Informator 2010

INFORMATOR
o uslovima upisa i studiranja na integrisanim akademskim studijama MEDICINE, STOMATOLOGIJE, FARMACIJE i osnovnim strukovnim studijama
Ni, 2010.
IZDAVA Medicinski fakultet Univerziteta u Niu ZA IZDAVAA Prof. dr Milan Vinji GLAVNI UREDNICI Prof. dr Duica Pavlovi Prof. dr Dobrila Stankovi - orevi UREDNIK Prof. dr Stevo Najman REDAKTORI
Hemija: Prof. dr Goran Nikoli, doc. dr Mirjana Abramovi, doc. dr Nataa Truti Biologija: Prof. dr Stevo Najman, prof. dr Jelena ivanov-urlis Matematika: Prof. dr Jelena Manojlovi, prof. dr Dragan orevi, doc. dr Dragana Cvetkovi Anatomija i fiziologija: Prof. dr Svetlana Anti, prof. dr Milkica Nei, prof. dr Stevo Najman
TEHNIKA PRIPREMA Sneana Miloevi TAMPA Punta, Ni
Sadraj OSNIVANJE I RAZVOJ MEDICINSKOG FAKULTETA NASTAVNI PLANOVI STUDIJA Plan nastave integrisanih akademskih studija medicine Plan nastave integrisanih akademskih studija stomatologije Plan nastave integrisanih akademskih studija farmacije Plan nastave osnovnih strukovnih studija - strukovna med. sestra Plan nastave osnovnih strukovnih studija - strukovni zubni protetiar Plan nastave osnovnih strukovnih studija - oralni higijeniar Plan nastave osnovnih strukovnih studija - strukovni sanitarnoekoloki inenjer PRIJEMNI ISPIT Uslovi za konkurisanje Prijem dokumenata Polaganje prijemnog ispita Ocenjivanje zadataka Izbor kandidata STUDIJE Vrste studija Oblici nastave Obim studija Ocenjivanje Ispitni rokovi i nain polaganja ispita Posledice nepoloenog ispita Prigovor na ocenu Upis na narednu godinu studija Zavrni rad STATUS STUDENTA Status budetnog studenta Status samofinansirajueg studenta Gostujui studenti Student koji ostvaruje deo studijskog programa na drugoj visokokolskoj ustanovi 9 10 10 12 14 16 18 20 22 24 24 24 25 27 27 29 29 29 30 30 31 32 32 33 33 34 34 34 35 35
PRAVA I OBAVEZE STUDENTA Pohaanje nastave Mirovanje prava i obaveza studenta Individualizacija studija i posebne potrebe studenta Prelazak sa drugih fakulteta Prestanak statusa studenta PROGRAM PRIJEMNOG ISPITA Biologija Hemija Matematika Anatomija i fiziologija TESTOVI IZ PRETHODNIH GODINA Biologija Hemija Anatomija i fiziologija Matematika
37 37 38 38 39 39 41 41 45 48 49 53 53 131 209 263
Potovani maturanti, Izbor i upis fakulteta su za vas prvo kljuno ivotno pitanje s kojim se sreete u godinama punoletstva. Uz neizvesnost ishoda prijemnog ispita upisnu groznicu esto pojaava mnotvo drugih nepoznanica i oskudna informisanost. Ovaj Informator je pokuaj Medicinskog fakulteta u Niu da javnosti stavi na uvid neke od vanih informacija vezanih za upis na ovaj Fakultet i njegov rad. Ovde nisu prisutne informacije za koje je odgovorno Ministarstvo prosvete, ali e one biti dostupne iz sredstava javnog informisanja i teksta konkursa. Testovi sa prethodnih prijemnih ispita bie vam dobra orijentacija u tome kako mogu izgledati test pitanja na prijemnom ispitu. Meutim, svi raspoloivi testovi predstavljaju samo pomono sredstvo u pripremi prijemnog ispita i nikako ne mogu biti zamena za uenje iz udbenika. Za dobru pripremu prijemnog ispita potrebno je savladati gradivo iz odgovarajuih udbenika za gimnazije prirodno-matematikog smera i za medicinske kole. elimo vam da to lake uinite prvi korak, uspeno poloite prijemni ispit i postanete studenti Medicinskog fakulteta u Niu. Medicinski fakultet ove kolske godine upisuje jo jednu generaciju studenata integrisanih akademskih studija medicine, stomatologije, farmacije i osnovnih strukovnih studija za sticanje strunog naziva strukovna medicinska sestra/tehniar. Nakon zavrenog procesa akreditacije studenti e moi da upiu i druge studijske programe osnovnih strukovnih studija (strukovni zubni protetiar, oralni higijeniar i strukovni sanitarno-ekoloki inenjer). Informaciju o upisu na nove studijske programe studenti mogu nai na web sajtu fakultetawww.medfak.ni.ac.rs i u konkursu koji objavljuje Medicinski fakultet. Potpisivanjem Bolonjske deklaracije naa zemlja se obavezala da do 2010. godine uspostavi preduslove za ulazak u zajedniki evropski prostor visokog obrazovanja. Svojim novim programima za dodiplomske studije Medicinski fakultet je promovisao uenje usmereno na studenta, integrisanu i interaktivnu nastavu, kontinuirano ocenjivanje. Visoka profesionalnost, odgovornost, temeljnost i posveenost poslu bie prioritet i krajnji cilj Vaeg kolovanja. Jedan od osnovnih principa Bolonjske deklaracije i evropskog pristupa visokom obrazovanju je Evropski sistem prenosa bodova (ESPB ili ECTS).
Evropski sistem prenosa bodova - ESPB ESPB je sistem koji obezbeuje realnu procenu radnog angaovanja studenata koje je neophodno za savladavanje predmeta u celini, svih predmeta u semestru tj. akademskoj godini, odnosno celokupnih studija. Sistem je zasnovan na bodovima koji izraavaju optereenje studenata u savladavanju odreenog programa studija (60 bodova za akademsku godinu, 30 za semestar). Svaki predmet nosi odreeni broj bodova, a student ispunjavanjem obaveza na predmetu, pripremom i polaganjem ispita, u okviru studijskog programa koji je upisao, sakuplja bodove (akumulacija bodova). Student moe da sakuplja bodove i na nematinoj instituciji koji se potom prenose i priznaju na njegovoj matinoj instituciji (prenos bodova). Primena sistema ESPB u Univerzitetskoj praksi doprinosi pokretljivosti studenata u evropskom prostoru visokog obrazovanja. U okviru predmeta bodovi se preraspodeljuju u odnosu na ukupno angaovanje studenta koje se odnosi na aktivnu nastavu (predavanja, vebe, seminari i dr.), samostalni rad, terenski rad, uenje u biblioteci ili kod kue, pripremu ispita i kolokvijuma. Bodovi predstavljaju meru ukupno uloenog rada studenta u savladavanju predvienog gradiva i dodeljuju se studentu nakon uspeno poloenog ispita tj. okonanja odreenog dela studijskog programa. Vrednost jednog boda iznosi 27 sati rada studenta. Bodovi nisu ocene, niti ih zamenjuju. Celokupne estogodinje studije medicine nose 360 bodova, petogodinje studije stomatologije i farmacije 300, a trogodinje studije zdravstvene nege 180 bodova. Status studenta (budet ili samofinansiranje) Obaveza studenata finansiranih iz budeta je da u toku jedne kolske godine u okviru upisanog studijskog programa ostvare 60 ESPB bodova. Poloeni ispit je uslov da se stekne potreban broj bodova koje nosi odgovarajui predmet u studijskom programu. Ukoliko student ne ispuni ovu obavezu (ne ostvari 60 ESPB), nastavlja studije kao samofinansirajui. No, da bi uopte upisao sledeu godinu studija u statusu samofinansirajueg studenta, mora ostvariti najmanje 37 ESPB bodova u toku kolske godine. Ukoliko student koji se sam finansira ostvari u toku godine 60 ESPB bodova, moe nastaviti studije na teret budeta uz ispunjenje dodatnih kriterijuma koje propisuje Fakultet, jer se broj studenata finansiranih iz budeta moe poveati najvie 20% od broja studenata koji su u tom statusu upisani prethodne godine.
Ocenjivanje i napredovanje studenta U toku predispitnih obaveza u semestru tj. godini vri se kontinuirana provera znanja (ocenjuje se prisustvo i aktivnost na teorijskoj i praktinoj nastavi, rezultati na vebama, seminarima, testu, kolokvijumu), a konana ocena se utvruje na ispitu. U toku ovih aktivnosti student ostvaruje poene na osnovu kojih formira konanu ocenu. Ispunjavanjem predispitnih obaveza i polaganjem ispita student moe ostvariti najvie 100 poena (numeriki jednako oceni 10). Ostvareni poeni u toku predispitnih obaveza priznaju se sve dok se uspeno ne poloi zavrni ispit u istoj kolskoj godini. Student je pao na ispitu ukoliko nakon zavrnog ispita ostvari manje od 55 poena. Student moe da polae ispit iz jednog predmeta navie tri puta u toku kolske godine. Standardi zahtevaju da se studenti ocenjuju na osnovu javno publikovanih kriterijuma i procedura koje se stalno primenjuju. Svaki predmet je u obavezi da studente upozna sa kriterijumima formiranja konane ocene i da ih se dosledno pridrava. Dragi studenti, ubeeni smo da e ova generacija studenata na osnovu postignutog znanja u prethodnom obrazovanju i pokazanih rezultata na prijemnom ispitu biti spremna da ostvari postavljene ciljeve i uspeno zavri studije. Na tom putu pokuajte da negujete potenje, odgovornost, kolegijalnost i pre svega ljubav i razumevanje za pacijenta. elimo Vam puno uspeha.
Kolegijum Dekanata Medicinskog fakulteta u Niu
Medicinski fakultet Ni
Informator 2010
1. OSNIVANJE I RAZVOJ MEDICINSKOG FAKULTETA

Medicinski fakultet u Niu osnovan je 1960. godine. Od osnivanja pa do oktobra 2009. godine na fakultetu je diplomiralo 9009 studenata, od toga 746 stranih dravljana. U toku 2008/09. kolske godine diplomiralo je 247 studenta medicine, 95 studenata stomatologije, 54 studenta farmacije i 44 studenta osnovnih strukovnih studija. Odbranjene su 694 magistarske teze i 548 doktorskih disertacija. Prethodne kolske godine na Medicinskom fakultetu u Niu u nastavi je bilo angaovano 82 redovna profesora, 79 vanrednih profesora, 76 docenta, 93 asistenta, 8 asistenta pripravnika i 29 strunih saradnika. Medicinski fakultet poseduje jednu od najbolje opremljenih strunih biblioteka u zemlji, sa fondom od preko 13424 knjiga i 678 naslova asopisa, studija i drugih publikacija, kako na naem tako i na stranim jezicima. Fakultet ima razvijenu izdavaku delatnost, tako da u skladu sa planom i programom obrazovanja izdaje udbenike, prirunike, monografije i drugu prirunu literaturu. Na Fakultetu se izdaju i tri periodina struno-nauna asopisa. Medicinski fakultet ini velike napore na ouvanju i unapreenju drutvenog standarda studenata kroz osavremenjivanje i opremanje prostora za izvoenje nastave (amfiteatri, sale, laboratorijske vebaonice, oprema za rad studenata na klinikama). Nabavljena su najsavremenija multimedijalna uila za nastavu (kompjuterski interaktivni medicinski programi i video bim projektori). Plan i program osnovnih studija je savremen, u velikoj meri usaglaen sa programima medicinskih i stomatolokih fakulteta Evropske zajednice. Program studija je potpuno pokriven osnovnim i pomonim udbenicima, praktikumima, atlasima, to uz obavezna predavanja i vebe stvara dobre preduslove za uspeno studiranje. Kao visokokolska, obrazovna i nauna ustanova, Medicinski fakultet upisuje studente na integrisane akademske studije medicine, integrisane akademske studije stomatologije, integrisane akademske studije farmacije i osnovne strukovne studije. U tabelama koje slede dati su nazivi predmeta po godinama i broj asova teorijske i praktine nastave za sva 4 studijska programa.
-9-
Informator 2010
2. NASTAVNI PLANOVI STUDIJA

2.1. Plan nastave integrisanih akademskih studija MEDICINE
R. br. I II III IV V VI UKUPNO godina godina godina godina godina godina P P P P P P P P P P P P P 1. Molekularna i hum. genetika 3+2 45+30=75 2. Med. statistika i informatika 2+2 30+30=60 3. Anatomija 4+4 5+5 135+135=270 4. Histologija i embriologija 3+3 3+3 90+90=180 5. Fiziko vaspitanje * 0+2 0+2 0+2 0+2 0+120=120 6. Med. etika i med. sociologija 2+0 30+0=30 7. Uvod u kliniku praksu 1+1 15+15=30 8. Izborni predmet 2+0 30+0=30 9. Izborni predmet 1+1 15+15=30 10. Fiziologija 4+4 5+4 135+120=255 11. Engleski jezik u medicini 2+0 2+0 60+0=60 12. Biohemija 4+3 3+3 105+90=195 13. Mikrobiologija 2+2 2+2 60+60=120 14. Osnovi imunologije 2+1 30+15=45 15. Osnovi klinike prakse 2+2 30+30=60 16. Patologija 4+4 4+4 120+120=240 17. Patofiziologija 3+3 2+3 75+90=165 18. Farmakologija sa toksikolog. 3+2 2+2 75+60=135 19. Interna medicina I 3+4 3+4 90+120=210 20. Izborni predmet 2+1 30+15=45 21. Struna praksa 95 22. Infektivne bolesti 3+4 45+60=105 23. Epidemiologija 2+2 30+30=60 24. Radiologija 2+2 30+30=60 25. Klinika biohemija 1+1 15+15=30 26. Interna medicina II 2+4 4+6 90+150=240 27. Izborni predmet 2+2 30+30=60 28. Izborni predmet 2+2 30+30=60 29. Psihijatrija sa medicinskom 3+4 45+60=105 psihologijom 30. Dermatovenerologija 2+3 30+45=75 31. Nuklearna medicina 1+1 15+15=30 32. Struna praksa 95 33. Neurologija 2+4 30+60=90 34. Socijalna medicina 1+2 15+30=45 35. Higijena sa med. ekologijom 2+2 30+30=60 36. Pedijatrija 2+4 2+4 60+120=180 37. Ginekologija sa akuerstvom 2+4 2+4 60+120=180 38. Hirurgija I 3+5 3+5 90+150=240 39. Medicina rada 1+1 15+15=30 40. Fizikalna med. i rehabilitacija 1+2 15+30=45 41. Izborni predmet 1+2 15+30=45 42. Struna praksa 240 43. Oftalmologija 3+2 45+30=75 Naziv predmeta ESPB 8 5 24 14 / 3 3 3 2 20 5 15 10 3 5 17 12 9 12 4 6 7 4 4 2 15 4 4 7 5 2 6 5 2 5 9 9 12 2 2 2 12 5 I 8 5 9 5 / 0 0 0 2 9 2 8 5 3 0 9 6 6 6 0 7 4 4 2 7 4 0 0 0 0 5 2 5 6 6 6 0 0 0 5 II 0 0 15 9 / 3 3 3 0 11 3 7 5 0 5 8 6 3 6 4 0 0 0 0 9 0 4 7 5 2 0 0 0 3 3 6 2 2 2 0
- 10 -
R. br. Naziv predmeta
Informator 2010
I II III IV V VI UKUPNO ESPB godina godina godina godina godina godina P P P P P P P P P P P P P I 3+5 45+75=120 7 7 2+2 30+30=60 4 4 1+1 15+15=30 2 2 1+1 15+15=30 2 2 2+2 30+30=60 4 4 1+2 15+30=45 3 3 3+2 45+30=75 5 5 0+30 0+450=450 20 0 0+10 0+150=150 8 0 180 195 195 240 195 195 180 180 180 150 240 0 2130 165 135 150 180 195 210 225 240 315 270 255 600 2940 345 330 345 420 390 405 405 420 495 420 495 600 5070 95 95 240 430 675 765 890 920 1155 1095 5500 360
44. Hirurgija II 45. Otorinolaringologija 46. Maksilofacijalna hirurgija 47. Osnovi klinike onkologije 48. Urgentna medicina 49. Porodina medicina 50. Sudska medicina 51. Klinika praktina nastava 52. Diplomski rad
II 0 0 0 0 0 0 0 20 8
T P Svega Struna praksa UKUPNO
* Fakultativna nastava - broj asova nije prikazan u ukupnom zbiru
Lista izbornih predmeta

Red. broj
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28.
ifra predmeta
8.a 8.b 8.v 9.a 9.b 9.v 9.g 20.a 20.b 20.v 20.g 27.a 27.b 27.v 28.a 28.b 28.v 28.g 28.d 41.a 41.b 41.v 41.g 41.d 41. 41.e 41. 52.
Naziv predmeta
Prva pomo Engleski jezik Hemija u medicini I Biologija elije Fizika medicinske dijagnostike Uvod u naunoistraivaki rad Hemija u medicini II Klinika mikrobiologija Medicinska genetika Neuronauke Homeostaza voda i elektrolita Patofiziologija ishrane i psiho. sprem. sportista Fiziologija napora Osnovi histolokih tehnika u biomedicini Klinika anatomija Klinika patofiziologija Klinika farmakologija Klinika imunologija tetni efekti lekova Anesteziologija sa reanimatologijom Dijetetika Klinika embriologija Klinika patologija Lekovi i trudnoa Neonatologija Gerijatrija Tropske infektivne bolesti Diplomski rad
Semestar
ESPB ESPB za predmet II 3 3 II 3 II 3 III 2 III 2 2 III 2 III 2 VI 4 VI 4 4 VI 4 VI 4 VII 4 VII 4 4 VII 4 VIII 4 VIII 4 4 VIII 4 VIII 4 VIII 4 X 2 X 2 X 2 X 2 2 X 2 X 2 X 2 X 2 XII 8 8 Ukupno ESPB 27
- 11 -
2.2. Plan nastave integrisanih akademskih studija STOMATOLOGIJE
R. br. 1. Naziv predmeta I II III IV V Seminari godina godina godina godina godina T P T P T P T P T P T P T P T P T P T P Sem.as.
Informator 2010
UKUPNO T P 30+0=30 45+30=75 15+30=45 105+105=210 0+105=105 60+60=120 45+30=75 30+30=60 45+30=75 60+0=60 30+30=60 45+30=75 30+30=60 60+60=120 30+30=60 60+30=90 45+30=75
ESPB 3 8 4 16 / 9 8 6 6 5 4 6 4 I II 3 0 8 0 4 0 9 / 4 0 0 0 2 7 / 5 8 6 6 3
Medicinska etika i medicinska 2+0 sociologija 2. Molekularna i humana gene3+2 tika 3. Medicinska statistika i infor1+2 matika 4. Anatomija 3+3 4+4 5. Fiziko vaspitanje* 0+2 0+2 0+2 0+1 6. Histologija i embriologija 2+2 2+2 7. Biohemija 3+2 8. Izborni predmet (sem II) 2+0 9. Fiziologija I 3+2 10.Engleski jezik u stomatologiji 2+0 2+0 11.Socijalna medicina sa 2+2 epidemiologijom i higijenom 12.Fiziologija II 3+2 13.Mikrobiologija i imunologija 2+2 14.Stomatoloka protetika 2+5 2+6 pretklinika 15.Patologija 2+2 2+2 16.Izborni predmet (sem III) 2+2 17.Patofiziologija 4+2 18.Farmakologija sa 2+1 1+1 toksikologijom 19.Bolesti zuba pretklinika 2+4 1+3 20.Dermatovenerologija 1+1 21.Neurologija i psihijatrija sa 2+1 medicinskom psihologijom 22.Izborni predmet (sem VI) 2+2 23.Interna medicina (pedijatrija, 4+3 4+4 infektivne bolesti, fizikalna medicina i rehabilitacija) 24.Hirurgija (ginekologija sa 2+2 3+3 akuerstvom, oftalmologija) 25.Otorinolaringologija 1+1 26.Radiologija 2+1 27.Izborni predmet (sem VII) 2+2 28.Oralna hirurgija 2+4 2+4 29.Oralna medicina 1+2 1+2 30.Preventivna stomatologija 1+2 31.Izborni predmet (sem VIII) 2+2 32.Gnatologija 1+1 33.Stom. protetika klinika I 2+5 1+3 34.Bolesti zuba klinika I 1+6 1+5 35.Stom. protetika klinika II 1+4 1+4 36.Bolesti zuba klinika II 1+6 1+6 37.Izborni predmet (sem IX) 2+2 38.Ortopedija vilica 2+3 2+3
II 0+2
4 0 6 0 4 0
IV 0+1 60+165+15=240 18 9 9 9 5 4 7 7 0 7 0 7 6 4 2
V 0+1 45+105+15=165 10 6 4 15+15=30 2 2 0 30+15=45 30+30=60 3 6 3 0 0 6
V 0+1 120+105+15=240 16 8 8 75+75=150 15+15=30 30+15+15=60 30+30=60 VII 0+1 60+120+15=195 VII 0+1 30+60+15=105 VIII 0+1 15+30+15=60 30+30=60 15+15=30 45+120=165 30+165=195 30+120=150 30+180=210 30+30=60 60+90=150 VI 0+1 10 4 6 2 5 7 11 9 4 7 2 9 11 5 8 7 7 0 0 7 6 4 0 0 0 5 6 3 4 7 4 2 5 0 5 5 4 7 2 4 5 2 4 0 3
- 12 -
R. br. Naziv predmeta I II III IV V Seminari godina godina godina godina godina T P T P T P T P T P T P T P T P T P T P Sem.as. 2+3 1+3 1+3 2+3 1+2 2+3 2+2 2+1 0+10 165 210 225 150 195 210 120 135 135 195 0 135 150 255 150 180 225 285 285 330 525 135 300 360 450 300 375 435 405 420 465 720 135 660 750 810 825 1185 135
Informator 2010
UKUPNO T P 45+90=135 45+90=135 45+75=120 30+30=60 30+15=45 0+150=150 1740 2625 4365 4365 ESPB 6 6 5 7 2 7 I 3 3 2 0 0 0 II 3 3 3 7 2 7
39.Parodontologija 40.Deja stomatologija 41.Maksilofacijalna hirurgija 42.Izborni predmet (sem X) 43.Sudska medicina 44.Diplomski rad T P Svega: UKUPNO
300
Fakultativna nastava nastava --broj asova nije prikazan u ukupnom zbiru ** Fakultativna broj asova nije prikazan u ukupnom zbiru

Red. broj 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. ifra predmeta 8.a 8.b 8.v 16.a 16.b 16.v 22.a 22.b 27.a 27.b 31.a 31.b 31.v 37.a 37.b 37.v 37.g 42.a 42.b 42.v 44. Naziv predmeta Engleski jezik Prva pomo Hemija u stomatologiji Medicinska genetika Uvod u naunoistraivaki rad Fizike metode u stomatologiji Osnovi imunologije Stomatoloki materijali Urgentna stomatologija Menadment u zdravstvu Bolesti rizika u stomatolokoj praksi Pretklinika endodoncija Implantologija Laseroterapija u stomatologiji Povrede zuba kod dece Rad sa hendikepiranom decom Dentalna antropologija Parodontalna hirurgija Ortodontsko-hirurka terapija malokluzija Fiksna protetika Diplomski rad Semestar II II II III III III VI VI VII VII VIII VIII VIII IX IX IX IX X X X X ESPB za predmet 6 6 6 7 7 7 6 6 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 Ukupno ESPB 7 ESPB 6 7 6 7
7 7 54
- 13 -
2.3. Plan nastave integrisanih akademskih studija FARMACIJE
Naziv predmeta 1. Engleski jezik 2. Farmaceutska etika i sociologija 3. Matematika 4. Fizika 5. Biologija sa humanom genetikom 6. Opta hemija sa stehiometrijom 7. Anatomija 8. Histologija 9. Botanika 10. Neorganska hemija 11. Fizika hemija 12. Analitika hemija I 13. Organska hemija I 14. Analitika hemija II 15. Organska hemija II 16. Instrumentalne metode hemijske analize 17. Opta biohemija 18. Fiziologija 19. Farmaceutka hemija I 20. Mikrobiologija i osnovi imunologije 21. Farmaceutska imunologija 22. Bromatologija 23. Farmakognozija I 24. Farmaceut. hemija II 25. Famakognozija II 26. Patofiziologija 27. Izborni predmet 28. Farmakologija 29. Farmaceut. hemija III 30. Farma. tehnologija I 31. Statistika u farmaciji 32. Izborni predmet 33. Analitika lekova 34. Medicinska biohemija 35. Dijetetika 36. Farma. tehnologija II 37. Farmakoterapija 38. Fitoterapija 39. Farmakokinetika 40. Kozmetologija 41. Izborni predmet 42. Toksikologija sa anal. I godina TP TP 2+0 2+0 2+2 3+2 3+2 4+3 2+1 1+1 3+3 2+0 3+1 2+3 4+1 3+5 4+3 3+3 3+1 2+1 3+2 3+0 3+3 2+2 3+3 2+3 4+5 3+3 5+3 1+0 3+1 4+2 4+4 3+7 1+1 2+0 4+4 4+4 2+2 2+2 3+3 3+2 3+2 2+2 3+3 1+2 2+0 4+4 II godina TP TP III godina TP TP IV godina TP TP V godina T P T P
Informator 2010
UKUPNO T P 30+0=30 30+0=30 30+30=60 45+30=75 45+30=75 60+45=105 30+15=45 15+15=30 45+45=90 30+0=30 45+15=60 30+45=75 60+15=75 45+75=120 60+45=105 45+45=90 45+15=60 75+45=120 45+0=45 45+45=90 30+30=60 45+45=90 30+45=75 60+75=135 45+45=90 75+45=120 15+0=15 105+45=150 60+60=120 45+105=150 15+15=30 30+0=30 60+60=120 60+60=120 30+30=60 75+75=150 90+60=150 30+30=60 45+45=90 15+30=45 30+0=30 60+60=120 2 3 4 5 5 8 3 3 7 3 5 6 6 8 8 6 5 8 4 6 4 6 5 9 6 9 2 11 8 10 2 3 8 8 5 10 10 5 7 4 3 9
ESPB I 2 3 4 5 5 8 3 0 0 0 0 0 0 8 8 6 5 3 0 0 0 0 0 9 6 9 2 4 0 0 0 0 8 8 5 4 5 0 0 0 0 9 II 0 0 0 0 0 0 0 3 7 3 5 6 6 0 0 0 0 5 4 6 4 6 5 0 0 0 0 7 8 10 2 3 0 0 0 6 5 5 7 4 3 0
- 14 -
Naziv predmeta 43. Biofarmacija 44. Osnovi industrijske farmacije 45. Klinika farmacija 46. Izborni predmet 47. Osnovi farmaceutskog menadmenta 48. Organizacija zdravstvene delatnosti 49. Osnovi farmaceutske biotehnologije 50. Farmaceutska praksa 51. Farmakoepidemiolog. 52. Diplomski rad T P Svega: UKUPNO I godina TP TP II godina TP TP III godina TP TP IV godina TP TP V godina T P T P 1+2 3+3 3+3 2+1 2+1 2+1 2+1 2+1 1+1 0+10 0+10 195 135 195 225 390 360 750
Informator 2010
UKUPNO T P 15+30=45 45+45=90 45+45=90 30+15=45 30+15=45 30+15=45 30+15=45 30+15=45 15+15=30 0+150=150 2175 1875 4050 4050 3 7 7 4 4 4 4 4 3 11 ESPB I 3 7 7 4 0 0 0 0 0 11 II 0 0 0 0 4 4 4 4 3 0
270 225 150 135 420 360 780
225 240 195 195 420 435 855
240 210 180 210 420 420 840
225 210 210 180 435 390 825
300

Red. broj 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. ifra predmeta 27.a 27.b 27.v 27.g 32.a 32. b 32. v 32. g 41.a 41.b 41.v 41.g 41.d 46.a 46.b 46.v 46.g 52 Naziv predmeta Radiofarmacija Hemija bioelemenata Hemija heterociklusa Koloidna hemija Engleski jezik u farmaciji Informatika Uvod u nauno-istraivaki rad Vetina komunikacije Analiza fenolnih jedinjenja u prirodnim proizvodima Lekoviti prirodni proizvodi Voda u farmaciji Interakcija lekovitog bilja i ivotne sredine Ambalani materijali u farmaciji Lekovi i trudnoa tetni efekti lekova Uvod u kliniku medicinu Farmakoterapija kardiovaskularnih bolesti Diplomski rad Semestar V V V V VI VI VI VI VIII VIII VIII VIII VIII IX IX IX IX IX ESPB za predmet 2 2 2 2 3 3 3 3 3 3 3 3 3 4 4 4 4 11 Ukupno ESPB 11 23 3 ESPB
- 15 -
Informator 2010
2.4. Plan nastave osnovnih strukovnih studija - STRUKOVNA MEDICINSKA SESTRA/ TEHNIAR
R. br. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31. Naziv predmeta I godina T P T P II godina T P T P III godina T P T P UKUPNO T P 60+60=120 30+0=30 30+0=30 30+45=75 15+30=45 30+(15+15)=60 30+30=60 45+45=90 30+30=60 60+(15+30)=105 45+(30+30)=105 0+60=60 30+(15+15)=60 15+(30+30)=75 30+(30+30)=90 15+30=45 60+75=135 15+30=45 30+30=60 30+(15+15)=60 45+(30+45)=120 30+45=75 15+(15+15)=45 15+30=45 1+3 2+4 2+4 3+6 2+13 0+12 0+4 120 30 255 435 375 465 840 15+45=60 30+60=90 30+60=90 45+90=135 30+195=225 0+180=180 0+60=60 885 1590 2475 2475 ESPB 9 2 2 6 3 4 4 9 6 7 8 4 6 7 3 10 3 4 4 8 6 3 2 6 7 7 10 15 10 5
Anatomija i histologija 4+4 Izborni predmet 2+0 Medicinska etika i medicinska 2+0 sociologija Medicinska informatika i me2+3 nadment Epidemiologija 1+2 Socijalna medicina i higijena 2+(1+1) Farmakologija sa toksikologijom 2+2 Medicinska fiziologija i biohemija 3+3 Mikrobiologija i imunologija 2+2 Patofiziologija i patologija 4+(1+2) Zdravstvena nega i dijetetika 3+(2+2) Fiziko vaspitanje* 0+2 0+2 Osnovi klinike prakse 2+(1+1) Osnovi neurologije sa negom 1+(2+2) Osnovi pedijatrije sa negom 2+(2+2) Osnovi fizikalne medicine i 1+2 rehabilitacije Osnovi interne medicine sa negom 4+5 Zdravstveno vaspitanje 1+2 Osnovi radiologije i onkologije 2+2 Gerijatrija sa negom 2+(1+1) Osnovi hirurgije sa negom 3+(2+3) Osnovi infektivnih bolesti sa negom 2+3 Organizacija zdravstvene zatite 1+(1+1) Izborni predmet 1+2 Opta anesteziologija i reanimatologija Osnovi psihijatrije sa medicinskom psihologijom Osnovi ginekologije i akuerstva sa negom Izborni modul Izborni predmet Struna praksa Zavrni struni rad T 225 180 150 180 P 195 180 255 270 Svega: 420 360 405 450 UKUPNO 780 855
180
- 16 -
Red. br 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. ifra predmeta 2.a 2.b 24.a 24.b 29.a 29.b 29.v 29.g 31. Naziv predmeta Engleski jezik Prva pomo Vetina komunikacije Medicina rada Interna medicina sa negom Hirurgija sa negom Pedijatrija sa negom Infektivne bolesti sa negom Zavrni struni rad Semestar I I IV IV VI VI VI VI VI ESPB za predmet 2 2 2 2 15 15 15 15 5 Ukupno ESPB
Informator 2010
ESPB 2 2
15
5 24
* U VI semestru student ima mogunost da izabere predmet sa liste struno-aplikativnih predmeta koji e ga usmeravati da kroz parktian rad u okviru procesa nege tokom predispitne prakse usvaja propisane vetine.
Lista izbornih modula

Red. br 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. ifra predmeta 28.1 28.1a 28.1b 28.1v 28.1g 28.2 28.2a 28.2b 28.2v 28.2g 28.3 28.3a 28.3b 28.3v 28.3g Naziv predmeta Izborni modul I Promocija zdravlja Zdravstvena statistika Mentalna higijena Medicinska ekologija Izborni modul II Dermatovenerologija Palijativna terapija malignih bolesti Neonatologija Porodina medicina Izborni modul III Urgentna medicina Oftalmologija Otorinolaringologija Klinika akutnog trovanja Semestar V V V V V V V V V V V V ESPB za predmet 4 3 3 3 4 3 3 3 4 3 3 3 Ukupno ESPB 10 ESPB
10
10
10*
* Student bira jedan od ponuenih modula I, II ili III u okviru kojih polae obavezni ispit (onaj koji nosi kredit 4) i dva ispita po izboru sa kreditima 3, tako da kredit izabranog modula iznosi 10 ESPB.
Lista predmeta za obavljanje strune prakse

Red. br 1. 2. 3. 4. ifra predmeta 30.a 30.b 30.v 30.g Naziv predmeta Interna medicina sa negom Hirurgija sa negom Pedijatrija sa negom Infektivne bolesti sa negom Semestar VI VI VI VI ESPB za predmet 10 10 10 10
- 17 -
I godina T P T P II godina T P T P III godina T P T P
Informator 2010
UKUPNO T P
2.5. Plan nastave osnovnih strukovnih studija - STRUKOVNI ZUBNI PROTETIAR

R. br. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31. 32. 33. 34. 35. 36. Naziv predmeta ESPB 4 4 6 8 2 6 7 10 7 3 3 8 4 3 3 2 4 6 7 5 4 3 5 6 5 2 5 5 8 5 6 5 4 5 10
1+1+1 15+15+15=45 Gnatologija 15+15+15=45 Zubotehniki aparati i instrumenti 1+1+1 Morfologija zuba 2+2+2 30+30+30=90 Anatomija i histologija 4+4 60+60=120 0+2 0+30=30 Fiziko vaspitanje* 30+0=30 Medicinska etika i med. sociologija 2+0 2+2 30+30=60 Izborni predmet (I sem) 3+1+3 45+15+45=105 Stomatoloki materijali 2+2+4 30+30+60=120 Fiksna protetika 1 45+45=90 Medicinska fiziologija i biohemija 3+3 15+15+15=45 Zdravstveno vaspitanje 1+1+1 Izborni predmet (II sem) 2+0 30+0=30 30+30+60=120 Fiksna protetika 2 2+2+4 30+15+15=60 Ortopedija vilica 1 2+1+1 30+15=45 Bolesti zuba 2+1 Deja stomatologija 2+1 30+15=45 1+1 15+15=30 Organizacija stomatoloke slube 2+1+3 30+15+45=90 Urgentna stomatologija 2+1+1 30+15+15=60 Izborni predmet (III sem) 15+30+30=75 Mobilna parcijalna proteza 1+2+2 45+30+30=105 Parodontologija 3+2+2 Antisepsa i asepsa u oralnoj 2+2+2 30+30+30=90 medicini 15+15+15=45 Ortopedija vilica 2 1+1+1 Medicinska informatika i 2+3 30+45=75 menadment 1+1+1 Izborni predmet (IV sem) 15+15+15=45 Mobilna totalna proteza 1 1+3+1 15+45+15=75 Estetska protetika 1+1 15+15=30 1+3+1 15+45+15=75 Skeletirana parcijalna proteza 1 1+3+1 15+45+15=75 Stomatoloka keramika 4+3+2 60+45+30=135 Oralna medicina 2+2 30+30=60 Izborni predmet (V sem) 1+3+2 15+45+30=90 Mobilna totalna proteza 2 1+4+1 15+60+15=90 Skeletirana parcijalna proteza 2 1+1+1 15+15+15=45 Maksilofacijalna protetika 2+2+2 30+30+30=90 Implantologija 0+4 0+60=60 Zavrni rad T 180 165 195 150 150 75 915 P 210 225 255 285 300 300 1575 Svega: 390 390 450 435 450 375 2490 UKUPNO 780 885 825 2490
180
- 18 -
Red. br 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. ifra predmeta 7.a 7.b 12.a 12.b 19.a 19.b 25.a 25.b 31.a 31.b 36. Naziv predmeta Preventivna stomatologija Dijetetika i oralno zdravlje Oralna higijena Engleski jezik Socijalna medicina i higijena Porodina medicina Vetina komunikacije Bolesti rizika u stomatolokoj praksi Osnovi radiologije i onkologije Otorinolaringologija Zavrni rad Semestar I I II II III III IV IV V V VI ESPB za predmet 6 6 3 3 6 6 6 6 5 5 10 Ukupno ESPB
Informator 2010
ESPB 6 3 6
5 10 36
- 19 -
2.6. Plan nastave osnovnih strukovnih studija - ORALNI HIGIJENIAR
R. br. Naziv predmeta I godina T P 4+4 2+0 2+3 1+2 2+2 2+2 2+0 0+2 T P II godina T P T P III godina T P T P
Informator 2010
UKUPNO T P 60+60=120 30+0=30 30+45=75 15+30=45 30+30=60 30+30=60 30+0=30 0+60=60 45+45=90 30+30=60 30+30=60 60+45=105 30+30=60 30+30=60 15+15=30 45+45=90 30+45=75 15+30=45 30+60=90 45+75=120 30+15=45 30+30=60 30+60=90 2+1 1+1 1+2 3+5 3+4 1+2 1+1 2+5 2+5 2+6 0+6 90 330 420 840 30+60=90 30+15=45 15+15=30 15+30=45 45+75=120 45+60=105 15+30=45 15+15=30 30+75=105 30+75=105 30+90=120 0+90=90 1590 2490 2490 180
ESPB 10 2 5 3 5 3 2 10 4 7 9 2 2 5 7 5 2 7 11 3 3 6 7 3 2 2 10 7 2 4 7 7 11 5
1. Anatomija i histologija 2. Medicinska etika i med. sociologija Medicinska informatika i 3. menadment 4. Epidemiologija 5. Farmakologija sa toksikologijom 6. Socijalna medicina i higijena 7. Predmet izbornog bloka 1 8. Fiziko vaspitanje* 9. Medicinska fiziologija i biohemija 10. Dijetetika i oralno zdravlje 11. Mikrobiologija i imunologija 12. Patofiziologija i patologija 13. Otorinolaringologija 14. Osnovi radiologije i onkologije 15. Organizacija stomatoloke slube 16. Osnovi interne medicine sa negom 17. Osnovi infektivnih bolesti sa negom 18. Stomatoloka protetika 19. Predmet izbornog bloka 2 20. Oralna higijena 21. Bolesti zuba 22. Stomatoloki materijali Antisepsa i asepsa u oralnoj 23. medicini 24. Predmet izbornog bloka 3 25. Deja stomatologija 26. Ortopedija vilica 27. Vetina komunikacije Oralna i maksilofacijalna hirurgija 28. sa negom 29. Parodontologija 30. Zdravstveno vaspitanje 31. Oralna medicina 1 32. Parodontalna hirurgija sa negom 33. Oralna medicina 2 34. Predmet izbornog bloka 4 35. Zavrni struni rad T P Svega: UKUPNO
0+2 3+3 2+2 2+2 4+3 2+2 2+2 1+1 3+3 2+3 1+2 2+4 3+5 2+1 2+2 2+4 2+4
225 225 450 795
165 180 345
195 255 450 855
165 240 405
180 240 420
- 20 -
Red. br 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. ifra predmeta 7.a 7.b 19.a 19.b 24.a 24.b 34.a 34.b 35. Naziv predmeta Engleski jezik Prva pomo Bolesti rizika u stomatolokoj praksi Preventivna stomatologija Urgentna stomatologija Implantologija Laseroterapija u stomatologiji Osnovi fizikalne medicine i rehabilitacije Zavrni struni rad Semestar I I III III IV IV VI VI VI ESPB za predmet 2 2 7 7 7 7 11
Informator 2010
ESPB 2 7 7
11 11 5 Ukupno ESPB 5 32
- 21 -
Informator 2010
2.7. Plan nastave osnovnih strukovnih studija - STRUKOVNI SANITARNO-EKOLOKI INENJER

R. br. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31. 32. 33. 34. 35. Naziv predmeta Medicinska etika i med. sociologija Izborni predmet Anatomija i histologija Sanitarna hemija Medicinska informatika i menadment Fiziko vaspitanje* Medicinska fiziologija i biohemija Patofiziologija i patologija Osnovi interne medicine sa negom Medicinska statistika Izborni predmet Engleski jezik II Opta mikrobiologija Medicinska ekologija Opta epidemiologija Infektivne bolesti sa negom Higijena ishrane Izborni predmet Medicina rada Specijalna epidemiologija Mikrobiologija vode i namirnica Socijalna medicina i higijena Zdravstveno vaspitanje Vetina komunikacije Izborni predmet Zatita na radu Sanitarna tehnika DDD i kontrola vektora Izborni predmet Parazitologija Medicinsko zakonodavstvo Promocija zdravlja Izborni predmet Struna praksa Zavrni rad T P UKUPNO I godina T P 2+0 2+0 4+4 2+3 2+3 0+2 0+2 3+3 4+3 4+5 1+2 2+3 0+2 1+3 2+2 2+2 2+3 2+2 2+3 1+2 2+2 1+2 2+2 1+2 1+2 2+2 2+3 4+3 3+3 2+3 2+2 3+0 3+3 2+3 0+15 0+4 390 450 840 315 465 780 315 585 900 T P II godina T P T P III godina T P T P UKUPNO T P 30+0=30 30+0=30 60+60=120 30+45=75 30+45=75 0+60=60 45+45=90 60+45=105 60+75=135 15+30=45 30+45=75 0+30=30 15+45=60 30+30=60 30+30=60 30+45=75 30+30=60 30+45=75 15+30=45 30+30=60 15+30=45 30+30=60 15+30=45 15+30=45 30+30=60 30+45=75 60+45=105 45+45=90 30+45=75 30+30=60 45+0=45 45+45=90 30+45=75 0+225=225 0+60=60 1020 1500 2520 180 ESPB 3 3 8 8 6 7 7 8 3 7 3 4 5 5 4 4 6 3 5 4 4 4 4 5 5 7 6 5 4 3 8 6 11 5
- 22 -
Red. br 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. ifra predmeta 2.a 2.b 11.a 11.b 18.a 18.b 25.a 25.b 29.a 29.b 33.a 33.b 35. Naziv predmeta Engleski jezik Prva pomo Kvalitet rada u zdravstvenim ustanovama Bromatologija Dijetetika Higijena kolske i radne sredine Porodina medicina Mentalna higijena Epidemiologija polno prenosivih bolesti Procena zdravstvenih rizika Epidemiologija bolnikih infekcija Imunoprofilaksa Zavrni rad Semestar I I II II III III IV IV V V VI VI VI ESPB za predmet 3 3 7 7 6 6 5 5 5
Informator 2010
ESPB 3 7
6 5
5 5 6 6 5 Ukupno ESPB 6 5 37
- 23 -
Informator 2010
3. PRIJEMNI ISPIT 3.1. Uslovi za konkurisanje

Svi studijski programi koji se ostvaruju na Medicinskom fakultetu su akreditovani od strane Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta Republike Srbije. Prema Statutu Medicinskog fakulteta u Niu u prvu godinu integrisanih akademskih studija medicine i stomatologije na Medicinskom fakultetu moe se upisati lice koje ima zavrenu gimnaziju ili kole medicinskog usmerenja ili srednju veterinarsku kolu u etvorogodinjem trajanju. U prvu godinu integrisanih akademskih studija farmacije moe se upisati lice koje ima zavrenu gimnaziju ili kole medicinskog usmerenja ili hemijskotehnoloku kolu u etvorogodinjem trajanju. U prvu godinu osnovnih strukovnih studija moe se upisati lice koje ima zavrenu kolu medicinskog usmerenja u etvorogodinjem trajanju. U prvu godinu osnovnih strukovnih studija, smer strukovni sanitarnoekoloki inenjer, moe se upisati lice koje ima zavrenu gimnaziju i kole medicinskog i hemijsko-tehnolokog usmerenja. Broj studenata koji e upisati prvu godinu integrisanih akademskih studija odreuje Ministarstvo prosvete Vlade Republike Srbije i bie objavljen u Konkursu za upis studenata na prvu godinu studija. Studije na Medicinskom fakultetu organizuju se na srpskom i engleskom jeziku. Student se moe upisati na studijski program ako poznaje jezik na kome se izvodi nastava. Proveru znanja jezika obavlja Komisija od tri lana koju imenuje dekan Medicinskog fakulteta. Strani dravljanin moe da konkurie za upis na prvu godinu studija pod istim uslovima kao i dravljanin Srbije. Poseban uslov za upis stranih dravljana na prvu godinu studija je da bude zdravstveno osiguran. Strani dravljanin plaa kolarinu, osim ako meunaridnim sporazumom nije drugaije odreeno.
3.2. Prijem dokumenata

Prilikom prijavljivanja na konkurs kandidati su obavezni da podnesu na uvid originalna dokumenta, a uz prijavni list (dobijaju ga na Fakultetu) podnose njihove fotokopije.
- 24 -
Informator 2010
Podnose se sledea dokumenta: Svedoanstva sva etiri razreda zavrene srednje kole; Diploma o poloenom zavrnom, odnosno maturskom ispitu; Izvod iz matine knjige roenih; Kopija uplatnice o uplati naknade trokova za polaganje prijemnog ispita (uplaena sredstva se nee vraati kandidatima koji ne pristupe polaganju ispita). Datum prijave (prijema dokumentacije) objavljuje se u Konkursu za upis studenata na prvu godinu studija preko tampe i na oglasnoj tabli fakulteta. Jedan as pre prijema dokumenata, referent prve godine u jednoj od slobodnih prostorija daje formular prijave za konkurs, kako bi kandidati ubeleili svoje line podatke, vrstu zavrene kole, opti uspeh u toku kolovanja i druge relevantne podatke koji su sastavni deo dosijea. Posle popunjavanja prijave, kandidat se javlja referentu prve godine radi upisa u delovodni protokol gde se zavodi prezime, ime jednog od roditelja i ime. Po zavrenom prijemu dokumenata objavljuje se lista kandidata prema optem uspehu iz srednje kole kako bi se mogle staviti primedbe na eventualne greke u bodovanju. Spisak kandidata za polaganje prijemnog ispita, po salama, objavljuje se po abecednom redu, najkasnije jedan dan pre termina za polaganje ispita.
3.3. Polaganje prijemnog ispita

Kandidat, koji konkurie za upis na prvu godinu studija, polae prijemni ispit prema programu koji donosi Nastavno-nauno vee. Provera znanja i sposobnosti vri se na osnovu odgovora na test pitanja: iz predmeta Hemija i Biologija za integrisane akademske studije medicine i stomatologije, iz predmeta Hemija i Matematika za integrisane akademske studije farmacije, a iz predmeta Anatomija i Fiziologija (jedinstven test) za osnovne strukovne studije, osim za studijski program strukovni sanitarno-ekoloki inenjer gde se kandidati opredeljuju za Anatomiju i Fiziologiju ili Hemiju i Biologiju. Kandidat koji je kao uenik treeg ili etvrtog razreda srednje kole osvojio jedno od prva tri mesta na republikom takmienju koje organizuje Ministarstvo prosvete i sporta, odnosno na meunarodnom takmienju, ne polae prijemni ispit iz odgovarajueg nastavnog predmeta. Kandidatu se vrednuje prijemni ispit iz tog predmeta maksimalnim brojem poena koji se moe osvojiti na prijemnom ispitu.
- 25 -
Informator 2010
Pre poetka rada testa, dok se pripremaju pitanja, vri se prozivka i identifikacija kandidata koji se rasporeuju na potrebnom rastojanju kako bi se onemoguilo prepisivanje. Identifikacija se vri samo na osnovu line karte, pasoa ili potvrde MUPa da je izdavanje line karte za odreenog kandidata u toku. Prijemni ispit je anoniman i za integrisane akademske studije medicine, stomatologije i osnovne strukovne studije traje tri sata (etiri kolska asa), a za integrisane akademske studije farmacije etiri sata. Pre poetka ispita kandidati se obavetavaju o tehnici izvoenja ispita. Kandidat koji konkurie za upis na prvu godinu integrisanih akademskih studija medicine, stomatologije i farmacije dobija dve koverte sa potpisanim papirom. Kandidat koji konkurie za upis na osnovne strukovne studije dobija jednu kovertu sa potpisanim papirom. Na papir treba da napie prezime, ime jednog od roditelja i ime, a zatim isti stavlja u koverat koji zatvara lepljenjem. Posle dobijanja zadataka kandidat plavom hemijskom olovkom zaokruuje odgovore. Po zavrenom ispitu kandidat koji je konkurisao za upis na prvu godinu integrisanih akademskih studija medicine, stomatologije i farmacije predaje predsedniku Komisije ili deurnom lanu Komisije dva testa (iz biologije i hemije, tj. hemije i matematike) i dve koverte koje se pred kandidatom spajaju heft mainom za odgovarajue testove. Kandidat koji je konkurisao za upis na osnovne strukovne studije zdravstvene nege predaje jedan test (iz anatomije i fiziologije) i jednu kovertu koja se pred kandidatom spaja za njegov test. Na svako pitanje gde odgovor nije zaokruen, stavlja se peat nema odgovora. Odgovori koji su zaokrueni drugom vrstom olovke, smatraju se netanim odgovorima. Pitanja kod kojih su odgovori precrtani, brisani ili je zaokrueno vie od jednog odgovora se ne boduju. Prazna poleina testa se moe koristiti za raunanje. Kandidati u toku rada mogu koristiti samo obian digitron. Kandidat koji u toku ispita koristi nedozvoljena sredstva ili na zadatku napie svoje ime i prezime, odnosno drugi znak, udaljava se sa ispita, uraeni test mu se ne priznaje i gubi pravo polaganja ispita. Kandidat koji ispitu ne pristupi u odreeno vreme gubi pravo polaganja ispita.
- 26 -
Informator 2010
3.4. Ocenjivanje zadataka

Rezultat prijemnog ispita ocenjuje se od 0 do 30 bodova za predmete biologija, hemija i matematika. Test iz anatomije i fiziologije je jedinstven i rezultati prijemnog ispita se ocenjuju od 0 do 60 bodova. Svaki taan odgovor iz testova biologije i hemije kao i testa anatomije i fiziologije, nosi jedan bod. Na testu iz matematike 15 zadataka se boduje sa jednim, a pet zadataka sa tri boda. Ocene u vidu bodova se ubeleavaju na zadatku. Ocenjivanje zadataka obavlja se u slubenim prostorijama Fakulteta u prisustvu lanova Komisije za prijemni ispit.
3.5. Izbor kandidata

Upis u prvu godinu studija sprovodi se na osnovu konkursa. Konkurs sadri: broj studenata koji se mogu upisati za svaku studijsku grupu, uslove za upis, merila za utvrivanje redosleda kandidata, nain i vreme polaganja prijemnog ispita, rok za upis primljenih kandidata, kao i visinu kolarine za studente ije se kolovanje ne finansira iz budeta. Redosled kandidata za upis u prvu godinu studija utvruje se na osnovu opteg uspeha postignutog u srednjem obrazovanju i rezultata postignutih na prijemnom ispitu, prema merilima utvrenim optim aktom koji donosi Senat na predlog Medicinskog fakulteta. Broj poena koje kandidat dobija na osnovu uspeha u srednjoj koli je od minimalnih 16 do maksimalnih 40. Posle zavrenog unoenja podataka, prema broju osvojenih poena, Medicinski fakultet sastavlja JEDINSTVENU RANG LISTU koja sadri: ime i prezime kandidata, broj bodova iz srednje kole, broj bodova sa prijemnog ispita i ukupan broj bodova. Medicinski fakultet dostavlja rang listu Univerzitetu. Procedura formiranja rang lista i postupci po prigovorima bie usklaeni sa optim i ostalim odredbama Zajednikog konkursa za upis studenata u prvu godinu studija na fakultetima iji je osniva Republika Srbija. Uesnik konkursa koji smatra da redosled kandidata na JEDINSTVENOJ RANG LISTI nije utvren na nain predvien konkursom, moe podneti prigovor. Rokovi za podnoenje prigovora bie objavljeni posle isticanja JEDINSTVENE RANG LISTE. Nakon odluivanja po prispelim prigovorima, fakultet utvruje i objavljuje KONANU RANG LISTU kandidata sa ukupnim brojem bodova steenim po svim kriterijumima.
- 27 -
Informator 2010
KONANA RANG LISTA je osnov za upis kandidata. Postupak sprovoenja konkursa i rangiranje kandidata na Medicinskom fakultetu sprovodi komisija za upis, koju na predlog Kolegijuma imenuje Nastavno-nauno vee Medicinskog fakulteta.
- 28 -
Informator 2010
4. STUDIJE 4.1. Vrste studija

