INFORMATOR

o uslovima upisa i studiranja na integrisanim akademskim studijama MEDICINE, STOMATOLOGIJE, FARMACIJE i osnovnim strukovnim studijama

Niš, 2010.

IZDAVAČ Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu ZA IZDAVAČA Prof. dr Milan Višnjić GLAVNI UREDNICI Prof. dr Dušica Pavlović Prof. dr Dobrila Stanković - Đorđević UREDNIK Prof. dr Stevo Najman REDAKTORI
Hemija: Prof. dr Goran Nikolić, doc. dr Mirjana Abramović, doc. dr Nataša Trutić Biologija: Prof. dr Stevo Najman, prof. dr Jelena Živanov-Čurlis Matematika: Prof. dr Jelena Manojlović, prof. dr Dragan Đorđević, doc. dr Dragana Cvetković Anatomija i fiziologija: Prof. dr Svetlana Antić, prof. dr Milkica Nešić, prof. dr Stevo Najman

TEHNIČKA PRIPREMA Snežana Milošević ŠTAMPA Punta, Niš

Sadržaj OSNIVANJE I RAZVOJ MEDICINSKOG FAKULTETA NASTAVNI PLANOVI STUDIJA Plan nastave integrisanih akademskih studija medicine Plan nastave integrisanih akademskih studija stomatologije Plan nastave integrisanih akademskih studija farmacije Plan nastave osnovnih strukovnih studija - strukovna med. sestra Plan nastave osnovnih strukovnih studija - strukovni zubni protetičar Plan nastave osnovnih strukovnih studija - oralni higijeničar Plan nastave osnovnih strukovnih studija - strukovni sanitarnoekološki inženjer PRIJEMNI ISPIT Uslovi za konkurisanje Prijem dokumenata Polaganje prijemnog ispita Ocenjivanje zadataka Izbor kandidata STUDIJE Vrste studija Oblici nastave Obim studija Ocenjivanje Ispitni rokovi i način polaganja ispita Posledice nepoloženog ispita Prigovor na ocenu Upis na narednu godinu studija Završni rad STATUS STUDENTA Status budžetnog studenta Status samofinansirajućeg studenta Gostujući studenti Student koji ostvaruje deo studijskog programa na drugoj visokoškolskoj ustanovi 9 10 10 12 14 16 18 20 22 24 24 24 25 27 27 29 29 29 30 30 31 32 32 33 33 34 34 34 35 35

PRAVA I OBAVEZE STUDENTA Pohađanje nastave Mirovanje prava i obaveza studenta Individualizacija studija i posebne potrebe studenta Prelazak sa drugih fakulteta Prestanak statusa studenta PROGRAM PRIJEMNOG ISPITA Biologija Hemija Matematika Anatomija i fiziologija TESTOVI IZ PRETHODNIH GODINA Biologija Hemija Anatomija i fiziologija Matematika

37 37 38 38 39 39 41 41 45 48 49 53 53 131 209 263

Poštovani maturanti, Izbor i upis fakulteta su za vas prvo ključno životno pitanje s kojim se srećete u godinama punoletstva. Uz neizvesnost ishoda prijemnog ispita upisnu «groznicu« često pojačava mnoštvo drugih nepoznanica i oskudna informisanost. Ovaj Informator je pokušaj Medicinskog fakulteta u Nišu da javnosti stavi na uvid neke od važnih informacija vezanih za upis na ovaj Fakultet i njegov rad. Ovde nisu prisutne informacije za koje je odgovorno Ministarstvo prosvete, ali će one biti dostupne iz sredstava javnog informisanja i teksta konkursa. Testovi sa prethodnih prijemnih ispita biće vam dobra orijentacija u tome kako mogu izgledati test pitanja na prijemnom ispitu. Međutim, svi raspoloživi testovi predstavljaju samo pomoćno sredstvo u pripremi prijemnog ispita i nikako ne mogu biti zamena za učenje iz udžbenika. Za dobru pripremu prijemnog ispita potrebno je savladati gradivo iz odgovarajućih udžbenika za gimnazije prirodno-matematičkog smera i za medicinske škole. Želimo vam da što lakše učinite prvi korak, uspešno položite prijemni ispit i postanete studenti Medicinskog fakulteta u Nišu. Medicinski fakultet ove školske godine upisuje još jednu generaciju studenata integrisanih akademskih studija medicine, stomatologije, farmacije i osnovnih strukovnih studija za sticanje stručnog naziva strukovna medicinska sestra/tehničar. Nakon završenog procesa akreditacije studenti će moći da upišu i druge studijske programe osnovnih strukovnih studija (strukovni zubni protetičar, oralni higijeničar i strukovni sanitarno-ekološki inženjer). Informaciju o upisu na nove studijske programe studenti mogu naći na web sajtu fakultetawww.medfak.ni.ac.rs i u konkursu koji objavljuje Medicinski fakultet. Potpisivanjem Bolonjske deklaracije naša zemlja se obavezala da do 2010. godine uspostavi preduslove za ulazak u zajednički evropski prostor visokog obrazovanja. Svojim novim programima za dodiplomske studije Medicinski fakultet je promovisao učenje usmereno na studenta, integrisanu i interaktivnu nastavu, kontinuirano ocenjivanje. Visoka profesionalnost, odgovornost, temeljnost i posvećenost poslu biće prioritet i krajnji cilj Vašeg školovanja. Jedan od osnovnih principa Bolonjske deklaracije i evropskog pristupa visokom obrazovanju je Evropski sistem prenosa bodova (ESPB ili ECTS).

Evropski sistem prenosa bodova - ESPB ESPB je sistem koji obezbeđuje realnu procenu radnog angažovanja studenata koje je neophodno za savladavanje predmeta u celini, svih predmeta u semestru tj. akademskoj godini, odnosno celokupnih studija. Sistem je zasnovan na bodovima koji izražavaju opterećenje studenata u savladavanju određenog programa studija (60 bodova za akademsku godinu, 30 za semestar). Svaki predmet nosi određeni broj bodova, a student ispunjavanjem obaveza na predmetu, pripremom i polaganjem ispita, u okviru studijskog programa koji je upisao, sakuplja bodove (akumulacija bodova). Student može da sakuplja bodove i na nematičnoj instituciji koji se potom prenose i priznaju na njegovoj matičnoj instituciji (prenos bodova). Primena sistema ESPB u Univerzitetskoj praksi doprinosi pokretljivosti studenata u evropskom prostoru visokog obrazovanja. U okviru predmeta bodovi se preraspodeljuju u odnosu na ukupno angažovanje studenta koje se odnosi na aktivnu nastavu (predavanja, vežbe, seminari i dr.), samostalni rad, terenski rad, učenje u biblioteci ili kod kuće, pripremu ispita i kolokvijuma. Bodovi predstavljaju meru ukupno uloženog rada studenta u savladavanju predviđenog gradiva i dodeljuju se studentu nakon uspešno položenog ispita tj. okončanja određenog dela studijskog programa. Vrednost jednog boda iznosi 27 sati rada studenta. Bodovi nisu ocene, niti ih zamenjuju. Celokupne šestogodišnje studije medicine nose 360 bodova, petogodišnje studije stomatologije i farmacije 300, a trogodišnje studije zdravstvene nege 180 bodova. Status studenta (budžet ili samofinansiranje) Obaveza studenata finansiranih iz budžeta je da u toku jedne školske godine u okviru upisanog studijskog programa ostvare 60 ESPB bodova. Položeni ispit je uslov da se stekne potreban broj bodova koje nosi odgovarajući predmet u studijskom programu. Ukoliko student ne ispuni ovu obavezu (ne ostvari 60 ESPB), nastavlja studije kao samofinansirajući. No, da bi uopšte upisao sledeću godinu studija u statusu samofinansirajućeg studenta, mora ostvariti najmanje 37 ESPB bodova u toku školske godine. Ukoliko student koji se sam finansira ostvari u toku godine 60 ESPB bodova, može nastaviti studije na teret budžeta uz ispunjenje dodatnih kriterijuma koje propisuje Fakultet, jer se broj studenata finansiranih iz budžeta može povećati najviše 20% od broja studenata koji su u tom statusu upisani prethodne godine.

odgovornost. rezultati na vežbama. godini vrši se kontinuirana provera znanja (ocenjuje se prisustvo i aktivnost na teorijskoj i praktičnoj nastavi. kolegijalnost i pre svega ljubav i razumevanje za pacijenta. Dragi studenti. Ostvareni poeni u toku predispitnih obaveza priznaju se sve dok se uspešno ne položi završni ispit u istoj školskoj godini. Svaki predmet je u obavezi da studente upozna sa kriterijumima formiranja konačne ocene i da ih se dosledno pridržava. Student može da polaže ispit iz jednog predmeta naviše tri puta u toku školske godine. kolokvijumu). testu. a konačna ocena se utvrđuje na ispitu. ubeđeni smo da će ova generacija studenata na osnovu postignutog znanja u prethodnom obrazovanju i pokazanih rezultata na prijemnom ispitu biti spremna da ostvari postavljene ciljeve i uspešno završi studije. seminarima. Želimo Vam puno uspeha. Kolegijum Dekanata Medicinskog fakulteta u Nišu . U toku ovih aktivnosti student ostvaruje poene na osnovu kojih formira konačnu ocenu. Na tom putu pokušajte da negujete poštenje. Student je pao na ispitu ukoliko nakon završnog ispita ostvari manje od 55 poena. Ispunjavanjem predispitnih obaveza i polaganjem ispita student može ostvariti najviše 100 poena (numerički jednako oceni 10).Ocenjivanje i napredovanje studenta U toku predispitnih obaveza u semestru tj. Standardi zahtevaju da se studenti ocenjuju na osnovu javno publikovanih kriterijuma i procedura koje se stalno primenjuju.

.

laboratorijske vežbaonice. Na Fakultetu se izdaju i tri periodična stručno-naučna časopisa. U tabelama koje slede dati su nazivi predmeta po godinama i broj časova teorijske i praktične nastave za sva 4 studijska programa. Medicinski fakultet poseduje jednu od najbolje opremljenih stručnih biblioteka u zemlji. godine na fakultetu je diplomiralo 9009 studenata. sa fondom od preko 13424 knjiga i 678 naslova časopisa. monografije i drugu priručnu literaturu. Fakultet ima razvijenu izdavačku delatnost. Nabavljena su najsavremenija multimedijalna učila za nastavu (kompjuterski interaktivni medicinski programi i video bim projektori). Kao visokoškolska. godine. U toku 2008/09. Plan i program osnovnih studija je savremen. Prethodne školske godine na Medicinskom fakultetu u Nišu u nastavi je bilo angažovano 82 redovna profesora.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 1. 95 studenata stomatologije. obrazovna i naučna ustanova. Od osnivanja pa do oktobra 2009. Medicinski fakultet čini velike napore na očuvanju i unapređenju društvenog standarda studenata kroz osavremenjivanje i opremanje prostora za izvođenje nastave (amfiteatri. školske godine diplomiralo je 247 studenta medicine. sale. 93 asistenta. integrisane akademske studije stomatologije. OSNIVANJE I RAZVOJ MEDICINSKOG FAKULTETA Medicinski fakultet u Nišu osnovan je 1960. što uz obavezna predavanja i vežbe stvara dobre preduslove za uspešno studiranje. integrisane akademske studije farmacije i osnovne strukovne studije. atlasima. kako na našem tako i na stranim jezicima. praktikumima. Medicinski fakultet upisuje studente na integrisane akademske studije medicine. Program studija je potpuno pokriven osnovnim i pomoćnim udžbenicima. tako da u skladu sa planom i programom obrazovanja izdaje udžbenike. 79 vanrednih profesora. studija i drugih publikacija. od toga 746 stranih državljana. oprema za rad studenata na klinikama). -9- . 54 studenta farmacije i 44 studenta osnovnih strukovnih studija. 76 docenta. priručnike. Odbranjene su 694 magistarske teze i 548 doktorskih disertacija. u velikoj meri usaglašen sa programima medicinskih i stomatoloških fakulteta Evropske zajednice. 8 asistenta pripravnika i 29 stručnih saradnika.

Farmakologija sa toksikolog. Stručna praksa 95 22. Izborni predmet 1+2 15+30=45 42. Pedijatrija 2+4 2+4 60+120=180 37. Patofiziologija 3+3 2+3 75+90=165 18. sociologija 2+0 30+0=30 7. genetika 3+2 45+30=75 2. Plan nastave integrisanih akademskih studija MEDICINE R. Molekularna i hum. Osnovi kliničke prakse 2+2 30+30=60 16. Hirurgija I 3+5 3+5 90+150=240 39. Klinička biohemija 1+1 15+15=30 26.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 2. br. Fizikalna med. Neurologija 2+4 30+60=90 34. Dermatovenerologija 2+3 30+45=75 31. Izborni predmet 2+0 30+0=30 9. Interna medicina II 2+4 4+6 90+150=240 27. Izborni predmet 2+1 30+15=45 21. Socijalna medicina 1+2 15+30=45 35. Uvod u kliničku praksu 1+1 15+15=30 8. Infektivne bolesti 3+4 45+60=105 23. Epidemiologija 2+2 30+30=60 24. Oftalmologija 3+2 45+30=75 Naziv predmeta ESPB Σ 8 5 24 14 / 3 3 3 2 20 5 15 10 3 5 17 12 9 12 4 6 7 4 4 2 15 4 4 7 5 2 6 5 2 5 9 9 12 2 2 2 12 5 I 8 5 9 5 / 0 0 0 2 9 2 8 5 3 0 9 6 6 6 0 7 4 4 2 7 4 0 0 0 0 5 2 5 6 6 6 0 0 0 5 II 0 0 15 9 / 3 3 3 0 11 3 7 5 0 5 8 6 3 6 4 0 0 0 0 9 0 4 7 5 2 0 0 0 3 3 6 2 2 2 0 . Stručna praksa 240 43. Stručna praksa 95 33. Osnovi imunologije 2+1 30+15=45 15. Engleski jezik u medicini 2+0 2+0 60+0=60 12. Mikrobiologija 2+2 2+2 60+60=120 14. Nuklearna medicina 1+1 15+15=30 32. ekologijom 2+2 30+30=60 36. Interna medicina I 3+4 3+4 90+120=210 20. i rehabilitacija 1+2 15+30=45 41. Fiziologija 4+4 5+4 135+120=255 11. etika i med. Higijena sa med. Anatomija 4+4 5+5 135+135=270 4.1.10 - . 3+2 2+2 75+60=135 19. Biohemija 4+3 3+3 105+90=195 13. Histologija i embriologija 3+3 3+3 90+90=180 5. Psihijatrija sa medicinskom 3+4 45+60=105 psihologijom 30. Izborni predmet 2+2 30+30=60 29. Patologija 4+4 4+4 120+120=240 17. Medicina rada 1+1 15+15=30 40. I II III IV V VI UKUPNO godina godina godina godina godina godina ТP ТP ТP ТP ТP ТP ТP ТP ТP ТP ТP ТP Т P 1. statistika i informatika 2+2 30+30=60 3. Ginekologija sa akušerstvom 2+4 2+4 60+120=180 38. Med. Izborni predmet 1+1 15+15=30 10. Radiologija 2+2 30+30=60 25. Med. NASTAVNI PLANOVI STUDIJA 2. Fizičko vaspitanje * 0+2 0+2 0+2 0+2 0+120=120 6. Izborni predmet 2+2 30+30=60 28.

b 27.ž 52. 5. 13.g 20.b 28. 15.b 41.a 20.v 9. 10. 21. 24. 17. Diplomski rad II 0 0 0 0 0 0 0 20 8 T P Svega Stručna praksa UKUPNO * Fakultativna nastava . sprem.v 28.v 9. Maksilofacijalna hirurgija 47. sportista Fiziologija napora Osnovi histoloških tehnika u biomedicini Klinička anatomija Klinička patofiziologija Klinička farmakologija Klinička imunologija Štetni efekti lekova Anesteziologija sa reanimatologijom Dijetetika Klinička embriologija Klinička patologija Lekovi i trudnoća Neonatologija Gerijatrija Tropske infektivne bolesti Diplomski rad Semestar ESPB ESPB za predmet II 3 3 II 3 II 3 III 2 III 2 2 III 2 III 2 VI 4 VI 4 4 VI 4 VI 4 VII 4 VII 4 4 VII 4 VIII 4 VIII 4 4 VIII 4 VIII 4 VIII 4 X 2 X 2 X 2 X 2 2 X 2 X 2 X 2 X 2 XII 8 8 Ukupno ESPB 27 . 20. Otorinolaringologija 46.g 41.d 41.v 28. Porodična medicina 50. Sudska medicina 51. 6. 16. 25. 12. 22. 26. Urgentna medicina 49. 8.g 28.v 20.b 8. 14. 3.a 28. 19.broj časova nije prikazan u ukupnom zbiru Lista izbornih predmeta Red.b 20.Medicinski fakultet Niš R. broj 1.11 - . 11.d 41. 7. br. 28. 2. Klinička praktična nastava 52. 27. Hirurgija II 45.a 27.a 41. Naziv predmeta Informator 2010 I II III IV V VI UKUPNO ESPB godina godina godina godina godina godina ТP ТP ТP ТP ТP ТP ТP ТP ТP ТP ТP ТP Т P Σ I 3+5 45+75=120 7 7 2+2 30+30=60 4 4 1+1 15+15=30 2 2 1+1 15+15=30 2 2 2+2 30+30=60 4 4 1+2 15+30=45 3 3 3+2 45+30=75 5 5 0+30 0+450=450 20 0 0+10 0+150=150 8 0 180 195 195 240 195 195 180 180 180 150 240 0 2130 165 135 150 180 195 210 225 240 315 270 255 600 2940 345 330 345 420 390 405 405 420 495 420 495 600 5070 95 95 240 430 675 765 890 920 1155 1095 5500 360 44.e 41. Šifra predmeta 8. 18.a 8. Osnovi kliničke onkologije 48.v 41.a 9. Naziv predmeta Prva pomoć Engleski jezik Hemija u medicini I Biologija ćelije Fizika medicinske dijagnostike Uvod u naučnoistraživački rad Hemija u medicini II Klinička mikrobiologija Medicinska genetika Neuronauke Homeostaza voda i elektrolita Patofiziologija ishrane i psiho. 4. 23.đ 41.g 27.b 9. 9.

Socijalna medicina sa 2+2 epidemiologijom i higijenom 12. Fiziologija I 3+2 10.Stomatološka protetika 2+5 2+6 pretklinika 15.Patologija 2+2 2+2 16.Interna medicina (pedijatrija.2. Naziv predmeta I II III IV V Seminari godina godina godina godina godina T P T P T P T P T P T P T P T P T P T P Sem. Plan nastave integrisanih akademskih studija STOMATOLOGIJE R. Histologija i embriologija 2+2 2+2 7.Otorinolaringologija 1+1 26. br. Izborni predmet (sem II) 2+0 9.Bolesti zuba klinika I 1+6 1+5 35. protetika klinika I 2+5 1+3 34. Fizičko vaspitanje* 0+2 0+2 0+2 0+1 6.Bolesti zuba klinika II 1+6 1+6 37.Dermatovenerologija 1+1 21.Oralna hirurgija 2+4 2+4 29.Izborni predmet (sem VIII) 2+2 32.Čas.Izborni predmet (sem IX) 2+2 38.Gnatologija 1+1 33.Preventivna stomatologija 1+2 31.Ortopedija vilica 2+3 2+3 II 0+2 4 0 6 0 4 0 IV 0+1 60+165+15=240 18 9 9 9 5 4 7 7 0 7 0 7 6 4 2 V 0+1 45+105+15=165 10 6 4 15+15=30 2 2 0 30+15=45 30+30=60 3 6 3 0 0 6 V 0+1 120+105+15=240 16 8 8 75+75=150 15+15=30 30+15+15=60 30+30=60 VII 0+1 60+120+15=195 VII 0+1 30+60+15=105 VIII 0+1 15+30+15=60 30+30=60 15+15=30 45+120=165 30+165=195 30+120=150 30+180=210 30+30=60 60+90=150 VI 0+1 10 4 6 2 5 7 11 9 4 7 2 9 11 5 8 7 7 0 0 7 6 4 0 0 0 5 6 3 4 7 4 2 5 0 5 5 4 7 2 4 5 2 4 0 3 . Medicinska statistika i infor1+2 matika 4.Oralna medicina 1+2 1+2 30.Izborni predmet (sem VI) 2+2 23.Hirurgija (ginekologija sa 2+2 3+3 akušerstvom. oftalmologija) 25.Farmakologija sa 2+1 1+1 toksikologijom 19. protetika klinika II 1+4 1+4 36. 1.12 - . Informator 2010 UKUPNO T P 30+0=30 45+30=75 15+30=45 105+105=210 0+105=105 60+60=120 45+30=75 30+30=60 45+30=75 60+0=60 30+30=60 45+30=75 30+30=60 60+60=120 30+30=60 60+30=90 45+30=75 ESPB Σ 3 8 4 16 / 9 8 6 6 5 4 6 4 I II 3 0 8 0 4 0 9 / 4 0 0 0 2 7 / 5 8 6 6 3 Medicinska etika i medicinska 2+0 sociologija 2.Fiziologija II 3+2 13. Molekularna i humana gene3+2 tika 3.Engleski jezik u stomatologiji 2+0 2+0 11.Medicinski fakultet Niš 2. Anatomija 3+3 4+4 5.Patofiziologija 4+2 18.Radiologija 2+1 27.Izborni predmet (sem III) 2+2 17.Stom.Neurologija i psihijatrija sa 2+1 medicinskom psihologijom 22. fizikalna medicina i rehabilitacija) 24. 4+3 4+4 infektivne bolesti.Mikrobiologija i imunologija 2+2 14.Stom.Izborni predmet (sem VII) 2+2 28. Biohemija 3+2 8.Bolesti zuba pretklinika 2+4 1+3 20.

Naziv predmeta I II III IV V Seminari godina godina godina godina godina T P T P T P T P T P T P T P T P T P T P Sem. 13.v 37.v 22. 11.a 31. 2. 15.b 42.v 16. 5. 7. 4. Šifra predmeta 8.Izborni predmet (sem X) 43.a 22. 6. 18. 16.Diplomski rad T P Svega: UKUPNO 300 Fakultativna nastava nastava --broj časova nije prikazan u ukupnom zbiru ** Fakultativna broj časova nije prikazan u ukupnom zbiru Lista izbornih predmeta Red. 20. 3.b 27. 14. br. 8. 10.Sudska medicina 44. 2+3 1+3 1+3 2+3 1+2 2+3 2+2 2+1 0+10 165 210 225 150 195 210 120 135 135 195 0 135 150 255 150 180 225 285 285 330 525 135 300 360 450 300 375 435 405 420 465 720 135 660 750 810 825 1185 135 Informator 2010 UKUPNO T P 45+90=135 45+90=135 45+75=120 30+30=60 30+15=45 0+150=150 1740 2625 4365 4365 ESPB Σ 6 6 5 7 2 7 I 3 3 2 0 0 0 II 3 3 3 7 2 7 39.13 - .Dečja stomatologija 41.b 31.b 37.v 44.a 42. 21.Čas. 17.a 8.b 8.Medicinski fakultet Niš R.b 16. broj 1.a 27. Naziv predmeta Engleski jezik Prva pomoć Hemija u stomatologiji Medicinska genetika Uvod u naučnoistraživački rad Fizičke metode u stomatologiji Osnovi imunologije Stomatološki materijali Urgentna stomatologija Menadžment u zdravstvu Bolesti rizika u stomatološkoj praksi Pretklinička endodoncija Implantologija Laseroterapija u stomatologiji Povrede zuba kod dece Rad sa hendikepiranom decom Dentalna antropologija Parodontalna hirurgija Ortodontsko-hirurška terapija malokluzija Fiksna protetika Diplomski rad Semestar II II II III III III VI VI VII VII VIII VIII VIII IX IX IX IX X X X X ESPB za predmet 6 6 6 7 7 7 6 6 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 Ukupno ESPB 7 ESPB 6 7 6 7 7 7 7 54 . 12. 9.a 16. 19.Parodontologija 40.v 37.Maksilofacijalna hirurgija 42.b 31.g 42.a 37.

Mikrobiologija i osnovi imunologije 21. Toksikologija sa anal. Histologija 9. Analitička hemija I 13.3. hemija II 25. Farmakognozija I 24. Farmakokinetika 40. Farma. I godina TP TP 2+0 2+0 2+2 3+2 3+2 4+3 2+1 1+1 3+3 2+0 3+1 2+3 4+1 3+5 4+3 3+3 3+1 2+1 3+2 3+0 3+3 2+2 3+3 2+3 4+5 3+3 5+3 1+0 3+1 4+2 4+4 3+7 1+1 2+0 4+4 4+4 2+2 2+2 3+3 3+2 3+2 2+2 3+3 1+2 2+0 4+4 II godina TP TP III godina TP TP IV godina TP TP V godina T P T P Informator 2010 UKUPNO T P 30+0=30 30+0=30 30+30=60 45+30=75 45+30=75 60+45=105 30+15=45 15+15=30 45+45=90 30+0=30 45+15=60 30+45=75 60+15=75 45+75=120 60+45=105 45+45=90 45+15=60 75+45=120 45+0=45 45+45=90 30+30=60 45+45=90 30+45=75 60+75=135 45+45=90 75+45=120 15+0=15 105+45=150 60+60=120 45+105=150 15+15=30 30+0=30 60+60=120 60+60=120 30+30=60 75+75=150 90+60=150 30+30=60 45+45=90 15+30=45 30+0=30 60+60=120 Σ 2 3 4 5 5 8 3 3 7 3 5 6 6 8 8 6 5 8 4 6 4 6 5 9 6 9 2 11 8 10 2 3 8 8 5 10 10 5 7 4 3 9 ESPB I 2 3 4 5 5 8 3 0 0 0 0 0 0 8 8 6 5 3 0 0 0 0 0 9 6 9 2 4 0 0 0 0 8 8 5 4 5 0 0 0 0 9 II 0 0 0 0 0 0 0 3 7 3 5 6 6 0 0 0 0 5 4 6 4 6 5 0 0 0 0 7 8 10 2 3 0 0 0 6 5 5 7 4 3 0 . Farma. Izborni predmet 42. Matematika 4. Kozmetologija 41. Neorganska hemija 11. Analitička hemija II 15. Fizička hemija 12. Famakognozija II 26. Farmaceutska imunologija 22. Farmakoterapija 38. Farmaceut. Opšta hemija sa stehiometrijom 7.Medicinski fakultet Niš 2. Engleski jezik 2. Anatomija 8. Dijetetika 36. Farmakologija 29. Farmaceut. Bromatologija 23. Medicinska biohemija 35. Farmaceutka hemija I 20. Fizika 5. Plan nastave integrisanih akademskih studija FARMACIJE Naziv predmeta 1. Instrumentalne metode hemijske analize 17. tehnologija II 37. Statistika u farmaciji 32. Farmaceutska etika i sociologija 3. Patofiziologija 27. Organska hemija II 16. tehnologija I 31.14 - . Analitika lekova 34. Izborni predmet 28. Organska hemija I 14. hemija III 30. Izborni predmet 33. Fitoterapija 39. Fiziologija 19. Opšta biohemija 18. Botanika 10. Biologija sa humanom genetikom 6.

7. 5. Osnovi farmaceutske biotehnologije 50. 14.v 27. 3.b 41. Osnovi farmaceutskog menadžmenta 48.b 27. Klinička farmacija 46. 8.g 41. g 41. Organizacija zdravstvene delatnosti 49. 17. 52. b 32. 6.a 32. 15. 11. Šifra predmeta 27. 13. 10.a 46. 4. 12. 18.b 46. Farmakoepidemiolog.g 52 Naziv predmeta Radiofarmacija Hemija bioelemenata Hemija heterociklusa Koloidna hemija Engleski jezik u farmaciji Informatika Uvod u naučno-istraživački rad Veština komunikacije Analiza fenolnih jedinjenja u prirodnim proizvodima Lekoviti prirodni proizvodi Voda u farmaciji Interakcija lekovitog bilja i životne sredine Ambalažni materijali u farmaciji Lekovi i trudnoća Štetni efekti lekova Uvod u kliničku medicinu Farmakoterapija kardiovaskularnih bolesti Diplomski rad Semestar V V V V VI VI VI VI VIII VIII VIII VIII VIII IX IX IX IX IX ESPB za predmet 2 2 2 2 3 3 3 3 3 3 3 3 3 4 4 4 4 11 Ukupno ESPB 11 23 3 ESPB 2 3 4 .v 41.15 - .Medicinski fakultet Niš Naziv predmeta 43. 2. v 32.a 41.broj časova nije prikazan u ukupnom zbiru Lista izbornih predmeta Red.d 46. broj 1. Diplomski rad T P Svega: UKUPNO I godina TP TP II godina TP TP III godina TP TP IV godina TP TP V godina T P T P 1+2 3+3 3+3 2+1 2+1 2+1 2+1 2+1 1+1 0+10 0+10 195 135 195 225 390 360 750 Informator 2010 UKUPNO T P 15+30=45 45+45=90 45+45=90 30+15=45 30+15=45 30+15=45 30+15=45 30+15=45 15+15=30 0+150=150 2175 1875 4050 4050 Σ 3 7 7 4 4 4 4 4 3 11 ESPB I 3 7 7 4 0 0 0 0 0 11 II 0 0 0 0 4 4 4 4 3 0 270 225 150 135 420 360 780 225 240 195 195 420 435 855 240 210 180 210 420 420 840 225 210 210 180 435 390 825 300 * Fakultativna nastava . 9. Biofarmacija 44.a 27. Osnovi industrijske farmacije 45. Farmaceutska praksa 51. Izborni predmet 47.g 32. 16.v 46.

16 - . 2. 8. 17.STRUKOVNA MEDICINSKA SESTRA/ TEHNIČAR R. 14. 21. 11. 27. 19. 6. 12. 28. 4. 3. 25. br. 1. 29. 15. 13. 31. 5. 18. 9.broj časova nije prikazan u ukupnom zbiru .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 2. 30. 26.4. 7. 22. 24. Naziv predmeta I godina T P T P II godina T P T P III godina T P T P UKUPNO T P 60+60=120 30+0=30 30+0=30 30+45=75 15+30=45 30+(15+15)=60 30+30=60 45+45=90 30+30=60 60+(15+30)=105 45+(30+30)=105 0+60=60 30+(15+15)=60 15+(30+30)=75 30+(30+30)=90 15+30=45 60+75=135 15+30=45 30+30=60 30+(15+15)=60 45+(30+45)=120 30+45=75 15+(15+15)=45 15+30=45 1+3 2+4 2+4 3+6 2+13 0+12 0+4 120 30 255 435 375 465 840 15+45=60 30+60=90 30+60=90 45+90=135 30+195=225 0+180=180 0+60=60 885 1590 2475 2475 ESPB 9 2 2 6 3 4 4 9 6 7 8 4 6 7 3 10 3 4 4 8 6 3 2 6 7 7 10 15 10 5 Anatomija i histologija 4+4 Izborni predmet 2+0 Medicinska etika i medicinska 2+0 sociologija Medicinska informatika i me2+3 nadžment Epidemiologija 1+2 Socijalna medicina i higijena 2+(1+1) Farmakologija sa toksikologijom 2+2 Medicinska fiziologija i biohemija 3+3 Mikrobiologija i imunologija 2+2 Patofiziologija i patologija 4+(1+2) Zdravstvena nega i dijetetika 3+(2+2) Fizičko vaspitanje* 0+2 0+2 Osnovi kliničke prakse 2+(1+1) Osnovi neurologije sa negom 1+(2+2) Osnovi pedijatrije sa negom 2+(2+2) Osnovi fizikalne medicine i 1+2 rehabilitacije Osnovi interne medicine sa negom 4+5 Zdravstveno vaspitanje 1+2 Osnovi radiologije i onkologije 2+2 Gerijatrija sa negom 2+(1+1) Osnovi hirurgije sa negom 3+(2+3) Osnovi infektivnih bolesti sa negom 2+3 Organizacija zdravstvene zaštite 1+(1+1) Izborni predmet 1+2 Opšta anesteziologija i reanimatologija Osnovi psihijatrije sa medicinskom psihologijom Osnovi ginekologije i akušerstva sa negom Izborni modul Izborni predmet Stručna praksa Završni stručni rad T 225 180 150 180 P 195 180 255 270 Svega: 420 360 405 450 UKUPNO 780 855 180 * Fakultativna nastava . 10. 23. 16. 20. Plan nastave osnovnih strukovnih studija .

tako da kredit izabranog modula iznosi 10 ESPB. Šifra predmeta 28. Lista predmeta za obavljanje stručne prakse Red.a 30.1b 28.3g Naziv predmeta Izborni modul I Promocija zdravlja Zdravstvena statistika Mentalna higijena Medicinska ekologija Izborni modul II Dermatovenerologija Palijativna terapija malignih bolesti Neonatologija Porodična medicina Izborni modul III Urgentna medicina Oftalmologija Otorinolaringologija Klinika akutnog trovanja Semestar V V V V V V V V V V V V ESPB za predmet 4 3 3 3 4 3 3 3 4 3 3 3 Ukupno ESPB 10 ESPB 10 10 10* * Student bira jedan od ponuđenih modula I. 4.1v 28. 9. Šifra predmeta 30. brој 1.2v 28. 2. 12. 2. 3.2g 28. 6.a 2.Medicinski fakultet Niš Lista izbornih predmeta Red.b 24.1g 28. 8.3a 28. 10. 2.2 28.b 29. 6.3b 28.a 24. 7.a 29.b 29. 5. brој 1.g 31. 4. 11. Lista izbornih modula Red.17 - .b 30.3v 28.1 28.v 29. 4. II ili III u okviru kojih polaže obavezni ispit (onaj koji nosi kredit 4) i dva ispita po izboru sa kreditima 3. 9. 8. 5.g Naziv predmeta Interna medicina sa negom Hirurgija sa negom Pedijatrija sa negom Infektivne bolesti sa negom Semestar VI VI VI VI ESPB za predmet 10 10 10 10 . brој 1.3 28. 7. Šifra predmeta 2. 3.2b 28.2a 28.1a 28.v 30. Naziv predmeta Engleski jezik Prva pomoć Veština komunikacije Medicina rada Interna medicina sa negom Hirurgija sa negom Pedijatrija sa negom Infektivne bolesti sa negom Završni stručni rad Semestar I I IV IV VI VI VI VI VI ESPB za predmet 2 2 2 2 15 15 15 15 5 Ukupno ESPB Informator 2010 ESPB 2 2 15 5 24 * U VI semestru student ima mogućnost da izabere predmet sa liste stručno-aplikativnih predmeta koji će ga usmeravati da kroz parktičan rad u okviru procesa nege tokom predispitne prakse usvaja propisane veštine. 3.

30. 8. 11. 15. 23. 36. 29.5. 5. 6. 2. 16. 24. 25. 4. 7. 12. 26.Medicinski fakultet Niš I godina T P T P II godina T P T P III godina T P T P Informator 2010 UKUPNO T P 2. Plan nastave osnovnih strukovnih studija . 28. Naziv predmeta ESPB 4 4 6 8 2 6 7 10 7 3 3 8 4 3 3 2 4 6 7 5 4 3 5 6 5 2 5 5 8 5 6 5 4 5 10 1+1+1 15+15+15=45 Gnatologija 15+15+15=45 Zubotehnički aparati i instrumenti 1+1+1 Morfologija zuba 2+2+2 30+30+30=90 Anatomija i histologija 4+4 60+60=120 0+2 0+30=30 Fizičko vaspitanje* 30+0=30 Medicinska etika i med. 21. sociologija 2+0 2+2 30+30=60 Izborni predmet (I sem) 3+1+3 45+15+45=105 Stomatološki materijali 2+2+4 30+30+60=120 Fiksna protetika 1 45+45=90 Medicinska fiziologija i biohemija 3+3 15+15+15=45 Zdravstveno vaspitanje 1+1+1 Izborni predmet (II sem) 2+0 30+0=30 30+30+60=120 Fiksna protetika 2 2+2+4 30+15+15=60 Ortopedija vilica 1 2+1+1 30+15=45 Bolesti zuba 2+1 Dečja stomatologija 2+1 30+15=45 1+1 15+15=30 Organizacija stomatološke službe 2+1+3 30+15+45=90 Urgentna stomatologija 2+1+1 30+15+15=60 Izborni predmet (III sem) 15+30+30=75 Mobilna parcijalna proteza 1+2+2 45+30+30=105 Parodontologija 3+2+2 Antisepsa i asepsa u oralnoj 2+2+2 30+30+30=90 medicini 15+15+15=45 Ortopedija vilica 2 1+1+1 Medicinska informatika i 2+3 30+45=75 menadžment 1+1+1 Izborni predmet (IV sem) 15+15+15=45 Mobilna totalna proteza 1 1+3+1 15+45+15=75 Estetska protetika 1+1 15+15=30 1+3+1 15+45+15=75 Skeletirana parcijalna proteza 1 1+3+1 15+45+15=75 Stomatološka keramika 4+3+2 60+45+30=135 Oralna medicina 2+2 30+30=60 Izborni predmet (V sem) 1+3+2 15+45+30=90 Mobilna totalna proteza 2 1+4+1 15+60+15=90 Skeletirana parcijalna proteza 2 1+1+1 15+15+15=45 Maksilofacijalna protetika 2+2+2 30+30+30=90 Implantologija 0+4 0+60=60 Završni rad T 180 165 195 150 150 75 915 P 210 225 255 285 300 300 1575 Svega: 390 390 450 435 450 375 2490 UKUPNO 780 885 825 2490 180 * Fakultativna nastava . br. 1. 31.18 - .STRUKOVNI ZUBNI PROTETIČAR R. 20. 33. 9. 10. 3. 22. 35. 27. 13. 34.broj časova nije prikazan u ukupnom zbiru . 17. 32. 14. 18. 19.

a 12. Šifra predmeta 7.b 31. 6.a 31.a 7. 4. 10.b 36. 9.a 19.19 - . 7.Medicinski fakultet Niš Lista izbornih predmeta Red. Naziv predmeta Preventivna stomatologija Dijetetika i oralno zdravlje Oralna higijena Engleski jezik Socijalna medicina i higijena Porodična medicina Veština komunikacije Bolesti rizika u stomatološkoj praksi Osnovi radiologije i onkologije Otorinolaringologija Završni rad Semestar I I II II III III IV IV V V VI ESPB za predmet 6 6 3 3 6 6 6 6 5 5 10 Ukupno ESPB Informator 2010 ESPB 6 3 6 6 5 10 36 .b 25.b 19.a 25. 3. 2. 8. 5.b 12. 11. brој 1.

Medicinski fakultet Niš 2.20 - . Dečja stomatologija 26. sa negom 29. Medicinska etika i med. Organizacija stomatološke službe 16. br. Mikrobiologija i imunologija 12. Anatomija i histologija 2. Bolesti zuba 22. Naziv predmeta I godina T P 4+4 2+0 2+3 1+2 2+2 2+2 2+0 0+2 T P II godina T P T P III godina T P T P Informator 2010 UKUPNO T P 60+60=120 30+0=30 30+45=75 15+30=45 30+30=60 30+30=60 30+0=30 0+60=60 45+45=90 30+30=60 30+30=60 60+45=105 30+30=60 30+30=60 15+15=30 45+45=90 30+45=75 15+30=45 30+60=90 45+75=120 30+15=45 30+30=60 30+60=90 2+1 1+1 1+2 3+5 3+4 1+2 1+1 2+5 2+5 2+6 0+6 90 330 420 840 30+60=90 30+15=45 15+15=30 15+30=45 45+75=120 45+60=105 15+30=45 15+15=30 30+75=105 30+75=105 30+90=120 0+90=90 1590 2490 2490 180 ESPB 10 2 5 3 5 3 2 10 4 7 9 2 2 5 7 5 2 7 11 3 3 6 7 3 2 2 10 7 2 4 7 7 11 5 1. Parodontologija 30.broj časova nije prikazan u ukupnom zbiru . Zdravstveno vaspitanje 31. Otorinolaringologija 14. Oralna medicina 1 32. Epidemiologija 5. Stomatološka protetika 19. Dijetetika i oralno zdravlje 11. sociologija Medicinska informatika i 3.6. Osnovi interne medicine sa negom 17. Stomatološki materijali Antisepsa i asepsa u oralnoj 23. Oralna higijena 21. Predmet izbornog bloka 4 35. Završni stručni rad T P Svega: UKUPNO 0+2 3+3 2+2 2+2 4+3 2+2 2+2 1+1 3+3 2+3 1+2 2+4 3+5 2+1 2+2 2+4 2+4 225 225 450 795 165 180 345 195 255 450 855 165 240 405 180 240 420 * Fakultativna nastava . Ortopedija vilica 27. Osnovi infektivnih bolesti sa negom 18. Predmet izbornog bloka 1 8. menadžment 4. Oralna medicina 2 34. Patofiziologija i patologija 13. Parodontalna hirurgija sa negom 33. Veština komunikacije Oralna i maksilofacijalna hirurgija 28. Plan nastave osnovnih strukovnih studija . Predmet izbornog bloka 3 25. medicini 24. Predmet izbornog bloka 2 20.ORALNI HIGIJENIČAR R. Fizičko vaspitanje* 9. Farmakologija sa toksikologijom 6. Medicinska fiziologija i biohemija 10. Osnovi radiologije i onkologije 15. Socijalna medicina i higijena 7.

8. brој 1. 6.b 24. 2.a 24.b 19.Medicinski fakultet Niš Lista izbornih predmeta Red. 4.21 - .a 19. Šifra predmeta 7.a 7. 7. 9. 3. Naziv predmeta Engleski jezik Prva pomoć Bolesti rizika u stomatološkoj praksi Preventivna stomatologija Urgentna stomatologija Implantologija Laseroterapija u stomatologiji Osnovi fizikalne medicine i rehabilitacije Završni stručni rad Semestar I I III III IV IV VI VI VI ESPB za predmet 2 2 7 7 7 7 11 Informator 2010 ESPB 2 7 7 11 11 5 Ukupno ESPB 5 32 .b 35. 5.b 34.a 34.

8. 31. 9. 18. 25. 7. br. 27.broj časova nije prikazan u ukupnom zbiru .STRUKOVNI SANITARNO-EKOLOŠKI INŽENJER R. 29. 34. 33. Naziv predmeta Medicinska etika i med. 35.7. 11. 12. 23. 1. 15. 3. 20.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 2. 13. 21. 24. sociologija Izborni predmet Anatomija i histologija Sanitarna hemija Medicinska informatika i menadžment Fizičko vaspitanje* Medicinska fiziologija i biohemija Patofiziologija i patologija Osnovi interne medicine sa negom Medicinska statistika Izborni predmet Engleski jezik II Opšta mikrobiologija Medicinska ekologija Opšta epidemiologija Infektivne bolesti sa negom Higijena ishrane Izborni predmet Medicina rada Specijalna epidemiologija Mikrobiologija vode i namirnica Socijalna medicina i higijena Zdravstveno vaspitanje Veština komunikacije Izborni predmet Zaštita na radu Sanitarna tehnika DDD i kontrola vektora Izborni predmet Parazitologija Medicinsko zakonodavstvo Promocija zdravlja Izborni predmet Stručna praksa Završni rad T P UKUPNO I godina T P 2+0 2+0 4+4 2+3 2+3 0+2 0+2 3+3 4+3 4+5 1+2 2+3 0+2 1+3 2+2 2+2 2+3 2+2 2+3 1+2 2+2 1+2 2+2 1+2 1+2 2+2 2+3 4+3 3+3 2+3 2+2 3+0 3+3 2+3 0+15 0+4 390 450 840 315 465 780 315 585 900 T P II godina T P T P III godina T P T P UKUPNO T P 30+0=30 30+0=30 60+60=120 30+45=75 30+45=75 0+60=60 45+45=90 60+45=105 60+75=135 15+30=45 30+45=75 0+30=30 15+45=60 30+30=60 30+30=60 30+45=75 30+30=60 30+45=75 15+30=45 30+30=60 15+30=45 30+30=60 15+30=45 15+30=45 30+30=60 30+45=75 60+45=105 45+45=90 30+45=75 30+30=60 45+0=45 45+45=90 30+45=75 0+225=225 0+60=60 1020 1500 2520 180 ESPB 3 3 8 8 6 7 7 8 3 7 3 4 5 5 4 4 6 3 5 4 4 4 4 5 5 7 6 5 4 3 8 6 11 5 * Fakultativna nastava . 30. 5. 2. 4. 19. Plan nastave osnovnih strukovnih studija . 28. 14. 6. 26. 32.22 - . 16. 17. 10. 22.

2. 12. 11. 10.a 2. Šifra predmeta 2. brој 1. 3.a 33.a 29. 6.b 25.23 - . 5.a 25.b 33.b 18.a 11. Naziv predmeta Engleski jezik Prva pomoć Kvalitet rada u zdravstvenim ustanovama Bromatologija Dijetetika Higijena školske i radne sredine Porodična medicina Mentalna higijena Epidemiologija polno prenosivih bolesti Procena zdravstvenih rizika Epidemiologija bolničkih infekcija Imunoprofilaksa Završni rad Semestar I I II II III III IV IV V V VI VI VI ESPB za predmet 3 3 7 7 6 6 5 5 5 Informator 2010 ESPB 3 7 6 5 5 5 6 6 5 Ukupno ESPB 6 5 37 .Medicinski fakultet Niš Lista izbornih predmeta Red. 13. 8.b 29. 7.b 35.a 18.b 11. 9. 4.

Student se može upisati na studijski program ako poznaje jezik na kome se izvodi nastava. Strani državljanin plaća školarinu. Prema Statutu Medicinskog fakulteta u Nišu u prvu godinu integrisanih akademskih studija medicine i stomatologije na Medicinskom fakultetu može se upisati lice koje ima završenu gimnaziju ili škole medicinskog usmerenja ili srednju veterinarsku školu u četvorogodišnjem trajanju. 3. U prvu godinu osnovnih strukovnih studija.1. Prijem dokumenata Prilikom prijavljivanja na konkurs kandidati su obavezni da podnesu na uvid originalna dokumenta. Uslovi za konkurisanje Svi studijski programi koji se ostvaruju na Medicinskom fakultetu su akreditovani od strane Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta Republike Srbije.2.24 - . PRIJEMNI ISPIT 3. U prvu godinu integrisanih akademskih studija farmacije može se upisati lice koje ima završenu gimnaziju ili škole medicinskog usmerenja ili hemijskotehnološku školu u četvorogodišnjem trajanju. smer strukovni sanitarnoekološki inženjer.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 3. Studije na Medicinskom fakultetu organizuju se na srpskom i engleskom jeziku. Broj studenata koji će upisati prvu godinu integrisanih akademskih studija određuje Ministarstvo prosvete Vlade Republike Srbije i biće objavljen u Konkursu za upis studenata na prvu godinu studija. može se upisati lice koje ima završenu gimnaziju i škole medicinskog i hemijsko-tehnološkog usmerenja. . osim ako međunaridnim sporazumom nije drugačije određeno. Proveru znanja jezika obavlja Komisija od tri člana koju imenuje dekan Medicinskog fakulteta. Strani državljanin može da konkuriše za upis na prvu godinu studija pod istim uslovima kao i državljanin Srbije. U prvu godinu osnovnih strukovnih studija može se upisati lice koje ima završenu školu medicinskog usmerenja u četvorogodišnjem trajanju. Poseban uslov za upis stranih državljana na prvu godinu studija je da bude zdravstveno osiguran. a uz prijavni list (dobijaju ga na Fakultetu) podnose njihove fotokopije.

Polaganje prijemnog ispita Kandidat. odnosno na međunarodnom takmičenju.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Podnose se sledeća dokumenta: • Svedočanstva sva četiri razreda završene srednje škole. • Kopija uplatnice o uplati naknade troškova za polaganje prijemnog ispita (uplaćena sredstva se neće vraćati kandidatima koji ne pristupe polaganju ispita). Posle popunjavanja prijave. referent prve godine u jednoj od slobodnih prostorija daje formular prijave za konkurs. Kandidatu se vrednuje prijemni ispit iz tog predmeta maksimalnim brojem poena koji se može osvojiti na prijemnom ispitu. objavljuje se po abecednom redu.25 - .3. . kako bi kandidati ubeležili svoje lične podatke. najkasnije jedan dan pre termina za polaganje ispita. Spisak kandidata za polaganje prijemnog ispita. Kandidat koji je kao učenik trećeg ili četvrtog razreda srednje škole osvojio jedno od prva tri mesta na republičkom takmičenju koje organizuje Ministarstvo prosvete i sporta. Jedan čas pre prijema dokumenata. 3. polaže prijemni ispit prema programu koji donosi Nastavno-naučno veće. ne polaže prijemni ispit iz odgovarajućeg nastavnog predmeta. osim za studijski program strukovni sanitarno-ekološki inženjer gde se kandidati opredeljuju za Anatomiju i Fiziologiju ili Hemiju i Biologiju. • Diploma o položenom završnom. kandidat se javlja referentu prve godine radi upisa u delovodni protokol gde se zavodi prezime. Datum prijave (prijema dokumentacije) objavljuje se u Konkursu za upis studenata na prvu godinu studija preko štampe i na oglasnoj tabli fakulteta. vrstu završene škole. • Izvod iz matične knjige rođenih. Po završenom prijemu dokumenata objavljuje se lista kandidata prema opštem uspehu iz srednje škole kako bi se mogle staviti primedbe na eventualne greške u bodovanju. po salama. opšti uspeh u toku školovanja i druge relevantne podatke koji su sastavni deo dosijea. odnosno maturskom ispitu. ime jednog od roditelja i ime. Provera znanja i sposobnosti vrši se na osnovu odgovora na test pitanja: iz predmeta Hemija i Biologija za integrisane akademske studije medicine i stomatologije. a iz predmeta Anatomija i Fiziologija (jedinstven test) za osnovne strukovne studije. koji konkuriše za upis na prvu godinu studija. iz predmeta Hemija i Matematika za integrisane akademske studije farmacije.

Kandidat koji konkuriše za upis na prvu godinu integrisanih akademskih studija medicine. Po završenom ispitu kandidat koji je konkurisao za upis na prvu godinu integrisanih akademskih studija medicine. udaljava se sa ispita. Odgovori koji su zaokruženi drugom vrstom olovke. vrši se prozivka i identifikacija kandidata koji se raspoređuju na potrebnom rastojanju kako bi se onemogućilo prepisivanje.26 - . odnosno drugi znak. Pre početka ispita kandidati se obaveštavaju o tehnici izvođenja ispita. Posle dobijanja zadataka kandidat plavom hemijskom olovkom zaokružuje odgovore. ime jednog od roditelja i ime. Identifikacija se vrši samo na osnovu lične karte. Kandidati u toku rada mogu koristiti samo običan digitron. Kandidat koji ispitu ne pristupi u određeno vreme gubi pravo polaganja ispita. a zatim isti stavlja u koverat koji zatvara lepljenjem.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Pre početka rada testa. Prazna poleđina testa se može koristiti za računanje. dok se pripremaju pitanja. stomatologije i farmacije dobija dve koverte sa potpisanim papirom. urađeni test mu se ne priznaje i gubi pravo polaganja ispita. Kandidat koji je konkurisao za upis na osnovne strukovne studije zdravstvene nege predaje jedan test (iz anatomije i fiziologije) i jednu kovertu koja se pred kandidatom spaja za njegov test. tj. stavlja se pečat ″nema odgovora″. brisani ili je zaokruženo više od jednog odgovora se ne boduju. Prijemni ispit je anoniman i za integrisane akademske studije medicine. stomatologije i osnovne strukovne studije traje tri sata (četiri školska časa). . a za integrisane akademske studije farmacije četiri sata. pasoša ili potvrde MUPa da je izdavanje lične karte za određenog kandidata u toku. Na papir treba da napiše prezime. Na svako pitanje gde odgovor nije zaokružen. Pitanja kod kojih su odgovori precrtani. Kandidat koji konkuriše za upis na osnovne strukovne studije dobija jednu kovertu sa potpisanim papirom. Kandidat koji u toku ispita koristi nedozvoljena sredstva ili na zadatku napiše svoje ime i prezime. stomatologije i farmacije predaje predsedniku Komisije ili dežurnom članu Komisije dva testa (iz biologije i hemije. hemije i matematike) i dve koverte koje se pred kandidatom spajaju “heft“ mašinom za odgovarajuće testove. smatraju se netačnim odgovorima.

merila za utvrđivanje redosleda kandidata. Redosled kandidata za upis u prvu godinu studija utvrđuje se na osnovu opšteg uspeha postignutog u srednjem obrazovanju i rezultata postignutih na prijemnom ispitu. prema broju osvojenih poena. Test iz anatomije i fiziologije je jedinstven i rezultati prijemnog ispita se ocenjuju od 0 do 60 bodova. Procedura formiranja rang lista i postupci po prigovorima biće usklađeni sa opštim i ostalim odredbama Zajedničkog konkursa za upis studenata u prvu godinu studija na fakultetima čiji je osnivač Republika Srbija. Svaki tačan odgovor iz testova biologije i hemije kao i testa anatomije i fiziologije. način i vreme polaganja prijemnog ispita. kao i visinu školarine za studente čije se školovanje ne finansira iz budžeta. nosi jedan bod. Na testu iz matematike 15 zadataka se boduje sa jednim. može podneti prigovor. Rokovi za podnošenje prigovora biće objavljeni posle isticanja JEDINSTVENE RANG LISTE. Broj poena koje kandidat dobija na osnovu uspeha u srednjoj školi je od minimalnih 16 do maksimalnih 40. . Posle završenog unošenja podataka. rok za upis primljenih kandidata. Ocene u vidu bodova se ubeležavaju na zadatku.5. uslove za upis.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 3. a pet zadataka sa tri boda. broj bodova iz srednje škole. 3. Konkurs sadrži: broj studenata koji se mogu upisati za svaku studijsku grupu. prema merilima utvrđenim opštim aktom koji donosi Senat na predlog Medicinskog fakulteta. broj bodova sa prijemnog ispita i ukupan broj bodova.4.27 - . Ocenjivanje zadataka Rezultat prijemnog ispita ocenjuje se od 0 do 30 bodova za predmete biologija. hemija i matematika. fakultet utvrđuje i objavljuje KONAČNU RANG LISTU kandidata sa ukupnim brojem bodova stečenim po svim kriterijumima. Učesnik konkursa koji smatra da redosled kandidata na JEDINSTVENOJ RANG LISTI nije utvrđen na način predviđen konkursom. Izbor kandidata Upis u prvu godinu studija sprovodi se na osnovu konkursa. Ocenjivanje zadataka obavlja se u službenim prostorijama Fakulteta u prisustvu članova Komisije za prijemni ispit. Nakon odlučivanja po prispelim prigovorima. Medicinski fakultet dostavlja rang listu Univerzitetu. Medicinski fakultet sastavlja JEDINSTVENU RANG LISTU koja sadrži: ime i prezime kandidata.

koju na predlog Kolegijuma imenuje Nastavno-naučno veće Medicinskog fakulteta. . Postupak sprovođenja konkursa i rangiranje kandidata na Medicinskom fakultetu sprovodi komisija za upis.28 - .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 KONAČNA RANG LISTA je osnov za upis kandidata.

