INFORMATOR

o uslovima upisa i studiranja na integrisanim akademskim studijama MEDICINE, STOMATOLOGIJE, FARMACIJE i osnovnim strukovnim studijama

Niš, 2010.

IZDAVAČ Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu ZA IZDAVAČA Prof. dr Milan Višnjić GLAVNI UREDNICI Prof. dr Dušica Pavlović Prof. dr Dobrila Stanković - Đorđević UREDNIK Prof. dr Stevo Najman REDAKTORI
Hemija: Prof. dr Goran Nikolić, doc. dr Mirjana Abramović, doc. dr Nataša Trutić Biologija: Prof. dr Stevo Najman, prof. dr Jelena Živanov-Čurlis Matematika: Prof. dr Jelena Manojlović, prof. dr Dragan Đorđević, doc. dr Dragana Cvetković Anatomija i fiziologija: Prof. dr Svetlana Antić, prof. dr Milkica Nešić, prof. dr Stevo Najman

TEHNIČKA PRIPREMA Snežana Milošević ŠTAMPA Punta, Niš

Sadržaj OSNIVANJE I RAZVOJ MEDICINSKOG FAKULTETA NASTAVNI PLANOVI STUDIJA Plan nastave integrisanih akademskih studija medicine Plan nastave integrisanih akademskih studija stomatologije Plan nastave integrisanih akademskih studija farmacije Plan nastave osnovnih strukovnih studija - strukovna med. sestra Plan nastave osnovnih strukovnih studija - strukovni zubni protetičar Plan nastave osnovnih strukovnih studija - oralni higijeničar Plan nastave osnovnih strukovnih studija - strukovni sanitarnoekološki inženjer PRIJEMNI ISPIT Uslovi za konkurisanje Prijem dokumenata Polaganje prijemnog ispita Ocenjivanje zadataka Izbor kandidata STUDIJE Vrste studija Oblici nastave Obim studija Ocenjivanje Ispitni rokovi i način polaganja ispita Posledice nepoloženog ispita Prigovor na ocenu Upis na narednu godinu studija Završni rad STATUS STUDENTA Status budžetnog studenta Status samofinansirajućeg studenta Gostujući studenti Student koji ostvaruje deo studijskog programa na drugoj visokoškolskoj ustanovi 9 10 10 12 14 16 18 20 22 24 24 24 25 27 27 29 29 29 30 30 31 32 32 33 33 34 34 34 35 35

PRAVA I OBAVEZE STUDENTA Pohađanje nastave Mirovanje prava i obaveza studenta Individualizacija studija i posebne potrebe studenta Prelazak sa drugih fakulteta Prestanak statusa studenta PROGRAM PRIJEMNOG ISPITA Biologija Hemija Matematika Anatomija i fiziologija TESTOVI IZ PRETHODNIH GODINA Biologija Hemija Anatomija i fiziologija Matematika

37 37 38 38 39 39 41 41 45 48 49 53 53 131 209 263

Poštovani maturanti, Izbor i upis fakulteta su za vas prvo ključno životno pitanje s kojim se srećete u godinama punoletstva. Uz neizvesnost ishoda prijemnog ispita upisnu «groznicu« često pojačava mnoštvo drugih nepoznanica i oskudna informisanost. Ovaj Informator je pokušaj Medicinskog fakulteta u Nišu da javnosti stavi na uvid neke od važnih informacija vezanih za upis na ovaj Fakultet i njegov rad. Ovde nisu prisutne informacije za koje je odgovorno Ministarstvo prosvete, ali će one biti dostupne iz sredstava javnog informisanja i teksta konkursa. Testovi sa prethodnih prijemnih ispita biće vam dobra orijentacija u tome kako mogu izgledati test pitanja na prijemnom ispitu. Međutim, svi raspoloživi testovi predstavljaju samo pomoćno sredstvo u pripremi prijemnog ispita i nikako ne mogu biti zamena za učenje iz udžbenika. Za dobru pripremu prijemnog ispita potrebno je savladati gradivo iz odgovarajućih udžbenika za gimnazije prirodno-matematičkog smera i za medicinske škole. Želimo vam da što lakše učinite prvi korak, uspešno položite prijemni ispit i postanete studenti Medicinskog fakulteta u Nišu. Medicinski fakultet ove školske godine upisuje još jednu generaciju studenata integrisanih akademskih studija medicine, stomatologije, farmacije i osnovnih strukovnih studija za sticanje stručnog naziva strukovna medicinska sestra/tehničar. Nakon završenog procesa akreditacije studenti će moći da upišu i druge studijske programe osnovnih strukovnih studija (strukovni zubni protetičar, oralni higijeničar i strukovni sanitarno-ekološki inženjer). Informaciju o upisu na nove studijske programe studenti mogu naći na web sajtu fakultetawww.medfak.ni.ac.rs i u konkursu koji objavljuje Medicinski fakultet. Potpisivanjem Bolonjske deklaracije naša zemlja se obavezala da do 2010. godine uspostavi preduslove za ulazak u zajednički evropski prostor visokog obrazovanja. Svojim novim programima za dodiplomske studije Medicinski fakultet je promovisao učenje usmereno na studenta, integrisanu i interaktivnu nastavu, kontinuirano ocenjivanje. Visoka profesionalnost, odgovornost, temeljnost i posvećenost poslu biće prioritet i krajnji cilj Vašeg školovanja. Jedan od osnovnih principa Bolonjske deklaracije i evropskog pristupa visokom obrazovanju je Evropski sistem prenosa bodova (ESPB ili ECTS).

Evropski sistem prenosa bodova - ESPB ESPB je sistem koji obezbeđuje realnu procenu radnog angažovanja studenata koje je neophodno za savladavanje predmeta u celini, svih predmeta u semestru tj. akademskoj godini, odnosno celokupnih studija. Sistem je zasnovan na bodovima koji izražavaju opterećenje studenata u savladavanju određenog programa studija (60 bodova za akademsku godinu, 30 za semestar). Svaki predmet nosi određeni broj bodova, a student ispunjavanjem obaveza na predmetu, pripremom i polaganjem ispita, u okviru studijskog programa koji je upisao, sakuplja bodove (akumulacija bodova). Student može da sakuplja bodove i na nematičnoj instituciji koji se potom prenose i priznaju na njegovoj matičnoj instituciji (prenos bodova). Primena sistema ESPB u Univerzitetskoj praksi doprinosi pokretljivosti studenata u evropskom prostoru visokog obrazovanja. U okviru predmeta bodovi se preraspodeljuju u odnosu na ukupno angažovanje studenta koje se odnosi na aktivnu nastavu (predavanja, vežbe, seminari i dr.), samostalni rad, terenski rad, učenje u biblioteci ili kod kuće, pripremu ispita i kolokvijuma. Bodovi predstavljaju meru ukupno uloženog rada studenta u savladavanju predviđenog gradiva i dodeljuju se studentu nakon uspešno položenog ispita tj. okončanja određenog dela studijskog programa. Vrednost jednog boda iznosi 27 sati rada studenta. Bodovi nisu ocene, niti ih zamenjuju. Celokupne šestogodišnje studije medicine nose 360 bodova, petogodišnje studije stomatologije i farmacije 300, a trogodišnje studije zdravstvene nege 180 bodova. Status studenta (budžet ili samofinansiranje) Obaveza studenata finansiranih iz budžeta je da u toku jedne školske godine u okviru upisanog studijskog programa ostvare 60 ESPB bodova. Položeni ispit je uslov da se stekne potreban broj bodova koje nosi odgovarajući predmet u studijskom programu. Ukoliko student ne ispuni ovu obavezu (ne ostvari 60 ESPB), nastavlja studije kao samofinansirajući. No, da bi uopšte upisao sledeću godinu studija u statusu samofinansirajućeg studenta, mora ostvariti najmanje 37 ESPB bodova u toku školske godine. Ukoliko student koji se sam finansira ostvari u toku godine 60 ESPB bodova, može nastaviti studije na teret budžeta uz ispunjenje dodatnih kriterijuma koje propisuje Fakultet, jer se broj studenata finansiranih iz budžeta može povećati najviše 20% od broja studenata koji su u tom statusu upisani prethodne godine.

testu. Kolegijum Dekanata Medicinskog fakulteta u Nišu . rezultati na vežbama. Želimo Vam puno uspeha. Student je pao na ispitu ukoliko nakon završnog ispita ostvari manje od 55 poena. U toku ovih aktivnosti student ostvaruje poene na osnovu kojih formira konačnu ocenu. kolokvijumu). Na tom putu pokušajte da negujete poštenje.Ocenjivanje i napredovanje studenta U toku predispitnih obaveza u semestru tj. a konačna ocena se utvrđuje na ispitu. Dragi studenti. Student može da polaže ispit iz jednog predmeta naviše tri puta u toku školske godine. Standardi zahtevaju da se studenti ocenjuju na osnovu javno publikovanih kriterijuma i procedura koje se stalno primenjuju. ubeđeni smo da će ova generacija studenata na osnovu postignutog znanja u prethodnom obrazovanju i pokazanih rezultata na prijemnom ispitu biti spremna da ostvari postavljene ciljeve i uspešno završi studije. Svaki predmet je u obavezi da studente upozna sa kriterijumima formiranja konačne ocene i da ih se dosledno pridržava. kolegijalnost i pre svega ljubav i razumevanje za pacijenta. godini vrši se kontinuirana provera znanja (ocenjuje se prisustvo i aktivnost na teorijskoj i praktičnoj nastavi. Ispunjavanjem predispitnih obaveza i polaganjem ispita student može ostvariti najviše 100 poena (numerički jednako oceni 10). seminarima. odgovornost. Ostvareni poeni u toku predispitnih obaveza priznaju se sve dok se uspešno ne položi završni ispit u istoj školskoj godini.

.

obrazovna i naučna ustanova. kako na našem tako i na stranim jezicima. Odbranjene su 694 magistarske teze i 548 doktorskih disertacija. Prethodne školske godine na Medicinskom fakultetu u Nišu u nastavi je bilo angažovano 82 redovna profesora. 54 studenta farmacije i 44 studenta osnovnih strukovnih studija. priručnike. sale. OSNIVANJE I RAZVOJ MEDICINSKOG FAKULTETA Medicinski fakultet u Nišu osnovan je 1960. monografije i drugu priručnu literaturu. U tabelama koje slede dati su nazivi predmeta po godinama i broj časova teorijske i praktične nastave za sva 4 studijska programa. -9- . Medicinski fakultet upisuje studente na integrisane akademske studije medicine. laboratorijske vežbaonice. školske godine diplomiralo je 247 studenta medicine. 79 vanrednih profesora.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 1. od toga 746 stranih državljana. Nabavljena su najsavremenija multimedijalna učila za nastavu (kompjuterski interaktivni medicinski programi i video bim projektori). Fakultet ima razvijenu izdavačku delatnost. godine. 95 studenata stomatologije. studija i drugih publikacija. tako da u skladu sa planom i programom obrazovanja izdaje udžbenike. Medicinski fakultet poseduje jednu od najbolje opremljenih stručnih biblioteka u zemlji. Program studija je potpuno pokriven osnovnim i pomoćnim udžbenicima. u velikoj meri usaglašen sa programima medicinskih i stomatoloških fakulteta Evropske zajednice. 76 docenta. U toku 2008/09. praktikumima. integrisane akademske studije farmacije i osnovne strukovne studije. Na Fakultetu se izdaju i tri periodična stručno-naučna časopisa. što uz obavezna predavanja i vežbe stvara dobre preduslove za uspešno studiranje. 8 asistenta pripravnika i 29 stručnih saradnika. godine na fakultetu je diplomiralo 9009 studenata. 93 asistenta. Medicinski fakultet čini velike napore na očuvanju i unapređenju društvenog standarda studenata kroz osavremenjivanje i opremanje prostora za izvođenje nastave (amfiteatri. Kao visokoškolska. Plan i program osnovnih studija je savremen. oprema za rad studenata na klinikama). atlasima. integrisane akademske studije stomatologije. sa fondom od preko 13424 knjiga i 678 naslova časopisa. Od osnivanja pa do oktobra 2009.

Izborni predmet 2+2 30+30=60 29. Radiologija 2+2 30+30=60 25. Interna medicina I 3+4 3+4 90+120=210 20. NASTAVNI PLANOVI STUDIJA 2. Neurologija 2+4 30+60=90 34.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 2. I II III IV V VI UKUPNO godina godina godina godina godina godina ТP ТP ТP ТP ТP ТP ТP ТP ТP ТP ТP ТP Т P 1.1. Stručna praksa 95 22. Infektivne bolesti 3+4 45+60=105 23. Stručna praksa 95 33. Farmakologija sa toksikolog. ekologijom 2+2 30+30=60 36. Histologija i embriologija 3+3 3+3 90+90=180 5. Anatomija 4+4 5+5 135+135=270 4. Hirurgija I 3+5 3+5 90+150=240 39. Socijalna medicina 1+2 15+30=45 35. br. etika i med. i rehabilitacija 1+2 15+30=45 41. Interna medicina II 2+4 4+6 90+150=240 27. Izborni predmet 1+1 15+15=30 10. Biohemija 4+3 3+3 105+90=195 13. Plan nastave integrisanih akademskih studija MEDICINE R. Med. Patologija 4+4 4+4 120+120=240 17. Nuklearna medicina 1+1 15+15=30 32. Uvod u kliničku praksu 1+1 15+15=30 8. Fiziologija 4+4 5+4 135+120=255 11. Izborni predmet 2+1 30+15=45 21. Fizikalna med. Engleski jezik u medicini 2+0 2+0 60+0=60 12. Dermatovenerologija 2+3 30+45=75 31. Pedijatrija 2+4 2+4 60+120=180 37. Mikrobiologija 2+2 2+2 60+60=120 14. Stručna praksa 240 43. Oftalmologija 3+2 45+30=75 Naziv predmeta ESPB Σ 8 5 24 14 / 3 3 3 2 20 5 15 10 3 5 17 12 9 12 4 6 7 4 4 2 15 4 4 7 5 2 6 5 2 5 9 9 12 2 2 2 12 5 I 8 5 9 5 / 0 0 0 2 9 2 8 5 3 0 9 6 6 6 0 7 4 4 2 7 4 0 0 0 0 5 2 5 6 6 6 0 0 0 5 II 0 0 15 9 / 3 3 3 0 11 3 7 5 0 5 8 6 3 6 4 0 0 0 0 9 0 4 7 5 2 0 0 0 3 3 6 2 2 2 0 . Izborni predmet 1+2 15+30=45 42. Patofiziologija 3+3 2+3 75+90=165 18. Med. Ginekologija sa akušerstvom 2+4 2+4 60+120=180 38. Psihijatrija sa medicinskom 3+4 45+60=105 psihologijom 30. Higijena sa med. Izborni predmet 2+0 30+0=30 9. Epidemiologija 2+2 30+30=60 24. genetika 3+2 45+30=75 2. sociologija 2+0 30+0=30 7. Klinička biohemija 1+1 15+15=30 26.10 - . statistika i informatika 2+2 30+30=60 3. 3+2 2+2 75+60=135 19. Molekularna i hum. Medicina rada 1+1 15+15=30 40. Izborni predmet 2+2 30+30=60 28. Fizičko vaspitanje * 0+2 0+2 0+2 0+2 0+120=120 6. Osnovi imunologije 2+1 30+15=45 15. Osnovi kliničke prakse 2+2 30+30=60 16.

e 41.a 20. Diplomski rad II 0 0 0 0 0 0 0 20 8 T P Svega Stručna praksa UKUPNO * Fakultativna nastava .b 8. 28. 27.b 41.b 9.ž 52.a 8. 23.b 20.v 28. 26. 7. 15.g 28. Naziv predmeta Prva pomoć Engleski jezik Hemija u medicini I Biologija ćelije Fizika medicinske dijagnostike Uvod u naučnoistraživački rad Hemija u medicini II Klinička mikrobiologija Medicinska genetika Neuronauke Homeostaza voda i elektrolita Patofiziologija ishrane i psiho. br.v 9. 19. Sudska medicina 51. 20.a 9.a 41.g 41. 13. 8.v 41. 2.a 27. 14. 6. Naziv predmeta Informator 2010 I II III IV V VI UKUPNO ESPB godina godina godina godina godina godina ТP ТP ТP ТP ТP ТP ТP ТP ТP ТP ТP ТP Т P Σ I 3+5 45+75=120 7 7 2+2 30+30=60 4 4 1+1 15+15=30 2 2 1+1 15+15=30 2 2 2+2 30+30=60 4 4 1+2 15+30=45 3 3 3+2 45+30=75 5 5 0+30 0+450=450 20 0 0+10 0+150=150 8 0 180 195 195 240 195 195 180 180 180 150 240 0 2130 165 135 150 180 195 210 225 240 315 270 255 600 2940 345 330 345 420 390 405 405 420 495 420 495 600 5070 95 95 240 430 675 765 890 920 1155 1095 5500 360 44. Urgentna medicina 49. 11. 22.d 41. 16.11 - . Klinička praktična nastava 52.b 27. 24. sportista Fiziologija napora Osnovi histoloških tehnika u biomedicini Klinička anatomija Klinička patofiziologija Klinička farmakologija Klinička imunologija Štetni efekti lekova Anesteziologija sa reanimatologijom Dijetetika Klinička embriologija Klinička patologija Lekovi i trudnoća Neonatologija Gerijatrija Tropske infektivne bolesti Diplomski rad Semestar ESPB ESPB za predmet II 3 3 II 3 II 3 III 2 III 2 2 III 2 III 2 VI 4 VI 4 4 VI 4 VI 4 VII 4 VII 4 4 VII 4 VIII 4 VIII 4 4 VIII 4 VIII 4 VIII 4 X 2 X 2 X 2 X 2 2 X 2 X 2 X 2 X 2 XII 8 8 Ukupno ESPB 27 . 10.g 27.d 41. Otorinolaringologija 46.Medicinski fakultet Niš R. 4. 17.broj časova nije prikazan u ukupnom zbiru Lista izbornih predmeta Red. 25.v 28.g 20. Maksilofacijalna hirurgija 47.a 28. broj 1. Osnovi kliničke onkologije 48. Hirurgija II 45. 21.đ 41. sprem. Šifra predmeta 8. 12.b 28. Porodična medicina 50.v 9.v 20. 5. 3. 18. 9.

br.2.Stomatološka protetika 2+5 2+6 pretklinika 15.Preventivna stomatologija 1+2 31. protetika klinika II 1+4 1+4 36.Radiologija 2+1 27. Anatomija 3+3 4+4 5. 1.Izborni predmet (sem VII) 2+2 28.Otorinolaringologija 1+1 26.Oralna hirurgija 2+4 2+4 29.Neurologija i psihijatrija sa 2+1 medicinskom psihologijom 22.Mikrobiologija i imunologija 2+2 14.Izborni predmet (sem III) 2+2 17. Informator 2010 UKUPNO T P 30+0=30 45+30=75 15+30=45 105+105=210 0+105=105 60+60=120 45+30=75 30+30=60 45+30=75 60+0=60 30+30=60 45+30=75 30+30=60 60+60=120 30+30=60 60+30=90 45+30=75 ESPB Σ 3 8 4 16 / 9 8 6 6 5 4 6 4 I II 3 0 8 0 4 0 9 / 4 0 0 0 2 7 / 5 8 6 6 3 Medicinska etika i medicinska 2+0 sociologija 2. Medicinska statistika i infor1+2 matika 4.Izborni predmet (sem IX) 2+2 38.Ortopedija vilica 2+3 2+3 II 0+2 4 0 6 0 4 0 IV 0+1 60+165+15=240 18 9 9 9 5 4 7 7 0 7 0 7 6 4 2 V 0+1 45+105+15=165 10 6 4 15+15=30 2 2 0 30+15=45 30+30=60 3 6 3 0 0 6 V 0+1 120+105+15=240 16 8 8 75+75=150 15+15=30 30+15+15=60 30+30=60 VII 0+1 60+120+15=195 VII 0+1 30+60+15=105 VIII 0+1 15+30+15=60 30+30=60 15+15=30 45+120=165 30+165=195 30+120=150 30+180=210 30+30=60 60+90=150 VI 0+1 10 4 6 2 5 7 11 9 4 7 2 9 11 5 8 7 7 0 0 7 6 4 0 0 0 5 6 3 4 7 4 2 5 0 5 5 4 7 2 4 5 2 4 0 3 .Medicinski fakultet Niš 2.Bolesti zuba pretklinika 2+4 1+3 20.Stom. 4+3 4+4 infektivne bolesti. Molekularna i humana gene3+2 tika 3. protetika klinika I 2+5 1+3 34. fizikalna medicina i rehabilitacija) 24. oftalmologija) 25.Farmakologija sa 2+1 1+1 toksikologijom 19.Hirurgija (ginekologija sa 2+2 3+3 akušerstvom.Fiziologija II 3+2 13. Fiziologija I 3+2 10. Fizičko vaspitanje* 0+2 0+2 0+2 0+1 6.Patologija 2+2 2+2 16. Naziv predmeta I II III IV V Seminari godina godina godina godina godina T P T P T P T P T P T P T P T P T P T P Sem.12 - .Bolesti zuba klinika I 1+6 1+5 35.Bolesti zuba klinika II 1+6 1+6 37.Dermatovenerologija 1+1 21.Patofiziologija 4+2 18.Izborni predmet (sem VIII) 2+2 32.Izborni predmet (sem VI) 2+2 23. Plan nastave integrisanih akademskih studija STOMATOLOGIJE R.Stom. Izborni predmet (sem II) 2+0 9.Socijalna medicina sa 2+2 epidemiologijom i higijenom 12.Engleski jezik u stomatologiji 2+0 2+0 11. Biohemija 3+2 8.Gnatologija 1+1 33.Čas.Oralna medicina 1+2 1+2 30. Histologija i embriologija 2+2 2+2 7.Interna medicina (pedijatrija.

a 22.Sudska medicina 44. 14.v 37.Diplomski rad T P Svega: UKUPNO 300 Fakultativna nastava nastava --broj časova nije prikazan u ukupnom zbiru ** Fakultativna broj časova nije prikazan u ukupnom zbiru Lista izbornih predmeta Red. 9.b 31.a 37.v 16.b 16.a 42.v 22. 20. broj 1. 11. 7. 5.Izborni predmet (sem X) 43.Medicinski fakultet Niš R.v 37.Dečja stomatologija 41.b 42.b 27. Šifra predmeta 8.Čas. 16. Naziv predmeta I II III IV V Seminari godina godina godina godina godina T P T P T P T P T P T P T P T P T P T P Sem.13 - . 2. 13. 21. 12.b 8.a 31. Naziv predmeta Engleski jezik Prva pomoć Hemija u stomatologiji Medicinska genetika Uvod u naučnoistraživački rad Fizičke metode u stomatologiji Osnovi imunologije Stomatološki materijali Urgentna stomatologija Menadžment u zdravstvu Bolesti rizika u stomatološkoj praksi Pretklinička endodoncija Implantologija Laseroterapija u stomatologiji Povrede zuba kod dece Rad sa hendikepiranom decom Dentalna antropologija Parodontalna hirurgija Ortodontsko-hirurška terapija malokluzija Fiksna protetika Diplomski rad Semestar II II II III III III VI VI VII VII VIII VIII VIII IX IX IX IX X X X X ESPB za predmet 6 6 6 7 7 7 6 6 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 Ukupno ESPB 7 ESPB 6 7 6 7 7 7 7 54 .a 27. br. 3. 18. 10.g 42.b 31. 4.Maksilofacijalna hirurgija 42. 8. 6.b 37. 17. 15. 19.Parodontologija 40.a 16.a 8. 2+3 1+3 1+3 2+3 1+2 2+3 2+2 2+1 0+10 165 210 225 150 195 210 120 135 135 195 0 135 150 255 150 180 225 285 285 330 525 135 300 360 450 300 375 435 405 420 465 720 135 660 750 810 825 1185 135 Informator 2010 UKUPNO T P 45+90=135 45+90=135 45+75=120 30+30=60 30+15=45 0+150=150 1740 2625 4365 4365 ESPB Σ 6 6 5 7 2 7 I 3 3 2 0 0 0 II 3 3 3 7 2 7 39.v 44.

Farmaceutska imunologija 22. Neorganska hemija 11. Histologija 9. Fizika 5. Organska hemija II 16. Toksikologija sa anal. Farmaceutka hemija I 20. tehnologija I 31. Medicinska biohemija 35. Farmakologija 29. Analitička hemija I 13. Farmaceutska etika i sociologija 3. Organska hemija I 14.3. Fiziologija 19. Izborni predmet 42. Farma. Dijetetika 36. Farmakoterapija 38. Kozmetologija 41. Mikrobiologija i osnovi imunologije 21. Opšta biohemija 18. Biologija sa humanom genetikom 6. Plan nastave integrisanih akademskih studija FARMACIJE Naziv predmeta 1. Botanika 10. Izborni predmet 33. Farmakognozija I 24. Fitoterapija 39. Engleski jezik 2. Famakognozija II 26. I godina TP TP 2+0 2+0 2+2 3+2 3+2 4+3 2+1 1+1 3+3 2+0 3+1 2+3 4+1 3+5 4+3 3+3 3+1 2+1 3+2 3+0 3+3 2+2 3+3 2+3 4+5 3+3 5+3 1+0 3+1 4+2 4+4 3+7 1+1 2+0 4+4 4+4 2+2 2+2 3+3 3+2 3+2 2+2 3+3 1+2 2+0 4+4 II godina TP TP III godina TP TP IV godina TP TP V godina T P T P Informator 2010 UKUPNO T P 30+0=30 30+0=30 30+30=60 45+30=75 45+30=75 60+45=105 30+15=45 15+15=30 45+45=90 30+0=30 45+15=60 30+45=75 60+15=75 45+75=120 60+45=105 45+45=90 45+15=60 75+45=120 45+0=45 45+45=90 30+30=60 45+45=90 30+45=75 60+75=135 45+45=90 75+45=120 15+0=15 105+45=150 60+60=120 45+105=150 15+15=30 30+0=30 60+60=120 60+60=120 30+30=60 75+75=150 90+60=150 30+30=60 45+45=90 15+30=45 30+0=30 60+60=120 Σ 2 3 4 5 5 8 3 3 7 3 5 6 6 8 8 6 5 8 4 6 4 6 5 9 6 9 2 11 8 10 2 3 8 8 5 10 10 5 7 4 3 9 ESPB I 2 3 4 5 5 8 3 0 0 0 0 0 0 8 8 6 5 3 0 0 0 0 0 9 6 9 2 4 0 0 0 0 8 8 5 4 5 0 0 0 0 9 II 0 0 0 0 0 0 0 3 7 3 5 6 6 0 0 0 0 5 4 6 4 6 5 0 0 0 0 7 8 10 2 3 0 0 0 6 5 5 7 4 3 0 . Matematika 4.14 - . Anatomija 8. Farmaceut. Opšta hemija sa stehiometrijom 7. hemija II 25. Farmaceut. Patofiziologija 27. Bromatologija 23. Instrumentalne metode hemijske analize 17. Farma. hemija III 30. Statistika u farmaciji 32. Analitika lekova 34. tehnologija II 37. Fizička hemija 12. Izborni predmet 28. Analitička hemija II 15.Medicinski fakultet Niš 2. Farmakokinetika 40.

Farmakoepidemiolog. 12. Biofarmacija 44. 7. 3.a 32. 2. v 32. Osnovi farmaceutske biotehnologije 50. 9.g 32. Šifra predmeta 27. Diplomski rad T P Svega: UKUPNO I godina TP TP II godina TP TP III godina TP TP IV godina TP TP V godina T P T P 1+2 3+3 3+3 2+1 2+1 2+1 2+1 2+1 1+1 0+10 0+10 195 135 195 225 390 360 750 Informator 2010 UKUPNO T P 15+30=45 45+45=90 45+45=90 30+15=45 30+15=45 30+15=45 30+15=45 30+15=45 15+15=30 0+150=150 2175 1875 4050 4050 Σ 3 7 7 4 4 4 4 4 3 11 ESPB I 3 7 7 4 0 0 0 0 0 11 II 0 0 0 0 4 4 4 4 3 0 270 225 150 135 420 360 780 225 240 195 195 420 435 855 240 210 180 210 420 420 840 225 210 210 180 435 390 825 300 * Fakultativna nastava .v 27.15 - .Medicinski fakultet Niš Naziv predmeta 43. Osnovi farmaceutskog menadžmenta 48. 15. 8. Organizacija zdravstvene delatnosti 49.b 46. 10.a 41. g 41. 4. 5. 16. Klinička farmacija 46. 52. broj 1.a 27. 6.g 52 Naziv predmeta Radiofarmacija Hemija bioelemenata Hemija heterociklusa Koloidna hemija Engleski jezik u farmaciji Informatika Uvod u naučno-istraživački rad Veština komunikacije Analiza fenolnih jedinjenja u prirodnim proizvodima Lekoviti prirodni proizvodi Voda u farmaciji Interakcija lekovitog bilja i životne sredine Ambalažni materijali u farmaciji Lekovi i trudnoća Štetni efekti lekova Uvod u kliničku medicinu Farmakoterapija kardiovaskularnih bolesti Diplomski rad Semestar V V V V VI VI VI VI VIII VIII VIII VIII VIII IX IX IX IX IX ESPB za predmet 2 2 2 2 3 3 3 3 3 3 3 3 3 4 4 4 4 11 Ukupno ESPB 11 23 3 ESPB 2 3 4 . Osnovi industrijske farmacije 45.b 41. 18. b 32.v 41.a 46.d 46. 13.g 41. 17.broj časova nije prikazan u ukupnom zbiru Lista izbornih predmeta Red. Izborni predmet 47. Farmaceutska praksa 51. 11. 14.b 27.v 46.

broj časova nije prikazan u ukupnom zbiru . 8. 24. 6. Naziv predmeta I godina T P T P II godina T P T P III godina T P T P UKUPNO T P 60+60=120 30+0=30 30+0=30 30+45=75 15+30=45 30+(15+15)=60 30+30=60 45+45=90 30+30=60 60+(15+30)=105 45+(30+30)=105 0+60=60 30+(15+15)=60 15+(30+30)=75 30+(30+30)=90 15+30=45 60+75=135 15+30=45 30+30=60 30+(15+15)=60 45+(30+45)=120 30+45=75 15+(15+15)=45 15+30=45 1+3 2+4 2+4 3+6 2+13 0+12 0+4 120 30 255 435 375 465 840 15+45=60 30+60=90 30+60=90 45+90=135 30+195=225 0+180=180 0+60=60 885 1590 2475 2475 ESPB 9 2 2 6 3 4 4 9 6 7 8 4 6 7 3 10 3 4 4 8 6 3 2 6 7 7 10 15 10 5 Anatomija i histologija 4+4 Izborni predmet 2+0 Medicinska etika i medicinska 2+0 sociologija Medicinska informatika i me2+3 nadžment Epidemiologija 1+2 Socijalna medicina i higijena 2+(1+1) Farmakologija sa toksikologijom 2+2 Medicinska fiziologija i biohemija 3+3 Mikrobiologija i imunologija 2+2 Patofiziologija i patologija 4+(1+2) Zdravstvena nega i dijetetika 3+(2+2) Fizičko vaspitanje* 0+2 0+2 Osnovi kliničke prakse 2+(1+1) Osnovi neurologije sa negom 1+(2+2) Osnovi pedijatrije sa negom 2+(2+2) Osnovi fizikalne medicine i 1+2 rehabilitacije Osnovi interne medicine sa negom 4+5 Zdravstveno vaspitanje 1+2 Osnovi radiologije i onkologije 2+2 Gerijatrija sa negom 2+(1+1) Osnovi hirurgije sa negom 3+(2+3) Osnovi infektivnih bolesti sa negom 2+3 Organizacija zdravstvene zaštite 1+(1+1) Izborni predmet 1+2 Opšta anesteziologija i reanimatologija Osnovi psihijatrije sa medicinskom psihologijom Osnovi ginekologije i akušerstva sa negom Izborni modul Izborni predmet Stručna praksa Završni stručni rad T 225 180 150 180 P 195 180 255 270 Svega: 420 360 405 450 UKUPNO 780 855 180 * Fakultativna nastava . 10. 25. Plan nastave osnovnih strukovnih studija .STRUKOVNA MEDICINSKA SESTRA/ TEHNIČAR R. 7. 19. 3. 14. 4. 26. 11.4.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 2. 9. 20. 15. 21. 1. 18. 31. 2. br. 17. 28. 5.16 - . 27. 13. 23. 12. 29. 22. 30. 16.

1b 28.b 29.a 2. 4.v 30. 5.2a 28.Medicinski fakultet Niš Lista izbornih predmeta Red. 7. brој 1. 8.3b 28.1a 28.2 28.17 - . 2.2b 28. Šifra predmeta 2. 10. 8.v 29.b 24. 4.1 28. Lista predmeta za obavljanje stručne prakse Red.a 29. 4. Lista izbornih modula Red.a 24. 9. 11. 3.1g 28. 3. Šifra predmeta 30.3 28.g Naziv predmeta Interna medicina sa negom Hirurgija sa negom Pedijatrija sa negom Infektivne bolesti sa negom Semestar VI VI VI VI ESPB za predmet 10 10 10 10 . 12. tako da kredit izabranog modula iznosi 10 ESPB. 9.1v 28.2v 28. brој 1. 6. II ili III u okviru kojih polaže obavezni ispit (onaj koji nosi kredit 4) i dva ispita po izboru sa kreditima 3.2g 28.b 29. 7. 2. Naziv predmeta Engleski jezik Prva pomoć Veština komunikacije Medicina rada Interna medicina sa negom Hirurgija sa negom Pedijatrija sa negom Infektivne bolesti sa negom Završni stručni rad Semestar I I IV IV VI VI VI VI VI ESPB za predmet 2 2 2 2 15 15 15 15 5 Ukupno ESPB Informator 2010 ESPB 2 2 15 5 24 * U VI semestru student ima mogućnost da izabere predmet sa liste stručno-aplikativnih predmeta koji će ga usmeravati da kroz parktičan rad u okviru procesa nege tokom predispitne prakse usvaja propisane veštine. Šifra predmeta 28.g 31.3v 28.b 30. brој 1.a 30.3a 28. 3. 6. 2.3g Naziv predmeta Izborni modul I Promocija zdravlja Zdravstvena statistika Mentalna higijena Medicinska ekologija Izborni modul II Dermatovenerologija Palijativna terapija malignih bolesti Neonatologija Porodična medicina Izborni modul III Urgentna medicina Oftalmologija Otorinolaringologija Klinika akutnog trovanja Semestar V V V V V V V V V V V V ESPB za predmet 4 3 3 3 4 3 3 3 4 3 3 3 Ukupno ESPB 10 ESPB 10 10 10* * Student bira jedan od ponuđenih modula I. 5.

7. 24.18 - . 31. 27. 6. 26.broj časova nije prikazan u ukupnom zbiru . 12. 22. 4. 14.5. sociologija 2+0 2+2 30+30=60 Izborni predmet (I sem) 3+1+3 45+15+45=105 Stomatološki materijali 2+2+4 30+30+60=120 Fiksna protetika 1 45+45=90 Medicinska fiziologija i biohemija 3+3 15+15+15=45 Zdravstveno vaspitanje 1+1+1 Izborni predmet (II sem) 2+0 30+0=30 30+30+60=120 Fiksna protetika 2 2+2+4 30+15+15=60 Ortopedija vilica 1 2+1+1 30+15=45 Bolesti zuba 2+1 Dečja stomatologija 2+1 30+15=45 1+1 15+15=30 Organizacija stomatološke službe 2+1+3 30+15+45=90 Urgentna stomatologija 2+1+1 30+15+15=60 Izborni predmet (III sem) 15+30+30=75 Mobilna parcijalna proteza 1+2+2 45+30+30=105 Parodontologija 3+2+2 Antisepsa i asepsa u oralnoj 2+2+2 30+30+30=90 medicini 15+15+15=45 Ortopedija vilica 2 1+1+1 Medicinska informatika i 2+3 30+45=75 menadžment 1+1+1 Izborni predmet (IV sem) 15+15+15=45 Mobilna totalna proteza 1 1+3+1 15+45+15=75 Estetska protetika 1+1 15+15=30 1+3+1 15+45+15=75 Skeletirana parcijalna proteza 1 1+3+1 15+45+15=75 Stomatološka keramika 4+3+2 60+45+30=135 Oralna medicina 2+2 30+30=60 Izborni predmet (V sem) 1+3+2 15+45+30=90 Mobilna totalna proteza 2 1+4+1 15+60+15=90 Skeletirana parcijalna proteza 2 1+1+1 15+15+15=45 Maksilofacijalna protetika 2+2+2 30+30+30=90 Implantologija 0+4 0+60=60 Završni rad T 180 165 195 150 150 75 915 P 210 225 255 285 300 300 1575 Svega: 390 390 450 435 450 375 2490 UKUPNO 780 885 825 2490 180 * Fakultativna nastava . 25. 10. 2. Plan nastave osnovnih strukovnih studija . 16. 33. 23. 34. 15. 35. 1. 36. 8. 30. 19. br. 32. 21. 3. 20. 5.Medicinski fakultet Niš I godina T P T P II godina T P T P III godina T P T P Informator 2010 UKUPNO T P 2. 29. 28. 9. Naziv predmeta ESPB 4 4 6 8 2 6 7 10 7 3 3 8 4 3 3 2 4 6 7 5 4 3 5 6 5 2 5 5 8 5 6 5 4 5 10 1+1+1 15+15+15=45 Gnatologija 15+15+15=45 Zubotehnički aparati i instrumenti 1+1+1 Morfologija zuba 2+2+2 30+30+30=90 Anatomija i histologija 4+4 60+60=120 0+2 0+30=30 Fizičko vaspitanje* 30+0=30 Medicinska etika i med. 13. 18. 17. 11.STRUKOVNI ZUBNI PROTETIČAR R.

a 31.19 - .a 12.Medicinski fakultet Niš Lista izbornih predmeta Red. 4. 5. 8.b 25. 7.b 19. 10. 3. 9.a 7. 11.a 25. Šifra predmeta 7. Naziv predmeta Preventivna stomatologija Dijetetika i oralno zdravlje Oralna higijena Engleski jezik Socijalna medicina i higijena Porodična medicina Veština komunikacije Bolesti rizika u stomatološkoj praksi Osnovi radiologije i onkologije Otorinolaringologija Završni rad Semestar I I II II III III IV IV V V VI ESPB za predmet 6 6 3 3 6 6 6 6 5 5 10 Ukupno ESPB Informator 2010 ESPB 6 3 6 6 5 10 36 .a 19.b 12. 2. 6.b 36.b 31. brој 1.

Farmakologija sa toksikologijom 6. Epidemiologija 5. Socijalna medicina i higijena 7. Organizacija stomatološke službe 16. Dijetetika i oralno zdravlje 11. Predmet izbornog bloka 3 25. medicini 24. sa negom 29. Medicinska etika i med. Fizičko vaspitanje* 9.broj časova nije prikazan u ukupnom zbiru . Dečja stomatologija 26. Zdravstveno vaspitanje 31.Medicinski fakultet Niš 2. Veština komunikacije Oralna i maksilofacijalna hirurgija 28. Anatomija i histologija 2. Osnovi interne medicine sa negom 17. Plan nastave osnovnih strukovnih studija . Patofiziologija i patologija 13. sociologija Medicinska informatika i 3. Stomatološka protetika 19. Završni stručni rad T P Svega: UKUPNO 0+2 3+3 2+2 2+2 4+3 2+2 2+2 1+1 3+3 2+3 1+2 2+4 3+5 2+1 2+2 2+4 2+4 225 225 450 795 165 180 345 195 255 450 855 165 240 405 180 240 420 * Fakultativna nastava . Parodontalna hirurgija sa negom 33. Osnovi radiologije i onkologije 15. Predmet izbornog bloka 4 35. Oralna medicina 2 34. Medicinska fiziologija i biohemija 10. Oralna higijena 21.20 - . Naziv predmeta I godina T P 4+4 2+0 2+3 1+2 2+2 2+2 2+0 0+2 T P II godina T P T P III godina T P T P Informator 2010 UKUPNO T P 60+60=120 30+0=30 30+45=75 15+30=45 30+30=60 30+30=60 30+0=30 0+60=60 45+45=90 30+30=60 30+30=60 60+45=105 30+30=60 30+30=60 15+15=30 45+45=90 30+45=75 15+30=45 30+60=90 45+75=120 30+15=45 30+30=60 30+60=90 2+1 1+1 1+2 3+5 3+4 1+2 1+1 2+5 2+5 2+6 0+6 90 330 420 840 30+60=90 30+15=45 15+15=30 15+30=45 45+75=120 45+60=105 15+30=45 15+15=30 30+75=105 30+75=105 30+90=120 0+90=90 1590 2490 2490 180 ESPB 10 2 5 3 5 3 2 10 4 7 9 2 2 5 7 5 2 7 11 3 3 6 7 3 2 2 10 7 2 4 7 7 11 5 1. Predmet izbornog bloka 1 8. Oralna medicina 1 32. Mikrobiologija i imunologija 12. Bolesti zuba 22. br. Parodontologija 30. Osnovi infektivnih bolesti sa negom 18.ORALNI HIGIJENIČAR R. Stomatološki materijali Antisepsa i asepsa u oralnoj 23. Ortopedija vilica 27. menadžment 4. Otorinolaringologija 14.6. Predmet izbornog bloka 2 20.

a 34.a 19.b 35. Šifra predmeta 7.b 19.21 - .a 24. 5. 9. 4.a 7.b 24.Medicinski fakultet Niš Lista izbornih predmeta Red. 3. 6.b 34. 7. 8. brој 1. Naziv predmeta Engleski jezik Prva pomoć Bolesti rizika u stomatološkoj praksi Preventivna stomatologija Urgentna stomatologija Implantologija Laseroterapija u stomatologiji Osnovi fizikalne medicine i rehabilitacije Završni stručni rad Semestar I I III III IV IV VI VI VI ESPB za predmet 2 2 7 7 7 7 11 Informator 2010 ESPB 2 7 7 11 11 5 Ukupno ESPB 5 32 . 2.

18.7. 1.STRUKOVNI SANITARNO-EKOLOŠKI INŽENJER R. Naziv predmeta Medicinska etika i med.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 2. 22. 21. 6. 28. 15. 23. 35. 34. 20. 27. 32.22 - . sociologija Izborni predmet Anatomija i histologija Sanitarna hemija Medicinska informatika i menadžment Fizičko vaspitanje* Medicinska fiziologija i biohemija Patofiziologija i patologija Osnovi interne medicine sa negom Medicinska statistika Izborni predmet Engleski jezik II Opšta mikrobiologija Medicinska ekologija Opšta epidemiologija Infektivne bolesti sa negom Higijena ishrane Izborni predmet Medicina rada Specijalna epidemiologija Mikrobiologija vode i namirnica Socijalna medicina i higijena Zdravstveno vaspitanje Veština komunikacije Izborni predmet Zaštita na radu Sanitarna tehnika DDD i kontrola vektora Izborni predmet Parazitologija Medicinsko zakonodavstvo Promocija zdravlja Izborni predmet Stručna praksa Završni rad T P UKUPNO I godina T P 2+0 2+0 4+4 2+3 2+3 0+2 0+2 3+3 4+3 4+5 1+2 2+3 0+2 1+3 2+2 2+2 2+3 2+2 2+3 1+2 2+2 1+2 2+2 1+2 1+2 2+2 2+3 4+3 3+3 2+3 2+2 3+0 3+3 2+3 0+15 0+4 390 450 840 315 465 780 315 585 900 T P II godina T P T P III godina T P T P UKUPNO T P 30+0=30 30+0=30 60+60=120 30+45=75 30+45=75 0+60=60 45+45=90 60+45=105 60+75=135 15+30=45 30+45=75 0+30=30 15+45=60 30+30=60 30+30=60 30+45=75 30+30=60 30+45=75 15+30=45 30+30=60 15+30=45 30+30=60 15+30=45 15+30=45 30+30=60 30+45=75 60+45=105 45+45=90 30+45=75 30+30=60 45+0=45 45+45=90 30+45=75 0+225=225 0+60=60 1020 1500 2520 180 ESPB 3 3 8 8 6 7 7 8 3 7 3 4 5 5 4 4 6 3 5 4 4 4 4 5 5 7 6 5 4 3 8 6 11 5 * Fakultativna nastava . 12. 3. 26. 33. 31.broj časova nije prikazan u ukupnom zbiru . 2. 17. 29. 13. br. 5. 16. 14. 19. 10. 30. 9. 7. 24. Plan nastave osnovnih strukovnih studija . 4. 25. 11. 8.

a 2.b 29.b 18. 9.b 11. Naziv predmeta Engleski jezik Prva pomoć Kvalitet rada u zdravstvenim ustanovama Bromatologija Dijetetika Higijena školske i radne sredine Porodična medicina Mentalna higijena Epidemiologija polno prenosivih bolesti Procena zdravstvenih rizika Epidemiologija bolničkih infekcija Imunoprofilaksa Završni rad Semestar I I II II III III IV IV V V VI VI VI ESPB za predmet 3 3 7 7 6 6 5 5 5 Informator 2010 ESPB 3 7 6 5 5 5 6 6 5 Ukupno ESPB 6 5 37 . 5.b 25.a 33.23 - . brој 1.a 29.b 33. 13. 8.a 18.a 25. 7. 10. 11. 4. 3.b 35. Šifra predmeta 2. 6. 12.a 11. 2.Medicinski fakultet Niš Lista izbornih predmeta Red.

Student se može upisati na studijski program ako poznaje jezik na kome se izvodi nastava. U prvu godinu osnovnih strukovnih studija.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 3. Uslovi za konkurisanje Svi studijski programi koji se ostvaruju na Medicinskom fakultetu su akreditovani od strane Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta Republike Srbije. U prvu godinu integrisanih akademskih studija farmacije može se upisati lice koje ima završenu gimnaziju ili škole medicinskog usmerenja ili hemijskotehnološku školu u četvorogodišnjem trajanju. smer strukovni sanitarnoekološki inženjer. a uz prijavni list (dobijaju ga na Fakultetu) podnose njihove fotokopije. Prijem dokumenata Prilikom prijavljivanja na konkurs kandidati su obavezni da podnesu na uvid originalna dokumenta. Strani državljanin plaća školarinu. Prema Statutu Medicinskog fakulteta u Nišu u prvu godinu integrisanih akademskih studija medicine i stomatologije na Medicinskom fakultetu može se upisati lice koje ima završenu gimnaziju ili škole medicinskog usmerenja ili srednju veterinarsku školu u četvorogodišnjem trajanju. može se upisati lice koje ima završenu gimnaziju i škole medicinskog i hemijsko-tehnološkog usmerenja. osim ako međunaridnim sporazumom nije drugačije određeno. PRIJEMNI ISPIT 3.1.24 - . U prvu godinu osnovnih strukovnih studija može se upisati lice koje ima završenu školu medicinskog usmerenja u četvorogodišnjem trajanju. 3. . Broj studenata koji će upisati prvu godinu integrisanih akademskih studija određuje Ministarstvo prosvete Vlade Republike Srbije i biće objavljen u Konkursu za upis studenata na prvu godinu studija. Poseban uslov za upis stranih državljana na prvu godinu studija je da bude zdravstveno osiguran. Proveru znanja jezika obavlja Komisija od tri člana koju imenuje dekan Medicinskog fakulteta. Strani državljanin može da konkuriše za upis na prvu godinu studija pod istim uslovima kao i državljanin Srbije. Studije na Medicinskom fakultetu organizuju se na srpskom i engleskom jeziku.2.

osim za studijski program strukovni sanitarno-ekološki inženjer gde se kandidati opredeljuju za Anatomiju i Fiziologiju ili Hemiju i Biologiju.3. po salama. • Diploma o položenom završnom. ne polaže prijemni ispit iz odgovarajućeg nastavnog predmeta. ime jednog od roditelja i ime. kandidat se javlja referentu prve godine radi upisa u delovodni protokol gde se zavodi prezime. 3. polaže prijemni ispit prema programu koji donosi Nastavno-naučno veće. kako bi kandidati ubeležili svoje lične podatke. najkasnije jedan dan pre termina za polaganje ispita. Po završenom prijemu dokumenata objavljuje se lista kandidata prema opštem uspehu iz srednje škole kako bi se mogle staviti primedbe na eventualne greške u bodovanju. vrstu završene škole. Kandidatu se vrednuje prijemni ispit iz tog predmeta maksimalnim brojem poena koji se može osvojiti na prijemnom ispitu. Polaganje prijemnog ispita Kandidat. Jedan čas pre prijema dokumenata. • Izvod iz matične knjige rođenih. Posle popunjavanja prijave.25 - . • Kopija uplatnice o uplati naknade troškova za polaganje prijemnog ispita (uplaćena sredstva se neće vraćati kandidatima koji ne pristupe polaganju ispita). odnosno na međunarodnom takmičenju. koji konkuriše za upis na prvu godinu studija. iz predmeta Hemija i Matematika za integrisane akademske studije farmacije. Kandidat koji je kao učenik trećeg ili četvrtog razreda srednje škole osvojio jedno od prva tri mesta na republičkom takmičenju koje organizuje Ministarstvo prosvete i sporta. referent prve godine u jednoj od slobodnih prostorija daje formular prijave za konkurs. .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Podnose se sledeća dokumenta: • Svedočanstva sva četiri razreda završene srednje škole. objavljuje se po abecednom redu. Datum prijave (prijema dokumentacije) objavljuje se u Konkursu za upis studenata na prvu godinu studija preko štampe i na oglasnoj tabli fakulteta. Provera znanja i sposobnosti vrši se na osnovu odgovora na test pitanja: iz predmeta Hemija i Biologija za integrisane akademske studije medicine i stomatologije. odnosno maturskom ispitu. Spisak kandidata za polaganje prijemnog ispita. a iz predmeta Anatomija i Fiziologija (jedinstven test) za osnovne strukovne studije. opšti uspeh u toku školovanja i druge relevantne podatke koji su sastavni deo dosijea.

brisani ili je zaokruženo više od jednog odgovora se ne boduju. Kandidati u toku rada mogu koristiti samo običan digitron. vrši se prozivka i identifikacija kandidata koji se raspoređuju na potrebnom rastojanju kako bi se onemogućilo prepisivanje. hemije i matematike) i dve koverte koje se pred kandidatom spajaju “heft“ mašinom za odgovarajuće testove. stomatologije i farmacije dobija dve koverte sa potpisanim papirom. Identifikacija se vrši samo na osnovu lične karte. a zatim isti stavlja u koverat koji zatvara lepljenjem.26 - . Kandidat koji je konkurisao za upis na osnovne strukovne studije zdravstvene nege predaje jedan test (iz anatomije i fiziologije) i jednu kovertu koja se pred kandidatom spaja za njegov test. stavlja se pečat ″nema odgovora″. Po završenom ispitu kandidat koji je konkurisao za upis na prvu godinu integrisanih akademskih studija medicine. Na svako pitanje gde odgovor nije zaokružen. pasoša ili potvrde MUPa da je izdavanje lične karte za određenog kandidata u toku. tj.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Pre početka rada testa. odnosno drugi znak. Kandidat koji u toku ispita koristi nedozvoljena sredstva ili na zadatku napiše svoje ime i prezime. . stomatologije i osnovne strukovne studije traje tri sata (četiri školska časa). dok se pripremaju pitanja. stomatologije i farmacije predaje predsedniku Komisije ili dežurnom članu Komisije dva testa (iz biologije i hemije. Odgovori koji su zaokruženi drugom vrstom olovke. Kandidat koji konkuriše za upis na osnovne strukovne studije dobija jednu kovertu sa potpisanim papirom. udaljava se sa ispita. Prijemni ispit je anoniman i za integrisane akademske studije medicine. urađeni test mu se ne priznaje i gubi pravo polaganja ispita. Kandidat koji konkuriše za upis na prvu godinu integrisanih akademskih studija medicine. Kandidat koji ispitu ne pristupi u određeno vreme gubi pravo polaganja ispita. Posle dobijanja zadataka kandidat plavom hemijskom olovkom zaokružuje odgovore. Pitanja kod kojih su odgovori precrtani. ime jednog od roditelja i ime. Na papir treba da napiše prezime. Prazna poleđina testa se može koristiti za računanje. Pre početka ispita kandidati se obaveštavaju o tehnici izvođenja ispita. smatraju se netačnim odgovorima. a za integrisane akademske studije farmacije četiri sata.

način i vreme polaganja prijemnog ispita. može podneti prigovor. fakultet utvrđuje i objavljuje KONAČNU RANG LISTU kandidata sa ukupnim brojem bodova stečenim po svim kriterijumima. Rokovi za podnošenje prigovora biće objavljeni posle isticanja JEDINSTVENE RANG LISTE. Konkurs sadrži: broj studenata koji se mogu upisati za svaku studijsku grupu.27 - . Redosled kandidata za upis u prvu godinu studija utvrđuje se na osnovu opšteg uspeha postignutog u srednjem obrazovanju i rezultata postignutih na prijemnom ispitu. kao i visinu školarine za studente čije se školovanje ne finansira iz budžeta.4. nosi jedan bod. Na testu iz matematike 15 zadataka se boduje sa jednim. broj bodova iz srednje škole. rok za upis primljenih kandidata. Svaki tačan odgovor iz testova biologije i hemije kao i testa anatomije i fiziologije. Posle završenog unošenja podataka. Broj poena koje kandidat dobija na osnovu uspeha u srednjoj školi je od minimalnih 16 do maksimalnih 40. a pet zadataka sa tri boda. broj bodova sa prijemnog ispita i ukupan broj bodova. hemija i matematika. uslove za upis. Medicinski fakultet sastavlja JEDINSTVENU RANG LISTU koja sadrži: ime i prezime kandidata.5. Izbor kandidata Upis u prvu godinu studija sprovodi se na osnovu konkursa.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 3. Ocene u vidu bodova se ubeležavaju na zadatku. merila za utvrđivanje redosleda kandidata. Ocenjivanje zadataka obavlja se u službenim prostorijama Fakulteta u prisustvu članova Komisije za prijemni ispit. 3. Procedura formiranja rang lista i postupci po prigovorima biće usklađeni sa opštim i ostalim odredbama Zajedničkog konkursa za upis studenata u prvu godinu studija na fakultetima čiji je osnivač Republika Srbija. Nakon odlučivanja po prispelim prigovorima. Medicinski fakultet dostavlja rang listu Univerzitetu. Učesnik konkursa koji smatra da redosled kandidata na JEDINSTVENOJ RANG LISTI nije utvrđen na način predviđen konkursom. Ocenjivanje zadataka Rezultat prijemnog ispita ocenjuje se od 0 do 30 bodova za predmete biologija. . Test iz anatomije i fiziologije je jedinstven i rezultati prijemnog ispita se ocenjuju od 0 do 60 bodova. prema broju osvojenih poena. prema merilima utvrđenim opštim aktom koji donosi Senat na predlog Medicinskog fakulteta.

koju na predlog Kolegijuma imenuje Nastavno-naučno veće Medicinskog fakulteta. .28 - .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 KONAČNA RANG LISTA je osnov za upis kandidata. Postupak sprovođenja konkursa i rangiranje kandidata na Medicinskom fakultetu sprovodi komisija za upis.

. Školsku godinu čine zimski i letnji semestar. Obrazovanje za sticanje stručnog naziva strukovna medicinska sestra/ tehničar traje tri godine i obavlja se u okviru šest semestra. demonstracijama.1. prema integrisanom akademskom studijskom programu sa ukupnim obimom od 360 ESPB bodova. Letnji raspust počinje 15. prema integrisanom akademskom studijskom programu sa ukupnim obimom od 300 ESPB bodova. Nastavno-naučno veće Medicinskog fakulteta može usled vanrednih okolnosti odlučiti o odstupanju od utvrđenog termina početka i završetka semestra. prema integrisanom akademskom studijskom programu sa ukupnim obimom od 300 ESPB bodova. terenskim radom. Vrste studija Obrazovanje za sticanje stručnog naziva doktor medicine traje šest godina i obavlja se u okviru dvanaest semestara. STUDIJE 4.29 - . a letnji 15. Obrazovanje za sticanje stručnog naziva doktor stomatologije traje pet godina i obavlja se u okviru deset semestara. februara. oktobra tekuće godine. Obrazovanje za sticanje stručnog naziva magistar farmacije traje pet godina i obavlja se u okviru deset semestara. oktobra. mentorstvom. Studijski programi integrisanih i strukovnih studija na Medicinskom fakultetu ostvaruju se u toku školske godine koja počinje 1. konsultacijama. stručnim ekskurzijama. sa ukupnim obimom od 180 ESPB bodova. prikazom slučajeva. Zimski semestar počinje 1. Realizacija studijskog programa traje 15 nastavnih nedelja po semestru. Nastava se izvodi na Medicinskom fakultetu i u nastavnim bazama. 4.2. praktičnom nastavom. Oblici nastave Nastava se izvodi: predavanjima. a završava se 30. seminarima.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 4. stručnom praksom. jula i traje do 25. avgusta. septembra naredne godine.

Od ukupnog broja poena najmanje 30.drugih oblika angažovanja u sladu sa studijskim programom. Ispunjavanjem predispitnih obaveza i polaganjem ispita. kada je studijskim programom predviđen povećan broj časova praktične nastave. seminarima.30 - . a najviše 70 poena mora biti predviđeno za aktivnosti i provere znanja u toku semestra (predispitne obaveze). Tokom nastave znanje se proverava na kolokvijumima.ispita . Obim studija Svaki predmet iz studijskog programa iskazuje se brojem ESPB bodova. . Ocenjivanje Na ispit može da izađe student koji je zadovoljio sve propisane predispitne obaveze utvrđene planom izvođenja nastave. 4. . U toku semestra (godine) se vrši kontinuirana provera znanja. projekti. student može ostvariti najviše 100 poena. Zbir od 60 ESPB bodova odgovara prosečnom ukupnom angažovanju studenta u obimu 40-to časovne radne nedelje tokom jedne školske godine.4.od aktivne nastave (teorijske i/ili praktične. seminara i sl.kolokvijuma .izrade završnog rada . seminarski radovi.3.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 4. a konačna ocena se utvrđuje na ispitu. U broj časova studija medicine ubraja se i vreme provedeno na samostalno izvedenoj obuci u zdravstvenim ustanovama u skladu sa planom nastave određenog predmeta. testu i drugim oblicima provere znanja iz određenih celina nastavnog predmeta. ukupan broj časova aktivne nastave može biti veći od maksimuma. Rad studenata u savlađivanju pojedinog predmeta kontinuirano se prati tokom nastave i izražava se u poenima. terenski rad i sl.samostalnog rada (domaći zadaci. Broj poena koji se stiče u toku školske godine određuje se za svaki predmet pojedinačno. a obim studija izaražava se zbirom ESPB bodova. Ukupno angažovanje studenta sastoji se: . . Izuzetno. kao i na završnom ispitu. Jedan bod odnosi se na 27 časova rada studenta. vežbi.).

nije položio Medicinski fakultet dužan je da vodi trajnu evidenciju o položenim ispitima. po pravilu. praktični i usmeni.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Ispitni kolokvijum je oblik provere znanja kojim se detaljno proverava znanje iz većeg zaokruženog dela obavljene nastave iz pojedinog predmeta. Kalendar ispita objavljuje se početkom svake školske godine i sastavni je deo plana izvođenja nastave.7. Ispitni rokovi i način polaganja ispita Ispit je završna provera znanja stečenog za vreme nastavnog procesa iz jednog ili više sadržajno povezanih predmeta.dobar. . .6. a ocena 5 (nije položio) upisuje se samo u evidenciju.9. u vidu ostvarenog kredita. septembarski i oktobarski.8. . 4. aprilski.izuzetan. Završni ispit se u strukturi poena za sve ostale predmete može vrednovati sa najviše 30-40% ukupnog broja poena.odličan.5. Oktobarski ispitni rok organizuje se. U svakom semestru mogu se organizovati do dva ispitna kolokvijuma. Gradivo položeno na ispitnom kolokvijumu se ne ispituje na završnom ispitu. ocena na pismenom ispitu sačinjava najmanje 20% ukupne ocene. na ispitima kliničkih predmeta do kraja školske godine.dovoljan. praktični. . .31 - . Položeni ispitni kolokvijum. pre početka nastave u narednoj školskoj godini. Pri kombinovanim oblicima ispita (pismeni.vrlo dobar. . Ispitni rokovi su: januarski. junski. Na ispit može izaći student koji je zadovoljio sve propisane predispitne obaveze. Završni ispit se u strukturi poena za osnovne predmete može vrednovati sa najviše 50% ukupnog broja poena. priznaje se sve dok se uspešno ne položi završni ispit u istoj školskoj godini.5. usmeni) studentu se priznaju svi prethodno položeni oblici (pismeni i praktični) u narednim ispitnim rokovima za predkliničke predmete i samo pismeni deo. ocena na pismenom ispitu sačinjava najmanje 50% ukupne ocene.10. Ako je ispit pismeni i usmeni. U evidenciju i indeks studenata unose se prelazne ocene. Uspeh studenta izražava se ocenama i to: . Ako je ispit pismeni.

. ako smatra da ispit nije obavljen u skladu sa zakonom ili Statutom Medicinskog fakulteta. Izuzetno.7. u roku od 48 časova od dobijanja prigovora. Ukoliko se usvoji prigovor. student kome je preostao jedan nepoloženi ispit iz studijskog programa upisane godine. Studentu koji nije položio ispit upisuje se ocena 5 u zapisnik i prijavu. student može preostali ispit polagati pred ispitnom komisijom.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Ispiti su javni i ispitivač je u obavezi da obezbedi uslove za javnost ispita.6 Posledice nepoloženog ispita Ispit iz istog predmeta može se polagati najviše tri puta. sprovodi praktični i usmeni deo ispita i donosi konačnu ocenu većinom glasova. u roku od 36 časova od dobijanja ocene. Dekan Medicinskog fakulteta. Odluka komisije je konačna. Prigovor na ocenu Student ima pravo da podnese prigovor na ocenu dobijenu na završnom ispitu. Na lični zahtev. Student koji ne položi ispit iz obaveznog predmeta do početka naredne školske godine upisuje isti predmet. ima pravo da taj ispit polaže u naknadnom ispitnom roku do početka naredne školske godine. 4. student može ispit treći put polagati pred ispitnom komisijom koju imenuje dekan. ukoliko nakon završnog ispita ostvari manje od 55 poena. razmatra prigovor i donosi odluku.32 - . Ispiti se polažu pred ispitivačem-predmetnim nastavnikom ili pred ispitnom komisijom u prostorijama Medicinskog fakulteta ili nastavnih baza. Student koji ne položi izborni predmet može ponovo da upiše isti ili da se opredeli za drugi predmet. 4. prema unapred utvrđenom rasporedu koji se blagovremeno objavljuje. student ponovo polaže ispit u roku od tri dana od dana prijema odluke. Na lični zahtev. Komisija proverava i ocenjuje pismeni ispit.

izradom završnog rada i javnim polaganjem završnog (diplomskog) ispita u skladu sa studijskim programom. Pravila studija bliže se uređuju opštim aktom koje donosi Nastavno-naučno veće. 4.8.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 4. dovršavanjem ostalih studijskih obaveza. može nastaviti studije tako da ponovo upiše predmete iz kojih nije ispunio studijske obaveze u prethodnoj godini. Student stiče pravo na upis na višu godinu studija. Student koji nije ispunio obaveze i ostvario 37 ESPB. Program i plan studija može se zasnivati na upisu semestra.33 - . Završni rad Integrisane akademske studije medicine. Upis na narednu godinu studija Student se svake školske godine pri upisu opredeljuje za predmete iz studijskog programa. kao i osnovne strukovne studije završavaju se polaganjem svih predviđenih ispita. farmacije. kada ispuni sve studijske obaveze i ostvari namanje 37 ESPB bodova iz predmeta za koje se opredelio pri upisu u prethodnu godinu studija.9. . stomatologije.

STATUS STUDENTA Status studenta stiče se upisom na odgovarajući studijski program. u toku školske godine. Svojstvo studenta dokazuje se indeksom. . Budžetski student koji u toku školske godine ostvari manje od 60 ESPB bodova. samofinansirajući student koji u toku školske godine ostvari 60 ESPB bodova iz tekuće godine studijskog programa može u narednoj školskoj godini steći status budžetskog studenta. odnosno bilo koju narednu godinu. na način i po postupku utvrđenim opštim aktom Medicinskog fakulteta. Budžetski student može u tome statusu imati upisan samo jedan odobren. može nastaviti studije u statusu samofinansirajućeg studenta. student koji je upisan na studije. Status samofinansirajućeg studenta Status samofinansirajućeg studenta ima: 1. 2.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 5. 5. student koji je sa statusom budžetskog studenta. kao samofinansirajući student ostvario najmanje 37 ESPB bodova iz predmeta za koje se opredelio u skladu sa studijskim programom. 2. rangiran za upis kao samofinansirajući student. student koji je upisan u drugu. Status budžetskog studenta 1.34 - . odnosno akreditovan studijski program na istom nivou studija. student koji je upisan na studije po konkursu u okviru kvote odobrene za finansiranje od strane Republike Srbije. ako se rangira u okvru ukupnog broja budžetskih studenta. stekao najmanje 60 ESPB bodova .1.u narednoj školskoj godini. koji je u prethodnoj školskoj godini. u školskoj godini u kojoj je upisan po konkursu. po položenim ispitima.2. Student se upisuje u statusu studenta čiji se troškovi pokrivaju iz budžeta Republike Srbije (u daljem tekstu: budžetski student) ili studenta čiji se troškovi pokrivaju iz naplaćene školarine (u daljem tekstu: samofinasirajući student). 5. 3.

Izbor studenata sa ostvarenim pravom za prelazak na finansiranje iz budžeta vrši se na osnovu rangiranja prema ocenama dobijenim u toku studija. Gostujući studenti Gostujući student je student drugog fakulteta koji upisuje delove studijskog programa na Medicinskom fakultetu. Svojstvo gostujućeg studenta traje najkraće jedan semestar i najduže jednu godinu (dva semestra). u skladu sa ugovorom između Medicinskog fakulteta i drugog fakulteta o priznavanju ESPB bodova.4. . Student koji ostvaruje deo studijskog programa na drugoj visokoškolskoj ustanovi Student Medicinskog fakulteta može da ostvari deo studijskog programa na drugoj visokoškolskoj ustanovi u okviru saradnje Univerziteta odnosno Medicinskog fakulteta. obim i provere znanja u nastavi koju je slušao na Medicinskom fakultetu. 5. Gostujućem studentu se izdaju odgovarajuće potvrde kojim može da dokaže vrstu.3. 5. Student ne može koristiti ovo pravo ukoliko je u toku studija gubio status redovnog studenta usled neupisivanja školske godine ili izricanja disciplinske mere isključenja sa studija. način pokrivanja troškova njegovog studiranja i druga pitanja vezana za svojstvo gostujućeg studenta uređuju se ugovorom između Medicinskog fakulteta i drugog fakulteta. Gostujući student pohađa nastavu iz predmeta za koje je kvalifikovan na osnovu stečenog znanja na matičnoj visokoškolskoj ustanovi.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Samofinansirajući student koji u toku školske godine ostvari 60 ESPB bodova iz tekuće godine studijskog programa. Gostujući student ne može da stekne diplomu o završenim studijama na Medicinskom fakultetu. Pohađanje nastave i položeni ispiti gostujućeg studenta dokazuju se odgovarajućim dokumentom.35 - . može u narednoj školskoj godini steći status budžetskog studenta. Prava i obaveze gostujućeg studenta.

Prava i obaveze strudenta. Za ostvarivanje dela studijskog programa student mora da ima saglasnost Medicinskog fakulteta. Pohađanje nastave i položeni ispiti studenta dokazuju se indeksom. odnosno drugoj visokoškolskoj ustanovi van sastava Univerziteta ne može biti kraći od jednog. Deo studijskog programa koji student ostvaruje na drugom Univerzitetu. način pokrivanja troškova njegovog studiranja i druga pitanja u vezi sa ostvarivanjem dela studijskog programa na drugoj visokoškolskoj ustanovi uređuju se ugovorom između zainteresovanih strana.36 - .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Uslov za ostvarivanje dela studijskog programa je ugovor o priznavanju ESPB bodova između Univerziteta odnosno Medicinskog fakulteta i visokoškolske ustanove u koju student odlazi. niti duži od dva semestra. odnosno odgovarajućom potvrdom. .

. odnosno Univerziteta. ukoliko bude prekršena neka od obaveza (tačka 1-3). 3.1. 6. Student je dužan da: 1. Pohađanje nastave Pohađanje svih oblika nastave je obavezno i overava ga nastavnik u indeksu studenta. na podjednako kvalitetne uslove studija za sve studente.37 - . 5. u skladu sa zakonom i Statutom. poštuje opšte akte Medicinskog fakulteta i Univerziteta. čuva ugled i dostojanstvo studenata. 3. 4. na aktivno učestvovanje u donošenju odluka. 9. 8. Medicinskog fakulteta i Univerziteta 5. u skladu sa zakonom i Statutom. na blagovremeno i tačno informisanje o svim pitanjima koja se odnose na studije. PRAVA I OBAVEZE STUDENTA Student ima pravo: 1. poštuje prava zaposlenih i drugih studenata na Medicinskom fakultetu i Univerzitetu. 6.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 6. 2. kvalitetno školovanje i objektivno ocenjivanje. na obrazovanje na jeziku nacionalne manjine. 7. ispunjava nastavne i predispitne obaveze. na samoorganizovanje i izražavanje sopstvenog mišljenja. na upis. 6. Student ima pravo na žalbu Nastavno-naučnom veću Medicinskog fakulteta. na različitost i zaštitu od diskriminacije. 2. učestvuje u donošenju odluka u skladu sa zakonom i Statutom. da bira i da bude biran u studentski parlament i druge organe Medicinskog fakulteta. poštuje pravila lekarske etike u radu sa bolesnicima. 4. na povlastice koje proizilaze iz statusa studenta.

priprema za Olimpijske igre.u drugim slučajevima predviđenim opštim aktom Medicinskog fakulteta. Individualizacija studija i posebne potrebe studenta Medicinski fakultet je dužan da studente sa posebnim potrebama ravnopravno uključi u sve nastavno-naučne procese na Medicinskom fakultetu.38 - . bez obzira na postojanje senzornog ili motornog hendikepa. upisom i overom u indeksu. Način ostvarivanja prava na visoko obrazovanje. mogućnost nadoknađivanja propuštene nastave i postupak u slučaju eventualne žalbe studenta na odluku o ponavljanju. utvrđuje se opštim aktom Medicinskog fakulteta. na njegov zahtev. .2. svetsko ili evropsko prvenstvo kada ima status vrhunskog sportiste.odsluženja ili dosluženja vojnog roka. 6. . . u skladu sa zakonom. . 6. student ne može da polaže taj ispit i mora da ponavlja taj predmet ili predmete.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Po završetku prvog odnosno drugog semestra. Student koji je bio sprečen da polaže ispit zbog bolesti ili odsustva zbog stručnog usavršavanja u trajanju od najmanje tri meseca. odobrava mirovanje prava i obaveza u slučaju: . student ponavlja godinu. . može polagati ispit u prvom narednom roku.nege vlastitog deteta do jedne godine života. Ukoliko je zbir ESPB bodova na predmetima koje student može da polaže manji od 37.upućivanja na stručnu praksu u trajanju od najmanje šest meseci.ostvarivanja dela studijskog programa na drugoj visokoškolskoj ustanovi. Mirovanje prava i obaveza studenta Studentu se. student u vreme koje odredi dekan i objavi služba Medicinskog fakulteta. .3. .teže bolesti koja zahteva bolničko lečenje duže od 30 dana. overava prvi semestar odnosno godinu. Detaljni postupak utvrđivanja ispunjenosti uslova. . Ukoliko student nije ispunio obaveze u nastavi i/ili je prekoračio dozvoljeni broj izostanaka koji mogu da se nadoknade. utvrđuju se pravilnikom Medicinskog fakulteta.održavanja trudnoće.

Prestanak statusa studenta Status studenta prestaje ako student ne završi studije u roku od: 1) dve školske godine-ako studijski program traje jednu školsku godinu. ako ispunjava uslov za upis u narednu godinu studija na Medicinskom fakultetu. rok se računa od početka tog semestra. student može da izjavi žalbu Savetu Medicinskog fakulteta u roku od tri dana od dana prijema odluke. odnosno strukovnih studija može da pređe na Medicinski fakultet i da se upiše u odgovarajuću godinu studija. Prelaz se obavlja samo pre početka školske godine. 4) osam školskih godina-ako studijski program traje četiri školske godine. Prelazak sa drugih fakulteta Student drugog medicinskog.5. koja može da se utvrdi i na osnovu sporazuma o prenosu ESPB bodova. Student stranog fakulteta. U rok se ne računa vreme mirovanja prava i obaveza. Ako je studijski program započeo u prolećnom semestru. 2) četiri školske godine-ako studijski program traje dve školske godine. Student ne može da pređe u toku prve i poslednje godine studija. Nastavno-naučno veće može da predvidi i dodatne kriterijume za prelaz.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 6. 3) šest školskih godina-ako studijski program traje tri školske godine. odobrenog studentu u skladu sa Statutom.39 - . 6.4. Na odluku dekana. 6) 12 školskih godina-ako studijski program traje šest školskih godina. plana i programa obrazovanja. po završenoj prethodnoj godini na osnovu ekvivalencije između obavljene nastave i položenih ispita. . Odluku o prelazu i priznavanju ispita donosi dekan. stomatološkog i farmaceutskog fakulteta i strukovnih studija zdravstvene nege sa teritorije Republike Srbije može da pređe na Medicinski fakultet i da se upiše u odgovarajuću godinu studija. odnosno objavljivanja na oglasnoj tabli Medicinskog fakulteta. 5) deset školskih godina-ako studijski program traje pet školskih godina.

2) ako mu na dan isteka roka ostaje neostvarenih najviše 15 ESPB bodova potrebnih za završetak studija. s obzirom na okolnosti. . 4) izricanja disciplinske mere isključenja sa studija. na Univerzitetu ili na drugom akreditovanom univerzitetu. odnosno nije ga iskoristio u trajanju koje mu je. Status studenta prestaje i u slučaju: 1) završetka studija.40 - . 3) neupisivanja školske godine. može produžiti rok za završetak studija za jedan semestar: 1) ako je u toku studija ispunjavao uslove za odobravanje mirovanja prava i obaveza. 3) ako je toku trajanja studija započeo i završio drugi odobreni. 2) ispisivanja sa studija. na istom ili na višem stepenu. Prestanak statusa studenta zbog neblagovremenog završetka studija konstatuje dekan rešenjem sa dejstvom od prvog narednog dana po isteku roka.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Studentu se na lični zahtev. podnet pre isteka roka. moglo biti odobreno. odnosno akreditovani studijski program. a to pravo nije koristio. u zemlji ili inostranstvu.

iz predmeta biologija i hemija. STVARANJE POLNIH ĆELIJA-GAMETOGENEZA ƒ Oogeneza-opšta šema nastanka jajne ćelije. ƒ Spermatogeneza-opšta šema nastanka spermatozoida . transport elektrona ƒ Oksidacija masti ƒ Promet materije i energije u ćeliji BIOLOGIJA RAZVIĆA ƒ Načini razmnožavanja životinja.41 - . Krebsov ciklus. Biologija Program za polaganje testova iz biologije na prijemnom ispitu za Medicinski fakultet obuhvata sledeće oblasti i njihove sadržaje: BIOLOGIJA ĆELIJE PROKARIOTSKA I EUKARIOTSKA ĆELIJA ĆELIJSKA MEMBRANA ƒ Funkcionalna organizacija i transport. odredila je Zajednica Medicinskih fakulteta na osnovu programa srednjih škola i potreba budućih studija na ovim fakultetima. ĆELIJSKE ORGANELE RAZLIKE IZMEĐU JEDNOĆELIJSKIH I VIŠEĆELIJSKIH ORGANIZAMA ŽIVOTNI CIKLUS ĆELIJE/ĆELIJSKE DEOBE VIRUSI CARSTVO BAKTERIJA ĆELIJSKO DISANJE ƒ Glikoliza.1. PROGRAM PRIJEMNOG ISPITA Gradivo i literaturu neophodnu za polaganje kvalifikacionog ispita za Medicinski fakultet.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 7. 7.

Segmentacija. Telesne duplje Klasifikacija životinja OPŠTE ODLIKE HORDATA MORFOLOŠKE ODLIKE KIČMENJAKA Opšte morfološke karakteristike Koža. ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ RANI STUPNJEVI EMBRIOGENEZE I ORGANOGENEZA Brazdanje-stvaranje višećelijskog embriona Gastrulacija-stvaranje slojevitog embriona Nastanak osovinskih organa-crevne cevi.42 - ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ . nervne cevi Diferencijacija ćelija Sudbinske mape Potentnost jajnih ćelija i determinacija razvića Embrionalna indukcija EKSTRAEMBRIONALNE STRUKTURE ƒ Placenta i vrste placenti STARENJE INDIVIDUALNO RAZVIĆE ČOVEKA MORFOLOGIJA ŽIVOTINJA ƒ ƒ ƒ ƒ ORGANIZACIJA ŽIVOTINJA Tkiva i njihove karakteristike Organi i organski sistemi i njihove karakteristike Simetrija. Čulni organi Nervni sistem Endokrini sistem Mišićni sistem Skeletni sistem Sistem organa za varenje Sistem organa za disanje Cirkulacioni sistem Organi za izlučivanje Sistem organa za razmnožavanje Osnovna klasifikacija kičmenjaka.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 OPLOĐENJE ƒ stupnjevi oplođenja. notohorde. .

43 - . genotip i fenotip OSNOVNI PRINCIPI NASLEĐIVANJA ƒ Tipovi nasleđivanja osobina kod biljaka i životinja. Šta je genetika? PRAVILA NASLEĐIVANJA HROMOZOMSKA OSNOVA NASLEĐIVANJA ƒ Hromozomi.STRUKTURA I BIOLOŠKA ULOGA PROTEINI . Oblici interakcije među genima IZVORI GENETIČKE VARIJABILNOSTI REKOMBINACIJE ƒ Rekombinacije gena i mapiranje hromozoma MUTACIJE ƒ Promene u strukturi hromozoma ƒ Promene u broju hromozoma ƒ Mutageni činioci sredine POPULACIONA GENETIKA ƒ Genetička struktura populacije ƒ Dinamika održavanja genetičke polimorfnosti populacija GENETIČKA KONTROLA RAZVIĆA ƒ Genetička kontrola razvojnih procesa .STRUKTURA I BIOLOŠKA ULOGA GENOM I GEN REPLIKACIJA DNK TRANSKRIPCIJA GENETIČKI KOD TRANSLACIJA REGULACIJA AKTIVNOSTI GENA MOLEKULARNA BIOTEHNOLOGIJA MEHANIZMI NASLEĐIVANJA ƒ Nasleđivanje bioloških osobina.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 MOLEKULARNA BIOLOGIJA MOLEKULARNA ORGANIZACIJA ĆELIJE MOLEKULARNA BIOLOGIJA NUKLEINSKE KISELINE .

2003. Metode izučavanja u genetici čoveka Hromozomi čoveka. 2003. genetičko testiranje i savetovanje Genetička uslovljenost ponašanja ljudi. Panić D.nasledne bolesti kao posledica promena u broju i strukturi hromozoma Genetičko savetovanje . Paunović K. Beograd. strane 7-73). Cvijan M. BIOLOGIJA za II razred gimnazije prirodno-matematičkog smera i II razred poljoprivredne škole (oblast Morfologija životinja.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ GENETIKA ČOVEKA Istraživanje genoma čoveka. BIOLOGIJA za I razred gimnazije i poljoprivredne škole (oblast Biologija ćelije. Jančić R. Savremena teorija evolucije Koevolucija Postanak vrsta Postanak života Evolucija čoveka EKOLOGIJA Osnovni pojmovi i principi ekologije. Ekosistem ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ Test pitanja iz Biologije na prijemnom ispitu u potpunosti će odgovarati gradivu iz sledećih srednjoškolskih udžbenika (mogu se koristiti izdanja koja su novija od navedenih): Literatura: • Šerban N. Stevanović Đ. Kalezić M. • Baloš D. . • Petrov B. Stevanović B. Nasledne osnove varijabilnosti ljudi Hromozomopatije .biocenoza Fotosinteza i odnosi ishrane. Genetička uslovljenost mentalnih poremećaja EVOLUCIJA Šta je evolucija? Teorije evolucije. BIOLOGIJA za I razred medicinske i veterinarske škole (oblast Ekologija. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.44 - . Uslovi života . adaptacije Pojam populacije i njene osnovne odlike Životna zajednica .rano otkrivanje naslednih bolesti.ekološki faktori Odnosi organizma i sredine. Beograd. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. strane 147-166).

• Marinković D. ƒ Izračunavanje na osnovu hemijskih formula i hemijskih jednačina (stehiometrija). Korać A. Energija jonizacije i afinitet prema elektronu. Atomski i maseni broj. polarna. Paulijev princip isključenja. strane 31-32 i 84-98). strane 129-154 i 162170). HEMIJSKE VEZE ƒ Jonska veza. 2003. PERIODNI SISTEM ELEMENATA ƒ Energetski nivoi i podnivoi elektrona u atomu. Hundovo pravilo. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. 2004.45 - . Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. BIOLOGIJA za IV razred gimnazije prirodno-matematičkog smera (oblast Biologija razvića. Hemija OPŠTA HEMIJA STRUKTURA ATOMA. Elektronska konfiguracija. . strane 21-60 i oblast Genetika čoveka. Matić G. BIOLOGIJA za III razred gimnazije prirodno-matematičkog smera (oblast Biologija ćelije . Međumolekulske sile. oblast Nasleđivanje. Beograd. BIOLOGIJA za III razred medicinske i veterinarske škole (oblast Mehanizmi nasleđivanja. koordinativna). Beograd. OSNOVNI HEMIJSKI ZAKONI ƒ Zakon stalnih masenih odnosa (Proust). strane 43-66 i 70-80 strane. Zakon višestrukih masenih odnosa (Dalton zakon umnoženih proporcija).Medicinski fakultet Niš Informator 2010 strane 33-55 i 141-178). strane 81-127. Avogadrov zakon. strane 26-29. oblast Evolucija. Nedeljković N.2. Savić A. Lakušić D. 2004. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Jovanović S. 7. Đorđević J. Diklić V. • Cvetković D. Zakon stalnih zapreminskih odnosa (Gay Lussac). Cvijić G. • Konjević R. oblast Molekularna biologija. strane 71-93). Anđelković M. Beograd. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.metabolizam i transport. strane 9-32 i 35-42. Vodonična veza. Beograd. 2005. Kovalentna veza (nepolarna.

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 ENERGETSKE PROMENE U HEMIJSKIM REAKCIJAMA ƒ Unutrašnja energija sistema. NEUTRALIZACIJA. HIDROLIZA. Galvanski elementi.i d-elemenata. ORGANSKA HEMIJA HEMIJSKE VEZE I STRUKTURA ORGANSKIH MOLEKULA KLASIFIKACIJA ORGANSKIH JEDINJENJA IZOMERIJA . BRZINA HEMIJSKE REAKCIJE. Elektroliza. molski i maseni udeo. Amfoterni elektroliti. Konstanta i stepen disocijacije. Kiseline. RASTVORI ƒ Načini izražavanja sadržaja rastvora: količinska i masena koncentracija. pretvaranje hemijske energije u električnu. p. ƒ Koligativne osobine rastvora RASTVORI ELEKTROLITA ƒ Elektrolitička disocijacija. Termohemijske jednačine. Naponski niz. Soli. Proteolitička teorija kiselina i baza. Koncentracija jona. entropija i slobodna energija. Jonski proizvod vode. PUFERI OKSIDOREDUKCIJE ƒ Oksidacioni broj. KLASIFIKACIJA NEORGANSKIH JEDINJENJA ƒ Oksidi.46 - . NEORGANSKA HEMIJA ƒ Opšte karakteristike s-.proizvod rastvorljivosti. molalitet rastvora. Sastavljanje jednačina oksidoredukcija. Oksidaciona i redukciona sredstva. Baze. HEMIJSKA RAVNOTEŽA ƒ Hemijske ravnoteže u rastvorima teško rastvorljivih elektrolita . Vodonični eksponent (pH). Hidridi. Entalpija.

hemijske osobine) Alkeni (nomenklatura. hemijske osobine) Alkini (nomenklatura. anhidridi.47 - . hemijske osobine) ALKIL I ARIL . hemijske osobine) Etri Aldehidi i ketoni (nomenklatura. hemijske osobine) Karboksilne kiseline (klasifikacija.HALOGENIDI ORGANSKA KISEONIČNA JEDINJENJA ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ Alkoholi (nomenklatura. hemijske osobine) Alkadieni Cikloalkani Areni (nomenklatura. dobijanje. hemijske osobine) Fenoli (nomenklatura. podela. podela. amidi i estri) Derivati ugljene kiseline ORGANSKA AZOTNA JEDINJENJA Nitro jedinjenja Amini Aminokiseline (nomenklatura. hemijske osobine) Peptidi HETEROCIKLIČNA JEDINJENJA UGLJENI HIDRATI ƒ Monosaharidi (nomenklatura. hemijske osobine) Supstituisane kiseline Derivati kiselina (hloridi. hemijske osobine) ƒ Oligosaharidi LIPIDI ƒ Masne kiseline ƒ Neutralne masti .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 UGLJOVODONICI ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ Alkani (nomenklatura. nomenklatura.

Beograd. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Trigonometrija 11. Šurjanović M: Zbirka zadataka iz opšte i neorganske hemije za I i II razred srednje škole Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.3. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Eksponencijalne i logaritamske jednačine i nejednačine 10. Linearne jednačine i nejednačine. 2001 • Nikolajević R. Logaritamska funkcija. Kvadratne jednačine i nejednačine 5. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. 2001 • Čanadi J. inverzna funkcija. 2001 • Petrović J. korenovanje i algebarski izrazi 2. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Funkcije-kompozicija funkcija. 2001 7. Iracionalne jednačine i nejednačine 8. Stepenovanje.48 - . Beograd. Beograd. Velimirović S: Hemija za IV razred gimnazije prirodno-matematičkog smera i opšteg smera. oblast definisanosti funkcija 9. Binomna formula i kombinatorika 3. Eksponencijalna funkcija. Beograd. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Kompleksni brojevi 6. 2001 • Stojiljković A: Hemija za III razred gimnazije prirodno-matematičkog smera. 2001 • Horvat R: Neorganska hemija za II razred srednje škole. Apsolutna vrednost 4. Analitička geometrija u ravni . Beograd. Polinomi i jednačine višeg reda 7. Matematika 1.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Literatura: • Rakočević M. Horvat R: Opšta hemija za I razred srednje škole. veterinarske i škole za negu lepote. Aritmetički i geometrijski niz 12. Popsavin V: Zbirka zadataka iz hemije za III i IV razred gimnazije. medicinske. Beograd.

.49 - . Elektroliti krvne plazme i osmotski pritisak. stopala). ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA MIŠIĆA ƒ Mišići glave. Fiziološki rastvori. ƒ Uobličeni elementi krvi. Unutrašnja sredina i homeostaza. gornjeg i donjeg ekstremiteta. Negativna i pozitivna povratna sprega. gornjeg ekstremiteta (ramena. Cvetković Ilić D: Zbirka zadataka iz matematike za pripremu prijemnog ispita. podlakta. FIZIOLOGIJA KRVI ƒ Uloga krvi. kičmenog stuba. šake) i donjeg ekstremiteta (bedra. grudnog koša. fizičko-hemijske osobine i sastav krvi. Koagulacija krvi.4. ODNOS ORGANIZMA I SREDINE ƒ Biološke adaptacije. Sedimentacija i hemoliza eritrocita. Imunski sistem. 7. Zapremina. Telesne tečnosti (vode) u organizmu. Niš. ANATOMIJA LOKOMOTORNOG SISTEMA ƒ Kosti glave (lobanje. Anatomska nomenklatura. TKIVA I ORGANIZAM ƒ Morfološke i funkcionalne karakteristike tkiva. 2008. vrata. Razmena tečnosti u nivou kapilara.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Literatura: ƒ Manojlović J. lica). natkolenice. vrata (prednje i zadnje strane). nadlakta. Krvne grupe i transfuzija. ANATOMIJA ZGLOBOVA ƒ Zglobovi glave. potkolenice. trbuha (prednjebočne i zadnje grupe trbuha). kosti trupa (kosti gornjeg i donjeg ekstremiteta). Anatomija i fiziologija UVOD ƒ Metodi rada u anatomiji i fiziologiji. Podela sistematske anatomije.

vene velikog. grkljan. građa srčanog zida. ƒ Regulacija uzimanja hrane. zubi. srčani mišić. ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA KARDIOVASKULARNOG SISTEMA ƒ Srce (srčana šupljina. ƒ Mehanizam respiratornih pokreta (intrapleuralni prostor. tankog i debelog creva). Krvni pritisak. Automatizam srca. pojave koje prate rad srca. Regulacija disanja. Plućni volumeni i kapaciteti. Veliki i mali krvotok. Resorpcija vode. pokreti želuca. ƒ Srce kao pumpa (srčani ciklus.50 - . ždrelo. Uloge disajnih puteva. ƒ Razmena gasova na nivou pluća i tkiva. ƒ Fiziologija jetre. Metabolizam ugljenih hidrata. tanko i debelo crevo. ƒ Vitamini. PROMET MATERIJA I TRANSFORMACIJA ENERGIJE ƒ Neorganska i organska hrana. jetra. jezik. Motorna aktivnost pojedinih delova digestivnog trakta i kretanje hrane (gutanje. jednjak. ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA SISTEMA ORGANA ZA VARENJE ƒ Usna duplja. elektrolita i razgrađenih hranljivih materija u digestivnom traktu. ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA SISTEMA ORGANA ZA DISANJE ƒ Nosna duplja. gušterača. ƒ Kretanje krvi u sistemu krvnih sudova (kontinuirani tok krvi). Katabolički i anabolički procesi. Regulacija rada srca. aorta). tanko i debelo crevo. prilagođavanje na rad i napor. ƒ Značaj i karakteristike hranljivih materija i varenje hrane. tanko crevo. trbušna duplja. plućna maramica. Arterijski sistem (plućno arterijsko stablo. glavne dušnice. uloga respiratorne muskulature). Stvaranje i sprovođenje nadražaja u srcu. Regulacija cirkulacije. dušnik. izvori energije. Limfni sistem (slezina). pljuvačne žlezde. Bazalni metabolizam. paranazalni sinusi. Metabolizam masti (lipida). kretanje krvi u venama. sistemskog krvotoka). želudac. želudac. srčana kesa). nutritivni krvni sudovi srca. pluća. Vrste mišićne kontrakcije. Rad i zamor mišića. Metabolizam belančevina (proteina).Medicinski fakultet Niš Informator 2010 ƒ Funkcionalne karakteristike poprečno prugastih i glatkih mišića. trbušna maramica. puls. valvule srca). . Venski sistem (plućne vene. Transport kiseonika i ugljen-dioksida krvlju. Centri za uzimanje hrane. Sekretorni procesi i varenje hrane u pojedinim delovima digestivnog trakta: usna duplja.

Građa centralnog nervnog sistema (kičmena moždina. Štitasta žlezda. ƒ Regulacija izlučivanja hormona pojedinih endokrinih žlezda (hipotalamus. mali mozak. ƒ Stvaranje mokraće . endokrini deo pankreasa. . Osnovne funkcije bubrega. Moždane opne. Fizička termoregulacija. endokrini deo pankreasa. paratireoidne žlezde. veliki mozak). njihova ciljna tkiva i efekti njihovog delovanja. nadbubrežne žlezde. mokraćni putevi). ƒ Ženski polni organi (unutrašnji i spoljašnji). epifiza. senzitivni. moždanice. jajnik. Način održavanja telesne temperature. paratiroidne žlezde. nadbubrežne žlezde. ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA ENDOKRINOG SISTEMA ƒ Osnovni pojmovi o endokrinom sistemu i hormonima.mehanizmi filtracije. međurebarni živci. polne žlezde). produžena moždina. senzorijalni). Evolucija termoregulacije. štitasta žlezda. ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA NERVNOG SISTEMA ƒ Podela nervog sistema (vratni živčani splet. mokraćna bešika. međumozak. Putevi centralnog nervnog sistema (motorni. GRAĐA I FUNKCIJA DOJKE ANATOMIJA POLNIH ORGANA ƒ Muški polni organi (unutrašnji i spoljašnji). Funkcija bubrega u regulaciji zapremine i hemijske reakcije krvi. Sastav i fizičko-hemijska svojstva mokraće. sekrecije i resorpcije. slabinski živčani splet. srednji mozak. krsni živčani splet). ƒ Evolucija endokrine regulacije. nadbubrežne žlezde. Krvni sudovi mozga. mokraćna cev. moždani most. mokraćovod. semenik. Fiziološka dejstva hormona pojedinih žlezda (hipofiza. Hemijska termoregulacija. hipofiza. Akt mokrenja.51 - . endokrini pankreas. polne žlezde). hipofiza. štitasta žlezda. ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA URINARNOG SISTEMA ƒ Bubreg (građa. krvni sudovi. Nefron kao osnovna morfološka i funkcionalna jedinica bubrega.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 TERMOREGULACIJA ƒ Telesna temperatura i njena regulacija. rameni živčani. paratireoidne žlezde.

Neurofiziološke osnove ponašanja (uzimanje hrane. Fiziologija mrežnjače.52 - . mali mozak. . emotivno ponašanje). Beograd. pomoćni organi oka). Klinički važni refleksi (refleksi oka. produžena moždina i most. viscerorecepcija. ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA ČULNIH ORGANA ƒ Organ vida (očna jabučica. kora velikog mozga. Organ sluha i ravnoteže (spoljašnje. prenošenje nervnih impulsa.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 ƒ Funkcionalne karakteristike perifernih nerava. supkortikalna jedra. ƒ Neurofiziologija spavanja. reverberacija. Fiziologija neurona. Literatura: ƒ Anđelković I. Poremećaji refrakcije. klasični i instrumentalno uslovljavanje. Funkcije pojedinih delova nervnog sistema: kičmena moždina. zvuka. Viša nervna delatnost (pamćenje. Recepcija bola. SPECIJALNA FIZIOLOGIJA CENTRALNOG NERVNOG SISTEMA ƒ Funkcionalna organizacija centralnog nervnog sistema: divergencija i konvergencija. taktilna i toplotna recepcija. učenje. retikularna formacija. kožni refleksi i tetivni refleksi). govor). vode. međumozak. recepcija položaja i kretanja tela (vestibularni aparat). mirisa i ukusa. Opšte funkcionalne osobine nervnog sistema čoveka. Stajkovac A. Uporedna analiza bezuslovnih i uslovnih refleksa. Ilić A: Anatomija i fiziologija za I razred medicinske i zubotehničke škole. Refleksne aktivnosti nervnog sistema. srednje i unutrašnje uvo). regulacija seksualnog ponašanja. Sinapsa ili nervni centar. svetlosti. 2003. vegetatvni nervni sistem. Organ ukusa. Organ mirisa. Sprovođenje razdraženja sa nerva na mišić (nervno-mišićna sinapsa ili motorna ploča). Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. recipročna inervacija. Akomodacija oka. srednji mozak.

d) duplikacije dugog kraka hromozoma 4. d) Ćelije svih bioloških vrsta. 2. c) Rekombinacije su nove kombinacije gena na hromozomu. c) delecije kratkog kraka hromozoma 4. pa čak i virusa. d) Inverzije su promene redosleda gena za 360o. b) Verovatnoća da će par roditelja imati dvoje dece sa identičnom kombinacijom 23 para hromozoma je 223. d) Kod višećelijskih organizama veća je kvantitativna zastupljenost G-C parova u odnasu na A-T parove. 4. c) Genetički kod čini 20 aminokiselina sposobnih da se vežu za tRNK. 3. c) Molekul DNK ima sposobnost promenljivosti strukture i funkcije. Zaokružite tačnu rečenicu: a) Razmena genetičkog materijala između dva naspranmo pastavljena homologa hromozoma je translokacija. koriste se istom genetičkom šifrom. b) duplikacije kratkag kraka hromozoma 5.53 - . koji se savijaju i pakuju u složenije oblike.1.Biologija Test A 1.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 8. Zaokružite tačnu rečenicu: a) Triplet nukleotida na tRNK naziva se antikod. b) Sinteza jednog polipeptidnog lanca završava se ulaskom AUG ili GUG kodona iRNK u ribozom. TESTOVI IZ PRETHODNIH GODINA 8. . Sindrom mačijeg plača nastaje usled: a) delecije kratkog kraka hromozoma 5. Zaokružite tačnu rečenicu: a) Aminokiseline se spajaju peptidnam vezom u polinukleotidne lance. b) Sadržaj DNK u ćelijama jedinke iste vrste nije postojan.

54 - . a stepen promenljivosti u oba pravca je isti. U toku anafaze mejoze i dolazi do: a) razdvajanja hromatida b) razdvajanja homologih hromozoma c) razmene genetičkog rnaterijala d) formiranja bivalenata 10. Sindaktilija je pojava: a) kratkih prstiju b) dugih prstiju c) sraslih prstiju d) krivih prstiju 6. 8. b) Spontana stopa mutacije po genu je 10-8 do 10-9. Autozomno-dominantno se nasleđuje: a) brahidaktilija b) fenilketonurija c) Taj-Saksova bolest d) svi odgovori su tačni 7. Činioci sredine koji dovode do naslednih promena zovu se: a) mutageni b) modifikatori c) precipitini d) mutilatori 9. c) Stepen mutacija kod čoveka je znatno manji nego kod vinske mušice. Zaokružite tačnu rečenicu: a) Mutacije su retko reverzibilne. Mezoderm nastaje na stadijumu: a) morule b) neurule c) blastule d) gastrule .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 5. d) Mehanizam popravke popravlja greške koje su se desile u određenorn delu DNK.

Arhenteron predstavlja: a) primaru telesnu duplju b) gastrocel c) sekundarnu telesnu duplju d) otvor na primarnorn crevu 14. Kojom je od navedenih organela bogat spermatozoid: a) citoplazmom b) endoplazmatičnim retikulumom c) fibrozomima d) mitohondrijama 12.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 11. Spermatide nastaju u periodu: a) proliferacije b) prve mejotičke deobe c) druge mejotičke deobe d) diferencijacije 13.55 - . Pupčana vrpca sadrži: a) krvne sudove b) germinativne polne ćelije c) duplju žumancetne kese d) duplju creva 15. Endotelio-horialna placenta je razvijena kod (zaokružite tačan odgovor): a) torbara b) kopitara c) bubojeda d) zveri 16. Anabioza je: a) odlazak životinja na povoljnija staništa b) nepostojanje života na odredjenom geografskom području c) prilagođavanje poikilotermnih životinja na niže temperature od donje granice aktivnosti vrste d) život u većim životnim zajednicama .

d) Najprostije eumetazoa su sunđeri. žuč.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 17. U uslovima prvobitne Zemljine hidrosfere nastale su materije slične lipidima. 22. Haverzovi kanali su: a) ekskretorni organi insekata b) polni odvodi nekih beskičmenjaka c) kanali unutar koštane mase d) odvodi žlezda paukova 20. kod čoveka se izliva u: a) debelo crevo b) želudac c) dvanaestopalačno crevo d) pravo crevo . c) Na sakulusu se nalaze tri polukružna kanala. c) Korali i meduze pripadaju životinjskom tipu parazoa. izuzetno značajne za stvaranje: a) hromozoma b) ribozoma c) ćelijskih membrana d) RNK 19. Zaokružite tačnu rečenicu: a) Turbelarijsku teoriju o poreklu metazoa postavio je Hekel. d) Unutar kožnog labirinta nalazi se perilimfa.56 - . Sekret jetre. b) Na granici između unutrašnjeg i srednjeg uha nalazi se bubna opna. 21. Koja je od navedenih materija kancerogena? a) benzapiren b) metan c) manoza d) nijedna 18. b) Turbelarijsku teoriju o poreklu metazoa postavio je Hadži. Zaokružite tačnu rečenicu: a) Centar za sluh je u slepoočnoj oblasti kore velikog mozga.

Ko započinje replikaciju DNK? a) DNK .polimeraza c) informaciona RNK d) sve navedeno . jer sadrže senzitivna i motorna vlakna. 24. Spinalni živci sisara: a) su mešoviti.polimeraza b) RNK . U bakterijama parazitiraju: a) interferoni b) biljni virusi c) bakteriofagi d) poliovirusi 28. d) sadrže samo motorna ili samo senzitivna vlakna.57 - .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 23. Centar za termoregulaciju homeotermnih organizama nalazi se u: a) produženoj moždini b) srednjem mozgu c) hipotalamičnoj oblasti međumozga d) kori velikog mozga 26. c) sadrže samo senzitivna vlakna. Koji organizmi mogu sa RNK da sintetišu DNK? a) eukariotski b) retrovirusi c) paraziti d) bakterije 27. b) sadrže samo motorna vlakna. Skorbut je izazvan nedostatkom vitamina: a) A b) D c) C d) E 25.

a muški heterogametan (XY) c) U polnim ćelijama u anafazi mejoze II razilaze se homologi hromozomi d) sve rečenice su tačne 3. Uloga centromere je: a) da poveže dve hromatide hromozoma b) da orijentiše i kreće horomozome u ćelijskoj deobi c) u obrazovanju deobnog vretena d) tvrdnje pod 1 i 2 su tačne 4. Mikrofilamenti se nalaze u svim ćelijama OSIM u: a) mišićnim ćelijama b) mladim ćelijama c) fagocitima d) eritrocitima 30. Pokretljivi oblici bakterija su: a) bacili b) vibrioni c) spirili d) svi navedeni oblici 2.58 - . Od osnovnih izvora energije u organizmu prvi se metabolišu: a) lipidi b) vitamini c) ugljeni hidrati d) proteini . Zaokružite tačnu rečenicu: a) skup svih horomozoma u jednoj ćeliji je kariotip b) u celokupnom životinjskom svetu ženski pol je isključivo homogametan (XX).Medicinski fakultet Niš Informator 2010 29. Ćelijski zid biljaka karakteriše: a) polupropustljivost b) pore kroz koje se vrši razmena materija c) lipoproteiska građa d) sve tvrdnje su tačne Test B 1.

Kako se naziva interakcija izmedju krova arhenterona i neuroektoderma? a) aksijalni gradijent b) primarna indukcija c) epibolija d) spajanje . Plazmodezme su: a) pore na ćelijskom zidu b) konci plazme kojima se ostvaruje kontakt između ćelija c) cevasti izraštaji u unutrašnjosti plastida d) celulozna vlakna koja daju potporu celijskom zidu 6. Ćelijsko disanje se vrši u: a) Goldžijevom aparatu b) lizozomima c) mitohondrijama d) ribozomima 7. Kod morskog ježa prva vidljiva reakcija kontakta spermatozoida sa jajnom ćelijom je: a) vitelogeneza b) aksonema c) obrazovanje fertilizacione kupe d) spermiogeneza 10. Partenogeneza se kao tip razmnožavanja sreće kod: a) bičara b) hidre c) insekata i valjkastih crva d) dupljara 8. Na kojem stupnju razvoja se nalazi ženska polna ćelija pri prodoru spermatozoida u nju? a) profaza I b) anafaza II c) telofaze I d) metafaze II 9.59 - .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 5.

Poznati induktor (primarni organizator) je: a) vitelusni srp b) ventralna usna blastoporusa c) krov arhenterona d) parijetalni list mezoderma 12. Citogenetskom analizom možemo da otkrijemo: a) numeričke aberacije hromozoma b) strukturne aberacije hromozoma c) pol jedinke d) sve navedene odlike kariotipa 16. tek prepisana iRNK se odmah vezuje za ribozome c) U procesu prevodjenja šifre sa iRNK u polipeptid. obično su iste u različitim ćelijama b) U eukariota. Okružite tačnu rečenicu: a) Greške u replikaciji RNK.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 11. Holandrično nasleđivanje odnosi se na nasleđivanje svojstava koja određuju geni locirani na: a) nekom od autozoma b) oba polna hromozorna c) Y hromozomu d) X hromozomu 13. U toku gametogeneze hromozomi majke i oca mogu se kombinovati na : a) 1 način b) 246 načina c) 223 načina d) 462 načina 14.60 - . na jednom ribozomu ima mesta za vezivanje dve tRNK d) Za vezivanje aminokiseline za transportnu RNK ne troši se energija 15. U kom od navedenih procesa rekombinacije u bakterija učestvuje fag? a) u transdukciji b) u konjugaciji c) u transformaciji d) u svim procesima rekombinacije . Proces u kome jedno tkivo utiče na diferencijaciju drugog naziva se indukcija.

.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 17. c) Vodozemci imaju razvijeno srednje uho. Promene genetičke osnove na nivou nukleotida nazivaju se: a) modifikacije b) plejotropija c) genske mutacije d) epistaza 20. d) U srednjem uhu ptica nalaze se tri koščice. b) Eustahijeva tuba predstavlja vezu zadnjeg kraja usta i unutrašnjeg uha. Treća moždana komora nalazi se u: a) velikom mozgu b) međumozgu c) srednjem mozgu d) produženoj moždini 22.61 - . Zaokružite tačnu rečenicu: a) Tečnost u unutrašnjosti kožnog labirinta naziva se perilimfa. U kojoj fazi ćelijskog ciklusa eukariota se dešava replikacija DNK? a) Gl-fazi b) S-fazi c) G2-fazi d) profazi 19. Delecije su: a) razmena delova nehomologih hromozoma b) razmena delova homologih hromozoma c) promene u broju hromozoma d) gubljenje pojedinih delova hromozoma 21. Obavezan homozigot za navedenu krvnu grupu je osoba: a) AB krvne gmpe b) B krvne grupe c) O krvne grupe d) Rh+ krvne grupe 18.

Ambulakralni sistem je sistem za lokomociju kod: a) mekušaca b) insekata c) bodljokožaca d) glista 28. Deo želuca koji prelazi u crevo naziva se: a) pilorični deo b) kardijalni deo c) burag d) voljka 25. Pojava bolesti talasemije je najbolji primer: a) heterotičnog balansa b) seksualnog balansa c) ekološkog balansa d) sezonskog balansa .62 - . Homeotermni organizmi su: a) ptice b) vodozemci c) kornjače d) gušteri 27.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 23. Kod kopnenih kičmenjaka u vezi sa usnom dupljom stoje: a) četiri para pljuvačnih žlezda b) tri para pljuvačnih žlezda c) dva para pljuvačnih žlezda d) jedan par pljuvačnih žlezda 24. a) jedne pretkomore i jedne komore b) dve pretkomore i jedne komore c) dve pretkomore i nepotpuno pregradjene komore d) dve pretkomore i dve komore 26. Srce ptica građeno je iz: .

Transport materija koz ćelijsku membranu odvija se: a) Aktivnim transportom 1.d c) Osmozom i difuzijom 3.c.c.c. e) Rečence pod 2 i 3 su tačne. Kako se naziva uticaj živih bića na stanište? a) reakcija b) koakcija c) biom d) simbioza Test C 1.d 5.d 3.b.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 29. Hloroplasti su biljne organele koje imaju: a) Dvojnu opnu b) Tilakoide c) Stromu d) Devet grupa cevčica 1.c 2.c. a.b.d . Anabioza je: a) odlazak životinja na povoljnija staništa b) nepostojanje života u odredjenom geografskom području c) vid prilagodjavanja poikilotermnih životinja na niže temperature od donje granice akivnosti vrste d) život u većim životnin zajednicama 30.b. a.c b) Endoplazmatičnim retikulumom 2.d d) Endocitozom i egzocitozom 4.b.c. b) Fagocitozu omogućava ćelijska membrana. a. c) Nukleolus se gubi iz jedra u profazi mitoze.c.b.d 3. a. a.d 5. Zaokružite tačnu rečenicu: a) Homologi hromozomi nose ista genska mesta i kvalitativno iste gene. a. d) Rečenice pod 1 i 2 su tačne. b. 2.63 - .b. a.d 4. a. b.

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 4. Kako se nazivaju jajne ćelije koje se posle oplođenja potpuno dele na blastomere? a) meroblastičke b) centroblastičke c) holoblastičke d) poliblastičke 9.c. Heterohromatin predstavlja: a) kondenzovan oblik nukleoproteida b) dispergovan oblik nukleoproteida c) kondenzovan oblik hromoplasta d) dispergovan oblik hromoplasta 6.d 5.b. a. a to su sposobnosti: a) promene strukture i funkcije 1. Količina DNK je najmanja: a) u G1 fazi interfaze b) u S fazi interfaze c) u G2 fazi interfaze d) Jednaka je u svim fazama interfaze 8.b. a. Koji od navedenih delova embriona ima najintenzivniju morfogenezu? a) glaveni b) trupni c) repni d) svi se istovremeno razvijaju .c.d d) replikacije 4.d c) prenosa genetičke informacije 3. a. DNK.b.d 5.64 - .c. a samim tim i hromozomi imaju osnovna svojstva zbog kojih su najznačajnije strukture u procesima razvoja. a.c b) spiralizacije i despiralizacije 2. Bazalni metabolizam je: a) minimalni promet energije organizma koji miruje b) maksimalni promet energije organizma koji miruje c) energetska ravnoteža d) homeostaza 7. b.

ekskretorni kanalići sa levkastim otvorom u vezi sa celomom (okružite tačan odgovor): a) u protonefridijama b) u metanefridijama c) u bubregu sisara d) ni u jednom od navedenih . Definitivni bubreg sisara je: a) pronefros b) metanefros c) mezonefros d) metanefridijalan 12.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 10. kopneni kičmenjaci ABCD lobanja pokretno spojena za kičmenicu d) D. U kom su od navedenih organa.65 - . sisari ABCD vilični zglob izmedju kvadratne i artikularne kosti b) B. U sistemu ABCD okružite slovo pod kojim su navedeni kičmenjaci određenih karakteristika: a) A. Kojom je od navedenih organela bogat spermatozoid? a) citoplazmom b) endoplazmatičnim retikulumom c) ribozomima d) mitohondrijama 11. Otoliti slušnog aparata kičmenjaka su kristali CaCO3: a) iznad čulnih ćelija unutrašnjeg uha b) u srednjem uhu c) u bubnoj duplji d) u slušnom kanalu 13. Koji tip epitela oblaže genitalne odvode (okružite tačan odgovor)? a) pločast b) trepljast c) kockast d) cilindričan 14. ribe ABCD hrskavičava lobanja 15. kolousti ABCD tri slušne košcice c) C.

i 2.d d) jajovod 4. Od Milerovih kanala u sisara nastaju sledeći delovi polnih organa: a) vagina 1. Gen čijom mutacijom nastaje više fenotipskih promena je: a) dominantan b) recesivan c) plejotropan d) kodominantan 21.c.d d) ni jedne od navedenih aberacija 4. U kojoj od navedenih hromozomskih aberacija količina genetskog materijala nije izmenjena: a) delecije b) duplikacije c) pericentrične inverzije d) u svim navedenim aberacijama e) u aberacijama pod 1. a. a.66 - . tj.d c) selekcija 3.c. a. a.d c) materica.b. U faktore koji mogu izmeniti genetičku strukturu populacije.b.b.c.b. a. . a.c b) jajnik 2. a. a. promeniti njenu genetičku ravnotežu. a. a. 3.d c) strukturne aberacije 3.d d) migracija 4.b.c.d 17.c b) mutacija 2.c b) hromozomskog polimorfizma 2.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 16.b.c.d 18. Promene u redosledu gena u hromozomu nazivaju se: a) translokacije b) delecije c) inverzije d) duplikacije 19.b.c.b.b. a. a. spadaju: a) genetička slučajnost 1.d 20. Citogenetička analiza služi za utvrđivanje: a) numeričke aberacije 1.

Osnovna jedinica evolucione promenjivosti je: a) vrsta b) populacija c) familija d) rod 24. U sistemu ABCD okružite slovo pod kojim je navedeno objašnjenje određenog pojma: a) oblast na zemlji naseljena živim bićima ABCD halofite b) jedinke iste vrste koje naseljavaju zajednički ABCD sinekologija prostor c) proučava biocenoze ABCD populacija d) naseljavaju slana staništa ABCD biosfera .67 - . Okružite tačnu rečenicu: a) u replikaciji se za adenin vezuje uracil b) u transkripciji se za adanin vezuje timin c) uvek se purinska baza vezuje za pirimidinsku bazu d) sve tvrdnje su tačne 23. Prema današnjim shvatanjima.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 22. Seymouria je prelazna forma između: a) vodozemaca i gmizavaca b) vodozemaca i praptica c) gmizavaca i sisara d) gmizavaca i praptica 25. Pojava da se kod današnjih organizama mogu ispoljiti neke odlike koje su bile karakteristične za njihove pretke naziva se: a) atavizam b) adaptivnost c) regresivna evolucija d) progresivna evolucija 26. tri postojeće rase ljudi divergirale su od: a) homo habilisa b) homo erectusa c) homo neandertalensisa d) kromanjonca 27.

29.d 5. RNK može da bude nosilac naslednih informacija kod: a) protozoa b) bakterija .c.d c) mogućnosti adaptacije jedinki 3.c.3 km. Termofilne životinje žive (okružite tačan odgovor): a) na niskim nadmorskim visinama b) u ravničarskim predelima c) na južnim padinama d) u svim navedenim oblastima e) ni u jednoj od navedenih oblasti Test D 1. b) dubina od 2 .c 30.b.b.d d) od vrste staništa 4.c b) genetičkih faktora (nasledne osnove jedinke) 2.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 28. Ekološka valenca zavisi od (okružite broj pod kojim su tačni odgovori): a) norme reakcije vrste 1.b. a. a. a. Mezozomi predstavljaju uvrate: a) plazma membrane b) endoplazmatičnog retikuluma c) membrane jedra d) Goldžijevog aparata 2.12 km. U kojim od navedenih prostora postoji život: a) visina od 10 . b. d) u svim nevedenim prostorima. a. Centriole su: a) cilindričnog oblika b) suženja na hromozomima c) organele neophodne za ishranu ćelije d) univerzalne organele 3. c) visina veća od 20 km.68 - .

Izazivači kolere su : a) bakterije b) praživotinje c) virusi d) rikecije 7.69 - . Isti broj hromozoma i molekula DNK sadrži ćelija u: a) G1 fazi interfaze b) G2 fazi interfaze c) profazi mitoze d) telofazi I mejotičke deobe 8. Ugljen dioksid i voda nastaju kao krajnji produkti razlaganja: a) masti b) ugljenih hidrata c) belančevina d) svih navedenih organskih molekula 6. X hromozom se odvaja od Y hromozoma: a) u mitozi spermatogonija b) u I mejotičkoj deobi . Spermatide u odnosu na telesne ćelije u G2 fazi imaju: a) istu količinu DNK b) upola manju količinu DNK c) dvostruko veću količinu DNK d) četiri puta manju količinu DNK 9. U tamnoj fazi fotosinteze se: a) apsorbuje svetlost b) stvara ATP c) ugrađuje C iz CO2 u organska jedinjenja d) oslobađa kiseonik 5.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 c) virusa d) svih navedenih organizama 4.

a zatim u jetri d) počinje u jetri.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 c) u II mejotičkoj deobi d) kod formiranja primarnih spermatocita 10. pa u koštanoj srži c) u koštanoj srži. a zatim u koštanoj srži b) počinje u zidu žumancetne kese. Horiovitelinska placenta postoji kod: a) nekih torbara b) primata c) bubojeda d) zveri 12. Obrazovanje eritrocita tokom embriogeneze čoveka odigrava se sledećim redosledom: a) u žumancetnoj kesi.70 - . Čime je određen redosled aminokiselina u polipeptidu: a) redosledom grupa od po 4 nukleotida u molekulu DNK b) redosledom dinukleotida u DNK c) redosledom tripleta nukleotida u DNK d) svi odgovori su tačni 15. zatim u koštanoj srži 13. Hijazme se uočavaju u: a) diplotenu b) zigotenu c) leptotenu d) anafazi 11. DNK polimeraza III obavlja sve OSIM jedne navedene funkcije : a) započinje proces replikacije b) povezuje nukleotide u 5'–3' smeru . zatim u jetri. Blastodisk je: a) blastula ptica b) deo blastule oko blastopora c) jedan od klicinih listova d) blastula insekata 14.

Koji od navedenih tripleta baza označava kraj transkripcije: a) UGA b) UAC c) AUG d) nijedan od navedenih 17. i to samo sinovima d) 0% . i to samo sinovima b) 25%. Najveći broj različitih tipova gameta formiraće genotip: a) AaBb b) AaBBCC c) AABBCC d) Aabbcc 21. Verovatnoća da normalna osoba bez Barovog tela svom potomstvu prenese daltonizam je: a) 25%. Aneuploidije akrocentričnih hromozoma izazivaju: a) Edvardsov sindrom b) Daunov i Patau sindrom . Nosilac uravnotežene translokacije ima: a) nenormalan fenotip b) nenormalan fenotip i nenormalno potomstvo c) normalan fenotip.71 - .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 c) iseca u 3'–5' smeru pogrešno vezane nukleotide d) započinje polimerizaciju dezoksiribonukleotida 16. Šta je polizom: a) strukturna jedinica hromozoma b) enzim polimerizacije c) skup više ribozoma na jednom molekulu iRNK d) jedinica replikacije DNK 18.ne prenosi ni sinovima ni ćerkama 20. i to svoj deci bez obzira na pol c) 50%. ali može imati i nenormalno potomstvo d) normalan fenotip i očekuje samo normalno potomstvo 19.

tj. mesto obrazovanja novih proglotisa kod pantljičare: a) glaveni region. u unutrašnjosti mozga kod: a) riba b) vodozemaca . Vilični aparat kičmenjaka vodi poreklo od: a) elemenata škržnog skeleta b) krljušti c) kostiju lobanje d) vratnih pršljenova 27. Izazivač šuge. pripada: a) krpeljima b) praživotinjama c) insektima d) gljivicama 26. šugarac. Leukociti: a) su znatno brojniji od eritrocita b) kod beskičmenjaka sadrže hemoglobin c) uvek imaju jedro d) učestvuju u zgrušavanju krvi 23. Nervni nastavci su lokalizovani u beloj masi.72 - .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 c) Daunov i Edvardsov sindrom d) Daunov i Klinefelterov sindrom 22. Koji region predstavlja embrionalnu zonu. skoleks b) vratni region c) zadnji kraj strobile d) nijedan od navedenih regiona 25. Hrskavičavo tkivo: a) karakteriše većinu beskičmenjaka b) sastoji se od osteoblasta i međućelijske supstance c) može biti hijalinsko. mrežasto i vlaknasto d) pripada epitelnim tkivima 24.

Test E 1. Subjedinice ribozoma zajedno čine funkcionalnu jedinicu: a) stalno b) samo kod prokariota c) kada se vežu za iRNK d) u toku prolaza iz jedra u citoplazmu 2.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 c) protohordata d) gmizavaca. Koja je od navedenih tvrdnji vezanih za reproduktivni ciklus žene tačna? a) u periodu pre rođenja sve potencijalne jajne ćelije ulaze u stadijum diplotena b) u periodu od rodjenja do završetka reproduktivne zrelosti broj oocita u jajniku se postepeno povećava . Kod kojih se životinja srčana komora nalazi ispred pretkomore? a) riba b) vodozemaca c) nekih gmizavaca d) ptica 29. b) od posebne grupe gmizavaca nastale su ptice. d) grana iz koje su postali preci čoveka izdvojila se u isto vreme kada su se na zemlji pojavili dinosaurusi. c) od zveroguštera nastali su sisari. U osnovne elemente biosfere NE spada: a) atmosfera b) litosfera c) hemisfera d) hidrosfera 30. Zaokruži NETAČNU rečenicu: a) pre približno 300 miliona godina nastali su primitivni gmizavci. Metabolička voda u ćeliji je stabilizator: a) proteina b) temperature c) transporta d) metaboličkih procesa 3. ptica i sisara 28.73 - .

Zaokruži NETAČNU rečenicu: a) pre približno 300 miliona godina nastali su primitivni gmizavci. Mezoderm se formira na stadijumu: a) morule b) neurule c) blastule d) gastrule 5. Geni A i B su vezani i rastojanje između njih je 30 rekombinacionih jedinica. Koji će od njih biti procentualno najviše zastupljeni? a) AB i ab (nerekombinovani) gameti b) AB (nerekombinovan) i Ab (rekombinovan) gamet c) Ab i aB (rekombinovani) gameti d) sva četiri tipa gameta će hiti podjednako zastupljena (po 25%) 8. RNK i DNK. d) sastoje se iz dve jednake subjedinice. sadržaj citozina će biti: a) 20% b) 30% c) 60% d) 80 % 6.74 - . d) grana iz koje su postali preci čoveka izdvojila se u isto vreme kada su se na zemlji pojavili dinosaurusi.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 c) krajnji proizvod oogeneze su tri velike funkcionalne ćelije i jedna mala ćelija (polarno telo) d) prilikom svakog menstrulnog ciklusa nekoliko stotina folikula podleže rastenju 4. Ako je sadržaj timina u dvolančanoj DNK 20% ukupnih baza. 7. b) nalaze se slobodni u citoplazmi ili vezani za membrane. c) od zveroguštera nastali su sisari. . c) sastoje se iz proteina. Heterozigotna jedinka genotipa AaBb može da formira četiri tipa gameta. b) od posebne grupe gmizavaca nastale su ptice. koje se odnose na ribozome tačna? a) ribozomi učestvuju u procesu transkripcije. Koja je od navedenih tvrdnji.

Razmena genetičkog materijala izmedju dve bakterije vrši se uz pomoć: a) fimbrija b) mezozoma c) nukleolusa d) sve tvrdnje su tačne 13.75 - . Grudna kost je deo skeleta: a) svih hordata b) svih kičmenjaka c) samo kopnenih kičmenjaka d) samo sisara 11. celomska tečnost je bila osnovni transportni sistem. d) na početku razvitka celomata.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 9. c) tipični ekskretorni kanali koji vode od celomske dup!je su protonefridije. Broj pora na jedrovoj membrani kod istih vrsta ćelija: a) zavisi od aktivnosti ćelije b) jednak je c) zavisi od skeletnih struktura ćelije d) zavisi od perinuklearnog prostora 12. 10. vrši se: a) prostom difuzijom b) ciklozisom c) aktivnim transportom d) osmozom 14. Koja od tvrdnji NIJE tačna? a) telesne duplje omogućavaju mišićnu funkciju telesnog zida bez pokretanja creva. Transport Na+ i K+ kroz ćelijsku membranu. Broj hromozoma sa sekundarnim suženjima uslovljava: a) brzinu deobe ćelije b) broj nukleolusa c) aktivnost ćelije d) sve tvrdnje su tačne . b) tečnost telesne duplje predstavlja “hidraulični” skelet.

a oba novonastala u drugoj d) Replikacija DNK je polukonzervativan proces . Koji navod u vezi replikacije DNK kod eukariota NIJE TAČAN? a) Replikacija je uvek bidirekciona b) Svaki lanac roditeljske DNK služi kao matrica za sintezu novog lanca c) Nakon replikacije oba roditeljska lanca su u jednoj hromatidi.76 - . Koja od navedenih ćelija ima diploidan broj hromozoma? a) spermatida b) sekundarna spermatocita c) primarna spermatacita d) polarno telo 16. Arhenteron predstavlja: a) primarnu telesnu duplju b) gastrocel c) sekundarnu telesnu duplju d) otvor primarnog creva 19. U kojoj je od navedenih placenti placentalna barijera najdeblja? a) u endoteliohorialnoj placenti b) u hemohorijalnoj placenti c) u epiteliohorijalnoj placenti d) placentalna barijera je uvek iste debljine 20. Kako se nazivaju jajne ćelije koje se posle oplođenja nepotpuno dele? a) meroblastičke b) centroblastičke c) holoblastičke d) poliblastičke 18.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 15. Partenogenezom se razmnožavaju: a) praživotinje b) kišne gliste c) neki insekti d) puževi 17.

23. Koji od navoda vezanih za prepis RNK sa DNK NIJE TAČAN? a) Komplemantaran je nematričnom lancu DNK. karakterističan je za: a) komplementarnu aktivnost dominantnih alela dva gena b) komplementarnu aktivnost dva para recesivnih alela c) aditivnu poligeniju d) intermedijarno nasleđivanje 24. b) Kopija je nematričnog lanca DNK. odnos fenotipova od 15:1. d) učestalost heterozigota je manja od učestalosti dominantnog homozigota.77 - . očekuje se da: a) sva muška deca budu bolesna b) sva ženska deca budu bolesna c) sva ženska deca budu fenotipski normalni prenosioci gena za daltonizam d) 50% ženske dece bude bolesno 25. čija je majka bila daltonista i žene čiji je otac daltonista. Kompaktna i sunđerasta masa su delovi: a) kosti b) kičmene moždine c) metanefrosa d) tela metazoa koji su evoluirali od sunđera . c) Komplemantaran je matričnom lancu DNK. d) Jednolančan je.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 21. U populaciji u ravnoteži. b) veća je učestalost dominatnog alela. 22. s tim da je U umesto T. gde se nalazi 3 puta više osoba sa dominantnim svojstvom nego sa recesivnim: a) veća je učestalost recesivnog alela. Nakon ukrštanja dva heterozigota genotipa AaBb. Iz braka muškarca. c) ista je učestalost dontinantnog i recesivnog alela. U osnovne elemente biosfere NE SPADA: a) atmosfera b) litosfera c) hidrosfera d) hemisfera 26.

Koje ćelije kod čoveka nemaju jedro? a) polocite b) nervne ćelije c) zrela crvena krvna zrnca d) sve tvrdnje su tačne 2. 28. Šta od sledećeg NISU funkcije kože sisara? a) razmena gasova b) regulacija temperature c) izlučivanje znoja d) zaštita od infektivnih mikroorganizama 30.78 - . Uloga granulisanog endoplazmatičnog retikuluma je u: a) sintezi lipida b) biosintezi proteina c) stvaranju vezikula d) sve tvrdnje su tačne . c) metazoe su nastale od višejedrnih trepljara. Po Hadžijevoj teoriji: a) različite metazoe imaju slične embrionalne stupnjeve.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 27. Na prelazu između tankog i debelog creva nalazi se: a) pravo crevo b) duodenum c) žučna kesa d) slepo crevo Test F 1. b) u razviću metazoa javljaju se stupnjevi slični današnjim protozoama. d) organizmi u svom individualnom razviću ukratko ponavljaju istorijski razvitak vrste kojoj pripadaju. Članak pantljičare je: a) proboscis b) strobila c) proglotis d) skoleks 29.

Koja je od navedenih karakteristika oplođenja tačna: a) dešava se isključivo u ovarijumu ženke b) uvek prethodi razviću nove jedinke c) jajna ćelija svih kičmenjaka je sposobna za oplođenje na stadijumu metafaze I d) predstavlja prvu fazu u razviću većine organizama koji se polno razmnožavaju . Glukoza ulazi u ćeliju: a) olakšanom difuzijom b) aktivnim transportom c) slobodnom difuzijom d) sve tvrdnje su tačne 5. Kako se naziva proces stvaranja ATP u toku ćelijskog disanja? a) fotosintetička fosforilacija b) hemosintetička fosforilacija c) nitrifikaciona fosforilacija d) oksidativna fosforilacija 6. Karakteristika žutog tela je da: a) stimuliše ovulaciju b) se obrazuje na mestu prsnutog folikula c) posredstvom svog hormona stimulativno deluje na centre u hipotalamusu d) nastaje pre ovulacije 8. Koji je od navedenih podstadijuma profaze I jako produžen kod ženki sisara: a) 1. Koji od navedenih virusa spada u DNK viruse: a) virus influence b) HIV c) poliovirus d) herpes simpleks virus 4.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 3. pahiten d) 4. leptoten b) 2. diploten 7.79 - . zigoten c) 3.

Derivati endoderma su : a) znojne žlezde b) lojne žlezde c) jetra i pankreas d) genitalni kanali 13. Bilateralnu simetriju NEMAJU: a) larve bodljokožaca b) zglavkari c) kičmenjaci d) dupljari .80 - . Koštane ćelije se stvaraju u: a) kompaktnom delu kosti b) pokosnici c) sundjerastom delu kosti d) kostnoj srži 14. Placenta kod koje su horionske resice (villi) raspoređene po celoj površini horiona je : a) kotiledonarna placenta b) zonalna placenta c) difuzna placenta d) decidualna placenta 12. Jedan od navedenih pojmova se NE odnosi na blastulu: a) blastocel b) blastoderm c) blastoporus d) blastocist 11.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 9. Meroblastičke jajne ćelije su one jajne ćelije koje se brazdaju: a) potpuno b) nepotpuno c) radijalno d) simetrično 10.

karakteristika je: a) nekih vodozemaca b) ptica c) gmizavaca d) nekih riba 19. ako znamo da u toj populaciji ima 2 puta više heterozigota A1A2 nego homozigota A1A1: a) 1 / 2 b) 1 / 4 c) 2 / 3 d) 3 / 4 . Čovek se može zaraziti velikim metiljom. Ulogu termičkog receptora imaju: a) Merkelove ćelije b) Herbstova telašca c) Rufinijeva telašca d) Majsnerova telašca 20. Parapodije predstavljaju: a) spojene segmente glavenog regiona prstenastih glista b) poslednji segment prstenastih glista c) organele za kretanje kod ameboidnih vrsta d) lokomotorne kožno-mišićne izraštaje telesnog zida prstenastih glista 17. Kolika je učestalost (p) alela A1 u populaciji koja je u ravnoteži. smeštena u crevnom zidu ili jetri. ako u organizam unese: a) oplođena jaja b) redije c) cerkarije d) adoleskarije 16.81 - .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 15. Gušterača (pankreas). Lobanja je vezana za kičmenicu preko dva potiljačna gležnja kod: a) vodozemaca b) ptica c) gmizavaca d) svi odgovori su tačni 18.

formiraće: a) 16 tipova gameta b) 8 tipova gameta c) 4 tipa gameta d) 2 tipa gameta 23.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 21. Dezoksiribonukleotidi se međusobno razlikuju u: a) šećeru i pirimidinskoj bazi b) fosfatnoj grupi i šećeru c) purinskoj ili pirimidinskoj bazi d) šećeru i purinskoj bazi 26. jedinka genotipa AAbbCCDd. enzim koji sintetiše kratke segmente RNK. komplementarne matričnim lancima DNK naziva se: a) nukleaza b) DNK polimeraza I . nasleđivanje je: a) autozomno-recesivno b) holandrično c) dominantno preko X hromozoma d) recesivno preko X hromozoma 22. Kod tetrahibridnog nasledjivanja. Koliko hromozoma bi se nalazilo u somatskoj ćeliji čoveka koja ima monozomiju jednog hromozoma i trizomiju drugog hromozoma ? a) 45 b) 46 c) 47 d) 48 25. U toku replikacije. Kada obolela majka (homozigot) uvek prenosi oboljenje svim svojim ćerkama.82 - . Na kom hromozomu se nalaze vezani geni (geni koji determinišu korelativne ili vezane osobine) ? a) samo na X hromozomu b) samo na autozomima c) samo na akrocentričnim hromozomima d) na bilo kom hromozomu 24.

Pod pojmom translacija podrazumeva se: a) proces vezivanja aminokiseline za informacionu RNK b) obrada RNK u funkcionalne molekule c) prevođenje informacije sadržane u iRNK u redosled aminokiselina u polipeptidnom lancu d) vezivanje tRNK za ribozome 29.83 - . Oblik interakcije dve vrste organizama u kome obe vrste imaju korist nazivamo: a) kompeticija b) amensalizam c) mutualizam d) komensalizam Test G 1. Analogije su evolutivni dokazi koji podrazumevaju : a) sličnost funkcija organa medju organizmima različitog porekla b) sličnost funkcija organa unutar populacija jedne vrste c) sličnost u načinu polaganja jaja d) sličnost u veličini i obliku tela 30. Glikolizom nastaje: a) oksalsirćetna kiselina b) ćilibarna kiselina c) pirogrožđana kiselina d) mlečna kiselina . Aminokiseline nastaju: a) transkripcijom b) translacijom c) replikacijom d) nijedan od navedenih odgovora nije tačan 28.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 c) DNK polimeraza III d) primaza 27.

Hermafroditi su organizmi koji: a) se razmniožavaju iz neoplođenih jajnih ćelija b) obrazuju oba tipa polnih ćelija u istom telu c) imaju razdvojene polove d) obrazuju diploidne gamete 7.84 - . DNK virus ugrađen u DNK domaćina predstavlja: a) profag b) virion c) adsorpciju d) tropizam 3. Koje od navedenih organela ima najznačajniju ulogu u žlezdanim ćelijama? a) lizozomi b) mitohondrije c) Goldžijev kompleks d) hloroplasti 6. Koja od navedenih karakteristika sekundarnih spermatocita NIJE tačna: a) nastaju mejozom I b) haploidne su c) dele se mejotičkom deobom d) od jedne sekundarne spermatocite nastaju četiri spermatozoida 8. Koja od navedenih karakteristika oploženja NIJE tačna: a) obezbeđuju genetičku raznovrsnost potomstva b) uspostavlja se diploidan broj hromozoma zigota . U prokariote spadaju: a) svi jednoćelijski organizmi b) angiospermae c) bakterijske i modrozelene alge d) virusi i bakterije 5. U citoplazmi bakterijske ćelije nalazi se: a) nukleozom b) nukleoid c) nukleolus d) nukleus 4.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 2.

85 - . kao poseban tip nepotpunog brazdanja. Koja od navedenih karakteristika endoderma NIJE tačna: a) unutrašnji je sloj u gastruli b) učestvuje u diferencijaciji crevnog epitela c) invaginacijom formira nervnu cev d) nema ulogu u nastanku notohorde 11. Epidermis obrazuje: a) nervni sistem b) očno sočivo i rožnjaču c) pankreas d) krvni sistem 13. Površinsko brazdanje jajnih ćelija. Sagitalna ravan deli bilateralno simetrične životinje na: a) levu i desnu polovinu b) prednji i zadnji deo . Epiteliohorijalna placenta se nalazi kod: a) čoveka b) bubojeda c) svih torbara i kopitara d) zveri 12. susreću se kod: a) vodozemaca b) insekata c) amfioksusa d) svih beskičmenjaka 10. Međućelijska supstanca vezivnog tkiva moža biti: a) tečna b) elastična c) čvrsta d) svi odgovori su tačni 14.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 c) započinju morfološke i fiziološke promene u zigotu d) muški i ženski pronukleusi se direktno spajaju posle završene prve mejotičke deobe 9.

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 c) leđnu i trbušnu stranu d) ni jedan odgovor nije tačan 15. Otoliti su izgrađeni od kristala: a) kalcijum karbonata b) silicijum dioksida c) silicijum karbonata d) magnezijum karbonata 20. Šta od navedenog NE pripada osovinskom skeletu a) skelet glave b) kičmenica c) rebra i grudna kost d) skelet udova 18. Škrge. kao organi za disanje. Podela tela na segmente postoji kod: a) hordata b) zglavkara c) prstenastih glista d) svi odgovori su tačni 17. a) 3:4:1 b) 9:6. prisutne su kod: a) rakova b) larvi i vodenih insekata c) riba d) svi odgovori su tačni 19. Filaria bancrofti kod čoveka parazitira u: a) u tankom crevu b) limfnim sudovima c) krvnim kapilarima d) žučnim kanalima 16. Pri dihibridnom ukrštanju (dominantno-recesivni odnos alela) jedinke genotipa AaBb i jedinke genotipa aaBb dobiće se odnos fenotipova.86 - .1 .

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 c) 3. koliko je najviše alela tog gena prisutno u jednoj somatskoj ćeliji a koliko u jednom gametu čoveka? a) u smoatskoj ćeliji je prisutno 12 alela a u gametu 6 b) u smoatskoj ćeliji je prisutno 4 alela a u gametu 2 c) u smoatskoj ćeliji je prisutno 2 alela a u gametu 1 d) u smoatskoj ćeliji je prisutno 1 alela a u gametu 0 23.87 - .1:3:1 d) 3:2:1 21. koliki je u tom molekulu broj timina: a) 6400 b) 3200 c) 1600 d) 800 . Ukoliko jedan gen ima 12 različitih alela. Oba roditelja su obolela i imaju zdravo dete. Kolika je verovatnoća da muškarac koji je A (heterozigot) i Rh pozitivne (heterozigot) krvne grupe i žena jiha he AB i Rh negativne krvne grupe dobiju dete koje je A i Rh pozitivne krvne grupe? a) 1/8 b) 2/8 c) 3/8 d) 4/8 24. Ovo je moguće samo ukoliko su oboleli od: a) galaktozemije b) daltonizma c) alkaptonurije d) brahidaktilije 22. Ako je u jednom molekulu DNK od 4000 baznih parova prisutno 10% citozina. Filadelfija hromozom je prisutna kod bolesnika sa: a) mijeloidnom leukemijom b) sindromom mačijeg plača c) hemofilijom d) amaurotičnom idiotijom 25.

Enzimi koji se stvaraju u ćeliji samo u prisustvu odgovarajućeg supstrata na koji deluju nazivaju se: a) adaptivni b) konstitutivni c) strukturni d) regulatorni 27.88 - . Letalne doze zračenja: a) uzrokuje sterilitet ozračenih jedinki b) dovode do pojave raka ozračenih jedinki c) izazivaju promene koje će se ispoljiti u potomstvu ozračenih osoba 30. Koji od navedenih tripleta nukleotida NE MOŽE da bude antikodon? a) ACC b) UUU c) UAA d) AUC 28.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 26. Enzim DNK polimeraza I (DNK-Poly I) prilikom replikacije: a) povezuje pojedine delove polimerizovanih lanaca b) sintetiše kratki segment RNK na početku novog lanca c) odstranjuje kratki segment Rnk koji je izgražen na mestu gde je otpočela sinteza novog lanca d) dodaje dezoksiribonukleotide na RNK segment koji je napravila primaza 29. Homologi organi su: a) organi koji imaju istu funkciju i poreklo b) organi koji imaju istu gražu i funkciju c) organi koji imaju istu funkciju d) organi koji imaju zajedničko poreklo .

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Test H 1. Koja od navededenih karakteristika interferona NIJE tačna: a) proteinske je prirode b) ima sposobnost da inaktiviše viruse c) specifičan je za određeni virus d) efikasan je samo u onoj vrsti ćelija koja ga je proizvela 5. Koji je od navedenih iskaza o mejozi tačan? a) u leptotenu se sparuju homologi hromozomi b) u zigotenu počinje krosing-over c) u dijakinezisu nestaje jedarce d) u anafazi I rastavljaju se sestrinske hromatide hromozoma . Koja od navedenih karakteristika lizozoma NIJE tačna: a) ograničeni su membranom lipoproteinske prirode b) na spoljašnjoj membrani nose ribozome c) sadrže veliki broj enzima d) imaju veliki značaj u metabolizmu ćelije 4.89 - . a sadrži još i lipide i proteine b) sve prokariotske ćelije imaju ćelijski zid c) reguliše propustljivost materija iz okolne sredine d) obezbeđuje potporu ćeliji 3. Koji su od navedenih organizama autotrofi: a) gljive b) većina mikroorganizama c) alge d) svi odgovori su tačni 6. Proteini kao aktivne supstance mogu da budu: a) hormoni b) toksini c) antitela d) svi odgovori su tačni 2. Koja od navedenih karakteristika ćelijskog zida prokariotske ćelije nije tačna: a) izgrađen je od polisaharida.

Amnion je izgrađen od: a) ekstraembrionalnog endoderma na unutrašnjoj strani i ekstraembrionalnog mezoderma na spoljašnjoj strani b) ekstraembrionalnog ektoderma na unutrašnjoj strani i ekstraembrionalnog mezoderma na spoljašnjoj strani c) ekstraembrionalnog mezoderma na unutrašnjoj strani i ekstraembrionalnog ektoderma na spoljašnjoj strani d) ekstraembrionalnog mezoderma na unutrašnjoj strani i ekstraembrionalnog endoderma na spoljašnjoj strani . Koje od navedenih ćelija tokom oogeneze mogu ostati u diplotenu i nekoliko decenija? a) oogonije b) primarne oocite c) sekundarne oocite d) zrele jajne ćelije 9. Označiti tačan iskaz: a) do redukcije broja hromozoma dolazi pri formiranju spermatida od sekundarnih spermatocita b) spermatogonije se dele mitozom c) mejozom I od primarne spermatocite nastaju dve diploidne sekundarne spermatocite d) muški i ženski gameti čoveka imaju različit broj hromozoma 8.90 - .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 7. Primitivna traka postoji kod: a) vodozemaca i gmizavaca b) ptica i sisara c) amfioksusa d) morskog ježa 11. Označi NETAČAN odgovor: a) estrogen se stvara isključivo posle ovulacije b) estrogen stvaraju folikularne ćelije c) estrogen nastaje u žutom telu d) estrogen deluje na matericu i na hipotalamus 10.

Zaokružite tačnu tvrdnju: a) metilji pripadaju trepeljastim pljosnatim glistama b) krvni sistem metilja je otvorenog tipa c) metilji poseduju dobro razvijena taktilna čula i hemoreceptore d) crevni sistem metilja je potpuno redukovan 16. Za oviparitet je karkateristično: a) da se jaja zadržavaju u telu majke. Okružite tačnu tvrdnju: a) iz leđnih rogova sive mase kičmene moždine polaze senzitivna nervna vlakna b) iz trbušnih rogova sive mase kičmene moždine polaze senzitivna nervna vlakna c) čovek ima 30 pari spinalnih (moždanskih) nerava d) iz mozga kod čoveka polazi 10 pari nerava . Sferični tip simetrije imaju: a) bodljokošci b) mekušci c) amebe d) radiolarije 15.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 12. Rožne krljušti na nogama ptica pripadaju: a) kožnom skeletu b) osovinskom skeletu c) skeletu zadnjih ekstremiteta d) ni jedan odgovor nije tačan 17. Ćelije koje razaraju koštanu masu nazivaju se: a) osteociti b) osteoblasti c) osteoklasti d) osteoliti 14. ali se embrion ishranjuje supstancama iz jajeta b) da se celokupno razviće embriona odigrava tek posle polaganja jaja c) da se veza majke i embriona uspostavlja posredstvom placente d) da hranljive supstance dospevaju u embrion direktno iz organizma majke 13.91 - .

Koji tip zuba kod sisara ima oblik dleta? a) prednji kutnjaci b) očnjaci c) zadnji kutnjaci d) sekutići 19. U laktoznom operonu protein produkt regulatornog gena vezuje se za: a) promotor b) operator c) strukturne gene d) produkte strukturnih gena . Kod različitih bioloških vrsta genetički kod je: a) različit b) specifičan za vrstu c) univerzalan d) promenljiv 23.92 - . Skeletni deo DNK lanca sastoji se od: a) dezoksiriboze i azotne baze b) azotne baze i fosforne kiseline c) dezoksiriboze i fosforne kiseline d) azotnih baza 21. Na koji tip draži su osetljivi bočni organi nižih vodenih kičmenjaka? a) termičke b) svetlosne c) hemijske d) mehaničke 20. Zaokruži tačnu tvrdnju.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 18. a) nukleaze seku fosfodiestrske veze polinukleotidnih lanaca b) ligaze odstranjuju deoksiribonukleotide c) DNK plimeraze započinju sintezu novog lanca pri replikaciji d) RNK polimeraza završava replikaciju DNK 22.

93 - .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 24.42 c) 0.21 d) 0. nasleđivanje je: a) poligeno b) dominantno-recesivno c) korelativno d) kodominantno 25. Ukoliko se u fenotipu heterozigota u potpunosti izražavaju oba alela jednog gena. Biohore su: a) slične životne zajednice b) slični tipovi životnih staništa c) grupe životinja u ekološkoj niši d) faktori koji menjaju genetičku strukturu populacije (faktori evolucije) .7. Ako je populacija u ravnoteži i učestalost dominantnog alela A 0. učestalost heterozigota je: a) 0.3 b) 0. Kod čoveka se autozomno-dominantno nasleđuje: a) inteligencija b) hemofilija c) amaurotična idiotija d) astigmatizam 27. Razmena delova nehomogoih hromozoma je: a) duplikacija b) translokacija c) delecija d) inverzija 29.16 28. Koliko se fenotipova dobija pri trihibridnom ukrštanju dva heterozigota genotipa AaBbCc? a) 27 b) 10 c) 64 d) 8 26.

d) Broj hromozoma u polnim ćelijama je diploidan (2n). uracil. citozin. adenin. a u heterozigotnim kombinacijama favorizovani b) genski aleli na nekom od stupnjeva razvića favorizovani c) genski aleli kod jednog pola favorizovani d) pojedini genski aleli eliminisani u jednom godišnjem dobu Test I 1. Zaokružite tačnu rečenicu: a) Na kraju mitoze nastaju dve ćelije sa haploidnim brojem hromozoma. guanin d) uracil. Zaokružite tačnu rečenicu: a) Nukleolus ima svoju membranu. 4. b) U telofazi mitoze svaki hromozom ima dve hromatide. U sastav ćelijske membrane od lipida mogu da ulaze: a) fosfolipidi b) holesterol c) steroidi d) sve navedeno 3. Unutrašnja membrana mitohondrija ima nabore koji se nazivaju: a) kriste b) lamele tilakoida c) stroma d) matriks 5. timin c) citozin.94 - . timin 2. b) Broj hromozoma je karakterističan i stalan za vrstu. citozin. U sastav DNK ulaze azotne baze: a) adenin. guanin. timin. guanin b) uracil. c) Svi hromozomi imaju sekundarno suženje. adenin. guanin. .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 30. „Heterotični balans“ je način delovanja balansne (ravnotežne) selekcije kada su: a) genski aleli u homozigotnom stanju eliminisani.

Jedini organ kod čoveka koji ima pravu regenerativnu sposobnost je: a) pankreas b) placenta c) jetra d) štitna žlezda 11.95 - . Zaokružite tačnu rečenicu: a) Virusi mogu da se repliciraju van živog organizma. 7. c) DNK virusa je uvek jednolančana. Placenta čoveka je: a) horiovitelusna i zonalna b) horioalantoisna i diskoidalna c) horiovitelusna i diskoidalna d) horiovitelusna i kotiledonarna . d) Jedarce nestaje u profazi mitoze. 6. Brazdanje zigota zavisi od: a) genetičkih informacija koje nosi jajna ćelija b) količine žumanceta u jajnoj ćeliji c) rasporeda žumanceta u jajnoj ćeliji d) svi odgovori su tačni 10. Neposredno ispod ćelijske membrane jajne ćelije nalazi se: a) fertilizaciona kupa b) polarno telo c) sloj kortikalnih granula d) sloj folikularnih ćelija 8.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 c) Citokineza počinje tokom metafaze mitoze. b) Veličina virusa je oko 300 mikrometara. Fertilizacioni omotač se u embriogenezi ljudi zadržava do: a) početka brazdanja b) stadijuma blastocista c) kraja gastrulacije d) kraja organogeneze 9. d) Virion je zrela ekstracelularna virusna čestica.

U koje od navedenih tkiva NE zalaze krvni sudovi? a) mišićno b) rastresito vezivno c) koštano d) epitelsko 14. Morfogeni su: a) strukturni geni odgovorni za diferencijaciju morfoloških osobina b) geni koji kontrolišu proces starenja c) signalni molekuli koji indukuju diferencijaciju organa d) supstance koje smanjuju štetne efekte brojnih agenasa 13.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 12. Višećelijske kožne žlezde su prisutne: a) kod svih hordata b) samo kod sisara c) kod kopnenih kičmenjaka d) kod svih kičmenjaka 16. Šta od navedenog NE pripada prednjem delu crevnog kanala kopnenih kičmenjaka? a) jednjak b) dvanaestopalačno crevo c) želudac d) ždrelo 17. Cefalizacija predstavlja: a) formiranje glavenog regiona b) formiranje celoma c) formiranje primarne telesne duplje d) formiranje telesne duplje ispunjene tečnošću 15.96 - . Osnovna strukturna i funkcionalna jedinica bubrega kičmenjaka je: a) bubrežna čaura b) bubrežno telašce c) nefron d) nefridija .

Kod čoveka Y hromozom u odnosu na X hromozom: a) je znatno veći b) sadrži veći broj gena c) pokazuje samo male sličnosti u redosledu nukleotida d) nijedan od navedenih odgovora nije tačan . U dvolančanoj zavojnici molekula DNK baze adenin (A) i guanin (G) su povezane: a) sa jednom vodoničnom vezom b) sa dve vodonične veze c) sa tri vodonične veze d) nijedan odgovor nije tačan 20. Kodon AUG je: a) stop-signal b) kodon za aminokiselinu metionin i ujedno startni kodon c) kodon za aminokiselinu triptofan d) nijedan odgovor nije tačan 23. U procesu transkripcije enzim RNK polimeraza: a) u regionu promotora sa regulatornim proteinima formira početni transkripcioni kompleks b) dodaje nove nukleotide na 5’-kraj rastućeg lanca RNK c) se kreće duž oba lanca DNK istovremeno d) nijedan odgovor nije tačan 22. Albumin u jajetu ima ulogu: a) kontraktilnog proteina b) enzima c) transportnog proteina d) rezervoara aminokiselina kao hranljivih sastojaka za embrion 21.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 18. Koja od navedenih grupa kičmenjaka pripada anamniotima? a) vodozemci b) kopneni sisari c) vodeni sisari d) gmizavci 19.97 - .

Kolika je verovatnoća da će njihovo muško dete biti daltonista? a) 25% b) 50% c) 75% d) 0% 28. a protiv onih sa ekstremnim. Osoba koja ima jedno Barovo telo je: a) muška osoba sa Daunovim sindromom b) osoba sa Tarnerovim sindromom c) muška osoba sa Patau sindromom d) osoba sa Klinefelterovom sindromom 27. U osnovi glavnih simptoma bolesti skorbut leži: a) nepravilna struktura kolagenskih vlakana b) nepravilna struktura hemoglobina c) nepravilna struktura keratina d) nijedan odgovor nije tačan 29.98 - . naziva se: a) stabilizaciona b) simpatrička c) direkciona d) disruptivna .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 24. Koja se od navedenih metoda koristi za ispitivanje naslednih svojstava u velikim grupama ljudi: a) genealoška b) citogenetička c) populaciono-statistička d) metoda blizanaca 26. Žena prenosilac daltonizma i muškarac čiji je otac bio daltonista stupaju u brak. koja deluje u korist jedinki sa srednjim vrednostima osobina. Najprecizniji podaci o veličini genetičke varijabilnosti dobijaju se: a) analizom rodoslovnog stabla b) metodom sekvenciranja DNK c) analizom kariotipa d) svim navedenim metodama 25. Selekcija.

Medicinski fakultet Niš

Informator 2010

30. Gljive se po načinu ishrane nazivaju: a) reducenti b) producenti c) predatori d) autotrofni organizmi Test J 1. Koji od navedenih elemenata NEMA značajniju ulogu u formiranju hlorofila? a) sumpor b) gvožđe c) magnezijum d) kalijum 2. Prokariotsku ćeliju karakteriše prisustvo: a) ribosoma b) nukleolusa c) nukleoplazme d) sve tvrdnje su tačne 3. Propustljivost ćelijske membrane zavisi od: a) temperature b) zračenja c) teških metala d) svi odgovori su tačni 4. Koju od navedenih organela karakteriše dupla membrana? a) jedro b) lizozome c) Goldžijev aparat d) peroksisome 5. Kod bakterija nasledna osnova je: a) DNK b) RNK c) DNK i RNK d) svi odgovori su tačni

- 99 -

Medicinski fakultet Niš

Informator 2010

6. Krajnji produkt disanja tj. razgradnje organskih jedinjenja u prisustvu kiseonika je: a) CO2, H2O i ATP b) fosfogliceraldehid c) pirogrožđana kiselina d) dihidroksiaceton 7. Koja je od navedenih karakteristika profaze mitoze tačna: a) broj hromozoma se redukuje na pola b) homologi hromozomi sinapsiraju c) svaki hromozom se sastoji od po dve hromatide d) svi odgovori su tačni 8. Transformacija spermatozoida, koja se odvija prilikom njihovog prolaska kroz kanaliće epididimisa, obuhvata: a) završno kondenzovanje DNK b) promenu oblika ćelije c) odbacivanje ostataka citoplazme d) svi odgovori su tačni 9. Znatno veća veličina jajne ćelije u odnosu na polarno telašce u procesu oogeneze nastaje usled: a) umnožavanja folikularnih ćelija b) rasta folikularnih ćelija c) dve nejednake mejotičke deobe d) svi odgovori su tačni 10. Period obrazovanja žumanceta-vitelogenezu jajne ćelije karakteriše: a) intenzivan rast jajne ćelije b) kvalitativna promena citoplazme c) uvećanje količine citoplazme d) svi odgvori su tačni 11. U toku gastrulacije širenje i pokreti mezodermalnih ćelija su prouzrokovani kod sisara: a) prilivom novih ćelija iz ektoderma u unutrašnjost embriona b) stalnom deobom ćelija u unutrašnjosti embriona

- 100 -

Medicinski fakultet Niš

Informator 2010

c) rastenjem ćelija u unutrašnjosti embriona d) svi odgovori su tačni 12. Osnovna karakteristika ishodnih ćelija je: a) pojavljuju se kod embriona b) njihovom diferencijacijom može nastati nekoliko srodnih tipova ćelija c) u mnogim tkivima postoje tokom celog života d) svi odgovori su tačni 13. Amnion se sastoji od: a) endoderma b) endoderma i mezoderma c) ektoderma i mezoderma d) ektoderma 14. Šta od navedenog NE ulazi u sastav međućelijske supstance koštanog tkiva? a) soli magnezijuma b) soli kalcijuma c) elastični fibrili d) kolageni fibrili 15. Znojne žlezde su prisutne kod: a) kita b) psa c) guštera d) žabe 16. Najsloženiji građeni želudac postoji kod: a) čoveka b) ptica c) gmizavaca d) preživara 17. Zaokružite tačnu tvrdnju: a) epifiza stimuliše polne žlezde i pojavu sekundarnih polnih karakteristika b) endokrini sistem postoji samo kod sisara c) hipofiza se sastoji iz dva režnja

- 101 -

Medicinski fakultet Niš

Informator 2010

18. Koja slušna koščica vodi poreklo od artikularne kosti? a) čekić b) nakovanj c) uzengija d) kolumela 19. Koliko ćemo različitih genotipova dobiti u F2 generaciji kod monohibridnog ukrštanja: a) 1 b) 2 c) 3 d) 4 20. Nakon ukrštanja dva heterozigota genotipa AaBb, odnos fenotipova od 9:7 karakterističan je za: a) aditivnu poligeniju b) intermedijarno nasleđivanje c) komplementarnu aktivnost dominantnih alela dva gena d) komplementarnu aktivnost dva para recesivnih alela 21. Mongoloidan izgled očiju je karakterističan za: a) Klinefelterov sindrom b) Daunov sindrom c) Tarnerov sindrom d) sve navedene sindrome 22. U našoj zemlji po zakonu je dozvoljen brak srodnika: a) drugog stepena srodstva b) trećeg stepena srodstva c) šestog stepena srodstva d) ni jedan odgovor nije tačan 23. Koja od navedenih bolesti se autozomno recesivno nasleđuje: a) familijarna hiperholesterolemija b) fenilketonurija c) ahondroplazija d) polidaktilija

- 102 -

Medicinski fakultet Niš

Informator 2010

24. Ako je u populaciji koja je u ravnoteži 1% ljudi albino, koliki je u toj populaciji procenat zdravih prenosilaca (2pq) ovog oboljenja: a) 99% b) 9,9% c) 36% d) 18% 25. Prema modelu Votsona i Krika molekul DNK se sastoji od dva komplementarna polinukleotidna lanca koji su međusobno povezani: a) disulfidnim vezama b) peptidnim vezama c) vodoničnim vezama d) fosfodiestarskim vezama 26. Koja od navedenih tvrdnji vezanih za replikaciju molekula DNK je TAČNA? a) Prilikom replikacije sinteza polinukleotida se ostvaruje na jednom lancu u smeru odvijanja molekula DNK, a na drugom lancu u suprotnom smeru. b) Kod bakterija postoji više mesta u molekulu DNK sa kojih može da započne replikacija. c) Prilikom procesa replikacije greške su vrlo česte, tako da se na svakih 10 nukleotida nailazi na jedan koji je pogrešno vezan d) Replikacija DNK se kod eukariota odvija u toku mitotičke deobe 27. Ako se uzme u obzir da postoje tri besmislena kodona, onda je broj funkcionalnih odnosno smislenih kodona: a) 20 b) 61 c) 64 d) 4 28. Ako se zajedno stave lanci DNK različitih vrsta organizama: a) oni nikada neće moći da hibridizuju b) oni će uvek potpuno da hibridizuju c) oni će da hibridizuju u različitom stepenu, zavisno od filogenetske srodnosti organizama d) stepen njihove hibridizacije zavisiće od životnog doba tj. starosti organizama

- 103 -

Medicinski fakultet Niš

Informator 2010

29. Prvi tragovi životinja (sunđeri, dupljari i neki crvi) nađeni su u slojevima starim: a) manje od 550 miliona godina b) više od 800 miliona godina c) oko 250 miliona godina d) oko 140 miliona godina 30. Produkcija novih članova populacije koji se putem razmnožavanja pridodaju već postojećim je: a) natalitet b) abundancija c) migracija d) mortalitet Test K 1. U molekulu DNK: a) adenin je purinska baza koja se sparuje sa citozinom b) guanin je purinska baza koja se sparuje sa citozinom c) adenin je pirimidinska baza koja se sparuje sa timinom d) timin je pirimidinska baza koja se sparuje sa citozinom 2. Tilakoidni sistem membrana se nalazi u: a) mitohondrijama b) hloroplastima c) lizozomima d) Goldži aparatu 3. Zaokružite NETAČNU rečenicu: a) Jedrov ovoj ima spoljašnju i unutrašnju membranu. b) U oblasti jedarceta prepisuju se rRNK. c) Uz nukleusni ovoj je smešten zgusnut, tamniji hromatin, euhromatin. d) U nukleoplazmi je nasledni matrijal. 4. Tokom metafaze mitoze: a) formiraju se dve ćerke ćelije sa 2n hromozoma b) hromozomi se postavljaju u ekvatorsku ravan c) hromatide svakog hromozoma se razdvajaju d) dolazi do citokineze
- 104 -

U gastrulaciji.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 5. to je: a) involucija b) ingresija c) delaminacija d) epibolija . Kapacitacija je proces: a) prepoznavanja gameta iste vrste organizama b) zadobijanja sposobnosti spermatozoida za oplođenje c) razlaganja primarnih opni jajne ćelije d) sprečavanja prodora većeg broja spermatozoida u jajnu ćeliju 10. U kojoj se od navedenih faza mejoze dešava razmena genetičkog materijala između homologih hromozoma: a) profaza I b) profaza II c) anafaza I d) metafaza II 8. Koja od navedenih ćelija ima haploidni (n) broj hromozoma: a) sekundarna oocita b) prvo polarno telo c) drugo polarno telo d) svi odgovori su tačni 9. kada deljenjem blastomera jedan sloj obrasta preko drugog.105 - . Koji način ishrane se sreće kod bakterija: a) hemoautotrofni b) fotoautotrofni c) heterotrofni d) svi navedeni 6. Proteinski molekuli su neophodni za proces: a) proste difuzije b) osmoze c) aktivnog transporta d) pinocitoze 7.

Relativno malu respiratornu površinu pluća imaju: a) gmizavci b) ptice c) vodeni sisari d) vodozemci .106 - . Šta od navedenog NE pripada perifernom nervnom sistemu: a) moždinski nervi b) kičmena moždina c) parasimpatički sistem d) simpatički sistem 16. Kojom indukcijom se formira nervna cev: a) jednosmernom b) dvosmernom c) tercijernom d) sekundarnom 12.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 11. Koji se od navedenih organa za izlučivanje otvara u telesnu duplju: a) metanefridije b) Malpigijeve cevčice c) protonefridije d) ni jedan od navedenih organa 15. Uzroci procesa starenja mogu da budu: a) mutacije DNK molekula b) skraćivanja krajeva hromozoma c) nusprodukti ćelijskog metabolizma d) svi odgovori su tačni 13. Šta od navedenog NE ulazi u sastav vezivnog tkiva: a) kolagena vlakna b) miofibrili c) soli kalcijuma i magnezijuma d) elastična vlakna 14.

čime posle deobe ćerke ćelije dobijaju identičan skup naslednih informacija kao majka ćelija: a) replikacija b) transkripcija c) translacija d) rekombinacija . Koju vrstu draži primaju taktilni organi: a) mehaničke draži b) termičke draži c) svetlosne draži d) hemijske draži 19. c) U nekim slučajevima promena samo jedne aminokiseline u proteinu može da dovede do gubitka njegove biološke aktivnosti. što znači da se naspram 5’ kraja jednog nalazi 3’ kraj drugog lanca c) su povezana vodoničnim vezama izmedju naspramnih baza d) svi navodi su tačni 20. Zaokružite tačnu rečenicu: a) Razmnožavanje bez učešća jedinki muškog pola iste vrste. b) Proteini imaju karakterističnu prostornu strukturu od koje zavisi njihova funkcija u ćeliji. karakteristika je samo malog broja kičmenjaka. Zaokružiti tačnu rečenicu: a) Primarna struktura proteina je u potpunosti odredjena genima. Koji od navedenih procesa obezbedjuje prenos genetičke informacije kroz generacije ćelija. b) Veza između urinarnog i polnog sistema kod mužjaka kičmenjaka postoji samo na nivou kloake. 21. c) Veza između urinarnog i polnog sistema ženki kičmenjaka postoji na nivou izvodnih kanala.107 - . d) Hermafroditizam je česta pojava kod kičmenjaka.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 17. Dva polinukleotidna lanca koji čine molekul DNK: a) su uvijeni u dvolančanu zavojnicu b) se prostiru antiparalelno. 18. d) Svi navodi su tačni.

ABO sistem krvnih grupa kod ljudi je pod kontrolom: a) jednog gena koji ima tri alela b) jednog gena koji ima dva alela c) jednog gena koji ima nekoliko desetina alela d) većeg broja gena koji imaju po jedan alel 24. Hromozomi eukariota: a) su kružnog oblika b) se najbolje vide u ćeliji van deobe c) se razlikuju po veličini.108 - . Kod čoveka se autozomno recesivno nasleđuje: a) albinizam b) daltonizam c) polidaktilija d) šećerna bolest 27.2 b) 0.04 c) 0 d) 1 26. obliku i položaju centromere d) se u somatskim ćelijama javljaju u haploidnom (n) broju 25. Ako je u jednoj populaciji učestalost dominatnog alela (A) p=0. Osoba sa dominatnim poremećajem koja je genotipski heterozigot (Aa).Medicinski fakultet Niš Informator 2010 22. Verovatnoća da će njihovo dete naslediti isti tip poremećaja kao i heterozigotni roditelj iznosi: a) 25% b) 50% .matrici. u RNK ugrađuje uracil c) glavnu katalitičku ulogu imaju enzimi RNK polimeraze d) se formira više „transkripcionih mehurova“ koji se međusobno spajaju 23. sklopila je brak sa fenotipski normalnim homozigotom (aa).8 onda je učestalost recesivnog alela (a): a) 0. U procesu transkripcije: a) se prepisuju oba lanca DNK istovremeno b) se naspram guanina koji se nalazi u DNK lancu .

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 c) 75% d) 100% 28. Koji je evolucioni mehanizam najviše izražen u malim populacijama: a) genetički drift b) prirodna selekcija c) mutacije d) protok gena 30. Traheje su organi za: a) varenje b) disanje c) izlučivanje d) primanje termičkih draži . XXY ima: a) Daunov sindrom b) Tarnerov sindrom c) Klinefelterov sindrom d) sindrom mačjeg plača 29. Dendriti su nastavci koji: a) dovode informaciju do tela neurona b) odvode informaciju od tela neurona c) dovode informaciju do organa koji će reagovati d) nijedan odgovor nije tačan 2. Osoba sa kariotipom 47.109 - . Kom tipu ekoloških faktora pripada svetlost: a) klimatskim b) edafskim c) orografskim d) biotičkim Test L 1.

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 3.110 - . U jedru eukariotskih ćelija za molekule DNK su čvrsto vezani proteini. Spoljašnje uho u obliku hrskavičave ušne školjke je prisutno: a) kod svih kičmenjaka b) samo kod suvozemnih kičmenjaka c) kod svih hordata d) samo kod sisara 7. Plućni organi su prisutni: a) kod svih hordata b) samo kod sisara c) kod malog broja grupa riba i kopnenih kičmenjaka d) kod svih kičmenjaka 5. Mozak svih izumrlih i današnjih grupa kičmenjaka u osnovi je: a) trodelan b) petodelan c) dvodelan d) četvorodelan 4. i oni učestvuju u održavanju: a) primarne strukture DNK b) sekundarne strukture DNK c) tercijarne strukture DNK d) nijedan odgovor nije tačan 8. Beta-ploča predstavlja vid: a) primarne strukture proteina b) sekundarne strukture proteina c) tercijarne strukture proteina d) kvaternarne strukture proteina . Mokraćna bešika je prisutna: a) kod svih kičmenjaka b) kod svih hordata c) samo kod sisara d) kod većine grupa kopnenih kičmenjaka 6.

Kada se ukrste dve biljke graška iz F1 generacije. koje imaju okruglo i žuto seme (genotip AaBb). Ako uporedo pratimo nasleđivanje tri osobine od kojih svaku kontroliše po jedan gen (trihibridno nasleđivanje). Enzimi koji prepoznaju određene kratke nizove nukleotida u DNK i presecaju oba lanca DNK na tačno određenom mestu nazivaju se: a) DNK polimeraze b) RNK polimeraze c) restrikcioni enzimi d) fosforilaze 11. 23 para hromozoma čoveka se mogu kombinovati na: a) 223 načina b) 246 načina c) 232 načina d) 462 načina 14. U genomu čoveka najveći gen je: a) gen za mišićni protein distrofin b) gen za hemoglobin c) gen za aktin d) gen za kolagen 10. Pri nastanku gameta. broj različitih fenotipova u F2 generaciji iznosi: a) dva b) četiri c) osam d) šesnaest 13.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 9. . Zaokružiti tačnu rečenicu: a) Selekcija spontano eliminiše oko 98% plodova sa Tarnerovim sindromom već u prvom tromesečju trudnoće. u F2 generaciji se dobija fenotipski odnos: a) 3:1 b) 1:1 c) 9:3:3:1 d) 1:2:1 12.111 - .

U populaciji u ravnoteži učestalost recesivnog alela a iznosi 0. koji je imao ulogu enzima i supstrata kao i sposobnost da se udvaja i nosi informaciju.32 d) 0. Prvi molekul tokom evolucije. U toj populaciji učestalost osoba koje su recesivni homozigoti.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 b) Kod osoba sa Tarnerovim sindromom ovarijumi su nerazvijeni i one su neplodne. Ćelijski zid obavija ćelije: a) biljaka i ljudi b) životinja c) ljudi i bakterija d) biljaka . genotipa aa. c) Tarnerov sindrom može biti prouzrokovan i strukturnim aberacijama polnih hromozoma. je: a) 0.2.2 b) 0. d) Svi navodi su tačni.04 17.64 c) 0. bio je: a) DNK b) RNK c) peptid d) protein 18.112 - . Kom tipu ekoloških faktora pripadaju karakteristike reljefa? a) klimatskim b) edafskim c) orografskim d) biotičkim 19. Tri najveća para hromozoma u kariotipu čoveka se nalaze u: a) A grupi hromozoma b) C grupi hromozoma c) E grupi hromozoma d) G grupi hromozoma 16. 15.

113 - . b) U najvećem broju slučajeva bakterije se razmnožavaju fisionom deobom. d) Sve rečenice su tačne. d) Citokineza podrazumeva raspodelu citoplazme ćelije .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 20. Krajem profaze mitoze u oblasti primarnog suženja hromozoma uočava se prisustvo: a) kinetohora b) euhromatina c) jedarca d) centriola 24. Za ribozome je karakteristično da: a) se sastoje iz dve podjedinice b) nisu obavijeni membranom c) omogućuju sintezu proteina d) sve navedeno je tačno 22. Zaokružite tačnu rečenicu : a) Grupa bakterija koje redukuju molekulski azot iz vazduha i ugrađuju ga u svoje proteine i nukleinske kiseline naziva se azotofiksatori. hromozom se sastoji od jedne hromatide u: a) telofazi I b) telofazi II c) profazi I d) metafazi II . 25. Zaokružite tačnu rečenicu: a) Tokom profaze mitoze sestrinske hromatide se razilaze na suprotne polove ćelije b) Na kraju metafaze mitoze nastupa citokineza.majke novonastalim ćelijama 23. U ćelijama prokariota i eukariota nalazi se: a) mitohondrija b) centriol c) ribozom d) jedro 21. c) U anafazi mitoze hromozomi se postavljaju u ekvatorsku ravan. U mejozi. c) Bakterije mogu biti fotoautotrofi i hemoautotrofi.

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 26. ćelije koje sintetišu hemoglobin diferenciraju se: a) u sve tipove krvnih ćelija b) samo u crvena krvna zrnca c) samo u bela krvna zrnca d) samo u ćelije epitela pluća 30. Bespolnim razmnožavanjem nastaju jedinke koje su u odnosu na svoje roditelje: a) različite samo genotipski b) identične samo fenotipski c) različite genotipski i fenotipski d) nijedan odgovor nije tačan 27.114 - . U procesu diferencijacije ćelija. Kod jajne ćelije ptica brazda se: a) samo animalni pol b) vegetativni pol c) samo površinski sloj vegetativnog pola d) nijedan odgovor nije tačan 29. Ljudski mozak intenzivno raste: a) samo tokom organogeneze b) samo tokom embrionalnog razvića c) tokom embrionalnog razvića i nekoliko godina posle rođenja d) tokom celog života . Koja je od navedenih odlika mužjaka tačna: a) rađaju se sa stem ćelijama u gonadama b) čitavog života imaju stem ćelije u gonadama c) započinju mejozu u polnoj zrelosti d) svi odgovori su tačni 28.

Zaokružite NETAČNU tvrdnju: a) U primarnim lizozomima se nalaze hidrolitički enzimi b) U sekundarnim lizozomima se odvija proces razlaganja različitih materija c) U hloroplastima ne postoji DNK d) Ribozomi se nalaze u mitohondrijama 5. Nasledni materijal retrovirusa je: a) DNK b) RNK c) DNK ili RNK d) polipeptid . Ćelija čoveka NE sadrži: a) Goldžijev aparat b) citoskelet c) lizozome d) tilakoide strome 3.115 - . Razlika između molekula DNK i RNK je u: a) šećeru i purinskim bazama b) šećeru i pirimidinskim bazama c) šećeru i fosfatnoj grupi d) fosfatnoj grupi i purinskim bazama 2. Nasuprot gradijentu koncentracije odvija se proces: a) difuzije b) olakšane difuzije c) aktivnog transporta d) svi navedeni procesi 4.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Test M (medicina) 1. kinetohore postaju uočljive tokom: a) metafaze b) profaze c) anafaze d) telofaze 6. U mitozi.

116 - .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 7. Odlika placente čoveka je: a) difuzno je povezana sa uterusom b) formira se na kraju embrionalnog perioda c) posredstvom svojih hormona pokreće rađanje d) svi navodi su tačni . Sekundarna oocita i prvo polarno telo se međusobno razlikuju po: a) količini citoplazme b) broju hromozoma i količini citoplazme c) količini citoplazme i vremenu nastajanja d) broju hromozoma 9. U mejozi. hromozom se sastoji od jedne hromatide u: a) profazi I b) anafazi I c) metafazi II d) telofazi II 8. U uobličavanju i stvaranju organa. dvosmernom indukcijom nastaje: a) koža b) oko kičmenjaka c) nervna cev d) pankreas 11. Amnion ima ulogu u: a) ishrani embriona b) zaštiti embriona c) disanju embriona d) svi odgovori su tačni 12. Od ćelija endoderma nastaje: a) notohorda b) nervna cev c) crevna cev d) svi odgovori su tačni 10.

Koja se endokrina žlezda nalazi na krovu međumozga? a) epifiza b) neurohipofiza c) adenohipofiza d) nijedna od navedenih žlezda 16. Izvodni kanali sistema za razmnožavanje ostvaruju direktnu vezu sa jajnicima kod: a) sisara b) ptica c) košljoriba d) gmizavaca 18. Trepljasti epitel oblaže: a) dušnik b) srednje crevo c) usnu duplju d) pluća 14.117 - . Kvržice čula ukusa mogu da se nađu i na površini tela kod: a) zmija b) guštera c) riba d) kornjača . Koji je tip nervnog sistema najjednostavniji? a) vrpčast b) cevast c) mrežast d) ganglionaran 15. Osnovni respiratorni organi kičmenjaka (unutrašnje škrge i pluća) su tvorevine: a) prednjeg dela creva b) srednjeg dela creva c) nastale nezavisno od crevnog kanala d) nijedan odgovor nije tačan 17.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 13.

b) U eukariotskim ćelijama molekuli DNK se replikuju brže nego u prokariotskim ćelijama. Kod eukariota. c) U sastavu hromatina eukariotske ćelije nalaze se histoni i nehistonski proteini. po pravilu. d) Nizovi nukleotida koji se prevode u proteine čine najveći deo celokupnog genoma čoveka. složenijih vrsta. 21.118 - . b) Nizovi nukleotida koji se ne ponavljaju uvek nose informaciju za sintezu proteina. d) U toku replikacije. c) Kod bakterija replikacija DNK započinje na više mesta i odvija se samo u jednom smeru.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 19. 22. karakterističan za vrstu. gradeći hromozome. Zaokružite tačnu tvrdnju: a) Sateliti i intermedijarne DNK su kategorije ponovljenih nizova nukleotida. a drugi dva novosintetisana lanca. reakciju dodavanja novog nukleotida na 3’-kraj rastućeg lanca katalizuju enzimi DNK polimeraze. 20. poli-A rep se dodaje: a) na 5’-kraj primarnog transkripta b) na 3’-kraj primarnog transkripta c) u region između introna i egzona d) unutar splajsozoma . d) Sve navedeno je tačno. tokom obrade primarnog transkripta RNK. c) Filogenetski starije vrste obavezno imaju manje genome od filogenetski mlađih. Zaokružite tačnu tvrdnju: a) U eukariotskoj ćeliji hromatin se tokom ćelijske deobe kondenzuje. b) Broj hromozoma u jednoj eukariotskoj ćeliji je. Zaokružite tačnu tvrdnju: a) Zahvaljujući semikonzervativnom načinu replikacije jedan novonastali molekul DNK sadrži dva roditeljska lanca.

Zaokružite NETAČNU tvrdnju: a) MN sistem krvnih grupa je pod kontrolom jednog gena koji ima dva različita alela. 27. mutacije su uvek štetne. 25. Rizik da će njihovo dete biti bolesno je: a) 0% b) 25% c) 50% d) 100% . b) Mutacije u gametima se prenose na sledeću generaciju. Težina tela je kvantitativna osobina. b) ABO sistem krvnih grupa je pod kontrolom jednog gena koji ima tri različita alela. koja je heterozigot za mutaciju. d) Po svom uticaju na nosioce. što znači da: a) je određena sa više gena b) na njeno variranje ne utiče spoljašnja sredina c) su u populaciji najzastupljenije ekstremne vrednosti ove osobine d) sve navedeno je tačno 26. koje se nazivaju aleli. c) Pod genotipom se podrazumeva genetička konstitucija jedinke. c) Uzrok Hantingtonove bolesti je mutacija tipa povećanog broja kopija tripleta nukleotida. osobine ponašanja i ostale. Zaokružiti NETAČNU tvrdnju: a) Mutacije koje su izazvane delovanjem nekog specifičnog faktora nazivaju se indukovanim. fiziološke. 24. d) Aleli koji određuju MN sistem krvnih grupa su međusobno kodominantni. Osoba obolela od Hantingtonove bolesti. Zaokružite tačnu tvrdnju: a) Geni mogu da postoje u više različitih formi.119 - .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 23. b) Fenotip neke jedinke čine njene osobine – morfološke. c) U ABO sistemu krvnih grupa alel IA je recesivan u odnosu na alel IB. sklopila je brak sa zdravom osobom. d) Sve navedeno je tačno.

Jedno Barovo telo imaju: a) normalan muškarac i normalna žena b) muškarac sa Klinefelterovim sindromom i normalna žena c) normalan muškarac i žena sa Daunovim sindromom d) muškarac sa Daunovim sindromom i normalna žena 29. U ćelijama prokariota i eukariota nalazi se: a) mitohondrija b) centriol c) ribozom d) jedro 3. Kom tipu ekoloških faktora pripadaju karakteristike reljefa? a) klimatskim b) edafskim c) orografskim d) biotičkim Test N 1. U molekulu DNK: a) adenin je purinska baza koja se sparuje sa citozinom b) guanin je purinska baza koja se sparuje sa citozinom c) adenin je pirimidinska baza koja se sparuje sa timinom d) timin je pirimidinska baza koja se sparuje sa citozinom 2.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 28.120 - . Tilakoidni sistem membrana se nalazi u: a) mitohondrijama b) hloroplastima c) lizozomima d) Goldži aparatu . Kojoj vrsti pripada "javanski čovek"? a) Australopithecus b) Homo habilis c) Homo erectus d) Homo sapiens 30.

Koji način ishrane se sreće kod bakterija: a) hemoautotrofni b) fotoautotrofni c) heterotrofni d) svi navedeni 6. Mikrotubule: a) izgrađuju niti deobnog vretena b) su izgrađene od proteina aktina c) su prisutne u jedru bakterija d) učestvuju u kontrakciji mišića 5. Koja od navedenih ćelija ima haploidni (n) broj hromozoma: a) sekundarna oocita b) prvo polarno telo c) drugo polarno telo d) svi odgovori su tačni 9.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 4. U kojoj se od navedenih faza mejoze dešava razmena genetičkog materijala između homologih hromozoma: a) profaza I b) profaza II c) anafaza I d) metafaza II 8.121 - . Žena je polno zrela kada ima sposobnost: a) pokretanja oogeneze b) stvaranja jajnih ćelija c) pripreme uterusa za implantaciju embriona d) svi odgovori su tačni 10. Replikacija DNK se odvija tokom: a) S perioda interfaze b) profaze c) G2 perioda interfaze d) mitoze 7. Tokom brazdanja zigota: a) blastomere neprekidno rastu b) blastomere se uzastopno dele mitozom .

Uzroci procesa starenja mogu da budu: a) mutacije DNK molekula b) skraćivanja krajeva hromozoma c) nusprodukti ćelijskog metabolizma d) svi odgovori su tačni 12. Ljudski mozak intenzivno raste: a) samo tokom organogeneze b) samo tokom embrionalnog razvića c) tokom embrionalnog razvića i nekoliko godina posle rođenja d) tokom celog života 13. Koju vrstu draži primaju taktilni organi: a) mehaničke draži b) termičke draži c) svetlosne draži d) hemijske draži 15.122 - .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 c) nastaje blastula koja je veća od zigota d) svi navodi su tačni 11. Šta od navedenog NE pripada perifernom nervnom sistemu: a) moždinski nervi b) kičmena moždina c) parasimpatički sistem d) simpatički sistem 14. Mokraćna bešika je prisutna: a) kod svih kičmenjaka b) kod svih hordata c) samo kod sisara d) kod većine grupa kopnenih kičmenjaka . Traheje su organi za: a) varenje b) disanje c) izlučivanje d) primanje termičkih draži 16.

čime posle deobe ćerke ćelije dobijaju identičan skup naslednih informacija kao majka ćelija: a) replikacija b) transkripcija c) translacija d) rekombinacija 21. Koji od navedenih procesa obezbedjuje prenos genetičke informacije kroz generacije ćelija. Dva polinukleotidna lanca koji čine molekul DNK: a) su uvijeni u dvolančanu zavojnicu b) se prostiru antiparalelno. što znači da se naspram 5’ kraja jednog nalazi 3’ kraj drugog lanca c) su povezana vodoničnim vezama izmedju naspramnih baza d) svi navodi su tačni 20.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 17. U jedru eukariotskih ćelija za molekule DNK su čvrsto vezani proteini i oni učestvuju u održavanju: a) primarne strukture DNK b) sekundarne strukture DNK c) tercijarne strukture DNK d) nijedan odgovor nije tačan 22. Dovodni sudovi limfnog sistema ulivaju se: a) u neke venske sudove u blizini srca b) direktno u levu srčanu pretkomoru c) u aortu d) direktno u levu srčanu komoru 18. Nastavci koji dovode informaciju do tela nervne ćelije su: a) neuriti b) aksoni c) treplje d) dendriti 19.123 - . Kodon AUG: a) je startni kodon b) je šifra za aminokiselinu metionin c) se nalazi na iRNK d) sve navedeno je tačno .

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 23. Kod čoveka se autozomno recesivno nasleđuje: a) albinizam b) daltonizam c) polidaktilija d) šećerna bolest 26. Težina tela je kvantitativna osobina. Kada se ukrste dve biljke graška iz F1 generacije. Koliko Barovih tela ima muškarac sa kariotipom 48. Kom tipu ekoloških faktora pripada svetlost: a) klimatskim b) edafskim . ABO sistem krvnih grupa kod ljudi je pod kontrolom: a) jednog gena koji ima tri alela b) jednog gena koji ima dva alela c) jednog gena koji ima nekoliko desetina alela d) većeg broja gena koji imaju po jedan alel 24.XXYY? a) jedno b) dva c) tri d) nijedno 25. koje imaju okruglo i žuto seme (genotip AaBb).124 - .XXY ima: a) Daunov sindrom b) Tarnerov sindrom c) Klinefelterov sindrom d) sindrom mačjeg plača 27. što znači da: a) je određena samo jednim genom b) na njeno variranje utiče i spoljašnja sredina c) su u populaciji najzastupljenije ekstremne vrednosti ove osobine d) sve navedeno je tačno 29. u F2 generaciji se dobija fenotipski odnos: a) 3:1 b) 1:1 c) 9:3:3:1 d) 1:2:1 28. Osoba sa kariotipom 47.

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 c) orografskim d) biotičkim 30. koji je imao ulogu enzima i supstrata kao i sposobnost da se udvaja i nosi informaciju.125 - . Prvi molekul tokom evolucije. bio je: a) DNK b) RNK c) peptid d) protein .

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 REŠENJA Test A 1-c 7-d 13-b 19-c 25-c Test B 1-d 7-c 13-c 19-c 25-d Test C 1-e 7-a 13-b 19-4 25-a 2-3 8-c 14DACB 20-c 26-d 3-1 9-a 15-b 21-c 27DCBA 4-5 10-d 16-2 22-c 28-d 5-a 11-b 17-1 23-b 29-1 6-a 12-a 18-c 24-a 30-d 2-a 8-d 14-c 20-d 26-a 3-d 9-c 15-d 21-b 27-c 4-c 10-b 16-a 22-c 28-a 5-b 11-c 17-c 23-b 29-c 6-c 12-c 18-b 24-a 30-a 2-d 8-a 14-a 20-b 26-b 3-c 9-b 15-d 21-a 27-c 4-a 10-d 16-c 22-c 28-b 5-c 11-d 17-a 23-a 29-d 6-a 12-c 18-c 24-c 30-b .126 - .

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Test D 1-a 7-a 13-a 19-d 25-a Test E 1-c 7-a 13-c 19-c 25-d Test F 1-c 7-b 13-b 19-c 25-c 2-b 8-d 14-d 20-a 26-d 3-d 9-b 15-d 21-c 27-d 4-a 10-c 16-d 22-d 28-c 5-d 11-c 17-a 23-d 29-a 6-d 12-c 18-d 24-b 30-c 2-b 8-d 14-b 20-c 26-a 3-a 9-c 15-c 21-a 27-c 4-d 10-c 16-c 22-c 28-c 5-b 11-a 17-a 23-b 29-a 6-b 12-a 18-b 24-d 30-d 2-a 8-d 14-c 20-a 26-a 3-c 9-b 15-a 21-b 27-d 4-c 10-a 16-d 22-c 28-a 5-d 11-a 17-c 23-c 29-c 6-a 12-b 18-c 24-b 30-d .127 - .

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Test G 1-c 7-d 13-d 19-a 25-b Test H 1-d 7-b 13-c 19-d 25-d Test I 1-c 7-c 13-d 19-d 25-c 2-d 8-b 14-a 20-d 26-d 3-b 9-d 15-c 21-a 27-b 4-a 10-c 16-b 22-b 28-a 5-d 11-b 17-c 23-c 29-a 6-d 12-c 18-a 24-b 30-a 2-b 8-b 14-d 20-c 26-d 3-b 9-a 15-c 21-a 27-b 4-c 10-b 16-d 22-c 28-b 5-c 11-b 17-a 23-b 29-b 6-c 12-a 18-d 24-d 30-a 2-a 8-d 14-a 20-c 26-a 3-b 9-b 15-b 21-d 27-d 4-c 10-c 16-d 22-c 28-c 5-c 11-c 17-d 23-b 29-c 6-b 12-b 18-d 24-a 30-d .128 - .

129 - .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Test J 1-a 7-c 13-c 19-c 25-c Test K 1-b 7-a 13-b 19-d 25-a Test L 1-a 7-c 13-a 19-d 25-b 2-b 8-b 14-d 20-c 26-d 3-b 9-a 15-a 21-d 27-d 4-c 10-c 16-d 22-d 28-a 5-d 11-c 17-b 23-a 29-b 6-d 12-c 18-c 24-d 30-c 2-b 8-d 14-a 20-d 26-a 3-c 9-b 15-b 21-a 27-b 4-b 10-d 16-d 22-c 28-c 5-d 11-a 17-a 23-a 29-a 6-c 12-d 18-a 24-c 30-a 2-a 8-d 14-c 20-c 26-a 3-d 9-c 15-b 21-b 27-b 4-a 10-d 16-d 22-c 28-c 5-a 11-a 17-c 23-b 29-a 6-a 12-d 18-a 24-d 30-a .

130 - .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Test M 1-b 7-d 13-a 19-d 25-a Test N 1-b 7-a 13-b 19-d 25-a 2-c 8-d 14-a 20-a 26-c 3-b 9-d 15-b 21-c 27-c 4-a 10-b 16-d 22-d 28-b 5-d 11-d 17-a 23-a 29-a 6-a 12-c 18-d 24-a 30-b 2-d 8-a 14-c 20-d 26-d 3-c 9-c 15-a 21-a 27-c 4-c 10-b 16-a 22-b 28-b 5-b 11-b 17-c 23-d 29-c 6-b 12-c 18-c 24-c 30-c .

25.2. CO2. Cl2O5. ZnO.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 8. Al2O3. PbO. P2O5. Cl2O 2) CO2.2 x l022Fe i 1. 19. Koja je empirijska formula kristalohidrata koji se sastoji iz 18. NO2 4) CrO3. P2O3. Hemija Test A 1. U kom nizu se nalaze oksidi koji bi u reakciji sa natrijum hidroksidom mogli dati dva tipa soli: jednu kiselu i jednu neutralnu? 1) CO2. P2O3 .48% natrijuma. Koliko se mililitara azot(II)-oksida i mililitara kiseonika dobija razlaganjem 100 mL azot(IV)-okaida pod istim uslovima: 1) 50 mL azot(II)-okfciida i 50 mL kiseonika 2) 100 mL azot(II)-oksida i 100 mL kiseonika 3) 100 mL azot(II)-oksida i 50 mL kiseonika 4) 75 mL azot(II)-oksida i 25 mL kiseonika 5) 50 mL azot(II)-oksida i 100 mL kiseonika 4.2xl023Fe i l.42% vode? (Na=23.77% sumpora. CL2. SO2 5) Al2O3. CO2.1 mol oksida u kome su gvožđe i kiseonik sjedinjeni u masenom odnosu 7:3? (Fe=56) 1) 3 x l022Fe i 2 x 1022 O 2) 2Fe i 3O 3) l. SO3. Koliko atoma gvožđa i atoma kiseonika sadrži 0.131 - . SO3. S=32) 1) Na2SO4 x 2H2O 2) Na2SO3 x 4H2O 3) Na2S2O3 x 5H2O 4) Na2SO4 x 6H2O 5) Na2S4O6 x H2O 2. CrO3 3) B2O3.8 x l022 5) 1Fe i 1O 3. SO2.8xl023O 4) 1. Mn2O7. SO2. SO3.21% kiseonika i 36.

U kojoj od navedenih reakcija je sulfitna kiselina oksidaciono sredstvo: 1) H2SO3 + H2O2 = H2SO4 + H2O 2) H2SO3 + 2KMnO4 + 2KOH = 2K2MnO4 + H2SO4 + H2O 3) 2H2S + H2SO3 = 3S + 3H2O 4) H2SO3 + J2 + H2O .4 mg bakra sa razblaženom azotnom kiselinom (Cu=64) 1) 8. Cl=35.4 3) 13.2 mol/L? (Mg=24.5) 1) 2.72 3) 9. Kolika je koncentracija supstance (mol/L) tako dobivenog rastvora? (Ca=40. Koliko će grama magnezijum primarnog fosfata nastati u reakciji magnezijum-hidroksida sa 400mL rastvora fosforne kiseline čija je koncentracija 0.96 2) 22. U reakciji bakra sa razblaženom azotnom kiselinorn nastaje bakar(II)nitrat. za pravljenjc 200 mL rastvora koji u jednom litru sadrži 0. Koliko je potebno mililitara rastvora natrijum-nitrata koji u jednom litru sadrži 17g. N=14) 1) 25 2)100 3) 10 4) 20 5) 50 8.11 3) 0.4xl020 5) 6xl020 11. U 50 mL rastvora kalcijum-hlorida. Kolika je koncentracija hidroksidnih jona u rastvoru koji u 400 mL sadrži 0.005 4) 0.22 2) 1.44 . Koliko će se osloboditi milimetara azot-monoksida (normalni uslovi) u reakciji 38.0004 mola hlorovodonične kiseline? 1) 103 2) 10-11 3) 4x10-4 4) 2. koncentracije 11.01 5) 0.1 mol natrijum-nitrata? (Na=23.H2SO4 + 2HJ 5) 3H2SO3 + 2KMnO4 + H2O = MnO2 + 3H2SO4 + 2KOH 6.68 4) 24.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 5.132 - . azot-monoksid i voda.2 5) 17.1 g/L dodatoje 200 mL vode. Koliko je potrebno miligrama kalijum-hlorida za neutralizaciju 40 mL rastvora azotne kiseline u kome je pH=l? (disocijacija je potpuna) (K=39) 1) 112 2) 224 3) 56 4) 448 5) 168 10. P=31) 1) 21.6 5) 896 7.44 4) 89.8 2) 8.02 9.

616 g etanala .24 2) 2. U reakciji vode i 156.308 g etanola 3) 0. 0.5g kalcijum-karbonata. Koja od navedenih smeša rastvora ima puferska svojstva? 1) HCl + Na2SO4 2) 2) NH3 + NH4Cl 3) H2S + Na2HPO4 4) HCl + NH4Cl 5) H3PO4 + Na2SO4 15.8 mL etina (normalni uslovi) u prisustvu jona žive dobija se: 1) 3.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 12.308 g etanala 4) 3.432 g H2O. Gas nastao u toku alkoholnog vrenja muti krečnu vodu taložeći 2.4 mol/L sumpor-dioksida i 0.2 mol/L sumpor-trioksida.880 g CO2 0.42 5) 4. Koje jedinjenje sa sumpornom kiselinom daje so koja u vodenom rastvoru hidrolizuje? 1) NaOH 2) BaO 3) BeO 4) K2O 5) CaO 13.56 L ugljen-dioksida 16.08 g etanala 2) 0. Konstanta ravnoteže ove reakcije iznosi: 1) 0.004 mola nekog ugljovodonika sa normalnim nizom dobija se 0.08 g etanola 5) 0.6 mol/L kiseonika.2 14. Pri razlaganju sumpor(VI)-oksida (sumpor-trioksida) na sumpor(IV)-oksid (sumpor-dioksid) i kiseonik pod određenim uslovima u ravnoteži se nalazi 0.025 L ugljen-dioksida 4) 5600 mL sumpor-dioksida 5) 0. Sagorevanjem 0. Koje od navedenih jedinjenja predstavlja njegov izomer? 1) CH3CH(CH3)CH2CH2CH3 2) CH3CH(CH3)CH3 3) ciklopentan 4) CH3CH(CH3)CH2CH3 5) benzen 17.133 - . Koliko gasa se izdvojilo u toku procesa? (Ca=40) 1) 56 mL sumpor-dioksida 2) 25 mL ugljen-monoksida 3) 0.4 3) 24 4) 0.

4 g 1. Koliko ima izomernih etara čija je molekulska formula C4H10O? 1) 2 2) 3 3) 4 4) 5 5) 6 19. (S=32) 1) 102 2) 50. Koja od navedenih jedinjenja u slabo baznoj sredini ne podležu aldolnoj adiciji? 1) etanal i propanon 2) propanal i propanal 3) metanal i propanon 4) metanal i metanal 5) etanal i metanal 22.4-butandiola.4 5) 10.6-trihalogen fenol 2) etri 3) estri 4) halogenidi fenola 5) monohalogen-supstituisani fenol 20.4. Dejstvom acil-halogenida na fenole nastaju.1 3) 40. Koja od navedenih kiselina ima najmanju vrednost za pKa? 1) heksadekanska 2) trihloretanska 3) 2-hlorbutanska 4) 2-hidroksipropanska 5) etanska 23.8 4) 20. Izračunajte masu ciklopentantiola koja sadrži istu količinu sumpora kao 24. Jedinjenje molekulske formule C4H8O2 čijom se hidrolizom dobija metanol je: 1) 2-metil-propanska kiselina 2) butanska kiselina 3) etil-metanoat 4) etil-etanoat 5) metil-propanoat . 1) 3.134 - .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 18.2 21.

Koje od navedenih jedinjenja ima najviše izražene bazne osobine? l) ciklopentankarboksiamid 2) anilin 3) metil-aminhlor-hidrat 4) benzenamin 5) N-metil-aminoetan 26.5 g te kiseline adira 120 g broma? (Br=80) 1) 1 2) 2 3) 3 4) 4 5) 6 . Najveći procenat azota sadrži: (N=14) 1) anilin 2) pirimidin 3) nitrobenzen 4) trietilamin 5) piridin 27. Koja od navedenih aminokiselina ima dva hiralna ugljenikova atoma? 1) triptofan 2) cistin 3) lizin 4) arginin 5) metionin 28. Koliko dvostrukih veza sadrži nezasićena masna kiselina (Mr=278) ako 69.135 - . Etil-uretan spada u: 1) amid-estre 2) diestre 3) hlond-estre 4) diamide 5) dihloride 25.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 24. Invertni šećer je smeša: 1) glukoze i galaktoze 2) galaktoze i fruktoze 3) dva molekula galaktoze 4) glukoze i fruktoze 5) dva molekula glukoze 29.

136 - .6 mola sumporne kiseline daje 0.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 30.5 x 1021 5) 1. Koja je empirijska formula jedinjenja u čiji sastav ulaze vodonik.5 x 1021 2. Koji od navedenih oksida pri reakciji sa 0.6 mola neutralne soli? 1) B2O3 2) Bi2O3 3) Na2O 4) Fe2O3 5) Al2O3 . Metil-jodid i benzen u prisustvu aluminijum-hlorida reagu i daju: 1) etilbenzen 2) stiren 3) benzil-jodid 4) jodbenzen 5) toluen Test B 1. kiseonik i azot u masenom odnosu 1:3:4:7? (N=14) 1) CH4ON2 2) CH3O2N 3) C2H5ON 4) C3H4ON2 5) C2H7ON2 3. Koliko se atoma nalazi u 56 mL helijuma (normalni uslovi)? 1) 3 x 1021 2) 6 x 1021 3) 3 x 1022 4) 0. ugljenik. Koliko se oslobodi mililitara azota pri sagorevanju 300 mL amonijaka u prisustvu kiseonika? (Zapremine gasova su svedene na iste uslove) 1) 75 2) 66 3) 600 4) 150 5) 300 4.

Koliko mililitara vode treba dodati u 200 mL rastvora KOH čija je koncentracija 0. 1) 80 2) 800 3) 400 4) 200 5) 100 8.4xl03 2) 0.344 3) 134. Koja reakcija je moguća: 1) 2Ag+H2SO4 = Ag2SO4+ H2 2) Zn + 2H2SO4 = ZnSO4+SO2 + 2H2O (razblažena H2SO4) 3) Hg+ 2HNO3 = Hg(NO3)2+ H2 4) Cu + 2HCl = CuCl2 +H2 5) Mg+ H2SO4 = MgSO4+ H2 6.4 x 10-3 9. 1) 44.92 g sumporaste kiseline? (S=32) 1) 8. U reakciji razblažene azotne kiseline sa sumporastom kiselinom nastaju sumporna kiselina. Koliko će se mililitara azot(II)-oksida (normalni uslovi) osloboditi kada reaguje 4. Cl=35.5).4 5) 44.4 4) 896 5) 89.96 2) 1.137 - .6 7. Koliko se dobija grama kalcijum hlorida isparavanjem vode iz 100 mL rastvora koncentracije 4 mmol/L? (Ca=40.25 mol/L da bi se dobio rastvor koii sadrži 2. azot(II)-oksid (azot-monoksid) i voda. pH rastvora koji u 20L sadrži 2 x 10-2 mola hidroksilnih jona u odnosu na pH čiste vode je: 1 ) veće za 4 2) manje za 2 3) veće za 10-4 4) manje za 4 5) manje za 103 .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 5.444 3) 444 4) 44.8 g/L KOH? (K=39).

138 - . koncentracije 0. P=3l).6 12.5 3) 2:4.5 13. U kom od sledećih rastvora elektrolita je koncentracija OH jona veća nego u vodi? l) NaNO3 2) KCl 3) CaOHCl 4) NH4Cl 5) NaHSO4 14. 1) 0. pokazivati najviši osmotski pritisak? 1) saharoze 2) kalijum-sulfata 3) kalijum-hlorida 4) aluminijum-hlorida 5) karbamida 15.93 2) 93 3) 9. U kom zapreminskom odnosu treba da se pomešaju: A. rastvor koji u 1 L sadrži 11. da bi se dobio rastvor koji reaguje neutralno? (S=32.8 2) 560 3) 672 4) 224 5) 448 .4 g sumporne kiseline i B. Koliko će se dobiti grama neutralne soli u reakciji kalcijum-oksida sa 200 mililitara rastvora fosforne kiseline koncentracije 0. Koji će od vodenih rastvora. Koji od navedenih gasova stupa u reakciju sa rastvorom hlorovodonične kiseline? 4) N2O 5) NH3 1) NO 2) AsH3 3)SO2 16.5 4) 2:6 5) 1:7.6 g magnezijum-hidroksida. Mg =24) 1) 1:3 2) 1:1. Koliko mL hlora treba da izreaguje sa ugljen(II)-oksidom da bi nastalo 448 mL fozgena? (normirani uslovi) 1) 44.01 mol/L.3 mol/L? (Ca=40.3 4) 186 5) 18. Koliko je potrebno miligrama kalijum-hidroksida za neutralizaciju 40 mL rastvora azotne kiseline u kome je pH=1? (disocijacija je potpuna) (K=39) 1) 56 2) 448 3) 168 4) 112 5) 224 11. rastvor koji u 1 L sadrži 29.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 10.

Koje od navedenih jedinjenja sa halogenovodoničnim kiselinama gradi soli? 1) benzen 2) piridin 3) o-krezol 4) tiofen 5) furan 20.5 mola jednog od navedenih jedinjenja sadrži 9 x 1023 atoma azota. Koje od navedenih jedinjenja sadrži 28 g azota u jednom molu: 1) histamin 2) pirol 3) hinolin 4) piridin 5) triptofan 19. Koje od navedenih jedinjenja ima najviše izražene bazne osobine? 1) N-metil-aminoetan 2) aminoetan 3) benzilamin 4) anilin 5) ciklopentankarboksamid 21. Koje od navedenih jedinjenja je etil-karbamat? 1) H2NCH2COOC2H5. 0.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 17. 2) H2NCOOC2H5 3) H2NCO-COOC2H5 4) CH3CH2CONH2 5) H2NC6H4COO2H5 . Koje je to jedinjenje? 1) N-metil-N-nitrozoanilin 2) sulfanilamid 3) kadeverin 4) histamin 5) prolin 22. Molekulske mase N-acetil-beta-D-glukozamina i beta-D-galakto-zamina se razlikuju za: 1) 58 2) 16 3) 57 4) 14 5) 42 18.139 - .

4-butantiol i ciklopentantiol se razlikuju u molekuskoj masi za (S=32).Medicinski fakultet Niš Informator 2010 23. Orto-hidroksi-benzoeva kiselina je: 1) oksalna kiselina 2) salicilna kiselina 3) vinska kiselina 4) tereftalna kiselina 5) ftalna kiselina 25. a pokazuje pozitivnu jodoformsku reakciju je: 1) etanal 2) 2-propanol 3) alil-alkohol 4) metanal 5) benzil-alkohol 27. Ako je pri sagorevanju etanola dobijeno 50 mL ugljen-dioksida. Jedinjenje molekulske formule C4H8O2 čijom se hidrolizom dobija metanol je: 1) etil-metanoat 2) 2-metil-propanska kiselina 3) butanska kiselina 4) metil-propanoat 5) etil-etanoat 24. koliko je za to utrošeno mL kiseonika (isti gasni uslovi)? 1) 150 2) 25 3) 50 4) 100 5) 75 .140 - . Po kojoj hemijskoj osobini se razlikuju etanal i propanon? 1) reaguju sa aminima 2) podležu aldol adiciji 3) reaguju sa HCN 4) reaguju sa alkoholima 5) polimerizuju se 26. 1) 24 2) 12 3) 32 4) 44 5) 20 28. 1. Jedinjenje čijom oksidacijom nastaje proizvod koji ne redukuje Fehlingov rastvor.

Izobari su atomi sa: 1) Istim rednim brojem.8 x 10-23 g 3) 1. Koja količina hlora se adira na 12 grama ugljovodonika formule C3H4.8 x 1022 molekula H2 3) 0.3 mola CO2 4) 4.9 x 10-23 kg 2) 1. a različitim atomskim brojem 4) Istim brojem elektrona 5) Istim brojem protona.9 x 10-23 mg 3.8 x 1023 atoma azota 5) 2.06 4) 6 5) 1.4 x 1023 atoma helijuma .9 x 10-23 g 5) 5.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 29. a različitim brojem neutrona 2. kolika iznosi masa jednog atoma hlora? 1) 5.6 grama proizvoda? (C1=35.2 30.6 2) 0. Koji od navedenih uzoraka ima najmanju zapreminu pod normalnim uslovima? 1) 24 g ozona 2) 1.141 - .8 x 10-22 g 4) 5.3-dimetil ciklopentana 4) 3-metil-l-butina 5) izoprena Test C 1. a različitim masenim brojem 2) Istim brojem protona 3) Istim masenim brojem.3 3) 0. ako je pri tome dobijeno 54.5) 1) 0. Kod kog od navedenih jedinjenja se javlja cis-trans izomerija? 1) 2-pentina 2) 4-metil-l-pentena 3) 1. Ako je relativna molekulska masa hlora 71.

koncentracije 0. Ovo tvrđenje je: 1) Gej-Lisakov zakon 2) Zakon ekvivalenata 3) Zakon stalnih masenih odnosa 4) Zakon o održanju mase 5) Zakon višestrukih masenih odnosa 5.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 4.6 puta veća 5) Koncentracija rastvora kalijum-hidroksida je 1. 1) Cl Al S Mn P 2) B Fe S P N 3) Hg Zn S P Br 4) B C J Mn S 5) Br Be S P K 6. Koliko se mililitara gasa (normalni uslovi) izdvaja pri ukapavanju 200 mL rastvora kalijum-permanganata.+ 5H2O2 + 6H+ = 2Mn2++ 3H2O + 7O2 5) 2MnO4.+ 5H2O2 + 6H+ = 2Mn2++ 3H2O + 5O2 3) MnO4. Ako reaguje 1 g natrijuma i 1 g kalijuma sa 100 mL vode koncentracije dobijenih rastvora su: 1) Jednake 2) Koncentracija rastvora natrijum-hidroksida je 1.+ 5H2O2 + 6H+ = 2Mn2++ 8H2O + 5O2 2) 2MnO4.7 puta veća (K=39. Zaokruži niz u kome se nalaze samo elementi koji mogu graditi kisele okside. NASTAVAK 1) 2MnO4.142 - . Zaokruži jednačinu koja je tačna. Ako dva elementa reaguju gradeći više različitih jedinjenja onda se ista masa jednog elementa jedini sa različitim masama drugog elementa koje međusobno stoje u odnosu malih celih brojeva.+ 5H2O2 + 3H+ = Mn2++ 3H2O + 5O2 4) MnO4.7 puta veća 3) Koncentracija rastvora kalijum-hidroksida je 0.+ 3H2O2 + 6H+ = 2MnO2+ 8H2O + 3O2 7. Na=23) .05 mol/L u rastvor hlorovodonične kiseline? 1) 224 2) 896 3) 560 4) 56 5) 112 8.6 puta veća 4) Koncentracija rastvora natrijum-hidroksida je 0.

hidroksida? 1) 0. NH3. HSO4-. Cl-. Kolika je koncentracija rastvora KMnO4 (mol/L) ako 20 mL ovog rastvora oslobodi 127 mg J2 iz rastvora KJ u kiseloj sredini? (J=127) 1) 0. Koliko će se dobiti mola soli uvođenjem 4480 mL amonijaka (normalni uslovi) u zasićen rastvor bakar(II).94 5) 19.01 4) 105) 2 x 10-5 11.143 - . H+. HSO4-. NH4+. NH3.05 2) 0.jona manja nego u vodi? 1) NaOH 2) CH3COONa 3) K2HPO4 4) CaOHNO3 5) NH4Cl 13. SO42-. 1) OH-. NH3. NH3. Koliko će se dobiti grama normalne (neutralne) soli u reakciji hrom (VI)oksida sa 0. Cl-. Zaokruži niz u kome se nalaze samo odgovarajuće konjugovane baze sledećih kiselina: H3O+.005 3) 0.15 mol/L kalcijum-hidroksida i 300 cm3 rastvora koji sadrži 0. CH3COO5) H2.4 10. NH3.2 mol/L hlorovodonične kiseline? 1) 10-7 2) 3 x 10-2 3) 7 4) 3 x 10 5) 1.7 2) 31 3) 97 4) 1.02 2) 0. CH3COO3) OH-. CH3COO4) H+. H2SO4. Cl-.02 mola kalijum-hidroksida? (K=39.1 4) 1 5) 5 .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 9. Cl. U kom od sledećih rastvora elektrolita je koncentracija OH. Cl-. Cr=52) 1) 9.004 3) 0. CH3COO2) H2O. SO42-. HCl. CH3COOH. CH3COO14.5 x 10-12 12. Kolika je koncentracija H+ jona u rastvoru nastalom mešanjem 200 cm3 rastvora koji sadrži 0.

Koji od navedenih alkohola na višim temperaturama u prisustvu mineralnih kiselina najlakše podleže dehidrataciji? 1) 2-etil-1-butanol 2) 2-metil-1-propanol 3) 2-metil-2-propanol 4) 1-butanol 5) 2. Naziv tog alkena je: (Br=80) 1) 2-buten 2) 3-penten 3) 2-heksen 4) 3-heksen 5) 2-hepten 18.2 5) 448 16.2-dimetil-propanol 20.4 17.144 - .8 4) 448 5) 22.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 15. Koliko će se osloboditi mililitara gasa (normalni uslovi) rastvaranjem 6x 1020 molekula kalcijum-karbida u vodi? 1) 224 2) 22400 3) 44.44 grama tog alkohola u reakciji sa natrijumom oslobodi 672 cm3 vodonika (normalni uslovi)? (Na=23) 1) 72 2) 86 3) 60 4) 88 5) 74 19. sa dvostrukom vezom između drugog i trećeg C-atoma) vezuje 40 grama broma. 21 gram alkena (normalnog ugljovodoničnog niza. Koliko ima izomernih aromatičnih jedinjenja sa molekulskom formulom C7H8O ? 1) 2 2) 3 3) 4 4) 5 5) 6 . Kolika je molekulska masa zasićenog monohidroksilnog alkohola ako se iz 4. Koliko će se osloboditi mililitara gasa (normalni uslovi) rastvaranjem 540 mg aluminijuma u natrijum-hidroksidu? (Al=27) 1) 1344 2) 6720 3) 672 4) 67.

Koje od navedenih jedinjenja sa gvožđe(III)-hloridom daje obojeni kompleks? 1) o-krezol 2) biure 3) aceton 4) oksiprolin 5) metil-propil-etar 22.3 mola N-metil-anilina odgovarajućim postupkom ? (N=14) 1) 124 2) 138. Koliko nastaje grama N-metil-N-nitrozoanilina iz 0.37% kiseonika.8 27. Molekulske mase holina i acetil-holina se razlikuju za: (N=14) 1) 43 2) 59 3) 60 4) 44 5) 42 25.4 mola ugljen(IV)-oksida u vodeni rastvor natrijum-fenoksida na temperaturi od 160oC ? (Na=23) 1) 57. Koliko se dobija grama soli uvođenjem 0. Jednobazna karboksilna kiselina ima 31.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 21. Njena molekulska masa je: 1) 60 2) 102 3) 46 4) 74 5) 88 23.8 24. Koje od navedenih tvrđenja nije tačno. kada je u pitanju histidin ? 1) sadrži imidazolovo jezgro 2) može da reaguje sa metilaminom 3) može da reaguje sa formaldehidom 4) ne spada u esencijalne aminokiseline 5) sa alaninom daje dva različita jedinjenja .145 - .6 2) 64 3) 72.5 3) 140. Indol je kondenzovan biciklični sistem koji se sastoji od: 1) benzena i pirola 2) piridina i pirola 3) benzena i pirolidina 4) piperidina i pirola 5) piperidina i pirolidina 26.4 5) 28.4 5) 40.5 4) 74.8 4) 36.

P. Relativna atomska masa joda je 127. Zaokružiti niz u kome se nalaze samo oni elementi koji imaju niske vrednosti za energiju jonizacije.11 x 10-22 4) 4. K. O 3) K.2 x 1023 5) 2. Ar. Ag 4) Cl. Ba 2) F. K.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 28.146 - . Cl.23 x 10-22 5) 4. Cl. Mg. U vodenom rastvoru D-glukoze najmanje ima: 1) alfa-D-glukopiranoznog oblika 2) alfa-D-glukofuranoznog oblika 3) acikličnog oblika 4) beta-D-glukopiranoznog oblika 5) beta-D-glukofuranoznog oblika 30. J. S. Br.23 x 10-19 2.4 x 1023 29. Koliko ima atoma azota u 0. Ca. Ca. Mg. Mn .8 x 1023 3) 6 x 1023 4) 1. P 5) Na.23 x 1019 2) 254 3) 2. Kolika je masa molekula tog elementa izražena u miligramima? 1) 4.2 mola serilarginina ? 1) 3 x 1024 2) 1. B. 1) Li. O. Koje od navedenih tvrđenja se ne odnosi na oleinsku kiselinu ? 1) ima 18 ugljenikovih atoma 2) hidrogenizacijom daje stearinsku kiselinu 3) može da reaguje sa bromom 4) ona je esencijalna masna kiselina 5) ima cis-konfiguraciju Test D 1.

N2O. CO2. P2O3. Ako dva gasa koja se nalaze pod istim uslovima (P i T) zauzimaju istu zapreminu moraju da imaju: 1) isti broj atoma 2) istu gustinu 3) istu masu 4) isti broj molekula 5) istu molekulsku masu 5. CO. CO.7) treba odmeriti za pravljenje 250 mL rastvora koji sadrži 0.4 mol/L? (P=31) 1) 3. FeO. gustine 1.78 3) 9.147 - . Kolika je koncentracija Na+(broj mol-jona Na+ u 1L rastvora) koji u 200 mL sadrži 117 mg NaCl i 142 mg Na2SO4? 1) 1.8 4) 5.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 3. U kom nizu oksida se nalaze samo oni koji će reagovati sa kalijum-hidroksidom? 1) N2O. Mn2O7.72 7. SO3 4) Ag2O. Koliko treba mg KOH da bi se napravilo 300 mL rastvora čiji je pH=12? (K=39) 1) 56 2) 28 3) 16. SO2. As2O5 2) BeO. KO2. NO 3) PbO. Koliko mililitara koncentrovane H3PO4 (85%. CO2. P2O3.52 5) 15.5 x 10-2 2) 2 x 10-2 3) 10-2 4) 10-1 5) 2 x 10-1 8. B2O3 4.6 5) 168 . CuO. Cl2O5. BeO. Koje od navedenih jedinjenja u vodi daje sulfidne jone? 1) CS2 2) Na2S 3) Na2SO3 4) Na2SO4 5) Na2S2O3 6.80 4) 11.89 2) 6. Bi2O3. Cl2O3 5) As2O3.

24 5) 3.05 2) 0. Be 3) K.5 10. α=100% ) 1) 0. Koliko m3 ugljen-dioksida (normalni uslovi) može da apsorbuje 3. BaOHCl. CaOHJ.06 4) 0.112 2) 0. NaHCO3 11. Mg.31 3) 1. KHCO3 5) N2O. Li 4) K. Al 14.25 12. Ba. Na. Ba. Ba.96 litara gasa (normalni uslovi)? 1) 0. Ca.148 - . Cu. Li.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 9. K3PO4. BaOHNO3. AlOHSO4. K2S. Koliko je molova joda oksidisano u jodnu kiselinu pomoću koncentrovane azotne kiseline.? (Na=23) 1) 0. Ag.1 3) 0. Li.01 2) 0. N2O. Au.04 5) 0. Zn.15 5) 1. 1) Na. K2O. Koliko miligrama natrijum-hidroksida treba dodati u 250 mL vode da bi se u toj zapremini nalazilo 9 x 1018 jona OH. Na2CO3 2) Na2HPO4. ako se tom prilikom oslobodi 8. Na2CO3. Hg 2) Na.10 13. K2CO3 4) NH4NO3.02 3)0. BaO. Mg. Na2S. Zaokruži niz u kome se nalaze samo oni metali koji mogu istisnuti vodonik iz razblažene sumporne kiseline. NH4Cl 3) K2O. Koliki je molalitet rastvora kalijum-nitrata ako je njegova tačka mržnjenja 0.05 15.03 4) 0. ZnSO4.12 4) 2.6 2) 6 3) 0.372oC ? ( KH2O= 1. Zn.2 5) 0. BaO. Li. CaOHCl. Koliko ima milimolova u jednom litru rastvora dobijenog mešanjem 100 mL rastvora glukoze koncentracije 18 g/L i 100 mL rastvora koji u 1L sadrži 9 g glukoze ? (Mglukoze=180) 1) 75 2) 15 3) 5 4) 10 5) 750 . Zn 5) K.15 4) 0.1 kg natrijum-oksida? (Na=23) 1) 0.86 oC . Zaokruži niz u kome se nalaze samo jedinjenja čiji vodeni rastvori reaguju bazno? 1) Na2O. NaNO3.

119 18. V2 2 puta 2) V1 4 puta.75 3) 27. N=14) 1) 1. V2 4 puta 4) V1 8 puta. Koliko puta će se promeniti brzine V1 i V2 sledeće povratne reakcije: 2NO(g) + O2 (g) ⇔ 2NO2 (g)ako se pritisak gasne smeše poveća dva puta (T=const.75 4) 2. V2 4 puta 3) V1 6 puta.775 5) 22. Koliko će se dobiti grama hlornog kreča u reakciji 560 mL hlora (normalni uslovi) sa odgovarajućom količinom kalcijum-hidroksida? (Cl=35. Koliko grama bazne soli nastaje u reakciji azotne kiseline sa 50 mL rastvora kalcijum-hidroksida koncentracije 0. Koliki je broj mogućih izomera? 1) 4 2) 5 3) 6 4) 7 5) 8 20. Molekulska formula jedinjenja je C4H10O.5 . Za koliko jedinica se promeni oksidacioni broj ugljenikovog atoma pri procesu oksidacije metanola do metanala? 1) 2 2) 3 3) 8 4) 1 5) 4 21.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 16.64 2) 11. V2 4 puta 5) V1 i V2 ostaju iste 17.9 3) 1. Ca=40) 1) 3.) ? 1) V1 4 puta.2 mol/L? (Ca=40.175 2) 31. Koje tvrđenje je tačno: 1) Polimerizacija alkena u prisustvu peroksida je adiciona polimerizacija 2) Kod 1-butena se javlja cis-trans izomerija 3) Krakovanjem propana u zatvorenom sudu gasni pritisak se smanjuje 4) U molekulu etena prostorni raspored atoma je linearan 5) Vodonična veza se uspostavlja između molekula katehola 22. Koja od navedenih reakcija nije moguća pod običnim uslovima? 1) ciklopentil-hlorid sa natrijum-hidroksidom 2) hlor-benzen sa kalijum-hidroksidom 3) brom-fenil-metan sa natrijum-hidroksidom 4) metil-hlorid sa amonijakom 5) 1-hlor-butan sa natrijum-hidroksidom .149 - .875 19.19 4) 16.4 5) 0.

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 23. Koji odgovor je tačan? Propanska kiselina se može dobiti: 1) Oksidacijom butanona 2) Oksidacijom akroleina 3) Hidrolizom propil-hlorida 4) Hidrolizom propil-etanoata 5) Hidrolizom propil-nitrila . Lukasov reagens služi za razlikovanje: 1) mono-.150 - .2-etandiola 5) dimetiletra 25. sekundarnih i tercijarnih amina 26.dvo. U kom slučaju će se vršiti reakcija kada se u alkalni rastvor jednog od navedenih jedinjenja uvede ugljen-dioksid? 1) o-krezola 2) cikloheksanola 3) sirćetne kiseline 4) 1.i trohidroksilnih fenola 2) alkohola i fenola 3) aldehida i ketona 4) primarnih. sekundarnih i tercijarnih alkohola 5) primarnih. Dejstvom smeše koncentrovane nitratne i sulfatne kiseline na benzen nastaje nitro-benzen. Mehanizam ove reakcije je: 1) Nukleofilna supstitucija 2) Elektrofilna adicija 3) Eliminacija 4) Elektrofilna supstitucija 5) Mehanizam slobodnih radikala 24. 3-hidroksi-butanal nastaje aldolnom adicijom: 1) propanona i etanala 2) etanala i metanala 3) propanona i metanala 4) propanala i metanala 5) dva molekula etanala 27.

Koliki je procenat bakra u novčiću? (Cu=64) (normalni uslovi) 1) 80 2) 40 3) 20 4) 75 5) 60 2.151 - . Maseni udeo HCl u koncentrovanoj hlorovodoničnoj kiselini je w=0.3 g/L 5) 12.206 mol/L 3) 12.06 g/L . a njena gustina ρ=1. U reakciji alkil-hlorkarbonata sa amonijakom nastaje: 1) Karbaminska kiselina 2) Ksantat 3) Alkil-karbamat 4) Biure 5) Ureid 30. Bakarni novčić mase 6 g je pri rastvaranju u konc. Kolika je količinska koncentracija koncentrovane hlorovodonične kiseline? (Cl=35.19 g/mL.3 mol/L 2) 1.5) 1) 440. a pri tome se oslobodilo 1680 mL gasa.37.06 mol/L 4) 440. U reakciji N-metil-benzenamina sa vodom nastaje: 1) Metil-amonijum-hidroksid 2) Benzen-amin 3) Metil-amin 4) Benzen-amonijum-hidroksid 5) N-metil-benzenamonijum-hidroksid 29. Derivat heterocikličnog sistema indola je: 1) Nikotinska kiselina 2) Mokraćna kiselina 3) Prolin 4) Triptofan 5) Piridoksal Test E 1. sumpornoj kiselini prešao u odgovarajuću so.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 28.

Ba(OH)2. KHS 5) AlOHSO4. NaNO2. Koja je empirijska formula jedinjenja u čiji sastav ulaze vodonik. B. He. Cs. NH3. Cl. S 4) Ag. NaOH 2) K2O. KOH. Koliko ima molova amonijum-sulfata u jednom litru rastvora.1 4) 0.3 5) 1 4.6 2) 44. AlOHSO4. 4) 0. BaOHNO3.5 3) 8. BaO. Be 9. He. CaOHJ 5.5 4) 4. kada 40 mL tog rastvora pri reakciji sa natrijum-hidroksidom daje 448 mL amonijaka (normalni uslovi)? 1) 0.05 6. KCN. Bi. Si.4 2) 0. Si 5) Hg. Sn. NaHS.5 g vodonika i 8 g kiseonika? 1) 5. BaO.5 3) 0. ZnOHCl. NaHS. ZnOHCl. K 3) BaO.152 - . Ca 2) Br. kiseonik i azot u masenom odnosu 1:3:4:7 ? (N=14) 1) C2H7ON2 2) CH4ON2 3) CH3O2N 4) C2H5ON 5) C3H4ON2 7. NaHCO3 4) NaHCO3. ugljenik. KHS. Koliko će mililitara vode (u tečnom stanju) nastati iz 0. B.5 2) 2. Al. Koji oksid sa vodom daje dvokiselu bazu: 2) K2O 3) N2O3 4) Cl2O 1) CO2 8. As. Bi 3) Hg. J. Vodonik i kiseonik su sjedinjeni u vodi u masenom odnosu 1:8. U kom nizu se nalaze samo metali: 1) J. Koliko će se dobiti molova neutralne (normalne) soli dejstvom 200 mL rastvora fosforne kiseline koncentracije 2 mol/L na magnezijum-oksid? 1) 0. C.2 3) 0. ZnO. U kom nizu se nalaze samo ona jedinjenja čiji vodeni rastvori reaguju bazno? 1) Li2O. As.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 3. K.25 5) 0.5 5) 560 5) BaO .

Zn. Mg. Cu 4) Li. Rastvaranjem u vodi gasa koji se izdvojio pri zagrevanju čvrstog amonijumhlorida sa kalcijum-oksidom. Zn 15.8 mL amonijaka 5) 224 mL amonijaka . Zn.6 g magnezijumhidroksida. Pri zagrevanju amonijum-hlorida se izdvojilo: 1) 4. nastaje rastvor za čiju neutralizaciju je potrebno 20 mL rastvora hlorovodonične kiseline koncentracije 0. Fe.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 10.5 3) 2 : 4.5 L rastvora čija je koncentracija 0. Zaokruži niz u kome se nalaze samo oni metali koji kada su uronjeni u rastvor svojih soli mogu otpuštati jone u rastvor.5 4) 2 : 6 5)1 : 7. Al.153 - . 1) K.05 mol/L ? (K=39) 1) 300 2) 250 3) 200 4) 150 5) 100 12. Koliki je pH rastvora koji u 50 mL sadrži 3. Ca 3) Na. Ag. Cu.5 3) 1 4) 14 5) 0 13. Fe 5) Ca. Zn 2) K.48 mL azota 2) 224 mL azota 3) 448 mL azota 4) 44. Au. Fe.05 2) 0. U kom zapreminskom odnosu treba da se pomešaju: rastvor A koji u 1L sadrži 29.5 14. Al. Mg.15 g azotne kiseline? (N=14) 1) 0. da bi se dobio rastvor koji reaguje neutralno? (S=32. Ca. Zn. Koliko mililitara rastvora koji sadrži 28 g/L KOH treba razblažiti da bi se dobilo 1.4 g sumporne kiseline i rastvor B koji u 1L sadrži 11. Al. Ag.1 mol/L. U kojoj od navedenih reakcija je došlo do redukcije žive? 1) 2Hg + O2 = 2HgO 2) Hg(NO3)2 + 2HCl = HgCl2 + 2HNO3 3) SnCl2 + HgCl2 = SnCl4 + Hg 4) HgJ2 + 2KJ = K2[HgJ4] 5) HgCl2 + K2S = HgS + 2KCl 11. Mg=24) 1) 1 : 3 2) 1 : 1.

Tršćani šećer (saharoza) se sastoji od ostataka molekula: 1) glukoze i galaktoze 2) manoze i fruktoze 3) glukoze i fruktoze 4) galaktoze i manoze 5) glukoze i manoze 18.6 3)13.8 4) 6.3 g 22.9 5) 3. Aspirin se može dobiti reakcijom anhidrida sirćetne kiseline sa: 1) pinakol-hidratom 2) para-amino-benzoevom kiselinom 3) rezorcinolom 4) orto-hidroksi-benzoevom kiselinom 5) acetamidom 20.6 4) 0. Kod kog od navedenih jedinjenja se ne vrši supstitucija -OH grupe pod običnim uslovima? 1) metanske kiseline 2) jabučne kiseline 3) benzil-alkohola 4) katehola 5) 2-metilpropanola-2 .Koliko grama glicerola može nastati saponifikacijom tripalmitoilglicerola? 1) 9.36 5) 0.6 L tog ugljovodonika na normalnim uslovima teži 7g? 1) CH2 2) C2H4 3) C2H6 4) C2H2 5) CH4 21. Koju molekulsku formulu ima ugljovodonik koji se sastoji iz 85.2 2) 4.8 3) 3.18 2) 1. Koliko će se grama vodonika potrošiti za potpunu hidrogenizaciju 0.45 40.54 19.154 - . Jedinjenje čija je formula CH3(CH2)6CH2-O-NO2 je: 1) nitro jedinjenje 2) nitril 3) amid 4) estar azotaste kiseline 5) estar azotne kiseline 17.3% H.7% C i 14. ako 5.03 mola benzena? 1) 0.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 16.

155 - . Koje od navedenih jedinjenja ne može da gradi enolatni anjon? 1) acetaldehid 2) aceton 3) trimetil-acetaldehid 4) acetofenon 5) izobutil-metilketon .8 3) 54 4) 5. Njena molekulska masa je: 1) 46 2) 60 3) 88 4) 74 5) 102 24. Jednobazna karboksilna kiselina ima 43.karbaldehid i acetofenon? 1) reaguju sa hidroksil-aminom 2) reaguju sa Grinjarovim reagensom 3) reaguju sa vodonikom 4) grade poluacetale 5) pokazuju reakciju srebrnog ogledala 25.4 5) 0.3g acetilena nastaje 9.5 5) 2 27.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 23. Po kojoj hemijskoj osobini se razlikuju cikloheksan.38 29.6 g dimetil-etra? (Na=23) 1) 38 2) 3. Koliko ima izomernih 2. Koja se količina broma adira na 1 mol acetilena ako iz 1.24 % kiseonika.3 g bromovanog derivata ? (Br=80) 1) 0.05 2) 0.3-dimetilheksana? 1) 2 2) 4 3) 6 4) 8 5) 10 28. Koje od navedenih jedinjenja sadrži 28 g azota u jednom molu: 1) triptofan 2) piridin 3) purin 4) hinolin 5) histamin 26. Koliko grama natrijum-metoksida je potrebno da bi se u reakciji sa odgovarajućim alkil-halogenidom nagradilo 4.01 3) 1 4) 0.

pol .12 5) 0.pol 5) dioda. +/. .156 - . Ako element Y ima atomski broj 50 i maseni broj 121 onda ima: 1) 50 protona i 50 neutrona 2) 71 protona i 50 elektrona 3) 50 protona i 71 elektrona 4) 71 protona i 50 neutrona 5) 50 protona i 71 neutrona 4. U galvanskom spregu koji se sastoji od polućelija Ag+/Ag i Fe3+/Fe2+ spontano se odigrava reakcija: Ag+ + Fe2+ → Ag + Fe3+. + pol 4) katoda. Koja količina sumpora nastaje reakcijom 450 cm3 kiseonika sa odgovarajućom zapreminom sumpor-vodonika pod istim uslovima? 1) 0.04 2) 0.08 4) 0.02 3) 0.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 30.pol 3) katoda. Srebrna elektroda u ovom spregu je: 1) anoda. . Koliko se cm3 azot (II)-oksida i cm3 kiseonika dobija razlaganjem 200 cm3 azot (IV)-oksida pri istim uslovima? 1) 100 cm3 azot (II) oksida i 100 cm3 kiseonika 2) 200 cm3 azot (II) oksida i 100 cm3 kiseonika 3) 100 cm3 azot (II) oksida i 50 cm3 kiseonika 4) 150 cm3 azot (II) oksida i 50 cm3 kiseonika 5) 50 cm3 azot (II) oksida i 150 cm3 kiseonika 2. 0. Koje je to jedinjenje? 1) sulfanilamid 2) kadaverin 3) histamin 4) prolin 5) N-metil-N-nitrozoanilin Test F 1. + pol 2) anoda.5 mola jednog od navedenih jedinjenja sadrži 9 x 1023 atoma azota.06 3.

36. Kako se menja brzina hemijske reakcije: 2H2(g) + 2NO(g) → 2H2O(l) + N2(g) ako se koncentracija vodonika poveća dva puta. ZnO. BaO.5 g/dm3 da bi se dobilo 500 cm3 rastvora ove kiseline koncentracije 0. BaO2 5) PbO2. Direktni stupanj jedne povratne reakcije je endoterman.2 g/cm3 je potrebno za pripremanje 270 g rastvora masenog udela w=32%? (Cl= 35. a koncentracija NO smanji dva puta? (T i V = const) 1) Poveća se 1. PbO2. CaO. ZnO. CaO. Cr2O3. a koja se ne može prevesti u rad (neupotrebljiva energija). ZnO. Koliko je cm3 vode potrebno dodati određenoj zapremini rastvora nitratne kiseline koncentracije 94.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 5.3 mol/dm3? (N=14) 1) 400 2) 100 3) 600 4) 40 5) 490 9. ρ=1.5) 1) 400 2) 200 3) 100 4) 250 5) 300 10.. prikazana je kao: 1) P∆V 2) T∆S 3) ∆G 4) ∆H 5) T∆H 6. CO2. BaO 4) Al2O3. Cr2O3. i p=const.157 - . BeO . Deo toplote (energije) koja se oslobodi u hemijskoj reakciji pri T=const. Na2O2.. N2O 2) ZnO.6 puta 2) Smanji se 4 puta 3) Poveća se 16 puta 4) Poveća se 4 puta 5) Ne menja se 7. N2O. BeO. Al2O3. Energija aktivacije suprotnog stupnja je: 1) manja od energije aktivacije direktnog stupnja 2) veća od energije aktivacije direktnog stupnja 3) jednaka energiji aktivacije direktnog stupnja 4) jednaka nuli 5) zbir energija aktivacije direktnog i suprotnog stupnja je jednak nuli. PbO 3) PbO. BeO. 8. U kom nizu se nalaze samo amfoterni oksidi: 1) Al2O3. Koliko cm3 koncentrovane hloridne kiseline masenog udela w=0.

8 ⋅ 10−6 4) 3.4 mol/dm3 amonijaka i 0. H2PHO3.8 ⋅ 10−5 2) 3.158 - . H2CO3. HCN 2) H3AsO4.HCN.HNO3 3) HNO3. Izračunajte koncentraciju OH. H2S.6 ⋅ 10−4 5) 4. U kojoj reakciji je voda kiselina: 1) HCl + H2O = 2) NH3 + H2O = 3) H2 SO4 + H2O = 4) H2CO3 + H2O = 5) HCN + H2O = 12.H2PHO3. Vrednost K(NH3) = 1.8 ⋅ 10−5. H3PO4. H3BO3. H2S.6 ⋅ 10−5 3) 1.4 mol/dm3 amonijum-hlorida. 1) 1.HClO4 5) HBr. H2SO4. HI. H2SO4 13.H3PO4. Koliko ima C-atoma prvi član homologog niza alkohola koji je optički aktivan? 1) 2 2) 1 3) 3 4) 5 5) 4 . H2CO3.jona rastvora dobijenog mešanjem 0. Formula gipsa je: 1) MgSO4 x 7H2O 2) CaSO4 x 2H2O 3) ZnSO4x 7H2O 4) CuSO4 x 5H2O 5) Na2SO4 x 10H2O 16. HCl. HBr 4) HClO3.2 ⋅ 10−5 15. U kom nizu su kiseline poređane po opadajućoj jačini? 1) HClO4. H2CO3. Kolika je koncentracija hidronijum jona (mol/dm3) u rastvoru čiji je pOH =11? 2) 10−11 3) 3 4) 10−4 5) 4 1) 10−3 14. H3BO3 .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 11.

31 2) 1. O = 16.62 5) 3.46 . H = 1) 1) 3.73 3) 2. Koji od navedenih alkohola sa Lukasovim reagensom reaguje trenutno? 1) 2-metilheksan-1-ol 2) 2-metilheksan-2-ol 3) 3.94 g fenola sa viškom broma? (Br = 80.159 - . Reakcijom istih količina propil-hlorida sa amonijakom u prisustvu natrijumhidroksida nastaje jedinjenje: 1) CH3CH2CH2NH2 2) CH3CH2CH2ONa 3) CH3CH2COON 4) CH3COONH4 5) CH3CH2CONH2 19. Koliko grama odgovarajućeg bromovanog proizvoda nastaje u reakciji 0. Koje od navedenih jedinjenja ima najnižu tačku ključanja? 1) 3-metilheksan 2) n-pentan 3) 2-metilbutan 4) 2-metilheksan 5) n-heptan 18. C = 12.4-dimetilheksan-2-ol 4) 3-metilheksan-2-ol 5) 4-metilheksan-2-ol 21.52 4) 6. Koje od navedenih jedinjenja pod normalnim uslovima ne podleže supstituciji halogena u reakciji sa natrijum-metoksidom? 1) C6H5CH2Br 2) C6H5CH2CH2Br 3) C2H5Br 4) C6H5Br 5) C6H13Br 20.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 17.

4 26.2 4) 56.2 2) 51.6 5) 49.5) 1) 56. Oksidacijom jednog karbonilnog jedinjenja vrelom nitratnom kiselinom dobija se smeša etanske i propanske kiseline u odnosu 1:1. Njegovo ime je: 1) pentanal 2) pentanon-2 3) pentanon-3 4) heksanon-2 5) heksanon-3 23.8 3) 52.4 mola anilina sa odgovarajućom količinom nitritne kiseline u prisustvu HCl? (N=14. Invertni šećer nastaje hidrolizom : 1) glikogena 2) laktoze 3) amiloze 4) celuloze 5) saharoze . Koliko se grama benzendiazonijum-hlorida dobija reakcijom 0. Cl= 35. Molekulske mase aspirina i benzoeve kiseline razlikuju se za: 1) 16 2) 18 3) 58 4) 78 5) 98 24. Koje od navedenih tvrđenja koje se odnosi na aldonske kiseline nije tačno? 1) Nastaju oksidacijom pentoza 2) Nastaju oksidacijom heksoza 3) U rastvoru se nalaze u laktonskom obliku 4) Redukcijom daju polihidroksilne alkohole 5) Sadrže karboksilnu.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 22. Sa kojim od navedenih jedinjenja reaguje amonijak i gradi karbamid? 1) CH3COCH2CH2NH2 2) CH3CONH2 3) H3CH2OCOOCH2CH3 4) CH3CH(NH2)COOH 5) CH3COCH2COCH3 25.160 - . aldehidnu i više hidroksilnih grupa 27.

entropija i slobodna energija u ovom procesu? 1) ∆H < 0. ∆S < 0. Koji od atoma elemenata sa datom elektronskom konfiguracijom ima najjače izražena metalna svojstva? 1) 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 2) 1s2 2s2 2p6 3s2 3p2 3) 1s2 2s2 2p6 4) 1s2 2s2 2p6 3s2 3p5 5) 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 4s1 3.161 - . Na pritisku od p=101. Koja je formula oksida mangana koji sadrži 36. Koliko izomera ima monoacilglicerol koji hidrolizom daje ekvimolekulsku smešu glicerola i palmitinske kiseline? 1) 0 2) 2 3) 3 4) 4 5) 6 Test G 1. Kako se menjaju entalpija.8 % kiseonika? (Mn = 55) 2) Mn2O7 3) MnO2 4) MnO 5) Mn3O4 1) Mn2O3 2.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 28. Koji od navedenih peptida će sa α-naftolom u prisustvu natrijum-hipobromita nagraditi ljubičasto obojeno jedinjenje? 1) Glicilseriltreonin 2) Seriltreonilarginin 3) Cisteinilglicilalanin 4) Glicilserilfenilalanin 5) Glicilseriltirozin 30.324 kPa i temperaturi T=298 K amonijum-hlorid se spontano rastvara u vodi uz apsorpciju toplote iz okoline. Kojom od navedenih reakcija nastaju merkaptidi? 1) Reakcijom karboksilne grupe aminokiselina sa SOCl2 2) Reakcijom amino-grupe aminokiselina sa SOCl2 3) Oksidacijom tiolne grupe 4) Reakcijom tiolne grupe sa solima teških metala 5) Reakcijom fenilizotiocijanata sa amino grupom cisteina 29. ∆S > 0. ∆G < 0 . ∆G < 0 2) ∆H > 0.

4 4) 5. Povratna reakcija A pri čemu je konstanta brzine direktne reakcije veća od konstante brzine suprotne reakcije.0.2mol/dm3 i 600cm3 rastvora koncentracije 0.1 5) 15. K < 1 4) ∆G < 0. K > 1 5) ∆G = 0. Koji rastvor će imati najveće povećanje tačke ključanja ako je u 1 kg vode rastvoreno: 1) 2 mola aluminijum-hlorida 2) 2 mola glukoze 3) 1 mol maltoze 4) 3 mola natrijum-hlorida 5) 4 mola uree 7. ∆G > 0 B odigrava se spontano na standardnim uslovima 4. K > 1 2) ∆G > 0. HClO. KClO3 . ∆G > 0 5) ∆H < 0.6 3) 20.0. Koliko grama natrijum-nitrata sadrži 1 dm3 rastvora koji nastaje mešanjem 900cm3 rastvora koncentracije 0.0 2) pH=1⋅10-3. CO. ∆S > 0. KClO3 2) KBr.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 3) ∆H < 0. pOH=11. ∆S > 0.3 6. K < 1 3) ∆G < 0. ∆S < 0.0. K < 1 5. pOH=10. Koliko iznosi pH i pOH ako je koncentracija H+ = 1⋅10-3 mol/dm3? 1) pH=11. pOH=1⋅10-11 3) pH=4.1 mol/dm3? (Na = 23) 1) 8. pOH=3. HCl.162 - .0.5 2) 13. U kom od navedenih nizova nema neelektrolita: 1) H2O.0 4) pH=3. pOH=13. K? 1) ∆G > 0. Koji odnos postoji između promene slobodne energije ove reakcije i njene konstante ravnoteže.0 8. CHCl3. ∆G < 0 4) ∆H > 0.0 5) pH=1.

HClO3. NH4+. ZnO. I2 4) KI. HCl. BeO.0 5) 2. MnO2. HCl. BaO 4) Sb2O3.4 2) 0. N2O. SO422) OH-. LiCl. NH3. As2O3. Cl-. BeO. CO. NaIO4 5) HBr. odgovarajuće konjugovane baze nalaze se samo u nizu: 1) H2O. NH3. NH3.1 4) 1. PbO 3) PbO. Cl-. ZnO.163 - . MgO2 5) PbO. Koja od navedenih smeša ima puferska svojstva? 1) HCl + ZnCl2 2) NH3 + NaCl 3) H2S + Na2SO4 4) HCl + NH4Cl 5) NH3 + NH4Cl 11.0 . Cl-. PbO2. HSO44) H+. NH4+. NH3. HSO45) OH-.H2SO4. CHCl3. N2O 2) ZnO. Koja od navedenih soli usled hidrolize reaguje bazno? 2) CaCl2 3) ZnCl2 4) CH3COONa 5) NH4NO3 1) NaH2PO4 10. CO2. K2O2. Za kiseline H3O+. Cl-. Al2O3. H2O 9. HSO43) H2O. ZnO.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 3) CH4. Koliko mola jodne kiseline nastaje ako reaguje 1 mol koncentrovane azotne kiseline sa odgovarajućom količinom joda: I2 + HNO3 → HIO3 + NO2 + H2O 1) 0. Cs2O. Cl-. BeO 12. CCl4. U kom nizu se nalaze samo amfoterni oksidi: 1) Al2O3. SO4213. CaO. CHI3.2 3) 0.

Na=23) 1) natrijum-formijat 2) natrijum-acetat 3) natrijum-metoksid 4) natrijum-benzoat 5) natrijum-etoksid . E0 (Co3+/Co2+) = 1. Ako su standardni elektrodni potencijali redoks sistema.81V.36V. E0(Fe3+/Fe2+) = 0. odnosno alkena koji pokazuju optičku izomeriju .07V. U sastav biološki važnih jedinjenja hlorofila i vitamina B12 ulaze biogeni elementi: 1) magnezijum i gvožđe 2) nikal i kobalt 3) magnezijum i kobalt 4) gvožđe i nikal 5) kobalt i bakar 16. E0(Pb4+/Pb2+) = 1.75 puta od molekulske mase tog alkena.→ S2O8215. E0(Cl2/2Cl-) = 1.: E0 (Br2/2Br-) = 1. Ime tog alkena je: 1) eten 2) propen 3) 1-buten 4) 1-penten 5) 1-heksen (S=32) 17. Molekulska masa proizvoda adicije sumporne kiseline na jedan alken veća je 2.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 14. koji od navedenih jonova može da se oksiduje bromnom vodom (rastvor broma u vodi): 2) Pb2+ → Pb4+ 3) Co2+ → Co3+ 1) 2 Cl. Koje od jedinjenja u navedenom nizu reaguje sa 17.koja od navedinh tvrdnji je tačna? 1) A ima veću molekulsku masu od B za 2 2) A i B imaju iste molekulske mase 3) A i B imaju isti broj ugljenikovih atoma 4) A ima manji broj ugljenikovih atoma od B 5) A ima veći broj ugljenikovih atoma od B 18. Ako su A i B prvi predstavnici alkana.2 g odgovarajućeg etra? (Br=80.69 V.164 - .01V.1 g benzil-bromida i daje 12.77 V.→ Cl2 4) Fe2+ → Fe3+ 5) 2SO42. E0(S2O82-/2SO42-)=2.

165 - . Koje od navedenih jedinjenja u reakciji sa amonijakom gradi odgovarajući amid ikarboksilnu kiselinu? 1) CH3CO−O−COCH3 2) (CH3O)2CH−CH3 3) CH3−O−CH(OH)CH3 4) C2H5CO−O−C3H7 5) CH3CO−CH2−O−CH3 . Koje je to jedinjenje? 1) propil-magnezijum-bromid 2) butanoil-hlorid 3) propil-jodid 4) butil-jodid 5) butil-magnezijum-bromid 23.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 19. Jedno od navedenih jedinjenja u reakciji sa CO2 daje butansku (buternu) kiselinu. Koje od navedenih karbonilnih jedinjenja podleže aldolnoj kondenzaciji? 1) metanal 2) benzaldehid 3) etanal 4) trimetilacetaldehid 5) trihloretanal 22. Koji od navedenih alkohola na višim temperaturama u prisustvu mineralnih kiselina najlakše podleže dehidrataciji? 1) 3-metil-1-heksanol 2) 3-metil-2-heksanol 3) 3-metil-3-heksanol 4) 1-heksanol 5) 2-heksanol 20. Koje od navedenih jedinjenja može da se neutrališe rastvorom KOH? 1) o-krezol 2) benzil-alkohol 3) alil-alkohol 4) dietil-etar 5) 2-pentanol 21.

N-dimetilanilin 3) N-metilanilinujum hlorid 4) N-metilbenzendiazonijum hlorid 5) N-metilanilin 27. D-manoze i D-fruktoze u slabo baznoj sredini vrši se preko endiola 3) D-manoza i L-manoza su enantiomeri 4) D-manoza je C-2 epimer D-glukoze 5) D-manoza u reakciji sa metanolom daje smešu α. Koji od navedenih parova sadrži samo petočlana heterociklična jedinjenja? 1) Piridin i piperidin 2) Furan i tiofen 3) Furan i piridin 4) Piridin i purin 5) Furan i purin 26.166 - .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 24. Koje tvrđenje nije tačno kada je u pitanju D-manoza? 1) N-acetil-D-manozamin ne pokazuje redukcione osobine 2) Izomerizacija D-glukoze.i β-metilglikozida 28. U reakciji formaldehida sa glicinom nastaje jedinjenje čija je molekulska formula: 2) C3H6O2N 3) C3H5O3N 4) C2H7ON 1) C3H5O2N 5) C4H7O2N 29. U reakciji: C6H5NH2 + CH3Cl → A + HCl A + HNO2 → B + H2O Nastalo jedinjenje B je: 1) N. Koje od navedenih jedinjenja je derivat ugljene kiseline 2) CH2Cl2 3) COCl2 4) CH3COCl 1) CCl4 5) Cl2CHCOOH 25.5mola treonilmetionina? 2) 3 x 1022 3) 3 x 1023 4) 6 x 1022 1) 6 x 1023 5) 3 x 1021 . Koliko ima atoma sumpora u 0.metil-N-nitrozoanilin 2) N.

U kom od navedenih procesa entropija raste: 1) prelazak vode u led na 00 C i p = 101.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 30.4 %. Atom sa rednim brojem 31 započinje popunjavanje podnivoa: 1) 4p 2) 4s 3) 3d 4) 5s 5) 3p 2. ako je stepen disocijacije kiseline 1. Holin ulazi u sastav: 1) Kefalina 2) Lecitina 3) L-fosfatidinske kiseline 4) Fosfatidilserina 5) Glikoholne kiseline Test H 1. Ukoliko se koncentracija O2 smanji 4 puta kako treba promeniti koncentraciju CO u sistemu: 2CO(g) + O2(g) 2CO2(g) da brzina reakcije ostane nepromenjena? 1) povećati 4 puta 2) smanjit 4 puta 3) povećati 2 puta 4) smanjiti 2 puta 5) povećati 8 puta 5. 1) 28 2) 2.325 kPa 2) kondenzacija vodene pare u tečnu vodu 3) spajanje žive i kiseonika u živa(II)-oksid 4) sublimacija arsen-trioksida 5) građenje tečne vode iz gasovitih vodonika i kiseonika 4.8 3) 200 4) 280 5) 168 .167 - . Izračunati koncentraciju vodonikovih jona (mmol/dm3) u rastvoru sirćetne kiseline masene koncentracije 12 g/dm3. U kom od navedenih jedinjenja ne postoji jonska veza ? 2) NaH 3) [Ag(NH3)2]Cl 4) H2O 1) NH4NO3 4) NaOH 3.

U kom nizu se nalaze samo one soli čiji vodeni rastvori reaguju bazno? 1) ZnOHNO3. NaHS. Koje tvrđenje nije tačno? 1) Rastopi elektrolita provode struju. NaHCO3 4) AlOHSO4. Koji od navedenih molekula ili jona pokazuje amfoterne osobine? 2) CN3) H2SO4 4) NH4+ 1) HCO35) C6H6 8. . 7. 5) Joni elektrolita su u vodenom rastvoru hidratisani. NaH2PO4 10. samo u jednom slučaju nastaje pufer: 1) 1 zapremina NaOH i 2 zapremine CH3COOH 2) 1 zapremina H3PO4 i 3 zapremine KOH 3) 1 zapremina HNO2 i 2 zapremine KOH 4) 1 zapremina Na2HPO4 i 1 zapremina NaOH 5) 1 zapremina HCN i 2 zapremine NaOH 11. ∆hH. 3) U elektrolite se ubrajaju kiseline. NaCN. onda je: 2) ∆lH < ∆hH 3) ∆lH = ∆hH 1) ∆lH > ∆hH 4) odnos ove dve veličine se ne može odrediti 5) promena temperature pri rastvaranju ne zavisi ni od ∆lH ni od ∆hH. AlCl3. u navedenim zapreminskim odnosima.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 6. Mešanjem dva rastvora iste količinske koncentracije. pH rastvora NaOH (koji je potpuno disosovan). masene koncentracije 0. kristalne soli u vodi temperatura rastvora opada. ZnCl2. a ukupna toplota hidratacije jona.4 g/dm3 je: 1) 13 2) 7 3) 4 4) 12 5) 2 9. Ako je energija razaranja kristalne rešetke soli ∆lH. NH4Cl. KHS.168 - . K2HPO4.1 mol/dm3 imaju α >30 %. Na2HPO4 2) PbOHNO3. CH3COONa. Rastvaranjem čvrste. Na2CO3. 4) Dietiletar je slab elektrolit. NaCl 5) Fe2(SO4)3. FeCl3. NaHCO3 3) KCN. baze i soli. 2) Jaki elektroliti u vodenom rastvoru koncentracije 0.

169 - . +7 5) +2. HCl. I. -1.2-butandiol 4) butanal 5) 2-butanon . P. -1. -2. Glavni proizvod reakcije 1-butena sa vodom u prisustvu sulfatne kiseline je: 1) 2-butanol 2) 1-butanol 3) 1. +1. +7 4) +4. +7 15. Zaokruži niz u kojem se nalaze samo halkogeni elementi: 1) O. Sb. Ni. Br. At 16. Koji od navedenih parova jedinjenja predstavlja izomere? 1) CH3CH2CH2CH3 i CH3C(CH3)2CH2CH3 2) CH3CH2CH2CH3 i CH3CH2CH3 3) CH3CH2CH2CH3 i CH3C(CH3)2CH3 4) CH3CH2CH2CH3 i CH3CH(CH3)2 5) CH3CH2CH2CH3 i CH3CH2CH2CH2CH3 17. +4. S. Oksidacioni broj hlora u jedinjenjima: ClO2. -2. Te. I 4) S. As. O 5) S. HClO. Pb 3) Fe. +7 2) +2. +1. +7 3)+2. Cl 2) C. U kojoj od navedenih reakcija su tačni koeficijenti? 1) 2 KI + 2 KNO2 + H2SO4 → I2 + 2 NO + 2 K2SO4 + 2 H2O 2) 2 KI + KNO2 + 2 H2SO4 → 2 I2 + NO + 2 K2SO4 + 2 H2O 3) 2 KI + KNO2 + H2SO4 → I2 + NO + K2SO4 + H2O 4) 2 KI + 2 KNO2 + 2 H2SO4 → I2 + 2 NO + 2 K2SO4 + 2 H2O 5) KI + KNO2 + H2SO4 → I2 + NO + K2SO4 + H2O 13. N. Cl. HClO4 je: 1) +4. -1. Bi.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 12. P. +1. -2. S. Po. Elektrolizom rastopa litijum-hidrida na anodi se dobija: 2) H 3) Li 4) Li+ 5) H1) H2 14. Se.

U reakciji fenola sa viškom broma dobija se: 1) 2-bromfenol 2) 3-bromfenol 3) 2. 22.5-dibromfenol 4) 2. 4) oleinska kiselina obezbojava rastvor bromne vode.3. 3) fumarna kiselina je nezasićena monokarboksilna kiselina.4-tribromfenol 5) 2. Reakcijom hloretana sa amonijakom nastaje: 1) etanamid 2) etilamin 3) amonijum-etanoat 4) amonijum-etoksid 5) etanol 19.170 - . Koje tvrđenje nije tačno? 1) acil-halogenidi su derivati karboksilnih kiselina. 5) alkalne soli masnih kiselina zovu se sapuni.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 18. 2) dekarboksilacijom natrijum-acetata na povišenoj temperaturi nastaje metan.4. Alkoholizom anhidrida karboksilnih kiselina nastaju: 1) dva molekula alkohola 2) dva molekula karboksilnih kiselina 3) amid karboksilne kiseline i karboksilna kiselina 4) karboksilna kiselina i alkohol 5) estar i karboksilna kiselina . Katalitičkom hidrogenizacijom najjednostavnijeg nezasićenog aldehida nastaje: 1) 2-propen-1-ol 2) propanol-1 3) propan 4) 3-buten-1-ol 5) butanol-1 21.6-tribromfenol 20.

4 4) 11. Pirol reaguje sa kiselinama na sledeći način: 1) neutrališe se. Dejstvom razblaženih alkalija na glukozu dobija se ravnotežna smeša: 1) glukoze.u. riboze i manoze . fruktoze i arabinoze 3) glukoze. fruktoze i manoze 2) glukoze.12 2) 2. gradeći soli 2) polimerizuje u smolaste materije 3) redukuje se i gradi pirolidin 4) redukuje se i gradi dihidropirol 5) podleže oksidaciji 28. potrebno da u reakciji sa dietil-karbonatom nastane 30 mg uree? 1) 1.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 23. Najmanje rastvorna aminokiselina u vodi je: 1) serin 2) glicin 3) izoleucin 4) asparaginska kiselina 5) treonin 26.24 3) 22. fruktoze i riboze 4) glukoze.2 5) 4. Koji od navedenih peptida sa jonima Ag+ gradi merkaptide ? 1) serilglicilarginin 2) glicilcisteiniltriptofan 3) glicilfenilalanilalanin 4) alanilvalilalanin 5) tirozilglicillizin 27.). Koliko je cm3 amonijaka (n.171 - . Koje je od navedenih jedinjenja tercijarni amin? 1) (CH3)3CNH2 2) CH3NHCH2CH3 3) (CH3)2CHCH2N(CH3)2 4) (CH3)2CHNHCH3 5) (CH3)2CHCH2NH2 25.48 24. fruktoze i saharoze 5) glukoze.

Početna koncentracija [NO2] je: 1) 0. [NO] = 0.0 5) 207.6 . Koji molekuli od navedenih jedinjenja mogu medjusobno da ostvaruju vodoničnu vezu? 2) AsH3 3) CH3OH 4) PH3 5) CH4 1) (CH3)3N 3. ako 0.19 g/cm3 potrebno za pripremanje 250 cm3 rastvora koncentracije 0. arahidonska.1 2) 2.02 mol/dm3 i [O2] = 0. ako je ∆fH0 (NH3) = . arahidonska 5) linolna. Koliko atomskih orbitala sadrži energetski podnivo čiji je orbitalni kvantni broj l=3 ? 1) 2 2) 7 3) 3 4) 6 5) 5 2.5 1) 2. palmitoleinska 2) linolenska.172 - .015 4) 0. oleinska.02 3) 0. palmitoleinska 4) palmitinska.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 29. oleinska.6 kJ 4) 9. Pri određenoj temperaturi uspostavljena je ravnoteža u sistemu 2NO2(g) ' 2NO(g) + O2(g).1 mol/dm3? Ar(Cl) = 35.005 mol/dm3. palmitoleinska Test I 1.01 2) 0.46 kJ/mol? 1) 46 kJ 2) 92 kJ 3) 4.025 5) 0.2 kJ 5) 138 kJ 4. stearinska. Ravnotežne koncentracije su: [NO2] = 0. Koje kiseline ulaze u sastav triglicerida. palmitinska 3) linolna.025 mol tog glicerida potpuno reaguje sa 20g broma? 1) palmitinska.4 4) 3.365 i gustine 1. Potpunom hidrolizom glikogena nastaje: 1) dekstrin 2) maltoza 3) glukoza 5) manoza 4) laktoza 30. Koliko je cm3 rastvora HCl masenog udela 0.5 3) 8.01 mol/dm3.035 5. Koliko se toplote oslobađa pri reakciji 1 mola N2 i odgovarajuće količine H2 pri sintezi amonijaka. stearinska.

24 3) 22. pH rastvora u kome je koncentracija OH. stepen elektrolitičke disocijacije. NH3. Koliko cm3 ugljenik (IV)-oksida (normalni uslovi) treba uvesti u vodeni rastvor krečnog mleka da bi se dobilo 81 mg kisele soli? Ar(Ca) = 40 1) 11. Halogenidi srebra.48 5) 44. HNO3 8. U kom molskom odnosu se nalaze CH3COOH i CH3COONa u acetatnom puferu čiji je pH=5 ? (KCH3COOH = 2⋅10-5 ) 1) 1:2 2) 1:5 3) 5:1 4) 2:1 5) 1:1 11. HCN 2) HCN. Slabi elektroliti nalaze se samo u nizu: 1) H2S. HNO3.jona jednaka 4.72 9. U kojoj od navedenih reakcija su tačni koeficijenti? 1) K2Cr2O7 + 14 HCl → 2 CrCl3 + 3 Cl2 + 2 KCl + 6 H2O 2) K2Cr2O7 + 10 HCl → 2 CrCl3 + Cl2 + 2 KCl + 7 H2O 3) K2Cr2O7 + 10 HCl → CrCl3 + 2 Cl2 + 3 KCl + 7 H2O 4) 2 K2Cr2O7 + 16 HCl → 4 CrCl3 + Cl2 + 4 KCl + 7 H2O 5) K2Cr2O7 + 14 HCl → 2 CrCl3 + 3 Cl2 + 2 KCl + 7 H2O . CH3COOH.173 - . HBr. CH3COOH. CH3COOH. H2CO3 3) NH3.35 7. H2SO4. HNO3 5) HCN. HJ.2 2) 2. izražen u procentima. CH3COOH.4 4) 4.34 2) 10. HClO4. Ako u rastvoru nekog elektrolita ima 1000 molekula od kojih je 350 disosovalo.6 ⋅ 10-4 mol/dm3 je: 1) 3. H2S. AgBr i AgI su slabo rastvorni u vodi. ali se svi dobro rastvaraju u jednom od reagenasa: 1) NH3 2) NaOH 3) KCN 4) razblažena HCl 5) KOH 12. biće: 2) 28 3) 35 4) 3.8 10. HJ.05 5) 8.8 1) 0.66 3) 11.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 6. H2S.66 4) 4.5 5) 2. AgCl. HNO2 4) HClO4. H2S. CH3COOH.

Koji od od navedenih parova jedinjenja u međusobnoj reakciji daje odgovarajući alkohol? 1) 1-hlorbutan i natrijum-formijat 2) 1-hlorbutan i natrijum 3) 1-hlorbutan i natrijum-etoksid 4) 1-hlorbutan i etil-acetat 5) 2-hlorbutan i natrijum-hidroksid . 1. U kom nizu se nalazi samo superoksidi? 1) SnO2.4-dibrom-2-buten može se dobiti reakcijom jednog mola broma sa jednim molom: 1) 1. RbO2 5) MnO2. Promena slobodne energije elektrohemijske reakcije u ćeliji za elektrolizu je: 1) ∆G > 0 2) ∆G < 0 3) ∆G = 0 4) ∆G/T < 0 5) T·∆G < 0 14.3-butadiena 3) 1.174 - . PbO2.2-butadiena 2) 1. RbO2 2) MnO2. KO2 3) SnO2. MnO2 4) KO2. ako se u obzir uzmu svi oblici izomerije? 1) 3 2) 4 3) 5 4) 6 5) 7 17. CsO2. CsO2. Koliko izomernih jedinjenja ima molekulsku formulu C4H8. Koja kiselina se čuva u flašama od plastičnih masa jer nagriza staklo: 1) Sulfatna 2) Sulfitna 3) Nitritna 4) Fluoridna 5) Hloridna 16. SnO2 15. PbO2.2-butandiola 4) 1.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 13. PbO2.3-butandiola 5) 1.4-butandiola 18.

4) zagrevanjem natrijum-propanoata i natrijum-hidroksida nastaje etan. Koje od navedenih jedinjenja redukcijom daje odgovarajući amin? 1) amonijum-benzoat 2) alil-alkohol 3) alil-acetat 4) nitrobenzen 5) butil-nitrat . Propanamid se dobija zagrevanjem: 1) Propana i amonijaka 2) Amonijum-propionata 3) Propena i amonijaka 4) Propanona i amonijaka 5) Propanala i amonijaka 23. Koje od navedenih tvrđenja nije tačno: 1) malonska kiselina je propan-dikiselina. 2) C8H8O 3) C13H10O 4) C6H6 5) C7H6O 1) C8H10O 21.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 19.175 - . 3) oksidacijom butanona nastaje butanska kiselina. Koja od molekulskih formula odgovara jedinjenju koje se može dobiti redukcijom acetofenona sa LiAlH4. 2) neutralizacijom stearinske kiseline bazom dobija se sapun. U reakciji fenola sa dovoljnom količinom broma nastaje jedinjenje čija je molekulska formula: 2) C6H5OBr 3) C6H3OBr3 1) C6H4OBr 4) C6HOBr5 5) C6H3O3Br 20. Merkaptidi nastaju reakcijom: 1) alkohola sa živa(II)-hloridom 2) alkoksida sa kalijum-hidrogensulfidom 3) akil-halogenida sa kalijum-sulfidom 4) tiola sa živa(II)-hloridom 5) dialkil-sulfida sa živa(II)-sulfidom 24. 22. 5) vinska kiselina ima dva hiralna C-atoma.

Slabo kisele osobine pokazuje: 1) piridin 2) piperidin 3) pirol 4) pirolidin 5) nikotin 28.80 4) 126. Disaharidi nastaju iz monosaharida građenjem: 1) glikozidne veze uz izdvajanje vode 2) glikozidne veze uz izdvajanje vodonika 3) anhidridne veze uz izdvajanje vode 4) estarske veze uz izdvajanje vode 5) estarske veze uz izdvajanje vodonika 30. Za potpunu hidrogenizaciju arahidonske kiseline utroši se 28 dm3 vodonika (normalni uslovi).00 2) 195. Koliko je grama arahidonske kiseline učestvovalo u reakciji? 1) 95. Zaokružiti aminokiselinu koja ima baznu grupu u bočnom nizu: 1) alanin 2) leucin 3) izoleucin 4) lizin 5) metionin 26.67 5) 331.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 25. Ukupna masa tetrapeptida manja je u odnosu na ukupnu masu aminokiselina koje ulaze u njegov sastav za: 1) 36 2) 72 3) 80 4) 54 5) 98 27.176 - . Zagrevanjem glukoze sa koncentrovanom HCl dobija se: 1) furfural 2) odgovarajući endiol 3) 3-hidroksimetil furfural 4) 2-hidroksimetil furfural 5) 5-hidroksimetil furfural 29.60 .00 3) 115.

Koliko grama taloga nastaje reakcijom 100 cm3 rastvora natrijum-sulfata. Ar(N) = 14.1 g gvožđa sa sumporom.5 kJ/mol 3) – 10.01 2) 0. HI .77 kJ toplote. oslobodi se 3. HBr.5 mol/dm3.62 3) 6. Pri reakciji 2.002 5) 0. HNO3.5 5) 2. HCN.992 6. Konstanta ravnoteže reakcije: glukoza --1 --fosfat je početna koncentracija glukoza-1-fosfata 0. (Ar(Fe)= 56) 1) – 100.02 mol/dm3 kolika je ravnotežna koncentracija glukoza-6-fosfata(mol/dm3) ? 1) 0.0025 5. Ar (Cu) = 64.015 2) 0.24 x 10-2 5) 0.65 4) 8.05 kJ/mol 5) – 3. koncentracije 0. HNO3 2) H2S.177 - . Element sa atomskim brojem 17 gradi jonsko jedinjenje sa elementom čiji je atomski broj: 1) 10 2) 11 3) 18 4) 16 5) 9 3.05 kJ/mol 4) 10. Izračunati standardnu entalpiju obrazovanja FeS.77 kJ/mol glukoza --6 --fosfat iznosi 3. Ako 4. Ar(Na) = 23. pri standardnim uslovima. Ar(S) = 32.5 kJ/mol 2) 100. Koji od navedenih elemenata ima najveći afinitet prema elektronu? 1) I 2) Br 3) F 4) K 5) At 2.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Test K 1. U kom nizu se nalaze samo jake kiseline u vodenom rastvoru? 1) HCl.3 2) 17.33 7. Izračunati količinsku koncentraciju sulfatnih jona (mol/dm3) u rastvoru bakar (II)-sulfata masene koncentracije 1.5 3) 11.005 3) 0. Ar(O) = 16 1) 23. sa odgovarajućom količinom barijum-nitrata? Ar(Ba) = 137.2 x 10-3 4) 1. Ar (S) = 32 1) 0. HClO3.01 4) 0.6 g/dm3 ako je stepen disocijacije rastvora 0.62.

HNO3. 3) Na katodi se vrši oksidacija.1 mol NH3 2) 0. Koja od niže navedenih supstanci ne može obrazovati koloidno–disperzni sistem sa vodom kao disperznim sredstvom? 1) skrob 2) AgCl 3) celuloza 4) glukoza 5) CuS 12.178 - .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 3) HBr.58⋅10-4.2 mol NH3 5) 0. H2S.33 ⋅10−11 3) 1. CH3COOH. ako je konstanta disocijacije mravlje kiseline Kk = 1.2 mol CH3COOH 4) 0. Izračunajte konstantu disocijacije Kb konjugovane baze mravlje kiseline.58 ⋅10−8 4) 10−14 5) 7. HClO3. HClO3. H2SO4.1 mol NaOH pomeša sa rastvorom koji sadrži: 1) 0. . HCl 4) HCl. H2CO3 5) HNO3. 1) 1. HBr 8.05 mol H2CO3 11. Koje od navedenih tvrđenja koja se odnose na galvanski element nije tačno? 1) Katoda je pozitivno naelektrisana. Pufer nastaje ako se rastvor koji sadrži 0.8 9.1 mol CH3COOH 3) 0. U kom molskom odnosu reaguju Cu i O2 u reakciji: Cu + O2 + H2SO4 → CuSO4 + H2O ? 1) 1:2 2) 2:1 3) 1:1 4) 4:1 5) 2:3 13. 2) Hemijska energija se pretvara u električnu energiju. U kom od navedenih slučajeva će se mešanjem jednakih zapremina vodenih rastvora navedenih supstanci (iste koncentracije) dobiti jedinjenje čiji vodeni rastvor reaguje bazno? 1) NaOH + H2CO3 2) KOH + H3PO4 3) NH3 + HNO3 4) KOH + HCl 5) NaOH + H2SO4 10.58 ⋅10−4 2) 6.

U kom od ovih nizova su jedinjenja poređana po opadajućoj kiselosti ? 1) H2O > H2S > H2Se 2) H2O > H2Se > H2S 3) H2Se > H2S > H2O 4) H2Se > H2O > H2S 5) H2S > H2O > H2Se 15. 5) Na anodi se vrši oksidacija. pri čemu se dobija 0. 14. na povišenoj temperaturi. Koji od navedenih alkohola oksidacijom daje aldehid? 1) ciklopentanol 2) cikloheksanol 3) benzil-alkohol 4) 2-heksanol 5) 2-metil-2-propanol . Koliko ima ketona koji su izomeri ciklopentanola? 1) 2 2) 3 3) 4 4) 5 5) 6 17.25 mol natrijum-hlorida? 1) 56 2) 7 3) 28 4) 14 5) 5.179 - . Koliko grama eliminacionog proizvoda nastaje u reakciji 1-hlorbutana sa koncentrovanim rastvorom NaOH. Koji od navedenih elemenata ulazi u sastav vitamina B12? 1) Cu 2) Fe 3) Co 4) Mg 5) Ca 16. Koje od navednih jedinjenja pripada istom homologom nizu kao i jedinjenje molekulske formule C6H10? 1) ciklopenten 2) 2-metil pentan 3) cikloheksan 4) 2-metil-2-penten 5) 1.6 19.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 4) Sekundarni galvanski elementi se mogu regenerisati.4-heksadien 18.

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 20. Ile.0074 5) 74. Benzoeva kiselina može se dobiti oksidacijom: 1) benzena 2) toluena 3) fenola 4) krezola 5) ksilena 22. Phe. Val 4) Gln. Koje od navedenih jedinjenja ne reaguje sa Tolensovim reagensom? 1) pentanal 2) propanal 3) propanon 4) formaldehid 5) 2-metilbutanal 21.180 - .400 2) 0. Val 2) Val. Koje od navedenih jedinjenja u reakciji sa amonijakom daje propanamid? 1) propil-hlorid 2) propanoil-hlorid 3) natrijum-propanoat 4) propilamin 5) 1-propen 23. Gln. Leu.7400 3) 0. Ala . Gly. Ile. Val. Asn 3) Asn. Ile 5) Gln. Asn. Koliko grama N-nitrozodimetil-amina nastaje reakcijom 45 mg odgovarajućeg amina i nitritne kiseline ? 1) 7.00 25. Koje od navedenih jedinjenja sadrži amidnu grupu? 1) amonijum-acetat 2) anilin 3) alanin 4) urea 5) pirol 24. Leu. Gly.0740 4) 0. U kom nizu se nalazi amino kiselina sa aromatičnim bočnim ostatkom? 1) Ala.

u svom sastavu ima: 1) treonin 2) arginin 3) fenilalanin 4) prolin 5) cistein 27. 3) Predstavlja heterodisaharid. Koje od navedenih tvrđenja se ne odnosi na laktozu? 1) Pripada grupi redukujućih šećera. 2) Nastaje reakcijom β-D-galaktopiranoze i α-D-glukopiranoze. Oligopeptid koji daje pozitivnu ksantoproteinsku reakciju. Fruktoza-1. 5) Monosaharidne jedinice su povezane α(1→ 4) glikozidnom vezom. Koje je od navedenih tvrđenja tačno? 1) pirol je jača baza od piridina 2) pirol nije aromatično jedinjenje 3) u reakciji sa kiselinama pirol gradi so 4) pirol ulazi u sastav porfirina 5) pirol ne podleže reakcijama elektrofilne aromatičmne supstitucije 28.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 26.6-difosfat nastaje: 1) oksidacijom 2) redukcijom 3) esterifikacijom 4) hidrolizom 5) saponifikacijom 29. 4) Naziva se još i mlečni šećer. 30. Hidrolizom masti u kiseloj sredini nastaju: 1) etandiol i karboksilne kiseline 2) glicerol i α-aminokarboksilne kiseline 3) glikol i nezasićene karboksilne kiseline 4) glikol i smeša nezasićenih i zasićenih masnih kiselina 5) glicerol i karboksilne kiseline .181 - .

Pri sagorevanju 1g glukoze oslobodi se 15.025 mol/dm3. N. [HI]=0. U kom od navedenih jedinjenja postoji samo jonska veza? 2) CaCl2 3) CaSO4 4) NH4NO3 5) CH4 1) H2O 3.04 mol/dm3. O. U kom od navedenih nizova su elementi poreani po opadajućim vrednostima energije jonizacije? 1) Li.005 mol/dm3 5. Ravnoteža u sistemu H2 (g) + I2 (g) ' 2HI(g) uspostavlja se pri sledećim koncentracijama: [H2]=0.8 kJ 4. Odrediti početne koncentracije joda i vodonika. N. [I2]0 = 0. [I2]0 = 0. Koliko se toplote oslobodi pri sagorevanju 2 mola glukoze? (Mr(glukoze)=180) 1) 6576. Na. [I2]0 = 0.(aq)  2) Ba2+(aq) + SO42-(aq)  3) 2H3O+(aq) + CO32-(aq)  . Ne. 1) [H2]0 = 0. B.09 mol/dm3. [I2]=0.05 mol/dm3 3) [H2]0 = 0. B 4) Na.4 kJ 2) 2788. Koliko je potrebno grama čvrstog natrijum-hidroksida za pripremanje 200 g rastvora u kome je maseni udeo natrijum-hidroksida 0. B. Ne. B. Koja od navedenih jonskih reakcija nije moguća? 1) Ag+(aq) + Cl.4 kJ 5) 278.49 kJ toplote. Ne. N. O. O 5) N. O 2. Li 3) O. B.5 mol/dm3 5) [H2]0 = 0.025 mol/dm3.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Test L 1. Li.07 mol/dm3.07 mol/dm3.05 mol/dm3 4) [H2]0 = 0.5 mol/dm3 2) [H2]0 = 0.2 kJ 3) 557.005 mol/dm3.7 mol/dm3. N.025? 1) 2. Ne 2) Ne. [I2]0 = 0.182 - .6 kJ 4) 5576. [I2]0 = 0.5 2) 5 3) 25 4) 50 5) 0.5 6.

9 1) HCOOH 2) NH4+ 3) HCO34) CH3COOH 5) H3PO4 8.183 - . Koja od navedenih soli u vodenom rastvoru reaguje kiselo ? 4) ZnSO4 5) MgCl2 1) KCN 2) NaNO3 3) Na2SO4 10. Pri elektrolizi zasićenog vodenog rastvora natrijum-hlorida na anodi se izdvaja: 2) H2 3) Cl2O 4) O2 5) H2O2 1) Cl2 .86. U reakciji između rastvora kalijum-permanganata i oksalne kiseline.(aq)  5) H3O+(aq) + OH.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 4) Na+(aq) + Cl. (Kk= 1. 1) 10 2) 3 3) 12 4) 11 5) 4 9. Izračunajte pOH rastvora koji u 250 cm3 sadrži 10 mg natrijum-hidroksida.2 pKb(H2PO4-) = 11.8 pKb(CO3 2-) = 3.0840C 5) 9. Odrediti tačku mržnjenja rastvora koji u 900 g vode sadrži 27 g uree. izdvaja se 44.30C 12. u prisustvu sumporne kiseline.930C 2) -9.jona je jednaka: 1) količinskoj koncentraciji baze u rastvoru 2) količinskoj koncentraciji soli u rastvoru 3) konstanti disocijacije slabe baze 4) stepenu disocijacije slabe baze 5) odnosu količinskih koncentracija baze i soli u rastvoru 11. Koliko je mmol redukcionog sredstva učestvovalo u reakciji? 1) 0.(aq)  7.8 cm3 gasa pod normalnim uslovima.2 3) 2 4) 1 5) 10 13.7 pKb(CH3COO-) = 9.2 pKb(NH3) = 4. Koncentracija OH.1 2) 0. U rastvoru amonijačnog pufera molski odnos baze i soli jednak je 1.30C 3) -0. Mr(urea) = 60) 1) 0. Na osnovu pKb vrednosti navedenih konjugovanih baza odrediti koja je od odgovarajućih kiselina najslabija? pKb(HCOO-) = 10.930C 4) -0. Disocijacija je potpuna (Ar(Na)=23).

48 dm3 vodonika (normalni uslovi). Koji od navedenih parova jedinjenja predstavlja izomere? 1) CH3CH2CH=CH2 i butan 2) CH3CH2CH=CH2 i ciklobutan 3) CH3CH2CH=CH2 i 2-metilpropan 4) CH3CH2CH=CH2 i penten 5) CH3CH2CH=CH2 i ciklobuten 17.7 3) 0. Potpunom hidrogenizacijom 9. Koliko grama fenola nastaje kada se u vodeni rastvor natrijum-fenoksida uvede 224 cm3 hlorovodonika (normalni uslovi)? 1) 0.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 14. Soli HClO2 zovu se: 1) hlorati 2) hloriti 3) perhlorati 4) hloridi 5) hipohloriti 16.6 g nekog alkina utrošeno je 4.235 2) 4. Koje od navedenih jedinjenja oksidacijom daje metilizopropil-keton? 1) 3-metl-2-butanol 2) 2-metil-1-butanol 3) 3-metil-2-pentanol 4) 3-metil-1-pentanol 5) 2-metil-2-butanol .47 4) 9. Jedan od proizvoda koji može nastati reakcijom hlora sa etinom je: 1) 1.2-dihloretan 4) 1.1-dihloreten 2) hloretan 3) 1. Koliko ugljenikovih atoma ima taj alkin? 1) 5 2) 6 3) 7 4) 8 5) 9 18.2-dihloreten 5) vinil-hlorid 19.94 20.184 - . Koji od navedenih hidrida ima najizraženiji bazni karakter: 4) H2O 5) NH3 1) HCl 2) PH3 3) H2S 15.4 5) 0.

Cys. Koliko će molova etanoil-hlorida nastati reakcijom 0. Koliko ima tripeptida sastavljenih od alanina. Karbamid nastaje u reakciji: 1) COCl2 i 2NH3 2) H2CO3 i NH3 3) CO i NH4Cl 4) Cl2 i (NH4)2CO3 5) NH4Cl i CO2 24. Phe 5) His. valina i cisteina pri čemu se na C-kraju nalazi cistein? 1) 3 2) 4 3) 2 4) 9 5) 6 . Tyr. Met. Tyr. Kvaternerni amonijum-jon nalazi se u strukturi: 1) etanolamina 2) holina 3) histamina 4) histidina 5) anilina 25.5 3) 0.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 21. Zaokružiti niz u kome su samo aminokiseline sa aromatičnim bočnim ostatkom: 1) Phe. Aspirin je derivat: 1) hlorsirćetne kiseline 2) propan-dikiseline 3) 2-hidroksipropanske kiseline 4) o-hidroksibenzoeve kiseline 5) pentanske kiseline 22. Ala 3) His. Tyr. Trp 2) Phe.185 - .5 mola fosfor(III)hlorida sa odgovarajućom kiselinom? 1) 3 2) 1.5 4) 2 5) 1 23. Val 4) Arg. Phe 26.

1) 128 2) 80 3) 64 4) 16 5) 24 Test M 1.186 - . U kom od navedenih jedinjenja postoji samo polarna kovalentna veza? 1) H2O 2) CaF2 3) MgSO4 4) NH4Br 5) S8 .2 mola linolne kiseline (Ar(Br)=80). Izračunajte broj grama broma koji su potrebni za reakciju adicije na 0. Broj nesparenih elektrona u atomu elementa čija je elektronska konfiguracija 1s2 2s2 2p6 3s2 3p3 je: 1) 5 2) 3 3) 1 4) 6 5) 2 2. Furanozni oblik D-fruktoze nastaje intramolekulskom reakcijom: 1) alkoholne grupe na C4 sa karbonilnom grupom 2) alkoholne grupe na C5 sa alkoholnom grupom na C1 3) alkoholne grupe na C5 sa karbonilnom grupom 4) alkoholne grupe na C6 sa karbonilnom grupom 5) alkoholne grupe na C3 sa alkoholnom grupom na C1 29. U derivate pirimidina spada: 1) barbiturna kiselina 2) hinolin 3) indol 4) piperidin 5) piridoksal 28. Koje tvrđenje nije tačno? 1) amiloza sa jodom gradi inkluziono jedinjenje plave boje 2) invertni šećer skreće ravan polarizovane svetlosti ulevo 3) celuloza je homopolisaharid 4) skrob je životinjski rezervni polisaharid 5) dekstrini nastaju delimičnom hidrolizom skroba 30.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 27.

Ar(Cl) = 35.9 kolika je pKa navedene kiseline? 1) -2.4 7.2 2) 8.1 2) 14.0 3) 2.17 g natrijum-hlorida? (disocijacija je potpuna.187 - .89 5) 17.9 8. U reakciji H2 (g) + I2 (g) ' 2 HI (g) pod određenim uslovima uspostavlja se ravnoteža pri koncentraciji H2 od 0.jona izražena u mmol/dm3 u rastvoru koji u 500 cm3 sadrži 1. Najkiseliji rastvor je onaj čija je pOH vrednost: 1) 12 2) 2 3) 13 4) 10 5) 1 9. Standardna entalpija stvaranja aluminijum-oksida iznosi -1670.2 6. Ako je pKb konjugovane baze fosfatne kiseline 11. Ar(Na) = 23.64 mol/dm3. Kolika je koncentracija Cl.0 kJ/mol. Brojna vrednost konstante ravoteže ove reakcije iznosi: 1) 50.8 g elementarnog aluminijuma do aluminijum-oksida? (Ar(Al) = 27) 1) -334 kJ 2) 334 kJ 3) -16. Koliko se toplote oslobađa pri oksidaciji 10.9 3) 1. Kolika je koncentracija rastvora natrijum-hidroksida (mol/dm3) koji je dobijen mešanjem 200 cm3 rastvora ove baze koncentracije 40 g/dm3 i 800 cm3 vode? (Ar(Na) = 23) 1) 1 2) 2 3) 2. Koji od navedenih vodenih rastvora soli reaguje bazno usled hidrolize? 1) AlCl3 2) Na2SO4 3) NH4Cl 4) FeCl3 5) NaCN .04 4) 5.7 kJ 4) 33. I2 od 5.5) 1) 2 2) 4 3) 40 4) 20 5) 0.5 4) 0.28 mol/dm3 i HI od 5.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 3.1 4) -4.9 5) -11.1 5) 0.8 5.4 kJ 5) -167 kJ 4.12 mol/dm3.

ZnO. rastvor u hloroformu. istih molalnih koncentracija. Koliko ima alifatičnih alkohola . rastvor u acetonu. Na2O 5) As4O6. rastvor u acetonu. Ako su ebulioskopske konstante (K kg/mol): acetona 1.63 i benzena 2. hloroforma 3. rastvor u hloroformu 3) rastvor u hloroformu. SO3. rastvor u hloroformu.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 10. NO. FeO. SO3 4) MgO. U kom se nizu nalaze samo oni oksidi koji reaguju sa HNO3. Koji od navedenih gasova je toksičan zbog vezivanja za hemoglobin. Koja od navedenih ekvimolarnih smeša rastvora ima puferske osobine? 1) Na3PO4 i NaOH 2) NH4Cl i NaCl 3) H2SO4 i KOH 4) NH3 i NH4NO3 5) NaCN i KCl 11. rastvor u acetonu 12.188 - . hloroformu i benzenu. rastvor u benzenu 5) rastvor u benzenu. rastvor u benzenu. a ne reaguju sa KOH? 1) CO2. PbO. Napravljeni su rastvori.strukturnih izomera butanala? 1) 3 2) 4 3) 5 4) 6 5) 7 . CuO. u acetonu. određene organske supstance. Na2O.53 poređati rastvore po rastućoj vrednosti povišenja temperature ključanja: 1) rastvor u benzenu.5 5) 90 13. Koliko milimola kalijum-jodida je potrebno za redukciju 2 milimola kalijum . ZnO. N2O 3) BeO. Pri elektrolizi vodenog rastvora cink-jodida na anodi se izdvaja: 1) H2 2) O2 3) I2O 4) I2 5) I2O5 14.33 2) 12 3) 9 4) 2. P4O10 2) As4O6.71.hlorata do hlorida u kiseloj sredini (H2SO4)? 1) 3. rastvor u benzenu 4) rastvor u acetonu. CO2. rastvor u hloroformu 2) rastvor u acetonu. pri čemu se gradi stabilan kompleks koji onemogućava prenošenje kiseonika? 2) CO 3) NO2 4) Cl2O5 5) N2 1) SO2 16. SO2. P4O6 15.

Za hidrogenizaciju 12 g propina utrošeno je 6.2 mol propena 4) 0. Tom reakcijom dobijeno je: 1) 0.72 dm3 vodonika (svedeno na normalne uslove).1-Dimetoksipropanacetal nastaje u reakciji: 1) propanala i metanola u molskom odnosu 1:2 2) metanala i propanola u molskom odnosu 1:1 3) metanala i propanola u molskom odnosu 1:2 4) propanala i metanola u molskom odnosu 1:1 5) metanala i propanola u molskom odnosu 2:1 21. 1.189 - . Koliko milimola gasa se izdvoji u reakciji n-propanola sa 4.1 20.5 .3 mol propena 5) 13. koja se odnose na etil-hlorid tačno? 1) ne podleže hidrolizi 2) ne reaguje sa amonijakom 3) ne podleže reakciji sa alkoksidima 4) podleže hidrolizi 5) lako se rastvara u vodi 19.05 mola odgovarajućeg acil-halogenida? 1) 2.6 mg metalnog natrijuma? (Ar(Na) = 23) 1) 0.3 mol propana 3) 0. Koje je od sledećih tvrdjenja. Koja je od navedenih kiselina dikarboksilna? 1) limunska 2) linolna 3) salicilna 4) mlečna 5) jabučna 22.9 4) 6 5) 29.05 2) 10 3) 0.2 4) 1 5) 0.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 17.2 g propana 18. Koliko grama etanamida nastaje potpunom amonolizom 0.2 mol propana 2) 0.95 2) 30 3) 5.

190 - . Koje od navedenih jedinjenja sadrži purinsko jezgro? 1) Mokraćna kiselina 2) Hinolin 3) Indol 4) Triptofan 5) Histidin . Koji od navedenih peptida sa jonima Hg2+ gradi merkaptide? 1) serilglicilarginin 2) glicilcisteiniltriptofan 3) glicilfenilalanilalanin 4) alanilvalilalanin 5) tirozilglicillizin 27. Koju vrstu derivata ugljene kiseline predstavlja urea? 1) estar 2) halogenid 3) dihalogenid 4) diamid 5) monoamid 24. Molekulska formula jedinjenja koje nastaje reakcijom nitritne kiseline sa dietilaminom je: 1) C4H10N2O 2) C4H11NO 3) C4H10N 4) C4H8O 5) C2H5N 25.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 23. Aminokiselina sa baznim bočnim nizom je: 1) Triptofan 2) Alanin 3) Metionin 4) Leucin 5) Lizin 26.

34 kJ 2) 334 kJ 3) 16. ako je prinos reakcije 85 %? (Mr (estra) =358) 1) 9.6 3) 3. Standardna entalpija stvaranja aluminijum-oksida iznosi -1670.8 .9 g monostearilglicerola.30 5) 7.89 5) 17.2 2) 8. U reakciji H2 (g) + I2 (g) ' 2 HI (g) pod određenim uslovima uspostavlja se ravnoteža pri koncentraciji H2 od 0. Brojna vrednost konstante ravoteže ove reakcije iznosi: 1) 50.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 28.04 Test N 1. U kom od navedenih jedinjenja postoji samo jonska veza? 1) H2O 2) CaF2 3) MgSO4 4) NH4Br 5) S8 3.7 kJ 4) 33.9 3) 1.64 mol/dm3.4 kJ 5) 167 kJ 4. Kiselom hidrolizom maltoze nastaju: 1) dva molekula D-glukopiranoze 2) dva molekula D-manopiranoze 3) dva molekula D-galaktopiranoze 4) D-galaktopiranoza i D-glukopiranoza 5) D-fruktofuranoza i D-glukopiranoza 30.6-difosfat 4) Glukoza-6-fosfat 5) Metil-α-D-glukopiranozid 29.91 4) 2.0 kJ/mol. I2 od 5. Koje od navedenih jedinjenja ne pokazuje redukujuće osobine: 1) D-fruktofuranoza 2) D-glukuronska kiselina 3) Fruktoza-1.12 mol/dm3.04 4) 5.191 - .8 g elementarnog aluminijuma do Al2O3 ? (Ar(Al) = 27) 1) 3.2 2) 4. Koliko se toplote oslobađa pri oksidaciji 10. Koliko grama glicerola se dobija saponifikacijom 17. Broj valentnih elektrona u atomu elementa čija je elektronska konfiguracija 1s2 2s2 2p6 3s2 3p3 je: 1) 5 2) 3 3) 1 4) 6 5) 2 2.28 mol/dm3 i HI od 5.

63 i benzena 2.4 7. Ar (Cl) = 35.5 4) 0.5) 1) 2 2) 4 3) 40 4) 20 5) 0.71. rastvor u benzenu . hloroforma 3.1 4) -4. istih molalnih koncentracija u acetonu.2 6. rastvor u hloroformu 3) rastvor u hloroformu. rastvor u acetonu. Kolika je koncentracija rastvora natrijum-hidroksida (mol/dm3) koji je dobijen mešanjem 200 cm3 rastvora ove baze koncentracije 40 g/dm3 i 800 cm3 vode? (Ar(Na) = 23) 1) 1 2) 2 3) 2. hloroformu i benzenu.1 2) 14. Koji od navedenih vodenih rastvora soli reaguje bazno usled hidrolize? 1) AlCl3 2) Na2SO4 3) NH4Cl 4) FeCl3 5) NaCN 10.192 - . Ako je pKb konjugovane baze fosfatne kiseline 11. određene organske supstance. Najkiseliji rastvor je onaj čija je pH vrednost: 1) 12 2) 2 3) 13 4) 10 5) 1 9. rastvor u hloroformu 2) rastvor u acetonu.53 poređati rastvore po rastućoj vrednosti povišenja temperature ključanja: 1) rastvor u benzenu. Kolika je koncentracija Cl. Napravljeni su rastvori. rastvor u acetonu.jona izražena u mmol/dm3 u rastvoru koji u 500 cm3 sadrži 1.0 3) 2.1 5) 0.9 kolika je pKa navedene kiseline? 1) -2. rastvor u benzenu.9 5) -11. Koja od navedenih ekvimolarnih smeša rastvora ima puferske osobine? 1) Na3PO4 i NaOH 2) NH4Cl i NaCl 3) H2SO4 i KOH 4) NH3 i NH4NO3 5) NaCN i KCl 11. Ar(Na) = 23.17 g natrijum-hlorida? (disocijacija je potpuna.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 5.9 8. Ako su ebulioskopske konstante (K kg/mol): acetona 1.

rastvor u acetonu 12.5 5) 90 13. PbO. Koji od navedenih gasova je toksičan zbog vezivanja za hemoglobin. rastvor u benzenu 5) rastvor u benzenu. FeO.72 dm3 vodonika (svedeno na normalne uslove). koja se odnose na etil-hlorid tačno? 1) ne podleže hidrolizi 2) ne reaguje sa amonijakom 3) ne podleže reakciji sa alkoksidima 4) podleže hidrolizi 5) lako se rastvara u vodi 19. CO2. Koliko milimola kalijum-jodida je potrebno za redukciju 2 milimola kalijum hlorata do hlorida u kiseloj sredini (H2SO4)? 1) 3.05 2) 10 3) 0.193 - . Koje je od sledećih tvrdjenja. CuO. rastvor u hloroformu.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 4) rastvor u acetonu. Koliko ima izomernih alkohola molekulske formule C3H8O? 1) 3 2) 4 3) 5 4) 6 5) 2 17.3 mol propena 5) 13.2 mol propena 4) 0. Pri elektrolizi vodenog rastvora cink-jodida na anodi se izdvaja: 1) H2 2) O2 3) I2O 4) I2 5) I2O5 14.33 2) 12 3) 9 4) 2. Za hidrogenizaciju 12 g propina utrošeno je 6.2 g propana 18.3 mol propana 3) 0. SO3 5) As4O6. Na2O. NO. SO2. U kom se nizu nalaze samo bazni oksidi ? 2) As4O6. Koliko milimola gasa se izdvoji u reakciji n-propanola sa 4. SO3. pri čemu se gradi stabilan kompleks koji onemogućava prenošenje kiseonika? 1) SO2 2) CO 3) NO2 4) Cl2O5 5) N2 16.2 4) 1 5) 0. ZnO. Na2O 3) BeO. P4O6 15. ZnO.6 mg metalnog natrijuma? (Ar(Na) = 23) 1) 0. P4O10 4) MgO.1 . rastvor u hloroformu.2 mol propana 2) 0. N2O 1) CO2. Tom reakcijom dobijeno je: 1) 0.

1-Dimetoksipropanacetal nastaje u reakciji: 1) propanala i metanola u molskom odnosu 1:2 2) metanala i propanola u molskom odnosu 1:1 3) metanala i propanola u molskom odnosu 1:2 4) propanala i metanola u molskom odnosu 1:1 5) metanala i propanola u molskom odnosu 2:1 21.9 4) 6 5) 29. Aminokiselina sa baznim bočnim nizom je: 1) Triptofan 2) Alanin 3) Metionin 4) Leucin 5) Lizin 26. Koju vrstu derivata ugljene kiseline predstavlja urea? 1) estar 2) halogenid 3) dihalogenid 4) diamid 5) monoamid 24. Peptid koji sa jonima Hg2+ gradi merkaptide u svom sastavu ima? 1) cistein 2) glicin 3) alanin 4) lvalin 5) tirozin . Koliko grama etanamida nastaje potpunom amonolizom 0.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 20.95 2) 30 3) 5.194 - . 1. Koja je od navedenih kiselina dikarboksilna? 1) limunska 2) linolna 3) salicilna 4) mlečna 5) oksalna 22. Molekulska formula jedinjenja koje nastaje reakcijom nitritne kiseline sa dietilaminom je: 1) C4H10N2O 2) C4H11NO 3) C4H10N 4) C4H8O 5) C2H5N 25.5 23.05 mola odgovarajućeg acil-halogenida? 1) 2.

Koje od navedenih jedinjenja ne pokazuje redukujuće osobine: 1) Glukoza 2) Manoza 3) Saharoza 4) Galaktoza 5) Maltoza 29. Koje od navedenih jedinjenja sadrži purinsko jezgro? 1) Adenin 2) Hinolin 3) Indol 4) Triptofan 5) Histidin 28.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 27. Kiselom hidrolizom maltoze nastaju: 1) dva molekula D-glukopiranoze 2) dva molekula D-manopiranoze 3) dva molekula D-galaktopiranoze 4) D-galaktopiranoza i D-glukopiranoza 5) D-fruktofuranoza i D-glukopiranoza 30.195 - . Koja od navedenih masnih kiselina ima jednu dvostruku vezu ? 1) Palmitinska 2) Stearinska 3) Oleinska 4) Linolna 5) Arahidonska .

63.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Test O 1.11 3) 9 4) 0.3 mol/dm3.02 5) 1.285. ako je Z (Ca) = 20.8 kJ/mol ? 1) 11. Koliko elektrona ima jon Ca2+.046 2) 4.2 2) 2. Kolika je brojna vrednost konstante ravnoteže ove reakcije ako su ravnotežne koncentracije CO2 i H2 jednake i iznose 0. Koliko je dm3 kiseonika (normalni uslovi) učestvovalo u reakciji ako se zna da je vrednost standardne entalpije stvaranja tečne vode ∆fH = .0092 4) 9.15 mol/dm3? (Ar(N)=14) 1) 2.4 g/cm3) potrebno za pravljenje 250 cm3 rastvora koncentracije 0. Pri reakciji nastajanja tečne vode iz elemenata oslobađa se 71.46 .6 5) 8 4. ako je stepen disocijacije 92%? 1) 0.6 3) 0.45 kJ toplote svedeno na standardne uslove.2 5) 0.04 4) 4.1 mol/dm3 ? 1) 4 2) 0. Koje od navedenih jedinjenja ima samo jonski tip veze? 2) NaNO3 3) NH4Cl 4) H2SO4 1) CH4 5) KI 3. 1) 27 2) 18 3) 20 4) 30 5) 40 2. ρ = 1.196 - . U ravnotežnoj reakciji CO(g) + H2O(g) ' CO2 (g) + H2 (g) početne koncentracije CO i H2O su jednake i iznose 0.36 3) 8.25 5) 3 5. Kolika je koncentracija magnezijumovih jona (mmol/dm3) u rastvoru magnezijum-hlorida koncentracije 0.8 3) 4 4) 5. Koliko je cm3 koncentrovane azotne kiseline (w = 0.005 mol/dm3.68 2) 5.34 6.

Koji od navedenih vodenih rastvora soli reaguje bazno? 1) CH3COONH4 2) AlCl3 3) NH4Cl 4) KCl 5) NaHCO3 10.6 x 10−4 1) HCN 2) HClO 3) CH3COOH 4) HNO2 5) HF 8.8 x 10−5 Ka(HCN) = 7.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 7. Koliko je potrebno miligrama natrijum-hidroksida za neutralizaciju 20 cm3 rastvora azotne kiseline u kome je pH = 3? (Ar(Na) = 23) 1) 2 2) 8 3) 20 4) 40 5) 0.9 x 10−9 Ka(HNO2) = 4 x 10−4 Ka(HF) = 6. Koja komponenta puferske smeše reaguje sa H+ jonima pri dodatku kiseline? 1) CO2 2) H2CO3 3) NaHCO3 4) Na2CO3 5) H2O 11. Bikarbonatni pufer se priprema tako što se u vodeni rastvor NaHCO3 uvodi CO2.197 - . odrediti koja kiselina je najjača u vodenom rastvoru? Ka(HClO) = 5 x 10−5 Ka(CH3COOH) = 1. Na osnovu datih vrednosti za Ka. Koje se od navedenih tvrđenja odnosi na prave rastvore? 1) pokazuju Faradej-Tindalov efekat 2) čestice disperzne faze ne prolaze kroz membrane sa finim porama 3) čestice disperzne faze se talože pri stajanju rastvora 4) čestice disperzne faze se talože dodatkom disperznog sredstva 5) veličina čestica disperzne faze je manja od 1nm .8 9.

Koliko će se cm3 azot(II)-oksida (normalni uslovi) osloboditi u reakciji 76. Jedinjenje koje ne redukuje Fehling-ov rastvor. Koje je sistematsko ime jedinjenja molekulske formule C4H6 u kome su svi ugljenikovi atomi sp2 hibridizovani? 1) 1.92 4) 35.3-dimetilbutanal 2) 3-metil-2-pentanol 3) 3-metil-2-butanol 4) butanon 5) 3-pentanon . Pri elektrolizi zasićenog vodenog rastvora KCl na anodi se izdvaja : 3) O2 4) Cl2 5) Cl2O 1) HCl 2) H2 14. azot(II)-oksid i voda. U reakciji bakra sa razblaženom azotnom kiselinom nastaje bakar(II)-nitrat.2-butadien 2) 1.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 12. Koliko miligrama odgovarajućeg oksida je potrebno da se u reakciji sa vodom dobije 1 mmol azotne kiseline? (Ar(N)=14) 1) 27 2) 2. Koliko je molova fenola potrebno da bi u reakciji sa natrijumom nastalo 224 cm3 vodonika (normalni uslovi)? 1) 0.8 15. a izomerno je sa 3-metilbutanalom je: 1) 2.8 mg bakra sa razblaženom azotnom kiselinom? (Ar(Cu) = 64) 1) 8.01 3) 0. Koji od navedenih gasova reaguje sa vodenim rastvorom kalijumhidroksida? 2) NO 3) SO2 4) N2O 5) CO 1) NH3 16.96 2) 22.84 5) 896 13.02 2) 0.2 4) 0.1 5) 0.025 19.4 3) 17.198 - .4 5) 10. Koliko ima strukturnih izomera sa molekulskom formulom C3H8O? 1) 6 2) 5 3) 4 4) 3 5) 2 17.3-butadien 3) 2-butin 5) ciklobuten 4) 1-metilciklopropen 18.7 3) 54 4) 5.

Koje od navedenih tvrđenja nije tačno? 1) tioli u reakciji sa bazama grade merkaptide 2) alkoholi su jače kiseline od tiola 3) soli tiola lako hidrolizuju 4) dejstvom blagih oksidacionih sredstava tioli se oksiduju u disulfide 5) dejstvom jakih oksidacionih sredstava tioli se oksiduju u sulfonske kiseline 24. Koja od navedenih aminokiselina može da gradi diestar? 1) asparaginska kiselina 2) izoleucin 3) triptofan 4) glicin 5) histidin . Koje od navedenih jedinjenja sa kiselinama gradi soli? 1) nitrometan 2) acetonitril 3) trietil-amin 4) dioksan 5) furan 25.199 - . Koliko će molova propanoil-hlorida nastati reakcijom 0.5 2) 0.4 5) 0.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 20. Koliko je milimolova natrijum-hidroksida potrebno za potpunu neutralizaciju 0.5 5) 1 21.1 mol fosfortrihlorida sa odgovarajućim jedinjenjem? 1) 0.2 4) 0. Fozgen je: 1) diamid ugljene kiseline 2) amid ftalne kiseline 3) tercijarni amin 4) hlorid mravlje kiseline 5) dihlorid ugljene kiseline 23.5 2) 5 3) 10 4) 1.3 3) 0.5 mmol ftalne kiseline? 1) 0.6 22.

stearinska. palmitoleinska 4) palmitinska. Katalitičkom redukcijom pirola dobija se: 1) anilin 2) piran 3) pirolidin 4) piperdin 5) pirimidin 28. stearinska. palmitoleinska . U molekulu jednog od navedenih dipeptida za ugljenikov atom koji je susedan slobodnoj karboksilnoj grupi vezana je izobutil-grupa. Koje od navedenih kiselina ulaze u sastav triglicerida. ako se za potpuno katalitičko hidrogenovanje 0. palmitoleinska 2) linolenska.6-difosfat 2) glukonska kiselina 3) glukuronska kiselina 4) α-metil-D-glukozid 5) glukoza-1-fosfat 29.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 26. Sa Fehling-ovim (Felingovim) reagensom može da reaguje: 1) glukoza-1. Koji je to dipeptid? 1) valilleucin 2) leucilvalin 3) valilizoleucin 4) izoleucilvalin 5) alanilvalin 27. arahidonska.200 - .5x1023 molekula vodonika? 1) palmitinska. oleinska.25 mol tog glicerida troši 4. Koje od navedenih tvrđenja nije tačno? 1) Skrob je heteropolisaharid 2) Glikogen je polisaharid životinjskog porekla 3) Celuloza je homopolisaharid 4) Dekstrini nastaju delimičnom hidrolizom skroba 5) Amiloza ima spiralnu strukturu 30. oleinska. arahidonska 5) linolna. palmitinska 3) linolna.

Medicinski fakultet Niš

Informator 2010

Test P 1. Koliko elektrona sadrži elektronski omotač jednovalentno negativnog 3717Cl ? 1) 7 2) 20 3) 16 4) 18 5) 17 2. U kom je od navedenih jedinjenja zastupljena samo kovalentna veza ? 1) NH4NO3 2) NaHCO3 3) NaOH 4) HNO3 5) NaH 3. Kolika je vrednost standardne entalpije reakcije CO(g) + ½ O2 (g) → CO2 (g) izražena u kJ/mol ako su vrednosti standardnih entalpija stvaranja CO i CO2 : ∆fH (CO) = - 110,9 kJ/mol i ∆fH (CO2) = - 393,5 kJ/mol ? 1) 504,4 2) - 282,6 3) - 252,2 4) 286,6 5) - 504,4 4. Pri sintezi amonijaka iz elemenata pod određenim uslovima u ravnoteži se nalazi 0,1 mol/dm3 N2, 0,2 mol/dm3 H2 i 0,8 mol/dm3 NH3. Početne koncentracije N2 i H2 su bile: 1) [N2]0 = 0,5 mol/dm3 i [H2]0 = 1,4 mol/dm3 2) [N2]0 = 0,9 mol/dm3 i [H2]0 = 1 mol/dm3 3) [N2]0 = 0,5 mol/dm3 i [H2]0 = 0,6 mol/dm3 4) [N2]0 = 1,7 mol/dm3 i [H2]0 = 1,8 mol/dm3 5) [N2]0 = 1,7 mol/dm3 i [H2]0 = 2,6 mol/dm3 5. Izračunati količinsku koncentraciju (mol/dm3) 20% rastvora aluminijumsulfata čija je gustina 1,23 g/cm3. (Ar(Al) = 27, Ar(S) = 32) 1) 4,17 2) 0,72 3) 2 4) 1,64 5) 1,12 6. Kolika je vrednost konstante disocijacije HCN, ako je u rastvoru koji sadrži 0,01 mol/dm3 stepen disocijacije, α = 0,02 % ? 1) 2×10-6 2) 4×10-6 3) 4×10-10

- 201 -

Medicinski fakultet Niš

Informator 2010

4) 2×10-8 5) 4×10-8 7. U kom od navedenih nizova se nalaze samo jake kiseline ? 1) HClO3, HBr, HIO, H2SO4 2) HClO, HBr, HIO3, H2SO4 3) H2S, HClO3, H2SO4, HBr 4) HClO4, H2SO4, HI, HBr 5) HClO, H2SO4, HI, HBrO 8. Koliko miligrama kalijum-hidroksida treba rastvoriti u 250 cm3 vode da bi se dobio rastvor u kome je pOH = 3 ? (disocijacija je potpuna, Ar(K) = 39) 1) 56 2) 14 3) 224 4) 25 5) 50 9. U kom od navedenih vodenih rastvora soli je koncentracija H+ jona veća od 10-7? 1) Na2CO3 2) Na2HPO4 3) NaHCO3 4) NaNO2 5) AlCl3 10. Ako se pomešaju rastvori istih koncentracija navedenih supstanci u datim zapreminskim odnosima, samo u jednom slučaju nastaje pufer. 1) 1V CH3COOH i 1V KOH 2) 0,5V NH3 i 0,75V HNO3 3) 0,5V Na2HPO4 i 1V HCl 4) 0,75V NH4Cl i 0,5V NaOH 5) 0,5V CH3COOH i 0,75V NaOH 11. Vodeni rastvori etanola i glicerola imaju iste masene koncentracije (γ = 10 g/dm3). Koje tvrđenje je tačno ? (Mr (etanol) = 46, Mr (glicerol) = 92) 1) Rastvori glicerola i etanola imaju isti osmotski pritisak 2) Rastvor glicerola ima dva puta manji osmotski pritisak 3) Rastvor glicerola ima tri puta veći osmotski pritisak 4) Rastvor etanola ima dva puta manji osmotski pritisak 5) Rastvor etanola ima tri puta manji osmotski pritisak
- 202 -

Medicinski fakultet Niš

Informator 2010

12. U reakciji elementarnog sumpora sa azotnom kiselinom nastaje sumporna kiselina i azot(II)-oksid. Koliko je grama redukcionog sredstva potrebno za izdvajanje 5,6 dm3 azot(II)-oksida (normalni uslovi)?(Ar(S) = 32; Ar(N) = 14) 1) 8,0 2) 32,0 3) 4,0 4) 20,5 5) 16,0 13. Koji se od navedenih procesa odvija u galvanskom elementu koji se sastoji od metalnog cinka uronjenog u rastvor cink-sulfata i metalnog bakra uronjenog u rastvor bakar(II)-sulfata? 1) Na anodi dolazi do prelaženja Cu2+ jona u rastvor 2) Na katodi dolazi do prelaženja Zn2+ jona u rastvor 3) Na anodi dolazi do taloženja Cu2+ jona iz rastvora 4) Na katodi dolazi do taloženja Cu2+ jona iz rastvora 5) Na anodi dolazi do taloženja Zn2+ jona iz rastvora 14. Sa 6×1021 atoma azota potpuno reaguje sa 1,5×1022 atoma kiseonika. Azot i kiseonik su sjedinjeni, u tom oksidu, u masenom odnosu: (Ar(N) = 14; Ar(O) =
16)

1) 7 : 8

2) 7 : 12

3) 7 : 16

4) 7 : 4

5) 7 : 20

15. Koje od navedenih jedinjenja pri disocijaciji daje hloritne jone? 1) CCl3COOH 2) LiCl 3) KClO 4) Cl2O3 5) CHCl3 16. Zasićeni alifatični alkoholi imaju molekulsku formulu C4H10O. Koliko izomernih karbonilnih jedinjenja može da se dobije njihovom oksidacijom? 1) 5 2) 3 3) 2 4) 1 5) 4 17. 1,3-dibrompropan može se dobiti reakcijom broma sa : 1) ciklopropanom 2) etenom 3) 2-metilpropenom 4) propenom 5) etanom

- 203 -

Medicinski fakultet Niš

Informator 2010

18. Koliko će grama odgovarajućeg proizvoda nastati oksidacijom 0,2 mol fenola? 1) 22,0 2) 21,6 3) 18,8 4) 24,4 5) 43,2 19. Po kojoj hemijskoj osobini se razlikuju benzaldehid i cikloheksanon? 1) Reaguju sa aminima 2) Sa alkoholima grade poluacetale 3) Podležu reakcijama nukleofilne supstitucije 4) Reaguju sa Grinjarovim reagensom 5) Podležu aldolnoj adiciji 20. Formula jabučne kiseline je: 1) CH2(OH)CH2COOH 2) CH3CH(OH)COOH 3) HOOCCH(OH)CH(OH)COOH 4) HOOCCH(OH)CH2COOH 5) HOOCCH2CH2COOH 21. Koja količina ciklopentankarboksamida učestvuje u reakciji sa LiAlH4 ako u toj reakciji nastaje 19,8 g redukcionog proizvoda? 1) 1mol 2) 0,01mol 3) 20 mmol 4) 2 mol 5) 0,2 mol 22. Reakcijom karbamida sa etil-estrom malonske kiseline nastaje jedinjenje čija je molekulska formula: 1) C5H4O2N4 2) C4H4O2N2 3) C5H6O2N2 4) C4H4N2 5) C4H4O3N2 23. Dejstvom cinka ili kalaja u razblaženim kiselinama disulfidi daju: 1) tiole 2) sulfide 3) sulfone 4) sulfokside 5) sulfonske kiseline

- 204 -

Medicinski fakultet Niš

Informator 2010

24. Koliko grama anilinijum-hlorida nastaje u reakciji 0,25 mol odgovarajućeg jedinjenja sa hloridnom kiselinom? (Ar(Cl)=35,5; Ar(N)=14) 1) 32,38 2) 3,238 3) 0,3238 4) 64,75 5) 6,475 25. Koja od navedenih aminokiselina ima najveće negativno naelektrisanje u jako baznoj sredini? 1) asparaginska kiselina 2) izoleucin 3) triptofan 4) glicin 5) lizin 26. Koje tvrđenje je tačno ? 1) metionillizin sadrži samo jednu esencijalnu aminokiselinu 2) cisteinilserin sadrži samo aminokiseline čija je pI vrednost u blizini pH 7 3) fenilalanilvalin ne daje ksantoproteinsku reakciju 4) valiltirozin sadrži dve esencijalne aminokiseline 5) serilglicin ima dva hiralna C atoma 27. Derivat heterocikličnog sistema indola je: 1) nikotinska kiselina 2) mokraćna kiselina 3) prolin 4) triptofan 5) piridoksal 28. D-galakoza i L-galakoza su: 2) enantiomeri 1) C2-epimeri 4) tautomeri 5) C5-epimeri 3) anomeri

29. Koje tvrđenje nije tačno? 1) Amiloza sa jodom gradi inkluziono jedinjenje plave boje 2) Dekstrini nastaju delimičnom hidrolizom skroba 3) Laktoza i saharoza su heterodisaharidi 4) U molekulu amilopektina su zastupljene samo α(1→6) glikozidne veze 5) Molekuli celuloze su linearni

- 205 -

Medicinski fakultet Niš

Informator 2010

30. Koje od navedenih kiselina ulaze u sastav triglicerida, ako 0,25 mol tog glicerida potpuno reaguje sa 9x1023 atoma broma? 1) palmitinska, arahidonska, palmitoleinska 2) linolenska, oleinska, palmitinska 3) linolna, oleinska, palmitoleinska 4) palmitinska, stearinska, arahidonska 5) linolna, stearinska, palmitoleinska

- 206 -

23. 22. 8. 24. 17. 5. 26. 7. 4. 9. 16. 21. 28. 2. 11.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 REŠENJA Pit. 6. 29. 13. 3. 15. 18. Test A Test B Test C Test D Test E Test F Test G Test Test Test Test Test H I K L M 1. 30. 12.207 - . 19. 14. 20. 10. 3) 3) 3) 2) 3) 1) 2) 5) 2) 2) 2) 3) 2) 2) 5) 4) 3) 2) 3) 3) 4) 2) 5) 1) 5) 2) 2) 4) 3) 5) 5) 1) 4) 3) 5) 4) 4) 5) 1) 5) 3) 2) 3) 4) 5) 5) 5) 5) 2) 1) 4) 2) 4) 4) 5) 2) 5) 5) 1) 3) 3) 4) 2) 5) 4) 1) 3) 2) 4) 3) 1) 5) 2) 1) 3) 5) 3) 5) 3) 4) 1) 2) 2) 5) 1) 5) 4) 3) 3) 4) 5) 1) 3) 4) 2) 2) 2) 5) 1) 3) 2) 3) 5) 4) 1) 4) 3) 1) 5) 1) 5) 2) 4) 1) 4) 5) 1) 5) 3) 4) 1) 3) 2) 2) 4) 2) 5) 5) 4) 3) 4) 5) 2) 2) 4) 5) 3) 1) 4) 2) 2) 4) 4) 5) 1) 3) 1) 4) 3) 3) 2) 1) 5) 3) 2) 5) 1) 1) 2) 2) 2) 1) 1) 1) 2) 5) 3) 1) 4) 2) 1) 3) 3) 3) 1) 5) 5) 4) 2) 3) 3) 5) 2) 4) 2) 1) 4) 4) 4) 5) 2) 3) 2) 4) 3) 3) 5) 2) 2) 1) 3) 1) 1) 3) 2) 1) 1) 1) 3) 2) 1) 4) 4) 3) 2) 4) 1) 4) 3) 1) 1) 4) 1) 4) 4) 4) 1) 2) 5) 2) 3) 5) 3) 3) 3) 2) 2) 1) 3) 1) 2) 3) 2) 4) 1) 3) 2) 2) 3) 1) 3) 5) 1) 4) 4) 4) 2) 5) 3) 1) 3) 2) 4) 4) 4) 4) 3) 5) 1) 1) 3) 2) 1) 1) 3) 3) 3) 2) 1) 3) 4) 2) 3) 3) 3) 2) 1) 4) 3) 3) 2) 2) 4) 3) 5) 3) 4) 3) 5) 5) 2) 2) 4) 3) 2) 4) 3) 2) 4) 3) 3) 4) 1) 5) 2) 2) 3) 4) 5) 1) 4) 2) 1) 2) 1) 2) 1) 3) 4) 3) 2) 1) 2) 1) 5) 3) 3) 3) 5) 4) 2) 2) 4) 4) 2) 2) 4) 4) 5) 1) 5) 1) 4) 1) 5) 2) 1) 5) 1) 3) . 27. 25.

20. 22. 7. 12. 28. 11. 17. 13. 10. 23. 18.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 REŠENJA Pit. 19. 9. 14. 2. 26. 21. 24. 1) 2) 2) 1) 5) 3) 3) 5) 5) 4) 2) 2) 4) 4) 2) 5) 4) 4) 5) 1) 5) 1) 4) 1) 5) 1) 1) 3) 1) 3) 2) 5) 2) 4) 1) 2) 5) 5) 5) 3) 5) 3) 4) 3) 3) 4) 2) 1) 5) 5) 2) 5) 2) 3) 1) 1) 3) 3) 1) 5) 4) 4) 2) 1) 2) 3) 4) 2) 5) 4) 2) 3) 4) 5) 4) 2) 1) 2) 5) 4) 5) 5) 1) 1) 1) 2) 4) 2) 4) 5) . 3. 5. 4. 29. Test N Test O Test P 1. 25. 16. 15. 27. 30.208 - . 6. 8.

Mišići žvakanja (mastikatorni mišići) su: a) maseterični.209 - . zglobne veze i zglobni diskus 4. Sporedni elementi zgloba su: a) zglobne površine. spoljašnji i unutrašnji krilasti mišić b) maseterični. jabučni. zglobni nastavak 2. spoljašnji i unutrašnji krilasti mišić d) masetelični.koronoidni (prednji) i kondilarni (zadnji) b) tri koštana nastavka c) četiri koštana nastavaka d) jedan. prednji i zadnji krilasti mišić c) slepoočni.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 8.3 Anatomija i fiziologija Test A 1. slepoočni i prednji krilasti mišić . slepoočni. Na čašici karlične kosti zglobni deo označen je kao: a) čašična usna b) čašična jama c) polumesečasta zglobna površina d) čašični usek 5. zglobne veze i zglobni diskus d) zglobna šupljina. Na grani donje vilice nalaze se: a) dva koštana nastavka . Na donjem okrajku lakatne kosti nalaze se: a) glava lakatne kosti i šiljasti nastavak b) glava lakatne kosti i vrat c) lakatni nastavak i kljunasti nastavak d) koloturni urez 3. zglobne veze i vezivno-hrskavičave b) zglobne veze i vezivno-hrskavičave ploče c) zglobna kapsula. slepoočni.

podeljenih u tri grupe: prednju. Baza srca okrenuta je: a) naviše. podeljenih u tri grupe: unutrašnju. 7. desnu i levu zajedničku bedrenu arteriju c) dve završne grane. Plućne vene ulivaju se u levu srčanu pretkomoru preko otvora koji se nalazi na njenom: a) prednjem zidu b) spoljašnjem zidu c) unutrašnjem zidu d) zadnjem zidu 9. spoljašnju i zadnju59. spoljašnju i zadnju c) 20 mišića. kosu i poprečnu 11. spoljašnju i unutrašnju d) 25 mišića. udesno i napred b) nadole. Otvor kanala slušne trube nalazi se na: a) bočnom zidu nosnog sprata ždrela b) zadnjem zidu nosnog sprata ždrela c) gornjem zidu nosnog sprata ždrela d) gornjem zidu usnog sprata ždrela . podeljenih u tri grupe: prednju. U podlaktu se nalazi: a) 25 mišića. U trbušnoj duplji u nivou četvrtog slabinskogpršljena aorta se deli na: a) dve završne grane. Levo plućno krilo ima: a) jednu kosu pukotinu b) jednu horizontalnu pukotinu c) dve pukotine. kosu i horizontalnu d) dve pukotine. spoljašnju i zadnju b) 20 mišića. ulevo i unazad c) naviše. napred i nadole 8. donju i gornju bedrenu arteriju d) dve završne grane. levu i desnu bedrenu arteriju 10. podeljenih u tri grupe: prednju. spoljašnju i unutrašnju karotidnu arteriju b) dve završne grane.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 6.210 - . udesno i unazad d) nalevo.

Kroz ulazni otvor bubrega prolaze: a) krvni sudovi bubrega b) živci bubrega c) deo izvodnih mokraćnih kanala d) sve navedeno je tačno 15. Dužina pasemeničkog kanala je: a) 50-60 cm b) 4-5 m c) 70 cm d) 1-2 m 17.Broj malih bubrežnih čašica je: a) 8-10 b) 7-10 c) 15-20 d) 6-9 16. Egzokrini deo pankreasa predstavljen je: a) pankreasnim sokom b) hormonima c) žučnim sokom d) žučnim enzimima 14.211 - . Briznik nastaje spajanjem: a) ampule semevoda i izvodnog kanala semene kesice b) početnog dela semevode i izvodnog kanala semene kesice c) pasemnika i izvodnog kanala semene kesice d) ampule semevoda i kanala pasemnika . Opornjačka kesa nalazi se između: a) zadnjeg zida gušterače i organa koji su iza nje ti b) zadnjeg zida želuca i organa koji su iza njega c) zadnjeg zida slezine i organa koji su iza nje d) prednjeg zida želuca i organa koji su ispred njega 13.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 12.

Okružite NETAČNU tvrdnju: a) Od lipida membrana ćelije najzastupljeniji su fosfolipidi. Specifične razlike u građi i funkcijama među ćelijama istog organizma su zasnovane na razlikama u molekulima: a) DNK b) iRNK c) tRNK d) rRNK 22. Belu masu centralnog nervnog sistema grade: a) jedra moždanih živaca b) retikularna jedra c) relejna jedra d) putevi centralnog sistema 21. Za aktivni transport NIJE tačno da: a) transportuje jone K i Na b) formira membranski potencijal c) troši ATP d) transportuje vodu .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 18. b) Proteini su u ćelijskoj membrani zaronjeni tako da daju mozaičan izgled c) Na površini ćelije se nalazi hidrofoban deo lipidnih molekula. 23. Četvrti moždani živac je: a) trograni živac b) trohlearni živac c) okulomotorni živac d) pomoćni živac 19. Žuljevito telo je: a) moždani most b) spojnica moždanog svoda c) prednja spojnica d) moždana spojnica 20.212 - . d) Bakterije nemaju unutrašnje membrane ili su one slabo razvijene.

XII c) X.IX. VII. VIII. XI. XIII. Jedan od uzroka nastajanja zamora je gomilanje u mišićima: a) pirogrožđane kiseline b) masti c) glikogena d) mlečne kiseline 27. Do smrti čoveka dovodi gubitak vode od oko: a) 10% b) 30 % c) 50% d) 70% 28. Temperatura na kojoj se ostvaruje maksimalno delovanje fermenta naziva se: a) optimalna b) aktivirajuća c) apsolutna d) maksimalna 25. XII d) XII.213 - .VIII. VIII. X.XI. IX. VIII.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 24. IX b) V. U krvi čoveka jedro NE sadrže: a) granulociti b) monociti c) limfociti d) eritrociti 29. V. Koagulacioni faktori deluju redom: a) X. Za proizvodnju energije u ćeliji najlakše se aktiviraju: a) ugljeni hidrati b) masti c) proteini d) nukleinske kiseline 26.X .

Receptori za ukus su raspoređeni na jeziku tako daje najbolji osećaj: a) slatkog na vrhu. Zaokružite NETAČNU tvrdnju: a) najvažnija funkcija bubrega je očuvanje stalnosti uslova unutrašnje sredine b) bubreg održava ravnotežu vode i elektrolita c) bubrezi su fiziološki pufer sistem d) nervni sistem ima veoma zančajnu ulogu u stvaranju mokraće u bubrezima . Refleksni centar za lučenje suza nalazi se u: a) suznoj žlezdi b) produženoj moždini c) kičmenoj moždini d) kori velikog mozga 33. gorkog na bazi. a kiselog na bočnim stranama jezika b) slatkog na celoj površini. a kiselog na vrhu jezika c) slatkog na bočnim stranama. Aglutinogeni su: a) antitela b) antigeni c) crvene krvne ćelije d) limfociti 31. a ne od rasporeda kvržica 32. slanog na vrhu. Tubularna sekrecija: a) je sposobnost ćelija bubrežnih kanalića da sekretuju i izlučuju supstance u šupljinu bubrežnih kanalića b) je sposobnost ćelija bubrežnih kanalića da sekretuju i izlučuju supstance u peritubularni prostor c) je sposobnost ćelija bubrežnih kanalića da sekretuju i izlučuju supstance u glomerul d) je sposobnost ćelija bubrežnih kanalića da sekretuju i izlučuju supstance direktno u krv 34.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 30.214 - . a kiselog na celoj površini jezika d) zavistan od osobina hrane koja draži kvržice jezika. gorkog na bazi. gorkog na bočnim stranama.

astrogen. adrenalin c) aldosteron. Glukagon: a) povećava koncentraciju glukoze u krvi b) povećava transport glukoze iz tkiva u krv c) smanjuje koncentraciju glukoze u krvi d) smanjuje iskorišćavanje glukoze iz glikogena 40. kortikosteron i kateholamini b) androgeni. Područje respiratornog centra u kome se ritmički stvaraju impulsi je: a) apneustičko b) bulbarno c) pneumotaksičko d) kičmena moždina 39. Površina respiratorne membrane iznosi: a) 70 m2 b) 70cm2 c) 70 ml d) kao površina jedne alveole 38. Najvažniji hormoni kore nadbubrežne žlezde su: a) kortizol. Zaokružite tačnu tvrdnju: a) glavni inspiratorni mišići su unutrašnji međurebarni mišići i trbušni mišići b) glavni ekspiratorni mišići su unutrašnji međurebarni mišići i trbušni mišići c) inspiracija je pasivan akt d) kontrakcija spoljnih međurebarnih mišića smanjuje prednje-zadnji prečnik grudnog koša 37.215 - . noradrenalin d) aldosteron. kortizol i androgeni . hidrokortizol. Pražnjenje bešike nastaje pri: a) kontrakciji sfinktera pod uticajem simpatikusa b) relaksaciji detrusora pod uticajem parasimpatikusa c) kontrakciji detrusora pod uticajem parasimpatikusa d) kontrakciji sfinktera pod uticajem parasimpatikusa 36.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 35.

sinapsa. kutano-analni i abdominalni d) plantarni. efektor i motorno nervno vlakno b) receptor. Refleksni akt zavhata delove prema sledećem redosledu: a) senzitivno nervno vlakno. senzitivno nervno vlakno i receptor 43. Kožni refleksi su: a) plantarni. sinapsa. kutano-analni i abdominalni b) plantarni. senzitivno nervno vlakno i efektor d) efektor. oslabljen što se označava kao hiperrefleksija ili ugašen što se označava kao arefleksija b) pojačan što se označava kao hiperrefleksija. sinapsa. kutano-analni i abdominalni 45. ugašen što se označava kao hiporefleksija ili oslabljen što se označava kao arefleksija e) samo u fiziološkim granicama 44.216 - . receptor. motorno nervno vlakno. motorno nervno vlakno i efektor c) receptor. maserera. Velike i male motorne jedinice razlikuju se po: a) broju aksona koji inerviše jedno mišićno vlakno b) broju motornih vlakana koji inerviše jedan nerv c) broju nerava koji inerviše jedan mišić d) broju motornih vlakana koji inerviše jedan akson . kutano-analni i abdominalni c) plantarni. senzitivno nervno vlakno. sinapsa. Refleksni odgovor može biti: a) pojačan što se označava kao hiporefleksija. motorno nervno vlakno. Povećano lučenje hormona štitaste žlezde dovodi do: a) Bazedovljeve bolesti b) Adisonove bolesti c) gušavosti d) miksedema 42. ahilov.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 41. oslabljen što se označava kao hiporefleksija ili ugašen što se c) označava kao arefleksija d) pojačan što se označava kao hiperrefleksija. kremastera. patelarni.

Zamor nastupa brže pri: a) dinamičkom radu b) statičkom radu c) ne zavisi od vrste rada. Kemijske materije se u digestivnom traktu razgrađuju pod dejstvom digestivnih fermenata i to: a) masti do glicerina i amino kiselina b) proteini do masnih kiselina c) ugljeni hidrati do polisaharida d) nijedan odgovor nije tačan 49. Ferment pljuvačke je: a) mucin b) pepsin c) himozin d) ptijalin 50. Poprečno prugasti mišić reaguje: a) na dejstvo medijatora u oblasti završne ploče b) nezavisno od mesta aplikacije medijatora c) spontano d) nijedan odgovor nije tačan 47. Pankreasni sok sadrži enzime koji vare: a) proteine b) ugljene hidrate c) proteine i lipide d) sve tri vrste hranljivih materija 51.Pepsinogen se aktivira pod dejstvom: a) pepsina b) fermenata pankreasnog soka c) hlorovodonične kiseline d) enterokinaze .217 - . već od spoljnih okolnosti d) maloj vlažnosti vazduha 48.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 46.

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 52.218 - . Sistola komora: a) predhodi sistoli pretkomora b) sledi iza sistole pretkomora c) odvija se u isto vreme sa sistolom pretkomora d) odvija se po dolasku krvi iz velikih vena direktno u komoru . Povećanje osmotskog pritiska telesnih tečnosti registruju: a) osmoreceptori hipotalamusa b) osmoreceptori velikih krvnih sudova c) presoreceptori hipotalamusa d) presoreceptori velikih krvnih sudova 56. Veliki krvotok obezbeđuje vezu srca sa: a) periferijom noseći joj krv svetlocrvene boje b) periferijom noseći joj krv tamnoplave boje c) plućima noseći im krv svetlocrvene boje d) plućima noseći im krv tamnoplave boje 57. Paradoksalno spavanje je: a) ne-REM spavanje b) REM spavanje c) spavanje u toku koga se ne sanja d) spavanje uz povišen tonus muskulature 55. Miotatički refleks je: a) spinalni refleks b) refleks istezanja c) refleks koji počinje aktivacijom mišićnih vretena d) svi odgovori su tačni 53. Centar za bolnu osetljivost je: a) talamus b) hipotalamus c) limbički sistem d) veliki mozak 54.

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 58. Povećana koncentracija kalijuma: a) inhibira rad srca i zaustavlja ga u dijastoli b) stimuliše rad srca i zaustavlja ga u dijastoli c) inhibira rad srca i zaustavlja ga u sistoli d) stimuliše rad srca i zaustavlja ga u sistoli 60. a vazodilatacije krvnih sudova skeletnih mišića i srca d) deluje stimulativno na srce ali nema značajnih efekata na krvne sudove Test B 1. a vazokonstrikcije krvnih sudova skeletnih mišića i srca b) stimulacije srca zahvaljujući vazodilataciji većine krvnih sudova c) vazokonstrikcije većine krvnih sudova. Simpatički nervni sistem dovodi do: a) vazodilatacije većine krvnih sudova. bočni i ljuskasti deo c) čeoni. Veliki potiljačni otvor predstavlja komunikaciju između: a) prednje i zadnje lobanjske jame b) prednje i srednje lobanjske jame c) lobanjske duplje i kičmenog kanala . Slepoočna kost sastoji se iz tri dela: a) ljuskasti. Starlingov zakon glasi: a) što je dužina mišića veća kontrakcija je slabija b) dužina mišićnih vlakana je utoliko veća ukoliko je venski priliv manji c) količina krvi koju srce ispumpa je obrnuto proporcionalna venskom prilivu d) snaga kontrakcije komora zavisi od početne dužine mišićnih vlakana komora 59. slepoočni i vilični deo d) bubni. bubni i petrozni deo b) bazilarni.219 - . čeoni i ljuskasti deo 2.

Nastavci klinaste kosti su: a) čeoni i vilični nastavak b) nepčani. klinasti nastavci c) mala krila.220 - . opružanja. Veze u zglobu lakta su: a) unutrašnja. Mišići zadnje grupe buta inervisani su: a) butnim živcem b) opturatornim živcem c) sedalnim živcem d) peronealnim živcem . zglobne veze i zglobni diskus 6. očni. ograničeni pokreti spoljašnjeg i unutrašnjeg obrtanja d) privođenja i odvođenja kolena 7. U zglobu kolena izvode se pokreti: a) samo pregibanja b) samo opružanja c) pregibanja. Delovi sitaste kosti su: a) horizontalni list. krilasti nastavci d) zglobni i nezglobni nastavci 4. vertikalni list i dva bočna dela b) uspravni i prednji deo c) telo i dva nastavka d) telo i dve grane 5.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 3. zglobne veze i zglobni diskus d) zglobna šupljina. prednja pobočna veza i prstenasta veza c) prednja i zadnja pobočna veza d) prstenasta i zadnja veza 8. velika krila. spoljašnja pobočna veza i prstenasta veza b) unutrašnja. Sporedni elementi zgloba su: a) zglobne površine. zglobne veze i vezivno-hrskavičave ploče b) zglobne veze i vezivno-hrskavičave ploče c) zglobna kapsula.

jabučni. Na srcu se opisuju sledeće strane: a) prednja. spoljašnji i unutrašnji krilasti mišić d) masetelični. unutrašnja i dijafragmalna strana 12. dve desne i dve leve komore d) četiri dela. Svi mišići spoljašnje i zadnje grupe podlakta inervisani su: a) lakatnim živcem b) središnjim živcem c) žbičnim živcem d) pazušnim živcem 10. Zidovi desne komore su neravni i od njih polaze: a) dva papilarna mišića b) tri papilarna mišića c) jedan papilarni mišić d) četiri papilarna mišića 14. Levi pretkomorno-komorni otvor zatvoren je zaliskom koji se sastoji iz: a) tri trouglasta listića b) dva trouglasta listića c) tri polumesečasta zaliska d) dva polumesečasta zaliska . leva i desna komora 13. leva i unutrašnja strana c) prednja. leva pretkomora i leva komora c) četiri dela. desna i leva pretkomora.221 - . slepoočni i prednji krilasti mišić 11. spoljašnji i unutrašnji krilasti mišić b) maseterični. slepoočni. Srčanu šupljinu čine: a) dva dela. slepoočni. Mišići žvakanja (mastikatorni mišići) su: a) maseterični. leva i donja strana d) spoljašnja. leva i spoljašnja strana b) prednja. desna komora i desna pretkomora b) dva dela. prednji i zadnji krilasti mišić c) slepoočni.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 9.

grudni i trbušni c) tri dela. Duplja grkljana na uzdužnom preseku ima izgled: a) lista deteline b) ružinog lista c) peščanog sata d) levka 16. Levo plućno krilo ima: a) jednu kosu pukotinu b) jednu horizontalnu pukotinu c) dve pukotine. kosu i horizontalnu d) dve pukotine. desnu i levu ivicu i dva otvora c) prednji i zadnji zid. gornju i donju ivicu i dva otvora d) spoljašnji i unutrašnji zid. trećeg i četvrtog slabinskog pršljena 20. kosu i poprečnu 17. Želudac ima: a) prednji i zadnji zid. Zavisno od dela tela kroz koji prolazi jednjak ima: a) dva dela. vratni i grudni b) dva dela. vratni. grudni i trbušni d) tri dela.222 - . gornju i donju ivicu i dva otvora . Dvanaestopalačno crevo nalazi se ispred: a) prva tri krsna pršljena b) prva tri slabinska pršljena c) trećeg i četvrtog slabinskog pršljena d) drugog. vratni i grudni 19. U srednji nosni kanal otvaraju se: a) čeoni sinus i klinasti sinus b) klinasti i sitasti sinus c) čeoni sinus i gornjovilični sinus d) klinasti sinus i donjovilični sinus 18. glaveni. desnu i levu ivicu i dva otvora b) gornji i donji zid.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 15.

Dužina pasemeničkog kanala je: a) 50-60 cm b) 4-5 m c) 70 cm d) 1-2 m 25. Jajnička jama nalazi se u račvi: a) spoljašnje bedrene arterije b) unutrašnje bedrene arterije c) zajedničke bedrene arterije d) stidne bedrene arterije 26. Broj malih bubrežnih čašica je: a) 8-10 b) 7-10 c) 15-20 d) 6-9 24. njegovi izvodni kanal i mokraćna bešika b) bubreg i mokraćna bešika c) samo bubreg d) bubreg. njegovi izvodni kanali i mokraćovod 23. Bubrezi se nalaze u: a) retroperitonealnom prostoru trbušne duplje b) peritonealnom prostoru trbušne duplje c) retroperitonealnom prostoru karlične duplje d) superitonealnom prostoru karlične duplje 22. Briznik nastaje spajanjem: a) ampule semevoda i izvodnog kanala semene kesice b) početnog dela semevode i izvodnog kanala semene kesice c) pasemnika i izvodnog kanala semene kesice d) ampule semevoda i kanala pasemnika . Parni mokraćni organi su: a) bubreg.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 21.223 - .

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 27. U moždanom mostu leže jedra: a) II i III moždanog živca b) III i IV moždanog živca c) IX i X moždanog živca d) VII. Funkcionalno najvažniji deo očne jabučice je: a) rožnjača b) sočivo c) mrežnjača d) sudovnjača . Duplja unutrašnjeg uva ispunjena je: a) perilimfom b) likvorom c) vazduhom d) krvlju 32. Četvrti moždani živac je: a) trograni živac b) trohlearni živac c) okulomotorni živac d) pomoćni živac 29. Najveće subkortikalno jedro smešteno u središnjem delu hemisfere je: a) repato jedro b) sočivasto jedro c) prugasto jedro d) bledo jedro 31. VI i delimično V i VIII moždanog živca 30. Kičmenih živaca ima: a) 12 pari b) 30 pari c) 33-34 para d) 31 par 28.224 - .

225 - .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 33.3 – 7. Uloge disajnih puteva su da: a) sprovode vazduh b) prečišćavaju vazduh c) zagrevaju i vlaže vazduh d) svi odgovori su tačni 38. Renin se luči ukoliko je : a) povećan krvni pritisak b) povećana zapremina ekstracelularne tečnosti c) smanjeno snabdevanje bubrega krvlju d) povećano snabdevanje bubrega krvlju 36. Najznačajniji oblik transporta ugljen-dioksida krvlju je: a) kao fizički rastvoren gas b) u obliku karbaminojedinjenja c) u obliku bikarbonatnih jedinjenja d) nijedan odgovor nije tačan .8 b) bazna pri ishrani namirnicama biljnog porekla. a kisela pri ishrani namirnicama životinjskog porekla c) kisela pri ishrani namirnicama biljnog porekla. Količina definitivne mokraće koja se stvori u toku dana iznosi: a) 1. a bazna pri ishrani namirnicama životinjskog porekla d) reakcija mokraće određuje se lakmus papirom 34.5 litra b) 5 litara c) 10 litara d) 180 litara 35. Zaokružite NETAČNU tvrdnju: a) pH mokraće je 6. Sjedinjavanje hemoglobina sa kiseonikom naziva se: a) oksidacija b) oksigenacija c) koeficijent iskorišćavanja kiseonika d) kriva disocijacije oksi-hemoglobina 37.

226 - . ahilov.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 39. trijodtironin. patelarni. maserera. kutano-analni i abdominalni b) plantarni. kremastera. parathormon 41. Kožni refleksi su: a) plantarni. trijodtironin. trijodtironin b) tiroksin. kutano-analni i abdominalni c) plantarni. Endokrina aktivnost paratiroidne žlezde zavisi od: a) funkcije prednjeg režnja hipofize b) funkcije zadnjeg režnja hipofize c) koncentracije jona kalcijuma u krvi d) koncentracije jona kalijuma u krvi 40. Hormoni tiroidne žlezde su: a) tiroksin. kalcitonin c) tiroksin. parathormon d) tiroksin. kutano-analni i abdominalni 44. kutano-analni i abdominalni d) plantarni. Depolarizacija nastaje usled povećane propustljivosti membrane za: a) hlor b) kalijum c) amino kiseline d) natrijum . Hormoni hipofize se luče pod uticajem: a) hipotalamusa b) malog mozga c) jedara bazalnih ganglija d) talamusa 42. a mijelinizirana sive boje c) funkcionalne osobine nervnih vlakana su nadražljivost i kontraktilnost d) kontinuirano sprovođenje odvija se duž Ranvijerovih suženja 43. Zaokružite tačnu tvrdnju: a) nerv je sačinjen od velikog broja nervnih vlakana b) nemijelinizirana vlakna su bele.

Ergograf je: a) aparat koji je konstruisao Erg b) aparat kojim se meri energetski promet c) zapis električne aktivnosti mišića d) aparat kojim se određuje radna sposobnost 46.227 - . Intestinalna faza lučenja želudačnog soka: a) ne postoji b) postoji. Funkcija debelog creva sastoji se u: a) resorpciji vode b) varenju preostalih hranljivih sastojaka c) emulgovanju masti d) svega navedenog . Pljuvačka sadrzi enzime koji vare: a) celulozu b) ugljene hidrate c) belančevine d) masti 49. samo ako su očuvane sve nervne veze c) je humoralnog karaktera d) pokrenuta je refleksima iz debelog creva 50.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 45. Brzina razvoja zamora mišića je najveća pri: a) velikom opterećenju b) brzom ritmu rada c) oba odgovora su tačna d) nijedan odgovor nije tačan 47. Osnovna funkcionalna karakteristika mišićnog tkiva je: a) razdražljivost b) kontraktilnost c) deponovanje masnog tkiva d) tačni odgovori su pod a) i b) 48.

Minutni volumen srca predstavlja: a) vrednost koja se dobija množenjem udarnog volumena i frekvencije srca b) volumen krvi koji srce ispumpa za jednu minutu .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 51. Kora velikog mozga: a) reguliše motornu aktivnost b) prima i analizira senzorne informacije c) je centar više nervne delatnosti d) svi odgovori su tačni 56. Prva faza sekrecije u želucu pokreće se: a) kada hrana nadraži receptore usne duplje b) mehaničkim dejstvom hrane u želucu c) hemijskim dejstvom hrane u želucu d) bez unošenja hrane. a uslovni su karakteristični za svakog pojedinca b) bezuslovni refleksi se integrišu u sinapsama nižih delova centralnog nervnog sistema.228 - . Sinaptičko sprovođenje je: a) jednosmerno b) dvosmerno c) bez promene intenziteta d) brže nego u nervnom vlaknu 53. gledanjem ili mirisanjem hrane 52. Zaokružite NETAČAN odgovor: a) bezuslovni refleksi su isti za sve ljude. U srednjem mozgu nalaze se: a) primarni vidni i akustički centri b) vitalni centri c) jedra osam moždanih živaca d) nijedan odgovor nije tačan 54. a za nastanak uslovnih neophodna je kora velikog mozga c) bezuslovni refleksi se mogu ugasiti. a uslovni refleksi učvršćivati tokom života d) uslovni refleks se formira ako je uslovna draž udružena sa bezuslovnom draži 55.

a samim tim povećanje frekvencije srčanog rada 58. preponske i krsne kosti b) bedrene. Slepoočna kost sastoji se iz tri dela: a) ljuskasti. bubni i petrozni deo b) bazilarni. Simpatički deo nervnog sistema deluje na: a) povećanje nadražljivosti i smanjenje brzine sprovođenja razdraženja u srcu b) smanjenje frekvencije i povećanje snage srčane kontrakcije c) povećanje frekvencije i snage srčane kontrakcije d) smanjenje nadražljivosti. butne i krsne kosti . Krvni pritisak će rasti pri: a) porastu perifernog otpora.229 - . Karlična kost sastoji se iz tri prvobitno odvojene kosti: a) bedrene. slepoočni i vilični deo d) bubni. Zakon »sve ili ništa« važi za: a) skeletni mišić b) srčani mišić c) nerv d) glatki mišić Test C 1. Sistolni ton je posledica: a) kontrakcije srčanog mišića i zatvaranja pretkomorno-komornih valvula b) zatvaranja semilunarnih valvula c) otvaranja semilunarnih valvula d) kontrakcije srčanog mišića i otvaranja pretkomorno-komornih valvula 60. bočni i ljuskasti deo c) čeoni. a porastu minutnog volumena c) povećanju perifernog otpora i minutnog volumena d) padu perifernog otpora i minutnog volumena 59.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 c) volumen od 5 litara krvi d) svi odgovori su tačni 57. a padu minutnog volumena b) padu perifernog otpora. čeoni i ljuskasti deo 2.

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 c) bedrene. Nastavci klinaste kosti su: a) čeoni i vilični nastavak b) nepčani. Najvažnija osetljiva mesta prednje-bočnog trbušnog zida su: a) preponski kanal i omotač pravog trbušnog mišića b) butni prsten i pupčani otvor c) preponski kanal i pupčani otvor d) preponski kanal i butni prsten . očni. gornji okrajak golenjače i čašica d) donji kraj butne kosti. Na čašici karlične kosti zglobni deo označen je kao: a) čašična usna b) čašična jama c) polumesečasta zglobna površina d) čašični usek 6. U zglobu kolena povezuju se: a) donji kraj butne kosti. Telo žbice ima tri strane: a) prednju. preponske i sedalne kosti 3. Potiljačna kost gradi: a) prednji i deo donjeg zida lobanje b) srednji deo lobanje c) bočni deo lobanje d) zadnji i deo donjeg zida lobanje 5. velika krila. gornji okrajak lišnjače c) donji kraj butne kosti. zadnju i međukoštanu c) spoljašnju.230 - . trtične i preponske kosti d) bedrene. klinasti nastavci c) mala krila. unutrašnju i prednju d) prednju. gornji okrajak lišnjače i čašica 8. unutrašnju i zadnju b) prednju. krilasti nastavci d) zglobni i nezglobni nastavci 4. zadnju i spoljašnju 7. gornji okrajak lišnjače i golenjače b) donji kraj butne kosti.

Od luka aorte odvajaju se: a) tri velika arterijska krvna suda b) dva velika arterijska krvna suda c) četiri velika arterijska krvna suda d) jedan veliki krvni sud 13. glavne dušnice i pluća .231 - . U donje disajne puteve spadaju: a) nosna duplja. nadlakatni mišić i troglavi mišić c) dvoglavi mišić nadlakta i troglavi mišić d) dvoglavi mišić nadlakta.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 9. Zidovi leve komore su neravni i od njih polaze: a) tri papilarna mišića b) jedan papilarni mišić c) dva papilarna mišića d) četiri papilarna mišića 12. Mišići prednje grupe nadlakta su: a) dvoglavi mišić nadlakta. Spoljašnju grupu mišića potkolenice čine: a) dugi i kratki lišnjačni mišić b) spoljašnji i unutrašnji lišnjačni mišić c) prednji i zadnji lišnjačni mišić d) gornji i donji lišnjačni mišić 11. sinusi. Zidovi desne komore su neravni i od njih polaze: a) dva papilarna mišića b) tri papilarna mišića c) jedan papilarni mišić d) četiri papilarna mišića 14. ždrelo i usna duplja b) dušnik. nadlakatni mišić i kljunasto-ramenični mišić b) dvoglavi mišić nadlakta. dušnik. troglavi mišić i kljunasto-ramenični mišić 10. grkljan i ždrelo c) grkljan i nosna duplja d) grkljan.

Opornjačka kesa nalazi se između: a) zadnjeg zida gušterače i organa koji su iza nje b) zadnjeg zida želuca i organa koji su iza njega c) zadnjeg zida slezine i organa koji su iza nje d) prednjeg zida želuca i organa koji su ispred njega 18. Žučovod nastaje: a) spajanjem zajedničkog jetrinog kanala i izvodnog kanala žučne kese b) spajanjem posebnog jetrinog kanala i izvodnog kanala žučne kese c) spajanjem desnog jetrinog kanala i izvodnog kanala žučne kese d) spajanjem levog jetrinog kanala i izvodnog kanala žučne kese . Nosna duplja ima: a) četiri zida i dva otvora b) šest zidova i dva otvora c) pet zidova i jedan otvor d) četiri zida i tri otvora 16. ulazni otvor želuca predstavlja mesto spoja: a) završnog dela jednjaka i želuca b) početnog dela jednjaka i želuca c) želuca i dvanaestopalačnog creva d) završnog dela jednjaka i završnog dela želuca 19. Gornji. Nutritivni krvni sud jetre je: a) portna vena b) posebna jetrina arterija c) hepatična arterija d) hepatična vena 20. Gornji sprat ždrela naziva se: a) nosni deo b) usni deo c) grkljanski deo d) nepčani deo 17.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 15.232 - .

Briznik nastaje spajanjem: a) ampule semevoda i izvodnog kanala semene kesice b) početnog dela semevode i izvodnog kanala semene kesice c) pasemnika i izvodnog kanala semene kesice d) ampule semevoda i kanala pasemnika . Semevod se pruža od: a) glave pasemnika do baze mokraćne bešike b) repa pasemnika do baze mokraćne bešike c) gornjeg pola semnika do baze mokraćne bešike d) donjeg pola semnika do baze mokraćne bešike 26.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 21. Mokraćovod se pruža od: a) velike bubrežne čašice do mokraćne bešike b) male bubrežne čašice do mokraćne bešike c) bubrežne karlice do mokraćne bešike d) njegovog početnog suženja do mokraćne bešike 22. Bubrezi se nalaze u: a) retroperitonealnom prostoru trbušne duplje b) peritonealnom prostoru trbušne duplje c) retroperitonealnom prostoru karlične duplje d) superitonealnom prostoru karlične duplje 23. Broj malih bubrežnih čašica je: a) 8-10 b) 7-10 c) 15-20 d) 6-9 24.233 - . Početni deo jajovoda povezan je sa materičnom dupljom preko: a) spoljašnjeg materičnog otvora jajovoda b) unutrašnjeg materičnog otvora jajovoda c) prednjeg materičnog otvora jajovoda d) zadnjeg materičnog otvora jajovoda 25.

Glatki mišići: a) sadrže aktinske niti b) sadrže miozinske niti c) sadrže aktinske i miozinske niti d) ne sadrže aktinske i miozinske niti . U moždanom mostu leže jedra: a) II i III moždanog živca b) III i IV moždanog živca c) IX i X moždanog živca d) VII.234 - .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 27. Žuljevito telo je: a) moždani most b) spojnica moždanog svoda c) prednja spojnica d) moždana spojnica 28. VI i delimično V i VIII moždanog živca 31. Primarno senzitivno polje obuhvata: a) precentralnu vijugu b) postcentralnu vijugu c) poprečnu slepoočnu vijugu d) slepoočni režanj 29. Spoljašnja strana ćelijske membrane u stanju mirovanja je naelektrisana: a) pozitivno b) negativno c) neutralno d) nijedan odgovor nije tačan 32. Najveća parna siva masa međumozga je: a) metatalamus b) talamus c) epitalamus d) hipotalamus 30.

Šmit-Moravicova teorija govori o: a) brzini sedimentacije b) zgrušavanju krvi c) hematokritu d) nastanku leukemije 36. Veliki krvotok obezbeđuje vezu srca sa: a) periferijom noseći joj krv tamnoplave boje b) periferijom noseći joj krv svetlocrvene boje c) plućima noseći im krv svetlocrvene boje d) plućima noseći im krv tamnoplave boje 38. Glatka muskulatura u toku rada se: a) brzo zamara b) troši veliku količinu energije c) ponaša kao sincicijum d) ne depolariše 34. Minutni volumen srca predstavlja: a) vrednost koja se dobija množenjem udarnog volumena i frekvencije srca b) volumen krvi koji srce ispumpa za jednu minutu c) volumen od 5 litara krvi d) svi odgovori su tačni 37. Simpatički deo nervnog sistema deluje na: a) smanjenje nadražljivosti uz povećanje brzine sprovođenja razdraženja u srcu b) smanjenje frekvencije uz povećanje snage srčane kontrakcije c) povećanje frekvencije i snage srčane kontrakcije d) povećanje nadražljivosti a samim tim smanjenje frekvencije srčanog rada .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 33.235 - . Kalijum je: a) zastupljen više u ćeliji nego van ćelije b) zastupljen više van ćelije nego u ćeliji c) u podjednakoj količini van ćelije i u ćeliji d) zajedno sa fosfatima nalazi se više van ćelije nego u ćeliji 35.

Rezidualni volumen je količina vazduha koja se nalazi u plućima: a) na kraju maksimalnog udaha b) na kraju maksimalnog izdaha c) nakon udaha pri normalnom disanju d) nakon izdaha pri normalnom disanju 43. Zaokružite tačnu tvrdnju: a) glavni inspiratorni mišići su unutrašnji međurebarni mišići i trbušni mišići b) glavni ekspiratorni mišići su unutrašnji međurebarni mišići i trbušni mišići c) inspiracija je pasivan akt d) kontrakcija spoljnih međurebarnih mišića smanjuje prednje-zadnji prečnik grudnog koša 41. od srca ka periferiji d) svi odgovori su tačni 40. Krv se u venama kreće: a) zahvaljujući venskim zaliscima. Funkcionalni rezidualni kapacitet je količina vazduha koja se nalazi u plućima: a) na kraju maksimalnog udaha b) na kraju maksimalnog izdaha c) nakon normalnog udaha d) nakon normalnog izdaha 44. Eritropoetin se stvara u: a) jetri b) bubregu c) eritrocitima d) kostnoj srži .236 - . Sjedinjavanje hemoglobina sa kiseonikom naziva se: a) oksidacija b) oksigenacija c) koeficijent iskorišćavanja kiseonika d) kriva disocijacije oksi-hemoglobina 42. od srca ka periferiji c) zahvaljujući kontrakciji skeletne muskulature. od periferije ka srcu b) zahvaljujući mišićnoj pumpi.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 39.

Zaokružite netačnu tvrdnju: a) najvažnija funkcija bubrega je očuvanje stalnosti uslova unutrašnje sredine b) bubreg održava ravnotežu vode i elektrolita c) najvažnija funkcija bubrega je endokrina d) bubrezi su fiziološki pufer sistem 46. Tripsinogen nastaje u: a) želucu b) jetri c) pankreasu d) tankom crevu 49. baznoj ili neutralnoj sredini 48. Po supstratu na koji deluju enzimi se dele na: a) apoenzim i koenzim b) hidrolaze i desmolaze c) karbohidraze. Peristaltički i antiperistaltički pokreti prisutni su u: a) jednjaku b) želucu c) tankom crevu d) debelom crevu .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 45. proteaze i lipaze d) enzime koje ispoljavaju dejstvo u kiseloj.237 - . Funkcija debelog creva sastoji se u: a) varenju preostalih hranljivih sastojaka b) emulgovanju masti c) resorpciji vode d) svega navedenog 50. Specifična težina mokraće je manja: a) ukoliko je manja količina uzlučene mokraće b) pri intenzivnom znojenju c) pri teškom fizičkom radu d) ukoliko je veća količina uzlučene mokraće 47.

a smanjenja koncentracije kalijuma u krvi c) povećanja koncentracije natrijuma i kalijuma u krvi d) smanjenja koncentracije natrijuma i kalijuma u krvi 52. Centar za bolnu osetljivost je: a) talamus b) hipotalamus c) limbički sistem d) veliki mozak 55.238 - . OSIM: a) organizam je u budnom stanju b) biološka motivisanost jedinke c) udruženost uslovne i bezuslovne draži d) prisustvo drugih stimulusa . Centri refleksa za ishranu nalaze se u: a) usnoj duplji b) nosu c) produženoj moždini d) pljuvačnim žlezdama 54. Aldosteron dovodi do: a) pada koncentracije natrijuma. Supkortikalna jedra su: a) vegetativne ganglije b) povezane uglavnom sa senzitivnom korom c) bazalne ganglije: prugasto telo i sočivasto jedro d) sve navedeno 56. Zaokružite NETAČNU tvrdnju: a) estrogen i progesterone utiču na razvoj polnih organa b) progesteron priprema sluzokožu materice za prijem oplođene jajne ćelije c) progesteron povećava razdražljivost muskulature materice d) progesterone podstiče razvoj mlečnih kanala 53. a povišenja koncentracije kalijuma u krvi b) povećanja koncentracije natrijuma.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 51. Zakonitosti formiranja uslovnih refleksa su sve navedeno.

239 - . Zakrivljenost sočiva se povećava: a) pri gledanju bliskih predmeta b) pri gledanju udaljenih predmeta c) sa starošću d) pri smanjenju elastičnosti sočiva Test D 1. raspoređenih u tri grupe 2. Kinestezija je sve navedeno. raspoređenih u tri grupe d) 27 kostiju. Prednja strana lopatice izdubljena je u: a) nadgrebenu i podgrebenu jamu b) podlopatičnu jamu c) podlopatičnu i nadgrebenu jamu d) nadlopatičnu i podlopatičnu jamu . IZUZEV: a) određivanje položaja tela u prostoru b) osećaj kretanja insekta po koži tela c) određivanje položaja pojedinih delova tela d) određivanje vrste i brzine pokreta 59. raspoređene u dve grupe b) 25 kostiju.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 57. raspoređenih u tri grupe c) 26 kostiju. U stopalu se nalaze: a) 23 kosti. Astigmatizam se: a) korigije sabirnim sočivom b) koriguje rasipnim sočivom c) koriguje cilindričnim sočivom d) ne može korigovati 58. Recepcija mirisa ostvaruje se preko receptora koji se nalaze u a) sluzokoži nosa b) sluzokoži jezika c) kortikalnog centra u oblasti hipokampusa d) u talamusu 60.

Kostur lica sastoji se iz: a) 15 kostiju b) 7 kostiju c) 21 kosti d) 10 kostiju 6.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 3. kratke i pljosnate 8.240 - . odvođenja. Kružno kretanje predstavlja udružene pokrete: a) pregibanja. zglobnih i nezglobnih nastavaka b) tela i grane donje vilice c) uspravnog i horizontalnog dela d) tela i dva okrajka 5. prave i pljosnate d) duge. kose i uzdužne c) duge. unutrašnjeg i spoljašnjeg obrtanja . opružanja. Prema obliku skeletni mišići dele se na: a) duge. opruženja. pregibanja i privođenja d) pregibanja. odvođenja b) unutrašnjeg i spoljašnjeg obrtanja. privođenja. pregibanja i opružanja c) spoljašnjeg obrtanja. Donja vilica sastoji se iz: a) tela. kratke i pregibače b) prave. Svi mišići zadnje grupe potkolenice inervisani su: a) tabanskim živcem b) sedalnim živcem c) potkoleničnim živcem d) golenjačnim živcem 7.privođenja. Telo ključnice ima dve strane: a) spoljašnju i unutrašnju b) gornju i unutrašnju c) gornju i donju d) donju i spoljašnju 4.

Na bazi srca. leva i unutrašnja strana c) prednja. Desna srčana pretkomora: a) oblika je nepravilne kocke i ima šest zidova b) oblika je nepravilne prizme i ima tri zida c) oblika je nepravilne prizme i ima šest zidova d) oblika je trostrane piramide i ima tri zida 12.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 9. leva i spoljašnja strana b) prednja. Svi mišići šake inervisani su: a) središnjim i lakatnim živcem b) središnjim i pazušnim živcem c) lakatnim i pazušnim živcem d) žbičnim i lakatnim živcem 11.241 - . Mišići prednje grupe podlakta svojim dejstvom vrše: a) opružanje b) pregibanje c) privođenje d) odvođenje 10. Na srcu se opisuju sledeće strane: a) prednja. leva i donja strana d) spoljašnja. veliki krvni sudovi grade: a) venačnu krunu b) srčanu krunu c) srčani lanac d) srčani venac 13. unutrašnja i dijafragmalna strana 14. Najveći krvni sud čovečjeg tela je: a) plućna arterija b) potključna arterija c) zajednička karotidna arterija d) aorta .

Vrh pluća nalazi se iznad ravni: a) prvog rebra b) drugog rebra c) trećeg rebra d) četvrtog rebra 18. Srce je smešteno u: a) srednjem delu gornjeg sredogruđa b) srednjem delu donjeg sredogruđa c) prednjem delu donjeg sredogruđa d) zadnjem delu gornjeg sredogruđa 17. Desna srčana komora je: a) oblika trostrane piramide sa bazom okrenutom napred b) oblika trostrane prizme c) oblika četvorostrane piramide d) oblika trostrane piramide sa bazom okrenutom pozadi 16. Dvanaestopalačno crevo nalazi se ispred: a) prva tri krsna pršljena b) prva tri slabinska pršljena c) trećeg i četvrtog slabinskog pršljena d) drugog.242 - . Grkljan se nalazi u nivou: a) četvrtog i petog vratnog pršljena b) petog i šestog vratnog pršljena c) drugog i trećeg vratnog pršljena d) šestog i sedmog vratnog pršljena 20. Zadnji otvor usne duplje je: a) ždrelno suženje b) ulaz u usnu duplju c) međuusni otvor d) ždrelni otvor 19.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 15. trećeg i četvrtog slabinskog pršljena .

Mokraćovod gradi krivinu: a) na mestu ulaska u malu karlicu b) u svom lumbalnom delu c) u svom ilijačnom delu d) u svom karličnoj duplji 24. desnu i levu ivicu i dva otvora c) prednji i zadnji zid. gornji i donji pol d) spoljašnju i unutrašnju stranu. prednji i zadnji pol 26. gornju i donju ivicu i dva otvora d) spoljašnji i unutrašnji zid. Želudac ima: a) prednji i zadnji zid.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 21. Osnovna anatomska i funkcionalna jedinica bubrega zove se: a) režanj b) režnjić c) nefron d) acinus 23. prednju i zadnju ivicu. desnu i levu ivicu i dva otvora b) gornji i donji zid. gornji i donji pol c) prednju i zadnju stranu. spoljašnju ivicu. Semnik je muška polna žlezda i ima: a) spoljašnju i unutrašnju stranu. spoljašnju i unutrašnju ivicu. gornju i donju ivicu i dva otvora 22. Jajnička jama nalazi se u račvi: a) spoljašnje bedrene arterije b) unutrašnje bedrene arterije c) zajedničke bedrene arterije d) stidne bedrene arterije 25.243 - . gornji i donji pol b) spoljašnju stranu. prednju i zadnju ivicu. Kičmenih živaca ima: a) 12 pari b) 30 pari c) 33-34 para d) 31 par .

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 27. Vratni živčani splet grade prednje grane: a) prva 3 vratna živca b) prva 4 vratna živca c) prvih 5 vratnih živaca d) zadnja 4 vratna živca 31. Velike i male motorne jedinice razlikuju se po: a) broju aksona koji inerviše jedno mišićno vlakno b) broju motornih vlakana koji inerviše jedan nerv c) broju nerava koji inerviše jedan mišić d) broju motornih vlakana koji inerviše jedan akson . Prednja strana srednjeg mozga predstavljena je: a) krovnom pločicom b) crvenim jedrom c) moždanim kracima d) tegmentumom 28. Katabolizam je: a) konstruktivna aktivnost rasta b) zamenjivanje istrošenih delova ćelije c) aktivnost u razmeni materija d) svi odgovori su tačni 32. Antidiuretski hormon i oksitocin luče se u: a) hipotalamusu b) talamusu c) epitalamusu d) metatalamusu 29. Somatski nervni sistem kontroliše: a) poprečno-prugastu muskulaturu b) glatku muskulaturu c) muskulaturu srčanog mišića d) muskulaturu unutrašnjih organa 30.244 - .

Trajanje srčanog ciklusa pretkomora je: a) kraće od trajanja srčanog ciklusa komora b) duže od trajanja srčanog ciklusa komora c) jednako trajanju srčanog ciklusa komora d) zavisno od dužine udaha i izdaha 38. Sistolni ton je posledica: a) zatvaranja semilunarnih valvula b) otvaranja semilunarnih valvula c) kontrakcije srčanog mišića i zatvaranja pretkomorno-komornih valvula d) kontrakcije srčanog mišića i otvaranja pretkomorno-komornih valvula .245 - . Opšti davalac krvi je krvna grupa: a) O b) A c) B d) AB 37. Simptomi posthemoragičnog šoka nastaju: a) nakon povećanja zapremine krvi do 30% celokupne količine krvi b) nakon smanjenja zapremine krvi do 30% celokupne količine krvi c) nakon smanjenja zapremine krvi više od 30% celokupne količine krvi d) nakon smanjenja zapremine plazme manje od 30% celokupne količine krvi 34.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 33. Viskoznost krvi je: a) tri do pet puta veća od viskoznosti vode b) deset puta veća od viskoznosti vode c) zavisi od količine hemoglobina u eritrocitima d) uopšte se ne upoređuje sa viskoznošću vode 35. Procenat oksihemoglobina zavisi od: a) količine hemoglobina i vrednosti parcijalnog pritiska kiseonika b) parcijalnog pritiska ugljen dioksida c) pH krvi d) svega navedenog 36.

Krv se kreće ravnomerno i bez oscilacija u: a) aorti b) arteriolama c) kapilarima d) nijedan odgovor nije tačan 41. Površina respiratorne membrane iznosi: a) 70 cm2 b) 70 ml c) kao površina jedne alveole d) 70 m2 43. Jedna respiracija sastoji se iz: a) inspirijuma i udaha b) ekspirijuma i izdaha c) spoljašnjeg i unutrašnjeg disanja d) inspirijuma i ekspirijuma 42. Centar za disanje najsnažnije stimuliše: a) pad koncentracije CO2 b) pad koncentracije O2 c) porast koncentracije O2 d) porast koncentracije CO2 .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 39. Zakon »sve ili ništa« podrazumeva da: a) sa povećanjem intenziteta draži povećava se i jačina mišićne kontrakcije b) pri draženju jedne motorne jedinice skeletnog mišića neka mišićna vlakna te motorne jedinice se kontrahuju c) pri draženju jedne motorne jedinice skeletnog mišića sva mišićna vlakna te motorne jedinice se kontrahuju d) svi odgovori su tačni 40. Količina vazduha koja se udahne i izdahne pri svakoj respiraciji iznosi: a) 150 ml b) 500 ml c) 12 – 16 ml d) 750 ml 44.246 - .

Tokom prolaska kroz tubule: a) iz glomerularnog filtrata se ne reapsorbuje voda b) sekretuje se voda c) stvara se primarna mokraća sve manje koncentracije d) iz glomerularnog filtrata se reapsorbuje 99 % vode 47.247 - . Antidiuretični hormon: a) stvara se u bubrezima b) smanjuje količinu izlučene mokraće c) kada se povećano luči dovodi do bolesti diabetes insipidus d) povećava količinu izlučene mokraće 48. Hemijske materije se u digestivnom traktu razgrađuju pod dejstvom digestivnih fermenata i to: a) masti do glicerina i masnih kiselina b) proteini do amino kiselina c) polisaharida do monosaharida d) svi odgovori su tačni . Tubularna reapsorbcija je proces koji omogućava: a) vraćanje supstanci u peritubularni prostor b) vraćanje supstanci u primarnu mokraću c) vraćanje supstanci u definitivnu mokraću d) izlučivanje supstanci iz peritubularnog prostora 46.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 45. Voda se resorbuje u krv samo ako je: a) osmotski pritisak himusa viši od osmotskog pritiska krvi b) osmotski pritisak himusa jednak osmotskom pritisku krvi c) osmotski pritisak himusa niži od osmotskog pritiska krvi d) nijedan odgovor nije tačan 50. Ferment pljuvačke je: a) mucin b) pepsin c) himozin d) ptijalin 49.

nadbubrega 52. pankreasa. Zaokružite netačan odgovor: a) mali mozak reguliše motorne aktivnosti b) mali mozak reguliše tonus skeletne muskulature c) mali mozak reguliše telesnu težinu tela d) mali mozak reguliše ravnotežu tela 56.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 51. Endokrina aktivnost paratiroidne žlezde zavisi od: a) funkcije prednjeg režnja hipofize b) funkcije zadnjeg režnja hipofize c) koncentracije jona kalijuma u krvi d) koncentracije jona kalcijuma u krvi 53. pankreasa. štitne žlezde. štitne žlezde. Hormoni prednjeg režnja hipofize utiču na sekretornu aktivnost: a) pankreasa. nadbubrega d) polnih žlezdi. štitne žlezde c) polnih žlezdi. a ostalih dana trajanja menstruacije oko 100 ccm krvi dnevno 54. Paradoksalno spavanje je: a) ne-REM spavanje b) REM spavanje c) spavanje u toku koga se ne sanja d) spavanje uz povišen tonus muskulature . U toku svakog menstrualnog ciklusa žena izgubi: a) 50 do 100 ccm krvi b) 100 do 200 ccm krvi c) oko pola litra krvi d) prvog i zadnjeg dana oko 50 ccm.248 - . Neurociti simpatikusa nalaze se u: a) bočnim rogovima sive mase svih grudnih segmenata kičmene moždine b) bočnim rogovima sive mase svih slabinskih segmenata kičmene moždine c) bočnim rogovima sive mase krsnih segmenata kičmene moždine d) tačni su odgovori pod b) i c) 55. nadbubrega b) polnih žlezdi.

slušnih koščica i slušnog živca do centra u Hešlovoj vijuzi 59.249 - . slušnih koščica. kratkovidost i astigmatizam b) dalekovidost i presbiopija c) greške u recepciji boja d) greške pri imenovanju predmeta ` . Duplja unutrašnjeg uva ispunjena je: a) perilimfom b) likvorom c) vazduhom d) krvlju 60. Zaokružite netačan odgovor: a) taktilni receptori nalaze se u potkožnom tkivu b) taktilnih receptora ima najviše na prstima ruku i usnama c) taktilnih receptora ima najviše na leđima. slušnih koščica. ramenima i potkolenicama d) taktilni receptori nalaze se na površini kože 58. Kortijevog organa. Poremećaji refrakcije su: a) dalekovidost. slušnih koščica. slušnog živca. Hešlove vijuge do centra u Kortijevom organu b) bubne opne. Hešlove vijuge do centra u Kortijevom organu d) bubne opne.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 57. Zvučni talas prenosi se sledećim redosledom preko: a) bubne opne. Kortijevog organa i slušnog živca do centra u Hešlovoj vijuzi c) bubne opne. slušnog živca.

kojih ima: a) 16 b) 14 c) 12 d) 15 6.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Test E 1. Luk pršljena je: a) Njegov zadnji deo b) Njegov prednji deo c) Njegov bočni deo 2. Dijafragmu oživčava: a) Pomoćni živac b) Prečažni živac c) Međurebarni živac d) Podrebarni živac . Kosti prstiju stopala grade članci prstiju. Zglob lakta pripada: a) Prostim zglobovima b) Složenim zglobovima c) Hrskavičavim zglobovima d) Fibroznim zglobovima 5. Temena kost se nalazi u: a) središnjem delu krova lobanje b) prednjem delu krova lobanje c) zadnjem delu krova lobanje d) na bazi lobanje 4.250 - . Lakatna kost na donjem okrajku nema jedan od navedenih elemenata: a) Glava lakatne kosti b) Šiljasti nastavak c) Kljunasti nastavak 3.

Simpatička nervna vlakna srčanog živčanog spleta: a) Usporavaju srčani rad i povećavaju snagu srčanih kontrakcija b) Ubrzavaju srčani rad i povećavaju snagu srčanih kontrakcija c) Usporavaju srčani rad i smanjuju snagu srčanih kontrakcija d) Ubrzavaju srčani rad i smanjuju snagu srčanih kontrakcija 12. Svi mišići spoljašnje i zadnje grupe podlakta inervisani su: a) Lakatnim živcem b) Žbičnim živcem c) Središnjim živcem d) Mišićnokožnim živcem 9. Butna arterija prelazi na zadnju stranu zgloba kolena i nastavlja se: a) Prednjom golenjačnom arterijom b) Zadnjom golenjačnom arterijom c) Zatkolenom arterijom d) Dubokom butnom arterijom .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 7. Srčane pretkomore i komore povezane su: a) Pretkomornim otvorom b) Komornim otvorom c) Pretkomorno-komornim otvorom d) Komorno-pretkomornim otvorom 11.251 - . Spoljašnja grupa mišića na donjoj strani stopala namenjena je: a) Pokretanju malog prsta b) Pokretanju palca c) Pokretanju II i III prsta d) Pokretanju II i III i IV prsta 8. Sve mišiće šake inervišu dva živca: a) Središnji i lakatni živac b) Lakatni i žbični živac c) Središnji i žbični živac d) Žbični i mišićnokožni živac 10.

U zadnjoj lobanjskoj jami. Portna vena nastaje spajanjem gornje. desna i leva kičmena arterija spajaju se i grade: a) Desnu moždanu arteriju b) Levu moždanu arteriju c) Bazilarnu arteriju d) Pontinsku arteriju 14. Potporne ćelije nervnog sistema su: a) Nervne celije b) Glijalne ćelije c) Bipolarne ćelije d) Multipolarne ćelije 18.252 - . Papilarni mišići polaze sa: a) Zidova komora b) Zidova pretkomora c) Zida leve komore d) Zida desne pretkomore 17. Mokraćna bešika nalazi se u : a) Prednjem delu karlične duplje b) Zadnjem delu karlične duplje c) Gornjem delu karlične duplje d) Donjem delu karlične duplje . donje crevne vene i slezinske vene iza: a) Tela gušterače b) Repa gušterače c) Glave gušterače d) Vrata gušterače 15. Završni i najveći odvodni venski sinus je: a) Kavernozni sinus b) Veliki petrozni sinus c) Poprečni sinus d) Sigmoidni sinus 16.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 13.

Na desnom plućnom krilu nalaze se: a) Dve pukotine. čine: a) Glasnička pukotina i obe glasne žice b) Samo glasnička pukotina c) Samo glasne žice d) Glasnička pukotina i leva glasna žica 20. kosa i horizontalna b) Jedna kosa pukotina c) Jedna horizontalna pukotina d) Tri pukotine 21. Organ za stvaranje glasa.253 - . Zadnji zid dušnika je izgrađen od mekih tkiva predstavljenih: a) Poprečno prugastim mišićem i vezivnom opnom b) Glatkim mišićem i vezivnom opnom c) Skeletnim mišićem i vezivnom opnom d) Poprečnim mišićem i vezivnom opnom . glotis. Ždrelno suženje je: a) Prednji otvor nosnog sprata ždrela b) Prednji otvor usne duplje c) Zadnji otvor usne duplje d) Prednji otvor grkljanskog sprata ždrela 22. Gušterača je žlezdani organ priljubljen uz: a) Prva tri slabinska pršljena b) Prva dva slabinska pršljena c) Dvanaestog grudnog i prvog slabinskog pršljena d) Uz četvrti i peti slabinski pršljen 23. Nutritivni krvni sud jetre je: a) Portna vena b) Posebna jetrina arterija c) Jetrine vene d) Donja šuplja vena 24.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 19.

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 25. Dužica je: a) Srednji i najdeblji deo sudovne opne očne jabučice b) Zadnji.254 - . Najveća parna siva masa međumozga je: a) Metatalamus b) Suptalamus c) Epitalamus d) Talamus 27. Piramidalni put je: a) Indirektni motorni put b) Direktni motorni put c) Indirektni senzitivni put d) Ekstrapiramidalni put 29. Trem je: a) Zadnja šupljina koštanog labirinta b) Središnja šupljina koštanog labirinta c) Središnja šupljina opnastog labirinta d) Zadnja šupljina opnastog labirinta 26. veći deo spoljašnje opne očne jabučice c) Prednji deo sudovne opne očne jabučice d) Zadnji deo sudovne opne očne jabučice 28. Gustativna telašca grupišu se u posebne tvorevine jezika koje se nazivaju: a) Gustativne bradavice b) Gustativne papile c) Gustativni tuberkuli d) Gustativni žlebovi 30. Organ ukusa smešten je u : a) Sluzokoži donje strane jezika b) Sluzokoži gornje strane jezika c) Sluzokoži bočnih ivica jezika d) Sluzokoži korena jezika .

Šta je tačno za akcioni potencijal? a) Akcioni potencijal se javlja u miru b) Akcioni potencijal se javlja kada se ćelija nadraži c) Nastaje izlaskom natrijuma iz ćelije d) Nastaje zbog ulaska kalijuma u ćeliju 34. Šta je tačno za membranski potencijal? a) Spoljašnja strana ćelijske membrane je elektroneutralna b) Spoljašnja strana ćelijske membrane je elektronegativna c) Unutrašnja strana ćelijske membrane je elektropozitivna d) Unutrašnja strana ćelijske membrane je elektronegativna 35.255 - . Koja od navedenih osobina pripada leukocitima: a) Nedostatak jedra b) Bikonkavni oblik c) Granule u citoplazmi d) Hemoglobin .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 31. Ukoliko je koncentracija sredine koja okružuje ćeliju veća nego u ćeliji: a) Minerali izlaze iz ćelije i ona se smežurava b) Voda izlazi iz ćelije i ona se smežurava c) Voda ulazi u ćeliju i ona bubri d) Minerali ulaze u ćeliju 32. Jedan motoneuron: a) Inerviše jedan mišić b) Inerviše onoliko mišićnih ćelija koliko ima krajnjih ogranaka c) Prenosi nervne impulse sa periferije prema CNS d) Inerviše po deset mišićnih ćelija 36. Šta NIJE tačno za aktivni transport? a) Vrši se uz pomoć nosača b) Materija se transportuje iz sredine sa manjom u sredinu sa većom koncentracijom c) Za transport se koristi energija d) Materije se transportuju iz sredine sa većom u sredinu sa manjom koncentracijom 33.

256 - . Ukoliko serum neke krvi od aglutinina sadrži anti A. Na početku dijastole komore: a) Pretkomorno-komorske valvule se zatvaraju a semilunarne valvule otvaraju b) Semilunarne valvule se zatvaraju a pretkomorno-komorske valvule se otvaraju c) Pretkomorno-komorske i semilunarne valvule se zatvaraju d) Pretkomorno-komorske i semilunarne valvule se otvaraju 38. Šta NIJE tačno za vazomociju: a) To je kretanje krvi kroz kapilare u mlazevima b) Vazomocija reguliše protok krvi kroz kapilare c) Vazomocija reguliše protok krvi kroz arteriole d) Broj mlazeva u kapilaru zavisi od količine kiseonika 42. radi se o krvnoj grupi: a) A b) B c) AB d) O 39. Zakon „sve ili ništa“ za srce znači: a) Jačina srčane kontrakcije zavisi od jačine stimulusa b) Različiti stimulusi izazivaju maksimalnu srčanu kontrakciju c) Pri sistoli srce izbaci svu krv koja se nalazila u komori d) Srce se najjače kontrahuje kada je prazno 41.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 37. Limfociti se karakterišu: a) Bisagastim jedrom i crvenim granulama b) Plavim granulama i jedrom podeljenim u 3 do 5 segmenata c) Velikim ovalnim jedrom d) Neutrofilnim granulama i nesegmentiranim jedrom . Sedimentacija eritrocita je ubrzana u slučaju: a) Povećanog broja eritrocita b) Povećane količine albumina plazmi c) Povećane količine globulina u plazmi d) Smanjene količine fibrinogena u plazmi 40.

Pronađi tačnu konstataciju: a) Kroz respiratornu membranu podjednako difunduju kiseonik i ugljendioksid b) Ugljendioksid dvadesetak puta lakše difunduje kroz respiratornu membranu od kiseonika c) Kroz celu respiratornu membranu za minut normalno prođe litar kiseonika d) Tokom fizičkog rada kroz respiratornu membranu difunduje manje ugljendioksida 44. Intestinalna faza lučenja želudačnog soka: a) Ne postoji b) Nastavlja se i kada hrana napusti želudac c) Ne nastavlja se kada hrana napusti želudac d) Nije humoralnog karaktera .257 - . to nema uticaja na disajne pokrete 45. Enterocit je: a) Ćelija crevne sluzokože b) Rana razvojna faza eritrocita c) Ćelija preteča svih ćelija endoderma d) Nijedan odgovor nije tačan 47. Himus se formira u: a) Ustima b) Tankom crevu c) Debelom crevu d) Pankreasu 48.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 43. Intrapleuralni pritisak: a) Se ne menja tokom disajnih pokreta b) Tokom udaha postaje negativniji a tokom izdaha pozitivniji c) Negativni pritisak omogućava kolaps pluća d) Može biti negativan ili pozitivan. Sekrecija želudačnog soka može biti: a) Psihička b) Gastrična c) Intestinalna d) Svi odgovori su tačni 46.

Poliurija je: a) Prestanak stvaranja mokraće b) Smanjena diureza c) Povećana diureza d) Smanjeno unošenje vode u organizam 51.258 - . Arefleksija podrazumeva: a) Ugašen refleks b) Pojačan refleks c) Smanjen refleks d) Svi odgovori su tačni . Muška polna žlezda luči: a) Estrogen i progesteron b) Testosteron i androstendion c) Testosteron i progesteron d) Androstendion i estrogen 53. Skokovito provođenje se odlikuje sledećim: a) Provodi se duž mijelinskih nervnih vlakana b) Provođenje razdraženja je od jednog do drugog Ranvijerovog suženja c) Brzina provođenja je do 120 m/sec d) Svi odgovori su tačni 54. Ukoliko se produkcija kiselih materija u bubrezima poveća oni stvaraju: a) Veću količinu ureje b) Veću količinu amonijaka c) Renin d) Hipurnu kiselinu 50.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 49. Hormoni su hemijske supstance koje: a) Se izlučuju direktno u krvotok b) Preko izvodnih kanala dospevaju u krvotok c) Preko izvodnih kanala dospevaju u šupljine tela d) Sva tri odgovora su tačna 52.

Visceroreceptori su: a) U glatkim mišićima krvnih sudova b) Osetljivi na mehaničke promene u organima i hemijske promene u krvi c) U unutrašnjim organima d) Svi odgovori su tačni 60. Hipermetropija je: a) Normalno prelamanje svetlosti i lik se izuzetno oštro formira na mrežnjači b) Poremećaj refrakcije kod koga se lik formira iza mrežnjače c) Poremećaj refrakcije kod koga se lik formira ispred mrežnjače d) Nijedan odgovor nije tačan . U toku spavanja bez sanjanja: a) Povišen je tonus muskulature b) Disanje je ubrzano c) Krvni pritisak je povišen d) Telesna temperatura se snižava 59. Ravnomerni raspored tonusa na pojedine mišićne grupe moguć je zahvaljujući: a) Međumozgu b) Srednjem mozgu c) Malom mozgu d) Produženoj moždini 57.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 55. Funkcija bazalnih ganglija je da: a) Učestvuje u formiranju uslovnih refleksa b) Reguliše mišićni tonus i objedinjuje motorne pokrete pri hodanju c) Pomaže u održavanju položaja tela d) Sve navedeno 58.259 - . Centri III i IV para moždanog nerva nalaze se u: a) Kičmenoj moždini b) Produženoj moždini c) Ponsu d) Srednjem mozgu 56.

260 - .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 REŠENJA Test A 1-a 7-c 13-a 19-b 25-a 31-c 37-a 43-b 49-d 55-d Test B 1-a 7-a 13-b 19-b 25-c 31-a 37-d 43-b 49-c 55-d 2-c 8-c 14-b 20-a 26-a 32-c 38-b 44-d 50-a 56-d 3-c 9-c 15-c 21-a 27-d 33-c 39-c 45-d 51-d 57-c 4-a 10-a 16-a 22-d 28-b 34-a 40-b 46-c 52-a 58-c 5-b 11-c 17-c 23-c 29-d 35-c 41-a 47-d 53-a 59-a 6-c 12-d 18-c 24-b 30-b 36-b 42-a 48-b 54-c 60-b 2-a 8-d 14-d 20-c 26-d 32-c 38-b 44-b 50-c 56-b 3-b 9-b 15-a 21-b 27-b 33-b 39-a 45-a 51-a 57-b 4-a 10-a 16-b 22-c 28-d 34-a 40-d 46-a 52-d 58-d 5-a 11-a 17-a 23-d 29-d 35-c 41-a 47-a 53-a 59-a 6-b 12-b 18-b 24-c 30-b 36-b 42-b 48-d 54-a 60-c .

261 - .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Test C 1-a 7-c 13-b 19-b 25-b 31-a 37-b 43-d 49-c 55-c 2-d 8-c 14-d 20-a 26-a 32-c 38-c 44-b 50-b 56-d 3-a 9-a 15-a 21-c 27-d 33-c 39-a 45-c 51-b 57-c 4-d 10-a 16-a 22-a 28-b 34-a 40-b 46-d 52-c 58-b 5-c 11-c 17-b 23-c 29-b 35-b 41-b 47-c 53-c 59-a 6-d 12-a 18-a 24-c 30-d 36-d 42-b 48-c 54-a 60-a Test D 1-d 7-d 13-c 19-b 25-a 31-c 37-a 43-b 49-c 55-c 2-b 8-d 14-d 20-b 26-d 32-d 38-c 44-d 50-d 56-b 3-c 9-b 15-d 21-a 27-c 33-c 39-c 45-a 51-d 57-c 4-b 10-a 16-b 22-c 28-a 34-a 40-c 46-d 52-d 58-b 5-a 11-a 17-b 23-a 29-a 35-a 41-d 47-b 53-a 59-a 6-d 12-b 18-a 24-c 30-b 36-a 42-d 48-d 54-a 60-a .

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Test E 1-a 7-a 13-c 19-a 25-b 31-b 37-b 43-b 49-b 55-d 2-c 8-b 14-c 20-a 26-d 32-d 38-b 44-b 50-c 56-c 3-a 9-a 15-d 21-c 27-c 33-b 39-c 45-d 51-a 57-d 4-b 10-c 16-a 22-b 28-b 34-d 40-b 46-a 52-b 58-d 5-b 11-b 17-b 23-b 29-b 35-b 41-c 47-b 53-d 59-d 6-b 12-c 18-a 24-b 30-b 36-c 42-c 48-b 54-a 60-b .262 - .

Naći tačku u prvom kvadrantu koja pripada pravoj x+y=8 koja je jednako udaljena od tačke (2.a -2 a.263 - .8) i prave x-3y+2=0 a) (3.8) 3.3) d) (8. Rastaviti polinom x3-3x2-10x+24 na linearne faktore: a) (x+2) (x+4) (x+3) b) (x-2) (x-4) (x+3) c) (x-2) (x+4) (x-3) .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 8.4 Matematika Test A 1.a -1 - 1.5) b) (4.a -2 a+ a -1 . Izračunati: a .4) c) (5.a 2 a a) ( ) a -2 a 3 b) c) d) e) ( ) a -2 a 3 ( ) 2 a a2 2 3 ( ) a -3 2.0) e) (0.

.. c) (2k+1) π. 2 <x < 3 b) 1< x < 2. ±2..264 - . Rešiti jednačinu 3 = 3   Odgovor: a) 2 b) -1 c) 1 d) -2 7 −6 x 1 e) 3 . b) (2k-1) π.. Za koje vrednosti x je x2-5│x│+ 6 < 0 ? a) -3 < x <-2.. d) 2kπ. 1 3x-4   7.1.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 d) (x+2) (x-4) (x-3) e) (x-2) (x-4) (x-3) 4. ±1. ±2.1.... k = 0.. k = 0. ±2. 2 < x < 3 c) 1< x < 3 d) 1≤ x < 2.2.... ±1.. k=0. 2<x 6.2. U jednačini x2-6x+c=0 odrediti c pod uslovom da su njeni koreni vezani relacijom 3x1+2x2=20 a) 16 b) -16 c) 12 d) -12 e) 20 5. Rešiti jednačinu sin2 x+cos x+1=0 a) (2k+1) π. 2 < x ≤ 3 e) x<2. e) x=(2k+1) π. k = 0... k = ±1.

b8 = 128 d) n = 10. b8 = 148 x +1 f x = ( ) 10. b10 = 128 e) n = 8. 1 8 9. b18 = 128 b) n = 8.265 - . a zbir sledećih n članova je 240. Rešiti jednačinu 2 x 2 − 53 x = 3 125000 a) 343. Rešiti jednačinu │6-2x│= 3x+1 a) -1 b) 3 c) 1 . 343 1 b) 8 c) 343. Zbir prvih n članova geometrijskog niza čiji je količnik 2 iznosi 15. Odrediti inverznu funkciju funkcije x -1 a) b) c) d) e) x +1 x -1 x -1 x -1 x +1 x +1 x -1 x +1 x+2 x-2 11. b8 = 128 c) n = 4. Izračunati n i član b2n. a) n = 18. 27 d) -3 e) 27.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 3 8.

c=30 . Odrediti drugu katetu b i hipotenuzu c.   a) 1000 b) 200 c) 3005 d) 5005 e) 5000 14.75.5 12. b=22 c) b=22. a) 7 b) 7. 5 15. bez tablica i računara. b=28 b) c=32.266 - .5 2 2 15 3  1 − 13. Rešiti jednačinu log5x log7x = log57. a) -5 b) 5 2 c) -5 2 2 5 d) 2 e) . c) 1 7 1 7 d) 5 1 e) 5. Izračunati. Tangens jednog od oštrih uglova pravouglog trougla iznosi 0.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 d) 5 e) 1. a je manja kateta je a=18. 10 ctg 1350 sin 2100 cos 2250. a) c=32. U razvoju binoma izračunati  a + a  član koji ne zavisi od a.

. c) Izračunati 6·9x – 13·6x ako je x pozitivno rešenje date jednačine. b=24 e) b=20. f(x) = ax+b. a) Izračunati a. Poznato je da se u 100 uključenja mašine pojavilo 3 kvara. a u 300 uključenja 5 kvarova. b) Izračunati b. Odrediti pozitivan parametar p tako da koreni jednačine 24x2-px+25=0 zadovoljavaju relaciju 3x1 – 2x2 = 0 a) Koliko je p? b) Sa izračunatim p izračunati koren date jednačine koji je veći od 1. Broj kvarova mašine je u linearnoj vezi sa brojem uključenja mašine. Rešiti jednačinu x 4 + ax 2 + b x2 . c) Napisati pozitivno rešenje posmatrane jednačine koje je veće od 1. c) Sa izračunatim a i b odrediti 20. tj.6 4x + 1 = 0 a) Napisati negativno rešenje posmatrane jednačine. b) Napisati negativno rešenje. gde je x broj uključivanja mašine. a f(x) je broj kvarova. b) Napisati b. Rešiti jednačinu 6·9x – 13·6x + 6·4x = 0 a) Napisati pozitivno rešenje.x + 1 (2 x .267 - . b) Napisati pozitivno rešenje posmatrane jednačine koje je manje od 1. U polinomu x4 + ax2 + b odrediti a i b tako da bude deljiv sa x2 – x + 1 a) Napisati a.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 d) c=30.3) 2 . 19. c=24 16. c) Koliko kvarova prouzrokuje 1000 uključenja mašine? 17. c) Sa izračunatim p izračunati koren date jednačine koji je manji od 1.x. 18.

a) p=50 5 b) x1 = 4 5 c) x 2 = 6 3-b 8-e 13-d 18. a) 1 b) -1 c) -24 4-b 9-c 5-a 10-a 14-b 15-d 20.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 REŠENJA 1-d 6-e 11-c 16. a) -3 a) a=1 b) b=1 1 b) 2 c) x +x+1 4 c) 3 . 19. 1 a) a = 100 b) b=2 c) 12 2-a 7-c 12-e 17.268 - .

3 a = b= 1. 1 a) 2 b) 1 c) 2 1 d) 3 e) 1 2 3.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Test B 2. 2+ 3 a) 3.7x + 6 na linearne faktore.269 - .2 izračunati 3+ 2 1 −1 +  b + b −1   2     a + a      6 b) 2 c) 3 d) 2 6 e) 2 + 3 2. U jednačini 2x2 – 3x + 5c = 0 odrediti c pod uslovom da se njeni koreni razlikuju za 1. a) (x+1) (x+2) (x-3) b) (x-1) (x-2) (x+3) c) (x+1) (x-2) (x+3) d) (x-1) (x+2) (x+3) e) (x-1) (x+2) (x-3) 4. Naći m tako da se prave 4mx – (2m+1)y+14=0 i (4m+5)x – (8m-1)y+21=0 seku na y-osi. a) 2 b) 1 8 c) 1 . Ako je . Rastaviti polinom x3 .

. ±1..75 d) -1... b) x = π . k=0.1)k 7.75 . ±2.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 d) -1 e) 8 5.. -3 ≥ x 6. ±2.5 b) 1. ±2.... Za koje x je log (x2 – 5x + 7) ≥ 0? a) x ≤ 2.270 - .... k=0. ±1. 6 6 (.. x ≥ 3 b) -2 < x < 2. 6 π 5π = + x 2k π x = 2k π + e) ... k=0. Rešiti jednačinu 3 sinx = 2 cos2x a) x= kπ.1)k d) x = kπ + π . ±1.. . x ≥ 3 c) x ≤ 2. 6 (. k=0. ±1..5 e) -1.1.... 3 ≤ x ≤ 6 d) 2 ≤ x ≤ 3 e) x ≥ 2.. 6 kπ c) x = . ±2...2.. k=0.25 c) 1.. Rešiti jednačinu: 5− 2 x 27 9 =   64  16  a) 1..

271 - . Rešiti nejednačinu x2 – 2│x│-3 = 0 a) 3 b) -3 c) ± 3 d) ± 4 e) ± 1 . Rešiti jednačinu: x .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 8. 2n-1=9 b) q=2. ako je f (x ) = a) x b) x2 c) -x d) x + 1 e) x . Naći količnik q i broj posmatranih članova. 2n-1=7 e) q=3. Odrediti f (f(x)).2 2x + 1 x−2 11. a zbir svih posmatranih članova je 889. 2n-1=9 10. 2n-1=5 c) q=2.84 x = 9 a) 625 b) 2401 c) 14641 d) 81 e) 6561 9. Prvi član je 7. Posmatra se prvih 2n-1 članova geometrijskog niza. 2n-1=7 d) q=3. a) q=2. a n-ti član je 56.

81 . bez tablica i računara. 3 1 c) 81 .272 - . Izračunati. sin 570 cos 120 – sin 120 cos 570 3 a) − 2 3 b) 3 3 c) 2 2 d) − 2 2 e) 2  a x  + 13. 3 3 a4 1 b) 81 .   x  ako je odnos koeficijenata a   trećeg i drugog člana u razvoju 11:2. n a) 295 2 x a8 1 495 b) x2 1 c) 485 2 x d) 495 2 x e) 475a 8 14.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 12. Rešiti jednačinu (log3x)2 = 4-3 log3x 1 a) . Naći peti član u razvoju binoma.

Medicinski fakultet Niš

Informator 2010

1 1 , d) 81 3 1 1 , e) 81 9
15. Dati su hipotenuza c=24 i ugao sinα = 0.8. Izračunati kateta a i b. a) a = 14.2, b = 14.4 b) a = 14.4, b = 19.4 c) a = 14.4, b = 18.2 d) a = 19.2, b = 14.4 e) a = 19.2, b = 15.4 16. Veza zapremine sunđera i količine vode koju sunđer može da upije je linearna tj. f(x) = ax + b, gde je x zapremina sunđera, f(x) je količina vode koju ta zapremina može da upije. Poznato je da sunđer zapremine 1 dm3 upije 0.6 dm3 vode, a sunđer zapremine 2 dm3 upija 1.1 dm3 vode. a) Izračunati a b) Koliko upija sunđer zapremine 1.6 dm3? c) Kolika je potrebna zapremina sunđera da bi upio 1dm3 vode? 17. U jednačini x2 – 6x + c = 0 odrediti c pod uslovom da su njeni koreni vezani relacijom 3x1 + 2x2 = 20 a) Koliko je c? b) Sa izračunatim c izračunati negativan koren date jednačine c) Sa izračunatim c izračunati pozitivan koren date jednačine 18. Rešiti jednačinu 7x2-x-3 = 343 a) Napisati pozitivno rešenje b) Napisati negativno rešenje c) Izračunati 7x2-x-2, ako je x negativno rešenje date jednačine 19. U polinomu x3 + ax + b odrediti a i b tako da bude deljiv polinomom x2 – x + 1 a) Napisati a
- 273 -

Medicinski fakultet Niš

Informator 2010

b) Napisati b c) Sa izračunatim a i b odrediti 20. Rešiti sistem jednačina y- 2 x = - 3,
y + x = 3, i svako rešenje napisati u obliku uređenog para (x, y).

x3 + ax + b x2 - x + 1

a) Napisati ono rešenje datog sistema za koje je x > 0 i y > 0. b) Napisati ono rešenje datog sistema za koje je x < 0 i y > 0. c) Napisati ono rešenje datog sistema za koje je x < 1 i y < 0.

REŠENJA

1-d 6-e 11-c 16. a) 0,5 b) 0,9 c) 1,8

2-a 7-c 12-e 17. a) -16 b) -2 c) 8

3-b 8-e 13-d 18. a) 3 b) -2 c) 2401

4-b 9-c 14-b 19. a) 0 b) 1 c) x+1

5-a 10-a 15-d 20. a) 2,1 b) -6,9 c) 0,-3

- 274 -

Medicinski fakultet Niš

Informator 2010

Test C

1. Uprostiti izraz:

1 − a −2 1 − a −2 − − a −1 −1 a− a a+ a

a)

3 2a 2

− a
3 2

b) 2a

+ a

c) 2  − a a d) − a e) a
n 4 3 2 −   2. Ako je u razvoju binoma  x + x  koeficijent drugog člana za 44 ma  nji od koeficijenta trećeg člana , odredi član koji ne sadrži x.

3  1 2

a) 125 b) 190 c) 160 d) 175 e) 165 3. Zbir dva korena jednačine 2x3-x2-7x+ λ =0 je 1. Naći λ . a) 1 b) -2 c) 2 d) -3 e) 3

- 275 -

Medicinski fakultet Niš

Informator 2010

4. U jednačini x2+bx+9=0 odrediti b pod uslovom da su njeni koreni vezani relacijom: 1 1 10 + = x1 x2 9 a) -10 b) 10 c) -9 d) 9 81 e) 10 5. Rešiti nejednačinu
x 2 + 5x − 4 x2 − 2x

<1

a) x<

4 <x<2 3 4 c) x<0, <x<2 7 4 d) 0<x< , x>2 3 4 e) 0<x< , x>2 7

4 7

b) x<0,

6. Rešiti jednačinu 4 x − 7 x + 26 = 0 a) x=16 b) x=16, x= c) x=8 e) x= ± 16
28561 2401 28561 2401

d) x=16, x= −

- 276 -

Medicinski fakultet Niš

Informator 2010

7. Naći funkciju h(x)= (f ο g)(x) – (g ο f)(x), ako je: f(x) = 3x+1 i g(x) = 2x-1 a) h(x) = -3x b) h(x) = -3 c) h(x) = -1 d) h(x) = -x e) h(x) = 12x-3 8. Rešiti jednačinu
1 2 1 b) x=1, x= 2 1 c) x=1, x=2 1 d) x=-1, x= 2 e) x=1
2 3x 1 − 12 ⋅ 3 x

+ 27 = 0

a) x=-1,x=-

9. Rešiti nejednačinu log3 1 + 2 x ≥ 1 1+ x a) − 2 ≤ x ≤ −1 b) x ≤ −2, x >-1 1 c) x ≤ −2,− ≤ x <-1 2 d) − 2 ≤ x <-1 1 e) x ≤ −2,− <x<-1 2

- 277 -

Medicinski fakultet Niš
3 10. Izraziti loga·b a u zavisnosti od n, ako je n= loga·ba b 5n + 3 a) 6 5n − 3 b) 6 6 c) 5n + 3 5n − 3 d) 2 −n−3 e) 6

Informator 2010

x π  =1 11. Rešiti jednačinu cos  2 + 3  
2

a) − b)

2π + 2κπ , κ ∈ Z 3 2π c) + 4κπ , κ ∈ Z 3 2π + 2κπ , κ ∈ Z d) − 3 2π + κπ , κ ∈ Z e) 3

2π + 4κπ , κ ∈ Z 3

π   2π + x − − cos   =0 12. Rešiti jednačinu cos  4 4 
2 x

a) x = κπ , x = b) x = c) x =

π
2

+ 2κπ , κ ∈ Z

κπ π
2

,κ ∈ Z

2

+ κπ , κ ∈ Z
- 278 -

Medicinski fakultet Niš

Informator 2010

d) x = 2κπ , x = e) x =
2

π
2

+ κπ , κ ∈ Z

(2κ + 1)π , x = 2κπ , κ ∈ Z
sin x = 2 − ctgx 1 + cos x

13. Rešiti jednačinu a) x = b) c) d) e)

5π + 2κπ , x = κπ , κ ∈ Z 6 6 π 5π x = − + 2κπ , x = − + 2κπ , κ ∈ Z 6 6 π 5π x = − + 2κπ , x = − + 2κπ , x = π + 2κπ , κ ∈ Z 6 6 π 5π x = + 2κπ , x = + 2κπ , x = π + 2κπ , κ ∈ Z 6 6 5π π x = + 2κπ , x = + 2κπ , κ ∈ Z 6 6 + 2κπ , x =

π

14. Date su tačke A(3,1) i B(7,7). Odrediti jednačinu prave p koja sadrži sredinu duži AB i normalna je na pravu određenu tačkama A i B. a) 2y+3x=22 b) 3y+2x=22 c) 3y-2x=-22 d) 2x-3y=-22 e) 3y-2x=-22 15. Zbir prvih n članova geometrijskog niza, čiji je količnik 2, iznosi 15. Zbir sledećih n članova je 240. Izračunati član b2n. a) 64 b) 32 c) 256 d) 128 e) 512

- 279 -

Medicinski fakultet Niš

Informator 2010

16. Rešiti jednačinu x3+8=7x2 a) x1= b) x2= c) x3= 17. Ako je cosα= − a) sin α π  b) tg  − α  4  π  c) ctg  − α  4 
3 3π i π<α< , izračunati: 5 2

18. Ako je f(1)=40, f(2)=54, f(11)=0, onda a) odrediti funkciju f(x) = ax2+bx+c b) odrediti teme parabole određene funkcijom f(x) c) odrediti presek funkcije f (x) i y-ose 19. Prava p data je jednačina 2y-x=2. Odrediti jednačinu prave q, koja sadrži tačku A(1,1) i paralelna je sa pravom p. Odrediti jednačinu prave r koja sadrži tačku A i normalna je na pravu p. a) jednačina prave q je: b) jednačina prave r je: c) presek pravih p i r je: 20. Odrediti parametar p tako da rastojanje temena parabole y=x2+px+13 i koordinatnog početka bude jednako 5. a) Napisati parametar p koji je manji od -7 b) Napisati parametar p za koji je -7 <p < 5 c) Napisati parametar p koji je veći od 7

- 280 -

Medicinski fakultet Niš

Informator 2010

REŠENJA

1-c 6-a

2-e 7-b

3-d 8-b

4-a 9-d

5-c 10-b 15-d 20. a) -8 b) -6 c) 8

11-a 12-a 16. 17. a) -1 4 a) − 5 b) 4 + 2 2 c) 4 − 2 2 b) − 1 7 c) -7

13-c 14-b 19. 18. a)-2x2+20x+22 a) 2y-x=1 b) 5,72 b) y+2x=3 c) y=22 4 7 c) , 5 5

- 281 -

Rešiti nejednačinu x − 3 > x + 2 a) x < 1 2 b) -2 < x < c) 1 ≤x<3 2 1 d) x < -2. Uprostiti izraz:  1 − a3 2  1 + a 3 2  2 :  1 2 1 2     +1 1 a − + −    a a    12     1 − a1 2  1 + a   a) 2a a −1 2 b) a −1 1 c) − a 2 d) 1− a 2. Za koje n koeficijenti drugog. trećeg i četvrtog člana u razvoju binoma (x+y)n čine aritmetički niz: a) n=7.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Test D 1.282 - 1 2 . n=2 e) n=6 3. < x < 3 2 1 e) x ≤ 2 . n=6 b) n=2 c) n=7 d) n=7.

< x < 2 3 4 c) x < 0. ≤ x < 2 7 6. 2 < x ≤ 6 b) x < -2.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 4. Za koje realne vrednosti je definisana funkcija f (x ) = log 6 + x − x 2 a) 0 < x ≤ 3 b) x ≤ -2. Rešiti nejednačinu x 2− 2 x 4 a) x < 7 4 b) x < 0. 2 < x ≤ 6 d) 2 ≤ x ≤ 6 e) 2 < x ≤ 6 7. x > 3 6− x < x ( ) . 3 < x < 6 c) x < -3.283 - . Data je kvadratna jednačina x 2 − 6 x + c = 0 Odrediti c tako da koreni date jednačine zadovoljavaju uslov 3x1+2x2=20. Rešiti nejednačinu a) x < -2. x ≥ 3 c) x < -2. < x < 2 7 4 d) x ≤ 7 4 e) x < 0. a) -12 b) 12 c) 16 d) -16 e) 10 2 + 5x − 4 x <1 5.

x=-1 log 2 d) x=2 log 2 e) x=2. x = 4 17 b) x = 4 c) x = -2 17 d) x = 2. x = log 6 9. 0 < x < 2 e) -2 < x < 0. Rešiti jednačinu 10·2x-4x=24 log 6 a) x = 2. 0 < x < 2 x+2 > 3− x . x = 4 e) x = 2 1 10.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 d) -2 < x < 3 e) -2 ≤ x ≤ 3 8. Rešiti nejednačinu    3 a) -1 < x < 2 b) x > 2 c) 0 < x < 2 d) x < 0.284 - . x = log 2 log 12 b) x = log 2 log 12 c) x = . Rešiti jednačinu log x + 3 + log 4 x − 3 = log 5 17 a) x = -2.

x = π + 2κπ. κ∈Z 3 π 2 κπ π 2κπ + . k ∈ Z 4 2 3 2 kπ π c) x = 2kπ . κ∈Z d) x = 2κπ. κ∈Z c) x = 2κπ. x = ± + kπ . sin3x = 0.285 - . κ∈Z 9 3 3 3 π π + 2 κπ . x = + 2 κπ . k∈Z 4 2 3 π π π b) x = + k .x= + . x = + . Rešiti jednačinu a) x = b) x = c) x = d) x = e) x = 3 sin 3 x − cos 3x = 1 π κπ π κπ + . x = π + 2 κπ . x = ± + kπ . κ∈Z e) x = 2κπ. ctg2x .x= − + . Rešiti jednačinu 12. π π kπ +k . κ∈Z 9 3 3 3 13. Rešiti jednačinu tgx . κ∈Z 11. k ∈ Z 4 3 a) x = . k∈Z 3 4 π π π d) x = kπ . x = ± + kπ . x = . κ∈Z b) x = 4κπ. κ∈Z 9 3 π 2 κπ π 2κπ + . κ∈Z 6 3 18 3 π + 2 κπ . k ∈ Z 4 2 3 π π e) x = kπ . x = + kπ . x = + kπ .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 sin x x = sin 1 + cos x 2 a) x = 4κπ. x = . x = π + 4κπ. x = + k . x = π + 2κπ.

y = -2 d) x = 11. U tačakama A(1. 7y – 4x + 1 = 0 c) y = 8x – 17 d) 7y = 4x + 1 e) 4x – 7y – 1 = 0 15. naći sledeće funkcije: a) f(g(x)) = b) g(f(x)) = c) h(x) = (f ○g)(x) – 2(g ○ f)(x) = .2) i B (2. naći ostale kompleksne korene ovog polinoma. Kroz tačku A(2. 3 a) y + 8x – 17 = 0 b) y + 8x – 17 = 0. Data je kružnica (x .1) postaviti pravu p koja sa pravom q : y = 2x-1 gradi ugao 2 α takav da važi tgα = . y = 4 x − 4 + ( y − 1)i = 2 − 5i 1+ i 16. Odrediti x i y tako da važi a) x = 11. y = -2 e) x = 1.286 - . Ako je f(x) = 2x + 1 i g(x) = x – 3. − 3 ) postaviti tangente na datu kružnicu i odrediti tačku preseka tangenti.1)2 + y2 = 4. y = 4 b) x = 7. y = -3 c) x = 1. a) x2 = b) x3 = c) x4 = 18.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 14. Ako je x1 = 5i jedan koren polinoma x5 + 25x3 – 8x2 – 200. a) Jednačina tangente u tački A je: b) Jednačina tangente u tački B je: c) Tačka preseka tangenti je: 17.

Rešiti sistem jednačina 2 1 x + y2 = 2 a) Napisati ono rešenje sistema za koje je x > 0 i y > 0 b) Napisati ono rešenje sistema za koje je x < 0 i y > 0 c) Napisati ono rešenje sistema za koje je x < 0 i y < 0 REŠENJA 1-e 6-e 11-c 16.−   2 2  b) (x . y ) =  − . a proizvod trećeg i petog člana je 64. y ) =  . y ) =   − .  1 1  2 2 2 1 1 c) (x . a) Koji član tog niza iznosi 1024? b) Koliki je prvi član niza? c) Koliki je količnik niza? x + y =1 u1 = q= 20. a) n=11 b) u1=1 c) q=2 5-c 10-b 15-d 20.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 19. a) x2=-5i 3-a 8-a 13-b 18. 1 1 a) (x. U rastućem geometrijskom nizu zbir prvog i sedmog člana iznosi 65a. a) 2x-5 4-d 9-e 14-b 19.2 ( ) .287 - .−   2 b) x − 3y − 5 = 0 b) x3= − 1 + i 3 b) 2x-2 c) x3= − 1 − i 3 c) -2x-1 c) T 2 3 + 5. a) y=2 2-c 7-d 12-e 17.

288 - .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Test E 1. Naći član koji ne sadrži x. 12  a) T8 =  8     13  b) T9 =  8     12  c) T9 =  8     12  d) T6 =  5     13  e) T10 =  9     n . U razvoju binoma  zbir koeficijenata drugog člana od početka − x x  8 5 x   i trečeg člana od kraja jednak je 78. Uprostiti izraz: 8  4 − a   a − 2    2  a − 4 a + 2a  a 2 − 2a  −1 + a+8 a+2 4−a a+2 12 b) a+2 12 c) a−2 d) 1 e) 2 a)  4  1  2.

p2=2(-10+3 5 ) d) p ≤ 2(-10-3 5 ).289 - . Za koje vrednosti parametra p jednačina 9 x 2 − 2 x − p = 6 + px ima realne i različite korene: a) 2(-10-3 5 ) ≤ p ≤ 2(-10+3 5 ) b) 2(-10-3 5 ) < p < 2(-10+3 5 ) c) p1=2(-10-3 5 ). -1 < x < 2 b) -3 < x < -1. x ≥ 2 e) x ≤ -3.x= c) x = 2 2 . Rešiti jednačinu: a) jedno rešenje b) dva rešenja c) tri rešenja d) četiri rešenja e) nema rešenja 4. -1 ≤ x ≤ 2 6.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 4x − x 2 − 3 ⋅ ( x − 1 − 4) = 0 Koliko rešenja ima data jednačina? 3. -3 ≤ x ≤ 2 d) -3 ≤ x ≤ -1. p ≥ 2(-10+3 5 ) e) p < 2(-10-3 5 ). p > 2(-10+3 5 ) 5. Rešiti jednačinu a) x = x−2+ x−2 = 4 13 + 17 2 13 − 17 b) x = 2 13 − 17 13 + 17 . x > 2 c) x ≤ -1. Rešiti nejednačinu (x-2)(x2+4x+3) < 0 a) x < -3.

x= 2 2 d) x = 7.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 − 13 − 17 − 13 + 17 . a) (x -2) (x-4) (x-1) b) (x-2) (x+4) (x-3) c) (x+1) (x-2) (x+3) d) (x+2) (x-4) (x+3) e) (x-2) (x-4) (x+3)  2 8. x = 3 1 c) x = . Rastaviti polinom x3-3x2-10x+24 na linearne faktore. x = 9 e) x = 1. x = −64 . Rešiti jednačinu (log 3 x )2 = 4 − 3 log3 x a) x = 3 b) x = 81.290 - . Rešiti jednačinu 0.x= 2 2 13 − 321 13 + 321 e) x = .1252 x −3 =   4     a) x = 6 18 b) x = 17 6 c) x = − 5 6 d) x = 5 e) x = 2 −x 9. x = 3 81 d) x = 3.

x = ± b) c) d) e) 2π + 2κπ.291 - .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 10. κ ∈ Z b) x = κπ. κ ∈ Z 3 π x = κπ. κ ∈ Z 3 κπ 2π x= . Rešiti jednačinu: sinx+sin2x+sin3x=0 a) x = κπ. κ ∈ Z 12. κ ∈ Z c) x = π + 2κπ. x = ± + 2 κπ. κ ∈ Z 3 κπ 2π x= .5 x + 2 > 0. κ ∈ Z 2 3 π  13. x = ± + κπ.x = ± + 2 κπ. Rešiti jednačinu cos 2  x +  + 2 cos x + 2 = 0 2  a) x = 2 κπ. κ ∈ Z 2 3 2π x = κπ. Rešiti nejednačinu 0.25 a) x < 0 b) x ≤ 0 c) x > 0 d) x > -4 e) x ≤ -4 π  11. κ ∈ Z e) x = − π 2 + 2κπ .x = + 2 κπ. Rešiti jednačinu tg − x  = tg 2 x 4  . κ ∈ Z d) x = π 2 + 2κπ .

x = + κ . gde je O koordinatni početak.κ∈Z 12 3 12 3 14. B(2. a) 1 + 2 + 5 b) 2 + 5 c) 1 + 2 + 3 d) 8 e) 6 15. b = 2 d) a = -2.2). Tačke B i C su preseci prave q sa koordinatnim osama. Naći površinu trougla OBC. b = -4 16.4).292 - . b = 2 e) a = -1. Prava q sadrži tačku A i normalna je na pravu p. x = + κπ. κ ∈ Z 12 π π x = + κ . Date su tačke A(1. Data je prava p:y = 2x+1 i tačka A(2. κ ∈ Z 12 12 π π 5π π x = + κ . b = -4 c) a = -1.κ∈Z 12 3 π 2κπ x= + .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 a) x = b) c) d) e) π + κπ.κ∈Z 12 3 π 5π x = + κπ. a) Jednačina prave q je: . Odrediti parametre a i b tako da kompleksan broj z=1-i bude rešenje jednačine: z3+az2+b=0 a) a = 1. b = 2 b) a = -2.2). Izračunati obim trougla ABC.3) i C(2.

naći: a) Koren x3 date jednačine je x3= b) x1· x2 c) Parametar m = 19. y) rešenje sistema za koje je x > 1 i y > 1. Ako je x1 = i jedan koren polinoma x 4 − 2 x 3 + 3x 2 − 2 x + 2 . Data je jednačina 2 x 3 − x 2 − 7 x + m = 0 . a1 + a 6 = 17 a) Kolika je razlika niza? b) Koliki je prvi član niza? c) Odrediti zbir prvih deset članova niza.293 - . 20. a) x2= b) x3= c) x4= 18. naći ostale korene ovog polinoma. Ako je zbir dva korena x1 i x2 ove jednačine jednak 1. c) Ako je (x. izračunati log16 x + log 2 y 2 . b) Napisati ono rešenje sistema za koje je x ≤ 1 i y ≤ 1.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 b) Tačka B preseka prave q sa x-osom je: c) Površina trougla OBC je: 17. U aritmetičkom nizu je a 2 + a 5 − a 3 = 10. Rešiti sistem jednačina log 4 x − log 2 y = 0 x 2 − 5 y 2 = −4 a) Napisati ono rešenje sistema za koje je x > 1 i y > 1.

0) c) 9 2-c 7-e 12-e 17. 5-a 10-a 15-c 20. a) x 2 = −i b) x 3 = 1 + i c) x 4 = 1 − i 3-b 8-d 13-d 18.294 - . x a) y = − + 3 2 b) B(6. a) x 3 = − 4-e 9-c 14-a 19.2 b) 1.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 REŠENJA 1-b 6-b 11-c 16.1 c) 5 2 1 a) d=3 2 b) a1=1 b) x1·x2 =-3 c) S10=145 c) m = −3 . a) 4.

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Test F 1.295 - . Koliko rešenja ima jednačina 2 x − 1 + x = 5 ? a) nema rešenja b) beskonačno mnogo rešenja c) jedno rešenje d) dva rešenja e) tri rešenja 4. tako da koreni jednačine zadovoljavaju uslov: x1 2 = x2 3 a) k=0 b) k=1 c) k = −1 . Uprostiti izraz ( 2a 1− a 2 b) a −1 1 c) − a 2a d) a −1 2 e) 1− a  1 − a3 2  1 + a3 2 12 12   +1     +a −a 1− a :  1 + a1 2    1 − a1 2    2 ) a) 12  1 3  2. Koliko racionalnih članova ima u razvoju binoma  + x ?   x a) 2 b) 3 c) 4 d) 5 e) 1 3. Odrediti vrednost parametra k u jednačini kx 2 − 5x + 6 = 0 .

Rešiti jednačinu a) b) c) d) e) x = 1. < x < 2 7 4 d) x ≤ 7 4 e) x < 0.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 d) k = − e) k = 1 3 1 3 x 2 + 5x − 4 <1 5. a) (x − 2 )(x − 4 )(x − 1) b) (x + 2 )(x − 4 )(x + 3) c) (x − 2 )(x − 4 )(x + 3) d) (x − 2 )(x + 4 )(x − 3) e) (x + 1)(x − 2 )(x + 3) . Rastaviti polinom x 3 − 3x 2 − 10 x + 24 na linearne faktore. ≤ x < 2 7 4 7 b) x < 0. Rešiti nejednačinu 2 x − 2x a) x < 4 <x<2 3 4 c) x < 0. 6. x = 6561 x = 6561 x − 84 x = 9 7. x = 6561 x =1 x = −1 x = −1.296 - .

x = 17 4 c) x = −2 17 4 b) x = d) x = 2 . Rešiti nejednačinu log3 1 + 2 x ≥ 1 1+ x 1 a) x < − 1. x = − e) x = 2 17 4 10.Medicinski fakultet Niš Informator 2010  2 8. x ≥ − 2 d) − 2 < x < − 1 e) − 2 ≤ x < − 1 . x > − 1 1 c) x ≤ −1 . Rešiti jednačinu log x + 3 + log 4 x − 3 = log 5 a) x = −2 . x ≥ − 2 b) x < − 2 .297 - . Rešiti jednačinu 0.1252 x −3 =    4    a) x = 2 6 b) x = 5 6 c) x = − 5 18 d) x = 17 e) x = 6 −x 9.

Rešiti jednačinu sin x + sin 2 x + sin 3x = 0 a) x = κπ .298 - . κ ∈ Z 2 (2κ + 1)π . κ ∈ Z x= 3 2 π x = κπ . Rešiti jednačinu tg − x  = tg 2 x 4  π 5π + κπ . x = + κπ . x = + κπ . κ ∈ Z 12 3 a) x = . κ ∈ Z 3 2π κπ . x = ± b) c) d) e) 2π + 2 κπ . κ ∈ Z 2 π d) x = 2 κπ . κ ∈ Z e) x = 2 12.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 π  π  11. x = ± + 2κπ . x = ± + κπ . x=± + 2 κπ . x = π + 2 κπ . x= + 2 κπ . κ ∈ Z x= 3 2 2π x = κπ . κ ∈ Z 12 12 π π b) x = + κ . c 3 π  13. Rešiti jednačinu cos 2  x +  − cos 2  − x  = 0 4  4  a) x = κπ . κ ∈ Z 2 π c) x = + κπ . x = 2κπ . κ ∈ Z 2 π b) x = κ . κ ∈ Z 3 2π κπ .

3) i C(2. -2).Medicinski fakultet Niš Informator 2010 π π π 5π +κ . x= + κ . b = 2 e) a = −1 . b = −4 d) a = −2 .299 - . 17. b = 2 b) a = −2 .2). a) 8 b) 2 + 5 c) 1 + 2 + 3 d) 1 + 2 + 5 e) 6 15. B(2. Odrediti parametre a i b tako da kompleksan broj z = 1 − i bude rešenje jednačine z 3 + az 2 + b = 0 a) a = 1. Date su tačke A(1. Izračunati obim trougla ABC. b = −4 c) a = −1 . Duž AB je jedan prečnik kružnice. b) Odrediti jednačinu kružnice. c) Odrediti broj tačaka preseka kružnice sa x-osom. κ∈Z 12 3 12 3 π d) x = + κπ . κ ∈ Z 12 π 2 κπ e) x = + . κ∈Z 12 3 c) x = 14. Date su tačke A(4. 2) i B(2. a) Odrediti centar kružnice. b = 2 16.4). U skupu kompleksnih brojeva rešiti jednačinu x 2 + 2x + 7 x + 2x + 3 2 = 4 + 2x + x 2 x1 = x2 = x3 = a) Realno rešenje jednačine je b) Kompleksno rešenje jednačine je c) Kompleksno rešenje jednačine je .

Posmatra se prvih 2n+1 članova geometrijskog niza u kome je a1 = 7 i a n +1 = 56 . a zbir svih posmatranih članova je 889. c) Napisati ono rešenje sistema za koje je x > y.300 - .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 18. b) Odrediti broj posmatranih članova. Rešiti sistem jednačina x y + y x = 6 x 2 y + xy 2 = 20 a) Koliko rešenja ima zadati sistem jednačina? b) Napisati ono rešenje sistema za koje je x < y. a) Naći količnik niza. 20. . c) Odrediti deseti član niza. naći sledeće funkcije: a) f (g(x )) = b) g(f (x )) = c) h (x ) = (f o g )(x ) − (g o f )(x ) = 19. Ako je f (x ) = 3x + 1 i g(x ) = 2x − 1.

0 17.1) . a) f (g(x )) = 6x − 2 b) g(f (x )) = 6x + 1 c) h (x ) = −3 19.0 i C 2 3 + 5.4) c) (4. a) dva rešenja b) (1. a) C (3. a) q = 2 b) 7 c) a10 = 7 ⋅ 29 = 3584 ( ) ( ) 20. a) x1 = −1 b) x 2 = −1 − 2i c) x 3 = −1 + 2i 18.0) 2-b 7-c 12-b 3-d 8-b 13-a 4-b 9-e 14-d 5-c 10-e 15-e b) (x − 3)2 + y 2 = 5 c) C1 3 − 5 .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 REŠENJA 1-e 6-e 11-b 16.301 - .

x > 5 5 8 2 d) ≤ x < 5 5 4 8 e) − < x < 5 5 . 4 2 8 a) x < − . Rešiti nejednačinu 5x − 2 < 6. <x< 5 5 5 5 4 8 c) x < − .302 - .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Test G 1. Ako je x= 3 a 2 + b3 + a − 3 a 2 + b3 − a vrednost izraza x 3 + 3bx je: a) 2 a 2 + b3 b) b b c) 0 d) -2a e) 2a  1 3  + x ? 2. Koliko racionalnih članova ima u razvoju binoma   x  a) dva b) tri c) četiri d) pet e) jedan 12 3. ≤ x < 5 5 5 4 2 2 8 b) − < x < .

Rešiti jednačinu a) x = b) x = c) x = 13 − 17 2 13 + 17 2 13 − 17 13 + 17 . x ≥ 2 2 a) − 6. − < x < 2 2 1 1 e) x < − . 2 1 + ≥ 1 je: 1 + 2x 1 − 2x . x= 2 2 x − 2 + x − 2 = 4. p > 2 5. Rešenje nejednačine 1 1 ≤x≤ 2 2 1 1 b) − < x < 2 2 1 c) x < ± 2 1 1 d) x ≤ −1 .303 - . Za koje vrednosti parametra p nejednakost x 2 + px + 1 > 0 važi za svaki realan broj x? a) − 2 ≤ p ≤ 2 b) p ≤ −2 . p ≥ 2 c) -2 < p < 2 d) p < 2 e) p < -2.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 4.

x > 3 d) -2 < x < 3 e) − 2 ≤ x ≤ 3 8. x ≥ 3 c) x < -2.x2)? a) 0 < x ≤ 3 b) x ≤ −2 . x= 2 2 7. ∞ ) e) ( − ∞ .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 d) x = e) x = − 13 − 17 − 13 + 17 . 2) c) [2. Rešenja jednačine  2 0. Za koje realne vrednosti je definisana funkcija f (x) = log (6 + x .1252 x −3 =   4     −x nalaze se u intervalu: a) [-2. 0) b) [0. x= 2 2 13 − 321 13 + 321 . -2) 9. Proizvod rešenja jednačine 1 + 2 log x +1 5 = log5 ( x + 1) je: a) 24 96 b) − 25 96 c) − 5 24 d) − 25 4 e) − 5 .304 - . 6) d) [6.

κ ∈ Z 12 a) x = . κ ∈ Z 2 (2κ + 1)π . κ ∈ Z 24 7π b) x = + 2 κπ . x = π + 2 κπ . 4  4  a) x = κπ . x = 2κπ .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 2 −5x − 6 10. κ ∈ Z e) x = 2 π π   12. Rešiti jednačinu cos 2  x +  − cos 2  − x  = 0 . κ ∈ Z 2 π c) x = + κπ . x ≥ 6 ≤1 π  π  11. Rešiti jednačinu sin  + x  = cos − x  6 4   19π + κπ . x = + κπ . κ ∈ Z 24 7π c) x = + κπ . x > 6 c) − 1 < x < 6 d) − 1 ≤ x < 6 e) x ≤ −1 . κ ∈ Z 2 π d) x = 2 κπ .305 - . Rešiti nejednačinu 3x a) − 1 ≤ x ≤ 6 b) x < − 1. κ ∈ Z 2 π b) x = κ .

x = ± + κπ . 7 y + 4 x + 11 = 0 e) y + 4 x + 5 = 0 . x = ± + 2κπ . κ ∈ Z 24 19π e) x = + 2 κπ . κ ∈ Z 4 6 π π b) x = + κπ . κ ∈ Z 4 6 π π d) x = − + κπ . 7 y + 8x + 15 = 0 b) 7 y + 4 x + 11 = 0 .306 - . y = 4 b) x = 7 . κ ∈ Z 4 3 14. κ ∈ Z 4 3 π π e) x = + κπ . 7 y + 8x + 1 = 0 d) 7 y − 8x + 1 = 0 . x = ± + 2κπ . Rešiti jednačinu cos 2x + cos 3x ⋅ sin x = π π a) x = − + κπ .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 d) x = 7π + κπ . κ ∈ Z 24 1 2 13. x = ± + κπ . x = ± + κπ . y = −2 x − 4 + (y − 1)i = 2 − 5i 1+ i . y + 8x + 9 = 0 c) y + 4 x − 3 = 0 .−1) a sa pravom 1 q : 3x + 2 y − 6 = 0 grade ugao α takav da važi tg α = 2 a) y + 4 x + 5 = 0 . y − 8x − 7 = 0 15. κ ∈ Z 4 6 π π c) x = − + κπ . Odrediti x i y tako da važi a) x = 11. y = −3 c) x = 1. Odrediti jednačine pravih koje prolaze kroz tačku A(−1.

Duž AB je jedan prečnik kružnice. Date su tačke A(4. 17. Zbir drugog i dvadesetog člana rastućeg aritmetičkog niza je 10.307 - . a proizvod njegovih korena je . Odrediti realne koeficijente a i b tako da kompleksan broj z = 1 − i bude rešenje jednačine z 3 + az 2 + b = 0 a) a= b) b= c) Za nađene vrednosti parametra a i b realno rešenje date jednačine je z 3 = 18. a proizvod 47 tih članova je 23 .2) i B (2.21. Tada su koeficijenti polinoma: a) a= b) b= c) c= 19. y = −2 e) x = 1.-2). 64 a) Koliki je prvi član niza? b) Kolika je razlika niza? c) Kolika je suma prvih 16 članova niza? . Polinom P(x ) = x 3 + ax 2 + bx + c pri deljenju sa x-2 daje ostatak R1 = −25 . y = 4 16. pri deljenju sa x + 5 daje ostatak R 2 = −144 .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 d) x = 11. a) Odrediti centar kružnice b) Odrediti jednačinu kružnice c) Odrediti jednačinu tangente kružnice u tački A.

y1 ) = b) (x 2 . y 2 ) = x 2 y + xy 2 = 20 c) Ako je f (x ) = x 3 − 2 x 2 + 3x − 4 i g(x ) = x −8 .308 - .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 20. Rešiti sistem jednačina x y+y x =6 a) (x1. izračunati f (g(x1 ) + g(x 2 )) 2−x .

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 REŠENJA 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16. a) C(3.309 - E B E C B A D B C A B D A B D .0) b) (x − 3)2 + y 2 = 5 x c) y = − + 4 2 17. a) а = −1 b) b = 2 c) z 3 = −1 .

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 18. 4) c) f (g(x1 ) + g(x 2 )) = −194 20.310 - . a) a1 = 15 4 1 b) d = 8 c) S16 = 85 b) (x 2 . a) (x1. 1) . a) а = −5 b) b = −17 c) c = 21 19. y1 ) = (4. y 2 ) = (1.

Proizvod svih rešenja jednačine 56 x + 23 x =18 je jednak: a) 8 b) 64 c) − 93 d) 93 e) 96 . Uprostiti izraz: ab  4 ab − b   ab − : a−b a + ab   ( b) a 4 b ( a) a 4 b c) a+ b a− (4 a + 4 b ) d) − a 4 b (4 a + 4 b ) e) a 4 b (4 a + 4 b ) a ⋅4 b ) b) 2.311 - . x ≥ 2 7 3. Rešenje nejednačine: x 2 + 5x − 4 x2 − 2x je: a) x ≤ 4 7 ≤1 b) x ≤ 0. 4 e) 0 ≤ x ≤ . 4 ≤x <2 7 4 ≤x≤2 7 4 c) 0 < x ≤ . x > 2 7 d) x < 0.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Test G 1.

15) b) (0.−1 ∪ (− 1. x = 12 12 π 7π + 2 nπ .3)  2   3  e) x ∈  − .3)  3  c) x ∈  − .−1 ∪ (− 1. x = + 2nπ .3)  2   3  d) x ∈  − .312 - . Rešenje jednačine 125 + 124 ⋅ 5 x−2 = 25 x−2 pripada intervalu: a) (0.2) e) (0. Rešiti nejednačinu: log 2 x + 3 x 2 < 1 a) x ∈ (− 1. x = − 12 12 e) x = π 12 + 2nπ .0 ) ∪ (0. n ∈ Z c) x = − + 2nπ .0) ∪ (0. ∞ )  2  6.7) d) (-3. n ∈ Z .3) b) x ∈ (− 1.−1 ∪ (− 1. n ∈ Z 12 12 π 7π + 2nπ . x = − + 2nπ .1) 5.0 ) ∪ (0. n ∈ Z 12 12 π 5π b) x = + 2nπ .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 4. n ∈ Z d) x = + 2nπ .7) c) (-7. Rešiti jednačinu: sin x + cos x = 2 cos 2 x a) x = − π 5π + 2nπ .

8 i a) izračunati cos α 1) − 3 5 π 2 <α<π.313 - . n ∈ Z 3 3 π 2nπ x= + . Rešiti jednačinu: cos x + cos 2 x = 2 cos 3x 2 a) x = b) c) d) e) 2nπ . 3 5 3− 4 3 5 4−3 3 5 2) 0 3) 4) 5) π  b) izračunati cos α −  3  3+ 4 3 4 3−3 1) 2) 10 5 4) 3− 4 3 5 3) 4 3−3 10 5) 4−3 3 5 . x = 4nπ . n ∈ Z 3 3 π 2nπ x= + . x = 2nπ . n ∈ Z 6 3 π nπ x= + . x = 4 nπ . n ∈ Z 3 3 + π 8.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 7. n ∈ Z 3 3 2π 2nπ x= + . x = 4 nπ . x = 4nπ . Ako je sin α = 0.

x=4 2 2) x = 1. a) Odrediti vrednost realnog parametra m za koje nejednakost (2m-1)x2 + (m+2)x + m – 1 < 0 važi za svako x ∈ R 16 7 1 4) 0 < m < 2 1) 0 < m < 2) m < 0 5) 1 16 <m< 2 7 3) 0 < m > 16 7 b) Odrediti vrednost realnog parametra m za koje kvadratna jednačina (2m-1)x2 + (m+2)x + m – 1 < 0 ima realna i različita rešenja? 1) − 16 <m<0 7 16 7 2) m ≤ 0. Zbir binomnih koeficijenata poslednja tri člana u razvoju binoma  x+2 1   2  +  x +1  2   jednak je 22.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 9. m ≥ 5) m ≤ 0 ≤ 16 7 16 7 3) m < 0. x = -2 4) x = -3. x = 0 . m > 16 7 4) 0 < m < 10. a) Odrediti n 1) n = -7. n = 7 n b) Za koje vrednosti x je zbir trećeg i petog člana u datom razvoju jednak 135? 1) x = 1 . x = 2 3) x = 1. n = 6 4) n = -5. n = 4 2) n= 6 5) n = 4 3) n = -6. x =4 5) x = -1.314 - .

Ako je polinom 4) (4.  2   2 12. količnik polinoma P( x ) = 6 x 4 − 7 x 3 + m1 x 2 + 3 x + 2 i Q( x ) = x 2 − x + n1 S( x ) = 13.315 - .4  2) (2. Dat je sistem jednačina: 2 log 4 x + log 2 ( y − 1) = 1 4 log8 x ⋅ log 2 ( y − 1) = − 3 1   .   2  2  5) (1.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 11. vrednosti realnih brojeva m i n su: a) (m1.2 )  5 5)  2.5) 3)  4.3  4  a) Jedno rešenje datog sistema je:  1  1  2)  − . n1)= b) (m2.   4 P( x ) = 6 x 4 − 7 x 3 + mx 2 + 3 x + 2 deljiv polinomom Q( x ) = x 2 − x + n .5  2  1  4)  . n2)= c) Za nađene vrednosti koeficijenata m1 i n1. Ako je f  x 3− x  =  2 − x  5 − 3x a) odrediti f ( x ) = b) odrediti f −1 ( x ) = c) odrediti vrednosti x za koje je f ( x ) > 3 .5) b) Drugo rešenje datog sistema je: 3   3 1)  .5  3) 1)  5.

Ako je zbir prvih 15 članova aritmetičkog niza 50.316 - . z2 kompleksni brojevi koji su rešenja jednačine 6 z 2 − (7 + 4i )z + 4 + 3i = 0 . onda je: a) z1 = b) z 2 = c) z1 = z2 15.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 14. Naći jednačine tangenata kruga x 2 + y 2 − 6 x − 8 y + 15 = 0 koje su normalne na pravu y − 3x = 0 a) t1: b) t2: c) Dodirna tačka tangente t1 i datog kruga je: . a zbri prvih 50 članova niza je 15. Ako su z1. izračunati: a) prvi član niza b) razliku niza c) sumu prvih 35 članova niza 16.

−1) b) (m2 . a) f ( x ) = 3 − 2x x−4 4x + 3 b) f −1 ( x ) = x+2 c) 3 < x < 4 .317 - .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 REŠENJA 1 2 3 4 5 6 7 8a 8b 9a 9b 10a 10b 11a 11b 12. a) (m1. n1 ) = (− 7.−2) e d b a c d d 1 3 2 4 2 4 3 3 c) S1 ( x ) = 6 x 2 − x − 2 ∨ S 2 ( x ) = 6 x 2 − x − 1 13. n2 ) = (− 12.

7 ) ∨ T2 (2.1) . a) t1 : x + 3 y = 25 b) t2 : x + 3 y = 5 c) T1 (4.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 14. a) z1 = 2−i 3 1 + 2i b) z2 = 2 c) z1 2 = z2 3 15.318 - . a) a1 = 341 75 13 b) d = − 75 c) S35 = 56 16.

ni.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Medicinski fakultet.ni.ac.rs .ac.319 - . Univerzitet u Nišu Bulevar Dr Zorana Đinđića.rs www. 81 18 000 Niš Srbija Tel: 018 4226644 018 4226712 Fax: 018 4238770 e-mail: contact@medfak.medfak.

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 .320 - .