Obrazovanje za sticanje strunog naziva doktor medicine traje est godina i obavlja se u okviru dvanaest semestara, prema integrisanom akademskom studijskom programu sa ukupnim obimom od 360 ESPB bodova. Obrazovanje za sticanje strunog naziva doktor stomatologije traje pet godina i obavlja se u okviru deset semestara, prema integrisanom akademskom studijskom programu sa ukupnim obimom od 300 ESPB bodova. Obrazovanje za sticanje strunog naziva magistar farmacije traje pet godina i obavlja se u okviru deset semestara, prema integrisanom akademskom studijskom programu sa ukupnim obimom od 300 ESPB bodova. Obrazovanje za sticanje strunog naziva strukovna medicinska sestra/ tehniar traje tri godine i obavlja se u okviru est semestra, sa ukupnim obimom od 180 ESPB bodova. Studijski programi integrisanih i strukovnih studija na Medicinskom fakultetu ostvaruju se u toku kolske godine koja poinje 1. oktobra tekue godine, a zavrava se 30. septembra naredne godine. kolsku godinu ine zimski i letnji semestar. Zimski semestar poinje 1. oktobra, a letnji 15. februara. Realizacija studijskog programa traje 15 nastavnih nedelja po semestru. Letnji raspust poinje 15. jula i traje do 25. avgusta. Nastavno-nauno vee Medicinskog fakulteta moe usled vanrednih okolnosti odluiti o odstupanju od utvrenog termina poetka i zavretka semestra.
4.2. Oblici nastave

Nastava se izvodi: predavanjima, praktinom nastavom, seminarima, demonstracijama, prikazom sluajeva, konsultacijama, mentorstvom, terenskim radom, strunom praksom, strunim ekskurzijama. Nastava se izvodi na Medicinskom fakultetu i u nastavnim bazama.
- 29 -
Informator 2010
4.3. Obim studija

Svaki predmet iz studijskog programa iskazuje se brojem ESPB bodova, a obim studija izaraava se zbirom ESPB bodova. Zbir od 60 ESPB bodova odgovara prosenom ukupnom angaovanju studenta u obimu 40-to asovne radne nedelje tokom jedne kolske godine. Ukupno angaovanje studenta sastoji se: - od aktivne nastave (teorijske i/ili praktine, vebi, seminara i sl.); - samostalnog rada (domai zadaci, projekti, seminarski radovi, terenski rad i sl. - kolokvijuma - ispita - izrade zavrnog rada - drugih oblika angaovanja u sladu sa studijskim programom. Jedan bod odnosi se na 27 asova rada studenta. Izuzetno, ukupan broj asova aktivne nastave moe biti vei od maksimuma, kada je studijskim programom predvien povean broj asova praktine nastave. U broj asova studija medicine ubraja se i vreme provedeno na samostalno izvedenoj obuci u zdravstvenim ustanovama u skladu sa planom nastave odreenog predmeta.
4.4. Ocenjivanje
Na ispit moe da izae student koji je zadovoljio sve propisane predispitne obaveze utvrene planom izvoenja nastave. Rad studenata u savlaivanju pojedinog predmeta kontinuirano se prati tokom nastave i izraava se u poenima. Ispunjavanjem predispitnih obaveza i polaganjem ispita, student moe ostvariti najvie 100 poena.Od ukupnog broja poena najmanje 30, a najvie 70 poena mora biti predvieno za aktivnosti i provere znanja u toku semestra (predispitne obaveze). Broj poena koji se stie u toku kolske godine odreuje se za svaki predmet pojedinano. U toku semestra (godine) se vri kontinuirana provera znanja, a konana ocena se utvruje na ispitu. Tokom nastave znanje se proverava na kolokvijumima, seminarima, testu i drugim oblicima provere znanja iz odreenih celina nastavnog predmeta, kao i na zavrnom ispitu.
- 30 -
Informator 2010
Ispitni kolokvijum je oblik provere znanja kojim se detaljno proverava znanje iz veeg zaokruenog dela obavljene nastave iz pojedinog predmeta. U svakom semestru mogu se organizovati do dva ispitna kolokvijuma. Poloeni ispitni kolokvijum, u vidu ostvarenog kredita, priznaje se sve dok se uspeno ne poloi zavrni ispit u istoj kolskoj godini. Gradivo poloeno na ispitnom kolokvijumu se ne ispituje na zavrnom ispitu. Pri kombinovanim oblicima ispita (pismeni, praktini, usmeni) studentu se priznaju svi prethodno poloeni oblici (pismeni i praktini) u narednim ispitnim rokovima za predklinike predmete i samo pismeni deo, na ispitima klinikih predmeta do kraja kolske godine. Ako je ispit pismeni i usmeni, ocena na pismenom ispitu sainjava najmanje 50% ukupne ocene. Ako je ispit pismeni, praktini i usmeni, ocena na pismenom ispitu sainjava najmanje 20% ukupne ocene. Zavrni ispit se u strukturi poena za osnovne predmete moe vrednovati sa najvie 50% ukupnog broja poena. Zavrni ispit se u strukturi poena za sve ostale predmete moe vrednovati sa najvie 30-40% ukupnog broja poena. Uspeh studenta izraava se ocenama i to: - 10- izuzetan; - 9- odlian; - 8- vrlo dobar; - 7- dobar; - 6- dovoljan; - 5- nije poloio Medicinski fakultet duan je da vodi trajnu evidenciju o poloenim ispitima. U evidenciju i indeks studenata unose se prelazne ocene, a ocena 5 (nije poloio) upisuje se samo u evidenciju.
4.5. Ispitni rokovi i nain polaganja ispita

Ispit je zavrna provera znanja steenog za vreme nastavnog procesa iz jednog ili vie sadrajno povezanih predmeta. Ispitni rokovi su: januarski, aprilski, junski, septembarski i oktobarski. Oktobarski ispitni rok organizuje se, po pravilu, pre poetka nastave u narednoj kolskoj godini. Kalendar ispita objavljuje se poetkom svake kolske godine i sastavni je deo plana izvoenja nastave. Na ispit moe izai student koji je zadovoljio sve propisane predispitne obaveze.
- 31 -
Informator 2010
Ispiti su javni i ispitiva je u obavezi da obezbedi uslove za javnost ispita. Ispiti se polau pred ispitivaem-predmetnim nastavnikom ili pred ispitnom komisijom u prostorijama Medicinskog fakulteta ili nastavnih baza, prema unapred utvrenom rasporedu koji se blagovremeno objavljuje. Studentu koji nije poloio ispit upisuje se ocena 5 u zapisnik i prijavu, ukoliko nakon zavrnog ispita ostvari manje od 55 poena.
4.6 Posledice nepoloenog ispita

Ispit iz istog predmeta moe se polagati najvie tri puta. Izuzetno, student kome je preostao jedan nepoloeni ispit iz studijskog programa upisane godine, ima pravo da taj ispit polae u naknadnom ispitnom roku do poetka naredne kolske godine. Na lini zahtev, student moe preostali ispit polagati pred ispitnom komisijom. Na lini zahtev, student moe ispit trei put polagati pred ispitnom komisijom koju imenuje dekan. Komisija proverava i ocenjuje pismeni ispit, sprovodi praktini i usmeni deo ispita i donosi konanu ocenu veinom glasova. Odluka komisije je konana. Student koji ne poloi ispit iz obaveznog predmeta do poetka naredne kolske godine upisuje isti predmet. Student koji ne poloi izborni predmet moe ponovo da upie isti ili da se opredeli za drugi predmet.
4.7. Prigovor na ocenu

Student ima pravo da podnese prigovor na ocenu dobijenu na zavrnom ispitu, ako smatra da ispit nije obavljen u skladu sa zakonom ili Statutom Medicinskog fakulteta, u roku od 36 asova od dobijanja ocene. Dekan Medicinskog fakulteta, u roku od 48 asova od dobijanja prigovora, razmatra prigovor i donosi odluku. Ukoliko se usvoji prigovor, student ponovo polae ispit u roku od tri dana od dana prijema odluke.
- 32 -
Informator 2010
4.8. Upis na narednu godinu studija

Student se svake kolske godine pri upisu opredeljuje za predmete iz studijskog programa. Program i plan studija moe se zasnivati na upisu semestra. Student stie pravo na upis na viu godinu studija, kada ispuni sve studijske obaveze i ostvari namanje 37 ESPB bodova iz predmeta za koje se opredelio pri upisu u prethodnu godinu studija. Student koji nije ispunio obaveze i ostvario 37 ESPB, moe nastaviti studije tako da ponovo upie predmete iz kojih nije ispunio studijske obaveze u prethodnoj godini. Pravila studija blie se ureuju optim aktom koje donosi Nastavno-nauno vee.
4.9. Zavrni rad

Integrisane akademske studije medicine, stomatologije, farmacije, kao i osnovne strukovne studije zavravaju se polaganjem svih predvienih ispita, dovravanjem ostalih studijskih obaveza, izradom zavrnog rada i javnim polaganjem zavrnog (diplomskog) ispita u skladu sa studijskim programom.
- 33 -
Informator 2010
5. STATUS STUDENTA
Status studenta stie se upisom na odgovarajui studijski program. Student se upisuje u statusu studenta iji se trokovi pokrivaju iz budeta Republike Srbije (u daljem tekstu: budetski student) ili studenta iji se trokovi pokrivaju iz naplaene kolarine (u daljem tekstu: samofinasirajui student). Svojstvo studenta dokazuje se indeksom.
5.1. Status budetskog studenta

1. student koji je upisan na studije po konkursu u okviru kvote odobrene za finansiranje od strane Republike Srbije. 2. student koji je sa statusom budetskog studenta, u toku kolske godine, po poloenim ispitima, stekao najmanje 60 ESPB bodova - u narednoj kolskoj godini. 3. samofinansirajui student koji u toku kolske godine ostvari 60 ESPB bodova iz tekue godine studijskog programa moe u narednoj kolskoj godini stei status budetskog studenta, ako se rangira u okvru ukupnog broja budetskih studenta, na nain i po postupku utvrenim optim aktom Medicinskog fakulteta. Budetski student moe u tome statusu imati upisan samo jedan odobren, odnosno akreditovan studijski program na istom nivou studija. Budetski student koji u toku kolske godine ostvari manje od 60 ESPB bodova, moe nastaviti studije u statusu samofinansirajueg studenta.
5.2. Status samofinansirajueg studenta

Status samofinansirajueg studenta ima: 1. student koji je upisan na studije, rangiran za upis kao samofinansirajui student, u kolskoj godini u kojoj je upisan po konkursu. 2. student koji je upisan u drugu, odnosno bilo koju narednu godinu, koji je u prethodnoj kolskoj godini, kao samofinansirajui student ostvario najmanje 37 ESPB bodova iz predmeta za koje se opredelio u skladu sa studijskim programom.
- 34 -
Informator 2010
Samofinansirajui student koji u toku kolske godine ostvari 60 ESPB bodova iz tekue godine studijskog programa, moe u narednoj kolskoj godini stei status budetskog studenta. Izbor studenata sa ostvarenim pravom za prelazak na finansiranje iz budeta vri se na osnovu rangiranja prema ocenama dobijenim u toku studija. Student ne moe koristiti ovo pravo ukoliko je u toku studija gubio status redovnog studenta usled neupisivanja kolske godine ili izricanja disciplinske mere iskljuenja sa studija.
5.3. Gostujui studenti

Gostujui student je student drugog fakulteta koji upisuje delove studijskog programa na Medicinskom fakultetu, u skladu sa ugovorom izmeu Medicinskog fakulteta i drugog fakulteta o priznavanju ESPB bodova. Svojstvo gostujueg studenta traje najkrae jedan semestar i najdue jednu godinu (dva semestra). Gostujui student pohaa nastavu iz predmeta za koje je kvalifikovan na osnovu steenog znanja na matinoj visokokolskoj ustanovi. Prava i obaveze gostujueg studenta, nain pokrivanja trokova njegovog studiranja i druga pitanja vezana za svojstvo gostujueg studenta ureuju se ugovorom izmeu Medicinskog fakulteta i drugog fakulteta. Pohaanje nastave i poloeni ispiti gostujueg studenta dokazuju se odgovarajuim dokumentom. Gostujuem studentu se izdaju odgovarajue potvrde kojim moe da dokae vrstu, obim i provere znanja u nastavi koju je sluao na Medicinskom fakultetu. Gostujui student ne moe da stekne diplomu o zavrenim studijama na Medicinskom fakultetu.
5.4. Student koji ostvaruje deo studijskog programa na drugoj visokokolskoj ustanovi
Student Medicinskog fakulteta moe da ostvari deo studijskog programa na drugoj visokokolskoj ustanovi u okviru saradnje Univerziteta odnosno Medicinskog fakulteta.
- 35 -
Informator 2010
Uslov za ostvarivanje dela studijskog programa je ugovor o priznavanju ESPB bodova izmeu Univerziteta odnosno Medicinskog fakulteta i visokokolske ustanove u koju student odlazi. Deo studijskog programa koji student ostvaruje na drugom Univerzitetu, odnosno drugoj visokokolskoj ustanovi van sastava Univerziteta ne moe biti krai od jednog, niti dui od dva semestra. Za ostvarivanje dela studijskog programa student mora da ima saglasnost Medicinskog fakulteta. Prava i obaveze strudenta, nain pokrivanja trokova njegovog studiranja i druga pitanja u vezi sa ostvarivanjem dela studijskog programa na drugoj visokokolskoj ustanovi ureuju se ugovorom izmeu zainteresovanih strana. Pohaanje nastave i poloeni ispiti studenta dokazuju se indeksom, odnosno odgovarajuom potvrdom.
- 36 -
Informator 2010
6. PRAVA I OBAVEZE STUDENTA

Student ima pravo: 1. na upis, kvalitetno kolovanje i objektivno ocenjivanje; 2. na blagovremeno i tano informisanje o svim pitanjima koja se odnose na studije; 3. na aktivno uestvovanje u donoenju odluka, u skladu sa zakonom i Statutom; 4. na samoorganizovanje i izraavanje sopstvenog miljenja; 5. na povlastice koje proizilaze iz statusa studenta; 6. na podjednako kvalitetne uslove studija za sve studente; 7. na obrazovanje na jeziku nacionalne manjine, u skladu sa zakonom i Statutom; 8. na razliitost i zatitu od diskriminacije; 9. da bira i da bude biran u studentski parlament i druge organe Medicinskog fakulteta, odnosno Univerziteta. Student ima pravo na albu Nastavno-naunom veu Medicinskog fakulteta, ukoliko bude prekrena neka od obaveza (taka 1-3). Student je duan da: 1. ispunjava nastavne i predispitne obaveze; 2. potuje opte akte Medicinskog fakulteta i Univerziteta; 3. potuje prava zaposlenih i drugih studenata na Medicinskom fakultetu i Univerzitetu; 4. uva ugled i dostojanstvo studenata, Medicinskog fakulteta i Univerziteta 5. potuje pravila lekarske etike u radu sa bolesnicima; 6. uestvuje u donoenju odluka u skladu sa zakonom i Statutom.
6.1. Pohaanje nastave

Pohaanje svih oblika nastave je obavezno i overava ga nastavnik u indeksu studenta.
- 37 -
Informator 2010
Po zavretku prvog odnosno drugog semestra, student u vreme koje odredi dekan i objavi sluba Medicinskog fakulteta, overava prvi semestar odnosno godinu, upisom i overom u indeksu. Ukoliko student nije ispunio obaveze u nastavi i/ili je prekoraio dozvoljeni broj izostanaka koji mogu da se nadoknade, student ne moe da polae taj ispit i mora da ponavlja taj predmet ili predmete. Ukoliko je zbir ESPB bodova na predmetima koje student moe da polae manji od 37, student ponavlja godinu. Detaljni postupak utvrivanja ispunjenosti uslova, mogunost nadoknaivanja proputene nastave i postupak u sluaju eventualne albe studenta na odluku o ponavljanju, utvruje se optim aktom Medicinskog fakulteta.
6.2. Mirovanje prava i obaveza studenta

Studentu se, na njegov zahtev, odobrava mirovanje prava i obaveza u sluaju: - tee bolesti koja zahteva bolniko leenje due od 30 dana; - upuivanja na strunu praksu u trajanju od najmanje est meseci; - odsluenja ili dosluenja vojnog roka; - nege vlastitog deteta do jedne godine ivota; - odravanja trudnoe; - ostvarivanja dela studijskog programa na drugoj visokokolskoj ustanovi; - priprema za Olimpijske igre, svetsko ili evropsko prvenstvo kada ima status vrhunskog sportiste; - u drugim sluajevima predvienim optim aktom Medicinskog fakulteta. Student koji je bio spreen da polae ispit zbog bolesti ili odsustva zbog strunog usavravanja u trajanju od najmanje tri meseca, moe polagati ispit u prvom narednom roku.
6.3. Individualizacija studija i posebne potrebe studenta

Medicinski fakultet je duan da studente sa posebnim potrebama ravnopravno ukljui u sve nastavno-naune procese na Medicinskom fakultetu. Nain ostvarivanja prava na visoko obrazovanje, bez obzira na postojanje senzornog ili motornog hendikepa, u skladu sa zakonom, utvruju se pravilnikom Medicinskog fakulteta.
- 38 -
Informator 2010
6.4. Prelazak sa drugih fakulteta

Student drugog medicinskog, stomatolokog i farmaceutskog fakulteta i strukovnih studija zdravstvene nege sa teritorije Republike Srbije moe da pree na Medicinski fakultet i da se upie u odgovarajuu godinu studija, ako ispunjava uslov za upis u narednu godinu studija na Medicinskom fakultetu. Nastavno-nauno vee moe da predvidi i dodatne kriterijume za prelaz. Student stranog fakulteta, odnosno strukovnih studija moe da pree na Medicinski fakultet i da se upie u odgovarajuu godinu studija, po zavrenoj prethodnoj godini na osnovu ekvivalencije izmeu obavljene nastave i poloenih ispita, plana i programa obrazovanja, koja moe da se utvrdi i na osnovu sporazuma o prenosu ESPB bodova. Prelaz se obavlja samo pre poetka kolske godine. Student ne moe da pree u toku prve i poslednje godine studija. Odluku o prelazu i priznavanju ispita donosi dekan. Na odluku dekana, student moe da izjavi albu Savetu Medicinskog fakulteta u roku od tri dana od dana prijema odluke, odnosno objavljivanja na oglasnoj tabli Medicinskog fakulteta.
6.5. Prestanak statusa studenta

Status studenta prestaje ako student ne zavri studije u roku od: 1) dve kolske godine-ako studijski program traje jednu kolsku godinu; 2) etiri kolske godine-ako studijski program traje dve kolske godine; 3) est kolskih godina-ako studijski program traje tri kolske godine; 4) osam kolskih godina-ako studijski program traje etiri kolske godine; 5) deset kolskih godina-ako studijski program traje pet kolskih godina; 6) 12 kolskih godina-ako studijski program traje est kolskih godina. Ako je studijski program zapoeo u prolenom semestru, rok se rauna od poetka tog semestra. U rok se ne rauna vreme mirovanja prava i obaveza, odobrenog studentu u skladu sa Statutom.
- 39 -
Informator 2010
Studentu se na lini zahtev, podnet pre isteka roka, moe produiti rok za zavretak studija za jedan semestar: 1) ako je u toku studija ispunjavao uslove za odobravanje mirovanja prava i obaveza, a to pravo nije koristio, odnosno nije ga iskoristio u trajanju koje mu je, s obzirom na okolnosti, moglo biti odobreno; 2) ako mu na dan isteka roka ostaje neostvarenih najvie 15 ESPB bodova potrebnih za zavretak studija; 3) ako je toku trajanja studija zapoeo i zavrio drugi odobreni, odnosno akreditovani studijski program, na istom ili na viem stepenu, na Univerzitetu ili na drugom akreditovanom univerzitetu, u zemlji ili inostranstvu. Prestanak statusa studenta zbog neblagovremenog zavretka studija konstatuje dekan reenjem sa dejstvom od prvog narednog dana po isteku roka. Status studenta prestaje i u sluaju: 1) zavretka studija; 2) ispisivanja sa studija; 3) neupisivanja kolske godine; 4) izricanja disciplinske mere iskljuenja sa studija.
- 40 -
Informator 2010
7. PROGRAM PRIJEMNOG ISPITA

Gradivo i literaturu neophodnu za polaganje kvalifikacionog ispita za Medicinski fakultet, iz predmeta biologija i hemija, odredila je Zajednica Medicinskih fakulteta na osnovu programa srednjih kola i potreba buduih studija na ovim fakultetima.
7.1. Biologija
Program za polaganje testova iz biologije na prijemnom ispitu za Medicinski fakultet obuhvata sledee oblasti i njihove sadraje: BIOLOGIJA ELIJE PROKARIOTSKA I EUKARIOTSKA ELIJA ELIJSKA MEMBRANA Funkcionalna organizacija i transport. ELIJSKE ORGANELE
RAZLIKE IZMEU JEDNOELIJSKIH I VIEELIJSKIH ORGANIZAMA
IVOTNI CIKLUS ELIJE/ELIJSKE DEOBE VIRUSI CARSTVO BAKTERIJA ELIJSKO DISANJE Glikoliza, Krebsov ciklus, transport elektrona Oksidacija masti Promet materije i energije u eliji BIOLOGIJA RAZVIA Naini razmnoavanja ivotinja. STVARANJE POLNIH ELIJA-GAMETOGENEZA Oogeneza-opta ema nastanka jajne elije; Spermatogeneza-opta ema nastanka spermatozoida
- 41 -
Informator 2010
OPLOENJE stupnjevi oploenja. RANI STUPNJEVI EMBRIOGENEZE I ORGANOGENEZA Brazdanje-stvaranje vieelijskog embriona Gastrulacija-stvaranje slojevitog embriona Nastanak osovinskih organa-crevne cevi, notohorde, nervne cevi Diferencijacija elija Sudbinske mape Potentnost jajnih elija i determinacija razvia Embrionalna indukcija
EKSTRAEMBRIONALNE STRUKTURE Placenta i vrste placenti STARENJE INDIVIDUALNO RAZVIE OVEKA MORFOLOGIJA IVOTINJA ORGANIZACIJA IVOTINJA Tkiva i njihove karakteristike Organi i organski sistemi i njihove karakteristike Simetrija. Segmentacija. Telesne duplje Klasifikacija ivotinja OPTE ODLIKE HORDATA MORFOLOKE ODLIKE KIMENJAKA Opte morfoloke karakteristike Koa. ulni organi Nervni sistem Endokrini sistem Miini sistem Skeletni sistem Sistem organa za varenje Sistem organa za disanje Cirkulacioni sistem Organi za izluivanje Sistem organa za razmnoavanje Osnovna klasifikacija kimenjaka.
- 42 -
Informator 2010
MOLEKULARNA BIOLOGIJA MOLEKULARNA ORGANIZACIJA ELIJE MOLEKULARNA BIOLOGIJA NUKLEINSKE KISELINE - STRUKTURA I BIOLOKA ULOGA PROTEINI - STRUKTURA I BIOLOKA ULOGA GENOM I GEN REPLIKACIJA DNK TRANSKRIPCIJA GENETIKI KOD TRANSLACIJA REGULACIJA AKTIVNOSTI GENA MOLEKULARNA BIOTEHNOLOGIJA MEHANIZMI NASLEIVANJA Nasleivanje biolokih osobina. ta je genetika? PRAVILA NASLEIVANJA HROMOZOMSKA OSNOVA NASLEIVANJA Hromozomi, genotip i fenotip OSNOVNI PRINCIPI NASLEIVANJA Tipovi nasleivanja osobina kod biljaka i ivotinja. Oblici interakcije meu genima IZVORI GENETIKE VARIJABILNOSTI REKOMBINACIJE Rekombinacije gena i mapiranje hromozoma MUTACIJE Promene u strukturi hromozoma Promene u broju hromozoma Mutageni inioci sredine POPULACIONA GENETIKA Genetika struktura populacije Dinamika odravanja genetike polimorfnosti populacija GENETIKA KONTROLA RAZVIA Genetika kontrola razvojnih procesa
- 43 -
Informator 2010
GENETIKA OVEKA Istraivanje genoma oveka. Metode izuavanja u genetici oveka Hromozomi oveka. Nasledne osnove varijabilnosti ljudi Hromozomopatije - nasledne bolesti kao posledica promena u broju i strukturi hromozoma Genetiko savetovanje - rano otkrivanje naslednih bolesti; genetiko testiranje i savetovanje Genetika uslovljenost ponaanja ljudi. Genetika uslovljenost mentalnih poremeaja EVOLUCIJA ta je evolucija? Teorije evolucije. Savremena teorija evolucije Koevolucija Postanak vrsta Postanak ivota Evolucija oveka EKOLOGIJA Osnovni pojmovi i principi ekologije. Uslovi ivota - ekoloki faktori Odnosi organizma i sredine; adaptacije Pojam populacije i njene osnovne odlike ivotna zajednica - biocenoza Fotosinteza i odnosi ishrane. Ekosistem
Test pitanja iz Biologije na prijemnom ispitu u potpunosti e odgovarati gradivu iz sledeih srednjokolskih udbenika (mogu se koristiti izdanja koja su novija od navedenih): Literatura: erban N, Cvijan M, Jani R. BIOLOGIJA za I razred gimnazije i poljoprivredne kole (oblast Biologija elije, strane 7-73). Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2003. Balo D, Pani D, Stevanovi B, Paunovi K, Stevanovi . BIOLOGIJA za I razred medicinske i veterinarske kole (oblast Ekologija, strane 147-166). Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2003. Petrov B, Kalezi M. BIOLOGIJA za II razred gimnazije prirodno-matematikog smera i II razred poljoprivredne kole (oblast Morfologija ivotinja,
- 44 -
Informator 2010
strane 33-55 i 141-178), Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2003. Konjevi R, Cviji G, orevi J, Nedeljkovi N. BIOLOGIJA za III razred gimnazije prirodno-matematikog smera (oblast Biologija elije - metabolizam i transport, strane 26-29, strane 31-32 i 84-98). Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2004. Marinkovi D, Anelkovi M, Savi A, Dikli V. BIOLOGIJA za III razred medicinske i veterinarske kole (oblast Mehanizmi nasleivanja, strane 21-60 i oblast Genetika oveka, strane 71-93). Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2004. Cvetkovi D, Lakui D, Mati G, Kora A, Jovanovi S. BIOLOGIJA za IV razred gimnazije prirodno-matematikog smera (oblast Biologija razvia, strane 9-32 i 35-42; oblast Nasleivanje, strane 43-66 i 70-80 strane; oblast Molekularna biologija, strane 81-127; oblast Evolucija, strane 129-154 i 162170). Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2005.
7.2. Hemija
OPTA HEMIJA STRUKTURA ATOMA. PERIODNI SISTEM ELEMENATA Energetski nivoi i podnivoi elektrona u atomu. Elektronska konfiguracija. Atomski i maseni broj. Energija jonizacije i afinitet prema elektronu. Hundovo pravilo. Paulijev princip iskljuenja. HEMIJSKE VEZE Jonska veza. Kovalentna veza (nepolarna, polarna, koordinativna). Vodonina veza. Meumolekulske sile. OSNOVNI HEMIJSKI ZAKONI Zakon stalnih masenih odnosa (Proust). Zakon viestrukih masenih odnosa (Dalton zakon umnoenih proporcija). Zakon stalnih zapreminskih odnosa (Gay Lussac). Avogadrov zakon. Izraunavanje na osnovu hemijskih formula i hemijskih jednaina (stehiometrija).
- 45 -
Informator 2010
ENERGETSKE PROMENE U HEMIJSKIM REAKCIJAMA Unutranja energija sistema. Entalpija, entropija i slobodna energija. Termohemijske jednaine. BRZINA HEMIJSKE REAKCIJE. HEMIJSKA RAVNOTEA Hemijske ravnotee u rastvorima teko rastvorljivih elektrolita - proizvod rastvorljivosti. KLASIFIKACIJA NEORGANSKIH JEDINJENJA Oksidi. Baze. Kiseline. Amfoterni elektroliti. Proteolitika teorija kiselina i baza. Hidridi. Soli. RASTVORI Naini izraavanja sadraja rastvora: koliinska i masena koncentracija, molalitet rastvora; molski i maseni udeo. Koligativne osobine rastvora RASTVORI ELEKTROLITA Elektrolitika disocijacija. Konstanta i stepen disocijacije. Koncentracija jona. Jonski proizvod vode. Vodonini eksponent (pH). NEUTRALIZACIJA. HIDROLIZA. PUFERI OKSIDOREDUKCIJE Oksidacioni broj. Sastavljanje jednaina oksidoredukcija. Oksidaciona i redukciona sredstva. Naponski niz. Elektroliza, pretvaranje hemijske energije u elektrinu. Galvanski elementi. NEORGANSKA HEMIJA Opte karakteristike s-, p- i d-elemenata. ORGANSKA HEMIJA HEMIJSKE VEZE I STRUKTURA ORGANSKIH MOLEKULA KLASIFIKACIJA ORGANSKIH JEDINJENJA IZOMERIJA
- 46 -
Informator 2010
UGLJOVODONICI Alkani (nomenklatura, hemijske osobine) Alkeni (nomenklatura, hemijske osobine) Alkini (nomenklatura, hemijske osobine) Alkadieni Cikloalkani Areni (nomenklatura, hemijske osobine) ALKIL I ARIL - HALOGENIDI ORGANSKA KISEONINA JEDINJENJA Alkoholi (nomenklatura, podela, hemijske osobine) Fenoli (nomenklatura, hemijske osobine) Etri Aldehidi i ketoni (nomenklatura, hemijske osobine) Karboksilne kiseline (klasifikacija, nomenklatura, hemijske osobine) Supstituisane kiseline Derivati kiselina (hloridi, anhidridi, amidi i estri) Derivati ugljene kiseline ORGANSKA AZOTNA JEDINJENJA Nitro jedinjenja Amini Aminokiseline (nomenklatura, dobijanje, hemijske osobine) Peptidi HETEROCIKLINA JEDINJENJA UGLJENI HIDRATI Monosaharidi (nomenklatura, podela, hemijske osobine) Oligosaharidi LIPIDI Masne kiseline Neutralne masti
- 47 -
Informator 2010
Literatura: Rakoevi M, Horvat R: Opta hemija za I razred srednje kole, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2001 Horvat R: Neorganska hemija za II razred srednje kole, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2001 Nikolajevi R, urjanovi M: Zbirka zadataka iz opte i neorganske hemije za I i II razred srednje kole Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2001 Stojiljkovi A: Hemija za III razred gimnazije prirodno-matematikog smera, medicinske, veterinarske i kole za negu lepote, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2001 Petrovi J, Velimirovi S: Hemija za IV razred gimnazije prirodno-matematikog smera i opteg smera, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2001 anadi J, Popsavin V: Zbirka zadataka iz hemije za III i IV razred gimnazije, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2001
7.3. Matematika
1. Stepenovanje, korenovanje i algebarski izrazi 2. Binomna formula i kombinatorika 3. Linearne jednaine i nejednaine. Apsolutna vrednost 4. Kvadratne jednaine i nejednaine 5. Kompleksni brojevi 6. Polinomi i jednaine vieg reda 7. Iracionalne jednaine i nejednaine 8. Funkcije-kompozicija funkcija, inverzna funkcija, oblast definisanosti funkcija 9. Eksponencijalna funkcija. Logaritamska funkcija. Eksponencijalne i logaritamske jednaine i nejednaine 10. Trigonometrija 11. Aritmetiki i geometrijski niz 12. Analitika geometrija u ravni
- 48 -
Informator 2010
Literatura: Manojlovi J, Cvetkovi Ili D: Zbirka zadataka iz matematike za pripremu prijemnog ispita, Ni, 2008.
7.4. Anatomija i fiziologija

UVOD Metodi rada u anatomiji i fiziologiji. Anatomska nomenklatura. Podela sistematske anatomije. TKIVA I ORGANIZAM Morfoloke i funkcionalne karakteristike tkiva. Telesne tenosti (vode) u organizmu. Razmena tenosti u nivou kapilara. ODNOS ORGANIZMA I SREDINE Bioloke adaptacije. Unutranja sredina i homeostaza. Negativna i pozitivna povratna sprega. FIZIOLOGIJA KRVI Uloga krvi. Zapremina, fiziko-hemijske osobine i sastav krvi. Elektroliti krvne plazme i osmotski pritisak. Fizioloki rastvori. Uoblieni elementi krvi. Sedimentacija i hemoliza eritrocita. Krvne grupe i transfuzija. Imunski sistem. Koagulacija krvi. ANATOMIJA LOKOMOTORNOG SISTEMA Kosti glave (lobanje, lica); kosti trupa (kosti gornjeg i donjeg ekstremiteta). ANATOMIJA ZGLOBOVA Zglobovi glave, vrata, kimenog stuba, gornjeg i donjeg ekstremiteta. ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA MIIA Miii glave, vrata (prednje i zadnje strane), grudnog koa, trbuha (prednjebone i zadnje grupe trbuha), gornjeg ekstremiteta (ramena, nadlakta, podlakta, ake) i donjeg ekstremiteta (bedra, natkolenice, potkolenice, stopala).
- 49 -
Informator 2010
Funkcionalne karakteristike popreno prugastih i glatkih miia. Vrste miine kontrakcije. Rad i zamor miia; prilagoavanje na rad i napor.
ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA KARDIOVASKULARNOG SISTEMA
Srce (srana upljina, graa sranog zida, nutritivni krvni sudovi srca, srana kesa). Arterijski sistem (pluno arterijsko stablo, aorta). Venski sistem (plune vene, vene velikog, sistemskog krvotoka). Limfni sistem (slezina). Veliki i mali krvotok. Srce kao pumpa (srani ciklus, srani mii, valvule srca), pojave koje prate rad srca. Automatizam srca. Stvaranje i sprovoenje nadraaja u srcu. Regulacija rada srca. Kretanje krvi u sistemu krvnih sudova (kontinuirani tok krvi), puls; kretanje krvi u venama. Krvni pritisak. Regulacija cirkulacije. ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA SISTEMA ORGANA ZA DISANJE Nosna duplja; paranazalni sinusi; grkljan; dunik; glavne dunice; plua; pluna maramica. Uloge disajnih puteva. Mehanizam respiratornih pokreta (intrapleuralni prostor, uloga respiratorne muskulature). Pluni volumeni i kapaciteti. Razmena gasova na nivou plua i tkiva. Transport kiseonika i ugljen-dioksida krvlju. Regulacija disanja. ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA SISTEMA ORGANA ZA VARENJE Usna duplja; zubi; jezik; pljuvane lezde; drelo; jednjak; trbuna duplja; trbuna maramica; eludac; tanko crevo; guteraa; tanko i debelo crevo; jetra. Znaaj i karakteristike hranljivih materija i varenje hrane. Sekretorni procesi i varenje hrane u pojedinim delovima digestivnog trakta: usna duplja, eludac, tanko i debelo crevo. Resorpcija vode, elektrolita i razgraenih hranljivih materija u digestivnom traktu. Motorna aktivnost pojedinih delova digestivnog trakta i kretanje hrane (gutanje, pokreti eluca, tankog i debelog creva). Fiziologija jetre. PROMET MATERIJA I TRANSFORMACIJA ENERGIJE Neorganska i organska hrana. Kataboliki i anaboliki procesi; izvori energije. Metabolizam ugljenih hidrata. Metabolizam masti (lipida). Metabolizam belanevina (proteina). Regulacija uzimanja hrane. Centri za uzimanje hrane. Bazalni metabolizam. Vitamini.
- 50 -
Informator 2010
TERMOREGULACIJA Telesna temperatura i njena regulacija. Nain odravanja telesne temperature. Hemijska termoregulacija. Fizika termoregulacija. Evolucija termoregulacije. ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA URINARNOG SISTEMA Bubreg (graa, krvni sudovi, mokrani putevi); mokraovod; mokrana beika; mokrana cev. Osnovne funkcije bubrega. Nefron kao osnovna morfoloka i funkcionalna jedinica bubrega. Stvaranje mokrae - mehanizmi filtracije, sekrecije i resorpcije. Funkcija bubrega u regulaciji zapremine i hemijske reakcije krvi. Akt mokrenja. Sastav i fiziko-hemijska svojstva mokrae. ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA ENDOKRINOG SISTEMA Osnovni pojmovi o endokrinom sistemu i hormonima. titasta lezda; paratiroidne lezde; hipofiza; nadbubrene lezde; semenik; jajnik; endokrini deo pankreasa. Fizioloka dejstva hormona pojedinih lezda (hipofiza, epifiza, endokrini pankreas, titasta lezda, paratireoidne lezde, nadbubrene lezde, polne lezde), njihova ciljna tkiva i efekti njihovog delovanja. Evolucija endokrine regulacije. Regulacija izluivanja hormona pojedinih endokrinih lezda (hipotalamus, hipofiza, endokrini deo pankreasa, titasta lezda, paratireoidne lezde, nadbubrene lezde, polne lezde). GRAA I FUNKCIJA DOJKE ANATOMIJA POLNIH ORGANA Muki polni organi (unutranji i spoljanji). enski polni organi (unutranji i spoljanji). ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA NERVNOG SISTEMA Podela nervog sistema (vratni ivani splet, rameni ivani, meurebarni ivci, slabinski ivani splet, krsni ivani splet). Graa centralnog nervnog sistema (kimena modina, produena modina, modani most, srednji mozak, mali mozak, meumozak, veliki mozak). Putevi centralnog nervnog sistema (motorni, senzitivni, senzorijalni). Modane opne, modanice. Krvni sudovi mozga.
- 51 -
Informator 2010
Funkcionalne karakteristike perifernih nerava. Sprovoenje razdraenja sa nerva na mii (nervno-miina sinapsa ili motorna ploa). Opte funkcionalne osobine nervnog sistema oveka. Fiziologija neurona, prenoenje nervnih impulsa. Refleksne aktivnosti nervnog sistema. Sinapsa ili nervni centar. Kliniki vani refleksi (refleksi oka, koni refleksi i tetivni refleksi). SPECIJALNA FIZIOLOGIJA CENTRALNOG NERVNOG SISTEMA Funkcionalna organizacija centralnog nervnog sistema: divergencija i konvergencija, reciprona inervacija, reverberacija. Funkcije pojedinih delova nervnog sistema: kimena modina, vegetatvni nervni sistem, produena modina i most, srednji mozak, retikularna formacija, mali mozak, meumozak, supkortikalna jedra, kora velikog mozga. Neurofiziologija spavanja. Neurofizioloke osnove ponaanja (uzimanje hrane, vode, regulacija seksualnog ponaanja, emotivno ponaanje). Via nervna delatnost (pamenje, uenje, govor). Uporedna analiza bezuslovnih i uslovnih refleksa; klasini i instrumentalno uslovljavanje. ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA ULNIH ORGANA Organ vida (ona jabuica, pomoni organi oka). Organ sluha i ravnotee (spoljanje, srednje i unutranje uvo). Organ mirisa. Organ ukusa. Recepcija bola, viscerorecepcija, taktilna i toplotna recepcija, recepcija poloaja i kretanja tela (vestibularni aparat), mirisa i ukusa, zvuka, svetlosti. Fiziologija mrenjae. Akomodacija oka. Poremeaji refrakcije. Literatura: Anelkovi I, Stajkovac A, Ili A: Anatomija i fiziologija za I razred medicinske i zubotehnike kole. Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2003.
- 52 -
Informator 2010
8. TESTOVI IZ PRETHODNIH GODINA 8.1.Biologija

Test A 1. Zaokruite tanu reenicu: a) Aminokiseline se spajaju peptidnam vezom u polinukleotidne lance, koji se savijaju i pakuju u sloenije oblike. b) Sadraj DNK u elijama jedinke iste vrste nije postojan. c) Molekul DNK ima sposobnost promenljivosti strukture i funkcije. d) Kod vieelijskih organizama vea je kvantitativna zastupljenost G-C parova u odnasu na A-T parove. 2. Zaokruite tanu reenicu: a) Triplet nukleotida na tRNK naziva se antikod. b) Sinteza jednog polipeptidnog lanca zavrava se ulaskom AUG ili GUG kodona iRNK u ribozom. c) Genetiki kod ini 20 aminokiselina sposobnih da se veu za tRNK. d) elije svih biolokih vrsta, pa ak i virusa, koriste se istom genetikom ifrom. 3. Zaokruite tanu reenicu: a) Razmena genetikog materijala izmeu dva naspranmo pastavljena homologa hromozoma je translokacija. b) Verovatnoa da e par roditelja imati dvoje dece sa identinom kombinacijom 23 para hromozoma je 223. c) Rekombinacije su nove kombinacije gena na hromozomu. d) Inverzije su promene redosleda gena za 360o. 4. Sindrom maijeg plaa nastaje usled: a) delecije kratkog kraka hromozoma 5. b) duplikacije kratkag kraka hromozoma 5. c) delecije kratkog kraka hromozoma 4. d) duplikacije dugog kraka hromozoma 4.
- 53 -
Informator 2010
5. Sindaktilija je pojava: a) kratkih prstiju b) dugih prstiju c) sraslih prstiju d) krivih prstiju 6. Autozomno-dominantno se nasleuje: a) brahidaktilija b) fenilketonurija c) Taj-Saksova bolest d) svi odgovori su tani 7. Zaokruite tanu reenicu: a) Mutacije su retko reverzibilne, a stepen promenljivosti u oba pravca je isti. b) Spontana stopa mutacije po genu je 10-8 do 10-9. c) Stepen mutacija kod oveka je znatno manji nego kod vinske muice. d) Mehanizam popravke popravlja greke koje su se desile u odreenorn delu DNK. 8. inioci sredine koji dovode do naslednih promena zovu se: a) mutageni b) modifikatori c) precipitini d) mutilatori 9. U toku anafaze mejoze i dolazi do: a) razdvajanja hromatida b) razdvajanja homologih hromozoma c) razmene genetikog rnaterijala d) formiranja bivalenata 10. Mezoderm nastaje na stadijumu: a) morule b) neurule c) blastule d) gastrule
- 54 -
Informator 2010
11. Kojom je od navedenih organela bogat spermatozoid: a) citoplazmom b) endoplazmatinim retikulumom c) fibrozomima d) mitohondrijama 12. Spermatide nastaju u periodu: a) proliferacije b) prve mejotike deobe c) druge mejotike deobe d) diferencijacije 13. Arhenteron predstavlja: a) primaru telesnu duplju b) gastrocel c) sekundarnu telesnu duplju d) otvor na primarnorn crevu 14. Pupana vrpca sadri: a) krvne sudove b) germinativne polne elije c) duplju umancetne kese d) duplju creva 15. Endotelio-horialna placenta je razvijena kod (zaokruite taan odgovor): a) torbara b) kopitara c) bubojeda d) zveri 16. Anabioza je: a) odlazak ivotinja na povoljnija stanita b) nepostojanje ivota na odredjenom geografskom podruju c) prilagoavanje poikilotermnih ivotinja na nie temperature od donje granice aktivnosti vrste d) ivot u veim ivotnim zajednicama
- 55 -
Informator 2010
17. Koja je od navedenih materija kancerogena? a) benzapiren b) metan c) manoza d) nijedna 18. U uslovima prvobitne Zemljine hidrosfere nastale su materije sline lipidima, izuzetno znaajne za stvaranje: a) hromozoma b) ribozoma c) elijskih membrana d) RNK 19. Haverzovi kanali su: a) ekskretorni organi insekata b) polni odvodi nekih beskimenjaka c) kanali unutar kotane mase d) odvodi lezda paukova 20. Zaokruite tanu reenicu: a) Turbelarijsku teoriju o poreklu metazoa postavio je Hekel. b) Turbelarijsku teoriju o poreklu metazoa postavio je Hadi. c) Korali i meduze pripadaju ivotinjskom tipu parazoa. d) Najprostije eumetazoa su suneri. 21. Zaokruite tanu reenicu: a) Centar za sluh je u slepoonoj oblasti kore velikog mozga. b) Na granici izmeu unutranjeg i srednjeg uha nalazi se bubna opna. c) Na sakulusu se nalaze tri polukruna kanala. d) Unutar konog labirinta nalazi se perilimfa. 22. Sekret jetre, u, kod oveka se izliva u: a) debelo crevo b) eludac c) dvanaestopalano crevo d) pravo crevo
- 56 -
Informator 2010
23. Spinalni ivci sisara: a) su meoviti, jer sadre senzitivna i motorna vlakna. b) sadre samo motorna vlakna. c) sadre samo senzitivna vlakna. d) sadre samo motorna ili samo senzitivna vlakna. 24. Skorbut je izazvan nedostatkom vitamina: a) A b) D c) C d) E 25. Centar za termoregulaciju homeotermnih organizama nalazi se u: a) produenoj modini b) srednjem mozgu c) hipotalaminoj oblasti meumozga d) kori velikog mozga 26. Koji organizmi mogu sa RNK da sintetiu DNK? a) eukariotski b) retrovirusi c) paraziti d) bakterije 27. U bakterijama parazitiraju: a) interferoni b) biljni virusi c) bakteriofagi d) poliovirusi 28. Ko zapoinje replikaciju DNK? a) DNK - polimeraza b) RNK - polimeraza c) informaciona RNK d) sve navedeno
- 57 -
Informator 2010
29. Mikrofilamenti se nalaze u svim elijama OSIM u: a) miinim elijama b) mladim elijama c) fagocitima d) eritrocitima 30. elijski zid biljaka karakterie: a) polupropustljivost b) pore kroz koje se vri razmena materija c) lipoproteiska graa d) sve tvrdnje su tane Test B 1. Pokretljivi oblici bakterija su: a) bacili b) vibrioni c) spirili d) svi navedeni oblici 2. Zaokruite tanu reenicu: a) skup svih horomozoma u jednoj eliji je kariotip b) u celokupnom ivotinjskom svetu enski pol je iskljuivo homogametan (XX), a muki heterogametan (XY) c) U polnim elijama u anafazi mejoze II razilaze se homologi hromozomi d) sve reenice su tane 3. Uloga centromere je: a) da povee dve hromatide hromozoma b) da orijentie i kree horomozome u elijskoj deobi c) u obrazovanju deobnog vretena d) tvrdnje pod 1 i 2 su tane 4. Od osnovnih izvora energije u organizmu prvi se metaboliu: a) lipidi b) vitamini c) ugljeni hidrati d) proteini
- 58 -
Informator 2010
5. Plazmodezme su: a) pore na elijskom zidu b) konci plazme kojima se ostvaruje kontakt izmeu elija c) cevasti izrataji u unutranjosti plastida d) celulozna vlakna koja daju potporu celijskom zidu 6. elijsko disanje se vri u: a) Goldijevom aparatu b) lizozomima c) mitohondrijama d) ribozomima 7. Partenogeneza se kao tip razmnoavanja sree kod: a) biara b) hidre c) insekata i valjkastih crva d) dupljara 8. Na kojem stupnju razvoja se nalazi enska polna elija pri prodoru spermatozoida u nju? a) profaza I b) anafaza II c) telofaze I d) metafaze II 9. Kod morskog jea prva vidljiva reakcija kontakta spermatozoida sa jajnom elijom je: a) vitelogeneza b) aksonema c) obrazovanje fertilizacione kupe d) spermiogeneza 10. Kako se naziva interakcija izmedju krova arhenterona i neuroektoderma? a) aksijalni gradijent b) primarna indukcija c) epibolija d) spajanje
- 59 -
Informator 2010
11. Proces u kome jedno tkivo utie na diferencijaciju drugog naziva se indukcija. Poznati induktor (primarni organizator) je: a) vitelusni srp b) ventralna usna blastoporusa c) krov arhenterona d) parijetalni list mezoderma 12. Holandrino nasleivanje odnosi se na nasleivanje svojstava koja odreuju geni locirani na: a) nekom od autozoma b) oba polna hromozorna c) Y hromozomu d) X hromozomu 13. U toku gametogeneze hromozomi majke i oca mogu se kombinovati na : a) 1 nain b) 246 naina c) 223 naina d) 462 naina 14. Okruite tanu reenicu: a) Greke u replikaciji RNK, obino su iste u razliitim elijama b) U eukariota, tek prepisana iRNK se odmah vezuje za ribozome c) U procesu prevodjenja ifre sa iRNK u polipeptid, na jednom ribozomu ima mesta za vezivanje dve tRNK d) Za vezivanje aminokiseline za transportnu RNK ne troi se energija 15. Citogenetskom analizom moemo da otkrijemo: a) numerike aberacije hromozoma b) strukturne aberacije hromozoma c) pol jedinke d) sve navedene odlike kariotipa 16. U kom od navedenih procesa rekombinacije u bakterija uestvuje fag? a) u transdukciji b) u konjugaciji c) u transformaciji d) u svim procesima rekombinacije
- 60 -
Informator 2010
17. Obavezan homozigot za navedenu krvnu grupu je osoba: a) AB krvne gmpe b) B krvne grupe c) O krvne grupe d) Rh+ krvne grupe 18. U kojoj fazi elijskog ciklusa eukariota se deava replikacija DNK? a) Gl-fazi b) S-fazi c) G2-fazi d) profazi 19. Promene genetike osnove na nivou nukleotida nazivaju se: a) modifikacije b) plejotropija c) genske mutacije d) epistaza 20. Delecije su: a) razmena delova nehomologih hromozoma b) razmena delova homologih hromozoma c) promene u broju hromozoma d) gubljenje pojedinih delova hromozoma 21. Trea modana komora nalazi se u: a) velikom mozgu b) meumozgu c) srednjem mozgu d) produenoj modini 22. Zaokruite tanu reenicu: a) Tenost u unutranjosti konog labirinta naziva se perilimfa. b) Eustahijeva tuba predstavlja vezu zadnjeg kraja usta i unutranjeg uha. c) Vodozemci imaju razvijeno srednje uho. d) U srednjem uhu ptica nalaze se tri koice.
- 61 -
Informator 2010
23. Kod kopnenih kimenjaka u vezi sa usnom dupljom stoje: a) etiri para pljuvanih lezda b) tri para pljuvanih lezda c) dva para pljuvanih lezda d) jedan par pljuvanih lezda 24. Deo eluca koji prelazi u crevo naziva se: a) pilorini deo b) kardijalni deo c) burag d) voljka 25. Srce ptica graeno je iz: . a) jedne pretkomore i jedne komore b) dve pretkomore i jedne komore c) dve pretkomore i nepotpuno pregradjene komore d) dve pretkomore i dve komore 26. Homeotermni organizmi su: a) ptice b) vodozemci c) kornjae d) guteri 27. Ambulakralni sistem je sistem za lokomociju kod: a) mekuaca b) insekata c) bodljokoaca d) glista 28. Pojava bolesti talasemije je najbolji primer: a) heterotinog balansa b) seksualnog balansa c) ekolokog balansa d) sezonskog balansa
- 62 -
Informator 2010
29. Anabioza je: a) odlazak ivotinja na povoljnija stanita b) nepostojanje ivota u odredjenom geografskom podruju c) vid prilagodjavanja poikilotermnih ivotinja na nie temperature od donje granice akivnosti vrste d) ivot u veim ivotnin zajednicama 30. Kako se naziva uticaj ivih bia na stanite? a) reakcija b) koakcija c) biom d) simbioza Test C 1. Zaokruite tanu reenicu: a) Homologi hromozomi nose ista genska mesta i kvalitativno iste gene. b) Fagocitozu omoguava elijska membrana. c) Nukleolus se gubi iz jedra u profazi mitoze. d) Reenice pod 1 i 2 su tane. e) Reence pod 2 i 3 su tane. 2. Transport materija koz elijsku membranu odvija se: a) Aktivnim transportom 1. a,b,c b) Endoplazmatinim retikulumom 2. a,b,d c) Osmozom i difuzijom 3. a,c,d d) Endocitozom i egzocitozom 4. b,c,d 5. a,b,c,d 3. Hloroplasti su biljne organele koje imaju: a) Dvojnu opnu b) Tilakoide c) Stromu d) Devet grupa cevica 1. a,b,c 2. a,b,d 3. a,c,d 4. b,c,d 5. a,b,c,d
- 63 -
Informator 2010
4. DNK, a samim tim i hromozomi imaju osnovna svojstva zbog kojih su najznaajnije strukture u procesima razvoja, a to su sposobnosti: a) promene strukture i funkcije 1. a,b,c b) spiralizacije i despiralizacije 2. a,b,d c) prenosa genetike informacije 3. a,c,d d) replikacije 4. b,c,d 5. a,b,c,d 5. Heterohromatin predstavlja: a) kondenzovan oblik nukleoproteida b) dispergovan oblik nukleoproteida c) kondenzovan oblik hromoplasta d) dispergovan oblik hromoplasta 6. Bazalni metabolizam je: a) minimalni promet energije organizma koji miruje b) maksimalni promet energije organizma koji miruje c) energetska ravnotea d) homeostaza 7. Koliina DNK je najmanja: a) u G1 fazi interfaze b) u S fazi interfaze c) u G2 fazi interfaze d) Jednaka je u svim fazama interfaze 8. Kako se nazivaju jajne elije koje se posle oploenja potpuno dele na blastomere? a) meroblastike b) centroblastike c) holoblastike d) poliblastike 9. Koji od navedenih delova embriona ima najintenzivniju morfogenezu? a) glaveni b) trupni c) repni d) svi se istovremeno razvijaju
- 64 -
Informator 2010
10. Kojom je od navedenih organela bogat spermatozoid? a) citoplazmom b) endoplazmatinim retikulumom c) ribozomima d) mitohondrijama 11. Definitivni bubreg sisara je: a) pronefros b) metanefros c) mezonefros d) metanefridijalan 12. Otoliti slunog aparata kimenjaka su kristali CaCO3: a) iznad ulnih elija unutranjeg uha b) u srednjem uhu c) u bubnoj duplji d) u slunom kanalu 13. Koji tip epitela oblae genitalne odvode (okruite taan odgovor)? a) ploast b) trepljast c) kockast d) cilindrian 14. U sistemu ABCD okruite slovo pod kojim su navedeni kimenjaci odreenih karakteristika: a) A, sisari ABCD vilini zglob izmedju kvadratne i artikularne kosti b) B, kolousti ABCD tri slune kocice c) C, kopneni kimenjaci ABCD lobanja pokretno spojena za kimenicu d) D, ribe ABCD hrskaviava lobanja 15. U kom su od navedenih organa, ekskretorni kanalii sa levkastim otvorom u vezi sa celomom (okruite taan odgovor): a) u protonefridijama b) u metanefridijama c) u bubregu sisara d) ni u jednom od navedenih
- 65 -
Informator 2010
16. Od Milerovih kanala u sisara nastaju sledei delovi polnih organa: a) vagina 1. a,b,c b) jajnik 2. a,c,d c) materica, 3. a,b,c,d d) jajovod 4. a,b,d 17. Citogenetika analiza slui za utvrivanje: a) numerike aberacije 1. a,b,c b) hromozomskog polimorfizma 2. a,c,d c) strukturne aberacije 3. a,b,d d) ni jedne od navedenih aberacija 4. a,b,c,d 18. Promene u redosledu gena u hromozomu nazivaju se: a) translokacije b) delecije c) inverzije d) duplikacije 19. U faktore koji mogu izmeniti genetiku strukturu populacije, tj. promeniti njenu genetiku ravnoteu, spadaju: a) genetika sluajnost 1. a,b,c b) mutacija 2. a,b,d c) selekcija 3. a,c,d d) migracija 4. a,b,c,d 20. Gen ijom mutacijom nastaje vie fenotipskih promena je: a) dominantan b) recesivan c) plejotropan d) kodominantan 21. U kojoj od navedenih hromozomskih aberacija koliina genetskog materijala nije izmenjena: a) delecije b) duplikacije c) pericentrine inverzije d) u svim navedenim aberacijama e) u aberacijama pod 1. i 2.
- 66 -
Informator 2010
22. Okruite tanu reenicu: a) u replikaciji se za adenin vezuje uracil b) u transkripciji se za adanin vezuje timin c) uvek se purinska baza vezuje za pirimidinsku bazu d) sve tvrdnje su tane 23. Osnovna jedinica evolucione promenjivosti je: a) vrsta b) populacija c) familija d) rod 24. Seymouria je prelazna forma izmeu: a) vodozemaca i gmizavaca b) vodozemaca i praptica c) gmizavaca i sisara d) gmizavaca i praptica 25. Pojava da se kod dananjih organizama mogu ispoljiti neke odlike koje su bile karakteristine za njihove pretke naziva se: a) atavizam b) adaptivnost c) regresivna evolucija d) progresivna evolucija 26. Prema dananjim shvatanjima, tri postojee rase ljudi divergirale su od: a) homo habilisa b) homo erectusa c) homo neandertalensisa d) kromanjonca 27. U sistemu ABCD okruite slovo pod kojim je navedeno objanjenje odreenog pojma: a) oblast na zemlji naseljena ivim biima ABCD halofite b) jedinke iste vrste koje naseljavaju zajedniki ABCD sinekologija prostor c) prouava biocenoze ABCD populacija d) naseljavaju slana stanita ABCD biosfera
- 67 -
Informator 2010
28. U kojim od navedenih prostora postoji ivot: a) visina od 10 - 12 km. b) dubina od 2 - 3 km. c) visina vea od 20 km. d) u svim nevedenim prostorima. 29. Ekoloka valenca zavisi od (okruite broj pod kojim su tani odgovori): a) norme reakcije vrste 1. a,b,c b) genetikih faktora (nasledne osnove jedinke) 2. a,b,d c) mogunosti adaptacije jedinki 3. a,c,d d) od vrste stanita 4. b,c,d 5. a,b,c 30. Termofilne ivotinje ive (okruite taan odgovor): a) na niskim nadmorskim visinama b) u ravniarskim predelima c) na junim padinama d) u svim navedenim oblastima e) ni u jednoj od navedenih oblasti Test D 1. Mezozomi predstavljaju uvrate: a) plazma membrane b) endoplazmatinog retikuluma c) membrane jedra d) Goldijevog aparata 2. Centriole su: a) cilindrinog oblika b) suenja na hromozomima c) organele neophodne za ishranu elije d) univerzalne organele 3. RNK moe da bude nosilac naslednih informacija kod: a) protozoa b) bakterija
- 68 -
Informator 2010
c) virusa d) svih navedenih organizama 4. U tamnoj fazi fotosinteze se: a) apsorbuje svetlost b) stvara ATP c) ugrauje C iz CO2 u organska jedinjenja d) oslobaa kiseonik 5. Ugljen dioksid i voda nastaju kao krajnji produkti razlaganja: a) masti b) ugljenih hidrata c) belanevina d) svih navedenih organskih molekula 6. Izazivai kolere su : a) bakterije b) praivotinje c) virusi d) rikecije 7. Isti broj hromozoma i molekula DNK sadri elija u: a) G1 fazi interfaze b) G2 fazi interfaze c) profazi mitoze d) telofazi I mejotike deobe 8. Spermatide u odnosu na telesne elije u G2 fazi imaju: a) istu koliinu DNK b) upola manju koliinu DNK c) dvostruko veu koliinu DNK d) etiri puta manju koliinu DNK 9. X hromozom se odvaja od Y hromozoma: a) u mitozi spermatogonija b) u I mejotikoj deobi
- 69 -
Informator 2010
c) u II mejotikoj deobi d) kod formiranja primarnih spermatocita 10. Hijazme se uoavaju u: a) diplotenu b) zigotenu c) leptotenu d) anafazi 11. Horiovitelinska placenta postoji kod: a) nekih torbara b) primata c) bubojeda d) zveri 12. Obrazovanje eritrocita tokom embriogeneze oveka odigrava se sledeim redosledom: a) u umancetnoj kesi, a zatim u kotanoj sri b) poinje u zidu umancetne kese, zatim u jetri, pa u kotanoj sri c) u kotanoj sri, a zatim u jetri d) poinje u jetri, zatim u kotanoj sri 13. Blastodisk je: a) blastula ptica b) deo blastule oko blastopora c) jedan od klicinih listova d) blastula insekata 14. ime je odreen redosled aminokiselina u polipeptidu: a) redosledom grupa od po 4 nukleotida u molekulu DNK b) redosledom dinukleotida u DNK c) redosledom tripleta nukleotida u DNK d) svi odgovori su tani 15. DNK polimeraza III obavlja sve OSIM jedne navedene funkcije : a) zapoinje proces replikacije b) povezuje nukleotide u 5'3' smeru
- 70 -
Informator 2010
c) iseca u 3'5' smeru pogreno vezane nukleotide d) zapoinje polimerizaciju dezoksiribonukleotida 16. Koji od navedenih tripleta baza oznaava kraj transkripcije: a) UGA b) UAC c) AUG d) nijedan od navedenih 17. ta je polizom: a) strukturna jedinica hromozoma b) enzim polimerizacije c) skup vie ribozoma na jednom molekulu iRNK d) jedinica replikacije DNK 18. Nosilac uravnoteene translokacije ima: a) nenormalan fenotip b) nenormalan fenotip i nenormalno potomstvo c) normalan fenotip, ali moe imati i nenormalno potomstvo d) normalan fenotip i oekuje samo normalno potomstvo 19. Verovatnoa da normalna osoba bez Barovog tela svom potomstvu prenese daltonizam je: a) 25%, i to samo sinovima b) 25%, i to svoj deci bez obzira na pol c) 50%, i to samo sinovima d) 0% - ne prenosi ni sinovima ni erkama 20. Najvei broj razliitih tipova gameta formirae genotip: a) AaBb b) AaBBCC c) AABBCC d) Aabbcc 21. Aneuploidije akrocentrinih hromozoma izazivaju: a) Edvardsov sindrom b) Daunov i Patau sindrom
- 71 -
Informator 2010
c) Daunov i Edvardsov sindrom d) Daunov i Klinefelterov sindrom 22. Leukociti: a) su znatno brojniji od eritrocita b) kod beskimenjaka sadre hemoglobin c) uvek imaju jedro d) uestvuju u zgruavanju krvi 23. Hrskaviavo tkivo: a) karakterie veinu beskimenjaka b) sastoji se od osteoblasta i meuelijske supstance c) moe biti hijalinsko, mreasto i vlaknasto d) pripada epitelnim tkivima 24. Koji region predstavlja embrionalnu zonu, tj. mesto obrazovanja novih proglotisa kod pantljiare: a) glaveni region, skoleks b) vratni region c) zadnji kraj strobile d) nijedan od navedenih regiona 25. Izaziva uge, ugarac, pripada: a) krpeljima b) praivotinjama c) insektima d) gljivicama 26. Vilini aparat kimenjaka vodi poreklo od: a) elemenata krnog skeleta b) krljuti c) kostiju lobanje d) vratnih prljenova 27. Nervni nastavci su lokalizovani u beloj masi, u unutranjosti mozga kod: a) riba b) vodozemaca
- 72 -
Informator 2010
c) protohordata d) gmizavaca, ptica i sisara 28. Kod kojih se ivotinja srana komora nalazi ispred pretkomore? a) riba b) vodozemaca c) nekih gmizavaca d) ptica 29. U osnovne elemente biosfere NE spada: a) atmosfera b) litosfera c) hemisfera d) hidrosfera 30. Zaokrui NETANU reenicu: a) pre priblino 300 miliona godina nastali su primitivni gmizavci. b) od posebne grupe gmizavaca nastale su ptice. c) od zverogutera nastali su sisari. d) grana iz koje su postali preci oveka izdvojila se u isto vreme kada su se na zemlji pojavili dinosaurusi. Test E 1. Subjedinice ribozoma zajedno ine funkcionalnu jedinicu: a) stalno b) samo kod prokariota c) kada se veu za iRNK d) u toku prolaza iz jedra u citoplazmu 2. Metabolika voda u eliji je stabilizator: a) proteina b) temperature c) transporta d) metabolikih procesa 3. Koja je od navedenih tvrdnji vezanih za reproduktivni ciklus ene tana? a) u periodu pre roenja sve potencijalne jajne elije ulaze u stadijum diplotena b) u periodu od rodjenja do zavretka reproduktivne zrelosti broj oocita u jajniku se postepeno poveava
- 73 -
Informator 2010
c) krajnji proizvod oogeneze su tri velike funkcionalne elije i jedna mala elija (polarno telo) d) prilikom svakog menstrulnog ciklusa nekoliko stotina folikula podlee rastenju 4. Mezoderm se formira na stadijumu: a) morule b) neurule c) blastule d) gastrule 5. Ako je sadraj timina u dvolananoj DNK 20% ukupnih baza, sadraj citozina e biti: a) 20% b) 30% c) 60% d) 80 % 6. Koja je od navedenih tvrdnji, koje se odnose na ribozome tana? a) ribozomi uestvuju u procesu transkripcije. b) nalaze se slobodni u citoplazmi ili vezani za membrane. c) sastoje se iz proteina, RNK i DNK. d) sastoje se iz dve jednake subjedinice. 7. Geni A i B su vezani i rastojanje izmeu njih je 30 rekombinacionih jedinica. Heterozigotna jedinka genotipa AaBb moe da formira etiri tipa gameta. Koji e od njih biti procentualno najvie zastupljeni? a) AB i ab (nerekombinovani) gameti b) AB (nerekombinovan) i Ab (rekombinovan) gamet c) Ab i aB (rekombinovani) gameti d) sva etiri tipa gameta e hiti podjednako zastupljena (po 25%) 8. Zaokrui NETANU reenicu: a) pre priblino 300 miliona godina nastali su primitivni gmizavci. b) od posebne grupe gmizavaca nastale su ptice. c) od zverogutera nastali su sisari. d) grana iz koje su postali preci oveka izdvojila se u isto vreme kada su se na zemlji pojavili dinosaurusi.
- 74 -
Informator 2010
9. Koja od tvrdnji NIJE tana? a) telesne duplje omoguavaju miinu funkciju telesnog zida bez pokretanja creva. b) tenost telesne duplje predstavlja hidraulini skelet. c) tipini ekskretorni kanali koji vode od celomske dup!je su protonefridije. d) na poetku razvitka celomata, celomska tenost je bila osnovni transportni sistem. 10. Grudna kost je deo skeleta: a) svih hordata b) svih kimenjaka c) samo kopnenih kimenjaka d) samo sisara 11. Broj pora na jedrovoj membrani kod istih vrsta elija: a) zavisi od aktivnosti elije b) jednak je c) zavisi od skeletnih struktura elije d) zavisi od perinuklearnog prostora 12. Razmena genetikog materijala izmedju dve bakterije vri se uz pomo: a) fimbrija b) mezozoma c) nukleolusa d) sve tvrdnje su tane 13. Transport Na+ i K+ kroz elijsku membranu, vri se: a) prostom difuzijom b) ciklozisom c) aktivnim transportom d) osmozom 14. Broj hromozoma sa sekundarnim suenjima uslovljava: a) brzinu deobe elije b) broj nukleolusa c) aktivnost elije d) sve tvrdnje su tane
- 75 -
Informator 2010
15. Koja od navedenih elija ima diploidan broj hromozoma? a) spermatida b) sekundarna spermatocita c) primarna spermatacita d) polarno telo 16. Partenogenezom se razmnoavaju: a) praivotinje b) kine gliste c) neki insekti d) puevi 17. Kako se nazivaju jajne elije koje se posle oploenja nepotpuno dele? a) meroblastike b) centroblastike c) holoblastike d) poliblastike 18. Arhenteron predstavlja: a) primarnu telesnu duplju b) gastrocel c) sekundarnu telesnu duplju d) otvor primarnog creva 19. U kojoj je od navedenih placenti placentalna barijera najdeblja? a) u endoteliohorialnoj placenti b) u hemohorijalnoj placenti c) u epiteliohorijalnoj placenti d) placentalna barijera je uvek iste debljine 20. Koji navod u vezi replikacije DNK kod eukariota NIJE TAAN? a) Replikacija je uvek bidirekciona b) Svaki lanac roditeljske DNK slui kao matrica za sintezu novog lanca c) Nakon replikacije oba roditeljska lanca su u jednoj hromatidi, a oba novonastala u drugoj d) Replikacija DNK je polukonzervativan proces
- 76 -
Informator 2010
21. Koji od navoda vezanih za prepis RNK sa DNK NIJE TAAN? a) Komplemantaran je nematrinom lancu DNK. b) Kopija je nematrinog lanca DNK, s tim da je U umesto T. c) Komplemantaran je matrinom lancu DNK. d) Jednolanan je. 22. U populaciji u ravnotei, gde se nalazi 3 puta vie osoba sa dominantnim svojstvom nego sa recesivnim: a) vea je uestalost recesivnog alela. b) vea je uestalost dominatnog alela. c) ista je uestalost dontinantnog i recesivnog alela. d) uestalost heterozigota je manja od uestalosti dominantnog homozigota. 23. Nakon ukrtanja dva heterozigota genotipa AaBb, odnos fenotipova od 15:1, karakteristian je za: a) komplementarnu aktivnost dominantnih alela dva gena b) komplementarnu aktivnost dva para recesivnih alela c) aditivnu poligeniju d) intermedijarno nasleivanje 24. Iz braka mukarca, ija je majka bila daltonista i ene iji je otac daltonista, oekuje se da: a) sva muka deca budu bolesna b) sva enska deca budu bolesna c) sva enska deca budu fenotipski normalni prenosioci gena za daltonizam d) 50% enske dece bude bolesno 25. U osnovne elemente biosfere NE SPADA: a) atmosfera b) litosfera c) hidrosfera d) hemisfera 26. Kompaktna i sunerasta masa su delovi: a) kosti b) kimene modine c) metanefrosa d) tela metazoa koji su evoluirali od sunera
- 77 -
Informator 2010
27. Po Hadijevoj teoriji: a) razliite metazoe imaju sline embrionalne stupnjeve. b) u razviu metazoa javljaju se stupnjevi slini dananjim protozoama. c) metazoe su nastale od viejedrnih trepljara. d) organizmi u svom individualnom razviu ukratko ponavljaju istorijski razvitak vrste kojoj pripadaju. 28. lanak pantljiare je: a) proboscis b) strobila c) proglotis d) skoleks 29. ta od sledeeg NISU funkcije koe sisara? a) razmena gasova b) regulacija temperature c) izluivanje znoja d) zatita od infektivnih mikroorganizama 30. Na prelazu izmeu tankog i debelog creva nalazi se: a) pravo crevo b) duodenum c) una kesa d) slepo crevo Test F 1. Koje elije kod oveka nemaju jedro? a) polocite b) nervne elije c) zrela crvena krvna zrnca d) sve tvrdnje su tane 2. Uloga granulisanog endoplazmatinog retikuluma je u: a) sintezi lipida b) biosintezi proteina c) stvaranju vezikula d) sve tvrdnje su tane
- 78 -
Informator 2010
3. Koji od navedenih virusa spada u DNK viruse: a) virus influence b) HIV c) poliovirus d) herpes simpleks virus 4. Glukoza ulazi u eliju: a) olakanom difuzijom b) aktivnim transportom c) slobodnom difuzijom d) sve tvrdnje su tane 5. Kako se naziva proces stvaranja ATP u toku elijskog disanja? a) fotosintetika fosforilacija b) hemosintetika fosforilacija c) nitrifikaciona fosforilacija d) oksidativna fosforilacija 6. Koji je od navedenih podstadijuma profaze I jako produen kod enki sisara: a) 1. leptoten b) 2. zigoten c) 3. pahiten d) 4. diploten 7. Karakteristika utog tela je da: a) stimulie ovulaciju b) se obrazuje na mestu prsnutog folikula c) posredstvom svog hormona stimulativno deluje na centre u hipotalamusu d) nastaje pre ovulacije 8. Koja je od navedenih karakteristika oploenja tana: a) deava se iskljuivo u ovarijumu enke b) uvek prethodi razviu nove jedinke c) jajna elija svih kimenjaka je sposobna za oploenje na stadijumu metafaze I d) predstavlja prvu fazu u razviu veine organizama koji se polno razmnoavaju
- 79 -
Informator 2010
9. Meroblastike jajne elije su one jajne elije koje se brazdaju: a) potpuno b) nepotpuno c) radijalno d) simetrino 10. Jedan od navedenih pojmova se NE odnosi na blastulu: a) blastocel b) blastoderm c) blastoporus d) blastocist 11. Placenta kod koje su horionske resice (villi) rasporeene po celoj povrini horiona je : a) kotiledonarna placenta b) zonalna placenta c) difuzna placenta d) decidualna placenta 12. Derivati endoderma su : a) znojne lezde b) lojne lezde c) jetra i pankreas d) genitalni kanali 13. Kotane elije se stvaraju u: a) kompaktnom delu kosti b) pokosnici c) sundjerastom delu kosti d) kostnoj sri 14. Bilateralnu simetriju NEMAJU: a) larve bodljokoaca b) zglavkari c) kimenjaci d) dupljari
- 80 -
Informator 2010
15. ovek se moe zaraziti velikim metiljom, ako u organizam unese: a) oploena jaja b) redije c) cerkarije d) adoleskarije 16. Parapodije predstavljaju: a) spojene segmente glavenog regiona prstenastih glista b) poslednji segment prstenastih glista c) organele za kretanje kod ameboidnih vrsta d) lokomotorne kono-miine izrataje telesnog zida prstenastih glista 17. Lobanja je vezana za kimenicu preko dva potiljana glenja kod: a) vodozemaca b) ptica c) gmizavaca d) svi odgovori su tani 18. Guteraa (pankreas), smetena u crevnom zidu ili jetri, karakteristika je: a) nekih vodozemaca b) ptica c) gmizavaca d) nekih riba 19. Ulogu termikog receptora imaju: a) Merkelove elije b) Herbstova telaca c) Rufinijeva telaca d) Majsnerova telaca 20. Kolika je uestalost (p) alela A1 u populaciji koja je u ravnotei, ako znamo da u toj populaciji ima 2 puta vie heterozigota A1A2 nego homozigota A1A1: a) 1 / 2 b) 1 / 4 c) 2 / 3 d) 3 / 4
- 81 -
Informator 2010
21. Kada obolela majka (homozigot) uvek prenosi oboljenje svim svojim erkama, nasleivanje je: a) autozomno-recesivno b) holandrino c) dominantno preko X hromozoma d) recesivno preko X hromozoma 22. Kod tetrahibridnog nasledjivanja, jedinka genotipa AAbbCCDd, formirae: a) 16 tipova gameta b) 8 tipova gameta c) 4 tipa gameta d) 2 tipa gameta 23. Na kom hromozomu se nalaze vezani geni (geni koji determiniu korelativne ili vezane osobine) ? a) samo na X hromozomu b) samo na autozomima c) samo na akrocentrinim hromozomima d) na bilo kom hromozomu 24. Koliko hromozoma bi se nalazilo u somatskoj eliji oveka koja ima monozomiju jednog hromozoma i trizomiju drugog hromozoma ? a) 45 b) 46 c) 47 d) 48 25. Dezoksiribonukleotidi se meusobno razlikuju u: a) eeru i pirimidinskoj bazi b) fosfatnoj grupi i eeru c) purinskoj ili pirimidinskoj bazi d) eeru i purinskoj bazi 26. U toku replikacije, enzim koji sintetie kratke segmente RNK, komplementarne matrinim lancima DNK naziva se: a) nukleaza b) DNK polimeraza I
- 82 -
Informator 2010
c) DNK polimeraza III d) primaza 27. Aminokiseline nastaju: a) transkripcijom b) translacijom c) replikacijom d) nijedan od navedenih odgovora nije taan 28. Pod pojmom translacija podrazumeva se: a) proces vezivanja aminokiseline za informacionu RNK b) obrada RNK u funkcionalne molekule c) prevoenje informacije sadrane u iRNK u redosled aminokiselina u polipeptidnom lancu d) vezivanje tRNK za ribozome 29. Analogije su evolutivni dokazi koji podrazumevaju : a) slinost funkcija organa medju organizmima razliitog porekla b) slinost funkcija organa unutar populacija jedne vrste c) slinost u nainu polaganja jaja d) slinost u veliini i obliku tela 30. Oblik interakcije dve vrste organizama u kome obe vrste imaju korist nazivamo: a) kompeticija b) amensalizam c) mutualizam d) komensalizam Test G 1. Glikolizom nastaje: a) oksalsiretna kiselina b) ilibarna kiselina c) pirogroana kiselina d) mlena kiselina
- 83 -
Informator 2010
2. DNK virus ugraen u DNK domaina predstavlja: a) profag b) virion c) adsorpciju d) tropizam 3. U citoplazmi bakterijske elije nalazi se: a) nukleozom b) nukleoid c) nukleolus d) nukleus 4. U prokariote spadaju: a) svi jednoelijski organizmi b) angiospermae c) bakterijske i modrozelene alge d) virusi i bakterije 5. Koje od navedenih organela ima najznaajniju ulogu u lezdanim elijama? a) lizozomi b) mitohondrije c) Goldijev kompleks d) hloroplasti 6. Hermafroditi su organizmi koji: a) se razmnioavaju iz neoploenih jajnih elija b) obrazuju oba tipa polnih elija u istom telu c) imaju razdvojene polove d) obrazuju diploidne gamete 7. Koja od navedenih karakteristika sekundarnih spermatocita NIJE tana: a) nastaju mejozom I b) haploidne su c) dele se mejotikom deobom d) od jedne sekundarne spermatocite nastaju etiri spermatozoida 8. Koja od navedenih karakteristika oploenja NIJE tana: a) obezbeuju genetiku raznovrsnost potomstva b) uspostavlja se diploidan broj hromozoma zigota
- 84 -
Informator 2010
c) zapoinju morfoloke i fizioloke promene u zigotu d) muki i enski pronukleusi se direktno spajaju posle zavrene prve mejotike deobe 9. Povrinsko brazdanje jajnih elija, kao poseban tip nepotpunog brazdanja, susreu se kod: a) vodozemaca b) insekata c) amfioksusa d) svih beskimenjaka 10. Koja od navedenih karakteristika endoderma NIJE tana: a) unutranji je sloj u gastruli b) uestvuje u diferencijaciji crevnog epitela c) invaginacijom formira nervnu cev d) nema ulogu u nastanku notohorde 11. Epiteliohorijalna placenta se nalazi kod: a) oveka b) bubojeda c) svih torbara i kopitara d) zveri 12. Epidermis obrazuje: a) nervni sistem b) ono soivo i ronjau c) pankreas d) krvni sistem 13. Meuelijska supstanca vezivnog tkiva moa biti: a) tena b) elastina c) vrsta d) svi odgovori su tani 14. Sagitalna ravan deli bilateralno simetrine ivotinje na: a) levu i desnu polovinu b) prednji i zadnji deo
- 85 -
Informator 2010
c) lenu i trbunu stranu d) ni jedan odgovor nije taan 15. Filaria bancrofti kod oveka parazitira u: a) u tankom crevu b) limfnim sudovima c) krvnim kapilarima d) unim kanalima 16. Podela tela na segmente postoji kod: a) hordata b) zglavkara c) prstenastih glista d) svi odgovori su tani 17. ta od navedenog NE pripada osovinskom skeletu a) skelet glave b) kimenica c) rebra i grudna kost d) skelet udova 18. krge, kao organi za disanje, prisutne su kod: a) rakova b) larvi i vodenih insekata c) riba d) svi odgovori su tani 19. Otoliti su izgraeni od kristala: a) kalcijum karbonata b) silicijum dioksida c) silicijum karbonata d) magnezijum karbonata 20. Pri dihibridnom ukrtanju (dominantno-recesivni odnos alela) jedinke genotipa AaBb i jedinke genotipa aaBb dobie se odnos fenotipova. a) 3:4:1 b) 9:6.1
- 86 -
Informator 2010
c) 3.1:3:1 d) 3:2:1 21. Oba roditelja su obolela i imaju zdravo dete. Ovo je mogue samo ukoliko su oboleli od: a) galaktozemije b) daltonizma c) alkaptonurije d) brahidaktilije 22. Ukoliko jedan gen ima 12 razliitih alela, koliko je najvie alela tog gena prisutno u jednoj somatskoj eliji a koliko u jednom gametu oveka? a) u smoatskoj eliji je prisutno 12 alela a u gametu 6 b) u smoatskoj eliji je prisutno 4 alela a u gametu 2 c) u smoatskoj eliji je prisutno 2 alela a u gametu 1 d) u smoatskoj eliji je prisutno 1 alela a u gametu 0 23. Kolika je verovatnoa da mukarac koji je A (heterozigot) i Rh pozitivne (heterozigot) krvne grupe i ena jiha he AB i Rh negativne krvne grupe dobiju dete koje je A i Rh pozitivne krvne grupe? a) 1/8 b) 2/8 c) 3/8 d) 4/8 24. Filadelfija hromozom je prisutna kod bolesnika sa: a) mijeloidnom leukemijom b) sindromom maijeg plaa c) hemofilijom d) amaurotinom idiotijom 25. Ako je u jednom molekulu DNK od 4000 baznih parova prisutno 10% citozina, koliki je u tom molekulu broj timina: a) 6400 b) 3200 c) 1600 d) 800
- 87 -
Informator 2010
26. Enzimi koji se stvaraju u eliji samo u prisustvu odgovarajueg supstrata na koji deluju nazivaju se: a) adaptivni b) konstitutivni c) strukturni d) regulatorni 27. Koji od navedenih tripleta nukleotida NE MOE da bude antikodon? a) ACC b) UUU c) UAA d) AUC 28. Enzim DNK polimeraza I (DNK-Poly I) prilikom replikacije: a) povezuje pojedine delove polimerizovanih lanaca b) sintetie kratki segment RNK na poetku novog lanca c) odstranjuje kratki segment Rnk koji je izgraen na mestu gde je otpoela sinteza novog lanca d) dodaje dezoksiribonukleotide na RNK segment koji je napravila primaza 29. Letalne doze zraenja: a) uzrokuje sterilitet ozraenih jedinki b) dovode do pojave raka ozraenih jedinki c) izazivaju promene koje e se ispoljiti u potomstvu ozraenih osoba 30. Homologi organi su: a) organi koji imaju istu funkciju i poreklo b) organi koji imaju istu grau i funkciju c) organi koji imaju istu funkciju d) organi koji imaju zajedniko poreklo
- 88 -
Informator 2010
Test H 1. Proteini kao aktivne supstance mogu da budu: a) hormoni b) toksini c) antitela d) svi odgovori su tani 2. Koja od navedenih karakteristika elijskog zida prokariotske elije nije tana: a) izgraen je od polisaharida, a sadri jo i lipide i proteine b) sve prokariotske elije imaju elijski zid c) regulie propustljivost materija iz okolne sredine d) obezbeuje potporu eliji 3. Koja od navedenih karakteristika lizozoma NIJE tana: a) ogranieni su membranom lipoproteinske prirode b) na spoljanjoj membrani nose ribozome c) sadre veliki broj enzima d) imaju veliki znaaj u metabolizmu elije 4. Koja od navededenih karakteristika interferona NIJE tana: a) proteinske je prirode b) ima sposobnost da inaktivie viruse c) specifian je za odreeni virus d) efikasan je samo u onoj vrsti elija koja ga je proizvela 5. Koji su od navedenih organizama autotrofi: a) gljive b) veina mikroorganizama c) alge d) svi odgovori su tani 6. Koji je od navedenih iskaza o mejozi taan? a) u leptotenu se sparuju homologi hromozomi b) u zigotenu poinje krosing-over c) u dijakinezisu nestaje jedarce d) u anafazi I rastavljaju se sestrinske hromatide hromozoma
- 89 -
Informator 2010
7. Oznaiti taan iskaz: a) do redukcije broja hromozoma dolazi pri formiranju spermatida od sekundarnih spermatocita b) spermatogonije se dele mitozom c) mejozom I od primarne spermatocite nastaju dve diploidne sekundarne spermatocite d) muki i enski gameti oveka imaju razliit broj hromozoma 8. Koje od navedenih elija tokom oogeneze mogu ostati u diplotenu i nekoliko decenija? a) oogonije b) primarne oocite c) sekundarne oocite d) zrele jajne elije 9. Oznai NETAAN odgovor: a) estrogen se stvara iskljuivo posle ovulacije b) estrogen stvaraju folikularne elije c) estrogen nastaje u utom telu d) estrogen deluje na matericu i na hipotalamus 10. Primitivna traka postoji kod: a) vodozemaca i gmizavaca b) ptica i sisara c) amfioksusa d) morskog jea 11. Amnion je izgraen od: a) ekstraembrionalnog endoderma na unutranjoj strani i ekstraembrionalnog mezoderma na spoljanjoj strani b) ekstraembrionalnog ektoderma na unutranjoj strani i ekstraembrionalnog mezoderma na spoljanjoj strani c) ekstraembrionalnog mezoderma na unutranjoj strani i ekstraembrionalnog ektoderma na spoljanjoj strani d) ekstraembrionalnog mezoderma na unutranjoj strani i ekstraembrionalnog endoderma na spoljanjoj strani
- 90 -
Informator 2010
12. Za oviparitet je karkateristino: a) da se jaja zadravaju u telu majke, ali se embrion ishranjuje supstancama iz jajeta b) da se celokupno razvie embriona odigrava tek posle polaganja jaja c) da se veza majke i embriona uspostavlja posredstvom placente d) da hranljive supstance dospevaju u embrion direktno iz organizma majke 13. elije koje razaraju kotanu masu nazivaju se: a) osteociti b) osteoblasti c) osteoklasti d) osteoliti 14. Sferini tip simetrije imaju: a) bodljokoci b) mekuci c) amebe d) radiolarije 15. Zaokruite tanu tvrdnju: a) metilji pripadaju trepeljastim pljosnatim glistama b) krvni sistem metilja je otvorenog tipa c) metilji poseduju dobro razvijena taktilna ula i hemoreceptore d) crevni sistem metilja je potpuno redukovan 16. Rone krljuti na nogama ptica pripadaju: a) konom skeletu b) osovinskom skeletu c) skeletu zadnjih ekstremiteta d) ni jedan odgovor nije taan 17. Okruite tanu tvrdnju: a) iz lenih rogova sive mase kimene modine polaze senzitivna nervna vlakna b) iz trbunih rogova sive mase kimene modine polaze senzitivna nervna vlakna c) ovek ima 30 pari spinalnih (modanskih) nerava d) iz mozga kod oveka polazi 10 pari nerava
- 91 -
Informator 2010
18. Koji tip zuba kod sisara ima oblik dleta? a) prednji kutnjaci b) onjaci c) zadnji kutnjaci d) sekutii 19. Na koji tip drai su osetljivi boni organi niih vodenih kimenjaka? a) termike b) svetlosne c) hemijske d) mehanike 20. Skeletni deo DNK lanca sastoji se od: a) dezoksiriboze i azotne baze b) azotne baze i fosforne kiseline c) dezoksiriboze i fosforne kiseline d) azotnih baza 21. Zaokrui tanu tvrdnju. a) nukleaze seku fosfodiestrske veze polinukleotidnih lanaca b) ligaze odstranjuju deoksiribonukleotide c) DNK plimeraze zapoinju sintezu novog lanca pri replikaciji d) RNK polimeraza zavrava replikaciju DNK 22. Kod razliitih biolokih vrsta genetiki kod je: a) razliit b) specifian za vrstu c) univerzalan d) promenljiv 23. U laktoznom operonu protein produkt regulatornog gena vezuje se za: a) promotor b) operator c) strukturne gene d) produkte strukturnih gena
- 92 -
Informator 2010
24. Ukoliko se u fenotipu heterozigota u potpunosti izraavaju oba alela jednog gena, nasleivanje je: a) poligeno b) dominantno-recesivno c) korelativno d) kodominantno 25. Koliko se fenotipova dobija pri trihibridnom ukrtanju dva heterozigota genotipa AaBbCc? a) 27 b) 10 c) 64 d) 8 26. Kod oveka se autozomno-dominantno nasleuje: a) inteligencija b) hemofilija c) amaurotina idiotija d) astigmatizam 27. Ako je populacija u ravnotei i uestalost dominantnog alela A 0.7, uestalost heterozigota je: a) 0.3 b) 0.42 c) 0.21 d) 0.16 28. Razmena delova nehomogoih hromozoma je: a) duplikacija b) translokacija c) delecija d) inverzija 29. Biohore su: a) sline ivotne zajednice b) slini tipovi ivotnih stanita c) grupe ivotinja u ekolokoj nii d) faktori koji menjaju genetiku strukturu populacije (faktori evolucije)
- 93 -
Informator 2010
30. Heterotini balans je nain delovanja balansne (ravnotene) selekcije kada su: a) genski aleli u homozigotnom stanju eliminisani, a u heterozigotnim kombinacijama favorizovani b) genski aleli na nekom od stupnjeva razvia favorizovani c) genski aleli kod jednog pola favorizovani d) pojedini genski aleli eliminisani u jednom godinjem dobu Test I 1. U sastav DNK ulaze azotne baze: a) adenin, uracil, citozin, guanin b) uracil, guanin, citozin, timin c) citozin, timin, adenin, guanin d) uracil, guanin, adenin, timin 2. U sastav elijske membrane od lipida mogu da ulaze: a) fosfolipidi b) holesterol c) steroidi d) sve navedeno 3. Zaokruite tanu reenicu: a) Nukleolus ima svoju membranu. b) Broj hromozoma je karakteristian i stalan za vrstu. c) Svi hromozomi imaju sekundarno suenje. d) Broj hromozoma u polnim elijama je diploidan (2n). 4. Unutranja membrana mitohondrija ima nabore koji se nazivaju: a) kriste b) lamele tilakoida c) stroma d) matriks 5. Zaokruite tanu reenicu: a) Na kraju mitoze nastaju dve elije sa haploidnim brojem hromozoma. b) U telofazi mitoze svaki hromozom ima dve hromatide.
- 94 -
Informator 2010
c) Citokineza poinje tokom metafaze mitoze. d) Jedarce nestaje u profazi mitoze. 6. Zaokruite tanu reenicu: a) Virusi mogu da se repliciraju van ivog organizma. b) Veliina virusa je oko 300 mikrometara. c) DNK virusa je uvek jednolanana. d) Virion je zrela ekstracelularna virusna estica. 7. Neposredno ispod elijske membrane jajne elije nalazi se: a) fertilizaciona kupa b) polarno telo c) sloj kortikalnih granula d) sloj folikularnih elija 8. Fertilizacioni omota se u embriogenezi ljudi zadrava do: a) poetka brazdanja b) stadijuma blastocista c) kraja gastrulacije d) kraja organogeneze 9. Brazdanje zigota zavisi od: a) genetikih informacija koje nosi jajna elija b) koliine umanceta u jajnoj eliji c) rasporeda umanceta u jajnoj eliji d) svi odgovori su tani 10. Jedini organ kod oveka koji ima pravu regenerativnu sposobnost je: a) pankreas b) placenta c) jetra d) titna lezda 11. Placenta oveka je: a) horiovitelusna i zonalna b) horioalantoisna i diskoidalna c) horiovitelusna i diskoidalna d) horiovitelusna i kotiledonarna
- 95 -
Informator 2010
12. Morfogeni su: a) strukturni geni odgovorni za diferencijaciju morfolokih osobina b) geni koji kontroliu proces starenja c) signalni molekuli koji indukuju diferencijaciju organa d) supstance koje smanjuju tetne efekte brojnih agenasa 13. U koje od navedenih tkiva NE zalaze krvni sudovi? a) miino b) rastresito vezivno c) kotano d) epitelsko 14. Cefalizacija predstavlja: a) formiranje glavenog regiona b) formiranje celoma c) formiranje primarne telesne duplje d) formiranje telesne duplje ispunjene tenou 15. Vieelijske kone lezde su prisutne: a) kod svih hordata b) samo kod sisara c) kod kopnenih kimenjaka d) kod svih kimenjaka 16. ta od navedenog NE pripada prednjem delu crevnog kanala kopnenih kimenjaka? a) jednjak b) dvanaestopalano crevo c) eludac d) drelo 17. Osnovna strukturna i funkcionalna jedinica bubrega kimenjaka je: a) bubrena aura b) bubreno telace c) nefron d) nefridija
- 96 -
Informator 2010
18. Koja od navedenih grupa kimenjaka pripada anamniotima? a) vodozemci b) kopneni sisari c) vodeni sisari d) gmizavci 19. U dvolananoj zavojnici molekula DNK baze adenin (A) i guanin (G) su povezane: a) sa jednom vodoninom vezom b) sa dve vodonine veze c) sa tri vodonine veze d) nijedan odgovor nije taan 20. Albumin u jajetu ima ulogu: a) kontraktilnog proteina b) enzima c) transportnog proteina d) rezervoara aminokiselina kao hranljivih sastojaka za embrion 21. U procesu transkripcije enzim RNK polimeraza: a) u regionu promotora sa regulatornim proteinima formira poetni transkripcioni kompleks b) dodaje nove nukleotide na 5-kraj rastueg lanca RNK c) se kree du oba lanca DNK istovremeno d) nijedan odgovor nije taan 22. Kodon AUG je: a) stop-signal b) kodon za aminokiselinu metionin i ujedno startni kodon c) kodon za aminokiselinu triptofan d) nijedan odgovor nije taan 23. Kod oveka Y hromozom u odnosu na X hromozom: a) je znatno vei b) sadri vei broj gena c) pokazuje samo male slinosti u redosledu nukleotida d) nijedan od navedenih odgovora nije taan
- 97 -
Informator 2010
24. Najprecizniji podaci o veliini genetike varijabilnosti dobijaju se: a) analizom rodoslovnog stabla b) metodom sekvenciranja DNK c) analizom kariotipa d) svim navedenim metodama 25. Koja se od navedenih metoda koristi za ispitivanje naslednih svojstava u velikim grupama ljudi: a) genealoka b) citogenetika c) populaciono-statistika d) metoda blizanaca 26. Osoba koja ima jedno Barovo telo je: a) muka osoba sa Daunovim sindromom b) osoba sa Tarnerovim sindromom c) muka osoba sa Patau sindromom d) osoba sa Klinefelterovom sindromom 27. ena prenosilac daltonizma i mukarac iji je otac bio daltonista stupaju u brak. Kolika je verovatnoa da e njihovo muko dete biti daltonista? a) 25% b) 50% c) 75% d) 0% 28. U osnovi glavnih simptoma bolesti skorbut lei: a) nepravilna struktura kolagenskih vlakana b) nepravilna struktura hemoglobina c) nepravilna struktura keratina d) nijedan odgovor nije taan 29. Selekcija, koja deluje u korist jedinki sa srednjim vrednostima osobina, a protiv onih sa ekstremnim, naziva se: a) stabilizaciona b) simpatrika c) direkciona d) disruptivna
- 98 -
Informator 2010
30. Gljive se po nainu ishrane nazivaju: a) reducenti b) producenti c) predatori d) autotrofni organizmi Test J 1. Koji od navedenih elemenata NEMA znaajniju ulogu u formiranju hlorofila? a) sumpor b) gvoe c) magnezijum d) kalijum 2. Prokariotsku eliju karakterie prisustvo: a) ribosoma b) nukleolusa c) nukleoplazme d) sve tvrdnje su tane 3. Propustljivost elijske membrane zavisi od: a) temperature b) zraenja c) tekih metala d) svi odgovori su tani 4. Koju od navedenih organela karakterie dupla membrana? a) jedro b) lizozome c) Goldijev aparat d) peroksisome 5. Kod bakterija nasledna osnova je: a) DNK b) RNK c) DNK i RNK d) svi odgovori su tani
- 99 -
Informator 2010
6. Krajnji produkt disanja tj. razgradnje organskih jedinjenja u prisustvu kiseonika je: a) CO2, H2O i ATP b) fosfogliceraldehid c) pirogroana kiselina d) dihidroksiaceton 7. Koja je od navedenih karakteristika profaze mitoze tana: a) broj hromozoma se redukuje na pola b) homologi hromozomi sinapsiraju c) svaki hromozom se sastoji od po dve hromatide d) svi odgovori su tani 8. Transformacija spermatozoida, koja se odvija prilikom njihovog prolaska kroz kanalie epididimisa, obuhvata: a) zavrno kondenzovanje DNK b) promenu oblika elije c) odbacivanje ostataka citoplazme d) svi odgovori su tani 9. Znatno vea veliina jajne elije u odnosu na polarno telace u procesu oogeneze nastaje usled: a) umnoavanja folikularnih elija b) rasta folikularnih elija c) dve nejednake mejotike deobe d) svi odgovori su tani 10. Period obrazovanja umanceta-vitelogenezu jajne elije karakterie: a) intenzivan rast jajne elije b) kvalitativna promena citoplazme c) uveanje koliine citoplazme d) svi odgvori su tani 11. U toku gastrulacije irenje i pokreti mezodermalnih elija su prouzrokovani kod sisara: a) prilivom novih elija iz ektoderma u unutranjost embriona b) stalnom deobom elija u unutranjosti embriona
- 100 -
Informator 2010
c) rastenjem elija u unutranjosti embriona d) svi odgovori su tani 12. Osnovna karakteristika ishodnih elija je: a) pojavljuju se kod embriona b) njihovom diferencijacijom moe nastati nekoliko srodnih tipova elija c) u mnogim tkivima postoje tokom celog ivota d) svi odgovori su tani 13. Amnion se sastoji od: a) endoderma b) endoderma i mezoderma c) ektoderma i mezoderma d) ektoderma 14. ta od navedenog NE ulazi u sastav meuelijske supstance kotanog tkiva? a) soli magnezijuma b) soli kalcijuma c) elastini fibrili d) kolageni fibrili 15. Znojne lezde su prisutne kod: a) kita b) psa c) gutera d) abe 16. Najsloeniji graeni eludac postoji kod: a) oveka b) ptica c) gmizavaca d) preivara 17. Zaokruite tanu tvrdnju: a) epifiza stimulie polne lezde i pojavu sekundarnih polnih karakteristika b) endokrini sistem postoji samo kod sisara c) hipofiza se sastoji iz dva renja
- 101 -
Informator 2010
18. Koja sluna koica vodi poreklo od artikularne kosti? a) eki b) nakovanj c) uzengija d) kolumela 19. Koliko emo razliitih genotipova dobiti u F2 generaciji kod monohibridnog ukrtanja: a) 1 b) 2 c) 3 d) 4 20. Nakon ukrtanja dva heterozigota genotipa AaBb, odnos fenotipova od 9:7 karakteristian je za: a) aditivnu poligeniju b) intermedijarno nasleivanje c) komplementarnu aktivnost dominantnih alela dva gena d) komplementarnu aktivnost dva para recesivnih alela 21. Mongoloidan izgled oiju je karakteristian za: a) Klinefelterov sindrom b) Daunov sindrom c) Tarnerov sindrom d) sve navedene sindrome 22. U naoj zemlji po zakonu je dozvoljen brak srodnika: a) drugog stepena srodstva b) treeg stepena srodstva c) estog stepena srodstva d) ni jedan odgovor nije taan 23. Koja od navedenih bolesti se autozomno recesivno nasleuje: a) familijarna hiperholesterolemija b) fenilketonurija c) ahondroplazija d) polidaktilija
- 102 -
Informator 2010
24. Ako je u populaciji koja je u ravnotei 1% ljudi albino, koliki je u toj populaciji procenat zdravih prenosilaca (2pq) ovog oboljenja: a) 99% b) 9,9% c) 36% d) 18% 25. Prema modelu Votsona i Krika molekul DNK se sastoji od dva komplementarna polinukleotidna lanca koji su meusobno povezani: a) disulfidnim vezama b) peptidnim vezama c) vodoninim vezama d) fosfodiestarskim vezama 26. Koja od navedenih tvrdnji vezanih za replikaciju molekula DNK je TANA? a) Prilikom replikacije sinteza polinukleotida se ostvaruje na jednom lancu u smeru odvijanja molekula DNK, a na drugom lancu u suprotnom smeru. b) Kod bakterija postoji vie mesta u molekulu DNK sa kojih moe da zapone replikacija. c) Prilikom procesa replikacije greke su vrlo este, tako da se na svakih 10 nukleotida nailazi na jedan koji je pogreno vezan d) Replikacija DNK se kod eukariota odvija u toku mitotike deobe 27. Ako se uzme u obzir da postoje tri besmislena kodona, onda je broj funkcionalnih odnosno smislenih kodona: a) 20 b) 61 c) 64 d) 4 28. Ako se zajedno stave lanci DNK razliitih vrsta organizama: a) oni nikada nee moi da hibridizuju b) oni e uvek potpuno da hibridizuju c) oni e da hibridizuju u razliitom stepenu, zavisno od filogenetske srodnosti organizama d) stepen njihove hibridizacije zavisie od ivotnog doba tj. starosti organizama
- 103 -
Informator 2010
29. Prvi tragovi ivotinja (suneri, dupljari i neki crvi) naeni su u slojevima starim: a) manje od 550 miliona godina b) vie od 800 miliona godina c) oko 250 miliona godina d) oko 140 miliona godina 30. Produkcija novih lanova populacije koji se putem razmnoavanja pridodaju ve postojeim je: a) natalitet b) abundancija c) migracija d) mortalitet Test K 1. U molekulu DNK: a) adenin je purinska baza koja se sparuje sa citozinom b) guanin je purinska baza koja se sparuje sa citozinom c) adenin je pirimidinska baza koja se sparuje sa timinom d) timin je pirimidinska baza koja se sparuje sa citozinom 2. Tilakoidni sistem membrana se nalazi u: a) mitohondrijama b) hloroplastima c) lizozomima d) Goldi aparatu 3. Zaokruite NETANU reenicu: a) Jedrov ovoj ima spoljanju i unutranju membranu. b) U oblasti jedarceta prepisuju se rRNK. c) Uz nukleusni ovoj je smeten zgusnut, tamniji hromatin, euhromatin. d) U nukleoplazmi je nasledni matrijal. 4. Tokom metafaze mitoze: a) formiraju se dve erke elije sa 2n hromozoma b) hromozomi se postavljaju u ekvatorsku ravan c) hromatide svakog hromozoma se razdvajaju d) dolazi do citokineze
- 104 -
Informator 2010
5. Koji nain ishrane se sree kod bakterija: a) hemoautotrofni b) fotoautotrofni c) heterotrofni d) svi navedeni 6. Proteinski molekuli su neophodni za proces: a) proste difuzije b) osmoze c) aktivnog transporta d) pinocitoze 7. U kojoj se od navedenih faza mejoze deava razmena genetikog materijala izmeu homologih hromozoma: a) profaza I b) profaza II c) anafaza I d) metafaza II 8. Koja od navedenih elija ima haploidni (n) broj hromozoma: a) sekundarna oocita b) prvo polarno telo c) drugo polarno telo d) svi odgovori su tani 9. Kapacitacija je proces: a) prepoznavanja gameta iste vrste organizama b) zadobijanja sposobnosti spermatozoida za oploenje c) razlaganja primarnih opni jajne elije d) spreavanja prodora veeg broja spermatozoida u jajnu eliju 10. U gastrulaciji, kada deljenjem blastomera jedan sloj obrasta preko drugog, to je: a) involucija b) ingresija c) delaminacija d) epibolija
- 105 -
Informator 2010
11. Kojom indukcijom se formira nervna cev: a) jednosmernom b) dvosmernom c) tercijernom d) sekundarnom 12. Uzroci procesa starenja mogu da budu: a) mutacije DNK molekula b) skraivanja krajeva hromozoma c) nusprodukti elijskog metabolizma d) svi odgovori su tani 13. ta od navedenog NE ulazi u sastav vezivnog tkiva: a) kolagena vlakna b) miofibrili c) soli kalcijuma i magnezijuma d) elastina vlakna 14. Koji se od navedenih organa za izluivanje otvara u telesnu duplju: a) metanefridije b) Malpigijeve cevice c) protonefridije d) ni jedan od navedenih organa 15. ta od navedenog NE pripada perifernom nervnom sistemu: a) modinski nervi b) kimena modina c) parasimpatiki sistem d) simpatiki sistem 16. Relativno malu respiratornu povrinu plua imaju: a) gmizavci b) ptice c) vodeni sisari d) vodozemci
- 106 -
Informator 2010
17. Zaokruite tanu reenicu: a) Razmnoavanje bez uea jedinki mukog pola iste vrste, karakteristika je samo malog broja kimenjaka. b) Veza izmeu urinarnog i polnog sistema kod mujaka kimenjaka postoji samo na nivou kloake. c) Veza izmeu urinarnog i polnog sistema enki kimenjaka postoji na nivou izvodnih kanala. d) Hermafroditizam je esta pojava kod kimenjaka. 18. Koju vrstu drai primaju taktilni organi: a) mehanike drai b) termike drai c) svetlosne drai d) hemijske drai 19. Dva polinukleotidna lanca koji ine molekul DNK: a) su uvijeni u dvolananu zavojnicu b) se prostiru antiparalelno, to znai da se naspram 5 kraja jednog nalazi 3 kraj drugog lanca c) su povezana vodoninim vezama izmedju naspramnih baza d) svi navodi su tani 20. Zaokruiti tanu reenicu: a) Primarna struktura proteina je u potpunosti odredjena genima. b) Proteini imaju karakteristinu prostornu strukturu od koje zavisi njihova funkcija u eliji. c) U nekim sluajevima promena samo jedne aminokiseline u proteinu moe da dovede do gubitka njegove bioloke aktivnosti. d) Svi navodi su tani. 21. Koji od navedenih procesa obezbedjuje prenos genetike informacije kroz generacije elija, ime posle deobe erke elije dobijaju identian skup naslednih informacija kao majka elija: a) replikacija b) transkripcija c) translacija d) rekombinacija
- 107 -
Informator 2010
22. U procesu transkripcije: a) se prepisuju oba lanca DNK istovremeno b) se naspram guanina koji se nalazi u DNK lancu - matrici, u RNK ugrauje uracil c) glavnu katalitiku ulogu imaju enzimi RNK polimeraze d) se formira vie transkripcionih mehurova koji se meusobno spajaju 23. ABO sistem krvnih grupa kod ljudi je pod kontrolom: a) jednog gena koji ima tri alela b) jednog gena koji ima dva alela c) jednog gena koji ima nekoliko desetina alela d) veeg broja gena koji imaju po jedan alel 24. Hromozomi eukariota: a) su krunog oblika b) se najbolje vide u eliji van deobe c) se razlikuju po veliini, obliku i poloaju centromere d) se u somatskim elijama javljaju u haploidnom (n) broju 25. Ako je u jednoj populaciji uestalost dominatnog alela (A) p=0,8 onda je uestalost recesivnog alela (a): a) 0,2 b) 0,04 c) 0 d) 1 26. Kod oveka se autozomno recesivno nasleuje: a) albinizam b) daltonizam c) polidaktilija d) eerna bolest 27. Osoba sa dominatnim poremeajem koja je genotipski heterozigot (Aa), sklopila je brak sa fenotipski normalnim homozigotom (aa). Verovatnoa da e njihovo dete naslediti isti tip poremeaja kao i heterozigotni roditelj iznosi: a) 25% b) 50%
- 108 -
Informator 2010
c) 75% d) 100% 28. Osoba sa kariotipom 47, XXY ima: a) Daunov sindrom b) Tarnerov sindrom c) Klinefelterov sindrom d) sindrom majeg plaa 29. Koji je evolucioni mehanizam najvie izraen u malim populacijama: a) genetiki drift b) prirodna selekcija c) mutacije d) protok gena 30. Kom tipu ekolokih faktora pripada svetlost: a) klimatskim b) edafskim c) orografskim d) biotikim Test L 1. Dendriti su nastavci koji: a) dovode informaciju do tela neurona b) odvode informaciju od tela neurona c) dovode informaciju do organa koji e reagovati d) nijedan odgovor nije taan 2. Traheje su organi za: a) varenje b) disanje c) izluivanje d) primanje termikih drai
- 109 -
Informator 2010
3. Mozak svih izumrlih i dananjih grupa kimenjaka u osnovi je: a) trodelan b) petodelan c) dvodelan d) etvorodelan 4. Pluni organi su prisutni: a) kod svih hordata b) samo kod sisara c) kod malog broja grupa riba i kopnenih kimenjaka d) kod svih kimenjaka 5. Mokrana beika je prisutna: a) kod svih kimenjaka b) kod svih hordata c) samo kod sisara d) kod veine grupa kopnenih kimenjaka 6. Spoljanje uho u obliku hrskaviave une koljke je prisutno: a) kod svih kimenjaka b) samo kod suvozemnih kimenjaka c) kod svih hordata d) samo kod sisara 7. U jedru eukariotskih elija za molekule DNK su vrsto vezani proteini, i oni uestvuju u odravanju: a) primarne strukture DNK b) sekundarne strukture DNK c) tercijarne strukture DNK d) nijedan odgovor nije taan 8. Beta-ploa predstavlja vid: a) primarne strukture proteina b) sekundarne strukture proteina c) tercijarne strukture proteina d) kvaternarne strukture proteina
- 110 -
Informator 2010
9. U genomu oveka najvei gen je: a) gen za miini protein distrofin b) gen za hemoglobin c) gen za aktin d) gen za kolagen 10. Enzimi koji prepoznaju odreene kratke nizove nukleotida u DNK i presecaju oba lanca DNK na tano odreenom mestu nazivaju se: a) DNK polimeraze b) RNK polimeraze c) restrikcioni enzimi d) fosforilaze 11. Kada se ukrste dve biljke graka iz F1 generacije, koje imaju okruglo i uto seme (genotip AaBb), u F2 generaciji se dobija fenotipski odnos: a) 3:1 b) 1:1 c) 9:3:3:1 d) 1:2:1 12. Ako uporedo pratimo nasleivanje tri osobine od kojih svaku kontrolie po jedan gen (trihibridno nasleivanje), broj razliitih fenotipova u F2 generaciji iznosi: a) dva b) etiri c) osam d) esnaest 13. Pri nastanku gameta, 23 para hromozoma oveka se mogu kombinovati na: a) 223 naina b) 246 naina c) 232 naina d) 462 naina 14. Zaokruiti tanu reenicu: a) Selekcija spontano eliminie oko 98% plodova sa Tarnerovim sindromom ve u prvom tromeseju trudnoe.
- 111 -
Informator 2010
b) Kod osoba sa Tarnerovim sindromom ovarijumi su nerazvijeni i one su neplodne. c) Tarnerov sindrom moe biti prouzrokovan i strukturnim aberacijama polnih hromozoma. d) Svi navodi su tani. 15. Tri najvea para hromozoma u kariotipu oveka se nalaze u: a) A grupi hromozoma b) C grupi hromozoma c) E grupi hromozoma d) G grupi hromozoma 16. U populaciji u ravnotei uestalost recesivnog alela a iznosi 0,2. U toj populaciji uestalost osoba koje su recesivni homozigoti, genotipa aa, je: a) 0,2 b) 0,64 c) 0,32 d) 0,04 17. Prvi molekul tokom evolucije, koji je imao ulogu enzima i supstrata kao i sposobnost da se udvaja i nosi informaciju, bio je: a) DNK b) RNK c) peptid d) protein 18. Kom tipu ekolokih faktora pripadaju karakteristike reljefa? a) klimatskim b) edafskim c) orografskim d) biotikim 19. elijski zid obavija elije: a) biljaka i ljudi b) ivotinja c) ljudi i bakterija d) biljaka
- 112 -
Informator 2010
20. U elijama prokariota i eukariota nalazi se: a) mitohondrija b) centriol c) ribozom d) jedro 21. Za ribozome je karakteristino da: a) se sastoje iz dve podjedinice b) nisu obavijeni membranom c) omoguuju sintezu proteina d) sve navedeno je tano 22. Zaokruite tanu reenicu: a) Tokom profaze mitoze sestrinske hromatide se razilaze na suprotne polove elije b) Na kraju metafaze mitoze nastupa citokineza. c) U anafazi mitoze hromozomi se postavljaju u ekvatorsku ravan. d) Citokineza podrazumeva raspodelu citoplazme elije - majke novonastalim elijama 23. Krajem profaze mitoze u oblasti primarnog suenja hromozoma uoava se prisustvo: a) kinetohora b) euhromatina c) jedarca d) centriola 24. Zaokruite tanu reenicu : a) Grupa bakterija koje redukuju molekulski azot iz vazduha i ugrauju ga u svoje proteine i nukleinske kiseline naziva se azotofiksatori. b) U najveem broju sluajeva bakterije se razmnoavaju fisionom deobom. c) Bakterije mogu biti fotoautotrofi i hemoautotrofi. d) Sve reenice su tane. 25. U mejozi, hromozom se sastoji od jedne hromatide u: a) telofazi I b) telofazi II c) profazi I d) metafazi II
- 113 -
Informator 2010
26. Bespolnim razmnoavanjem nastaju jedinke koje su u odnosu na svoje roditelje: a) razliite samo genotipski b) identine samo fenotipski c) razliite genotipski i fenotipski d) nijedan odgovor nije taan 27. Koja je od navedenih odlika mujaka tana: a) raaju se sa stem elijama u gonadama b) itavog ivota imaju stem elije u gonadama c) zapoinju mejozu u polnoj zrelosti d) svi odgovori su tani 28. Kod jajne elije ptica brazda se: a) samo animalni pol b) vegetativni pol c) samo povrinski sloj vegetativnog pola d) nijedan odgovor nije taan 29. U procesu diferencijacije elija, elije koje sintetiu hemoglobin diferenciraju se: a) u sve tipove krvnih elija b) samo u crvena krvna zrnca c) samo u bela krvna zrnca d) samo u elije epitela plua 30. Ljudski mozak intenzivno raste: a) samo tokom organogeneze b) samo tokom embrionalnog razvia c) tokom embrionalnog razvia i nekoliko godina posle roenja d) tokom celog ivota
- 114 -
Informator 2010
Test M (medicina) 1. Razlika izmeu molekula DNK i RNK je u: a) eeru i purinskim bazama b) eeru i pirimidinskim bazama c) eeru i fosfatnoj grupi d) fosfatnoj grupi i purinskim bazama 2. elija oveka NE sadri: a) Goldijev aparat b) citoskelet c) lizozome d) tilakoide strome 3. Nasuprot gradijentu koncentracije odvija se proces: a) difuzije b) olakane difuzije c) aktivnog transporta d) svi navedeni procesi 4. Zaokruite NETANU tvrdnju: a) U primarnim lizozomima se nalaze hidrolitiki enzimi b) U sekundarnim lizozomima se odvija proces razlaganja razliitih materija c) U hloroplastima ne postoji DNK d) Ribozomi se nalaze u mitohondrijama 5. U mitozi, kinetohore postaju uoljive tokom: a) metafaze b) profaze c) anafaze d) telofaze 6. Nasledni materijal retrovirusa je: a) DNK b) RNK c) DNK ili RNK d) polipeptid
- 115 -
Informator 2010
7. U mejozi, hromozom se sastoji od jedne hromatide u: a) profazi I b) anafazi I c) metafazi II d) telofazi II 8. Sekundarna oocita i prvo polarno telo se meusobno razlikuju po: a) koliini citoplazme b) broju hromozoma i koliini citoplazme c) koliini citoplazme i vremenu nastajanja d) broju hromozoma 9. Od elija endoderma nastaje: a) notohorda b) nervna cev c) crevna cev d) svi odgovori su tani 10. U uobliavanju i stvaranju organa, dvosmernom indukcijom nastaje: a) koa b) oko kimenjaka c) nervna cev d) pankreas 11. Amnion ima ulogu u: a) ishrani embriona b) zatiti embriona c) disanju embriona d) svi odgovori su tani 12. Odlika placente oveka je: a) difuzno je povezana sa uterusom b) formira se na kraju embrionalnog perioda c) posredstvom svojih hormona pokree raanje d) svi navodi su tani
- 116 -
Informator 2010
13. Trepljasti epitel oblae: a) dunik b) srednje crevo c) usnu duplju d) plua 14. Koji je tip nervnog sistema najjednostavniji? a) vrpast b) cevast c) mreast d) ganglionaran 15. Koja se endokrina lezda nalazi na krovu meumozga? a) epifiza b) neurohipofiza c) adenohipofiza d) nijedna od navedenih lezda 16. Osnovni respiratorni organi kimenjaka (unutranje krge i plua) su tvorevine: a) prednjeg dela creva b) srednjeg dela creva c) nastale nezavisno od crevnog kanala d) nijedan odgovor nije taan 17. Izvodni kanali sistema za razmnoavanje ostvaruju direktnu vezu sa jajnicima kod: a) sisara b) ptica c) koljoriba d) gmizavaca 18. Kvrice ula ukusa mogu da se nau i na povrini tela kod: a) zmija b) gutera c) riba d) kornjaa
- 117 -
Informator 2010
19. Zaokruite tanu tvrdnju: a) Zahvaljujui semikonzervativnom nainu replikacije jedan novonastali molekul DNK sadri dva roditeljska lanca, a drugi dva novosintetisana lanca. b) U eukariotskim elijama molekuli DNK se replikuju bre nego u prokariotskim elijama. c) Kod bakterija replikacija DNK zapoinje na vie mesta i odvija se samo u jednom smeru. d) U toku replikacije, reakciju dodavanja novog nukleotida na 3-kraj rastueg lanca katalizuju enzimi DNK polimeraze. 20. Zaokruite tanu tvrdnju: a) U eukariotskoj eliji hromatin se tokom elijske deobe kondenzuje, gradei hromozome. b) Broj hromozoma u jednoj eukariotskoj eliji je, po pravilu, karakteristian za vrstu. c) U sastavu hromatina eukariotske elije nalaze se histoni i nehistonski proteini. d) Sve navedeno je tano. 21. Zaokruite tanu tvrdnju: a) Sateliti i intermedijarne DNK su kategorije ponovljenih nizova nukleotida. b) Nizovi nukleotida koji se ne ponavljaju uvek nose informaciju za sintezu proteina. c) Filogenetski starije vrste obavezno imaju manje genome od filogenetski mlaih, sloenijih vrsta. d) Nizovi nukleotida koji se prevode u proteine ine najvei deo celokupnog genoma oveka. 22. Kod eukariota, tokom obrade primarnog transkripta RNK, poli-A rep se dodaje: a) na 5-kraj primarnog transkripta b) na 3-kraj primarnog transkripta c) u region izmeu introna i egzona d) unutar splajsozoma
- 118 -
Informator 2010
23. Zaokruite tanu tvrdnju: a) Geni mogu da postoje u vie razliitih formi, koje se nazivaju aleli. b) Fenotip neke jedinke ine njene osobine morfoloke, fizioloke, osobine ponaanja i ostale. c) Pod genotipom se podrazumeva genetika konstitucija jedinke. d) Sve navedeno je tano. 24. Zaokruite NETANU tvrdnju: a) MN sistem krvnih grupa je pod kontrolom jednog gena koji ima dva razliita alela. b) ABO sistem krvnih grupa je pod kontrolom jednog gena koji ima tri razliita alela. c) U ABO sistemu krvnih grupa alel IA je recesivan u odnosu na alel IB. d) Aleli koji odreuju MN sistem krvnih grupa su meusobno kodominantni. 25. Teina tela je kvantitativna osobina, to znai da: a) je odreena sa vie gena b) na njeno variranje ne utie spoljanja sredina c) su u populaciji najzastupljenije ekstremne vrednosti ove osobine d) sve navedeno je tano 26. Zaokruiti NETANU tvrdnju: a) Mutacije koje su izazvane delovanjem nekog specifinog faktora nazivaju se indukovanim. b) Mutacije u gametima se prenose na sledeu generaciju. c) Uzrok Hantingtonove bolesti je mutacija tipa poveanog broja kopija tripleta nukleotida. d) Po svom uticaju na nosioce, mutacije su uvek tetne. 27. Osoba obolela od Hantingtonove bolesti, koja je heterozigot za mutaciju, sklopila je brak sa zdravom osobom. Rizik da e njihovo dete biti bolesno je: a) 0% b) 25% c) 50% d) 100%
- 119 -
Informator 2010
28. Jedno Barovo telo imaju: a) normalan mukarac i normalna ena b) mukarac sa Klinefelterovim sindromom i normalna ena c) normalan mukarac i ena sa Daunovim sindromom d) mukarac sa Daunovim sindromom i normalna ena 29. Kojoj vrsti pripada "javanski ovek"? a) Australopithecus b) Homo habilis c) Homo erectus d) Homo sapiens 30. Kom tipu ekolokih faktora pripadaju karakteristike reljefa? a) klimatskim b) edafskim c) orografskim d) biotikim Test N 1. U molekulu DNK: a) adenin je purinska baza koja se sparuje sa citozinom b) guanin je purinska baza koja se sparuje sa citozinom c) adenin je pirimidinska baza koja se sparuje sa timinom d) timin je pirimidinska baza koja se sparuje sa citozinom 2. U elijama prokariota i eukariota nalazi se: a) mitohondrija b) centriol c) ribozom d) jedro 3. Tilakoidni sistem membrana se nalazi u: a) mitohondrijama b) hloroplastima c) lizozomima d) Goldi aparatu
- 120 -
Informator 2010
4. Mikrotubule: a) izgrauju niti deobnog vretena b) su izgraene od proteina aktina c) su prisutne u jedru bakterija d) uestvuju u kontrakciji miia 5. Koji nain ishrane se sree kod bakterija: a) hemoautotrofni b) fotoautotrofni c) heterotrofni d) svi navedeni 6. Replikacija DNK se odvija tokom: a) S perioda interfaze b) profaze c) G2 perioda interfaze d) mitoze 7. U kojoj se od navedenih faza mejoze deava razmena genetikog materijala izmeu homologih hromozoma: a) profaza I b) profaza II c) anafaza I d) metafaza II 8. Koja od navedenih elija ima haploidni (n) broj hromozoma: a) sekundarna oocita b) prvo polarno telo c) drugo polarno telo d) svi odgovori su tani 9. ena je polno zrela kada ima sposobnost: a) pokretanja oogeneze b) stvaranja jajnih elija c) pripreme uterusa za implantaciju embriona d) svi odgovori su tani 10. Tokom brazdanja zigota: a) blastomere neprekidno rastu b) blastomere se uzastopno dele mitozom
- 121 -
Informator 2010
c) nastaje blastula koja je vea od zigota d) svi navodi su tani 11. Uzroci procesa starenja mogu da budu: a) mutacije DNK molekula b) skraivanja krajeva hromozoma c) nusprodukti elijskog metabolizma d) svi odgovori su tani 12. Ljudski mozak intenzivno raste: a) samo tokom organogeneze b) samo tokom embrionalnog razvia c) tokom embrionalnog razvia i nekoliko godina posle roenja d) tokom celog ivota 13. ta od navedenog NE pripada perifernom nervnom sistemu: a) modinski nervi b) kimena modina c) parasimpatiki sistem d) simpatiki sistem 14. Koju vrstu drai primaju taktilni organi: a) mehanike drai b) termike drai c) svetlosne drai d) hemijske drai 15. Traheje su organi za: a) varenje b) disanje c) izluivanje d) primanje termikih drai 16. Mokrana beika je prisutna: a) kod svih kimenjaka b) kod svih hordata c) samo kod sisara d) kod veine grupa kopnenih kimenjaka
- 122 -
Informator 2010
17. Dovodni sudovi limfnog sistema ulivaju se: a) u neke venske sudove u blizini srca b) direktno u levu sranu pretkomoru c) u aortu d) direktno u levu sranu komoru 18. Nastavci koji dovode informaciju do tela nervne elije su: a) neuriti b) aksoni c) treplje d) dendriti 19. Dva polinukleotidna lanca koji ine molekul DNK: a) su uvijeni u dvolananu zavojnicu b) se prostiru antiparalelno, to znai da se naspram 5 kraja jednog nalazi 3 kraj drugog lanca c) su povezana vodoninim vezama izmedju naspramnih baza d) svi navodi su tani 20. Koji od navedenih procesa obezbedjuje prenos genetike informacije kroz generacije elija, ime posle deobe erke elije dobijaju identian skup naslednih informacija kao majka elija: a) replikacija b) transkripcija c) translacija d) rekombinacija 21. U jedru eukariotskih elija za molekule DNK su vrsto vezani proteini i oni uestvuju u odravanju: a) primarne strukture DNK b) sekundarne strukture DNK c) tercijarne strukture DNK d) nijedan odgovor nije taan 22. Kodon AUG: a) je startni kodon b) je ifra za aminokiselinu metionin c) se nalazi na iRNK d) sve navedeno je tano
- 123 -
Informator 2010
23. ABO sistem krvnih grupa kod ljudi je pod kontrolom: a) jednog gena koji ima tri alela b) jednog gena koji ima dva alela c) jednog gena koji ima nekoliko desetina alela d) veeg broja gena koji imaju po jedan alel 24. Koliko Barovih tela ima mukarac sa kariotipom 48,XXYY? a) jedno b) dva c) tri d) nijedno 25. Kod oveka se autozomno recesivno nasleuje: a) albinizam b) daltonizam c) polidaktilija d) eerna bolest 26. Osoba sa kariotipom 47,XXY ima: a) Daunov sindrom b) Tarnerov sindrom c) Klinefelterov sindrom d) sindrom majeg plaa 27. Kada se ukrste dve biljke graka iz F1 generacije, koje imaju okruglo i uto seme (genotip AaBb), u F2 generaciji se dobija fenotipski odnos: a) 3:1 b) 1:1 c) 9:3:3:1 d) 1:2:1 28. Teina tela je kvantitativna osobina, to znai da: a) je odreena samo jednim genom b) na njeno variranje utie i spoljanja sredina c) su u populaciji najzastupljenije ekstremne vrednosti ove osobine d) sve navedeno je tano 29. Kom tipu ekolokih faktora pripada svetlost: a) klimatskim b) edafskim
- 124 -
Informator 2010
c) orografskim d) biotikim 30. Prvi molekul tokom evolucije, koji je imao ulogu enzima i supstrata kao i sposobnost da se udvaja i nosi informaciju, bio je: a) DNK b) RNK c) peptid d) protein
- 125 -
Informator 2010
REENJA Test A 1-c 7-d 13-b 19-c 25-c Test B 1-d 7-c 13-c 19-c 25-d Test C 1-e 7-a 13-b 19-4 25-a 2-3 8-c 14DACB 20-c 26-d 3-1 9-a 15-b 21-c 27DCBA 4-5 10-d 16-2 22-c 28-d 5-a 11-b 17-1 23-b 29-1 6-a 12-a 18-c 24-a 30-d 2-a 8-d 14-c 20-d 26-a 3-d 9-c 15-d 21-b 27-c 4-c 10-b 16-a 22-c 28-a 5-b 11-c 17-c 23-b 29-c 6-c 12-c 18-b 24-a 30-a 2-d 8-a 14-a 20-b 26-b 3-c 9-b 15-d 21-a 27-c 4-a 10-d 16-c 22-c 28-b 5-c 11-d 17-a 23-a 29-d 6-a 12-c 18-c 24-c 30-b
- 126 -
Informator 2010
Test D 1-a 7-a 13-a 19-d 25-a Test E 1-c 7-a 13-c 19-c 25-d Test F 1-c 7-b 13-b 19-c 25-c 2-b 8-d 14-d 20-a 26-d 3-d 9-b 15-d 21-c 27-d 4-a 10-c 16-d 22-d 28-c 5-d 11-c 17-a 23-d 29-a 6-d 12-c 18-d 24-b 30-c 2-b 8-d 14-b 20-c 26-a 3-a 9-c 15-c 21-a 27-c 4-d 10-c 16-c 22-c 28-c 5-b 11-a 17-a 23-b 29-a 6-b 12-a 18-b 24-d 30-d 2-a 8-d 14-c 20-a 26-a 3-c 9-b 15-a 21-b 27-d 4-c 10-a 16-d 22-c 28-a 5-d 11-a 17-c 23-c 29-c 6-a 12-b 18-c 24-b 30-d
- 127 -
Informator 2010
Test G 1-c 7-d 13-d 19-a 25-b Test H 1-d 7-b 13-c 19-d 25-d Test I 1-c 7-c 13-d 19-d 25-c 2-d 8-b 14-a 20-d 26-d 3-b 9-d 15-c 21-a 27-b 4-a 10-c 16-b 22-b 28-a 5-d 11-b 17-c 23-c 29-a 6-d 12-c 18-a 24-b 30-a 2-b 8-b 14-d 20-c 26-d 3-b 9-a 15-c 21-a 27-b 4-c 10-b 16-d 22-c 28-b 5-c 11-b 17-a 23-b 29-b 6-c 12-a 18-d 24-d 30-a 2-a 8-d 14-a 20-c 26-a 3-b 9-b 15-b 21-d 27-d 4-c 10-c 16-d 22-c 28-c 5-c 11-c 17-d 23-b 29-c 6-b 12-b 18-d 24-a 30-d
- 128 -
Informator 2010
Test J 1-a 7-c 13-c 19-c 25-c Test K 1-b 7-a 13-b 19-d 25-a Test L 1-a 7-c 13-a 19-d 25-b 2-b 8-b 14-d 20-c 26-d 3-b 9-a 15-a 21-d 27-d 4-c 10-c 16-d 22-d 28-a 5-d 11-c 17-b 23-a 29-b 6-d 12-c 18-c 24-d 30-c 2-b 8-d 14-a 20-d 26-a 3-c 9-b 15-b 21-a 27-b 4-b 10-d 16-d 22-c 28-c 5-d 11-a 17-a 23-a 29-a 6-c 12-d 18-a 24-c 30-a 2-a 8-d 14-c 20-c 26-a 3-d 9-c 15-b 21-b 27-b 4-a 10-d 16-d 22-c 28-c 5-a 11-a 17-c 23-b 29-a 6-a 12-d 18-a 24-d 30-a
- 129 -
Informator 2010
Test M 1-b 7-d 13-a 19-d 25-a Test N 1-b 7-a 13-b 19-d 25-a 2-c 8-d 14-a 20-a 26-c 3-b 9-d 15-b 21-c 27-c 4-a 10-b 16-d 22-d 28-b 5-d 11-d 17-a 23-a 29-a 6-a 12-c 18-d 24-a 30-b 2-d 8-a 14-c 20-d 26-d 3-c 9-c 15-a 21-a 27-c 4-c 10-b 16-a 22-b 28-b 5-b 11-b 17-c 23-d 29-c 6-b 12-c 18-c 24-c 30-c
- 130 -
Informator 2010
8.2. Hemija
Test A 1. Koja je empirijska formula kristalohidrata koji se sastoji iz 18,48% natrijuma, 25,77% sumpora, 19,21% kiseonika i 36,42% vode? (Na=23, S=32) 1) Na2SO4 x 2H2O 2) Na2SO3 x 4H2O 3) Na2S2O3 x 5H2O 4) Na2SO4 x 6H2O 5) Na2S4O6 x H2O 2. Koliko atoma gvoa i atoma kiseonika sadri 0,1 mol oksida u kome su gvoe i kiseonik sjedinjeni u masenom odnosu 7:3? (Fe=56) 1) 3 x l022Fe i 2 x 1022 O 2) 2Fe i 3O 3) l,2xl023Fe i l,8xl023O 4) 1,2 x l022Fe i 1,8 x l022 5) 1Fe i 1O 3. Koliko se mililitara azot(II)-oksida i mililitara kiseonika dobija razlaganjem 100 mL azot(IV)-okaida pod istim uslovima: 1) 50 mL azot(II)-okfciida i 50 mL kiseonika 2) 100 mL azot(II)-oksida i 100 mL kiseonika 3) 100 mL azot(II)-oksida i 50 mL kiseonika 4) 75 mL azot(II)-oksida i 25 mL kiseonika 5) 50 mL azot(II)-oksida i 100 mL kiseonika 4. U kom nizu se nalaze oksidi koji bi u reakciji sa natrijum hidroksidom mogli dati dva tipa soli: jednu kiselu i jednu neutralnu? 1) CO2, P2O5, SO3, CL2, Cl2O 2) CO2, P2O3, SO2, SO2, CrO3 3) B2O3, Al2O3, ZnO, PbO, NO2 4) CrO3, Mn2O7, CO2, SO3, SO2 5) Al2O3, Cl2O5, CO2, SO3, P2O3
- 131 -
Informator 2010
5. U kojoj od navedenih reakcija je sulfitna kiselina oksidaciono sredstvo: 1) H2SO3 + H2O2 = H2SO4 + H2O 2) H2SO3 + 2KMnO4 + 2KOH = 2K2MnO4 + H2SO4 + H2O 3) 2H2S + H2SO3 = 3S + 3H2O 4) H2SO3 + J2 + H2O - H2SO4 + 2HJ 5) 3H2SO3 + 2KMnO4 + H2O = MnO2 + 3H2SO4 + 2KOH 6. U reakciji bakra sa razblaenom azotnom kiselinorn nastaje bakar(II)nitrat, azot-monoksid i voda. Koliko e se osloboditi milimetara azot-monoksida (normalni uslovi) u reakciji 38,4 mg bakra sa razblaenom azotnom kiselinom (Cu=64) 1) 8,96 2) 22,4 3) 13,44 4) 89.6 5) 896 7. Koliko je potebno mililitara rastvora natrijum-nitrata koji u jednom litru sadri 17g, za pravljenjc 200 mL rastvora koji u jednom litru sadri 0,1 mol natrijum-nitrata? (Na=23, N=14) 1) 25 2)100 3) 10 4) 20 5) 50 8. U 50 mL rastvora kalcijum-hlorida, koncentracije 11,1 g/L dodatoje 200 mL vode. Kolika je koncentracija supstance (mol/L) tako dobivenog rastvora? (Ca=40. Cl=35,5) 1) 2,22 2) 1,11 3) 0,005 4) 0,01 5) 0,02 9. Koliko je potrebno miligrama kalijum-hlorida za neutralizaciju 40 mL rastvora azotne kiseline u kome je pH=l? (disocijacija je potpuna) (K=39) 1) 112 2) 224 3) 56 4) 448 5) 168 10. Kolika je koncentracija hidroksidnih jona u rastvoru koji u 400 mL sadri 0,0004 mola hlorovodonine kiseline? 1) 103 2) 10-11 3) 4x10-4 4) 2,4xl020 5) 6xl020 11. Koliko e grama magnezijum primarnog fosfata nastati u reakciji magnezijum-hidroksida sa 400mL rastvora fosforne kiseline ija je koncentracija 0,2 mol/L? (Mg=24, P=31) 1) 21,8 2) 8.72 3) 9,68 4) 24,2 5) 17,44
- 132 -
Informator 2010
12. Koje jedinjenje sa sumpornom kiselinom daje so koja u vodenom rastvoru hidrolizuje? 1) NaOH 2) BaO 3) BeO 4) K2O 5) CaO 13. Pri razlaganju sumpor(VI)-oksida (sumpor-trioksida) na sumpor(IV)-oksid (sumpor-dioksid) i kiseonik pod odreenim uslovima u ravnotei se nalazi 0,2 mol/L sumpor-trioksida, 0,4 mol/L sumpor-dioksida i 0.6 mol/L kiseonika. Konstanta ravnotee ove reakcije iznosi: 1) 0,24 2) 2,4 3) 24 4) 0,42 5) 4,2 14. Koja od navedenih smea rastvora ima puferska svojstva? 1) HCl + Na2SO4 2) 2) NH3 + NH4Cl 3) H2S + Na2HPO4 4) HCl + NH4Cl 5) H3PO4 + Na2SO4 15. Gas nastao u toku alkoholnog vrenja muti krenu vodu taloei 2,5g kalcijum-karbonata. Koliko gasa se izdvojilo u toku procesa? (Ca=40) 1) 56 mL sumpor-dioksida 2) 25 mL ugljen-monoksida 3) 0,025 L ugljen-dioksida 4) 5600 mL sumpor-dioksida 5) 0,56 L ugljen-dioksida 16. Sagorevanjem 0,004 mola nekog ugljovodonika sa normalnim nizom dobija se 0,880 g CO2 0,432 g H2O. Koje od navedenih jedinjenja predstavlja njegov izomer? 1) CH3CH(CH3)CH2CH2CH3 2) CH3CH(CH3)CH3 3) ciklopentan 4) CH3CH(CH3)CH2CH3 5) benzen 17. U reakciji vode i 156,8 mL etina (normalni uslovi) u prisustvu jona ive dobija se: 1) 3,08 g etanala 2) 0,308 g etanola 3) 0,308 g etanala 4) 3,08 g etanola 5) 0,616 g etanala
- 133 -
Informator 2010
18. Koliko ima izomernih etara ija je molekulska formula C4H10O? 1) 2 2) 3 3) 4 4) 5 5) 6 19. Dejstvom acil-halogenida na fenole nastaju. 1) 3,4,6-trihalogen fenol 2) etri 3) estri 4) halogenidi fenola 5) monohalogen-supstituisani fenol 20. Izraunajte masu ciklopentantiola koja sadri istu koliinu sumpora kao 24,4 g 1,4-butandiola. (S=32) 1) 102 2) 50,1 3) 40,8 4) 20,4 5) 10,2 21. Koja od navedenih jedinjenja u slabo baznoj sredini ne podleu aldolnoj adiciji? 1) etanal i propanon 2) propanal i propanal 3) metanal i propanon 4) metanal i metanal 5) etanal i metanal 22. Koja od navedenih kiselina ima najmanju vrednost za pKa? 1) heksadekanska 2) trihloretanska 3) 2-hlorbutanska 4) 2-hidroksipropanska 5) etanska 23. Jedinjenje molekulske formule C4H8O2 ijom se hidrolizom dobija metanol je: 1) 2-metil-propanska kiselina 2) butanska kiselina 3) etil-metanoat 4) etil-etanoat 5) metil-propanoat
- 134 -
Informator 2010
24. Etil-uretan spada u: 1) amid-estre 2) diestre 3) hlond-estre 4) diamide 5) dihloride 25. Koje od navedenih jedinjenja ima najvie izraene bazne osobine? l) ciklopentankarboksiamid 2) anilin 3) metil-aminhlor-hidrat 4) benzenamin 5) N-metil-aminoetan 26. Najvei procenat azota sadri: (N=14) 1) anilin 2) pirimidin 3) nitrobenzen 4) trietilamin 5) piridin 27. Koja od navedenih aminokiselina ima dva hiralna ugljenikova atoma? 1) triptofan 2) cistin 3) lizin 4) arginin 5) metionin 28. Invertni eer je smea: 1) glukoze i galaktoze 2) galaktoze i fruktoze 3) dva molekula galaktoze 4) glukoze i fruktoze 5) dva molekula glukoze 29. Koliko dvostrukih veza sadri nezasiena masna kiselina (Mr=278) ako 69,5 g te kiseline adira 120 g broma? (Br=80) 1) 1 2) 2 3) 3 4) 4 5) 6
- 135 -
Informator 2010
30. Metil-jodid i benzen u prisustvu aluminijum-hlorida reagu i daju: 1) etilbenzen 2) stiren 3) benzil-jodid 4) jodbenzen 5) toluen Test B 1. Koliko se atoma nalazi u 56 mL helijuma (normalni uslovi)? 1) 3 x 1021 2) 6 x 1021 3) 3 x 1022 4) 0.5 x 1021 5) 1.5 x 1021 2. Koja je empirijska formula jedinjenja u iji sastav ulaze vodonik, ugljenik, kiseonik i azot u masenom odnosu 1:3:4:7? (N=14) 1) CH4ON2 2) CH3O2N 3) C2H5ON 4) C3H4ON2 5) C2H7ON2 3. Koliko se oslobodi mililitara azota pri sagorevanju 300 mL amonijaka u prisustvu kiseonika? (Zapremine gasova su svedene na iste uslove) 1) 75 2) 66 3) 600 4) 150 5) 300 4. Koji od navedenih oksida pri reakciji sa 0.6 mola sumporne kiseline daje 0.6 mola neutralne soli? 1) B2O3 2) Bi2O3 3) Na2O 4) Fe2O3 5) Al2O3
- 136 -
Informator 2010
5. Koja reakcija je mogua: 1) 2Ag+H2SO4 = Ag2SO4+ H2 2) Zn + 2H2SO4 = ZnSO4+SO2 + 2H2O (razblaena H2SO4) 3) Hg+ 2HNO3 = Hg(NO3)2+ H2 4) Cu + 2HCl = CuCl2 +H2 5) Mg+ H2SO4 = MgSO4+ H2 6. U reakciji razblaene azotne kiseline sa sumporastom kiselinom nastaju sumporna kiselina, azot(II)-oksid (azot-monoksid) i voda. Koliko e se mililitara azot(II)-oksida (normalni uslovi) osloboditi kada reaguje 4,92 g sumporaste kiseline? (S=32) 1) 8.96 2) 1.344 3) 134.4 4) 896 5) 89.6 7. Koliko mililitara vode treba dodati u 200 mL rastvora KOH ija je koncentracija 0,25 mol/L da bi se dobio rastvor koii sadri 2,8 g/L KOH? (K=39). 1) 80 2) 800 3) 400 4) 200 5) 100 8. Koliko se dobija grama kalcijum hlorida isparavanjem vode iz 100 mL rastvora koncentracije 4 mmol/L? (Ca=40, Cl=35,5). 1) 44,4xl03 2) 0.444 3) 444 4) 44.4 5) 44.4 x 10-3 9. pH rastvora koji u 20L sadri 2 x 10-2 mola hidroksilnih jona u odnosu na pH iste vode je: 1 ) vee za 4 2) manje za 2 3) vee za 10-4 4) manje za 4 5) manje za 103
- 137 -
Informator 2010
10. Koliko je potrebno miligrama kalijum-hidroksida za neutralizaciju 40 mL rastvora azotne kiseline u kome je pH=1? (disocijacija je potpuna) (K=39) 1) 56 2) 448 3) 168 4) 112 5) 224 11. Koliko e se dobiti grama neutralne soli u reakciji kalcijum-oksida sa 200 mililitara rastvora fosforne kiseline koncentracije 0.3 mol/L? (Ca=40. P=3l). 1) 0,93 2) 93 3) 9,3 4) 186 5) 18,6 12. U kom zapreminskom odnosu treba da se pomeaju: A. rastvor koji u 1 L sadri 29.4 g sumporne kiseline i B. rastvor koji u 1 L sadri 11.6 g magnezijum-hidroksida, da bi se dobio rastvor koji reaguje neutralno? (S=32, Mg =24) 1) 1:3 2) 1:1,5 3) 2:4,5 4) 2:6 5) 1:7,5 13. U kom od sledeih rastvora elektrolita je koncentracija OH jona vea nego u vodi? l) NaNO3 2) KCl 3) CaOHCl 4) NH4Cl 5) NaHSO4 14. Koji e od vodenih rastvora, koncentracije 0,01 mol/L, pokazivati najvii osmotski pritisak? 1) saharoze 2) kalijum-sulfata 3) kalijum-hlorida 4) aluminijum-hlorida 5) karbamida 15. Koji od navedenih gasova stupa u reakciju sa rastvorom hlorovodonine kiseline? 4) N2O 5) NH3 1) NO 2) AsH3 3)SO2 16. Koliko mL hlora treba da izreaguje sa ugljen(II)-oksidom da bi nastalo 448 mL fozgena? (normirani uslovi) 1) 44,8 2) 560 3) 672 4) 224 5) 448
- 138 -
Informator 2010
17. Molekulske mase N-acetil-beta-D-glukozamina i beta-D-galakto-zamina se razlikuju za: 1) 58 2) 16 3) 57 4) 14 5) 42 18. Koje od navedenih jedinjenja sadri 28 g azota u jednom molu: 1) histamin 2) pirol 3) hinolin 4) piridin 5) triptofan 19. Koje od navedenih jedinjenja sa halogenovodoninim kiselinama gradi soli? 1) benzen 2) piridin 3) o-krezol 4) tiofen 5) furan 20. Koje od navedenih jedinjenja ima najvie izraene bazne osobine? 1) N-metil-aminoetan 2) aminoetan 3) benzilamin 4) anilin 5) ciklopentankarboksamid 21. 0,5 mola jednog od navedenih jedinjenja sadri 9 x 1023 atoma azota. Koje je to jedinjenje? 1) N-metil-N-nitrozoanilin 2) sulfanilamid 3) kadeverin 4) histamin 5) prolin 22. Koje od navedenih jedinjenja je etil-karbamat? 1) H2NCH2COOC2H5, 2) H2NCOOC2H5 3) H2NCO-COOC2H5 4) CH3CH2CONH2 5) H2NC6H4COO2H5
- 139 -
Informator 2010
23. Jedinjenje molekulske formule C4H8O2 ijom se hidrolizom dobija metanol je: 1) etil-metanoat 2) 2-metil-propanska kiselina 3) butanska kiselina 4) metil-propanoat 5) etil-etanoat 24. Orto-hidroksi-benzoeva kiselina je: 1) oksalna kiselina 2) salicilna kiselina 3) vinska kiselina 4) tereftalna kiselina 5) ftalna kiselina 25. Po kojoj hemijskoj osobini se razlikuju etanal i propanon? 1) reaguju sa aminima 2) podleu aldol adiciji 3) reaguju sa HCN 4) reaguju sa alkoholima 5) polimerizuju se 26. Jedinjenje ijom oksidacijom nastaje proizvod koji ne redukuje Fehlingov rastvor, a pokazuje pozitivnu jodoformsku reakciju je: 1) etanal 2) 2-propanol 3) alil-alkohol 4) metanal 5) benzil-alkohol 27. 1,4-butantiol i ciklopentantiol se razlikuju u molekuskoj masi za (S=32). 1) 24 2) 12 3) 32 4) 44 5) 20 28. Ako je pri sagorevanju etanola dobijeno 50 mL ugljen-dioksida, koliko je za to utroeno mL kiseonika (isti gasni uslovi)? 1) 150 2) 25 3) 50 4) 100 5) 75
- 140 -
Informator 2010
29. Koja koliina hlora se adira na 12 grama ugljovodonika formule C3H4, ako je pri tome dobijeno 54,6 grama proizvoda? (C1=35,5) 1) 0,6 2) 0,3 3) 0,06 4) 6 5) 1,2 30. Kod kog od navedenih jedinjenja se javlja cis-trans izomerija? 1) 2-pentina 2) 4-metil-l-pentena 3) 1,3-dimetil ciklopentana 4) 3-metil-l-butina 5) izoprena Test C 1. Izobari su atomi sa: 1) Istim rednim brojem, a razliitim masenim brojem 2) Istim brojem protona 3) Istim masenim brojem, a razliitim atomskim brojem 4) Istim brojem elektrona 5) Istim brojem protona, a razliitim brojem neutrona 2. Ako je relativna molekulska masa hlora 71, kolika iznosi masa jednog atoma hlora? 1) 5,9 x 10-23 kg 2) 1,8 x 10-23 g 3) 1,8 x 10-22 g 4) 5,9 x 10-23 g 5) 5,9 x 10-23 mg 3. Koji od navedenih uzoraka ima najmanju zapreminu pod normalnim uslovima? 1) 24 g ozona 2) 1,8 x 1022 molekula H2 3) 0,3 mola CO2 4) 4,8 x 1023 atoma azota 5) 2,4 x 1023 atoma helijuma
- 141 -
Informator 2010
4. Ako dva elementa reaguju gradei vie razliitih jedinjenja onda se ista masa jednog elementa jedini sa razliitim masama drugog elementa koje meusobno stoje u odnosu malih celih brojeva. Ovo tvrenje je: 1) Gej-Lisakov zakon 2) Zakon ekvivalenata 3) Zakon stalnih masenih odnosa 4) Zakon o odranju mase 5) Zakon viestrukih masenih odnosa 5. Zaokrui niz u kome se nalaze samo elementi koji mogu graditi kisele okside. 1) Cl Al S Mn P 2) B Fe S P N 3) Hg Zn S P Br 4) B C J Mn S 5) Br Be S P K 6. Zaokrui jednainu koja je tana. NASTAVAK 1) 2MnO4- + 5H2O2 + 6H+ = 2Mn2++ 8H2O + 5O2 2) 2MnO4- + 5H2O2 + 6H+ = 2Mn2++ 3H2O + 5O2 3) MnO4- + 5H2O2 + 3H+ = Mn2++ 3H2O + 5O2 4) MnO4- + 5H2O2 + 6H+ = 2Mn2++ 3H2O + 7O2 5) 2MnO4- + 3H2O2 + 6H+ = 2MnO2+ 8H2O + 3O2 7. Koliko se mililitara gasa (normalni uslovi) izdvaja pri ukapavanju 200 mL rastvora kalijum-permanganata, koncentracije 0,05 mol/L u rastvor hlorovodonine kiseline? 1) 224 2) 896 3) 560 4) 56 5) 112 8. Ako reaguje 1 g natrijuma i 1 g kalijuma sa 100 mL vode koncentracije dobijenih rastvora su: 1) Jednake 2) Koncentracija rastvora natrijum-hidroksida je 1,7 puta vea 3) Koncentracija rastvora kalijum-hidroksida je 0,6 puta vea 4) Koncentracija rastvora natrijum-hidroksida je 0,6 puta vea 5) Koncentracija rastvora kalijum-hidroksida je 1,7 puta vea (K=39, Na=23)
- 142 -
Informator 2010
9. Koliko e se dobiti grama normalne (neutralne) soli u reakciji hrom (VI)oksida sa 0,02 mola kalijum-hidroksida? (K=39, Cr=52) 1) 9,7 2) 31 3) 97 4) 1,94 5) 19,4 10. Kolika je koncentracija rastvora KMnO4 (mol/L) ako 20 mL ovog rastvora oslobodi 127 mg J2 iz rastvora KJ u kiseloj sredini? (J=127) 1) 0,02 2) 0,004 3) 0,01 4) 105) 2 x 10-5 11. Kolika je koncentracija H+ jona u rastvoru nastalom meanjem 200 cm3 rastvora koji sadri 0,15 mol/L kalcijum-hidroksida i 300 cm3 rastvora koji sadri 0,2 mol/L hlorovodonine kiseline? 1) 10-7 2) 3 x 10-2 3) 7 4) 3 x 10 5) 1,5 x 10-12 12. U kom od sledeih rastvora elektrolita je koncentracija OH- jona manja nego u vodi? 1) NaOH 2) CH3COONa 3) K2HPO4 4) CaOHNO3 5) NH4Cl 13. Zaokrui niz u kome se nalaze samo odgovarajue konjugovane baze sledeih kiselina: H3O+, HCl, NH4+, H2SO4, CH3COOH. 1) OH-, Cl-, NH3, SO42-, CH3COO2) H2O, Cl-, NH3, HSO4-, CH3COO3) OH-, Cl-, NH3, H+, CH3COO4) H+, Cl-, NH3, SO42-, CH3COO5) H2, Cl, NH3, HSO4-, CH3COO14. Koliko e se dobiti mola soli uvoenjem 4480 mL amonijaka (normalni uslovi) u zasien rastvor bakar(II)- hidroksida? 1) 0,05 2) 0,005 3) 0,1 4) 1 5) 5
- 143 -
Informator 2010
15. Koliko e se osloboditi mililitara gasa (normalni uslovi) rastvaranjem 540 mg aluminijuma u natrijum-hidroksidu? (Al=27) 1) 1344 2) 6720 3) 672 4) 67,2 5) 448 16. Koliko e se osloboditi mililitara gasa (normalni uslovi) rastvaranjem 6x 1020 molekula kalcijum-karbida u vodi? 1) 224 2) 22400 3) 44,8 4) 448 5) 22,4 17. 21 gram alkena (normalnog ugljovodoninog niza, sa dvostrukom vezom izmeu drugog i treeg C-atoma) vezuje 40 grama broma. Naziv tog alkena je: (Br=80) 1) 2-buten 2) 3-penten 3) 2-heksen 4) 3-heksen 5) 2-hepten 18. Kolika je molekulska masa zasienog monohidroksilnog alkohola ako se iz 4,44 grama tog alkohola u reakciji sa natrijumom oslobodi 672 cm3 vodonika (normalni uslovi)? (Na=23) 1) 72 2) 86 3) 60 4) 88 5) 74 19. Koji od navedenih alkohola na viim temperaturama u prisustvu mineralnih kiselina najlake podlee dehidrataciji? 1) 2-etil-1-butanol 2) 2-metil-1-propanol 3) 2-metil-2-propanol 4) 1-butanol 5) 2,2-dimetil-propanol 20. Koliko ima izomernih aromatinih jedinjenja sa molekulskom formulom C7H8O ? 1) 2 2) 3 3) 4 4) 5 5) 6
- 144 -
Informator 2010
21. Koje od navedenih jedinjenja sa gvoe(III)-hloridom daje obojeni kompleks? 1) o-krezol 2) biure 3) aceton 4) oksiprolin 5) metil-propil-etar 22. Jednobazna karboksilna kiselina ima 31,37% kiseonika. Njena molekulska masa je: 1) 60 2) 102 3) 46 4) 74 5) 88 23. Koliko se dobija grama soli uvoenjem 0,4 mola ugljen(IV)-oksida u vodeni rastvor natrijum-fenoksida na temperaturi od 160oC ? (Na=23) 1) 57,6 2) 64 3) 72,8 4) 36,4 5) 28,8 24. Molekulske mase holina i acetil-holina se razlikuju za: (N=14) 1) 43 2) 59 3) 60 4) 44 5) 42 25. Indol je kondenzovan biciklini sistem koji se sastoji od: 1) benzena i pirola 2) piridina i pirola 3) benzena i pirolidina 4) piperidina i pirola 5) piperidina i pirolidina 26. Koliko nastaje grama N-metil-N-nitrozoanilina iz 0,3 mola N-metil-anilina odgovarajuim postupkom ? (N=14) 1) 124 2) 138,5 3) 140,5 4) 74,4 5) 40,8 27. Koje od navedenih tvrenja nije tano, kada je u pitanju histidin ? 1) sadri imidazolovo jezgro 2) moe da reaguje sa metilaminom 3) moe da reaguje sa formaldehidom 4) ne spada u esencijalne aminokiseline 5) sa alaninom daje dva razliita jedinjenja
- 145 -
Informator 2010
28. Koliko ima atoma azota u 0,2 mola serilarginina ? 1) 3 x 1024 2) 1,8 x 1023 3) 6 x 1023 4) 1,2 x 1023 5) 2,4 x 1023 29. U vodenom rastvoru D-glukoze najmanje ima: 1) alfa-D-glukopiranoznog oblika 2) alfa-D-glukofuranoznog oblika 3) aciklinog oblika 4) beta-D-glukopiranoznog oblika 5) beta-D-glukofuranoznog oblika 30. Koje od navedenih tvrenja se ne odnosi na oleinsku kiselinu ? 1) ima 18 ugljenikovih atoma 2) hidrogenizacijom daje stearinsku kiselinu 3) moe da reaguje sa bromom 4) ona je esencijalna masna kiselina 5) ima cis-konfiguraciju Test D 1. Relativna atomska masa joda je 127. Kolika je masa molekula tog elementa izraena u miligramima? 1) 4,23 x 1019 2) 254 3) 2,11 x 10-22 4) 4,23 x 10-22 5) 4,23 x 10-19 2. Zaokruiti niz u kome se nalaze samo oni elementi koji imaju niske vrednosti za energiju jonizacije. 1) Li, K, Mg, Ca, Ba 2) F, Cl, B, J, O 3) K, P, Mg, Ca, Ag 4) Cl, Br, O, S, P 5) Na, K, Cl, Ar, Mn
- 146 -
Informator 2010
3. U kom nizu oksida se nalaze samo oni koji e reagovati sa kalijum-hidroksidom? 1) N2O, SO2, CO2, KO2, As2O5 2) BeO, P2O3, Mn2O7, FeO, NO 3) PbO, P2O3, Cl2O5, BeO, SO3 4) Ag2O, CO2, CuO, CO, Cl2O3 5) As2O3, Bi2O3, N2O, CO, B2O3 4. Ako dva gasa koja se nalaze pod istim uslovima (P i T) zauzimaju istu zapreminu moraju da imaju: 1) isti broj atoma 2) istu gustinu 3) istu masu 4) isti broj molekula 5) istu molekulsku masu 5. Koje od navedenih jedinjenja u vodi daje sulfidne jone? 1) CS2 2) Na2S 3) Na2SO3 4) Na2SO4 5) Na2S2O3 6. Koliko mililitara koncentrovane H3PO4 (85%, gustine 1,7) treba odmeriti za pravljenje 250 mL rastvora koji sadri 0,4 mol/L? (P=31) 1) 3,89 2) 6,78 3) 9,80 4) 11,52 5) 15,72 7. Kolika je koncentracija Na+(broj mol-jona Na+ u 1L rastvora) koji u 200 mL sadri 117 mg NaCl i 142 mg Na2SO4? 1) 1,5 x 10-2 2) 2 x 10-2 3) 10-2 4) 10-1 5) 2 x 10-1 8. Koliko treba mg KOH da bi se napravilo 300 mL rastvora iji je pH=12? (K=39) 1) 56 2) 28 3) 16,8 4) 5,6 5) 168
- 147 -
Informator 2010
9. Koliko miligrama natrijum-hidroksida treba dodati u 250 mL vode da bi se u toj zapremini nalazilo 9 x 1018 jona OH- ? (Na=23) 1) 0,6 2) 6 3) 0,06 4) 0,15 5) 1,5 10. Zaokrui niz u kome se nalaze samo jedinjenja iji vodeni rastvori reaguju bazno? 1) Na2O, ZnSO4, AlOHSO4, BaO, Na2CO3 2) Na2HPO4, NaNO3, BaOHCl, Na2CO3, NH4Cl 3) K2O, CaOHJ, BaO, Na2S, K2CO3 4) NH4NO3, CaOHCl, K2O, N2O, KHCO3 5) N2O, BaOHNO3, K2S, K3PO4, NaHCO3 11. Koliki je molalitet rastvora kalijum-nitrata ako je njegova taka mrnjenja 0,372oC ? ( KH2O= 1,86 oC , =100% ) 1) 0,05 2) 0,1 3) 0,15 4) 0,2 5) 0,25 12. Koliko m3 ugljen-dioksida (normalni uslovi) moe da apsorbuje 3,1 kg natrijum-oksida? (Na=23) 1) 0,112 2) 0,31 3) 1,12 4) 2,24 5) 3,10 13. Zaokrui niz u kome se nalaze samo oni metali koji mogu istisnuti vodonik iz razblaene sumporne kiseline. 1) Na, Mg, Ba, Zn, Hg 2) Na, Mg, Au, Li, Be 3) K, Cu, Na, Ca, Li 4) K, Li, Ag, Ba, Zn 5) K, Li, Ba, Zn, Al 14. Koliko je molova joda oksidisano u jodnu kiselinu pomou koncentrovane azotne kiseline, ako se tom prilikom oslobodi 8,96 litara gasa (normalni uslovi)? 1) 0,01 2) 0,02 3)0,03 4) 0,04 5) 0,05 15. Koliko ima milimolova u jednom litru rastvora dobijenog meanjem 100 mL rastvora glukoze koncentracije 18 g/L i 100 mL rastvora koji u 1L sadri 9 g glukoze ? (Mglukoze=180) 1) 75 2) 15 3) 5 4) 10 5) 750
- 148 -
Informator 2010
16. Koliko puta e se promeniti brzine V1 i V2 sledee povratne reakcije: 2NO(g) + O2 (g) 2NO2 (g)ako se pritisak gasne smee povea dva puta (T=const.) ? 1) V1 4 puta, V2 2 puta 2) V1 4 puta, V2 4 puta 3) V1 6 puta, V2 4 puta 4) V1 8 puta, V2 4 puta 5) V1 i V2 ostaju iste 17. Koliko grama bazne soli nastaje u reakciji azotne kiseline sa 50 mL rastvora kalcijum-hidroksida koncentracije 0,2 mol/L? (Ca=40, N=14) 1) 1,64 2) 11,9 3) 1,19 4) 16,4 5) 0,119 18. Koliko e se dobiti grama hlornog krea u reakciji 560 mL hlora (normalni uslovi) sa odgovarajuom koliinom kalcijum-hidroksida? (Cl=35,5 , Ca=40) 1) 3,175 2) 31,75 3) 27,75 4) 2,775 5) 22,875 19. Molekulska formula jedinjenja je C4H10O. Koliki je broj moguih izomera? 1) 4 2) 5 3) 6 4) 7 5) 8 20. Za koliko jedinica se promeni oksidacioni broj ugljenikovog atoma pri procesu oksidacije metanola do metanala? 1) 2 2) 3 3) 8 4) 1 5) 4 21. Koje tvrenje je tano: 1) Polimerizacija alkena u prisustvu peroksida je adiciona polimerizacija 2) Kod 1-butena se javlja cis-trans izomerija 3) Krakovanjem propana u zatvorenom sudu gasni pritisak se smanjuje 4) U molekulu etena prostorni raspored atoma je linearan 5) Vodonina veza se uspostavlja izmeu molekula katehola 22. Koja od navedenih reakcija nije mogua pod obinim uslovima? 1) ciklopentil-hlorid sa natrijum-hidroksidom 2) hlor-benzen sa kalijum-hidroksidom 3) brom-fenil-metan sa natrijum-hidroksidom 4) metil-hlorid sa amonijakom 5) 1-hlor-butan sa natrijum-hidroksidom
- 149 -
Informator 2010
23. Dejstvom smee koncentrovane nitratne i sulfatne kiseline na benzen nastaje nitro-benzen. Mehanizam ove reakcije je: 1) Nukleofilna supstitucija 2) Elektrofilna adicija 3) Eliminacija 4) Elektrofilna supstitucija 5) Mehanizam slobodnih radikala 24. U kom sluaju e se vriti reakcija kada se u alkalni rastvor jednog od navedenih jedinjenja uvede ugljen-dioksid? 1) o-krezola 2) cikloheksanola 3) siretne kiseline 4) 1,2-etandiola 5) dimetiletra 25. Lukasov reagens slui za razlikovanje: 1) mono-,dvo- i trohidroksilnih fenola 2) alkohola i fenola 3) aldehida i ketona 4) primarnih, sekundarnih i tercijarnih alkohola 5) primarnih, sekundarnih i tercijarnih amina 26. 3-hidroksi-butanal nastaje aldolnom adicijom: 1) propanona i etanala 2) etanala i metanala 3) propanona i metanala 4) propanala i metanala 5) dva molekula etanala 27. Koji odgovor je taan? Propanska kiselina se moe dobiti: 1) Oksidacijom butanona 2) Oksidacijom akroleina 3) Hidrolizom propil-hlorida 4) Hidrolizom propil-etanoata 5) Hidrolizom propil-nitrila
- 150 -
Informator 2010
28. U reakciji N-metil-benzenamina sa vodom nastaje: 1) Metil-amonijum-hidroksid 2) Benzen-amin 3) Metil-amin 4) Benzen-amonijum-hidroksid 5) N-metil-benzenamonijum-hidroksid 29. U reakciji alkil-hlorkarbonata sa amonijakom nastaje: 1) Karbaminska kiselina 2) Ksantat 3) Alkil-karbamat 4) Biure 5) Ureid 30. Derivat heterociklinog sistema indola je: 1) Nikotinska kiselina 2) Mokrana kiselina 3) Prolin 4) Triptofan 5) Piridoksal Test E 1. Bakarni novi mase 6 g je pri rastvaranju u konc. sumpornoj kiselini preao u odgovarajuu so, a pri tome se oslobodilo 1680 mL gasa. Koliki je procenat bakra u noviu? (Cu=64) (normalni uslovi) 1) 80 2) 40 3) 20 4) 75 5) 60 2. Maseni udeo HCl u koncentrovanoj hlorovodoninoj kiselini je w=0,37, a njena gustina =1,19 g/mL. Kolika je koliinska koncentracija koncentrovane hlorovodonine kiseline? (Cl=35,5) 1) 440,3 mol/L 2) 1,206 mol/L 3) 12,06 mol/L 4) 440,3 g/L 5) 12,06 g/L
- 151 -
Informator 2010
3. Koliko e se dobiti molova neutralne (normalne) soli dejstvom 200 mL rastvora fosforne kiseline koncentracije 2 mol/L na magnezijum-oksid? 1) 0,4 2) 0,2 3) 0,1 4) 0,3 5) 1 4. U kom nizu se nalaze samo ona jedinjenja iji vodeni rastvori reaguju bazno? 1) Li2O, Ba(OH)2, ZnOHCl, BaO, NaOH 2) K2O, BaOHNO3, NaHS, KCN, K 3) BaO, KOH, NaHS, AlOHSO4, NaHCO3 4) NaHCO3, BaO, NaNO2, ZnOHCl, KHS 5) AlOHSO4, ZnO, NH3, KHS, CaOHJ 5. Koliko ima molova amonijum-sulfata u jednom litru rastvora, kada 40 mL tog rastvora pri reakciji sa natrijum-hidroksidom daje 448 mL amonijaka (normalni uslovi)? 1) 0,5 2) 2,5 3) 0, 4) 0,25 5) 0,05 6. Koja je empirijska formula jedinjenja u iji sastav ulaze vodonik, ugljenik, kiseonik i azot u masenom odnosu 1:3:4:7 ? (N=14) 1) C2H7ON2 2) CH4ON2 3) CH3O2N 4) C2H5ON 5) C3H4ON2 7. Koji oksid sa vodom daje dvokiselu bazu: 2) K2O 3) N2O3 4) Cl2O 1) CO2 8. U kom nizu se nalaze samo metali: 1) J, B, Si, K, Ca 2) Br, He, Sn, As, Bi 3) Hg, C, B, J, S 4) Ag, Cl, He, As, Si 5) Hg, Al, Bi, Cs, Be 9. Vodonik i kiseonik su sjedinjeni u vodi u masenom odnosu 1:8. Koliko e mililitara vode (u tenom stanju) nastati iz 0,5 g vodonika i 8 g kiseonika? 1) 5,6 2) 44,5 3) 8,5 4) 4,5 5) 560 5) BaO
- 152 -
Informator 2010
10. U kojoj od navedenih reakcija je dolo do redukcije ive? 1) 2Hg + O2 = 2HgO 2) Hg(NO3)2 + 2HCl = HgCl2 + 2HNO3 3) SnCl2 + HgCl2 = SnCl4 + Hg 4) HgJ2 + 2KJ = K2[HgJ4] 5) HgCl2 + K2S = HgS + 2KCl 11. Koliko mililitara rastvora koji sadri 28 g/L KOH treba razblaiti da bi se dobilo 1,5 L rastvora ija je koncentracija 0,05 mol/L ? (K=39) 1) 300 2) 250 3) 200 4) 150 5) 100 12. Koliki je pH rastvora koji u 50 mL sadri 3,15 g azotne kiseline? (N=14) 1) 0,05 2) 0,5 3) 1 4) 14 5) 0 13. U kom zapreminskom odnosu treba da se pomeaju: rastvor A koji u 1L sadri 29,4 g sumporne kiseline i rastvor B koji u 1L sadri 11,6 g magnezijumhidroksida, da bi se dobio rastvor koji reaguje neutralno? (S=32, Mg=24) 1) 1 : 3 2) 1 : 1,5 3) 2 : 4,5 4) 2 : 6 5)1 : 7,5 14. Zaokrui niz u kome se nalaze samo oni metali koji kada su uronjeni u rastvor svojih soli mogu otputati jone u rastvor. 1) K, Al, Ag, Cu, Zn 2) K, Al, Zn, Fe, Ca 3) Na, Mg, Al, Zn, Cu 4) Li, Au, Ca, Zn, Fe 5) Ca, Mg, Ag, Fe, Zn 15. Rastvaranjem u vodi gasa koji se izdvojio pri zagrevanju vrstog amonijumhlorida sa kalcijum-oksidom, nastaje rastvor za iju neutralizaciju je potrebno 20 mL rastvora hlorovodonine kiseline koncentracije 0,1 mol/L. Pri zagrevanju amonijum-hlorida se izdvojilo: 1) 4,48 mL azota 2) 224 mL azota 3) 448 mL azota 4) 44,8 mL amonijaka 5) 224 mL amonijaka
- 153 -
Informator 2010
16. Jedinjenje ija je formula CH3(CH2)6CH2-O-NO2 je: 1) nitro jedinjenje 2) nitril 3) amid 4) estar azotaste kiseline 5) estar azotne kiseline 17. Trani eer (saharoza) se sastoji od ostataka molekula: 1) glukoze i galaktoze 2) manoze i fruktoze 3) glukoze i fruktoze 4) galaktoze i manoze 5) glukoze i manoze 18. Koliko e se grama vodonika potroiti za potpunu hidrogenizaciju 0,03 mola benzena? 1) 0,18 2) 1,8 3) 3,6 4) 0,36 5) 0,54 19. Aspirin se moe dobiti reakcijom anhidrida siretne kiseline sa: 1) pinakol-hidratom 2) para-amino-benzoevom kiselinom 3) rezorcinolom 4) orto-hidroksi-benzoevom kiselinom 5) acetamidom 20. Koju molekulsku formulu ima ugljovodonik koji se sastoji iz 85,7% C i 14,3% H, ako 5,6 L tog ugljovodonika na normalnim uslovima tei 7g? 1) CH2 2) C2H4 3) C2H6 4) C2H2 5) CH4 21.Koliko grama glicerola moe nastati saponifikacijom tripalmitoilglicerola? 1) 9,2 2) 4,6 3)13,8 4) 6,9 5) 3,45 40,3 g
22. Kod kog od navedenih jedinjenja se ne vri supstitucija -OH grupe pod obinim uslovima? 1) metanske kiseline 2) jabune kiseline 3) benzil-alkohola 4) katehola 5) 2-metilpropanola-2
- 154 -
Informator 2010
23. Jednobazna karboksilna kiselina ima 43,24 % kiseonika. Njena molekulska masa je: 1) 46 2) 60 3) 88 4) 74 5) 102 24. Po kojoj hemijskoj osobini se razlikuju cikloheksan- karbaldehid i acetofenon? 1) reaguju sa hidroksil-aminom 2) reaguju sa Grinjarovim reagensom 3) reaguju sa vodonikom 4) grade poluacetale 5) pokazuju reakciju srebrnog ogledala 25. Koje od navedenih jedinjenja sadri 28 g azota u jednom molu: 1) triptofan 2) piridin 3) purin 4) hinolin 5) histamin 26. Koja se koliina broma adira na 1 mol acetilena ako iz 1,3g acetilena nastaje 9,3 g bromovanog derivata ? (Br=80) 1) 0,05 2) 0,01 3) 1 4) 0,5 5) 2 27. Koliko ima izomernih 2,3-dimetilheksana? 1) 2 2) 4 3) 6 4) 8 5) 10
28. Koliko grama natrijum-metoksida je potrebno da bi se u reakciji sa odgovarajuim alkil-halogenidom nagradilo 4,6 g dimetil-etra? (Na=23) 1) 38 2) 3,8 3) 54 4) 5,4 5) 0,38 29. Koje od navedenih jedinjenja ne moe da gradi enolatni anjon? 1) acetaldehid 2) aceton 3) trimetil-acetaldehid 4) acetofenon 5) izobutil-metilketon
- 155 -
Informator 2010
30. 0,5 mola jednog od navedenih jedinjenja sadri 9 x 1023 atoma azota. Koje je to jedinjenje? 1) sulfanilamid 2) kadaverin 3) histamin 4) prolin 5) N-metil-N-nitrozoanilin Test F 1. Koliko se cm3 azot (II)-oksida i cm3 kiseonika dobija razlaganjem 200 cm3 azot (IV)-oksida pri istim uslovima? 1) 100 cm3 azot (II) oksida i 100 cm3 kiseonika 2) 200 cm3 azot (II) oksida i 100 cm3 kiseonika 3) 100 cm3 azot (II) oksida i 50 cm3 kiseonika 4) 150 cm3 azot (II) oksida i 50 cm3 kiseonika 5) 50 cm3 azot (II) oksida i 150 cm3 kiseonika 2. Koja koliina sumpora nastaje reakcijom 450 cm3 kiseonika sa odgovarajuom zapreminom sumpor-vodonika pod istim uslovima? 1) 0,04 2) 0,02 3) 0,08 4) 0,12 5) 0,06 3. Ako element Y ima atomski broj 50 i maseni broj 121 onda ima: 1) 50 protona i 50 neutrona 2) 71 protona i 50 elektrona 3) 50 protona i 71 elektrona 4) 71 protona i 50 neutrona 5) 50 protona i 71 neutrona 4. U galvanskom spregu koji se sastoji od poluelija Ag+/Ag i Fe3+/Fe2+ spontano se odigrava reakcija: Ag+ + Fe2+ Ag + Fe3+. Srebrna elektroda u ovom spregu je: 1) anoda, + pol 2) anoda, - pol 3) katoda, + pol 4) katoda, - pol 5) dioda, +/- pol
- 156 -
Informator 2010
5. Deo toplote (energije) koja se oslobodi u hemijskoj reakciji pri T=const., i p=const., a koja se ne moe prevesti u rad (neupotrebljiva energija), prikazana je kao: 1) PV 2) TS 3) G 4) H 5) TH 6. Kako se menja brzina hemijske reakcije: 2H2(g) + 2NO(g) 2H2O(l) + N2(g) ako se koncentracija vodonika povea dva puta, a koncentracija NO smanji dva puta? (T i V = const) 1) Povea se 1,6 puta 2) Smanji se 4 puta 3) Povea se 16 puta 4) Povea se 4 puta 5) Ne menja se 7. Direktni stupanj jedne povratne reakcije je endoterman. Energija aktivacije suprotnog stupnja je: 1) manja od energije aktivacije direktnog stupnja 2) vea od energije aktivacije direktnog stupnja 3) jednaka energiji aktivacije direktnog stupnja 4) jednaka nuli 5) zbir energija aktivacije direktnog i suprotnog stupnja je jednak nuli. 8. Koliko je cm3 vode potrebno dodati odreenoj zapremini rastvora nitratne kiseline koncentracije 94,5 g/dm3 da bi se dobilo 500 cm3 rastvora ove kiseline koncentracije 0,3 mol/dm3? (N=14) 1) 400 2) 100 3) 600 4) 40 5) 490 9. Koliko cm3 koncentrovane hloridne kiseline masenog udela w=0,36, =1,2 g/cm3 je potrebno za pripremanje 270 g rastvora masenog udela w=32%? (Cl= 35,5) 1) 400 2) 200 3) 100 4) 250 5) 300 10. U kom nizu se nalaze samo amfoterni oksidi: 1) Al2O3, BeO, BaO, CO2, N2O 2) ZnO, BeO, Cr2O3, Al2O3, PbO 3) PbO, PbO2, CaO, ZnO, BaO 4) Al2O3, ZnO, CaO, Na2O2, BaO2 5) PbO2, N2O, Cr2O3, ZnO, BeO
- 157 -
Informator 2010
11. U kojoj reakciji je voda kiselina: 1) HCl + H2O = 2) NH3 + H2O = 3) H2 SO4 + H2O = 4) H2CO3 + H2O = 5) HCN + H2O = 12. U kom nizu su kiseline poreane po opadajuoj jaini? 1) HClO4, H3PO4, H2CO3, H3BO3 , HCN 2) H3AsO4, H2SO4, H2S, H2CO3,HNO3 3) HNO3, H3BO3, H2CO3, H2PHO3, HBr 4) HClO3,HCN,H2PHO3,H3PO4,HClO4 5) HBr, HCl, HI, H2S, H2SO4 13. Kolika je koncentracija hidronijum jona (mol/dm3) u rastvoru iji je pOH =11? 2) 1011 3) 3 4) 104 5) 4 1) 103 14. Izraunajte koncentraciju OH- jona rastvora dobijenog meanjem 0,4 mol/dm3 amonijaka i 0,4 mol/dm3 amonijum-hlorida. Vrednost K(NH3) = 1,8 105. 1) 1,8 105 2) 3,6 105 3) 1,8 106 4) 3,6 104 5) 4,2 105 15. Formula gipsa je: 1) MgSO4 x 7H2O 2) CaSO4 x 2H2O 3) ZnSO4x 7H2O 4) CuSO4 x 5H2O 5) Na2SO4 x 10H2O 16. Koliko ima C-atoma prvi lan homologog niza alkohola koji je optiki aktivan? 1) 2 2) 1 3) 3 4) 5 5) 4
- 158 -
Informator 2010
17. Koje od navedenih jedinjenja ima najniu taku kljuanja? 1) 3-metilheksan 2) n-pentan 3) 2-metilbutan 4) 2-metilheksan 5) n-heptan 18. Reakcijom istih koliina propil-hlorida sa amonijakom u prisustvu natrijumhidroksida nastaje jedinjenje: 1) CH3CH2CH2NH2 2) CH3CH2CH2ONa 3) CH3CH2COON 4) CH3COONH4 5) CH3CH2CONH2 19. Koje od navedenih jedinjenja pod normalnim uslovima ne podlee supstituciji halogena u reakciji sa natrijum-metoksidom? 1) C6H5CH2Br 2) C6H5CH2CH2Br 3) C2H5Br 4) C6H5Br 5) C6H13Br 20. Koji od navedenih alkohola sa Lukasovim reagensom reaguje trenutno? 1) 2-metilheksan-1-ol 2) 2-metilheksan-2-ol 3) 3,4-dimetilheksan-2-ol 4) 3-metilheksan-2-ol 5) 4-metilheksan-2-ol 21. Koliko grama odgovarajueg bromovanog proizvoda nastaje u reakciji 0,94 g fenola sa vikom broma? (Br = 80; O = 16; C = 12; H = 1) 1) 3,31 2) 1,73 3) 2,52 4) 6,62 5) 3,46
- 159 -
Informator 2010
22. Oksidacijom jednog karbonilnog jedinjenja vrelom nitratnom kiselinom dobija se smea etanske i propanske kiseline u odnosu 1:1. Njegovo ime je: 1) pentanal 2) pentanon-2 3) pentanon-3 4) heksanon-2 5) heksanon-3 23. Molekulske mase aspirina i benzoeve kiseline razlikuju se za: 1) 16 2) 18 3) 58 4) 78 5) 98 24. Sa kojim od navedenih jedinjenja reaguje amonijak i gradi karbamid? 1) CH3COCH2CH2NH2 2) CH3CONH2 3) H3CH2OCOOCH2CH3 4) CH3CH(NH2)COOH 5) CH3COCH2COCH3 25. Koliko se grama benzendiazonijum-hlorida dobija reakcijom 0,4 mola anilina sa odgovarajuom koliinom nitritne kiseline u prisustvu HCl? (N=14; Cl= 35,5) 1) 56,2 2) 51,8 3) 52,2 4) 56,6 5) 49,4 26. Koje od navedenih tvrenja koje se odnosi na aldonske kiseline nije tano? 1) Nastaju oksidacijom pentoza 2) Nastaju oksidacijom heksoza 3) U rastvoru se nalaze u laktonskom obliku 4) Redukcijom daju polihidroksilne alkohole 5) Sadre karboksilnu, aldehidnu i vie hidroksilnih grupa 27. Invertni eer nastaje hidrolizom : 1) glikogena 2) laktoze 3) amiloze 4) celuloze 5) saharoze
- 160 -
Informator 2010
28. Kojom od navedenih reakcija nastaju merkaptidi? 1) Reakcijom karboksilne grupe aminokiselina sa SOCl2 2) Reakcijom amino-grupe aminokiselina sa SOCl2 3) Oksidacijom tiolne grupe 4) Reakcijom tiolne grupe sa solima tekih metala 5) Reakcijom fenilizotiocijanata sa amino grupom cisteina 29. Koji od navedenih peptida e sa -naftolom u prisustvu natrijum-hipobromita nagraditi ljubiasto obojeno jedinjenje? 1) Glicilseriltreonin 2) Seriltreonilarginin 3) Cisteinilglicilalanin 4) Glicilserilfenilalanin 5) Glicilseriltirozin 30. Koliko izomera ima monoacilglicerol koji hidrolizom daje ekvimolekulsku smeu glicerola i palmitinske kiseline? 1) 0 2) 2 3) 3 4) 4 5) 6 Test G 1. Koja je formula oksida mangana koji sadri 36,8 % kiseonika? (Mn = 55) 2) Mn2O7 3) MnO2 4) MnO 5) Mn3O4 1) Mn2O3 2. Koji od atoma elemenata sa datom elektronskom konfiguracijom ima najjae izraena metalna svojstva? 1) 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 2) 1s2 2s2 2p6 3s2 3p2 3) 1s2 2s2 2p6 4) 1s2 2s2 2p6 3s2 3p5 5) 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 4s1 3. Na pritisku od p=101,324 kPa i temperaturi T=298 K amonijum-hlorid se spontano rastvara u vodi uz apsorpciju toplote iz okoline. Kako se menjaju entalpija, entropija i slobodna energija u ovom procesu? 1) H < 0, S < 0, G < 0 2) H > 0, S > 0, G < 0
- 161 -
Informator 2010
3) H < 0, S > 0, G < 0 4) H > 0, S > 0, G > 0 5) H < 0, S < 0, G > 0

B odigrava se spontano na standardnim uslovima 4. Povratna reakcija A pri emu je konstanta brzine direktne reakcije vea od konstante brzine suprotne reakcije. Koji odnos postoji izmeu promene slobodne energije ove reakcije i njene konstante ravnotee, K? 1) G > 0, K > 1 2) G > 0, K < 1 3) G < 0, K < 1 4) G < 0, K > 1 5) G = 0, K < 1
5. Koliko grama natrijum-nitrata sadri 1 dm3 rastvora koji nastaje meanjem 900cm3 rastvora koncentracije 0,2mol/dm3 i 600cm3 rastvora koncentracije 0,1 mol/dm3? (Na = 23) 1) 8,5 2) 13,6 3) 20,4 4) 5,1 5) 15,3 6. Koji rastvor e imati najvee poveanje take kljuanja ako je u 1 kg vode rastvoreno: 1) 2 mola aluminijum-hlorida 2) 2 mola glukoze 3) 1 mol maltoze 4) 3 mola natrijum-hlorida 5) 4 mola uree 7. Koliko iznosi pH i pOH ako je koncentracija H+ = 110-3 mol/dm3? 1) pH=11,0; pOH=3,0 2) pH=110-3; pOH=110-11 3) pH=4,0; pOH=10,0 4) pH=3,0; pOH=11,0 5) pH=1,0; pOH=13,0 8. U kom od navedenih nizova nema neelektrolita: 1) H2O, CO, HClO, KClO3 2) KBr, HCl, CHCl3, KClO3
- 162 -
Informator 2010
3) CH4, CHCl3, CHI3, I2 4) KI, HCl, HClO3, NaIO4 5) HBr, LiCl, CCl4, H2O 9. Koja od navedenih soli usled hidrolize reaguje bazno? 2) CaCl2 3) ZnCl2 4) CH3COONa 5) NH4NO3 1) NaH2PO4 10. Koja od navedenih smea ima puferska svojstva? 1) HCl + ZnCl2 2) NH3 + NaCl 3) H2S + Na2SO4 4) HCl + NH4Cl 5) NH3 + NH4Cl 11. U kom nizu se nalaze samo amfoterni oksidi: 1) Al2O3, BeO, MnO2, CO, N2O 2) ZnO, BeO, As2O3, Al2O3, PbO 3) PbO, PbO2, CaO, ZnO, BaO 4) Sb2O3, ZnO, Cs2O, K2O2, MgO2 5) PbO, N2O, CO2, ZnO, BeO 12. Za kiseline H3O+, HCl, NH4+,H2SO4, odgovarajue konjugovane baze nalaze se samo u nizu: 1) H2O, Cl-, NH3, SO422) OH-, Cl-, NH3, HSO43) H2O, Cl-, NH3, HSO44) H+, Cl-, NH4+, HSO45) OH-, Cl-, NH3, SO4213. Koliko mola jodne kiseline nastaje ako reaguje 1 mol koncentrovane azotne kiseline sa odgovarajuom koliinom joda: I2 + HNO3 HIO3 + NO2 + H2O 1) 0,4 2) 0,2 3) 0,1 4) 1,0 5) 2,0
- 163 -
Informator 2010
14. Ako su standardni elektrodni potencijali redoks sistema,: E0 (Br2/2Br-) = 1,07V; E0(Pb4+/Pb2+) = 1,69 V; E0 (Co3+/Co2+) = 1,81V; E0(Cl2/2Cl-) = 1,36V; E0(S2O82-/2SO42-)=2,01V; E0(Fe3+/Fe2+) = 0,77 V, koji od navedenih jonova moe da se oksiduje bromnom vodom (rastvor broma u vodi): 2) Pb2+ Pb4+ 3) Co2+ Co3+ 1) 2 Cl- Cl2 4) Fe2+ Fe3+ 5) 2SO42- S2O8215. U sastav bioloki vanih jedinjenja hlorofila i vitamina B12 ulaze biogeni elementi: 1) magnezijum i gvoe 2) nikal i kobalt 3) magnezijum i kobalt 4) gvoe i nikal 5) kobalt i bakar 16. Molekulska masa proizvoda adicije sumporne kiseline na jedan alken vea je 2,75 puta od molekulske mase tog alkena. Ime tog alkena je: 1) eten 2) propen 3) 1-buten 4) 1-penten 5) 1-heksen (S=32) 17. Ako su A i B prvi predstavnici alkana, odnosno alkena koji pokazuju optiku izomeriju - koja od navedinh tvrdnji je tana? 1) A ima veu molekulsku masu od B za 2 2) A i B imaju iste molekulske mase 3) A i B imaju isti broj ugljenikovih atoma 4) A ima manji broj ugljenikovih atoma od B 5) A ima vei broj ugljenikovih atoma od B 18. Koje od jedinjenja u navedenom nizu reaguje sa 17,1 g benzil-bromida i daje 12,2 g odgovarajueg etra? (Br=80, Na=23) 1) natrijum-formijat 2) natrijum-acetat 3) natrijum-metoksid 4) natrijum-benzoat 5) natrijum-etoksid
- 164 -
Informator 2010
19. Koji od navedenih alkohola na viim temperaturama u prisustvu mineralnih kiselina najlake podlee dehidrataciji? 1) 3-metil-1-heksanol 2) 3-metil-2-heksanol 3) 3-metil-3-heksanol 4) 1-heksanol 5) 2-heksanol 20. Koje od navedenih jedinjenja moe da se neutralie rastvorom KOH? 1) o-krezol 2) benzil-alkohol 3) alil-alkohol 4) dietil-etar 5) 2-pentanol 21. Koje od navedenih karbonilnih jedinjenja podlee aldolnoj kondenzaciji? 1) metanal 2) benzaldehid 3) etanal 4) trimetilacetaldehid 5) trihloretanal 22. Jedno od navedenih jedinjenja u reakciji sa CO2 daje butansku (buternu) kiselinu. Koje je to jedinjenje? 1) propil-magnezijum-bromid 2) butanoil-hlorid 3) propil-jodid 4) butil-jodid 5) butil-magnezijum-bromid 23. Koje od navedenih jedinjenja u reakciji sa amonijakom gradi odgovarajui amid ikarboksilnu kiselinu? 1) CH3COOCOCH3 2) (CH3O)2CHCH3 3) CH3OCH(OH)CH3 4) C2H5COOC3H7 5) CH3COCH2OCH3
- 165 -
Informator 2010
24. Koje od navedenih jedinjenja je derivat ugljene kiseline 2) CH2Cl2 3) COCl2 4) CH3COCl 1) CCl4 5) Cl2CHCOOH 25. Koji od navedenih parova sadri samo petolana heterociklina jedinjenja? 1) Piridin i piperidin 2) Furan i tiofen 3) Furan i piridin 4) Piridin i purin 5) Furan i purin 26. U reakciji: C6H5NH2 + CH3Cl A + HCl A + HNO2 B + H2O Nastalo jedinjenje B je: 1) N- metil-N-nitrozoanilin 2) N,N-dimetilanilin 3) N-metilanilinujum hlorid 4) N-metilbenzendiazonijum hlorid 5) N-metilanilin 27. Koje tvrenje nije tano kada je u pitanju D-manoza? 1) N-acetil-D-manozamin ne pokazuje redukcione osobine 2) Izomerizacija D-glukoze, D-manoze i D-fruktoze u slabo baznoj sredini vri se preko endiola 3) D-manoza i L-manoza su enantiomeri 4) D-manoza je C-2 epimer D-glukoze 5) D-manoza u reakciji sa metanolom daje smeu - i -metilglikozida 28. U reakciji formaldehida sa glicinom nastaje jedinjenje ija je molekulska formula: 2) C3H6O2N 3) C3H5O3N 4) C2H7ON 1) C3H5O2N 5) C4H7O2N 29. Koliko ima atoma sumpora u 0,5mola treonilmetionina? 2) 3 x 1022 3) 3 x 1023 4) 6 x 1022 1) 6 x 1023 5) 3 x 1021
- 166 -
Informator 2010
30. Holin ulazi u sastav: 1) Kefalina 2) Lecitina 3) L-fosfatidinske kiseline 4) Fosfatidilserina 5) Glikoholne kiseline Test H 1. Atom sa rednim brojem 31 zapoinje popunjavanje podnivoa: 1) 4p 2) 4s 3) 3d 4) 5s 5) 3p 2. U kom od navedenih jedinjenja ne postoji jonska veza ? 2) NaH 3) [Ag(NH3)2]Cl 4) H2O 1) NH4NO3 4) NaOH
3. U kom od navedenih procesa entropija raste: 1) prelazak vode u led na 00 C i p = 101,325 kPa 2) kondenzacija vodene pare u tenu vodu 3) spajanje ive i kiseonika u iva(II)-oksid 4) sublimacija arsen-trioksida 5) graenje tene vode iz gasovitih vodonika i kiseonika 4. Ukoliko se koncentracija O2 smanji 4 puta kako treba promeniti koncentraciju CO u sistemu: 2CO(g) + O2(g) 2CO2(g) da brzina reakcije ostane nepromenjena? 1) poveati 4 puta 2) smanjit 4 puta 3) poveati 2 puta 4) smanjiti 2 puta 5) poveati 8 puta 5. Izraunati koncentraciju vodonikovih jona (mmol/dm3) u rastvoru siretne kiseline masene koncentracije 12 g/dm3, ako je stepen disocijacije kiseline 1,4 %. 1) 28 2) 2,8 3) 200 4) 280 5) 168
- 167 -
Informator 2010
6. Koje tvrenje nije tano? 1) Rastopi elektrolita provode struju. 2) Jaki elektroliti u vodenom rastvoru koncentracije 0,1 mol/dm3 imaju >30 %. 3) U elektrolite se ubrajaju kiseline, baze i soli. 4) Dietiletar je slab elektrolit. 5) Joni elektrolita su u vodenom rastvoru hidratisani. 7. Koji od navedenih molekula ili jona pokazuje amfoterne osobine? 2) CN3) H2SO4 4) NH4+ 1) HCO35) C6H6 8. pH rastvora NaOH (koji je potpuno disosovan), masene koncentracije 0,4 g/dm3 je: 1) 13 2) 7 3) 4 4) 12 5) 2 9. U kom nizu se nalaze samo one soli iji vodeni rastvori reaguju bazno? 1) ZnOHNO3, FeCl3, NaCN, Na2HPO4 2) PbOHNO3, AlCl3, CH3COONa, NaHCO3 3) KCN, K2HPO4, KHS, NaHCO3 4) AlOHSO4, ZnCl2, NH4Cl, NaCl 5) Fe2(SO4)3, NaHS, Na2CO3, NaH2PO4 10. Meanjem dva rastvora iste koliinske koncentracije, u navedenim zapreminskim odnosima, samo u jednom sluaju nastaje pufer: 1) 1 zapremina NaOH i 2 zapremine CH3COOH 2) 1 zapremina H3PO4 i 3 zapremine KOH 3) 1 zapremina HNO2 i 2 zapremine KOH 4) 1 zapremina Na2HPO4 i 1 zapremina NaOH 5) 1 zapremina HCN i 2 zapremine NaOH 11. Rastvaranjem vrste, kristalne soli u vodi temperatura rastvora opada. Ako je energija razaranja kristalne reetke soli lH, a ukupna toplota hidratacije jona, hH, onda je: 2) lH < hH 3) lH = hH 1) lH > hH 4) odnos ove dve veliine se ne moe odrediti 5) promena temperature pri rastvaranju ne zavisi ni od lH ni od hH.
- 168 -
Informator 2010
12. U kojoj od navedenih reakcija su tani koeficijenti? 1) 2 KI + 2 KNO2 + H2SO4 I2 + 2 NO + 2 K2SO4 + 2 H2O 2) 2 KI + KNO2 + 2 H2SO4 2 I2 + NO + 2 K2SO4 + 2 H2O 3) 2 KI + KNO2 + H2SO4 I2 + NO + K2SO4 + H2O 4) 2 KI + 2 KNO2 + 2 H2SO4 I2 + 2 NO + 2 K2SO4 + 2 H2O 5) KI + KNO2 + H2SO4 I2 + NO + K2SO4 + H2O 13. Elektrolizom rastopa litijum-hidrida na anodi se dobija: 2) H 3) Li 4) Li+ 5) H1) H2 14. Oksidacioni broj hlora u jedinjenjima: ClO2, HCl, HClO, HClO4 je: 1) +4, -1, -2, +7 2) +2, +1, -2, +7 3)+2, +1, +4, +7 4) +4, -1, +1, +7 5) +2, -1, -2, +7 15. Zaokrui niz u kojem se nalaze samo halkogeni elementi: 1) O, S, As, Sb, Cl 2) C, N, P, Bi, Pb 3) Fe, Ni, Cl, S, I 4) S, Se, Te, Po, O 5) S, P, Br, I, At 16. Koji od navedenih parova jedinjenja predstavlja izomere? 1) CH3CH2CH2CH3 i CH3C(CH3)2CH2CH3 2) CH3CH2CH2CH3 i CH3CH2CH3 3) CH3CH2CH2CH3 i CH3C(CH3)2CH3 4) CH3CH2CH2CH3 i CH3CH(CH3)2 5) CH3CH2CH2CH3 i CH3CH2CH2CH2CH3 17. Glavni proizvod reakcije 1-butena sa vodom u prisustvu sulfatne kiseline je: 1) 2-butanol 2) 1-butanol 3) 1,2-butandiol 4) butanal 5) 2-butanon
- 169 -
Informator 2010
18. Reakcijom hloretana sa amonijakom nastaje: 1) etanamid 2) etilamin 3) amonijum-etanoat 4) amonijum-etoksid 5) etanol 19. U reakciji fenola sa vikom broma dobija se: 1) 2-bromfenol 2) 3-bromfenol 3) 2,5-dibromfenol 4) 2,3,4-tribromfenol 5) 2,4,6-tribromfenol 20. Katalitikom hidrogenizacijom najjednostavnijeg nezasienog aldehida nastaje: 1) 2-propen-1-ol 2) propanol-1 3) propan 4) 3-buten-1-ol 5) butanol-1 21. Koje tvrenje nije tano? 1) acil-halogenidi su derivati karboksilnih kiselina. 2) dekarboksilacijom natrijum-acetata na povienoj temperaturi nastaje metan. 3) fumarna kiselina je nezasiena monokarboksilna kiselina. 4) oleinska kiselina obezbojava rastvor bromne vode. 5) alkalne soli masnih kiselina zovu se sapuni. 22. Alkoholizom anhidrida karboksilnih kiselina nastaju: 1) dva molekula alkohola 2) dva molekula karboksilnih kiselina 3) amid karboksilne kiseline i karboksilna kiselina 4) karboksilna kiselina i alkohol 5) estar i karboksilna kiselina
- 170 -
Informator 2010
23. Koliko je cm3 amonijaka (n.u.), potrebno da u reakciji sa dietil-karbonatom nastane 30 mg uree? 1) 1,12 2) 2,24 3) 22,4 4) 11,2 5) 4,48 24. Koje je od navedenih jedinjenja tercijarni amin? 1) (CH3)3CNH2 2) CH3NHCH2CH3 3) (CH3)2CHCH2N(CH3)2 4) (CH3)2CHNHCH3 5) (CH3)2CHCH2NH2 25. Najmanje rastvorna aminokiselina u vodi je: 1) serin 2) glicin 3) izoleucin 4) asparaginska kiselina 5) treonin 26. Koji od navedenih peptida sa jonima Ag+ gradi merkaptide ? 1) serilglicilarginin 2) glicilcisteiniltriptofan 3) glicilfenilalanilalanin 4) alanilvalilalanin 5) tirozilglicillizin 27. Pirol reaguje sa kiselinama na sledei nain: 1) neutralie se, gradei soli 2) polimerizuje u smolaste materije 3) redukuje se i gradi pirolidin 4) redukuje se i gradi dihidropirol 5) podlee oksidaciji 28. Dejstvom razblaenih alkalija na glukozu dobija se ravnotena smea: 1) glukoze, fruktoze i manoze 2) glukoze, fruktoze i arabinoze 3) glukoze, fruktoze i riboze 4) glukoze, fruktoze i saharoze 5) glukoze, riboze i manoze
- 171 -
Informator 2010
29. Potpunom hidrolizom glikogena nastaje: 1) dekstrin 2) maltoza 3) glukoza 5) manoza
4) laktoza
30. Koje kiseline ulaze u sastav triglicerida, ako 0,025 mol tog glicerida potpuno reaguje sa 20g broma? 1) palmitinska, arahidonska, palmitoleinska 2) linolenska, oleinska, palmitinska 3) linolna, oleinska, palmitoleinska 4) palmitinska, stearinska, arahidonska 5) linolna, stearinska, palmitoleinska Test I 1. Koliko atomskih orbitala sadri energetski podnivo iji je orbitalni kvantni broj l=3 ? 1) 2 2) 7 3) 3 4) 6 5) 5 2. Koji molekuli od navedenih jedinjenja mogu medjusobno da ostvaruju vodoninu vezu? 2) AsH3 3) CH3OH 4) PH3 5) CH4 1) (CH3)3N 3. Koliko se toplote oslobaa pri reakciji 1 mola N2 i odgovarajue koliine H2 pri sintezi amonijaka, ako je fH0 (NH3) = - 46 kJ/mol? 1) 46 kJ 2) 92 kJ 3) 4,6 kJ 4) 9,2 kJ 5) 138 kJ 4. Pri odreenoj temperaturi uspostavljena je ravnotea u sistemu 2NO2(g) ' 2NO(g) + O2(g). Ravnotene koncentracije su: [NO2] = 0,005 mol/dm3, [NO] = 0,02 mol/dm3 i [O2] = 0,01 mol/dm3. Poetna koncentracija [NO2] je: 1) 0,01 2) 0,02 3) 0,015 4) 0,025 5) 0,035 5. Koliko je cm3 rastvora HCl masenog udela 0,365 i gustine 1,19 g/cm3 potrebno za pripremanje 250 cm3 rastvora koncentracije 0,1 mol/dm3? Ar(Cl) = 35,5 1) 2,1 2) 2,5 3) 8,4 4) 3,0 5) 207,6
- 172 -
Informator 2010
6. Ako u rastvoru nekog elektrolita ima 1000 molekula od kojih je 350 disosovalo, stepen elektrolitike disocijacije, izraen u procentima, bie: 2) 28 3) 35 4) 3,5 5) 2,8 1) 0,35 7. Slabi elektroliti nalaze se samo u nizu: 1) H2S, CH3COOH, HNO3, HJ, HCN 2) HCN, NH3, CH3COOH, H2S, H2CO3 3) NH3, HClO4, H2SO4, CH3COOH, HNO2 4) HClO4, H2S, CH3COOH, HJ, HNO3 5) HCN, H2S, CH3COOH, HBr, HNO3 8. pH rastvora u kome je koncentracija OH- jona jednaka 4,6 10-4 mol/dm3 je: 1) 3,34 2) 10,66 3) 11,66 4) 4,05 5) 8,72 9. Koliko cm3 ugljenik (IV)-oksida (normalni uslovi) treba uvesti u vodeni rastvor krenog mleka da bi se dobilo 81 mg kisele soli? Ar(Ca) = 40 1) 11,2 2) 2,24 3) 22,4 4) 4,48 5) 44,8 10. U kom molskom odnosu se nalaze CH3COOH i CH3COONa u acetatnom puferu iji je pH=5 ? (KCH3COOH = 210-5 ) 1) 1:2 2) 1:5 3) 5:1 4) 2:1 5) 1:1 11. Halogenidi srebra, AgCl, AgBr i AgI su slabo rastvorni u vodi, ali se svi dobro rastvaraju u jednom od reagenasa: 1) NH3 2) NaOH 3) KCN 4) razblaena HCl 5) KOH 12. U kojoj od navedenih reakcija su tani koeficijenti? 1) K2Cr2O7 + 14 HCl 2 CrCl3 + 3 Cl2 + 2 KCl + 6 H2O 2) K2Cr2O7 + 10 HCl 2 CrCl3 + Cl2 + 2 KCl + 7 H2O 3) K2Cr2O7 + 10 HCl CrCl3 + 2 Cl2 + 3 KCl + 7 H2O 4) 2 K2Cr2O7 + 16 HCl 4 CrCl3 + Cl2 + 4 KCl + 7 H2O 5) K2Cr2O7 + 14 HCl 2 CrCl3 + 3 Cl2 + 2 KCl + 7 H2O
- 173 -
Informator 2010
13. Promena slobodne energije elektrohemijske reakcije u eliji za elektrolizu je: 1) G > 0 2) G < 0 3) G = 0 4) G/T < 0 5) TG < 0 14. U kom nizu se nalazi samo superoksidi? 1) SnO2, PbO2, RbO2 2) MnO2, PbO2, KO2 3) SnO2, PbO2, MnO2 4) KO2, CsO2, RbO2 5) MnO2, CsO2, SnO2 15. Koja kiselina se uva u flaama od plastinih masa jer nagriza staklo: 1) Sulfatna 2) Sulfitna 3) Nitritna 4) Fluoridna 5) Hloridna 16. Koliko izomernih jedinjenja ima molekulsku formulu C4H8, ako se u obzir uzmu svi oblici izomerije? 1) 3 2) 4 3) 5 4) 6 5) 7 17. 1,4-dibrom-2-buten moe se dobiti reakcijom jednog mola broma sa jednim molom: 1) 1,2-butadiena 2) 1,3-butadiena 3) 1,2-butandiola 4) 1,3-butandiola 5) 1,4-butandiola 18. Koji od od navedenih parova jedinjenja u meusobnoj reakciji daje odgovarajui alkohol? 1) 1-hlorbutan i natrijum-formijat 2) 1-hlorbutan i natrijum 3) 1-hlorbutan i natrijum-etoksid 4) 1-hlorbutan i etil-acetat 5) 2-hlorbutan i natrijum-hidroksid
- 174 -
Informator 2010
19. U reakciji fenola sa dovoljnom koliinom broma nastaje jedinjenje ija je molekulska formula: 2) C6H5OBr 3) C6H3OBr3 1) C6H4OBr 4) C6HOBr5 5) C6H3O3Br 20. Koja od molekulskih formula odgovara jedinjenju koje se moe dobiti redukcijom acetofenona sa LiAlH4. 2) C8H8O 3) C13H10O 4) C6H6 5) C7H6O 1) C8H10O 21. Koje od navedenih tvrenja nije tano: 1) malonska kiselina je propan-dikiselina, 2) neutralizacijom stearinske kiseline bazom dobija se sapun, 3) oksidacijom butanona nastaje butanska kiselina, 4) zagrevanjem natrijum-propanoata i natrijum-hidroksida nastaje etan, 5) vinska kiselina ima dva hiralna C-atoma. 22. Propanamid se dobija zagrevanjem: 1) Propana i amonijaka 2) Amonijum-propionata 3) Propena i amonijaka 4) Propanona i amonijaka 5) Propanala i amonijaka 23. Merkaptidi nastaju reakcijom: 1) alkohola sa iva(II)-hloridom 2) alkoksida sa kalijum-hidrogensulfidom 3) akil-halogenida sa kalijum-sulfidom 4) tiola sa iva(II)-hloridom 5) dialkil-sulfida sa iva(II)-sulfidom 24. Koje od navedenih jedinjenja redukcijom daje odgovarajui amin? 1) amonijum-benzoat 2) alil-alkohol 3) alil-acetat 4) nitrobenzen 5) butil-nitrat
- 175 -
Informator 2010
25. Zaokruiti aminokiselinu koja ima baznu grupu u bonom nizu: 1) alanin 2) leucin 3) izoleucin 4) lizin 5) metionin 26. Ukupna masa tetrapeptida manja je u odnosu na ukupnu masu aminokiselina koje ulaze u njegov sastav za: 1) 36 2) 72 3) 80 4) 54 5) 98 27. Slabo kisele osobine pokazuje: 1) piridin 2) piperidin 3) pirol 4) pirolidin 5) nikotin 28. Zagrevanjem glukoze sa koncentrovanom HCl dobija se: 1) furfural 2) odgovarajui endiol 3) 3-hidroksimetil furfural 4) 2-hidroksimetil furfural 5) 5-hidroksimetil furfural 29. Disaharidi nastaju iz monosaharida graenjem: 1) glikozidne veze uz izdvajanje vode 2) glikozidne veze uz izdvajanje vodonika 3) anhidridne veze uz izdvajanje vode 4) estarske veze uz izdvajanje vode 5) estarske veze uz izdvajanje vodonika 30. Za potpunu hidrogenizaciju arahidonske kiseline utroi se 28 dm3 vodonika (normalni uslovi). Koliko je grama arahidonske kiseline uestvovalo u reakciji? 1) 95,00 2) 195,00 3) 115,80 4) 126,67 5) 331,60
- 176 -
Informator 2010
Test K 1. Koji od navedenih elemenata ima najvei afinitet prema elektronu? 1) I 2) Br 3) F 4) K 5) At 2. Element sa atomskim brojem 17 gradi jonsko jedinjenje sa elementom iji je atomski broj: 1) 10 2) 11 3) 18 4) 16 5) 9 3. Pri reakciji 2,1 g gvoa sa sumporom, pri standardnim uslovima, oslobodi se 3,77 kJ toplote. Izraunati standardnu entalpiju obrazovanja FeS. (Ar(Fe)= 56) 1) 100,5 kJ/mol 2) 100,5 kJ/mol 3) 10,05 kJ/mol 4) 10,05 kJ/mol 5) 3,77 kJ/mol
glukoza --6 --fosfat iznosi 3. Ako 4. Konstanta ravnotee reakcije: glukoza --1 --fosfat je poetna koncentracija glukoza-1-fosfata 0,02 mol/dm3 kolika je ravnotena koncentracija glukoza-6-fosfata(mol/dm3) ? 1) 0,015 2) 0,005 3) 0,01 4) 0,002 5) 0,0025
5. Izraunati koliinsku koncentraciju sulfatnih jona (mol/dm3) u rastvoru bakar (II)-sulfata masene koncentracije 1,6 g/dm3 ako je stepen disocijacije rastvora 0,62. Ar (Cu) = 64, Ar (S) = 32 1) 0,01 2) 0,62 3) 6,2 x 10-3 4) 1,24 x 10-2 5) 0,992 6. Koliko grama taloga nastaje reakcijom 100 cm3 rastvora natrijum-sulfata, koncentracije 0,5 mol/dm3, sa odgovarajuom koliinom barijum-nitrata? Ar(Ba) = 137, Ar(Na) = 23, Ar(S) = 32, Ar(N) = 14, Ar(O) = 16 1) 23,3 2) 17,5 3) 11,65 4) 8,5 5) 2,33 7. U kom nizu se nalaze samo jake kiseline u vodenom rastvoru? 1) HCl, HCN, HBr, HNO3 2) H2S, HNO3, HClO3, HI
- 177 -
Informator 2010
3) HBr, HNO3, HClO3, HCl 4) HCl, H2SO4, H2S, H2CO3 5) HNO3, CH3COOH, HClO3, HBr 8. Izraunajte konstantu disocijacije Kb konjugovane baze mravlje kiseline, ako je konstanta disocijacije mravlje kiseline Kk = 1,5810-4. 1) 1,58 104 2) 6,33 1011 3) 1,58 108 4) 1014 5) 7,8 9. U kom od navedenih sluajeva e se meanjem jednakih zapremina vodenih rastvora navedenih supstanci (iste koncentracije) dobiti jedinjenje iji vodeni rastvor reaguje bazno? 1) NaOH + H2CO3 2) KOH + H3PO4 3) NH3 + HNO3 4) KOH + HCl 5) NaOH + H2SO4 10. Pufer nastaje ako se rastvor koji sadri 0,1 mol NaOH pomea sa rastvorom koji sadri: 1) 0,1 mol NH3 2) 0,1 mol CH3COOH 3) 0,2 mol CH3COOH 4) 0,2 mol NH3 5) 0,05 mol H2CO3 11. Koja od nie navedenih supstanci ne moe obrazovati koloidnodisperzni sistem sa vodom kao disperznim sredstvom? 1) skrob 2) AgCl 3) celuloza 4) glukoza 5) CuS 12. U kom molskom odnosu reaguju Cu i O2 u reakciji: Cu + O2 + H2SO4 CuSO4 + H2O ? 1) 1:2 2) 2:1 3) 1:1 4) 4:1 5) 2:3 13. Koje od navedenih tvrenja koja se odnose na galvanski element nije tano? 1) Katoda je pozitivno naelektrisana. 2) Hemijska energija se pretvara u elektrinu energiju. 3) Na katodi se vri oksidacija.
- 178 -
Informator 2010
4) Sekundarni galvanski elementi se mogu regenerisati. 5) Na anodi se vri oksidacija. 14. U kom od ovih nizova su jedinjenja poreana po opadajuoj kiselosti ? 1) H2O > H2S > H2Se 2) H2O > H2Se > H2S 3) H2Se > H2S > H2O 4) H2Se > H2O > H2S 5) H2S > H2O > H2Se 15. Koji od navedenih elemenata ulazi u sastav vitamina B12? 1) Cu 2) Fe 3) Co 4) Mg 5) Ca 16. Koliko ima ketona koji su izomeri ciklopentanola? 1) 2 2) 3 3) 4 4) 5 5) 6 17. Koje od navednih jedinjenja pripada istom homologom nizu kao i jedinjenje molekulske formule C6H10? 1) ciklopenten 2) 2-metil pentan 3) cikloheksan 4) 2-metil-2-penten 5) 1,4-heksadien 18. Koliko grama eliminacionog proizvoda nastaje u reakciji 1-hlorbutana sa koncentrovanim rastvorom NaOH, na povienoj temperaturi, pri emu se dobija 0,25 mol natrijum-hlorida? 1) 56 2) 7 3) 28 4) 14 5) 5,6 19. Koji od navedenih alkohola oksidacijom daje aldehid? 1) ciklopentanol 2) cikloheksanol 3) benzil-alkohol 4) 2-heksanol 5) 2-metil-2-propanol
- 179 -
Informator 2010
20. Koje od navedenih jedinjenja ne reaguje sa Tolensovim reagensom? 1) pentanal 2) propanal 3) propanon 4) formaldehid 5) 2-metilbutanal 21. Benzoeva kiselina moe se dobiti oksidacijom: 1) benzena 2) toluena 3) fenola 4) krezola 5) ksilena 22. Koje od navedenih jedinjenja u reakciji sa amonijakom daje propanamid? 1) propil-hlorid 2) propanoil-hlorid 3) natrijum-propanoat 4) propilamin 5) 1-propen 23. Koje od navedenih jedinjenja sadri amidnu grupu? 1) amonijum-acetat 2) anilin 3) alanin 4) urea 5) pirol 24. Koliko grama N-nitrozodimetil-amina nastaje reakcijom 45 mg odgovarajueg amina i nitritne kiseline ? 1) 7,400 2) 0,7400 3) 0,0740 4) 0,0074 5) 74,00 25. U kom nizu se nalazi amino kiselina sa aromatinim bonim ostatkom? 1) Ala, Ile, Gly, Val 2) Val, Ile, Leu, Asn 3) Asn, Gln, Gly, Val 4) Gln, Asn, Leu, Ile 5) Gln, Phe, Val, Ala
- 180 -
Informator 2010
26. Oligopeptid koji daje pozitivnu ksantoproteinsku reakciju, u svom sastavu ima: 1) treonin 2) arginin 3) fenilalanin 4) prolin 5) cistein 27. Koje je od navedenih tvrenja tano? 1) pirol je jaa baza od piridina 2) pirol nije aromatino jedinjenje 3) u reakciji sa kiselinama pirol gradi so 4) pirol ulazi u sastav porfirina 5) pirol ne podlee reakcijama elektrofilne aromatimne supstitucije 28. Fruktoza-1,6-difosfat nastaje: 1) oksidacijom 2) redukcijom 3) esterifikacijom 4) hidrolizom 5) saponifikacijom 29. Koje od navedenih tvrenja se ne odnosi na laktozu? 1) Pripada grupi redukujuih eera. 2) Nastaje reakcijom -D-galaktopiranoze i -D-glukopiranoze. 3) Predstavlja heterodisaharid. 4) Naziva se jo i mleni eer. 5) Monosaharidne jedinice su povezane (1 4) glikozidnom vezom. 30. Hidrolizom masti u kiseloj sredini nastaju: 1) etandiol i karboksilne kiseline 2) glicerol i -aminokarboksilne kiseline 3) glikol i nezasiene karboksilne kiseline 4) glikol i smea nezasienih i zasienih masnih kiselina 5) glicerol i karboksilne kiseline
- 181 -
Informator 2010
Test L 1. U kom od navedenih nizova su elementi poreani po opadajuim vrednostima energije jonizacije? 1) Li, B, N, O, Ne 2) Ne, O, N, B, Li 3) O, Ne, Li, N, B 4) Na, B, N, Ne, O 5) N, B, Na, Ne, O 2. U kom od navedenih jedinjenja postoji samo jonska veza? 2) CaCl2 3) CaSO4 4) NH4NO3 5) CH4 1) H2O 3. Pri sagorevanju 1g glukoze oslobodi se 15,49 kJ toplote. Koliko se toplote oslobodi pri sagorevanju 2 mola glukoze? (Mr(glukoze)=180) 1) 6576,4 kJ 2) 2788,2 kJ 3) 557,6 kJ 4) 5576,4 kJ 5) 278,8 kJ 4. Ravnotea u sistemu H2 (g) + I2 (g) ' 2HI(g) uspostavlja se pri sledeim koncentracijama: [H2]=0,025 mol/dm3, [I2]=0,005 mol/dm3, [HI]=0,09 mol/dm3. Odrediti poetne koncentracije joda i vodonika. 1) [H2]0 = 0,7 mol/dm3, [I2]0 = 0,5 mol/dm3 2) [H2]0 = 0,04 mol/dm3, [I2]0 = 0,05 mol/dm3 3) [H2]0 = 0,07 mol/dm3, [I2]0 = 0,05 mol/dm3 4) [H2]0 = 0,07 mol/dm3, [I2]0 = 0,5 mol/dm3 5) [H2]0 = 0,025 mol/dm3, [I2]0 = 0,005 mol/dm3 5. Koliko je potrebno grama vrstog natrijum-hidroksida za pripremanje 200 g rastvora u kome je maseni udeo natrijum-hidroksida 0,025? 1) 2,5 2) 5 3) 25 4) 50 5) 0,5 6. Koja od navedenih jonskih reakcija nije mogua? 1) Ag+(aq) + Cl- (aq) 2) Ba2+(aq) + SO42-(aq) 3) 2H3O+(aq) + CO32-(aq)
- 182 -
Informator 2010
4) Na+(aq) + Cl- (aq) 5) H3O+(aq) + OH- (aq) 7. Na osnovu pKb vrednosti navedenih konjugovanih baza odrediti koja je od odgovarajuih kiselina najslabija? pKb(HCOO-) = 10,2 pKb(NH3) = 4,8 pKb(CO3 2-) = 3,7 pKb(CH3COO-) = 9,2 pKb(H2PO4-) = 11,9 1) HCOOH 2) NH4+ 3) HCO34) CH3COOH 5) H3PO4
8. Izraunajte pOH rastvora koji u 250 cm3 sadri 10 mg natrijum-hidroksida. Disocijacija je potpuna (Ar(Na)=23). 1) 10 2) 3 3) 12 4) 11 5) 4 9. Koja od navedenih soli u vodenom rastvoru reaguje kiselo ? 4) ZnSO4 5) MgCl2 1) KCN 2) NaNO3 3) Na2SO4 10. U rastvoru amonijanog pufera molski odnos baze i soli jednak je 1. Koncentracija OH- jona je jednaka: 1) koliinskoj koncentraciji baze u rastvoru 2) koliinskoj koncentraciji soli u rastvoru 3) konstanti disocijacije slabe baze 4) stepenu disocijacije slabe baze 5) odnosu koliinskih koncentracija baze i soli u rastvoru 11. Odrediti taku mrnjenja rastvora koji u 900 g vode sadri 27 g uree. (Kk= 1,86; Mr(urea) = 60) 1) 0,930C 2) -9,30C 3) -0,930C 4) -0,0840C 5) 9,30C 12. U reakciji izmeu rastvora kalijum-permanganata i oksalne kiseline, u prisustvu sumporne kiseline, izdvaja se 44,8 cm3 gasa pod normalnim uslovima. Koliko je mmol redukcionog sredstva uestvovalo u reakciji? 1) 0,1 2) 0,2 3) 2 4) 1 5) 10 13. Pri elektrolizi zasienog vodenog rastvora natrijum-hlorida na anodi se izdvaja: 2) H2 3) Cl2O 4) O2 5) H2O2 1) Cl2
- 183 -
Informator 2010
14. Koji od navedenih hidrida ima najizraeniji bazni karakter: 4) H2O 5) NH3 1) HCl 2) PH3 3) H2S 15. Soli HClO2 zovu se: 1) hlorati 2) hloriti 3) perhlorati 4) hloridi 5) hipohloriti 16. Koji od navedenih parova jedinjenja predstavlja izomere? 1) CH3CH2CH=CH2 i butan 2) CH3CH2CH=CH2 i ciklobutan 3) CH3CH2CH=CH2 i 2-metilpropan 4) CH3CH2CH=CH2 i penten 5) CH3CH2CH=CH2 i ciklobuten 17. Potpunom hidrogenizacijom 9,6 g nekog alkina utroeno je 4,48 dm3 vodonika (normalni uslovi). Koliko ugljenikovih atoma ima taj alkin? 1) 5 2) 6 3) 7 4) 8 5) 9 18. Jedan od proizvoda koji moe nastati reakcijom hlora sa etinom je: 1) 1,1-dihloreten 2) hloretan 3) 1,2-dihloretan 4) 1,2-dihloreten 5) vinil-hlorid 19. Koliko grama fenola nastaje kada se u vodeni rastvor natrijum-fenoksida uvede 224 cm3 hlorovodonika (normalni uslovi)? 1) 0,235 2) 4,7 3) 0,47 4) 9,4 5) 0,94 20. Koje od navedenih jedinjenja oksidacijom daje metilizopropil-keton? 1) 3-metl-2-butanol 2) 2-metil-1-butanol 3) 3-metil-2-pentanol 4) 3-metil-1-pentanol 5) 2-metil-2-butanol
- 184 -
Informator 2010
21. Aspirin je derivat: 1) hlorsiretne kiseline 2) propan-dikiseline 3) 2-hidroksipropanske kiseline 4) o-hidroksibenzoeve kiseline 5) pentanske kiseline 22. Koliko e molova etanoil-hlorida nastati reakcijom 0,5 mola fosfor(III)hlorida sa odgovarajuom kiselinom? 1) 3 2) 1,5 3) 0,5 4) 2 5) 1 23. Karbamid nastaje u reakciji: 1) COCl2 i 2NH3 2) H2CO3 i NH3 3) CO i NH4Cl 4) Cl2 i (NH4)2CO3 5) NH4Cl i CO2 24. Kvaternerni amonijum-jon nalazi se u strukturi: 1) etanolamina 2) holina 3) histamina 4) histidina 5) anilina 25. Zaokruiti niz u kome su samo aminokiseline sa aromatinim bonim ostatkom: 1) Phe, Tyr, Trp 2) Phe, Met, Ala 3) His, Tyr, Val 4) Arg, Tyr, Phe 5) His, Cys, Phe 26. Koliko ima tripeptida sastavljenih od alanina, valina i cisteina pri emu se na C-kraju nalazi cistein? 1) 3 2) 4 3) 2 4) 9 5) 6
- 185 -
Informator 2010
27. U derivate pirimidina spada: 1) barbiturna kiselina 2) hinolin 3) indol 4) piperidin 5) piridoksal 28. Furanozni oblik D-fruktoze nastaje intramolekulskom reakcijom: 1) alkoholne grupe na C4 sa karbonilnom grupom 2) alkoholne grupe na C5 sa alkoholnom grupom na C1 3) alkoholne grupe na C5 sa karbonilnom grupom 4) alkoholne grupe na C6 sa karbonilnom grupom 5) alkoholne grupe na C3 sa alkoholnom grupom na C1 29. Koje tvrenje nije tano? 1) amiloza sa jodom gradi inkluziono jedinjenje plave boje 2) invertni eer skree ravan polarizovane svetlosti ulevo 3) celuloza je homopolisaharid 4) skrob je ivotinjski rezervni polisaharid 5) dekstrini nastaju deliminom hidrolizom skroba 30. Izraunajte broj grama broma koji su potrebni za reakciju adicije na 0,2 mola linolne kiseline (Ar(Br)=80). 1) 128 2) 80 3) 64 4) 16 5) 24 Test M 1. Broj nesparenih elektrona u atomu elementa ija je elektronska konfiguracija 1s2 2s2 2p6 3s2 3p3 je: 1) 5 2) 3 3) 1 4) 6 5) 2 2. U kom od navedenih jedinjenja postoji samo polarna kovalentna veza? 1) H2O 2) CaF2 3) MgSO4 4) NH4Br 5) S8
- 186 -
Informator 2010
3. Standardna entalpija stvaranja aluminijum-oksida iznosi -1670,0 kJ/mol. Koliko se toplote oslobaa pri oksidaciji 10,8 g elementarnog aluminijuma do aluminijum-oksida? (Ar(Al) = 27) 1) -334 kJ 2) 334 kJ 3) -16,7 kJ 4) 33,4 kJ 5) -167 kJ 4. U reakciji H2 (g) + I2 (g) ' 2 HI (g) pod odreenim uslovima uspostavlja se ravnotea pri koncentraciji H2 od 0,12 mol/dm3, I2 od 5,28 mol/dm3 i HI od 5,64 mol/dm3. Brojna vrednost konstante ravotee ove reakcije iznosi: 1) 50,2 2) 8,9 3) 1,04 4) 5,89 5) 17,8 5. Kolika je koncentracija rastvora natrijum-hidroksida (mol/dm3) koji je dobijen meanjem 200 cm3 rastvora ove baze koncentracije 40 g/dm3 i 800 cm3 vode? (Ar(Na) = 23) 1) 1 2) 2 3) 2,5 4) 0,1 5) 0,2 6. Kolika je koncentracija Cl- jona izraena u mmol/dm3 u rastvoru koji u 500 cm3 sadri 1,17 g natrijum-hlorida? (disocijacija je potpuna, Ar(Na) = 23, Ar(Cl) = 35,5) 1) 2 2) 4 3) 40 4) 20 5) 0,4 7. Ako je pKb konjugovane baze fosfatne kiseline 11,9 kolika je pKa navedene kiseline? 1) -2,1 2) 14,0 3) 2,1 4) -4,9 5) -11,9 8. Najkiseliji rastvor je onaj ija je pOH vrednost: 1) 12 2) 2 3) 13 4) 10 5) 1 9. Koji od navedenih vodenih rastvora soli reaguje bazno usled hidrolize? 1) AlCl3 2) Na2SO4 3) NH4Cl 4) FeCl3 5) NaCN
- 187 -
Informator 2010
10. Koja od navedenih ekvimolarnih smea rastvora ima puferske osobine? 1) Na3PO4 i NaOH 2) NH4Cl i NaCl 3) H2SO4 i KOH 4) NH3 i NH4NO3 5) NaCN i KCl 11. Napravljeni su rastvori, odreene organske supstance, istih molalnih koncentracija, u acetonu, hloroformu i benzenu. Ako su ebulioskopske konstante (K kg/mol): acetona 1,71; hloroforma 3,63 i benzena 2,53 poreati rastvore po rastuoj vrednosti povienja temperature kljuanja: 1) rastvor u benzenu, rastvor u acetonu, rastvor u hloroformu 2) rastvor u acetonu, rastvor u benzenu, rastvor u hloroformu 3) rastvor u hloroformu, rastvor u acetonu, rastvor u benzenu 4) rastvor u acetonu, rastvor u hloroformu, rastvor u benzenu 5) rastvor u benzenu, rastvor u hloroformu, rastvor u acetonu 12. Koliko milimola kalijum-jodida je potrebno za redukciju 2 milimola kalijum - hlorata do hlorida u kiseloj sredini (H2SO4)? 1) 3,33 2) 12 3) 9 4) 2,5 5) 90 13. Pri elektrolizi vodenog rastvora cink-jodida na anodi se izdvaja: 1) H2 2) O2 3) I2O 4) I2 5) I2O5 14. U kom se nizu nalaze samo oni oksidi koji reaguju sa HNO3, a ne reaguju sa KOH? 1) CO2, SO2, NO, P4O10 2) As4O6, Na2O, ZnO, N2O 3) BeO, PbO, ZnO, SO3 4) MgO, CuO, FeO, Na2O 5) As4O6, CO2, SO3, P4O6 15. Koji od navedenih gasova je toksian zbog vezivanja za hemoglobin, pri emu se gradi stabilan kompleks koji onemoguava prenoenje kiseonika? 2) CO 3) NO2 4) Cl2O5 5) N2 1) SO2 16. Koliko ima alifatinih alkohola - strukturnih izomera butanala? 1) 3 2) 4 3) 5 4) 6 5) 7
- 188 -
Informator 2010
17. Za hidrogenizaciju 12 g propina utroeno je 6,72 dm3 vodonika (svedeno na normalne uslove). Tom reakcijom dobijeno je: 1) 0,2 mol propana 2) 0,3 mol propana 3) 0,2 mol propena 4) 0,3 mol propena 5) 13,2 g propana 18. Koje je od sledeih tvrdjenja, koja se odnose na etil-hlorid tano? 1) ne podlee hidrolizi 2) ne reaguje sa amonijakom 3) ne podlee reakciji sa alkoksidima 4) podlee hidrolizi 5) lako se rastvara u vodi 19. Koliko milimola gasa se izdvoji u reakciji n-propanola sa 4,6 mg metalnog natrijuma? (Ar(Na) = 23) 1) 0,05 2) 10 3) 0,2 4) 1 5) 0,1 20. 1,1-Dimetoksipropanacetal nastaje u reakciji: 1) propanala i metanola u molskom odnosu 1:2 2) metanala i propanola u molskom odnosu 1:1 3) metanala i propanola u molskom odnosu 1:2 4) propanala i metanola u molskom odnosu 1:1 5) metanala i propanola u molskom odnosu 2:1 21. Koja je od navedenih kiselina dikarboksilna? 1) limunska 2) linolna 3) salicilna 4) mlena 5) jabuna 22. Koliko grama etanamida nastaje potpunom amonolizom 0,05 mola odgovarajueg acil-halogenida? 1) 2,95 2) 30 3) 5,9 4) 6 5) 29,5
- 189 -
Informator 2010
23. Koju vrstu derivata ugljene kiseline predstavlja urea? 1) estar 2) halogenid 3) dihalogenid 4) diamid 5) monoamid 24. Molekulska formula jedinjenja koje nastaje reakcijom nitritne kiseline sa dietilaminom je: 1) C4H10N2O 2) C4H11NO 3) C4H10N 4) C4H8O 5) C2H5N 25. Aminokiselina sa baznim bonim nizom je: 1) Triptofan 2) Alanin 3) Metionin 4) Leucin 5) Lizin 26. Koji od navedenih peptida sa jonima Hg2+ gradi merkaptide? 1) serilglicilarginin 2) glicilcisteiniltriptofan 3) glicilfenilalanilalanin 4) alanilvalilalanin 5) tirozilglicillizin 27. Koje od navedenih jedinjenja sadri purinsko jezgro? 1) Mokrana kiselina 2) Hinolin 3) Indol 4) Triptofan 5) Histidin
- 190 -
Informator 2010
28. Koje od navedenih jedinjenja ne pokazuje redukujue osobine: 1) D-fruktofuranoza 2) D-glukuronska kiselina 3) Fruktoza-1,6-difosfat 4) Glukoza-6-fosfat 5) Metil--D-glukopiranozid 29. Kiselom hidrolizom maltoze nastaju: 1) dva molekula D-glukopiranoze 2) dva molekula D-manopiranoze 3) dva molekula D-galaktopiranoze 4) D-galaktopiranoza i D-glukopiranoza 5) D-fruktofuranoza i D-glukopiranoza 30. Koliko grama glicerola se dobija saponifikacijom 17,9 g monostearilglicerola, ako je prinos reakcije 85 %? (Mr (estra) =358) 1) 9,2 2) 4,6 3) 3,91 4) 2,30 5) 7,04 Test N 1. Broj valentnih elektrona u atomu elementa ija je elektronska konfiguracija 1s2 2s2 2p6 3s2 3p3 je: 1) 5 2) 3 3) 1 4) 6 5) 2 2. U kom od navedenih jedinjenja postoji samo jonska veza? 1) H2O 2) CaF2 3) MgSO4 4) NH4Br 5) S8 3. Standardna entalpija stvaranja aluminijum-oksida iznosi -1670,0 kJ/mol. Koliko se toplote oslobaa pri oksidaciji 10,8 g elementarnog aluminijuma do Al2O3 ? (Ar(Al) = 27) 1) 3,34 kJ 2) 334 kJ 3) 16,7 kJ 4) 33,4 kJ 5) 167 kJ 4. U reakciji H2 (g) + I2 (g) ' 2 HI (g) pod odreenim uslovima uspostavlja se ravnotea pri koncentraciji H2 od 0,12 mol/dm3, I2 od 5,28 mol/dm3 i HI od 5,64 mol/dm3. Brojna vrednost konstante ravotee ove reakcije iznosi: 1) 50,2 2) 8,9 3) 1,04 4) 5,89 5) 17,8
- 191 -
Informator 2010
5. Kolika je koncentracija rastvora natrijum-hidroksida (mol/dm3) koji je dobijen meanjem 200 cm3 rastvora ove baze koncentracije 40 g/dm3 i 800 cm3 vode? (Ar(Na) = 23) 1) 1 2) 2 3) 2,5 4) 0,1 5) 0,2 6. Kolika je koncentracija Cl- jona izraena u mmol/dm3 u rastvoru koji u 500 cm3 sadri 1,17 g natrijum-hlorida? (disocijacija je potpuna, Ar(Na) = 23, Ar (Cl) = 35,5) 1) 2 2) 4 3) 40 4) 20 5) 0,4 7. Ako je pKb konjugovane baze fosfatne kiseline 11,9 kolika je pKa navedene kiseline? 1) -2,1 2) 14,0 3) 2,1 4) -4,9 5) -11,9 8. Najkiseliji rastvor je onaj ija je pH vrednost: 1) 12 2) 2 3) 13 4) 10 5) 1 9. Koji od navedenih vodenih rastvora soli reaguje bazno usled hidrolize? 1) AlCl3 2) Na2SO4 3) NH4Cl 4) FeCl3 5) NaCN 10. Koja od navedenih ekvimolarnih smea rastvora ima puferske osobine? 1) Na3PO4 i NaOH 2) NH4Cl i NaCl 3) H2SO4 i KOH 4) NH3 i NH4NO3 5) NaCN i KCl 11. Napravljeni su rastvori, odreene organske supstance, istih molalnih koncentracija u acetonu, hloroformu i benzenu. Ako su ebulioskopske konstante (K kg/mol): acetona 1,71; hloroforma 3,63 i benzena 2,53 poreati rastvore po rastuoj vrednosti povienja temperature kljuanja: 1) rastvor u benzenu, rastvor u acetonu, rastvor u hloroformu 2) rastvor u acetonu, rastvor u benzenu, rastvor u hloroformu 3) rastvor u hloroformu, rastvor u acetonu, rastvor u benzenu
- 192 -
Informator 2010
4) rastvor u acetonu, rastvor u hloroformu, rastvor u benzenu 5) rastvor u benzenu, rastvor u hloroformu, rastvor u acetonu 12. Koliko milimola kalijum-jodida je potrebno za redukciju 2 milimola kalijum hlorata do hlorida u kiseloj sredini (H2SO4)? 1) 3,33 2) 12 3) 9 4) 2,5 5) 90 13. Pri elektrolizi vodenog rastvora cink-jodida na anodi se izdvaja: 1) H2 2) O2 3) I2O 4) I2 5) I2O5 14. U kom se nizu nalaze samo bazni oksidi ? 2) As4O6, Na2O, ZnO, N2O 1) CO2, SO2, NO, P4O10 4) MgO, CuO, FeO, Na2O 3) BeO, PbO, ZnO, SO3 5) As4O6, CO2, SO3, P4O6 15. Koji od navedenih gasova je toksian zbog vezivanja za hemoglobin, pri emu se gradi stabilan kompleks koji onemoguava prenoenje kiseonika? 1) SO2 2) CO 3) NO2 4) Cl2O5 5) N2 16. Koliko ima izomernih alkohola molekulske formule C3H8O? 1) 3 2) 4 3) 5 4) 6 5) 2 17. Za hidrogenizaciju 12 g propina utroeno je 6,72 dm3 vodonika (svedeno na normalne uslove). Tom reakcijom dobijeno je: 1) 0,2 mol propana 2) 0,3 mol propana 3) 0,2 mol propena 4) 0,3 mol propena 5) 13,2 g propana 18. Koje je od sledeih tvrdjenja, koja se odnose na etil-hlorid tano? 1) ne podlee hidrolizi 2) ne reaguje sa amonijakom 3) ne podlee reakciji sa alkoksidima 4) podlee hidrolizi 5) lako se rastvara u vodi 19. Koliko milimola gasa se izdvoji u reakciji n-propanola sa 4,6 mg metalnog natrijuma? (Ar(Na) = 23) 1) 0,05 2) 10 3) 0,2 4) 1 5) 0,1
- 193 -
Informator 2010
20. 1,1-Dimetoksipropanacetal nastaje u reakciji: 1) propanala i metanola u molskom odnosu 1:2 2) metanala i propanola u molskom odnosu 1:1 3) metanala i propanola u molskom odnosu 1:2 4) propanala i metanola u molskom odnosu 1:1 5) metanala i propanola u molskom odnosu 2:1 21. Koja je od navedenih kiselina dikarboksilna? 1) limunska 2) linolna 3) salicilna 4) mlena 5) oksalna 22. Koliko grama etanamida nastaje potpunom amonolizom 0,05 mola odgovarajueg acil-halogenida? 1) 2,95 2) 30 3) 5,9 4) 6 5) 29,5 23. Koju vrstu derivata ugljene kiseline predstavlja urea? 1) estar 2) halogenid 3) dihalogenid 4) diamid 5) monoamid 24. Molekulska formula jedinjenja koje nastaje reakcijom nitritne kiseline sa dietilaminom je: 1) C4H10N2O 2) C4H11NO 3) C4H10N 4) C4H8O 5) C2H5N 25. Aminokiselina sa baznim bonim nizom je: 1) Triptofan 2) Alanin 3) Metionin 4) Leucin 5) Lizin 26. Peptid koji sa jonima Hg2+ gradi merkaptide u svom sastavu ima? 1) cistein 2) glicin 3) alanin 4) lvalin 5) tirozin
- 194 -
Informator 2010
27. Koje od navedenih jedinjenja sadri purinsko jezgro? 1) Adenin 2) Hinolin 3) Indol 4) Triptofan 5) Histidin 28. Koje od navedenih jedinjenja ne pokazuje redukujue osobine: 1) Glukoza 2) Manoza 3) Saharoza 4) Galaktoza 5) Maltoza 29. Kiselom hidrolizom maltoze nastaju: 1) dva molekula D-glukopiranoze 2) dva molekula D-manopiranoze 3) dva molekula D-galaktopiranoze 4) D-galaktopiranoza i D-glukopiranoza 5) D-fruktofuranoza i D-glukopiranoza 30. Koja od navedenih masnih kiselina ima jednu dvostruku vezu ? 1) Palmitinska 2) Stearinska 3) Oleinska 4) Linolna 5) Arahidonska
- 195 -
Informator 2010
Test O 1. Koliko elektrona ima jon Ca2+, ako je Z (Ca) = 20. 1) 27 2) 18 3) 20 4) 30 5) 40 2. Koje od navedenih jedinjenja ima samo jonski tip veze? 2) NaNO3 3) NH4Cl 4) H2SO4 1) CH4 5) KI
3. Pri reakciji nastajanja tene vode iz elemenata oslobaa se 71,45 kJ toplote svedeno na standardne uslove. Koliko je dm3 kiseonika (normalni uslovi) uestvovalo u reakciji ako se zna da je vrednost standardne entalpije stvaranja tene vode fH = - 285,8 kJ/mol ? 1) 11,2 2) 2,8 3) 4 4) 5,6 5) 8 4. U ravnotenoj reakciji CO(g) + H2O(g) ' CO2 (g) + H2 (g) poetne koncentracije CO i H2O su jednake i iznose 0,3 mol/dm3. Kolika je brojna vrednost konstante ravnotee ove reakcije ako su ravnotene koncentracije CO2 i H2 jednake i iznose 0,1 mol/dm3 ? 1) 4 2) 0,11 3) 9 4) 0,25 5) 3 5. Koliko je cm3 koncentrovane azotne kiseline (w = 0,63; = 1,4 g/cm3) potrebno za pravljenje 250 cm3 rastvora koncentracije 0,15 mol/dm3? (Ar(N)=14) 1) 2,68 2) 5,36 3) 8,04 4) 4,02 5) 1,34 6. Kolika je koncentracija magnezijumovih jona (mmol/dm3) u rastvoru magnezijum-hlorida koncentracije 0,005 mol/dm3, ako je stepen disocijacije 92%? 1) 0,046 2) 4,6 3) 0,0092 4) 9,2 5) 0,46
- 196 -
Informator 2010
7. Na osnovu datih vrednosti za Ka, odrediti koja kiselina je najjaa u vodenom rastvoru? Ka(HClO) = 5 x 105 Ka(CH3COOH) = 1,8 x 105 Ka(HCN) = 7,9 x 109 Ka(HNO2) = 4 x 104 Ka(HF) = 6,6 x 104 1) HCN 2) HClO 3) CH3COOH 4) HNO2 5) HF 8. Koliko je potrebno miligrama natrijum-hidroksida za neutralizaciju 20 cm3 rastvora azotne kiseline u kome je pH = 3? (Ar(Na) = 23) 1) 2 2) 8 3) 20 4) 40 5) 0,8 9. Koji od navedenih vodenih rastvora soli reaguje bazno? 1) CH3COONH4 2) AlCl3 3) NH4Cl 4) KCl 5) NaHCO3 10. Bikarbonatni pufer se priprema tako to se u vodeni rastvor NaHCO3 uvodi CO2. Koja komponenta puferske smee reaguje sa H+ jonima pri dodatku kiseline? 1) CO2 2) H2CO3 3) NaHCO3 4) Na2CO3 5) H2O 11. Koje se od navedenih tvrenja odnosi na prave rastvore? 1) pokazuju Faradej-Tindalov efekat 2) estice disperzne faze ne prolaze kroz membrane sa finim porama 3) estice disperzne faze se taloe pri stajanju rastvora 4) estice disperzne faze se taloe dodatkom disperznog sredstva 5) veliina estica disperzne faze je manja od 1nm
- 197 -
Informator 2010
12. U reakciji bakra sa razblaenom azotnom kiselinom nastaje bakar(II)-nitrat, azot(II)-oksid i voda. Koliko e se cm3 azot(II)-oksida (normalni uslovi) osloboditi u reakciji 76,8 mg bakra sa razblaenom azotnom kiselinom? (Ar(Cu) = 64) 1) 8,96 2) 22,4 3) 17,92 4) 35,84 5) 896 13. Pri elektrolizi zasienog vodenog rastvora KCl na anodi se izdvaja : 3) O2 4) Cl2 5) Cl2O 1) HCl 2) H2 14. Koliko miligrama odgovarajueg oksida je potrebno da se u reakciji sa vodom dobije 1 mmol azotne kiseline? (Ar(N)=14) 1) 27 2) 2,7 3) 54 4) 5,4 5) 10,8 15. Koji od navedenih gasova reaguje sa vodenim rastvorom kalijumhidroksida? 2) NO 3) SO2 4) N2O 5) CO 1) NH3 16. Koliko ima strukturnih izomera sa molekulskom formulom C3H8O? 1) 6 2) 5 3) 4 4) 3 5) 2 17. Koje je sistematsko ime jedinjenja molekulske formule C4H6 u kome su svi ugljenikovi atomi sp2 hibridizovani? 1) 1,2-butadien 2) 1,3-butadien 3) 2-butin 5) ciklobuten 4) 1-metilciklopropen 18. Koliko je molova fenola potrebno da bi u reakciji sa natrijumom nastalo 224 cm3 vodonika (normalni uslovi)? 1) 0,02 2) 0,01 3) 0,2 4) 0,1 5) 0,025 19. Jedinjenje koje ne redukuje Fehling-ov rastvor, a izomerno je sa 3-metilbutanalom je: 1) 2,3-dimetilbutanal 2) 3-metil-2-pentanol 3) 3-metil-2-butanol 4) butanon 5) 3-pentanon
- 198 -
Informator 2010
20. Koliko je milimolova natrijum-hidroksida potrebno za potpunu neutralizaciju 0,5 mmol ftalne kiseline? 1) 0,5 2) 5 3) 10 4) 1,5 5) 1 21. Koliko e molova propanoil-hlorida nastati reakcijom 0,1 mol fosfortrihlorida sa odgovarajuim jedinjenjem? 1) 0,5 2) 0,3 3) 0,2 4) 0,4 5) 0,6 22. Fozgen je: 1) diamid ugljene kiseline 2) amid ftalne kiseline 3) tercijarni amin 4) hlorid mravlje kiseline 5) dihlorid ugljene kiseline 23. Koje od navedenih tvrenja nije tano?
1) tioli u reakciji sa bazama grade merkaptide 2) alkoholi su jae kiseline od tiola 3) soli tiola lako hidrolizuju 4) dejstvom blagih oksidacionih sredstava tioli se oksiduju u disulfide 5) dejstvom jakih oksidacionih sredstava tioli se oksiduju u sulfonske kiseline
24. Koje od navedenih jedinjenja sa kiselinama gradi soli? 1) nitrometan 2) acetonitril 3) trietil-amin 4) dioksan 5) furan 25. Koja od navedenih aminokiselina moe da gradi diestar? 1) asparaginska kiselina 2) izoleucin 3) triptofan 4) glicin 5) histidin
- 199 -
Informator 2010
26. U molekulu jednog od navedenih dipeptida za ugljenikov atom koji je susedan slobodnoj karboksilnoj grupi vezana je izobutil-grupa. Koji je to dipeptid? 1) valilleucin 2) leucilvalin 3) valilizoleucin 4) izoleucilvalin 5) alanilvalin 27. Katalitikom redukcijom pirola dobija se: 1) anilin 2) piran 3) pirolidin 4) piperdin 5) pirimidin
28. Sa Fehling-ovim (Felingovim) reagensom moe da reaguje: 1) glukoza-1,6-difosfat 2) glukonska kiselina 3) glukuronska kiselina 4) -metil-D-glukozid 5) glukoza-1-fosfat 29. Koje od navedenih tvrenja nije tano? 1) Skrob je heteropolisaharid 2) Glikogen je polisaharid ivotinjskog porekla 3) Celuloza je homopolisaharid 4) Dekstrini nastaju deliminom hidrolizom skroba 5) Amiloza ima spiralnu strukturu 30. Koje od navedenih kiselina ulaze u sastav triglicerida, ako se za potpuno katalitiko hidrogenovanje 0,25 mol tog glicerida troi 4,5x1023 molekula vodonika? 1) palmitinska, arahidonska, palmitoleinska 2) linolenska, oleinska, palmitinska 3) linolna, oleinska, palmitoleinska 4) palmitinska, stearinska, arahidonska 5) linolna, stearinska, palmitoleinska
- 200 -
Informator 2010
Test P 1. Koliko elektrona sadri elektronski omota jednovalentno negativnog 3717Cl ? 1) 7 2) 20 3) 16 4) 18 5) 17 2. U kom je od navedenih jedinjenja zastupljena samo kovalentna veza ? 1) NH4NO3 2) NaHCO3 3) NaOH 4) HNO3 5) NaH 3. Kolika je vrednost standardne entalpije reakcije CO(g) + O2 (g) CO2 (g) izraena u kJ/mol ako su vrednosti standardnih entalpija stvaranja CO i CO2 : fH (CO) = - 110,9 kJ/mol i fH (CO2) = - 393,5 kJ/mol ? 1) 504,4 2) - 282,6 3) - 252,2 4) 286,6 5) - 504,4 4. Pri sintezi amonijaka iz elemenata pod odreenim uslovima u ravnotei se nalazi 0,1 mol/dm3 N2, 0,2 mol/dm3 H2 i 0,8 mol/dm3 NH3. Poetne koncentracije N2 i H2 su bile: 1) [N2]0 = 0,5 mol/dm3 i [H2]0 = 1,4 mol/dm3 2) [N2]0 = 0,9 mol/dm3 i [H2]0 = 1 mol/dm3 3) [N2]0 = 0,5 mol/dm3 i [H2]0 = 0,6 mol/dm3 4) [N2]0 = 1,7 mol/dm3 i [H2]0 = 1,8 mol/dm3 5) [N2]0 = 1,7 mol/dm3 i [H2]0 = 2,6 mol/dm3 5. Izraunati koliinsku koncentraciju (mol/dm3) 20% rastvora aluminijumsulfata ija je gustina 1,23 g/cm3. (Ar(Al) = 27, Ar(S) = 32) 1) 4,17 2) 0,72 3) 2 4) 1,64 5) 1,12 6. Kolika je vrednost konstante disocijacije HCN, ako je u rastvoru koji sadri 0,01 mol/dm3 stepen disocijacije, = 0,02 % ? 1) 210-6 2) 410-6 3) 410-10
- 201 -
Informator 2010
4) 210-8 5) 410-8 7. U kom od navedenih nizova se nalaze samo jake kiseline ? 1) HClO3, HBr, HIO, H2SO4 2) HClO, HBr, HIO3, H2SO4 3) H2S, HClO3, H2SO4, HBr 4) HClO4, H2SO4, HI, HBr 5) HClO, H2SO4, HI, HBrO 8. Koliko miligrama kalijum-hidroksida treba rastvoriti u 250 cm3 vode da bi se dobio rastvor u kome je pOH = 3 ? (disocijacija je potpuna, Ar(K) = 39) 1) 56 2) 14 3) 224 4) 25 5) 50 9. U kom od navedenih vodenih rastvora soli je koncentracija H+ jona vea od 10-7? 1) Na2CO3 2) Na2HPO4 3) NaHCO3 4) NaNO2 5) AlCl3 10. Ako se pomeaju rastvori istih koncentracija navedenih supstanci u datim zapreminskim odnosima, samo u jednom sluaju nastaje pufer. 1) 1V CH3COOH i 1V KOH 2) 0,5V NH3 i 0,75V HNO3 3) 0,5V Na2HPO4 i 1V HCl 4) 0,75V NH4Cl i 0,5V NaOH 5) 0,5V CH3COOH i 0,75V NaOH 11. Vodeni rastvori etanola i glicerola imaju iste masene koncentracije ( = 10 g/dm3). Koje tvrenje je tano ? (Mr (etanol) = 46, Mr (glicerol) = 92) 1) Rastvori glicerola i etanola imaju isti osmotski pritisak 2) Rastvor glicerola ima dva puta manji osmotski pritisak 3) Rastvor glicerola ima tri puta vei osmotski pritisak 4) Rastvor etanola ima dva puta manji osmotski pritisak 5) Rastvor etanola ima tri puta manji osmotski pritisak
- 202 -
Informator 2010
12. U reakciji elementarnog sumpora sa azotnom kiselinom nastaje sumporna kiselina i azot(II)-oksid. Koliko je grama redukcionog sredstva potrebno za izdvajanje 5,6 dm3 azot(II)-oksida (normalni uslovi)?(Ar(S) = 32; Ar(N) = 14) 1) 8,0 2) 32,0 3) 4,0 4) 20,5 5) 16,0 13. Koji se od navedenih procesa odvija u galvanskom elementu koji se sastoji od metalnog cinka uronjenog u rastvor cink-sulfata i metalnog bakra uronjenog u rastvor bakar(II)-sulfata? 1) Na anodi dolazi do prelaenja Cu2+ jona u rastvor 2) Na katodi dolazi do prelaenja Zn2+ jona u rastvor 3) Na anodi dolazi do taloenja Cu2+ jona iz rastvora 4) Na katodi dolazi do taloenja Cu2+ jona iz rastvora 5) Na anodi dolazi do taloenja Zn2+ jona iz rastvora 14. Sa 61021 atoma azota potpuno reaguje sa 1,51022 atoma kiseonika. Azot i kiseonik su sjedinjeni, u tom oksidu, u masenom odnosu: (Ar(N) = 14; Ar(O) =
16)
1) 7 : 8
2) 7 : 12
3) 7 : 16
4) 7 : 4
5) 7 : 20
15. Koje od navedenih jedinjenja pri disocijaciji daje hloritne jone? 1) CCl3COOH 2) LiCl 3) KClO 4) Cl2O3 5) CHCl3 16. Zasieni alifatini alkoholi imaju molekulsku formulu C4H10O. Koliko izomernih karbonilnih jedinjenja moe da se dobije njihovom oksidacijom? 1) 5 2) 3 3) 2 4) 1 5) 4 17. 1,3-dibrompropan moe se dobiti reakcijom broma sa : 1) ciklopropanom 2) etenom 3) 2-metilpropenom 4) propenom 5) etanom
- 203 -
Informator 2010
18. Koliko e grama odgovarajueg proizvoda nastati oksidacijom 0,2 mol fenola? 1) 22,0 2) 21,6 3) 18,8 4) 24,4 5) 43,2 19. Po kojoj hemijskoj osobini se razlikuju benzaldehid i cikloheksanon? 1) Reaguju sa aminima 2) Sa alkoholima grade poluacetale 3) Podleu reakcijama nukleofilne supstitucije 4) Reaguju sa Grinjarovim reagensom 5) Podleu aldolnoj adiciji 20. Formula jabune kiseline je: 1) CH2(OH)CH2COOH 2) CH3CH(OH)COOH 3) HOOCCH(OH)CH(OH)COOH 4) HOOCCH(OH)CH2COOH 5) HOOCCH2CH2COOH 21. Koja koliina ciklopentankarboksamida uestvuje u reakciji sa LiAlH4 ako u toj reakciji nastaje 19,8 g redukcionog proizvoda? 1) 1mol 2) 0,01mol 3) 20 mmol 4) 2 mol 5) 0,2 mol 22. Reakcijom karbamida sa etil-estrom malonske kiseline nastaje jedinjenje ija je molekulska formula: 1) C5H4O2N4 2) C4H4O2N2 3) C5H6O2N2 4) C4H4N2 5) C4H4O3N2 23. Dejstvom cinka ili kalaja u razblaenim kiselinama disulfidi daju: 1) tiole 2) sulfide 3) sulfone 4) sulfokside 5) sulfonske kiseline
- 204 -
Informator 2010
24. Koliko grama anilinijum-hlorida nastaje u reakciji 0,25 mol odgovarajueg jedinjenja sa hloridnom kiselinom? (Ar(Cl)=35,5; Ar(N)=14) 1) 32,38 2) 3,238 3) 0,3238 4) 64,75 5) 6,475 25. Koja od navedenih aminokiselina ima najvee negativno naelektrisanje u jako baznoj sredini? 1) asparaginska kiselina 2) izoleucin 3) triptofan 4) glicin 5) lizin 26. Koje tvrenje je tano ? 1) metionillizin sadri samo jednu esencijalnu aminokiselinu 2) cisteinilserin sadri samo aminokiseline ija je pI vrednost u blizini pH 7 3) fenilalanilvalin ne daje ksantoproteinsku reakciju 4) valiltirozin sadri dve esencijalne aminokiseline 5) serilglicin ima dva hiralna C atoma 27. Derivat heterociklinog sistema indola je: 1) nikotinska kiselina 2) mokrana kiselina 3) prolin 4) triptofan 5) piridoksal 28. D-galakoza i L-galakoza su: 2) enantiomeri 1) C2-epimeri 4) tautomeri 5) C5-epimeri 3) anomeri
29. Koje tvrenje nije tano? 1) Amiloza sa jodom gradi inkluziono jedinjenje plave boje 2) Dekstrini nastaju deliminom hidrolizom skroba 3) Laktoza i saharoza su heterodisaharidi 4) U molekulu amilopektina su zastupljene samo (16) glikozidne veze 5) Molekuli celuloze su linearni
- 205 -
Informator 2010
30. Koje od navedenih kiselina ulaze u sastav triglicerida, ako 0,25 mol tog glicerida potpuno reaguje sa 9x1023 atoma broma? 1) palmitinska, arahidonska, palmitoleinska 2) linolenska, oleinska, palmitinska 3) linolna, oleinska, palmitoleinska 4) palmitinska, stearinska, arahidonska 5) linolna, stearinska, palmitoleinska
- 206 -
Informator 2010
REENJA
Pit. Test A Test B Test C Test D Test E Test F Test G Test Test Test Test Test H I K L M
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30.
3) 3) 3) 2) 3) 1) 2) 5) 2) 2) 2) 3) 2) 2) 5) 4) 3) 2) 3) 3) 4) 2) 5) 1) 5) 2) 2) 4) 3) 5)
5) 1) 4) 3) 5) 4) 4) 5) 1) 5) 3) 2) 3) 4) 5) 5) 5) 5) 2) 1) 4) 2) 4) 4) 5) 2) 5) 5) 1) 3)
3) 4) 2) 5) 4) 1) 3) 2) 4) 3) 1) 5) 2) 1) 3) 5) 3) 5) 3) 4) 1) 2) 2) 5) 1) 5) 4) 3) 3) 4)
5) 1) 3) 4) 2) 2) 2) 5) 1) 3) 2) 3) 5) 4) 1) 4) 3) 1) 5) 1) 5) 2) 4) 1) 4) 5) 1) 5) 3) 4)
1) 3) 2) 2) 4) 2) 5) 5) 4) 3) 4) 5) 2) 2) 4) 5) 3) 1) 4) 2) 2) 4) 4) 5) 1) 3) 1) 4) 3) 3)
2) 1) 5) 3) 2) 5) 1) 1) 2) 2) 2) 1) 1) 1) 2) 5) 3) 1) 4) 2) 1) 3) 3) 3) 1) 5) 5) 4) 2) 3)
3) 5) 2) 4) 2) 1) 4) 4) 4) 5) 2) 3) 2) 4) 3) 3) 5) 2) 2) 1) 3) 1) 1) 3) 2) 1) 1) 1) 3) 2)
1) 4) 4) 3) 2) 4) 1) 4) 3) 1) 1) 4) 1) 4) 4) 4) 1) 2) 5) 2) 3) 5) 3) 3) 3) 2) 2) 1) 3) 1)
2) 3) 2) 4) 1) 3) 2) 2) 3) 1) 3) 5) 1) 4) 4) 4) 2) 5) 3) 1) 3) 2) 4) 4) 4) 4) 3) 5) 1) 1)
3) 2) 1) 1) 3) 3) 3) 2) 1) 3) 4) 2) 3) 3) 3) 2) 1) 4) 3) 3) 2) 2) 4) 3) 5) 3) 4) 3) 5) 5)
2) 2) 4) 3) 2) 4) 3) 2) 4) 3) 3) 4) 1) 5) 2) 2) 3) 4) 5) 1) 4) 2) 1) 2) 1) 2) 1) 3) 4) 3)
2) 1) 2) 1) 5) 3) 3) 3) 5) 4) 2) 2) 4) 4) 2) 2) 4) 4) 5) 1) 5) 1) 4) 1) 5) 2) 1) 5) 1) 3)
- 207 -
Informator 2010
REENJA
Pit. Test N Test O Test P
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30.
1) 2) 2) 1) 5) 3) 3) 5) 5) 4) 2) 2) 4) 4) 2) 5) 4) 4) 5) 1) 5) 1) 4) 1) 5) 1) 1) 3) 1) 3)
2) 5) 2) 4) 1) 2) 5) 5) 5) 3) 5) 3) 4) 3) 3) 4) 2) 1) 5) 5) 2) 5) 2) 3) 1) 1) 3) 3) 1) 5)
4) 4) 2) 1) 2) 3) 4) 2) 5) 4) 2) 3) 4) 5) 4) 2) 1) 2) 5) 4) 5) 5) 1) 1) 1) 2) 4) 2) 4) 5)
- 208 -
Informator 2010
8.3 Anatomija i fiziologija

Test A 1. Na grani donje vilice nalaze se: a) dva kotana nastavka - koronoidni (prednji) i kondilarni (zadnji) b) tri kotana nastavka c) etiri kotana nastavaka d) jedan, zglobni nastavak 2. Na donjem okrajku lakatne kosti nalaze se: a) glava lakatne kosti i iljasti nastavak b) glava lakatne kosti i vrat c) lakatni nastavak i kljunasti nastavak d) koloturni urez 3. Sporedni elementi zgloba su: a) zglobne povrine, zglobne veze i vezivno-hrskaviave b) zglobne veze i vezivno-hrskaviave ploe c) zglobna kapsula, zglobne veze i zglobni diskus d) zglobna upljina, zglobne veze i zglobni diskus 4. Na aici karline kosti zglobni deo oznaen je kao: a) aina usna b) aina jama c) polumeseasta zglobna povrina d) aini usek 5. Miii vakanja (mastikatorni miii) su: a) maseterini, slepooni, spoljanji i unutranji krilasti mii b) maseterini, slepooni, prednji i zadnji krilasti mii c) slepooni, jabuni, spoljanji i unutranji krilasti mii d) masetelini, slepooni i prednji krilasti mii
- 209 -
Informator 2010
6. U podlaktu se nalazi: a) 25 miia, podeljenih u tri grupe: prednju, spoljanju i zadnju b) 20 miia, podeljenih u tri grupe: prednju, spoljanju i zadnju c) 20 miia, podeljenih u tri grupe: prednju, spoljanju i unutranju d) 25 miia, podeljenih u tri grupe: unutranju, spoljanju i zadnju59. 7. Baza srca okrenuta je: a) navie, udesno i napred b) nadole, ulevo i unazad c) navie, udesno i unazad d) nalevo, napred i nadole 8. Plune vene ulivaju se u levu sranu pretkomoru preko otvora koji se nalazi na njenom: a) prednjem zidu b) spoljanjem zidu c) unutranjem zidu d) zadnjem zidu 9. U trbunoj duplji u nivou etvrtog slabinskogprljena aorta se deli na: a) dve zavrne grane, spoljanju i unutranju karotidnu arteriju b) dve zavrne grane, desnu i levu zajedniku bedrenu arteriju c) dve zavrne grane, donju i gornju bedrenu arteriju d) dve zavrne grane, levu i desnu bedrenu arteriju 10. Levo pluno krilo ima: a) jednu kosu pukotinu b) jednu horizontalnu pukotinu c) dve pukotine, kosu i horizontalnu d) dve pukotine, kosu i poprenu 11. Otvor kanala slune trube nalazi se na: a) bonom zidu nosnog sprata drela b) zadnjem zidu nosnog sprata drela c) gornjem zidu nosnog sprata drela d) gornjem zidu usnog sprata drela
- 210 -
Informator 2010
12. Opornjaka kesa nalazi se izmeu: a) zadnjeg zida guterae i organa koji su iza nje ti b) zadnjeg zida eluca i organa koji su iza njega c) zadnjeg zida slezine i organa koji su iza nje d) prednjeg zida eluca i organa koji su ispred njega 13. Egzokrini deo pankreasa predstavljen je: a) pankreasnim sokom b) hormonima c) unim sokom d) unim enzimima 14. Kroz ulazni otvor bubrega prolaze: a) krvni sudovi bubrega b) ivci bubrega c) deo izvodnih mokranih kanala d) sve navedeno je tano 15.Broj malih bubrenih aica je: a) 8-10 b) 7-10 c) 15-20 d) 6-9 16. Duina pasemenikog kanala je: a) 50-60 cm b) 4-5 m c) 70 cm d) 1-2 m 17. Briznik nastaje spajanjem: a) ampule semevoda i izvodnog kanala semene kesice b) poetnog dela semevode i izvodnog kanala semene kesice c) pasemnika i izvodnog kanala semene kesice d) ampule semevoda i kanala pasemnika
- 211 -
Informator 2010
18. etvrti modani ivac je: a) trograni ivac b) trohlearni ivac c) okulomotorni ivac d) pomoni ivac 19. uljevito telo je: a) modani most b) spojnica modanog svoda c) prednja spojnica d) modana spojnica 20. Belu masu centralnog nervnog sistema grade: a) jedra modanih ivaca b) retikularna jedra c) relejna jedra d) putevi centralnog sistema 21. Specifine razlike u grai i funkcijama meu elijama istog organizma su zasnovane na razlikama u molekulima: a) DNK b) iRNK c) tRNK d) rRNK 22. Okruite NETANU tvrdnju: a) Od lipida membrana elije najzastupljeniji su fosfolipidi. b) Proteini su u elijskoj membrani zaronjeni tako da daju mozaian izgled c) Na povrini elije se nalazi hidrofoban deo lipidnih molekula, d) Bakterije nemaju unutranje membrane ili su one slabo razvijene. 23. Za aktivni transport NIJE tano da: a) transportuje jone K i Na b) formira membranski potencijal c) troi ATP d) transportuje vodu
- 212 -
Informator 2010
24. Temperatura na kojoj se ostvaruje maksimalno delovanje fermenta naziva se: a) optimalna b) aktivirajua c) apsolutna d) maksimalna 25. Za proizvodnju energije u eliji najlake se aktiviraju: a) ugljeni hidrati b) masti c) proteini d) nukleinske kiseline 26. Jedan od uzroka nastajanja zamora je gomilanje u miiima: a) pirogroane kiseline b) masti c) glikogena d) mlene kiseline 27. Do smrti oveka dovodi gubitak vode od oko: a) 10% b) 30 % c) 50% d) 70% 28. U krvi oveka jedro NE sadre: a) granulociti b) monociti c) limfociti d) eritrociti 29. Koagulacioni faktori deluju redom: a) X, XIII, V, VIII, IX b) V, VII, VIII, X, XII c) X, VIII, IX, XI, XII d) XII,XI,IX,VIII,X
- 213 -
Informator 2010
30. Aglutinogeni su: a) antitela b) antigeni c) crvene krvne elije d) limfociti 31. Receptori za ukus su rasporeeni na jeziku tako daje najbolji oseaj: a) slatkog na vrhu, gorkog na bazi, a kiselog na bonim stranama jezika b) slatkog na celoj povrini, gorkog na bonim stranama, a kiselog na vrhu jezika c) slatkog na bonim stranama, slanog na vrhu, gorkog na bazi, a kiselog na celoj povrini jezika d) zavistan od osobina hrane koja drai kvrice jezika, a ne od rasporeda kvrica 32. Refleksni centar za luenje suza nalazi se u: a) suznoj lezdi b) produenoj modini c) kimenoj modini d) kori velikog mozga 33. Tubularna sekrecija: a) je sposobnost elija bubrenih kanalia da sekretuju i izluuju supstance u upljinu bubrenih kanalia b) je sposobnost elija bubrenih kanalia da sekretuju i izluuju supstance u peritubularni prostor c) je sposobnost elija bubrenih kanalia da sekretuju i izluuju supstance u glomerul d) je sposobnost elija bubrenih kanalia da sekretuju i izluuju supstance direktno u krv 34. Zaokruite NETANU tvrdnju: a) najvanija funkcija bubrega je ouvanje stalnosti uslova unutranje sredine b) bubreg odrava ravnoteu vode i elektrolita c) bubrezi su fizioloki pufer sistem d) nervni sistem ima veoma zanajnu ulogu u stvaranju mokrae u bubrezima
- 214 -
Informator 2010
35. Pranjenje beike nastaje pri: a) kontrakciji sfinktera pod uticajem simpatikusa b) relaksaciji detrusora pod uticajem parasimpatikusa c) kontrakciji detrusora pod uticajem parasimpatikusa d) kontrakciji sfinktera pod uticajem parasimpatikusa 36. Zaokruite tanu tvrdnju: a) glavni inspiratorni miii su unutranji meurebarni miii i trbuni miii b) glavni ekspiratorni miii su unutranji meurebarni miii i trbuni miii c) inspiracija je pasivan akt d) kontrakcija spoljnih meurebarnih miia smanjuje prednje-zadnji prenik grudnog koa 37. Povrina respiratorne membrane iznosi: a) 70 m2 b) 70cm2 c) 70 ml d) kao povrina jedne alveole 38. Podruje respiratornog centra u kome se ritmiki stvaraju impulsi je: a) apneustiko b) bulbarno c) pneumotaksiko d) kimena modina 39. Glukagon: a) poveava koncentraciju glukoze u krvi b) poveava transport glukoze iz tkiva u krv c) smanjuje koncentraciju glukoze u krvi d) smanjuje iskoriavanje glukoze iz glikogena 40. Najvaniji hormoni kore nadbubrene lezde su: a) kortizol, kortikosteron i kateholamini b) androgeni, astrogen, adrenalin c) aldosteron, hidrokortizol, noradrenalin d) aldosteron, kortizol i androgeni
- 215 -
Informator 2010
41. Poveano luenje hormona titaste lezde dovodi do: a) Bazedovljeve bolesti b) Adisonove bolesti c) guavosti d) miksedema 42. Refleksni akt zavhata delove prema sledeem redosledu: a) senzitivno nervno vlakno, receptor, sinapsa, efektor i motorno nervno vlakno b) receptor, senzitivno nervno vlakno, sinapsa, motorno nervno vlakno i efektor c) receptor, motorno nervno vlakno, sinapsa, senzitivno nervno vlakno i efektor d) efektor, motorno nervno vlakno, sinapsa, senzitivno nervno vlakno i receptor 43. Refleksni odgovor moe biti: a) pojaan to se oznaava kao hiporefleksija, oslabljen to se oznaava kao hiperrefleksija ili ugaen to se oznaava kao arefleksija b) pojaan to se oznaava kao hiperrefleksija, oslabljen to se oznaava kao hiporefleksija ili ugaen to se c) oznaava kao arefleksija d) pojaan to se oznaava kao hiperrefleksija, ugaen to se oznaava kao hiporefleksija ili oslabljen to se oznaava kao arefleksija e) samo u fiziolokim granicama 44. Koni refleksi su: a) plantarni, patelarni, kutano-analni i abdominalni b) plantarni, kremastera, kutano-analni i abdominalni c) plantarni, ahilov, kutano-analni i abdominalni d) plantarni, maserera, kutano-analni i abdominalni 45. Velike i male motorne jedinice razlikuju se po: a) broju aksona koji inervie jedno miino vlakno b) broju motornih vlakana koji inervie jedan nerv c) broju nerava koji inervie jedan mii d) broju motornih vlakana koji inervie jedan akson
- 216 -
Informator 2010
46. Popreno prugasti mii reaguje: a) na dejstvo medijatora u oblasti zavrne ploe b) nezavisno od mesta aplikacije medijatora c) spontano d) nijedan odgovor nije taan 47. Zamor nastupa bre pri: a) dinamikom radu b) statikom radu c) ne zavisi od vrste rada, ve od spoljnih okolnosti d) maloj vlanosti vazduha 48. Kemijske materije se u digestivnom traktu razgrauju pod dejstvom digestivnih fermenata i to: a) masti do glicerina i amino kiselina b) proteini do masnih kiselina c) ugljeni hidrati do polisaharida d) nijedan odgovor nije taan 49. Ferment pljuvake je: a) mucin b) pepsin c) himozin d) ptijalin 50. Pankreasni sok sadri enzime koji vare: a) proteine b) ugljene hidrate c) proteine i lipide d) sve tri vrste hranljivih materija 51.Pepsinogen se aktivira pod dejstvom: a) pepsina b) fermenata pankreasnog soka c) hlorovodonine kiseline d) enterokinaze
- 217 -
Informator 2010
52. Miotatiki refleks je: a) spinalni refleks b) refleks istezanja c) refleks koji poinje aktivacijom miinih vretena d) svi odgovori su tani 53. Centar za bolnu osetljivost je: a) talamus b) hipotalamus c) limbiki sistem d) veliki mozak 54. Paradoksalno spavanje je: a) ne-REM spavanje b) REM spavanje c) spavanje u toku koga se ne sanja d) spavanje uz povien tonus muskulature 55. Poveanje osmotskog pritiska telesnih tenosti registruju: a) osmoreceptori hipotalamusa b) osmoreceptori velikih krvnih sudova c) presoreceptori hipotalamusa d) presoreceptori velikih krvnih sudova 56. Veliki krvotok obezbeuje vezu srca sa: a) periferijom nosei joj krv svetlocrvene boje b) periferijom nosei joj krv tamnoplave boje c) pluima nosei im krv svetlocrvene boje d) pluima nosei im krv tamnoplave boje 57. Sistola komora: a) predhodi sistoli pretkomora b) sledi iza sistole pretkomora c) odvija se u isto vreme sa sistolom pretkomora d) odvija se po dolasku krvi iz velikih vena direktno u komoru
- 218 -
Informator 2010
58. Starlingov zakon glasi: a) to je duina miia vea kontrakcija je slabija b) duina miinih vlakana je utoliko vea ukoliko je venski priliv manji c) koliina krvi koju srce ispumpa je obrnuto proporcionalna venskom prilivu d) snaga kontrakcije komora zavisi od poetne duine miinih vlakana komora 59. Poveana koncentracija kalijuma: a) inhibira rad srca i zaustavlja ga u dijastoli b) stimulie rad srca i zaustavlja ga u dijastoli c) inhibira rad srca i zaustavlja ga u sistoli d) stimulie rad srca i zaustavlja ga u sistoli 60. Simpatiki nervni sistem dovodi do: a) vazodilatacije veine krvnih sudova, a vazokonstrikcije krvnih sudova skeletnih miia i srca b) stimulacije srca zahvaljujui vazodilataciji veine krvnih sudova c) vazokonstrikcije veine krvnih sudova, a vazodilatacije krvnih sudova skeletnih miia i srca d) deluje stimulativno na srce ali nema znaajnih efekata na krvne sudove Test B 1. Slepoona kost sastoji se iz tri dela: a) ljuskasti, bubni i petrozni deo b) bazilarni, boni i ljuskasti deo c) eoni, slepooni i vilini deo d) bubni, eoni i ljuskasti deo 2. Veliki potiljani otvor predstavlja komunikaciju izmeu: a) prednje i zadnje lobanjske jame b) prednje i srednje lobanjske jame c) lobanjske duplje i kimenog kanala
- 219 -
Informator 2010
3. Nastavci klinaste kosti su: a) eoni i vilini nastavak b) nepani, oni, klinasti nastavci c) mala krila, velika krila, krilasti nastavci d) zglobni i nezglobni nastavci 4. Delovi sitaste kosti su: a) horizontalni list, vertikalni list i dva bona dela b) uspravni i prednji deo c) telo i dva nastavka d) telo i dve grane 5. Sporedni elementi zgloba su: a) zglobne povrine, zglobne veze i vezivno-hrskaviave ploe b) zglobne veze i vezivno-hrskaviave ploe c) zglobna kapsula, zglobne veze i zglobni diskus d) zglobna upljina, zglobne veze i zglobni diskus 6. U zglobu kolena izvode se pokreti: a) samo pregibanja b) samo opruanja c) pregibanja, opruanja, ogranieni pokreti spoljanjeg i unutranjeg obrtanja d) privoenja i odvoenja kolena 7. Veze u zglobu lakta su: a) unutranja, spoljanja pobona veza i prstenasta veza b) unutranja, prednja pobona veza i prstenasta veza c) prednja i zadnja pobona veza d) prstenasta i zadnja veza 8. Miii zadnje grupe buta inervisani su: a) butnim ivcem b) opturatornim ivcem c) sedalnim ivcem d) peronealnim ivcem
- 220 -
Informator 2010
9. Svi miii spoljanje i zadnje grupe podlakta inervisani su: a) lakatnim ivcem b) sredinjim ivcem c) binim ivcem d) pazunim ivcem 10. Miii vakanja (mastikatorni miii) su: a) maseterini, slepooni, spoljanji i unutranji krilasti mii b) maseterini, slepooni, prednji i zadnji krilasti mii c) slepooni, jabuni, spoljanji i unutranji krilasti mii d) masetelini, slepooni i prednji krilasti mii 11. Na srcu se opisuju sledee strane: a) prednja, leva i spoljanja strana b) prednja, leva i unutranja strana c) prednja, leva i donja strana d) spoljanja, unutranja i dijafragmalna strana 12. Sranu upljinu ine: a) dva dela, desna komora i desna pretkomora b) dva dela, leva pretkomora i leva komora c) etiri dela, dve desne i dve leve komore d) etiri dela, desna i leva pretkomora, leva i desna komora 13. Zidovi desne komore su neravni i od njih polaze: a) dva papilarna miia b) tri papilarna miia c) jedan papilarni mii d) etiri papilarna miia 14. Levi pretkomorno-komorni otvor zatvoren je zaliskom koji se sastoji iz: a) tri trouglasta listia b) dva trouglasta listia c) tri polumeseasta zaliska d) dva polumeseasta zaliska
- 221 -
Informator 2010
15. Duplja grkljana na uzdunom preseku ima izgled: a) lista deteline b) ruinog lista c) peanog sata d) levka 16. Levo pluno krilo ima: a) jednu kosu pukotinu b) jednu horizontalnu pukotinu c) dve pukotine, kosu i horizontalnu d) dve pukotine, kosu i poprenu 17. U srednji nosni kanal otvaraju se: a) eoni sinus i klinasti sinus b) klinasti i sitasti sinus c) eoni sinus i gornjovilini sinus d) klinasti sinus i donjovilini sinus 18. Zavisno od dela tela kroz koji prolazi jednjak ima: a) dva dela, vratni i grudni b) dva dela, grudni i trbuni c) tri dela, vratni, grudni i trbuni d) tri dela, glaveni, vratni i grudni 19. Dvanaestopalano crevo nalazi se ispred: a) prva tri krsna prljena b) prva tri slabinska prljena c) treeg i etvrtog slabinskog prljena d) drugog, treeg i etvrtog slabinskog prljena 20. eludac ima: a) prednji i zadnji zid, desnu i levu ivicu i dva otvora b) gornji i donji zid, desnu i levu ivicu i dva otvora c) prednji i zadnji zid, gornju i donju ivicu i dva otvora d) spoljanji i unutranji zid, gornju i donju ivicu i dva otvora
- 222 -
Informator 2010
21. Bubrezi se nalaze u: a) retroperitonealnom prostoru trbune duplje b) peritonealnom prostoru trbune duplje c) retroperitonealnom prostoru karline duplje d) superitonealnom prostoru karline duplje 22. Parni mokrani organi su: a) bubreg, njegovi izvodni kanal i mokrana beika b) bubreg i mokrana beika c) samo bubreg d) bubreg, njegovi izvodni kanali i mokraovod 23. Broj malih bubrenih aica je: a) 8-10 b) 7-10 c) 15-20 d) 6-9 24. Duina pasemenikog kanala je: a) 50-60 cm b) 4-5 m c) 70 cm d) 1-2 m 25. Jajnika jama nalazi se u ravi: a) spoljanje bedrene arterije b) unutranje bedrene arterije c) zajednike bedrene arterije d) stidne bedrene arterije 26. Briznik nastaje spajanjem: a) ampule semevoda i izvodnog kanala semene kesice b) poetnog dela semevode i izvodnog kanala semene kesice c) pasemnika i izvodnog kanala semene kesice d) ampule semevoda i kanala pasemnika
- 223 -
Informator 2010
27. Kimenih ivaca ima: a) 12 pari b) 30 pari c) 33-34 para d) 31 par 28. etvrti modani ivac je: a) trograni ivac b) trohlearni ivac c) okulomotorni ivac d) pomoni ivac 29. U modanom mostu lee jedra: a) II i III modanog ivca b) III i IV modanog ivca c) IX i X modanog ivca d) VII, VI i delimino V i VIII modanog ivca 30. Najvee subkortikalno jedro smeteno u sredinjem delu hemisfere je: a) repato jedro b) soivasto jedro c) prugasto jedro d) bledo jedro 31. Duplja unutranjeg uva ispunjena je: a) perilimfom b) likvorom c) vazduhom d) krvlju 32. Funkcionalno najvaniji deo one jabuice je: a) ronjaa b) soivo c) mrenjaa d) sudovnjaa
- 224 -
Informator 2010
33. Zaokruite NETANU tvrdnju: a) pH mokrae je 6,3 7,8 b) bazna pri ishrani namirnicama biljnog porekla, a kisela pri ishrani namirnicama ivotinjskog porekla c) kisela pri ishrani namirnicama biljnog porekla, a bazna pri ishrani namirnicama ivotinjskog porekla d) reakcija mokrae odreuje se lakmus papirom 34. Koliina definitivne mokrae koja se stvori u toku dana iznosi: a) 1,5 litra b) 5 litara c) 10 litara d) 180 litara 35. Renin se lui ukoliko je : a) povean krvni pritisak b) poveana zapremina ekstracelularne tenosti c) smanjeno snabdevanje bubrega krvlju d) poveano snabdevanje bubrega krvlju 36. Sjedinjavanje hemoglobina sa kiseonikom naziva se: a) oksidacija b) oksigenacija c) koeficijent iskoriavanja kiseonika d) kriva disocijacije oksi-hemoglobina 37. Uloge disajnih puteva su da: a) sprovode vazduh b) preiavaju vazduh c) zagrevaju i vlae vazduh d) svi odgovori su tani 38. Najznaajniji oblik transporta ugljen-dioksida krvlju je: a) kao fiziki rastvoren gas b) u obliku karbaminojedinjenja c) u obliku bikarbonatnih jedinjenja d) nijedan odgovor nije taan
- 225 -
Informator 2010
39. Endokrina aktivnost paratiroidne lezde zavisi od: a) funkcije prednjeg renja hipofize b) funkcije zadnjeg renja hipofize c) koncentracije jona kalcijuma u krvi d) koncentracije jona kalijuma u krvi 40. Hormoni tiroidne lezde su: a) tiroksin, trijodtironin b) tiroksin, trijodtironin, kalcitonin c) tiroksin, trijodtironin, parathormon d) tiroksin, parathormon 41. Hormoni hipofize se lue pod uticajem: a) hipotalamusa b) malog mozga c) jedara bazalnih ganglija d) talamusa 42. Zaokruite tanu tvrdnju: a) nerv je sainjen od velikog broja nervnih vlakana b) nemijelinizirana vlakna su bele, a mijelinizirana sive boje c) funkcionalne osobine nervnih vlakana su nadraljivost i kontraktilnost d) kontinuirano sprovoenje odvija se du Ranvijerovih suenja 43. Koni refleksi su: a) plantarni, patelarni, kutano-analni i abdominalni b) plantarni, kremastera, kutano-analni i abdominalni c) plantarni, ahilov, kutano-analni i abdominalni d) plantarni, maserera, kutano-analni i abdominalni 44. Depolarizacija nastaje usled poveane propustljivosti membrane za: a) hlor b) kalijum c) amino kiseline d) natrijum
- 226 -
Informator 2010
45. Ergograf je: a) aparat koji je konstruisao Erg b) aparat kojim se meri energetski promet c) zapis elektrine aktivnosti miia d) aparat kojim se odreuje radna sposobnost 46. Brzina razvoja zamora miia je najvea pri: a) velikom optereenju b) brzom ritmu rada c) oba odgovora su tana d) nijedan odgovor nije taan 47. Osnovna funkcionalna karakteristika miinog tkiva je: a) razdraljivost b) kontraktilnost c) deponovanje masnog tkiva d) tani odgovori su pod a) i b) 48. Pljuvaka sadrzi enzime koji vare: a) celulozu b) ugljene hidrate c) belanevine d) masti 49. Intestinalna faza luenja eludanog soka: a) ne postoji b) postoji, samo ako su ouvane sve nervne veze c) je humoralnog karaktera d) pokrenuta je refleksima iz debelog creva 50. Funkcija debelog creva sastoji se u: a) resorpciji vode b) varenju preostalih hranljivih sastojaka c) emulgovanju masti d) svega navedenog
- 227 -
Informator 2010
51. Prva faza sekrecije u elucu pokree se: a) kada hrana nadrai receptore usne duplje b) mehanikim dejstvom hrane u elucu c) hemijskim dejstvom hrane u elucu d) bez unoenja hrane, gledanjem ili mirisanjem hrane 52. Sinaptiko sprovoenje je: a) jednosmerno b) dvosmerno c) bez promene intenziteta d) bre nego u nervnom vlaknu 53. U srednjem mozgu nalaze se: a) primarni vidni i akustiki centri b) vitalni centri c) jedra osam modanih ivaca d) nijedan odgovor nije taan 54. Zaokruite NETAAN odgovor: a) bezuslovni refleksi su isti za sve ljude, a uslovni su karakteristini za svakog pojedinca b) bezuslovni refleksi se integriu u sinapsama niih delova centralnog nervnog sistema, a za nastanak uslovnih neophodna je kora velikog mozga c) bezuslovni refleksi se mogu ugasiti, a uslovni refleksi uvrivati tokom ivota d) uslovni refleks se formira ako je uslovna dra udruena sa bezuslovnom drai 55. Kora velikog mozga: a) regulie motornu aktivnost b) prima i analizira senzorne informacije c) je centar vie nervne delatnosti d) svi odgovori su tani 56. Minutni volumen srca predstavlja: a) vrednost koja se dobija mnoenjem udarnog volumena i frekvencije srca b) volumen krvi koji srce ispumpa za jednu minutu
- 228 -
Informator 2010
c) volumen od 5 litara krvi d) svi odgovori su tani 57. Simpatiki deo nervnog sistema deluje na: a) poveanje nadraljivosti i smanjenje brzine sprovoenja razdraenja u srcu b) smanjenje frekvencije i poveanje snage srane kontrakcije c) poveanje frekvencije i snage srane kontrakcije d) smanjenje nadraljivosti, a samim tim poveanje frekvencije sranog rada 58. Krvni pritisak e rasti pri: a) porastu perifernog otpora, a padu minutnog volumena b) padu perifernog otpora, a porastu minutnog volumena c) poveanju perifernog otpora i minutnog volumena d) padu perifernog otpora i minutnog volumena 59. Sistolni ton je posledica: a) kontrakcije sranog miia i zatvaranja pretkomorno-komornih valvula b) zatvaranja semilunarnih valvula c) otvaranja semilunarnih valvula d) kontrakcije sranog miia i otvaranja pretkomorno-komornih valvula 60. Zakon sve ili nita vai za: a) skeletni mii b) srani mii c) nerv d) glatki mii Test C 1. Slepoona kost sastoji se iz tri dela: a) ljuskasti, bubni i petrozni deo b) bazilarni, boni i ljuskasti deo c) eoni, slepooni i vilini deo d) bubni, eoni i ljuskasti deo 2. Karlina kost sastoji se iz tri prvobitno odvojene kosti: a) bedrene, preponske i krsne kosti b) bedrene, butne i krsne kosti
- 229 -
Informator 2010
c) bedrene, trtine i preponske kosti d) bedrene, preponske i sedalne kosti 3. Nastavci klinaste kosti su: a) eoni i vilini nastavak b) nepani, oni, klinasti nastavci c) mala krila, velika krila, krilasti nastavci d) zglobni i nezglobni nastavci 4. Potiljana kost gradi: a) prednji i deo donjeg zida lobanje b) srednji deo lobanje c) boni deo lobanje d) zadnji i deo donjeg zida lobanje 5. Na aici karline kosti zglobni deo oznaen je kao: a) aina usna b) aina jama c) polumeseasta zglobna povrina d) aini usek 6. Telo bice ima tri strane: a) prednju, unutranju i zadnju b) prednju, zadnju i meukotanu c) spoljanju, unutranju i prednju d) prednju, zadnju i spoljanju 7. U zglobu kolena povezuju se: a) donji kraj butne kosti, gornji okrajak linjae i golenjae b) donji kraj butne kosti, gornji okrajak linjae c) donji kraj butne kosti, gornji okrajak golenjae i aica d) donji kraj butne kosti, gornji okrajak linjae i aica 8. Najvanija osetljiva mesta prednje-bonog trbunog zida su: a) preponski kanal i omota pravog trbunog miia b) butni prsten i pupani otvor c) preponski kanal i pupani otvor d) preponski kanal i butni prsten
- 230 -
Informator 2010
9. Miii prednje grupe nadlakta su: a) dvoglavi mii nadlakta, nadlakatni mii i kljunasto-ramenini mii b) dvoglavi mii nadlakta, nadlakatni mii i troglavi mii c) dvoglavi mii nadlakta i troglavi mii d) dvoglavi mii nadlakta, troglavi mii i kljunasto-ramenini mii 10. Spoljanju grupu miia potkolenice ine: a) dugi i kratki linjani mii b) spoljanji i unutranji linjani mii c) prednji i zadnji linjani mii d) gornji i donji linjani mii 11. Zidovi leve komore su neravni i od njih polaze: a) tri papilarna miia b) jedan papilarni mii c) dva papilarna miia d) etiri papilarna miia 12. Od luka aorte odvajaju se: a) tri velika arterijska krvna suda b) dva velika arterijska krvna suda c) etiri velika arterijska krvna suda d) jedan veliki krvni sud 13. Zidovi desne komore su neravni i od njih polaze: a) dva papilarna miia b) tri papilarna miia c) jedan papilarni mii d) etiri papilarna miia 14. U donje disajne puteve spadaju: a) nosna duplja, sinusi, drelo i usna duplja b) dunik, grkljan i drelo c) grkljan i nosna duplja d) grkljan, dunik, glavne dunice i plua
- 231 -
Informator 2010
15. Nosna duplja ima: a) etiri zida i dva otvora b) est zidova i dva otvora c) pet zidova i jedan otvor d) etiri zida i tri otvora 16. Gornji sprat drela naziva se: a) nosni deo b) usni deo c) grkljanski deo d) nepani deo 17. Opornjaka kesa nalazi se izmeu: a) zadnjeg zida guterae i organa koji su iza nje b) zadnjeg zida eluca i organa koji su iza njega c) zadnjeg zida slezine i organa koji su iza nje d) prednjeg zida eluca i organa koji su ispred njega 18. Gornji, ulazni otvor eluca predstavlja mesto spoja: a) zavrnog dela jednjaka i eluca b) poetnog dela jednjaka i eluca c) eluca i dvanaestopalanog creva d) zavrnog dela jednjaka i zavrnog dela eluca 19. Nutritivni krvni sud jetre je: a) portna vena b) posebna jetrina arterija c) hepatina arterija d) hepatina vena 20. uovod nastaje: a) spajanjem zajednikog jetrinog kanala i izvodnog kanala une kese b) spajanjem posebnog jetrinog kanala i izvodnog kanala une kese c) spajanjem desnog jetrinog kanala i izvodnog kanala une kese d) spajanjem levog jetrinog kanala i izvodnog kanala une kese
- 232 -
Informator 2010
21. Mokraovod se prua od: a) velike bubrene aice do mokrane beike b) male bubrene aice do mokrane beike c) bubrene karlice do mokrane beike d) njegovog poetnog suenja do mokrane beike 22. Bubrezi se nalaze u: a) retroperitonealnom prostoru trbune duplje b) peritonealnom prostoru trbune duplje c) retroperitonealnom prostoru karline duplje d) superitonealnom prostoru karline duplje 23. Broj malih bubrenih aica je: a) 8-10 b) 7-10 c) 15-20 d) 6-9 24. Poetni deo jajovoda povezan je sa materinom dupljom preko: a) spoljanjeg materinog otvora jajovoda b) unutranjeg materinog otvora jajovoda c) prednjeg materinog otvora jajovoda d) zadnjeg materinog otvora jajovoda 25. Semevod se prua od: a) glave pasemnika do baze mokrane beike b) repa pasemnika do baze mokrane beike c) gornjeg pola semnika do baze mokrane beike d) donjeg pola semnika do baze mokrane beike 26. Briznik nastaje spajanjem: a) ampule semevoda i izvodnog kanala semene kesice b) poetnog dela semevode i izvodnog kanala semene kesice c) pasemnika i izvodnog kanala semene kesice d) ampule semevoda i kanala pasemnika
- 233 -
Informator 2010
27. uljevito telo je: a) modani most b) spojnica modanog svoda c) prednja spojnica d) modana spojnica 28. Primarno senzitivno polje obuhvata: a) precentralnu vijugu b) postcentralnu vijugu c) poprenu slepoonu vijugu d) slepooni reanj 29. Najvea parna siva masa meumozga je: a) metatalamus b) talamus c) epitalamus d) hipotalamus 30. U modanom mostu lee jedra: a) II i III modanog ivca b) III i IV modanog ivca c) IX i X modanog ivca d) VII, VI i delimino V i VIII modanog ivca 31. Spoljanja strana elijske membrane u stanju mirovanja je naelektrisana: a) pozitivno b) negativno c) neutralno d) nijedan odgovor nije taan 32. Glatki miii: a) sadre aktinske niti b) sadre miozinske niti c) sadre aktinske i miozinske niti d) ne sadre aktinske i miozinske niti
- 234 -
Informator 2010
33. Glatka muskulatura u toku rada se: a) brzo zamara b) troi veliku koliinu energije c) ponaa kao sincicijum d) ne depolarie 34. Kalijum je: a) zastupljen vie u eliji nego van elije b) zastupljen vie van elije nego u eliji c) u podjednakoj koliini van elije i u eliji d) zajedno sa fosfatima nalazi se vie van elije nego u eliji 35. mit-Moravicova teorija govori o: a) brzini sedimentacije b) zgruavanju krvi c) hematokritu d) nastanku leukemije 36. Minutni volumen srca predstavlja: a) vrednost koja se dobija mnoenjem udarnog volumena i frekvencije srca b) volumen krvi koji srce ispumpa za jednu minutu c) volumen od 5 litara krvi d) svi odgovori su tani 37. Veliki krvotok obezbeuje vezu srca sa: a) periferijom nosei joj krv tamnoplave boje b) periferijom nosei joj krv svetlocrvene boje c) pluima nosei im krv svetlocrvene boje d) pluima nosei im krv tamnoplave boje 38. Simpatiki deo nervnog sistema deluje na: a) smanjenje nadraljivosti uz poveanje brzine sprovoenja razdraenja u srcu b) smanjenje frekvencije uz poveanje snage srane kontrakcije c) poveanje frekvencije i snage srane kontrakcije d) poveanje nadraljivosti a samim tim smanjenje frekvencije sranog rada
- 235 -
Informator 2010
39. Krv se u venama kree: a) zahvaljujui venskim zaliscima, od periferije ka srcu b) zahvaljujui miinoj pumpi, od srca ka periferiji c) zahvaljujui kontrakciji skeletne muskulature, od srca ka periferiji d) svi odgovori su tani 40. Zaokruite tanu tvrdnju: a) glavni inspiratorni miii su unutranji meurebarni miii i trbuni miii b) glavni ekspiratorni miii su unutranji meurebarni miii i trbuni miii c) inspiracija je pasivan akt d) kontrakcija spoljnih meurebarnih miia smanjuje prednje-zadnji prenik grudnog koa 41. Sjedinjavanje hemoglobina sa kiseonikom naziva se: a) oksidacija b) oksigenacija c) koeficijent iskoriavanja kiseonika d) kriva disocijacije oksi-hemoglobina 42. Rezidualni volumen je koliina vazduha koja se nalazi u pluima: a) na kraju maksimalnog udaha b) na kraju maksimalnog izdaha c) nakon udaha pri normalnom disanju d) nakon izdaha pri normalnom disanju 43. Funkcionalni rezidualni kapacitet je koliina vazduha koja se nalazi u pluima: a) na kraju maksimalnog udaha b) na kraju maksimalnog izdaha c) nakon normalnog udaha d) nakon normalnog izdaha 44. Eritropoetin se stvara u: a) jetri b) bubregu c) eritrocitima d) kostnoj sri
- 236 -
Informator 2010
45. Zaokruite netanu tvrdnju: a) najvanija funkcija bubrega je ouvanje stalnosti uslova unutranje sredine b) bubreg odrava ravnoteu vode i elektrolita c) najvanija funkcija bubrega je endokrina d) bubrezi su fizioloki pufer sistem 46. Specifina teina mokrae je manja: a) ukoliko je manja koliina uzluene mokrae b) pri intenzivnom znojenju c) pri tekom fizikom radu d) ukoliko je vea koliina uzluene mokrae 47. Po supstratu na koji deluju enzimi se dele na: a) apoenzim i koenzim b) hidrolaze i desmolaze c) karbohidraze, proteaze i lipaze d) enzime koje ispoljavaju dejstvo u kiseloj, baznoj ili neutralnoj sredini 48. Tripsinogen nastaje u: a) elucu b) jetri c) pankreasu d) tankom crevu 49. Funkcija debelog creva sastoji se u: a) varenju preostalih hranljivih sastojaka b) emulgovanju masti c) resorpciji vode d) svega navedenog 50. Peristaltiki i antiperistaltiki pokreti prisutni su u: a) jednjaku b) elucu c) tankom crevu d) debelom crevu
- 237 -
Informator 2010
51. Aldosteron dovodi do: a) pada koncentracije natrijuma, a povienja koncentracije kalijuma u krvi b) poveanja koncentracije natrijuma, a smanjenja koncentracije kalijuma u krvi c) poveanja koncentracije natrijuma i kalijuma u krvi d) smanjenja koncentracije natrijuma i kalijuma u krvi 52. Zaokruite NETANU tvrdnju: a) estrogen i progesterone utiu na razvoj polnih organa b) progesteron priprema sluzokou materice za prijem oploene jajne elije c) progesteron poveava razdraljivost muskulature materice d) progesterone podstie razvoj mlenih kanala 53. Centri refleksa za ishranu nalaze se u: a) usnoj duplji b) nosu c) produenoj modini d) pljuvanim lezdama 54. Centar za bolnu osetljivost je: a) talamus b) hipotalamus c) limbiki sistem d) veliki mozak 55. Supkortikalna jedra su: a) vegetativne ganglije b) povezane uglavnom sa senzitivnom korom c) bazalne ganglije: prugasto telo i soivasto jedro d) sve navedeno 56. Zakonitosti formiranja uslovnih refleksa su sve navedeno, OSIM: a) organizam je u budnom stanju b) bioloka motivisanost jedinke c) udruenost uslovne i bezuslovne drai d) prisustvo drugih stimulusa
- 238 -
Informator 2010
57. Astigmatizam se: a) korigije sabirnim soivom b) koriguje rasipnim soivom c) koriguje cilindrinim soivom d) ne moe korigovati 58. Kinestezija je sve navedeno, IZUZEV: a) odreivanje poloaja tela u prostoru b) oseaj kretanja insekta po koi tela c) odreivanje poloaja pojedinih delova tela d) odreivanje vrste i brzine pokreta 59. Recepcija mirisa ostvaruje se preko receptora koji se nalaze u a) sluzokoi nosa b) sluzokoi jezika c) kortikalnog centra u oblasti hipokampusa d) u talamusu 60. Zakrivljenost soiva se poveava: a) pri gledanju bliskih predmeta b) pri gledanju udaljenih predmeta c) sa starou d) pri smanjenju elastinosti soiva Test D 1. U stopalu se nalaze: a) 23 kosti, rasporeene u dve grupe b) 25 kostiju, rasporeenih u tri grupe c) 26 kostiju, rasporeenih u tri grupe d) 27 kostiju, rasporeenih u tri grupe 2. Prednja strana lopatice izdubljena je u: a) nadgrebenu i podgrebenu jamu b) podlopatinu jamu c) podlopatinu i nadgrebenu jamu d) nadlopatinu i podlopatinu jamu
- 239 -
Informator 2010
3. Telo kljunice ima dve strane: a) spoljanju i unutranju b) gornju i unutranju c) gornju i donju d) donju i spoljanju 4. Donja vilica sastoji se iz: a) tela, zglobnih i nezglobnih nastavaka b) tela i grane donje vilice c) uspravnog i horizontalnog dela d) tela i dva okrajka 5. Kostur lica sastoji se iz: a) 15 kostiju b) 7 kostiju c) 21 kosti d) 10 kostiju 6. Svi miii zadnje grupe potkolenice inervisani su: a) tabanskim ivcem b) sedalnim ivcem c) potkoleninim ivcem d) golenjanim ivcem 7. Prema obliku skeletni miii dele se na: a) duge, kratke i pregibae b) prave, kose i uzdune c) duge, prave i pljosnate d) duge, kratke i pljosnate 8. Kruno kretanje predstavlja udruene pokrete: a) pregibanja, opruenja, privoenja, odvoenja b) unutranjeg i spoljanjeg obrtanja, pregibanja i opruanja c) spoljanjeg obrtanja, pregibanja i privoenja d) pregibanja, opruanja,privoenja, odvoenja, unutranjeg i spoljanjeg obrtanja
- 240 -
Informator 2010
9. Miii prednje grupe podlakta svojim dejstvom vre: a) opruanje b) pregibanje c) privoenje d) odvoenje 10. Svi miii ake inervisani su: a) sredinjim i lakatnim ivcem b) sredinjim i pazunim ivcem c) lakatnim i pazunim ivcem d) binim i lakatnim ivcem 11. Desna srana pretkomora: a) oblika je nepravilne kocke i ima est zidova b) oblika je nepravilne prizme i ima tri zida c) oblika je nepravilne prizme i ima est zidova d) oblika je trostrane piramide i ima tri zida 12. Na bazi srca, veliki krvni sudovi grade: a) venanu krunu b) sranu krunu c) srani lanac d) srani venac 13. Na srcu se opisuju sledee strane: a) prednja, leva i spoljanja strana b) prednja, leva i unutranja strana c) prednja, leva i donja strana d) spoljanja, unutranja i dijafragmalna strana 14. Najvei krvni sud ovejeg tela je: a) pluna arterija b) potkljuna arterija c) zajednika karotidna arterija d) aorta
- 241 -
Informator 2010
15. Desna srana komora je: a) oblika trostrane piramide sa bazom okrenutom napred b) oblika trostrane prizme c) oblika etvorostrane piramide d) oblika trostrane piramide sa bazom okrenutom pozadi 16. Srce je smeteno u: a) srednjem delu gornjeg sredogrua b) srednjem delu donjeg sredogrua c) prednjem delu donjeg sredogrua d) zadnjem delu gornjeg sredogrua 17. Vrh plua nalazi se iznad ravni: a) prvog rebra b) drugog rebra c) treeg rebra d) etvrtog rebra 18. Zadnji otvor usne duplje je: a) drelno suenje b) ulaz u usnu duplju c) meuusni otvor d) drelni otvor 19. Grkljan se nalazi u nivou: a) etvrtog i petog vratnog prljena b) petog i estog vratnog prljena c) drugog i treeg vratnog prljena d) estog i sedmog vratnog prljena 20. Dvanaestopalano crevo nalazi se ispred: a) prva tri krsna prljena b) prva tri slabinska prljena c) treeg i etvrtog slabinskog prljena d) drugog, treeg i etvrtog slabinskog prljena
- 242 -
Informator 2010
21. eludac ima: a) prednji i zadnji zid, desnu i levu ivicu i dva otvora b) gornji i donji zid, desnu i levu ivicu i dva otvora c) prednji i zadnji zid, gornju i donju ivicu i dva otvora d) spoljanji i unutranji zid, gornju i donju ivicu i dva otvora 22. Osnovna anatomska i funkcionalna jedinica bubrega zove se: a) reanj b) renji c) nefron d) acinus 23. Mokraovod gradi krivinu: a) na mestu ulaska u malu karlicu b) u svom lumbalnom delu c) u svom ilijanom delu d) u svom karlinoj duplji 24. Jajnika jama nalazi se u ravi: a) spoljanje bedrene arterije b) unutranje bedrene arterije c) zajednike bedrene arterije d) stidne bedrene arterije 25. Semnik je muka polna lezda i ima: a) spoljanju i unutranju stranu, prednju i zadnju ivicu, gornji i donji pol b) spoljanju stranu, spoljanju ivicu, gornji i donji pol c) prednju i zadnju stranu, spoljanju i unutranju ivicu, gornji i donji pol d) spoljanju i unutranju stranu, prednju i zadnju ivicu, prednji i zadnji pol 26. Kimenih ivaca ima: a) 12 pari b) 30 pari c) 33-34 para d) 31 par
- 243 -
Informator 2010
27. Prednja strana srednjeg mozga predstavljena je: a) krovnom ploicom b) crvenim jedrom c) modanim kracima d) tegmentumom 28. Antidiuretski hormon i oksitocin lue se u: a) hipotalamusu b) talamusu c) epitalamusu d) metatalamusu 29. Somatski nervni sistem kontrolie: a) popreno-prugastu muskulaturu b) glatku muskulaturu c) muskulaturu sranog miia d) muskulaturu unutranjih organa 30. Vratni ivani splet grade prednje grane: a) prva 3 vratna ivca b) prva 4 vratna ivca c) prvih 5 vratnih ivaca d) zadnja 4 vratna ivca 31. Katabolizam je: a) konstruktivna aktivnost rasta b) zamenjivanje istroenih delova elije c) aktivnost u razmeni materija d) svi odgovori su tani 32. Velike i male motorne jedinice razlikuju se po: a) broju aksona koji inervie jedno miino vlakno b) broju motornih vlakana koji inervie jedan nerv c) broju nerava koji inervie jedan mii d) broju motornih vlakana koji inervie jedan akson
- 244 -
Informator 2010
33. Simptomi posthemoraginog oka nastaju: a) nakon poveanja zapremine krvi do 30% celokupne koliine krvi b) nakon smanjenja zapremine krvi do 30% celokupne koliine krvi c) nakon smanjenja zapremine krvi vie od 30% celokupne koliine krvi d) nakon smanjenja zapremine plazme manje od 30% celokupne koliine krvi 34. Viskoznost krvi je: a) tri do pet puta vea od viskoznosti vode b) deset puta vea od viskoznosti vode c) zavisi od koliine hemoglobina u eritrocitima d) uopte se ne uporeuje sa viskoznou vode 35. Procenat oksihemoglobina zavisi od: a) koliine hemoglobina i vrednosti parcijalnog pritiska kiseonika b) parcijalnog pritiska ugljen dioksida c) pH krvi d) svega navedenog 36. Opti davalac krvi je krvna grupa: a) O b) A c) B d) AB 37. Trajanje sranog ciklusa pretkomora je: a) krae od trajanja sranog ciklusa komora b) due od trajanja sranog ciklusa komora c) jednako trajanju sranog ciklusa komora d) zavisno od duine udaha i izdaha 38. Sistolni ton je posledica: a) zatvaranja semilunarnih valvula b) otvaranja semilunarnih valvula c) kontrakcije sranog miia i zatvaranja pretkomorno-komornih valvula d) kontrakcije sranog miia i otvaranja pretkomorno-komornih valvula
- 245 -
Informator 2010
39. Zakon sve ili nita podrazumeva da: a) sa poveanjem intenziteta drai poveava se i jaina miine kontrakcije b) pri draenju jedne motorne jedinice skeletnog miia neka miina vlakna te motorne jedinice se kontrahuju c) pri draenju jedne motorne jedinice skeletnog miia sva miina vlakna te motorne jedinice se kontrahuju d) svi odgovori su tani 40. Krv se kree ravnomerno i bez oscilacija u: a) aorti b) arteriolama c) kapilarima d) nijedan odgovor nije taan 41. Jedna respiracija sastoji se iz: a) inspirijuma i udaha b) ekspirijuma i izdaha c) spoljanjeg i unutranjeg disanja d) inspirijuma i ekspirijuma 42. Povrina respiratorne membrane iznosi: a) 70 cm2 b) 70 ml c) kao povrina jedne alveole d) 70 m2 43. Koliina vazduha koja se udahne i izdahne pri svakoj respiraciji iznosi: a) 150 ml b) 500 ml c) 12 16 ml d) 750 ml 44. Centar za disanje najsnanije stimulie: a) pad koncentracije CO2 b) pad koncentracije O2 c) porast koncentracije O2 d) porast koncentracije CO2
- 246 -
Informator 2010
45. Tubularna reapsorbcija je proces koji omoguava: a) vraanje supstanci u peritubularni prostor b) vraanje supstanci u primarnu mokrau c) vraanje supstanci u definitivnu mokrau d) izluivanje supstanci iz peritubularnog prostora 46. Tokom prolaska kroz tubule: a) iz glomerularnog filtrata se ne reapsorbuje voda b) sekretuje se voda c) stvara se primarna mokraa sve manje koncentracije d) iz glomerularnog filtrata se reapsorbuje 99 % vode 47. Antidiuretini hormon: a) stvara se u bubrezima b) smanjuje koliinu izluene mokrae c) kada se poveano lui dovodi do bolesti diabetes insipidus d) poveava koliinu izluene mokrae 48. Ferment pljuvake je: a) mucin b) pepsin c) himozin d) ptijalin 49. Voda se resorbuje u krv samo ako je: a) osmotski pritisak himusa vii od osmotskog pritiska krvi b) osmotski pritisak himusa jednak osmotskom pritisku krvi c) osmotski pritisak himusa nii od osmotskog pritiska krvi d) nijedan odgovor nije taan 50. Hemijske materije se u digestivnom traktu razgrauju pod dejstvom digestivnih fermenata i to: a) masti do glicerina i masnih kiselina b) proteini do amino kiselina c) polisaharida do monosaharida d) svi odgovori su tani
- 247 -
Informator 2010
51. Hormoni prednjeg renja hipofize utiu na sekretornu aktivnost: a) pankreasa, titne lezde, nadbubrega b) polnih lezdi, pankreasa, titne lezde c) polnih lezdi, pankreasa, nadbubrega d) polnih lezdi, titne lezde, nadbubrega 52. Endokrina aktivnost paratiroidne lezde zavisi od: a) funkcije prednjeg renja hipofize b) funkcije zadnjeg renja hipofize c) koncentracije jona kalijuma u krvi d) koncentracije jona kalcijuma u krvi 53. U toku svakog menstrualnog ciklusa ena izgubi: a) 50 do 100 ccm krvi b) 100 do 200 ccm krvi c) oko pola litra krvi d) prvog i zadnjeg dana oko 50 ccm, a ostalih dana trajanja menstruacije oko 100 ccm krvi dnevno 54. Neurociti simpatikusa nalaze se u: a) bonim rogovima sive mase svih grudnih segmenata kimene modine b) bonim rogovima sive mase svih slabinskih segmenata kimene modine c) bonim rogovima sive mase krsnih segmenata kimene modine d) tani su odgovori pod b) i c) 55. Zaokruite netaan odgovor: a) mali mozak regulie motorne aktivnosti b) mali mozak regulie tonus skeletne muskulature c) mali mozak regulie telesnu teinu tela d) mali mozak regulie ravnoteu tela 56. Paradoksalno spavanje je: a) ne-REM spavanje b) REM spavanje c) spavanje u toku koga se ne sanja d) spavanje uz povien tonus muskulature
- 248 -
Informator 2010
57. Zaokruite netaan odgovor: a) taktilni receptori nalaze se u potkonom tkivu b) taktilnih receptora ima najvie na prstima ruku i usnama c) taktilnih receptora ima najvie na leima, ramenima i potkolenicama d) taktilni receptori nalaze se na povrini koe 58. Zvuni talas prenosi se sledeim redosledom preko: a) bubne opne, slunih koica, slunog ivca, Helove vijuge do centra u Kortijevom organu b) bubne opne, slunih koica, Kortijevog organa i slunog ivca do centra u Helovoj vijuzi c) bubne opne, slunog ivca, slunih koica, Helove vijuge do centra u Kortijevom organu d) bubne opne, Kortijevog organa, slunih koica i slunog ivca do centra u Helovoj vijuzi 59. Duplja unutranjeg uva ispunjena je: a) perilimfom b) likvorom c) vazduhom d) krvlju 60. Poremeaji refrakcije su: a) dalekovidost, kratkovidost i astigmatizam b) dalekovidost i presbiopija c) greke u recepciji boja d) greke pri imenovanju predmeta
- 249 -
Informator 2010
Test E 1. Luk prljena je: a) Njegov zadnji deo b) Njegov prednji deo c) Njegov boni deo 2. Lakatna kost na donjem okrajku nema jedan od navedenih elemenata: a) Glava lakatne kosti b) iljasti nastavak c) Kljunasti nastavak 3. Temena kost se nalazi u: a) sredinjem delu krova lobanje b) prednjem delu krova lobanje c) zadnjem delu krova lobanje d) na bazi lobanje 4. Zglob lakta pripada: a) Prostim zglobovima b) Sloenim zglobovima c) Hrskaviavim zglobovima d) Fibroznim zglobovima 5. Kosti prstiju stopala grade lanci prstiju, kojih ima: a) 16 b) 14 c) 12 d) 15 6. Dijafragmu oivava: a) Pomoni ivac b) Preani ivac c) Meurebarni ivac d) Podrebarni ivac
- 250 -
Informator 2010
7. Spoljanja grupa miia na donjoj strani stopala namenjena je: a) Pokretanju malog prsta b) Pokretanju palca c) Pokretanju II i III prsta d) Pokretanju II i III i IV prsta 8. Svi miii spoljanje i zadnje grupe podlakta inervisani su: a) Lakatnim ivcem b) binim ivcem c) Sredinjim ivcem d) Miinokonim ivcem 9. Sve miie ake inerviu dva ivca: a) Sredinji i lakatni ivac b) Lakatni i bini ivac c) Sredinji i bini ivac d) bini i miinokoni ivac 10. Srane pretkomore i komore povezane su: a) Pretkomornim otvorom b) Komornim otvorom c) Pretkomorno-komornim otvorom d) Komorno-pretkomornim otvorom 11. Simpatika nervna vlakna sranog ivanog spleta: a) Usporavaju srani rad i poveavaju snagu sranih kontrakcija b) Ubrzavaju srani rad i poveavaju snagu sranih kontrakcija c) Usporavaju srani rad i smanjuju snagu sranih kontrakcija d) Ubrzavaju srani rad i smanjuju snagu sranih kontrakcija 12. Butna arterija prelazi na zadnju stranu zgloba kolena i nastavlja se: a) Prednjom golenjanom arterijom b) Zadnjom golenjanom arterijom c) Zatkolenom arterijom d) Dubokom butnom arterijom
- 251 -
Informator 2010
13. U zadnjoj lobanjskoj jami, desna i leva kimena arterija spajaju se i grade: a) Desnu modanu arteriju b) Levu modanu arteriju c) Bazilarnu arteriju d) Pontinsku arteriju 14. Portna vena nastaje spajanjem gornje, donje crevne vene i slezinske vene iza: a) Tela guterae b) Repa guterae c) Glave guterae d) Vrata guterae 15. Zavrni i najvei odvodni venski sinus je: a) Kavernozni sinus b) Veliki petrozni sinus c) Popreni sinus d) Sigmoidni sinus 16. Papilarni miii polaze sa: a) Zidova komora b) Zidova pretkomora c) Zida leve komore d) Zida desne pretkomore 17. Potporne elije nervnog sistema su: a) Nervne celije b) Glijalne elije c) Bipolarne elije d) Multipolarne elije 18. Mokrana beika nalazi se u : a) Prednjem delu karline duplje b) Zadnjem delu karline duplje c) Gornjem delu karline duplje d) Donjem delu karline duplje
- 252 -
Informator 2010
19. Organ za stvaranje glasa, glotis, ine: a) Glasnika pukotina i obe glasne ice b) Samo glasnika pukotina c) Samo glasne ice d) Glasnika pukotina i leva glasna ica 20. Na desnom plunom krilu nalaze se: a) Dve pukotine, kosa i horizontalna b) Jedna kosa pukotina c) Jedna horizontalna pukotina d) Tri pukotine 21. drelno suenje je: a) Prednji otvor nosnog sprata drela b) Prednji otvor usne duplje c) Zadnji otvor usne duplje d) Prednji otvor grkljanskog sprata drela 22. Guteraa je lezdani organ priljubljen uz: a) Prva tri slabinska prljena b) Prva dva slabinska prljena c) Dvanaestog grudnog i prvog slabinskog prljena d) Uz etvrti i peti slabinski prljen 23. Nutritivni krvni sud jetre je: a) Portna vena b) Posebna jetrina arterija c) Jetrine vene d) Donja uplja vena 24. Zadnji zid dunika je izgraen od mekih tkiva predstavljenih: a) Popreno prugastim miiem i vezivnom opnom b) Glatkim miiem i vezivnom opnom c) Skeletnim miiem i vezivnom opnom d) Poprenim miiem i vezivnom opnom
- 253 -
Informator 2010
25. Trem je: a) Zadnja upljina kotanog labirinta b) Sredinja upljina kotanog labirinta c) Sredinja upljina opnastog labirinta d) Zadnja upljina opnastog labirinta 26. Najvea parna siva masa meumozga je: a) Metatalamus b) Suptalamus c) Epitalamus d) Talamus 27. Duica je: a) Srednji i najdeblji deo sudovne opne one jabuice b) Zadnji, vei deo spoljanje opne one jabuice c) Prednji deo sudovne opne one jabuice d) Zadnji deo sudovne opne one jabuice 28. Piramidalni put je: a) Indirektni motorni put b) Direktni motorni put c) Indirektni senzitivni put d) Ekstrapiramidalni put 29. Gustativna telaca grupiu se u posebne tvorevine jezika koje se nazivaju: a) Gustativne bradavice b) Gustativne papile c) Gustativni tuberkuli d) Gustativni lebovi 30. Organ ukusa smeten je u : a) Sluzokoi donje strane jezika b) Sluzokoi gornje strane jezika c) Sluzokoi bonih ivica jezika d) Sluzokoi korena jezika
- 254 -
Informator 2010
31. Ukoliko je koncentracija sredine koja okruuje eliju vea nego u eliji: a) Minerali izlaze iz elije i ona se smeurava b) Voda izlazi iz elije i ona se smeurava c) Voda ulazi u eliju i ona bubri d) Minerali ulaze u eliju 32. ta NIJE tano za aktivni transport? a) Vri se uz pomo nosaa b) Materija se transportuje iz sredine sa manjom u sredinu sa veom koncentracijom c) Za transport se koristi energija d) Materije se transportuju iz sredine sa veom u sredinu sa manjom koncentracijom 33. ta je tano za akcioni potencijal? a) Akcioni potencijal se javlja u miru b) Akcioni potencijal se javlja kada se elija nadrai c) Nastaje izlaskom natrijuma iz elije d) Nastaje zbog ulaska kalijuma u eliju 34. ta je tano za membranski potencijal? a) Spoljanja strana elijske membrane je elektroneutralna b) Spoljanja strana elijske membrane je elektronegativna c) Unutranja strana elijske membrane je elektropozitivna d) Unutranja strana elijske membrane je elektronegativna 35. Jedan motoneuron: a) Inervie jedan mii b) Inervie onoliko miinih elija koliko ima krajnjih ogranaka c) Prenosi nervne impulse sa periferije prema CNS d) Inervie po deset miinih elija 36. Koja od navedenih osobina pripada leukocitima: a) Nedostatak jedra b) Bikonkavni oblik c) Granule u citoplazmi d) Hemoglobin
- 255 -
Informator 2010
37. Na poetku dijastole komore: a) Pretkomorno-komorske valvule se zatvaraju a semilunarne valvule otvaraju b) Semilunarne valvule se zatvaraju a pretkomorno-komorske valvule se otvaraju c) Pretkomorno-komorske i semilunarne valvule se zatvaraju d) Pretkomorno-komorske i semilunarne valvule se otvaraju 38. Ukoliko serum neke krvi od aglutinina sadri anti A, radi se o krvnoj grupi: a) A b) B c) AB d) O 39. Sedimentacija eritrocita je ubrzana u sluaju: a) Poveanog broja eritrocita b) Poveane koliine albumina plazmi c) Poveane koliine globulina u plazmi d) Smanjene koliine fibrinogena u plazmi 40. Zakon sve ili nita za srce znai: a) Jaina srane kontrakcije zavisi od jaine stimulusa b) Razliiti stimulusi izazivaju maksimalnu sranu kontrakciju c) Pri sistoli srce izbaci svu krv koja se nalazila u komori d) Srce se najjae kontrahuje kada je prazno 41. ta NIJE tano za vazomociju: a) To je kretanje krvi kroz kapilare u mlazevima b) Vazomocija regulie protok krvi kroz kapilare c) Vazomocija regulie protok krvi kroz arteriole d) Broj mlazeva u kapilaru zavisi od koliine kiseonika 42. Limfociti se karakteriu: a) Bisagastim jedrom i crvenim granulama b) Plavim granulama i jedrom podeljenim u 3 do 5 segmenata c) Velikim ovalnim jedrom d) Neutrofilnim granulama i nesegmentiranim jedrom
- 256 -
Informator 2010
43. Pronai tanu konstataciju: a) Kroz respiratornu membranu podjednako difunduju kiseonik i ugljendioksid b) Ugljendioksid dvadesetak puta lake difunduje kroz respiratornu membranu od kiseonika c) Kroz celu respiratornu membranu za minut normalno proe litar kiseonika d) Tokom fizikog rada kroz respiratornu membranu difunduje manje ugljendioksida 44. Intrapleuralni pritisak: a) Se ne menja tokom disajnih pokreta b) Tokom udaha postaje negativniji a tokom izdaha pozitivniji c) Negativni pritisak omoguava kolaps plua d) Moe biti negativan ili pozitivan, to nema uticaja na disajne pokrete 45. Sekrecija eludanog soka moe biti: a) Psihika b) Gastrina c) Intestinalna d) Svi odgovori su tani 46. Enterocit je: a) elija crevne sluzokoe b) Rana razvojna faza eritrocita c) elija pretea svih elija endoderma d) Nijedan odgovor nije taan 47. Himus se formira u: a) Ustima b) Tankom crevu c) Debelom crevu d) Pankreasu 48. Intestinalna faza luenja eludanog soka: a) Ne postoji b) Nastavlja se i kada hrana napusti eludac c) Ne nastavlja se kada hrana napusti eludac d) Nije humoralnog karaktera
- 257 -
Informator 2010
49. Ukoliko se produkcija kiselih materija u bubrezima povea oni stvaraju: a) Veu koliinu ureje b) Veu koliinu amonijaka c) Renin d) Hipurnu kiselinu 50. Poliurija je: a) Prestanak stvaranja mokrae b) Smanjena diureza c) Poveana diureza d) Smanjeno unoenje vode u organizam 51. Hormoni su hemijske supstance koje: a) Se izluuju direktno u krvotok b) Preko izvodnih kanala dospevaju u krvotok c) Preko izvodnih kanala dospevaju u upljine tela d) Sva tri odgovora su tana 52. Muka polna lezda lui: a) Estrogen i progesteron b) Testosteron i androstendion c) Testosteron i progesteron d) Androstendion i estrogen 53. Skokovito provoenje se odlikuje sledeim: a) Provodi se du mijelinskih nervnih vlakana b) Provoenje razdraenja je od jednog do drugog Ranvijerovog suenja c) Brzina provoenja je do 120 m/sec d) Svi odgovori su tani 54. Arefleksija podrazumeva: a) Ugaen refleks b) Pojaan refleks c) Smanjen refleks d) Svi odgovori su tani
- 258 -
Informator 2010
55. Centri III i IV para modanog nerva nalaze se u: a) Kimenoj modini b) Produenoj modini c) Ponsu d) Srednjem mozgu 56. Ravnomerni raspored tonusa na pojedine miine grupe mogu je zahvaljujui: a) Meumozgu b) Srednjem mozgu c) Malom mozgu d) Produenoj modini 57. Funkcija bazalnih ganglija je da: a) Uestvuje u formiranju uslovnih refleksa b) Regulie miini tonus i objedinjuje motorne pokrete pri hodanju c) Pomae u odravanju poloaja tela d) Sve navedeno 58. U toku spavanja bez sanjanja: a) Povien je tonus muskulature b) Disanje je ubrzano c) Krvni pritisak je povien d) Telesna temperatura se sniava 59. Visceroreceptori su: a) U glatkim miiima krvnih sudova b) Osetljivi na mehanike promene u organima i hemijske promene u krvi c) U unutranjim organima d) Svi odgovori su tani 60. Hipermetropija je: a) Normalno prelamanje svetlosti i lik se izuzetno otro formira na mrenjai b) Poremeaj refrakcije kod koga se lik formira iza mrenjae c) Poremeaj refrakcije kod koga se lik formira ispred mrenjae d) Nijedan odgovor nije taan
- 259 -
Informator 2010
REENJA Test A 1-a 7-c 13-a 19-b 25-a 31-c 37-a 43-b 49-d 55-d Test B 1-a 7-a 13-b 19-b 25-c 31-a 37-d 43-b 49-c 55-d 2-c 8-c 14-b 20-a 26-a 32-c 38-b 44-d 50-a 56-d 3-c 9-c 15-c 21-a 27-d 33-c 39-c 45-d 51-d 57-c 4-a 10-a 16-a 22-d 28-b 34-a 40-b 46-c 52-a 58-c 5-b 11-c 17-c 23-c 29-d 35-c 41-a 47-d 53-a 59-a 6-c 12-d 18-c 24-b 30-b 36-b 42-a 48-b 54-c 60-b 2-a 8-d 14-d 20-c 26-d 32-c 38-b 44-b 50-c 56-b 3-b 9-b 15-a 21-b 27-b 33-b 39-a 45-a 51-a 57-b 4-a 10-a 16-b 22-c 28-d 34-a 40-d 46-a 52-d 58-d 5-a 11-a 17-a 23-d 29-d 35-c 41-a 47-a 53-a 59-a 6-b 12-b 18-b 24-c 30-b 36-b 42-b 48-d 54-a 60-c
- 260 -
Informator 2010
Test C 1-a 7-c 13-b 19-b 25-b 31-a 37-b 43-d 49-c 55-c 2-d 8-c 14-d 20-a 26-a 32-c 38-c 44-b 50-b 56-d 3-a 9-a 15-a 21-c 27-d 33-c 39-a 45-c 51-b 57-c 4-d 10-a 16-a 22-a 28-b 34-a 40-b 46-d 52-c 58-b 5-c 11-c 17-b 23-c 29-b 35-b 41-b 47-c 53-c 59-a 6-d 12-a 18-a 24-c 30-d 36-d 42-b 48-c 54-a 60-a
Test D 1-d 7-d 13-c 19-b 25-a 31-c 37-a 43-b 49-c 55-c 2-b 8-d 14-d 20-b 26-d 32-d 38-c 44-d 50-d 56-b 3-c 9-b 15-d 21-a 27-c 33-c 39-c 45-a 51-d 57-c 4-b 10-a 16-b 22-c 28-a 34-a 40-c 46-d 52-d 58-b 5-a 11-a 17-b 23-a 29-a 35-a 41-d 47-b 53-a 59-a 6-d 12-b 18-a 24-c 30-b 36-a 42-d 48-d 54-a 60-a
- 261 -
Informator 2010
Test E 1-a 7-a 13-c 19-a 25-b 31-b 37-b 43-b 49-b 55-d 2-c 8-b 14-c 20-a 26-d 32-d 38-b 44-b 50-c 56-c 3-a 9-a 15-d 21-c 27-c 33-b 39-c 45-d 51-a 57-d 4-b 10-c 16-a 22-b 28-b 34-d 40-b 46-a 52-b 58-d 5-b 11-b 17-b 23-b 29-b 35-b 41-c 47-b 53-d 59-d 6-b 12-c 18-a 24-b 30-b 36-c 42-c 48-b 54-a 60-b
- 262 -
Informator 2010
8.4 Matematika
Test A
1. Izraunati:
a - a -2 a- a
-1
1- a -2 a+ a
-1
- a
2 a
a)
( )
a
-2 a
b) c) d) e)
( )
a
-2 a
( )
2 a a2
2
( )
a
-3
2. Nai taku u prvom kvadrantu koja pripada pravoj x+y=8 koja je jednako udaljena od take (2,8) i prave x-3y+2=0 a) (3,5) b) (4,4) c) (5,3) d) (8,0) e) (0,8) 3. Rastaviti polinom x3-3x2-10x+24 na linearne faktore: a) (x+2) (x+4) (x+3) b) (x-2) (x-4) (x+3) c) (x-2) (x+4) (x-3)
- 263 -
Informator 2010
d) (x+2) (x-4) (x-3) e) (x-2) (x-4) (x-3) 4. U jednaini x2-6x+c=0 odrediti c pod uslovom da su njeni koreni vezani relacijom 3x1+2x2=20 a) 16 b) -16 c) 12 d) -12 e) 20 5. Za koje vrednosti x je x2-5x+ 6 < 0 ? a) -3 < x <-2, 2 <x < 3 b) 1< x < 2, 2 < x < 3 c) 1< x < 3 d) 1 x < 2, 2 < x 3 e) x<2, 2<x 6. Reiti jednainu sin2 x+cos x+1=0 a) (2k+1) , k = 1, 2,... b) (2k-1) , k = 0,1,2,... c) (2k+1) , k = 0,1,2,... d) 2k, k = 0, 1, 2,... e) x=(2k+1) , k=0, 1, 2,...
1 3x-4 7. Reiti jednainu 3 = 3

Odgovor: a) 2 b) -1 c) 1 d) -2
7 6 x
1 e) 3
- 264 -
Informator 2010
3 8. Reiti jednainu 2 x 2 53 x = 3
125000 a) 343, 343 1 b) 8 c) 343, 27
d) -3 e) 27, 1 8
9. Zbir prvih n lanova geometrijskog niza iji je kolinik 2 iznosi 15, a zbir sledeih n lanova je 240, Izraunati n i lan b2n. a) n = 18, b18 = 128 b) n = 8, b8 = 128 c) n = 4, b8 = 128 d) n = 10, b10 = 128 e) n = 8, b8 = 148 x +1 f x = ( ) 10. Odrediti inverznu funkciju funkcije x -1 a) b) c) d) e)
x +1 x -1 x -1 x -1 x +1 x +1 x -1 x +1 x+2 x-2
11. Reiti jednainu 6-2x= 3x+1 a) -1 b) 3 c) 1

- 265 -
Informator 2010
d) 5 e) 1,5 12. Izraunati, bez tablica i raunara, 10 ctg 1350 sin 2100 cos 2250. a) -5 b) 5 2 c) -5 2 2 5 d) 2 e) - 5
2 2
15 3 1 13. U razvoju binoma izraunati a + a lan koji ne zavisi od a. a) 1000 b) 200 c) 3005 d) 5005 e) 5000
14. Reiti jednainu log5x log7x = log57. a) 7 b) 7, c)

1 7
1 7
d) 5
1 e) 5, 5
15. Tangens jednog od otrih uglova pravouglog trougla iznosi 0.75, a je manja kateta je a=18. Odrediti drugu katetu b i hipotenuzu c. a) c=32, b=28 b) c=32, b=22 c) b=22, c=30
- 266 -
Informator 2010
d) c=30, b=24 e) b=20, c=24 16. Broj kvarova maine je u linearnoj vezi sa brojem ukljuenja maine, tj. f(x) = ax+b, gde je x broj ukljuivanja maine, a f(x) je broj kvarova. Poznato je da se u 100 ukljuenja maine pojavilo 3 kvara, a u 300 ukljuenja 5 kvarova. a) Izraunati a. b) Izraunati b. c) Koliko kvarova prouzrokuje 1000 ukljuenja maine? 17. Odrediti pozitivan parametar p tako da koreni jednaine 24x2-px+25=0 zadovoljavaju relaciju 3x1 2x2 = 0 a) Koliko je p? b) Sa izraunatim p izraunati koren date jednaine koji je vei od 1. c) Sa izraunatim p izraunati koren date jednaine koji je manji od 1. 18. Reiti jednainu 69x 136x + 64x = 0 a) Napisati pozitivno reenje. b) Napisati negativno reenje. c) Izraunati 69x 136x ako je x pozitivno reenje date jednaine. 19. U polinomu x4 + ax2 + b odrediti a i b tako da bude deljiv sa x2 x + 1 a) Napisati a. b) Napisati b. c) Sa izraunatim a i b odrediti 20. Reiti jednainu
x 4 + ax 2 + b x2 - x + 1
(2 x - 3)
- x- 6
4x + 1
= 0
a) Napisati negativno reenje posmatrane jednaine. b) Napisati pozitivno reenje posmatrane jednaine koje je manje od 1. c) Napisati pozitivno reenje posmatrane jednaine koje je vee od 1.
- 267 -
Informator 2010
REENJA
1-d 6-e 11-c 16. 1 a) a = 100 b) b=2 c) 12
2-a 7-c 12-e 17. a) p=50 5 b) x1 = 4 5 c) x 2 = 6
3-b 8-e 13-d 18. a) 1 b) -1 c) -24
4-b 9-c
5-a 10-a
14-b 15-d 20. 19. a) -3 a) a=1 b) b=1 1 b) 2 c) x +x+1 4 c) 3
- 268 -
Informator 2010
Test B
2- 3 a = b= 1. Ako je , 2+ 3
a)
3- 2 izraunati 3+ 2
1 1 + b + b 1 2 a + a
6 b) 2 c) 3 d) 2 6
e) 2 +
2. Nai m tako da se prave 4mx (2m+1)y+14=0 i (4m+5)x (8m-1)y+21=0 seku na y-osi. 1 a) 2 b) 1 c) 2
1 d) 3
e) 1 2
3. Rastaviti polinom x3 - 7x + 6 na linearne faktore. a) (x+1) (x+2) (x-3) b) (x-1) (x-2) (x+3) c) (x+1) (x-2) (x+3) d) (x-1) (x+2) (x+3) e) (x-1) (x+2) (x-3) 4. U jednaini 2x2 3x + 5c = 0 odrediti c pod uslovom da se njeni koreni razlikuju za 1. a) 2 b)
1 8
c) 1
- 269 -
Informator 2010
d) -1 e) 8 5. Za koje x je log (x2 5x + 7) 0? a) x 2, x 3 b) -2 < x < 2, x 3 c) x 2, 3 x 6 d) 2 x 3 e) x 2, -3 x 6. Reiti jednainu 3 sinx = 2 cos2x a) x= k, k=0, 1, 2,....... b) x =
, k=0, 1, 2,..... 6 k c) x = , k=0, 1, 2,..... 6
(- 1)k
d) x = k +
, k=0,1,2,..... 6 5 = + x 2k x = 2k + e) , , k=0, 1, 2,... 6 6
(- 1)k
7. Reiti jednainu: 5 2 x 27 9 = 64 16 a) 1.5 b) 1.25 c) 1.75 d) -1.5 e) -1.75
- 270 -
Informator 2010
8. Reiti jednainu: x - 84 x = 9 a) 625 b) 2401 c) 14641 d) 81 e) 6561 9. Posmatra se prvih 2n-1 lanova geometrijskog niza, Prvi lan je 7, a n-ti lan je 56, a zbir svih posmatranih lanova je 889. Nai kolinik q i broj posmatranih lanova. a) q=2, 2n-1=9 b) q=2, 2n-1=5 c) q=2, 2n-1=7 d) q=3, 2n-1=7 e) q=3, 2n-1=9 10. Odrediti f (f(x)), ako je f (x ) = a) x b) x2 c) -x d) x + 1 e) x - 2 2x + 1 x2
11. Reiti nejednainu x2 2x-3 = 0 a) 3 b) -3 c) 3 d) 4 e) 1
- 271 -
Informator 2010
12. Izraunati, bez tablica i raunara, sin 570 cos 120 sin 120 cos 570 3 a) 2 3 b) 3 3 c) 2 2 d) 2 2 e) 2
a x + 13. Nai peti lan u razvoju binoma, x ako je odnos koeficijenata a treeg i drugog lana u razvoju 11:2.
n
a) 295 2 x
a8
1 495 b) x2
1 c) 485 2 x
d) 495 2 x e) 475a 8 14. Reiti jednainu (log3x)2 = 4-3 log3x 1 a) , 3 3
a4
1 b) 81 , 3 1 c) 81 , 81
- 272 -
Informator 2010
1 1 , d) 81 3 1 1 , e) 81 9
15. Dati su hipotenuza c=24 i ugao sin = 0.8. Izraunati kateta a i b. a) a = 14.2, b = 14.4 b) a = 14.4, b = 19.4 c) a = 14.4, b = 18.2 d) a = 19.2, b = 14.4 e) a = 19.2, b = 15.4 16. Veza zapremine sunera i koliine vode koju suner moe da upije je linearna tj. f(x) = ax + b, gde je x zapremina sunera, f(x) je koliina vode koju ta zapremina moe da upije. Poznato je da suner zapremine 1 dm3 upije 0.6 dm3 vode, a suner zapremine 2 dm3 upija 1.1 dm3 vode. a) Izraunati a b) Koliko upija suner zapremine 1.6 dm3? c) Kolika je potrebna zapremina sunera da bi upio 1dm3 vode? 17. U jednaini x2 6x + c = 0 odrediti c pod uslovom da su njeni koreni vezani relacijom 3x1 + 2x2 = 20 a) Koliko je c? b) Sa izraunatim c izraunati negativan koren date jednaine c) Sa izraunatim c izraunati pozitivan koren date jednaine 18. Reiti jednainu 7x2-x-3 = 343 a) Napisati pozitivno reenje b) Napisati negativno reenje c) Izraunati 7x2-x-2, ako je x negativno reenje date jednaine 19. U polinomu x3 + ax + b odrediti a i b tako da bude deljiv polinomom x2 x + 1 a) Napisati a
- 273 -
Informator 2010
b) Napisati b c) Sa izraunatim a i b odrediti 20. Reiti sistem jednaina y- 2 x = - 3,

y + x = 3, i svako reenje napisati u obliku ureenog para (x, y).
x3 + ax + b x2 - x + 1
a) Napisati ono reenje datog sistema za koje je x > 0 i y > 0. b) Napisati ono reenje datog sistema za koje je x < 0 i y > 0. c) Napisati ono reenje datog sistema za koje je x < 1 i y < 0.
REENJA
1-d 6-e 11-c 16. a) 0,5 b) 0,9 c) 1,8
2-a 7-c 12-e 17. a) -16 b) -2 c) 8
3-b 8-e 13-d 18. a) 3 b) -2 c) 2401
4-b 9-c 14-b 19. a) 0 b) 1 c) x+1
5-a 10-a 15-d 20. a) 2,1 b) -6,9 c) 0,-3
- 274 -
Informator 2010
Test C
1. Uprostiti izraz:
1 a 2 1 a 2 a 1 1 a a a+ a
a)
3 2a 2
a
3 2
b) 2a
+ a
c) 2 a a d) a e) a
n 4 3 2 2. Ako je u razvoju binoma x + x koeficijent drugog lana za 44 ma nji od koeficijenta treeg lana , odredi lan koji ne sadri x.
3 1 2
a) 125 b) 190 c) 160 d) 175 e) 165 3. Zbir dva korena jednaine 2x3-x2-7x+ =0 je 1. Nai . a) 1 b) -2 c) 2 d) -3 e) 3
- 275 -
Informator 2010
4. U jednaini x2+bx+9=0 odrediti b pod uslovom da su njeni koreni vezani relacijom: 1 1 10 + = x1 x2 9 a) -10 b) 10 c) -9 d) 9 81 e) 10 5. Reiti nejednainu
x 2 + 5x 4 x2 2x
<1
a) x<
4 <x<2 3 4 c) x<0, <x<2 7 4 d) 0<x< , x>2 3 4 e) 0<x< , x>2 7
4 7
b) x<0,
6. Reiti jednainu 4 x 7 x + 26 = 0 a) x=16 b) x=16, x= c) x=8 e) x= 16

28561 2401 28561 2401
d) x=16, x=
- 276 -
Informator 2010
7. Nai funkciju h(x)= (f g)(x) (g f)(x), ako je: f(x) = 3x+1 i g(x) = 2x-1 a) h(x) = -3x b) h(x) = -3 c) h(x) = -1 d) h(x) = -x e) h(x) = 12x-3 8. Reiti jednainu
1 2 1 b) x=1, x= 2 1 c) x=1, x=2 1 d) x=-1, x= 2 e) x=1
2 3x 1 12 3 x
+ 27 = 0
a) x=-1,x=-
9. Reiti nejednainu log3 1 + 2 x 1 1+ x a) 2 x 1 b) x 2, x >-1 1 c) x 2, x <-1 2 d) 2 x <-1 1 e) x 2, <x<-1 2
- 277 -
3 10. Izraziti logab a u zavisnosti od n, ako je n= logaba b 5n + 3 a) 6 5n 3 b) 6 6 c) 5n + 3 5n 3 d) 2 n3 e) 6
Informator 2010
x =1 11. Reiti jednainu cos 2 + 3

2
a) b)
2 + 2 , Z 3 2 c) + 4 , Z 3 2 + 2 , Z d) 3 2 + , Z e) 3
2 + 4 , Z 3
2 + x cos =0 12. Reiti jednainu cos 4 4

2 x
a) x = , x = b) x = c) x =
+ 2 , Z
, Z
+ , Z
- 278 -
Informator 2010
d) x = 2 , x = e) x =
2
+ , Z
(2 + 1) , x = 2 , Z
sin x = 2 ctgx 1 + cos x
13. Reiti jednainu a) x = b) c) d) e)
5 + 2 , x = , Z 6 6 5 x = + 2 , x = + 2 , Z 6 6 5 x = + 2 , x = + 2 , x = + 2 , Z 6 6 5 x = + 2 , x = + 2 , x = + 2 , Z 6 6 5 x = + 2 , x = + 2 , Z 6 6 + 2 , x =
14. Date su take A(3,1) i B(7,7). Odrediti jednainu prave p koja sadri sredinu dui AB i normalna je na pravu odreenu takama A i B. a) 2y+3x=22 b) 3y+2x=22 c) 3y-2x=-22 d) 2x-3y=-22 e) 3y-2x=-22 15. Zbir prvih n lanova geometrijskog niza, iji je kolinik 2, iznosi 15. Zbir sledeih n lanova je 240. Izraunati lan b2n. a) 64 b) 32 c) 256 d) 128 e) 512
- 279 -
Informator 2010
16. Reiti jednainu x3+8=7x2 a) x1= b) x2= c) x3= 17. Ako je cos= a) sin b) tg 4 c) ctg 4
3 3 i << , izraunati: 5 2
18. Ako je f(1)=40, f(2)=54, f(11)=0, onda a) odrediti funkciju f(x) = ax2+bx+c b) odrediti teme parabole odreene funkcijom f(x) c) odrediti presek funkcije f (x) i y-ose 19. Prava p data je jednaina 2y-x=2. Odrediti jednainu prave q, koja sadri taku A(1,1) i paralelna je sa pravom p. Odrediti jednainu prave r koja sadri taku A i normalna je na pravu p. a) jednaina prave q je: b) jednaina prave r je: c) presek pravih p i r je: 20. Odrediti parametar p tako da rastojanje temena parabole y=x2+px+13 i koordinatnog poetka bude jednako 5. a) Napisati parametar p koji je manji od -7 b) Napisati parametar p za koji je -7 <p < 5 c) Napisati parametar p koji je vei od 7
- 280 -
Informator 2010
REENJA
1-c 6-a
2-e 7-b
3-d 8-b
4-a 9-d
5-c 10-b 15-d 20. a) -8 b) -6 c) 8
11-a 12-a 16. 17. a) -1 4 a) 5 b) 4 + 2 2 c) 4 2 2 b) 1 7 c) -7
13-c 14-b 19. 18. a)-2x2+20x+22 a) 2y-x=1 b) 5,72 b) y+2x=3 c) y=22 4 7 c) , 5 5
- 281 -
Informator 2010
Test D
1. Uprostiti izraz:
1 a3 2 1 + a 3 2 2 : 1 2 1 2 +1 1 a + a a 12 1 a1 2 1 + a
a)
2a a 1 2 b) a 1 1 c) a 2 d) 1 a
2. Za koje n koeficijenti drugog, treeg i etvrtog lana u razvoju binoma (x+y)n ine aritmetiki niz: a) n=7, n=6 b) n=2 c) n=7 d) n=7, n=2 e) n=6 3. Reiti nejednainu x 3 > x + 2 a) x <
1 2
b) -2 < x < c)
1 x<3 2 1 d) x < -2, < x < 3 2 1 e) x 2

- 282 -
1 2
Informator 2010
4. Data je kvadratna jednaina x 2 6 x + c = 0 Odrediti c tako da koreni date jednaine zadovoljavaju uslov 3x1+2x2=20. a) -12 b) 12 c) 16 d) -16 e) 10
2 + 5x 4 x <1 5. Reiti nejednainu x 2 2 x 4 a) x < 7 4 b) x < 0, < x < 2 3 4 c) x < 0, < x < 2 7 4 d) x 7 4 e) x < 0, x < 2 7
6. Reiti nejednainu a) x < -2, 2 < x 6 b) x < -2, 3 < x < 6 c) x < -3, 2 < x 6 d) 2 x 6 e) 2 < x 6 7. Za koje realne vrednosti je definisana funkcija f (x ) = log 6 + x x 2 a) 0 < x 3 b) x -2, x 3 c) x < -2, x > 3
6 x < x
- 283 -
Informator 2010
d) -2 < x < 3 e) -2 x 3 8. Reiti jednainu 102x-4x=24 log 6 a) x = 2, x = log 2 log 12 b) x = log 2 log 12 c) x = , x=-1 log 2 d) x=2 log 2 e) x=2, x = log 6 9. Reiti jednainu log x + 3 + log 4 x 3 = log 5 17 a) x = -2, x = 4 17 b) x = 4 c) x = -2 17 d) x = 2, x = 4 e) x = 2
1 10. Reiti nejednainu 3

a) -1 < x < 2 b) x > 2 c) 0 < x < 2 d) x < 0, 0 < x < 2 e) -2 < x < 0, 0 < x < 2
x+2
> 3 x
- 284 -
Informator 2010
sin x x = sin 1 + cos x 2 a) x = 4, x = + 2, Z b) x = 4, Z c) x = 2, Z d) x = 2, x = + 4, Z e) x = 2, x = + 2, Z

11. Reiti jednainu 12. Reiti jednainu a) x = b) x = c) x = d) x = e) x =
3 sin 3 x cos 3x = 1 + , x = + , Z 9 3 3 3 + 2 , x = + 2 , Z 9 3 2 2 + ,x= + , Z 6 3 18 3 + 2 , x = + 2 , Z 3 2 2 + ,x= + , Z 9 3 3 3
13. Reiti jednainu tgx . ctg2x . sin3x = 0.
k +k , x = , kZ 4 2 3 b) x = + k , x = + k , k Z 4 2 3 2 k c) x = 2k , x = + k , x = , kZ 3 4 d) x = k , x = + k , x = + k , k Z 4 2 3 e) x = k , x = + k , x = + k , k Z 4 3
a) x =
- 285 -
Informator 2010
14. Kroz taku A(2,1) postaviti pravu p koja sa pravom q : y = 2x-1 gradi ugao 2 takav da vai tg = . 3 a) y + 8x 17 = 0 b) y + 8x 17 = 0, 7y 4x + 1 = 0 c) y = 8x 17 d) 7y = 4x + 1 e) 4x 7y 1 = 0 15. Odrediti x i y tako da vai a) x = 11, y = 4 b) x = 7, y = -3 c) x = 1, y = -2 d) x = 11, y = -2 e) x = 1, y = 4
x 4 + ( y 1)i = 2 5i 1+ i
16. Data je krunica (x - 1)2 + y2 = 4. U taakama A(1,2) i B (2, 3 ) postaviti tangente na datu krunicu i odrediti taku preseka tangenti. a) Jednaina tangente u taki A je: b) Jednaina tangente u taki B je: c) Taka preseka tangenti je: 17. Ako je x1 = 5i jedan koren polinoma x5 + 25x3 8x2 200, nai ostale kompleksne korene ovog polinoma. a) x2 = b) x3 = c) x4 = 18. Ako je f(x) = 2x + 1 i g(x) = x 3, nai sledee funkcije: a) f(g(x)) = b) g(f(x)) = c) h(x) = (f g)(x) 2(g f)(x) =
- 286 -
Informator 2010
19. U rastuem geometrijskom nizu zbir prvog i sedmog lana iznosi 65a, a proizvod treeg i petog lana je 64. a) Koji lan tog niza iznosi 1024? b) Koliki je prvi lan niza? c) Koliki je kolinik niza?
x + y =1
u1 = q=
20. Reiti sistem jednaina 2 1 x + y2 = 2 a) Napisati ono reenje sistema za koje je x > 0 i y > 0 b) Napisati ono reenje sistema za koje je x < 0 i y > 0 c) Napisati ono reenje sistema za koje je x < 0 i y < 0
REENJA
1-e 6-e 11-c 16. a) y=2
2-c 7-d 12-e 17. a) x2=-5i
3-a 8-a 13-b 18. a) 2x-5
4-d 9-e 14-b 19. a) n=11 b) u1=1 c) q=2
5-c 10-b 15-d 20.

1 1 a) (x, y ) = , 2 2
b) (x , y ) = , 1 1 2 2 2 1 1 c) (x , y ) = , 2
b) x 3y 5 = 0 b) x3= 1 + i 3 b) 2x-2 c) x3= 1 i 3 c) -2x-1 c) T 2 3 + 5,2
- 287 -
Informator 2010
Test E
1. Uprostiti izraz:
8 4 a a 2 2 a 4 a + 2a a 2 2a
a+8 a+2
4a a+2 12 b) a+2 12 c) a2 d) 1 e) 2
a)
4 1 2. U razvoju binoma zbir koeficijenata drugog lana od poetka x x 8 5 x i treeg lana od kraja jednak je 78. Nai lan koji ne sadri x. 12 a) T8 = 8 13 b) T9 = 8 12 c) T9 = 8 12 d) T6 = 5 13 e) T10 = 9
- 288 -
Informator 2010
4x x 2 3 ( x 1 4) = 0 Koliko reenja ima data jednaina?
3. Reiti jednainu:
a) jedno reenje b) dva reenja c) tri reenja d) etiri reenja e) nema reenja 4. Za koje vrednosti parametra p jednaina 9 x 2 2 x p = 6 + px ima realne i razliite korene: a) 2(-10-3 5 ) p 2(-10+3 5 ) b) 2(-10-3 5 ) < p < 2(-10+3 5 ) c) p1=2(-10-3 5 ), p2=2(-10+3 5 ) d) p 2(-10-3 5 ), p 2(-10+3 5 ) e) p < 2(-10-3 5 ), p > 2(-10+3 5 ) 5. Reiti nejednainu (x-2)(x2+4x+3) < 0 a) x < -3, -1 < x < 2 b) -3 < x < -1, x > 2 c) x -1, -3 x 2 d) -3 x -1, x 2 e) x -3, -1 x 2 6. Reiti jednainu a) x =
x2+ x2 = 4
13 + 17 2 13 17 b) x = 2 13 17 13 + 17 ,x= c) x = 2 2
- 289 -
Informator 2010
13 17 13 + 17 ,x= 2 2 13 321 13 + 321 e) x = ,x= 2 2
d) x =
7. Rastaviti polinom x3-3x2-10x+24 na linearne faktore. a) (x -2) (x-4) (x-1) b) (x-2) (x+4) (x-3) c) (x+1) (x-2) (x+3) d) (x+2) (x-4) (x+3) e) (x-2) (x-4) (x+3)
2 8. Reiti jednainu 0,1252 x 3 = 4 a) x = 6 18 b) x = 17 6 c) x = 5 6 d) x = 5 e) x = 2
x
9. Reiti jednainu (log 3 x )2 = 4 3 log3 x a) x = 3 b) x = 81, x = 3 1 c) x = , x = 3 81 d) x = 3, x = 9 e) x = 1, x = 64
- 290 -
Informator 2010
10. Reiti nejednainu 0,5 x + 2 > 0,25 a) x < 0 b) x 0 c) x > 0 d) x > -4 e) x -4
11. Reiti jednainu cos 2 x + + 2 cos x + 2 = 0 2 a) x = 2 , Z b) x = , Z c) x = + 2, Z

d) x =
+ 2 , Z
e) x =
+ 2 , Z
12. Reiti jednainu: sinx+sin2x+sin3x=0 a) x = , x = b) c) d) e)

2 + 2, Z 3 2 x= ,x = + 2 , Z 2 3 2 x = , x = + , Z 3 x = , x = + 2 , Z 3 2 x= ,x = + 2 , Z 2 3
13. Reiti jednainu tg x = tg 2 x 4
- 291 -
Informator 2010
a) x = b) c) d) e)
+ , Z 12 x = + ,Z 12 3 2 x= + ,Z 12 3 5 x = + , x = + , Z 12 12 5 x = + ,x = + ,Z 12 3 12 3
14. Date su take A(1,2), B(2,3) i C(2,4). Izraunati obim trougla ABC. a) 1 + 2 + 5 b) 2 + 5 c) 1 + 2 + 3 d) 8 e) 6 15. Odrediti parametre a i b tako da kompleksan broj z=1-i bude reenje jednaine: z3+az2+b=0 a) a = 1, b = 2 b) a = -2, b = -4 c) a = -1, b = 2 d) a = -2, b = 2 e) a = -1, b = -4 16. Data je prava p:y = 2x+1 i taka A(2,2). Prava q sadri taku A i normalna je na pravu p. Take B i C su preseci prave q sa koordinatnim osama. Nai povrinu trougla OBC, gde je O koordinatni poetak. a) Jednaina prave q je:
- 292 -
Informator 2010
b) Taka B preseka prave q sa x-osom je: c) Povrina trougla OBC je: 17. Ako je x1 = i jedan koren polinoma x 4 2 x 3 + 3x 2 2 x + 2 , nai ostale korene ovog polinoma.
a) x2= b) x3= c) x4= 18. Data je jednaina 2 x 3 x 2 7 x + m = 0 . Ako je zbir dva korena x1 i x2 ove jednaine jednak 1, nai: a) Koren x3 date jednaine je x3= b) x1 x2 c) Parametar m = 19. U aritmetikom nizu je a 2 + a 5 a 3 = 10, a1 + a 6 = 17 a) Kolika je razlika niza? b) Koliki je prvi lan niza? c) Odrediti zbir prvih deset lanova niza. 20. Reiti sistem jednaina
log 4 x log 2 y = 0 x 2 5 y 2 = 4
a) Napisati ono reenje sistema za koje je x > 1 i y > 1. b) Napisati ono reenje sistema za koje je x 1 i y 1. c) Ako je (x, y) reenje sistema za koje je x > 1 i y > 1, izraunati log16 x + log 2 y 2
- 293 -
Informator 2010
REENJA
1-b 6-b 11-c 16. x a) y = + 3 2 b) B(6,0) c) 9
2-c 7-e 12-e 17. a) x 2 = i b) x 3 = 1 + i c) x 4 = 1 i
3-b 8-d 13-d 18. a) x 3 =
4-e 9-c 14-a 19.
5-a 10-a 15-c 20. a) 4,2 b) 1,1 c)

5 2
1 a) d=3 2 b) a1=1 b) x1x2 =-3 c) S10=145 c) m = 3
- 294 -
Informator 2010
Test F
1. Uprostiti izraz
(
2a 1 a 2 b) a 1 1 c) a 2a d) a 1 2 e) 1 a
1 a3 2 1 + a3 2 12 12 +1 +a a 1 a : 1 + a1 2 1 a1 2
2
a)
12 1 3 2. Koliko racionalnih lanova ima u razvoju binoma + x ? x a) 2 b) 3 c) 4 d) 5 e) 1
3. Koliko reenja ima jednaina 2 x 1 + x = 5 ? a) nema reenja b) beskonano mnogo reenja c) jedno reenje d) dva reenja e) tri reenja 4. Odrediti vrednost parametra k u jednaini kx 2 5x + 6 = 0 , tako da koreni jednaine zadovoljavaju uslov: x1 2 = x2 3 a) k=0 b) k=1 c) k = 1
- 295 -
Informator 2010
d) k = e) k =
1 3
1 3
x 2 + 5x 4 <1 5. Reiti nejednainu 2 x 2x
a) x <
4 <x<2 3 4 c) x < 0, < x < 2 7 4 d) x 7 4 e) x < 0, x < 2 7
4 7
b) x < 0,
6. Reiti jednainu a) b) c) d) e)
x = 1, x = 6561 x =1 x = 1 x = 1, x = 6561 x = 6561
x 84 x = 9
7. Rastaviti polinom x 3 3x 2 10 x + 24 na linearne faktore. a) (x 2 )(x 4 )(x 1) b) (x + 2 )(x 4 )(x + 3) c) (x 2 )(x 4 )(x + 3) d) (x 2 )(x + 4 )(x 3) e) (x + 1)(x 2 )(x + 3)
- 296 -
Informator 2010
2 8. Reiti jednainu 0.1252 x 3 = 4 a) x = 2 6 b) x = 5 6 c) x = 5 18 d) x = 17 e) x = 6
9. Reiti jednainu log x + 3 + log 4 x 3 = log 5 a) x = 2 , x =

17 4 c) x = 2
17 4
b) x =
d) x = 2 , x = e) x = 2
17 4
10. Reiti nejednainu log3 1 + 2 x 1 1+ x 1 a) x < 1, x 2 b) x < 2 , x > 1 1 c) x 1 , x 2 d) 2 < x < 1 e) 2 x < 1
- 297 -
Informator 2010
11. Reiti jednainu cos 2 x + cos 2 x = 0 4 4
a) x = , x =
+ 2 , Z 2
b) x = , Z 2 c) x = + , Z 2 d) x = 2 , x = + , Z 2 (2 + 1) , x = 2 , Z e) x = 2
12. Reiti jednainu sin x + sin 2 x + sin 3x = 0 a) x = , x = b) c) d) e) 2 + 2 , Z 3 2 , x= + 2 , Z x= 3 2 2 x = , x = + , Z 3 2 , x= + 2 , Z x= 3 2 x = , x = + 2 , c 3
13. Reiti jednainu tg x = tg 2 x 4
5 + , x = + , Z 12 12 b) x = + , Z 12 3
a) x =
- 298 -
Informator 2010
5 + , x= + , Z 12 3 12 3 d) x = + , Z 12 2 e) x = + , Z 12 3
c) x = 14. Date su take A(1,2), B(2,3) i C(2,4). Izraunati obim trougla ABC. a) 8 b) 2 + 5 c) 1 + 2 + 3 d) 1 + 2 + 5 e) 6
15. Odrediti parametre a i b tako da kompleksan broj z = 1 i bude reenje jednaine z 3 + az 2 + b = 0 a) a = 1, b = 2 b) a = 2 , b = 4 c) a = 1 , b = 4 d) a = 2 , b = 2 e) a = 1 , b = 2 16. Date su take A(4, 2) i B(2, -2). Du AB je jedan prenik krunice. a) Odrediti centar krunice; b) Odrediti jednainu krunice; c) Odrediti broj taaka preseka krunice sa x-osom. 17. U skupu kompleksnih brojeva reiti jednainu
x 2 + 2x + 7 x + 2x + 3
2
= 4 + 2x + x 2 x1 = x2 = x3 =
a) Realno reenje jednaine je b) Kompleksno reenje jednaine je c) Kompleksno reenje jednaine je
- 299 -
Informator 2010
18. Ako je f (x ) = 3x + 1 i g(x ) = 2x 1, nai sledee funkcije: a) f (g(x )) = b) g(f (x )) = c) h (x ) = (f o g )(x ) (g o f )(x ) = 19. Posmatra se prvih 2n+1 lanova geometrijskog niza u kome je a1 = 7 i a n +1 = 56 , a zbir svih posmatranih lanova je 889. a) Nai kolinik niza; b) Odrediti broj posmatranih lanova; c) Odrediti deseti lan niza. 20. Reiti sistem jednaina x y + y x = 6
x 2 y + xy 2 = 20
a) Koliko reenja ima zadati sistem jednaina? b) Napisati ono reenje sistema za koje je x < y; c) Napisati ono reenje sistema za koje je x > y.
- 300 -
Informator 2010
REENJA
1-e 6-e 11-b 16. a) C (3,0)
2-b 7-c 12-b
3-d 8-b 13-a
4-b 9-e 14-d
5-c 10-e 15-e
b) (x 3)2 + y 2 = 5
c) C1 3 5 ,0 i C 2 3 + 5,0 17. a) x1 = 1 b) x 2 = 1 2i c) x 3 = 1 + 2i 18. a) f (g(x )) = 6x 2 b) g(f (x )) = 6x + 1 c) h (x ) = 3 19. a) q = 2 b) 7 c) a10 = 7 29 = 3584
20. a) dva reenja b) (1,4) c) (4,1)
- 301 -
Informator 2010
Test G
1. Ako je
x=
3
a 2 + b3 + a
a 2 + b3 a
vrednost izraza x 3 + 3bx je: a) 2 a 2 + b3 b) b b c) 0 d) -2a e) 2a

1 3 + x ? 2. Koliko racionalnih lanova ima u razvoju binoma x a) dva b) tri c) etiri d) pet e) jedan
12
3. Reiti nejednainu 5x 2 < 6. 4 2 8 a) x < , x < 5 5 5 4 2 2 8 b) < x < , <x< 5 5 5 5 4 8 c) x < , x > 5 5 8 2 d) x < 5 5 4 8 e) < x < 5 5
- 302 -
Informator 2010
4. Za koje vrednosti parametra p nejednakost x 2 + px + 1 > 0 vai za svaki realan broj x? a) 2 p 2 b) p 2 , p 2 c) -2 < p < 2 d) p < 2 e) p < -2, p > 2 5. Reenje nejednaine 1 1 x 2 2 1 1 b) < x < 2 2 1 c) x < 2 1 1 d) x 1 , < x < 2 2 1 1 e) x < , x 2 2 a) 6. Reiti jednainu a) x = b) x = c) x =
13 17 2 13 + 17 2 13 17 13 + 17 , x= 2 2 x 2 + x 2 = 4.
2 1 + 1 je: 1 + 2x 1 2x
- 303 -
Informator 2010
d) x = e) x =
13 17 13 + 17 , x= 2 2 13 321 13 + 321 , x= 2 2
7. Za koje realne vrednosti je definisana funkcija f (x) = log (6 + x - x2)? a) 0 < x 3 b) x 2 , x 3 c) x < -2, x > 3 d) -2 < x < 3 e) 2 x 3 8. Reenja jednaine
2 0.1252 x 3 = 4
x
nalaze se u intervalu: a) [-2, 0) b) [0, 2) c) [2, 6) d) [6, ) e) ( , -2) 9. Proizvod reenja jednaine 1 + 2 log x +1 5 = log5 ( x + 1) je: a) 24 96 b) 25 96 c) 5 24 d) 25 4 e) 5
- 304 -
Informator 2010
2 5x 6
10. Reiti nejednainu 3x a) 1 x 6 b) x < 1, x > 6 c) 1 < x < 6 d) 1 x < 6 e) x 1 , x 6
11. Reiti jednainu cos 2 x + cos 2 x = 0 . 4 4
a) x = , x =
+ 2 , Z 2
b) x = , Z 2 c) x = + , Z 2 d) x = 2 , x = + , Z 2 (2 + 1) , x = 2 , Z e) x = 2 12. Reiti jednainu sin + x = cos x 6 4 19 + , Z 24 7 b) x = + 2 , Z 24 7 c) x = + , Z 12
a) x =
- 305 -
Informator 2010
d) x =
7 + , Z 24 19 e) x = + 2 , Z 24 1 2
13. Reiti jednainu cos 2x + cos 3x sin x = a) x = + , x = + , Z 4 6 b) x = + , x = + , Z 4 6 c) x = + , x = + 2 , Z 4 6 d) x = + , x = + , Z 4 3 e) x = + , x = + 2 , Z 4 3
14. Odrediti jednaine pravih koje prolaze kroz taku A(1,1) a sa pravom 1 q : 3x + 2 y 6 = 0 grade ugao takav da vai tg = 2 a) y + 4 x + 5 = 0 , 7 y + 8x + 15 = 0 b) 7 y + 4 x + 11 = 0 , y + 8x + 9 = 0 c) y + 4 x 3 = 0 , 7 y + 8x + 1 = 0 d) 7 y 8x + 1 = 0 , 7 y + 4 x + 11 = 0 e) y + 4 x + 5 = 0 , y 8x 7 = 0 15. Odrediti x i y tako da vai a) x = 11, y = 4 b) x = 7 , y = 3 c) x = 1, y = 2
x 4 + (y 1)i = 2 5i 1+ i
- 306 -
Informator 2010
d) x = 11, y = 2 e) x = 1, y = 4 16. Date su take A(4,2) i B (2,-2). Du AB je jedan prenik krunice. a) Odrediti centar krunice b) Odrediti jednainu krunice c) Odrediti jednainu tangente krunice u taki A. 17. Odrediti realne koeficijente a i b tako da kompleksan broj z = 1 i bude reenje jednaine
z 3 + az 2 + b = 0
a) a= b) b= c) Za naene vrednosti parametra a i b realno reenje date jednaine je z 3 = 18. Polinom P(x ) = x 3 + ax 2 + bx + c pri deljenju sa x-2 daje ostatak R1 = 25 , pri deljenju sa x + 5 daje ostatak R 2 = 144 , a proizvod njegovih korena je - 21. Tada su koeficijenti polinoma: a) a= b) b= c) c= 19. Zbir drugog i dvadesetog lana rastueg aritmetikog niza je 10, a proizvod 47 tih lanova je 23 . 64 a) Koliki je prvi lan niza? b) Kolika je razlika niza? c) Kolika je suma prvih 16 lanova niza?
- 307 -
Informator 2010
20. Reiti sistem jednaina

x
y+y x =6
a) (x1, y1 ) = b) (x 2 , y 2 ) =
x 2 y + xy 2 = 20
c) Ako je f (x ) = x 3 2 x 2 + 3x 4 i g(x ) =
x 8 , izraunati f (g(x1 ) + g(x 2 )) 2x
- 308 -
Informator 2010
REENJA
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16. a) C(3,0) b) (x 3)2 + y 2 = 5 x c) y = + 4 2 17. a) = 1 b) b = 2 c) z 3 = 1

- 309 -
E B E C B A D B C A B D A B D
Informator 2010
18. a) = 5 b) b = 17 c) c = 21 19. a) a1 = 15 4 1 b) d = 8 c) S16 = 85 b) (x 2 , y 2 ) = (1, 4) c) f (g(x1 ) + g(x 2 )) = 194
20. a) (x1, y1 ) = (4, 1)
- 310 -
Informator 2010
Test G
1. Uprostiti izraz:
ab 4 ab b ab : ab a + ab
( b) a 4 b (
a) a 4 b c)
a+ b a
(4 a + 4 b ) d) a 4 b (4 a + 4 b ) e) a 4 b (4 a + 4 b )
a 4 b
) b)
2. Reenje nejednaine:
x 2 + 5x 4 x2 2x je: a) x
4 7
b) x 0, 4 x <2 7
4 x2 7
4 c) 0 < x , x > 2 7
d) x < 0,
4 e) 0 x , x 2 7
3. Proizvod svih reenja jednaine 56 x + 23 x =18 je jednak: a) 8 b) 64 c) 93 d) 93 e) 96
- 311 -
Informator 2010
4. Reenje jednaine
125 + 124 5
x2
= 25
x2
pripada intervalu: a) (0,15) b) (0,7) c) (-7,7) d) (-3,2) e) (0,1)
5. Reiti nejednainu:
log 2 x + 3 x 2 < 1
a) x ( 1,0) (0,3) b) x ( 1,3)

3 c) x ,1 ( 1,0 ) (0,3) 2 3 d) x ,1 ( 1,3) 2 3 e) x ,1 ( 1,0 ) (0, ) 2
6. Reiti jednainu:
sin x + cos x = 2 cos 2 x
a) x =
5 + 2n , x = + 2n , n Z 12 12 5 b) x = + 2n , x = + 2n , n Z 12 12 7 + 2n , n Z c) x = + 2n , x = 12 12 7 + 2 n , n Z d) x = + 2n , x = 12 12
e) x =
12
+ 2n , n Z
- 312 -
Informator 2010
7. Reiti jednainu:
cos x + cos 2 x = 2 cos 3x 2
a) x = b) c) d) e)
2n , x = 2n , n Z 3 3 2n x= + , x = 4 n , n Z 6 3 n x= + , x = 4n , n Z 3 3 2n x= + , x = 4 n , n Z 3 3 2 2n x= + , x = 4n , n Z 3 3 +
8. Ako je sin = 0.8 i a) izraunati cos 1)

3 5
<<,
3 5 3 4 3 5 43 3 5
2) 0
3)
4)
5)
b) izraunati cos 3 3+ 4 3 4 33 1) 2) 10 5
4)
3 4 3 5
3)
4 33 10
5)
43 3 5
- 313 -
Informator 2010
9. a) Odrediti vrednost realnog parametra m za koje nejednakost (2m-1)x2 + (m+2)x + m 1 < 0 vai za svako x R 16 7 1 4) 0 < m < 2 1) 0 < m < 2) m < 0 5) 1 16 <m< 2 7 3) 0 < m > 16 7
b) Odrediti vrednost realnog parametra m za koje kvadratna jednaina (2m-1)x2 + (m+2)x + m 1 < 0 ima realna i razliita reenja? 1) 16 <m<0 7
16 7
2) m 0, m 5) m 0
16 7
16 7
3) m < 0, m >
16 7
4) 0 < m <
10. Zbir binomnih koeficijenata poslednja tri lana u razvoju binoma x+2 1 2 + x +1 2 jednak je 22. a) Odrediti n 1) n = -7, n = 6 4) n = -5, n = 4 2) n= 6 5) n = 4 3) n = -6, n = 7
n
b) Za koje vrednosti x je zbir treeg i petog lana u datom razvoju jednak 135? 1) x = 1 ,x=4 2 2) x = 1, x =4 5) x = -1, x = 2 3) x = 1, x = -2
4) x = -3, x = 0
- 314 -
Informator 2010
11. Dat je sistem jednaina:
2 log 4 x + log 2 ( y 1) = 1 4 log8 x log 2 ( y 1) = 3

1 ,5 2 1 4) ,3 4
a) Jedno reenje datog sistema je: 1 1 2) ,5 3) 1) 5, 2 2
5) (1,5)
b) Drugo reenje datog sistema je: 3 3 1) ,4 2) (2,5) 3) 4, 2 2 12. Ako je polinom
4) (4,2 )
5 5) 2, 4
P( x ) = 6 x 4 7 x 3 + mx 2 + 3 x + 2
deljiv polinomom Q( x ) = x 2 x + n , vrednosti realnih brojeva m i n su: a) (m1, n1)= b) (m2, n2)= c) Za naene vrednosti koeficijenata m1 i n1, kolinik polinoma
P( x ) = 6 x 4 7 x 3 + m1 x 2 + 3 x + 2 i Q( x ) = x 2 x + n1 S( x ) =
13. Ako je f
x 3 x = 2 x 5 3x
a) odrediti f ( x ) = b) odrediti f 1 ( x ) = c) odrediti vrednosti x za koje je f ( x ) > 3
- 315 -
Informator 2010
14. Ako su z1, z2 kompleksni brojevi koji su reenja jednaine 6 z 2 (7 + 4i )z + 4 + 3i = 0 ,

onda je: a) z1 = b) z 2 = c)
z1 = z2
15. Ako je zbir prvih 15 lanova aritmetikog niza 50, a zbri prvih 50 lanova niza je 15, izraunati: a) prvi lan niza b) razliku niza c) sumu prvih 35 lanova niza 16. Nai jednaine tangenata kruga x 2 + y 2 6 x 8 y + 15 = 0 koje su normalne na pravu y 3x = 0 a) t1: b) t2: c) Dodirna taka tangente t1 i datog kruga je:
- 316 -
Informator 2010
REENJA
1 2 3 4 5 6 7 8a 8b 9a 9b 10a 10b 11a 11b 12. a) (m1, n1 ) = ( 7,1) b) (m2 , n2 ) = ( 12,2)
e d b a c d d 1 3 2 4 2 4 3 3
c) S1 ( x ) = 6 x 2 x 2 S 2 ( x ) = 6 x 2 x 1
13. a) f ( x ) =
3 2x x4 4x + 3 b) f 1 ( x ) = x+2 c) 3 < x < 4

- 317 -
Informator 2010
14. a) z1 =
2i 3 1 + 2i b) z2 = 2
c)
z1 2 = z2 3
15. a) a1 =
341 75 13 b) d = 75 c) S35 = 56
16. a) t1 : x + 3 y = 25 b) t2 : x + 3 y = 5 c) T1 (4,7 ) T2 (2,1)
- 318 -
Informator 2010
Medicinski fakultet, Univerzitet u Niu Bulevar Dr Zorana inia, 81 18 000 Ni Srbija Tel: 018 4226644 018 4226712 Fax: 018 4238770 e-mail: contact@medfak.ni.ac.rs www.medfak.ni.ac.rs
- 319 -
Informator 2010
- 320 -

Informator 2010

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Informator 2010

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

INFORMATOR

TEHNIKA PRIPREMA Sneana Miloevi TAMPA Punta, Ni

37 37 38 38 39 39 41 41 45 48 49 53 53 131 209 263

Kolegijum Dekanata Medicinskog fakulteta u Niu

1. OSNIVANJE I RAZVOJ MEDICINSKOG FAKULTETA

2. NASTAVNI PLANOVI STUDIJA

T P Svega Struna praksa UKUPNO

* Fakultativna nastava - broj asova nije prikazan u ukupnom zbiru

Lista izbornih predmeta

V 0+1 45+105+15=165 10 6 4 15+15=30 2 2 0 30+15=45 30+30=60 3 6 3 0 0 6

Lista izbornih predmeta

270 225 150 135 420 360 780

225 240 195 195 420 435 855

240 210 180 210 420 420 840

225 210 210 180 435 390 825

* Fakultativna nastava - broj asova nije prikazan u ukupnom zbiru

Lista izbornih predmeta

* Fakultativna nastava - broj asova nije prikazan u ukupnom zbiru

Lista izbornih modula

Lista predmeta za obavljanje strune prakse

2.5. Plan nastave osnovnih strukovnih studija - STRUKOVNI ZUBNI PROTETIAR

* Fakultativna nastava - broj asova nije prikazan u ukupnom zbiru

225 225 450 795

165 180 345

195 255 450 855

165 240 405

180 240 420

* Fakultativna nastava - broj asova nije prikazan u ukupnom zbiru

2.7. Plan nastave osnovnih strukovnih studija - STRUKOVNI SANITARNO-EKOLOKI INENJER

* Fakultativna nastava - broj asova nije prikazan u ukupnom zbiru

3. PRIJEMNI ISPIT 3.1. Uslovi za konkurisanje

3.2. Prijem dokumenata

3.3. Polaganje prijemnog ispita

3.4. Ocenjivanje zadataka

3.5. Izbor kandidata

4. STUDIJE 4.1. Vrste studija

4.2. Oblici nastave

4.3. Obim studija

4.5. Ispitni rokovi i nain polaganja ispita

4.6 Posledice nepoloenog ispita

4.7. Prigovor na ocenu

4.8. Upis na narednu godinu studija

4.9. Zavrni rad

5.1. Status budetskog studenta

5.2. Status samofinansirajueg studenta

5.3. Gostujui studenti

6. PRAVA I OBAVEZE STUDENTA

6.1. Pohaanje nastave

6.2. Mirovanje prava i obaveza studenta

6.3. Individualizacija studija i posebne potrebe studenta

6.4. Prelazak sa drugih fakulteta

6.5. Prestanak statusa studenta

7. PROGRAM PRIJEMNOG ISPITA

7.4. Anatomija i fiziologija

8. TESTOVI IZ PRETHODNIH GODINA 8.1.Biologija

3) H < 0, S > 0, G < 0 4) H > 0, S > 0, G > 0 5) H < 0, S < 0, G > 0

29. Potpunom hidrolizom glikogena nastaje: 1) dekstrin 2) maltoza 3) glukoza 5) manoza

8.3 Anatomija i fiziologija

1 3x-4 7. Reiti jednainu 3 = 3

11. Reiti jednainu 6-2x= 3x+1 a) -1 b) 3 c) 1

14. Reiti jednainu log5x log7x = log57. a) 7 b) 7, c)

1-d 6-e 11-c 16. 1 a) a = 100 b) b=2 c) 12

2-a 7-c 12-e 17. a) p=50 5 b) x1 = 4 5 c) x 2 = 6