Obrazovanje za sticanje stručnog naziva magistar farmacije traje pet godina i obavlja se u okviru deset semestara. prema integrisanom akademskom studijskom programu sa ukupnim obimom od 360 ESPB bodova. 4.29 - . konsultacijama. stručnom praksom. a završava se 30. mentorstvom. Oblici nastave Nastava se izvodi: predavanjima. septembra naredne godine. . Realizacija studijskog programa traje 15 nastavnih nedelja po semestru. Studijski programi integrisanih i strukovnih studija na Medicinskom fakultetu ostvaruju se u toku školske godine koja počinje 1. avgusta. Školsku godinu čine zimski i letnji semestar.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 4. Vrste studija Obrazovanje za sticanje stručnog naziva doktor medicine traje šest godina i obavlja se u okviru dvanaest semestara. februara. sa ukupnim obimom od 180 ESPB bodova. seminarima. prema integrisanom akademskom studijskom programu sa ukupnim obimom od 300 ESPB bodova. prikazom slučajeva. Letnji raspust počinje 15. Nastavno-naučno veće Medicinskog fakulteta može usled vanrednih okolnosti odlučiti o odstupanju od utvrđenog termina početka i završetka semestra. STUDIJE 4. praktičnom nastavom. a letnji 15.1. jula i traje do 25. Nastava se izvodi na Medicinskom fakultetu i u nastavnim bazama. terenskim radom. stručnim ekskurzijama. oktobra tekuće godine. Obrazovanje za sticanje stručnog naziva doktor stomatologije traje pet godina i obavlja se u okviru deset semestara. Zimski semestar počinje 1.2. Obrazovanje za sticanje stručnog naziva strukovna medicinska sestra/ tehničar traje tri godine i obavlja se u okviru šest semestra. prema integrisanom akademskom studijskom programu sa ukupnim obimom od 300 ESPB bodova. oktobra. demonstracijama.

Ukupno angažovanje studenta sastoji se: . Zbir od 60 ESPB bodova odgovara prosečnom ukupnom angažovanju studenta u obimu 40-to časovne radne nedelje tokom jedne školske godine.drugih oblika angažovanja u sladu sa studijskim programom.4. .samostalnog rada (domaći zadaci.kolokvijuma . vežbi. seminarima.Od ukupnog broja poena najmanje 30.od aktivne nastave (teorijske i/ili praktične.ispita . Obim studija Svaki predmet iz studijskog programa iskazuje se brojem ESPB bodova.). kao i na završnom ispitu. Broj poena koji se stiče u toku školske godine određuje se za svaki predmet pojedinačno. Rad studenata u savlađivanju pojedinog predmeta kontinuirano se prati tokom nastave i izražava se u poenima. testu i drugim oblicima provere znanja iz određenih celina nastavnog predmeta. Izuzetno. seminara i sl. a konačna ocena se utvrđuje na ispitu.30 - . U toku semestra (godine) se vrši kontinuirana provera znanja.izrade završnog rada . kada je studijskim programom predviđen povećan broj časova praktične nastave. terenski rad i sl. 4. seminarski radovi. Jedan bod odnosi se na 27 časova rada studenta. U broj časova studija medicine ubraja se i vreme provedeno na samostalno izvedenoj obuci u zdravstvenim ustanovama u skladu sa planom nastave određenog predmeta. student može ostvariti najviše 100 poena. Ispunjavanjem predispitnih obaveza i polaganjem ispita. a najviše 70 poena mora biti predviđeno za aktivnosti i provere znanja u toku semestra (predispitne obaveze). Ocenjivanje Na ispit može da izađe student koji je zadovoljio sve propisane predispitne obaveze utvrđene planom izvođenja nastave.3. .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 4. ukupan broj časova aktivne nastave može biti veći od maksimuma. projekti. a obim studija izaražava se zbirom ESPB bodova. . Tokom nastave znanje se proverava na kolokvijumima.

Na ispit može izaći student koji je zadovoljio sve propisane predispitne obaveze. u vidu ostvarenog kredita.31 - .10. .dovoljan. Gradivo položeno na ispitnom kolokvijumu se ne ispituje na završnom ispitu. Oktobarski ispitni rok organizuje se. Ispitni rokovi i način polaganja ispita Ispit je završna provera znanja stečenog za vreme nastavnog procesa iz jednog ili više sadržajno povezanih predmeta. 4.vrlo dobar.8. ocena na pismenom ispitu sačinjava najmanje 50% ukupne ocene. septembarski i oktobarski. Pri kombinovanim oblicima ispita (pismeni.9.nije položio Medicinski fakultet dužan je da vodi trajnu evidenciju o položenim ispitima. Završni ispit se u strukturi poena za sve ostale predmete može vrednovati sa najviše 30-40% ukupnog broja poena. Ispitni rokovi su: januarski.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Ispitni kolokvijum je oblik provere znanja kojim se detaljno proverava znanje iz većeg zaokruženog dela obavljene nastave iz pojedinog predmeta.5. . priznaje se sve dok se uspešno ne položi završni ispit u istoj školskoj godini.dobar. pre početka nastave u narednoj školskoj godini. . junski. Položeni ispitni kolokvijum. a ocena 5 (nije položio) upisuje se samo u evidenciju.5. Kalendar ispita objavljuje se početkom svake školske godine i sastavni je deo plana izvođenja nastave. U svakom semestru mogu se organizovati do dva ispitna kolokvijuma. na ispitima kliničkih predmeta do kraja školske godine. Završni ispit se u strukturi poena za osnovne predmete može vrednovati sa najviše 50% ukupnog broja poena. Uspeh studenta izražava se ocenama i to: . praktični i usmeni. .odličan.izuzetan. . Ako je ispit pismeni. U evidenciju i indeks studenata unose se prelazne ocene. po pravilu.6. usmeni) studentu se priznaju svi prethodno položeni oblici (pismeni i praktični) u narednim ispitnim rokovima za predkliničke predmete i samo pismeni deo.7. . aprilski. ocena na pismenom ispitu sačinjava najmanje 20% ukupne ocene. praktični. Ako je ispit pismeni i usmeni.

u roku od 48 časova od dobijanja prigovora. 4. ima pravo da taj ispit polaže u naknadnom ispitnom roku do početka naredne školske godine. prema unapred utvrđenom rasporedu koji se blagovremeno objavljuje. u roku od 36 časova od dobijanja ocene. student može ispit treći put polagati pred ispitnom komisijom koju imenuje dekan. Ukoliko se usvoji prigovor. Student koji ne položi ispit iz obaveznog predmeta do početka naredne školske godine upisuje isti predmet. ako smatra da ispit nije obavljen u skladu sa zakonom ili Statutom Medicinskog fakulteta. Na lični zahtev. ukoliko nakon završnog ispita ostvari manje od 55 poena. 4. . student ponovo polaže ispit u roku od tri dana od dana prijema odluke.7. student kome je preostao jedan nepoloženi ispit iz studijskog programa upisane godine. Studentu koji nije položio ispit upisuje se ocena 5 u zapisnik i prijavu. student može preostali ispit polagati pred ispitnom komisijom. Odluka komisije je konačna. Dekan Medicinskog fakulteta. Komisija proverava i ocenjuje pismeni ispit. sprovodi praktični i usmeni deo ispita i donosi konačnu ocenu većinom glasova. Student koji ne položi izborni predmet može ponovo da upiše isti ili da se opredeli za drugi predmet. Na lični zahtev.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Ispiti su javni i ispitivač je u obavezi da obezbedi uslove za javnost ispita. Ispiti se polažu pred ispitivačem-predmetnim nastavnikom ili pred ispitnom komisijom u prostorijama Medicinskog fakulteta ili nastavnih baza. Izuzetno.32 - . Prigovor na ocenu Student ima pravo da podnese prigovor na ocenu dobijenu na završnom ispitu. razmatra prigovor i donosi odluku.6 Posledice nepoloženog ispita Ispit iz istog predmeta može se polagati najviše tri puta.

izradom završnog rada i javnim polaganjem završnog (diplomskog) ispita u skladu sa studijskim programom. može nastaviti studije tako da ponovo upiše predmete iz kojih nije ispunio studijske obaveze u prethodnoj godini.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 4.8. Pravila studija bliže se uređuju opštim aktom koje donosi Nastavno-naučno veće. Student koji nije ispunio obaveze i ostvario 37 ESPB. Student stiče pravo na upis na višu godinu studija.9. farmacije. dovršavanjem ostalih studijskih obaveza. kada ispuni sve studijske obaveze i ostvari namanje 37 ESPB bodova iz predmeta za koje se opredelio pri upisu u prethodnu godinu studija.33 - . stomatologije. Program i plan studija može se zasnivati na upisu semestra. . 4. kao i osnovne strukovne studije završavaju se polaganjem svih predviđenih ispita. Upis na narednu godinu studija Student se svake školske godine pri upisu opredeljuje za predmete iz studijskog programa. Završni rad Integrisane akademske studije medicine.

u narednoj školskoj godini. samofinansirajući student koji u toku školske godine ostvari 60 ESPB bodova iz tekuće godine studijskog programa može u narednoj školskoj godini steći status budžetskog studenta. Status samofinansirajućeg studenta Status samofinansirajućeg studenta ima: 1. Budžetski student može u tome statusu imati upisan samo jedan odobren. stekao najmanje 60 ESPB bodova . odnosno akreditovan studijski program na istom nivou studija. student koji je upisan u drugu. student koji je upisan na studije po konkursu u okviru kvote odobrene za finansiranje od strane Republike Srbije. kao samofinansirajući student ostvario najmanje 37 ESPB bodova iz predmeta za koje se opredelio u skladu sa studijskim programom. student koji je upisan na studije. na način i po postupku utvrđenim opštim aktom Medicinskog fakulteta. rangiran za upis kao samofinansirajući student. po položenim ispitima. može nastaviti studije u statusu samofinansirajućeg studenta. 2. . 5. ako se rangira u okvru ukupnog broja budžetskih studenta.2. 3. 2. STATUS STUDENTA Status studenta stiče se upisom na odgovarajući studijski program.1. odnosno bilo koju narednu godinu.34 - . Status budžetskog studenta 1. Student se upisuje u statusu studenta čiji se troškovi pokrivaju iz budžeta Republike Srbije (u daljem tekstu: budžetski student) ili studenta čiji se troškovi pokrivaju iz naplaćene školarine (u daljem tekstu: samofinasirajući student). Budžetski student koji u toku školske godine ostvari manje od 60 ESPB bodova. 5. student koji je sa statusom budžetskog studenta. Svojstvo studenta dokazuje se indeksom. koji je u prethodnoj školskoj godini.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 5. u školskoj godini u kojoj je upisan po konkursu. u toku školske godine.

. u skladu sa ugovorom između Medicinskog fakulteta i drugog fakulteta o priznavanju ESPB bodova. 5.3.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Samofinansirajući student koji u toku školske godine ostvari 60 ESPB bodova iz tekuće godine studijskog programa.35 - . Gostujući student ne može da stekne diplomu o završenim studijama na Medicinskom fakultetu. Pohađanje nastave i položeni ispiti gostujućeg studenta dokazuju se odgovarajućim dokumentom. Izbor studenata sa ostvarenim pravom za prelazak na finansiranje iz budžeta vrši se na osnovu rangiranja prema ocenama dobijenim u toku studija. Svojstvo gostujućeg studenta traje najkraće jedan semestar i najduže jednu godinu (dva semestra). može u narednoj školskoj godini steći status budžetskog studenta. Prava i obaveze gostujućeg studenta. Gostujući studenti Gostujući student je student drugog fakulteta koji upisuje delove studijskog programa na Medicinskom fakultetu. način pokrivanja troškova njegovog studiranja i druga pitanja vezana za svojstvo gostujućeg studenta uređuju se ugovorom između Medicinskog fakulteta i drugog fakulteta. 5. Gostujući student pohađa nastavu iz predmeta za koje je kvalifikovan na osnovu stečenog znanja na matičnoj visokoškolskoj ustanovi. obim i provere znanja u nastavi koju je slušao na Medicinskom fakultetu. Gostujućem studentu se izdaju odgovarajuće potvrde kojim može da dokaže vrstu. Student ne može koristiti ovo pravo ukoliko je u toku studija gubio status redovnog studenta usled neupisivanja školske godine ili izricanja disciplinske mere isključenja sa studija. Student koji ostvaruje deo studijskog programa na drugoj visokoškolskoj ustanovi Student Medicinskog fakulteta može da ostvari deo studijskog programa na drugoj visokoškolskoj ustanovi u okviru saradnje Univerziteta odnosno Medicinskog fakulteta.4.

36 - . odnosno odgovarajućom potvrdom. Pohađanje nastave i položeni ispiti studenta dokazuju se indeksom. Prava i obaveze strudenta. . niti duži od dva semestra. odnosno drugoj visokoškolskoj ustanovi van sastava Univerziteta ne može biti kraći od jednog. Za ostvarivanje dela studijskog programa student mora da ima saglasnost Medicinskog fakulteta. Deo studijskog programa koji student ostvaruje na drugom Univerzitetu. način pokrivanja troškova njegovog studiranja i druga pitanja u vezi sa ostvarivanjem dela studijskog programa na drugoj visokoškolskoj ustanovi uređuju se ugovorom između zainteresovanih strana.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Uslov za ostvarivanje dela studijskog programa je ugovor o priznavanju ESPB bodova između Univerziteta odnosno Medicinskog fakulteta i visokoškolske ustanove u koju student odlazi.

2. 3. na samoorganizovanje i izražavanje sopstvenog mišljenja. kvalitetno školovanje i objektivno ocenjivanje. 9. ukoliko bude prekršena neka od obaveza (tačka 1-3). 5. na različitost i zaštitu od diskriminacije. čuva ugled i dostojanstvo studenata. na aktivno učestvovanje u donošenju odluka. na upis.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 6. Medicinskog fakulteta i Univerziteta 5. 2. PRAVA I OBAVEZE STUDENTA Student ima pravo: 1. 6.37 - . 8. 6.1. u skladu sa zakonom i Statutom. . poštuje pravila lekarske etike u radu sa bolesnicima. Pohađanje nastave Pohađanje svih oblika nastave je obavezno i overava ga nastavnik u indeksu studenta. 4. na blagovremeno i tačno informisanje o svim pitanjima koja se odnose na studije. 4. Student ima pravo na žalbu Nastavno-naučnom veću Medicinskog fakulteta. Student je dužan da: 1. odnosno Univerziteta. 7. da bira i da bude biran u studentski parlament i druge organe Medicinskog fakulteta. poštuje opšte akte Medicinskog fakulteta i Univerziteta. 6. na podjednako kvalitetne uslove studija za sve studente. na povlastice koje proizilaze iz statusa studenta. u skladu sa zakonom i Statutom. na obrazovanje na jeziku nacionalne manjine. učestvuje u donošenju odluka u skladu sa zakonom i Statutom. poštuje prava zaposlenih i drugih studenata na Medicinskom fakultetu i Univerzitetu. ispunjava nastavne i predispitne obaveze. 3.

u drugim slučajevima predviđenim opštim aktom Medicinskog fakulteta. .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Po završetku prvog odnosno drugog semestra. mogućnost nadoknađivanja propuštene nastave i postupak u slučaju eventualne žalbe studenta na odluku o ponavljanju. upisom i overom u indeksu.upućivanja na stručnu praksu u trajanju od najmanje šest meseci. . . student u vreme koje odredi dekan i objavi služba Medicinskog fakulteta. 6. može polagati ispit u prvom narednom roku.priprema za Olimpijske igre. Način ostvarivanja prava na visoko obrazovanje. 6. . utvrđuju se pravilnikom Medicinskog fakulteta. Student koji je bio sprečen da polaže ispit zbog bolesti ili odsustva zbog stručnog usavršavanja u trajanju od najmanje tri meseca. bez obzira na postojanje senzornog ili motornog hendikepa. Individualizacija studija i posebne potrebe studenta Medicinski fakultet je dužan da studente sa posebnim potrebama ravnopravno uključi u sve nastavno-naučne procese na Medicinskom fakultetu.nege vlastitog deteta do jedne godine života. svetsko ili evropsko prvenstvo kada ima status vrhunskog sportiste. Ukoliko student nije ispunio obaveze u nastavi i/ili je prekoračio dozvoljeni broj izostanaka koji mogu da se nadoknade. na njegov zahtev. . student ponavlja godinu.teže bolesti koja zahteva bolničko lečenje duže od 30 dana. odobrava mirovanje prava i obaveza u slučaju: .2. . overava prvi semestar odnosno godinu.3. Detaljni postupak utvrđivanja ispunjenosti uslova. utvrđuje se opštim aktom Medicinskog fakulteta. Mirovanje prava i obaveza studenta Studentu se.ostvarivanja dela studijskog programa na drugoj visokoškolskoj ustanovi. u skladu sa zakonom. Ukoliko je zbir ESPB bodova na predmetima koje student može da polaže manji od 37.38 - . student ne može da polaže taj ispit i mora da ponavlja taj predmet ili predmete.održavanja trudnoće. . .odsluženja ili dosluženja vojnog roka.

.4. Nastavno-naučno veće može da predvidi i dodatne kriterijume za prelaz. ako ispunjava uslov za upis u narednu godinu studija na Medicinskom fakultetu. 5) deset školskih godina-ako studijski program traje pet školskih godina. Student stranog fakulteta. Prelaz se obavlja samo pre početka školske godine. Prelazak sa drugih fakulteta Student drugog medicinskog. odobrenog studentu u skladu sa Statutom. po završenoj prethodnoj godini na osnovu ekvivalencije između obavljene nastave i položenih ispita. Student ne može da pređe u toku prve i poslednje godine studija. Ako je studijski program započeo u prolećnom semestru. plana i programa obrazovanja. odnosno objavljivanja na oglasnoj tabli Medicinskog fakulteta.5. Prestanak statusa studenta Status studenta prestaje ako student ne završi studije u roku od: 1) dve školske godine-ako studijski program traje jednu školsku godinu. 3) šest školskih godina-ako studijski program traje tri školske godine.39 - . koja može da se utvrdi i na osnovu sporazuma o prenosu ESPB bodova. Na odluku dekana.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 6. odnosno strukovnih studija može da pređe na Medicinski fakultet i da se upiše u odgovarajuću godinu studija. 6) 12 školskih godina-ako studijski program traje šest školskih godina. Odluku o prelazu i priznavanju ispita donosi dekan. 6. U rok se ne računa vreme mirovanja prava i obaveza. 2) četiri školske godine-ako studijski program traje dve školske godine. rok se računa od početka tog semestra. stomatološkog i farmaceutskog fakulteta i strukovnih studija zdravstvene nege sa teritorije Republike Srbije može da pređe na Medicinski fakultet i da se upiše u odgovarajuću godinu studija. 4) osam školskih godina-ako studijski program traje četiri školske godine. student može da izjavi žalbu Savetu Medicinskog fakulteta u roku od tri dana od dana prijema odluke.

na istom ili na višem stepenu. s obzirom na okolnosti. na Univerzitetu ili na drugom akreditovanom univerzitetu. odnosno akreditovani studijski program.40 - .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Studentu se na lični zahtev. podnet pre isteka roka. 2) ispisivanja sa studija. 3) neupisivanja školske godine. Prestanak statusa studenta zbog neblagovremenog završetka studija konstatuje dekan rešenjem sa dejstvom od prvog narednog dana po isteku roka. . 4) izricanja disciplinske mere isključenja sa studija. a to pravo nije koristio. moglo biti odobreno. može produžiti rok za završetak studija za jedan semestar: 1) ako je u toku studija ispunjavao uslove za odobravanje mirovanja prava i obaveza. odnosno nije ga iskoristio u trajanju koje mu je. 2) ako mu na dan isteka roka ostaje neostvarenih najviše 15 ESPB bodova potrebnih za završetak studija. u zemlji ili inostranstvu. Status studenta prestaje i u slučaju: 1) završetka studija. 3) ako je toku trajanja studija započeo i završio drugi odobreni.

ƒ Spermatogeneza-opšta šema nastanka spermatozoida . ĆELIJSKE ORGANELE RAZLIKE IZMEĐU JEDNOĆELIJSKIH I VIŠEĆELIJSKIH ORGANIZAMA ŽIVOTNI CIKLUS ĆELIJE/ĆELIJSKE DEOBE VIRUSI CARSTVO BAKTERIJA ĆELIJSKO DISANJE ƒ Glikoliza.41 - . iz predmeta biologija i hemija. transport elektrona ƒ Oksidacija masti ƒ Promet materije i energije u ćeliji BIOLOGIJA RAZVIĆA ƒ Načini razmnožavanja životinja. 7.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 7.1. STVARANJE POLNIH ĆELIJA-GAMETOGENEZA ƒ Oogeneza-opšta šema nastanka jajne ćelije. odredila je Zajednica Medicinskih fakulteta na osnovu programa srednjih škola i potreba budućih studija na ovim fakultetima. Krebsov ciklus. PROGRAM PRIJEMNOG ISPITA Gradivo i literaturu neophodnu za polaganje kvalifikacionog ispita za Medicinski fakultet. Biologija Program za polaganje testova iz biologije na prijemnom ispitu za Medicinski fakultet obuhvata sledeće oblasti i njihove sadržaje: BIOLOGIJA ĆELIJE PROKARIOTSKA I EUKARIOTSKA ĆELIJA ĆELIJSKA MEMBRANA ƒ Funkcionalna organizacija i transport.

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 OPLOĐENJE ƒ stupnjevi oplođenja. Čulni organi Nervni sistem Endokrini sistem Mišićni sistem Skeletni sistem Sistem organa za varenje Sistem organa za disanje Cirkulacioni sistem Organi za izlučivanje Sistem organa za razmnožavanje Osnovna klasifikacija kičmenjaka. ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ RANI STUPNJEVI EMBRIOGENEZE I ORGANOGENEZA Brazdanje-stvaranje višećelijskog embriona Gastrulacija-stvaranje slojevitog embriona Nastanak osovinskih organa-crevne cevi.42 - ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ . Telesne duplje Klasifikacija životinja OPŠTE ODLIKE HORDATA MORFOLOŠKE ODLIKE KIČMENJAKA Opšte morfološke karakteristike Koža. nervne cevi Diferencijacija ćelija Sudbinske mape Potentnost jajnih ćelija i determinacija razvića Embrionalna indukcija EKSTRAEMBRIONALNE STRUKTURE ƒ Placenta i vrste placenti STARENJE INDIVIDUALNO RAZVIĆE ČOVEKA MORFOLOGIJA ŽIVOTINJA ƒ ƒ ƒ ƒ ORGANIZACIJA ŽIVOTINJA Tkiva i njihove karakteristike Organi i organski sistemi i njihove karakteristike Simetrija. Segmentacija. notohorde. .

STRUKTURA I BIOLOŠKA ULOGA PROTEINI . Šta je genetika? PRAVILA NASLEĐIVANJA HROMOZOMSKA OSNOVA NASLEĐIVANJA ƒ Hromozomi.STRUKTURA I BIOLOŠKA ULOGA GENOM I GEN REPLIKACIJA DNK TRANSKRIPCIJA GENETIČKI KOD TRANSLACIJA REGULACIJA AKTIVNOSTI GENA MOLEKULARNA BIOTEHNOLOGIJA MEHANIZMI NASLEĐIVANJA ƒ Nasleđivanje bioloških osobina. genotip i fenotip OSNOVNI PRINCIPI NASLEĐIVANJA ƒ Tipovi nasleđivanja osobina kod biljaka i životinja. Oblici interakcije među genima IZVORI GENETIČKE VARIJABILNOSTI REKOMBINACIJE ƒ Rekombinacije gena i mapiranje hromozoma MUTACIJE ƒ Promene u strukturi hromozoma ƒ Promene u broju hromozoma ƒ Mutageni činioci sredine POPULACIONA GENETIKA ƒ Genetička struktura populacije ƒ Dinamika održavanja genetičke polimorfnosti populacija GENETIČKA KONTROLA RAZVIĆA ƒ Genetička kontrola razvojnih procesa .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 MOLEKULARNA BIOLOGIJA MOLEKULARNA ORGANIZACIJA ĆELIJE MOLEKULARNA BIOLOGIJA NUKLEINSKE KISELINE .43 - .

Ekosistem ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ Test pitanja iz Biologije na prijemnom ispitu u potpunosti će odgovarati gradivu iz sledećih srednjoškolskih udžbenika (mogu se koristiti izdanja koja su novija od navedenih): Literatura: • Šerban N. Jančić R. . 2003. Kalezić M. Paunović K. BIOLOGIJA za II razred gimnazije prirodno-matematičkog smera i II razred poljoprivredne škole (oblast Morfologija životinja. Genetička uslovljenost mentalnih poremećaja EVOLUCIJA Šta je evolucija? Teorije evolucije. Savremena teorija evolucije Koevolucija Postanak vrsta Postanak života Evolucija čoveka EKOLOGIJA Osnovni pojmovi i principi ekologije.ekološki faktori Odnosi organizma i sredine. genetičko testiranje i savetovanje Genetička uslovljenost ponašanja ljudi. Panić D.nasledne bolesti kao posledica promena u broju i strukturi hromozoma Genetičko savetovanje . adaptacije Pojam populacije i njene osnovne odlike Životna zajednica . • Petrov B. Cvijan M. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Beograd. Stevanović B. Uslovi života . strane 7-73). Beograd.biocenoza Fotosinteza i odnosi ishrane. Metode izučavanja u genetici čoveka Hromozomi čoveka. Nasledne osnove varijabilnosti ljudi Hromozomopatije . Stevanović Đ. BIOLOGIJA za I razred medicinske i veterinarske škole (oblast Ekologija.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ GENETIKA ČOVEKA Istraživanje genoma čoveka. 2003. • Baloš D.44 - . BIOLOGIJA za I razred gimnazije i poljoprivredne škole (oblast Biologija ćelije. strane 147-166).rano otkrivanje naslednih bolesti.

. strane 9-32 i 35-42. oblast Nasleđivanje. Cvijić G. Hemija OPŠTA HEMIJA STRUKTURA ATOMA. Zakon višestrukih masenih odnosa (Dalton zakon umnoženih proporcija). 7. Avogadrov zakon.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 strane 33-55 i 141-178). strane 26-29. 2005. Diklić V. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Beograd. PERIODNI SISTEM ELEMENATA ƒ Energetski nivoi i podnivoi elektrona u atomu. ƒ Izračunavanje na osnovu hemijskih formula i hemijskih jednačina (stehiometrija). Beograd. BIOLOGIJA za III razred gimnazije prirodno-matematičkog smera (oblast Biologija ćelije . Jovanović S. Beograd. polarna. 2003. Korać A. Beograd. Hundovo pravilo. Nedeljković N. HEMIJSKE VEZE ƒ Jonska veza. Savić A. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. strane 31-32 i 84-98). Anđelković M. Vodonična veza. • Cvetković D. strane 43-66 i 70-80 strane. • Konjević R. Zakon stalnih zapreminskih odnosa (Gay Lussac). Paulijev princip isključenja. Energija jonizacije i afinitet prema elektronu. BIOLOGIJA za III razred medicinske i veterinarske škole (oblast Mehanizmi nasleđivanja. strane 129-154 i 162170). BIOLOGIJA za IV razred gimnazije prirodno-matematičkog smera (oblast Biologija razvića. Međumolekulske sile. Đorđević J. koordinativna). • Marinković D. oblast Evolucija.2. strane 81-127. Atomski i maseni broj. strane 71-93). Kovalentna veza (nepolarna. oblast Molekularna biologija.45 - .metabolizam i transport. Elektronska konfiguracija. strane 21-60 i oblast Genetika čoveka. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Lakušić D. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. 2004. 2004. OSNOVNI HEMIJSKI ZAKONI ƒ Zakon stalnih masenih odnosa (Proust). Matić G.

Konstanta i stepen disocijacije. Sastavljanje jednačina oksidoredukcija. HIDROLIZA. Baze. molski i maseni udeo. PUFERI OKSIDOREDUKCIJE ƒ Oksidacioni broj. Entalpija. Kiseline. KLASIFIKACIJA NEORGANSKIH JEDINJENJA ƒ Oksidi. Oksidaciona i redukciona sredstva. Termohemijske jednačine. ƒ Koligativne osobine rastvora RASTVORI ELEKTROLITA ƒ Elektrolitička disocijacija. Amfoterni elektroliti. RASTVORI ƒ Načini izražavanja sadržaja rastvora: količinska i masena koncentracija.46 - . Jonski proizvod vode.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 ENERGETSKE PROMENE U HEMIJSKIM REAKCIJAMA ƒ Unutrašnja energija sistema. entropija i slobodna energija.i d-elemenata. BRZINA HEMIJSKE REAKCIJE. Hidridi. Koncentracija jona. Galvanski elementi.proizvod rastvorljivosti. HEMIJSKA RAVNOTEŽA ƒ Hemijske ravnoteže u rastvorima teško rastvorljivih elektrolita . Soli. Vodonični eksponent (pH). ORGANSKA HEMIJA HEMIJSKE VEZE I STRUKTURA ORGANSKIH MOLEKULA KLASIFIKACIJA ORGANSKIH JEDINJENJA IZOMERIJA . p. molalitet rastvora. pretvaranje hemijske energije u električnu. Proteolitička teorija kiselina i baza. NEORGANSKA HEMIJA ƒ Opšte karakteristike s-. Elektroliza. Naponski niz. NEUTRALIZACIJA.

anhidridi. hemijske osobine) Alkadieni Cikloalkani Areni (nomenklatura. nomenklatura. podela.HALOGENIDI ORGANSKA KISEONIČNA JEDINJENJA ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ Alkoholi (nomenklatura. hemijske osobine) Etri Aldehidi i ketoni (nomenklatura. hemijske osobine) ƒ Oligosaharidi LIPIDI ƒ Masne kiseline ƒ Neutralne masti . podela. hemijske osobine) Alkeni (nomenklatura. dobijanje.47 - . hemijske osobine) Karboksilne kiseline (klasifikacija. hemijske osobine) Fenoli (nomenklatura. hemijske osobine) Supstituisane kiseline Derivati kiselina (hloridi. hemijske osobine) Alkini (nomenklatura. hemijske osobine) Peptidi HETEROCIKLIČNA JEDINJENJA UGLJENI HIDRATI ƒ Monosaharidi (nomenklatura. amidi i estri) Derivati ugljene kiseline ORGANSKA AZOTNA JEDINJENJA Nitro jedinjenja Amini Aminokiseline (nomenklatura. hemijske osobine) ALKIL I ARIL .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 UGLJOVODONICI ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ Alkani (nomenklatura.

Kvadratne jednačine i nejednačine 5. Matematika 1. Polinomi i jednačine višeg reda 7. Trigonometrija 11. Popsavin V: Zbirka zadataka iz hemije za III i IV razred gimnazije. Beograd. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. 2001 • Stojiljković A: Hemija za III razred gimnazije prirodno-matematičkog smera. Funkcije-kompozicija funkcija. Binomna formula i kombinatorika 3. Beograd.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Literatura: • Rakočević M. 2001 • Petrović J. Beograd. Beograd. Beograd. Iracionalne jednačine i nejednačine 8. veterinarske i škole za negu lepote. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. oblast definisanosti funkcija 9. Horvat R: Opšta hemija za I razred srednje škole.48 - . Apsolutna vrednost 4. Linearne jednačine i nejednačine. Analitička geometrija u ravni . inverzna funkcija. 2001 7. 2001 • Čanadi J.3. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. medicinske. 2001 • Nikolajević R. Eksponencijalna funkcija. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. 2001 • Horvat R: Neorganska hemija za II razred srednje škole. Aritmetički i geometrijski niz 12. Velimirović S: Hemija za IV razred gimnazije prirodno-matematičkog smera i opšteg smera. Šurjanović M: Zbirka zadataka iz opšte i neorganske hemije za I i II razred srednje škole Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. korenovanje i algebarski izrazi 2. Kompleksni brojevi 6. Logaritamska funkcija. Beograd. Stepenovanje. Eksponencijalne i logaritamske jednačine i nejednačine 10.

ƒ Uobličeni elementi krvi. trbuha (prednjebočne i zadnje grupe trbuha). Niš. Anatomska nomenklatura. stopala). ODNOS ORGANIZMA I SREDINE ƒ Biološke adaptacije. kosti trupa (kosti gornjeg i donjeg ekstremiteta). vrata. Krvne grupe i transfuzija.49 - . potkolenice. nadlakta. Anatomija i fiziologija UVOD ƒ Metodi rada u anatomiji i fiziologiji. natkolenice. lica). Fiziološki rastvori. Koagulacija krvi. šake) i donjeg ekstremiteta (bedra. Cvetković Ilić D: Zbirka zadataka iz matematike za pripremu prijemnog ispita. 7. ANATOMIJA ZGLOBOVA ƒ Zglobovi glave. Sedimentacija i hemoliza eritrocita. FIZIOLOGIJA KRVI ƒ Uloga krvi. Zapremina. 2008. ANATOMIJA LOKOMOTORNOG SISTEMA ƒ Kosti glave (lobanje. podlakta.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Literatura: ƒ Manojlović J. gornjeg i donjeg ekstremiteta. Podela sistematske anatomije. kičmenog stuba. Unutrašnja sredina i homeostaza. gornjeg ekstremiteta (ramena.4. Negativna i pozitivna povratna sprega. fizičko-hemijske osobine i sastav krvi. ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA MIŠIĆA ƒ Mišići glave. . vrata (prednje i zadnje strane). grudnog koša. TKIVA I ORGANIZAM ƒ Morfološke i funkcionalne karakteristike tkiva. Telesne tečnosti (vode) u organizmu. Razmena tečnosti u nivou kapilara. Imunski sistem. Elektroliti krvne plazme i osmotski pritisak.

Rad i zamor mišića. Metabolizam belančevina (proteina). tanko i debelo crevo. Limfni sistem (slezina). srčana kesa). pojave koje prate rad srca. ƒ Kretanje krvi u sistemu krvnih sudova (kontinuirani tok krvi). PROMET MATERIJA I TRANSFORMACIJA ENERGIJE ƒ Neorganska i organska hrana. sistemskog krvotoka). paranazalni sinusi. želudac. jezik. Veliki i mali krvotok. Venski sistem (plućne vene. dušnik. pljuvačne žlezde. ždrelo. prilagođavanje na rad i napor. ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA KARDIOVASKULARNOG SISTEMA ƒ Srce (srčana šupljina. jetra. Metabolizam ugljenih hidrata. Sekretorni procesi i varenje hrane u pojedinim delovima digestivnog trakta: usna duplja. Plućni volumeni i kapaciteti. trbušna maramica. ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA SISTEMA ORGANA ZA DISANJE ƒ Nosna duplja. zubi. puls. Vrste mišićne kontrakcije. Regulacija disanja. Motorna aktivnost pojedinih delova digestivnog trakta i kretanje hrane (gutanje. Bazalni metabolizam. Transport kiseonika i ugljen-dioksida krvlju. ƒ Značaj i karakteristike hranljivih materija i varenje hrane. vene velikog. ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA SISTEMA ORGANA ZA VARENJE ƒ Usna duplja. uloga respiratorne muskulature). tanko i debelo crevo. ƒ Regulacija uzimanja hrane. pluća. ƒ Fiziologija jetre. . građa srčanog zida. pokreti želuca. Krvni pritisak. Centri za uzimanje hrane.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 ƒ Funkcionalne karakteristike poprečno prugastih i glatkih mišića. Resorpcija vode. Uloge disajnih puteva. elektrolita i razgrađenih hranljivih materija u digestivnom traktu. trbušna duplja. želudac. Automatizam srca. Regulacija rada srca. Regulacija cirkulacije. aorta). jednjak. izvori energije. Metabolizam masti (lipida). ƒ Srce kao pumpa (srčani ciklus.50 - . tankog i debelog creva). kretanje krvi u venama. nutritivni krvni sudovi srca. srčani mišić. plućna maramica. Stvaranje i sprovođenje nadražaja u srcu. Arterijski sistem (plućno arterijsko stablo. gušterača. Katabolički i anabolički procesi. grkljan. ƒ Mehanizam respiratornih pokreta (intrapleuralni prostor. ƒ Razmena gasova na nivou pluća i tkiva. tanko crevo. ƒ Vitamini. valvule srca). glavne dušnice.

51 - . moždanice. Štitasta žlezda. sekrecije i resorpcije. međurebarni živci. mokraćovod. krvni sudovi. paratireoidne žlezde. epifiza. polne žlezde). štitasta žlezda. Moždane opne. paratiroidne žlezde. međumozak. nadbubrežne žlezde. GRAĐA I FUNKCIJA DOJKE ANATOMIJA POLNIH ORGANA ƒ Muški polni organi (unutrašnji i spoljašnji). Evolucija termoregulacije. Akt mokrenja. štitasta žlezda. senzitivni. mokraćni putevi). endokrini deo pankreasa.mehanizmi filtracije. Način održavanja telesne temperature. ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA NERVNOG SISTEMA ƒ Podela nervog sistema (vratni živčani splet. semenik. mokraćna bešika. ƒ Evolucija endokrine regulacije. hipofiza. produžena moždina. mali mozak. mokraćna cev. nadbubrežne žlezde. nadbubrežne žlezde. paratireoidne žlezde. srednji mozak. hipofiza. Osnovne funkcije bubrega. Krvni sudovi mozga. endokrini deo pankreasa. rameni živčani. Građa centralnog nervnog sistema (kičmena moždina. jajnik. Nefron kao osnovna morfološka i funkcionalna jedinica bubrega. moždani most. ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA ENDOKRINOG SISTEMA ƒ Osnovni pojmovi o endokrinom sistemu i hormonima. Sastav i fizičko-hemijska svojstva mokraće. . Fiziološka dejstva hormona pojedinih žlezda (hipofiza. Putevi centralnog nervnog sistema (motorni. ƒ Stvaranje mokraće . Fizička termoregulacija. njihova ciljna tkiva i efekti njihovog delovanja.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 TERMOREGULACIJA ƒ Telesna temperatura i njena regulacija. slabinski živčani splet. senzorijalni). krsni živčani splet). ƒ Regulacija izlučivanja hormona pojedinih endokrinih žlezda (hipotalamus. veliki mozak). polne žlezde). endokrini pankreas. ƒ Ženski polni organi (unutrašnji i spoljašnji). Hemijska termoregulacija. ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA URINARNOG SISTEMA ƒ Bubreg (građa. Funkcija bubrega u regulaciji zapremine i hemijske reakcije krvi.

pomoćni organi oka). viscerorecepcija. Recepcija bola. ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA ČULNIH ORGANA ƒ Organ vida (očna jabučica. kora velikog mozga. klasični i instrumentalno uslovljavanje. Organ ukusa. Viša nervna delatnost (pamćenje. Akomodacija oka. recipročna inervacija.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 ƒ Funkcionalne karakteristike perifernih nerava. vode. Funkcije pojedinih delova nervnog sistema: kičmena moždina. Fiziologija neurona. Sprovođenje razdraženja sa nerva na mišić (nervno-mišićna sinapsa ili motorna ploča). Opšte funkcionalne osobine nervnog sistema čoveka. Ilić A: Anatomija i fiziologija za I razred medicinske i zubotehničke škole. ƒ Neurofiziologija spavanja. srednji mozak. retikularna formacija. Poremećaji refrakcije. Fiziologija mrežnjače. mali mozak. Uporedna analiza bezuslovnih i uslovnih refleksa. srednje i unutrašnje uvo). Refleksne aktivnosti nervnog sistema. Klinički važni refleksi (refleksi oka. vegetatvni nervni sistem. taktilna i toplotna recepcija. supkortikalna jedra. učenje. SPECIJALNA FIZIOLOGIJA CENTRALNOG NERVNOG SISTEMA ƒ Funkcionalna organizacija centralnog nervnog sistema: divergencija i konvergencija. zvuka. Organ sluha i ravnoteže (spoljašnje. Sinapsa ili nervni centar. mirisa i ukusa. svetlosti. regulacija seksualnog ponašanja.52 - . reverberacija. međumozak. Stajkovac A. Beograd. Literatura: ƒ Anđelković I. 2003. . recepcija položaja i kretanja tela (vestibularni aparat). produžena moždina i most. prenošenje nervnih impulsa. Neurofiziološke osnove ponašanja (uzimanje hrane. Organ mirisa. kožni refleksi i tetivni refleksi). emotivno ponašanje). Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. govor).

d) duplikacije dugog kraka hromozoma 4.1. c) Rekombinacije su nove kombinacije gena na hromozomu. c) Molekul DNK ima sposobnost promenljivosti strukture i funkcije. koriste se istom genetičkom šifrom.53 - . d) Kod višećelijskih organizama veća je kvantitativna zastupljenost G-C parova u odnasu na A-T parove. c) Genetički kod čini 20 aminokiselina sposobnih da se vežu za tRNK. koji se savijaju i pakuju u složenije oblike. b) Verovatnoća da će par roditelja imati dvoje dece sa identičnom kombinacijom 23 para hromozoma je 223.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 8. Zaokružite tačnu rečenicu: a) Aminokiseline se spajaju peptidnam vezom u polinukleotidne lance. b) duplikacije kratkag kraka hromozoma 5. 3. Zaokružite tačnu rečenicu: a) Razmena genetičkog materijala između dva naspranmo pastavljena homologa hromozoma je translokacija. Zaokružite tačnu rečenicu: a) Triplet nukleotida na tRNK naziva se antikod. b) Sadržaj DNK u ćelijama jedinke iste vrste nije postojan. 4. d) Ćelije svih bioloških vrsta. 2. b) Sinteza jednog polipeptidnog lanca završava se ulaskom AUG ili GUG kodona iRNK u ribozom. pa čak i virusa. TESTOVI IZ PRETHODNIH GODINA 8.Biologija Test A 1. Sindrom mačijeg plača nastaje usled: a) delecije kratkog kraka hromozoma 5. d) Inverzije su promene redosleda gena za 360o. . c) delecije kratkog kraka hromozoma 4.

54 - . Zaokružite tačnu rečenicu: a) Mutacije su retko reverzibilne. Sindaktilija je pojava: a) kratkih prstiju b) dugih prstiju c) sraslih prstiju d) krivih prstiju 6. Mezoderm nastaje na stadijumu: a) morule b) neurule c) blastule d) gastrule . Činioci sredine koji dovode do naslednih promena zovu se: a) mutageni b) modifikatori c) precipitini d) mutilatori 9. c) Stepen mutacija kod čoveka je znatno manji nego kod vinske mušice. b) Spontana stopa mutacije po genu je 10-8 do 10-9.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 5. d) Mehanizam popravke popravlja greške koje su se desile u određenorn delu DNK. U toku anafaze mejoze i dolazi do: a) razdvajanja hromatida b) razdvajanja homologih hromozoma c) razmene genetičkog rnaterijala d) formiranja bivalenata 10. 8. Autozomno-dominantno se nasleđuje: a) brahidaktilija b) fenilketonurija c) Taj-Saksova bolest d) svi odgovori su tačni 7. a stepen promenljivosti u oba pravca je isti.

Arhenteron predstavlja: a) primaru telesnu duplju b) gastrocel c) sekundarnu telesnu duplju d) otvor na primarnorn crevu 14. Spermatide nastaju u periodu: a) proliferacije b) prve mejotičke deobe c) druge mejotičke deobe d) diferencijacije 13. Anabioza je: a) odlazak životinja na povoljnija staništa b) nepostojanje života na odredjenom geografskom području c) prilagođavanje poikilotermnih životinja na niže temperature od donje granice aktivnosti vrste d) život u većim životnim zajednicama .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 11. Pupčana vrpca sadrži: a) krvne sudove b) germinativne polne ćelije c) duplju žumancetne kese d) duplju creva 15.55 - . Endotelio-horialna placenta je razvijena kod (zaokružite tačan odgovor): a) torbara b) kopitara c) bubojeda d) zveri 16. Kojom je od navedenih organela bogat spermatozoid: a) citoplazmom b) endoplazmatičnim retikulumom c) fibrozomima d) mitohondrijama 12.

22.56 - . b) Turbelarijsku teoriju o poreklu metazoa postavio je Hadži. Sekret jetre. d) Unutar kožnog labirinta nalazi se perilimfa. kod čoveka se izliva u: a) debelo crevo b) želudac c) dvanaestopalačno crevo d) pravo crevo . b) Na granici između unutrašnjeg i srednjeg uha nalazi se bubna opna. d) Najprostije eumetazoa su sunđeri. U uslovima prvobitne Zemljine hidrosfere nastale su materije slične lipidima. Haverzovi kanali su: a) ekskretorni organi insekata b) polni odvodi nekih beskičmenjaka c) kanali unutar koštane mase d) odvodi žlezda paukova 20. Zaokružite tačnu rečenicu: a) Centar za sluh je u slepoočnoj oblasti kore velikog mozga. 21. Koja je od navedenih materija kancerogena? a) benzapiren b) metan c) manoza d) nijedna 18. c) Korali i meduze pripadaju životinjskom tipu parazoa.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 17. c) Na sakulusu se nalaze tri polukružna kanala. Zaokružite tačnu rečenicu: a) Turbelarijsku teoriju o poreklu metazoa postavio je Hekel. izuzetno značajne za stvaranje: a) hromozoma b) ribozoma c) ćelijskih membrana d) RNK 19. žuč.

Skorbut je izazvan nedostatkom vitamina: a) A b) D c) C d) E 25. Koji organizmi mogu sa RNK da sintetišu DNK? a) eukariotski b) retrovirusi c) paraziti d) bakterije 27. Centar za termoregulaciju homeotermnih organizama nalazi se u: a) produženoj moždini b) srednjem mozgu c) hipotalamičnoj oblasti međumozga d) kori velikog mozga 26. U bakterijama parazitiraju: a) interferoni b) biljni virusi c) bakteriofagi d) poliovirusi 28. Ko započinje replikaciju DNK? a) DNK .57 - . Spinalni živci sisara: a) su mešoviti. 24. jer sadrže senzitivna i motorna vlakna.polimeraza b) RNK . b) sadrže samo motorna vlakna.polimeraza c) informaciona RNK d) sve navedeno . d) sadrže samo motorna ili samo senzitivna vlakna. c) sadrže samo senzitivna vlakna.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 23.

Od osnovnih izvora energije u organizmu prvi se metabolišu: a) lipidi b) vitamini c) ugljeni hidrati d) proteini . Ćelijski zid biljaka karakteriše: a) polupropustljivost b) pore kroz koje se vrši razmena materija c) lipoproteiska građa d) sve tvrdnje su tačne Test B 1. a muški heterogametan (XY) c) U polnim ćelijama u anafazi mejoze II razilaze se homologi hromozomi d) sve rečenice su tačne 3. Mikrofilamenti se nalaze u svim ćelijama OSIM u: a) mišićnim ćelijama b) mladim ćelijama c) fagocitima d) eritrocitima 30.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 29. Uloga centromere je: a) da poveže dve hromatide hromozoma b) da orijentiše i kreće horomozome u ćelijskoj deobi c) u obrazovanju deobnog vretena d) tvrdnje pod 1 i 2 su tačne 4.58 - . Zaokružite tačnu rečenicu: a) skup svih horomozoma u jednoj ćeliji je kariotip b) u celokupnom životinjskom svetu ženski pol je isključivo homogametan (XX). Pokretljivi oblici bakterija su: a) bacili b) vibrioni c) spirili d) svi navedeni oblici 2.

Kod morskog ježa prva vidljiva reakcija kontakta spermatozoida sa jajnom ćelijom je: a) vitelogeneza b) aksonema c) obrazovanje fertilizacione kupe d) spermiogeneza 10. Na kojem stupnju razvoja se nalazi ženska polna ćelija pri prodoru spermatozoida u nju? a) profaza I b) anafaza II c) telofaze I d) metafaze II 9. Partenogeneza se kao tip razmnožavanja sreće kod: a) bičara b) hidre c) insekata i valjkastih crva d) dupljara 8. Kako se naziva interakcija izmedju krova arhenterona i neuroektoderma? a) aksijalni gradijent b) primarna indukcija c) epibolija d) spajanje . Ćelijsko disanje se vrši u: a) Goldžijevom aparatu b) lizozomima c) mitohondrijama d) ribozomima 7.59 - . Plazmodezme su: a) pore na ćelijskom zidu b) konci plazme kojima se ostvaruje kontakt između ćelija c) cevasti izraštaji u unutrašnjosti plastida d) celulozna vlakna koja daju potporu celijskom zidu 6.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 5.

tek prepisana iRNK se odmah vezuje za ribozome c) U procesu prevodjenja šifre sa iRNK u polipeptid. U toku gametogeneze hromozomi majke i oca mogu se kombinovati na : a) 1 način b) 246 načina c) 223 načina d) 462 načina 14.60 - . Holandrično nasleđivanje odnosi se na nasleđivanje svojstava koja određuju geni locirani na: a) nekom od autozoma b) oba polna hromozorna c) Y hromozomu d) X hromozomu 13. Poznati induktor (primarni organizator) je: a) vitelusni srp b) ventralna usna blastoporusa c) krov arhenterona d) parijetalni list mezoderma 12. Citogenetskom analizom možemo da otkrijemo: a) numeričke aberacije hromozoma b) strukturne aberacije hromozoma c) pol jedinke d) sve navedene odlike kariotipa 16. Okružite tačnu rečenicu: a) Greške u replikaciji RNK. Proces u kome jedno tkivo utiče na diferencijaciju drugog naziva se indukcija.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 11. na jednom ribozomu ima mesta za vezivanje dve tRNK d) Za vezivanje aminokiseline za transportnu RNK ne troši se energija 15. obično su iste u različitim ćelijama b) U eukariota. U kom od navedenih procesa rekombinacije u bakterija učestvuje fag? a) u transdukciji b) u konjugaciji c) u transformaciji d) u svim procesima rekombinacije .

b) Eustahijeva tuba predstavlja vezu zadnjeg kraja usta i unutrašnjeg uha. U kojoj fazi ćelijskog ciklusa eukariota se dešava replikacija DNK? a) Gl-fazi b) S-fazi c) G2-fazi d) profazi 19. c) Vodozemci imaju razvijeno srednje uho.61 - .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 17. d) U srednjem uhu ptica nalaze se tri koščice. Zaokružite tačnu rečenicu: a) Tečnost u unutrašnjosti kožnog labirinta naziva se perilimfa. Promene genetičke osnove na nivou nukleotida nazivaju se: a) modifikacije b) plejotropija c) genske mutacije d) epistaza 20. Treća moždana komora nalazi se u: a) velikom mozgu b) međumozgu c) srednjem mozgu d) produženoj moždini 22. Delecije su: a) razmena delova nehomologih hromozoma b) razmena delova homologih hromozoma c) promene u broju hromozoma d) gubljenje pojedinih delova hromozoma 21. Obavezan homozigot za navedenu krvnu grupu je osoba: a) AB krvne gmpe b) B krvne grupe c) O krvne grupe d) Rh+ krvne grupe 18. .

Kod kopnenih kičmenjaka u vezi sa usnom dupljom stoje: a) četiri para pljuvačnih žlezda b) tri para pljuvačnih žlezda c) dva para pljuvačnih žlezda d) jedan par pljuvačnih žlezda 24. Ambulakralni sistem je sistem za lokomociju kod: a) mekušaca b) insekata c) bodljokožaca d) glista 28. Srce ptica građeno je iz: .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 23. Pojava bolesti talasemije je najbolji primer: a) heterotičnog balansa b) seksualnog balansa c) ekološkog balansa d) sezonskog balansa .62 - . a) jedne pretkomore i jedne komore b) dve pretkomore i jedne komore c) dve pretkomore i nepotpuno pregradjene komore d) dve pretkomore i dve komore 26. Deo želuca koji prelazi u crevo naziva se: a) pilorični deo b) kardijalni deo c) burag d) voljka 25. Homeotermni organizmi su: a) ptice b) vodozemci c) kornjače d) gušteri 27.

b) Fagocitozu omogućava ćelijska membrana. Anabioza je: a) odlazak životinja na povoljnija staništa b) nepostojanje života u odredjenom geografskom području c) vid prilagodjavanja poikilotermnih životinja na niže temperature od donje granice akivnosti vrste d) život u većim životnin zajednicama 30. a.63 - . a. Transport materija koz ćelijsku membranu odvija se: a) Aktivnim transportom 1.c b) Endoplazmatičnim retikulumom 2.c 2.d 3.c. Zaokružite tačnu rečenicu: a) Homologi hromozomi nose ista genska mesta i kvalitativno iste gene. a. 2.b.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 29. c) Nukleolus se gubi iz jedra u profazi mitoze. a.d 5.c. a.c. Kako se naziva uticaj živih bića na stanište? a) reakcija b) koakcija c) biom d) simbioza Test C 1. a.c.b. Hloroplasti su biljne organele koje imaju: a) Dvojnu opnu b) Tilakoide c) Stromu d) Devet grupa cevčica 1.c.b. e) Rečence pod 2 i 3 su tačne.c.d 5. a. d) Rečenice pod 1 i 2 su tačne.d d) Endocitozom i egzocitozom 4.b.d . b.b.d 3.d c) Osmozom i difuzijom 3. a.b.d 4. b.

64 - . Koji od navedenih delova embriona ima najintenzivniju morfogenezu? a) glaveni b) trupni c) repni d) svi se istovremeno razvijaju .d 5. a. Heterohromatin predstavlja: a) kondenzovan oblik nukleoproteida b) dispergovan oblik nukleoproteida c) kondenzovan oblik hromoplasta d) dispergovan oblik hromoplasta 6.b. a to su sposobnosti: a) promene strukture i funkcije 1. Bazalni metabolizam je: a) minimalni promet energije organizma koji miruje b) maksimalni promet energije organizma koji miruje c) energetska ravnoteža d) homeostaza 7.d c) prenosa genetičke informacije 3.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 4. a samim tim i hromozomi imaju osnovna svojstva zbog kojih su najznačajnije strukture u procesima razvoja.c. Količina DNK je najmanja: a) u G1 fazi interfaze b) u S fazi interfaze c) u G2 fazi interfaze d) Jednaka je u svim fazama interfaze 8. a. DNK. Kako se nazivaju jajne ćelije koje se posle oplođenja potpuno dele na blastomere? a) meroblastičke b) centroblastičke c) holoblastičke d) poliblastičke 9.c b) spiralizacije i despiralizacije 2.d d) replikacije 4. b.c.d 5. a. a.b.b.c.

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 10.65 - . kopneni kičmenjaci ABCD lobanja pokretno spojena za kičmenicu d) D. sisari ABCD vilični zglob izmedju kvadratne i artikularne kosti b) B. ekskretorni kanalići sa levkastim otvorom u vezi sa celomom (okružite tačan odgovor): a) u protonefridijama b) u metanefridijama c) u bubregu sisara d) ni u jednom od navedenih . Kojom je od navedenih organela bogat spermatozoid? a) citoplazmom b) endoplazmatičnim retikulumom c) ribozomima d) mitohondrijama 11. U kom su od navedenih organa. ribe ABCD hrskavičava lobanja 15. U sistemu ABCD okružite slovo pod kojim su navedeni kičmenjaci određenih karakteristika: a) A. Definitivni bubreg sisara je: a) pronefros b) metanefros c) mezonefros d) metanefridijalan 12. kolousti ABCD tri slušne košcice c) C. Otoliti slušnog aparata kičmenjaka su kristali CaCO3: a) iznad čulnih ćelija unutrašnjeg uha b) u srednjem uhu c) u bubnoj duplji d) u slušnom kanalu 13. Koji tip epitela oblaže genitalne odvode (okružite tačan odgovor)? a) pločast b) trepljast c) kockast d) cilindričan 14.

b. i 2.b. a.b.b.b.b. tj.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 16.c.b.c.66 - .d d) ni jedne od navedenih aberacija 4.c. 3.d c) materica. a. spadaju: a) genetička slučajnost 1.d d) jajovod 4.d 18.c b) jajnik 2. a.c.c b) mutacija 2.b. promeniti njenu genetičku ravnotežu. . U kojoj od navedenih hromozomskih aberacija količina genetskog materijala nije izmenjena: a) delecije b) duplikacije c) pericentrične inverzije d) u svim navedenim aberacijama e) u aberacijama pod 1.b.d c) selekcija 3. a.d 20. Promene u redosledu gena u hromozomu nazivaju se: a) translokacije b) delecije c) inverzije d) duplikacije 19. U faktore koji mogu izmeniti genetičku strukturu populacije. a. a.d 17. a. a. Citogenetička analiza služi za utvrđivanje: a) numeričke aberacije 1.c. Gen čijom mutacijom nastaje više fenotipskih promena je: a) dominantan b) recesivan c) plejotropan d) kodominantan 21.c b) hromozomskog polimorfizma 2. a. a.d c) strukturne aberacije 3.d d) migracija 4. Od Milerovih kanala u sisara nastaju sledeći delovi polnih organa: a) vagina 1. a.c. a.

tri postojeće rase ljudi divergirale su od: a) homo habilisa b) homo erectusa c) homo neandertalensisa d) kromanjonca 27.67 - . Okružite tačnu rečenicu: a) u replikaciji se za adenin vezuje uracil b) u transkripciji se za adanin vezuje timin c) uvek se purinska baza vezuje za pirimidinsku bazu d) sve tvrdnje su tačne 23. Prema današnjim shvatanjima.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 22. U sistemu ABCD okružite slovo pod kojim je navedeno objašnjenje određenog pojma: a) oblast na zemlji naseljena živim bićima ABCD halofite b) jedinke iste vrste koje naseljavaju zajednički ABCD sinekologija prostor c) proučava biocenoze ABCD populacija d) naseljavaju slana staništa ABCD biosfera . Pojava da se kod današnjih organizama mogu ispoljiti neke odlike koje su bile karakteristične za njihove pretke naziva se: a) atavizam b) adaptivnost c) regresivna evolucija d) progresivna evolucija 26. Seymouria je prelazna forma između: a) vodozemaca i gmizavaca b) vodozemaca i praptica c) gmizavaca i sisara d) gmizavaca i praptica 25. Osnovna jedinica evolucione promenjivosti je: a) vrsta b) populacija c) familija d) rod 24.

b.3 km. Termofilne životinje žive (okružite tačan odgovor): a) na niskim nadmorskim visinama b) u ravničarskim predelima c) na južnim padinama d) u svim navedenim oblastima e) ni u jednoj od navedenih oblasti Test D 1. a. U kojim od navedenih prostora postoji život: a) visina od 10 . c) visina veća od 20 km. b) dubina od 2 . d) u svim nevedenim prostorima. Ekološka valenca zavisi od (okružite broj pod kojim su tačni odgovori): a) norme reakcije vrste 1.b.c.12 km.d c) mogućnosti adaptacije jedinki 3.b. Mezozomi predstavljaju uvrate: a) plazma membrane b) endoplazmatičnog retikuluma c) membrane jedra d) Goldžijevog aparata 2.d 5. a. a. a. b.d d) od vrste staništa 4.c b) genetičkih faktora (nasledne osnove jedinke) 2. RNK može da bude nosilac naslednih informacija kod: a) protozoa b) bakterija .c. Centriole su: a) cilindričnog oblika b) suženja na hromozomima c) organele neophodne za ishranu ćelije d) univerzalne organele 3. 29.68 - .c 30.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 28.

Spermatide u odnosu na telesne ćelije u G2 fazi imaju: a) istu količinu DNK b) upola manju količinu DNK c) dvostruko veću količinu DNK d) četiri puta manju količinu DNK 9. Ugljen dioksid i voda nastaju kao krajnji produkti razlaganja: a) masti b) ugljenih hidrata c) belančevina d) svih navedenih organskih molekula 6. X hromozom se odvaja od Y hromozoma: a) u mitozi spermatogonija b) u I mejotičkoj deobi . Izazivači kolere su : a) bakterije b) praživotinje c) virusi d) rikecije 7.69 - . U tamnoj fazi fotosinteze se: a) apsorbuje svetlost b) stvara ATP c) ugrađuje C iz CO2 u organska jedinjenja d) oslobađa kiseonik 5. Isti broj hromozoma i molekula DNK sadrži ćelija u: a) G1 fazi interfaze b) G2 fazi interfaze c) profazi mitoze d) telofazi I mejotičke deobe 8.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 c) virusa d) svih navedenih organizama 4.

zatim u jetri.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 c) u II mejotičkoj deobi d) kod formiranja primarnih spermatocita 10.70 - . Obrazovanje eritrocita tokom embriogeneze čoveka odigrava se sledećim redosledom: a) u žumancetnoj kesi. a zatim u jetri d) počinje u jetri. DNK polimeraza III obavlja sve OSIM jedne navedene funkcije : a) započinje proces replikacije b) povezuje nukleotide u 5'–3' smeru . Blastodisk je: a) blastula ptica b) deo blastule oko blastopora c) jedan od klicinih listova d) blastula insekata 14. a zatim u koštanoj srži b) počinje u zidu žumancetne kese. zatim u koštanoj srži 13. pa u koštanoj srži c) u koštanoj srži. Horiovitelinska placenta postoji kod: a) nekih torbara b) primata c) bubojeda d) zveri 12. Hijazme se uočavaju u: a) diplotenu b) zigotenu c) leptotenu d) anafazi 11. Čime je određen redosled aminokiselina u polipeptidu: a) redosledom grupa od po 4 nukleotida u molekulu DNK b) redosledom dinukleotida u DNK c) redosledom tripleta nukleotida u DNK d) svi odgovori su tačni 15.

Nosilac uravnotežene translokacije ima: a) nenormalan fenotip b) nenormalan fenotip i nenormalno potomstvo c) normalan fenotip. Šta je polizom: a) strukturna jedinica hromozoma b) enzim polimerizacije c) skup više ribozoma na jednom molekulu iRNK d) jedinica replikacije DNK 18.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 c) iseca u 3'–5' smeru pogrešno vezane nukleotide d) započinje polimerizaciju dezoksiribonukleotida 16. i to svoj deci bez obzira na pol c) 50%. Verovatnoća da normalna osoba bez Barovog tela svom potomstvu prenese daltonizam je: a) 25%. Koji od navedenih tripleta baza označava kraj transkripcije: a) UGA b) UAC c) AUG d) nijedan od navedenih 17. i to samo sinovima b) 25%. Aneuploidije akrocentričnih hromozoma izazivaju: a) Edvardsov sindrom b) Daunov i Patau sindrom .71 - .ne prenosi ni sinovima ni ćerkama 20. Najveći broj različitih tipova gameta formiraće genotip: a) AaBb b) AaBBCC c) AABBCC d) Aabbcc 21. i to samo sinovima d) 0% . ali može imati i nenormalno potomstvo d) normalan fenotip i očekuje samo normalno potomstvo 19.

skoleks b) vratni region c) zadnji kraj strobile d) nijedan od navedenih regiona 25. Leukociti: a) su znatno brojniji od eritrocita b) kod beskičmenjaka sadrže hemoglobin c) uvek imaju jedro d) učestvuju u zgrušavanju krvi 23. mesto obrazovanja novih proglotisa kod pantljičare: a) glaveni region. Nervni nastavci su lokalizovani u beloj masi. tj. Hrskavičavo tkivo: a) karakteriše većinu beskičmenjaka b) sastoji se od osteoblasta i međućelijske supstance c) može biti hijalinsko. Koji region predstavlja embrionalnu zonu. Vilični aparat kičmenjaka vodi poreklo od: a) elemenata škržnog skeleta b) krljušti c) kostiju lobanje d) vratnih pršljenova 27. Izazivač šuge.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 c) Daunov i Edvardsov sindrom d) Daunov i Klinefelterov sindrom 22. pripada: a) krpeljima b) praživotinjama c) insektima d) gljivicama 26. mrežasto i vlaknasto d) pripada epitelnim tkivima 24. šugarac.72 - . u unutrašnjosti mozga kod: a) riba b) vodozemaca .

Zaokruži NETAČNU rečenicu: a) pre približno 300 miliona godina nastali su primitivni gmizavci. U osnovne elemente biosfere NE spada: a) atmosfera b) litosfera c) hemisfera d) hidrosfera 30. d) grana iz koje su postali preci čoveka izdvojila se u isto vreme kada su se na zemlji pojavili dinosaurusi.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 c) protohordata d) gmizavaca.73 - . Kod kojih se životinja srčana komora nalazi ispred pretkomore? a) riba b) vodozemaca c) nekih gmizavaca d) ptica 29. Koja je od navedenih tvrdnji vezanih za reproduktivni ciklus žene tačna? a) u periodu pre rođenja sve potencijalne jajne ćelije ulaze u stadijum diplotena b) u periodu od rodjenja do završetka reproduktivne zrelosti broj oocita u jajniku se postepeno povećava . ptica i sisara 28. Subjedinice ribozoma zajedno čine funkcionalnu jedinicu: a) stalno b) samo kod prokariota c) kada se vežu za iRNK d) u toku prolaza iz jedra u citoplazmu 2. Metabolička voda u ćeliji je stabilizator: a) proteina b) temperature c) transporta d) metaboličkih procesa 3. Test E 1. b) od posebne grupe gmizavaca nastale su ptice. c) od zveroguštera nastali su sisari.

RNK i DNK. Koji će od njih biti procentualno najviše zastupljeni? a) AB i ab (nerekombinovani) gameti b) AB (nerekombinovan) i Ab (rekombinovan) gamet c) Ab i aB (rekombinovani) gameti d) sva četiri tipa gameta će hiti podjednako zastupljena (po 25%) 8. Mezoderm se formira na stadijumu: a) morule b) neurule c) blastule d) gastrule 5. koje se odnose na ribozome tačna? a) ribozomi učestvuju u procesu transkripcije. c) od zveroguštera nastali su sisari. b) od posebne grupe gmizavaca nastale su ptice. d) grana iz koje su postali preci čoveka izdvojila se u isto vreme kada su se na zemlji pojavili dinosaurusi. d) sastoje se iz dve jednake subjedinice. Heterozigotna jedinka genotipa AaBb može da formira četiri tipa gameta. . 7. Geni A i B su vezani i rastojanje između njih je 30 rekombinacionih jedinica. sadržaj citozina će biti: a) 20% b) 30% c) 60% d) 80 % 6. Koja je od navedenih tvrdnji. b) nalaze se slobodni u citoplazmi ili vezani za membrane.74 - . Zaokruži NETAČNU rečenicu: a) pre približno 300 miliona godina nastali su primitivni gmizavci. Ako je sadržaj timina u dvolančanoj DNK 20% ukupnih baza.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 c) krajnji proizvod oogeneze su tri velike funkcionalne ćelije i jedna mala ćelija (polarno telo) d) prilikom svakog menstrulnog ciklusa nekoliko stotina folikula podleže rastenju 4. c) sastoje se iz proteina.

celomska tečnost je bila osnovni transportni sistem. Koja od tvrdnji NIJE tačna? a) telesne duplje omogućavaju mišićnu funkciju telesnog zida bez pokretanja creva. c) tipični ekskretorni kanali koji vode od celomske dup!je su protonefridije. Broj hromozoma sa sekundarnim suženjima uslovljava: a) brzinu deobe ćelije b) broj nukleolusa c) aktivnost ćelije d) sve tvrdnje su tačne . Grudna kost je deo skeleta: a) svih hordata b) svih kičmenjaka c) samo kopnenih kičmenjaka d) samo sisara 11. Broj pora na jedrovoj membrani kod istih vrsta ćelija: a) zavisi od aktivnosti ćelije b) jednak je c) zavisi od skeletnih struktura ćelije d) zavisi od perinuklearnog prostora 12. vrši se: a) prostom difuzijom b) ciklozisom c) aktivnim transportom d) osmozom 14. Transport Na+ i K+ kroz ćelijsku membranu. b) tečnost telesne duplje predstavlja “hidraulični” skelet.75 - .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 9. Razmena genetičkog materijala izmedju dve bakterije vrši se uz pomoć: a) fimbrija b) mezozoma c) nukleolusa d) sve tvrdnje su tačne 13. d) na početku razvitka celomata. 10.

Koji navod u vezi replikacije DNK kod eukariota NIJE TAČAN? a) Replikacija je uvek bidirekciona b) Svaki lanac roditeljske DNK služi kao matrica za sintezu novog lanca c) Nakon replikacije oba roditeljska lanca su u jednoj hromatidi. Partenogenezom se razmnožavaju: a) praživotinje b) kišne gliste c) neki insekti d) puževi 17. Koja od navedenih ćelija ima diploidan broj hromozoma? a) spermatida b) sekundarna spermatocita c) primarna spermatacita d) polarno telo 16.76 - . Arhenteron predstavlja: a) primarnu telesnu duplju b) gastrocel c) sekundarnu telesnu duplju d) otvor primarnog creva 19. a oba novonastala u drugoj d) Replikacija DNK je polukonzervativan proces .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 15. U kojoj je od navedenih placenti placentalna barijera najdeblja? a) u endoteliohorialnoj placenti b) u hemohorijalnoj placenti c) u epiteliohorijalnoj placenti d) placentalna barijera je uvek iste debljine 20. Kako se nazivaju jajne ćelije koje se posle oplođenja nepotpuno dele? a) meroblastičke b) centroblastičke c) holoblastičke d) poliblastičke 18.

c) Komplemantaran je matričnom lancu DNK.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 21. d) Jednolančan je. Koji od navoda vezanih za prepis RNK sa DNK NIJE TAČAN? a) Komplemantaran je nematričnom lancu DNK. očekuje se da: a) sva muška deca budu bolesna b) sva ženska deca budu bolesna c) sva ženska deca budu fenotipski normalni prenosioci gena za daltonizam d) 50% ženske dece bude bolesno 25. s tim da je U umesto T. Nakon ukrštanja dva heterozigota genotipa AaBb. b) Kopija je nematričnog lanca DNK. U osnovne elemente biosfere NE SPADA: a) atmosfera b) litosfera c) hidrosfera d) hemisfera 26. 23. karakterističan je za: a) komplementarnu aktivnost dominantnih alela dva gena b) komplementarnu aktivnost dva para recesivnih alela c) aditivnu poligeniju d) intermedijarno nasleđivanje 24. d) učestalost heterozigota je manja od učestalosti dominantnog homozigota. b) veća je učestalost dominatnog alela. U populaciji u ravnoteži. Iz braka muškarca. Kompaktna i sunđerasta masa su delovi: a) kosti b) kičmene moždine c) metanefrosa d) tela metazoa koji su evoluirali od sunđera . gde se nalazi 3 puta više osoba sa dominantnim svojstvom nego sa recesivnim: a) veća je učestalost recesivnog alela.77 - . čija je majka bila daltonista i žene čiji je otac daltonista. 22. odnos fenotipova od 15:1. c) ista je učestalost dontinantnog i recesivnog alela.

Po Hadžijevoj teoriji: a) različite metazoe imaju slične embrionalne stupnjeve. Članak pantljičare je: a) proboscis b) strobila c) proglotis d) skoleks 29. b) u razviću metazoa javljaju se stupnjevi slični današnjim protozoama. d) organizmi u svom individualnom razviću ukratko ponavljaju istorijski razvitak vrste kojoj pripadaju.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 27. Na prelazu između tankog i debelog creva nalazi se: a) pravo crevo b) duodenum c) žučna kesa d) slepo crevo Test F 1. 28. Koje ćelije kod čoveka nemaju jedro? a) polocite b) nervne ćelije c) zrela crvena krvna zrnca d) sve tvrdnje su tačne 2. c) metazoe su nastale od višejedrnih trepljara. Uloga granulisanog endoplazmatičnog retikuluma je u: a) sintezi lipida b) biosintezi proteina c) stvaranju vezikula d) sve tvrdnje su tačne . Šta od sledećeg NISU funkcije kože sisara? a) razmena gasova b) regulacija temperature c) izlučivanje znoja d) zaštita od infektivnih mikroorganizama 30.78 - .

Glukoza ulazi u ćeliju: a) olakšanom difuzijom b) aktivnim transportom c) slobodnom difuzijom d) sve tvrdnje su tačne 5.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 3. Koji od navedenih virusa spada u DNK viruse: a) virus influence b) HIV c) poliovirus d) herpes simpleks virus 4. Koja je od navedenih karakteristika oplođenja tačna: a) dešava se isključivo u ovarijumu ženke b) uvek prethodi razviću nove jedinke c) jajna ćelija svih kičmenjaka je sposobna za oplođenje na stadijumu metafaze I d) predstavlja prvu fazu u razviću većine organizama koji se polno razmnožavaju . pahiten d) 4. Kako se naziva proces stvaranja ATP u toku ćelijskog disanja? a) fotosintetička fosforilacija b) hemosintetička fosforilacija c) nitrifikaciona fosforilacija d) oksidativna fosforilacija 6. Koji je od navedenih podstadijuma profaze I jako produžen kod ženki sisara: a) 1. diploten 7. Karakteristika žutog tela je da: a) stimuliše ovulaciju b) se obrazuje na mestu prsnutog folikula c) posredstvom svog hormona stimulativno deluje na centre u hipotalamusu d) nastaje pre ovulacije 8. zigoten c) 3.79 - . leptoten b) 2.

Koštane ćelije se stvaraju u: a) kompaktnom delu kosti b) pokosnici c) sundjerastom delu kosti d) kostnoj srži 14.80 - . Placenta kod koje su horionske resice (villi) raspoređene po celoj površini horiona je : a) kotiledonarna placenta b) zonalna placenta c) difuzna placenta d) decidualna placenta 12. Bilateralnu simetriju NEMAJU: a) larve bodljokožaca b) zglavkari c) kičmenjaci d) dupljari . Jedan od navedenih pojmova se NE odnosi na blastulu: a) blastocel b) blastoderm c) blastoporus d) blastocist 11.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 9. Derivati endoderma su : a) znojne žlezde b) lojne žlezde c) jetra i pankreas d) genitalni kanali 13. Meroblastičke jajne ćelije su one jajne ćelije koje se brazdaju: a) potpuno b) nepotpuno c) radijalno d) simetrično 10.

Kolika je učestalost (p) alela A1 u populaciji koja je u ravnoteži. Ulogu termičkog receptora imaju: a) Merkelove ćelije b) Herbstova telašca c) Rufinijeva telašca d) Majsnerova telašca 20. karakteristika je: a) nekih vodozemaca b) ptica c) gmizavaca d) nekih riba 19. smeštena u crevnom zidu ili jetri. Čovek se može zaraziti velikim metiljom. Lobanja je vezana za kičmenicu preko dva potiljačna gležnja kod: a) vodozemaca b) ptica c) gmizavaca d) svi odgovori su tačni 18.81 - . Gušterača (pankreas).Medicinski fakultet Niš Informator 2010 15. ako znamo da u toj populaciji ima 2 puta više heterozigota A1A2 nego homozigota A1A1: a) 1 / 2 b) 1 / 4 c) 2 / 3 d) 3 / 4 . Parapodije predstavljaju: a) spojene segmente glavenog regiona prstenastih glista b) poslednji segment prstenastih glista c) organele za kretanje kod ameboidnih vrsta d) lokomotorne kožno-mišićne izraštaje telesnog zida prstenastih glista 17. ako u organizam unese: a) oplođena jaja b) redije c) cerkarije d) adoleskarije 16.

Koliko hromozoma bi se nalazilo u somatskoj ćeliji čoveka koja ima monozomiju jednog hromozoma i trizomiju drugog hromozoma ? a) 45 b) 46 c) 47 d) 48 25. formiraće: a) 16 tipova gameta b) 8 tipova gameta c) 4 tipa gameta d) 2 tipa gameta 23. jedinka genotipa AAbbCCDd. Dezoksiribonukleotidi se međusobno razlikuju u: a) šećeru i pirimidinskoj bazi b) fosfatnoj grupi i šećeru c) purinskoj ili pirimidinskoj bazi d) šećeru i purinskoj bazi 26. komplementarne matričnim lancima DNK naziva se: a) nukleaza b) DNK polimeraza I . Kada obolela majka (homozigot) uvek prenosi oboljenje svim svojim ćerkama. Na kom hromozomu se nalaze vezani geni (geni koji determinišu korelativne ili vezane osobine) ? a) samo na X hromozomu b) samo na autozomima c) samo na akrocentričnim hromozomima d) na bilo kom hromozomu 24. nasleđivanje je: a) autozomno-recesivno b) holandrično c) dominantno preko X hromozoma d) recesivno preko X hromozoma 22. U toku replikacije. Kod tetrahibridnog nasledjivanja.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 21. enzim koji sintetiše kratke segmente RNK.82 - .

83 - . Glikolizom nastaje: a) oksalsirćetna kiselina b) ćilibarna kiselina c) pirogrožđana kiselina d) mlečna kiselina .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 c) DNK polimeraza III d) primaza 27. Pod pojmom translacija podrazumeva se: a) proces vezivanja aminokiseline za informacionu RNK b) obrada RNK u funkcionalne molekule c) prevođenje informacije sadržane u iRNK u redosled aminokiselina u polipeptidnom lancu d) vezivanje tRNK za ribozome 29. Analogije su evolutivni dokazi koji podrazumevaju : a) sličnost funkcija organa medju organizmima različitog porekla b) sličnost funkcija organa unutar populacija jedne vrste c) sličnost u načinu polaganja jaja d) sličnost u veličini i obliku tela 30. Oblik interakcije dve vrste organizama u kome obe vrste imaju korist nazivamo: a) kompeticija b) amensalizam c) mutualizam d) komensalizam Test G 1. Aminokiseline nastaju: a) transkripcijom b) translacijom c) replikacijom d) nijedan od navedenih odgovora nije tačan 28.

Koja od navedenih karakteristika oploženja NIJE tačna: a) obezbeđuju genetičku raznovrsnost potomstva b) uspostavlja se diploidan broj hromozoma zigota . Hermafroditi su organizmi koji: a) se razmniožavaju iz neoplođenih jajnih ćelija b) obrazuju oba tipa polnih ćelija u istom telu c) imaju razdvojene polove d) obrazuju diploidne gamete 7. DNK virus ugrađen u DNK domaćina predstavlja: a) profag b) virion c) adsorpciju d) tropizam 3.84 - . Koja od navedenih karakteristika sekundarnih spermatocita NIJE tačna: a) nastaju mejozom I b) haploidne su c) dele se mejotičkom deobom d) od jedne sekundarne spermatocite nastaju četiri spermatozoida 8. U prokariote spadaju: a) svi jednoćelijski organizmi b) angiospermae c) bakterijske i modrozelene alge d) virusi i bakterije 5. Koje od navedenih organela ima najznačajniju ulogu u žlezdanim ćelijama? a) lizozomi b) mitohondrije c) Goldžijev kompleks d) hloroplasti 6. U citoplazmi bakterijske ćelije nalazi se: a) nukleozom b) nukleoid c) nukleolus d) nukleus 4.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 2.

Površinsko brazdanje jajnih ćelija.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 c) započinju morfološke i fiziološke promene u zigotu d) muški i ženski pronukleusi se direktno spajaju posle završene prve mejotičke deobe 9. Epidermis obrazuje: a) nervni sistem b) očno sočivo i rožnjaču c) pankreas d) krvni sistem 13.85 - . Sagitalna ravan deli bilateralno simetrične životinje na: a) levu i desnu polovinu b) prednji i zadnji deo . susreću se kod: a) vodozemaca b) insekata c) amfioksusa d) svih beskičmenjaka 10. Međućelijska supstanca vezivnog tkiva moža biti: a) tečna b) elastična c) čvrsta d) svi odgovori su tačni 14. Epiteliohorijalna placenta se nalazi kod: a) čoveka b) bubojeda c) svih torbara i kopitara d) zveri 12. kao poseban tip nepotpunog brazdanja. Koja od navedenih karakteristika endoderma NIJE tačna: a) unutrašnji je sloj u gastruli b) učestvuje u diferencijaciji crevnog epitela c) invaginacijom formira nervnu cev d) nema ulogu u nastanku notohorde 11.

Škrge. Otoliti su izgrađeni od kristala: a) kalcijum karbonata b) silicijum dioksida c) silicijum karbonata d) magnezijum karbonata 20. Filaria bancrofti kod čoveka parazitira u: a) u tankom crevu b) limfnim sudovima c) krvnim kapilarima d) žučnim kanalima 16.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 c) leđnu i trbušnu stranu d) ni jedan odgovor nije tačan 15.1 . Podela tela na segmente postoji kod: a) hordata b) zglavkara c) prstenastih glista d) svi odgovori su tačni 17. a) 3:4:1 b) 9:6.86 - . prisutne su kod: a) rakova b) larvi i vodenih insekata c) riba d) svi odgovori su tačni 19. kao organi za disanje. Pri dihibridnom ukrštanju (dominantno-recesivni odnos alela) jedinke genotipa AaBb i jedinke genotipa aaBb dobiće se odnos fenotipova. Šta od navedenog NE pripada osovinskom skeletu a) skelet glave b) kičmenica c) rebra i grudna kost d) skelet udova 18.

87 - .1:3:1 d) 3:2:1 21.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 c) 3. Oba roditelja su obolela i imaju zdravo dete. Ako je u jednom molekulu DNK od 4000 baznih parova prisutno 10% citozina. koliko je najviše alela tog gena prisutno u jednoj somatskoj ćeliji a koliko u jednom gametu čoveka? a) u smoatskoj ćeliji je prisutno 12 alela a u gametu 6 b) u smoatskoj ćeliji je prisutno 4 alela a u gametu 2 c) u smoatskoj ćeliji je prisutno 2 alela a u gametu 1 d) u smoatskoj ćeliji je prisutno 1 alela a u gametu 0 23. Filadelfija hromozom je prisutna kod bolesnika sa: a) mijeloidnom leukemijom b) sindromom mačijeg plača c) hemofilijom d) amaurotičnom idiotijom 25. Ovo je moguće samo ukoliko su oboleli od: a) galaktozemije b) daltonizma c) alkaptonurije d) brahidaktilije 22. koliki je u tom molekulu broj timina: a) 6400 b) 3200 c) 1600 d) 800 . Ukoliko jedan gen ima 12 različitih alela. Kolika je verovatnoća da muškarac koji je A (heterozigot) i Rh pozitivne (heterozigot) krvne grupe i žena jiha he AB i Rh negativne krvne grupe dobiju dete koje je A i Rh pozitivne krvne grupe? a) 1/8 b) 2/8 c) 3/8 d) 4/8 24.

Homologi organi su: a) organi koji imaju istu funkciju i poreklo b) organi koji imaju istu gražu i funkciju c) organi koji imaju istu funkciju d) organi koji imaju zajedničko poreklo .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 26. Letalne doze zračenja: a) uzrokuje sterilitet ozračenih jedinki b) dovode do pojave raka ozračenih jedinki c) izazivaju promene koje će se ispoljiti u potomstvu ozračenih osoba 30. Enzimi koji se stvaraju u ćeliji samo u prisustvu odgovarajućeg supstrata na koji deluju nazivaju se: a) adaptivni b) konstitutivni c) strukturni d) regulatorni 27.88 - . Enzim DNK polimeraza I (DNK-Poly I) prilikom replikacije: a) povezuje pojedine delove polimerizovanih lanaca b) sintetiše kratki segment RNK na početku novog lanca c) odstranjuje kratki segment Rnk koji je izgražen na mestu gde je otpočela sinteza novog lanca d) dodaje dezoksiribonukleotide na RNK segment koji je napravila primaza 29. Koji od navedenih tripleta nukleotida NE MOŽE da bude antikodon? a) ACC b) UUU c) UAA d) AUC 28.

Koja od navedenih karakteristika ćelijskog zida prokariotske ćelije nije tačna: a) izgrađen je od polisaharida.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Test H 1.89 - . Koja od navededenih karakteristika interferona NIJE tačna: a) proteinske je prirode b) ima sposobnost da inaktiviše viruse c) specifičan je za određeni virus d) efikasan je samo u onoj vrsti ćelija koja ga je proizvela 5. a sadrži još i lipide i proteine b) sve prokariotske ćelije imaju ćelijski zid c) reguliše propustljivost materija iz okolne sredine d) obezbeđuje potporu ćeliji 3. Koji su od navedenih organizama autotrofi: a) gljive b) većina mikroorganizama c) alge d) svi odgovori su tačni 6. Proteini kao aktivne supstance mogu da budu: a) hormoni b) toksini c) antitela d) svi odgovori su tačni 2. Koja od navedenih karakteristika lizozoma NIJE tačna: a) ograničeni su membranom lipoproteinske prirode b) na spoljašnjoj membrani nose ribozome c) sadrže veliki broj enzima d) imaju veliki značaj u metabolizmu ćelije 4. Koji je od navedenih iskaza o mejozi tačan? a) u leptotenu se sparuju homologi hromozomi b) u zigotenu počinje krosing-over c) u dijakinezisu nestaje jedarce d) u anafazi I rastavljaju se sestrinske hromatide hromozoma .

Koje od navedenih ćelija tokom oogeneze mogu ostati u diplotenu i nekoliko decenija? a) oogonije b) primarne oocite c) sekundarne oocite d) zrele jajne ćelije 9. Označi NETAČAN odgovor: a) estrogen se stvara isključivo posle ovulacije b) estrogen stvaraju folikularne ćelije c) estrogen nastaje u žutom telu d) estrogen deluje na matericu i na hipotalamus 10. Primitivna traka postoji kod: a) vodozemaca i gmizavaca b) ptica i sisara c) amfioksusa d) morskog ježa 11.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 7.90 - . Označiti tačan iskaz: a) do redukcije broja hromozoma dolazi pri formiranju spermatida od sekundarnih spermatocita b) spermatogonije se dele mitozom c) mejozom I od primarne spermatocite nastaju dve diploidne sekundarne spermatocite d) muški i ženski gameti čoveka imaju različit broj hromozoma 8. Amnion je izgrađen od: a) ekstraembrionalnog endoderma na unutrašnjoj strani i ekstraembrionalnog mezoderma na spoljašnjoj strani b) ekstraembrionalnog ektoderma na unutrašnjoj strani i ekstraembrionalnog mezoderma na spoljašnjoj strani c) ekstraembrionalnog mezoderma na unutrašnjoj strani i ekstraembrionalnog ektoderma na spoljašnjoj strani d) ekstraembrionalnog mezoderma na unutrašnjoj strani i ekstraembrionalnog endoderma na spoljašnjoj strani .

Zaokružite tačnu tvrdnju: a) metilji pripadaju trepeljastim pljosnatim glistama b) krvni sistem metilja je otvorenog tipa c) metilji poseduju dobro razvijena taktilna čula i hemoreceptore d) crevni sistem metilja je potpuno redukovan 16. Rožne krljušti na nogama ptica pripadaju: a) kožnom skeletu b) osovinskom skeletu c) skeletu zadnjih ekstremiteta d) ni jedan odgovor nije tačan 17. Ćelije koje razaraju koštanu masu nazivaju se: a) osteociti b) osteoblasti c) osteoklasti d) osteoliti 14.91 - . Okružite tačnu tvrdnju: a) iz leđnih rogova sive mase kičmene moždine polaze senzitivna nervna vlakna b) iz trbušnih rogova sive mase kičmene moždine polaze senzitivna nervna vlakna c) čovek ima 30 pari spinalnih (moždanskih) nerava d) iz mozga kod čoveka polazi 10 pari nerava . Sferični tip simetrije imaju: a) bodljokošci b) mekušci c) amebe d) radiolarije 15.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 12. ali se embrion ishranjuje supstancama iz jajeta b) da se celokupno razviće embriona odigrava tek posle polaganja jaja c) da se veza majke i embriona uspostavlja posredstvom placente d) da hranljive supstance dospevaju u embrion direktno iz organizma majke 13. Za oviparitet je karkateristično: a) da se jaja zadržavaju u telu majke.

a) nukleaze seku fosfodiestrske veze polinukleotidnih lanaca b) ligaze odstranjuju deoksiribonukleotide c) DNK plimeraze započinju sintezu novog lanca pri replikaciji d) RNK polimeraza završava replikaciju DNK 22. Koji tip zuba kod sisara ima oblik dleta? a) prednji kutnjaci b) očnjaci c) zadnji kutnjaci d) sekutići 19. Skeletni deo DNK lanca sastoji se od: a) dezoksiriboze i azotne baze b) azotne baze i fosforne kiseline c) dezoksiriboze i fosforne kiseline d) azotnih baza 21.92 - .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 18. Kod različitih bioloških vrsta genetički kod je: a) različit b) specifičan za vrstu c) univerzalan d) promenljiv 23. U laktoznom operonu protein produkt regulatornog gena vezuje se za: a) promotor b) operator c) strukturne gene d) produkte strukturnih gena . Zaokruži tačnu tvrdnju. Na koji tip draži su osetljivi bočni organi nižih vodenih kičmenjaka? a) termičke b) svetlosne c) hemijske d) mehaničke 20.

Ako je populacija u ravnoteži i učestalost dominantnog alela A 0.93 - . Razmena delova nehomogoih hromozoma je: a) duplikacija b) translokacija c) delecija d) inverzija 29. Kod čoveka se autozomno-dominantno nasleđuje: a) inteligencija b) hemofilija c) amaurotična idiotija d) astigmatizam 27.7.3 b) 0.21 d) 0.16 28. Ukoliko se u fenotipu heterozigota u potpunosti izražavaju oba alela jednog gena. nasleđivanje je: a) poligeno b) dominantno-recesivno c) korelativno d) kodominantno 25.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 24.42 c) 0. Koliko se fenotipova dobija pri trihibridnom ukrštanju dva heterozigota genotipa AaBbCc? a) 27 b) 10 c) 64 d) 8 26. učestalost heterozigota je: a) 0. Biohore su: a) slične životne zajednice b) slični tipovi životnih staništa c) grupe životinja u ekološkoj niši d) faktori koji menjaju genetičku strukturu populacije (faktori evolucije) .

„Heterotični balans“ je način delovanja balansne (ravnotežne) selekcije kada su: a) genski aleli u homozigotnom stanju eliminisani. citozin. b) Broj hromozoma je karakterističan i stalan za vrstu. c) Svi hromozomi imaju sekundarno suženje. b) U telofazi mitoze svaki hromozom ima dve hromatide. timin. 4. d) Broj hromozoma u polnim ćelijama je diploidan (2n). adenin. guanin.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 30.94 - . guanin b) uracil. guanin d) uracil. timin c) citozin. uracil. . Unutrašnja membrana mitohondrija ima nabore koji se nazivaju: a) kriste b) lamele tilakoida c) stroma d) matriks 5. timin 2. U sastav DNK ulaze azotne baze: a) adenin. guanin. Zaokružite tačnu rečenicu: a) Na kraju mitoze nastaju dve ćelije sa haploidnim brojem hromozoma. citozin. U sastav ćelijske membrane od lipida mogu da ulaze: a) fosfolipidi b) holesterol c) steroidi d) sve navedeno 3. adenin. Zaokružite tačnu rečenicu: a) Nukleolus ima svoju membranu. a u heterozigotnim kombinacijama favorizovani b) genski aleli na nekom od stupnjeva razvića favorizovani c) genski aleli kod jednog pola favorizovani d) pojedini genski aleli eliminisani u jednom godišnjem dobu Test I 1.

Brazdanje zigota zavisi od: a) genetičkih informacija koje nosi jajna ćelija b) količine žumanceta u jajnoj ćeliji c) rasporeda žumanceta u jajnoj ćeliji d) svi odgovori su tačni 10. Placenta čoveka je: a) horiovitelusna i zonalna b) horioalantoisna i diskoidalna c) horiovitelusna i diskoidalna d) horiovitelusna i kotiledonarna . c) DNK virusa je uvek jednolančana. d) Jedarce nestaje u profazi mitoze. Zaokružite tačnu rečenicu: a) Virusi mogu da se repliciraju van živog organizma. b) Veličina virusa je oko 300 mikrometara. Neposredno ispod ćelijske membrane jajne ćelije nalazi se: a) fertilizaciona kupa b) polarno telo c) sloj kortikalnih granula d) sloj folikularnih ćelija 8.95 - . Jedini organ kod čoveka koji ima pravu regenerativnu sposobnost je: a) pankreas b) placenta c) jetra d) štitna žlezda 11. 7. 6. Fertilizacioni omotač se u embriogenezi ljudi zadržava do: a) početka brazdanja b) stadijuma blastocista c) kraja gastrulacije d) kraja organogeneze 9. d) Virion je zrela ekstracelularna virusna čestica.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 c) Citokineza počinje tokom metafaze mitoze.

96 - . U koje od navedenih tkiva NE zalaze krvni sudovi? a) mišićno b) rastresito vezivno c) koštano d) epitelsko 14. Morfogeni su: a) strukturni geni odgovorni za diferencijaciju morfoloških osobina b) geni koji kontrolišu proces starenja c) signalni molekuli koji indukuju diferencijaciju organa d) supstance koje smanjuju štetne efekte brojnih agenasa 13. Šta od navedenog NE pripada prednjem delu crevnog kanala kopnenih kičmenjaka? a) jednjak b) dvanaestopalačno crevo c) želudac d) ždrelo 17. Cefalizacija predstavlja: a) formiranje glavenog regiona b) formiranje celoma c) formiranje primarne telesne duplje d) formiranje telesne duplje ispunjene tečnošću 15.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 12. Osnovna strukturna i funkcionalna jedinica bubrega kičmenjaka je: a) bubrežna čaura b) bubrežno telašce c) nefron d) nefridija . Višećelijske kožne žlezde su prisutne: a) kod svih hordata b) samo kod sisara c) kod kopnenih kičmenjaka d) kod svih kičmenjaka 16.

Kod čoveka Y hromozom u odnosu na X hromozom: a) je znatno veći b) sadrži veći broj gena c) pokazuje samo male sličnosti u redosledu nukleotida d) nijedan od navedenih odgovora nije tačan . U procesu transkripcije enzim RNK polimeraza: a) u regionu promotora sa regulatornim proteinima formira početni transkripcioni kompleks b) dodaje nove nukleotide na 5’-kraj rastućeg lanca RNK c) se kreće duž oba lanca DNK istovremeno d) nijedan odgovor nije tačan 22. Koja od navedenih grupa kičmenjaka pripada anamniotima? a) vodozemci b) kopneni sisari c) vodeni sisari d) gmizavci 19. Kodon AUG je: a) stop-signal b) kodon za aminokiselinu metionin i ujedno startni kodon c) kodon za aminokiselinu triptofan d) nijedan odgovor nije tačan 23. Albumin u jajetu ima ulogu: a) kontraktilnog proteina b) enzima c) transportnog proteina d) rezervoara aminokiselina kao hranljivih sastojaka za embrion 21.97 - .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 18. U dvolančanoj zavojnici molekula DNK baze adenin (A) i guanin (G) su povezane: a) sa jednom vodoničnom vezom b) sa dve vodonične veze c) sa tri vodonične veze d) nijedan odgovor nije tačan 20.

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 24. U osnovi glavnih simptoma bolesti skorbut leži: a) nepravilna struktura kolagenskih vlakana b) nepravilna struktura hemoglobina c) nepravilna struktura keratina d) nijedan odgovor nije tačan 29. Selekcija. naziva se: a) stabilizaciona b) simpatrička c) direkciona d) disruptivna . Osoba koja ima jedno Barovo telo je: a) muška osoba sa Daunovim sindromom b) osoba sa Tarnerovim sindromom c) muška osoba sa Patau sindromom d) osoba sa Klinefelterovom sindromom 27. koja deluje u korist jedinki sa srednjim vrednostima osobina.98 - . Koja se od navedenih metoda koristi za ispitivanje naslednih svojstava u velikim grupama ljudi: a) genealoška b) citogenetička c) populaciono-statistička d) metoda blizanaca 26. a protiv onih sa ekstremnim. Kolika je verovatnoća da će njihovo muško dete biti daltonista? a) 25% b) 50% c) 75% d) 0% 28. Žena prenosilac daltonizma i muškarac čiji je otac bio daltonista stupaju u brak. Najprecizniji podaci o veličini genetičke varijabilnosti dobijaju se: a) analizom rodoslovnog stabla b) metodom sekvenciranja DNK c) analizom kariotipa d) svim navedenim metodama 25.

Medicinski fakultet Niš

Informator 2010

30. Gljive se po načinu ishrane nazivaju: a) reducenti b) producenti c) predatori d) autotrofni organizmi Test J 1. Koji od navedenih elemenata NEMA značajniju ulogu u formiranju hlorofila? a) sumpor b) gvožđe c) magnezijum d) kalijum 2. Prokariotsku ćeliju karakteriše prisustvo: a) ribosoma b) nukleolusa c) nukleoplazme d) sve tvrdnje su tačne 3. Propustljivost ćelijske membrane zavisi od: a) temperature b) zračenja c) teških metala d) svi odgovori su tačni 4. Koju od navedenih organela karakteriše dupla membrana? a) jedro b) lizozome c) Goldžijev aparat d) peroksisome 5. Kod bakterija nasledna osnova je: a) DNK b) RNK c) DNK i RNK d) svi odgovori su tačni

- 99 -

Medicinski fakultet Niš

Informator 2010

6. Krajnji produkt disanja tj. razgradnje organskih jedinjenja u prisustvu kiseonika je: a) CO2, H2O i ATP b) fosfogliceraldehid c) pirogrožđana kiselina d) dihidroksiaceton 7. Koja je od navedenih karakteristika profaze mitoze tačna: a) broj hromozoma se redukuje na pola b) homologi hromozomi sinapsiraju c) svaki hromozom se sastoji od po dve hromatide d) svi odgovori su tačni 8. Transformacija spermatozoida, koja se odvija prilikom njihovog prolaska kroz kanaliće epididimisa, obuhvata: a) završno kondenzovanje DNK b) promenu oblika ćelije c) odbacivanje ostataka citoplazme d) svi odgovori su tačni 9. Znatno veća veličina jajne ćelije u odnosu na polarno telašce u procesu oogeneze nastaje usled: a) umnožavanja folikularnih ćelija b) rasta folikularnih ćelija c) dve nejednake mejotičke deobe d) svi odgovori su tačni 10. Period obrazovanja žumanceta-vitelogenezu jajne ćelije karakteriše: a) intenzivan rast jajne ćelije b) kvalitativna promena citoplazme c) uvećanje količine citoplazme d) svi odgvori su tačni 11. U toku gastrulacije širenje i pokreti mezodermalnih ćelija su prouzrokovani kod sisara: a) prilivom novih ćelija iz ektoderma u unutrašnjost embriona b) stalnom deobom ćelija u unutrašnjosti embriona

- 100 -

Medicinski fakultet Niš

Informator 2010

c) rastenjem ćelija u unutrašnjosti embriona d) svi odgovori su tačni 12. Osnovna karakteristika ishodnih ćelija je: a) pojavljuju se kod embriona b) njihovom diferencijacijom može nastati nekoliko srodnih tipova ćelija c) u mnogim tkivima postoje tokom celog života d) svi odgovori su tačni 13. Amnion se sastoji od: a) endoderma b) endoderma i mezoderma c) ektoderma i mezoderma d) ektoderma 14. Šta od navedenog NE ulazi u sastav međućelijske supstance koštanog tkiva? a) soli magnezijuma b) soli kalcijuma c) elastični fibrili d) kolageni fibrili 15. Znojne žlezde su prisutne kod: a) kita b) psa c) guštera d) žabe 16. Najsloženiji građeni želudac postoji kod: a) čoveka b) ptica c) gmizavaca d) preživara 17. Zaokružite tačnu tvrdnju: a) epifiza stimuliše polne žlezde i pojavu sekundarnih polnih karakteristika b) endokrini sistem postoji samo kod sisara c) hipofiza se sastoji iz dva režnja

- 101 -

Medicinski fakultet Niš

Informator 2010

18. Koja slušna koščica vodi poreklo od artikularne kosti? a) čekić b) nakovanj c) uzengija d) kolumela 19. Koliko ćemo različitih genotipova dobiti u F2 generaciji kod monohibridnog ukrštanja: a) 1 b) 2 c) 3 d) 4 20. Nakon ukrštanja dva heterozigota genotipa AaBb, odnos fenotipova od 9:7 karakterističan je za: a) aditivnu poligeniju b) intermedijarno nasleđivanje c) komplementarnu aktivnost dominantnih alela dva gena d) komplementarnu aktivnost dva para recesivnih alela 21. Mongoloidan izgled očiju je karakterističan za: a) Klinefelterov sindrom b) Daunov sindrom c) Tarnerov sindrom d) sve navedene sindrome 22. U našoj zemlji po zakonu je dozvoljen brak srodnika: a) drugog stepena srodstva b) trećeg stepena srodstva c) šestog stepena srodstva d) ni jedan odgovor nije tačan 23. Koja od navedenih bolesti se autozomno recesivno nasleđuje: a) familijarna hiperholesterolemija b) fenilketonurija c) ahondroplazija d) polidaktilija

- 102 -

Medicinski fakultet Niš

Informator 2010

24. Ako je u populaciji koja je u ravnoteži 1% ljudi albino, koliki je u toj populaciji procenat zdravih prenosilaca (2pq) ovog oboljenja: a) 99% b) 9,9% c) 36% d) 18% 25. Prema modelu Votsona i Krika molekul DNK se sastoji od dva komplementarna polinukleotidna lanca koji su međusobno povezani: a) disulfidnim vezama b) peptidnim vezama c) vodoničnim vezama d) fosfodiestarskim vezama 26. Koja od navedenih tvrdnji vezanih za replikaciju molekula DNK je TAČNA? a) Prilikom replikacije sinteza polinukleotida se ostvaruje na jednom lancu u smeru odvijanja molekula DNK, a na drugom lancu u suprotnom smeru. b) Kod bakterija postoji više mesta u molekulu DNK sa kojih može da započne replikacija. c) Prilikom procesa replikacije greške su vrlo česte, tako da se na svakih 10 nukleotida nailazi na jedan koji je pogrešno vezan d) Replikacija DNK se kod eukariota odvija u toku mitotičke deobe 27. Ako se uzme u obzir da postoje tri besmislena kodona, onda je broj funkcionalnih odnosno smislenih kodona: a) 20 b) 61 c) 64 d) 4 28. Ako se zajedno stave lanci DNK različitih vrsta organizama: a) oni nikada neće moći da hibridizuju b) oni će uvek potpuno da hibridizuju c) oni će da hibridizuju u različitom stepenu, zavisno od filogenetske srodnosti organizama d) stepen njihove hibridizacije zavisiće od životnog doba tj. starosti organizama

- 103 -

Medicinski fakultet Niš

Informator 2010

29. Prvi tragovi životinja (sunđeri, dupljari i neki crvi) nađeni su u slojevima starim: a) manje od 550 miliona godina b) više od 800 miliona godina c) oko 250 miliona godina d) oko 140 miliona godina 30. Produkcija novih članova populacije koji se putem razmnožavanja pridodaju već postojećim je: a) natalitet b) abundancija c) migracija d) mortalitet Test K 1. U molekulu DNK: a) adenin je purinska baza koja se sparuje sa citozinom b) guanin je purinska baza koja se sparuje sa citozinom c) adenin je pirimidinska baza koja se sparuje sa timinom d) timin je pirimidinska baza koja se sparuje sa citozinom 2. Tilakoidni sistem membrana se nalazi u: a) mitohondrijama b) hloroplastima c) lizozomima d) Goldži aparatu 3. Zaokružite NETAČNU rečenicu: a) Jedrov ovoj ima spoljašnju i unutrašnju membranu. b) U oblasti jedarceta prepisuju se rRNK. c) Uz nukleusni ovoj je smešten zgusnut, tamniji hromatin, euhromatin. d) U nukleoplazmi je nasledni matrijal. 4. Tokom metafaze mitoze: a) formiraju se dve ćerke ćelije sa 2n hromozoma b) hromozomi se postavljaju u ekvatorsku ravan c) hromatide svakog hromozoma se razdvajaju d) dolazi do citokineze
- 104 -

Koji način ishrane se sreće kod bakterija: a) hemoautotrofni b) fotoautotrofni c) heterotrofni d) svi navedeni 6. Proteinski molekuli su neophodni za proces: a) proste difuzije b) osmoze c) aktivnog transporta d) pinocitoze 7.105 - .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 5. U kojoj se od navedenih faza mejoze dešava razmena genetičkog materijala između homologih hromozoma: a) profaza I b) profaza II c) anafaza I d) metafaza II 8. Koja od navedenih ćelija ima haploidni (n) broj hromozoma: a) sekundarna oocita b) prvo polarno telo c) drugo polarno telo d) svi odgovori su tačni 9. U gastrulaciji. kada deljenjem blastomera jedan sloj obrasta preko drugog. to je: a) involucija b) ingresija c) delaminacija d) epibolija . Kapacitacija je proces: a) prepoznavanja gameta iste vrste organizama b) zadobijanja sposobnosti spermatozoida za oplođenje c) razlaganja primarnih opni jajne ćelije d) sprečavanja prodora većeg broja spermatozoida u jajnu ćeliju 10.

106 - . Relativno malu respiratornu površinu pluća imaju: a) gmizavci b) ptice c) vodeni sisari d) vodozemci . Koji se od navedenih organa za izlučivanje otvara u telesnu duplju: a) metanefridije b) Malpigijeve cevčice c) protonefridije d) ni jedan od navedenih organa 15. Šta od navedenog NE ulazi u sastav vezivnog tkiva: a) kolagena vlakna b) miofibrili c) soli kalcijuma i magnezijuma d) elastična vlakna 14. Kojom indukcijom se formira nervna cev: a) jednosmernom b) dvosmernom c) tercijernom d) sekundarnom 12.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 11. Šta od navedenog NE pripada perifernom nervnom sistemu: a) moždinski nervi b) kičmena moždina c) parasimpatički sistem d) simpatički sistem 16. Uzroci procesa starenja mogu da budu: a) mutacije DNK molekula b) skraćivanja krajeva hromozoma c) nusprodukti ćelijskog metabolizma d) svi odgovori su tačni 13.

c) U nekim slučajevima promena samo jedne aminokiseline u proteinu može da dovede do gubitka njegove biološke aktivnosti. d) Hermafroditizam je česta pojava kod kičmenjaka. b) Proteini imaju karakterističnu prostornu strukturu od koje zavisi njihova funkcija u ćeliji. 18.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 17. karakteristika je samo malog broja kičmenjaka. Zaokružite tačnu rečenicu: a) Razmnožavanje bez učešća jedinki muškog pola iste vrste. c) Veza između urinarnog i polnog sistema ženki kičmenjaka postoji na nivou izvodnih kanala. što znači da se naspram 5’ kraja jednog nalazi 3’ kraj drugog lanca c) su povezana vodoničnim vezama izmedju naspramnih baza d) svi navodi su tačni 20. b) Veza između urinarnog i polnog sistema kod mužjaka kičmenjaka postoji samo na nivou kloake. Zaokružiti tačnu rečenicu: a) Primarna struktura proteina je u potpunosti odredjena genima. Koju vrstu draži primaju taktilni organi: a) mehaničke draži b) termičke draži c) svetlosne draži d) hemijske draži 19. 21. čime posle deobe ćerke ćelije dobijaju identičan skup naslednih informacija kao majka ćelija: a) replikacija b) transkripcija c) translacija d) rekombinacija . Dva polinukleotidna lanca koji čine molekul DNK: a) su uvijeni u dvolančanu zavojnicu b) se prostiru antiparalelno. Koji od navedenih procesa obezbedjuje prenos genetičke informacije kroz generacije ćelija.107 - . d) Svi navodi su tačni.

Osoba sa dominatnim poremećajem koja je genotipski heterozigot (Aa). Kod čoveka se autozomno recesivno nasleđuje: a) albinizam b) daltonizam c) polidaktilija d) šećerna bolest 27. obliku i položaju centromere d) se u somatskim ćelijama javljaju u haploidnom (n) broju 25.108 - .matrici. Verovatnoća da će njihovo dete naslediti isti tip poremećaja kao i heterozigotni roditelj iznosi: a) 25% b) 50% .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 22. sklopila je brak sa fenotipski normalnim homozigotom (aa).8 onda je učestalost recesivnog alela (a): a) 0.2 b) 0. ABO sistem krvnih grupa kod ljudi je pod kontrolom: a) jednog gena koji ima tri alela b) jednog gena koji ima dva alela c) jednog gena koji ima nekoliko desetina alela d) većeg broja gena koji imaju po jedan alel 24.04 c) 0 d) 1 26. Ako je u jednoj populaciji učestalost dominatnog alela (A) p=0. u RNK ugrađuje uracil c) glavnu katalitičku ulogu imaju enzimi RNK polimeraze d) se formira više „transkripcionih mehurova“ koji se međusobno spajaju 23. Hromozomi eukariota: a) su kružnog oblika b) se najbolje vide u ćeliji van deobe c) se razlikuju po veličini. U procesu transkripcije: a) se prepisuju oba lanca DNK istovremeno b) se naspram guanina koji se nalazi u DNK lancu .

Kom tipu ekoloških faktora pripada svetlost: a) klimatskim b) edafskim c) orografskim d) biotičkim Test L 1. Traheje su organi za: a) varenje b) disanje c) izlučivanje d) primanje termičkih draži . Dendriti su nastavci koji: a) dovode informaciju do tela neurona b) odvode informaciju od tela neurona c) dovode informaciju do organa koji će reagovati d) nijedan odgovor nije tačan 2.109 - . Osoba sa kariotipom 47. XXY ima: a) Daunov sindrom b) Tarnerov sindrom c) Klinefelterov sindrom d) sindrom mačjeg plača 29.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 c) 75% d) 100% 28. Koji je evolucioni mehanizam najviše izražen u malim populacijama: a) genetički drift b) prirodna selekcija c) mutacije d) protok gena 30.

Mozak svih izumrlih i današnjih grupa kičmenjaka u osnovi je: a) trodelan b) petodelan c) dvodelan d) četvorodelan 4.110 - . Beta-ploča predstavlja vid: a) primarne strukture proteina b) sekundarne strukture proteina c) tercijarne strukture proteina d) kvaternarne strukture proteina .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 3. Mokraćna bešika je prisutna: a) kod svih kičmenjaka b) kod svih hordata c) samo kod sisara d) kod većine grupa kopnenih kičmenjaka 6. U jedru eukariotskih ćelija za molekule DNK su čvrsto vezani proteini. Plućni organi su prisutni: a) kod svih hordata b) samo kod sisara c) kod malog broja grupa riba i kopnenih kičmenjaka d) kod svih kičmenjaka 5. i oni učestvuju u održavanju: a) primarne strukture DNK b) sekundarne strukture DNK c) tercijarne strukture DNK d) nijedan odgovor nije tačan 8. Spoljašnje uho u obliku hrskavičave ušne školjke je prisutno: a) kod svih kičmenjaka b) samo kod suvozemnih kičmenjaka c) kod svih hordata d) samo kod sisara 7.

koje imaju okruglo i žuto seme (genotip AaBb). Ako uporedo pratimo nasleđivanje tri osobine od kojih svaku kontroliše po jedan gen (trihibridno nasleđivanje).Medicinski fakultet Niš Informator 2010 9. 23 para hromozoma čoveka se mogu kombinovati na: a) 223 načina b) 246 načina c) 232 načina d) 462 načina 14. Zaokružiti tačnu rečenicu: a) Selekcija spontano eliminiše oko 98% plodova sa Tarnerovim sindromom već u prvom tromesečju trudnoće.111 - . . Kada se ukrste dve biljke graška iz F1 generacije. u F2 generaciji se dobija fenotipski odnos: a) 3:1 b) 1:1 c) 9:3:3:1 d) 1:2:1 12. U genomu čoveka najveći gen je: a) gen za mišićni protein distrofin b) gen za hemoglobin c) gen za aktin d) gen za kolagen 10. Enzimi koji prepoznaju određene kratke nizove nukleotida u DNK i presecaju oba lanca DNK na tačno određenom mestu nazivaju se: a) DNK polimeraze b) RNK polimeraze c) restrikcioni enzimi d) fosforilaze 11. broj različitih fenotipova u F2 generaciji iznosi: a) dva b) četiri c) osam d) šesnaest 13. Pri nastanku gameta.

U toj populaciji učestalost osoba koje su recesivni homozigoti.2 b) 0.64 c) 0.112 - . c) Tarnerov sindrom može biti prouzrokovan i strukturnim aberacijama polnih hromozoma.04 17. genotipa aa. 15.2. Ćelijski zid obavija ćelije: a) biljaka i ljudi b) životinja c) ljudi i bakterija d) biljaka . Prvi molekul tokom evolucije.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 b) Kod osoba sa Tarnerovim sindromom ovarijumi su nerazvijeni i one su neplodne. Tri najveća para hromozoma u kariotipu čoveka se nalaze u: a) A grupi hromozoma b) C grupi hromozoma c) E grupi hromozoma d) G grupi hromozoma 16. koji je imao ulogu enzima i supstrata kao i sposobnost da se udvaja i nosi informaciju. Kom tipu ekoloških faktora pripadaju karakteristike reljefa? a) klimatskim b) edafskim c) orografskim d) biotičkim 19. je: a) 0.32 d) 0. U populaciji u ravnoteži učestalost recesivnog alela a iznosi 0. d) Svi navodi su tačni. bio je: a) DNK b) RNK c) peptid d) protein 18.

U mejozi. c) Bakterije mogu biti fotoautotrofi i hemoautotrofi. Zaokružite tačnu rečenicu : a) Grupa bakterija koje redukuju molekulski azot iz vazduha i ugrađuju ga u svoje proteine i nukleinske kiseline naziva se azotofiksatori.113 - . Krajem profaze mitoze u oblasti primarnog suženja hromozoma uočava se prisustvo: a) kinetohora b) euhromatina c) jedarca d) centriola 24. hromozom se sastoji od jedne hromatide u: a) telofazi I b) telofazi II c) profazi I d) metafazi II . d) Citokineza podrazumeva raspodelu citoplazme ćelije . Za ribozome je karakteristično da: a) se sastoje iz dve podjedinice b) nisu obavijeni membranom c) omogućuju sintezu proteina d) sve navedeno je tačno 22. b) U najvećem broju slučajeva bakterije se razmnožavaju fisionom deobom.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 20.majke novonastalim ćelijama 23. 25. Zaokružite tačnu rečenicu: a) Tokom profaze mitoze sestrinske hromatide se razilaze na suprotne polove ćelije b) Na kraju metafaze mitoze nastupa citokineza. c) U anafazi mitoze hromozomi se postavljaju u ekvatorsku ravan. U ćelijama prokariota i eukariota nalazi se: a) mitohondrija b) centriol c) ribozom d) jedro 21. d) Sve rečenice su tačne.

U procesu diferencijacije ćelija. Ljudski mozak intenzivno raste: a) samo tokom organogeneze b) samo tokom embrionalnog razvića c) tokom embrionalnog razvića i nekoliko godina posle rođenja d) tokom celog života .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 26. Kod jajne ćelije ptica brazda se: a) samo animalni pol b) vegetativni pol c) samo površinski sloj vegetativnog pola d) nijedan odgovor nije tačan 29. Koja je od navedenih odlika mužjaka tačna: a) rađaju se sa stem ćelijama u gonadama b) čitavog života imaju stem ćelije u gonadama c) započinju mejozu u polnoj zrelosti d) svi odgovori su tačni 28. ćelije koje sintetišu hemoglobin diferenciraju se: a) u sve tipove krvnih ćelija b) samo u crvena krvna zrnca c) samo u bela krvna zrnca d) samo u ćelije epitela pluća 30. Bespolnim razmnožavanjem nastaju jedinke koje su u odnosu na svoje roditelje: a) različite samo genotipski b) identične samo fenotipski c) različite genotipski i fenotipski d) nijedan odgovor nije tačan 27.114 - .

Ćelija čoveka NE sadrži: a) Goldžijev aparat b) citoskelet c) lizozome d) tilakoide strome 3. Nasuprot gradijentu koncentracije odvija se proces: a) difuzije b) olakšane difuzije c) aktivnog transporta d) svi navedeni procesi 4. Razlika između molekula DNK i RNK je u: a) šećeru i purinskim bazama b) šećeru i pirimidinskim bazama c) šećeru i fosfatnoj grupi d) fosfatnoj grupi i purinskim bazama 2.115 - . U mitozi. Zaokružite NETAČNU tvrdnju: a) U primarnim lizozomima se nalaze hidrolitički enzimi b) U sekundarnim lizozomima se odvija proces razlaganja različitih materija c) U hloroplastima ne postoji DNK d) Ribozomi se nalaze u mitohondrijama 5. Nasledni materijal retrovirusa je: a) DNK b) RNK c) DNK ili RNK d) polipeptid . kinetohore postaju uočljive tokom: a) metafaze b) profaze c) anafaze d) telofaze 6.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Test M (medicina) 1.

U uobličavanju i stvaranju organa. U mejozi. dvosmernom indukcijom nastaje: a) koža b) oko kičmenjaka c) nervna cev d) pankreas 11.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 7. hromozom se sastoji od jedne hromatide u: a) profazi I b) anafazi I c) metafazi II d) telofazi II 8. Amnion ima ulogu u: a) ishrani embriona b) zaštiti embriona c) disanju embriona d) svi odgovori su tačni 12.116 - . Od ćelija endoderma nastaje: a) notohorda b) nervna cev c) crevna cev d) svi odgovori su tačni 10. Odlika placente čoveka je: a) difuzno je povezana sa uterusom b) formira se na kraju embrionalnog perioda c) posredstvom svojih hormona pokreće rađanje d) svi navodi su tačni . Sekundarna oocita i prvo polarno telo se međusobno razlikuju po: a) količini citoplazme b) broju hromozoma i količini citoplazme c) količini citoplazme i vremenu nastajanja d) broju hromozoma 9.

Koji je tip nervnog sistema najjednostavniji? a) vrpčast b) cevast c) mrežast d) ganglionaran 15.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 13.117 - . Koja se endokrina žlezda nalazi na krovu međumozga? a) epifiza b) neurohipofiza c) adenohipofiza d) nijedna od navedenih žlezda 16. Kvržice čula ukusa mogu da se nađu i na površini tela kod: a) zmija b) guštera c) riba d) kornjača . Izvodni kanali sistema za razmnožavanje ostvaruju direktnu vezu sa jajnicima kod: a) sisara b) ptica c) košljoriba d) gmizavaca 18. Trepljasti epitel oblaže: a) dušnik b) srednje crevo c) usnu duplju d) pluća 14. Osnovni respiratorni organi kičmenjaka (unutrašnje škrge i pluća) su tvorevine: a) prednjeg dela creva b) srednjeg dela creva c) nastale nezavisno od crevnog kanala d) nijedan odgovor nije tačan 17.

c) U sastavu hromatina eukariotske ćelije nalaze se histoni i nehistonski proteini. c) Filogenetski starije vrste obavezno imaju manje genome od filogenetski mlađih. d) Nizovi nukleotida koji se prevode u proteine čine najveći deo celokupnog genoma čoveka. Zaokružite tačnu tvrdnju: a) Zahvaljujući semikonzervativnom načinu replikacije jedan novonastali molekul DNK sadrži dva roditeljska lanca. Zaokružite tačnu tvrdnju: a) U eukariotskoj ćeliji hromatin se tokom ćelijske deobe kondenzuje. d) Sve navedeno je tačno. a drugi dva novosintetisana lanca. gradeći hromozome. d) U toku replikacije. reakciju dodavanja novog nukleotida na 3’-kraj rastućeg lanca katalizuju enzimi DNK polimeraze. 20. poli-A rep se dodaje: a) na 5’-kraj primarnog transkripta b) na 3’-kraj primarnog transkripta c) u region između introna i egzona d) unutar splajsozoma . karakterističan za vrstu. po pravilu. Zaokružite tačnu tvrdnju: a) Sateliti i intermedijarne DNK su kategorije ponovljenih nizova nukleotida.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 19. c) Kod bakterija replikacija DNK započinje na više mesta i odvija se samo u jednom smeru.118 - . b) Nizovi nukleotida koji se ne ponavljaju uvek nose informaciju za sintezu proteina. b) Broj hromozoma u jednoj eukariotskoj ćeliji je. tokom obrade primarnog transkripta RNK. 22. b) U eukariotskim ćelijama molekuli DNK se replikuju brže nego u prokariotskim ćelijama. Kod eukariota. složenijih vrsta. 21.

osobine ponašanja i ostale. Težina tela je kvantitativna osobina. c) Uzrok Hantingtonove bolesti je mutacija tipa povećanog broja kopija tripleta nukleotida. b) Mutacije u gametima se prenose na sledeću generaciju. 25. sklopila je brak sa zdravom osobom. d) Po svom uticaju na nosioce. b) Fenotip neke jedinke čine njene osobine – morfološke. b) ABO sistem krvnih grupa je pod kontrolom jednog gena koji ima tri različita alela. c) Pod genotipom se podrazumeva genetička konstitucija jedinke. Zaokružite tačnu tvrdnju: a) Geni mogu da postoje u više različitih formi. fiziološke.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 23.119 - . što znači da: a) je određena sa više gena b) na njeno variranje ne utiče spoljašnja sredina c) su u populaciji najzastupljenije ekstremne vrednosti ove osobine d) sve navedeno je tačno 26. c) U ABO sistemu krvnih grupa alel IA je recesivan u odnosu na alel IB. 27. Zaokružiti NETAČNU tvrdnju: a) Mutacije koje su izazvane delovanjem nekog specifičnog faktora nazivaju se indukovanim. Osoba obolela od Hantingtonove bolesti. d) Aleli koji određuju MN sistem krvnih grupa su međusobno kodominantni. koja je heterozigot za mutaciju. mutacije su uvek štetne. koje se nazivaju aleli. d) Sve navedeno je tačno. 24. Zaokružite NETAČNU tvrdnju: a) MN sistem krvnih grupa je pod kontrolom jednog gena koji ima dva različita alela. Rizik da će njihovo dete biti bolesno je: a) 0% b) 25% c) 50% d) 100% .

U molekulu DNK: a) adenin je purinska baza koja se sparuje sa citozinom b) guanin je purinska baza koja se sparuje sa citozinom c) adenin je pirimidinska baza koja se sparuje sa timinom d) timin je pirimidinska baza koja se sparuje sa citozinom 2. U ćelijama prokariota i eukariota nalazi se: a) mitohondrija b) centriol c) ribozom d) jedro 3. Jedno Barovo telo imaju: a) normalan muškarac i normalna žena b) muškarac sa Klinefelterovim sindromom i normalna žena c) normalan muškarac i žena sa Daunovim sindromom d) muškarac sa Daunovim sindromom i normalna žena 29.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 28.120 - . Tilakoidni sistem membrana se nalazi u: a) mitohondrijama b) hloroplastima c) lizozomima d) Goldži aparatu . Kom tipu ekoloških faktora pripadaju karakteristike reljefa? a) klimatskim b) edafskim c) orografskim d) biotičkim Test N 1. Kojoj vrsti pripada "javanski čovek"? a) Australopithecus b) Homo habilis c) Homo erectus d) Homo sapiens 30.

Mikrotubule: a) izgrađuju niti deobnog vretena b) su izgrađene od proteina aktina c) su prisutne u jedru bakterija d) učestvuju u kontrakciji mišića 5. Tokom brazdanja zigota: a) blastomere neprekidno rastu b) blastomere se uzastopno dele mitozom . Replikacija DNK se odvija tokom: a) S perioda interfaze b) profaze c) G2 perioda interfaze d) mitoze 7.121 - . Žena je polno zrela kada ima sposobnost: a) pokretanja oogeneze b) stvaranja jajnih ćelija c) pripreme uterusa za implantaciju embriona d) svi odgovori su tačni 10. Koja od navedenih ćelija ima haploidni (n) broj hromozoma: a) sekundarna oocita b) prvo polarno telo c) drugo polarno telo d) svi odgovori su tačni 9. Koji način ishrane se sreće kod bakterija: a) hemoautotrofni b) fotoautotrofni c) heterotrofni d) svi navedeni 6.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 4. U kojoj se od navedenih faza mejoze dešava razmena genetičkog materijala između homologih hromozoma: a) profaza I b) profaza II c) anafaza I d) metafaza II 8.

Mokraćna bešika je prisutna: a) kod svih kičmenjaka b) kod svih hordata c) samo kod sisara d) kod većine grupa kopnenih kičmenjaka . Koju vrstu draži primaju taktilni organi: a) mehaničke draži b) termičke draži c) svetlosne draži d) hemijske draži 15. Šta od navedenog NE pripada perifernom nervnom sistemu: a) moždinski nervi b) kičmena moždina c) parasimpatički sistem d) simpatički sistem 14. Uzroci procesa starenja mogu da budu: a) mutacije DNK molekula b) skraćivanja krajeva hromozoma c) nusprodukti ćelijskog metabolizma d) svi odgovori su tačni 12.122 - .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 c) nastaje blastula koja je veća od zigota d) svi navodi su tačni 11. Traheje su organi za: a) varenje b) disanje c) izlučivanje d) primanje termičkih draži 16. Ljudski mozak intenzivno raste: a) samo tokom organogeneze b) samo tokom embrionalnog razvića c) tokom embrionalnog razvića i nekoliko godina posle rođenja d) tokom celog života 13.

Kodon AUG: a) je startni kodon b) je šifra za aminokiselinu metionin c) se nalazi na iRNK d) sve navedeno je tačno . što znači da se naspram 5’ kraja jednog nalazi 3’ kraj drugog lanca c) su povezana vodoničnim vezama izmedju naspramnih baza d) svi navodi su tačni 20. Dovodni sudovi limfnog sistema ulivaju se: a) u neke venske sudove u blizini srca b) direktno u levu srčanu pretkomoru c) u aortu d) direktno u levu srčanu komoru 18. Dva polinukleotidna lanca koji čine molekul DNK: a) su uvijeni u dvolančanu zavojnicu b) se prostiru antiparalelno. Koji od navedenih procesa obezbedjuje prenos genetičke informacije kroz generacije ćelija.123 - . U jedru eukariotskih ćelija za molekule DNK su čvrsto vezani proteini i oni učestvuju u održavanju: a) primarne strukture DNK b) sekundarne strukture DNK c) tercijarne strukture DNK d) nijedan odgovor nije tačan 22. čime posle deobe ćerke ćelije dobijaju identičan skup naslednih informacija kao majka ćelija: a) replikacija b) transkripcija c) translacija d) rekombinacija 21. Nastavci koji dovode informaciju do tela nervne ćelije su: a) neuriti b) aksoni c) treplje d) dendriti 19.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 17.

što znači da: a) je određena samo jednim genom b) na njeno variranje utiče i spoljašnja sredina c) su u populaciji najzastupljenije ekstremne vrednosti ove osobine d) sve navedeno je tačno 29.XXY ima: a) Daunov sindrom b) Tarnerov sindrom c) Klinefelterov sindrom d) sindrom mačjeg plača 27. Koliko Barovih tela ima muškarac sa kariotipom 48. Kod čoveka se autozomno recesivno nasleđuje: a) albinizam b) daltonizam c) polidaktilija d) šećerna bolest 26. Težina tela je kvantitativna osobina. Osoba sa kariotipom 47. u F2 generaciji se dobija fenotipski odnos: a) 3:1 b) 1:1 c) 9:3:3:1 d) 1:2:1 28. koje imaju okruglo i žuto seme (genotip AaBb).XXYY? a) jedno b) dva c) tri d) nijedno 25. ABO sistem krvnih grupa kod ljudi je pod kontrolom: a) jednog gena koji ima tri alela b) jednog gena koji ima dva alela c) jednog gena koji ima nekoliko desetina alela d) većeg broja gena koji imaju po jedan alel 24.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 23. Kada se ukrste dve biljke graška iz F1 generacije.124 - . Kom tipu ekoloških faktora pripada svetlost: a) klimatskim b) edafskim .

Prvi molekul tokom evolucije. koji je imao ulogu enzima i supstrata kao i sposobnost da se udvaja i nosi informaciju.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 c) orografskim d) biotičkim 30. bio je: a) DNK b) RNK c) peptid d) protein .125 - .

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 REŠENJA Test A 1-c 7-d 13-b 19-c 25-c Test B 1-d 7-c 13-c 19-c 25-d Test C 1-e 7-a 13-b 19-4 25-a 2-3 8-c 14DACB 20-c 26-d 3-1 9-a 15-b 21-c 27DCBA 4-5 10-d 16-2 22-c 28-d 5-a 11-b 17-1 23-b 29-1 6-a 12-a 18-c 24-a 30-d 2-a 8-d 14-c 20-d 26-a 3-d 9-c 15-d 21-b 27-c 4-c 10-b 16-a 22-c 28-a 5-b 11-c 17-c 23-b 29-c 6-c 12-c 18-b 24-a 30-a 2-d 8-a 14-a 20-b 26-b 3-c 9-b 15-d 21-a 27-c 4-a 10-d 16-c 22-c 28-b 5-c 11-d 17-a 23-a 29-d 6-a 12-c 18-c 24-c 30-b .126 - .

127 - .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Test D 1-a 7-a 13-a 19-d 25-a Test E 1-c 7-a 13-c 19-c 25-d Test F 1-c 7-b 13-b 19-c 25-c 2-b 8-d 14-d 20-a 26-d 3-d 9-b 15-d 21-c 27-d 4-a 10-c 16-d 22-d 28-c 5-d 11-c 17-a 23-d 29-a 6-d 12-c 18-d 24-b 30-c 2-b 8-d 14-b 20-c 26-a 3-a 9-c 15-c 21-a 27-c 4-d 10-c 16-c 22-c 28-c 5-b 11-a 17-a 23-b 29-a 6-b 12-a 18-b 24-d 30-d 2-a 8-d 14-c 20-a 26-a 3-c 9-b 15-a 21-b 27-d 4-c 10-a 16-d 22-c 28-a 5-d 11-a 17-c 23-c 29-c 6-a 12-b 18-c 24-b 30-d .

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Test G 1-c 7-d 13-d 19-a 25-b Test H 1-d 7-b 13-c 19-d 25-d Test I 1-c 7-c 13-d 19-d 25-c 2-d 8-b 14-a 20-d 26-d 3-b 9-d 15-c 21-a 27-b 4-a 10-c 16-b 22-b 28-a 5-d 11-b 17-c 23-c 29-a 6-d 12-c 18-a 24-b 30-a 2-b 8-b 14-d 20-c 26-d 3-b 9-a 15-c 21-a 27-b 4-c 10-b 16-d 22-c 28-b 5-c 11-b 17-a 23-b 29-b 6-c 12-a 18-d 24-d 30-a 2-a 8-d 14-a 20-c 26-a 3-b 9-b 15-b 21-d 27-d 4-c 10-c 16-d 22-c 28-c 5-c 11-c 17-d 23-b 29-c 6-b 12-b 18-d 24-a 30-d .128 - .

129 - .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Test J 1-a 7-c 13-c 19-c 25-c Test K 1-b 7-a 13-b 19-d 25-a Test L 1-a 7-c 13-a 19-d 25-b 2-b 8-b 14-d 20-c 26-d 3-b 9-a 15-a 21-d 27-d 4-c 10-c 16-d 22-d 28-a 5-d 11-c 17-b 23-a 29-b 6-d 12-c 18-c 24-d 30-c 2-b 8-d 14-a 20-d 26-a 3-c 9-b 15-b 21-a 27-b 4-b 10-d 16-d 22-c 28-c 5-d 11-a 17-a 23-a 29-a 6-c 12-d 18-a 24-c 30-a 2-a 8-d 14-c 20-c 26-a 3-d 9-c 15-b 21-b 27-b 4-a 10-d 16-d 22-c 28-c 5-a 11-a 17-c 23-b 29-a 6-a 12-d 18-a 24-d 30-a .

130 - .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Test M 1-b 7-d 13-a 19-d 25-a Test N 1-b 7-a 13-b 19-d 25-a 2-c 8-d 14-a 20-a 26-c 3-b 9-d 15-b 21-c 27-c 4-a 10-b 16-d 22-d 28-b 5-d 11-d 17-a 23-a 29-a 6-a 12-c 18-d 24-a 30-b 2-d 8-a 14-c 20-d 26-d 3-c 9-c 15-a 21-a 27-c 4-c 10-b 16-a 22-b 28-b 5-b 11-b 17-c 23-d 29-c 6-b 12-c 18-c 24-c 30-c .

48% natrijuma.2. U kom nizu se nalaze oksidi koji bi u reakciji sa natrijum hidroksidom mogli dati dva tipa soli: jednu kiselu i jednu neutralnu? 1) CO2. SO3.2 x l022Fe i 1. SO3. CO2.1 mol oksida u kome su gvožđe i kiseonik sjedinjeni u masenom odnosu 7:3? (Fe=56) 1) 3 x l022Fe i 2 x 1022 O 2) 2Fe i 3O 3) l. PbO. Cl2O5. P2O5. ZnO.8 x l022 5) 1Fe i 1O 3. NO2 4) CrO3. SO2. SO2. P2O3.21% kiseonika i 36.8xl023O 4) 1.2xl023Fe i l. S=32) 1) Na2SO4 x 2H2O 2) Na2SO3 x 4H2O 3) Na2S2O3 x 5H2O 4) Na2SO4 x 6H2O 5) Na2S4O6 x H2O 2. Koja je empirijska formula kristalohidrata koji se sastoji iz 18.77% sumpora.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 8.42% vode? (Na=23.131 - . Hemija Test A 1. Cl2O 2) CO2. Koliko atoma gvožđa i atoma kiseonika sadrži 0. P2O3 . SO3. Al2O3. 19. 25. CO2. Mn2O7. CL2. Koliko se mililitara azot(II)-oksida i mililitara kiseonika dobija razlaganjem 100 mL azot(IV)-okaida pod istim uslovima: 1) 50 mL azot(II)-okfciida i 50 mL kiseonika 2) 100 mL azot(II)-oksida i 100 mL kiseonika 3) 100 mL azot(II)-oksida i 50 mL kiseonika 4) 75 mL azot(II)-oksida i 25 mL kiseonika 5) 50 mL azot(II)-oksida i 100 mL kiseonika 4. SO2 5) Al2O3. CrO3 3) B2O3.

11 3) 0. koncentracije 11.02 9.44 .22 2) 1.44 4) 89. za pravljenjc 200 mL rastvora koji u jednom litru sadrži 0.1 mol natrijum-nitrata? (Na=23.68 4) 24. U 50 mL rastvora kalcijum-hlorida.0004 mola hlorovodonične kiseline? 1) 103 2) 10-11 3) 4x10-4 4) 2. Koliko je potrebno miligrama kalijum-hlorida za neutralizaciju 40 mL rastvora azotne kiseline u kome je pH=l? (disocijacija je potpuna) (K=39) 1) 112 2) 224 3) 56 4) 448 5) 168 10.5) 1) 2. Kolika je koncentracija hidroksidnih jona u rastvoru koji u 400 mL sadrži 0. U reakciji bakra sa razblaženom azotnom kiselinorn nastaje bakar(II)nitrat. Koliko će se osloboditi milimetara azot-monoksida (normalni uslovi) u reakciji 38.6 5) 896 7.4 mg bakra sa razblaženom azotnom kiselinom (Cu=64) 1) 8.4 3) 13. Cl=35. N=14) 1) 25 2)100 3) 10 4) 20 5) 50 8. U kojoj od navedenih reakcija je sulfitna kiselina oksidaciono sredstvo: 1) H2SO3 + H2O2 = H2SO4 + H2O 2) H2SO3 + 2KMnO4 + 2KOH = 2K2MnO4 + H2SO4 + H2O 3) 2H2S + H2SO3 = 3S + 3H2O 4) H2SO3 + J2 + H2O .72 3) 9.2 5) 17. Koliko je potebno mililitara rastvora natrijum-nitrata koji u jednom litru sadrži 17g.01 5) 0.8 2) 8. P=31) 1) 21.1 g/L dodatoje 200 mL vode. azot-monoksid i voda. Kolika je koncentracija supstance (mol/L) tako dobivenog rastvora? (Ca=40.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 5.4xl020 5) 6xl020 11.132 - .2 mol/L? (Mg=24.005 4) 0.96 2) 22. Koliko će grama magnezijum primarnog fosfata nastati u reakciji magnezijum-hidroksida sa 400mL rastvora fosforne kiseline čija je koncentracija 0.H2SO4 + 2HJ 5) 3H2SO3 + 2KMnO4 + H2O = MnO2 + 3H2SO4 + 2KOH 6.

8 mL etina (normalni uslovi) u prisustvu jona žive dobija se: 1) 3.2 14.880 g CO2 0.133 - . U reakciji vode i 156.6 mol/L kiseonika. Pri razlaganju sumpor(VI)-oksida (sumpor-trioksida) na sumpor(IV)-oksid (sumpor-dioksid) i kiseonik pod određenim uslovima u ravnoteži se nalazi 0.42 5) 4. 0. Gas nastao u toku alkoholnog vrenja muti krečnu vodu taložeći 2.08 g etanala 2) 0.24 2) 2.08 g etanola 5) 0.56 L ugljen-dioksida 16.5g kalcijum-karbonata. Koliko gasa se izdvojilo u toku procesa? (Ca=40) 1) 56 mL sumpor-dioksida 2) 25 mL ugljen-monoksida 3) 0. Koje od navedenih jedinjenja predstavlja njegov izomer? 1) CH3CH(CH3)CH2CH2CH3 2) CH3CH(CH3)CH3 3) ciklopentan 4) CH3CH(CH3)CH2CH3 5) benzen 17.308 g etanola 3) 0.308 g etanala 4) 3.004 mola nekog ugljovodonika sa normalnim nizom dobija se 0.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 12.432 g H2O.2 mol/L sumpor-trioksida. Koje jedinjenje sa sumpornom kiselinom daje so koja u vodenom rastvoru hidrolizuje? 1) NaOH 2) BaO 3) BeO 4) K2O 5) CaO 13.4 3) 24 4) 0.616 g etanala . Konstanta ravnoteže ove reakcije iznosi: 1) 0.4 mol/L sumpor-dioksida i 0. Koja od navedenih smeša rastvora ima puferska svojstva? 1) HCl + Na2SO4 2) 2) NH3 + NH4Cl 3) H2S + Na2HPO4 4) HCl + NH4Cl 5) H3PO4 + Na2SO4 15. Sagorevanjem 0.025 L ugljen-dioksida 4) 5600 mL sumpor-dioksida 5) 0.

Dejstvom acil-halogenida na fenole nastaju. Koliko ima izomernih etara čija je molekulska formula C4H10O? 1) 2 2) 3 3) 4 4) 5 5) 6 19. 1) 3.2 21.8 4) 20. (S=32) 1) 102 2) 50.4.1 3) 40.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 18.4 g 1. Koja od navedenih kiselina ima najmanju vrednost za pKa? 1) heksadekanska 2) trihloretanska 3) 2-hlorbutanska 4) 2-hidroksipropanska 5) etanska 23.4 5) 10. Koja od navedenih jedinjenja u slabo baznoj sredini ne podležu aldolnoj adiciji? 1) etanal i propanon 2) propanal i propanal 3) metanal i propanon 4) metanal i metanal 5) etanal i metanal 22. Jedinjenje molekulske formule C4H8O2 čijom se hidrolizom dobija metanol je: 1) 2-metil-propanska kiselina 2) butanska kiselina 3) etil-metanoat 4) etil-etanoat 5) metil-propanoat .134 - .6-trihalogen fenol 2) etri 3) estri 4) halogenidi fenola 5) monohalogen-supstituisani fenol 20. Izračunajte masu ciklopentantiola koja sadrži istu količinu sumpora kao 24.4-butandiola.

Koliko dvostrukih veza sadrži nezasićena masna kiselina (Mr=278) ako 69.5 g te kiseline adira 120 g broma? (Br=80) 1) 1 2) 2 3) 3 4) 4 5) 6 . Najveći procenat azota sadrži: (N=14) 1) anilin 2) pirimidin 3) nitrobenzen 4) trietilamin 5) piridin 27.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 24.135 - . Koja od navedenih aminokiselina ima dva hiralna ugljenikova atoma? 1) triptofan 2) cistin 3) lizin 4) arginin 5) metionin 28. Invertni šećer je smeša: 1) glukoze i galaktoze 2) galaktoze i fruktoze 3) dva molekula galaktoze 4) glukoze i fruktoze 5) dva molekula glukoze 29. Koje od navedenih jedinjenja ima najviše izražene bazne osobine? l) ciklopentankarboksiamid 2) anilin 3) metil-aminhlor-hidrat 4) benzenamin 5) N-metil-aminoetan 26. Etil-uretan spada u: 1) amid-estre 2) diestre 3) hlond-estre 4) diamide 5) dihloride 25.

Koliko se atoma nalazi u 56 mL helijuma (normalni uslovi)? 1) 3 x 1021 2) 6 x 1021 3) 3 x 1022 4) 0.136 - .6 mola neutralne soli? 1) B2O3 2) Bi2O3 3) Na2O 4) Fe2O3 5) Al2O3 .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 30.5 x 1021 2. Koji od navedenih oksida pri reakciji sa 0. Koliko se oslobodi mililitara azota pri sagorevanju 300 mL amonijaka u prisustvu kiseonika? (Zapremine gasova su svedene na iste uslove) 1) 75 2) 66 3) 600 4) 150 5) 300 4. ugljenik.6 mola sumporne kiseline daje 0. kiseonik i azot u masenom odnosu 1:3:4:7? (N=14) 1) CH4ON2 2) CH3O2N 3) C2H5ON 4) C3H4ON2 5) C2H7ON2 3.5 x 1021 5) 1. Metil-jodid i benzen u prisustvu aluminijum-hlorida reagu i daju: 1) etilbenzen 2) stiren 3) benzil-jodid 4) jodbenzen 5) toluen Test B 1. Koja je empirijska formula jedinjenja u čiji sastav ulaze vodonik.

Koliko mililitara vode treba dodati u 200 mL rastvora KOH čija je koncentracija 0.344 3) 134.25 mol/L da bi se dobio rastvor koii sadrži 2. Cl=35. pH rastvora koji u 20L sadrži 2 x 10-2 mola hidroksilnih jona u odnosu na pH čiste vode je: 1 ) veće za 4 2) manje za 2 3) veće za 10-4 4) manje za 4 5) manje za 103 .96 2) 1. azot(II)-oksid (azot-monoksid) i voda. Koliko će se mililitara azot(II)-oksida (normalni uslovi) osloboditi kada reaguje 4.92 g sumporaste kiseline? (S=32) 1) 8.8 g/L KOH? (K=39).6 7.5). U reakciji razblažene azotne kiseline sa sumporastom kiselinom nastaju sumporna kiselina.137 - . 1) 44.4xl03 2) 0. 1) 80 2) 800 3) 400 4) 200 5) 100 8.4 x 10-3 9.4 4) 896 5) 89. Koja reakcija je moguća: 1) 2Ag+H2SO4 = Ag2SO4+ H2 2) Zn + 2H2SO4 = ZnSO4+SO2 + 2H2O (razblažena H2SO4) 3) Hg+ 2HNO3 = Hg(NO3)2+ H2 4) Cu + 2HCl = CuCl2 +H2 5) Mg+ H2SO4 = MgSO4+ H2 6.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 5.444 3) 444 4) 44.4 5) 44. Koliko se dobija grama kalcijum hlorida isparavanjem vode iz 100 mL rastvora koncentracije 4 mmol/L? (Ca=40.

5 3) 2:4.6 12. rastvor koji u 1 L sadrži 11.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 10.93 2) 93 3) 9.5 4) 2:6 5) 1:7. Koliko mL hlora treba da izreaguje sa ugljen(II)-oksidom da bi nastalo 448 mL fozgena? (normirani uslovi) 1) 44. U kom zapreminskom odnosu treba da se pomešaju: A. P=3l).3 4) 186 5) 18. U kom od sledećih rastvora elektrolita je koncentracija OH jona veća nego u vodi? l) NaNO3 2) KCl 3) CaOHCl 4) NH4Cl 5) NaHSO4 14. koncentracije 0.3 mol/L? (Ca=40. Koji će od vodenih rastvora. Mg =24) 1) 1:3 2) 1:1. pokazivati najviši osmotski pritisak? 1) saharoze 2) kalijum-sulfata 3) kalijum-hlorida 4) aluminijum-hlorida 5) karbamida 15.01 mol/L.6 g magnezijum-hidroksida. Koji od navedenih gasova stupa u reakciju sa rastvorom hlorovodonične kiseline? 4) N2O 5) NH3 1) NO 2) AsH3 3)SO2 16.5 13. da bi se dobio rastvor koji reaguje neutralno? (S=32. 1) 0. Koliko je potrebno miligrama kalijum-hidroksida za neutralizaciju 40 mL rastvora azotne kiseline u kome je pH=1? (disocijacija je potpuna) (K=39) 1) 56 2) 448 3) 168 4) 112 5) 224 11. rastvor koji u 1 L sadrži 29.138 - .4 g sumporne kiseline i B.8 2) 560 3) 672 4) 224 5) 448 . Koliko će se dobiti grama neutralne soli u reakciji kalcijum-oksida sa 200 mililitara rastvora fosforne kiseline koncentracije 0.

Koje od navedenih jedinjenja je etil-karbamat? 1) H2NCH2COOC2H5.139 - . Koje od navedenih jedinjenja sa halogenovodoničnim kiselinama gradi soli? 1) benzen 2) piridin 3) o-krezol 4) tiofen 5) furan 20. 2) H2NCOOC2H5 3) H2NCO-COOC2H5 4) CH3CH2CONH2 5) H2NC6H4COO2H5 . Koje je to jedinjenje? 1) N-metil-N-nitrozoanilin 2) sulfanilamid 3) kadeverin 4) histamin 5) prolin 22.5 mola jednog od navedenih jedinjenja sadrži 9 x 1023 atoma azota. Koje od navedenih jedinjenja sadrži 28 g azota u jednom molu: 1) histamin 2) pirol 3) hinolin 4) piridin 5) triptofan 19. Koje od navedenih jedinjenja ima najviše izražene bazne osobine? 1) N-metil-aminoetan 2) aminoetan 3) benzilamin 4) anilin 5) ciklopentankarboksamid 21.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 17. Molekulske mase N-acetil-beta-D-glukozamina i beta-D-galakto-zamina se razlikuju za: 1) 58 2) 16 3) 57 4) 14 5) 42 18. 0.

140 - . 1) 24 2) 12 3) 32 4) 44 5) 20 28.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 23. a pokazuje pozitivnu jodoformsku reakciju je: 1) etanal 2) 2-propanol 3) alil-alkohol 4) metanal 5) benzil-alkohol 27. Orto-hidroksi-benzoeva kiselina je: 1) oksalna kiselina 2) salicilna kiselina 3) vinska kiselina 4) tereftalna kiselina 5) ftalna kiselina 25. koliko je za to utrošeno mL kiseonika (isti gasni uslovi)? 1) 150 2) 25 3) 50 4) 100 5) 75 . Ako je pri sagorevanju etanola dobijeno 50 mL ugljen-dioksida. Po kojoj hemijskoj osobini se razlikuju etanal i propanon? 1) reaguju sa aminima 2) podležu aldol adiciji 3) reaguju sa HCN 4) reaguju sa alkoholima 5) polimerizuju se 26.4-butantiol i ciklopentantiol se razlikuju u molekuskoj masi za (S=32). Jedinjenje molekulske formule C4H8O2 čijom se hidrolizom dobija metanol je: 1) etil-metanoat 2) 2-metil-propanska kiselina 3) butanska kiselina 4) metil-propanoat 5) etil-etanoat 24. Jedinjenje čijom oksidacijom nastaje proizvod koji ne redukuje Fehlingov rastvor. 1.

Ako je relativna molekulska masa hlora 71. Kod kog od navedenih jedinjenja se javlja cis-trans izomerija? 1) 2-pentina 2) 4-metil-l-pentena 3) 1. a različitim brojem neutrona 2.8 x 10-23 g 3) 1.8 x 10-22 g 4) 5.9 x 10-23 g 5) 5.4 x 1023 atoma helijuma .9 x 10-23 kg 2) 1.141 - .9 x 10-23 mg 3.8 x 1023 atoma azota 5) 2. Koji od navedenih uzoraka ima najmanju zapreminu pod normalnim uslovima? 1) 24 g ozona 2) 1.6 grama proizvoda? (C1=35.5) 1) 0.3 3) 0. a različitim atomskim brojem 4) Istim brojem elektrona 5) Istim brojem protona. a različitim masenim brojem 2) Istim brojem protona 3) Istim masenim brojem. ako je pri tome dobijeno 54. Koja količina hlora se adira na 12 grama ugljovodonika formule C3H4.06 4) 6 5) 1.3 mola CO2 4) 4.8 x 1022 molekula H2 3) 0. Izobari su atomi sa: 1) Istim rednim brojem.6 2) 0. kolika iznosi masa jednog atoma hlora? 1) 5.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 29.3-dimetil ciklopentana 4) 3-metil-l-butina 5) izoprena Test C 1.2 30.

Zaokruži niz u kome se nalaze samo elementi koji mogu graditi kisele okside.7 puta veća (K=39. 1) Cl Al S Mn P 2) B Fe S P N 3) Hg Zn S P Br 4) B C J Mn S 5) Br Be S P K 6. Ako reaguje 1 g natrijuma i 1 g kalijuma sa 100 mL vode koncentracije dobijenih rastvora su: 1) Jednake 2) Koncentracija rastvora natrijum-hidroksida je 1.05 mol/L u rastvor hlorovodonične kiseline? 1) 224 2) 896 3) 560 4) 56 5) 112 8.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 4.6 puta veća 5) Koncentracija rastvora kalijum-hidroksida je 1.+ 3H2O2 + 6H+ = 2MnO2+ 8H2O + 3O2 7. Ovo tvrđenje je: 1) Gej-Lisakov zakon 2) Zakon ekvivalenata 3) Zakon stalnih masenih odnosa 4) Zakon o održanju mase 5) Zakon višestrukih masenih odnosa 5.+ 5H2O2 + 6H+ = 2Mn2++ 3H2O + 5O2 3) MnO4. Ako dva elementa reaguju gradeći više različitih jedinjenja onda se ista masa jednog elementa jedini sa različitim masama drugog elementa koje međusobno stoje u odnosu malih celih brojeva.+ 5H2O2 + 3H+ = Mn2++ 3H2O + 5O2 4) MnO4. Zaokruži jednačinu koja je tačna. NASTAVAK 1) 2MnO4.+ 5H2O2 + 6H+ = 2Mn2++ 8H2O + 5O2 2) 2MnO4. koncentracije 0. Koliko se mililitara gasa (normalni uslovi) izdvaja pri ukapavanju 200 mL rastvora kalijum-permanganata. Na=23) .6 puta veća 4) Koncentracija rastvora natrijum-hidroksida je 0.142 - .+ 5H2O2 + 6H+ = 2Mn2++ 3H2O + 7O2 5) 2MnO4.7 puta veća 3) Koncentracija rastvora kalijum-hidroksida je 0.

005 3) 0. Cl. Koliko će se dobiti mola soli uvođenjem 4480 mL amonijaka (normalni uslovi) u zasićen rastvor bakar(II).5 x 10-12 12. CH3COOH.01 4) 105) 2 x 10-5 11. Cl-. HCl. HSO4-.jona manja nego u vodi? 1) NaOH 2) CH3COONa 3) K2HPO4 4) CaOHNO3 5) NH4Cl 13. NH3. Kolika je koncentracija H+ jona u rastvoru nastalom mešanjem 200 cm3 rastvora koji sadrži 0. NH3.94 5) 19. NH4+. Zaokruži niz u kome se nalaze samo odgovarajuće konjugovane baze sledećih kiselina: H3O+. Cl-. Cl-. CH3COO14. NH3.05 2) 0. CH3COO2) H2O. Kolika je koncentracija rastvora KMnO4 (mol/L) ako 20 mL ovog rastvora oslobodi 127 mg J2 iz rastvora KJ u kiseloj sredini? (J=127) 1) 0.004 3) 0.hidroksida? 1) 0. CH3COO3) OH-.02 2) 0.4 10.2 mol/L hlorovodonične kiseline? 1) 10-7 2) 3 x 10-2 3) 7 4) 3 x 10 5) 1.7 2) 31 3) 97 4) 1.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 9. CH3COO4) H+.143 - . U kom od sledećih rastvora elektrolita je koncentracija OH.1 4) 1 5) 5 . CH3COO5) H2. H2SO4. Cl-. SO42-. H+. SO42-. NH3. NH3.15 mol/L kalcijum-hidroksida i 300 cm3 rastvora koji sadrži 0. Koliko će se dobiti grama normalne (neutralne) soli u reakciji hrom (VI)oksida sa 0.02 mola kalijum-hidroksida? (K=39. HSO4-. Cr=52) 1) 9. 1) OH-.

2-dimetil-propanol 20. 21 gram alkena (normalnog ugljovodoničnog niza.8 4) 448 5) 22. Naziv tog alkena je: (Br=80) 1) 2-buten 2) 3-penten 3) 2-heksen 4) 3-heksen 5) 2-hepten 18.4 17.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 15.144 - . Koji od navedenih alkohola na višim temperaturama u prisustvu mineralnih kiselina najlakše podleže dehidrataciji? 1) 2-etil-1-butanol 2) 2-metil-1-propanol 3) 2-metil-2-propanol 4) 1-butanol 5) 2. Koliko će se osloboditi mililitara gasa (normalni uslovi) rastvaranjem 540 mg aluminijuma u natrijum-hidroksidu? (Al=27) 1) 1344 2) 6720 3) 672 4) 67. sa dvostrukom vezom između drugog i trećeg C-atoma) vezuje 40 grama broma.44 grama tog alkohola u reakciji sa natrijumom oslobodi 672 cm3 vodonika (normalni uslovi)? (Na=23) 1) 72 2) 86 3) 60 4) 88 5) 74 19. Koliko ima izomernih aromatičnih jedinjenja sa molekulskom formulom C7H8O ? 1) 2 2) 3 3) 4 4) 5 5) 6 .2 5) 448 16. Koliko će se osloboditi mililitara gasa (normalni uslovi) rastvaranjem 6x 1020 molekula kalcijum-karbida u vodi? 1) 224 2) 22400 3) 44. Kolika je molekulska masa zasićenog monohidroksilnog alkohola ako se iz 4.

8 27.3 mola N-metil-anilina odgovarajućim postupkom ? (N=14) 1) 124 2) 138. kada je u pitanju histidin ? 1) sadrži imidazolovo jezgro 2) može da reaguje sa metilaminom 3) može da reaguje sa formaldehidom 4) ne spada u esencijalne aminokiseline 5) sa alaninom daje dva različita jedinjenja . Jednobazna karboksilna kiselina ima 31.5 4) 74.4 5) 40. Molekulske mase holina i acetil-holina se razlikuju za: (N=14) 1) 43 2) 59 3) 60 4) 44 5) 42 25.145 - .4 mola ugljen(IV)-oksida u vodeni rastvor natrijum-fenoksida na temperaturi od 160oC ? (Na=23) 1) 57.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 21.6 2) 64 3) 72.5 3) 140. Koje od navedenih jedinjenja sa gvožđe(III)-hloridom daje obojeni kompleks? 1) o-krezol 2) biure 3) aceton 4) oksiprolin 5) metil-propil-etar 22. Njena molekulska masa je: 1) 60 2) 102 3) 46 4) 74 5) 88 23.4 5) 28.8 4) 36.37% kiseonika. Koliko nastaje grama N-metil-N-nitrozoanilina iz 0. Koje od navedenih tvrđenja nije tačno. Indol je kondenzovan biciklični sistem koji se sastoji od: 1) benzena i pirola 2) piridina i pirola 3) benzena i pirolidina 4) piperidina i pirola 5) piperidina i pirolidina 26. Koliko se dobija grama soli uvođenjem 0.8 24.

1) Li. O. Zaokružiti niz u kome se nalaze samo oni elementi koji imaju niske vrednosti za energiju jonizacije. P 5) Na. B. U vodenom rastvoru D-glukoze najmanje ima: 1) alfa-D-glukopiranoznog oblika 2) alfa-D-glukofuranoznog oblika 3) acikličnog oblika 4) beta-D-glukopiranoznog oblika 5) beta-D-glukofuranoznog oblika 30.2 x 1023 5) 2.8 x 1023 3) 6 x 1023 4) 1. K. Koliko ima atoma azota u 0. Ca.23 x 10-19 2. K.11 x 10-22 4) 4.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 28. Ar. Relativna atomska masa joda je 127. Mg. Cl. Ca.4 x 1023 29. Koje od navedenih tvrđenja se ne odnosi na oleinsku kiselinu ? 1) ima 18 ugljenikovih atoma 2) hidrogenizacijom daje stearinsku kiselinu 3) može da reaguje sa bromom 4) ona je esencijalna masna kiselina 5) ima cis-konfiguraciju Test D 1.23 x 1019 2) 254 3) 2. Kolika je masa molekula tog elementa izražena u miligramima? 1) 4. Mn . J. Cl.2 mola serilarginina ? 1) 3 x 1024 2) 1. P.146 - . Ag 4) Cl. O 3) K. Ba 2) F.23 x 10-22 5) 4. S. Br. Mg.

NO 3) PbO.8 4) 5. Kolika je koncentracija Na+(broj mol-jona Na+ u 1L rastvora) koji u 200 mL sadrži 117 mg NaCl i 142 mg Na2SO4? 1) 1. FeO. Cl2O3 5) As2O3. As2O5 2) BeO. CO2.147 - . CO. P2O3. Koje od navedenih jedinjenja u vodi daje sulfidne jone? 1) CS2 2) Na2S 3) Na2SO3 4) Na2SO4 5) Na2S2O3 6. CO2. Cl2O5. gustine 1. CuO. B2O3 4. CO.89 2) 6. SO3 4) Ag2O. Mn2O7.72 7. KO2. U kom nizu oksida se nalaze samo oni koji će reagovati sa kalijum-hidroksidom? 1) N2O. Ako dva gasa koja se nalaze pod istim uslovima (P i T) zauzimaju istu zapreminu moraju da imaju: 1) isti broj atoma 2) istu gustinu 3) istu masu 4) isti broj molekula 5) istu molekulsku masu 5.52 5) 15. SO2. P2O3.80 4) 11.7) treba odmeriti za pravljenje 250 mL rastvora koji sadrži 0.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 3.5 x 10-2 2) 2 x 10-2 3) 10-2 4) 10-1 5) 2 x 10-1 8. N2O. Koliko treba mg KOH da bi se napravilo 300 mL rastvora čiji je pH=12? (K=39) 1) 56 2) 28 3) 16.6 5) 168 .78 3) 9.4 mol/L? (P=31) 1) 3. Bi2O3. Koliko mililitara koncentrovane H3PO4 (85%. BeO.

Koliko je molova joda oksidisano u jodnu kiselinu pomoću koncentrovane azotne kiseline. Na2S. Koliko ima milimolova u jednom litru rastvora dobijenog mešanjem 100 mL rastvora glukoze koncentracije 18 g/L i 100 mL rastvora koji u 1L sadrži 9 g glukoze ? (Mglukoze=180) 1) 75 2) 15 3) 5 4) 10 5) 750 . K2S. K3PO4.02 3)0.04 5) 0.5 10. K2O. BaOHCl.12 4) 2. Zn. Hg 2) Na. ako se tom prilikom oslobodi 8. Koliko miligrama natrijum-hidroksida treba dodati u 250 mL vode da bi se u toj zapremini nalazilo 9 x 1018 jona OH.24 5) 3. Al 14. Koliko m3 ugljen-dioksida (normalni uslovi) može da apsorbuje 3. Mg. α=100% ) 1) 0. Ba.1 kg natrijum-oksida? (Na=23) 1) 0. Na. BaO. Zaokruži niz u kome se nalaze samo oni metali koji mogu istisnuti vodonik iz razblažene sumporne kiseline. Be 3) K.10 13. Mg.06 4) 0. Zaokruži niz u kome se nalaze samo jedinjenja čiji vodeni rastvori reaguju bazno? 1) Na2O.96 litara gasa (normalni uslovi)? 1) 0.31 3) 1. ZnSO4.03 4) 0.15 4) 0. Au. Cu.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 9. K2CO3 4) NH4NO3. Ag. Li.01 2) 0. Ba. CaOHJ.1 3) 0. N2O. BaO.372oC ? ( KH2O= 1.2 5) 0. Zn.? (Na=23) 1) 0.148 - .05 2) 0. KHCO3 5) N2O. Koliki je molalitet rastvora kalijum-nitrata ako je njegova tačka mržnjenja 0. Li 4) K.15 5) 1. 1) Na.86 oC .05 15. Zn 5) K. Ba. AlOHSO4. Na2CO3 2) Na2HPO4.25 12. CaOHCl. Na2CO3. NaHCO3 11. Ca. NH4Cl 3) K2O. BaOHNO3.6 2) 6 3) 0. Li.112 2) 0. Li. NaNO3.

V2 4 puta 5) V1 i V2 ostaju iste 17. V2 4 puta 3) V1 6 puta.64 2) 11. Za koliko jedinica se promeni oksidacioni broj ugljenikovog atoma pri procesu oksidacije metanola do metanala? 1) 2 2) 3 3) 8 4) 1 5) 4 21.775 5) 22. Koja od navedenih reakcija nije moguća pod običnim uslovima? 1) ciklopentil-hlorid sa natrijum-hidroksidom 2) hlor-benzen sa kalijum-hidroksidom 3) brom-fenil-metan sa natrijum-hidroksidom 4) metil-hlorid sa amonijakom 5) 1-hlor-butan sa natrijum-hidroksidom .875 19. Ca=40) 1) 3.119 18.75 3) 27.4 5) 0. Molekulska formula jedinjenja je C4H10O. Koliko grama bazne soli nastaje u reakciji azotne kiseline sa 50 mL rastvora kalcijum-hidroksida koncentracije 0. V2 2 puta 2) V1 4 puta.5 .19 4) 16. N=14) 1) 1.9 3) 1. Koliko će se dobiti grama hlornog kreča u reakciji 560 mL hlora (normalni uslovi) sa odgovarajućom količinom kalcijum-hidroksida? (Cl=35.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 16. Koliki je broj mogućih izomera? 1) 4 2) 5 3) 6 4) 7 5) 8 20.2 mol/L? (Ca=40.75 4) 2.149 - . V2 4 puta 4) V1 8 puta.175 2) 31. Koje tvrđenje je tačno: 1) Polimerizacija alkena u prisustvu peroksida je adiciona polimerizacija 2) Kod 1-butena se javlja cis-trans izomerija 3) Krakovanjem propana u zatvorenom sudu gasni pritisak se smanjuje 4) U molekulu etena prostorni raspored atoma je linearan 5) Vodonična veza se uspostavlja između molekula katehola 22. Koliko puta će se promeniti brzine V1 i V2 sledeće povratne reakcije: 2NO(g) + O2 (g) ⇔ 2NO2 (g)ako se pritisak gasne smeše poveća dva puta (T=const.) ? 1) V1 4 puta.

3-hidroksi-butanal nastaje aldolnom adicijom: 1) propanona i etanala 2) etanala i metanala 3) propanona i metanala 4) propanala i metanala 5) dva molekula etanala 27. Dejstvom smeše koncentrovane nitratne i sulfatne kiseline na benzen nastaje nitro-benzen. sekundarnih i tercijarnih alkohola 5) primarnih. sekundarnih i tercijarnih amina 26. Lukasov reagens služi za razlikovanje: 1) mono-.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 23. Koji odgovor je tačan? Propanska kiselina se može dobiti: 1) Oksidacijom butanona 2) Oksidacijom akroleina 3) Hidrolizom propil-hlorida 4) Hidrolizom propil-etanoata 5) Hidrolizom propil-nitrila .2-etandiola 5) dimetiletra 25. U kom slučaju će se vršiti reakcija kada se u alkalni rastvor jednog od navedenih jedinjenja uvede ugljen-dioksid? 1) o-krezola 2) cikloheksanola 3) sirćetne kiseline 4) 1.150 - . Mehanizam ove reakcije je: 1) Nukleofilna supstitucija 2) Elektrofilna adicija 3) Eliminacija 4) Elektrofilna supstitucija 5) Mehanizam slobodnih radikala 24.dvo.i trohidroksilnih fenola 2) alkohola i fenola 3) aldehida i ketona 4) primarnih.

U reakciji alkil-hlorkarbonata sa amonijakom nastaje: 1) Karbaminska kiselina 2) Ksantat 3) Alkil-karbamat 4) Biure 5) Ureid 30.3 g/L 5) 12. Koliki je procenat bakra u novčiću? (Cu=64) (normalni uslovi) 1) 80 2) 40 3) 20 4) 75 5) 60 2. Bakarni novčić mase 6 g je pri rastvaranju u konc.37. a pri tome se oslobodilo 1680 mL gasa. Derivat heterocikličnog sistema indola je: 1) Nikotinska kiselina 2) Mokraćna kiselina 3) Prolin 4) Triptofan 5) Piridoksal Test E 1. U reakciji N-metil-benzenamina sa vodom nastaje: 1) Metil-amonijum-hidroksid 2) Benzen-amin 3) Metil-amin 4) Benzen-amonijum-hidroksid 5) N-metil-benzenamonijum-hidroksid 29.151 - . Kolika je količinska koncentracija koncentrovane hlorovodonične kiseline? (Cl=35.06 g/L .19 g/mL. Maseni udeo HCl u koncentrovanoj hlorovodoničnoj kiselini je w=0. a njena gustina ρ=1.06 mol/L 4) 440. sumpornoj kiselini prešao u odgovarajuću so.206 mol/L 3) 12.5) 1) 440.3 mol/L 2) 1.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 28.

Si. 4) 0.05 6. KOH. NaHS. Si 5) Hg.4 2) 0. Bi. K.5 g vodonika i 8 g kiseonika? 1) 5. Al. Koliko će mililitara vode (u tečnom stanju) nastati iz 0. Ca 2) Br. CaOHJ 5. Vodonik i kiseonik su sjedinjeni u vodi u masenom odnosu 1:8.5 2) 2. kiseonik i azot u masenom odnosu 1:3:4:7 ? (N=14) 1) C2H7ON2 2) CH4ON2 3) CH3O2N 4) C2H5ON 5) C3H4ON2 7. As. Koliko ima molova amonijum-sulfata u jednom litru rastvora.5 3) 0. U kom nizu se nalaze samo metali: 1) J. ZnOHCl.25 5) 0.5 4) 4. Bi 3) Hg.5 3) 8.1 4) 0. kada 40 mL tog rastvora pri reakciji sa natrijum-hidroksidom daje 448 mL amonijaka (normalni uslovi)? 1) 0.6 2) 44. BaO. J.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 3. Cs. Ba(OH)2. B. S 4) Ag. NaOH 2) K2O. As. U kom nizu se nalaze samo ona jedinjenja čiji vodeni rastvori reaguju bazno? 1) Li2O. NaHS. B. Koja je empirijska formula jedinjenja u čiji sastav ulaze vodonik. He. He. KHS. Be 9. NaNO2. BaOHNO3. AlOHSO4. ZnOHCl. Sn. C. Cl.3 5) 1 4. K 3) BaO. Koji oksid sa vodom daje dvokiselu bazu: 2) K2O 3) N2O3 4) Cl2O 1) CO2 8. KCN. NH3. ZnO. BaO.2 3) 0. NaHCO3 4) NaHCO3.152 - . ugljenik. KHS 5) AlOHSO4.5 5) 560 5) BaO . Koliko će se dobiti molova neutralne (normalne) soli dejstvom 200 mL rastvora fosforne kiseline koncentracije 2 mol/L na magnezijum-oksid? 1) 0.

5 14. Ca. Au. U kom zapreminskom odnosu treba da se pomešaju: rastvor A koji u 1L sadrži 29. Fe 5) Ca. Fe. Al. 1) K.6 g magnezijumhidroksida.1 mol/L.48 mL azota 2) 224 mL azota 3) 448 mL azota 4) 44.5 3) 2 : 4. U kojoj od navedenih reakcija je došlo do redukcije žive? 1) 2Hg + O2 = 2HgO 2) Hg(NO3)2 + 2HCl = HgCl2 + 2HNO3 3) SnCl2 + HgCl2 = SnCl4 + Hg 4) HgJ2 + 2KJ = K2[HgJ4] 5) HgCl2 + K2S = HgS + 2KCl 11.8 mL amonijaka 5) 224 mL amonijaka .5 L rastvora čija je koncentracija 0. Zn 15. Zn.05 2) 0. Cu.153 - . Zaokruži niz u kome se nalaze samo oni metali koji kada su uronjeni u rastvor svojih soli mogu otpuštati jone u rastvor. Mg=24) 1) 1 : 3 2) 1 : 1. Mg. Al.15 g azotne kiseline? (N=14) 1) 0. Koliko mililitara rastvora koji sadrži 28 g/L KOH treba razblažiti da bi se dobilo 1. Ag. Cu 4) Li.4 g sumporne kiseline i rastvor B koji u 1L sadrži 11. Ca 3) Na.5 3) 1 4) 14 5) 0 13. da bi se dobio rastvor koji reaguje neutralno? (S=32. nastaje rastvor za čiju neutralizaciju je potrebno 20 mL rastvora hlorovodonične kiseline koncentracije 0. Ag. Zn. Mg.5 4) 2 : 6 5)1 : 7. Koliki je pH rastvora koji u 50 mL sadrži 3. Rastvaranjem u vodi gasa koji se izdvojio pri zagrevanju čvrstog amonijumhlorida sa kalcijum-oksidom. Zn 2) K. Fe.05 mol/L ? (K=39) 1) 300 2) 250 3) 200 4) 150 5) 100 12. Pri zagrevanju amonijum-hlorida se izdvojilo: 1) 4.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 10. Zn. Al.

Koliko grama glicerola može nastati saponifikacijom tripalmitoilglicerola? 1) 9. Kod kog od navedenih jedinjenja se ne vrši supstitucija -OH grupe pod običnim uslovima? 1) metanske kiseline 2) jabučne kiseline 3) benzil-alkohola 4) katehola 5) 2-metilpropanola-2 . ako 5.6 4) 0.36 5) 0.18 2) 1.154 - .9 5) 3. Koju molekulsku formulu ima ugljovodonik koji se sastoji iz 85.2 2) 4.54 19. Koliko će se grama vodonika potrošiti za potpunu hidrogenizaciju 0.8 4) 6.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 16.8 3) 3. Jedinjenje čija je formula CH3(CH2)6CH2-O-NO2 je: 1) nitro jedinjenje 2) nitril 3) amid 4) estar azotaste kiseline 5) estar azotne kiseline 17.03 mola benzena? 1) 0. Tršćani šećer (saharoza) se sastoji od ostataka molekula: 1) glukoze i galaktoze 2) manoze i fruktoze 3) glukoze i fruktoze 4) galaktoze i manoze 5) glukoze i manoze 18.3% H.45 40.3 g 22.6 3)13.6 L tog ugljovodonika na normalnim uslovima teži 7g? 1) CH2 2) C2H4 3) C2H6 4) C2H2 5) CH4 21. Aspirin se može dobiti reakcijom anhidrida sirćetne kiseline sa: 1) pinakol-hidratom 2) para-amino-benzoevom kiselinom 3) rezorcinolom 4) orto-hidroksi-benzoevom kiselinom 5) acetamidom 20.7% C i 14.

05 2) 0.24 % kiseonika. Koliko ima izomernih 2. Koje od navedenih jedinjenja sadrži 28 g azota u jednom molu: 1) triptofan 2) piridin 3) purin 4) hinolin 5) histamin 26.4 5) 0.3g acetilena nastaje 9.01 3) 1 4) 0. Koje od navedenih jedinjenja ne može da gradi enolatni anjon? 1) acetaldehid 2) aceton 3) trimetil-acetaldehid 4) acetofenon 5) izobutil-metilketon .5 5) 2 27.karbaldehid i acetofenon? 1) reaguju sa hidroksil-aminom 2) reaguju sa Grinjarovim reagensom 3) reaguju sa vodonikom 4) grade poluacetale 5) pokazuju reakciju srebrnog ogledala 25. Njena molekulska masa je: 1) 46 2) 60 3) 88 4) 74 5) 102 24. Jednobazna karboksilna kiselina ima 43.8 3) 54 4) 5.3 g bromovanog derivata ? (Br=80) 1) 0.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 23.3-dimetilheksana? 1) 2 2) 4 3) 6 4) 8 5) 10 28. Koja se količina broma adira na 1 mol acetilena ako iz 1.38 29.155 - .6 g dimetil-etra? (Na=23) 1) 38 2) 3. Po kojoj hemijskoj osobini se razlikuju cikloheksan. Koliko grama natrijum-metoksida je potrebno da bi se u reakciji sa odgovarajućim alkil-halogenidom nagradilo 4.

+ pol 4) katoda. . Koja količina sumpora nastaje reakcijom 450 cm3 kiseonika sa odgovarajućom zapreminom sumpor-vodonika pod istim uslovima? 1) 0.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 30.12 5) 0.02 3) 0.08 4) 0.156 - .pol 5) dioda. 0.pol 3) katoda. .pol . Koje je to jedinjenje? 1) sulfanilamid 2) kadaverin 3) histamin 4) prolin 5) N-metil-N-nitrozoanilin Test F 1.5 mola jednog od navedenih jedinjenja sadrži 9 x 1023 atoma azota. Srebrna elektroda u ovom spregu je: 1) anoda. + pol 2) anoda. U galvanskom spregu koji se sastoji od polućelija Ag+/Ag i Fe3+/Fe2+ spontano se odigrava reakcija: Ag+ + Fe2+ → Ag + Fe3+. Ako element Y ima atomski broj 50 i maseni broj 121 onda ima: 1) 50 protona i 50 neutrona 2) 71 protona i 50 elektrona 3) 50 protona i 71 elektrona 4) 71 protona i 50 neutrona 5) 50 protona i 71 neutrona 4.04 2) 0. +/. Koliko se cm3 azot (II)-oksida i cm3 kiseonika dobija razlaganjem 200 cm3 azot (IV)-oksida pri istim uslovima? 1) 100 cm3 azot (II) oksida i 100 cm3 kiseonika 2) 200 cm3 azot (II) oksida i 100 cm3 kiseonika 3) 100 cm3 azot (II) oksida i 50 cm3 kiseonika 4) 150 cm3 azot (II) oksida i 50 cm3 kiseonika 5) 50 cm3 azot (II) oksida i 150 cm3 kiseonika 2.06 3.

ZnO. Deo toplote (energije) koja se oslobodi u hemijskoj reakciji pri T=const. Direktni stupanj jedne povratne reakcije je endoterman. BeO. Kako se menja brzina hemijske reakcije: 2H2(g) + 2NO(g) → 2H2O(l) + N2(g) ako se koncentracija vodonika poveća dva puta. prikazana je kao: 1) P∆V 2) T∆S 3) ∆G 4) ∆H 5) T∆H 6. 8. BeO .5) 1) 400 2) 200 3) 100 4) 250 5) 300 10. PbO2. BaO2 5) PbO2. BeO.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 5.2 g/cm3 je potrebno za pripremanje 270 g rastvora masenog udela w=32%? (Cl= 35. ρ=1.157 - .. BaO 4) Al2O3. ZnO.. Al2O3. Energija aktivacije suprotnog stupnja je: 1) manja od energije aktivacije direktnog stupnja 2) veća od energije aktivacije direktnog stupnja 3) jednaka energiji aktivacije direktnog stupnja 4) jednaka nuli 5) zbir energija aktivacije direktnog i suprotnog stupnja je jednak nuli. ZnO.36. Koliko cm3 koncentrovane hloridne kiseline masenog udela w=0. Na2O2.6 puta 2) Smanji se 4 puta 3) Poveća se 16 puta 4) Poveća se 4 puta 5) Ne menja se 7. a koja se ne može prevesti u rad (neupotrebljiva energija). CaO. BaO. CaO. i p=const. N2O.5 g/dm3 da bi se dobilo 500 cm3 rastvora ove kiseline koncentracije 0. Koliko je cm3 vode potrebno dodati određenoj zapremini rastvora nitratne kiseline koncentracije 94. CO2. N2O 2) ZnO. Cr2O3.3 mol/dm3? (N=14) 1) 400 2) 100 3) 600 4) 40 5) 490 9. U kom nizu se nalaze samo amfoterni oksidi: 1) Al2O3. Cr2O3. PbO 3) PbO. a koncentracija NO smanji dva puta? (T i V = const) 1) Poveća se 1.

H3PO4. H2S. Formula gipsa je: 1) MgSO4 x 7H2O 2) CaSO4 x 2H2O 3) ZnSO4x 7H2O 4) CuSO4 x 5H2O 5) Na2SO4 x 10H2O 16.8 ⋅ 10−5 2) 3. H3BO3 . H3PO4. H2CO3.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 11. Izračunajte koncentraciju OH. H2SO4 13. U kojoj reakciji je voda kiselina: 1) HCl + H2O = 2) NH3 + H2O = 3) H2 SO4 + H2O = 4) H2CO3 + H2O = 5) HCN + H2O = 12. HBr 4) HClO3. HCN 2) H3AsO4.158 - . 1) 1. HI.4 mol/dm3 amonijum-hlorida. Vrednost K(NH3) = 1.jona rastvora dobijenog mešanjem 0. HCl. Kolika je koncentracija hidronijum jona (mol/dm3) u rastvoru čiji je pOH =11? 2) 10−11 3) 3 4) 10−4 5) 4 1) 10−3 14. H2CO3.H2PHO3.6 ⋅ 10−4 5) 4.6 ⋅ 10−5 3) 1. H2S.8 ⋅ 10−5. Koliko ima C-atoma prvi član homologog niza alkohola koji je optički aktivan? 1) 2 2) 1 3) 3 4) 5 5) 4 .HNO3 3) HNO3. U kom nizu su kiseline poređane po opadajućoj jačini? 1) HClO4.2 ⋅ 10−5 15.8 ⋅ 10−6 4) 3. H3BO3. H2PHO3.4 mol/dm3 amonijaka i 0. H2SO4.HClO4 5) HBr. H2CO3.HCN.

Reakcijom istih količina propil-hlorida sa amonijakom u prisustvu natrijumhidroksida nastaje jedinjenje: 1) CH3CH2CH2NH2 2) CH3CH2CH2ONa 3) CH3CH2COON 4) CH3COONH4 5) CH3CH2CONH2 19.73 3) 2.52 4) 6.31 2) 1. C = 12.159 - . Koje od navedenih jedinjenja pod normalnim uslovima ne podleže supstituciji halogena u reakciji sa natrijum-metoksidom? 1) C6H5CH2Br 2) C6H5CH2CH2Br 3) C2H5Br 4) C6H5Br 5) C6H13Br 20.46 . H = 1) 1) 3.62 5) 3.94 g fenola sa viškom broma? (Br = 80. O = 16. Koji od navedenih alkohola sa Lukasovim reagensom reaguje trenutno? 1) 2-metilheksan-1-ol 2) 2-metilheksan-2-ol 3) 3.4-dimetilheksan-2-ol 4) 3-metilheksan-2-ol 5) 4-metilheksan-2-ol 21.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 17. Koje od navedenih jedinjenja ima najnižu tačku ključanja? 1) 3-metilheksan 2) n-pentan 3) 2-metilbutan 4) 2-metilheksan 5) n-heptan 18. Koliko grama odgovarajućeg bromovanog proizvoda nastaje u reakciji 0.

6 5) 49.160 - . Koje od navedenih tvrđenja koje se odnosi na aldonske kiseline nije tačno? 1) Nastaju oksidacijom pentoza 2) Nastaju oksidacijom heksoza 3) U rastvoru se nalaze u laktonskom obliku 4) Redukcijom daju polihidroksilne alkohole 5) Sadrže karboksilnu.5) 1) 56. Molekulske mase aspirina i benzoeve kiseline razlikuju se za: 1) 16 2) 18 3) 58 4) 78 5) 98 24.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 22. Njegovo ime je: 1) pentanal 2) pentanon-2 3) pentanon-3 4) heksanon-2 5) heksanon-3 23. aldehidnu i više hidroksilnih grupa 27.4 mola anilina sa odgovarajućom količinom nitritne kiseline u prisustvu HCl? (N=14.2 4) 56.2 2) 51. Oksidacijom jednog karbonilnog jedinjenja vrelom nitratnom kiselinom dobija se smeša etanske i propanske kiseline u odnosu 1:1.8 3) 52. Sa kojim od navedenih jedinjenja reaguje amonijak i gradi karbamid? 1) CH3COCH2CH2NH2 2) CH3CONH2 3) H3CH2OCOOCH2CH3 4) CH3CH(NH2)COOH 5) CH3COCH2COCH3 25.4 26. Koliko se grama benzendiazonijum-hlorida dobija reakcijom 0. Cl= 35. Invertni šećer nastaje hidrolizom : 1) glikogena 2) laktoze 3) amiloze 4) celuloze 5) saharoze .

Na pritisku od p=101. ∆G < 0 . entropija i slobodna energija u ovom procesu? 1) ∆H < 0. Koji od atoma elemenata sa datom elektronskom konfiguracijom ima najjače izražena metalna svojstva? 1) 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 2) 1s2 2s2 2p6 3s2 3p2 3) 1s2 2s2 2p6 4) 1s2 2s2 2p6 3s2 3p5 5) 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 4s1 3. ∆G < 0 2) ∆H > 0. Kojom od navedenih reakcija nastaju merkaptidi? 1) Reakcijom karboksilne grupe aminokiselina sa SOCl2 2) Reakcijom amino-grupe aminokiselina sa SOCl2 3) Oksidacijom tiolne grupe 4) Reakcijom tiolne grupe sa solima teških metala 5) Reakcijom fenilizotiocijanata sa amino grupom cisteina 29.324 kPa i temperaturi T=298 K amonijum-hlorid se spontano rastvara u vodi uz apsorpciju toplote iz okoline. Koja je formula oksida mangana koji sadrži 36. Koji od navedenih peptida će sa α-naftolom u prisustvu natrijum-hipobromita nagraditi ljubičasto obojeno jedinjenje? 1) Glicilseriltreonin 2) Seriltreonilarginin 3) Cisteinilglicilalanin 4) Glicilserilfenilalanin 5) Glicilseriltirozin 30.8 % kiseonika? (Mn = 55) 2) Mn2O7 3) MnO2 4) MnO 5) Mn3O4 1) Mn2O3 2.161 - . Kako se menjaju entalpija. ∆S < 0. ∆S > 0. Koliko izomera ima monoacilglicerol koji hidrolizom daje ekvimolekulsku smešu glicerola i palmitinske kiseline? 1) 0 2) 2 3) 3 4) 4 5) 6 Test G 1.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 28.

K < 1 4) ∆G < 0. ∆S > 0.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 3) ∆H < 0. pOH=1⋅10-11 3) pH=4.5 2) 13.2mol/dm3 i 600cm3 rastvora koncentracije 0.0 8. Koji odnos postoji između promene slobodne energije ove reakcije i njene konstante ravnoteže.1 5) 15. pOH=10. ∆G < 0 4) ∆H > 0. CHCl3. Koliko grama natrijum-nitrata sadrži 1 dm3 rastvora koji nastaje mešanjem 900cm3 rastvora koncentracije 0.0.162 - . CO. ∆G > 0 5) ∆H < 0. pOH=13.0.4 4) 5.0 2) pH=1⋅10-3. HClO. K > 1 5) ∆G = 0.0. K? 1) ∆G > 0.6 3) 20.0 5) pH=1. K < 1 5.1 mol/dm3? (Na = 23) 1) 8.3 6. KClO3 2) KBr. HCl. ∆S < 0. ∆S > 0. K < 1 3) ∆G < 0.0 4) pH=3.0. pOH=3. Koliko iznosi pH i pOH ako je koncentracija H+ = 1⋅10-3 mol/dm3? 1) pH=11. U kom od navedenih nizova nema neelektrolita: 1) H2O. Povratna reakcija A pri čemu je konstanta brzine direktne reakcije veća od konstante brzine suprotne reakcije. KClO3 . K > 1 2) ∆G > 0. ∆G > 0 B odigrava se spontano na standardnim uslovima 4. Koji rastvor će imati najveće povećanje tačke ključanja ako je u 1 kg vode rastvoreno: 1) 2 mola aluminijum-hlorida 2) 2 mola glukoze 3) 1 mol maltoze 4) 3 mola natrijum-hlorida 5) 4 mola uree 7. pOH=11.

Cl-. ZnO. BeO 12.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 3) CH4. HCl. Koliko mola jodne kiseline nastaje ako reaguje 1 mol koncentrovane azotne kiseline sa odgovarajućom količinom joda: I2 + HNO3 → HIO3 + NO2 + H2O 1) 0. Cl-.163 - . I2 4) KI.1 4) 1. Cl-. NH3. Koja od navedenih smeša ima puferska svojstva? 1) HCl + ZnCl2 2) NH3 + NaCl 3) H2S + Na2SO4 4) HCl + NH4Cl 5) NH3 + NH4Cl 11. Koja od navedenih soli usled hidrolize reaguje bazno? 2) CaCl2 3) ZnCl2 4) CH3COONa 5) NH4NO3 1) NaH2PO4 10. CO2. HSO43) H2O. BeO. Cs2O. BaO 4) Sb2O3. As2O3. NH3.2 3) 0. NH4+. CCl4.4 2) 0. BeO. H2O 9. N2O 2) ZnO. SO4213. CHCl3. Cl-. N2O. CHI3. SO422) OH-. MgO2 5) PbO. Cl-. ZnO. HClO3. ZnO. odgovarajuće konjugovane baze nalaze se samo u nizu: 1) H2O. NH3. U kom nizu se nalaze samo amfoterni oksidi: 1) Al2O3. Al2O3. NH3. CaO.0 . HSO44) H+. MnO2.0 5) 2.H2SO4. K2O2. CO. PbO 3) PbO. NH4+. HCl. NaIO4 5) HBr. PbO2. LiCl. HSO45) OH-. Za kiseline H3O+.

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 14.69 V.77 V. U sastav biološki važnih jedinjenja hlorofila i vitamina B12 ulaze biogeni elementi: 1) magnezijum i gvožđe 2) nikal i kobalt 3) magnezijum i kobalt 4) gvožđe i nikal 5) kobalt i bakar 16.1 g benzil-bromida i daje 12. Ako su A i B prvi predstavnici alkana. Koje od jedinjenja u navedenom nizu reaguje sa 17. E0(Fe3+/Fe2+) = 0.: E0 (Br2/2Br-) = 1. E0(Cl2/2Cl-) = 1.koja od navedinh tvrdnji je tačna? 1) A ima veću molekulsku masu od B za 2 2) A i B imaju iste molekulske mase 3) A i B imaju isti broj ugljenikovih atoma 4) A ima manji broj ugljenikovih atoma od B 5) A ima veći broj ugljenikovih atoma od B 18. E0 (Co3+/Co2+) = 1. odnosno alkena koji pokazuju optičku izomeriju . E0(S2O82-/2SO42-)=2. Na=23) 1) natrijum-formijat 2) natrijum-acetat 3) natrijum-metoksid 4) natrijum-benzoat 5) natrijum-etoksid . Ako su standardni elektrodni potencijali redoks sistema.→ S2O8215.→ Cl2 4) Fe2+ → Fe3+ 5) 2SO42.2 g odgovarajućeg etra? (Br=80.81V. Ime tog alkena je: 1) eten 2) propen 3) 1-buten 4) 1-penten 5) 1-heksen (S=32) 17.01V.07V.36V. E0(Pb4+/Pb2+) = 1.164 - . Molekulska masa proizvoda adicije sumporne kiseline na jedan alken veća je 2.75 puta od molekulske mase tog alkena. koji od navedenih jonova može da se oksiduje bromnom vodom (rastvor broma u vodi): 2) Pb2+ → Pb4+ 3) Co2+ → Co3+ 1) 2 Cl.

165 - . Koje je to jedinjenje? 1) propil-magnezijum-bromid 2) butanoil-hlorid 3) propil-jodid 4) butil-jodid 5) butil-magnezijum-bromid 23. Jedno od navedenih jedinjenja u reakciji sa CO2 daje butansku (buternu) kiselinu. Koje od navedenih jedinjenja može da se neutrališe rastvorom KOH? 1) o-krezol 2) benzil-alkohol 3) alil-alkohol 4) dietil-etar 5) 2-pentanol 21. Koje od navedenih karbonilnih jedinjenja podleže aldolnoj kondenzaciji? 1) metanal 2) benzaldehid 3) etanal 4) trimetilacetaldehid 5) trihloretanal 22. Koji od navedenih alkohola na višim temperaturama u prisustvu mineralnih kiselina najlakše podleže dehidrataciji? 1) 3-metil-1-heksanol 2) 3-metil-2-heksanol 3) 3-metil-3-heksanol 4) 1-heksanol 5) 2-heksanol 20. Koje od navedenih jedinjenja u reakciji sa amonijakom gradi odgovarajući amid ikarboksilnu kiselinu? 1) CH3CO−O−COCH3 2) (CH3O)2CH−CH3 3) CH3−O−CH(OH)CH3 4) C2H5CO−O−C3H7 5) CH3CO−CH2−O−CH3 .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 19.

Koliko ima atoma sumpora u 0.5mola treonilmetionina? 2) 3 x 1022 3) 3 x 1023 4) 6 x 1022 1) 6 x 1023 5) 3 x 1021 .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 24. U reakciji formaldehida sa glicinom nastaje jedinjenje čija je molekulska formula: 2) C3H6O2N 3) C3H5O3N 4) C2H7ON 1) C3H5O2N 5) C4H7O2N 29.metil-N-nitrozoanilin 2) N.N-dimetilanilin 3) N-metilanilinujum hlorid 4) N-metilbenzendiazonijum hlorid 5) N-metilanilin 27. U reakciji: C6H5NH2 + CH3Cl → A + HCl A + HNO2 → B + H2O Nastalo jedinjenje B je: 1) N. Koje od navedenih jedinjenja je derivat ugljene kiseline 2) CH2Cl2 3) COCl2 4) CH3COCl 1) CCl4 5) Cl2CHCOOH 25.166 - .i β-metilglikozida 28. D-manoze i D-fruktoze u slabo baznoj sredini vrši se preko endiola 3) D-manoza i L-manoza su enantiomeri 4) D-manoza je C-2 epimer D-glukoze 5) D-manoza u reakciji sa metanolom daje smešu α. Koji od navedenih parova sadrži samo petočlana heterociklična jedinjenja? 1) Piridin i piperidin 2) Furan i tiofen 3) Furan i piridin 4) Piridin i purin 5) Furan i purin 26. Koje tvrđenje nije tačno kada je u pitanju D-manoza? 1) N-acetil-D-manozamin ne pokazuje redukcione osobine 2) Izomerizacija D-glukoze.

Atom sa rednim brojem 31 započinje popunjavanje podnivoa: 1) 4p 2) 4s 3) 3d 4) 5s 5) 3p 2.8 3) 200 4) 280 5) 168 .325 kPa 2) kondenzacija vodene pare u tečnu vodu 3) spajanje žive i kiseonika u živa(II)-oksid 4) sublimacija arsen-trioksida 5) građenje tečne vode iz gasovitih vodonika i kiseonika 4. ako je stepen disocijacije kiseline 1.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 30. U kom od navedenih procesa entropija raste: 1) prelazak vode u led na 00 C i p = 101. Izračunati koncentraciju vodonikovih jona (mmol/dm3) u rastvoru sirćetne kiseline masene koncentracije 12 g/dm3. U kom od navedenih jedinjenja ne postoji jonska veza ? 2) NaH 3) [Ag(NH3)2]Cl 4) H2O 1) NH4NO3 4) NaOH 3. 1) 28 2) 2.4 %. Ukoliko se koncentracija O2 smanji 4 puta kako treba promeniti koncentraciju CO u sistemu: 2CO(g) + O2(g) 2CO2(g) da brzina reakcije ostane nepromenjena? 1) povećati 4 puta 2) smanjit 4 puta 3) povećati 2 puta 4) smanjiti 2 puta 5) povećati 8 puta 5.167 - . Holin ulazi u sastav: 1) Kefalina 2) Lecitina 3) L-fosfatidinske kiseline 4) Fosfatidilserina 5) Glikoholne kiseline Test H 1.

Na2CO3. Mešanjem dva rastvora iste količinske koncentracije. NaCl 5) Fe2(SO4)3. pH rastvora NaOH (koji je potpuno disosovan). NaH2PO4 10. K2HPO4. kristalne soli u vodi temperatura rastvora opada. ZnCl2. 2) Jaki elektroliti u vodenom rastvoru koncentracije 0. baze i soli. masene koncentracije 0. KHS. AlCl3. 4) Dietiletar je slab elektrolit. FeCl3. 5) Joni elektrolita su u vodenom rastvoru hidratisani. a ukupna toplota hidratacije jona. NaHCO3 4) AlOHSO4. Ako je energija razaranja kristalne rešetke soli ∆lH. NaCN. 7. U kom nizu se nalaze samo one soli čiji vodeni rastvori reaguju bazno? 1) ZnOHNO3. Koje tvrđenje nije tačno? 1) Rastopi elektrolita provode struju. samo u jednom slučaju nastaje pufer: 1) 1 zapremina NaOH i 2 zapremine CH3COOH 2) 1 zapremina H3PO4 i 3 zapremine KOH 3) 1 zapremina HNO2 i 2 zapremine KOH 4) 1 zapremina Na2HPO4 i 1 zapremina NaOH 5) 1 zapremina HCN i 2 zapremine NaOH 11. .168 - .4 g/dm3 je: 1) 13 2) 7 3) 4 4) 12 5) 2 9. NH4Cl.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 6. Koji od navedenih molekula ili jona pokazuje amfoterne osobine? 2) CN3) H2SO4 4) NH4+ 1) HCO35) C6H6 8. Rastvaranjem čvrste. ∆hH. CH3COONa. Na2HPO4 2) PbOHNO3. 3) U elektrolite se ubrajaju kiseline. u navedenim zapreminskim odnosima. NaHCO3 3) KCN. onda je: 2) ∆lH < ∆hH 3) ∆lH = ∆hH 1) ∆lH > ∆hH 4) odnos ove dve veličine se ne može odrediti 5) promena temperature pri rastvaranju ne zavisi ni od ∆lH ni od ∆hH.1 mol/dm3 imaju α >30 %. NaHS.

+7 4) +4. P. P. Ni. Pb 3) Fe. -2. -2. I.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 12. Koji od navedenih parova jedinjenja predstavlja izomere? 1) CH3CH2CH2CH3 i CH3C(CH3)2CH2CH3 2) CH3CH2CH2CH3 i CH3CH2CH3 3) CH3CH2CH2CH3 i CH3C(CH3)2CH3 4) CH3CH2CH2CH3 i CH3CH(CH3)2 5) CH3CH2CH2CH3 i CH3CH2CH2CH2CH3 17. +1. +1. Cl 2) C. Br. S. S. +7 5) +2. O 5) S. U kojoj od navedenih reakcija su tačni koeficijenti? 1) 2 KI + 2 KNO2 + H2SO4 → I2 + 2 NO + 2 K2SO4 + 2 H2O 2) 2 KI + KNO2 + 2 H2SO4 → 2 I2 + NO + 2 K2SO4 + 2 H2O 3) 2 KI + KNO2 + H2SO4 → I2 + NO + K2SO4 + H2O 4) 2 KI + 2 KNO2 + 2 H2SO4 → I2 + 2 NO + 2 K2SO4 + 2 H2O 5) KI + KNO2 + H2SO4 → I2 + NO + K2SO4 + H2O 13. +1. Glavni proizvod reakcije 1-butena sa vodom u prisustvu sulfatne kiseline je: 1) 2-butanol 2) 1-butanol 3) 1. +7 3)+2. Bi. +7 15. Elektrolizom rastopa litijum-hidrida na anodi se dobija: 2) H 3) Li 4) Li+ 5) H1) H2 14. N. As. -2. +4. Se. +7 2) +2. -1. At 16.169 - . HClO4 je: 1) +4. Po. Zaokruži niz u kojem se nalaze samo halkogeni elementi: 1) O. I 4) S. Te. -1. HCl. -1. Cl.2-butandiol 4) butanal 5) 2-butanon . HClO. Sb. Oksidacioni broj hlora u jedinjenjima: ClO2.

Koje tvrđenje nije tačno? 1) acil-halogenidi su derivati karboksilnih kiselina.4. Alkoholizom anhidrida karboksilnih kiselina nastaju: 1) dva molekula alkohola 2) dva molekula karboksilnih kiselina 3) amid karboksilne kiseline i karboksilna kiselina 4) karboksilna kiselina i alkohol 5) estar i karboksilna kiselina .5-dibromfenol 4) 2. 4) oleinska kiselina obezbojava rastvor bromne vode. Reakcijom hloretana sa amonijakom nastaje: 1) etanamid 2) etilamin 3) amonijum-etanoat 4) amonijum-etoksid 5) etanol 19. U reakciji fenola sa viškom broma dobija se: 1) 2-bromfenol 2) 3-bromfenol 3) 2.4-tribromfenol 5) 2. 22. 3) fumarna kiselina je nezasićena monokarboksilna kiselina. 5) alkalne soli masnih kiselina zovu se sapuni. 2) dekarboksilacijom natrijum-acetata na povišenoj temperaturi nastaje metan.6-tribromfenol 20. Katalitičkom hidrogenizacijom najjednostavnijeg nezasićenog aldehida nastaje: 1) 2-propen-1-ol 2) propanol-1 3) propan 4) 3-buten-1-ol 5) butanol-1 21.3.170 - .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 18.

171 - . Pirol reaguje sa kiselinama na sledeći način: 1) neutrališe se.12 2) 2. Dejstvom razblaženih alkalija na glukozu dobija se ravnotežna smeša: 1) glukoze. Koje je od navedenih jedinjenja tercijarni amin? 1) (CH3)3CNH2 2) CH3NHCH2CH3 3) (CH3)2CHCH2N(CH3)2 4) (CH3)2CHNHCH3 5) (CH3)2CHCH2NH2 25. riboze i manoze .24 3) 22. fruktoze i manoze 2) glukoze. potrebno da u reakciji sa dietil-karbonatom nastane 30 mg uree? 1) 1. fruktoze i arabinoze 3) glukoze.u. fruktoze i saharoze 5) glukoze.48 24.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 23. Koliko je cm3 amonijaka (n. gradeći soli 2) polimerizuje u smolaste materije 3) redukuje se i gradi pirolidin 4) redukuje se i gradi dihidropirol 5) podleže oksidaciji 28.). Koji od navedenih peptida sa jonima Ag+ gradi merkaptide ? 1) serilglicilarginin 2) glicilcisteiniltriptofan 3) glicilfenilalanilalanin 4) alanilvalilalanin 5) tirozilglicillizin 27. fruktoze i riboze 4) glukoze. Najmanje rastvorna aminokiselina u vodi je: 1) serin 2) glicin 3) izoleucin 4) asparaginska kiselina 5) treonin 26.4 4) 11.2 5) 4.

Koliko je cm3 rastvora HCl masenog udela 0.2 kJ 5) 138 kJ 4.1 mol/dm3? Ar(Cl) = 35. arahidonska 5) linolna.4 4) 3. [NO] = 0. palmitinska 3) linolna.01 mol/dm3.025 mol tog glicerida potpuno reaguje sa 20g broma? 1) palmitinska. arahidonska.172 - .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 29. Potpunom hidrolizom glikogena nastaje: 1) dekstrin 2) maltoza 3) glukoza 5) manoza 4) laktoza 30. oleinska.46 kJ/mol? 1) 46 kJ 2) 92 kJ 3) 4. Koje kiseline ulaze u sastav triglicerida. Početna koncentracija [NO2] je: 1) 0. Koliko se toplote oslobađa pri reakciji 1 mola N2 i odgovarajuće količine H2 pri sintezi amonijaka.02 3) 0. palmitoleinska 2) linolenska.5 3) 8.0 5) 207. oleinska.1 2) 2. palmitoleinska Test I 1.035 5. stearinska.19 g/cm3 potrebno za pripremanje 250 cm3 rastvora koncentracije 0. palmitoleinska 4) palmitinska. stearinska.5 1) 2.005 mol/dm3.365 i gustine 1.02 mol/dm3 i [O2] = 0.015 4) 0. Koliko atomskih orbitala sadrži energetski podnivo čiji je orbitalni kvantni broj l=3 ? 1) 2 2) 7 3) 3 4) 6 5) 5 2. Koji molekuli od navedenih jedinjenja mogu medjusobno da ostvaruju vodoničnu vezu? 2) AsH3 3) CH3OH 4) PH3 5) CH4 1) (CH3)3N 3.6 .025 5) 0. ako 0. Pri određenoj temperaturi uspostavljena je ravnoteža u sistemu 2NO2(g) ' 2NO(g) + O2(g). ako je ∆fH0 (NH3) = .6 kJ 4) 9.01 2) 0. Ravnotežne koncentracije su: [NO2] = 0.

ali se svi dobro rastvaraju u jednom od reagenasa: 1) NH3 2) NaOH 3) KCN 4) razblažena HCl 5) KOH 12.4 4) 4. HNO2 4) HClO4. HJ.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 6.173 - . CH3COOH. Slabi elektroliti nalaze se samo u nizu: 1) H2S. H2S. CH3COOH. CH3COOH.66 3) 11. HNO3 8. Ako u rastvoru nekog elektrolita ima 1000 molekula od kojih je 350 disosovalo.6 ⋅ 10-4 mol/dm3 je: 1) 3. HJ.jona jednaka 4. H2S. U kom molskom odnosu se nalaze CH3COOH i CH3COONa u acetatnom puferu čiji je pH=5 ? (KCH3COOH = 2⋅10-5 ) 1) 1:2 2) 1:5 3) 5:1 4) 2:1 5) 1:1 11. CH3COOH. U kojoj od navedenih reakcija su tačni koeficijenti? 1) K2Cr2O7 + 14 HCl → 2 CrCl3 + 3 Cl2 + 2 KCl + 6 H2O 2) K2Cr2O7 + 10 HCl → 2 CrCl3 + Cl2 + 2 KCl + 7 H2O 3) K2Cr2O7 + 10 HCl → CrCl3 + 2 Cl2 + 3 KCl + 7 H2O 4) 2 K2Cr2O7 + 16 HCl → 4 CrCl3 + Cl2 + 4 KCl + 7 H2O 5) K2Cr2O7 + 14 HCl → 2 CrCl3 + 3 Cl2 + 2 KCl + 7 H2O . izražen u procentima. AgBr i AgI su slabo rastvorni u vodi. HBr.5 5) 2. AgCl.66 4) 4. HNO3 5) HCN.05 5) 8.35 7. HCN 2) HCN.8 1) 0. HNO3.34 2) 10. NH3. Halogenidi srebra. H2SO4. Koliko cm3 ugljenik (IV)-oksida (normalni uslovi) treba uvesti u vodeni rastvor krečnog mleka da bi se dobilo 81 mg kisele soli? Ar(Ca) = 40 1) 11. stepen elektrolitičke disocijacije. H2CO3 3) NH3.72 9.24 3) 22.8 10.48 5) 44. pH rastvora u kome je koncentracija OH. biće: 2) 28 3) 35 4) 3.2 2) 2. H2S. HClO4. CH3COOH.

Koja kiselina se čuva u flašama od plastičnih masa jer nagriza staklo: 1) Sulfatna 2) Sulfitna 3) Nitritna 4) Fluoridna 5) Hloridna 16. KO2 3) SnO2. RbO2 2) MnO2. PbO2. ako se u obzir uzmu svi oblici izomerije? 1) 3 2) 4 3) 5 4) 6 5) 7 17. PbO2. MnO2 4) KO2. SnO2 15.2-butadiena 2) 1.4-dibrom-2-buten može se dobiti reakcijom jednog mola broma sa jednim molom: 1) 1. 1. Koliko izomernih jedinjenja ima molekulsku formulu C4H8. Promena slobodne energije elektrohemijske reakcije u ćeliji za elektrolizu je: 1) ∆G > 0 2) ∆G < 0 3) ∆G = 0 4) ∆G/T < 0 5) T·∆G < 0 14. CsO2.174 - . RbO2 5) MnO2.3-butadiena 3) 1. CsO2.4-butandiola 18.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 13. U kom nizu se nalazi samo superoksidi? 1) SnO2. PbO2. Koji od od navedenih parova jedinjenja u međusobnoj reakciji daje odgovarajući alkohol? 1) 1-hlorbutan i natrijum-formijat 2) 1-hlorbutan i natrijum 3) 1-hlorbutan i natrijum-etoksid 4) 1-hlorbutan i etil-acetat 5) 2-hlorbutan i natrijum-hidroksid .3-butandiola 5) 1.2-butandiola 4) 1.

5) vinska kiselina ima dva hiralna C-atoma. 22. Koja od molekulskih formula odgovara jedinjenju koje se može dobiti redukcijom acetofenona sa LiAlH4. U reakciji fenola sa dovoljnom količinom broma nastaje jedinjenje čija je molekulska formula: 2) C6H5OBr 3) C6H3OBr3 1) C6H4OBr 4) C6HOBr5 5) C6H3O3Br 20. 4) zagrevanjem natrijum-propanoata i natrijum-hidroksida nastaje etan.175 - . Koje od navedenih tvrđenja nije tačno: 1) malonska kiselina je propan-dikiselina. Propanamid se dobija zagrevanjem: 1) Propana i amonijaka 2) Amonijum-propionata 3) Propena i amonijaka 4) Propanona i amonijaka 5) Propanala i amonijaka 23. 2) C8H8O 3) C13H10O 4) C6H6 5) C7H6O 1) C8H10O 21. Merkaptidi nastaju reakcijom: 1) alkohola sa živa(II)-hloridom 2) alkoksida sa kalijum-hidrogensulfidom 3) akil-halogenida sa kalijum-sulfidom 4) tiola sa živa(II)-hloridom 5) dialkil-sulfida sa živa(II)-sulfidom 24. 2) neutralizacijom stearinske kiseline bazom dobija se sapun. 3) oksidacijom butanona nastaje butanska kiselina.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 19. Koje od navedenih jedinjenja redukcijom daje odgovarajući amin? 1) amonijum-benzoat 2) alil-alkohol 3) alil-acetat 4) nitrobenzen 5) butil-nitrat .

80 4) 126.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 25. Ukupna masa tetrapeptida manja je u odnosu na ukupnu masu aminokiselina koje ulaze u njegov sastav za: 1) 36 2) 72 3) 80 4) 54 5) 98 27. Za potpunu hidrogenizaciju arahidonske kiseline utroši se 28 dm3 vodonika (normalni uslovi).67 5) 331.00 3) 115. Zaokružiti aminokiselinu koja ima baznu grupu u bočnom nizu: 1) alanin 2) leucin 3) izoleucin 4) lizin 5) metionin 26.176 - . Slabo kisele osobine pokazuje: 1) piridin 2) piperidin 3) pirol 4) pirolidin 5) nikotin 28.00 2) 195. Koliko je grama arahidonske kiseline učestvovalo u reakciji? 1) 95.60 . Disaharidi nastaju iz monosaharida građenjem: 1) glikozidne veze uz izdvajanje vode 2) glikozidne veze uz izdvajanje vodonika 3) anhidridne veze uz izdvajanje vode 4) estarske veze uz izdvajanje vode 5) estarske veze uz izdvajanje vodonika 30. Zagrevanjem glukoze sa koncentrovanom HCl dobija se: 1) furfural 2) odgovarajući endiol 3) 3-hidroksimetil furfural 4) 2-hidroksimetil furfural 5) 5-hidroksimetil furfural 29.

Izračunati standardnu entalpiju obrazovanja FeS. pri standardnim uslovima.05 kJ/mol 5) – 3. HBr. Ar(S) = 32.5 kJ/mol 3) – 10. Koliko grama taloga nastaje reakcijom 100 cm3 rastvora natrijum-sulfata.177 - . Ar(N) = 14.24 x 10-2 5) 0. Ar(O) = 16 1) 23.05 kJ/mol 4) 10.6 g/dm3 ako je stepen disocijacije rastvora 0.02 mol/dm3 kolika je ravnotežna koncentracija glukoza-6-fosfata(mol/dm3) ? 1) 0.0025 5. oslobodi se 3. Koji od navedenih elemenata ima najveći afinitet prema elektronu? 1) I 2) Br 3) F 4) K 5) At 2.77 kJ/mol glukoza --6 --fosfat iznosi 3. Konstanta ravnoteže reakcije: glukoza --1 --fosfat je početna koncentracija glukoza-1-fosfata 0.5 mol/dm3. HNO3 2) H2S.5 5) 2.77 kJ toplote.01 4) 0.2 x 10-3 4) 1. HCN. sa odgovarajućom količinom barijum-nitrata? Ar(Ba) = 137.992 6. koncentracije 0.01 2) 0.33 7.62.5 kJ/mol 2) 100.002 5) 0. Ar(Na) = 23.65 4) 8. HClO3. HI . Element sa atomskim brojem 17 gradi jonsko jedinjenje sa elementom čiji je atomski broj: 1) 10 2) 11 3) 18 4) 16 5) 9 3.015 2) 0.3 2) 17. Pri reakciji 2.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Test K 1.1 g gvožđa sa sumporom. Ar (S) = 32 1) 0. Ako 4.005 3) 0. Ar (Cu) = 64. U kom nizu se nalaze samo jake kiseline u vodenom rastvoru? 1) HCl. HNO3.62 3) 6. Izračunati količinsku koncentraciju sulfatnih jona (mol/dm3) u rastvoru bakar (II)-sulfata masene koncentracije 1.5 3) 11. (Ar(Fe)= 56) 1) – 100.

2) Hemijska energija se pretvara u električnu energiju. .58⋅10-4. H2SO4. Pufer nastaje ako se rastvor koji sadrži 0. HClO3.8 9. 3) Na katodi se vrši oksidacija.2 mol NH3 5) 0. U kom molskom odnosu reaguju Cu i O2 u reakciji: Cu + O2 + H2SO4 → CuSO4 + H2O ? 1) 1:2 2) 2:1 3) 1:1 4) 4:1 5) 2:3 13.2 mol CH3COOH 4) 0. HClO3.178 - . Izračunajte konstantu disocijacije Kb konjugovane baze mravlje kiseline.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 3) HBr.1 mol NH3 2) 0. H2CO3 5) HNO3.33 ⋅10−11 3) 1.1 mol NaOH pomeša sa rastvorom koji sadrži: 1) 0. Koje od navedenih tvrđenja koja se odnose na galvanski element nije tačno? 1) Katoda je pozitivno naelektrisana.58 ⋅10−4 2) 6. HNO3. ako je konstanta disocijacije mravlje kiseline Kk = 1. HBr 8. Koja od niže navedenih supstanci ne može obrazovati koloidno–disperzni sistem sa vodom kao disperznim sredstvom? 1) skrob 2) AgCl 3) celuloza 4) glukoza 5) CuS 12. U kom od navedenih slučajeva će se mešanjem jednakih zapremina vodenih rastvora navedenih supstanci (iste koncentracije) dobiti jedinjenje čiji vodeni rastvor reaguje bazno? 1) NaOH + H2CO3 2) KOH + H3PO4 3) NH3 + HNO3 4) KOH + HCl 5) NaOH + H2SO4 10. 1) 1. H2S.58 ⋅10−8 4) 10−14 5) 7. CH3COOH. HCl 4) HCl.05 mol H2CO3 11.1 mol CH3COOH 3) 0.

Koliko grama eliminacionog proizvoda nastaje u reakciji 1-hlorbutana sa koncentrovanim rastvorom NaOH. pri čemu se dobija 0.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 4) Sekundarni galvanski elementi se mogu regenerisati. na povišenoj temperaturi.179 - .4-heksadien 18. 14. Koliko ima ketona koji su izomeri ciklopentanola? 1) 2 2) 3 3) 4 4) 5 5) 6 17.6 19. Koji od navedenih alkohola oksidacijom daje aldehid? 1) ciklopentanol 2) cikloheksanol 3) benzil-alkohol 4) 2-heksanol 5) 2-metil-2-propanol . Koje od navednih jedinjenja pripada istom homologom nizu kao i jedinjenje molekulske formule C6H10? 1) ciklopenten 2) 2-metil pentan 3) cikloheksan 4) 2-metil-2-penten 5) 1. U kom od ovih nizova su jedinjenja poređana po opadajućoj kiselosti ? 1) H2O > H2S > H2Se 2) H2O > H2Se > H2S 3) H2Se > H2S > H2O 4) H2Se > H2O > H2S 5) H2S > H2O > H2Se 15. 5) Na anodi se vrši oksidacija.25 mol natrijum-hlorida? 1) 56 2) 7 3) 28 4) 14 5) 5. Koji od navedenih elemenata ulazi u sastav vitamina B12? 1) Cu 2) Fe 3) Co 4) Mg 5) Ca 16.

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 20. Leu. Koliko grama N-nitrozodimetil-amina nastaje reakcijom 45 mg odgovarajućeg amina i nitritne kiseline ? 1) 7.180 - . Ile.0074 5) 74.400 2) 0. Koje od navedenih jedinjenja u reakciji sa amonijakom daje propanamid? 1) propil-hlorid 2) propanoil-hlorid 3) natrijum-propanoat 4) propilamin 5) 1-propen 23. Phe. Val. Ile 5) Gln. Val 4) Gln. Benzoeva kiselina može se dobiti oksidacijom: 1) benzena 2) toluena 3) fenola 4) krezola 5) ksilena 22.7400 3) 0.0740 4) 0. Ala . Gly. Koje od navedenih jedinjenja sadrži amidnu grupu? 1) amonijum-acetat 2) anilin 3) alanin 4) urea 5) pirol 24. Gly. Asn. Koje od navedenih jedinjenja ne reaguje sa Tolensovim reagensom? 1) pentanal 2) propanal 3) propanon 4) formaldehid 5) 2-metilbutanal 21. Val 2) Val. Asn 3) Asn. Leu.00 25. Gln. Ile. U kom nizu se nalazi amino kiselina sa aromatičnim bočnim ostatkom? 1) Ala.

Oligopeptid koji daje pozitivnu ksantoproteinsku reakciju. u svom sastavu ima: 1) treonin 2) arginin 3) fenilalanin 4) prolin 5) cistein 27. 4) Naziva se još i mlečni šećer. 5) Monosaharidne jedinice su povezane α(1→ 4) glikozidnom vezom. Fruktoza-1. Hidrolizom masti u kiseloj sredini nastaju: 1) etandiol i karboksilne kiseline 2) glicerol i α-aminokarboksilne kiseline 3) glikol i nezasićene karboksilne kiseline 4) glikol i smeša nezasićenih i zasićenih masnih kiselina 5) glicerol i karboksilne kiseline . 2) Nastaje reakcijom β-D-galaktopiranoze i α-D-glukopiranoze.181 - .6-difosfat nastaje: 1) oksidacijom 2) redukcijom 3) esterifikacijom 4) hidrolizom 5) saponifikacijom 29.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 26. Koje od navedenih tvrđenja se ne odnosi na laktozu? 1) Pripada grupi redukujućih šećera. 3) Predstavlja heterodisaharid. 30. Koje je od navedenih tvrđenja tačno? 1) pirol je jača baza od piridina 2) pirol nije aromatično jedinjenje 3) u reakciji sa kiselinama pirol gradi so 4) pirol ulazi u sastav porfirina 5) pirol ne podleže reakcijama elektrofilne aromatičmne supstitucije 28.

2 kJ 3) 557.5 2) 5 3) 25 4) 50 5) 0. Li.5 mol/dm3 2) [H2]0 = 0.5 6.5 mol/dm3 5) [H2]0 = 0.4 kJ 5) 278. B 4) Na. [I2]0 = 0.09 mol/dm3. B.025? 1) 2. N. N.05 mol/dm3 3) [H2]0 = 0. Na. B. O 5) N. U kom od navedenih nizova su elementi poreani po opadajućim vrednostima energije jonizacije? 1) Li. N. [I2]0 = 0.04 mol/dm3. [I2]0 = 0. Ne 2) Ne. Ne.005 mol/dm3 5.05 mol/dm3 4) [H2]0 = 0. B.005 mol/dm3. Pri sagorevanju 1g glukoze oslobodi se 15.07 mol/dm3.8 kJ 4.4 kJ 2) 2788. Ravnoteža u sistemu H2 (g) + I2 (g) ' 2HI(g) uspostavlja se pri sledećim koncentracijama: [H2]=0. [I2]0 = 0.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Test L 1. O 2. [I2]0 = 0. Ne. [HI]=0. Koja od navedenih jonskih reakcija nije moguća? 1) Ag+(aq) + Cl. Li 3) O.(aq)  2) Ba2+(aq) + SO42-(aq)  3) 2H3O+(aq) + CO32-(aq)  .025 mol/dm3.025 mol/dm3. O.182 - . Koliko se toplote oslobodi pri sagorevanju 2 mola glukoze? (Mr(glukoze)=180) 1) 6576. Ne. Koliko je potrebno grama čvrstog natrijum-hidroksida za pripremanje 200 g rastvora u kome je maseni udeo natrijum-hidroksida 0.7 mol/dm3. Odrediti početne koncentracije joda i vodonika.6 kJ 4) 5576. B. 1) [H2]0 = 0. [I2]=0.07 mol/dm3. N. O. U kom od navedenih jedinjenja postoji samo jonska veza? 2) CaCl2 3) CaSO4 4) NH4NO3 5) CH4 1) H2O 3.49 kJ toplote.

2 pKb(H2PO4-) = 11. Na osnovu pKb vrednosti navedenih konjugovanih baza odrediti koja je od odgovarajućih kiselina najslabija? pKb(HCOO-) = 10. Koncentracija OH.(aq)  7.930C 2) -9. Disocijacija je potpuna (Ar(Na)=23). Odrediti tačku mržnjenja rastvora koji u 900 g vode sadrži 27 g uree.183 - .2 3) 2 4) 1 5) 10 13. Pri elektrolizi zasićenog vodenog rastvora natrijum-hlorida na anodi se izdvaja: 2) H2 3) Cl2O 4) O2 5) H2O2 1) Cl2 .7 pKb(CH3COO-) = 9. Koja od navedenih soli u vodenom rastvoru reaguje kiselo ? 4) ZnSO4 5) MgCl2 1) KCN 2) NaNO3 3) Na2SO4 10. Koliko je mmol redukcionog sredstva učestvovalo u reakciji? 1) 0. U rastvoru amonijačnog pufera molski odnos baze i soli jednak je 1. izdvaja se 44.9 1) HCOOH 2) NH4+ 3) HCO34) CH3COOH 5) H3PO4 8.930C 4) -0.8 cm3 gasa pod normalnim uslovima.30C 3) -0.jona je jednaka: 1) količinskoj koncentraciji baze u rastvoru 2) količinskoj koncentraciji soli u rastvoru 3) konstanti disocijacije slabe baze 4) stepenu disocijacije slabe baze 5) odnosu količinskih koncentracija baze i soli u rastvoru 11.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 4) Na+(aq) + Cl.86. 1) 10 2) 3 3) 12 4) 11 5) 4 9. Izračunajte pOH rastvora koji u 250 cm3 sadrži 10 mg natrijum-hidroksida.0840C 5) 9.2 pKb(NH3) = 4. U reakciji između rastvora kalijum-permanganata i oksalne kiseline. Mr(urea) = 60) 1) 0.(aq)  5) H3O+(aq) + OH. u prisustvu sumporne kiseline.1 2) 0.8 pKb(CO3 2-) = 3.30C 12. (Kk= 1.

1-dihloreten 2) hloretan 3) 1. Soli HClO2 zovu se: 1) hlorati 2) hloriti 3) perhlorati 4) hloridi 5) hipohloriti 16.47 4) 9.235 2) 4.6 g nekog alkina utrošeno je 4. Koji od navedenih hidrida ima najizraženiji bazni karakter: 4) H2O 5) NH3 1) HCl 2) PH3 3) H2S 15.7 3) 0. Koliko grama fenola nastaje kada se u vodeni rastvor natrijum-fenoksida uvede 224 cm3 hlorovodonika (normalni uslovi)? 1) 0.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 14.184 - .94 20.48 dm3 vodonika (normalni uslovi). Potpunom hidrogenizacijom 9.4 5) 0.2-dihloretan 4) 1. Koliko ugljenikovih atoma ima taj alkin? 1) 5 2) 6 3) 7 4) 8 5) 9 18. Koje od navedenih jedinjenja oksidacijom daje metilizopropil-keton? 1) 3-metl-2-butanol 2) 2-metil-1-butanol 3) 3-metil-2-pentanol 4) 3-metil-1-pentanol 5) 2-metil-2-butanol . Jedan od proizvoda koji može nastati reakcijom hlora sa etinom je: 1) 1. Koji od navedenih parova jedinjenja predstavlja izomere? 1) CH3CH2CH=CH2 i butan 2) CH3CH2CH=CH2 i ciklobutan 3) CH3CH2CH=CH2 i 2-metilpropan 4) CH3CH2CH=CH2 i penten 5) CH3CH2CH=CH2 i ciklobuten 17.2-dihloreten 5) vinil-hlorid 19.

Ala 3) His. Tyr.5 4) 2 5) 1 23. Koliko će molova etanoil-hlorida nastati reakcijom 0. Aspirin je derivat: 1) hlorsirćetne kiseline 2) propan-dikiseline 3) 2-hidroksipropanske kiseline 4) o-hidroksibenzoeve kiseline 5) pentanske kiseline 22. Koliko ima tripeptida sastavljenih od alanina.5 3) 0. Tyr.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 21. Phe 5) His.5 mola fosfor(III)hlorida sa odgovarajućom kiselinom? 1) 3 2) 1. Zaokružiti niz u kome su samo aminokiseline sa aromatičnim bočnim ostatkom: 1) Phe. Kvaternerni amonijum-jon nalazi se u strukturi: 1) etanolamina 2) holina 3) histamina 4) histidina 5) anilina 25. Trp 2) Phe. Met. Phe 26. Cys. Karbamid nastaje u reakciji: 1) COCl2 i 2NH3 2) H2CO3 i NH3 3) CO i NH4Cl 4) Cl2 i (NH4)2CO3 5) NH4Cl i CO2 24. Tyr. Val 4) Arg. valina i cisteina pri čemu se na C-kraju nalazi cistein? 1) 3 2) 4 3) 2 4) 9 5) 6 .185 - .

186 - . 1) 128 2) 80 3) 64 4) 16 5) 24 Test M 1. U derivate pirimidina spada: 1) barbiturna kiselina 2) hinolin 3) indol 4) piperidin 5) piridoksal 28. Furanozni oblik D-fruktoze nastaje intramolekulskom reakcijom: 1) alkoholne grupe na C4 sa karbonilnom grupom 2) alkoholne grupe na C5 sa alkoholnom grupom na C1 3) alkoholne grupe na C5 sa karbonilnom grupom 4) alkoholne grupe na C6 sa karbonilnom grupom 5) alkoholne grupe na C3 sa alkoholnom grupom na C1 29. Broj nesparenih elektrona u atomu elementa čija je elektronska konfiguracija 1s2 2s2 2p6 3s2 3p3 je: 1) 5 2) 3 3) 1 4) 6 5) 2 2. Koje tvrđenje nije tačno? 1) amiloza sa jodom gradi inkluziono jedinjenje plave boje 2) invertni šećer skreće ravan polarizovane svetlosti ulevo 3) celuloza je homopolisaharid 4) skrob je životinjski rezervni polisaharid 5) dekstrini nastaju delimičnom hidrolizom skroba 30.2 mola linolne kiseline (Ar(Br)=80).Medicinski fakultet Niš Informator 2010 27. U kom od navedenih jedinjenja postoji samo polarna kovalentna veza? 1) H2O 2) CaF2 3) MgSO4 4) NH4Br 5) S8 . Izračunajte broj grama broma koji su potrebni za reakciju adicije na 0.

Kolika je koncentracija rastvora natrijum-hidroksida (mol/dm3) koji je dobijen mešanjem 200 cm3 rastvora ove baze koncentracije 40 g/dm3 i 800 cm3 vode? (Ar(Na) = 23) 1) 1 2) 2 3) 2.64 mol/dm3. Koji od navedenih vodenih rastvora soli reaguje bazno usled hidrolize? 1) AlCl3 2) Na2SO4 3) NH4Cl 4) FeCl3 5) NaCN .9 5) -11.4 7.9 3) 1.12 mol/dm3.5 4) 0.7 kJ 4) 33.8 5.9 8. Brojna vrednost konstante ravoteže ove reakcije iznosi: 1) 50. Kolika je koncentracija Cl.5) 1) 2 2) 4 3) 40 4) 20 5) 0. Ar(Na) = 23. Standardna entalpija stvaranja aluminijum-oksida iznosi -1670.4 kJ 5) -167 kJ 4. I2 od 5.2 2) 8.jona izražena u mmol/dm3 u rastvoru koji u 500 cm3 sadrži 1.0 3) 2. U reakciji H2 (g) + I2 (g) ' 2 HI (g) pod određenim uslovima uspostavlja se ravnoteža pri koncentraciji H2 od 0.187 - . Ar(Cl) = 35.9 kolika je pKa navedene kiseline? 1) -2.89 5) 17. Ako je pKb konjugovane baze fosfatne kiseline 11. Koliko se toplote oslobađa pri oksidaciji 10.17 g natrijum-hlorida? (disocijacija je potpuna.28 mol/dm3 i HI od 5.1 2) 14.1 5) 0.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 3. Najkiseliji rastvor je onaj čija je pOH vrednost: 1) 12 2) 2 3) 13 4) 10 5) 1 9.1 4) -4.2 6.0 kJ/mol.04 4) 5.8 g elementarnog aluminijuma do aluminijum-oksida? (Ar(Al) = 27) 1) -334 kJ 2) 334 kJ 3) -16.

Koji od navedenih gasova je toksičan zbog vezivanja za hemoglobin. rastvor u benzenu. Ako su ebulioskopske konstante (K kg/mol): acetona 1. rastvor u acetonu.53 poređati rastvore po rastućoj vrednosti povišenja temperature ključanja: 1) rastvor u benzenu. određene organske supstance.33 2) 12 3) 9 4) 2. SO3 4) MgO. rastvor u hloroformu 2) rastvor u acetonu. ZnO. NO. Koliko ima alifatičnih alkohola .188 - . Koja od navedenih ekvimolarnih smeša rastvora ima puferske osobine? 1) Na3PO4 i NaOH 2) NH4Cl i NaCl 3) H2SO4 i KOH 4) NH3 i NH4NO3 5) NaCN i KCl 11. SO2. rastvor u benzenu 4) rastvor u acetonu.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 10. rastvor u hloroformu 3) rastvor u hloroformu. FeO. PbO. Na2O 5) As4O6. CuO. rastvor u hloroformu. hloroforma 3. P4O10 2) As4O6.hlorata do hlorida u kiseloj sredini (H2SO4)? 1) 3. pri čemu se gradi stabilan kompleks koji onemogućava prenošenje kiseonika? 2) CO 3) NO2 4) Cl2O5 5) N2 1) SO2 16. U kom se nizu nalaze samo oni oksidi koji reaguju sa HNO3. hloroformu i benzenu. Koliko milimola kalijum-jodida je potrebno za redukciju 2 milimola kalijum . rastvor u acetonu 12. Na2O. rastvor u benzenu 5) rastvor u benzenu. N2O 3) BeO.5 5) 90 13. Pri elektrolizi vodenog rastvora cink-jodida na anodi se izdvaja: 1) H2 2) O2 3) I2O 4) I2 5) I2O5 14. u acetonu. SO3. istih molalnih koncentracija.63 i benzena 2. Napravljeni su rastvori. CO2.71. ZnO. rastvor u hloroformu. a ne reaguju sa KOH? 1) CO2. P4O6 15. rastvor u acetonu.strukturnih izomera butanala? 1) 3 2) 4 3) 5 4) 6 5) 7 .

3 mol propena 5) 13. koja se odnose na etil-hlorid tačno? 1) ne podleže hidrolizi 2) ne reaguje sa amonijakom 3) ne podleže reakciji sa alkoksidima 4) podleže hidrolizi 5) lako se rastvara u vodi 19.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 17.72 dm3 vodonika (svedeno na normalne uslove).189 - .05 2) 10 3) 0.5 .1-Dimetoksipropanacetal nastaje u reakciji: 1) propanala i metanola u molskom odnosu 1:2 2) metanala i propanola u molskom odnosu 1:1 3) metanala i propanola u molskom odnosu 1:2 4) propanala i metanola u molskom odnosu 1:1 5) metanala i propanola u molskom odnosu 2:1 21. Koliko grama etanamida nastaje potpunom amonolizom 0.05 mola odgovarajućeg acil-halogenida? 1) 2. Koja je od navedenih kiselina dikarboksilna? 1) limunska 2) linolna 3) salicilna 4) mlečna 5) jabučna 22.95 2) 30 3) 5. Tom reakcijom dobijeno je: 1) 0.3 mol propana 3) 0.6 mg metalnog natrijuma? (Ar(Na) = 23) 1) 0.9 4) 6 5) 29. Koje je od sledećih tvrdjenja.2 mol propana 2) 0.2 mol propena 4) 0. 1. Koliko milimola gasa se izdvoji u reakciji n-propanola sa 4. Za hidrogenizaciju 12 g propina utrošeno je 6.2 g propana 18.1 20.2 4) 1 5) 0.

Aminokiselina sa baznim bočnim nizom je: 1) Triptofan 2) Alanin 3) Metionin 4) Leucin 5) Lizin 26. Koji od navedenih peptida sa jonima Hg2+ gradi merkaptide? 1) serilglicilarginin 2) glicilcisteiniltriptofan 3) glicilfenilalanilalanin 4) alanilvalilalanin 5) tirozilglicillizin 27. Koju vrstu derivata ugljene kiseline predstavlja urea? 1) estar 2) halogenid 3) dihalogenid 4) diamid 5) monoamid 24. Koje od navedenih jedinjenja sadrži purinsko jezgro? 1) Mokraćna kiselina 2) Hinolin 3) Indol 4) Triptofan 5) Histidin .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 23. Molekulska formula jedinjenja koje nastaje reakcijom nitritne kiseline sa dietilaminom je: 1) C4H10N2O 2) C4H11NO 3) C4H10N 4) C4H8O 5) C2H5N 25.190 - .

U kom od navedenih jedinjenja postoji samo jonska veza? 1) H2O 2) CaF2 3) MgSO4 4) NH4Br 5) S8 3.9 3) 1.4 kJ 5) 167 kJ 4.04 4) 5.28 mol/dm3 i HI od 5.6-difosfat 4) Glukoza-6-fosfat 5) Metil-α-D-glukopiranozid 29.2 2) 4. Koliko se toplote oslobađa pri oksidaciji 10. Kiselom hidrolizom maltoze nastaju: 1) dva molekula D-glukopiranoze 2) dva molekula D-manopiranoze 3) dva molekula D-galaktopiranoze 4) D-galaktopiranoza i D-glukopiranoza 5) D-fruktofuranoza i D-glukopiranoza 30. Broj valentnih elektrona u atomu elementa čija je elektronska konfiguracija 1s2 2s2 2p6 3s2 3p3 je: 1) 5 2) 3 3) 1 4) 6 5) 2 2.04 Test N 1. Brojna vrednost konstante ravoteže ove reakcije iznosi: 1) 50.191 - .89 5) 17.91 4) 2. Standardna entalpija stvaranja aluminijum-oksida iznosi -1670.6 3) 3.9 g monostearilglicerola.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 28.34 kJ 2) 334 kJ 3) 16.8 g elementarnog aluminijuma do Al2O3 ? (Ar(Al) = 27) 1) 3.0 kJ/mol.2 2) 8. ako je prinos reakcije 85 %? (Mr (estra) =358) 1) 9.64 mol/dm3. Koliko grama glicerola se dobija saponifikacijom 17.30 5) 7.7 kJ 4) 33. Koje od navedenih jedinjenja ne pokazuje redukujuće osobine: 1) D-fruktofuranoza 2) D-glukuronska kiselina 3) Fruktoza-1. I2 od 5.12 mol/dm3.8 . U reakciji H2 (g) + I2 (g) ' 2 HI (g) pod određenim uslovima uspostavlja se ravnoteža pri koncentraciji H2 od 0.

5 4) 0. rastvor u hloroformu 2) rastvor u acetonu. Napravljeni su rastvori. Najkiseliji rastvor je onaj čija je pH vrednost: 1) 12 2) 2 3) 13 4) 10 5) 1 9. rastvor u hloroformu 3) rastvor u hloroformu.1 2) 14. Koja od navedenih ekvimolarnih smeša rastvora ima puferske osobine? 1) Na3PO4 i NaOH 2) NH4Cl i NaCl 3) H2SO4 i KOH 4) NH3 i NH4NO3 5) NaCN i KCl 11.53 poređati rastvore po rastućoj vrednosti povišenja temperature ključanja: 1) rastvor u benzenu. Kolika je koncentracija Cl. istih molalnih koncentracija u acetonu. rastvor u acetonu.2 6.4 7. hloroforma 3.9 5) -11.71.17 g natrijum-hlorida? (disocijacija je potpuna.192 - .9 kolika je pKa navedene kiseline? 1) -2.5) 1) 2 2) 4 3) 40 4) 20 5) 0. Ar(Na) = 23.1 4) -4. Kolika je koncentracija rastvora natrijum-hidroksida (mol/dm3) koji je dobijen mešanjem 200 cm3 rastvora ove baze koncentracije 40 g/dm3 i 800 cm3 vode? (Ar(Na) = 23) 1) 1 2) 2 3) 2. određene organske supstance. Ako su ebulioskopske konstante (K kg/mol): acetona 1.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 5.jona izražena u mmol/dm3 u rastvoru koji u 500 cm3 sadrži 1. Ako je pKb konjugovane baze fosfatne kiseline 11.0 3) 2.9 8. rastvor u acetonu. Koji od navedenih vodenih rastvora soli reaguje bazno usled hidrolize? 1) AlCl3 2) Na2SO4 3) NH4Cl 4) FeCl3 5) NaCN 10.63 i benzena 2. Ar (Cl) = 35. rastvor u benzenu. hloroformu i benzenu. rastvor u benzenu .1 5) 0.

pri čemu se gradi stabilan kompleks koji onemogućava prenošenje kiseonika? 1) SO2 2) CO 3) NO2 4) Cl2O5 5) N2 16.72 dm3 vodonika (svedeno na normalne uslove). Pri elektrolizi vodenog rastvora cink-jodida na anodi se izdvaja: 1) H2 2) O2 3) I2O 4) I2 5) I2O5 14. CO2. rastvor u hloroformu. Koliko milimola kalijum-jodida je potrebno za redukciju 2 milimola kalijum hlorata do hlorida u kiseloj sredini (H2SO4)? 1) 3.2 mol propena 4) 0. SO3 5) As4O6.05 2) 10 3) 0. SO2. Koliko ima izomernih alkohola molekulske formule C3H8O? 1) 3 2) 4 3) 5 4) 6 5) 2 17. koja se odnose na etil-hlorid tačno? 1) ne podleže hidrolizi 2) ne reaguje sa amonijakom 3) ne podleže reakciji sa alkoksidima 4) podleže hidrolizi 5) lako se rastvara u vodi 19. rastvor u benzenu 5) rastvor u benzenu. Koliko milimola gasa se izdvoji u reakciji n-propanola sa 4. CuO. SO3.2 4) 1 5) 0.193 - . U kom se nizu nalaze samo bazni oksidi ? 2) As4O6.1 .6 mg metalnog natrijuma? (Ar(Na) = 23) 1) 0. Za hidrogenizaciju 12 g propina utrošeno je 6. ZnO. PbO. rastvor u acetonu 12.2 mol propana 2) 0. N2O 1) CO2. Na2O 3) BeO. P4O6 15.5 5) 90 13.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 4) rastvor u acetonu. rastvor u hloroformu. Tom reakcijom dobijeno je: 1) 0. P4O10 4) MgO. Koji od navedenih gasova je toksičan zbog vezivanja za hemoglobin. NO.3 mol propana 3) 0. ZnO.2 g propana 18.33 2) 12 3) 9 4) 2.3 mol propena 5) 13. Koje je od sledećih tvrdjenja. Na2O. FeO.

5 23.1-Dimetoksipropanacetal nastaje u reakciji: 1) propanala i metanola u molskom odnosu 1:2 2) metanala i propanola u molskom odnosu 1:1 3) metanala i propanola u molskom odnosu 1:2 4) propanala i metanola u molskom odnosu 1:1 5) metanala i propanola u molskom odnosu 2:1 21. Koja je od navedenih kiselina dikarboksilna? 1) limunska 2) linolna 3) salicilna 4) mlečna 5) oksalna 22. 1. Koliko grama etanamida nastaje potpunom amonolizom 0. Molekulska formula jedinjenja koje nastaje reakcijom nitritne kiseline sa dietilaminom je: 1) C4H10N2O 2) C4H11NO 3) C4H10N 4) C4H8O 5) C2H5N 25.194 - . Koju vrstu derivata ugljene kiseline predstavlja urea? 1) estar 2) halogenid 3) dihalogenid 4) diamid 5) monoamid 24.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 20.95 2) 30 3) 5. Peptid koji sa jonima Hg2+ gradi merkaptide u svom sastavu ima? 1) cistein 2) glicin 3) alanin 4) lvalin 5) tirozin .9 4) 6 5) 29. Aminokiselina sa baznim bočnim nizom je: 1) Triptofan 2) Alanin 3) Metionin 4) Leucin 5) Lizin 26.05 mola odgovarajućeg acil-halogenida? 1) 2.

Koja od navedenih masnih kiselina ima jednu dvostruku vezu ? 1) Palmitinska 2) Stearinska 3) Oleinska 4) Linolna 5) Arahidonska . Koje od navedenih jedinjenja ne pokazuje redukujuće osobine: 1) Glukoza 2) Manoza 3) Saharoza 4) Galaktoza 5) Maltoza 29. Kiselom hidrolizom maltoze nastaju: 1) dva molekula D-glukopiranoze 2) dva molekula D-manopiranoze 3) dva molekula D-galaktopiranoze 4) D-galaktopiranoza i D-glukopiranoza 5) D-fruktofuranoza i D-glukopiranoza 30. Koje od navedenih jedinjenja sadrži purinsko jezgro? 1) Adenin 2) Hinolin 3) Indol 4) Triptofan 5) Histidin 28.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 27.195 - .

34 6.02 5) 1.15 mol/dm3? (Ar(N)=14) 1) 2.46 .11 3) 9 4) 0. Kolika je brojna vrednost konstante ravnoteže ove reakcije ako su ravnotežne koncentracije CO2 i H2 jednake i iznose 0. Kolika je koncentracija magnezijumovih jona (mmol/dm3) u rastvoru magnezijum-hlorida koncentracije 0.36 3) 8.8 3) 4 4) 5.285.2 2) 2.196 - . Pri reakciji nastajanja tečne vode iz elemenata oslobađa se 71. U ravnotežnoj reakciji CO(g) + H2O(g) ' CO2 (g) + H2 (g) početne koncentracije CO i H2O su jednake i iznose 0. Koliko je dm3 kiseonika (normalni uslovi) učestvovalo u reakciji ako se zna da je vrednost standardne entalpije stvaranja tečne vode ∆fH = .2 5) 0. 1) 27 2) 18 3) 20 4) 30 5) 40 2.005 mol/dm3.046 2) 4. ako je Z (Ca) = 20.3 mol/dm3. ako je stepen disocijacije 92%? 1) 0.45 kJ toplote svedeno na standardne uslove.4 g/cm3) potrebno za pravljenje 250 cm3 rastvora koncentracije 0. ρ = 1.63. Koliko je cm3 koncentrovane azotne kiseline (w = 0.68 2) 5.0092 4) 9.25 5) 3 5.1 mol/dm3 ? 1) 4 2) 0.6 3) 0.6 5) 8 4.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Test O 1. Koliko elektrona ima jon Ca2+.8 kJ/mol ? 1) 11. Koje od navedenih jedinjenja ima samo jonski tip veze? 2) NaNO3 3) NH4Cl 4) H2SO4 1) CH4 5) KI 3.04 4) 4.

Koji od navedenih vodenih rastvora soli reaguje bazno? 1) CH3COONH4 2) AlCl3 3) NH4Cl 4) KCl 5) NaHCO3 10.8 9. Bikarbonatni pufer se priprema tako što se u vodeni rastvor NaHCO3 uvodi CO2. odrediti koja kiselina je najjača u vodenom rastvoru? Ka(HClO) = 5 x 10−5 Ka(CH3COOH) = 1.6 x 10−4 1) HCN 2) HClO 3) CH3COOH 4) HNO2 5) HF 8. Koliko je potrebno miligrama natrijum-hidroksida za neutralizaciju 20 cm3 rastvora azotne kiseline u kome je pH = 3? (Ar(Na) = 23) 1) 2 2) 8 3) 20 4) 40 5) 0. Na osnovu datih vrednosti za Ka. Koja komponenta puferske smeše reaguje sa H+ jonima pri dodatku kiseline? 1) CO2 2) H2CO3 3) NaHCO3 4) Na2CO3 5) H2O 11.9 x 10−9 Ka(HNO2) = 4 x 10−4 Ka(HF) = 6.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 7.197 - . Koje se od navedenih tvrđenja odnosi na prave rastvore? 1) pokazuju Faradej-Tindalov efekat 2) čestice disperzne faze ne prolaze kroz membrane sa finim porama 3) čestice disperzne faze se talože pri stajanju rastvora 4) čestice disperzne faze se talože dodatkom disperznog sredstva 5) veličina čestica disperzne faze je manja od 1nm .8 x 10−5 Ka(HCN) = 7.

01 3) 0.025 19.2-butadien 2) 1. Koliko ima strukturnih izomera sa molekulskom formulom C3H8O? 1) 6 2) 5 3) 4 4) 3 5) 2 17.7 3) 54 4) 5.84 5) 896 13. Koliko će se cm3 azot(II)-oksida (normalni uslovi) osloboditi u reakciji 76.92 4) 35.8 mg bakra sa razblaženom azotnom kiselinom? (Ar(Cu) = 64) 1) 8.1 5) 0.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 12. a izomerno je sa 3-metilbutanalom je: 1) 2. Koliko miligrama odgovarajućeg oksida je potrebno da se u reakciji sa vodom dobije 1 mmol azotne kiseline? (Ar(N)=14) 1) 27 2) 2.8 15. Pri elektrolizi zasićenog vodenog rastvora KCl na anodi se izdvaja : 3) O2 4) Cl2 5) Cl2O 1) HCl 2) H2 14. Koji od navedenih gasova reaguje sa vodenim rastvorom kalijumhidroksida? 2) NO 3) SO2 4) N2O 5) CO 1) NH3 16. Koliko je molova fenola potrebno da bi u reakciji sa natrijumom nastalo 224 cm3 vodonika (normalni uslovi)? 1) 0. Jedinjenje koje ne redukuje Fehling-ov rastvor. U reakciji bakra sa razblaženom azotnom kiselinom nastaje bakar(II)-nitrat. Koje je sistematsko ime jedinjenja molekulske formule C4H6 u kome su svi ugljenikovi atomi sp2 hibridizovani? 1) 1.96 2) 22.4 3) 17.198 - .02 2) 0.3-butadien 3) 2-butin 5) ciklobuten 4) 1-metilciklopropen 18.4 5) 10.2 4) 0.3-dimetilbutanal 2) 3-metil-2-pentanol 3) 3-metil-2-butanol 4) butanon 5) 3-pentanon . azot(II)-oksid i voda.

Koja od navedenih aminokiselina može da gradi diestar? 1) asparaginska kiselina 2) izoleucin 3) triptofan 4) glicin 5) histidin .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 20.5 2) 5 3) 10 4) 1. Koje od navedenih jedinjenja sa kiselinama gradi soli? 1) nitrometan 2) acetonitril 3) trietil-amin 4) dioksan 5) furan 25. Fozgen je: 1) diamid ugljene kiseline 2) amid ftalne kiseline 3) tercijarni amin 4) hlorid mravlje kiseline 5) dihlorid ugljene kiseline 23.5 mmol ftalne kiseline? 1) 0.2 4) 0. Koliko će molova propanoil-hlorida nastati reakcijom 0. Koje od navedenih tvrđenja nije tačno? 1) tioli u reakciji sa bazama grade merkaptide 2) alkoholi su jače kiseline od tiola 3) soli tiola lako hidrolizuju 4) dejstvom blagih oksidacionih sredstava tioli se oksiduju u disulfide 5) dejstvom jakih oksidacionih sredstava tioli se oksiduju u sulfonske kiseline 24.6 22. Koliko je milimolova natrijum-hidroksida potrebno za potpunu neutralizaciju 0.3 3) 0.4 5) 0.5 2) 0.199 - .5 5) 1 21.1 mol fosfortrihlorida sa odgovarajućim jedinjenjem? 1) 0.

U molekulu jednog od navedenih dipeptida za ugljenikov atom koji je susedan slobodnoj karboksilnoj grupi vezana je izobutil-grupa. oleinska. palmitoleinska 4) palmitinska.200 - . stearinska. Koji je to dipeptid? 1) valilleucin 2) leucilvalin 3) valilizoleucin 4) izoleucilvalin 5) alanilvalin 27. Koje od navedenih tvrđenja nije tačno? 1) Skrob je heteropolisaharid 2) Glikogen je polisaharid životinjskog porekla 3) Celuloza je homopolisaharid 4) Dekstrini nastaju delimičnom hidrolizom skroba 5) Amiloza ima spiralnu strukturu 30. oleinska. arahidonska. arahidonska 5) linolna. Sa Fehling-ovim (Felingovim) reagensom može da reaguje: 1) glukoza-1.6-difosfat 2) glukonska kiselina 3) glukuronska kiselina 4) α-metil-D-glukozid 5) glukoza-1-fosfat 29. Koje od navedenih kiselina ulaze u sastav triglicerida.5x1023 molekula vodonika? 1) palmitinska. stearinska. ako se za potpuno katalitičko hidrogenovanje 0. palmitoleinska 2) linolenska. palmitoleinska .25 mol tog glicerida troši 4. palmitinska 3) linolna. Katalitičkom redukcijom pirola dobija se: 1) anilin 2) piran 3) pirolidin 4) piperdin 5) pirimidin 28.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 26.

Medicinski fakultet Niš

Informator 2010

Test P 1. Koliko elektrona sadrži elektronski omotač jednovalentno negativnog 3717Cl ? 1) 7 2) 20 3) 16 4) 18 5) 17 2. U kom je od navedenih jedinjenja zastupljena samo kovalentna veza ? 1) NH4NO3 2) NaHCO3 3) NaOH 4) HNO3 5) NaH 3. Kolika je vrednost standardne entalpije reakcije CO(g) + ½ O2 (g) → CO2 (g) izražena u kJ/mol ako su vrednosti standardnih entalpija stvaranja CO i CO2 : ∆fH (CO) = - 110,9 kJ/mol i ∆fH (CO2) = - 393,5 kJ/mol ? 1) 504,4 2) - 282,6 3) - 252,2 4) 286,6 5) - 504,4 4. Pri sintezi amonijaka iz elemenata pod određenim uslovima u ravnoteži se nalazi 0,1 mol/dm3 N2, 0,2 mol/dm3 H2 i 0,8 mol/dm3 NH3. Početne koncentracije N2 i H2 su bile: 1) [N2]0 = 0,5 mol/dm3 i [H2]0 = 1,4 mol/dm3 2) [N2]0 = 0,9 mol/dm3 i [H2]0 = 1 mol/dm3 3) [N2]0 = 0,5 mol/dm3 i [H2]0 = 0,6 mol/dm3 4) [N2]0 = 1,7 mol/dm3 i [H2]0 = 1,8 mol/dm3 5) [N2]0 = 1,7 mol/dm3 i [H2]0 = 2,6 mol/dm3 5. Izračunati količinsku koncentraciju (mol/dm3) 20% rastvora aluminijumsulfata čija je gustina 1,23 g/cm3. (Ar(Al) = 27, Ar(S) = 32) 1) 4,17 2) 0,72 3) 2 4) 1,64 5) 1,12 6. Kolika je vrednost konstante disocijacije HCN, ako je u rastvoru koji sadrži 0,01 mol/dm3 stepen disocijacije, α = 0,02 % ? 1) 2×10-6 2) 4×10-6 3) 4×10-10

- 201 -

Medicinski fakultet Niš

Informator 2010

4) 2×10-8 5) 4×10-8 7. U kom od navedenih nizova se nalaze samo jake kiseline ? 1) HClO3, HBr, HIO, H2SO4 2) HClO, HBr, HIO3, H2SO4 3) H2S, HClO3, H2SO4, HBr 4) HClO4, H2SO4, HI, HBr 5) HClO, H2SO4, HI, HBrO 8. Koliko miligrama kalijum-hidroksida treba rastvoriti u 250 cm3 vode da bi se dobio rastvor u kome je pOH = 3 ? (disocijacija je potpuna, Ar(K) = 39) 1) 56 2) 14 3) 224 4) 25 5) 50 9. U kom od navedenih vodenih rastvora soli je koncentracija H+ jona veća od 10-7? 1) Na2CO3 2) Na2HPO4 3) NaHCO3 4) NaNO2 5) AlCl3 10. Ako se pomešaju rastvori istih koncentracija navedenih supstanci u datim zapreminskim odnosima, samo u jednom slučaju nastaje pufer. 1) 1V CH3COOH i 1V KOH 2) 0,5V NH3 i 0,75V HNO3 3) 0,5V Na2HPO4 i 1V HCl 4) 0,75V NH4Cl i 0,5V NaOH 5) 0,5V CH3COOH i 0,75V NaOH 11. Vodeni rastvori etanola i glicerola imaju iste masene koncentracije (γ = 10 g/dm3). Koje tvrđenje je tačno ? (Mr (etanol) = 46, Mr (glicerol) = 92) 1) Rastvori glicerola i etanola imaju isti osmotski pritisak 2) Rastvor glicerola ima dva puta manji osmotski pritisak 3) Rastvor glicerola ima tri puta veći osmotski pritisak 4) Rastvor etanola ima dva puta manji osmotski pritisak 5) Rastvor etanola ima tri puta manji osmotski pritisak
- 202 -

Medicinski fakultet Niš

Informator 2010

12. U reakciji elementarnog sumpora sa azotnom kiselinom nastaje sumporna kiselina i azot(II)-oksid. Koliko je grama redukcionog sredstva potrebno za izdvajanje 5,6 dm3 azot(II)-oksida (normalni uslovi)?(Ar(S) = 32; Ar(N) = 14) 1) 8,0 2) 32,0 3) 4,0 4) 20,5 5) 16,0 13. Koji se od navedenih procesa odvija u galvanskom elementu koji se sastoji od metalnog cinka uronjenog u rastvor cink-sulfata i metalnog bakra uronjenog u rastvor bakar(II)-sulfata? 1) Na anodi dolazi do prelaženja Cu2+ jona u rastvor 2) Na katodi dolazi do prelaženja Zn2+ jona u rastvor 3) Na anodi dolazi do taloženja Cu2+ jona iz rastvora 4) Na katodi dolazi do taloženja Cu2+ jona iz rastvora 5) Na anodi dolazi do taloženja Zn2+ jona iz rastvora 14. Sa 6×1021 atoma azota potpuno reaguje sa 1,5×1022 atoma kiseonika. Azot i kiseonik su sjedinjeni, u tom oksidu, u masenom odnosu: (Ar(N) = 14; Ar(O) =
16)

1) 7 : 8

2) 7 : 12

3) 7 : 16

4) 7 : 4

5) 7 : 20

15. Koje od navedenih jedinjenja pri disocijaciji daje hloritne jone? 1) CCl3COOH 2) LiCl 3) KClO 4) Cl2O3 5) CHCl3 16. Zasićeni alifatični alkoholi imaju molekulsku formulu C4H10O. Koliko izomernih karbonilnih jedinjenja može da se dobije njihovom oksidacijom? 1) 5 2) 3 3) 2 4) 1 5) 4 17. 1,3-dibrompropan može se dobiti reakcijom broma sa : 1) ciklopropanom 2) etenom 3) 2-metilpropenom 4) propenom 5) etanom

- 203 -

Medicinski fakultet Niš

Informator 2010

18. Koliko će grama odgovarajućeg proizvoda nastati oksidacijom 0,2 mol fenola? 1) 22,0 2) 21,6 3) 18,8 4) 24,4 5) 43,2 19. Po kojoj hemijskoj osobini se razlikuju benzaldehid i cikloheksanon? 1) Reaguju sa aminima 2) Sa alkoholima grade poluacetale 3) Podležu reakcijama nukleofilne supstitucije 4) Reaguju sa Grinjarovim reagensom 5) Podležu aldolnoj adiciji 20. Formula jabučne kiseline je: 1) CH2(OH)CH2COOH 2) CH3CH(OH)COOH 3) HOOCCH(OH)CH(OH)COOH 4) HOOCCH(OH)CH2COOH 5) HOOCCH2CH2COOH 21. Koja količina ciklopentankarboksamida učestvuje u reakciji sa LiAlH4 ako u toj reakciji nastaje 19,8 g redukcionog proizvoda? 1) 1mol 2) 0,01mol 3) 20 mmol 4) 2 mol 5) 0,2 mol 22. Reakcijom karbamida sa etil-estrom malonske kiseline nastaje jedinjenje čija je molekulska formula: 1) C5H4O2N4 2) C4H4O2N2 3) C5H6O2N2 4) C4H4N2 5) C4H4O3N2 23. Dejstvom cinka ili kalaja u razblaženim kiselinama disulfidi daju: 1) tiole 2) sulfide 3) sulfone 4) sulfokside 5) sulfonske kiseline

- 204 -

Medicinski fakultet Niš

Informator 2010

24. Koliko grama anilinijum-hlorida nastaje u reakciji 0,25 mol odgovarajućeg jedinjenja sa hloridnom kiselinom? (Ar(Cl)=35,5; Ar(N)=14) 1) 32,38 2) 3,238 3) 0,3238 4) 64,75 5) 6,475 25. Koja od navedenih aminokiselina ima najveće negativno naelektrisanje u jako baznoj sredini? 1) asparaginska kiselina 2) izoleucin 3) triptofan 4) glicin 5) lizin 26. Koje tvrđenje je tačno ? 1) metionillizin sadrži samo jednu esencijalnu aminokiselinu 2) cisteinilserin sadrži samo aminokiseline čija je pI vrednost u blizini pH 7 3) fenilalanilvalin ne daje ksantoproteinsku reakciju 4) valiltirozin sadrži dve esencijalne aminokiseline 5) serilglicin ima dva hiralna C atoma 27. Derivat heterocikličnog sistema indola je: 1) nikotinska kiselina 2) mokraćna kiselina 3) prolin 4) triptofan 5) piridoksal 28. D-galakoza i L-galakoza su: 2) enantiomeri 1) C2-epimeri 4) tautomeri 5) C5-epimeri 3) anomeri

29. Koje tvrđenje nije tačno? 1) Amiloza sa jodom gradi inkluziono jedinjenje plave boje 2) Dekstrini nastaju delimičnom hidrolizom skroba 3) Laktoza i saharoza su heterodisaharidi 4) U molekulu amilopektina su zastupljene samo α(1→6) glikozidne veze 5) Molekuli celuloze su linearni

- 205 -

Medicinski fakultet Niš

Informator 2010

30. Koje od navedenih kiselina ulaze u sastav triglicerida, ako 0,25 mol tog glicerida potpuno reaguje sa 9x1023 atoma broma? 1) palmitinska, arahidonska, palmitoleinska 2) linolenska, oleinska, palmitinska 3) linolna, oleinska, palmitoleinska 4) palmitinska, stearinska, arahidonska 5) linolna, stearinska, palmitoleinska

- 206 -

18. 14. 25. Test A Test B Test C Test D Test E Test F Test G Test Test Test Test Test H I K L M 1. 10. 27. 24. 16. 23.207 - . 9.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 REŠENJA Pit. 3) 3) 3) 2) 3) 1) 2) 5) 2) 2) 2) 3) 2) 2) 5) 4) 3) 2) 3) 3) 4) 2) 5) 1) 5) 2) 2) 4) 3) 5) 5) 1) 4) 3) 5) 4) 4) 5) 1) 5) 3) 2) 3) 4) 5) 5) 5) 5) 2) 1) 4) 2) 4) 4) 5) 2) 5) 5) 1) 3) 3) 4) 2) 5) 4) 1) 3) 2) 4) 3) 1) 5) 2) 1) 3) 5) 3) 5) 3) 4) 1) 2) 2) 5) 1) 5) 4) 3) 3) 4) 5) 1) 3) 4) 2) 2) 2) 5) 1) 3) 2) 3) 5) 4) 1) 4) 3) 1) 5) 1) 5) 2) 4) 1) 4) 5) 1) 5) 3) 4) 1) 3) 2) 2) 4) 2) 5) 5) 4) 3) 4) 5) 2) 2) 4) 5) 3) 1) 4) 2) 2) 4) 4) 5) 1) 3) 1) 4) 3) 3) 2) 1) 5) 3) 2) 5) 1) 1) 2) 2) 2) 1) 1) 1) 2) 5) 3) 1) 4) 2) 1) 3) 3) 3) 1) 5) 5) 4) 2) 3) 3) 5) 2) 4) 2) 1) 4) 4) 4) 5) 2) 3) 2) 4) 3) 3) 5) 2) 2) 1) 3) 1) 1) 3) 2) 1) 1) 1) 3) 2) 1) 4) 4) 3) 2) 4) 1) 4) 3) 1) 1) 4) 1) 4) 4) 4) 1) 2) 5) 2) 3) 5) 3) 3) 3) 2) 2) 1) 3) 1) 2) 3) 2) 4) 1) 3) 2) 2) 3) 1) 3) 5) 1) 4) 4) 4) 2) 5) 3) 1) 3) 2) 4) 4) 4) 4) 3) 5) 1) 1) 3) 2) 1) 1) 3) 3) 3) 2) 1) 3) 4) 2) 3) 3) 3) 2) 1) 4) 3) 3) 2) 2) 4) 3) 5) 3) 4) 3) 5) 5) 2) 2) 4) 3) 2) 4) 3) 2) 4) 3) 3) 4) 1) 5) 2) 2) 3) 4) 5) 1) 4) 2) 1) 2) 1) 2) 1) 3) 4) 3) 2) 1) 2) 1) 5) 3) 3) 3) 5) 4) 2) 2) 4) 4) 2) 2) 4) 4) 5) 1) 5) 1) 4) 1) 5) 2) 1) 5) 1) 3) . 21. 28. 5. 8. 19. 30. 7. 11. 17. 26. 22. 20. 3. 15. 2. 6. 29. 4. 13. 12.

17. 7. Test N Test O Test P 1. 27. 4.208 - . 6. 5. 30. 20.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 REŠENJA Pit. 12. 9. 25. 2. 11. 29. 21. 18. 3. 8. 19. 24. 23. 1) 2) 2) 1) 5) 3) 3) 5) 5) 4) 2) 2) 4) 4) 2) 5) 4) 4) 5) 1) 5) 1) 4) 1) 5) 1) 1) 3) 1) 3) 2) 5) 2) 4) 1) 2) 5) 5) 5) 3) 5) 3) 4) 3) 3) 4) 2) 1) 5) 5) 2) 5) 2) 3) 1) 1) 3) 3) 1) 5) 4) 4) 2) 1) 2) 3) 4) 2) 5) 4) 2) 3) 4) 5) 4) 2) 1) 2) 5) 4) 5) 5) 1) 1) 1) 2) 4) 2) 4) 5) . 10. 15. 13. 28. 14. 16. 22. 26.

Na donjem okrajku lakatne kosti nalaze se: a) glava lakatne kosti i šiljasti nastavak b) glava lakatne kosti i vrat c) lakatni nastavak i kljunasti nastavak d) koloturni urez 3. Na grani donje vilice nalaze se: a) dva koštana nastavka . jabučni.3 Anatomija i fiziologija Test A 1. spoljašnji i unutrašnji krilasti mišić b) maseterični. zglobne veze i zglobni diskus 4. spoljašnji i unutrašnji krilasti mišić d) masetelični. slepoočni. slepoočni. Mišići žvakanja (mastikatorni mišići) su: a) maseterični.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 8. Na čašici karlične kosti zglobni deo označen je kao: a) čašična usna b) čašična jama c) polumesečasta zglobna površina d) čašični usek 5. zglobne veze i vezivno-hrskavičave b) zglobne veze i vezivno-hrskavičave ploče c) zglobna kapsula. zglobni nastavak 2.koronoidni (prednji) i kondilarni (zadnji) b) tri koštana nastavka c) četiri koštana nastavaka d) jedan.209 - . slepoočni i prednji krilasti mišić . zglobne veze i zglobni diskus d) zglobna šupljina. Sporedni elementi zgloba su: a) zglobne površine. prednji i zadnji krilasti mišić c) slepoočni.

Levo plućno krilo ima: a) jednu kosu pukotinu b) jednu horizontalnu pukotinu c) dve pukotine. podeljenih u tri grupe: prednju. spoljašnju i unutrašnju karotidnu arteriju b) dve završne grane. udesno i unazad d) nalevo. spoljašnju i zadnju c) 20 mišića. podeljenih u tri grupe: prednju. Plućne vene ulivaju se u levu srčanu pretkomoru preko otvora koji se nalazi na njenom: a) prednjem zidu b) spoljašnjem zidu c) unutrašnjem zidu d) zadnjem zidu 9. ulevo i unazad c) naviše.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 6. kosu i horizontalnu d) dve pukotine. udesno i napred b) nadole. desnu i levu zajedničku bedrenu arteriju c) dve završne grane. U podlaktu se nalazi: a) 25 mišića. U trbušnoj duplji u nivou četvrtog slabinskogpršljena aorta se deli na: a) dve završne grane. podeljenih u tri grupe: prednju. 7.210 - . Otvor kanala slušne trube nalazi se na: a) bočnom zidu nosnog sprata ždrela b) zadnjem zidu nosnog sprata ždrela c) gornjem zidu nosnog sprata ždrela d) gornjem zidu usnog sprata ždrela . napred i nadole 8. spoljašnju i zadnju b) 20 mišića. donju i gornju bedrenu arteriju d) dve završne grane. spoljašnju i zadnju59. levu i desnu bedrenu arteriju 10. Baza srca okrenuta je: a) naviše. podeljenih u tri grupe: unutrašnju. kosu i poprečnu 11. spoljašnju i unutrašnju d) 25 mišića.

Dužina pasemeničkog kanala je: a) 50-60 cm b) 4-5 m c) 70 cm d) 1-2 m 17.Broj malih bubrežnih čašica je: a) 8-10 b) 7-10 c) 15-20 d) 6-9 16. Opornjačka kesa nalazi se između: a) zadnjeg zida gušterače i organa koji su iza nje ti b) zadnjeg zida želuca i organa koji su iza njega c) zadnjeg zida slezine i organa koji su iza nje d) prednjeg zida želuca i organa koji su ispred njega 13.211 - . Kroz ulazni otvor bubrega prolaze: a) krvni sudovi bubrega b) živci bubrega c) deo izvodnih mokraćnih kanala d) sve navedeno je tačno 15. Briznik nastaje spajanjem: a) ampule semevoda i izvodnog kanala semene kesice b) početnog dela semevode i izvodnog kanala semene kesice c) pasemnika i izvodnog kanala semene kesice d) ampule semevoda i kanala pasemnika .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 12. Egzokrini deo pankreasa predstavljen je: a) pankreasnim sokom b) hormonima c) žučnim sokom d) žučnim enzimima 14.

212 - . d) Bakterije nemaju unutrašnje membrane ili su one slabo razvijene. b) Proteini su u ćelijskoj membrani zaronjeni tako da daju mozaičan izgled c) Na površini ćelije se nalazi hidrofoban deo lipidnih molekula.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 18. Belu masu centralnog nervnog sistema grade: a) jedra moždanih živaca b) retikularna jedra c) relejna jedra d) putevi centralnog sistema 21. 23. Žuljevito telo je: a) moždani most b) spojnica moždanog svoda c) prednja spojnica d) moždana spojnica 20. Za aktivni transport NIJE tačno da: a) transportuje jone K i Na b) formira membranski potencijal c) troši ATP d) transportuje vodu . Specifične razlike u građi i funkcijama među ćelijama istog organizma su zasnovane na razlikama u molekulima: a) DNK b) iRNK c) tRNK d) rRNK 22. Okružite NETAČNU tvrdnju: a) Od lipida membrana ćelije najzastupljeniji su fosfolipidi. Četvrti moždani živac je: a) trograni živac b) trohlearni živac c) okulomotorni živac d) pomoćni živac 19.

VIII.213 - . XII d) XII.X . VII. IX b) V. XIII. Za proizvodnju energije u ćeliji najlakše se aktiviraju: a) ugljeni hidrati b) masti c) proteini d) nukleinske kiseline 26. IX. Do smrti čoveka dovodi gubitak vode od oko: a) 10% b) 30 % c) 50% d) 70% 28. XI. XII c) X. U krvi čoveka jedro NE sadrže: a) granulociti b) monociti c) limfociti d) eritrociti 29.VIII. Jedan od uzroka nastajanja zamora je gomilanje u mišićima: a) pirogrožđane kiseline b) masti c) glikogena d) mlečne kiseline 27. Koagulacioni faktori deluju redom: a) X. VIII. V.IX. X.XI. Temperatura na kojoj se ostvaruje maksimalno delovanje fermenta naziva se: a) optimalna b) aktivirajuća c) apsolutna d) maksimalna 25. VIII.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 24.

gorkog na bazi. Refleksni centar za lučenje suza nalazi se u: a) suznoj žlezdi b) produženoj moždini c) kičmenoj moždini d) kori velikog mozga 33. Zaokružite NETAČNU tvrdnju: a) najvažnija funkcija bubrega je očuvanje stalnosti uslova unutrašnje sredine b) bubreg održava ravnotežu vode i elektrolita c) bubrezi su fiziološki pufer sistem d) nervni sistem ima veoma zančajnu ulogu u stvaranju mokraće u bubrezima .214 - . Tubularna sekrecija: a) je sposobnost ćelija bubrežnih kanalića da sekretuju i izlučuju supstance u šupljinu bubrežnih kanalića b) je sposobnost ćelija bubrežnih kanalića da sekretuju i izlučuju supstance u peritubularni prostor c) je sposobnost ćelija bubrežnih kanalića da sekretuju i izlučuju supstance u glomerul d) je sposobnost ćelija bubrežnih kanalića da sekretuju i izlučuju supstance direktno u krv 34. gorkog na bazi.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 30. Receptori za ukus su raspoređeni na jeziku tako daje najbolji osećaj: a) slatkog na vrhu. a kiselog na celoj površini jezika d) zavistan od osobina hrane koja draži kvržice jezika. slanog na vrhu. a kiselog na bočnim stranama jezika b) slatkog na celoj površini. gorkog na bočnim stranama. a ne od rasporeda kvržica 32. a kiselog na vrhu jezika c) slatkog na bočnim stranama. Aglutinogeni su: a) antitela b) antigeni c) crvene krvne ćelije d) limfociti 31.

Pražnjenje bešike nastaje pri: a) kontrakciji sfinktera pod uticajem simpatikusa b) relaksaciji detrusora pod uticajem parasimpatikusa c) kontrakciji detrusora pod uticajem parasimpatikusa d) kontrakciji sfinktera pod uticajem parasimpatikusa 36. Najvažniji hormoni kore nadbubrežne žlezde su: a) kortizol. kortikosteron i kateholamini b) androgeni. kortizol i androgeni . Zaokružite tačnu tvrdnju: a) glavni inspiratorni mišići su unutrašnji međurebarni mišići i trbušni mišići b) glavni ekspiratorni mišići su unutrašnji međurebarni mišići i trbušni mišići c) inspiracija je pasivan akt d) kontrakcija spoljnih međurebarnih mišića smanjuje prednje-zadnji prečnik grudnog koša 37. hidrokortizol. Glukagon: a) povećava koncentraciju glukoze u krvi b) povećava transport glukoze iz tkiva u krv c) smanjuje koncentraciju glukoze u krvi d) smanjuje iskorišćavanje glukoze iz glikogena 40. adrenalin c) aldosteron. Površina respiratorne membrane iznosi: a) 70 m2 b) 70cm2 c) 70 ml d) kao površina jedne alveole 38.215 - . Područje respiratornog centra u kome se ritmički stvaraju impulsi je: a) apneustičko b) bulbarno c) pneumotaksičko d) kičmena moždina 39.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 35. noradrenalin d) aldosteron. astrogen.

Kožni refleksi su: a) plantarni. receptor. Velike i male motorne jedinice razlikuju se po: a) broju aksona koji inerviše jedno mišićno vlakno b) broju motornih vlakana koji inerviše jedan nerv c) broju nerava koji inerviše jedan mišić d) broju motornih vlakana koji inerviše jedan akson . kutano-analni i abdominalni b) plantarni. oslabljen što se označava kao hiperrefleksija ili ugašen što se označava kao arefleksija b) pojačan što se označava kao hiperrefleksija. motorno nervno vlakno. Refleksni akt zavhata delove prema sledećem redosledu: a) senzitivno nervno vlakno.216 - . Povećano lučenje hormona štitaste žlezde dovodi do: a) Bazedovljeve bolesti b) Adisonove bolesti c) gušavosti d) miksedema 42. oslabljen što se označava kao hiporefleksija ili ugašen što se c) označava kao arefleksija d) pojačan što se označava kao hiperrefleksija. ugašen što se označava kao hiporefleksija ili oslabljen što se označava kao arefleksija e) samo u fiziološkim granicama 44. motorno nervno vlakno. kutano-analni i abdominalni c) plantarni. sinapsa. kutano-analni i abdominalni d) plantarni. efektor i motorno nervno vlakno b) receptor. Refleksni odgovor može biti: a) pojačan što se označava kao hiporefleksija. senzitivno nervno vlakno. maserera. sinapsa. sinapsa. patelarni. senzitivno nervno vlakno i efektor d) efektor. senzitivno nervno vlakno i receptor 43. sinapsa. kremastera. motorno nervno vlakno i efektor c) receptor.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 41. kutano-analni i abdominalni 45. ahilov.

Pepsinogen se aktivira pod dejstvom: a) pepsina b) fermenata pankreasnog soka c) hlorovodonične kiseline d) enterokinaze . Kemijske materije se u digestivnom traktu razgrađuju pod dejstvom digestivnih fermenata i to: a) masti do glicerina i amino kiselina b) proteini do masnih kiselina c) ugljeni hidrati do polisaharida d) nijedan odgovor nije tačan 49.217 - .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 46. Poprečno prugasti mišić reaguje: a) na dejstvo medijatora u oblasti završne ploče b) nezavisno od mesta aplikacije medijatora c) spontano d) nijedan odgovor nije tačan 47. već od spoljnih okolnosti d) maloj vlažnosti vazduha 48. Ferment pljuvačke je: a) mucin b) pepsin c) himozin d) ptijalin 50. Pankreasni sok sadrži enzime koji vare: a) proteine b) ugljene hidrate c) proteine i lipide d) sve tri vrste hranljivih materija 51. Zamor nastupa brže pri: a) dinamičkom radu b) statičkom radu c) ne zavisi od vrste rada.

218 - .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 52. Sistola komora: a) predhodi sistoli pretkomora b) sledi iza sistole pretkomora c) odvija se u isto vreme sa sistolom pretkomora d) odvija se po dolasku krvi iz velikih vena direktno u komoru . Miotatički refleks je: a) spinalni refleks b) refleks istezanja c) refleks koji počinje aktivacijom mišićnih vretena d) svi odgovori su tačni 53. Veliki krvotok obezbeđuje vezu srca sa: a) periferijom noseći joj krv svetlocrvene boje b) periferijom noseći joj krv tamnoplave boje c) plućima noseći im krv svetlocrvene boje d) plućima noseći im krv tamnoplave boje 57. Povećanje osmotskog pritiska telesnih tečnosti registruju: a) osmoreceptori hipotalamusa b) osmoreceptori velikih krvnih sudova c) presoreceptori hipotalamusa d) presoreceptori velikih krvnih sudova 56. Centar za bolnu osetljivost je: a) talamus b) hipotalamus c) limbički sistem d) veliki mozak 54. Paradoksalno spavanje je: a) ne-REM spavanje b) REM spavanje c) spavanje u toku koga se ne sanja d) spavanje uz povišen tonus muskulature 55.

219 - . a vazodilatacije krvnih sudova skeletnih mišića i srca d) deluje stimulativno na srce ali nema značajnih efekata na krvne sudove Test B 1. Simpatički nervni sistem dovodi do: a) vazodilatacije većine krvnih sudova. Veliki potiljačni otvor predstavlja komunikaciju između: a) prednje i zadnje lobanjske jame b) prednje i srednje lobanjske jame c) lobanjske duplje i kičmenog kanala . Slepoočna kost sastoji se iz tri dela: a) ljuskasti. Starlingov zakon glasi: a) što je dužina mišića veća kontrakcija je slabija b) dužina mišićnih vlakana je utoliko veća ukoliko je venski priliv manji c) količina krvi koju srce ispumpa je obrnuto proporcionalna venskom prilivu d) snaga kontrakcije komora zavisi od početne dužine mišićnih vlakana komora 59. čeoni i ljuskasti deo 2. Povećana koncentracija kalijuma: a) inhibira rad srca i zaustavlja ga u dijastoli b) stimuliše rad srca i zaustavlja ga u dijastoli c) inhibira rad srca i zaustavlja ga u sistoli d) stimuliše rad srca i zaustavlja ga u sistoli 60. a vazokonstrikcije krvnih sudova skeletnih mišića i srca b) stimulacije srca zahvaljujući vazodilataciji većine krvnih sudova c) vazokonstrikcije većine krvnih sudova. slepoočni i vilični deo d) bubni.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 58. bočni i ljuskasti deo c) čeoni. bubni i petrozni deo b) bazilarni.

velika krila. Veze u zglobu lakta su: a) unutrašnja. spoljašnja pobočna veza i prstenasta veza b) unutrašnja. zglobne veze i vezivno-hrskavičave ploče b) zglobne veze i vezivno-hrskavičave ploče c) zglobna kapsula. zglobne veze i zglobni diskus d) zglobna šupljina. ograničeni pokreti spoljašnjeg i unutrašnjeg obrtanja d) privođenja i odvođenja kolena 7.220 - .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 3. Mišići zadnje grupe buta inervisani su: a) butnim živcem b) opturatornim živcem c) sedalnim živcem d) peronealnim živcem . krilasti nastavci d) zglobni i nezglobni nastavci 4. zglobne veze i zglobni diskus 6. očni. U zglobu kolena izvode se pokreti: a) samo pregibanja b) samo opružanja c) pregibanja. Sporedni elementi zgloba su: a) zglobne površine. opružanja. Delovi sitaste kosti su: a) horizontalni list. klinasti nastavci c) mala krila. prednja pobočna veza i prstenasta veza c) prednja i zadnja pobočna veza d) prstenasta i zadnja veza 8. Nastavci klinaste kosti su: a) čeoni i vilični nastavak b) nepčani. vertikalni list i dva bočna dela b) uspravni i prednji deo c) telo i dva nastavka d) telo i dve grane 5.

Na srcu se opisuju sledeće strane: a) prednja. desna i leva pretkomora.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 9. leva i spoljašnja strana b) prednja. Svi mišići spoljašnje i zadnje grupe podlakta inervisani su: a) lakatnim živcem b) središnjim živcem c) žbičnim živcem d) pazušnim živcem 10. prednji i zadnji krilasti mišić c) slepoočni. unutrašnja i dijafragmalna strana 12. Mišići žvakanja (mastikatorni mišići) su: a) maseterični. jabučni. Levi pretkomorno-komorni otvor zatvoren je zaliskom koji se sastoji iz: a) tri trouglasta listića b) dva trouglasta listića c) tri polumesečasta zaliska d) dva polumesečasta zaliska . leva i unutrašnja strana c) prednja. Srčanu šupljinu čine: a) dva dela. dve desne i dve leve komore d) četiri dela. slepoočni i prednji krilasti mišić 11. leva i desna komora 13. leva pretkomora i leva komora c) četiri dela.221 - . desna komora i desna pretkomora b) dva dela. leva i donja strana d) spoljašnja. slepoočni. slepoočni. spoljašnji i unutrašnji krilasti mišić b) maseterični. Zidovi desne komore su neravni i od njih polaze: a) dva papilarna mišića b) tri papilarna mišića c) jedan papilarni mišić d) četiri papilarna mišića 14. spoljašnji i unutrašnji krilasti mišić d) masetelični.

gornju i donju ivicu i dva otvora .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 15. kosu i poprečnu 17. grudni i trbušni c) tri dela. kosu i horizontalnu d) dve pukotine. Želudac ima: a) prednji i zadnji zid. desnu i levu ivicu i dva otvora b) gornji i donji zid. vratni i grudni 19. glaveni. desnu i levu ivicu i dva otvora c) prednji i zadnji zid.222 - . Duplja grkljana na uzdužnom preseku ima izgled: a) lista deteline b) ružinog lista c) peščanog sata d) levka 16. vratni. U srednji nosni kanal otvaraju se: a) čeoni sinus i klinasti sinus b) klinasti i sitasti sinus c) čeoni sinus i gornjovilični sinus d) klinasti sinus i donjovilični sinus 18. Dvanaestopalačno crevo nalazi se ispred: a) prva tri krsna pršljena b) prva tri slabinska pršljena c) trećeg i četvrtog slabinskog pršljena d) drugog. grudni i trbušni d) tri dela. gornju i donju ivicu i dva otvora d) spoljašnji i unutrašnji zid. vratni i grudni b) dva dela. Zavisno od dela tela kroz koji prolazi jednjak ima: a) dva dela. trećeg i četvrtog slabinskog pršljena 20. Levo plućno krilo ima: a) jednu kosu pukotinu b) jednu horizontalnu pukotinu c) dve pukotine.

Broj malih bubrežnih čašica je: a) 8-10 b) 7-10 c) 15-20 d) 6-9 24. Jajnička jama nalazi se u račvi: a) spoljašnje bedrene arterije b) unutrašnje bedrene arterije c) zajedničke bedrene arterije d) stidne bedrene arterije 26. Dužina pasemeničkog kanala je: a) 50-60 cm b) 4-5 m c) 70 cm d) 1-2 m 25. njegovi izvodni kanali i mokraćovod 23.223 - . njegovi izvodni kanal i mokraćna bešika b) bubreg i mokraćna bešika c) samo bubreg d) bubreg. Bubrezi se nalaze u: a) retroperitonealnom prostoru trbušne duplje b) peritonealnom prostoru trbušne duplje c) retroperitonealnom prostoru karlične duplje d) superitonealnom prostoru karlične duplje 22. Briznik nastaje spajanjem: a) ampule semevoda i izvodnog kanala semene kesice b) početnog dela semevode i izvodnog kanala semene kesice c) pasemnika i izvodnog kanala semene kesice d) ampule semevoda i kanala pasemnika .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 21. Parni mokraćni organi su: a) bubreg.

Četvrti moždani živac je: a) trograni živac b) trohlearni živac c) okulomotorni živac d) pomoćni živac 29. U moždanom mostu leže jedra: a) II i III moždanog živca b) III i IV moždanog živca c) IX i X moždanog živca d) VII. Kičmenih živaca ima: a) 12 pari b) 30 pari c) 33-34 para d) 31 par 28. Funkcionalno najvažniji deo očne jabučice je: a) rožnjača b) sočivo c) mrežnjača d) sudovnjača . Duplja unutrašnjeg uva ispunjena je: a) perilimfom b) likvorom c) vazduhom d) krvlju 32. VI i delimično V i VIII moždanog živca 30.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 27. Najveće subkortikalno jedro smešteno u središnjem delu hemisfere je: a) repato jedro b) sočivasto jedro c) prugasto jedro d) bledo jedro 31.224 - .

a kisela pri ishrani namirnicama životinjskog porekla c) kisela pri ishrani namirnicama biljnog porekla. Zaokružite NETAČNU tvrdnju: a) pH mokraće je 6.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 33.8 b) bazna pri ishrani namirnicama biljnog porekla. Najznačajniji oblik transporta ugljen-dioksida krvlju je: a) kao fizički rastvoren gas b) u obliku karbaminojedinjenja c) u obliku bikarbonatnih jedinjenja d) nijedan odgovor nije tačan . Uloge disajnih puteva su da: a) sprovode vazduh b) prečišćavaju vazduh c) zagrevaju i vlaže vazduh d) svi odgovori su tačni 38. Renin se luči ukoliko je : a) povećan krvni pritisak b) povećana zapremina ekstracelularne tečnosti c) smanjeno snabdevanje bubrega krvlju d) povećano snabdevanje bubrega krvlju 36.3 – 7. a bazna pri ishrani namirnicama životinjskog porekla d) reakcija mokraće određuje se lakmus papirom 34. Sjedinjavanje hemoglobina sa kiseonikom naziva se: a) oksidacija b) oksigenacija c) koeficijent iskorišćavanja kiseonika d) kriva disocijacije oksi-hemoglobina 37.225 - . Količina definitivne mokraće koja se stvori u toku dana iznosi: a) 1.5 litra b) 5 litara c) 10 litara d) 180 litara 35.

Depolarizacija nastaje usled povećane propustljivosti membrane za: a) hlor b) kalijum c) amino kiseline d) natrijum . Kožni refleksi su: a) plantarni. Hormoni hipofize se luče pod uticajem: a) hipotalamusa b) malog mozga c) jedara bazalnih ganglija d) talamusa 42. ahilov. kalcitonin c) tiroksin.226 - . kutano-analni i abdominalni b) plantarni. Hormoni tiroidne žlezde su: a) tiroksin. kutano-analni i abdominalni d) plantarni. kutano-analni i abdominalni 44. a mijelinizirana sive boje c) funkcionalne osobine nervnih vlakana su nadražljivost i kontraktilnost d) kontinuirano sprovođenje odvija se duž Ranvijerovih suženja 43. Zaokružite tačnu tvrdnju: a) nerv je sačinjen od velikog broja nervnih vlakana b) nemijelinizirana vlakna su bele. trijodtironin. kutano-analni i abdominalni c) plantarni. parathormon d) tiroksin. patelarni.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 39. Endokrina aktivnost paratiroidne žlezde zavisi od: a) funkcije prednjeg režnja hipofize b) funkcije zadnjeg režnja hipofize c) koncentracije jona kalcijuma u krvi d) koncentracije jona kalijuma u krvi 40. parathormon 41. trijodtironin b) tiroksin. kremastera. maserera. trijodtironin.

Funkcija debelog creva sastoji se u: a) resorpciji vode b) varenju preostalih hranljivih sastojaka c) emulgovanju masti d) svega navedenog . Osnovna funkcionalna karakteristika mišićnog tkiva je: a) razdražljivost b) kontraktilnost c) deponovanje masnog tkiva d) tačni odgovori su pod a) i b) 48.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 45.227 - . samo ako su očuvane sve nervne veze c) je humoralnog karaktera d) pokrenuta je refleksima iz debelog creva 50. Pljuvačka sadrzi enzime koji vare: a) celulozu b) ugljene hidrate c) belančevine d) masti 49. Brzina razvoja zamora mišića je najveća pri: a) velikom opterećenju b) brzom ritmu rada c) oba odgovora su tačna d) nijedan odgovor nije tačan 47. Intestinalna faza lučenja želudačnog soka: a) ne postoji b) postoji. Ergograf je: a) aparat koji je konstruisao Erg b) aparat kojim se meri energetski promet c) zapis električne aktivnosti mišića d) aparat kojim se određuje radna sposobnost 46.

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 51. U srednjem mozgu nalaze se: a) primarni vidni i akustički centri b) vitalni centri c) jedra osam moždanih živaca d) nijedan odgovor nije tačan 54. Prva faza sekrecije u želucu pokreće se: a) kada hrana nadraži receptore usne duplje b) mehaničkim dejstvom hrane u želucu c) hemijskim dejstvom hrane u želucu d) bez unošenja hrane.228 - . Zaokružite NETAČAN odgovor: a) bezuslovni refleksi su isti za sve ljude. gledanjem ili mirisanjem hrane 52. a uslovni su karakteristični za svakog pojedinca b) bezuslovni refleksi se integrišu u sinapsama nižih delova centralnog nervnog sistema. Kora velikog mozga: a) reguliše motornu aktivnost b) prima i analizira senzorne informacije c) je centar više nervne delatnosti d) svi odgovori su tačni 56. a uslovni refleksi učvršćivati tokom života d) uslovni refleks se formira ako je uslovna draž udružena sa bezuslovnom draži 55. Sinaptičko sprovođenje je: a) jednosmerno b) dvosmerno c) bez promene intenziteta d) brže nego u nervnom vlaknu 53. Minutni volumen srca predstavlja: a) vrednost koja se dobija množenjem udarnog volumena i frekvencije srca b) volumen krvi koji srce ispumpa za jednu minutu . a za nastanak uslovnih neophodna je kora velikog mozga c) bezuslovni refleksi se mogu ugasiti.

a samim tim povećanje frekvencije srčanog rada 58.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 c) volumen od 5 litara krvi d) svi odgovori su tačni 57.229 - . Krvni pritisak će rasti pri: a) porastu perifernog otpora. Slepoočna kost sastoji se iz tri dela: a) ljuskasti. Sistolni ton je posledica: a) kontrakcije srčanog mišića i zatvaranja pretkomorno-komornih valvula b) zatvaranja semilunarnih valvula c) otvaranja semilunarnih valvula d) kontrakcije srčanog mišića i otvaranja pretkomorno-komornih valvula 60. Karlična kost sastoji se iz tri prvobitno odvojene kosti: a) bedrene. slepoočni i vilični deo d) bubni. čeoni i ljuskasti deo 2. Simpatički deo nervnog sistema deluje na: a) povećanje nadražljivosti i smanjenje brzine sprovođenja razdraženja u srcu b) smanjenje frekvencije i povećanje snage srčane kontrakcije c) povećanje frekvencije i snage srčane kontrakcije d) smanjenje nadražljivosti. a porastu minutnog volumena c) povećanju perifernog otpora i minutnog volumena d) padu perifernog otpora i minutnog volumena 59. preponske i krsne kosti b) bedrene. a padu minutnog volumena b) padu perifernog otpora. bubni i petrozni deo b) bazilarni. butne i krsne kosti . bočni i ljuskasti deo c) čeoni. Zakon »sve ili ništa« važi za: a) skeletni mišić b) srčani mišić c) nerv d) glatki mišić Test C 1.

230 - . unutrašnju i prednju d) prednju. Potiljačna kost gradi: a) prednji i deo donjeg zida lobanje b) srednji deo lobanje c) bočni deo lobanje d) zadnji i deo donjeg zida lobanje 5. preponske i sedalne kosti 3. gornji okrajak golenjače i čašica d) donji kraj butne kosti. gornji okrajak lišnjače c) donji kraj butne kosti.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 c) bedrene. gornji okrajak lišnjače i čašica 8. zadnju i međukoštanu c) spoljašnju. Telo žbice ima tri strane: a) prednju. velika krila. unutrašnju i zadnju b) prednju. trtične i preponske kosti d) bedrene. Nastavci klinaste kosti su: a) čeoni i vilični nastavak b) nepčani. Najvažnija osetljiva mesta prednje-bočnog trbušnog zida su: a) preponski kanal i omotač pravog trbušnog mišića b) butni prsten i pupčani otvor c) preponski kanal i pupčani otvor d) preponski kanal i butni prsten . Na čašici karlične kosti zglobni deo označen je kao: a) čašična usna b) čašična jama c) polumesečasta zglobna površina d) čašični usek 6. zadnju i spoljašnju 7. U zglobu kolena povezuju se: a) donji kraj butne kosti. klinasti nastavci c) mala krila. gornji okrajak lišnjače i golenjače b) donji kraj butne kosti. očni. krilasti nastavci d) zglobni i nezglobni nastavci 4.

troglavi mišić i kljunasto-ramenični mišić 10. sinusi. glavne dušnice i pluća .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 9. dušnik. nadlakatni mišić i troglavi mišić c) dvoglavi mišić nadlakta i troglavi mišić d) dvoglavi mišić nadlakta. ždrelo i usna duplja b) dušnik. grkljan i ždrelo c) grkljan i nosna duplja d) grkljan. Mišići prednje grupe nadlakta su: a) dvoglavi mišić nadlakta. U donje disajne puteve spadaju: a) nosna duplja. Spoljašnju grupu mišića potkolenice čine: a) dugi i kratki lišnjačni mišić b) spoljašnji i unutrašnji lišnjačni mišić c) prednji i zadnji lišnjačni mišić d) gornji i donji lišnjačni mišić 11. nadlakatni mišić i kljunasto-ramenični mišić b) dvoglavi mišić nadlakta. Od luka aorte odvajaju se: a) tri velika arterijska krvna suda b) dva velika arterijska krvna suda c) četiri velika arterijska krvna suda d) jedan veliki krvni sud 13. Zidovi desne komore su neravni i od njih polaze: a) dva papilarna mišića b) tri papilarna mišića c) jedan papilarni mišić d) četiri papilarna mišića 14.231 - . Zidovi leve komore su neravni i od njih polaze: a) tri papilarna mišića b) jedan papilarni mišić c) dva papilarna mišića d) četiri papilarna mišića 12.

Nutritivni krvni sud jetre je: a) portna vena b) posebna jetrina arterija c) hepatična arterija d) hepatična vena 20.232 - . Gornji sprat ždrela naziva se: a) nosni deo b) usni deo c) grkljanski deo d) nepčani deo 17. Gornji. Žučovod nastaje: a) spajanjem zajedničkog jetrinog kanala i izvodnog kanala žučne kese b) spajanjem posebnog jetrinog kanala i izvodnog kanala žučne kese c) spajanjem desnog jetrinog kanala i izvodnog kanala žučne kese d) spajanjem levog jetrinog kanala i izvodnog kanala žučne kese .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 15. ulazni otvor želuca predstavlja mesto spoja: a) završnog dela jednjaka i želuca b) početnog dela jednjaka i želuca c) želuca i dvanaestopalačnog creva d) završnog dela jednjaka i završnog dela želuca 19. Nosna duplja ima: a) četiri zida i dva otvora b) šest zidova i dva otvora c) pet zidova i jedan otvor d) četiri zida i tri otvora 16. Opornjačka kesa nalazi se između: a) zadnjeg zida gušterače i organa koji su iza nje b) zadnjeg zida želuca i organa koji su iza njega c) zadnjeg zida slezine i organa koji su iza nje d) prednjeg zida želuca i organa koji su ispred njega 18.

Bubrezi se nalaze u: a) retroperitonealnom prostoru trbušne duplje b) peritonealnom prostoru trbušne duplje c) retroperitonealnom prostoru karlične duplje d) superitonealnom prostoru karlične duplje 23. Semevod se pruža od: a) glave pasemnika do baze mokraćne bešike b) repa pasemnika do baze mokraćne bešike c) gornjeg pola semnika do baze mokraćne bešike d) donjeg pola semnika do baze mokraćne bešike 26. Početni deo jajovoda povezan je sa materičnom dupljom preko: a) spoljašnjeg materičnog otvora jajovoda b) unutrašnjeg materičnog otvora jajovoda c) prednjeg materičnog otvora jajovoda d) zadnjeg materičnog otvora jajovoda 25. Broj malih bubrežnih čašica je: a) 8-10 b) 7-10 c) 15-20 d) 6-9 24.233 - .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 21. Mokraćovod se pruža od: a) velike bubrežne čašice do mokraćne bešike b) male bubrežne čašice do mokraćne bešike c) bubrežne karlice do mokraćne bešike d) njegovog početnog suženja do mokraćne bešike 22. Briznik nastaje spajanjem: a) ampule semevoda i izvodnog kanala semene kesice b) početnog dela semevode i izvodnog kanala semene kesice c) pasemnika i izvodnog kanala semene kesice d) ampule semevoda i kanala pasemnika .

Spoljašnja strana ćelijske membrane u stanju mirovanja je naelektrisana: a) pozitivno b) negativno c) neutralno d) nijedan odgovor nije tačan 32.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 27. Primarno senzitivno polje obuhvata: a) precentralnu vijugu b) postcentralnu vijugu c) poprečnu slepoočnu vijugu d) slepoočni režanj 29.234 - . Najveća parna siva masa međumozga je: a) metatalamus b) talamus c) epitalamus d) hipotalamus 30. VI i delimično V i VIII moždanog živca 31. Glatki mišići: a) sadrže aktinske niti b) sadrže miozinske niti c) sadrže aktinske i miozinske niti d) ne sadrže aktinske i miozinske niti . Žuljevito telo je: a) moždani most b) spojnica moždanog svoda c) prednja spojnica d) moždana spojnica 28. U moždanom mostu leže jedra: a) II i III moždanog živca b) III i IV moždanog živca c) IX i X moždanog živca d) VII.

Kalijum je: a) zastupljen više u ćeliji nego van ćelije b) zastupljen više van ćelije nego u ćeliji c) u podjednakoj količini van ćelije i u ćeliji d) zajedno sa fosfatima nalazi se više van ćelije nego u ćeliji 35. Šmit-Moravicova teorija govori o: a) brzini sedimentacije b) zgrušavanju krvi c) hematokritu d) nastanku leukemije 36.235 - . Veliki krvotok obezbeđuje vezu srca sa: a) periferijom noseći joj krv tamnoplave boje b) periferijom noseći joj krv svetlocrvene boje c) plućima noseći im krv svetlocrvene boje d) plućima noseći im krv tamnoplave boje 38.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 33. Minutni volumen srca predstavlja: a) vrednost koja se dobija množenjem udarnog volumena i frekvencije srca b) volumen krvi koji srce ispumpa za jednu minutu c) volumen od 5 litara krvi d) svi odgovori su tačni 37. Simpatički deo nervnog sistema deluje na: a) smanjenje nadražljivosti uz povećanje brzine sprovođenja razdraženja u srcu b) smanjenje frekvencije uz povećanje snage srčane kontrakcije c) povećanje frekvencije i snage srčane kontrakcije d) povećanje nadražljivosti a samim tim smanjenje frekvencije srčanog rada . Glatka muskulatura u toku rada se: a) brzo zamara b) troši veliku količinu energije c) ponaša kao sincicijum d) ne depolariše 34.

od srca ka periferiji d) svi odgovori su tačni 40. Funkcionalni rezidualni kapacitet je količina vazduha koja se nalazi u plućima: a) na kraju maksimalnog udaha b) na kraju maksimalnog izdaha c) nakon normalnog udaha d) nakon normalnog izdaha 44. Zaokružite tačnu tvrdnju: a) glavni inspiratorni mišići su unutrašnji međurebarni mišići i trbušni mišići b) glavni ekspiratorni mišići su unutrašnji međurebarni mišići i trbušni mišići c) inspiracija je pasivan akt d) kontrakcija spoljnih međurebarnih mišića smanjuje prednje-zadnji prečnik grudnog koša 41. od srca ka periferiji c) zahvaljujući kontrakciji skeletne muskulature. Krv se u venama kreće: a) zahvaljujući venskim zaliscima. Eritropoetin se stvara u: a) jetri b) bubregu c) eritrocitima d) kostnoj srži . Sjedinjavanje hemoglobina sa kiseonikom naziva se: a) oksidacija b) oksigenacija c) koeficijent iskorišćavanja kiseonika d) kriva disocijacije oksi-hemoglobina 42. Rezidualni volumen je količina vazduha koja se nalazi u plućima: a) na kraju maksimalnog udaha b) na kraju maksimalnog izdaha c) nakon udaha pri normalnom disanju d) nakon izdaha pri normalnom disanju 43.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 39. od periferije ka srcu b) zahvaljujući mišićnoj pumpi.236 - .

Peristaltički i antiperistaltički pokreti prisutni su u: a) jednjaku b) želucu c) tankom crevu d) debelom crevu . Tripsinogen nastaje u: a) želucu b) jetri c) pankreasu d) tankom crevu 49. baznoj ili neutralnoj sredini 48. Specifična težina mokraće je manja: a) ukoliko je manja količina uzlučene mokraće b) pri intenzivnom znojenju c) pri teškom fizičkom radu d) ukoliko je veća količina uzlučene mokraće 47.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 45. Po supstratu na koji deluju enzimi se dele na: a) apoenzim i koenzim b) hidrolaze i desmolaze c) karbohidraze. proteaze i lipaze d) enzime koje ispoljavaju dejstvo u kiseloj. Funkcija debelog creva sastoji se u: a) varenju preostalih hranljivih sastojaka b) emulgovanju masti c) resorpciji vode d) svega navedenog 50. Zaokružite netačnu tvrdnju: a) najvažnija funkcija bubrega je očuvanje stalnosti uslova unutrašnje sredine b) bubreg održava ravnotežu vode i elektrolita c) najvažnija funkcija bubrega je endokrina d) bubrezi su fiziološki pufer sistem 46.237 - .

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 51. a smanjenja koncentracije kalijuma u krvi c) povećanja koncentracije natrijuma i kalijuma u krvi d) smanjenja koncentracije natrijuma i kalijuma u krvi 52.238 - . a povišenja koncentracije kalijuma u krvi b) povećanja koncentracije natrijuma. Aldosteron dovodi do: a) pada koncentracije natrijuma. Supkortikalna jedra su: a) vegetativne ganglije b) povezane uglavnom sa senzitivnom korom c) bazalne ganglije: prugasto telo i sočivasto jedro d) sve navedeno 56. OSIM: a) organizam je u budnom stanju b) biološka motivisanost jedinke c) udruženost uslovne i bezuslovne draži d) prisustvo drugih stimulusa . Centar za bolnu osetljivost je: a) talamus b) hipotalamus c) limbički sistem d) veliki mozak 55. Zaokružite NETAČNU tvrdnju: a) estrogen i progesterone utiču na razvoj polnih organa b) progesteron priprema sluzokožu materice za prijem oplođene jajne ćelije c) progesteron povećava razdražljivost muskulature materice d) progesterone podstiče razvoj mlečnih kanala 53. Zakonitosti formiranja uslovnih refleksa su sve navedeno. Centri refleksa za ishranu nalaze se u: a) usnoj duplji b) nosu c) produženoj moždini d) pljuvačnim žlezdama 54.

Prednja strana lopatice izdubljena je u: a) nadgrebenu i podgrebenu jamu b) podlopatičnu jamu c) podlopatičnu i nadgrebenu jamu d) nadlopatičnu i podlopatičnu jamu . U stopalu se nalaze: a) 23 kosti. Zakrivljenost sočiva se povećava: a) pri gledanju bliskih predmeta b) pri gledanju udaljenih predmeta c) sa starošću d) pri smanjenju elastičnosti sočiva Test D 1.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 57. Kinestezija je sve navedeno. raspoređenih u tri grupe c) 26 kostiju.239 - . Recepcija mirisa ostvaruje se preko receptora koji se nalaze u a) sluzokoži nosa b) sluzokoži jezika c) kortikalnog centra u oblasti hipokampusa d) u talamusu 60. raspoređenih u tri grupe 2. IZUZEV: a) određivanje položaja tela u prostoru b) osećaj kretanja insekta po koži tela c) određivanje položaja pojedinih delova tela d) određivanje vrste i brzine pokreta 59. Astigmatizam se: a) korigije sabirnim sočivom b) koriguje rasipnim sočivom c) koriguje cilindričnim sočivom d) ne može korigovati 58. raspoređene u dve grupe b) 25 kostiju. raspoređenih u tri grupe d) 27 kostiju.

unutrašnjeg i spoljašnjeg obrtanja .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 3. pregibanja i privođenja d) pregibanja. Kostur lica sastoji se iz: a) 15 kostiju b) 7 kostiju c) 21 kosti d) 10 kostiju 6. Telo ključnice ima dve strane: a) spoljašnju i unutrašnju b) gornju i unutrašnju c) gornju i donju d) donju i spoljašnju 4. privođenja. Svi mišići zadnje grupe potkolenice inervisani su: a) tabanskim živcem b) sedalnim živcem c) potkoleničnim živcem d) golenjačnim živcem 7. odvođenja. kratke i pljosnate 8. Prema obliku skeletni mišići dele se na: a) duge. prave i pljosnate d) duge. Kružno kretanje predstavlja udružene pokrete: a) pregibanja. Donja vilica sastoji se iz: a) tela. kratke i pregibače b) prave. pregibanja i opružanja c) spoljašnjeg obrtanja.240 - . opružanja. odvođenja b) unutrašnjeg i spoljašnjeg obrtanja. zglobnih i nezglobnih nastavaka b) tela i grane donje vilice c) uspravnog i horizontalnog dela d) tela i dva okrajka 5. opruženja.privođenja. kose i uzdužne c) duge.

leva i donja strana d) spoljašnja. Najveći krvni sud čovečjeg tela je: a) plućna arterija b) potključna arterija c) zajednička karotidna arterija d) aorta . leva i unutrašnja strana c) prednja. Na bazi srca.241 - . Mišići prednje grupe podlakta svojim dejstvom vrše: a) opružanje b) pregibanje c) privođenje d) odvođenje 10.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 9. Svi mišići šake inervisani su: a) središnjim i lakatnim živcem b) središnjim i pazušnim živcem c) lakatnim i pazušnim živcem d) žbičnim i lakatnim živcem 11. veliki krvni sudovi grade: a) venačnu krunu b) srčanu krunu c) srčani lanac d) srčani venac 13. leva i spoljašnja strana b) prednja. unutrašnja i dijafragmalna strana 14. Desna srčana pretkomora: a) oblika je nepravilne kocke i ima šest zidova b) oblika je nepravilne prizme i ima tri zida c) oblika je nepravilne prizme i ima šest zidova d) oblika je trostrane piramide i ima tri zida 12. Na srcu se opisuju sledeće strane: a) prednja.

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 15. Desna srčana komora je: a) oblika trostrane piramide sa bazom okrenutom napred b) oblika trostrane prizme c) oblika četvorostrane piramide d) oblika trostrane piramide sa bazom okrenutom pozadi 16. Grkljan se nalazi u nivou: a) četvrtog i petog vratnog pršljena b) petog i šestog vratnog pršljena c) drugog i trećeg vratnog pršljena d) šestog i sedmog vratnog pršljena 20. Vrh pluća nalazi se iznad ravni: a) prvog rebra b) drugog rebra c) trećeg rebra d) četvrtog rebra 18. Dvanaestopalačno crevo nalazi se ispred: a) prva tri krsna pršljena b) prva tri slabinska pršljena c) trećeg i četvrtog slabinskog pršljena d) drugog. trećeg i četvrtog slabinskog pršljena .242 - . Zadnji otvor usne duplje je: a) ždrelno suženje b) ulaz u usnu duplju c) međuusni otvor d) ždrelni otvor 19. Srce je smešteno u: a) srednjem delu gornjeg sredogruđa b) srednjem delu donjeg sredogruđa c) prednjem delu donjeg sredogruđa d) zadnjem delu gornjeg sredogruđa 17.

gornji i donji pol c) prednju i zadnju stranu. spoljašnju i unutrašnju ivicu. gornji i donji pol b) spoljašnju stranu. gornju i donju ivicu i dva otvora 22. prednju i zadnju ivicu. prednji i zadnji pol 26. prednju i zadnju ivicu. Osnovna anatomska i funkcionalna jedinica bubrega zove se: a) režanj b) režnjić c) nefron d) acinus 23.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 21. Želudac ima: a) prednji i zadnji zid. Semnik je muška polna žlezda i ima: a) spoljašnju i unutrašnju stranu. desnu i levu ivicu i dva otvora b) gornji i donji zid. Jajnička jama nalazi se u račvi: a) spoljašnje bedrene arterije b) unutrašnje bedrene arterije c) zajedničke bedrene arterije d) stidne bedrene arterije 25. Mokraćovod gradi krivinu: a) na mestu ulaska u malu karlicu b) u svom lumbalnom delu c) u svom ilijačnom delu d) u svom karličnoj duplji 24.243 - . gornji i donji pol d) spoljašnju i unutrašnju stranu. gornju i donju ivicu i dva otvora d) spoljašnji i unutrašnji zid. Kičmenih živaca ima: a) 12 pari b) 30 pari c) 33-34 para d) 31 par . spoljašnju ivicu. desnu i levu ivicu i dva otvora c) prednji i zadnji zid.

Antidiuretski hormon i oksitocin luče se u: a) hipotalamusu b) talamusu c) epitalamusu d) metatalamusu 29. Velike i male motorne jedinice razlikuju se po: a) broju aksona koji inerviše jedno mišićno vlakno b) broju motornih vlakana koji inerviše jedan nerv c) broju nerava koji inerviše jedan mišić d) broju motornih vlakana koji inerviše jedan akson . Prednja strana srednjeg mozga predstavljena je: a) krovnom pločicom b) crvenim jedrom c) moždanim kracima d) tegmentumom 28. Somatski nervni sistem kontroliše: a) poprečno-prugastu muskulaturu b) glatku muskulaturu c) muskulaturu srčanog mišića d) muskulaturu unutrašnjih organa 30. Katabolizam je: a) konstruktivna aktivnost rasta b) zamenjivanje istrošenih delova ćelije c) aktivnost u razmeni materija d) svi odgovori su tačni 32.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 27.244 - . Vratni živčani splet grade prednje grane: a) prva 3 vratna živca b) prva 4 vratna živca c) prvih 5 vratnih živaca d) zadnja 4 vratna živca 31.

Simptomi posthemoragičnog šoka nastaju: a) nakon povećanja zapremine krvi do 30% celokupne količine krvi b) nakon smanjenja zapremine krvi do 30% celokupne količine krvi c) nakon smanjenja zapremine krvi više od 30% celokupne količine krvi d) nakon smanjenja zapremine plazme manje od 30% celokupne količine krvi 34. Viskoznost krvi je: a) tri do pet puta veća od viskoznosti vode b) deset puta veća od viskoznosti vode c) zavisi od količine hemoglobina u eritrocitima d) uopšte se ne upoređuje sa viskoznošću vode 35. Sistolni ton je posledica: a) zatvaranja semilunarnih valvula b) otvaranja semilunarnih valvula c) kontrakcije srčanog mišića i zatvaranja pretkomorno-komornih valvula d) kontrakcije srčanog mišića i otvaranja pretkomorno-komornih valvula . Opšti davalac krvi je krvna grupa: a) O b) A c) B d) AB 37. Trajanje srčanog ciklusa pretkomora je: a) kraće od trajanja srčanog ciklusa komora b) duže od trajanja srčanog ciklusa komora c) jednako trajanju srčanog ciklusa komora d) zavisno od dužine udaha i izdaha 38.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 33. Procenat oksihemoglobina zavisi od: a) količine hemoglobina i vrednosti parcijalnog pritiska kiseonika b) parcijalnog pritiska ugljen dioksida c) pH krvi d) svega navedenog 36.245 - .

Površina respiratorne membrane iznosi: a) 70 cm2 b) 70 ml c) kao površina jedne alveole d) 70 m2 43. Jedna respiracija sastoji se iz: a) inspirijuma i udaha b) ekspirijuma i izdaha c) spoljašnjeg i unutrašnjeg disanja d) inspirijuma i ekspirijuma 42. Količina vazduha koja se udahne i izdahne pri svakoj respiraciji iznosi: a) 150 ml b) 500 ml c) 12 – 16 ml d) 750 ml 44. Krv se kreće ravnomerno i bez oscilacija u: a) aorti b) arteriolama c) kapilarima d) nijedan odgovor nije tačan 41. Centar za disanje najsnažnije stimuliše: a) pad koncentracije CO2 b) pad koncentracije O2 c) porast koncentracije O2 d) porast koncentracije CO2 .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 39.246 - . Zakon »sve ili ništa« podrazumeva da: a) sa povećanjem intenziteta draži povećava se i jačina mišićne kontrakcije b) pri draženju jedne motorne jedinice skeletnog mišića neka mišićna vlakna te motorne jedinice se kontrahuju c) pri draženju jedne motorne jedinice skeletnog mišića sva mišićna vlakna te motorne jedinice se kontrahuju d) svi odgovori su tačni 40.

Tubularna reapsorbcija je proces koji omogućava: a) vraćanje supstanci u peritubularni prostor b) vraćanje supstanci u primarnu mokraću c) vraćanje supstanci u definitivnu mokraću d) izlučivanje supstanci iz peritubularnog prostora 46.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 45. Antidiuretični hormon: a) stvara se u bubrezima b) smanjuje količinu izlučene mokraće c) kada se povećano luči dovodi do bolesti diabetes insipidus d) povećava količinu izlučene mokraće 48. Hemijske materije se u digestivnom traktu razgrađuju pod dejstvom digestivnih fermenata i to: a) masti do glicerina i masnih kiselina b) proteini do amino kiselina c) polisaharida do monosaharida d) svi odgovori su tačni . Ferment pljuvačke je: a) mucin b) pepsin c) himozin d) ptijalin 49. Voda se resorbuje u krv samo ako je: a) osmotski pritisak himusa viši od osmotskog pritiska krvi b) osmotski pritisak himusa jednak osmotskom pritisku krvi c) osmotski pritisak himusa niži od osmotskog pritiska krvi d) nijedan odgovor nije tačan 50. Tokom prolaska kroz tubule: a) iz glomerularnog filtrata se ne reapsorbuje voda b) sekretuje se voda c) stvara se primarna mokraća sve manje koncentracije d) iz glomerularnog filtrata se reapsorbuje 99 % vode 47.247 - .

nadbubrega b) polnih žlezdi. pankreasa. nadbubrega d) polnih žlezdi. Paradoksalno spavanje je: a) ne-REM spavanje b) REM spavanje c) spavanje u toku koga se ne sanja d) spavanje uz povišen tonus muskulature . štitne žlezde. štitne žlezde. Neurociti simpatikusa nalaze se u: a) bočnim rogovima sive mase svih grudnih segmenata kičmene moždine b) bočnim rogovima sive mase svih slabinskih segmenata kičmene moždine c) bočnim rogovima sive mase krsnih segmenata kičmene moždine d) tačni su odgovori pod b) i c) 55. a ostalih dana trajanja menstruacije oko 100 ccm krvi dnevno 54. pankreasa. Hormoni prednjeg režnja hipofize utiču na sekretornu aktivnost: a) pankreasa. U toku svakog menstrualnog ciklusa žena izgubi: a) 50 do 100 ccm krvi b) 100 do 200 ccm krvi c) oko pola litra krvi d) prvog i zadnjeg dana oko 50 ccm. nadbubrega 52. Endokrina aktivnost paratiroidne žlezde zavisi od: a) funkcije prednjeg režnja hipofize b) funkcije zadnjeg režnja hipofize c) koncentracije jona kalijuma u krvi d) koncentracije jona kalcijuma u krvi 53. Zaokružite netačan odgovor: a) mali mozak reguliše motorne aktivnosti b) mali mozak reguliše tonus skeletne muskulature c) mali mozak reguliše telesnu težinu tela d) mali mozak reguliše ravnotežu tela 56. štitne žlezde c) polnih žlezdi.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 51.248 - .

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 57. slušnog živca. slušnog živca. Zaokružite netačan odgovor: a) taktilni receptori nalaze se u potkožnom tkivu b) taktilnih receptora ima najviše na prstima ruku i usnama c) taktilnih receptora ima najviše na leđima. ramenima i potkolenicama d) taktilni receptori nalaze se na površini kože 58. Kortijevog organa. Hešlove vijuge do centra u Kortijevom organu d) bubne opne. Kortijevog organa i slušnog živca do centra u Hešlovoj vijuzi c) bubne opne. Hešlove vijuge do centra u Kortijevom organu b) bubne opne. Zvučni talas prenosi se sledećim redosledom preko: a) bubne opne. Poremećaji refrakcije su: a) dalekovidost. Duplja unutrašnjeg uva ispunjena je: a) perilimfom b) likvorom c) vazduhom d) krvlju 60. slušnih koščica. kratkovidost i astigmatizam b) dalekovidost i presbiopija c) greške u recepciji boja d) greške pri imenovanju predmeta ` . slušnih koščica. slušnih koščica.249 - . slušnih koščica i slušnog živca do centra u Hešlovoj vijuzi 59.

Temena kost se nalazi u: a) središnjem delu krova lobanje b) prednjem delu krova lobanje c) zadnjem delu krova lobanje d) na bazi lobanje 4.250 - . Dijafragmu oživčava: a) Pomoćni živac b) Prečažni živac c) Međurebarni živac d) Podrebarni živac . Kosti prstiju stopala grade članci prstiju. Luk pršljena je: a) Njegov zadnji deo b) Njegov prednji deo c) Njegov bočni deo 2. Zglob lakta pripada: a) Prostim zglobovima b) Složenim zglobovima c) Hrskavičavim zglobovima d) Fibroznim zglobovima 5.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Test E 1. Lakatna kost na donjem okrajku nema jedan od navedenih elemenata: a) Glava lakatne kosti b) Šiljasti nastavak c) Kljunasti nastavak 3. kojih ima: a) 16 b) 14 c) 12 d) 15 6.

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 7. Spoljašnja grupa mišića na donjoj strani stopala namenjena je: a) Pokretanju malog prsta b) Pokretanju palca c) Pokretanju II i III prsta d) Pokretanju II i III i IV prsta 8. Simpatička nervna vlakna srčanog živčanog spleta: a) Usporavaju srčani rad i povećavaju snagu srčanih kontrakcija b) Ubrzavaju srčani rad i povećavaju snagu srčanih kontrakcija c) Usporavaju srčani rad i smanjuju snagu srčanih kontrakcija d) Ubrzavaju srčani rad i smanjuju snagu srčanih kontrakcija 12. Svi mišići spoljašnje i zadnje grupe podlakta inervisani su: a) Lakatnim živcem b) Žbičnim živcem c) Središnjim živcem d) Mišićnokožnim živcem 9. Srčane pretkomore i komore povezane su: a) Pretkomornim otvorom b) Komornim otvorom c) Pretkomorno-komornim otvorom d) Komorno-pretkomornim otvorom 11. Butna arterija prelazi na zadnju stranu zgloba kolena i nastavlja se: a) Prednjom golenjačnom arterijom b) Zadnjom golenjačnom arterijom c) Zatkolenom arterijom d) Dubokom butnom arterijom .251 - . Sve mišiće šake inervišu dva živca: a) Središnji i lakatni živac b) Lakatni i žbični živac c) Središnji i žbični živac d) Žbični i mišićnokožni živac 10.

Potporne ćelije nervnog sistema su: a) Nervne celije b) Glijalne ćelije c) Bipolarne ćelije d) Multipolarne ćelije 18. desna i leva kičmena arterija spajaju se i grade: a) Desnu moždanu arteriju b) Levu moždanu arteriju c) Bazilarnu arteriju d) Pontinsku arteriju 14. Portna vena nastaje spajanjem gornje.252 - . donje crevne vene i slezinske vene iza: a) Tela gušterače b) Repa gušterače c) Glave gušterače d) Vrata gušterače 15.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 13. U zadnjoj lobanjskoj jami. Papilarni mišići polaze sa: a) Zidova komora b) Zidova pretkomora c) Zida leve komore d) Zida desne pretkomore 17. Završni i najveći odvodni venski sinus je: a) Kavernozni sinus b) Veliki petrozni sinus c) Poprečni sinus d) Sigmoidni sinus 16. Mokraćna bešika nalazi se u : a) Prednjem delu karlične duplje b) Zadnjem delu karlične duplje c) Gornjem delu karlične duplje d) Donjem delu karlične duplje .

Zadnji zid dušnika je izgrađen od mekih tkiva predstavljenih: a) Poprečno prugastim mišićem i vezivnom opnom b) Glatkim mišićem i vezivnom opnom c) Skeletnim mišićem i vezivnom opnom d) Poprečnim mišićem i vezivnom opnom . Na desnom plućnom krilu nalaze se: a) Dve pukotine.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 19. čine: a) Glasnička pukotina i obe glasne žice b) Samo glasnička pukotina c) Samo glasne žice d) Glasnička pukotina i leva glasna žica 20. Ždrelno suženje je: a) Prednji otvor nosnog sprata ždrela b) Prednji otvor usne duplje c) Zadnji otvor usne duplje d) Prednji otvor grkljanskog sprata ždrela 22. kosa i horizontalna b) Jedna kosa pukotina c) Jedna horizontalna pukotina d) Tri pukotine 21. Nutritivni krvni sud jetre je: a) Portna vena b) Posebna jetrina arterija c) Jetrine vene d) Donja šuplja vena 24.253 - . Organ za stvaranje glasa. Gušterača je žlezdani organ priljubljen uz: a) Prva tri slabinska pršljena b) Prva dva slabinska pršljena c) Dvanaestog grudnog i prvog slabinskog pršljena d) Uz četvrti i peti slabinski pršljen 23. glotis.

Trem je: a) Zadnja šupljina koštanog labirinta b) Središnja šupljina koštanog labirinta c) Središnja šupljina opnastog labirinta d) Zadnja šupljina opnastog labirinta 26. Najveća parna siva masa međumozga je: a) Metatalamus b) Suptalamus c) Epitalamus d) Talamus 27. veći deo spoljašnje opne očne jabučice c) Prednji deo sudovne opne očne jabučice d) Zadnji deo sudovne opne očne jabučice 28. Gustativna telašca grupišu se u posebne tvorevine jezika koje se nazivaju: a) Gustativne bradavice b) Gustativne papile c) Gustativni tuberkuli d) Gustativni žlebovi 30.254 - . Piramidalni put je: a) Indirektni motorni put b) Direktni motorni put c) Indirektni senzitivni put d) Ekstrapiramidalni put 29. Dužica je: a) Srednji i najdeblji deo sudovne opne očne jabučice b) Zadnji. Organ ukusa smešten je u : a) Sluzokoži donje strane jezika b) Sluzokoži gornje strane jezika c) Sluzokoži bočnih ivica jezika d) Sluzokoži korena jezika .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 25.

Ukoliko je koncentracija sredine koja okružuje ćeliju veća nego u ćeliji: a) Minerali izlaze iz ćelije i ona se smežurava b) Voda izlazi iz ćelije i ona se smežurava c) Voda ulazi u ćeliju i ona bubri d) Minerali ulaze u ćeliju 32. Šta NIJE tačno za aktivni transport? a) Vrši se uz pomoć nosača b) Materija se transportuje iz sredine sa manjom u sredinu sa većom koncentracijom c) Za transport se koristi energija d) Materije se transportuju iz sredine sa većom u sredinu sa manjom koncentracijom 33. Šta je tačno za akcioni potencijal? a) Akcioni potencijal se javlja u miru b) Akcioni potencijal se javlja kada se ćelija nadraži c) Nastaje izlaskom natrijuma iz ćelije d) Nastaje zbog ulaska kalijuma u ćeliju 34. Šta je tačno za membranski potencijal? a) Spoljašnja strana ćelijske membrane je elektroneutralna b) Spoljašnja strana ćelijske membrane je elektronegativna c) Unutrašnja strana ćelijske membrane je elektropozitivna d) Unutrašnja strana ćelijske membrane je elektronegativna 35.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 31. Koja od navedenih osobina pripada leukocitima: a) Nedostatak jedra b) Bikonkavni oblik c) Granule u citoplazmi d) Hemoglobin . Jedan motoneuron: a) Inerviše jedan mišić b) Inerviše onoliko mišićnih ćelija koliko ima krajnjih ogranaka c) Prenosi nervne impulse sa periferije prema CNS d) Inerviše po deset mišićnih ćelija 36.255 - .

Sedimentacija eritrocita je ubrzana u slučaju: a) Povećanog broja eritrocita b) Povećane količine albumina plazmi c) Povećane količine globulina u plazmi d) Smanjene količine fibrinogena u plazmi 40. radi se o krvnoj grupi: a) A b) B c) AB d) O 39. Limfociti se karakterišu: a) Bisagastim jedrom i crvenim granulama b) Plavim granulama i jedrom podeljenim u 3 do 5 segmenata c) Velikim ovalnim jedrom d) Neutrofilnim granulama i nesegmentiranim jedrom . Na početku dijastole komore: a) Pretkomorno-komorske valvule se zatvaraju a semilunarne valvule otvaraju b) Semilunarne valvule se zatvaraju a pretkomorno-komorske valvule se otvaraju c) Pretkomorno-komorske i semilunarne valvule se zatvaraju d) Pretkomorno-komorske i semilunarne valvule se otvaraju 38. Šta NIJE tačno za vazomociju: a) To je kretanje krvi kroz kapilare u mlazevima b) Vazomocija reguliše protok krvi kroz kapilare c) Vazomocija reguliše protok krvi kroz arteriole d) Broj mlazeva u kapilaru zavisi od količine kiseonika 42. Ukoliko serum neke krvi od aglutinina sadrži anti A. Zakon „sve ili ništa“ za srce znači: a) Jačina srčane kontrakcije zavisi od jačine stimulusa b) Različiti stimulusi izazivaju maksimalnu srčanu kontrakciju c) Pri sistoli srce izbaci svu krv koja se nalazila u komori d) Srce se najjače kontrahuje kada je prazno 41.256 - .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 37.

Himus se formira u: a) Ustima b) Tankom crevu c) Debelom crevu d) Pankreasu 48. Intrapleuralni pritisak: a) Se ne menja tokom disajnih pokreta b) Tokom udaha postaje negativniji a tokom izdaha pozitivniji c) Negativni pritisak omogućava kolaps pluća d) Može biti negativan ili pozitivan. Intestinalna faza lučenja želudačnog soka: a) Ne postoji b) Nastavlja se i kada hrana napusti želudac c) Ne nastavlja se kada hrana napusti želudac d) Nije humoralnog karaktera . Sekrecija želudačnog soka može biti: a) Psihička b) Gastrična c) Intestinalna d) Svi odgovori su tačni 46. Enterocit je: a) Ćelija crevne sluzokože b) Rana razvojna faza eritrocita c) Ćelija preteča svih ćelija endoderma d) Nijedan odgovor nije tačan 47.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 43. Pronađi tačnu konstataciju: a) Kroz respiratornu membranu podjednako difunduju kiseonik i ugljendioksid b) Ugljendioksid dvadesetak puta lakše difunduje kroz respiratornu membranu od kiseonika c) Kroz celu respiratornu membranu za minut normalno prođe litar kiseonika d) Tokom fizičkog rada kroz respiratornu membranu difunduje manje ugljendioksida 44.257 - . to nema uticaja na disajne pokrete 45.

Poliurija je: a) Prestanak stvaranja mokraće b) Smanjena diureza c) Povećana diureza d) Smanjeno unošenje vode u organizam 51. Muška polna žlezda luči: a) Estrogen i progesteron b) Testosteron i androstendion c) Testosteron i progesteron d) Androstendion i estrogen 53. Skokovito provođenje se odlikuje sledećim: a) Provodi se duž mijelinskih nervnih vlakana b) Provođenje razdraženja je od jednog do drugog Ranvijerovog suženja c) Brzina provođenja je do 120 m/sec d) Svi odgovori su tačni 54. Ukoliko se produkcija kiselih materija u bubrezima poveća oni stvaraju: a) Veću količinu ureje b) Veću količinu amonijaka c) Renin d) Hipurnu kiselinu 50.258 - . Hormoni su hemijske supstance koje: a) Se izlučuju direktno u krvotok b) Preko izvodnih kanala dospevaju u krvotok c) Preko izvodnih kanala dospevaju u šupljine tela d) Sva tri odgovora su tačna 52.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 49. Arefleksija podrazumeva: a) Ugašen refleks b) Pojačan refleks c) Smanjen refleks d) Svi odgovori su tačni .

Hipermetropija je: a) Normalno prelamanje svetlosti i lik se izuzetno oštro formira na mrežnjači b) Poremećaj refrakcije kod koga se lik formira iza mrežnjače c) Poremećaj refrakcije kod koga se lik formira ispred mrežnjače d) Nijedan odgovor nije tačan . Ravnomerni raspored tonusa na pojedine mišićne grupe moguć je zahvaljujući: a) Međumozgu b) Srednjem mozgu c) Malom mozgu d) Produženoj moždini 57. Centri III i IV para moždanog nerva nalaze se u: a) Kičmenoj moždini b) Produženoj moždini c) Ponsu d) Srednjem mozgu 56.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 55. Funkcija bazalnih ganglija je da: a) Učestvuje u formiranju uslovnih refleksa b) Reguliše mišićni tonus i objedinjuje motorne pokrete pri hodanju c) Pomaže u održavanju položaja tela d) Sve navedeno 58. U toku spavanja bez sanjanja: a) Povišen je tonus muskulature b) Disanje je ubrzano c) Krvni pritisak je povišen d) Telesna temperatura se snižava 59.259 - . Visceroreceptori su: a) U glatkim mišićima krvnih sudova b) Osetljivi na mehaničke promene u organima i hemijske promene u krvi c) U unutrašnjim organima d) Svi odgovori su tačni 60.

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 REŠENJA Test A 1-a 7-c 13-a 19-b 25-a 31-c 37-a 43-b 49-d 55-d Test B 1-a 7-a 13-b 19-b 25-c 31-a 37-d 43-b 49-c 55-d 2-c 8-c 14-b 20-a 26-a 32-c 38-b 44-d 50-a 56-d 3-c 9-c 15-c 21-a 27-d 33-c 39-c 45-d 51-d 57-c 4-a 10-a 16-a 22-d 28-b 34-a 40-b 46-c 52-a 58-c 5-b 11-c 17-c 23-c 29-d 35-c 41-a 47-d 53-a 59-a 6-c 12-d 18-c 24-b 30-b 36-b 42-a 48-b 54-c 60-b 2-a 8-d 14-d 20-c 26-d 32-c 38-b 44-b 50-c 56-b 3-b 9-b 15-a 21-b 27-b 33-b 39-a 45-a 51-a 57-b 4-a 10-a 16-b 22-c 28-d 34-a 40-d 46-a 52-d 58-d 5-a 11-a 17-a 23-d 29-d 35-c 41-a 47-a 53-a 59-a 6-b 12-b 18-b 24-c 30-b 36-b 42-b 48-d 54-a 60-c .260 - .

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Test C 1-a 7-c 13-b 19-b 25-b 31-a 37-b 43-d 49-c 55-c 2-d 8-c 14-d 20-a 26-a 32-c 38-c 44-b 50-b 56-d 3-a 9-a 15-a 21-c 27-d 33-c 39-a 45-c 51-b 57-c 4-d 10-a 16-a 22-a 28-b 34-a 40-b 46-d 52-c 58-b 5-c 11-c 17-b 23-c 29-b 35-b 41-b 47-c 53-c 59-a 6-d 12-a 18-a 24-c 30-d 36-d 42-b 48-c 54-a 60-a Test D 1-d 7-d 13-c 19-b 25-a 31-c 37-a 43-b 49-c 55-c 2-b 8-d 14-d 20-b 26-d 32-d 38-c 44-d 50-d 56-b 3-c 9-b 15-d 21-a 27-c 33-c 39-c 45-a 51-d 57-c 4-b 10-a 16-b 22-c 28-a 34-a 40-c 46-d 52-d 58-b 5-a 11-a 17-b 23-a 29-a 35-a 41-d 47-b 53-a 59-a 6-d 12-b 18-a 24-c 30-b 36-a 42-d 48-d 54-a 60-a .261 - .

262 - .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Test E 1-a 7-a 13-c 19-a 25-b 31-b 37-b 43-b 49-b 55-d 2-c 8-b 14-c 20-a 26-d 32-d 38-b 44-b 50-c 56-c 3-a 9-a 15-d 21-c 27-c 33-b 39-c 45-d 51-a 57-d 4-b 10-c 16-a 22-b 28-b 34-d 40-b 46-a 52-b 58-d 5-b 11-b 17-b 23-b 29-b 35-b 41-c 47-b 53-d 59-d 6-b 12-c 18-a 24-b 30-b 36-c 42-c 48-b 54-a 60-b .

Naći tačku u prvom kvadrantu koja pripada pravoj x+y=8 koja je jednako udaljena od tačke (2. Rastaviti polinom x3-3x2-10x+24 na linearne faktore: a) (x+2) (x+4) (x+3) b) (x-2) (x-4) (x+3) c) (x-2) (x+4) (x-3) .a -2 a+ a -1 .263 - .0) e) (0.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 8.4) c) (5.8) i prave x-3y+2=0 a) (3.a -2 a.8) 3.a 2 a a) ( ) a -2 a 3 b) c) d) e) ( ) a -2 a 3 ( ) 2 a a2 2 3 ( ) a -3 2.a -1 - 1.4 Matematika Test A 1.3) d) (8.5) b) (4. Izračunati: a .

k = 0. 2<x 6. 2 < x ≤ 3 e) x<2.. c) (2k+1) π. d) 2kπ.... k = 0. k = 0.... ±2.2. 2 <x < 3 b) 1< x < 2. ±2. Rešiti jednačinu sin2 x+cos x+1=0 a) (2k+1) π.. ±2..264 - .. ±1. k = ±1. 2 < x < 3 c) 1< x < 3 d) 1≤ x < 2. ±1. Za koje vrednosti x je x2-5│x│+ 6 < 0 ? a) -3 < x <-2..2. e) x=(2k+1) π.... U jednačini x2-6x+c=0 odrediti c pod uslovom da su njeni koreni vezani relacijom 3x1+2x2=20 a) 16 b) -16 c) 12 d) -12 e) 20 5. Rešiti jednačinu 3 = 3   Odgovor: a) 2 b) -1 c) 1 d) -2 7 −6 x 1 e) 3 .1.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 d) (x+2) (x-4) (x-3) e) (x-2) (x-4) (x-3) 4. k=0. b) (2k-1) π.1.. 1 3x-4   7.

b8 = 128 c) n = 4.265 - .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 3 8. b8 = 148 x +1 f x = ( ) 10. Zbir prvih n članova geometrijskog niza čiji je količnik 2 iznosi 15. 343 1 b) 8 c) 343. a) n = 18. Rešiti jednačinu │6-2x│= 3x+1 a) -1 b) 3 c) 1 . Izračunati n i član b2n. b18 = 128 b) n = 8. b10 = 128 e) n = 8. a zbir sledećih n članova je 240. Odrediti inverznu funkciju funkcije x -1 a) b) c) d) e) x +1 x -1 x -1 x -1 x +1 x +1 x -1 x +1 x+2 x-2 11. 27 d) -3 e) 27. Rešiti jednačinu 2 x 2 − 53 x = 3 125000 a) 343. b8 = 128 d) n = 10. 1 8 9.

bez tablica i računara. a) c=32. b=22 c) b=22. Tangens jednog od oštrih uglova pravouglog trougla iznosi 0.5 12. Izračunati. a je manja kateta je a=18. a) -5 b) 5 2 c) -5 2 2 5 d) 2 e) . 5 15. c) 1 7 1 7 d) 5 1 e) 5.5 2 2 15 3  1 − 13. c=30 . a) 7 b) 7.266 - .75.   a) 1000 b) 200 c) 3005 d) 5005 e) 5000 14. 10 ctg 1350 sin 2100 cos 2250. U razvoju binoma izračunati  a + a  član koji ne zavisi od a.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 d) 5 e) 1. Rešiti jednačinu log5x log7x = log57. b=28 b) c=32. Odrediti drugu katetu b i hipotenuzu c.

x. b=24 e) b=20. c) Izračunati 6·9x – 13·6x ako je x pozitivno rešenje date jednačine. Odrediti pozitivan parametar p tako da koreni jednačine 24x2-px+25=0 zadovoljavaju relaciju 3x1 – 2x2 = 0 a) Koliko je p? b) Sa izračunatim p izračunati koren date jednačine koji je veći od 1. Broj kvarova mašine je u linearnoj vezi sa brojem uključenja mašine. b) Napisati b. a f(x) je broj kvarova. Poznato je da se u 100 uključenja mašine pojavilo 3 kvara. a u 300 uključenja 5 kvarova. f(x) = ax+b.3) 2 . tj. c=24 16. c) Koliko kvarova prouzrokuje 1000 uključenja mašine? 17. b) Napisati negativno rešenje. gde je x broj uključivanja mašine. c) Sa izračunatim p izračunati koren date jednačine koji je manji od 1. 18. U polinomu x4 + ax2 + b odrediti a i b tako da bude deljiv sa x2 – x + 1 a) Napisati a.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 d) c=30. c) Sa izračunatim a i b odrediti 20. b) Napisati pozitivno rešenje posmatrane jednačine koje je manje od 1. c) Napisati pozitivno rešenje posmatrane jednačine koje je veće od 1. 19. a) Izračunati a.6 4x + 1 = 0 a) Napisati negativno rešenje posmatrane jednačine.267 - . Rešiti jednačinu 6·9x – 13·6x + 6·4x = 0 a) Napisati pozitivno rešenje. b) Izračunati b. Rešiti jednačinu x 4 + ax 2 + b x2 .x + 1 (2 x . .

19.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 REŠENJA 1-d 6-e 11-c 16. a) -3 a) a=1 b) b=1 1 b) 2 c) x +x+1 4 c) 3 .268 - . a) 1 b) -1 c) -24 4-b 9-c 5-a 10-a 14-b 15-d 20. 1 a) a = 100 b) b=2 c) 12 2-a 7-c 12-e 17. a) p=50 5 b) x1 = 4 5 c) x 2 = 6 3-b 8-e 13-d 18.

1 a) 2 b) 1 c) 2 1 d) 3 e) 1 2 3. a) (x+1) (x+2) (x-3) b) (x-1) (x-2) (x+3) c) (x+1) (x-2) (x+3) d) (x-1) (x+2) (x+3) e) (x-1) (x+2) (x-3) 4. 2+ 3 a) 3.7x + 6 na linearne faktore. Naći m tako da se prave 4mx – (2m+1)y+14=0 i (4m+5)x – (8m-1)y+21=0 seku na y-osi.3 a = b= 1. Ako je .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Test B 2. a) 2 b) 1 8 c) 1 . U jednačini 2x2 – 3x + 5c = 0 odrediti c pod uslovom da se njeni koreni razlikuju za 1.269 - .2 izračunati 3+ 2 1 −1 +  b + b −1   2     a + a      6 b) 2 c) 3 d) 2 6 e) 2 + 3 2. Rastaviti polinom x3 .

.... Rešiti jednačinu 3 sinx = 2 cos2x a) x= kπ. k=0.. x ≥ 3 b) -2 < x < 2.. Rešiti jednačinu: 5− 2 x 27 9 =   64  16  a) 1...... ±1.. ±2..75 d) -1..5 b) 1.5 e) -1.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 d) -1 e) 8 5. 6 6 (.. ±2. k=0.1)k 7.... ..2.25 c) 1. ±2. k=0... b) x = π ... x ≥ 3 c) x ≤ 2. 3 ≤ x ≤ 6 d) 2 ≤ x ≤ 3 e) x ≥ 2. 6 (.1. ±2... ±1. ±1.1)k d) x = kπ + π . k=0.270 - . k=0. 6 π 5π = + x 2k π x = 2k π + e) . 6 kπ c) x = . ±1. Za koje x je log (x2 – 5x + 7) ≥ 0? a) x ≤ 2. -3 ≥ x 6.75 .

a zbir svih posmatranih članova je 889. 2n-1=5 c) q=2. a) q=2.84 x = 9 a) 625 b) 2401 c) 14641 d) 81 e) 6561 9. 2n-1=7 e) q=3. ako je f (x ) = a) x b) x2 c) -x d) x + 1 e) x . 2n-1=9 b) q=2. Naći količnik q i broj posmatranih članova. 2n-1=7 d) q=3. Odrediti f (f(x)). Rešiti nejednačinu x2 – 2│x│-3 = 0 a) 3 b) -3 c) ± 3 d) ± 4 e) ± 1 . Rešiti jednačinu: x . Posmatra se prvih 2n-1 članova geometrijskog niza.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 8.2 2x + 1 x−2 11. a n-ti član je 56. 2n-1=9 10. Prvi član je 7.271 - .

Naći peti član u razvoju binoma. bez tablica i računara. Izračunati.272 - .   x  ako je odnos koeficijenata a   trećeg i drugog člana u razvoju 11:2. 81 . 3 3 a4 1 b) 81 . Rešiti jednačinu (log3x)2 = 4-3 log3x 1 a) . n a) 295 2 x a8 1 495 b) x2 1 c) 485 2 x d) 495 2 x e) 475a 8 14. sin 570 cos 120 – sin 120 cos 570 3 a) − 2 3 b) 3 3 c) 2 2 d) − 2 2 e) 2  a x  + 13.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 12. 3 1 c) 81 .

Medicinski fakultet Niš

Informator 2010

1 1 , d) 81 3 1 1 , e) 81 9
15. Dati su hipotenuza c=24 i ugao sinα = 0.8. Izračunati kateta a i b. a) a = 14.2, b = 14.4 b) a = 14.4, b = 19.4 c) a = 14.4, b = 18.2 d) a = 19.2, b = 14.4 e) a = 19.2, b = 15.4 16. Veza zapremine sunđera i količine vode koju sunđer može da upije je linearna tj. f(x) = ax + b, gde je x zapremina sunđera, f(x) je količina vode koju ta zapremina može da upije. Poznato je da sunđer zapremine 1 dm3 upije 0.6 dm3 vode, a sunđer zapremine 2 dm3 upija 1.1 dm3 vode. a) Izračunati a b) Koliko upija sunđer zapremine 1.6 dm3? c) Kolika je potrebna zapremina sunđera da bi upio 1dm3 vode? 17. U jednačini x2 – 6x + c = 0 odrediti c pod uslovom da su njeni koreni vezani relacijom 3x1 + 2x2 = 20 a) Koliko je c? b) Sa izračunatim c izračunati negativan koren date jednačine c) Sa izračunatim c izračunati pozitivan koren date jednačine 18. Rešiti jednačinu 7x2-x-3 = 343 a) Napisati pozitivno rešenje b) Napisati negativno rešenje c) Izračunati 7x2-x-2, ako je x negativno rešenje date jednačine 19. U polinomu x3 + ax + b odrediti a i b tako da bude deljiv polinomom x2 – x + 1 a) Napisati a
- 273 -

Medicinski fakultet Niš

Informator 2010

b) Napisati b c) Sa izračunatim a i b odrediti 20. Rešiti sistem jednačina y- 2 x = - 3,
y + x = 3, i svako rešenje napisati u obliku uređenog para (x, y).

x3 + ax + b x2 - x + 1

a) Napisati ono rešenje datog sistema za koje je x > 0 i y > 0. b) Napisati ono rešenje datog sistema za koje je x < 0 i y > 0. c) Napisati ono rešenje datog sistema za koje je x < 1 i y < 0.

REŠENJA

1-d 6-e 11-c 16. a) 0,5 b) 0,9 c) 1,8

2-a 7-c 12-e 17. a) -16 b) -2 c) 8

3-b 8-e 13-d 18. a) 3 b) -2 c) 2401

4-b 9-c 14-b 19. a) 0 b) 1 c) x+1

5-a 10-a 15-d 20. a) 2,1 b) -6,9 c) 0,-3

- 274 -

Medicinski fakultet Niš

Informator 2010

Test C

1. Uprostiti izraz:

1 − a −2 1 − a −2 − − a −1 −1 a− a a+ a

a)

3 2a 2

− a
3 2

b) 2a

+ a

c) 2  − a a d) − a e) a
n 4 3 2 −   2. Ako je u razvoju binoma  x + x  koeficijent drugog člana za 44 ma  nji od koeficijenta trećeg člana , odredi član koji ne sadrži x.

3  1 2

a) 125 b) 190 c) 160 d) 175 e) 165 3. Zbir dva korena jednačine 2x3-x2-7x+ λ =0 je 1. Naći λ . a) 1 b) -2 c) 2 d) -3 e) 3

- 275 -

Medicinski fakultet Niš

Informator 2010

4. U jednačini x2+bx+9=0 odrediti b pod uslovom da su njeni koreni vezani relacijom: 1 1 10 + = x1 x2 9 a) -10 b) 10 c) -9 d) 9 81 e) 10 5. Rešiti nejednačinu
x 2 + 5x − 4 x2 − 2x

<1

a) x<

4 <x<2 3 4 c) x<0, <x<2 7 4 d) 0<x< , x>2 3 4 e) 0<x< , x>2 7

4 7

b) x<0,

6. Rešiti jednačinu 4 x − 7 x + 26 = 0 a) x=16 b) x=16, x= c) x=8 e) x= ± 16
28561 2401 28561 2401

d) x=16, x= −

- 276 -

Medicinski fakultet Niš

Informator 2010

7. Naći funkciju h(x)= (f ο g)(x) – (g ο f)(x), ako je: f(x) = 3x+1 i g(x) = 2x-1 a) h(x) = -3x b) h(x) = -3 c) h(x) = -1 d) h(x) = -x e) h(x) = 12x-3 8. Rešiti jednačinu
1 2 1 b) x=1, x= 2 1 c) x=1, x=2 1 d) x=-1, x= 2 e) x=1
2 3x 1 − 12 ⋅ 3 x

+ 27 = 0

a) x=-1,x=-

9. Rešiti nejednačinu log3 1 + 2 x ≥ 1 1+ x a) − 2 ≤ x ≤ −1 b) x ≤ −2, x >-1 1 c) x ≤ −2,− ≤ x <-1 2 d) − 2 ≤ x <-1 1 e) x ≤ −2,− <x<-1 2

- 277 -

Medicinski fakultet Niš
3 10. Izraziti loga·b a u zavisnosti od n, ako je n= loga·ba b 5n + 3 a) 6 5n − 3 b) 6 6 c) 5n + 3 5n − 3 d) 2 −n−3 e) 6

Informator 2010

x π  =1 11. Rešiti jednačinu cos  2 + 3  
2

a) − b)

2π + 2κπ , κ ∈ Z 3 2π c) + 4κπ , κ ∈ Z 3 2π + 2κπ , κ ∈ Z d) − 3 2π + κπ , κ ∈ Z e) 3

2π + 4κπ , κ ∈ Z 3

π   2π + x − − cos   =0 12. Rešiti jednačinu cos  4 4 
2 x

a) x = κπ , x = b) x = c) x =

π
2

+ 2κπ , κ ∈ Z

κπ π
2

,κ ∈ Z

2

+ κπ , κ ∈ Z
- 278 -

Medicinski fakultet Niš

Informator 2010

d) x = 2κπ , x = e) x =
2

π
2

+ κπ , κ ∈ Z

(2κ + 1)π , x = 2κπ , κ ∈ Z
sin x = 2 − ctgx 1 + cos x

13. Rešiti jednačinu a) x = b) c) d) e)

5π + 2κπ , x = κπ , κ ∈ Z 6 6 π 5π x = − + 2κπ , x = − + 2κπ , κ ∈ Z 6 6 π 5π x = − + 2κπ , x = − + 2κπ , x = π + 2κπ , κ ∈ Z 6 6 π 5π x = + 2κπ , x = + 2κπ , x = π + 2κπ , κ ∈ Z 6 6 5π π x = + 2κπ , x = + 2κπ , κ ∈ Z 6 6 + 2κπ , x =

π

14. Date su tačke A(3,1) i B(7,7). Odrediti jednačinu prave p koja sadrži sredinu duži AB i normalna je na pravu određenu tačkama A i B. a) 2y+3x=22 b) 3y+2x=22 c) 3y-2x=-22 d) 2x-3y=-22 e) 3y-2x=-22 15. Zbir prvih n članova geometrijskog niza, čiji je količnik 2, iznosi 15. Zbir sledećih n članova je 240. Izračunati član b2n. a) 64 b) 32 c) 256 d) 128 e) 512

- 279 -

Medicinski fakultet Niš

Informator 2010

16. Rešiti jednačinu x3+8=7x2 a) x1= b) x2= c) x3= 17. Ako je cosα= − a) sin α π  b) tg  − α  4  π  c) ctg  − α  4 
3 3π i π<α< , izračunati: 5 2

18. Ako je f(1)=40, f(2)=54, f(11)=0, onda a) odrediti funkciju f(x) = ax2+bx+c b) odrediti teme parabole određene funkcijom f(x) c) odrediti presek funkcije f (x) i y-ose 19. Prava p data je jednačina 2y-x=2. Odrediti jednačinu prave q, koja sadrži tačku A(1,1) i paralelna je sa pravom p. Odrediti jednačinu prave r koja sadrži tačku A i normalna je na pravu p. a) jednačina prave q je: b) jednačina prave r je: c) presek pravih p i r je: 20. Odrediti parametar p tako da rastojanje temena parabole y=x2+px+13 i koordinatnog početka bude jednako 5. a) Napisati parametar p koji je manji od -7 b) Napisati parametar p za koji je -7 <p < 5 c) Napisati parametar p koji je veći od 7

- 280 -

Medicinski fakultet Niš

Informator 2010

REŠENJA

1-c 6-a

2-e 7-b

3-d 8-b

4-a 9-d

5-c 10-b 15-d 20. a) -8 b) -6 c) 8

11-a 12-a 16. 17. a) -1 4 a) − 5 b) 4 + 2 2 c) 4 − 2 2 b) − 1 7 c) -7

13-c 14-b 19. 18. a)-2x2+20x+22 a) 2y-x=1 b) 5,72 b) y+2x=3 c) y=22 4 7 c) , 5 5

- 281 -

Za koje n koeficijenti drugog. Uprostiti izraz:  1 − a3 2  1 + a 3 2  2 :  1 2 1 2     +1 1 a − + −    a a    12     1 − a1 2  1 + a   a) 2a a −1 2 b) a −1 1 c) − a 2 d) 1− a 2. n=2 e) n=6 3. n=6 b) n=2 c) n=7 d) n=7.282 - 1 2 . trećeg i četvrtog člana u razvoju binoma (x+y)n čine aritmetički niz: a) n=7. < x < 3 2 1 e) x ≤ 2 .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Test D 1. Rešiti nejednačinu x − 3 > x + 2 a) x < 1 2 b) -2 < x < c) 1 ≤x<3 2 1 d) x < -2.

a) -12 b) 12 c) 16 d) -16 e) 10 2 + 5x − 4 x <1 5. 2 < x ≤ 6 d) 2 ≤ x ≤ 6 e) 2 < x ≤ 6 7. x ≥ 3 c) x < -2. < x < 2 7 4 d) x ≤ 7 4 e) x < 0. Data je kvadratna jednačina x 2 − 6 x + c = 0 Odrediti c tako da koreni date jednačine zadovoljavaju uslov 3x1+2x2=20. Rešiti nejednačinu x 2− 2 x 4 a) x < 7 4 b) x < 0.283 - . 3 < x < 6 c) x < -3. < x < 2 3 4 c) x < 0. Za koje realne vrednosti je definisana funkcija f (x ) = log 6 + x − x 2 a) 0 < x ≤ 3 b) x ≤ -2. Rešiti nejednačinu a) x < -2.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 4. ≤ x < 2 7 6. 2 < x ≤ 6 b) x < -2. x > 3 6− x < x ( ) .

x = 4 17 b) x = 4 c) x = -2 17 d) x = 2. Rešiti nejednačinu    3 a) -1 < x < 2 b) x > 2 c) 0 < x < 2 d) x < 0. x=-1 log 2 d) x=2 log 2 e) x=2. x = log 2 log 12 b) x = log 2 log 12 c) x = .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 d) -2 < x < 3 e) -2 ≤ x ≤ 3 8. x = 4 e) x = 2 1 10. Rešiti jednačinu 10·2x-4x=24 log 6 a) x = 2. Rešiti jednačinu log x + 3 + log 4 x − 3 = log 5 17 a) x = -2.284 - . x = log 6 9. 0 < x < 2 e) -2 < x < 0. 0 < x < 2 x+2 > 3− x .

x = + kπ . κ∈Z e) x = 2κπ. x = + kπ .285 - .x= − + . κ∈Z 6 3 18 3 π + 2 κπ . κ∈Z d) x = 2κπ. x = ± + kπ . ctg2x . π π kπ +k . Rešiti jednačinu tgx . κ∈Z 9 3 3 3 13. sin3x = 0. x = π + 2 κπ . x = π + 4κπ. x = + k . x = + 2 κπ . x = + . k∈Z 4 2 3 π π π b) x = + k . k∈Z 3 4 π π π d) x = kπ . κ∈Z c) x = 2κπ. κ∈Z 9 3 π 2 κπ π 2κπ + . Rešiti jednačinu a) x = b) x = c) x = d) x = e) x = 3 sin 3 x − cos 3x = 1 π κπ π κπ + .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 sin x x = sin 1 + cos x 2 a) x = 4κπ. k ∈ Z 4 2 3 π π e) x = kπ . x = π + 2κπ. κ∈Z 11. x = ± + kπ . x = . x = ± + kπ . Rešiti jednačinu 12. κ∈Z 9 3 3 3 π π + 2 κπ . k ∈ Z 4 2 3 2 kπ π c) x = 2kπ . x = π + 2κπ. κ∈Z 3 π 2 κπ π 2κπ + . k ∈ Z 4 3 a) x = . κ∈Z b) x = 4κπ. x = .x= + .

1)2 + y2 = 4. y = -2 d) x = 11.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 14. Ako je f(x) = 2x + 1 i g(x) = x – 3. a) Jednačina tangente u tački A je: b) Jednačina tangente u tački B je: c) Tačka preseka tangenti je: 17. naći ostale kompleksne korene ovog polinoma. y = 4 b) x = 7. 7y – 4x + 1 = 0 c) y = 8x – 17 d) 7y = 4x + 1 e) 4x – 7y – 1 = 0 15.2) i B (2. y = 4 x − 4 + ( y − 1)i = 2 − 5i 1+ i 16. Kroz tačku A(2. Ako je x1 = 5i jedan koren polinoma x5 + 25x3 – 8x2 – 200. U tačakama A(1. y = -2 e) x = 1. naći sledeće funkcije: a) f(g(x)) = b) g(f(x)) = c) h(x) = (f ○g)(x) – 2(g ○ f)(x) = . a) x2 = b) x3 = c) x4 = 18. y = -3 c) x = 1. Data je kružnica (x . Odrediti x i y tako da važi a) x = 11. 3 a) y + 8x – 17 = 0 b) y + 8x – 17 = 0.286 - .1) postaviti pravu p koja sa pravom q : y = 2x-1 gradi ugao 2 α takav da važi tgα = . − 3 ) postaviti tangente na datu kružnicu i odrediti tačku preseka tangenti.

a proizvod trećeg i petog člana je 64. a) 2x-5 4-d 9-e 14-b 19. a) n=11 b) u1=1 c) q=2 5-c 10-b 15-d 20.−   2 2  b) (x . y ) =  .2 ( ) . y ) =   − . U rastućem geometrijskom nizu zbir prvog i sedmog člana iznosi 65a. y ) =  − . Rešiti sistem jednačina 2 1 x + y2 = 2 a) Napisati ono rešenje sistema za koje je x > 0 i y > 0 b) Napisati ono rešenje sistema za koje je x < 0 i y > 0 c) Napisati ono rešenje sistema za koje je x < 0 i y < 0 REŠENJA 1-e 6-e 11-c 16. a) y=2 2-c 7-d 12-e 17.−   2 b) x − 3y − 5 = 0 b) x3= − 1 + i 3 b) 2x-2 c) x3= − 1 − i 3 c) -2x-1 c) T 2 3 + 5. 1 1 a) (x.287 - . a) Koji član tog niza iznosi 1024? b) Koliki je prvi član niza? c) Koliki je količnik niza? x + y =1 u1 = q= 20.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 19.  1 1  2 2 2 1 1 c) (x . a) x2=-5i 3-a 8-a 13-b 18.

Uprostiti izraz: 8  4 − a   a − 2    2  a − 4 a + 2a  a 2 − 2a  −1 + a+8 a+2 4−a a+2 12 b) a+2 12 c) a−2 d) 1 e) 2 a)  4  1  2. U razvoju binoma  zbir koeficijenata drugog člana od početka − x x  8 5 x   i trečeg člana od kraja jednak je 78.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Test E 1.288 - . 12  a) T8 =  8     13  b) T9 =  8     12  c) T9 =  8     12  d) T6 =  5     13  e) T10 =  9     n . Naći član koji ne sadrži x.

289 - . Rešiti nejednačinu (x-2)(x2+4x+3) < 0 a) x < -3.x= c) x = 2 2 . x > 2 c) x ≤ -1. Rešiti jednačinu: a) jedno rešenje b) dva rešenja c) tri rešenja d) četiri rešenja e) nema rešenja 4. p > 2(-10+3 5 ) 5.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 4x − x 2 − 3 ⋅ ( x − 1 − 4) = 0 Koliko rešenja ima data jednačina? 3. p ≥ 2(-10+3 5 ) e) p < 2(-10-3 5 ). p2=2(-10+3 5 ) d) p ≤ 2(-10-3 5 ). -1 ≤ x ≤ 2 6. Za koje vrednosti parametra p jednačina 9 x 2 − 2 x − p = 6 + px ima realne i različite korene: a) 2(-10-3 5 ) ≤ p ≤ 2(-10+3 5 ) b) 2(-10-3 5 ) < p < 2(-10+3 5 ) c) p1=2(-10-3 5 ). -1 < x < 2 b) -3 < x < -1. Rešiti jednačinu a) x = x−2+ x−2 = 4 13 + 17 2 13 − 17 b) x = 2 13 − 17 13 + 17 . -3 ≤ x ≤ 2 d) -3 ≤ x ≤ -1. x ≥ 2 e) x ≤ -3.

x= 2 2 13 − 321 13 + 321 e) x = .x= 2 2 d) x = 7. x = −64 . x = 3 81 d) x = 3.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 − 13 − 17 − 13 + 17 .290 - . Rastaviti polinom x3-3x2-10x+24 na linearne faktore. Rešiti jednačinu (log 3 x )2 = 4 − 3 log3 x a) x = 3 b) x = 81. x = 9 e) x = 1. a) (x -2) (x-4) (x-1) b) (x-2) (x+4) (x-3) c) (x+1) (x-2) (x+3) d) (x+2) (x-4) (x+3) e) (x-2) (x-4) (x+3)  2 8. x = 3 1 c) x = . Rešiti jednačinu 0.1252 x −3 =   4     a) x = 6 18 b) x = 17 6 c) x = − 5 6 d) x = 5 e) x = 2 −x 9.

x = ± + 2 κπ.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 10. κ ∈ Z 3 κπ 2π x= . x = ± + κπ. Rešiti jednačinu tg − x  = tg 2 x 4  . κ ∈ Z 3 κπ 2π x= . κ ∈ Z d) x = π 2 + 2κπ . κ ∈ Z c) x = π + 2κπ.5 x + 2 > 0.x = + 2 κπ.25 a) x < 0 b) x ≤ 0 c) x > 0 d) x > -4 e) x ≤ -4 π  11. x = ± + 2 κπ. κ ∈ Z 3 π x = κπ. Rešiti nejednačinu 0. κ ∈ Z b) x = κπ. κ ∈ Z 12.291 - . Rešiti jednačinu: sinx+sin2x+sin3x=0 a) x = κπ. κ ∈ Z 2 3 π  13. Rešiti jednačinu cos 2  x +  + 2 cos x + 2 = 0 2  a) x = 2 κπ. x = ± b) c) d) e) 2π + 2κπ. κ ∈ Z e) x = − π 2 + 2κπ . κ ∈ Z 2 3 2π x = κπ.

b = 2 b) a = -2.3) i C(2.κ∈Z 12 3 12 3 14. Prava q sadrži tačku A i normalna je na pravu p. Naći površinu trougla OBC. κ ∈ Z 12 π π x = + κ .2). Odrediti parametre a i b tako da kompleksan broj z=1-i bude rešenje jednačine: z3+az2+b=0 a) a = 1.2).292 - . Data je prava p:y = 2x+1 i tačka A(2.κ∈Z 12 3 π 2κπ x= + .x = + κ . Date su tačke A(1. κ ∈ Z 12 12 π π 5π π x = + κ . b = -4 c) a = -1. B(2. b = 2 d) a = -2. gde je O koordinatni početak. b = -4 16. a) Jednačina prave q je: .κ∈Z 12 3 π 5π x = + κπ.4). Izračunati obim trougla ABC. x = + κπ.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 a) x = b) c) d) e) π + κπ. Tačke B i C su preseci prave q sa koordinatnim osama. a) 1 + 2 + 5 b) 2 + 5 c) 1 + 2 + 3 d) 8 e) 6 15. b = 2 e) a = -1.

Ako je x1 = i jedan koren polinoma x 4 − 2 x 3 + 3x 2 − 2 x + 2 . a1 + a 6 = 17 a) Kolika je razlika niza? b) Koliki je prvi član niza? c) Odrediti zbir prvih deset članova niza. izračunati log16 x + log 2 y 2 . Data je jednačina 2 x 3 − x 2 − 7 x + m = 0 . a) x2= b) x3= c) x4= 18. c) Ako je (x. 20.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 b) Tačka B preseka prave q sa x-osom je: c) Površina trougla OBC je: 17. naći ostale korene ovog polinoma. Rešiti sistem jednačina log 4 x − log 2 y = 0 x 2 − 5 y 2 = −4 a) Napisati ono rešenje sistema za koje je x > 1 i y > 1.293 - . Ako je zbir dva korena x1 i x2 ove jednačine jednak 1. y) rešenje sistema za koje je x > 1 i y > 1. b) Napisati ono rešenje sistema za koje je x ≤ 1 i y ≤ 1. U aritmetičkom nizu je a 2 + a 5 − a 3 = 10. naći: a) Koren x3 date jednačine je x3= b) x1· x2 c) Parametar m = 19.

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 REŠENJA 1-b 6-b 11-c 16. x a) y = − + 3 2 b) B(6. a) x 2 = −i b) x 3 = 1 + i c) x 4 = 1 − i 3-b 8-d 13-d 18.0) c) 9 2-c 7-e 12-e 17. 5-a 10-a 15-c 20. a) 4.294 - . a) x 3 = − 4-e 9-c 14-a 19.2 b) 1.1 c) 5 2 1 a) d=3 2 b) a1=1 b) x1·x2 =-3 c) S10=145 c) m = −3 .

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Test F 1.295 - . Odrediti vrednost parametra k u jednačini kx 2 − 5x + 6 = 0 . tako da koreni jednačine zadovoljavaju uslov: x1 2 = x2 3 a) k=0 b) k=1 c) k = −1 . Uprostiti izraz ( 2a 1− a 2 b) a −1 1 c) − a 2a d) a −1 2 e) 1− a  1 − a3 2  1 + a3 2 12 12   +1     +a −a 1− a :  1 + a1 2    1 − a1 2    2 ) a) 12  1 3  2. Koliko racionalnih članova ima u razvoju binoma  + x ?   x a) 2 b) 3 c) 4 d) 5 e) 1 3. Koliko rešenja ima jednačina 2 x − 1 + x = 5 ? a) nema rešenja b) beskonačno mnogo rešenja c) jedno rešenje d) dva rešenja e) tri rešenja 4.

Rastaviti polinom x 3 − 3x 2 − 10 x + 24 na linearne faktore. 6. Rešiti jednačinu a) b) c) d) e) x = 1.296 - . a) (x − 2 )(x − 4 )(x − 1) b) (x + 2 )(x − 4 )(x + 3) c) (x − 2 )(x − 4 )(x + 3) d) (x − 2 )(x + 4 )(x − 3) e) (x + 1)(x − 2 )(x + 3) . < x < 2 7 4 d) x ≤ 7 4 e) x < 0. ≤ x < 2 7 4 7 b) x < 0. x = 6561 x =1 x = −1 x = −1.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 d) k = − e) k = 1 3 1 3 x 2 + 5x − 4 <1 5. Rešiti nejednačinu 2 x − 2x a) x < 4 <x<2 3 4 c) x < 0. x = 6561 x = 6561 x − 84 x = 9 7.

Rešiti jednačinu log x + 3 + log 4 x − 3 = log 5 a) x = −2 . x = − e) x = 2 17 4 10. Rešiti jednačinu 0. x ≥ − 2 b) x < − 2 .1252 x −3 =    4    a) x = 2 6 b) x = 5 6 c) x = − 5 18 d) x = 17 e) x = 6 −x 9.297 - .Medicinski fakultet Niš Informator 2010  2 8. x > − 1 1 c) x ≤ −1 . Rešiti nejednačinu log3 1 + 2 x ≥ 1 1+ x 1 a) x < − 1. x = 17 4 c) x = −2 17 4 b) x = d) x = 2 . x ≥ − 2 d) − 2 < x < − 1 e) − 2 ≤ x < − 1 .

x = ± + 2κπ . Rešiti jednačinu cos 2  x +  − cos 2  − x  = 0 4  4  a) x = κπ . κ ∈ Z x= 3 2 2π x = κπ . κ ∈ Z 12 12 π π b) x = + κ . x = π + 2 κπ . Rešiti jednačinu sin x + sin 2 x + sin 3x = 0 a) x = κπ . κ ∈ Z 2 π c) x = + κπ . κ ∈ Z e) x = 2 12. x = + κπ . κ ∈ Z 3 2π κπ . κ ∈ Z 3 2π κπ . κ ∈ Z 12 3 a) x = . κ ∈ Z 2 (2κ + 1)π . x = + κπ . x= + 2 κπ . x = ± b) c) d) e) 2π + 2 κπ . Rešiti jednačinu tg − x  = tg 2 x 4  π 5π + κπ . c 3 π  13. κ ∈ Z 2 π b) x = κ .298 - . κ ∈ Z 2 π d) x = 2 κπ .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 π  π  11. x = 2κπ . κ ∈ Z x= 3 2 π x = κπ . x=± + 2 κπ . x = ± + κπ .

x= + κ . κ∈Z 12 3 12 3 π d) x = + κπ . b) Odrediti jednačinu kružnice. κ ∈ Z 12 π 2 κπ e) x = + . 17. c) Odrediti broj tačaka preseka kružnice sa x-osom.299 - . Odrediti parametre a i b tako da kompleksan broj z = 1 − i bude rešenje jednačine z 3 + az 2 + b = 0 a) a = 1.4). Duž AB je jedan prečnik kružnice. -2). Date su tačke A(4.2). 2) i B(2. U skupu kompleksnih brojeva rešiti jednačinu x 2 + 2x + 7 x + 2x + 3 2 = 4 + 2x + x 2 x1 = x2 = x3 = a) Realno rešenje jednačine je b) Kompleksno rešenje jednačine je c) Kompleksno rešenje jednačine je . B(2. b = 2 16. b = 2 b) a = −2 . a) 8 b) 2 + 5 c) 1 + 2 + 3 d) 1 + 2 + 5 e) 6 15. Date su tačke A(1. κ∈Z 12 3 c) x = 14. Izračunati obim trougla ABC. a) Odrediti centar kružnice. b = −4 c) a = −1 .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 π π π 5π +κ .3) i C(2. b = 2 e) a = −1 . b = −4 d) a = −2 .

b) Odrediti broj posmatranih članova. Rešiti sistem jednačina x y + y x = 6 x 2 y + xy 2 = 20 a) Koliko rešenja ima zadati sistem jednačina? b) Napisati ono rešenje sistema za koje je x < y. 20. Ako je f (x ) = 3x + 1 i g(x ) = 2x − 1. a) Naći količnik niza. a zbir svih posmatranih članova je 889.300 - .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 18. naći sledeće funkcije: a) f (g(x )) = b) g(f (x )) = c) h (x ) = (f o g )(x ) − (g o f )(x ) = 19. Posmatra se prvih 2n+1 članova geometrijskog niza u kome je a1 = 7 i a n +1 = 56 . . c) Napisati ono rešenje sistema za koje je x > y. c) Odrediti deseti član niza.

301 - .1) .0 i C 2 3 + 5. a) q = 2 b) 7 c) a10 = 7 ⋅ 29 = 3584 ( ) ( ) 20. a) dva rešenja b) (1. a) x1 = −1 b) x 2 = −1 − 2i c) x 3 = −1 + 2i 18. a) f (g(x )) = 6x − 2 b) g(f (x )) = 6x + 1 c) h (x ) = −3 19.4) c) (4.0) 2-b 7-c 12-b 3-d 8-b 13-a 4-b 9-e 14-d 5-c 10-e 15-e b) (x − 3)2 + y 2 = 5 c) C1 3 − 5 .0 17.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 REŠENJA 1-e 6-e 11-b 16. a) C (3.

4 2 8 a) x < − .302 - . x > 5 5 8 2 d) ≤ x < 5 5 4 8 e) − < x < 5 5 . Koliko racionalnih članova ima u razvoju binoma   x  a) dva b) tri c) četiri d) pet e) jedan 12 3. Ako je x= 3 a 2 + b3 + a − 3 a 2 + b3 − a vrednost izraza x 3 + 3bx je: a) 2 a 2 + b3 b) b b c) 0 d) -2a e) 2a  1 3  + x ? 2. ≤ x < 5 5 5 4 2 2 8 b) − < x < . <x< 5 5 5 5 4 8 c) x < − .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Test G 1. Rešiti nejednačinu 5x − 2 < 6.

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 4. − < x < 2 2 1 1 e) x < − . x ≥ 2 2 a) − 6. Rešenje nejednačine 1 1 ≤x≤ 2 2 1 1 b) − < x < 2 2 1 c) x < ± 2 1 1 d) x ≤ −1 . 2 1 + ≥ 1 je: 1 + 2x 1 − 2x . p > 2 5. Za koje vrednosti parametra p nejednakost x 2 + px + 1 > 0 važi za svaki realan broj x? a) − 2 ≤ p ≤ 2 b) p ≤ −2 . x= 2 2 x − 2 + x − 2 = 4. p ≥ 2 c) -2 < p < 2 d) p < 2 e) p < -2.303 - . Rešiti jednačinu a) x = b) x = c) x = 13 − 17 2 13 + 17 2 13 − 17 13 + 17 .

-2) 9. x ≥ 3 c) x < -2.1252 x −3 =   4     −x nalaze se u intervalu: a) [-2.x2)? a) 0 < x ≤ 3 b) x ≤ −2 . Rešenja jednačine  2 0. x= 2 2 13 − 321 13 + 321 .304 - . ∞ ) e) ( − ∞ .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 d) x = e) x = − 13 − 17 − 13 + 17 . 2) c) [2. Proizvod rešenja jednačine 1 + 2 log x +1 5 = log5 ( x + 1) je: a) 24 96 b) − 25 96 c) − 5 24 d) − 25 4 e) − 5 . Za koje realne vrednosti je definisana funkcija f (x) = log (6 + x . 0) b) [0. x= 2 2 7. 6) d) [6. x > 3 d) -2 < x < 3 e) − 2 ≤ x ≤ 3 8.

κ ∈ Z 24 7π c) x = + κπ . κ ∈ Z e) x = 2 π π   12. Rešiti jednačinu sin  + x  = cos − x  6 4   19π + κπ . x > 6 c) − 1 < x < 6 d) − 1 ≤ x < 6 e) x ≤ −1 . κ ∈ Z 2 π c) x = + κπ . κ ∈ Z 24 7π b) x = + 2 κπ . x = 2κπ . κ ∈ Z 2 π d) x = 2 κπ . Rešiti jednačinu cos 2  x +  − cos 2  − x  = 0 . κ ∈ Z 2 (2κ + 1)π . Rešiti nejednačinu 3x a) − 1 ≤ x ≤ 6 b) x < − 1. κ ∈ Z 2 π b) x = κ .305 - .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 2 −5x − 6 10. 4  4  a) x = κπ . x ≥ 6 ≤1 π  π  11. κ ∈ Z 12 a) x = . x = π + 2 κπ . x = + κπ .

Rešiti jednačinu cos 2x + cos 3x ⋅ sin x = π π a) x = − + κπ . κ ∈ Z 4 6 π π b) x = + κπ . κ ∈ Z 4 3 14. κ ∈ Z 24 1 2 13. 7 y + 8x + 15 = 0 b) 7 y + 4 x + 11 = 0 . y − 8x − 7 = 0 15. κ ∈ Z 4 3 π π e) x = + κπ . κ ∈ Z 4 6 π π c) x = − + κπ . x = ± + κπ . y = 4 b) x = 7 . x = ± + κπ .306 - . y + 8x + 9 = 0 c) y + 4 x − 3 = 0 . κ ∈ Z 24 19π e) x = + 2 κπ . Odrediti x i y tako da važi a) x = 11. x = ± + κπ . κ ∈ Z 4 6 π π d) x = − + κπ .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 d) x = 7π + κπ . 7 y + 8x + 1 = 0 d) 7 y − 8x + 1 = 0 . x = ± + 2κπ . y = −2 x − 4 + (y − 1)i = 2 − 5i 1+ i . 7 y + 4 x + 11 = 0 e) y + 4 x + 5 = 0 .−1) a sa pravom 1 q : 3x + 2 y − 6 = 0 grade ugao α takav da važi tg α = 2 a) y + 4 x + 5 = 0 . x = ± + 2κπ . Odrediti jednačine pravih koje prolaze kroz tačku A(−1. y = −3 c) x = 1.

307 - . a) Odrediti centar kružnice b) Odrediti jednačinu kružnice c) Odrediti jednačinu tangente kružnice u tački A.2) i B (2. y = −2 e) x = 1. Odrediti realne koeficijente a i b tako da kompleksan broj z = 1 − i bude rešenje jednačine z 3 + az 2 + b = 0 a) a= b) b= c) Za nađene vrednosti parametra a i b realno rešenje date jednačine je z 3 = 18.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 d) x = 11. 17. Duž AB je jedan prečnik kružnice. Zbir drugog i dvadesetog člana rastućeg aritmetičkog niza je 10. Polinom P(x ) = x 3 + ax 2 + bx + c pri deljenju sa x-2 daje ostatak R1 = −25 . a proizvod 47 tih članova je 23 . Tada su koeficijenti polinoma: a) a= b) b= c) c= 19. y = 4 16. 64 a) Koliki je prvi član niza? b) Kolika je razlika niza? c) Kolika je suma prvih 16 članova niza? . Date su tačke A(4. pri deljenju sa x + 5 daje ostatak R 2 = −144 .-2). a proizvod njegovih korena je .21.

308 - .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 20. y1 ) = b) (x 2 . izračunati f (g(x1 ) + g(x 2 )) 2−x . y 2 ) = x 2 y + xy 2 = 20 c) Ako je f (x ) = x 3 − 2 x 2 + 3x − 4 i g(x ) = x −8 . Rešiti sistem jednačina x y+y x =6 a) (x1.

309 - E B E C B A D B C A B D A B D . a) а = −1 b) b = 2 c) z 3 = −1 .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 REŠENJA 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16.0) b) (x − 3)2 + y 2 = 5 x c) y = − + 4 2 17. a) C(3.

a) а = −5 b) b = −17 c) c = 21 19.310 - . y 2 ) = (1.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 18. a) a1 = 15 4 1 b) d = 8 c) S16 = 85 b) (x 2 . 4) c) f (g(x1 ) + g(x 2 )) = −194 20. a) (x1. y1 ) = (4. 1) .

4 ≤x <2 7 4 ≤x≤2 7 4 c) 0 < x ≤ . Proizvod svih rešenja jednačine 56 x + 23 x =18 je jednak: a) 8 b) 64 c) − 93 d) 93 e) 96 . x ≥ 2 7 3.311 - .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Test G 1. 4 e) 0 ≤ x ≤ . x > 2 7 d) x < 0. Rešenje nejednačine: x 2 + 5x − 4 x2 − 2x je: a) x ≤ 4 7 ≤1 b) x ≤ 0. Uprostiti izraz: ab  4 ab − b   ab − : a−b a + ab   ( b) a 4 b ( a) a 4 b c) a+ b a− (4 a + 4 b ) d) − a 4 b (4 a + 4 b ) e) a 4 b (4 a + 4 b ) a ⋅4 b ) b) 2.

15) b) (0. Rešiti jednačinu: sin x + cos x = 2 cos 2 x a) x = − π 5π + 2nπ .312 - . ∞ )  2  6. n ∈ Z 12 12 π 7π + 2nπ . x = − + 2nπ .−1 ∪ (− 1.2) e) (0. x = 12 12 π 7π + 2 nπ . Rešiti nejednačinu: log 2 x + 3 x 2 < 1 a) x ∈ (− 1.0) ∪ (0.7) d) (-3.7) c) (-7.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 4. n ∈ Z d) x = + 2nπ .−1 ∪ (− 1. n ∈ Z 12 12 π 5π b) x = + 2nπ . n ∈ Z c) x = − + 2nπ .−1 ∪ (− 1. x = + 2nπ .3) b) x ∈ (− 1. Rešenje jednačine 125 + 124 ⋅ 5 x−2 = 25 x−2 pripada intervalu: a) (0.1) 5.3)  2   3  d) x ∈  − . x = − 12 12 e) x = π 12 + 2nπ .3)  2   3  e) x ∈  − . n ∈ Z .0 ) ∪ (0.0 ) ∪ (0.3)  3  c) x ∈  − .

n ∈ Z 3 3 2π 2nπ x= + . Ako je sin α = 0. n ∈ Z 3 3 + π 8. n ∈ Z 3 3 π 2nπ x= + . n ∈ Z 6 3 π nπ x= + .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 7. x = 2nπ .313 - . Rešiti jednačinu: cos x + cos 2 x = 2 cos 3x 2 a) x = b) c) d) e) 2nπ . 3 5 3− 4 3 5 4−3 3 5 2) 0 3) 4) 5) π  b) izračunati cos α −  3  3+ 4 3 4 3−3 1) 2) 10 5 4) 3− 4 3 5 3) 4 3−3 10 5) 4−3 3 5 . x = 4 nπ . x = 4 nπ . n ∈ Z 3 3 π 2nπ x= + .8 i a) izračunati cos α 1) − 3 5 π 2 <α<π. x = 4nπ . x = 4nπ .

m ≥ 5) m ≤ 0 ≤ 16 7 16 7 3) m < 0. a) Odrediti n 1) n = -7. x =4 5) x = -1. x = 0 .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 9. n = 4 2) n= 6 5) n = 4 3) n = -6. x = -2 4) x = -3. n = 7 n b) Za koje vrednosti x je zbir trećeg i petog člana u datom razvoju jednak 135? 1) x = 1 . Zbir binomnih koeficijenata poslednja tri člana u razvoju binoma  x+2 1   2  +  x +1  2   jednak je 22.314 - . m > 16 7 4) 0 < m < 10.x=4 2 2) x = 1. a) Odrediti vrednost realnog parametra m za koje nejednakost (2m-1)x2 + (m+2)x + m – 1 < 0 važi za svako x ∈ R 16 7 1 4) 0 < m < 2 1) 0 < m < 2) m < 0 5) 1 16 <m< 2 7 3) 0 < m > 16 7 b) Odrediti vrednost realnog parametra m za koje kvadratna jednačina (2m-1)x2 + (m+2)x + m – 1 < 0 ima realna i različita rešenja? 1) − 16 <m<0 7 16 7 2) m ≤ 0. n = 6 4) n = -5. x = 2 3) x = 1.

Ako je f  x 3− x  =  2 − x  5 − 3x a) odrediti f ( x ) = b) odrediti f −1 ( x ) = c) odrediti vrednosti x za koje je f ( x ) > 3 . n1)= b) (m2.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 11.3  4  a) Jedno rešenje datog sistema je:  1  1  2)  − . vrednosti realnih brojeva m i n su: a) (m1.5) 3)  4.4  2) (2.2 )  5 5)  2.5  3) 1)  5. n2)= c) Za nađene vrednosti koeficijenata m1 i n1. Ako je polinom 4) (4.315 - .5) b) Drugo rešenje datog sistema je: 3   3 1)  . Dat je sistem jednačina: 2 log 4 x + log 2 ( y − 1) = 1 4 log8 x ⋅ log 2 ( y − 1) = − 3 1   .5  2  1  4)  . količnik polinoma P( x ) = 6 x 4 − 7 x 3 + m1 x 2 + 3 x + 2 i Q( x ) = x 2 − x + n1 S( x ) = 13.   4 P( x ) = 6 x 4 − 7 x 3 + mx 2 + 3 x + 2 deljiv polinomom Q( x ) = x 2 − x + n .  2   2 12.   2  2  5) (1.

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 14. Naći jednačine tangenata kruga x 2 + y 2 − 6 x − 8 y + 15 = 0 koje su normalne na pravu y − 3x = 0 a) t1: b) t2: c) Dodirna tačka tangente t1 i datog kruga je: . Ako su z1. a zbri prvih 50 članova niza je 15.316 - . z2 kompleksni brojevi koji su rešenja jednačine 6 z 2 − (7 + 4i )z + 4 + 3i = 0 . onda je: a) z1 = b) z 2 = c) z1 = z2 15. izračunati: a) prvi član niza b) razliku niza c) sumu prvih 35 članova niza 16. Ako je zbir prvih 15 članova aritmetičkog niza 50.

a) (m1.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 REŠENJA 1 2 3 4 5 6 7 8a 8b 9a 9b 10a 10b 11a 11b 12. a) f ( x ) = 3 − 2x x−4 4x + 3 b) f −1 ( x ) = x+2 c) 3 < x < 4 .−2) e d b a c d d 1 3 2 4 2 4 3 3 c) S1 ( x ) = 6 x 2 − x − 2 ∨ S 2 ( x ) = 6 x 2 − x − 1 13. n1 ) = (− 7.317 - . n2 ) = (− 12.−1) b) (m2 .

a) t1 : x + 3 y = 25 b) t2 : x + 3 y = 5 c) T1 (4. a) z1 = 2−i 3 1 + 2i b) z2 = 2 c) z1 2 = z2 3 15.7 ) ∨ T2 (2.318 - .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 14. a) a1 = 341 75 13 b) d = − 75 c) S35 = 56 16.1) .

81 18 000 Niš Srbija Tel: 018 4226644 018 4226712 Fax: 018 4238770 e-mail: contact@medfak.rs www.ac.ni.319 - .rs .ni.ac.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Medicinski fakultet. Univerzitet u Nišu Bulevar Dr Zorana Đinđića.medfak.

320 - .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful