Koliki je količnik niza? x + y =1 u1 = q= 20. a) 2x-5 4-d 9-e 14-b 19. y ) =  − . 1 1 a) (x. Rešiti sistem jednačina 2 1 x + y2 = 2 a) Napisati ono rešenje sistema za koje je x > 0 i y > 0 b) Napisati ono rešenje sistema za koje je x < 0 i y > 0 c) Napisati ono rešenje sistema za koje je x < 0 i y < 0 REŠENJA 1-e 6-e 11-c 16. a) n=11 b) u1=1 c) q=2 5-c 10-b 15-d 20. a proizvod trećeg i petog člana je 64. a) y=2 2-c 7-d 12-e 17. a) x2=-5i 3-a 8-a 13-b 18.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 19.  1 1  2 2 2 1 1 c) (x .

Uprostiti izraz: 8  4 − a   a − 2    2  a − 4 a + 2a  a 2 − 2a  −1 + a+8 a+2 4−a a+2 12 b) a+2 12 c) a−2 d) 1 e) 2 a)  4  1  2. U razvoju binoma  zbir koeficijenata drugog člana od početka − x x  8 5 x   i trečeg člana od kraja jednak je 78. Naći član koji ne sadrži x.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Test E 1. 12  a) T8 =  8     13  b) T9 =  8     12  c) T9 =  8     12  d) T6 =  5     13  e) T10 =  9     n .288 - .

p2=2(-10+3 5 ) d) p ≤ 2(-10-3 5 ). p > 2(-10+3 5 ) 5. -1 ≤ x ≤ 2 6. p ≥ 2(-10+3 5 ) e) p < 2(-10-3 5 ). -3 ≤ x ≤ 2 d) -3 ≤ x ≤ -1. x ≥ 2 e) x ≤ -3. -1 < x < 2 b) -3 < x < -1.x= c) x = 2 2 .289 - .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 4x − x 2 − 3 ⋅ ( x − 1 − 4) = 0 Koliko rešenja ima data jednačina? 3. Rešiti nejednačinu (x-2)(x2+4x+3) < 0 a) x < -3. x > 2 c) x ≤ -1. Rešiti jednačinu: a) jedno rešenje b) dva rešenja c) tri rešenja d) četiri rešenja e) nema rešenja 4. Rešiti jednačinu a) x = x−2+ x−2 = 4 13 + 17 2 13 − 17 b) x = 2 13 − 17 13 + 17 . Za koje vrednosti parametra p jednačina 9 x 2 − 2 x − p = 6 + px ima realne i različite korene: a) 2(-10-3 5 ) ≤ p ≤ 2(-10+3 5 ) b) 2(-10-3 5 ) < p < 2(-10+3 5 ) c) p1=2(-10-3 5 ).

x= 2 2 13 − 321 13 + 321 e) x = . Rešiti jednačinu (log 3 x )2 = 4 − 3 log3 x a) x = 3 b) x = 81.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 − 13 − 17 − 13 + 17 . x = −64 . x = 9 e) x = 1.1252 x −3 =   4     a) x = 6 18 b) x = 17 6 c) x = − 5 6 d) x = 5 e) x = 2 −x 9.290 - .x= 2 2 d) x = 7. a) (x -2) (x-4) (x-1) b) (x-2) (x+4) (x-3) c) (x+1) (x-2) (x+3) d) (x+2) (x-4) (x+3) e) (x-2) (x-4) (x+3)  2 8. Rešiti jednačinu 0. x = 3 1 c) x = . x = 3 81 d) x = 3. Rastaviti polinom x3-3x2-10x+24 na linearne faktore.

x = ± + 2 κπ. κ ∈ Z 3 κπ 2π x= .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 10. Rešiti nejednačinu 0.x = + 2 κπ. Rešiti jednačinu: sinx+sin2x+sin3x=0 a) x = κπ.5 x + 2 > 0. x = ± b) c) d) e) 2π + 2κπ. κ ∈ Z d) x = π 2 + 2κπ . κ ∈ Z 2 3 π  13. κ ∈ Z 3 π x = κπ.25 a) x < 0 b) x ≤ 0 c) x > 0 d) x > -4 e) x ≤ -4 π  11. κ ∈ Z 2 3 2π x = κπ. κ ∈ Z b) x = κπ. Rešiti jednačinu tg − x  = tg 2 x 4  . κ ∈ Z 3 κπ 2π x= . κ ∈ Z c) x = π + 2κπ. Rešiti jednačinu cos 2  x +  + 2 cos x + 2 = 0 2  a) x = 2 κπ. κ ∈ Z e) x = − π 2 + 2κπ .291 - . x = ± + κπ. κ ∈ Z 12. x = ± + 2 κπ.

b = 2 d) a = -2.κ∈Z 12 3 π 5π x = + κπ. Izračunati obim trougla ABC. Date su tačke A(1. a) 1 + 2 + 5 b) 2 + 5 c) 1 + 2 + 3 d) 8 e) 6 15.3) i C(2. x = + κπ.4). B(2.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 a) x = b) c) d) e) π + κπ.2). κ ∈ Z 12 12 π π 5π π x = + κ .292 - .κ∈Z 12 3 12 3 14. b = 2 b) a = -2. Tačke B i C su preseci prave q sa koordinatnim osama.κ∈Z 12 3 π 2κπ x= + .2). Prava q sadrži tačku A i normalna je na pravu p.x = + κ . a) Jednačina prave q je: . b = -4 16. b = -4 c) a = -1. Naći površinu trougla OBC. gde je O koordinatni početak. b = 2 e) a = -1. Odrediti parametre a i b tako da kompleksan broj z=1-i bude rešenje jednačine: z3+az2+b=0 a) a = 1. Data je prava p:y = 2x+1 i tačka A(2. κ ∈ Z 12 π π x = + κ .

naći ostale korene ovog polinoma.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 b) Tačka B preseka prave q sa x-osom je: c) Površina trougla OBC je: 17. izračunati log16 x + log 2 y 2 . 20. a1 + a 6 = 17 a) Kolika je razlika niza? b) Koliki je prvi član niza? c) Odrediti zbir prvih deset članova niza.293 - . a) x2= b) x3= c) x4= 18. b) Napisati ono rešenje sistema za koje je x ≤ 1 i y ≤ 1. Data je jednačina 2 x 3 − x 2 − 7 x + m = 0 . Ako je x1 = i jedan koren polinoma x 4 − 2 x 3 + 3x 2 − 2 x + 2 . naći: a) Koren x3 date jednačine je x3= b) x1· x2 c) Parametar m = 19. Rešiti sistem jednačina log 4 x − log 2 y = 0 x 2 − 5 y 2 = −4 a) Napisati ono rešenje sistema za koje je x > 1 i y > 1. U aritmetičkom nizu je a 2 + a 5 − a 3 = 10. y) rešenje sistema za koje je x > 1 i y > 1. c) Ako je (x. Ako je zbir dva korena x1 i x2 ove jednačine jednak 1.

5-a 10-a 15-c 20.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 REŠENJA 1-b 6-b 11-c 16.0) c) 9 2-c 7-e 12-e 17. a) x 3 = − 4-e 9-c 14-a 19.1 c) 5 2 1 a) d=3 2 b) a1=1 b) x1·x2 =-3 c) S10=145 c) m = −3 . x a) y = − + 3 2 b) B(6. a) x 2 = −i b) x 3 = 1 + i c) x 4 = 1 − i 3-b 8-d 13-d 18.2 b) 1. a) 4.294 - .

Koliko racionalnih članova ima u razvoju binoma  + x ?   x a) 2 b) 3 c) 4 d) 5 e) 1 3. Odrediti vrednost parametra k u jednačini kx 2 − 5x + 6 = 0 . Uprostiti izraz ( 2a 1− a 2 b) a −1 1 c) − a 2a d) a −1 2 e) 1− a  1 − a3 2  1 + a3 2 12 12   +1     +a −a 1− a :  1 + a1 2    1 − a1 2    2 ) a) 12  1 3  2.295 - .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Test F 1. tako da koreni jednačine zadovoljavaju uslov: x1 2 = x2 3 a) k=0 b) k=1 c) k = −1 . Koliko rešenja ima jednačina 2 x − 1 + x = 5 ? a) nema rešenja b) beskonačno mnogo rešenja c) jedno rešenje d) dva rešenja e) tri rešenja 4.

6. a) (x − 2 )(x − 4 )(x − 1) b) (x + 2 )(x − 4 )(x + 3) c) (x − 2 )(x − 4 )(x + 3) d) (x − 2 )(x + 4 )(x − 3) e) (x + 1)(x − 2 )(x + 3) . Rešiti nejednačinu 2 x − 2x a) x < 4 <x<2 3 4 c) x < 0. x = 6561 x = 6561 x − 84 x = 9 7.296 - . x = 6561 x =1 x = −1 x = −1. Rešiti jednačinu a) b) c) d) e) x = 1. Rastaviti polinom x 3 − 3x 2 − 10 x + 24 na linearne faktore. < x < 2 7 4 d) x ≤ 7 4 e) x < 0.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 d) k = − e) k = 1 3 1 3 x 2 + 5x − 4 <1 5. ≤ x < 2 7 4 7 b) x < 0.

x > − 1 1 c) x ≤ −1 . x = − e) x = 2 17 4 10. Rešiti jednačinu 0. Rešiti jednačinu log x + 3 + log 4 x − 3 = log 5 a) x = −2 . Rešiti nejednačinu log3 1 + 2 x ≥ 1 1+ x 1 a) x < − 1. x = 17 4 c) x = −2 17 4 b) x = d) x = 2 .Medicinski fakultet Niš Informator 2010  2 8.297 - . x ≥ − 2 b) x < − 2 .1252 x −3 =    4    a) x = 2 6 b) x = 5 6 c) x = − 5 18 d) x = 17 e) x = 6 −x 9. x ≥ − 2 d) − 2 < x < − 1 e) − 2 ≤ x < − 1 .

x = + κπ . κ ∈ Z 2 π c) x = + κπ . x = ± + κπ . x = + κπ .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 π  π  11. x = ± + 2κπ . x = 2κπ . κ ∈ Z 2 (2κ + 1)π . Rešiti jednačinu tg − x  = tg 2 x 4  π 5π + κπ . κ ∈ Z 3 2π κπ . κ ∈ Z 12 3 a) x = . κ ∈ Z 12 12 π π b) x = + κ . x=± + 2 κπ . c 3 π  13. Rešiti jednačinu sin x + sin 2 x + sin 3x = 0 a) x = κπ . κ ∈ Z x= 3 2 π x = κπ . x= + 2 κπ . κ ∈ Z e) x = 2 12.298 - . κ ∈ Z 3 2π κπ . κ ∈ Z x= 3 2 2π x = κπ . κ ∈ Z 2 π b) x = κ . x = ± b) c) d) e) 2π + 2 κπ . x = π + 2 κπ . Rešiti jednačinu cos 2  x +  − cos 2  − x  = 0 4  4  a) x = κπ . κ ∈ Z 2 π d) x = 2 κπ .

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 π π π 5π +κ . b = 2 b) a = −2 . Izračunati obim trougla ABC. U skupu kompleksnih brojeva rešiti jednačinu x 2 + 2x + 7 x + 2x + 3 2 = 4 + 2x + x 2 x1 = x2 = x3 = a) Realno rešenje jednačine je b) Kompleksno rešenje jednačine je c) Kompleksno rešenje jednačine je . 2) i B(2.4). x= + κ . b = 2 16. κ∈Z 12 3 c) x = 14. b = 2 e) a = −1 . b = −4 d) a = −2 . Date su tačke A(1.3) i C(2. κ ∈ Z 12 π 2 κπ e) x = + . b) Odrediti jednačinu kružnice. b = −4 c) a = −1 . Odrediti parametre a i b tako da kompleksan broj z = 1 − i bude rešenje jednačine z 3 + az 2 + b = 0 a) a = 1.2).299 - . c) Odrediti broj tačaka preseka kružnice sa x-osom. a) Odrediti centar kružnice. a) 8 b) 2 + 5 c) 1 + 2 + 3 d) 1 + 2 + 5 e) 6 15. -2). B(2. Date su tačke A(4. 17. Duž AB je jedan prečnik kružnice. κ∈Z 12 3 12 3 π d) x = + κπ .

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 18. 20. a zbir svih posmatranih članova je 889. c) Odrediti deseti član niza. Rešiti sistem jednačina x y + y x = 6 x 2 y + xy 2 = 20 a) Koliko rešenja ima zadati sistem jednačina? b) Napisati ono rešenje sistema za koje je x < y. Posmatra se prvih 2n+1 članova geometrijskog niza u kome je a1 = 7 i a n +1 = 56 . b) Odrediti broj posmatranih članova.300 - . . c) Napisati ono rešenje sistema za koje je x > y. naći sledeće funkcije: a) f (g(x )) = b) g(f (x )) = c) h (x ) = (f o g )(x ) − (g o f )(x ) = 19. a) Naći količnik niza. Ako je f (x ) = 3x + 1 i g(x ) = 2x − 1.

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 REŠENJA 1-e 6-e 11-b 16.301 - .4) c) (4. a) q = 2 b) 7 c) a10 = 7 ⋅ 29 = 3584 ( ) ( ) 20.1) .0 i C 2 3 + 5.0) 2-b 7-c 12-b 3-d 8-b 13-a 4-b 9-e 14-d 5-c 10-e 15-e b) (x − 3)2 + y 2 = 5 c) C1 3 − 5 . a) f (g(x )) = 6x − 2 b) g(f (x )) = 6x + 1 c) h (x ) = −3 19. a) x1 = −1 b) x 2 = −1 − 2i c) x 3 = −1 + 2i 18. a) dva rešenja b) (1. a) C (3.0 17.

Koliko racionalnih članova ima u razvoju binoma   x  a) dva b) tri c) četiri d) pet e) jedan 12 3. 4 2 8 a) x < − . x > 5 5 8 2 d) ≤ x < 5 5 4 8 e) − < x < 5 5 . ≤ x < 5 5 5 4 2 2 8 b) − < x < . Rešiti nejednačinu 5x − 2 < 6. Ako je x= 3 a 2 + b3 + a − 3 a 2 + b3 − a vrednost izraza x 3 + 3bx je: a) 2 a 2 + b3 b) b b c) 0 d) -2a e) 2a  1 3  + x ? 2.302 - .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Test G 1. <x< 5 5 5 5 4 8 c) x < − .

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 4.303 - . Rešenje nejednačine 1 1 ≤x≤ 2 2 1 1 b) − < x < 2 2 1 c) x < ± 2 1 1 d) x ≤ −1 . Rešiti jednačinu a) x = b) x = c) x = 13 − 17 2 13 + 17 2 13 − 17 13 + 17 . Za koje vrednosti parametra p nejednakost x 2 + px + 1 > 0 važi za svaki realan broj x? a) − 2 ≤ p ≤ 2 b) p ≤ −2 . p ≥ 2 c) -2 < p < 2 d) p < 2 e) p < -2. p > 2 5. − < x < 2 2 1 1 e) x < − . x ≥ 2 2 a) − 6. x= 2 2 x − 2 + x − 2 = 4. 2 1 + ≥ 1 je: 1 + 2x 1 − 2x .

2) c) [2. x= 2 2 13 − 321 13 + 321 . x ≥ 3 c) x < -2.x2)? a) 0 < x ≤ 3 b) x ≤ −2 . x > 3 d) -2 < x < 3 e) − 2 ≤ x ≤ 3 8. 0) b) [0. Rešenja jednačine  2 0. 6) d) [6. x= 2 2 7.304 - . -2) 9.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 d) x = e) x = − 13 − 17 − 13 + 17 .1252 x −3 =   4     −x nalaze se u intervalu: a) [-2. ∞ ) e) ( − ∞ . Za koje realne vrednosti je definisana funkcija f (x) = log (6 + x . Proizvod rešenja jednačine 1 + 2 log x +1 5 = log5 ( x + 1) je: a) 24 96 b) − 25 96 c) − 5 24 d) − 25 4 e) − 5 .

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 2 −5x − 6 10. Rešiti nejednačinu 3x a) − 1 ≤ x ≤ 6 b) x < − 1. κ ∈ Z 24 7π c) x = + κπ . x = 2κπ . Rešiti jednačinu cos 2  x +  − cos 2  − x  = 0 . x = + κπ . x > 6 c) − 1 < x < 6 d) − 1 ≤ x < 6 e) x ≤ −1 . κ ∈ Z 2 π d) x = 2 κπ . κ ∈ Z 2 (2κ + 1)π . κ ∈ Z e) x = 2 π π   12.305 - . Rešiti jednačinu sin  + x  = cos − x  6 4   19π + κπ . κ ∈ Z 2 π c) x = + κπ . 4  4  a) x = κπ . κ ∈ Z 24 7π b) x = + 2 κπ . κ ∈ Z 2 π b) x = κ . κ ∈ Z 12 a) x = . x = π + 2 κπ . x ≥ 6 ≤1 π  π  11.

7 y + 8x + 1 = 0 d) 7 y − 8x + 1 = 0 . y + 8x + 9 = 0 c) y + 4 x − 3 = 0 . y = −3 c) x = 1. x = ± + 2κπ . κ ∈ Z 24 1 2 13. κ ∈ Z 4 3 14. x = ± + κπ .306 - .−1) a sa pravom 1 q : 3x + 2 y − 6 = 0 grade ugao α takav da važi tg α = 2 a) y + 4 x + 5 = 0 . Rešiti jednačinu cos 2x + cos 3x ⋅ sin x = π π a) x = − + κπ . κ ∈ Z 4 3 π π e) x = + κπ . y = 4 b) x = 7 . x = ± + κπ . 7 y + 8x + 15 = 0 b) 7 y + 4 x + 11 = 0 . 7 y + 4 x + 11 = 0 e) y + 4 x + 5 = 0 . κ ∈ Z 24 19π e) x = + 2 κπ . y = −2 x − 4 + (y − 1)i = 2 − 5i 1+ i . κ ∈ Z 4 6 π π b) x = + κπ . κ ∈ Z 4 6 π π c) x = − + κπ . x = ± + κπ . x = ± + 2κπ . y − 8x − 7 = 0 15. Odrediti x i y tako da važi a) x = 11. Odrediti jednačine pravih koje prolaze kroz tačku A(−1.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 d) x = 7π + κπ . κ ∈ Z 4 6 π π d) x = − + κπ .

17. 64 a) Koliki je prvi član niza? b) Kolika je razlika niza? c) Kolika je suma prvih 16 članova niza? . y = 4 16.21.307 - . a) Odrediti centar kružnice b) Odrediti jednačinu kružnice c) Odrediti jednačinu tangente kružnice u tački A. Date su tačke A(4. Duž AB je jedan prečnik kružnice. a proizvod 47 tih članova je 23 .-2). Tada su koeficijenti polinoma: a) a= b) b= c) c= 19.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 d) x = 11. Polinom P(x ) = x 3 + ax 2 + bx + c pri deljenju sa x-2 daje ostatak R1 = −25 . Zbir drugog i dvadesetog člana rastućeg aritmetičkog niza je 10. y = −2 e) x = 1. pri deljenju sa x + 5 daje ostatak R 2 = −144 . a proizvod njegovih korena je . Odrediti realne koeficijente a i b tako da kompleksan broj z = 1 − i bude rešenje jednačine z 3 + az 2 + b = 0 a) a= b) b= c) Za nađene vrednosti parametra a i b realno rešenje date jednačine je z 3 = 18.2) i B (2.

y 2 ) = x 2 y + xy 2 = 20 c) Ako je f (x ) = x 3 − 2 x 2 + 3x − 4 i g(x ) = x −8 . Rešiti sistem jednačina x y+y x =6 a) (x1. y1 ) = b) (x 2 . izračunati f (g(x1 ) + g(x 2 )) 2−x .308 - .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 20.

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 REŠENJA 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16. a) а = −1 b) b = 2 c) z 3 = −1 .0) b) (x − 3)2 + y 2 = 5 x c) y = − + 4 2 17.309 - E B E C B A D B C A B D A B D . a) C(3.

y1 ) = (4.310 - . 4) c) f (g(x1 ) + g(x 2 )) = −194 20. y 2 ) = (1. a) (x1. a) a1 = 15 4 1 b) d = 8 c) S16 = 85 b) (x 2 . a) а = −5 b) b = −17 c) c = 21 19. 1) .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 18.

4 ≤x <2 7 4 ≤x≤2 7 4 c) 0 < x ≤ . x ≥ 2 7 3.311 - . Rešenje nejednačine: x 2 + 5x − 4 x2 − 2x je: a) x ≤ 4 7 ≤1 b) x ≤ 0. x > 2 7 d) x < 0. Proizvod svih rešenja jednačine 56 x + 23 x =18 je jednak: a) 8 b) 64 c) − 93 d) 93 e) 96 . Uprostiti izraz: ab  4 ab − b   ab − : a−b a + ab   ( b) a 4 b ( a) a 4 b c) a+ b a− (4 a + 4 b ) d) − a 4 b (4 a + 4 b ) e) a 4 b (4 a + 4 b ) a ⋅4 b ) b) 2.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Test G 1. 4 e) 0 ≤ x ≤ .

n ∈ Z c) x = − + 2nπ . n ∈ Z d) x = + 2nπ . n ∈ Z 12 12 π 5π b) x = + 2nπ .15) b) (0. n ∈ Z 12 12 π 7π + 2nπ . Rešenje jednačine 125 + 124 ⋅ 5 x−2 = 25 x−2 pripada intervalu: a) (0.3)  2   3  d) x ∈  − .3)  2   3  e) x ∈  − . n ∈ Z . x = − 12 12 e) x = π 12 + 2nπ . x = 12 12 π 7π + 2 nπ .−1 ∪ (− 1.312 - .0 ) ∪ (0.3) b) x ∈ (− 1. x = − + 2nπ .7) d) (-3.−1 ∪ (− 1. x = + 2nπ .0) ∪ (0.−1 ∪ (− 1.7) c) (-7.2) e) (0. Rešiti jednačinu: sin x + cos x = 2 cos 2 x a) x = − π 5π + 2nπ .0 ) ∪ (0.3)  3  c) x ∈  − .1) 5. ∞ )  2  6.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 4. Rešiti nejednačinu: log 2 x + 3 x 2 < 1 a) x ∈ (− 1.

x = 2nπ .8 i a) izračunati cos α 1) − 3 5 π 2 <α<π. x = 4nπ . x = 4 nπ . n ∈ Z 3 3 π 2nπ x= + .313 - . x = 4nπ .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 7. Ako je sin α = 0. n ∈ Z 6 3 π nπ x= + . x = 4 nπ . 3 5 3− 4 3 5 4−3 3 5 2) 0 3) 4) 5) π  b) izračunati cos α −  3  3+ 4 3 4 3−3 1) 2) 10 5 4) 3− 4 3 5 3) 4 3−3 10 5) 4−3 3 5 . n ∈ Z 3 3 + π 8. n ∈ Z 3 3 π 2nπ x= + . Rešiti jednačinu: cos x + cos 2 x = 2 cos 3x 2 a) x = b) c) d) e) 2nπ . n ∈ Z 3 3 2π 2nπ x= + .

a) Odrediti vrednost realnog parametra m za koje nejednakost (2m-1)x2 + (m+2)x + m – 1 < 0 važi za svako x ∈ R 16 7 1 4) 0 < m < 2 1) 0 < m < 2) m < 0 5) 1 16 <m< 2 7 3) 0 < m > 16 7 b) Odrediti vrednost realnog parametra m za koje kvadratna jednačina (2m-1)x2 + (m+2)x + m – 1 < 0 ima realna i različita rešenja? 1) − 16 <m<0 7 16 7 2) m ≤ 0. n = 7 n b) Za koje vrednosti x je zbir trećeg i petog člana u datom razvoju jednak 135? 1) x = 1 . m > 16 7 4) 0 < m < 10.314 - . n = 6 4) n = -5. Zbir binomnih koeficijenata poslednja tri člana u razvoju binoma  x+2 1   2  +  x +1  2   jednak je 22. n = 4 2) n= 6 5) n = 4 3) n = -6. x = -2 4) x = -3. x =4 5) x = -1. x = 0 .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 9. a) Odrediti n 1) n = -7.x=4 2 2) x = 1. x = 2 3) x = 1. m ≥ 5) m ≤ 0 ≤ 16 7 16 7 3) m < 0.

2 )  5 5)  2. Ako je f  x 3− x  =  2 − x  5 − 3x a) odrediti f ( x ) = b) odrediti f −1 ( x ) = c) odrediti vrednosti x za koje je f ( x ) > 3 .   4 P( x ) = 6 x 4 − 7 x 3 + mx 2 + 3 x + 2 deljiv polinomom Q( x ) = x 2 − x + n . Ako je polinom 4) (4.   2  2  5) (1. n1)= b) (m2.5  3) 1)  5.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 11. n2)= c) Za nađene vrednosti koeficijenata m1 i n1. Dat je sistem jednačina: 2 log 4 x + log 2 ( y − 1) = 1 4 log8 x ⋅ log 2 ( y − 1) = − 3 1   .5  2  1  4)  .315 - .5) 3)  4. količnik polinoma P( x ) = 6 x 4 − 7 x 3 + m1 x 2 + 3 x + 2 i Q( x ) = x 2 − x + n1 S( x ) = 13.5) b) Drugo rešenje datog sistema je: 3   3 1)  .  2   2 12. vrednosti realnih brojeva m i n su: a) (m1.3  4  a) Jedno rešenje datog sistema je:  1  1  2)  − .4  2) (2.

izračunati: a) prvi član niza b) razliku niza c) sumu prvih 35 članova niza 16. a zbri prvih 50 članova niza je 15. Ako je zbir prvih 15 članova aritmetičkog niza 50. Ako su z1. z2 kompleksni brojevi koji su rešenja jednačine 6 z 2 − (7 + 4i )z + 4 + 3i = 0 .316 - . onda je: a) z1 = b) z 2 = c) z1 = z2 15.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 14. Naći jednačine tangenata kruga x 2 + y 2 − 6 x − 8 y + 15 = 0 koje su normalne na pravu y − 3x = 0 a) t1: b) t2: c) Dodirna tačka tangente t1 i datog kruga je: .

−2) e d b a c d d 1 3 2 4 2 4 3 3 c) S1 ( x ) = 6 x 2 − x − 2 ∨ S 2 ( x ) = 6 x 2 − x − 1 13.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 REŠENJA 1 2 3 4 5 6 7 8a 8b 9a 9b 10a 10b 11a 11b 12.−1) b) (m2 . n1 ) = (− 7.317 - . a) (m1. n2 ) = (− 12. a) f ( x ) = 3 − 2x x−4 4x + 3 b) f −1 ( x ) = x+2 c) 3 < x < 4 .

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 14. a) t1 : x + 3 y = 25 b) t2 : x + 3 y = 5 c) T1 (4. a) a1 = 341 75 13 b) d = − 75 c) S35 = 56 16.318 - . a) z1 = 2−i 3 1 + 2i b) z2 = 2 c) z1 2 = z2 3 15.7 ) ∨ T2 (2.1) .

rs . 81 18 000 Niš Srbija Tel: 018 4226644 018 4226712 Fax: 018 4238770 e-mail: contact@medfak.rs www.ni.ac.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Medicinski fakultet.ni. Univerzitet u Nišu Bulevar Dr Zorana Đinđića.319 - .medfak.ac.

320 - .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful