INFORMATOR

o uslovima upisa i studiranja na integrisanim akademskim studijama MEDICINE, STOMATOLOGIJE, FARMACIJE i osnovnim strukovnim studijama

Niš, 2010.

IZDAVAČ Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu ZA IZDAVAČA Prof. dr Milan Višnjić GLAVNI UREDNICI Prof. dr Dušica Pavlović Prof. dr Dobrila Stanković - Đorđević UREDNIK Prof. dr Stevo Najman REDAKTORI
Hemija: Prof. dr Goran Nikolić, doc. dr Mirjana Abramović, doc. dr Nataša Trutić Biologija: Prof. dr Stevo Najman, prof. dr Jelena Živanov-Čurlis Matematika: Prof. dr Jelena Manojlović, prof. dr Dragan Đorđević, doc. dr Dragana Cvetković Anatomija i fiziologija: Prof. dr Svetlana Antić, prof. dr Milkica Nešić, prof. dr Stevo Najman

TEHNIČKA PRIPREMA Snežana Milošević ŠTAMPA Punta, Niš

Sadržaj OSNIVANJE I RAZVOJ MEDICINSKOG FAKULTETA NASTAVNI PLANOVI STUDIJA Plan nastave integrisanih akademskih studija medicine Plan nastave integrisanih akademskih studija stomatologije Plan nastave integrisanih akademskih studija farmacije Plan nastave osnovnih strukovnih studija - strukovna med. sestra Plan nastave osnovnih strukovnih studija - strukovni zubni protetičar Plan nastave osnovnih strukovnih studija - oralni higijeničar Plan nastave osnovnih strukovnih studija - strukovni sanitarnoekološki inženjer PRIJEMNI ISPIT Uslovi za konkurisanje Prijem dokumenata Polaganje prijemnog ispita Ocenjivanje zadataka Izbor kandidata STUDIJE Vrste studija Oblici nastave Obim studija Ocenjivanje Ispitni rokovi i način polaganja ispita Posledice nepoloženog ispita Prigovor na ocenu Upis na narednu godinu studija Završni rad STATUS STUDENTA Status budžetnog studenta Status samofinansirajućeg studenta Gostujući studenti Student koji ostvaruje deo studijskog programa na drugoj visokoškolskoj ustanovi 9 10 10 12 14 16 18 20 22 24 24 24 25 27 27 29 29 29 30 30 31 32 32 33 33 34 34 34 35 35

PRAVA I OBAVEZE STUDENTA Pohađanje nastave Mirovanje prava i obaveza studenta Individualizacija studija i posebne potrebe studenta Prelazak sa drugih fakulteta Prestanak statusa studenta PROGRAM PRIJEMNOG ISPITA Biologija Hemija Matematika Anatomija i fiziologija TESTOVI IZ PRETHODNIH GODINA Biologija Hemija Anatomija i fiziologija Matematika

37 37 38 38 39 39 41 41 45 48 49 53 53 131 209 263

Poštovani maturanti, Izbor i upis fakulteta su za vas prvo ključno životno pitanje s kojim se srećete u godinama punoletstva. Uz neizvesnost ishoda prijemnog ispita upisnu «groznicu« često pojačava mnoštvo drugih nepoznanica i oskudna informisanost. Ovaj Informator je pokušaj Medicinskog fakulteta u Nišu da javnosti stavi na uvid neke od važnih informacija vezanih za upis na ovaj Fakultet i njegov rad. Ovde nisu prisutne informacije za koje je odgovorno Ministarstvo prosvete, ali će one biti dostupne iz sredstava javnog informisanja i teksta konkursa. Testovi sa prethodnih prijemnih ispita biće vam dobra orijentacija u tome kako mogu izgledati test pitanja na prijemnom ispitu. Međutim, svi raspoloživi testovi predstavljaju samo pomoćno sredstvo u pripremi prijemnog ispita i nikako ne mogu biti zamena za učenje iz udžbenika. Za dobru pripremu prijemnog ispita potrebno je savladati gradivo iz odgovarajućih udžbenika za gimnazije prirodno-matematičkog smera i za medicinske škole. Želimo vam da što lakše učinite prvi korak, uspešno položite prijemni ispit i postanete studenti Medicinskog fakulteta u Nišu. Medicinski fakultet ove školske godine upisuje još jednu generaciju studenata integrisanih akademskih studija medicine, stomatologije, farmacije i osnovnih strukovnih studija za sticanje stručnog naziva strukovna medicinska sestra/tehničar. Nakon završenog procesa akreditacije studenti će moći da upišu i druge studijske programe osnovnih strukovnih studija (strukovni zubni protetičar, oralni higijeničar i strukovni sanitarno-ekološki inženjer). Informaciju o upisu na nove studijske programe studenti mogu naći na web sajtu fakultetawww.medfak.ni.ac.rs i u konkursu koji objavljuje Medicinski fakultet. Potpisivanjem Bolonjske deklaracije naša zemlja se obavezala da do 2010. godine uspostavi preduslove za ulazak u zajednički evropski prostor visokog obrazovanja. Svojim novim programima za dodiplomske studije Medicinski fakultet je promovisao učenje usmereno na studenta, integrisanu i interaktivnu nastavu, kontinuirano ocenjivanje. Visoka profesionalnost, odgovornost, temeljnost i posvećenost poslu biće prioritet i krajnji cilj Vašeg školovanja. Jedan od osnovnih principa Bolonjske deklaracije i evropskog pristupa visokom obrazovanju je Evropski sistem prenosa bodova (ESPB ili ECTS).

Evropski sistem prenosa bodova - ESPB ESPB je sistem koji obezbeđuje realnu procenu radnog angažovanja studenata koje je neophodno za savladavanje predmeta u celini, svih predmeta u semestru tj. akademskoj godini, odnosno celokupnih studija. Sistem je zasnovan na bodovima koji izražavaju opterećenje studenata u savladavanju određenog programa studija (60 bodova za akademsku godinu, 30 za semestar). Svaki predmet nosi određeni broj bodova, a student ispunjavanjem obaveza na predmetu, pripremom i polaganjem ispita, u okviru studijskog programa koji je upisao, sakuplja bodove (akumulacija bodova). Student može da sakuplja bodove i na nematičnoj instituciji koji se potom prenose i priznaju na njegovoj matičnoj instituciji (prenos bodova). Primena sistema ESPB u Univerzitetskoj praksi doprinosi pokretljivosti studenata u evropskom prostoru visokog obrazovanja. U okviru predmeta bodovi se preraspodeljuju u odnosu na ukupno angažovanje studenta koje se odnosi na aktivnu nastavu (predavanja, vežbe, seminari i dr.), samostalni rad, terenski rad, učenje u biblioteci ili kod kuće, pripremu ispita i kolokvijuma. Bodovi predstavljaju meru ukupno uloženog rada studenta u savladavanju predviđenog gradiva i dodeljuju se studentu nakon uspešno položenog ispita tj. okončanja određenog dela studijskog programa. Vrednost jednog boda iznosi 27 sati rada studenta. Bodovi nisu ocene, niti ih zamenjuju. Celokupne šestogodišnje studije medicine nose 360 bodova, petogodišnje studije stomatologije i farmacije 300, a trogodišnje studije zdravstvene nege 180 bodova. Status studenta (budžet ili samofinansiranje) Obaveza studenata finansiranih iz budžeta je da u toku jedne školske godine u okviru upisanog studijskog programa ostvare 60 ESPB bodova. Položeni ispit je uslov da se stekne potreban broj bodova koje nosi odgovarajući predmet u studijskom programu. Ukoliko student ne ispuni ovu obavezu (ne ostvari 60 ESPB), nastavlja studije kao samofinansirajući. No, da bi uopšte upisao sledeću godinu studija u statusu samofinansirajućeg studenta, mora ostvariti najmanje 37 ESPB bodova u toku školske godine. Ukoliko student koji se sam finansira ostvari u toku godine 60 ESPB bodova, može nastaviti studije na teret budžeta uz ispunjenje dodatnih kriterijuma koje propisuje Fakultet, jer se broj studenata finansiranih iz budžeta može povećati najviše 20% od broja studenata koji su u tom statusu upisani prethodne godine.

kolokvijumu). Student može da polaže ispit iz jednog predmeta naviše tri puta u toku školske godine. Želimo Vam puno uspeha. a konačna ocena se utvrđuje na ispitu. Ispunjavanjem predispitnih obaveza i polaganjem ispita student može ostvariti najviše 100 poena (numerički jednako oceni 10). ubeđeni smo da će ova generacija studenata na osnovu postignutog znanja u prethodnom obrazovanju i pokazanih rezultata na prijemnom ispitu biti spremna da ostvari postavljene ciljeve i uspešno završi studije. Dragi studenti. Ostvareni poeni u toku predispitnih obaveza priznaju se sve dok se uspešno ne položi završni ispit u istoj školskoj godini. rezultati na vežbama. Na tom putu pokušajte da negujete poštenje. Student je pao na ispitu ukoliko nakon završnog ispita ostvari manje od 55 poena. testu.Ocenjivanje i napredovanje studenta U toku predispitnih obaveza u semestru tj. Svaki predmet je u obavezi da studente upozna sa kriterijumima formiranja konačne ocene i da ih se dosledno pridržava. seminarima. U toku ovih aktivnosti student ostvaruje poene na osnovu kojih formira konačnu ocenu. godini vrši se kontinuirana provera znanja (ocenjuje se prisustvo i aktivnost na teorijskoj i praktičnoj nastavi. odgovornost. Kolegijum Dekanata Medicinskog fakulteta u Nišu . Standardi zahtevaju da se studenti ocenjuju na osnovu javno publikovanih kriterijuma i procedura koje se stalno primenjuju. kolegijalnost i pre svega ljubav i razumevanje za pacijenta.

.

sa fondom od preko 13424 knjiga i 678 naslova časopisa. 95 studenata stomatologije. Plan i program osnovnih studija je savremen. obrazovna i naučna ustanova. Medicinski fakultet čini velike napore na očuvanju i unapređenju društvenog standarda studenata kroz osavremenjivanje i opremanje prostora za izvođenje nastave (amfiteatri. Fakultet ima razvijenu izdavačku delatnost. tako da u skladu sa planom i programom obrazovanja izdaje udžbenike.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 1. godine. školske godine diplomiralo je 247 studenta medicine. Medicinski fakultet upisuje studente na integrisane akademske studije medicine. priručnike. laboratorijske vežbaonice. Prethodne školske godine na Medicinskom fakultetu u Nišu u nastavi je bilo angažovano 82 redovna profesora. OSNIVANJE I RAZVOJ MEDICINSKOG FAKULTETA Medicinski fakultet u Nišu osnovan je 1960. Program studija je potpuno pokriven osnovnim i pomoćnim udžbenicima. Kao visokoškolska. godine na fakultetu je diplomiralo 9009 studenata. 79 vanrednih profesora. Od osnivanja pa do oktobra 2009. 54 studenta farmacije i 44 studenta osnovnih strukovnih studija. integrisane akademske studije stomatologije. Medicinski fakultet poseduje jednu od najbolje opremljenih stručnih biblioteka u zemlji. od toga 746 stranih državljana. oprema za rad studenata na klinikama). U toku 2008/09. 8 asistenta pripravnika i 29 stručnih saradnika. -9- . Nabavljena su najsavremenija multimedijalna učila za nastavu (kompjuterski interaktivni medicinski programi i video bim projektori). 93 asistenta. atlasima. kako na našem tako i na stranim jezicima. u velikoj meri usaglašen sa programima medicinskih i stomatoloških fakulteta Evropske zajednice. Odbranjene su 694 magistarske teze i 548 doktorskih disertacija. 76 docenta. što uz obavezna predavanja i vežbe stvara dobre preduslove za uspešno studiranje. studija i drugih publikacija. integrisane akademske studije farmacije i osnovne strukovne studije. praktikumima. sale. monografije i drugu priručnu literaturu. U tabelama koje slede dati su nazivi predmeta po godinama i broj časova teorijske i praktične nastave za sva 4 studijska programa. Na Fakultetu se izdaju i tri periodična stručno-naučna časopisa.

Fizikalna med. Nuklearna medicina 1+1 15+15=30 32. Socijalna medicina 1+2 15+30=45 35. Fiziologija 4+4 5+4 135+120=255 11. Stručna praksa 95 22. br. etika i med. Higijena sa med. Izborni predmet 2+2 30+30=60 28. Radiologija 2+2 30+30=60 25. Hirurgija I 3+5 3+5 90+150=240 39. Uvod u kliničku praksu 1+1 15+15=30 8. I II III IV V VI UKUPNO godina godina godina godina godina godina ТP ТP ТP ТP ТP ТP ТP ТP ТP ТP ТP ТP Т P 1. statistika i informatika 2+2 30+30=60 3. Engleski jezik u medicini 2+0 2+0 60+0=60 12. Histologija i embriologija 3+3 3+3 90+90=180 5. Izborni predmet 1+2 15+30=45 42. Pedijatrija 2+4 2+4 60+120=180 37. Osnovi imunologije 2+1 30+15=45 15. Mikrobiologija 2+2 2+2 60+60=120 14. Fizičko vaspitanje * 0+2 0+2 0+2 0+2 0+120=120 6. Stručna praksa 240 43. Patofiziologija 3+3 2+3 75+90=165 18. Klinička biohemija 1+1 15+15=30 26. Farmakologija sa toksikolog. Izborni predmet 2+1 30+15=45 21. Izborni predmet 1+1 15+15=30 10. Osnovi kliničke prakse 2+2 30+30=60 16. Interna medicina I 3+4 3+4 90+120=210 20. 3+2 2+2 75+60=135 19. Infektivne bolesti 3+4 45+60=105 23. Med. Plan nastave integrisanih akademskih studija MEDICINE R. Medicina rada 1+1 15+15=30 40. Neurologija 2+4 30+60=90 34. Dermatovenerologija 2+3 30+45=75 31. Med. Oftalmologija 3+2 45+30=75 Naziv predmeta ESPB Σ 8 5 24 14 / 3 3 3 2 20 5 15 10 3 5 17 12 9 12 4 6 7 4 4 2 15 4 4 7 5 2 6 5 2 5 9 9 12 2 2 2 12 5 I 8 5 9 5 / 0 0 0 2 9 2 8 5 3 0 9 6 6 6 0 7 4 4 2 7 4 0 0 0 0 5 2 5 6 6 6 0 0 0 5 II 0 0 15 9 / 3 3 3 0 11 3 7 5 0 5 8 6 3 6 4 0 0 0 0 9 0 4 7 5 2 0 0 0 3 3 6 2 2 2 0 . Biohemija 4+3 3+3 105+90=195 13.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 2. Ginekologija sa akušerstvom 2+4 2+4 60+120=180 38.10 - . sociologija 2+0 30+0=30 7. Izborni predmet 2+2 30+30=60 29. NASTAVNI PLANOVI STUDIJA 2. Anatomija 4+4 5+5 135+135=270 4. Molekularna i hum. Epidemiologija 2+2 30+30=60 24. Psihijatrija sa medicinskom 3+4 45+60=105 psihologijom 30. i rehabilitacija 1+2 15+30=45 41. ekologijom 2+2 30+30=60 36.1. Izborni predmet 2+0 30+0=30 9. Stručna praksa 95 33. Patologija 4+4 4+4 120+120=240 17. Interna medicina II 2+4 4+6 90+150=240 27. genetika 3+2 45+30=75 2.

28. 4.b 8. Sudska medicina 51. 26. Naziv predmeta Informator 2010 I II III IV V VI UKUPNO ESPB godina godina godina godina godina godina ТP ТP ТP ТP ТP ТP ТP ТP ТP ТP ТP ТP Т P Σ I 3+5 45+75=120 7 7 2+2 30+30=60 4 4 1+1 15+15=30 2 2 1+1 15+15=30 2 2 2+2 30+30=60 4 4 1+2 15+30=45 3 3 3+2 45+30=75 5 5 0+30 0+450=450 20 0 0+10 0+150=150 8 0 180 195 195 240 195 195 180 180 180 150 240 0 2130 165 135 150 180 195 210 225 240 315 270 255 600 2940 345 330 345 420 390 405 405 420 495 420 495 600 5070 95 95 240 430 675 765 890 920 1155 1095 5500 360 44. 17.a 20. 13. 25.b 27.a 41. 3. 2.b 9. 14. br. 9. 15.a 9.v 41. Hirurgija II 45. 16.v 28. Naziv predmeta Prva pomoć Engleski jezik Hemija u medicini I Biologija ćelije Fizika medicinske dijagnostike Uvod u naučnoistraživački rad Hemija u medicini II Klinička mikrobiologija Medicinska genetika Neuronauke Homeostaza voda i elektrolita Patofiziologija ishrane i psiho. sportista Fiziologija napora Osnovi histoloških tehnika u biomedicini Klinička anatomija Klinička patofiziologija Klinička farmakologija Klinička imunologija Štetni efekti lekova Anesteziologija sa reanimatologijom Dijetetika Klinička embriologija Klinička patologija Lekovi i trudnoća Neonatologija Gerijatrija Tropske infektivne bolesti Diplomski rad Semestar ESPB ESPB za predmet II 3 3 II 3 II 3 III 2 III 2 2 III 2 III 2 VI 4 VI 4 4 VI 4 VI 4 VII 4 VII 4 4 VII 4 VIII 4 VIII 4 4 VIII 4 VIII 4 VIII 4 X 2 X 2 X 2 X 2 2 X 2 X 2 X 2 X 2 XII 8 8 Ukupno ESPB 27 . 22.g 27.d 41.g 20. Urgentna medicina 49.v 9.v 28. 19.b 28. Diplomski rad II 0 0 0 0 0 0 0 20 8 T P Svega Stručna praksa UKUPNO * Fakultativna nastava . sprem.a 27. 27.g 28.b 41. Otorinolaringologija 46.đ 41. Šifra predmeta 8. 12. Porodična medicina 50.11 - .b 20.g 41. 10. broj 1. 5.v 20. 18. 24. 8. 20. Osnovi kliničke onkologije 48.Medicinski fakultet Niš R. Klinička praktična nastava 52. 11.ž 52. 7.e 41. Maksilofacijalna hirurgija 47.d 41. 21.broj časova nije prikazan u ukupnom zbiru Lista izbornih predmeta Red. 6.v 9.a 28. 23.a 8.

oftalmologija) 25.Stom. fizikalna medicina i rehabilitacija) 24.2. Molekularna i humana gene3+2 tika 3. 4+3 4+4 infektivne bolesti.Izborni predmet (sem VII) 2+2 28.Medicinski fakultet Niš 2. 1.Preventivna stomatologija 1+2 31.Oralna hirurgija 2+4 2+4 29. Naziv predmeta I II III IV V Seminari godina godina godina godina godina T P T P T P T P T P T P T P T P T P T P Sem. Histologija i embriologija 2+2 2+2 7. protetika klinika I 2+5 1+3 34.Izborni predmet (sem VI) 2+2 23.Hirurgija (ginekologija sa 2+2 3+3 akušerstvom.Patofiziologija 4+2 18. Fiziologija I 3+2 10.Gnatologija 1+1 33.Oralna medicina 1+2 1+2 30.Fiziologija II 3+2 13. br.Bolesti zuba klinika II 1+6 1+6 37.Interna medicina (pedijatrija.Izborni predmet (sem VIII) 2+2 32.Socijalna medicina sa 2+2 epidemiologijom i higijenom 12.Farmakologija sa 2+1 1+1 toksikologijom 19.Ortopedija vilica 2+3 2+3 II 0+2 4 0 6 0 4 0 IV 0+1 60+165+15=240 18 9 9 9 5 4 7 7 0 7 0 7 6 4 2 V 0+1 45+105+15=165 10 6 4 15+15=30 2 2 0 30+15=45 30+30=60 3 6 3 0 0 6 V 0+1 120+105+15=240 16 8 8 75+75=150 15+15=30 30+15+15=60 30+30=60 VII 0+1 60+120+15=195 VII 0+1 30+60+15=105 VIII 0+1 15+30+15=60 30+30=60 15+15=30 45+120=165 30+165=195 30+120=150 30+180=210 30+30=60 60+90=150 VI 0+1 10 4 6 2 5 7 11 9 4 7 2 9 11 5 8 7 7 0 0 7 6 4 0 0 0 5 6 3 4 7 4 2 5 0 5 5 4 7 2 4 5 2 4 0 3 .Neurologija i psihijatrija sa 2+1 medicinskom psihologijom 22. Plan nastave integrisanih akademskih studija STOMATOLOGIJE R. Medicinska statistika i infor1+2 matika 4. Fizičko vaspitanje* 0+2 0+2 0+2 0+1 6.12 - .Engleski jezik u stomatologiji 2+0 2+0 11.Bolesti zuba pretklinika 2+4 1+3 20.Izborni predmet (sem IX) 2+2 38.Bolesti zuba klinika I 1+6 1+5 35.Stomatološka protetika 2+5 2+6 pretklinika 15.Izborni predmet (sem III) 2+2 17.Čas.Radiologija 2+1 27.Otorinolaringologija 1+1 26.Mikrobiologija i imunologija 2+2 14.Stom.Dermatovenerologija 1+1 21. Informator 2010 UKUPNO T P 30+0=30 45+30=75 15+30=45 105+105=210 0+105=105 60+60=120 45+30=75 30+30=60 45+30=75 60+0=60 30+30=60 45+30=75 30+30=60 60+60=120 30+30=60 60+30=90 45+30=75 ESPB Σ 3 8 4 16 / 9 8 6 6 5 4 6 4 I II 3 0 8 0 4 0 9 / 4 0 0 0 2 7 / 5 8 6 6 3 Medicinska etika i medicinska 2+0 sociologija 2. Biohemija 3+2 8. protetika klinika II 1+4 1+4 36.Patologija 2+2 2+2 16. Izborni predmet (sem II) 2+0 9. Anatomija 3+3 4+4 5.

a 8.b 27. 20. 15.v 37. broj 1. 18. 16.b 31.Medicinski fakultet Niš R.v 44. 2. br.v 22. Naziv predmeta Engleski jezik Prva pomoć Hemija u stomatologiji Medicinska genetika Uvod u naučnoistraživački rad Fizičke metode u stomatologiji Osnovi imunologije Stomatološki materijali Urgentna stomatologija Menadžment u zdravstvu Bolesti rizika u stomatološkoj praksi Pretklinička endodoncija Implantologija Laseroterapija u stomatologiji Povrede zuba kod dece Rad sa hendikepiranom decom Dentalna antropologija Parodontalna hirurgija Ortodontsko-hirurška terapija malokluzija Fiksna protetika Diplomski rad Semestar II II II III III III VI VI VII VII VIII VIII VIII IX IX IX IX X X X X ESPB za predmet 6 6 6 7 7 7 6 6 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 Ukupno ESPB 7 ESPB 6 7 6 7 7 7 7 54 . Naziv predmeta I II III IV V Seminari godina godina godina godina godina T P T P T P T P T P T P T P T P T P T P Sem.a 37.b 31. 6.Parodontologija 40. 4. 3. 11.v 16. 17. 10.g 42. 21.Diplomski rad T P Svega: UKUPNO 300 Fakultativna nastava nastava --broj časova nije prikazan u ukupnom zbiru ** Fakultativna broj časova nije prikazan u ukupnom zbiru Lista izbornih predmeta Red.b 37. 12.Dečja stomatologija 41. 5.Izborni predmet (sem X) 43. 8. 19. 9.13 - . 2+3 1+3 1+3 2+3 1+2 2+3 2+2 2+1 0+10 165 210 225 150 195 210 120 135 135 195 0 135 150 255 150 180 225 285 285 330 525 135 300 360 450 300 375 435 405 420 465 720 135 660 750 810 825 1185 135 Informator 2010 UKUPNO T P 45+90=135 45+90=135 45+75=120 30+30=60 30+15=45 0+150=150 1740 2625 4365 4365 ESPB Σ 6 6 5 7 2 7 I 3 3 2 0 0 0 II 3 3 3 7 2 7 39.b 16. 7.v 37.Maksilofacijalna hirurgija 42. Šifra predmeta 8.b 42.Čas. 13. 14.a 42.b 8.a 22.a 31.Sudska medicina 44.a 27.a 16.

Farmaceutska etika i sociologija 3. Izborni predmet 28. Toksikologija sa anal. Bromatologija 23. Farmaceut. Instrumentalne metode hemijske analize 17. Botanika 10.3. tehnologija II 37. Engleski jezik 2. Opšta hemija sa stehiometrijom 7. Farma. Famakognozija II 26. Organska hemija I 14. hemija II 25. Medicinska biohemija 35. Analitika lekova 34. Plan nastave integrisanih akademskih studija FARMACIJE Naziv predmeta 1. Fitoterapija 39. Opšta biohemija 18. Analitička hemija I 13. Fizička hemija 12. Farmakologija 29. Farmaceutka hemija I 20. Biologija sa humanom genetikom 6. Mikrobiologija i osnovi imunologije 21. Anatomija 8. Farma. hemija III 30. Farmakoterapija 38. Organska hemija II 16. Statistika u farmaciji 32. Kozmetologija 41. Izborni predmet 33. Farmaceutska imunologija 22. Farmaceut. Farmakognozija I 24. Matematika 4. Dijetetika 36. Analitička hemija II 15. tehnologija I 31.Medicinski fakultet Niš 2. Farmakokinetika 40.14 - . I godina TP TP 2+0 2+0 2+2 3+2 3+2 4+3 2+1 1+1 3+3 2+0 3+1 2+3 4+1 3+5 4+3 3+3 3+1 2+1 3+2 3+0 3+3 2+2 3+3 2+3 4+5 3+3 5+3 1+0 3+1 4+2 4+4 3+7 1+1 2+0 4+4 4+4 2+2 2+2 3+3 3+2 3+2 2+2 3+3 1+2 2+0 4+4 II godina TP TP III godina TP TP IV godina TP TP V godina T P T P Informator 2010 UKUPNO T P 30+0=30 30+0=30 30+30=60 45+30=75 45+30=75 60+45=105 30+15=45 15+15=30 45+45=90 30+0=30 45+15=60 30+45=75 60+15=75 45+75=120 60+45=105 45+45=90 45+15=60 75+45=120 45+0=45 45+45=90 30+30=60 45+45=90 30+45=75 60+75=135 45+45=90 75+45=120 15+0=15 105+45=150 60+60=120 45+105=150 15+15=30 30+0=30 60+60=120 60+60=120 30+30=60 75+75=150 90+60=150 30+30=60 45+45=90 15+30=45 30+0=30 60+60=120 Σ 2 3 4 5 5 8 3 3 7 3 5 6 6 8 8 6 5 8 4 6 4 6 5 9 6 9 2 11 8 10 2 3 8 8 5 10 10 5 7 4 3 9 ESPB I 2 3 4 5 5 8 3 0 0 0 0 0 0 8 8 6 5 3 0 0 0 0 0 9 6 9 2 4 0 0 0 0 8 8 5 4 5 0 0 0 0 9 II 0 0 0 0 0 0 0 3 7 3 5 6 6 0 0 0 0 5 4 6 4 6 5 0 0 0 0 7 8 10 2 3 0 0 0 6 5 5 7 4 3 0 . Histologija 9. Fiziologija 19. Izborni predmet 42. Fizika 5. Patofiziologija 27. Neorganska hemija 11.

a 41. Osnovi industrijske farmacije 45. 5. Biofarmacija 44. 16. 52.15 - . 17. 4. 10. Organizacija zdravstvene delatnosti 49.v 27. broj 1.b 46. g 41.a 32. Farmakoepidemiolog. 15. 6. 9. Šifra predmeta 27. 8.g 52 Naziv predmeta Radiofarmacija Hemija bioelemenata Hemija heterociklusa Koloidna hemija Engleski jezik u farmaciji Informatika Uvod u naučno-istraživački rad Veština komunikacije Analiza fenolnih jedinjenja u prirodnim proizvodima Lekoviti prirodni proizvodi Voda u farmaciji Interakcija lekovitog bilja i životne sredine Ambalažni materijali u farmaciji Lekovi i trudnoća Štetni efekti lekova Uvod u kliničku medicinu Farmakoterapija kardiovaskularnih bolesti Diplomski rad Semestar V V V V VI VI VI VI VIII VIII VIII VIII VIII IX IX IX IX IX ESPB za predmet 2 2 2 2 3 3 3 3 3 3 3 3 3 4 4 4 4 11 Ukupno ESPB 11 23 3 ESPB 2 3 4 .v 41.d 46.a 46.b 41. 11. 12.v 46. 13.g 41. Osnovi farmaceutskog menadžmenta 48. Farmaceutska praksa 51. 3. b 32. 18. 2. Diplomski rad T P Svega: UKUPNO I godina TP TP II godina TP TP III godina TP TP IV godina TP TP V godina T P T P 1+2 3+3 3+3 2+1 2+1 2+1 2+1 2+1 1+1 0+10 0+10 195 135 195 225 390 360 750 Informator 2010 UKUPNO T P 15+30=45 45+45=90 45+45=90 30+15=45 30+15=45 30+15=45 30+15=45 30+15=45 15+15=30 0+150=150 2175 1875 4050 4050 Σ 3 7 7 4 4 4 4 4 3 11 ESPB I 3 7 7 4 0 0 0 0 0 11 II 0 0 0 0 4 4 4 4 3 0 270 225 150 135 420 360 780 225 240 195 195 420 435 855 240 210 180 210 420 420 840 225 210 210 180 435 390 825 300 * Fakultativna nastava . Osnovi farmaceutske biotehnologije 50.g 32.Medicinski fakultet Niš Naziv predmeta 43.broj časova nije prikazan u ukupnom zbiru Lista izbornih predmeta Red.a 27. 14. 7.b 27. v 32. Klinička farmacija 46. Izborni predmet 47.

STRUKOVNA MEDICINSKA SESTRA/ TEHNIČAR R. 10. 2. 13. 21. 7. 28. 5. 12. 22.4.16 - . 24. 15.broj časova nije prikazan u ukupnom zbiru . 19. 16. 6. 14. 9. 8.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 2. 18. 17. 29. Plan nastave osnovnih strukovnih studija . 31. 26. 11. 3. 25. br. 23. 27. 1. 20. Naziv predmeta I godina T P T P II godina T P T P III godina T P T P UKUPNO T P 60+60=120 30+0=30 30+0=30 30+45=75 15+30=45 30+(15+15)=60 30+30=60 45+45=90 30+30=60 60+(15+30)=105 45+(30+30)=105 0+60=60 30+(15+15)=60 15+(30+30)=75 30+(30+30)=90 15+30=45 60+75=135 15+30=45 30+30=60 30+(15+15)=60 45+(30+45)=120 30+45=75 15+(15+15)=45 15+30=45 1+3 2+4 2+4 3+6 2+13 0+12 0+4 120 30 255 435 375 465 840 15+45=60 30+60=90 30+60=90 45+90=135 30+195=225 0+180=180 0+60=60 885 1590 2475 2475 ESPB 9 2 2 6 3 4 4 9 6 7 8 4 6 7 3 10 3 4 4 8 6 3 2 6 7 7 10 15 10 5 Anatomija i histologija 4+4 Izborni predmet 2+0 Medicinska etika i medicinska 2+0 sociologija Medicinska informatika i me2+3 nadžment Epidemiologija 1+2 Socijalna medicina i higijena 2+(1+1) Farmakologija sa toksikologijom 2+2 Medicinska fiziologija i biohemija 3+3 Mikrobiologija i imunologija 2+2 Patofiziologija i patologija 4+(1+2) Zdravstvena nega i dijetetika 3+(2+2) Fizičko vaspitanje* 0+2 0+2 Osnovi kliničke prakse 2+(1+1) Osnovi neurologije sa negom 1+(2+2) Osnovi pedijatrije sa negom 2+(2+2) Osnovi fizikalne medicine i 1+2 rehabilitacije Osnovi interne medicine sa negom 4+5 Zdravstveno vaspitanje 1+2 Osnovi radiologije i onkologije 2+2 Gerijatrija sa negom 2+(1+1) Osnovi hirurgije sa negom 3+(2+3) Osnovi infektivnih bolesti sa negom 2+3 Organizacija zdravstvene zaštite 1+(1+1) Izborni predmet 1+2 Opšta anesteziologija i reanimatologija Osnovi psihijatrije sa medicinskom psihologijom Osnovi ginekologije i akušerstva sa negom Izborni modul Izborni predmet Stručna praksa Završni stručni rad T 225 180 150 180 P 195 180 255 270 Svega: 420 360 405 450 UKUPNO 780 855 180 * Fakultativna nastava . 4. 30.

Šifra predmeta 30. brој 1.b 30.b 24.17 - .3a 28.g Naziv predmeta Interna medicina sa negom Hirurgija sa negom Pedijatrija sa negom Infektivne bolesti sa negom Semestar VI VI VI VI ESPB za predmet 10 10 10 10 . 4. brој 1. 7. brој 1. 9. Lista izbornih modula Red.1a 28. II ili III u okviru kojih polaže obavezni ispit (onaj koji nosi kredit 4) i dva ispita po izboru sa kreditima 3.a 30. Lista predmeta za obavljanje stručne prakse Red.1 28. 3. Šifra predmeta 2.2a 28. 7.2 28.3g Naziv predmeta Izborni modul I Promocija zdravlja Zdravstvena statistika Mentalna higijena Medicinska ekologija Izborni modul II Dermatovenerologija Palijativna terapija malignih bolesti Neonatologija Porodična medicina Izborni modul III Urgentna medicina Oftalmologija Otorinolaringologija Klinika akutnog trovanja Semestar V V V V V V V V V V V V ESPB za predmet 4 3 3 3 4 3 3 3 4 3 3 3 Ukupno ESPB 10 ESPB 10 10 10* * Student bira jedan od ponuđenih modula I.Medicinski fakultet Niš Lista izbornih predmeta Red. Šifra predmeta 28.v 30.b 29. 5. 4. 10.g 31. tako da kredit izabranog modula iznosi 10 ESPB.2g 28.2b 28.a 2.3 28. 8.1b 28. 2. Naziv predmeta Engleski jezik Prva pomoć Veština komunikacije Medicina rada Interna medicina sa negom Hirurgija sa negom Pedijatrija sa negom Infektivne bolesti sa negom Završni stručni rad Semestar I I IV IV VI VI VI VI VI ESPB za predmet 2 2 2 2 15 15 15 15 5 Ukupno ESPB Informator 2010 ESPB 2 2 15 5 24 * U VI semestru student ima mogućnost da izabere predmet sa liste stručno-aplikativnih predmeta koji će ga usmeravati da kroz parktičan rad u okviru procesa nege tokom predispitne prakse usvaja propisane veštine. 9.v 29. 3.3b 28.a 29. 5.1v 28. 6. 2.1g 28.a 24. 6. 8. 3. 2.2v 28. 4.b 29.3v 28. 12. 11.

13. 24. 21. 2. 8. 6. 30. 18. 26. 35. 1. 32. 17. 20.5. 33. 27. 25. 23. 5. 7. Naziv predmeta ESPB 4 4 6 8 2 6 7 10 7 3 3 8 4 3 3 2 4 6 7 5 4 3 5 6 5 2 5 5 8 5 6 5 4 5 10 1+1+1 15+15+15=45 Gnatologija 15+15+15=45 Zubotehnički aparati i instrumenti 1+1+1 Morfologija zuba 2+2+2 30+30+30=90 Anatomija i histologija 4+4 60+60=120 0+2 0+30=30 Fizičko vaspitanje* 30+0=30 Medicinska etika i med. 34. 9. 29. br. 31. Plan nastave osnovnih strukovnih studija . 12. 36.18 - . 11. 19. sociologija 2+0 2+2 30+30=60 Izborni predmet (I sem) 3+1+3 45+15+45=105 Stomatološki materijali 2+2+4 30+30+60=120 Fiksna protetika 1 45+45=90 Medicinska fiziologija i biohemija 3+3 15+15+15=45 Zdravstveno vaspitanje 1+1+1 Izborni predmet (II sem) 2+0 30+0=30 30+30+60=120 Fiksna protetika 2 2+2+4 30+15+15=60 Ortopedija vilica 1 2+1+1 30+15=45 Bolesti zuba 2+1 Dečja stomatologija 2+1 30+15=45 1+1 15+15=30 Organizacija stomatološke službe 2+1+3 30+15+45=90 Urgentna stomatologija 2+1+1 30+15+15=60 Izborni predmet (III sem) 15+30+30=75 Mobilna parcijalna proteza 1+2+2 45+30+30=105 Parodontologija 3+2+2 Antisepsa i asepsa u oralnoj 2+2+2 30+30+30=90 medicini 15+15+15=45 Ortopedija vilica 2 1+1+1 Medicinska informatika i 2+3 30+45=75 menadžment 1+1+1 Izborni predmet (IV sem) 15+15+15=45 Mobilna totalna proteza 1 1+3+1 15+45+15=75 Estetska protetika 1+1 15+15=30 1+3+1 15+45+15=75 Skeletirana parcijalna proteza 1 1+3+1 15+45+15=75 Stomatološka keramika 4+3+2 60+45+30=135 Oralna medicina 2+2 30+30=60 Izborni predmet (V sem) 1+3+2 15+45+30=90 Mobilna totalna proteza 2 1+4+1 15+60+15=90 Skeletirana parcijalna proteza 2 1+1+1 15+15+15=45 Maksilofacijalna protetika 2+2+2 30+30+30=90 Implantologija 0+4 0+60=60 Završni rad T 180 165 195 150 150 75 915 P 210 225 255 285 300 300 1575 Svega: 390 390 450 435 450 375 2490 UKUPNO 780 885 825 2490 180 * Fakultativna nastava .broj časova nije prikazan u ukupnom zbiru . 16.Medicinski fakultet Niš I godina T P T P II godina T P T P III godina T P T P Informator 2010 UKUPNO T P 2. 10.STRUKOVNI ZUBNI PROTETIČAR R. 28. 22. 15. 4. 3. 14.

b 31. 6.b 25. 4.a 12.19 - . 10. 8.a 31.a 7. 2. 5. 9. 3.Medicinski fakultet Niš Lista izbornih predmeta Red.b 12. 7. Naziv predmeta Preventivna stomatologija Dijetetika i oralno zdravlje Oralna higijena Engleski jezik Socijalna medicina i higijena Porodična medicina Veština komunikacije Bolesti rizika u stomatološkoj praksi Osnovi radiologije i onkologije Otorinolaringologija Završni rad Semestar I I II II III III IV IV V V VI ESPB za predmet 6 6 3 3 6 6 6 6 5 5 10 Ukupno ESPB Informator 2010 ESPB 6 3 6 6 5 10 36 .b 19.b 36.a 19. 11.a 25. brој 1. Šifra predmeta 7.

Bolesti zuba 22. br. sa negom 29. Oralna medicina 1 32. Veština komunikacije Oralna i maksilofacijalna hirurgija 28. Predmet izbornog bloka 4 35. Mikrobiologija i imunologija 12. Dečja stomatologija 26. medicini 24. Medicinska fiziologija i biohemija 10. Predmet izbornog bloka 2 20. Oralna medicina 2 34. menadžment 4. Oralna higijena 21. Anatomija i histologija 2. Parodontalna hirurgija sa negom 33. Epidemiologija 5. Naziv predmeta I godina T P 4+4 2+0 2+3 1+2 2+2 2+2 2+0 0+2 T P II godina T P T P III godina T P T P Informator 2010 UKUPNO T P 60+60=120 30+0=30 30+45=75 15+30=45 30+30=60 30+30=60 30+0=30 0+60=60 45+45=90 30+30=60 30+30=60 60+45=105 30+30=60 30+30=60 15+15=30 45+45=90 30+45=75 15+30=45 30+60=90 45+75=120 30+15=45 30+30=60 30+60=90 2+1 1+1 1+2 3+5 3+4 1+2 1+1 2+5 2+5 2+6 0+6 90 330 420 840 30+60=90 30+15=45 15+15=30 15+30=45 45+75=120 45+60=105 15+30=45 15+15=30 30+75=105 30+75=105 30+90=120 0+90=90 1590 2490 2490 180 ESPB 10 2 5 3 5 3 2 10 4 7 9 2 2 5 7 5 2 7 11 3 3 6 7 3 2 2 10 7 2 4 7 7 11 5 1. Osnovi infektivnih bolesti sa negom 18. Stomatološka protetika 19. Patofiziologija i patologija 13. Stomatološki materijali Antisepsa i asepsa u oralnoj 23. Organizacija stomatološke službe 16. Farmakologija sa toksikologijom 6. Socijalna medicina i higijena 7. Ortopedija vilica 27.ORALNI HIGIJENIČAR R. Završni stručni rad T P Svega: UKUPNO 0+2 3+3 2+2 2+2 4+3 2+2 2+2 1+1 3+3 2+3 1+2 2+4 3+5 2+1 2+2 2+4 2+4 225 225 450 795 165 180 345 195 255 450 855 165 240 405 180 240 420 * Fakultativna nastava .Medicinski fakultet Niš 2. Medicinska etika i med.6.broj časova nije prikazan u ukupnom zbiru . Osnovi radiologije i onkologije 15. Predmet izbornog bloka 3 25. Parodontologija 30. Predmet izbornog bloka 1 8. Zdravstveno vaspitanje 31. Fizičko vaspitanje* 9. Osnovi interne medicine sa negom 17. Otorinolaringologija 14. Plan nastave osnovnih strukovnih studija . Dijetetika i oralno zdravlje 11.20 - . sociologija Medicinska informatika i 3.

5. Naziv predmeta Engleski jezik Prva pomoć Bolesti rizika u stomatološkoj praksi Preventivna stomatologija Urgentna stomatologija Implantologija Laseroterapija u stomatologiji Osnovi fizikalne medicine i rehabilitacije Završni stručni rad Semestar I I III III IV IV VI VI VI ESPB za predmet 2 2 7 7 7 7 11 Informator 2010 ESPB 2 7 7 11 11 5 Ukupno ESPB 5 32 .b 34. 9.b 24. 2. 3. Šifra predmeta 7.a 19.b 35. 8.21 - .Medicinski fakultet Niš Lista izbornih predmeta Red.a 7. 6.a 34. brој 1.a 24.b 19. 4. 7.

31. 30. 32. sociologija Izborni predmet Anatomija i histologija Sanitarna hemija Medicinska informatika i menadžment Fizičko vaspitanje* Medicinska fiziologija i biohemija Patofiziologija i patologija Osnovi interne medicine sa negom Medicinska statistika Izborni predmet Engleski jezik II Opšta mikrobiologija Medicinska ekologija Opšta epidemiologija Infektivne bolesti sa negom Higijena ishrane Izborni predmet Medicina rada Specijalna epidemiologija Mikrobiologija vode i namirnica Socijalna medicina i higijena Zdravstveno vaspitanje Veština komunikacije Izborni predmet Zaštita na radu Sanitarna tehnika DDD i kontrola vektora Izborni predmet Parazitologija Medicinsko zakonodavstvo Promocija zdravlja Izborni predmet Stručna praksa Završni rad T P UKUPNO I godina T P 2+0 2+0 4+4 2+3 2+3 0+2 0+2 3+3 4+3 4+5 1+2 2+3 0+2 1+3 2+2 2+2 2+3 2+2 2+3 1+2 2+2 1+2 2+2 1+2 1+2 2+2 2+3 4+3 3+3 2+3 2+2 3+0 3+3 2+3 0+15 0+4 390 450 840 315 465 780 315 585 900 T P II godina T P T P III godina T P T P UKUPNO T P 30+0=30 30+0=30 60+60=120 30+45=75 30+45=75 0+60=60 45+45=90 60+45=105 60+75=135 15+30=45 30+45=75 0+30=30 15+45=60 30+30=60 30+30=60 30+45=75 30+30=60 30+45=75 15+30=45 30+30=60 15+30=45 30+30=60 15+30=45 15+30=45 30+30=60 30+45=75 60+45=105 45+45=90 30+45=75 30+30=60 45+0=45 45+45=90 30+45=75 0+225=225 0+60=60 1020 1500 2520 180 ESPB 3 3 8 8 6 7 7 8 3 7 3 4 5 5 4 4 6 3 5 4 4 4 4 5 5 7 6 5 4 3 8 6 11 5 * Fakultativna nastava . 27. 12. 15. 13.broj časova nije prikazan u ukupnom zbiru . 34. 33. 4. 16.7. 17.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 2. 1. 10. 3. 9. 22. 5. 25. 14. br. 21. Naziv predmeta Medicinska etika i med. 29.22 - . 20. Plan nastave osnovnih strukovnih studija .STRUKOVNI SANITARNO-EKOLOŠKI INŽENJER R. 26. 11. 28. 2. 18. 23. 7. 24. 8. 6. 35. 19.

a 25. 3.b 35. brој 1. 8.23 - .a 2. 13.b 11. 11. 10.b 25.a 29. Naziv predmeta Engleski jezik Prva pomoć Kvalitet rada u zdravstvenim ustanovama Bromatologija Dijetetika Higijena školske i radne sredine Porodična medicina Mentalna higijena Epidemiologija polno prenosivih bolesti Procena zdravstvenih rizika Epidemiologija bolničkih infekcija Imunoprofilaksa Završni rad Semestar I I II II III III IV IV V V VI VI VI ESPB za predmet 3 3 7 7 6 6 5 5 5 Informator 2010 ESPB 3 7 6 5 5 5 6 6 5 Ukupno ESPB 6 5 37 .b 33.Medicinski fakultet Niš Lista izbornih predmeta Red.b 18.a 11. 12. Šifra predmeta 2. 2. 5.a 33.a 18. 9. 4. 7. 6.b 29.

. Uslovi za konkurisanje Svi studijski programi koji se ostvaruju na Medicinskom fakultetu su akreditovani od strane Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta Republike Srbije. PRIJEMNI ISPIT 3. Strani državljanin plaća školarinu. U prvu godinu osnovnih strukovnih studija može se upisati lice koje ima završenu školu medicinskog usmerenja u četvorogodišnjem trajanju.24 - . Strani državljanin može da konkuriše za upis na prvu godinu studija pod istim uslovima kao i državljanin Srbije. može se upisati lice koje ima završenu gimnaziju i škole medicinskog i hemijsko-tehnološkog usmerenja. Prijem dokumenata Prilikom prijavljivanja na konkurs kandidati su obavezni da podnesu na uvid originalna dokumenta.1. Proveru znanja jezika obavlja Komisija od tri člana koju imenuje dekan Medicinskog fakulteta. 3. Prema Statutu Medicinskog fakulteta u Nišu u prvu godinu integrisanih akademskih studija medicine i stomatologije na Medicinskom fakultetu može se upisati lice koje ima završenu gimnaziju ili škole medicinskog usmerenja ili srednju veterinarsku školu u četvorogodišnjem trajanju. U prvu godinu osnovnih strukovnih studija. Poseban uslov za upis stranih državljana na prvu godinu studija je da bude zdravstveno osiguran. osim ako međunaridnim sporazumom nije drugačije određeno. smer strukovni sanitarnoekološki inženjer. a uz prijavni list (dobijaju ga na Fakultetu) podnose njihove fotokopije. Student se može upisati na studijski program ako poznaje jezik na kome se izvodi nastava.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 3. Broj studenata koji će upisati prvu godinu integrisanih akademskih studija određuje Ministarstvo prosvete Vlade Republike Srbije i biće objavljen u Konkursu za upis studenata na prvu godinu studija.2. U prvu godinu integrisanih akademskih studija farmacije može se upisati lice koje ima završenu gimnaziju ili škole medicinskog usmerenja ili hemijskotehnološku školu u četvorogodišnjem trajanju. Studije na Medicinskom fakultetu organizuju se na srpskom i engleskom jeziku.

ne polaže prijemni ispit iz odgovarajućeg nastavnog predmeta.25 - . Kandidatu se vrednuje prijemni ispit iz tog predmeta maksimalnim brojem poena koji se može osvojiti na prijemnom ispitu. Provera znanja i sposobnosti vrši se na osnovu odgovora na test pitanja: iz predmeta Hemija i Biologija za integrisane akademske studije medicine i stomatologije. referent prve godine u jednoj od slobodnih prostorija daje formular prijave za konkurs. ime jednog od roditelja i ime. po salama. osim za studijski program strukovni sanitarno-ekološki inženjer gde se kandidati opredeljuju za Anatomiju i Fiziologiju ili Hemiju i Biologiju. polaže prijemni ispit prema programu koji donosi Nastavno-naučno veće. opšti uspeh u toku školovanja i druge relevantne podatke koji su sastavni deo dosijea. Jedan čas pre prijema dokumenata. vrstu završene škole. odnosno maturskom ispitu. 3. Spisak kandidata za polaganje prijemnog ispita. Po završenom prijemu dokumenata objavljuje se lista kandidata prema opštem uspehu iz srednje škole kako bi se mogle staviti primedbe na eventualne greške u bodovanju. kako bi kandidati ubeležili svoje lične podatke. objavljuje se po abecednom redu. • Izvod iz matične knjige rođenih. Posle popunjavanja prijave. • Kopija uplatnice o uplati naknade troškova za polaganje prijemnog ispita (uplaćena sredstva se neće vraćati kandidatima koji ne pristupe polaganju ispita). a iz predmeta Anatomija i Fiziologija (jedinstven test) za osnovne strukovne studije. . koji konkuriše za upis na prvu godinu studija. odnosno na međunarodnom takmičenju. iz predmeta Hemija i Matematika za integrisane akademske studije farmacije. Datum prijave (prijema dokumentacije) objavljuje se u Konkursu za upis studenata na prvu godinu studija preko štampe i na oglasnoj tabli fakulteta.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Podnose se sledeća dokumenta: • Svedočanstva sva četiri razreda završene srednje škole.3. Polaganje prijemnog ispita Kandidat. kandidat se javlja referentu prve godine radi upisa u delovodni protokol gde se zavodi prezime. Kandidat koji je kao učenik trećeg ili četvrtog razreda srednje škole osvojio jedno od prva tri mesta na republičkom takmičenju koje organizuje Ministarstvo prosvete i sporta. najkasnije jedan dan pre termina za polaganje ispita. • Diploma o položenom završnom.

Pre početka ispita kandidati se obaveštavaju o tehnici izvođenja ispita. Kandidat koji ispitu ne pristupi u određeno vreme gubi pravo polaganja ispita. stomatologije i farmacije dobija dve koverte sa potpisanim papirom. udaljava se sa ispita. Kandidat koji konkuriše za upis na prvu godinu integrisanih akademskih studija medicine. . brisani ili je zaokruženo više od jednog odgovora se ne boduju.26 - . Po završenom ispitu kandidat koji je konkurisao za upis na prvu godinu integrisanih akademskih studija medicine. Na svako pitanje gde odgovor nije zaokružen. Na papir treba da napiše prezime. pasoša ili potvrde MUPa da je izdavanje lične karte za određenog kandidata u toku. stavlja se pečat ″nema odgovora″. Kandidat koji je konkurisao za upis na osnovne strukovne studije zdravstvene nege predaje jedan test (iz anatomije i fiziologije) i jednu kovertu koja se pred kandidatom spaja za njegov test. stomatologije i farmacije predaje predsedniku Komisije ili dežurnom članu Komisije dva testa (iz biologije i hemije. hemije i matematike) i dve koverte koje se pred kandidatom spajaju “heft“ mašinom za odgovarajuće testove. stomatologije i osnovne strukovne studije traje tri sata (četiri školska časa). smatraju se netačnim odgovorima. dok se pripremaju pitanja. tj. a za integrisane akademske studije farmacije četiri sata. Odgovori koji su zaokruženi drugom vrstom olovke.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Pre početka rada testa. vrši se prozivka i identifikacija kandidata koji se raspoređuju na potrebnom rastojanju kako bi se onemogućilo prepisivanje. Pitanja kod kojih su odgovori precrtani. Kandidat koji u toku ispita koristi nedozvoljena sredstva ili na zadatku napiše svoje ime i prezime. a zatim isti stavlja u koverat koji zatvara lepljenjem. Kandidat koji konkuriše za upis na osnovne strukovne studije dobija jednu kovertu sa potpisanim papirom. urađeni test mu se ne priznaje i gubi pravo polaganja ispita. Prijemni ispit je anoniman i za integrisane akademske studije medicine. Kandidati u toku rada mogu koristiti samo običan digitron. Posle dobijanja zadataka kandidat plavom hemijskom olovkom zaokružuje odgovore. ime jednog od roditelja i ime. Identifikacija se vrši samo na osnovu lične karte. Prazna poleđina testa se može koristiti za računanje. odnosno drugi znak.

prema merilima utvrđenim opštim aktom koji donosi Senat na predlog Medicinskog fakulteta. broj bodova sa prijemnog ispita i ukupan broj bodova. Posle završenog unošenja podataka. a pet zadataka sa tri boda. nosi jedan bod. hemija i matematika. Medicinski fakultet sastavlja JEDINSTVENU RANG LISTU koja sadrži: ime i prezime kandidata. prema broju osvojenih poena. Ocenjivanje zadataka Rezultat prijemnog ispita ocenjuje se od 0 do 30 bodova za predmete biologija. Na testu iz matematike 15 zadataka se boduje sa jednim. Broj poena koje kandidat dobija na osnovu uspeha u srednjoj školi je od minimalnih 16 do maksimalnih 40.27 - . Ocene u vidu bodova se ubeležavaju na zadatku. Rokovi za podnošenje prigovora biće objavljeni posle isticanja JEDINSTVENE RANG LISTE. Redosled kandidata za upis u prvu godinu studija utvrđuje se na osnovu opšteg uspeha postignutog u srednjem obrazovanju i rezultata postignutih na prijemnom ispitu. 3. . Medicinski fakultet dostavlja rang listu Univerzitetu. merila za utvrđivanje redosleda kandidata. kao i visinu školarine za studente čije se školovanje ne finansira iz budžeta. način i vreme polaganja prijemnog ispita.5. Test iz anatomije i fiziologije je jedinstven i rezultati prijemnog ispita se ocenjuju od 0 do 60 bodova. može podneti prigovor. Konkurs sadrži: broj studenata koji se mogu upisati za svaku studijsku grupu.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 3. Svaki tačan odgovor iz testova biologije i hemije kao i testa anatomije i fiziologije. Nakon odlučivanja po prispelim prigovorima. fakultet utvrđuje i objavljuje KONAČNU RANG LISTU kandidata sa ukupnim brojem bodova stečenim po svim kriterijumima. Izbor kandidata Upis u prvu godinu studija sprovodi se na osnovu konkursa. broj bodova iz srednje škole. rok za upis primljenih kandidata. Učesnik konkursa koji smatra da redosled kandidata na JEDINSTVENOJ RANG LISTI nije utvrđen na način predviđen konkursom. Procedura formiranja rang lista i postupci po prigovorima biće usklađeni sa opštim i ostalim odredbama Zajedničkog konkursa za upis studenata u prvu godinu studija na fakultetima čiji je osnivač Republika Srbija. uslove za upis.4. Ocenjivanje zadataka obavlja se u službenim prostorijama Fakulteta u prisustvu članova Komisije za prijemni ispit.

Postupak sprovođenja konkursa i rangiranje kandidata na Medicinskom fakultetu sprovodi komisija za upis.28 - . .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 KONAČNA RANG LISTA je osnov za upis kandidata. koju na predlog Kolegijuma imenuje Nastavno-naučno veće Medicinskog fakulteta.

mentorstvom. Studijski programi integrisanih i strukovnih studija na Medicinskom fakultetu ostvaruju se u toku školske godine koja počinje 1. avgusta. oktobra tekuće godine. terenskim radom. Obrazovanje za sticanje stručnog naziva doktor stomatologije traje pet godina i obavlja se u okviru deset semestara. stručnim ekskurzijama. Nastava se izvodi na Medicinskom fakultetu i u nastavnim bazama. seminarima. septembra naredne godine.1. prema integrisanom akademskom studijskom programu sa ukupnim obimom od 360 ESPB bodova. Realizacija studijskog programa traje 15 nastavnih nedelja po semestru. Nastavno-naučno veće Medicinskog fakulteta može usled vanrednih okolnosti odlučiti o odstupanju od utvrđenog termina početka i završetka semestra. . prema integrisanom akademskom studijskom programu sa ukupnim obimom od 300 ESPB bodova. Školsku godinu čine zimski i letnji semestar. oktobra. jula i traje do 25. Zimski semestar počinje 1. Oblici nastave Nastava se izvodi: predavanjima. a letnji 15. sa ukupnim obimom od 180 ESPB bodova. prema integrisanom akademskom studijskom programu sa ukupnim obimom od 300 ESPB bodova. februara. 4. Letnji raspust počinje 15. Vrste studija Obrazovanje za sticanje stručnog naziva doktor medicine traje šest godina i obavlja se u okviru dvanaest semestara. Obrazovanje za sticanje stručnog naziva strukovna medicinska sestra/ tehničar traje tri godine i obavlja se u okviru šest semestra.2. Obrazovanje za sticanje stručnog naziva magistar farmacije traje pet godina i obavlja se u okviru deset semestara. a završava se 30. praktičnom nastavom. STUDIJE 4. stručnom praksom.29 - . prikazom slučajeva.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 4. demonstracijama. konsultacijama.

ukupan broj časova aktivne nastave može biti veći od maksimuma.30 - .izrade završnog rada . Rad studenata u savlađivanju pojedinog predmeta kontinuirano se prati tokom nastave i izražava se u poenima. terenski rad i sl. projekti. kao i na završnom ispitu.). seminarima. seminarski radovi.Od ukupnog broja poena najmanje 30. Ispunjavanjem predispitnih obaveza i polaganjem ispita. Ukupno angažovanje studenta sastoji se: . Ocenjivanje Na ispit može da izađe student koji je zadovoljio sve propisane predispitne obaveze utvrđene planom izvođenja nastave. Broj poena koji se stiče u toku školske godine određuje se za svaki predmet pojedinačno. Jedan bod odnosi se na 27 časova rada studenta. a konačna ocena se utvrđuje na ispitu. a najviše 70 poena mora biti predviđeno za aktivnosti i provere znanja u toku semestra (predispitne obaveze).4.3. 4. U toku semestra (godine) se vrši kontinuirana provera znanja.od aktivne nastave (teorijske i/ili praktične. .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 4. seminara i sl. . Zbir od 60 ESPB bodova odgovara prosečnom ukupnom angažovanju studenta u obimu 40-to časovne radne nedelje tokom jedne školske godine.ispita .drugih oblika angažovanja u sladu sa studijskim programom. . U broj časova studija medicine ubraja se i vreme provedeno na samostalno izvedenoj obuci u zdravstvenim ustanovama u skladu sa planom nastave određenog predmeta.kolokvijuma . student može ostvariti najviše 100 poena. kada je studijskim programom predviđen povećan broj časova praktične nastave. testu i drugim oblicima provere znanja iz određenih celina nastavnog predmeta. Tokom nastave znanje se proverava na kolokvijumima.samostalnog rada (domaći zadaci. Obim studija Svaki predmet iz studijskog programa iskazuje se brojem ESPB bodova. vežbi. Izuzetno. a obim studija izaražava se zbirom ESPB bodova.

U evidenciju i indeks studenata unose se prelazne ocene.nije položio Medicinski fakultet dužan je da vodi trajnu evidenciju o položenim ispitima. ocena na pismenom ispitu sačinjava najmanje 20% ukupne ocene. pre početka nastave u narednoj školskoj godini. priznaje se sve dok se uspešno ne položi završni ispit u istoj školskoj godini. .dobar. . U svakom semestru mogu se organizovati do dva ispitna kolokvijuma. Kalendar ispita objavljuje se početkom svake školske godine i sastavni je deo plana izvođenja nastave. 4. . Završni ispit se u strukturi poena za osnovne predmete može vrednovati sa najviše 50% ukupnog broja poena.9.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Ispitni kolokvijum je oblik provere znanja kojim se detaljno proverava znanje iz većeg zaokruženog dela obavljene nastave iz pojedinog predmeta. septembarski i oktobarski. . ocena na pismenom ispitu sačinjava najmanje 50% ukupne ocene. Ako je ispit pismeni. Na ispit može izaći student koji je zadovoljio sve propisane predispitne obaveze.dovoljan. a ocena 5 (nije položio) upisuje se samo u evidenciju.6.8. praktični. Ispitni rokovi i način polaganja ispita Ispit je završna provera znanja stečenog za vreme nastavnog procesa iz jednog ili više sadržajno povezanih predmeta.izuzetan. Uspeh studenta izražava se ocenama i to: .odličan.10. Ispitni rokovi su: januarski.vrlo dobar. Oktobarski ispitni rok organizuje se. Završni ispit se u strukturi poena za sve ostale predmete može vrednovati sa najviše 30-40% ukupnog broja poena.7. junski. Ako je ispit pismeni i usmeni. . Pri kombinovanim oblicima ispita (pismeni. po pravilu. usmeni) studentu se priznaju svi prethodno položeni oblici (pismeni i praktični) u narednim ispitnim rokovima za predkliničke predmete i samo pismeni deo.31 - . . aprilski. na ispitima kliničkih predmeta do kraja školske godine. praktični i usmeni. u vidu ostvarenog kredita. Položeni ispitni kolokvijum.5.5. Gradivo položeno na ispitnom kolokvijumu se ne ispituje na završnom ispitu.

Komisija proverava i ocenjuje pismeni ispit. u roku od 36 časova od dobijanja ocene. Prigovor na ocenu Student ima pravo da podnese prigovor na ocenu dobijenu na završnom ispitu. . Ispiti se polažu pred ispitivačem-predmetnim nastavnikom ili pred ispitnom komisijom u prostorijama Medicinskog fakulteta ili nastavnih baza. ako smatra da ispit nije obavljen u skladu sa zakonom ili Statutom Medicinskog fakulteta. sprovodi praktični i usmeni deo ispita i donosi konačnu ocenu većinom glasova. prema unapred utvrđenom rasporedu koji se blagovremeno objavljuje.6 Posledice nepoloženog ispita Ispit iz istog predmeta može se polagati najviše tri puta. student može ispit treći put polagati pred ispitnom komisijom koju imenuje dekan. u roku od 48 časova od dobijanja prigovora. Na lični zahtev. Studentu koji nije položio ispit upisuje se ocena 5 u zapisnik i prijavu. 4.32 - . Student koji ne položi ispit iz obaveznog predmeta do početka naredne školske godine upisuje isti predmet.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Ispiti su javni i ispitivač je u obavezi da obezbedi uslove za javnost ispita. ukoliko nakon završnog ispita ostvari manje od 55 poena. Na lični zahtev. razmatra prigovor i donosi odluku.7. Izuzetno. student kome je preostao jedan nepoloženi ispit iz studijskog programa upisane godine. student ponovo polaže ispit u roku od tri dana od dana prijema odluke. Student koji ne položi izborni predmet može ponovo da upiše isti ili da se opredeli za drugi predmet. 4. student može preostali ispit polagati pred ispitnom komisijom. Odluka komisije je konačna. ima pravo da taj ispit polaže u naknadnom ispitnom roku do početka naredne školske godine. Ukoliko se usvoji prigovor. Dekan Medicinskog fakulteta.

8. Pravila studija bliže se uređuju opštim aktom koje donosi Nastavno-naučno veće. može nastaviti studije tako da ponovo upiše predmete iz kojih nije ispunio studijske obaveze u prethodnoj godini. stomatologije.9. izradom završnog rada i javnim polaganjem završnog (diplomskog) ispita u skladu sa studijskim programom.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 4.33 - . farmacije. kao i osnovne strukovne studije završavaju se polaganjem svih predviđenih ispita. Završni rad Integrisane akademske studije medicine. . Student stiče pravo na upis na višu godinu studija. 4. dovršavanjem ostalih studijskih obaveza. kada ispuni sve studijske obaveze i ostvari namanje 37 ESPB bodova iz predmeta za koje se opredelio pri upisu u prethodnu godinu studija. Upis na narednu godinu studija Student se svake školske godine pri upisu opredeljuje za predmete iz studijskog programa. Student koji nije ispunio obaveze i ostvario 37 ESPB. Program i plan studija može se zasnivati na upisu semestra.

može nastaviti studije u statusu samofinansirajućeg studenta. u toku školske godine. Budžetski student može u tome statusu imati upisan samo jedan odobren.u narednoj školskoj godini.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 5. Status budžetskog studenta 1. samofinansirajući student koji u toku školske godine ostvari 60 ESPB bodova iz tekuće godine studijskog programa može u narednoj školskoj godini steći status budžetskog studenta. rangiran za upis kao samofinansirajući student. stekao najmanje 60 ESPB bodova . 3. student koji je sa statusom budžetskog studenta. 5. . koji je u prethodnoj školskoj godini. u školskoj godini u kojoj je upisan po konkursu. po položenim ispitima.2. kao samofinansirajući student ostvario najmanje 37 ESPB bodova iz predmeta za koje se opredelio u skladu sa studijskim programom. odnosno bilo koju narednu godinu.34 - . na način i po postupku utvrđenim opštim aktom Medicinskog fakulteta. ako se rangira u okvru ukupnog broja budžetskih studenta. student koji je upisan u drugu. 2. Student se upisuje u statusu studenta čiji se troškovi pokrivaju iz budžeta Republike Srbije (u daljem tekstu: budžetski student) ili studenta čiji se troškovi pokrivaju iz naplaćene školarine (u daljem tekstu: samofinasirajući student). 5. student koji je upisan na studije po konkursu u okviru kvote odobrene za finansiranje od strane Republike Srbije. STATUS STUDENTA Status studenta stiče se upisom na odgovarajući studijski program. Budžetski student koji u toku školske godine ostvari manje od 60 ESPB bodova. student koji je upisan na studije.1. Svojstvo studenta dokazuje se indeksom. odnosno akreditovan studijski program na istom nivou studija. Status samofinansirajućeg studenta Status samofinansirajućeg studenta ima: 1. 2.

5. u skladu sa ugovorom između Medicinskog fakulteta i drugog fakulteta o priznavanju ESPB bodova. Izbor studenata sa ostvarenim pravom za prelazak na finansiranje iz budžeta vrši se na osnovu rangiranja prema ocenama dobijenim u toku studija.35 - . .3. Gostujući studenti Gostujući student je student drugog fakulteta koji upisuje delove studijskog programa na Medicinskom fakultetu. Gostujući student pohađa nastavu iz predmeta za koje je kvalifikovan na osnovu stečenog znanja na matičnoj visokoškolskoj ustanovi. može u narednoj školskoj godini steći status budžetskog studenta. Gostujućem studentu se izdaju odgovarajuće potvrde kojim može da dokaže vrstu. 5. Prava i obaveze gostujućeg studenta. način pokrivanja troškova njegovog studiranja i druga pitanja vezana za svojstvo gostujućeg studenta uređuju se ugovorom između Medicinskog fakulteta i drugog fakulteta. Student ne može koristiti ovo pravo ukoliko je u toku studija gubio status redovnog studenta usled neupisivanja školske godine ili izricanja disciplinske mere isključenja sa studija. Pohađanje nastave i položeni ispiti gostujućeg studenta dokazuju se odgovarajućim dokumentom.4.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Samofinansirajući student koji u toku školske godine ostvari 60 ESPB bodova iz tekuće godine studijskog programa. obim i provere znanja u nastavi koju je slušao na Medicinskom fakultetu. Svojstvo gostujućeg studenta traje najkraće jedan semestar i najduže jednu godinu (dva semestra). Student koji ostvaruje deo studijskog programa na drugoj visokoškolskoj ustanovi Student Medicinskog fakulteta može da ostvari deo studijskog programa na drugoj visokoškolskoj ustanovi u okviru saradnje Univerziteta odnosno Medicinskog fakulteta. Gostujući student ne može da stekne diplomu o završenim studijama na Medicinskom fakultetu.

Prava i obaveze strudenta. Deo studijskog programa koji student ostvaruje na drugom Univerzitetu. . način pokrivanja troškova njegovog studiranja i druga pitanja u vezi sa ostvarivanjem dela studijskog programa na drugoj visokoškolskoj ustanovi uređuju se ugovorom između zainteresovanih strana.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Uslov za ostvarivanje dela studijskog programa je ugovor o priznavanju ESPB bodova između Univerziteta odnosno Medicinskog fakulteta i visokoškolske ustanove u koju student odlazi. niti duži od dva semestra. odnosno odgovarajućom potvrdom. Pohađanje nastave i položeni ispiti studenta dokazuju se indeksom.36 - . odnosno drugoj visokoškolskoj ustanovi van sastava Univerziteta ne može biti kraći od jednog. Za ostvarivanje dela studijskog programa student mora da ima saglasnost Medicinskog fakulteta.

1. na obrazovanje na jeziku nacionalne manjine. 3. ukoliko bude prekršena neka od obaveza (tačka 1-3). na aktivno učestvovanje u donošenju odluka. 9. 6. Student je dužan da: 1. na različitost i zaštitu od diskriminacije. 6. 6. 2. Student ima pravo na žalbu Nastavno-naučnom veću Medicinskog fakulteta. u skladu sa zakonom i Statutom. odnosno Univerziteta. u skladu sa zakonom i Statutom. kvalitetno školovanje i objektivno ocenjivanje. na samoorganizovanje i izražavanje sopstvenog mišljenja. 8. da bira i da bude biran u studentski parlament i druge organe Medicinskog fakulteta.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 6. na upis.37 - . poštuje opšte akte Medicinskog fakulteta i Univerziteta. 4. poštuje prava zaposlenih i drugih studenata na Medicinskom fakultetu i Univerzitetu. Medicinskog fakulteta i Univerziteta 5. Pohađanje nastave Pohađanje svih oblika nastave je obavezno i overava ga nastavnik u indeksu studenta. na povlastice koje proizilaze iz statusa studenta. 3. 5. poštuje pravila lekarske etike u radu sa bolesnicima. PRAVA I OBAVEZE STUDENTA Student ima pravo: 1. 7. ispunjava nastavne i predispitne obaveze. 2. na blagovremeno i tačno informisanje o svim pitanjima koja se odnose na studije. učestvuje u donošenju odluka u skladu sa zakonom i Statutom. . na podjednako kvalitetne uslove studija za sve studente. 4. čuva ugled i dostojanstvo studenata.

može polagati ispit u prvom narednom roku. Individualizacija studija i posebne potrebe studenta Medicinski fakultet je dužan da studente sa posebnim potrebama ravnopravno uključi u sve nastavno-naučne procese na Medicinskom fakultetu. Način ostvarivanja prava na visoko obrazovanje. Ukoliko student nije ispunio obaveze u nastavi i/ili je prekoračio dozvoljeni broj izostanaka koji mogu da se nadoknade. student ne može da polaže taj ispit i mora da ponavlja taj predmet ili predmete. 6. . na njegov zahtev.priprema za Olimpijske igre. Mirovanje prava i obaveza studenta Studentu se.upućivanja na stručnu praksu u trajanju od najmanje šest meseci. Ukoliko je zbir ESPB bodova na predmetima koje student može da polaže manji od 37. svetsko ili evropsko prvenstvo kada ima status vrhunskog sportiste.ostvarivanja dela studijskog programa na drugoj visokoškolskoj ustanovi.3. student ponavlja godinu.održavanja trudnoće. . bez obzira na postojanje senzornog ili motornog hendikepa.nege vlastitog deteta do jedne godine života. .odsluženja ili dosluženja vojnog roka. odobrava mirovanje prava i obaveza u slučaju: . 6. . .teže bolesti koja zahteva bolničko lečenje duže od 30 dana.2. student u vreme koje odredi dekan i objavi služba Medicinskog fakulteta. . Student koji je bio sprečen da polaže ispit zbog bolesti ili odsustva zbog stručnog usavršavanja u trajanju od najmanje tri meseca. Detaljni postupak utvrđivanja ispunjenosti uslova. u skladu sa zakonom. overava prvi semestar odnosno godinu. utvrđuje se opštim aktom Medicinskog fakulteta.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Po završetku prvog odnosno drugog semestra. upisom i overom u indeksu. mogućnost nadoknađivanja propuštene nastave i postupak u slučaju eventualne žalbe studenta na odluku o ponavljanju. . utvrđuju se pravilnikom Medicinskog fakulteta.u drugim slučajevima predviđenim opštim aktom Medicinskog fakulteta. .38 - .

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 6. Nastavno-naučno veće može da predvidi i dodatne kriterijume za prelaz. Ako je studijski program započeo u prolećnom semestru. 3) šest školskih godina-ako studijski program traje tri školske godine.4. odobrenog studentu u skladu sa Statutom. U rok se ne računa vreme mirovanja prava i obaveza.39 - . po završenoj prethodnoj godini na osnovu ekvivalencije između obavljene nastave i položenih ispita. student može da izjavi žalbu Savetu Medicinskog fakulteta u roku od tri dana od dana prijema odluke. . 2) četiri školske godine-ako studijski program traje dve školske godine. rok se računa od početka tog semestra. Na odluku dekana. Odluku o prelazu i priznavanju ispita donosi dekan. odnosno objavljivanja na oglasnoj tabli Medicinskog fakulteta. 6. Student ne može da pređe u toku prve i poslednje godine studija.5. odnosno strukovnih studija može da pređe na Medicinski fakultet i da se upiše u odgovarajuću godinu studija. ako ispunjava uslov za upis u narednu godinu studija na Medicinskom fakultetu. 5) deset školskih godina-ako studijski program traje pet školskih godina. 4) osam školskih godina-ako studijski program traje četiri školske godine. Prelaz se obavlja samo pre početka školske godine. Prestanak statusa studenta Status studenta prestaje ako student ne završi studije u roku od: 1) dve školske godine-ako studijski program traje jednu školsku godinu. stomatološkog i farmaceutskog fakulteta i strukovnih studija zdravstvene nege sa teritorije Republike Srbije može da pređe na Medicinski fakultet i da se upiše u odgovarajuću godinu studija. koja može da se utvrdi i na osnovu sporazuma o prenosu ESPB bodova. plana i programa obrazovanja. Student stranog fakulteta. 6) 12 školskih godina-ako studijski program traje šest školskih godina. Prelazak sa drugih fakulteta Student drugog medicinskog.

s obzirom na okolnosti.40 - . odnosno akreditovani studijski program. može produžiti rok za završetak studija za jedan semestar: 1) ako je u toku studija ispunjavao uslove za odobravanje mirovanja prava i obaveza. 3) ako je toku trajanja studija započeo i završio drugi odobreni. odnosno nije ga iskoristio u trajanju koje mu je.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Studentu se na lični zahtev. a to pravo nije koristio. 4) izricanja disciplinske mere isključenja sa studija. 2) ispisivanja sa studija. podnet pre isteka roka. na Univerzitetu ili na drugom akreditovanom univerzitetu. Status studenta prestaje i u slučaju: 1) završetka studija. na istom ili na višem stepenu. moglo biti odobreno. 3) neupisivanja školske godine. 2) ako mu na dan isteka roka ostaje neostvarenih najviše 15 ESPB bodova potrebnih za završetak studija. Prestanak statusa studenta zbog neblagovremenog završetka studija konstatuje dekan rešenjem sa dejstvom od prvog narednog dana po isteku roka. . u zemlji ili inostranstvu.

odredila je Zajednica Medicinskih fakulteta na osnovu programa srednjih škola i potreba budućih studija na ovim fakultetima. STVARANJE POLNIH ĆELIJA-GAMETOGENEZA ƒ Oogeneza-opšta šema nastanka jajne ćelije. ĆELIJSKE ORGANELE RAZLIKE IZMEĐU JEDNOĆELIJSKIH I VIŠEĆELIJSKIH ORGANIZAMA ŽIVOTNI CIKLUS ĆELIJE/ĆELIJSKE DEOBE VIRUSI CARSTVO BAKTERIJA ĆELIJSKO DISANJE ƒ Glikoliza. ƒ Spermatogeneza-opšta šema nastanka spermatozoida . iz predmeta biologija i hemija. PROGRAM PRIJEMNOG ISPITA Gradivo i literaturu neophodnu za polaganje kvalifikacionog ispita za Medicinski fakultet. 7.41 - . Biologija Program za polaganje testova iz biologije na prijemnom ispitu za Medicinski fakultet obuhvata sledeće oblasti i njihove sadržaje: BIOLOGIJA ĆELIJE PROKARIOTSKA I EUKARIOTSKA ĆELIJA ĆELIJSKA MEMBRANA ƒ Funkcionalna organizacija i transport.1. transport elektrona ƒ Oksidacija masti ƒ Promet materije i energije u ćeliji BIOLOGIJA RAZVIĆA ƒ Načini razmnožavanja životinja.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 7. Krebsov ciklus.

42 - ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ . notohorde. ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ RANI STUPNJEVI EMBRIOGENEZE I ORGANOGENEZA Brazdanje-stvaranje višećelijskog embriona Gastrulacija-stvaranje slojevitog embriona Nastanak osovinskih organa-crevne cevi. nervne cevi Diferencijacija ćelija Sudbinske mape Potentnost jajnih ćelija i determinacija razvića Embrionalna indukcija EKSTRAEMBRIONALNE STRUKTURE ƒ Placenta i vrste placenti STARENJE INDIVIDUALNO RAZVIĆE ČOVEKA MORFOLOGIJA ŽIVOTINJA ƒ ƒ ƒ ƒ ORGANIZACIJA ŽIVOTINJA Tkiva i njihove karakteristike Organi i organski sistemi i njihove karakteristike Simetrija.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 OPLOĐENJE ƒ stupnjevi oplođenja. Telesne duplje Klasifikacija životinja OPŠTE ODLIKE HORDATA MORFOLOŠKE ODLIKE KIČMENJAKA Opšte morfološke karakteristike Koža. Čulni organi Nervni sistem Endokrini sistem Mišićni sistem Skeletni sistem Sistem organa za varenje Sistem organa za disanje Cirkulacioni sistem Organi za izlučivanje Sistem organa za razmnožavanje Osnovna klasifikacija kičmenjaka. . Segmentacija.

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 MOLEKULARNA BIOLOGIJA MOLEKULARNA ORGANIZACIJA ĆELIJE MOLEKULARNA BIOLOGIJA NUKLEINSKE KISELINE . genotip i fenotip OSNOVNI PRINCIPI NASLEĐIVANJA ƒ Tipovi nasleđivanja osobina kod biljaka i životinja.43 - . Oblici interakcije među genima IZVORI GENETIČKE VARIJABILNOSTI REKOMBINACIJE ƒ Rekombinacije gena i mapiranje hromozoma MUTACIJE ƒ Promene u strukturi hromozoma ƒ Promene u broju hromozoma ƒ Mutageni činioci sredine POPULACIONA GENETIKA ƒ Genetička struktura populacije ƒ Dinamika održavanja genetičke polimorfnosti populacija GENETIČKA KONTROLA RAZVIĆA ƒ Genetička kontrola razvojnih procesa .STRUKTURA I BIOLOŠKA ULOGA PROTEINI .STRUKTURA I BIOLOŠKA ULOGA GENOM I GEN REPLIKACIJA DNK TRANSKRIPCIJA GENETIČKI KOD TRANSLACIJA REGULACIJA AKTIVNOSTI GENA MOLEKULARNA BIOTEHNOLOGIJA MEHANIZMI NASLEĐIVANJA ƒ Nasleđivanje bioloških osobina. Šta je genetika? PRAVILA NASLEĐIVANJA HROMOZOMSKA OSNOVA NASLEĐIVANJA ƒ Hromozomi.

adaptacije Pojam populacije i njene osnovne odlike Životna zajednica . . Nasledne osnove varijabilnosti ljudi Hromozomopatije . 2003. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Beograd.rano otkrivanje naslednih bolesti. Cvijan M. • Petrov B. strane 147-166). Kalezić M. Panić D. • Baloš D.nasledne bolesti kao posledica promena u broju i strukturi hromozoma Genetičko savetovanje . Genetička uslovljenost mentalnih poremećaja EVOLUCIJA Šta je evolucija? Teorije evolucije. Beograd. BIOLOGIJA za II razred gimnazije prirodno-matematičkog smera i II razred poljoprivredne škole (oblast Morfologija životinja.biocenoza Fotosinteza i odnosi ishrane.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ GENETIKA ČOVEKA Istraživanje genoma čoveka. genetičko testiranje i savetovanje Genetička uslovljenost ponašanja ljudi.ekološki faktori Odnosi organizma i sredine. 2003. Paunović K. Ekosistem ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ Test pitanja iz Biologije na prijemnom ispitu u potpunosti će odgovarati gradivu iz sledećih srednjoškolskih udžbenika (mogu se koristiti izdanja koja su novija od navedenih): Literatura: • Šerban N. strane 7-73). Metode izučavanja u genetici čoveka Hromozomi čoveka. Stevanović B. BIOLOGIJA za I razred medicinske i veterinarske škole (oblast Ekologija. Uslovi života .44 - . Savremena teorija evolucije Koevolucija Postanak vrsta Postanak života Evolucija čoveka EKOLOGIJA Osnovni pojmovi i principi ekologije. Stevanović Đ. BIOLOGIJA za I razred gimnazije i poljoprivredne škole (oblast Biologija ćelije. Jančić R. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.

Jovanović S. OSNOVNI HEMIJSKI ZAKONI ƒ Zakon stalnih masenih odnosa (Proust). . Vodonična veza.metabolizam i transport. Đorđević J. Zakon višestrukih masenih odnosa (Dalton zakon umnoženih proporcija). strane 9-32 i 35-42. strane 43-66 i 70-80 strane. Zakon stalnih zapreminskih odnosa (Gay Lussac). oblast Nasleđivanje. Međumolekulske sile. Beograd.45 - . Anđelković M. • Konjević R. 2005. Diklić V. strane 71-93). Elektronska konfiguracija. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. BIOLOGIJA za III razred gimnazije prirodno-matematičkog smera (oblast Biologija ćelije . 2003. Nedeljković N.2. polarna. Beograd. strane 26-29. 2004. 2004. Hemija OPŠTA HEMIJA STRUKTURA ATOMA. Kovalentna veza (nepolarna. strane 31-32 i 84-98). oblast Evolucija. strane 21-60 i oblast Genetika čoveka. Hundovo pravilo. ƒ Izračunavanje na osnovu hemijskih formula i hemijskih jednačina (stehiometrija). Savić A. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Korać A. • Cvetković D.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 strane 33-55 i 141-178). Energija jonizacije i afinitet prema elektronu. oblast Molekularna biologija. PERIODNI SISTEM ELEMENATA ƒ Energetski nivoi i podnivoi elektrona u atomu. • Marinković D. Cvijić G. Atomski i maseni broj. strane 129-154 i 162170). 7. Avogadrov zakon. koordinativna). Beograd. BIOLOGIJA za III razred medicinske i veterinarske škole (oblast Mehanizmi nasleđivanja. Matić G. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Lakušić D. Paulijev princip isključenja. BIOLOGIJA za IV razred gimnazije prirodno-matematičkog smera (oblast Biologija razvića. strane 81-127. HEMIJSKE VEZE ƒ Jonska veza. Beograd.

ƒ Koligativne osobine rastvora RASTVORI ELEKTROLITA ƒ Elektrolitička disocijacija. Sastavljanje jednačina oksidoredukcija. PUFERI OKSIDOREDUKCIJE ƒ Oksidacioni broj. molalitet rastvora. HIDROLIZA. RASTVORI ƒ Načini izražavanja sadržaja rastvora: količinska i masena koncentracija. entropija i slobodna energija. Elektroliza.proizvod rastvorljivosti. Kiseline. Konstanta i stepen disocijacije. Vodonični eksponent (pH). Entalpija. Jonski proizvod vode. Termohemijske jednačine. Hidridi. Koncentracija jona.i d-elemenata. ORGANSKA HEMIJA HEMIJSKE VEZE I STRUKTURA ORGANSKIH MOLEKULA KLASIFIKACIJA ORGANSKIH JEDINJENJA IZOMERIJA . BRZINA HEMIJSKE REAKCIJE. HEMIJSKA RAVNOTEŽA ƒ Hemijske ravnoteže u rastvorima teško rastvorljivih elektrolita . Proteolitička teorija kiselina i baza.46 - . NEUTRALIZACIJA. p. NEORGANSKA HEMIJA ƒ Opšte karakteristike s-. Soli. Amfoterni elektroliti. pretvaranje hemijske energije u električnu.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 ENERGETSKE PROMENE U HEMIJSKIM REAKCIJAMA ƒ Unutrašnja energija sistema. Galvanski elementi. molski i maseni udeo. Naponski niz. KLASIFIKACIJA NEORGANSKIH JEDINJENJA ƒ Oksidi. Baze. Oksidaciona i redukciona sredstva.

anhidridi. hemijske osobine) ALKIL I ARIL . podela. hemijske osobine) Alkeni (nomenklatura. podela. hemijske osobine) Supstituisane kiseline Derivati kiselina (hloridi. dobijanje. hemijske osobine) Alkadieni Cikloalkani Areni (nomenklatura. hemijske osobine) ƒ Oligosaharidi LIPIDI ƒ Masne kiseline ƒ Neutralne masti .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 UGLJOVODONICI ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ Alkani (nomenklatura. amidi i estri) Derivati ugljene kiseline ORGANSKA AZOTNA JEDINJENJA Nitro jedinjenja Amini Aminokiseline (nomenklatura.HALOGENIDI ORGANSKA KISEONIČNA JEDINJENJA ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ ƒ Alkoholi (nomenklatura. hemijske osobine) Alkini (nomenklatura. hemijske osobine) Karboksilne kiseline (klasifikacija. hemijske osobine) Etri Aldehidi i ketoni (nomenklatura. hemijske osobine) Fenoli (nomenklatura. nomenklatura.47 - . hemijske osobine) Peptidi HETEROCIKLIČNA JEDINJENJA UGLJENI HIDRATI ƒ Monosaharidi (nomenklatura.

oblast definisanosti funkcija 9. Beograd. Šurjanović M: Zbirka zadataka iz opšte i neorganske hemije za I i II razred srednje škole Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Logaritamska funkcija. Matematika 1. Aritmetički i geometrijski niz 12. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. medicinske. Popsavin V: Zbirka zadataka iz hemije za III i IV razred gimnazije. Beograd. Stepenovanje. Funkcije-kompozicija funkcija. 2001 • Čanadi J. Eksponencijalne i logaritamske jednačine i nejednačine 10. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Eksponencijalna funkcija. inverzna funkcija. Analitička geometrija u ravni . Trigonometrija 11. Beograd. Apsolutna vrednost 4.48 - . korenovanje i algebarski izrazi 2. Iracionalne jednačine i nejednačine 8. Binomna formula i kombinatorika 3. veterinarske i škole za negu lepote. Beograd. 2001 • Petrović J. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Beograd. 2001 • Nikolajević R.3. Kvadratne jednačine i nejednačine 5. Kompleksni brojevi 6. Polinomi i jednačine višeg reda 7. 2001 • Stojiljković A: Hemija za III razred gimnazije prirodno-matematičkog smera. 2001 7. Beograd. Velimirović S: Hemija za IV razred gimnazije prirodno-matematičkog smera i opšteg smera. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Literatura: • Rakočević M. 2001 • Horvat R: Neorganska hemija za II razred srednje škole. Linearne jednačine i nejednačine. Horvat R: Opšta hemija za I razred srednje škole. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.

Razmena tečnosti u nivou kapilara.49 - . Podela sistematske anatomije. Elektroliti krvne plazme i osmotski pritisak. Fiziološki rastvori. gornjeg ekstremiteta (ramena. Anatomska nomenklatura. ƒ Uobličeni elementi krvi. ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA MIŠIĆA ƒ Mišići glave. ANATOMIJA ZGLOBOVA ƒ Zglobovi glave. Cvetković Ilić D: Zbirka zadataka iz matematike za pripremu prijemnog ispita. potkolenice. fizičko-hemijske osobine i sastav krvi. Krvne grupe i transfuzija. kosti trupa (kosti gornjeg i donjeg ekstremiteta). nadlakta. šake) i donjeg ekstremiteta (bedra. 7. TKIVA I ORGANIZAM ƒ Morfološke i funkcionalne karakteristike tkiva. Niš.4. 2008. trbuha (prednjebočne i zadnje grupe trbuha). Unutrašnja sredina i homeostaza. vrata.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Literatura: ƒ Manojlović J. stopala). ANATOMIJA LOKOMOTORNOG SISTEMA ƒ Kosti glave (lobanje. Zapremina. Koagulacija krvi. lica). grudnog koša. Anatomija i fiziologija UVOD ƒ Metodi rada u anatomiji i fiziologiji. gornjeg i donjeg ekstremiteta. Sedimentacija i hemoliza eritrocita. kičmenog stuba. vrata (prednje i zadnje strane). Telesne tečnosti (vode) u organizmu. FIZIOLOGIJA KRVI ƒ Uloga krvi. ODNOS ORGANIZMA I SREDINE ƒ Biološke adaptacije. . podlakta. Imunski sistem. Negativna i pozitivna povratna sprega. natkolenice.

Vrste mišićne kontrakcije. Metabolizam belančevina (proteina). izvori energije. ždrelo. pljuvačne žlezde. ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA SISTEMA ORGANA ZA DISANJE ƒ Nosna duplja. želudac. grkljan. tanko i debelo crevo. pojave koje prate rad srca. Regulacija cirkulacije. PROMET MATERIJA I TRANSFORMACIJA ENERGIJE ƒ Neorganska i organska hrana. ƒ Vitamini. tanko crevo. Bazalni metabolizam. Centri za uzimanje hrane. Transport kiseonika i ugljen-dioksida krvlju. Automatizam srca. ƒ Fiziologija jetre. tanko i debelo crevo. ƒ Regulacija uzimanja hrane. jezik. srčani mišić. jetra. vene velikog. želudac. Sekretorni procesi i varenje hrane u pojedinim delovima digestivnog trakta: usna duplja. ƒ Mehanizam respiratornih pokreta (intrapleuralni prostor. valvule srca). zubi. Limfni sistem (slezina). Regulacija rada srca. srčana kesa). pokreti želuca. glavne dušnice. Katabolički i anabolički procesi. Venski sistem (plućne vene.50 - . prilagođavanje na rad i napor. pluća. paranazalni sinusi. tankog i debelog creva). Resorpcija vode. Rad i zamor mišića. Motorna aktivnost pojedinih delova digestivnog trakta i kretanje hrane (gutanje. građa srčanog zida. Plućni volumeni i kapaciteti. Veliki i mali krvotok. ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA KARDIOVASKULARNOG SISTEMA ƒ Srce (srčana šupljina. sistemskog krvotoka). ƒ Kretanje krvi u sistemu krvnih sudova (kontinuirani tok krvi). elektrolita i razgrađenih hranljivih materija u digestivnom traktu. Arterijski sistem (plućno arterijsko stablo.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 ƒ Funkcionalne karakteristike poprečno prugastih i glatkih mišića. . trbušna duplja. Regulacija disanja. trbušna maramica. puls. ƒ Značaj i karakteristike hranljivih materija i varenje hrane. gušterača. plućna maramica. ƒ Srce kao pumpa (srčani ciklus. Metabolizam ugljenih hidrata. uloga respiratorne muskulature). nutritivni krvni sudovi srca. ƒ Razmena gasova na nivou pluća i tkiva. aorta). Metabolizam masti (lipida). ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA SISTEMA ORGANA ZA VARENJE ƒ Usna duplja. dušnik. Stvaranje i sprovođenje nadražaja u srcu. kretanje krvi u venama. Krvni pritisak. jednjak. Uloge disajnih puteva.

Štitasta žlezda. endokrini pankreas. Osnovne funkcije bubrega. mali mozak.mehanizmi filtracije. rameni živčani. Moždane opne. polne žlezde). produžena moždina. ƒ Ženski polni organi (unutrašnji i spoljašnji). srednji mozak. njihova ciljna tkiva i efekti njihovog delovanja. moždani most. mokraćna bešika. veliki mozak). krsni živčani splet). polne žlezde).Medicinski fakultet Niš Informator 2010 TERMOREGULACIJA ƒ Telesna temperatura i njena regulacija. Evolucija termoregulacije. endokrini deo pankreasa. Putevi centralnog nervnog sistema (motorni. Fizička termoregulacija. nadbubrežne žlezde. štitasta žlezda. moždanice. krvni sudovi.51 - . hipofiza. međumozak. mokraćni putevi). Hemijska termoregulacija. slabinski živčani splet. paratireoidne žlezde. senzitivni. ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA ENDOKRINOG SISTEMA ƒ Osnovni pojmovi o endokrinom sistemu i hormonima. Sastav i fizičko-hemijska svojstva mokraće. sekrecije i resorpcije. nadbubrežne žlezde. GRAĐA I FUNKCIJA DOJKE ANATOMIJA POLNIH ORGANA ƒ Muški polni organi (unutrašnji i spoljašnji). . ƒ Regulacija izlučivanja hormona pojedinih endokrinih žlezda (hipotalamus. Način održavanja telesne temperature. Krvni sudovi mozga. jajnik. epifiza. paratiroidne žlezde. mokraćna cev. Fiziološka dejstva hormona pojedinih žlezda (hipofiza. međurebarni živci. ƒ Evolucija endokrine regulacije. hipofiza. štitasta žlezda. endokrini deo pankreasa. semenik. senzorijalni). Akt mokrenja. Nefron kao osnovna morfološka i funkcionalna jedinica bubrega. mokraćovod. Građa centralnog nervnog sistema (kičmena moždina. paratireoidne žlezde. ƒ Stvaranje mokraće . nadbubrežne žlezde. ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA NERVNOG SISTEMA ƒ Podela nervog sistema (vratni živčani splet. Funkcija bubrega u regulaciji zapremine i hemijske reakcije krvi. ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA URINARNOG SISTEMA ƒ Bubreg (građa.

mirisa i ukusa. SPECIJALNA FIZIOLOGIJA CENTRALNOG NERVNOG SISTEMA ƒ Funkcionalna organizacija centralnog nervnog sistema: divergencija i konvergencija. Fiziologija mrežnjače. prenošenje nervnih impulsa. Beograd. . emotivno ponašanje). supkortikalna jedra. retikularna formacija. taktilna i toplotna recepcija. viscerorecepcija. učenje. klasični i instrumentalno uslovljavanje. međumozak. Poremećaji refrakcije. svetlosti. govor). kožni refleksi i tetivni refleksi). Sprovođenje razdraženja sa nerva na mišić (nervno-mišićna sinapsa ili motorna ploča). recepcija položaja i kretanja tela (vestibularni aparat). 2003. Stajkovac A. ƒ Neurofiziologija spavanja. Viša nervna delatnost (pamćenje. ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA ČULNIH ORGANA ƒ Organ vida (očna jabučica. Recepcija bola. Funkcije pojedinih delova nervnog sistema: kičmena moždina. vegetatvni nervni sistem.52 - . produžena moždina i most. Refleksne aktivnosti nervnog sistema. Akomodacija oka. Uporedna analiza bezuslovnih i uslovnih refleksa. Sinapsa ili nervni centar. reverberacija. Ilić A: Anatomija i fiziologija za I razred medicinske i zubotehničke škole. Klinički važni refleksi (refleksi oka. pomoćni organi oka). zvuka. recipročna inervacija. Neurofiziološke osnove ponašanja (uzimanje hrane. Fiziologija neurona. srednje i unutrašnje uvo). srednji mozak. Organ ukusa. mali mozak. Organ mirisa. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. kora velikog mozga. Organ sluha i ravnoteže (spoljašnje. vode. Opšte funkcionalne osobine nervnog sistema čoveka.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 ƒ Funkcionalne karakteristike perifernih nerava. Literatura: ƒ Anđelković I. regulacija seksualnog ponašanja.

b) Sadržaj DNK u ćelijama jedinke iste vrste nije postojan. Zaokružite tačnu rečenicu: a) Triplet nukleotida na tRNK naziva se antikod. c) Rekombinacije su nove kombinacije gena na hromozomu. b) duplikacije kratkag kraka hromozoma 5. d) Ćelije svih bioloških vrsta. c) Genetički kod čini 20 aminokiselina sposobnih da se vežu za tRNK. 3. c) delecije kratkog kraka hromozoma 4.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 8. 4. Sindrom mačijeg plača nastaje usled: a) delecije kratkog kraka hromozoma 5. . 2. koji se savijaju i pakuju u složenije oblike. koriste se istom genetičkom šifrom. Zaokružite tačnu rečenicu: a) Aminokiseline se spajaju peptidnam vezom u polinukleotidne lance. Zaokružite tačnu rečenicu: a) Razmena genetičkog materijala između dva naspranmo pastavljena homologa hromozoma je translokacija. c) Molekul DNK ima sposobnost promenljivosti strukture i funkcije.53 - . d) Kod višećelijskih organizama veća je kvantitativna zastupljenost G-C parova u odnasu na A-T parove. pa čak i virusa.1. TESTOVI IZ PRETHODNIH GODINA 8. d) duplikacije dugog kraka hromozoma 4.Biologija Test A 1. b) Verovatnoća da će par roditelja imati dvoje dece sa identičnom kombinacijom 23 para hromozoma je 223. b) Sinteza jednog polipeptidnog lanca završava se ulaskom AUG ili GUG kodona iRNK u ribozom. d) Inverzije su promene redosleda gena za 360o.

c) Stepen mutacija kod čoveka je znatno manji nego kod vinske mušice.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 5. 8. Mezoderm nastaje na stadijumu: a) morule b) neurule c) blastule d) gastrule . d) Mehanizam popravke popravlja greške koje su se desile u određenorn delu DNK. Činioci sredine koji dovode do naslednih promena zovu se: a) mutageni b) modifikatori c) precipitini d) mutilatori 9. Sindaktilija je pojava: a) kratkih prstiju b) dugih prstiju c) sraslih prstiju d) krivih prstiju 6. Zaokružite tačnu rečenicu: a) Mutacije su retko reverzibilne.54 - . a stepen promenljivosti u oba pravca je isti. Autozomno-dominantno se nasleđuje: a) brahidaktilija b) fenilketonurija c) Taj-Saksova bolest d) svi odgovori su tačni 7. U toku anafaze mejoze i dolazi do: a) razdvajanja hromatida b) razdvajanja homologih hromozoma c) razmene genetičkog rnaterijala d) formiranja bivalenata 10. b) Spontana stopa mutacije po genu je 10-8 do 10-9.

Anabioza je: a) odlazak životinja na povoljnija staništa b) nepostojanje života na odredjenom geografskom području c) prilagođavanje poikilotermnih životinja na niže temperature od donje granice aktivnosti vrste d) život u većim životnim zajednicama . Pupčana vrpca sadrži: a) krvne sudove b) germinativne polne ćelije c) duplju žumancetne kese d) duplju creva 15. Spermatide nastaju u periodu: a) proliferacije b) prve mejotičke deobe c) druge mejotičke deobe d) diferencijacije 13. Arhenteron predstavlja: a) primaru telesnu duplju b) gastrocel c) sekundarnu telesnu duplju d) otvor na primarnorn crevu 14. Kojom je od navedenih organela bogat spermatozoid: a) citoplazmom b) endoplazmatičnim retikulumom c) fibrozomima d) mitohondrijama 12.55 - .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 11. Endotelio-horialna placenta je razvijena kod (zaokružite tačan odgovor): a) torbara b) kopitara c) bubojeda d) zveri 16.

c) Korali i meduze pripadaju životinjskom tipu parazoa. 22. izuzetno značajne za stvaranje: a) hromozoma b) ribozoma c) ćelijskih membrana d) RNK 19. d) Najprostije eumetazoa su sunđeri. c) Na sakulusu se nalaze tri polukružna kanala. Sekret jetre. 21. Zaokružite tačnu rečenicu: a) Turbelarijsku teoriju o poreklu metazoa postavio je Hekel. Koja je od navedenih materija kancerogena? a) benzapiren b) metan c) manoza d) nijedna 18. d) Unutar kožnog labirinta nalazi se perilimfa. Haverzovi kanali su: a) ekskretorni organi insekata b) polni odvodi nekih beskičmenjaka c) kanali unutar koštane mase d) odvodi žlezda paukova 20. U uslovima prvobitne Zemljine hidrosfere nastale su materije slične lipidima.56 - .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 17. b) Turbelarijsku teoriju o poreklu metazoa postavio je Hadži. žuč. b) Na granici između unutrašnjeg i srednjeg uha nalazi se bubna opna. Zaokružite tačnu rečenicu: a) Centar za sluh je u slepoočnoj oblasti kore velikog mozga. kod čoveka se izliva u: a) debelo crevo b) želudac c) dvanaestopalačno crevo d) pravo crevo .

Skorbut je izazvan nedostatkom vitamina: a) A b) D c) C d) E 25. b) sadrže samo motorna vlakna.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 23.57 - . d) sadrže samo motorna ili samo senzitivna vlakna. Spinalni živci sisara: a) su mešoviti. c) sadrže samo senzitivna vlakna. 24. Ko započinje replikaciju DNK? a) DNK .polimeraza c) informaciona RNK d) sve navedeno .polimeraza b) RNK . Centar za termoregulaciju homeotermnih organizama nalazi se u: a) produženoj moždini b) srednjem mozgu c) hipotalamičnoj oblasti međumozga d) kori velikog mozga 26. Koji organizmi mogu sa RNK da sintetišu DNK? a) eukariotski b) retrovirusi c) paraziti d) bakterije 27. jer sadrže senzitivna i motorna vlakna. U bakterijama parazitiraju: a) interferoni b) biljni virusi c) bakteriofagi d) poliovirusi 28.

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 29.58 - . a muški heterogametan (XY) c) U polnim ćelijama u anafazi mejoze II razilaze se homologi hromozomi d) sve rečenice su tačne 3. Mikrofilamenti se nalaze u svim ćelijama OSIM u: a) mišićnim ćelijama b) mladim ćelijama c) fagocitima d) eritrocitima 30. Uloga centromere je: a) da poveže dve hromatide hromozoma b) da orijentiše i kreće horomozome u ćelijskoj deobi c) u obrazovanju deobnog vretena d) tvrdnje pod 1 i 2 su tačne 4. Ćelijski zid biljaka karakteriše: a) polupropustljivost b) pore kroz koje se vrši razmena materija c) lipoproteiska građa d) sve tvrdnje su tačne Test B 1. Od osnovnih izvora energije u organizmu prvi se metabolišu: a) lipidi b) vitamini c) ugljeni hidrati d) proteini . Pokretljivi oblici bakterija su: a) bacili b) vibrioni c) spirili d) svi navedeni oblici 2. Zaokružite tačnu rečenicu: a) skup svih horomozoma u jednoj ćeliji je kariotip b) u celokupnom životinjskom svetu ženski pol je isključivo homogametan (XX).

Partenogeneza se kao tip razmnožavanja sreće kod: a) bičara b) hidre c) insekata i valjkastih crva d) dupljara 8.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 5. Plazmodezme su: a) pore na ćelijskom zidu b) konci plazme kojima se ostvaruje kontakt između ćelija c) cevasti izraštaji u unutrašnjosti plastida d) celulozna vlakna koja daju potporu celijskom zidu 6. Ćelijsko disanje se vrši u: a) Goldžijevom aparatu b) lizozomima c) mitohondrijama d) ribozomima 7. Kako se naziva interakcija izmedju krova arhenterona i neuroektoderma? a) aksijalni gradijent b) primarna indukcija c) epibolija d) spajanje . Na kojem stupnju razvoja se nalazi ženska polna ćelija pri prodoru spermatozoida u nju? a) profaza I b) anafaza II c) telofaze I d) metafaze II 9.59 - . Kod morskog ježa prva vidljiva reakcija kontakta spermatozoida sa jajnom ćelijom je: a) vitelogeneza b) aksonema c) obrazovanje fertilizacione kupe d) spermiogeneza 10.

tek prepisana iRNK se odmah vezuje za ribozome c) U procesu prevodjenja šifre sa iRNK u polipeptid. U toku gametogeneze hromozomi majke i oca mogu se kombinovati na : a) 1 način b) 246 načina c) 223 načina d) 462 načina 14.60 - . Okružite tačnu rečenicu: a) Greške u replikaciji RNK. Holandrično nasleđivanje odnosi se na nasleđivanje svojstava koja određuju geni locirani na: a) nekom od autozoma b) oba polna hromozorna c) Y hromozomu d) X hromozomu 13. Poznati induktor (primarni organizator) je: a) vitelusni srp b) ventralna usna blastoporusa c) krov arhenterona d) parijetalni list mezoderma 12. obično su iste u različitim ćelijama b) U eukariota. na jednom ribozomu ima mesta za vezivanje dve tRNK d) Za vezivanje aminokiseline za transportnu RNK ne troši se energija 15. Citogenetskom analizom možemo da otkrijemo: a) numeričke aberacije hromozoma b) strukturne aberacije hromozoma c) pol jedinke d) sve navedene odlike kariotipa 16.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 11. U kom od navedenih procesa rekombinacije u bakterija učestvuje fag? a) u transdukciji b) u konjugaciji c) u transformaciji d) u svim procesima rekombinacije . Proces u kome jedno tkivo utiče na diferencijaciju drugog naziva se indukcija.

Delecije su: a) razmena delova nehomologih hromozoma b) razmena delova homologih hromozoma c) promene u broju hromozoma d) gubljenje pojedinih delova hromozoma 21. Treća moždana komora nalazi se u: a) velikom mozgu b) međumozgu c) srednjem mozgu d) produženoj moždini 22. .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 17. U kojoj fazi ćelijskog ciklusa eukariota se dešava replikacija DNK? a) Gl-fazi b) S-fazi c) G2-fazi d) profazi 19. b) Eustahijeva tuba predstavlja vezu zadnjeg kraja usta i unutrašnjeg uha. Promene genetičke osnove na nivou nukleotida nazivaju se: a) modifikacije b) plejotropija c) genske mutacije d) epistaza 20. c) Vodozemci imaju razvijeno srednje uho. d) U srednjem uhu ptica nalaze se tri koščice. Zaokružite tačnu rečenicu: a) Tečnost u unutrašnjosti kožnog labirinta naziva se perilimfa. Obavezan homozigot za navedenu krvnu grupu je osoba: a) AB krvne gmpe b) B krvne grupe c) O krvne grupe d) Rh+ krvne grupe 18.61 - .

Srce ptica građeno je iz: . Deo želuca koji prelazi u crevo naziva se: a) pilorični deo b) kardijalni deo c) burag d) voljka 25. a) jedne pretkomore i jedne komore b) dve pretkomore i jedne komore c) dve pretkomore i nepotpuno pregradjene komore d) dve pretkomore i dve komore 26.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 23. Kod kopnenih kičmenjaka u vezi sa usnom dupljom stoje: a) četiri para pljuvačnih žlezda b) tri para pljuvačnih žlezda c) dva para pljuvačnih žlezda d) jedan par pljuvačnih žlezda 24. Pojava bolesti talasemije je najbolji primer: a) heterotičnog balansa b) seksualnog balansa c) ekološkog balansa d) sezonskog balansa . Homeotermni organizmi su: a) ptice b) vodozemci c) kornjače d) gušteri 27. Ambulakralni sistem je sistem za lokomociju kod: a) mekušaca b) insekata c) bodljokožaca d) glista 28.62 - .

b.b.c. d) Rečenice pod 1 i 2 su tačne.c.c b) Endoplazmatičnim retikulumom 2. Zaokružite tačnu rečenicu: a) Homologi hromozomi nose ista genska mesta i kvalitativno iste gene.63 - . a. b.d 5. Kako se naziva uticaj živih bića na stanište? a) reakcija b) koakcija c) biom d) simbioza Test C 1. c) Nukleolus se gubi iz jedra u profazi mitoze.d 4.c. a. Hloroplasti su biljne organele koje imaju: a) Dvojnu opnu b) Tilakoide c) Stromu d) Devet grupa cevčica 1. 2. b) Fagocitozu omogućava ćelijska membrana.c.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 29.b.b.c. e) Rečence pod 2 i 3 su tačne. a.d .c.b.d d) Endocitozom i egzocitozom 4. a.d 3.d 5.d 3. a. a.b.b. a.d c) Osmozom i difuzijom 3. Anabioza je: a) odlazak životinja na povoljnija staništa b) nepostojanje života u odredjenom geografskom području c) vid prilagodjavanja poikilotermnih životinja na niže temperature od donje granice akivnosti vrste d) život u većim životnin zajednicama 30.c 2. a. Transport materija koz ćelijsku membranu odvija se: a) Aktivnim transportom 1.

b. Kako se nazivaju jajne ćelije koje se posle oplođenja potpuno dele na blastomere? a) meroblastičke b) centroblastičke c) holoblastičke d) poliblastičke 9. DNK.d 5.c.d 5.c. a. a samim tim i hromozomi imaju osnovna svojstva zbog kojih su najznačajnije strukture u procesima razvoja.c b) spiralizacije i despiralizacije 2. a. a. b. Bazalni metabolizam je: a) minimalni promet energije organizma koji miruje b) maksimalni promet energije organizma koji miruje c) energetska ravnoteža d) homeostaza 7.b.64 - . Heterohromatin predstavlja: a) kondenzovan oblik nukleoproteida b) dispergovan oblik nukleoproteida c) kondenzovan oblik hromoplasta d) dispergovan oblik hromoplasta 6.d d) replikacije 4.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 4.b. a to su sposobnosti: a) promene strukture i funkcije 1.c.d c) prenosa genetičke informacije 3. Količina DNK je najmanja: a) u G1 fazi interfaze b) u S fazi interfaze c) u G2 fazi interfaze d) Jednaka je u svim fazama interfaze 8. Koji od navedenih delova embriona ima najintenzivniju morfogenezu? a) glaveni b) trupni c) repni d) svi se istovremeno razvijaju . a.

sisari ABCD vilični zglob izmedju kvadratne i artikularne kosti b) B. Kojom je od navedenih organela bogat spermatozoid? a) citoplazmom b) endoplazmatičnim retikulumom c) ribozomima d) mitohondrijama 11. kolousti ABCD tri slušne košcice c) C. Definitivni bubreg sisara je: a) pronefros b) metanefros c) mezonefros d) metanefridijalan 12. U sistemu ABCD okružite slovo pod kojim su navedeni kičmenjaci određenih karakteristika: a) A. Otoliti slušnog aparata kičmenjaka su kristali CaCO3: a) iznad čulnih ćelija unutrašnjeg uha b) u srednjem uhu c) u bubnoj duplji d) u slušnom kanalu 13. ribe ABCD hrskavičava lobanja 15.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 10.65 - . ekskretorni kanalići sa levkastim otvorom u vezi sa celomom (okružite tačan odgovor): a) u protonefridijama b) u metanefridijama c) u bubregu sisara d) ni u jednom od navedenih . U kom su od navedenih organa. Koji tip epitela oblaže genitalne odvode (okružite tačan odgovor)? a) pločast b) trepljast c) kockast d) cilindričan 14. kopneni kičmenjaci ABCD lobanja pokretno spojena za kičmenicu d) D.

b.c b) hromozomskog polimorfizma 2.c. a. a. Citogenetička analiza služi za utvrđivanje: a) numeričke aberacije 1.d c) strukturne aberacije 3.b. tj.d d) jajovod 4. a. Od Milerovih kanala u sisara nastaju sledeći delovi polnih organa: a) vagina 1.d c) materica.b.d 17. a.d 18.b.c b) jajnik 2.c.c.d 20.c b) mutacija 2. i 2.b. Gen čijom mutacijom nastaje više fenotipskih promena je: a) dominantan b) recesivan c) plejotropan d) kodominantan 21.c.c.66 - .c. a. a. a. a.d d) migracija 4.d d) ni jedne od navedenih aberacija 4.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 16.b. U kojoj od navedenih hromozomskih aberacija količina genetskog materijala nije izmenjena: a) delecije b) duplikacije c) pericentrične inverzije d) u svim navedenim aberacijama e) u aberacijama pod 1. U faktore koji mogu izmeniti genetičku strukturu populacije. a. a. a.d c) selekcija 3. a. Promene u redosledu gena u hromozomu nazivaju se: a) translokacije b) delecije c) inverzije d) duplikacije 19. .b. 3. spadaju: a) genetička slučajnost 1. promeniti njenu genetičku ravnotežu.b.b.

Pojava da se kod današnjih organizama mogu ispoljiti neke odlike koje su bile karakteristične za njihove pretke naziva se: a) atavizam b) adaptivnost c) regresivna evolucija d) progresivna evolucija 26.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 22. Seymouria je prelazna forma između: a) vodozemaca i gmizavaca b) vodozemaca i praptica c) gmizavaca i sisara d) gmizavaca i praptica 25. Okružite tačnu rečenicu: a) u replikaciji se za adenin vezuje uracil b) u transkripciji se za adanin vezuje timin c) uvek se purinska baza vezuje za pirimidinsku bazu d) sve tvrdnje su tačne 23.67 - . tri postojeće rase ljudi divergirale su od: a) homo habilisa b) homo erectusa c) homo neandertalensisa d) kromanjonca 27. Prema današnjim shvatanjima. Osnovna jedinica evolucione promenjivosti je: a) vrsta b) populacija c) familija d) rod 24. U sistemu ABCD okružite slovo pod kojim je navedeno objašnjenje određenog pojma: a) oblast na zemlji naseljena živim bićima ABCD halofite b) jedinke iste vrste koje naseljavaju zajednički ABCD sinekologija prostor c) proučava biocenoze ABCD populacija d) naseljavaju slana staništa ABCD biosfera .

Termofilne životinje žive (okružite tačan odgovor): a) na niskim nadmorskim visinama b) u ravničarskim predelima c) na južnim padinama d) u svim navedenim oblastima e) ni u jednoj od navedenih oblasti Test D 1. a. Mezozomi predstavljaju uvrate: a) plazma membrane b) endoplazmatičnog retikuluma c) membrane jedra d) Goldžijevog aparata 2. U kojim od navedenih prostora postoji život: a) visina od 10 .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 28. Centriole su: a) cilindričnog oblika b) suženja na hromozomima c) organele neophodne za ishranu ćelije d) univerzalne organele 3.3 km.c.b.d d) od vrste staništa 4.b. d) u svim nevedenim prostorima. b. c) visina veća od 20 km.68 - .c 30.c.c b) genetičkih faktora (nasledne osnove jedinke) 2. a.12 km.d c) mogućnosti adaptacije jedinki 3. a.b. a.d 5. b) dubina od 2 . 29. RNK može da bude nosilac naslednih informacija kod: a) protozoa b) bakterija . Ekološka valenca zavisi od (okružite broj pod kojim su tačni odgovori): a) norme reakcije vrste 1.

X hromozom se odvaja od Y hromozoma: a) u mitozi spermatogonija b) u I mejotičkoj deobi . Spermatide u odnosu na telesne ćelije u G2 fazi imaju: a) istu količinu DNK b) upola manju količinu DNK c) dvostruko veću količinu DNK d) četiri puta manju količinu DNK 9.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 c) virusa d) svih navedenih organizama 4. Ugljen dioksid i voda nastaju kao krajnji produkti razlaganja: a) masti b) ugljenih hidrata c) belančevina d) svih navedenih organskih molekula 6. Isti broj hromozoma i molekula DNK sadrži ćelija u: a) G1 fazi interfaze b) G2 fazi interfaze c) profazi mitoze d) telofazi I mejotičke deobe 8. Izazivači kolere su : a) bakterije b) praživotinje c) virusi d) rikecije 7. U tamnoj fazi fotosinteze se: a) apsorbuje svetlost b) stvara ATP c) ugrađuje C iz CO2 u organska jedinjenja d) oslobađa kiseonik 5.69 - .

zatim u koštanoj srži 13. a zatim u koštanoj srži b) počinje u zidu žumancetne kese. Horiovitelinska placenta postoji kod: a) nekih torbara b) primata c) bubojeda d) zveri 12. zatim u jetri. DNK polimeraza III obavlja sve OSIM jedne navedene funkcije : a) započinje proces replikacije b) povezuje nukleotide u 5'–3' smeru .70 - . Čime je određen redosled aminokiselina u polipeptidu: a) redosledom grupa od po 4 nukleotida u molekulu DNK b) redosledom dinukleotida u DNK c) redosledom tripleta nukleotida u DNK d) svi odgovori su tačni 15.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 c) u II mejotičkoj deobi d) kod formiranja primarnih spermatocita 10. Blastodisk je: a) blastula ptica b) deo blastule oko blastopora c) jedan od klicinih listova d) blastula insekata 14. Hijazme se uočavaju u: a) diplotenu b) zigotenu c) leptotenu d) anafazi 11. pa u koštanoj srži c) u koštanoj srži. Obrazovanje eritrocita tokom embriogeneze čoveka odigrava se sledećim redosledom: a) u žumancetnoj kesi. a zatim u jetri d) počinje u jetri.

71 - . Koji od navedenih tripleta baza označava kraj transkripcije: a) UGA b) UAC c) AUG d) nijedan od navedenih 17. Najveći broj različitih tipova gameta formiraće genotip: a) AaBb b) AaBBCC c) AABBCC d) Aabbcc 21.ne prenosi ni sinovima ni ćerkama 20. Šta je polizom: a) strukturna jedinica hromozoma b) enzim polimerizacije c) skup više ribozoma na jednom molekulu iRNK d) jedinica replikacije DNK 18. i to svoj deci bez obzira na pol c) 50%. Aneuploidije akrocentričnih hromozoma izazivaju: a) Edvardsov sindrom b) Daunov i Patau sindrom . Nosilac uravnotežene translokacije ima: a) nenormalan fenotip b) nenormalan fenotip i nenormalno potomstvo c) normalan fenotip. i to samo sinovima d) 0% .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 c) iseca u 3'–5' smeru pogrešno vezane nukleotide d) započinje polimerizaciju dezoksiribonukleotida 16. ali može imati i nenormalno potomstvo d) normalan fenotip i očekuje samo normalno potomstvo 19. i to samo sinovima b) 25%. Verovatnoća da normalna osoba bez Barovog tela svom potomstvu prenese daltonizam je: a) 25%.

Hrskavičavo tkivo: a) karakteriše većinu beskičmenjaka b) sastoji se od osteoblasta i međućelijske supstance c) može biti hijalinsko. skoleks b) vratni region c) zadnji kraj strobile d) nijedan od navedenih regiona 25. mrežasto i vlaknasto d) pripada epitelnim tkivima 24. Koji region predstavlja embrionalnu zonu. pripada: a) krpeljima b) praživotinjama c) insektima d) gljivicama 26. Izazivač šuge.72 - .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 c) Daunov i Edvardsov sindrom d) Daunov i Klinefelterov sindrom 22. Nervni nastavci su lokalizovani u beloj masi. Vilični aparat kičmenjaka vodi poreklo od: a) elemenata škržnog skeleta b) krljušti c) kostiju lobanje d) vratnih pršljenova 27. Leukociti: a) su znatno brojniji od eritrocita b) kod beskičmenjaka sadrže hemoglobin c) uvek imaju jedro d) učestvuju u zgrušavanju krvi 23. tj. u unutrašnjosti mozga kod: a) riba b) vodozemaca . šugarac. mesto obrazovanja novih proglotisa kod pantljičare: a) glaveni region.

Test E 1. c) od zveroguštera nastali su sisari. Zaokruži NETAČNU rečenicu: a) pre približno 300 miliona godina nastali su primitivni gmizavci. Koja je od navedenih tvrdnji vezanih za reproduktivni ciklus žene tačna? a) u periodu pre rođenja sve potencijalne jajne ćelije ulaze u stadijum diplotena b) u periodu od rodjenja do završetka reproduktivne zrelosti broj oocita u jajniku se postepeno povećava . ptica i sisara 28. U osnovne elemente biosfere NE spada: a) atmosfera b) litosfera c) hemisfera d) hidrosfera 30.73 - . b) od posebne grupe gmizavaca nastale su ptice. d) grana iz koje su postali preci čoveka izdvojila se u isto vreme kada su se na zemlji pojavili dinosaurusi. Metabolička voda u ćeliji je stabilizator: a) proteina b) temperature c) transporta d) metaboličkih procesa 3. Subjedinice ribozoma zajedno čine funkcionalnu jedinicu: a) stalno b) samo kod prokariota c) kada se vežu za iRNK d) u toku prolaza iz jedra u citoplazmu 2. Kod kojih se životinja srčana komora nalazi ispred pretkomore? a) riba b) vodozemaca c) nekih gmizavaca d) ptica 29.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 c) protohordata d) gmizavaca.

d) sastoje se iz dve jednake subjedinice. b) od posebne grupe gmizavaca nastale su ptice. Geni A i B su vezani i rastojanje između njih je 30 rekombinacionih jedinica. Ako je sadržaj timina u dvolančanoj DNK 20% ukupnih baza. RNK i DNK.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 c) krajnji proizvod oogeneze su tri velike funkcionalne ćelije i jedna mala ćelija (polarno telo) d) prilikom svakog menstrulnog ciklusa nekoliko stotina folikula podleže rastenju 4. c) od zveroguštera nastali su sisari. . sadržaj citozina će biti: a) 20% b) 30% c) 60% d) 80 % 6. 7. koje se odnose na ribozome tačna? a) ribozomi učestvuju u procesu transkripcije. Heterozigotna jedinka genotipa AaBb može da formira četiri tipa gameta.74 - . c) sastoje se iz proteina. b) nalaze se slobodni u citoplazmi ili vezani za membrane. Mezoderm se formira na stadijumu: a) morule b) neurule c) blastule d) gastrule 5. Koja je od navedenih tvrdnji. d) grana iz koje su postali preci čoveka izdvojila se u isto vreme kada su se na zemlji pojavili dinosaurusi. Koji će od njih biti procentualno najviše zastupljeni? a) AB i ab (nerekombinovani) gameti b) AB (nerekombinovan) i Ab (rekombinovan) gamet c) Ab i aB (rekombinovani) gameti d) sva četiri tipa gameta će hiti podjednako zastupljena (po 25%) 8. Zaokruži NETAČNU rečenicu: a) pre približno 300 miliona godina nastali su primitivni gmizavci.

Transport Na+ i K+ kroz ćelijsku membranu. celomska tečnost je bila osnovni transportni sistem. 10. b) tečnost telesne duplje predstavlja “hidraulični” skelet. Grudna kost je deo skeleta: a) svih hordata b) svih kičmenjaka c) samo kopnenih kičmenjaka d) samo sisara 11.75 - . c) tipični ekskretorni kanali koji vode od celomske dup!je su protonefridije. Koja od tvrdnji NIJE tačna? a) telesne duplje omogućavaju mišićnu funkciju telesnog zida bez pokretanja creva.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 9. Razmena genetičkog materijala izmedju dve bakterije vrši se uz pomoć: a) fimbrija b) mezozoma c) nukleolusa d) sve tvrdnje su tačne 13. Broj pora na jedrovoj membrani kod istih vrsta ćelija: a) zavisi od aktivnosti ćelije b) jednak je c) zavisi od skeletnih struktura ćelije d) zavisi od perinuklearnog prostora 12. d) na početku razvitka celomata. vrši se: a) prostom difuzijom b) ciklozisom c) aktivnim transportom d) osmozom 14. Broj hromozoma sa sekundarnim suženjima uslovljava: a) brzinu deobe ćelije b) broj nukleolusa c) aktivnost ćelije d) sve tvrdnje su tačne .

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 15. Kako se nazivaju jajne ćelije koje se posle oplođenja nepotpuno dele? a) meroblastičke b) centroblastičke c) holoblastičke d) poliblastičke 18. U kojoj je od navedenih placenti placentalna barijera najdeblja? a) u endoteliohorialnoj placenti b) u hemohorijalnoj placenti c) u epiteliohorijalnoj placenti d) placentalna barijera je uvek iste debljine 20.76 - . Koja od navedenih ćelija ima diploidan broj hromozoma? a) spermatida b) sekundarna spermatocita c) primarna spermatacita d) polarno telo 16. Arhenteron predstavlja: a) primarnu telesnu duplju b) gastrocel c) sekundarnu telesnu duplju d) otvor primarnog creva 19. a oba novonastala u drugoj d) Replikacija DNK je polukonzervativan proces . Partenogenezom se razmnožavaju: a) praživotinje b) kišne gliste c) neki insekti d) puževi 17. Koji navod u vezi replikacije DNK kod eukariota NIJE TAČAN? a) Replikacija je uvek bidirekciona b) Svaki lanac roditeljske DNK služi kao matrica za sintezu novog lanca c) Nakon replikacije oba roditeljska lanca su u jednoj hromatidi.

d) Jednolančan je. d) učestalost heterozigota je manja od učestalosti dominantnog homozigota. U osnovne elemente biosfere NE SPADA: a) atmosfera b) litosfera c) hidrosfera d) hemisfera 26. b) Kopija je nematričnog lanca DNK. Iz braka muškarca. U populaciji u ravnoteži. Nakon ukrštanja dva heterozigota genotipa AaBb. c) ista je učestalost dontinantnog i recesivnog alela. gde se nalazi 3 puta više osoba sa dominantnim svojstvom nego sa recesivnim: a) veća je učestalost recesivnog alela.77 - . c) Komplemantaran je matričnom lancu DNK. b) veća je učestalost dominatnog alela. Koji od navoda vezanih za prepis RNK sa DNK NIJE TAČAN? a) Komplemantaran je nematričnom lancu DNK. 23. Kompaktna i sunđerasta masa su delovi: a) kosti b) kičmene moždine c) metanefrosa d) tela metazoa koji su evoluirali od sunđera . 22.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 21. s tim da je U umesto T. odnos fenotipova od 15:1. očekuje se da: a) sva muška deca budu bolesna b) sva ženska deca budu bolesna c) sva ženska deca budu fenotipski normalni prenosioci gena za daltonizam d) 50% ženske dece bude bolesno 25. čija je majka bila daltonista i žene čiji je otac daltonista. karakterističan je za: a) komplementarnu aktivnost dominantnih alela dva gena b) komplementarnu aktivnost dva para recesivnih alela c) aditivnu poligeniju d) intermedijarno nasleđivanje 24.

b) u razviću metazoa javljaju se stupnjevi slični današnjim protozoama. Na prelazu između tankog i debelog creva nalazi se: a) pravo crevo b) duodenum c) žučna kesa d) slepo crevo Test F 1. d) organizmi u svom individualnom razviću ukratko ponavljaju istorijski razvitak vrste kojoj pripadaju.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 27. Članak pantljičare je: a) proboscis b) strobila c) proglotis d) skoleks 29. Po Hadžijevoj teoriji: a) različite metazoe imaju slične embrionalne stupnjeve. 28. c) metazoe su nastale od višejedrnih trepljara. Šta od sledećeg NISU funkcije kože sisara? a) razmena gasova b) regulacija temperature c) izlučivanje znoja d) zaštita od infektivnih mikroorganizama 30.78 - . Koje ćelije kod čoveka nemaju jedro? a) polocite b) nervne ćelije c) zrela crvena krvna zrnca d) sve tvrdnje su tačne 2. Uloga granulisanog endoplazmatičnog retikuluma je u: a) sintezi lipida b) biosintezi proteina c) stvaranju vezikula d) sve tvrdnje su tačne .

Koja je od navedenih karakteristika oplođenja tačna: a) dešava se isključivo u ovarijumu ženke b) uvek prethodi razviću nove jedinke c) jajna ćelija svih kičmenjaka je sposobna za oplođenje na stadijumu metafaze I d) predstavlja prvu fazu u razviću većine organizama koji se polno razmnožavaju . Koji je od navedenih podstadijuma profaze I jako produžen kod ženki sisara: a) 1. leptoten b) 2.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 3.79 - . Karakteristika žutog tela je da: a) stimuliše ovulaciju b) se obrazuje na mestu prsnutog folikula c) posredstvom svog hormona stimulativno deluje na centre u hipotalamusu d) nastaje pre ovulacije 8. Glukoza ulazi u ćeliju: a) olakšanom difuzijom b) aktivnim transportom c) slobodnom difuzijom d) sve tvrdnje su tačne 5. Koji od navedenih virusa spada u DNK viruse: a) virus influence b) HIV c) poliovirus d) herpes simpleks virus 4. pahiten d) 4. zigoten c) 3. Kako se naziva proces stvaranja ATP u toku ćelijskog disanja? a) fotosintetička fosforilacija b) hemosintetička fosforilacija c) nitrifikaciona fosforilacija d) oksidativna fosforilacija 6. diploten 7.

Placenta kod koje su horionske resice (villi) raspoređene po celoj površini horiona je : a) kotiledonarna placenta b) zonalna placenta c) difuzna placenta d) decidualna placenta 12.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 9. Koštane ćelije se stvaraju u: a) kompaktnom delu kosti b) pokosnici c) sundjerastom delu kosti d) kostnoj srži 14.80 - . Jedan od navedenih pojmova se NE odnosi na blastulu: a) blastocel b) blastoderm c) blastoporus d) blastocist 11. Bilateralnu simetriju NEMAJU: a) larve bodljokožaca b) zglavkari c) kičmenjaci d) dupljari . Derivati endoderma su : a) znojne žlezde b) lojne žlezde c) jetra i pankreas d) genitalni kanali 13. Meroblastičke jajne ćelije su one jajne ćelije koje se brazdaju: a) potpuno b) nepotpuno c) radijalno d) simetrično 10.

ako znamo da u toj populaciji ima 2 puta više heterozigota A1A2 nego homozigota A1A1: a) 1 / 2 b) 1 / 4 c) 2 / 3 d) 3 / 4 .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 15. karakteristika je: a) nekih vodozemaca b) ptica c) gmizavaca d) nekih riba 19. Čovek se može zaraziti velikim metiljom. Lobanja je vezana za kičmenicu preko dva potiljačna gležnja kod: a) vodozemaca b) ptica c) gmizavaca d) svi odgovori su tačni 18. Kolika je učestalost (p) alela A1 u populaciji koja je u ravnoteži. smeštena u crevnom zidu ili jetri.81 - . Gušterača (pankreas). Parapodije predstavljaju: a) spojene segmente glavenog regiona prstenastih glista b) poslednji segment prstenastih glista c) organele za kretanje kod ameboidnih vrsta d) lokomotorne kožno-mišićne izraštaje telesnog zida prstenastih glista 17. Ulogu termičkog receptora imaju: a) Merkelove ćelije b) Herbstova telašca c) Rufinijeva telašca d) Majsnerova telašca 20. ako u organizam unese: a) oplođena jaja b) redije c) cerkarije d) adoleskarije 16.

formiraće: a) 16 tipova gameta b) 8 tipova gameta c) 4 tipa gameta d) 2 tipa gameta 23. jedinka genotipa AAbbCCDd. Kada obolela majka (homozigot) uvek prenosi oboljenje svim svojim ćerkama. enzim koji sintetiše kratke segmente RNK.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 21. Koliko hromozoma bi se nalazilo u somatskoj ćeliji čoveka koja ima monozomiju jednog hromozoma i trizomiju drugog hromozoma ? a) 45 b) 46 c) 47 d) 48 25. Dezoksiribonukleotidi se međusobno razlikuju u: a) šećeru i pirimidinskoj bazi b) fosfatnoj grupi i šećeru c) purinskoj ili pirimidinskoj bazi d) šećeru i purinskoj bazi 26. komplementarne matričnim lancima DNK naziva se: a) nukleaza b) DNK polimeraza I . nasleđivanje je: a) autozomno-recesivno b) holandrično c) dominantno preko X hromozoma d) recesivno preko X hromozoma 22. Na kom hromozomu se nalaze vezani geni (geni koji determinišu korelativne ili vezane osobine) ? a) samo na X hromozomu b) samo na autozomima c) samo na akrocentričnim hromozomima d) na bilo kom hromozomu 24.82 - . U toku replikacije. Kod tetrahibridnog nasledjivanja.

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 c) DNK polimeraza III d) primaza 27. Oblik interakcije dve vrste organizama u kome obe vrste imaju korist nazivamo: a) kompeticija b) amensalizam c) mutualizam d) komensalizam Test G 1.83 - . Pod pojmom translacija podrazumeva se: a) proces vezivanja aminokiseline za informacionu RNK b) obrada RNK u funkcionalne molekule c) prevođenje informacije sadržane u iRNK u redosled aminokiselina u polipeptidnom lancu d) vezivanje tRNK za ribozome 29. Glikolizom nastaje: a) oksalsirćetna kiselina b) ćilibarna kiselina c) pirogrožđana kiselina d) mlečna kiselina . Analogije su evolutivni dokazi koji podrazumevaju : a) sličnost funkcija organa medju organizmima različitog porekla b) sličnost funkcija organa unutar populacija jedne vrste c) sličnost u načinu polaganja jaja d) sličnost u veličini i obliku tela 30. Aminokiseline nastaju: a) transkripcijom b) translacijom c) replikacijom d) nijedan od navedenih odgovora nije tačan 28.

DNK virus ugrađen u DNK domaćina predstavlja: a) profag b) virion c) adsorpciju d) tropizam 3.84 - . U citoplazmi bakterijske ćelije nalazi se: a) nukleozom b) nukleoid c) nukleolus d) nukleus 4. U prokariote spadaju: a) svi jednoćelijski organizmi b) angiospermae c) bakterijske i modrozelene alge d) virusi i bakterije 5. Koja od navedenih karakteristika sekundarnih spermatocita NIJE tačna: a) nastaju mejozom I b) haploidne su c) dele se mejotičkom deobom d) od jedne sekundarne spermatocite nastaju četiri spermatozoida 8. Koje od navedenih organela ima najznačajniju ulogu u žlezdanim ćelijama? a) lizozomi b) mitohondrije c) Goldžijev kompleks d) hloroplasti 6. Koja od navedenih karakteristika oploženja NIJE tačna: a) obezbeđuju genetičku raznovrsnost potomstva b) uspostavlja se diploidan broj hromozoma zigota .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 2. Hermafroditi su organizmi koji: a) se razmniožavaju iz neoplođenih jajnih ćelija b) obrazuju oba tipa polnih ćelija u istom telu c) imaju razdvojene polove d) obrazuju diploidne gamete 7.

Epidermis obrazuje: a) nervni sistem b) očno sočivo i rožnjaču c) pankreas d) krvni sistem 13.85 - .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 c) započinju morfološke i fiziološke promene u zigotu d) muški i ženski pronukleusi se direktno spajaju posle završene prve mejotičke deobe 9. Sagitalna ravan deli bilateralno simetrične životinje na: a) levu i desnu polovinu b) prednji i zadnji deo . Koja od navedenih karakteristika endoderma NIJE tačna: a) unutrašnji je sloj u gastruli b) učestvuje u diferencijaciji crevnog epitela c) invaginacijom formira nervnu cev d) nema ulogu u nastanku notohorde 11. Epiteliohorijalna placenta se nalazi kod: a) čoveka b) bubojeda c) svih torbara i kopitara d) zveri 12. Površinsko brazdanje jajnih ćelija. Međućelijska supstanca vezivnog tkiva moža biti: a) tečna b) elastična c) čvrsta d) svi odgovori su tačni 14. susreću se kod: a) vodozemaca b) insekata c) amfioksusa d) svih beskičmenjaka 10. kao poseban tip nepotpunog brazdanja.

Šta od navedenog NE pripada osovinskom skeletu a) skelet glave b) kičmenica c) rebra i grudna kost d) skelet udova 18. Filaria bancrofti kod čoveka parazitira u: a) u tankom crevu b) limfnim sudovima c) krvnim kapilarima d) žučnim kanalima 16.86 - .1 .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 c) leđnu i trbušnu stranu d) ni jedan odgovor nije tačan 15. kao organi za disanje. Podela tela na segmente postoji kod: a) hordata b) zglavkara c) prstenastih glista d) svi odgovori su tačni 17. prisutne su kod: a) rakova b) larvi i vodenih insekata c) riba d) svi odgovori su tačni 19. Pri dihibridnom ukrštanju (dominantno-recesivni odnos alela) jedinke genotipa AaBb i jedinke genotipa aaBb dobiće se odnos fenotipova. a) 3:4:1 b) 9:6. Škrge. Otoliti su izgrađeni od kristala: a) kalcijum karbonata b) silicijum dioksida c) silicijum karbonata d) magnezijum karbonata 20.

koliki je u tom molekulu broj timina: a) 6400 b) 3200 c) 1600 d) 800 . Oba roditelja su obolela i imaju zdravo dete. Ovo je moguće samo ukoliko su oboleli od: a) galaktozemije b) daltonizma c) alkaptonurije d) brahidaktilije 22.87 - . Ukoliko jedan gen ima 12 različitih alela. Kolika je verovatnoća da muškarac koji je A (heterozigot) i Rh pozitivne (heterozigot) krvne grupe i žena jiha he AB i Rh negativne krvne grupe dobiju dete koje je A i Rh pozitivne krvne grupe? a) 1/8 b) 2/8 c) 3/8 d) 4/8 24. koliko je najviše alela tog gena prisutno u jednoj somatskoj ćeliji a koliko u jednom gametu čoveka? a) u smoatskoj ćeliji je prisutno 12 alela a u gametu 6 b) u smoatskoj ćeliji je prisutno 4 alela a u gametu 2 c) u smoatskoj ćeliji je prisutno 2 alela a u gametu 1 d) u smoatskoj ćeliji je prisutno 1 alela a u gametu 0 23. Ako je u jednom molekulu DNK od 4000 baznih parova prisutno 10% citozina. Filadelfija hromozom je prisutna kod bolesnika sa: a) mijeloidnom leukemijom b) sindromom mačijeg plača c) hemofilijom d) amaurotičnom idiotijom 25.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 c) 3.1:3:1 d) 3:2:1 21.

Koji od navedenih tripleta nukleotida NE MOŽE da bude antikodon? a) ACC b) UUU c) UAA d) AUC 28. Enzim DNK polimeraza I (DNK-Poly I) prilikom replikacije: a) povezuje pojedine delove polimerizovanih lanaca b) sintetiše kratki segment RNK na početku novog lanca c) odstranjuje kratki segment Rnk koji je izgražen na mestu gde je otpočela sinteza novog lanca d) dodaje dezoksiribonukleotide na RNK segment koji je napravila primaza 29.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 26. Letalne doze zračenja: a) uzrokuje sterilitet ozračenih jedinki b) dovode do pojave raka ozračenih jedinki c) izazivaju promene koje će se ispoljiti u potomstvu ozračenih osoba 30. Homologi organi su: a) organi koji imaju istu funkciju i poreklo b) organi koji imaju istu gražu i funkciju c) organi koji imaju istu funkciju d) organi koji imaju zajedničko poreklo .88 - . Enzimi koji se stvaraju u ćeliji samo u prisustvu odgovarajućeg supstrata na koji deluju nazivaju se: a) adaptivni b) konstitutivni c) strukturni d) regulatorni 27.

Koji su od navedenih organizama autotrofi: a) gljive b) većina mikroorganizama c) alge d) svi odgovori su tačni 6. Koja od navedenih karakteristika lizozoma NIJE tačna: a) ograničeni su membranom lipoproteinske prirode b) na spoljašnjoj membrani nose ribozome c) sadrže veliki broj enzima d) imaju veliki značaj u metabolizmu ćelije 4.89 - . a sadrži još i lipide i proteine b) sve prokariotske ćelije imaju ćelijski zid c) reguliše propustljivost materija iz okolne sredine d) obezbeđuje potporu ćeliji 3. Koja od navedenih karakteristika ćelijskog zida prokariotske ćelije nije tačna: a) izgrađen je od polisaharida. Proteini kao aktivne supstance mogu da budu: a) hormoni b) toksini c) antitela d) svi odgovori su tačni 2. Koja od navededenih karakteristika interferona NIJE tačna: a) proteinske je prirode b) ima sposobnost da inaktiviše viruse c) specifičan je za određeni virus d) efikasan je samo u onoj vrsti ćelija koja ga je proizvela 5. Koji je od navedenih iskaza o mejozi tačan? a) u leptotenu se sparuju homologi hromozomi b) u zigotenu počinje krosing-over c) u dijakinezisu nestaje jedarce d) u anafazi I rastavljaju se sestrinske hromatide hromozoma .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Test H 1.

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 7. Označiti tačan iskaz: a) do redukcije broja hromozoma dolazi pri formiranju spermatida od sekundarnih spermatocita b) spermatogonije se dele mitozom c) mejozom I od primarne spermatocite nastaju dve diploidne sekundarne spermatocite d) muški i ženski gameti čoveka imaju različit broj hromozoma 8.90 - . Koje od navedenih ćelija tokom oogeneze mogu ostati u diplotenu i nekoliko decenija? a) oogonije b) primarne oocite c) sekundarne oocite d) zrele jajne ćelije 9. Primitivna traka postoji kod: a) vodozemaca i gmizavaca b) ptica i sisara c) amfioksusa d) morskog ježa 11. Amnion je izgrađen od: a) ekstraembrionalnog endoderma na unutrašnjoj strani i ekstraembrionalnog mezoderma na spoljašnjoj strani b) ekstraembrionalnog ektoderma na unutrašnjoj strani i ekstraembrionalnog mezoderma na spoljašnjoj strani c) ekstraembrionalnog mezoderma na unutrašnjoj strani i ekstraembrionalnog ektoderma na spoljašnjoj strani d) ekstraembrionalnog mezoderma na unutrašnjoj strani i ekstraembrionalnog endoderma na spoljašnjoj strani . Označi NETAČAN odgovor: a) estrogen se stvara isključivo posle ovulacije b) estrogen stvaraju folikularne ćelije c) estrogen nastaje u žutom telu d) estrogen deluje na matericu i na hipotalamus 10.

91 - . Za oviparitet je karkateristično: a) da se jaja zadržavaju u telu majke.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 12. Rožne krljušti na nogama ptica pripadaju: a) kožnom skeletu b) osovinskom skeletu c) skeletu zadnjih ekstremiteta d) ni jedan odgovor nije tačan 17. Sferični tip simetrije imaju: a) bodljokošci b) mekušci c) amebe d) radiolarije 15. Zaokružite tačnu tvrdnju: a) metilji pripadaju trepeljastim pljosnatim glistama b) krvni sistem metilja je otvorenog tipa c) metilji poseduju dobro razvijena taktilna čula i hemoreceptore d) crevni sistem metilja je potpuno redukovan 16. Ćelije koje razaraju koštanu masu nazivaju se: a) osteociti b) osteoblasti c) osteoklasti d) osteoliti 14. ali se embrion ishranjuje supstancama iz jajeta b) da se celokupno razviće embriona odigrava tek posle polaganja jaja c) da se veza majke i embriona uspostavlja posredstvom placente d) da hranljive supstance dospevaju u embrion direktno iz organizma majke 13. Okružite tačnu tvrdnju: a) iz leđnih rogova sive mase kičmene moždine polaze senzitivna nervna vlakna b) iz trbušnih rogova sive mase kičmene moždine polaze senzitivna nervna vlakna c) čovek ima 30 pari spinalnih (moždanskih) nerava d) iz mozga kod čoveka polazi 10 pari nerava .

Zaokruži tačnu tvrdnju. Skeletni deo DNK lanca sastoji se od: a) dezoksiriboze i azotne baze b) azotne baze i fosforne kiseline c) dezoksiriboze i fosforne kiseline d) azotnih baza 21. Koji tip zuba kod sisara ima oblik dleta? a) prednji kutnjaci b) očnjaci c) zadnji kutnjaci d) sekutići 19. Na koji tip draži su osetljivi bočni organi nižih vodenih kičmenjaka? a) termičke b) svetlosne c) hemijske d) mehaničke 20.92 - . U laktoznom operonu protein produkt regulatornog gena vezuje se za: a) promotor b) operator c) strukturne gene d) produkte strukturnih gena . a) nukleaze seku fosfodiestrske veze polinukleotidnih lanaca b) ligaze odstranjuju deoksiribonukleotide c) DNK plimeraze započinju sintezu novog lanca pri replikaciji d) RNK polimeraza završava replikaciju DNK 22.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 18. Kod različitih bioloških vrsta genetički kod je: a) različit b) specifičan za vrstu c) univerzalan d) promenljiv 23.

Koliko se fenotipova dobija pri trihibridnom ukrštanju dva heterozigota genotipa AaBbCc? a) 27 b) 10 c) 64 d) 8 26. Kod čoveka se autozomno-dominantno nasleđuje: a) inteligencija b) hemofilija c) amaurotična idiotija d) astigmatizam 27. Ako je populacija u ravnoteži i učestalost dominantnog alela A 0. Biohore su: a) slične životne zajednice b) slični tipovi životnih staništa c) grupe životinja u ekološkoj niši d) faktori koji menjaju genetičku strukturu populacije (faktori evolucije) . Razmena delova nehomogoih hromozoma je: a) duplikacija b) translokacija c) delecija d) inverzija 29. nasleđivanje je: a) poligeno b) dominantno-recesivno c) korelativno d) kodominantno 25.7. Ukoliko se u fenotipu heterozigota u potpunosti izražavaju oba alela jednog gena.93 - .21 d) 0. učestalost heterozigota je: a) 0.42 c) 0.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 24.3 b) 0.16 28.

adenin. Zaokružite tačnu rečenicu: a) Na kraju mitoze nastaju dve ćelije sa haploidnim brojem hromozoma. . citozin. „Heterotični balans“ je način delovanja balansne (ravnotežne) selekcije kada su: a) genski aleli u homozigotnom stanju eliminisani. U sastav ćelijske membrane od lipida mogu da ulaze: a) fosfolipidi b) holesterol c) steroidi d) sve navedeno 3. 4. guanin. a u heterozigotnim kombinacijama favorizovani b) genski aleli na nekom od stupnjeva razvića favorizovani c) genski aleli kod jednog pola favorizovani d) pojedini genski aleli eliminisani u jednom godišnjem dobu Test I 1. uracil. b) U telofazi mitoze svaki hromozom ima dve hromatide. b) Broj hromozoma je karakterističan i stalan za vrstu. citozin.94 - . c) Svi hromozomi imaju sekundarno suženje. timin. Unutrašnja membrana mitohondrija ima nabore koji se nazivaju: a) kriste b) lamele tilakoida c) stroma d) matriks 5. adenin. guanin. guanin d) uracil. U sastav DNK ulaze azotne baze: a) adenin.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 30. d) Broj hromozoma u polnim ćelijama je diploidan (2n). timin c) citozin. Zaokružite tačnu rečenicu: a) Nukleolus ima svoju membranu. guanin b) uracil. timin 2.

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 c) Citokineza počinje tokom metafaze mitoze. 7. Fertilizacioni omotač se u embriogenezi ljudi zadržava do: a) početka brazdanja b) stadijuma blastocista c) kraja gastrulacije d) kraja organogeneze 9. Placenta čoveka je: a) horiovitelusna i zonalna b) horioalantoisna i diskoidalna c) horiovitelusna i diskoidalna d) horiovitelusna i kotiledonarna . b) Veličina virusa je oko 300 mikrometara. Jedini organ kod čoveka koji ima pravu regenerativnu sposobnost je: a) pankreas b) placenta c) jetra d) štitna žlezda 11.95 - . 6. d) Virion je zrela ekstracelularna virusna čestica. Neposredno ispod ćelijske membrane jajne ćelije nalazi se: a) fertilizaciona kupa b) polarno telo c) sloj kortikalnih granula d) sloj folikularnih ćelija 8. Zaokružite tačnu rečenicu: a) Virusi mogu da se repliciraju van živog organizma. Brazdanje zigota zavisi od: a) genetičkih informacija koje nosi jajna ćelija b) količine žumanceta u jajnoj ćeliji c) rasporeda žumanceta u jajnoj ćeliji d) svi odgovori su tačni 10. c) DNK virusa je uvek jednolančana. d) Jedarce nestaje u profazi mitoze.

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 12. Osnovna strukturna i funkcionalna jedinica bubrega kičmenjaka je: a) bubrežna čaura b) bubrežno telašce c) nefron d) nefridija . Šta od navedenog NE pripada prednjem delu crevnog kanala kopnenih kičmenjaka? a) jednjak b) dvanaestopalačno crevo c) želudac d) ždrelo 17. U koje od navedenih tkiva NE zalaze krvni sudovi? a) mišićno b) rastresito vezivno c) koštano d) epitelsko 14. Morfogeni su: a) strukturni geni odgovorni za diferencijaciju morfoloških osobina b) geni koji kontrolišu proces starenja c) signalni molekuli koji indukuju diferencijaciju organa d) supstance koje smanjuju štetne efekte brojnih agenasa 13.96 - . Višećelijske kožne žlezde su prisutne: a) kod svih hordata b) samo kod sisara c) kod kopnenih kičmenjaka d) kod svih kičmenjaka 16. Cefalizacija predstavlja: a) formiranje glavenog regiona b) formiranje celoma c) formiranje primarne telesne duplje d) formiranje telesne duplje ispunjene tečnošću 15.

Kodon AUG je: a) stop-signal b) kodon za aminokiselinu metionin i ujedno startni kodon c) kodon za aminokiselinu triptofan d) nijedan odgovor nije tačan 23. Albumin u jajetu ima ulogu: a) kontraktilnog proteina b) enzima c) transportnog proteina d) rezervoara aminokiselina kao hranljivih sastojaka za embrion 21. U dvolančanoj zavojnici molekula DNK baze adenin (A) i guanin (G) su povezane: a) sa jednom vodoničnom vezom b) sa dve vodonične veze c) sa tri vodonične veze d) nijedan odgovor nije tačan 20.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 18. U procesu transkripcije enzim RNK polimeraza: a) u regionu promotora sa regulatornim proteinima formira početni transkripcioni kompleks b) dodaje nove nukleotide na 5’-kraj rastućeg lanca RNK c) se kreće duž oba lanca DNK istovremeno d) nijedan odgovor nije tačan 22.97 - . Koja od navedenih grupa kičmenjaka pripada anamniotima? a) vodozemci b) kopneni sisari c) vodeni sisari d) gmizavci 19. Kod čoveka Y hromozom u odnosu na X hromozom: a) je znatno veći b) sadrži veći broj gena c) pokazuje samo male sličnosti u redosledu nukleotida d) nijedan od navedenih odgovora nije tačan .

Kolika je verovatnoća da će njihovo muško dete biti daltonista? a) 25% b) 50% c) 75% d) 0% 28. koja deluje u korist jedinki sa srednjim vrednostima osobina. a protiv onih sa ekstremnim. Žena prenosilac daltonizma i muškarac čiji je otac bio daltonista stupaju u brak.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 24. Najprecizniji podaci o veličini genetičke varijabilnosti dobijaju se: a) analizom rodoslovnog stabla b) metodom sekvenciranja DNK c) analizom kariotipa d) svim navedenim metodama 25.98 - . Selekcija. U osnovi glavnih simptoma bolesti skorbut leži: a) nepravilna struktura kolagenskih vlakana b) nepravilna struktura hemoglobina c) nepravilna struktura keratina d) nijedan odgovor nije tačan 29. naziva se: a) stabilizaciona b) simpatrička c) direkciona d) disruptivna . Osoba koja ima jedno Barovo telo je: a) muška osoba sa Daunovim sindromom b) osoba sa Tarnerovim sindromom c) muška osoba sa Patau sindromom d) osoba sa Klinefelterovom sindromom 27. Koja se od navedenih metoda koristi za ispitivanje naslednih svojstava u velikim grupama ljudi: a) genealoška b) citogenetička c) populaciono-statistička d) metoda blizanaca 26.

Medicinski fakultet Niš

Informator 2010

30. Gljive se po načinu ishrane nazivaju: a) reducenti b) producenti c) predatori d) autotrofni organizmi Test J 1. Koji od navedenih elemenata NEMA značajniju ulogu u formiranju hlorofila? a) sumpor b) gvožđe c) magnezijum d) kalijum 2. Prokariotsku ćeliju karakteriše prisustvo: a) ribosoma b) nukleolusa c) nukleoplazme d) sve tvrdnje su tačne 3. Propustljivost ćelijske membrane zavisi od: a) temperature b) zračenja c) teških metala d) svi odgovori su tačni 4. Koju od navedenih organela karakteriše dupla membrana? a) jedro b) lizozome c) Goldžijev aparat d) peroksisome 5. Kod bakterija nasledna osnova je: a) DNK b) RNK c) DNK i RNK d) svi odgovori su tačni

- 99 -

Medicinski fakultet Niš

Informator 2010

6. Krajnji produkt disanja tj. razgradnje organskih jedinjenja u prisustvu kiseonika je: a) CO2, H2O i ATP b) fosfogliceraldehid c) pirogrožđana kiselina d) dihidroksiaceton 7. Koja je od navedenih karakteristika profaze mitoze tačna: a) broj hromozoma se redukuje na pola b) homologi hromozomi sinapsiraju c) svaki hromozom se sastoji od po dve hromatide d) svi odgovori su tačni 8. Transformacija spermatozoida, koja se odvija prilikom njihovog prolaska kroz kanaliće epididimisa, obuhvata: a) završno kondenzovanje DNK b) promenu oblika ćelije c) odbacivanje ostataka citoplazme d) svi odgovori su tačni 9. Znatno veća veličina jajne ćelije u odnosu na polarno telašce u procesu oogeneze nastaje usled: a) umnožavanja folikularnih ćelija b) rasta folikularnih ćelija c) dve nejednake mejotičke deobe d) svi odgovori su tačni 10. Period obrazovanja žumanceta-vitelogenezu jajne ćelije karakteriše: a) intenzivan rast jajne ćelije b) kvalitativna promena citoplazme c) uvećanje količine citoplazme d) svi odgvori su tačni 11. U toku gastrulacije širenje i pokreti mezodermalnih ćelija su prouzrokovani kod sisara: a) prilivom novih ćelija iz ektoderma u unutrašnjost embriona b) stalnom deobom ćelija u unutrašnjosti embriona

- 100 -

Medicinski fakultet Niš

Informator 2010

c) rastenjem ćelija u unutrašnjosti embriona d) svi odgovori su tačni 12. Osnovna karakteristika ishodnih ćelija je: a) pojavljuju se kod embriona b) njihovom diferencijacijom može nastati nekoliko srodnih tipova ćelija c) u mnogim tkivima postoje tokom celog života d) svi odgovori su tačni 13. Amnion se sastoji od: a) endoderma b) endoderma i mezoderma c) ektoderma i mezoderma d) ektoderma 14. Šta od navedenog NE ulazi u sastav međućelijske supstance koštanog tkiva? a) soli magnezijuma b) soli kalcijuma c) elastični fibrili d) kolageni fibrili 15. Znojne žlezde su prisutne kod: a) kita b) psa c) guštera d) žabe 16. Najsloženiji građeni želudac postoji kod: a) čoveka b) ptica c) gmizavaca d) preživara 17. Zaokružite tačnu tvrdnju: a) epifiza stimuliše polne žlezde i pojavu sekundarnih polnih karakteristika b) endokrini sistem postoji samo kod sisara c) hipofiza se sastoji iz dva režnja

- 101 -

Medicinski fakultet Niš

Informator 2010

18. Koja slušna koščica vodi poreklo od artikularne kosti? a) čekić b) nakovanj c) uzengija d) kolumela 19. Koliko ćemo različitih genotipova dobiti u F2 generaciji kod monohibridnog ukrštanja: a) 1 b) 2 c) 3 d) 4 20. Nakon ukrštanja dva heterozigota genotipa AaBb, odnos fenotipova od 9:7 karakterističan je za: a) aditivnu poligeniju b) intermedijarno nasleđivanje c) komplementarnu aktivnost dominantnih alela dva gena d) komplementarnu aktivnost dva para recesivnih alela 21. Mongoloidan izgled očiju je karakterističan za: a) Klinefelterov sindrom b) Daunov sindrom c) Tarnerov sindrom d) sve navedene sindrome 22. U našoj zemlji po zakonu je dozvoljen brak srodnika: a) drugog stepena srodstva b) trećeg stepena srodstva c) šestog stepena srodstva d) ni jedan odgovor nije tačan 23. Koja od navedenih bolesti se autozomno recesivno nasleđuje: a) familijarna hiperholesterolemija b) fenilketonurija c) ahondroplazija d) polidaktilija

- 102 -

Medicinski fakultet Niš

Informator 2010

24. Ako je u populaciji koja je u ravnoteži 1% ljudi albino, koliki je u toj populaciji procenat zdravih prenosilaca (2pq) ovog oboljenja: a) 99% b) 9,9% c) 36% d) 18% 25. Prema modelu Votsona i Krika molekul DNK se sastoji od dva komplementarna polinukleotidna lanca koji su međusobno povezani: a) disulfidnim vezama b) peptidnim vezama c) vodoničnim vezama d) fosfodiestarskim vezama 26. Koja od navedenih tvrdnji vezanih za replikaciju molekula DNK je TAČNA? a) Prilikom replikacije sinteza polinukleotida se ostvaruje na jednom lancu u smeru odvijanja molekula DNK, a na drugom lancu u suprotnom smeru. b) Kod bakterija postoji više mesta u molekulu DNK sa kojih može da započne replikacija. c) Prilikom procesa replikacije greške su vrlo česte, tako da se na svakih 10 nukleotida nailazi na jedan koji je pogrešno vezan d) Replikacija DNK se kod eukariota odvija u toku mitotičke deobe 27. Ako se uzme u obzir da postoje tri besmislena kodona, onda je broj funkcionalnih odnosno smislenih kodona: a) 20 b) 61 c) 64 d) 4 28. Ako se zajedno stave lanci DNK različitih vrsta organizama: a) oni nikada neće moći da hibridizuju b) oni će uvek potpuno da hibridizuju c) oni će da hibridizuju u različitom stepenu, zavisno od filogenetske srodnosti organizama d) stepen njihove hibridizacije zavisiće od životnog doba tj. starosti organizama

- 103 -

Medicinski fakultet Niš

Informator 2010

29. Prvi tragovi životinja (sunđeri, dupljari i neki crvi) nađeni su u slojevima starim: a) manje od 550 miliona godina b) više od 800 miliona godina c) oko 250 miliona godina d) oko 140 miliona godina 30. Produkcija novih članova populacije koji se putem razmnožavanja pridodaju već postojećim je: a) natalitet b) abundancija c) migracija d) mortalitet Test K 1. U molekulu DNK: a) adenin je purinska baza koja se sparuje sa citozinom b) guanin je purinska baza koja se sparuje sa citozinom c) adenin je pirimidinska baza koja se sparuje sa timinom d) timin je pirimidinska baza koja se sparuje sa citozinom 2. Tilakoidni sistem membrana se nalazi u: a) mitohondrijama b) hloroplastima c) lizozomima d) Goldži aparatu 3. Zaokružite NETAČNU rečenicu: a) Jedrov ovoj ima spoljašnju i unutrašnju membranu. b) U oblasti jedarceta prepisuju se rRNK. c) Uz nukleusni ovoj je smešten zgusnut, tamniji hromatin, euhromatin. d) U nukleoplazmi je nasledni matrijal. 4. Tokom metafaze mitoze: a) formiraju se dve ćerke ćelije sa 2n hromozoma b) hromozomi se postavljaju u ekvatorsku ravan c) hromatide svakog hromozoma se razdvajaju d) dolazi do citokineze
- 104 -

Kapacitacija je proces: a) prepoznavanja gameta iste vrste organizama b) zadobijanja sposobnosti spermatozoida za oplođenje c) razlaganja primarnih opni jajne ćelije d) sprečavanja prodora većeg broja spermatozoida u jajnu ćeliju 10. kada deljenjem blastomera jedan sloj obrasta preko drugog. to je: a) involucija b) ingresija c) delaminacija d) epibolija .105 - . U gastrulaciji. U kojoj se od navedenih faza mejoze dešava razmena genetičkog materijala između homologih hromozoma: a) profaza I b) profaza II c) anafaza I d) metafaza II 8. Koja od navedenih ćelija ima haploidni (n) broj hromozoma: a) sekundarna oocita b) prvo polarno telo c) drugo polarno telo d) svi odgovori su tačni 9. Koji način ishrane se sreće kod bakterija: a) hemoautotrofni b) fotoautotrofni c) heterotrofni d) svi navedeni 6. Proteinski molekuli su neophodni za proces: a) proste difuzije b) osmoze c) aktivnog transporta d) pinocitoze 7.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 5.

Uzroci procesa starenja mogu da budu: a) mutacije DNK molekula b) skraćivanja krajeva hromozoma c) nusprodukti ćelijskog metabolizma d) svi odgovori su tačni 13.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 11. Šta od navedenog NE pripada perifernom nervnom sistemu: a) moždinski nervi b) kičmena moždina c) parasimpatički sistem d) simpatički sistem 16.106 - . Relativno malu respiratornu površinu pluća imaju: a) gmizavci b) ptice c) vodeni sisari d) vodozemci . Kojom indukcijom se formira nervna cev: a) jednosmernom b) dvosmernom c) tercijernom d) sekundarnom 12. Koji se od navedenih organa za izlučivanje otvara u telesnu duplju: a) metanefridije b) Malpigijeve cevčice c) protonefridije d) ni jedan od navedenih organa 15. Šta od navedenog NE ulazi u sastav vezivnog tkiva: a) kolagena vlakna b) miofibrili c) soli kalcijuma i magnezijuma d) elastična vlakna 14.

Zaokružiti tačnu rečenicu: a) Primarna struktura proteina je u potpunosti odredjena genima. 18. c) U nekim slučajevima promena samo jedne aminokiseline u proteinu može da dovede do gubitka njegove biološke aktivnosti. d) Svi navodi su tačni.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 17. d) Hermafroditizam je česta pojava kod kičmenjaka. Koju vrstu draži primaju taktilni organi: a) mehaničke draži b) termičke draži c) svetlosne draži d) hemijske draži 19. Zaokružite tačnu rečenicu: a) Razmnožavanje bez učešća jedinki muškog pola iste vrste. karakteristika je samo malog broja kičmenjaka. 21. što znači da se naspram 5’ kraja jednog nalazi 3’ kraj drugog lanca c) su povezana vodoničnim vezama izmedju naspramnih baza d) svi navodi su tačni 20. čime posle deobe ćerke ćelije dobijaju identičan skup naslednih informacija kao majka ćelija: a) replikacija b) transkripcija c) translacija d) rekombinacija . b) Veza između urinarnog i polnog sistema kod mužjaka kičmenjaka postoji samo na nivou kloake. Dva polinukleotidna lanca koji čine molekul DNK: a) su uvijeni u dvolančanu zavojnicu b) se prostiru antiparalelno.107 - . Koji od navedenih procesa obezbedjuje prenos genetičke informacije kroz generacije ćelija. b) Proteini imaju karakterističnu prostornu strukturu od koje zavisi njihova funkcija u ćeliji. c) Veza između urinarnog i polnog sistema ženki kičmenjaka postoji na nivou izvodnih kanala.

04 c) 0 d) 1 26. Hromozomi eukariota: a) su kružnog oblika b) se najbolje vide u ćeliji van deobe c) se razlikuju po veličini.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 22. sklopila je brak sa fenotipski normalnim homozigotom (aa).2 b) 0. U procesu transkripcije: a) se prepisuju oba lanca DNK istovremeno b) se naspram guanina koji se nalazi u DNK lancu . Ako je u jednoj populaciji učestalost dominatnog alela (A) p=0. ABO sistem krvnih grupa kod ljudi je pod kontrolom: a) jednog gena koji ima tri alela b) jednog gena koji ima dva alela c) jednog gena koji ima nekoliko desetina alela d) većeg broja gena koji imaju po jedan alel 24.matrici.108 - . u RNK ugrađuje uracil c) glavnu katalitičku ulogu imaju enzimi RNK polimeraze d) se formira više „transkripcionih mehurova“ koji se međusobno spajaju 23. Kod čoveka se autozomno recesivno nasleđuje: a) albinizam b) daltonizam c) polidaktilija d) šećerna bolest 27.8 onda je učestalost recesivnog alela (a): a) 0. Osoba sa dominatnim poremećajem koja je genotipski heterozigot (Aa). Verovatnoća da će njihovo dete naslediti isti tip poremećaja kao i heterozigotni roditelj iznosi: a) 25% b) 50% . obliku i položaju centromere d) se u somatskim ćelijama javljaju u haploidnom (n) broju 25.

Koji je evolucioni mehanizam najviše izražen u malim populacijama: a) genetički drift b) prirodna selekcija c) mutacije d) protok gena 30.109 - . Traheje su organi za: a) varenje b) disanje c) izlučivanje d) primanje termičkih draži . Kom tipu ekoloških faktora pripada svetlost: a) klimatskim b) edafskim c) orografskim d) biotičkim Test L 1. Osoba sa kariotipom 47.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 c) 75% d) 100% 28. Dendriti su nastavci koji: a) dovode informaciju do tela neurona b) odvode informaciju od tela neurona c) dovode informaciju do organa koji će reagovati d) nijedan odgovor nije tačan 2. XXY ima: a) Daunov sindrom b) Tarnerov sindrom c) Klinefelterov sindrom d) sindrom mačjeg plača 29.

Mozak svih izumrlih i današnjih grupa kičmenjaka u osnovi je: a) trodelan b) petodelan c) dvodelan d) četvorodelan 4. i oni učestvuju u održavanju: a) primarne strukture DNK b) sekundarne strukture DNK c) tercijarne strukture DNK d) nijedan odgovor nije tačan 8. Plućni organi su prisutni: a) kod svih hordata b) samo kod sisara c) kod malog broja grupa riba i kopnenih kičmenjaka d) kod svih kičmenjaka 5. Spoljašnje uho u obliku hrskavičave ušne školjke je prisutno: a) kod svih kičmenjaka b) samo kod suvozemnih kičmenjaka c) kod svih hordata d) samo kod sisara 7.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 3.110 - . U jedru eukariotskih ćelija za molekule DNK su čvrsto vezani proteini. Mokraćna bešika je prisutna: a) kod svih kičmenjaka b) kod svih hordata c) samo kod sisara d) kod većine grupa kopnenih kičmenjaka 6. Beta-ploča predstavlja vid: a) primarne strukture proteina b) sekundarne strukture proteina c) tercijarne strukture proteina d) kvaternarne strukture proteina .

111 - . . Enzimi koji prepoznaju određene kratke nizove nukleotida u DNK i presecaju oba lanca DNK na tačno određenom mestu nazivaju se: a) DNK polimeraze b) RNK polimeraze c) restrikcioni enzimi d) fosforilaze 11. 23 para hromozoma čoveka se mogu kombinovati na: a) 223 načina b) 246 načina c) 232 načina d) 462 načina 14. U genomu čoveka najveći gen je: a) gen za mišićni protein distrofin b) gen za hemoglobin c) gen za aktin d) gen za kolagen 10. Ako uporedo pratimo nasleđivanje tri osobine od kojih svaku kontroliše po jedan gen (trihibridno nasleđivanje).Medicinski fakultet Niš Informator 2010 9. u F2 generaciji se dobija fenotipski odnos: a) 3:1 b) 1:1 c) 9:3:3:1 d) 1:2:1 12. koje imaju okruglo i žuto seme (genotip AaBb). broj različitih fenotipova u F2 generaciji iznosi: a) dva b) četiri c) osam d) šesnaest 13. Pri nastanku gameta. Kada se ukrste dve biljke graška iz F1 generacije. Zaokružiti tačnu rečenicu: a) Selekcija spontano eliminiše oko 98% plodova sa Tarnerovim sindromom već u prvom tromesečju trudnoće.

U populaciji u ravnoteži učestalost recesivnog alela a iznosi 0.112 - .32 d) 0.64 c) 0.2 b) 0. je: a) 0. bio je: a) DNK b) RNK c) peptid d) protein 18. koji je imao ulogu enzima i supstrata kao i sposobnost da se udvaja i nosi informaciju. genotipa aa. d) Svi navodi su tačni. U toj populaciji učestalost osoba koje su recesivni homozigoti. 15. c) Tarnerov sindrom može biti prouzrokovan i strukturnim aberacijama polnih hromozoma. Prvi molekul tokom evolucije. Tri najveća para hromozoma u kariotipu čoveka se nalaze u: a) A grupi hromozoma b) C grupi hromozoma c) E grupi hromozoma d) G grupi hromozoma 16.04 17.2. Kom tipu ekoloških faktora pripadaju karakteristike reljefa? a) klimatskim b) edafskim c) orografskim d) biotičkim 19. Ćelijski zid obavija ćelije: a) biljaka i ljudi b) životinja c) ljudi i bakterija d) biljaka .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 b) Kod osoba sa Tarnerovim sindromom ovarijumi su nerazvijeni i one su neplodne.

U ćelijama prokariota i eukariota nalazi se: a) mitohondrija b) centriol c) ribozom d) jedro 21. d) Citokineza podrazumeva raspodelu citoplazme ćelije . hromozom se sastoji od jedne hromatide u: a) telofazi I b) telofazi II c) profazi I d) metafazi II . Zaokružite tačnu rečenicu: a) Tokom profaze mitoze sestrinske hromatide se razilaze na suprotne polove ćelije b) Na kraju metafaze mitoze nastupa citokineza. c) Bakterije mogu biti fotoautotrofi i hemoautotrofi. U mejozi.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 20. Za ribozome je karakteristično da: a) se sastoje iz dve podjedinice b) nisu obavijeni membranom c) omogućuju sintezu proteina d) sve navedeno je tačno 22.majke novonastalim ćelijama 23. Krajem profaze mitoze u oblasti primarnog suženja hromozoma uočava se prisustvo: a) kinetohora b) euhromatina c) jedarca d) centriola 24.113 - . c) U anafazi mitoze hromozomi se postavljaju u ekvatorsku ravan. Zaokružite tačnu rečenicu : a) Grupa bakterija koje redukuju molekulski azot iz vazduha i ugrađuju ga u svoje proteine i nukleinske kiseline naziva se azotofiksatori. d) Sve rečenice su tačne. b) U najvećem broju slučajeva bakterije se razmnožavaju fisionom deobom. 25.

Kod jajne ćelije ptica brazda se: a) samo animalni pol b) vegetativni pol c) samo površinski sloj vegetativnog pola d) nijedan odgovor nije tačan 29. ćelije koje sintetišu hemoglobin diferenciraju se: a) u sve tipove krvnih ćelija b) samo u crvena krvna zrnca c) samo u bela krvna zrnca d) samo u ćelije epitela pluća 30.114 - .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 26. Koja je od navedenih odlika mužjaka tačna: a) rađaju se sa stem ćelijama u gonadama b) čitavog života imaju stem ćelije u gonadama c) započinju mejozu u polnoj zrelosti d) svi odgovori su tačni 28. U procesu diferencijacije ćelija. Bespolnim razmnožavanjem nastaju jedinke koje su u odnosu na svoje roditelje: a) različite samo genotipski b) identične samo fenotipski c) različite genotipski i fenotipski d) nijedan odgovor nije tačan 27. Ljudski mozak intenzivno raste: a) samo tokom organogeneze b) samo tokom embrionalnog razvića c) tokom embrionalnog razvića i nekoliko godina posle rođenja d) tokom celog života .

U mitozi. Ćelija čoveka NE sadrži: a) Goldžijev aparat b) citoskelet c) lizozome d) tilakoide strome 3.115 - . Nasuprot gradijentu koncentracije odvija se proces: a) difuzije b) olakšane difuzije c) aktivnog transporta d) svi navedeni procesi 4. Razlika između molekula DNK i RNK je u: a) šećeru i purinskim bazama b) šećeru i pirimidinskim bazama c) šećeru i fosfatnoj grupi d) fosfatnoj grupi i purinskim bazama 2. Zaokružite NETAČNU tvrdnju: a) U primarnim lizozomima se nalaze hidrolitički enzimi b) U sekundarnim lizozomima se odvija proces razlaganja različitih materija c) U hloroplastima ne postoji DNK d) Ribozomi se nalaze u mitohondrijama 5. Nasledni materijal retrovirusa je: a) DNK b) RNK c) DNK ili RNK d) polipeptid .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Test M (medicina) 1. kinetohore postaju uočljive tokom: a) metafaze b) profaze c) anafaze d) telofaze 6.

U uobličavanju i stvaranju organa.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 7. Od ćelija endoderma nastaje: a) notohorda b) nervna cev c) crevna cev d) svi odgovori su tačni 10.116 - . Amnion ima ulogu u: a) ishrani embriona b) zaštiti embriona c) disanju embriona d) svi odgovori su tačni 12. Sekundarna oocita i prvo polarno telo se međusobno razlikuju po: a) količini citoplazme b) broju hromozoma i količini citoplazme c) količini citoplazme i vremenu nastajanja d) broju hromozoma 9. dvosmernom indukcijom nastaje: a) koža b) oko kičmenjaka c) nervna cev d) pankreas 11. U mejozi. Odlika placente čoveka je: a) difuzno je povezana sa uterusom b) formira se na kraju embrionalnog perioda c) posredstvom svojih hormona pokreće rađanje d) svi navodi su tačni . hromozom se sastoji od jedne hromatide u: a) profazi I b) anafazi I c) metafazi II d) telofazi II 8.

117 - . Osnovni respiratorni organi kičmenjaka (unutrašnje škrge i pluća) su tvorevine: a) prednjeg dela creva b) srednjeg dela creva c) nastale nezavisno od crevnog kanala d) nijedan odgovor nije tačan 17. Koja se endokrina žlezda nalazi na krovu međumozga? a) epifiza b) neurohipofiza c) adenohipofiza d) nijedna od navedenih žlezda 16. Kvržice čula ukusa mogu da se nađu i na površini tela kod: a) zmija b) guštera c) riba d) kornjača . Koji je tip nervnog sistema najjednostavniji? a) vrpčast b) cevast c) mrežast d) ganglionaran 15.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 13. Izvodni kanali sistema za razmnožavanje ostvaruju direktnu vezu sa jajnicima kod: a) sisara b) ptica c) košljoriba d) gmizavaca 18. Trepljasti epitel oblaže: a) dušnik b) srednje crevo c) usnu duplju d) pluća 14.

b) Nizovi nukleotida koji se ne ponavljaju uvek nose informaciju za sintezu proteina. b) U eukariotskim ćelijama molekuli DNK se replikuju brže nego u prokariotskim ćelijama. po pravilu. a drugi dva novosintetisana lanca. Zaokružite tačnu tvrdnju: a) U eukariotskoj ćeliji hromatin se tokom ćelijske deobe kondenzuje. c) U sastavu hromatina eukariotske ćelije nalaze se histoni i nehistonski proteini. d) Sve navedeno je tačno. karakterističan za vrstu. 22. reakciju dodavanja novog nukleotida na 3’-kraj rastućeg lanca katalizuju enzimi DNK polimeraze. tokom obrade primarnog transkripta RNK. 20. 21. gradeći hromozome. Zaokružite tačnu tvrdnju: a) Zahvaljujući semikonzervativnom načinu replikacije jedan novonastali molekul DNK sadrži dva roditeljska lanca. d) Nizovi nukleotida koji se prevode u proteine čine najveći deo celokupnog genoma čoveka. c) Kod bakterija replikacija DNK započinje na više mesta i odvija se samo u jednom smeru. Kod eukariota. poli-A rep se dodaje: a) na 5’-kraj primarnog transkripta b) na 3’-kraj primarnog transkripta c) u region između introna i egzona d) unutar splajsozoma . složenijih vrsta.118 - . c) Filogenetski starije vrste obavezno imaju manje genome od filogenetski mlađih. d) U toku replikacije.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 19. Zaokružite tačnu tvrdnju: a) Sateliti i intermedijarne DNK su kategorije ponovljenih nizova nukleotida. b) Broj hromozoma u jednoj eukariotskoj ćeliji je.

fiziološke. b) ABO sistem krvnih grupa je pod kontrolom jednog gena koji ima tri različita alela. d) Sve navedeno je tačno. koje se nazivaju aleli. c) Uzrok Hantingtonove bolesti je mutacija tipa povećanog broja kopija tripleta nukleotida.119 - . b) Mutacije u gametima se prenose na sledeću generaciju. 24. d) Aleli koji određuju MN sistem krvnih grupa su međusobno kodominantni. Rizik da će njihovo dete biti bolesno je: a) 0% b) 25% c) 50% d) 100% . 25.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 23. c) Pod genotipom se podrazumeva genetička konstitucija jedinke. Zaokružiti NETAČNU tvrdnju: a) Mutacije koje su izazvane delovanjem nekog specifičnog faktora nazivaju se indukovanim. sklopila je brak sa zdravom osobom. Zaokružite NETAČNU tvrdnju: a) MN sistem krvnih grupa je pod kontrolom jednog gena koji ima dva različita alela. d) Po svom uticaju na nosioce. b) Fenotip neke jedinke čine njene osobine – morfološke. mutacije su uvek štetne. Zaokružite tačnu tvrdnju: a) Geni mogu da postoje u više različitih formi. što znači da: a) je određena sa više gena b) na njeno variranje ne utiče spoljašnja sredina c) su u populaciji najzastupljenije ekstremne vrednosti ove osobine d) sve navedeno je tačno 26. koja je heterozigot za mutaciju. Osoba obolela od Hantingtonove bolesti. c) U ABO sistemu krvnih grupa alel IA je recesivan u odnosu na alel IB. Težina tela je kvantitativna osobina. osobine ponašanja i ostale. 27.

U ćelijama prokariota i eukariota nalazi se: a) mitohondrija b) centriol c) ribozom d) jedro 3. U molekulu DNK: a) adenin je purinska baza koja se sparuje sa citozinom b) guanin je purinska baza koja se sparuje sa citozinom c) adenin je pirimidinska baza koja se sparuje sa timinom d) timin je pirimidinska baza koja se sparuje sa citozinom 2.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 28. Kojoj vrsti pripada "javanski čovek"? a) Australopithecus b) Homo habilis c) Homo erectus d) Homo sapiens 30. Tilakoidni sistem membrana se nalazi u: a) mitohondrijama b) hloroplastima c) lizozomima d) Goldži aparatu . Kom tipu ekoloških faktora pripadaju karakteristike reljefa? a) klimatskim b) edafskim c) orografskim d) biotičkim Test N 1. Jedno Barovo telo imaju: a) normalan muškarac i normalna žena b) muškarac sa Klinefelterovim sindromom i normalna žena c) normalan muškarac i žena sa Daunovim sindromom d) muškarac sa Daunovim sindromom i normalna žena 29.120 - .

U kojoj se od navedenih faza mejoze dešava razmena genetičkog materijala između homologih hromozoma: a) profaza I b) profaza II c) anafaza I d) metafaza II 8. Replikacija DNK se odvija tokom: a) S perioda interfaze b) profaze c) G2 perioda interfaze d) mitoze 7. Koja od navedenih ćelija ima haploidni (n) broj hromozoma: a) sekundarna oocita b) prvo polarno telo c) drugo polarno telo d) svi odgovori su tačni 9. Mikrotubule: a) izgrađuju niti deobnog vretena b) su izgrađene od proteina aktina c) su prisutne u jedru bakterija d) učestvuju u kontrakciji mišića 5. Žena je polno zrela kada ima sposobnost: a) pokretanja oogeneze b) stvaranja jajnih ćelija c) pripreme uterusa za implantaciju embriona d) svi odgovori su tačni 10. Tokom brazdanja zigota: a) blastomere neprekidno rastu b) blastomere se uzastopno dele mitozom .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 4.121 - . Koji način ishrane se sreće kod bakterija: a) hemoautotrofni b) fotoautotrofni c) heterotrofni d) svi navedeni 6.

Uzroci procesa starenja mogu da budu: a) mutacije DNK molekula b) skraćivanja krajeva hromozoma c) nusprodukti ćelijskog metabolizma d) svi odgovori su tačni 12. Mokraćna bešika je prisutna: a) kod svih kičmenjaka b) kod svih hordata c) samo kod sisara d) kod većine grupa kopnenih kičmenjaka . Ljudski mozak intenzivno raste: a) samo tokom organogeneze b) samo tokom embrionalnog razvića c) tokom embrionalnog razvića i nekoliko godina posle rođenja d) tokom celog života 13. Traheje su organi za: a) varenje b) disanje c) izlučivanje d) primanje termičkih draži 16.122 - . Šta od navedenog NE pripada perifernom nervnom sistemu: a) moždinski nervi b) kičmena moždina c) parasimpatički sistem d) simpatički sistem 14. Koju vrstu draži primaju taktilni organi: a) mehaničke draži b) termičke draži c) svetlosne draži d) hemijske draži 15.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 c) nastaje blastula koja je veća od zigota d) svi navodi su tačni 11.

Dva polinukleotidna lanca koji čine molekul DNK: a) su uvijeni u dvolančanu zavojnicu b) se prostiru antiparalelno. U jedru eukariotskih ćelija za molekule DNK su čvrsto vezani proteini i oni učestvuju u održavanju: a) primarne strukture DNK b) sekundarne strukture DNK c) tercijarne strukture DNK d) nijedan odgovor nije tačan 22. čime posle deobe ćerke ćelije dobijaju identičan skup naslednih informacija kao majka ćelija: a) replikacija b) transkripcija c) translacija d) rekombinacija 21. Kodon AUG: a) je startni kodon b) je šifra za aminokiselinu metionin c) se nalazi na iRNK d) sve navedeno je tačno . Dovodni sudovi limfnog sistema ulivaju se: a) u neke venske sudove u blizini srca b) direktno u levu srčanu pretkomoru c) u aortu d) direktno u levu srčanu komoru 18.123 - . Koji od navedenih procesa obezbedjuje prenos genetičke informacije kroz generacije ćelija. što znači da se naspram 5’ kraja jednog nalazi 3’ kraj drugog lanca c) su povezana vodoničnim vezama izmedju naspramnih baza d) svi navodi su tačni 20.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 17. Nastavci koji dovode informaciju do tela nervne ćelije su: a) neuriti b) aksoni c) treplje d) dendriti 19.

XXYY? a) jedno b) dva c) tri d) nijedno 25. u F2 generaciji se dobija fenotipski odnos: a) 3:1 b) 1:1 c) 9:3:3:1 d) 1:2:1 28. Težina tela je kvantitativna osobina. Kom tipu ekoloških faktora pripada svetlost: a) klimatskim b) edafskim . Osoba sa kariotipom 47.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 23. ABO sistem krvnih grupa kod ljudi je pod kontrolom: a) jednog gena koji ima tri alela b) jednog gena koji ima dva alela c) jednog gena koji ima nekoliko desetina alela d) većeg broja gena koji imaju po jedan alel 24.XXY ima: a) Daunov sindrom b) Tarnerov sindrom c) Klinefelterov sindrom d) sindrom mačjeg plača 27. Kod čoveka se autozomno recesivno nasleđuje: a) albinizam b) daltonizam c) polidaktilija d) šećerna bolest 26. koje imaju okruglo i žuto seme (genotip AaBb). što znači da: a) je određena samo jednim genom b) na njeno variranje utiče i spoljašnja sredina c) su u populaciji najzastupljenije ekstremne vrednosti ove osobine d) sve navedeno je tačno 29. Kada se ukrste dve biljke graška iz F1 generacije.124 - . Koliko Barovih tela ima muškarac sa kariotipom 48.

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 c) orografskim d) biotičkim 30. bio je: a) DNK b) RNK c) peptid d) protein . koji je imao ulogu enzima i supstrata kao i sposobnost da se udvaja i nosi informaciju. Prvi molekul tokom evolucije.125 - .

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 REŠENJA Test A 1-c 7-d 13-b 19-c 25-c Test B 1-d 7-c 13-c 19-c 25-d Test C 1-e 7-a 13-b 19-4 25-a 2-3 8-c 14DACB 20-c 26-d 3-1 9-a 15-b 21-c 27DCBA 4-5 10-d 16-2 22-c 28-d 5-a 11-b 17-1 23-b 29-1 6-a 12-a 18-c 24-a 30-d 2-a 8-d 14-c 20-d 26-a 3-d 9-c 15-d 21-b 27-c 4-c 10-b 16-a 22-c 28-a 5-b 11-c 17-c 23-b 29-c 6-c 12-c 18-b 24-a 30-a 2-d 8-a 14-a 20-b 26-b 3-c 9-b 15-d 21-a 27-c 4-a 10-d 16-c 22-c 28-b 5-c 11-d 17-a 23-a 29-d 6-a 12-c 18-c 24-c 30-b .126 - .

127 - .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Test D 1-a 7-a 13-a 19-d 25-a Test E 1-c 7-a 13-c 19-c 25-d Test F 1-c 7-b 13-b 19-c 25-c 2-b 8-d 14-d 20-a 26-d 3-d 9-b 15-d 21-c 27-d 4-a 10-c 16-d 22-d 28-c 5-d 11-c 17-a 23-d 29-a 6-d 12-c 18-d 24-b 30-c 2-b 8-d 14-b 20-c 26-a 3-a 9-c 15-c 21-a 27-c 4-d 10-c 16-c 22-c 28-c 5-b 11-a 17-a 23-b 29-a 6-b 12-a 18-b 24-d 30-d 2-a 8-d 14-c 20-a 26-a 3-c 9-b 15-a 21-b 27-d 4-c 10-a 16-d 22-c 28-a 5-d 11-a 17-c 23-c 29-c 6-a 12-b 18-c 24-b 30-d .

128 - .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Test G 1-c 7-d 13-d 19-a 25-b Test H 1-d 7-b 13-c 19-d 25-d Test I 1-c 7-c 13-d 19-d 25-c 2-d 8-b 14-a 20-d 26-d 3-b 9-d 15-c 21-a 27-b 4-a 10-c 16-b 22-b 28-a 5-d 11-b 17-c 23-c 29-a 6-d 12-c 18-a 24-b 30-a 2-b 8-b 14-d 20-c 26-d 3-b 9-a 15-c 21-a 27-b 4-c 10-b 16-d 22-c 28-b 5-c 11-b 17-a 23-b 29-b 6-c 12-a 18-d 24-d 30-a 2-a 8-d 14-a 20-c 26-a 3-b 9-b 15-b 21-d 27-d 4-c 10-c 16-d 22-c 28-c 5-c 11-c 17-d 23-b 29-c 6-b 12-b 18-d 24-a 30-d .

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Test J 1-a 7-c 13-c 19-c 25-c Test K 1-b 7-a 13-b 19-d 25-a Test L 1-a 7-c 13-a 19-d 25-b 2-b 8-b 14-d 20-c 26-d 3-b 9-a 15-a 21-d 27-d 4-c 10-c 16-d 22-d 28-a 5-d 11-c 17-b 23-a 29-b 6-d 12-c 18-c 24-d 30-c 2-b 8-d 14-a 20-d 26-a 3-c 9-b 15-b 21-a 27-b 4-b 10-d 16-d 22-c 28-c 5-d 11-a 17-a 23-a 29-a 6-c 12-d 18-a 24-c 30-a 2-a 8-d 14-c 20-c 26-a 3-d 9-c 15-b 21-b 27-b 4-a 10-d 16-d 22-c 28-c 5-a 11-a 17-c 23-b 29-a 6-a 12-d 18-a 24-d 30-a .129 - .

130 - .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Test M 1-b 7-d 13-a 19-d 25-a Test N 1-b 7-a 13-b 19-d 25-a 2-c 8-d 14-a 20-a 26-c 3-b 9-d 15-b 21-c 27-c 4-a 10-b 16-d 22-d 28-b 5-d 11-d 17-a 23-a 29-a 6-a 12-c 18-d 24-a 30-b 2-d 8-a 14-c 20-d 26-d 3-c 9-c 15-a 21-a 27-c 4-c 10-b 16-a 22-b 28-b 5-b 11-b 17-c 23-d 29-c 6-b 12-c 18-c 24-c 30-c .

2. Cl2O5. CrO3 3) B2O3.2 x l022Fe i 1.2xl023Fe i l. CO2.21% kiseonika i 36. SO2 5) Al2O3.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 8. 19. CO2. P2O5. Mn2O7.42% vode? (Na=23. Koja je empirijska formula kristalohidrata koji se sastoji iz 18. Hemija Test A 1.48% natrijuma.1 mol oksida u kome su gvožđe i kiseonik sjedinjeni u masenom odnosu 7:3? (Fe=56) 1) 3 x l022Fe i 2 x 1022 O 2) 2Fe i 3O 3) l. P2O3. SO3. P2O3 . 25.131 - . S=32) 1) Na2SO4 x 2H2O 2) Na2SO3 x 4H2O 3) Na2S2O3 x 5H2O 4) Na2SO4 x 6H2O 5) Na2S4O6 x H2O 2. ZnO.8xl023O 4) 1. U kom nizu se nalaze oksidi koji bi u reakciji sa natrijum hidroksidom mogli dati dva tipa soli: jednu kiselu i jednu neutralnu? 1) CO2. PbO. CL2. SO2.77% sumpora. NO2 4) CrO3. Al2O3.8 x l022 5) 1Fe i 1O 3. Cl2O 2) CO2. SO2. Koliko atoma gvožđa i atoma kiseonika sadrži 0. SO3. SO3. Koliko se mililitara azot(II)-oksida i mililitara kiseonika dobija razlaganjem 100 mL azot(IV)-okaida pod istim uslovima: 1) 50 mL azot(II)-okfciida i 50 mL kiseonika 2) 100 mL azot(II)-oksida i 100 mL kiseonika 3) 100 mL azot(II)-oksida i 50 mL kiseonika 4) 75 mL azot(II)-oksida i 25 mL kiseonika 5) 50 mL azot(II)-oksida i 100 mL kiseonika 4.

U kojoj od navedenih reakcija je sulfitna kiselina oksidaciono sredstvo: 1) H2SO3 + H2O2 = H2SO4 + H2O 2) H2SO3 + 2KMnO4 + 2KOH = 2K2MnO4 + H2SO4 + H2O 3) 2H2S + H2SO3 = 3S + 3H2O 4) H2SO3 + J2 + H2O .8 2) 8. Kolika je koncentracija hidroksidnih jona u rastvoru koji u 400 mL sadrži 0.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 5.02 9.005 4) 0. Kolika je koncentracija supstance (mol/L) tako dobivenog rastvora? (Ca=40. Koliko će se osloboditi milimetara azot-monoksida (normalni uslovi) u reakciji 38. koncentracije 11.1 g/L dodatoje 200 mL vode.22 2) 1.4xl020 5) 6xl020 11.11 3) 0.4 mg bakra sa razblaženom azotnom kiselinom (Cu=64) 1) 8.6 5) 896 7.4 3) 13. azot-monoksid i voda.72 3) 9.01 5) 0. Koliko je potrebno miligrama kalijum-hlorida za neutralizaciju 40 mL rastvora azotne kiseline u kome je pH=l? (disocijacija je potpuna) (K=39) 1) 112 2) 224 3) 56 4) 448 5) 168 10.2 5) 17. Koliko će grama magnezijum primarnog fosfata nastati u reakciji magnezijum-hidroksida sa 400mL rastvora fosforne kiseline čija je koncentracija 0.H2SO4 + 2HJ 5) 3H2SO3 + 2KMnO4 + H2O = MnO2 + 3H2SO4 + 2KOH 6.5) 1) 2.68 4) 24. Koliko je potebno mililitara rastvora natrijum-nitrata koji u jednom litru sadrži 17g. Cl=35.132 - . N=14) 1) 25 2)100 3) 10 4) 20 5) 50 8.44 . P=31) 1) 21. U 50 mL rastvora kalcijum-hlorida.44 4) 89. za pravljenjc 200 mL rastvora koji u jednom litru sadrži 0.0004 mola hlorovodonične kiseline? 1) 103 2) 10-11 3) 4x10-4 4) 2.96 2) 22. U reakciji bakra sa razblaženom azotnom kiselinorn nastaje bakar(II)nitrat.1 mol natrijum-nitrata? (Na=23.2 mol/L? (Mg=24.

025 L ugljen-dioksida 4) 5600 mL sumpor-dioksida 5) 0.08 g etanala 2) 0.4 3) 24 4) 0.2 14.880 g CO2 0.5g kalcijum-karbonata. U reakciji vode i 156. 0. Sagorevanjem 0. Gas nastao u toku alkoholnog vrenja muti krečnu vodu taložeći 2. Koje jedinjenje sa sumpornom kiselinom daje so koja u vodenom rastvoru hidrolizuje? 1) NaOH 2) BaO 3) BeO 4) K2O 5) CaO 13. Koliko gasa se izdvojilo u toku procesa? (Ca=40) 1) 56 mL sumpor-dioksida 2) 25 mL ugljen-monoksida 3) 0.133 - . Koja od navedenih smeša rastvora ima puferska svojstva? 1) HCl + Na2SO4 2) 2) NH3 + NH4Cl 3) H2S + Na2HPO4 4) HCl + NH4Cl 5) H3PO4 + Na2SO4 15.308 g etanala 4) 3.42 5) 4. Pri razlaganju sumpor(VI)-oksida (sumpor-trioksida) na sumpor(IV)-oksid (sumpor-dioksid) i kiseonik pod određenim uslovima u ravnoteži se nalazi 0.8 mL etina (normalni uslovi) u prisustvu jona žive dobija se: 1) 3.24 2) 2.6 mol/L kiseonika.2 mol/L sumpor-trioksida.4 mol/L sumpor-dioksida i 0.432 g H2O.56 L ugljen-dioksida 16. Koje od navedenih jedinjenja predstavlja njegov izomer? 1) CH3CH(CH3)CH2CH2CH3 2) CH3CH(CH3)CH3 3) ciklopentan 4) CH3CH(CH3)CH2CH3 5) benzen 17.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 12.616 g etanala .004 mola nekog ugljovodonika sa normalnim nizom dobija se 0.308 g etanola 3) 0.08 g etanola 5) 0. Konstanta ravnoteže ove reakcije iznosi: 1) 0.

Dejstvom acil-halogenida na fenole nastaju.2 21. Koja od navedenih kiselina ima najmanju vrednost za pKa? 1) heksadekanska 2) trihloretanska 3) 2-hlorbutanska 4) 2-hidroksipropanska 5) etanska 23. 1) 3.6-trihalogen fenol 2) etri 3) estri 4) halogenidi fenola 5) monohalogen-supstituisani fenol 20.8 4) 20. Jedinjenje molekulske formule C4H8O2 čijom se hidrolizom dobija metanol je: 1) 2-metil-propanska kiselina 2) butanska kiselina 3) etil-metanoat 4) etil-etanoat 5) metil-propanoat . (S=32) 1) 102 2) 50.134 - . Koliko ima izomernih etara čija je molekulska formula C4H10O? 1) 2 2) 3 3) 4 4) 5 5) 6 19.1 3) 40.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 18. Koja od navedenih jedinjenja u slabo baznoj sredini ne podležu aldolnoj adiciji? 1) etanal i propanon 2) propanal i propanal 3) metanal i propanon 4) metanal i metanal 5) etanal i metanal 22.4-butandiola.4. Izračunajte masu ciklopentantiola koja sadrži istu količinu sumpora kao 24.4 g 1.4 5) 10.

5 g te kiseline adira 120 g broma? (Br=80) 1) 1 2) 2 3) 3 4) 4 5) 6 . Najveći procenat azota sadrži: (N=14) 1) anilin 2) pirimidin 3) nitrobenzen 4) trietilamin 5) piridin 27. Koja od navedenih aminokiselina ima dva hiralna ugljenikova atoma? 1) triptofan 2) cistin 3) lizin 4) arginin 5) metionin 28. Etil-uretan spada u: 1) amid-estre 2) diestre 3) hlond-estre 4) diamide 5) dihloride 25.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 24. Koliko dvostrukih veza sadrži nezasićena masna kiselina (Mr=278) ako 69.135 - . Invertni šećer je smeša: 1) glukoze i galaktoze 2) galaktoze i fruktoze 3) dva molekula galaktoze 4) glukoze i fruktoze 5) dva molekula glukoze 29. Koje od navedenih jedinjenja ima najviše izražene bazne osobine? l) ciklopentankarboksiamid 2) anilin 3) metil-aminhlor-hidrat 4) benzenamin 5) N-metil-aminoetan 26.

Metil-jodid i benzen u prisustvu aluminijum-hlorida reagu i daju: 1) etilbenzen 2) stiren 3) benzil-jodid 4) jodbenzen 5) toluen Test B 1.6 mola neutralne soli? 1) B2O3 2) Bi2O3 3) Na2O 4) Fe2O3 5) Al2O3 . kiseonik i azot u masenom odnosu 1:3:4:7? (N=14) 1) CH4ON2 2) CH3O2N 3) C2H5ON 4) C3H4ON2 5) C2H7ON2 3. ugljenik.136 - . Koja je empirijska formula jedinjenja u čiji sastav ulaze vodonik.5 x 1021 5) 1. Koliko se oslobodi mililitara azota pri sagorevanju 300 mL amonijaka u prisustvu kiseonika? (Zapremine gasova su svedene na iste uslove) 1) 75 2) 66 3) 600 4) 150 5) 300 4. Koji od navedenih oksida pri reakciji sa 0.6 mola sumporne kiseline daje 0. Koliko se atoma nalazi u 56 mL helijuma (normalni uslovi)? 1) 3 x 1021 2) 6 x 1021 3) 3 x 1022 4) 0.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 30.5 x 1021 2.

Koliko će se mililitara azot(II)-oksida (normalni uslovi) osloboditi kada reaguje 4. pH rastvora koji u 20L sadrži 2 x 10-2 mola hidroksilnih jona u odnosu na pH čiste vode je: 1 ) veće za 4 2) manje za 2 3) veće za 10-4 4) manje za 4 5) manje za 103 .5). Koja reakcija je moguća: 1) 2Ag+H2SO4 = Ag2SO4+ H2 2) Zn + 2H2SO4 = ZnSO4+SO2 + 2H2O (razblažena H2SO4) 3) Hg+ 2HNO3 = Hg(NO3)2+ H2 4) Cu + 2HCl = CuCl2 +H2 5) Mg+ H2SO4 = MgSO4+ H2 6. Koliko se dobija grama kalcijum hlorida isparavanjem vode iz 100 mL rastvora koncentracije 4 mmol/L? (Ca=40. 1) 44.137 - .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 5.4xl03 2) 0.344 3) 134.6 7.25 mol/L da bi se dobio rastvor koii sadrži 2. 1) 80 2) 800 3) 400 4) 200 5) 100 8.444 3) 444 4) 44.4 4) 896 5) 89. U reakciji razblažene azotne kiseline sa sumporastom kiselinom nastaju sumporna kiselina.4 x 10-3 9. Cl=35.8 g/L KOH? (K=39). azot(II)-oksid (azot-monoksid) i voda.4 5) 44.96 2) 1. Koliko mililitara vode treba dodati u 200 mL rastvora KOH čija je koncentracija 0.92 g sumporaste kiseline? (S=32) 1) 8.

3 mol/L? (Ca=40. P=3l). Koji od navedenih gasova stupa u reakciju sa rastvorom hlorovodonične kiseline? 4) N2O 5) NH3 1) NO 2) AsH3 3)SO2 16.4 g sumporne kiseline i B.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 10.6 g magnezijum-hidroksida. Koliko će se dobiti grama neutralne soli u reakciji kalcijum-oksida sa 200 mililitara rastvora fosforne kiseline koncentracije 0. Koliko je potrebno miligrama kalijum-hidroksida za neutralizaciju 40 mL rastvora azotne kiseline u kome je pH=1? (disocijacija je potpuna) (K=39) 1) 56 2) 448 3) 168 4) 112 5) 224 11.8 2) 560 3) 672 4) 224 5) 448 . Koliko mL hlora treba da izreaguje sa ugljen(II)-oksidom da bi nastalo 448 mL fozgena? (normirani uslovi) 1) 44. U kom zapreminskom odnosu treba da se pomešaju: A. koncentracije 0. U kom od sledećih rastvora elektrolita je koncentracija OH jona veća nego u vodi? l) NaNO3 2) KCl 3) CaOHCl 4) NH4Cl 5) NaHSO4 14. rastvor koji u 1 L sadrži 29.3 4) 186 5) 18.01 mol/L.5 13.5 4) 2:6 5) 1:7.138 - . Koji će od vodenih rastvora.93 2) 93 3) 9. rastvor koji u 1 L sadrži 11.6 12. Mg =24) 1) 1:3 2) 1:1. 1) 0.5 3) 2:4. pokazivati najviši osmotski pritisak? 1) saharoze 2) kalijum-sulfata 3) kalijum-hlorida 4) aluminijum-hlorida 5) karbamida 15. da bi se dobio rastvor koji reaguje neutralno? (S=32.

Koje od navedenih jedinjenja sa halogenovodoničnim kiselinama gradi soli? 1) benzen 2) piridin 3) o-krezol 4) tiofen 5) furan 20.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 17. Koje je to jedinjenje? 1) N-metil-N-nitrozoanilin 2) sulfanilamid 3) kadeverin 4) histamin 5) prolin 22.139 - . Koje od navedenih jedinjenja sadrži 28 g azota u jednom molu: 1) histamin 2) pirol 3) hinolin 4) piridin 5) triptofan 19. Koje od navedenih jedinjenja je etil-karbamat? 1) H2NCH2COOC2H5.5 mola jednog od navedenih jedinjenja sadrži 9 x 1023 atoma azota. 0. Koje od navedenih jedinjenja ima najviše izražene bazne osobine? 1) N-metil-aminoetan 2) aminoetan 3) benzilamin 4) anilin 5) ciklopentankarboksamid 21. 2) H2NCOOC2H5 3) H2NCO-COOC2H5 4) CH3CH2CONH2 5) H2NC6H4COO2H5 . Molekulske mase N-acetil-beta-D-glukozamina i beta-D-galakto-zamina se razlikuju za: 1) 58 2) 16 3) 57 4) 14 5) 42 18.

Po kojoj hemijskoj osobini se razlikuju etanal i propanon? 1) reaguju sa aminima 2) podležu aldol adiciji 3) reaguju sa HCN 4) reaguju sa alkoholima 5) polimerizuju se 26. Jedinjenje molekulske formule C4H8O2 čijom se hidrolizom dobija metanol je: 1) etil-metanoat 2) 2-metil-propanska kiselina 3) butanska kiselina 4) metil-propanoat 5) etil-etanoat 24. Ako je pri sagorevanju etanola dobijeno 50 mL ugljen-dioksida. a pokazuje pozitivnu jodoformsku reakciju je: 1) etanal 2) 2-propanol 3) alil-alkohol 4) metanal 5) benzil-alkohol 27. 1) 24 2) 12 3) 32 4) 44 5) 20 28.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 23. 1. Orto-hidroksi-benzoeva kiselina je: 1) oksalna kiselina 2) salicilna kiselina 3) vinska kiselina 4) tereftalna kiselina 5) ftalna kiselina 25.4-butantiol i ciklopentantiol se razlikuju u molekuskoj masi za (S=32). Jedinjenje čijom oksidacijom nastaje proizvod koji ne redukuje Fehlingov rastvor. koliko je za to utrošeno mL kiseonika (isti gasni uslovi)? 1) 150 2) 25 3) 50 4) 100 5) 75 .140 - .

8 x 1023 atoma azota 5) 2.9 x 10-23 mg 3.3 3) 0.3-dimetil ciklopentana 4) 3-metil-l-butina 5) izoprena Test C 1. Kod kog od navedenih jedinjenja se javlja cis-trans izomerija? 1) 2-pentina 2) 4-metil-l-pentena 3) 1. Koji od navedenih uzoraka ima najmanju zapreminu pod normalnim uslovima? 1) 24 g ozona 2) 1.8 x 10-23 g 3) 1.141 - .06 4) 6 5) 1.8 x 10-22 g 4) 5. Koja količina hlora se adira na 12 grama ugljovodonika formule C3H4. Izobari su atomi sa: 1) Istim rednim brojem.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 29.9 x 10-23 kg 2) 1.6 2) 0. ako je pri tome dobijeno 54.5) 1) 0. a različitim atomskim brojem 4) Istim brojem elektrona 5) Istim brojem protona.3 mola CO2 4) 4.2 30. kolika iznosi masa jednog atoma hlora? 1) 5.4 x 1023 atoma helijuma .8 x 1022 molekula H2 3) 0.9 x 10-23 g 5) 5.6 grama proizvoda? (C1=35. a različitim brojem neutrona 2. a različitim masenim brojem 2) Istim brojem protona 3) Istim masenim brojem. Ako je relativna molekulska masa hlora 71.

+ 3H2O2 + 6H+ = 2MnO2+ 8H2O + 3O2 7. Na=23) .6 puta veća 5) Koncentracija rastvora kalijum-hidroksida je 1.+ 5H2O2 + 6H+ = 2Mn2++ 8H2O + 5O2 2) 2MnO4.+ 5H2O2 + 3H+ = Mn2++ 3H2O + 5O2 4) MnO4.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 4. Ako dva elementa reaguju gradeći više različitih jedinjenja onda se ista masa jednog elementa jedini sa različitim masama drugog elementa koje međusobno stoje u odnosu malih celih brojeva. Ako reaguje 1 g natrijuma i 1 g kalijuma sa 100 mL vode koncentracije dobijenih rastvora su: 1) Jednake 2) Koncentracija rastvora natrijum-hidroksida je 1.142 - .+ 5H2O2 + 6H+ = 2Mn2++ 3H2O + 7O2 5) 2MnO4. Koliko se mililitara gasa (normalni uslovi) izdvaja pri ukapavanju 200 mL rastvora kalijum-permanganata.7 puta veća (K=39. koncentracije 0.+ 5H2O2 + 6H+ = 2Mn2++ 3H2O + 5O2 3) MnO4. Zaokruži jednačinu koja je tačna. 1) Cl Al S Mn P 2) B Fe S P N 3) Hg Zn S P Br 4) B C J Mn S 5) Br Be S P K 6. NASTAVAK 1) 2MnO4. Ovo tvrđenje je: 1) Gej-Lisakov zakon 2) Zakon ekvivalenata 3) Zakon stalnih masenih odnosa 4) Zakon o održanju mase 5) Zakon višestrukih masenih odnosa 5.6 puta veća 4) Koncentracija rastvora natrijum-hidroksida je 0. Zaokruži niz u kome se nalaze samo elementi koji mogu graditi kisele okside.05 mol/L u rastvor hlorovodonične kiseline? 1) 224 2) 896 3) 560 4) 56 5) 112 8.7 puta veća 3) Koncentracija rastvora kalijum-hidroksida je 0.

H2SO4. NH3. NH4+. Cl-.1 4) 1 5) 5 . Cr=52) 1) 9. SO42-. HSO4-. CH3COOH. NH3. SO42-. Zaokruži niz u kome se nalaze samo odgovarajuće konjugovane baze sledećih kiselina: H3O+. Kolika je koncentracija rastvora KMnO4 (mol/L) ako 20 mL ovog rastvora oslobodi 127 mg J2 iz rastvora KJ u kiseloj sredini? (J=127) 1) 0.7 2) 31 3) 97 4) 1.jona manja nego u vodi? 1) NaOH 2) CH3COONa 3) K2HPO4 4) CaOHNO3 5) NH4Cl 13. NH3. Cl-.15 mol/L kalcijum-hidroksida i 300 cm3 rastvora koji sadrži 0.2 mol/L hlorovodonične kiseline? 1) 10-7 2) 3 x 10-2 3) 7 4) 3 x 10 5) 1.143 - . H+. HCl. Cl. NH3. Cl-.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 9.94 5) 19. U kom od sledećih rastvora elektrolita je koncentracija OH.5 x 10-12 12.02 mola kalijum-hidroksida? (K=39.hidroksida? 1) 0. Cl-. 1) OH-.004 3) 0. CH3COO3) OH-. NH3. CH3COO4) H+.05 2) 0.4 10. CH3COO2) H2O.01 4) 105) 2 x 10-5 11. CH3COO5) H2. CH3COO14. Koliko će se dobiti mola soli uvođenjem 4480 mL amonijaka (normalni uslovi) u zasićen rastvor bakar(II). HSO4-.02 2) 0. Kolika je koncentracija H+ jona u rastvoru nastalom mešanjem 200 cm3 rastvora koji sadrži 0. Koliko će se dobiti grama normalne (neutralne) soli u reakciji hrom (VI)oksida sa 0.005 3) 0.

Kolika je molekulska masa zasićenog monohidroksilnog alkohola ako se iz 4. Koji od navedenih alkohola na višim temperaturama u prisustvu mineralnih kiselina najlakše podleže dehidrataciji? 1) 2-etil-1-butanol 2) 2-metil-1-propanol 3) 2-metil-2-propanol 4) 1-butanol 5) 2.2 5) 448 16. Koliko će se osloboditi mililitara gasa (normalni uslovi) rastvaranjem 6x 1020 molekula kalcijum-karbida u vodi? 1) 224 2) 22400 3) 44.8 4) 448 5) 22. Koliko ima izomernih aromatičnih jedinjenja sa molekulskom formulom C7H8O ? 1) 2 2) 3 3) 4 4) 5 5) 6 .2-dimetil-propanol 20. 21 gram alkena (normalnog ugljovodoničnog niza. sa dvostrukom vezom između drugog i trećeg C-atoma) vezuje 40 grama broma. Koliko će se osloboditi mililitara gasa (normalni uslovi) rastvaranjem 540 mg aluminijuma u natrijum-hidroksidu? (Al=27) 1) 1344 2) 6720 3) 672 4) 67.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 15. Naziv tog alkena je: (Br=80) 1) 2-buten 2) 3-penten 3) 2-heksen 4) 3-heksen 5) 2-hepten 18.44 grama tog alkohola u reakciji sa natrijumom oslobodi 672 cm3 vodonika (normalni uslovi)? (Na=23) 1) 72 2) 86 3) 60 4) 88 5) 74 19.4 17.144 - .

145 - . Koliko se dobija grama soli uvođenjem 0. Koliko nastaje grama N-metil-N-nitrozoanilina iz 0.5 3) 140. kada je u pitanju histidin ? 1) sadrži imidazolovo jezgro 2) može da reaguje sa metilaminom 3) može da reaguje sa formaldehidom 4) ne spada u esencijalne aminokiseline 5) sa alaninom daje dva različita jedinjenja .4 5) 40.4 mola ugljen(IV)-oksida u vodeni rastvor natrijum-fenoksida na temperaturi od 160oC ? (Na=23) 1) 57.4 5) 28. Koje od navedenih jedinjenja sa gvožđe(III)-hloridom daje obojeni kompleks? 1) o-krezol 2) biure 3) aceton 4) oksiprolin 5) metil-propil-etar 22. Jednobazna karboksilna kiselina ima 31.8 27.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 21. Njena molekulska masa je: 1) 60 2) 102 3) 46 4) 74 5) 88 23.3 mola N-metil-anilina odgovarajućim postupkom ? (N=14) 1) 124 2) 138.5 4) 74. Koje od navedenih tvrđenja nije tačno.37% kiseonika. Molekulske mase holina i acetil-holina se razlikuju za: (N=14) 1) 43 2) 59 3) 60 4) 44 5) 42 25.6 2) 64 3) 72.8 4) 36. Indol je kondenzovan biciklični sistem koji se sastoji od: 1) benzena i pirola 2) piridina i pirola 3) benzena i pirolidina 4) piperidina i pirola 5) piperidina i pirolidina 26.8 24.

O. S.2 mola serilarginina ? 1) 3 x 1024 2) 1. Ba 2) F.23 x 10-22 5) 4. 1) Li. Koje od navedenih tvrđenja se ne odnosi na oleinsku kiselinu ? 1) ima 18 ugljenikovih atoma 2) hidrogenizacijom daje stearinsku kiselinu 3) može da reaguje sa bromom 4) ona je esencijalna masna kiselina 5) ima cis-konfiguraciju Test D 1. B. Relativna atomska masa joda je 127.23 x 10-19 2.146 - . Zaokružiti niz u kome se nalaze samo oni elementi koji imaju niske vrednosti za energiju jonizacije. Ag 4) Cl. Ca. Koliko ima atoma azota u 0.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 28. P 5) Na. J. Br. K. P. Ca. Ar. K.23 x 1019 2) 254 3) 2. O 3) K. Cl.8 x 1023 3) 6 x 1023 4) 1. Mg.2 x 1023 5) 2.11 x 10-22 4) 4. Mg. Cl. Mn . Kolika je masa molekula tog elementa izražena u miligramima? 1) 4. U vodenom rastvoru D-glukoze najmanje ima: 1) alfa-D-glukopiranoznog oblika 2) alfa-D-glukofuranoznog oblika 3) acikličnog oblika 4) beta-D-glukopiranoznog oblika 5) beta-D-glukofuranoznog oblika 30.4 x 1023 29.

Mn2O7. Cl2O5. CO.78 3) 9.7) treba odmeriti za pravljenje 250 mL rastvora koji sadrži 0. As2O5 2) BeO.52 5) 15. FeO. gustine 1. Cl2O3 5) As2O3. Bi2O3.6 5) 168 .147 - . CuO. N2O. Ako dva gasa koja se nalaze pod istim uslovima (P i T) zauzimaju istu zapreminu moraju da imaju: 1) isti broj atoma 2) istu gustinu 3) istu masu 4) isti broj molekula 5) istu molekulsku masu 5. Koliko mililitara koncentrovane H3PO4 (85%. CO2. SO3 4) Ag2O. Koliko treba mg KOH da bi se napravilo 300 mL rastvora čiji je pH=12? (K=39) 1) 56 2) 28 3) 16. B2O3 4. P2O3. Koje od navedenih jedinjenja u vodi daje sulfidne jone? 1) CS2 2) Na2S 3) Na2SO3 4) Na2SO4 5) Na2S2O3 6. SO2. CO.72 7.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 3. BeO. P2O3.80 4) 11. U kom nizu oksida se nalaze samo oni koji će reagovati sa kalijum-hidroksidom? 1) N2O. NO 3) PbO. Kolika je koncentracija Na+(broj mol-jona Na+ u 1L rastvora) koji u 200 mL sadrži 117 mg NaCl i 142 mg Na2SO4? 1) 1.89 2) 6.5 x 10-2 2) 2 x 10-2 3) 10-2 4) 10-1 5) 2 x 10-1 8. KO2.8 4) 5.4 mol/L? (P=31) 1) 3. CO2.

86 oC . K2CO3 4) NH4NO3. Na. Koliko m3 ugljen-dioksida (normalni uslovi) može da apsorbuje 3.2 5) 0. Ca.15 4) 0. Mg.10 13.? (Na=23) 1) 0.04 5) 0.15 5) 1. NaNO3.06 4) 0. Na2CO3.24 5) 3. K2O. Li 4) K. Zn.112 2) 0. Hg 2) Na. Mg. BaOHNO3. ZnSO4. BaOHCl. Cu. BaO.1 3) 0. Na2CO3 2) Na2HPO4. Li. Ba. Koliki je molalitet rastvora kalijum-nitrata ako je njegova tačka mržnjenja 0.01 2) 0. BaO. α=100% ) 1) 0. Ba.148 - .1 kg natrijum-oksida? (Na=23) 1) 0.31 3) 1. ako se tom prilikom oslobodi 8.96 litara gasa (normalni uslovi)? 1) 0.25 12. Ag. Zaokruži niz u kome se nalaze samo jedinjenja čiji vodeni rastvori reaguju bazno? 1) Na2O.12 4) 2.372oC ? ( KH2O= 1.6 2) 6 3) 0. K2S. CaOHJ.03 4) 0. NH4Cl 3) K2O.5 10. Koliko miligrama natrijum-hidroksida treba dodati u 250 mL vode da bi se u toj zapremini nalazilo 9 x 1018 jona OH. NaHCO3 11. Au. Al 14. AlOHSO4. KHCO3 5) N2O. Ba. CaOHCl.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 9. Koliko je molova joda oksidisano u jodnu kiselinu pomoću koncentrovane azotne kiseline.05 15. Li. Na2S. Be 3) K. N2O. K3PO4. Zaokruži niz u kome se nalaze samo oni metali koji mogu istisnuti vodonik iz razblažene sumporne kiseline. Koliko ima milimolova u jednom litru rastvora dobijenog mešanjem 100 mL rastvora glukoze koncentracije 18 g/L i 100 mL rastvora koji u 1L sadrži 9 g glukoze ? (Mglukoze=180) 1) 75 2) 15 3) 5 4) 10 5) 750 . Li. Zn.02 3)0. 1) Na.05 2) 0. Zn 5) K.

9 3) 1. N=14) 1) 1.64 2) 11. Koje tvrđenje je tačno: 1) Polimerizacija alkena u prisustvu peroksida je adiciona polimerizacija 2) Kod 1-butena se javlja cis-trans izomerija 3) Krakovanjem propana u zatvorenom sudu gasni pritisak se smanjuje 4) U molekulu etena prostorni raspored atoma je linearan 5) Vodonična veza se uspostavlja između molekula katehola 22. Koliki je broj mogućih izomera? 1) 4 2) 5 3) 6 4) 7 5) 8 20.) ? 1) V1 4 puta.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 16.2 mol/L? (Ca=40.875 19.19 4) 16.75 3) 27.175 2) 31. V2 4 puta 5) V1 i V2 ostaju iste 17. Koja od navedenih reakcija nije moguća pod običnim uslovima? 1) ciklopentil-hlorid sa natrijum-hidroksidom 2) hlor-benzen sa kalijum-hidroksidom 3) brom-fenil-metan sa natrijum-hidroksidom 4) metil-hlorid sa amonijakom 5) 1-hlor-butan sa natrijum-hidroksidom .149 - . Koliko grama bazne soli nastaje u reakciji azotne kiseline sa 50 mL rastvora kalcijum-hidroksida koncentracije 0. Koliko će se dobiti grama hlornog kreča u reakciji 560 mL hlora (normalni uslovi) sa odgovarajućom količinom kalcijum-hidroksida? (Cl=35.119 18. Molekulska formula jedinjenja je C4H10O. Koliko puta će se promeniti brzine V1 i V2 sledeće povratne reakcije: 2NO(g) + O2 (g) ⇔ 2NO2 (g)ako se pritisak gasne smeše poveća dva puta (T=const.75 4) 2. V2 4 puta 4) V1 8 puta.5 .4 5) 0. Za koliko jedinica se promeni oksidacioni broj ugljenikovog atoma pri procesu oksidacije metanola do metanala? 1) 2 2) 3 3) 8 4) 1 5) 4 21. V2 4 puta 3) V1 6 puta.775 5) 22. V2 2 puta 2) V1 4 puta. Ca=40) 1) 3.

Lukasov reagens služi za razlikovanje: 1) mono-. Dejstvom smeše koncentrovane nitratne i sulfatne kiseline na benzen nastaje nitro-benzen. Mehanizam ove reakcije je: 1) Nukleofilna supstitucija 2) Elektrofilna adicija 3) Eliminacija 4) Elektrofilna supstitucija 5) Mehanizam slobodnih radikala 24.150 - .i trohidroksilnih fenola 2) alkohola i fenola 3) aldehida i ketona 4) primarnih. U kom slučaju će se vršiti reakcija kada se u alkalni rastvor jednog od navedenih jedinjenja uvede ugljen-dioksid? 1) o-krezola 2) cikloheksanola 3) sirćetne kiseline 4) 1. 3-hidroksi-butanal nastaje aldolnom adicijom: 1) propanona i etanala 2) etanala i metanala 3) propanona i metanala 4) propanala i metanala 5) dva molekula etanala 27.2-etandiola 5) dimetiletra 25. sekundarnih i tercijarnih alkohola 5) primarnih. sekundarnih i tercijarnih amina 26.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 23. Koji odgovor je tačan? Propanska kiselina se može dobiti: 1) Oksidacijom butanona 2) Oksidacijom akroleina 3) Hidrolizom propil-hlorida 4) Hidrolizom propil-etanoata 5) Hidrolizom propil-nitrila .dvo.

Bakarni novčić mase 6 g je pri rastvaranju u konc.37.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 28. U reakciji alkil-hlorkarbonata sa amonijakom nastaje: 1) Karbaminska kiselina 2) Ksantat 3) Alkil-karbamat 4) Biure 5) Ureid 30. sumpornoj kiselini prešao u odgovarajuću so. a pri tome se oslobodilo 1680 mL gasa. Maseni udeo HCl u koncentrovanoj hlorovodoničnoj kiselini je w=0.5) 1) 440. Kolika je količinska koncentracija koncentrovane hlorovodonične kiseline? (Cl=35.06 g/L . a njena gustina ρ=1.3 mol/L 2) 1. Derivat heterocikličnog sistema indola je: 1) Nikotinska kiselina 2) Mokraćna kiselina 3) Prolin 4) Triptofan 5) Piridoksal Test E 1.151 - .3 g/L 5) 12.06 mol/L 4) 440. U reakciji N-metil-benzenamina sa vodom nastaje: 1) Metil-amonijum-hidroksid 2) Benzen-amin 3) Metil-amin 4) Benzen-amonijum-hidroksid 5) N-metil-benzenamonijum-hidroksid 29. Koliki je procenat bakra u novčiću? (Cu=64) (normalni uslovi) 1) 80 2) 40 3) 20 4) 75 5) 60 2.19 g/mL.206 mol/L 3) 12.

5 3) 0. ZnOHCl. ugljenik. 4) 0. BaO. Koji oksid sa vodom daje dvokiselu bazu: 2) K2O 3) N2O3 4) Cl2O 1) CO2 8.05 6. BaOHNO3. ZnOHCl. Si 5) Hg.25 5) 0. As. KHS 5) AlOHSO4. CaOHJ 5. BaO. U kom nizu se nalaze samo ona jedinjenja čiji vodeni rastvori reaguju bazno? 1) Li2O. KHS. J.1 4) 0.5 3) 8. Cs.5 g vodonika i 8 g kiseonika? 1) 5. U kom nizu se nalaze samo metali: 1) J. K. NaOH 2) K2O. He. KOH. B. He. Koliko će se dobiti molova neutralne (normalne) soli dejstvom 200 mL rastvora fosforne kiseline koncentracije 2 mol/L na magnezijum-oksid? 1) 0. kada 40 mL tog rastvora pri reakciji sa natrijum-hidroksidom daje 448 mL amonijaka (normalni uslovi)? 1) 0. NaHS.4 2) 0. Koliko će mililitara vode (u tečnom stanju) nastati iz 0. NH3. NaNO2. ZnO. Ba(OH)2. Koliko ima molova amonijum-sulfata u jednom litru rastvora.5 2) 2. Vodonik i kiseonik su sjedinjeni u vodi u masenom odnosu 1:8. Ca 2) Br. KCN. NaHCO3 4) NaHCO3. kiseonik i azot u masenom odnosu 1:3:4:7 ? (N=14) 1) C2H7ON2 2) CH4ON2 3) CH3O2N 4) C2H5ON 5) C3H4ON2 7. K 3) BaO.5 4) 4. Al. Be 9.2 3) 0. Bi 3) Hg.3 5) 1 4. Bi.6 2) 44. Koja je empirijska formula jedinjenja u čiji sastav ulaze vodonik. B. C.152 - .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 3. S 4) Ag. AlOHSO4.5 5) 560 5) BaO . Cl. NaHS. As. Sn. Si.

153 - . Fe 5) Ca. Au. Ag. Mg. Zn.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 10. Al. Zn. Al. Mg=24) 1) 1 : 3 2) 1 : 1. Cu 4) Li. nastaje rastvor za čiju neutralizaciju je potrebno 20 mL rastvora hlorovodonične kiseline koncentracije 0.15 g azotne kiseline? (N=14) 1) 0.5 3) 1 4) 14 5) 0 13.4 g sumporne kiseline i rastvor B koji u 1L sadrži 11.05 mol/L ? (K=39) 1) 300 2) 250 3) 200 4) 150 5) 100 12. Zaokruži niz u kome se nalaze samo oni metali koji kada su uronjeni u rastvor svojih soli mogu otpuštati jone u rastvor. Rastvaranjem u vodi gasa koji se izdvojio pri zagrevanju čvrstog amonijumhlorida sa kalcijum-oksidom.48 mL azota 2) 224 mL azota 3) 448 mL azota 4) 44. Cu. Ca 3) Na.1 mol/L. Koliko mililitara rastvora koji sadrži 28 g/L KOH treba razblažiti da bi se dobilo 1.5 3) 2 : 4. Mg.5 L rastvora čija je koncentracija 0.5 4) 2 : 6 5)1 : 7. Pri zagrevanju amonijum-hlorida se izdvojilo: 1) 4. U kojoj od navedenih reakcija je došlo do redukcije žive? 1) 2Hg + O2 = 2HgO 2) Hg(NO3)2 + 2HCl = HgCl2 + 2HNO3 3) SnCl2 + HgCl2 = SnCl4 + Hg 4) HgJ2 + 2KJ = K2[HgJ4] 5) HgCl2 + K2S = HgS + 2KCl 11. Zn 15. Zn 2) K.8 mL amonijaka 5) 224 mL amonijaka . 1) K. da bi se dobio rastvor koji reaguje neutralno? (S=32. U kom zapreminskom odnosu treba da se pomešaju: rastvor A koji u 1L sadrži 29. Fe.5 14. Ca. Al. Koliki je pH rastvora koji u 50 mL sadrži 3.05 2) 0. Fe. Ag.6 g magnezijumhidroksida. Zn.

45 40.54 19. Jedinjenje čija je formula CH3(CH2)6CH2-O-NO2 je: 1) nitro jedinjenje 2) nitril 3) amid 4) estar azotaste kiseline 5) estar azotne kiseline 17.Koliko grama glicerola može nastati saponifikacijom tripalmitoilglicerola? 1) 9. Koliko će se grama vodonika potrošiti za potpunu hidrogenizaciju 0.154 - . ako 5.3 g 22.8 4) 6.6 3)13.7% C i 14.03 mola benzena? 1) 0.8 3) 3.18 2) 1.6 4) 0.36 5) 0.3% H.2 2) 4. Koju molekulsku formulu ima ugljovodonik koji se sastoji iz 85. Kod kog od navedenih jedinjenja se ne vrši supstitucija -OH grupe pod običnim uslovima? 1) metanske kiseline 2) jabučne kiseline 3) benzil-alkohola 4) katehola 5) 2-metilpropanola-2 .9 5) 3. Aspirin se može dobiti reakcijom anhidrida sirćetne kiseline sa: 1) pinakol-hidratom 2) para-amino-benzoevom kiselinom 3) rezorcinolom 4) orto-hidroksi-benzoevom kiselinom 5) acetamidom 20. Tršćani šećer (saharoza) se sastoji od ostataka molekula: 1) glukoze i galaktoze 2) manoze i fruktoze 3) glukoze i fruktoze 4) galaktoze i manoze 5) glukoze i manoze 18.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 16.6 L tog ugljovodonika na normalnim uslovima teži 7g? 1) CH2 2) C2H4 3) C2H6 4) C2H2 5) CH4 21.

Koliko ima izomernih 2. Njena molekulska masa je: 1) 46 2) 60 3) 88 4) 74 5) 102 24. Koje od navedenih jedinjenja ne može da gradi enolatni anjon? 1) acetaldehid 2) aceton 3) trimetil-acetaldehid 4) acetofenon 5) izobutil-metilketon .5 5) 2 27. Koliko grama natrijum-metoksida je potrebno da bi se u reakciji sa odgovarajućim alkil-halogenidom nagradilo 4.4 5) 0.155 - .karbaldehid i acetofenon? 1) reaguju sa hidroksil-aminom 2) reaguju sa Grinjarovim reagensom 3) reaguju sa vodonikom 4) grade poluacetale 5) pokazuju reakciju srebrnog ogledala 25.3-dimetilheksana? 1) 2 2) 4 3) 6 4) 8 5) 10 28. Koje od navedenih jedinjenja sadrži 28 g azota u jednom molu: 1) triptofan 2) piridin 3) purin 4) hinolin 5) histamin 26.01 3) 1 4) 0.3 g bromovanog derivata ? (Br=80) 1) 0. Jednobazna karboksilna kiselina ima 43.24 % kiseonika.05 2) 0. Koja se količina broma adira na 1 mol acetilena ako iz 1. Po kojoj hemijskoj osobini se razlikuju cikloheksan.3g acetilena nastaje 9.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 23.38 29.8 3) 54 4) 5.6 g dimetil-etra? (Na=23) 1) 38 2) 3.

Srebrna elektroda u ovom spregu je: 1) anoda.156 - . Ako element Y ima atomski broj 50 i maseni broj 121 onda ima: 1) 50 protona i 50 neutrona 2) 71 protona i 50 elektrona 3) 50 protona i 71 elektrona 4) 71 protona i 50 neutrona 5) 50 protona i 71 neutrona 4.5 mola jednog od navedenih jedinjenja sadrži 9 x 1023 atoma azota.pol 5) dioda. Koliko se cm3 azot (II)-oksida i cm3 kiseonika dobija razlaganjem 200 cm3 azot (IV)-oksida pri istim uslovima? 1) 100 cm3 azot (II) oksida i 100 cm3 kiseonika 2) 200 cm3 azot (II) oksida i 100 cm3 kiseonika 3) 100 cm3 azot (II) oksida i 50 cm3 kiseonika 4) 150 cm3 azot (II) oksida i 50 cm3 kiseonika 5) 50 cm3 azot (II) oksida i 150 cm3 kiseonika 2. +/. 0.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 30. U galvanskom spregu koji se sastoji od polućelija Ag+/Ag i Fe3+/Fe2+ spontano se odigrava reakcija: Ag+ + Fe2+ → Ag + Fe3+.06 3.pol . . + pol 2) anoda.12 5) 0. .02 3) 0. Koje je to jedinjenje? 1) sulfanilamid 2) kadaverin 3) histamin 4) prolin 5) N-metil-N-nitrozoanilin Test F 1.04 2) 0. Koja količina sumpora nastaje reakcijom 450 cm3 kiseonika sa odgovarajućom zapreminom sumpor-vodonika pod istim uslovima? 1) 0. + pol 4) katoda.pol 3) katoda.08 4) 0.

BaO 4) Al2O3. a koja se ne može prevesti u rad (neupotrebljiva energija). Al2O3. Cr2O3. PbO 3) PbO. Na2O2. ZnO.157 - . ρ=1. Cr2O3. ZnO. BaO2 5) PbO2. N2O 2) ZnO.5 g/dm3 da bi se dobilo 500 cm3 rastvora ove kiseline koncentracije 0. PbO2. i p=const. CO2. CaO. U kom nizu se nalaze samo amfoterni oksidi: 1) Al2O3.2 g/cm3 je potrebno za pripremanje 270 g rastvora masenog udela w=32%? (Cl= 35.. ZnO. Kako se menja brzina hemijske reakcije: 2H2(g) + 2NO(g) → 2H2O(l) + N2(g) ako se koncentracija vodonika poveća dva puta. BaO. CaO. BeO . Direktni stupanj jedne povratne reakcije je endoterman.6 puta 2) Smanji se 4 puta 3) Poveća se 16 puta 4) Poveća se 4 puta 5) Ne menja se 7. Koliko je cm3 vode potrebno dodati određenoj zapremini rastvora nitratne kiseline koncentracije 94. 8. a koncentracija NO smanji dva puta? (T i V = const) 1) Poveća se 1. Koliko cm3 koncentrovane hloridne kiseline masenog udela w=0. BeO. N2O.36.5) 1) 400 2) 200 3) 100 4) 250 5) 300 10. prikazana je kao: 1) P∆V 2) T∆S 3) ∆G 4) ∆H 5) T∆H 6. Deo toplote (energije) koja se oslobodi u hemijskoj reakciji pri T=const. Energija aktivacije suprotnog stupnja je: 1) manja od energije aktivacije direktnog stupnja 2) veća od energije aktivacije direktnog stupnja 3) jednaka energiji aktivacije direktnog stupnja 4) jednaka nuli 5) zbir energija aktivacije direktnog i suprotnog stupnja je jednak nuli.3 mol/dm3? (N=14) 1) 400 2) 100 3) 600 4) 40 5) 490 9. BeO..Medicinski fakultet Niš Informator 2010 5.

H2SO4 13. U kom nizu su kiseline poređane po opadajućoj jačini? 1) HClO4. HCN 2) H3AsO4.HNO3 3) HNO3.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 11. H3BO3 .158 - . Vrednost K(NH3) = 1. Izračunajte koncentraciju OH. H3BO3. H2CO3.8 ⋅ 10−5 2) 3. H2CO3. H3PO4. H2SO4.4 mol/dm3 amonijum-hlorida.8 ⋅ 10−5.HClO4 5) HBr. H2PHO3. H2CO3.4 mol/dm3 amonijaka i 0.H3PO4. H2S.8 ⋅ 10−6 4) 3.6 ⋅ 10−4 5) 4.jona rastvora dobijenog mešanjem 0. Formula gipsa je: 1) MgSO4 x 7H2O 2) CaSO4 x 2H2O 3) ZnSO4x 7H2O 4) CuSO4 x 5H2O 5) Na2SO4 x 10H2O 16. U kojoj reakciji je voda kiselina: 1) HCl + H2O = 2) NH3 + H2O = 3) H2 SO4 + H2O = 4) H2CO3 + H2O = 5) HCN + H2O = 12. HI. H2S. 1) 1.H2PHO3. HCl. Koliko ima C-atoma prvi član homologog niza alkohola koji je optički aktivan? 1) 2 2) 1 3) 3 4) 5 5) 4 .2 ⋅ 10−5 15.6 ⋅ 10−5 3) 1. Kolika je koncentracija hidronijum jona (mol/dm3) u rastvoru čiji je pOH =11? 2) 10−11 3) 3 4) 10−4 5) 4 1) 10−3 14.HCN. HBr 4) HClO3.

Koji od navedenih alkohola sa Lukasovim reagensom reaguje trenutno? 1) 2-metilheksan-1-ol 2) 2-metilheksan-2-ol 3) 3.31 2) 1. Koje od navedenih jedinjenja ima najnižu tačku ključanja? 1) 3-metilheksan 2) n-pentan 3) 2-metilbutan 4) 2-metilheksan 5) n-heptan 18.62 5) 3.159 - .52 4) 6. Koliko grama odgovarajućeg bromovanog proizvoda nastaje u reakciji 0. H = 1) 1) 3. Koje od navedenih jedinjenja pod normalnim uslovima ne podleže supstituciji halogena u reakciji sa natrijum-metoksidom? 1) C6H5CH2Br 2) C6H5CH2CH2Br 3) C2H5Br 4) C6H5Br 5) C6H13Br 20. Reakcijom istih količina propil-hlorida sa amonijakom u prisustvu natrijumhidroksida nastaje jedinjenje: 1) CH3CH2CH2NH2 2) CH3CH2CH2ONa 3) CH3CH2COON 4) CH3COONH4 5) CH3CH2CONH2 19. O = 16.46 .4-dimetilheksan-2-ol 4) 3-metilheksan-2-ol 5) 4-metilheksan-2-ol 21.73 3) 2. C = 12.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 17.94 g fenola sa viškom broma? (Br = 80.

Molekulske mase aspirina i benzoeve kiseline razlikuju se za: 1) 16 2) 18 3) 58 4) 78 5) 98 24. Koliko se grama benzendiazonijum-hlorida dobija reakcijom 0.2 2) 51.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 22.5) 1) 56.4 mola anilina sa odgovarajućom količinom nitritne kiseline u prisustvu HCl? (N=14. aldehidnu i više hidroksilnih grupa 27. Sa kojim od navedenih jedinjenja reaguje amonijak i gradi karbamid? 1) CH3COCH2CH2NH2 2) CH3CONH2 3) H3CH2OCOOCH2CH3 4) CH3CH(NH2)COOH 5) CH3COCH2COCH3 25. Koje od navedenih tvrđenja koje se odnosi na aldonske kiseline nije tačno? 1) Nastaju oksidacijom pentoza 2) Nastaju oksidacijom heksoza 3) U rastvoru se nalaze u laktonskom obliku 4) Redukcijom daju polihidroksilne alkohole 5) Sadrže karboksilnu. Oksidacijom jednog karbonilnog jedinjenja vrelom nitratnom kiselinom dobija se smeša etanske i propanske kiseline u odnosu 1:1. Invertni šećer nastaje hidrolizom : 1) glikogena 2) laktoze 3) amiloze 4) celuloze 5) saharoze .8 3) 52.160 - . Cl= 35.2 4) 56.6 5) 49. Njegovo ime je: 1) pentanal 2) pentanon-2 3) pentanon-3 4) heksanon-2 5) heksanon-3 23.4 26.

324 kPa i temperaturi T=298 K amonijum-hlorid se spontano rastvara u vodi uz apsorpciju toplote iz okoline. entropija i slobodna energija u ovom procesu? 1) ∆H < 0.8 % kiseonika? (Mn = 55) 2) Mn2O7 3) MnO2 4) MnO 5) Mn3O4 1) Mn2O3 2. Kako se menjaju entalpija. ∆S < 0. Na pritisku od p=101.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 28.161 - . Koji od atoma elemenata sa datom elektronskom konfiguracijom ima najjače izražena metalna svojstva? 1) 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 2) 1s2 2s2 2p6 3s2 3p2 3) 1s2 2s2 2p6 4) 1s2 2s2 2p6 3s2 3p5 5) 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 4s1 3. Kojom od navedenih reakcija nastaju merkaptidi? 1) Reakcijom karboksilne grupe aminokiselina sa SOCl2 2) Reakcijom amino-grupe aminokiselina sa SOCl2 3) Oksidacijom tiolne grupe 4) Reakcijom tiolne grupe sa solima teških metala 5) Reakcijom fenilizotiocijanata sa amino grupom cisteina 29. ∆G < 0 . Koja je formula oksida mangana koji sadrži 36. ∆G < 0 2) ∆H > 0. Koliko izomera ima monoacilglicerol koji hidrolizom daje ekvimolekulsku smešu glicerola i palmitinske kiseline? 1) 0 2) 2 3) 3 4) 4 5) 6 Test G 1. ∆S > 0. Koji od navedenih peptida će sa α-naftolom u prisustvu natrijum-hipobromita nagraditi ljubičasto obojeno jedinjenje? 1) Glicilseriltreonin 2) Seriltreonilarginin 3) Cisteinilglicilalanin 4) Glicilserilfenilalanin 5) Glicilseriltirozin 30.

∆G > 0 5) ∆H < 0.4 4) 5. CHCl3. CO.5 2) 13.162 - . HCl. pOH=10. K > 1 2) ∆G > 0.3 6. K < 1 3) ∆G < 0. HClO.1 5) 15. Koliko grama natrijum-nitrata sadrži 1 dm3 rastvora koji nastaje mešanjem 900cm3 rastvora koncentracije 0. K? 1) ∆G > 0.0. K < 1 5. KClO3 . Koji odnos postoji između promene slobodne energije ove reakcije i njene konstante ravnoteže.2mol/dm3 i 600cm3 rastvora koncentracije 0. Povratna reakcija A pri čemu je konstanta brzine direktne reakcije veća od konstante brzine suprotne reakcije.0 4) pH=3. pOH=11.0.0 8.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 3) ∆H < 0. Koliko iznosi pH i pOH ako je koncentracija H+ = 1⋅10-3 mol/dm3? 1) pH=11. pOH=1⋅10-11 3) pH=4. KClO3 2) KBr. pOH=3.0 5) pH=1. K < 1 4) ∆G < 0. pOH=13.0.6 3) 20. U kom od navedenih nizova nema neelektrolita: 1) H2O. K > 1 5) ∆G = 0. ∆S > 0. ∆G < 0 4) ∆H > 0. ∆S < 0.0. ∆S > 0.1 mol/dm3? (Na = 23) 1) 8. Koji rastvor će imati najveće povećanje tačke ključanja ako je u 1 kg vode rastvoreno: 1) 2 mola aluminijum-hlorida 2) 2 mola glukoze 3) 1 mol maltoze 4) 3 mola natrijum-hlorida 5) 4 mola uree 7. ∆G > 0 B odigrava se spontano na standardnim uslovima 4.0 2) pH=1⋅10-3.

NH3. Cl-. PbO2. SO422) OH-. K2O2. BeO.0 5) 2. N2O 2) ZnO. HSO44) H+. CO. Cl-. BaO 4) Sb2O3.2 3) 0. odgovarajuće konjugovane baze nalaze se samo u nizu: 1) H2O. HCl. CHI3. HCl. Cs2O. MgO2 5) PbO.1 4) 1. N2O. NaIO4 5) HBr. BeO 12. CHCl3. I2 4) KI. HSO43) H2O. NH4+. As2O3. Cl-. Koja od navedenih smeša ima puferska svojstva? 1) HCl + ZnCl2 2) NH3 + NaCl 3) H2S + Na2SO4 4) HCl + NH4Cl 5) NH3 + NH4Cl 11. HSO45) OH-. Koja od navedenih soli usled hidrolize reaguje bazno? 2) CaCl2 3) ZnCl2 4) CH3COONa 5) NH4NO3 1) NaH2PO4 10. CO2. NH3.H2SO4. NH4+. Al2O3. HClO3.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 3) CH4. NH3. ZnO.163 - . H2O 9. Cl-. LiCl. BeO. MnO2. Za kiseline H3O+. CaO. ZnO.4 2) 0. Koliko mola jodne kiseline nastaje ako reaguje 1 mol koncentrovane azotne kiseline sa odgovarajućom količinom joda: I2 + HNO3 → HIO3 + NO2 + H2O 1) 0.0 . ZnO. CCl4. U kom nizu se nalaze samo amfoterni oksidi: 1) Al2O3. NH3. SO4213. PbO 3) PbO. Cl-.

01V. U sastav biološki važnih jedinjenja hlorofila i vitamina B12 ulaze biogeni elementi: 1) magnezijum i gvožđe 2) nikal i kobalt 3) magnezijum i kobalt 4) gvožđe i nikal 5) kobalt i bakar 16. Ako su A i B prvi predstavnici alkana. koji od navedenih jonova može da se oksiduje bromnom vodom (rastvor broma u vodi): 2) Pb2+ → Pb4+ 3) Co2+ → Co3+ 1) 2 Cl. Koje od jedinjenja u navedenom nizu reaguje sa 17.77 V.07V. Ako su standardni elektrodni potencijali redoks sistema.koja od navedinh tvrdnji je tačna? 1) A ima veću molekulsku masu od B za 2 2) A i B imaju iste molekulske mase 3) A i B imaju isti broj ugljenikovih atoma 4) A ima manji broj ugljenikovih atoma od B 5) A ima veći broj ugljenikovih atoma od B 18. E0(Fe3+/Fe2+) = 0. odnosno alkena koji pokazuju optičku izomeriju . E0 (Co3+/Co2+) = 1.2 g odgovarajućeg etra? (Br=80.81V. Ime tog alkena je: 1) eten 2) propen 3) 1-buten 4) 1-penten 5) 1-heksen (S=32) 17.36V.: E0 (Br2/2Br-) = 1.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 14. E0(Pb4+/Pb2+) = 1.1 g benzil-bromida i daje 12. E0(Cl2/2Cl-) = 1.→ S2O8215. Na=23) 1) natrijum-formijat 2) natrijum-acetat 3) natrijum-metoksid 4) natrijum-benzoat 5) natrijum-etoksid .69 V. E0(S2O82-/2SO42-)=2.→ Cl2 4) Fe2+ → Fe3+ 5) 2SO42.75 puta od molekulske mase tog alkena. Molekulska masa proizvoda adicije sumporne kiseline na jedan alken veća je 2.164 - .

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 19. Jedno od navedenih jedinjenja u reakciji sa CO2 daje butansku (buternu) kiselinu. Koje je to jedinjenje? 1) propil-magnezijum-bromid 2) butanoil-hlorid 3) propil-jodid 4) butil-jodid 5) butil-magnezijum-bromid 23. Koji od navedenih alkohola na višim temperaturama u prisustvu mineralnih kiselina najlakše podleže dehidrataciji? 1) 3-metil-1-heksanol 2) 3-metil-2-heksanol 3) 3-metil-3-heksanol 4) 1-heksanol 5) 2-heksanol 20. Koje od navedenih jedinjenja može da se neutrališe rastvorom KOH? 1) o-krezol 2) benzil-alkohol 3) alil-alkohol 4) dietil-etar 5) 2-pentanol 21. Koje od navedenih jedinjenja u reakciji sa amonijakom gradi odgovarajući amid ikarboksilnu kiselinu? 1) CH3CO−O−COCH3 2) (CH3O)2CH−CH3 3) CH3−O−CH(OH)CH3 4) C2H5CO−O−C3H7 5) CH3CO−CH2−O−CH3 .165 - . Koje od navedenih karbonilnih jedinjenja podleže aldolnoj kondenzaciji? 1) metanal 2) benzaldehid 3) etanal 4) trimetilacetaldehid 5) trihloretanal 22.

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 24. Koje od navedenih jedinjenja je derivat ugljene kiseline 2) CH2Cl2 3) COCl2 4) CH3COCl 1) CCl4 5) Cl2CHCOOH 25.metil-N-nitrozoanilin 2) N. U reakciji: C6H5NH2 + CH3Cl → A + HCl A + HNO2 → B + H2O Nastalo jedinjenje B je: 1) N.5mola treonilmetionina? 2) 3 x 1022 3) 3 x 1023 4) 6 x 1022 1) 6 x 1023 5) 3 x 1021 . Koje tvrđenje nije tačno kada je u pitanju D-manoza? 1) N-acetil-D-manozamin ne pokazuje redukcione osobine 2) Izomerizacija D-glukoze. Koliko ima atoma sumpora u 0. D-manoze i D-fruktoze u slabo baznoj sredini vrši se preko endiola 3) D-manoza i L-manoza su enantiomeri 4) D-manoza je C-2 epimer D-glukoze 5) D-manoza u reakciji sa metanolom daje smešu α. Koji od navedenih parova sadrži samo petočlana heterociklična jedinjenja? 1) Piridin i piperidin 2) Furan i tiofen 3) Furan i piridin 4) Piridin i purin 5) Furan i purin 26.166 - .N-dimetilanilin 3) N-metilanilinujum hlorid 4) N-metilbenzendiazonijum hlorid 5) N-metilanilin 27.i β-metilglikozida 28. U reakciji formaldehida sa glicinom nastaje jedinjenje čija je molekulska formula: 2) C3H6O2N 3) C3H5O3N 4) C2H7ON 1) C3H5O2N 5) C4H7O2N 29.

4 %. Atom sa rednim brojem 31 započinje popunjavanje podnivoa: 1) 4p 2) 4s 3) 3d 4) 5s 5) 3p 2. 1) 28 2) 2. ako je stepen disocijacije kiseline 1.325 kPa 2) kondenzacija vodene pare u tečnu vodu 3) spajanje žive i kiseonika u živa(II)-oksid 4) sublimacija arsen-trioksida 5) građenje tečne vode iz gasovitih vodonika i kiseonika 4.167 - .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 30. Izračunati koncentraciju vodonikovih jona (mmol/dm3) u rastvoru sirćetne kiseline masene koncentracije 12 g/dm3. Holin ulazi u sastav: 1) Kefalina 2) Lecitina 3) L-fosfatidinske kiseline 4) Fosfatidilserina 5) Glikoholne kiseline Test H 1.8 3) 200 4) 280 5) 168 . U kom od navedenih procesa entropija raste: 1) prelazak vode u led na 00 C i p = 101. U kom od navedenih jedinjenja ne postoji jonska veza ? 2) NaH 3) [Ag(NH3)2]Cl 4) H2O 1) NH4NO3 4) NaOH 3. Ukoliko se koncentracija O2 smanji 4 puta kako treba promeniti koncentraciju CO u sistemu: 2CO(g) + O2(g) 2CO2(g) da brzina reakcije ostane nepromenjena? 1) povećati 4 puta 2) smanjit 4 puta 3) povećati 2 puta 4) smanjiti 2 puta 5) povećati 8 puta 5.

AlCl3.1 mol/dm3 imaju α >30 %. Koje tvrđenje nije tačno? 1) Rastopi elektrolita provode struju. pH rastvora NaOH (koji je potpuno disosovan). kristalne soli u vodi temperatura rastvora opada. NaCl 5) Fe2(SO4)3. ZnCl2. CH3COONa. 5) Joni elektrolita su u vodenom rastvoru hidratisani. Koji od navedenih molekula ili jona pokazuje amfoterne osobine? 2) CN3) H2SO4 4) NH4+ 1) HCO35) C6H6 8. NaHS. 4) Dietiletar je slab elektrolit. 7. Ako je energija razaranja kristalne rešetke soli ∆lH. NaHCO3 3) KCN. Na2HPO4 2) PbOHNO3. NaH2PO4 10. samo u jednom slučaju nastaje pufer: 1) 1 zapremina NaOH i 2 zapremine CH3COOH 2) 1 zapremina H3PO4 i 3 zapremine KOH 3) 1 zapremina HNO2 i 2 zapremine KOH 4) 1 zapremina Na2HPO4 i 1 zapremina NaOH 5) 1 zapremina HCN i 2 zapremine NaOH 11. ∆hH. NaCN. Mešanjem dva rastvora iste količinske koncentracije. a ukupna toplota hidratacije jona. onda je: 2) ∆lH < ∆hH 3) ∆lH = ∆hH 1) ∆lH > ∆hH 4) odnos ove dve veličine se ne može odrediti 5) promena temperature pri rastvaranju ne zavisi ni od ∆lH ni od ∆hH.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 6. U kom nizu se nalaze samo one soli čiji vodeni rastvori reaguju bazno? 1) ZnOHNO3. baze i soli.4 g/dm3 je: 1) 13 2) 7 3) 4 4) 12 5) 2 9. NaHCO3 4) AlOHSO4. . Na2CO3. FeCl3. u navedenim zapreminskim odnosima.168 - . K2HPO4. KHS. NH4Cl. masene koncentracije 0. 2) Jaki elektroliti u vodenom rastvoru koncentracije 0. Rastvaranjem čvrste. 3) U elektrolite se ubrajaju kiseline.

-1. P. I. +1. -1. P. HClO. HCl. As. +1. Bi. +7 15. O 5) S. HClO4 je: 1) +4. Elektrolizom rastopa litijum-hidrida na anodi se dobija: 2) H 3) Li 4) Li+ 5) H1) H2 14. +7 3)+2. +1. N. Pb 3) Fe. Glavni proizvod reakcije 1-butena sa vodom u prisustvu sulfatne kiseline je: 1) 2-butanol 2) 1-butanol 3) 1.169 - . Br. Oksidacioni broj hlora u jedinjenjima: ClO2. Cl. -1. U kojoj od navedenih reakcija su tačni koeficijenti? 1) 2 KI + 2 KNO2 + H2SO4 → I2 + 2 NO + 2 K2SO4 + 2 H2O 2) 2 KI + KNO2 + 2 H2SO4 → 2 I2 + NO + 2 K2SO4 + 2 H2O 3) 2 KI + KNO2 + H2SO4 → I2 + NO + K2SO4 + H2O 4) 2 KI + 2 KNO2 + 2 H2SO4 → I2 + 2 NO + 2 K2SO4 + 2 H2O 5) KI + KNO2 + H2SO4 → I2 + NO + K2SO4 + H2O 13. Koji od navedenih parova jedinjenja predstavlja izomere? 1) CH3CH2CH2CH3 i CH3C(CH3)2CH2CH3 2) CH3CH2CH2CH3 i CH3CH2CH3 3) CH3CH2CH2CH3 i CH3C(CH3)2CH3 4) CH3CH2CH2CH3 i CH3CH(CH3)2 5) CH3CH2CH2CH3 i CH3CH2CH2CH2CH3 17.2-butandiol 4) butanal 5) 2-butanon . Po. I 4) S. Se. S. +4. Cl 2) C. Te. At 16.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 12. +7 5) +2. -2. +7 4) +4. +7 2) +2. -2. -2. Ni. Sb. Zaokruži niz u kojem se nalaze samo halkogeni elementi: 1) O. S.

Alkoholizom anhidrida karboksilnih kiselina nastaju: 1) dva molekula alkohola 2) dva molekula karboksilnih kiselina 3) amid karboksilne kiseline i karboksilna kiselina 4) karboksilna kiselina i alkohol 5) estar i karboksilna kiselina .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 18. U reakciji fenola sa viškom broma dobija se: 1) 2-bromfenol 2) 3-bromfenol 3) 2.5-dibromfenol 4) 2.3.4. Reakcijom hloretana sa amonijakom nastaje: 1) etanamid 2) etilamin 3) amonijum-etanoat 4) amonijum-etoksid 5) etanol 19. 5) alkalne soli masnih kiselina zovu se sapuni. 4) oleinska kiselina obezbojava rastvor bromne vode. Katalitičkom hidrogenizacijom najjednostavnijeg nezasićenog aldehida nastaje: 1) 2-propen-1-ol 2) propanol-1 3) propan 4) 3-buten-1-ol 5) butanol-1 21. Koje tvrđenje nije tačno? 1) acil-halogenidi su derivati karboksilnih kiselina.170 - . 2) dekarboksilacijom natrijum-acetata na povišenoj temperaturi nastaje metan.4-tribromfenol 5) 2. 3) fumarna kiselina je nezasićena monokarboksilna kiselina. 22.6-tribromfenol 20.

4 4) 11. fruktoze i arabinoze 3) glukoze. Pirol reaguje sa kiselinama na sledeći način: 1) neutrališe se. Koliko je cm3 amonijaka (n. Koje je od navedenih jedinjenja tercijarni amin? 1) (CH3)3CNH2 2) CH3NHCH2CH3 3) (CH3)2CHCH2N(CH3)2 4) (CH3)2CHNHCH3 5) (CH3)2CHCH2NH2 25.24 3) 22. riboze i manoze . gradeći soli 2) polimerizuje u smolaste materije 3) redukuje se i gradi pirolidin 4) redukuje se i gradi dihidropirol 5) podleže oksidaciji 28. Koji od navedenih peptida sa jonima Ag+ gradi merkaptide ? 1) serilglicilarginin 2) glicilcisteiniltriptofan 3) glicilfenilalanilalanin 4) alanilvalilalanin 5) tirozilglicillizin 27. fruktoze i riboze 4) glukoze.u.). potrebno da u reakciji sa dietil-karbonatom nastane 30 mg uree? 1) 1.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 23.12 2) 2. fruktoze i saharoze 5) glukoze. fruktoze i manoze 2) glukoze. Najmanje rastvorna aminokiselina u vodi je: 1) serin 2) glicin 3) izoleucin 4) asparaginska kiselina 5) treonin 26.48 24.2 5) 4.171 - . Dejstvom razblaženih alkalija na glukozu dobija se ravnotežna smeša: 1) glukoze.

Početna koncentracija [NO2] je: 1) 0.4 4) 3. Ravnotežne koncentracije su: [NO2] = 0. Pri određenoj temperaturi uspostavljena je ravnoteža u sistemu 2NO2(g) ' 2NO(g) + O2(g).01 mol/dm3. oleinska. Potpunom hidrolizom glikogena nastaje: 1) dekstrin 2) maltoza 3) glukoza 5) manoza 4) laktoza 30.2 kJ 5) 138 kJ 4. ako 0.19 g/cm3 potrebno za pripremanje 250 cm3 rastvora koncentracije 0. Koji molekuli od navedenih jedinjenja mogu medjusobno da ostvaruju vodoničnu vezu? 2) AsH3 3) CH3OH 4) PH3 5) CH4 1) (CH3)3N 3. arahidonska 5) linolna.02 mol/dm3 i [O2] = 0.01 2) 0.1 mol/dm3? Ar(Cl) = 35.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 29. Koje kiseline ulaze u sastav triglicerida.5 1) 2.365 i gustine 1. Koliko je cm3 rastvora HCl masenog udela 0.172 - .025 mol tog glicerida potpuno reaguje sa 20g broma? 1) palmitinska. stearinska.6 . palmitinska 3) linolna. Koliko atomskih orbitala sadrži energetski podnivo čiji je orbitalni kvantni broj l=3 ? 1) 2 2) 7 3) 3 4) 6 5) 5 2. palmitoleinska 4) palmitinska.02 3) 0. stearinska.0 5) 207.015 4) 0.46 kJ/mol? 1) 46 kJ 2) 92 kJ 3) 4.035 5.025 5) 0.1 2) 2. palmitoleinska Test I 1. Koliko se toplote oslobađa pri reakciji 1 mola N2 i odgovarajuće količine H2 pri sintezi amonijaka.005 mol/dm3.5 3) 8. oleinska. palmitoleinska 2) linolenska. ako je ∆fH0 (NH3) = . [NO] = 0.6 kJ 4) 9. arahidonska.

CH3COOH. Halogenidi srebra.173 - . U kom molskom odnosu se nalaze CH3COOH i CH3COONa u acetatnom puferu čiji je pH=5 ? (KCH3COOH = 2⋅10-5 ) 1) 1:2 2) 1:5 3) 5:1 4) 2:1 5) 1:1 11. HNO3. HClO4. Koliko cm3 ugljenik (IV)-oksida (normalni uslovi) treba uvesti u vodeni rastvor krečnog mleka da bi se dobilo 81 mg kisele soli? Ar(Ca) = 40 1) 11. pH rastvora u kome je koncentracija OH. H2S. H2CO3 3) NH3.05 5) 8. HNO3 5) HCN.8 10. izražen u procentima. Ako u rastvoru nekog elektrolita ima 1000 molekula od kojih je 350 disosovalo. CH3COOH.35 7. HNO2 4) HClO4.24 3) 22.4 4) 4. biće: 2) 28 3) 35 4) 3.66 3) 11.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 6.5 5) 2. HNO3 8.6 ⋅ 10-4 mol/dm3 je: 1) 3. AgBr i AgI su slabo rastvorni u vodi. ali se svi dobro rastvaraju u jednom od reagenasa: 1) NH3 2) NaOH 3) KCN 4) razblažena HCl 5) KOH 12. HJ. CH3COOH.72 9.48 5) 44. CH3COOH. U kojoj od navedenih reakcija su tačni koeficijenti? 1) K2Cr2O7 + 14 HCl → 2 CrCl3 + 3 Cl2 + 2 KCl + 6 H2O 2) K2Cr2O7 + 10 HCl → 2 CrCl3 + Cl2 + 2 KCl + 7 H2O 3) K2Cr2O7 + 10 HCl → CrCl3 + 2 Cl2 + 3 KCl + 7 H2O 4) 2 K2Cr2O7 + 16 HCl → 4 CrCl3 + Cl2 + 4 KCl + 7 H2O 5) K2Cr2O7 + 14 HCl → 2 CrCl3 + 3 Cl2 + 2 KCl + 7 H2O . Slabi elektroliti nalaze se samo u nizu: 1) H2S. H2S. H2SO4.34 2) 10. HCN 2) HCN.2 2) 2. CH3COOH. HBr.66 4) 4. HJ. stepen elektrolitičke disocijacije. NH3.jona jednaka 4. H2S.8 1) 0. AgCl.

2-butandiola 4) 1. KO2 3) SnO2. 1. MnO2 4) KO2.3-butadiena 3) 1. Koja kiselina se čuva u flašama od plastičnih masa jer nagriza staklo: 1) Sulfatna 2) Sulfitna 3) Nitritna 4) Fluoridna 5) Hloridna 16. Koliko izomernih jedinjenja ima molekulsku formulu C4H8. Promena slobodne energije elektrohemijske reakcije u ćeliji za elektrolizu je: 1) ∆G > 0 2) ∆G < 0 3) ∆G = 0 4) ∆G/T < 0 5) T·∆G < 0 14.3-butandiola 5) 1. RbO2 2) MnO2.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 13. CsO2. PbO2.4-dibrom-2-buten može se dobiti reakcijom jednog mola broma sa jednim molom: 1) 1. SnO2 15.2-butadiena 2) 1.4-butandiola 18.174 - . PbO2. ako se u obzir uzmu svi oblici izomerije? 1) 3 2) 4 3) 5 4) 6 5) 7 17. RbO2 5) MnO2. PbO2. CsO2. U kom nizu se nalazi samo superoksidi? 1) SnO2. Koji od od navedenih parova jedinjenja u međusobnoj reakciji daje odgovarajući alkohol? 1) 1-hlorbutan i natrijum-formijat 2) 1-hlorbutan i natrijum 3) 1-hlorbutan i natrijum-etoksid 4) 1-hlorbutan i etil-acetat 5) 2-hlorbutan i natrijum-hidroksid .

Koje od navedenih tvrđenja nije tačno: 1) malonska kiselina je propan-dikiselina.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 19. 3) oksidacijom butanona nastaje butanska kiselina. 22. Koja od molekulskih formula odgovara jedinjenju koje se može dobiti redukcijom acetofenona sa LiAlH4. 2) neutralizacijom stearinske kiseline bazom dobija se sapun. 2) C8H8O 3) C13H10O 4) C6H6 5) C7H6O 1) C8H10O 21. Propanamid se dobija zagrevanjem: 1) Propana i amonijaka 2) Amonijum-propionata 3) Propena i amonijaka 4) Propanona i amonijaka 5) Propanala i amonijaka 23. Koje od navedenih jedinjenja redukcijom daje odgovarajući amin? 1) amonijum-benzoat 2) alil-alkohol 3) alil-acetat 4) nitrobenzen 5) butil-nitrat . Merkaptidi nastaju reakcijom: 1) alkohola sa živa(II)-hloridom 2) alkoksida sa kalijum-hidrogensulfidom 3) akil-halogenida sa kalijum-sulfidom 4) tiola sa živa(II)-hloridom 5) dialkil-sulfida sa živa(II)-sulfidom 24. 4) zagrevanjem natrijum-propanoata i natrijum-hidroksida nastaje etan.175 - . U reakciji fenola sa dovoljnom količinom broma nastaje jedinjenje čija je molekulska formula: 2) C6H5OBr 3) C6H3OBr3 1) C6H4OBr 4) C6HOBr5 5) C6H3O3Br 20. 5) vinska kiselina ima dva hiralna C-atoma.

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 25. Disaharidi nastaju iz monosaharida građenjem: 1) glikozidne veze uz izdvajanje vode 2) glikozidne veze uz izdvajanje vodonika 3) anhidridne veze uz izdvajanje vode 4) estarske veze uz izdvajanje vode 5) estarske veze uz izdvajanje vodonika 30.00 3) 115.60 . Koliko je grama arahidonske kiseline učestvovalo u reakciji? 1) 95. Ukupna masa tetrapeptida manja je u odnosu na ukupnu masu aminokiselina koje ulaze u njegov sastav za: 1) 36 2) 72 3) 80 4) 54 5) 98 27. Za potpunu hidrogenizaciju arahidonske kiseline utroši se 28 dm3 vodonika (normalni uslovi). Slabo kisele osobine pokazuje: 1) piridin 2) piperidin 3) pirol 4) pirolidin 5) nikotin 28.176 - . Zaokružiti aminokiselinu koja ima baznu grupu u bočnom nizu: 1) alanin 2) leucin 3) izoleucin 4) lizin 5) metionin 26.67 5) 331. Zagrevanjem glukoze sa koncentrovanom HCl dobija se: 1) furfural 2) odgovarajući endiol 3) 3-hidroksimetil furfural 4) 2-hidroksimetil furfural 5) 5-hidroksimetil furfural 29.80 4) 126.00 2) 195.

Izračunati standardnu entalpiju obrazovanja FeS.33 7. koncentracije 0. Konstanta ravnoteže reakcije: glukoza --1 --fosfat je početna koncentracija glukoza-1-fosfata 0. sa odgovarajućom količinom barijum-nitrata? Ar(Ba) = 137.62 3) 6.6 g/dm3 ako je stepen disocijacije rastvora 0. Ar (Cu) = 64. (Ar(Fe)= 56) 1) – 100.24 x 10-2 5) 0.02 mol/dm3 kolika je ravnotežna koncentracija glukoza-6-fosfata(mol/dm3) ? 1) 0. Ako 4.0025 5.1 g gvožđa sa sumporom. HBr.5 mol/dm3. HI .05 kJ/mol 4) 10. HNO3 2) H2S.177 - .3 2) 17.5 3) 11.2 x 10-3 4) 1.77 kJ/mol glukoza --6 --fosfat iznosi 3. Ar (S) = 32 1) 0.5 5) 2.05 kJ/mol 5) – 3.5 kJ/mol 3) – 10. Ar(O) = 16 1) 23. Koji od navedenih elemenata ima najveći afinitet prema elektronu? 1) I 2) Br 3) F 4) K 5) At 2.01 2) 0. pri standardnim uslovima. Ar(Na) = 23.002 5) 0. HClO3. Ar(S) = 32.77 kJ toplote.992 6. U kom nizu se nalaze samo jake kiseline u vodenom rastvoru? 1) HCl. HCN. HNO3. oslobodi se 3. Element sa atomskim brojem 17 gradi jonsko jedinjenje sa elementom čiji je atomski broj: 1) 10 2) 11 3) 18 4) 16 5) 9 3.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Test K 1.65 4) 8.62. Koliko grama taloga nastaje reakcijom 100 cm3 rastvora natrijum-sulfata. Izračunati količinsku koncentraciju sulfatnih jona (mol/dm3) u rastvoru bakar (II)-sulfata masene koncentracije 1.5 kJ/mol 2) 100.015 2) 0.01 4) 0.005 3) 0. Pri reakciji 2. Ar(N) = 14.

1 mol CH3COOH 3) 0.1 mol NH3 2) 0. Koja od niže navedenih supstanci ne može obrazovati koloidno–disperzni sistem sa vodom kao disperznim sredstvom? 1) skrob 2) AgCl 3) celuloza 4) glukoza 5) CuS 12. HClO3.8 9.2 mol NH3 5) 0. H2S.2 mol CH3COOH 4) 0. 3) Na katodi se vrši oksidacija.178 - .58⋅10-4. Izračunajte konstantu disocijacije Kb konjugovane baze mravlje kiseline. H2CO3 5) HNO3. CH3COOH. 2) Hemijska energija se pretvara u električnu energiju. U kom molskom odnosu reaguju Cu i O2 u reakciji: Cu + O2 + H2SO4 → CuSO4 + H2O ? 1) 1:2 2) 2:1 3) 1:1 4) 4:1 5) 2:3 13.58 ⋅10−4 2) 6.1 mol NaOH pomeša sa rastvorom koji sadrži: 1) 0. HCl 4) HCl. ako je konstanta disocijacije mravlje kiseline Kk = 1. HClO3.05 mol H2CO3 11. Pufer nastaje ako se rastvor koji sadrži 0.33 ⋅10−11 3) 1.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 3) HBr. U kom od navedenih slučajeva će se mešanjem jednakih zapremina vodenih rastvora navedenih supstanci (iste koncentracije) dobiti jedinjenje čiji vodeni rastvor reaguje bazno? 1) NaOH + H2CO3 2) KOH + H3PO4 3) NH3 + HNO3 4) KOH + HCl 5) NaOH + H2SO4 10. Koje od navedenih tvrđenja koja se odnose na galvanski element nije tačno? 1) Katoda je pozitivno naelektrisana.58 ⋅10−8 4) 10−14 5) 7. HBr 8. H2SO4. . 1) 1. HNO3.

179 - .6 19. pri čemu se dobija 0. Koliko grama eliminacionog proizvoda nastaje u reakciji 1-hlorbutana sa koncentrovanim rastvorom NaOH.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 4) Sekundarni galvanski elementi se mogu regenerisati. U kom od ovih nizova su jedinjenja poređana po opadajućoj kiselosti ? 1) H2O > H2S > H2Se 2) H2O > H2Se > H2S 3) H2Se > H2S > H2O 4) H2Se > H2O > H2S 5) H2S > H2O > H2Se 15. Koji od navedenih alkohola oksidacijom daje aldehid? 1) ciklopentanol 2) cikloheksanol 3) benzil-alkohol 4) 2-heksanol 5) 2-metil-2-propanol .4-heksadien 18.25 mol natrijum-hlorida? 1) 56 2) 7 3) 28 4) 14 5) 5. Koliko ima ketona koji su izomeri ciklopentanola? 1) 2 2) 3 3) 4 4) 5 5) 6 17. Koje od navednih jedinjenja pripada istom homologom nizu kao i jedinjenje molekulske formule C6H10? 1) ciklopenten 2) 2-metil pentan 3) cikloheksan 4) 2-metil-2-penten 5) 1. na povišenoj temperaturi. 14. 5) Na anodi se vrši oksidacija. Koji od navedenih elemenata ulazi u sastav vitamina B12? 1) Cu 2) Fe 3) Co 4) Mg 5) Ca 16.

Ile 5) Gln. Gly. Koje od navedenih jedinjenja ne reaguje sa Tolensovim reagensom? 1) pentanal 2) propanal 3) propanon 4) formaldehid 5) 2-metilbutanal 21.00 25. Gln.0074 5) 74. Ala . Koliko grama N-nitrozodimetil-amina nastaje reakcijom 45 mg odgovarajućeg amina i nitritne kiseline ? 1) 7. Leu.7400 3) 0.0740 4) 0. Koje od navedenih jedinjenja u reakciji sa amonijakom daje propanamid? 1) propil-hlorid 2) propanoil-hlorid 3) natrijum-propanoat 4) propilamin 5) 1-propen 23. Benzoeva kiselina može se dobiti oksidacijom: 1) benzena 2) toluena 3) fenola 4) krezola 5) ksilena 22. Gly. Val. Val 4) Gln.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 20.180 - . Asn 3) Asn. Ile. Leu. Asn.400 2) 0. Val 2) Val. U kom nizu se nalazi amino kiselina sa aromatičnim bočnim ostatkom? 1) Ala. Ile. Koje od navedenih jedinjenja sadrži amidnu grupu? 1) amonijum-acetat 2) anilin 3) alanin 4) urea 5) pirol 24. Phe.

2) Nastaje reakcijom β-D-galaktopiranoze i α-D-glukopiranoze.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 26. Oligopeptid koji daje pozitivnu ksantoproteinsku reakciju. 30. u svom sastavu ima: 1) treonin 2) arginin 3) fenilalanin 4) prolin 5) cistein 27.6-difosfat nastaje: 1) oksidacijom 2) redukcijom 3) esterifikacijom 4) hidrolizom 5) saponifikacijom 29. Koje je od navedenih tvrđenja tačno? 1) pirol je jača baza od piridina 2) pirol nije aromatično jedinjenje 3) u reakciji sa kiselinama pirol gradi so 4) pirol ulazi u sastav porfirina 5) pirol ne podleže reakcijama elektrofilne aromatičmne supstitucije 28. Fruktoza-1.181 - . Hidrolizom masti u kiseloj sredini nastaju: 1) etandiol i karboksilne kiseline 2) glicerol i α-aminokarboksilne kiseline 3) glikol i nezasićene karboksilne kiseline 4) glikol i smeša nezasićenih i zasićenih masnih kiselina 5) glicerol i karboksilne kiseline . Koje od navedenih tvrđenja se ne odnosi na laktozu? 1) Pripada grupi redukujućih šećera. 3) Predstavlja heterodisaharid. 5) Monosaharidne jedinice su povezane α(1→ 4) glikozidnom vezom. 4) Naziva se još i mlečni šećer.

B.(aq)  2) Ba2+(aq) + SO42-(aq)  3) 2H3O+(aq) + CO32-(aq)  . Ravnoteža u sistemu H2 (g) + I2 (g) ' 2HI(g) uspostavlja se pri sledećim koncentracijama: [H2]=0.09 mol/dm3.6 kJ 4) 5576.4 kJ 5) 278. B 4) Na.5 2) 5 3) 25 4) 50 5) 0. O 5) N. N. B. O.05 mol/dm3 4) [H2]0 = 0.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Test L 1. Koliko se toplote oslobodi pri sagorevanju 2 mola glukoze? (Mr(glukoze)=180) 1) 6576. Li. Koja od navedenih jonskih reakcija nije moguća? 1) Ag+(aq) + Cl. Koliko je potrebno grama čvrstog natrijum-hidroksida za pripremanje 200 g rastvora u kome je maseni udeo natrijum-hidroksida 0. [I2]0 = 0. [I2]0 = 0.8 kJ 4. Li 3) O.05 mol/dm3 3) [H2]0 = 0.04 mol/dm3.7 mol/dm3.2 kJ 3) 557.025? 1) 2. N.005 mol/dm3. [HI]=0.025 mol/dm3.4 kJ 2) 2788. B. [I2]0 = 0. Ne 2) Ne. 1) [H2]0 = 0.5 6. Ne. [I2]0 = 0. Na. Pri sagorevanju 1g glukoze oslobodi se 15. B. O 2.5 mol/dm3 5) [H2]0 = 0. U kom od navedenih nizova su elementi poreani po opadajućim vrednostima energije jonizacije? 1) Li.07 mol/dm3. U kom od navedenih jedinjenja postoji samo jonska veza? 2) CaCl2 3) CaSO4 4) NH4NO3 5) CH4 1) H2O 3.182 - .025 mol/dm3.005 mol/dm3 5.07 mol/dm3. Ne.5 mol/dm3 2) [H2]0 = 0. O. Odrediti početne koncentracije joda i vodonika. [I2]=0.49 kJ toplote. Ne. [I2]0 = 0. N. N.

Mr(urea) = 60) 1) 0.183 - .2 pKb(NH3) = 4. Koncentracija OH. u prisustvu sumporne kiseline. U rastvoru amonijačnog pufera molski odnos baze i soli jednak je 1. Disocijacija je potpuna (Ar(Na)=23).8 pKb(CO3 2-) = 3. (Kk= 1.jona je jednaka: 1) količinskoj koncentraciji baze u rastvoru 2) količinskoj koncentraciji soli u rastvoru 3) konstanti disocijacije slabe baze 4) stepenu disocijacije slabe baze 5) odnosu količinskih koncentracija baze i soli u rastvoru 11.1 2) 0.(aq)  5) H3O+(aq) + OH. Na osnovu pKb vrednosti navedenih konjugovanih baza odrediti koja je od odgovarajućih kiselina najslabija? pKb(HCOO-) = 10.(aq)  7.2 pKb(H2PO4-) = 11. Izračunajte pOH rastvora koji u 250 cm3 sadrži 10 mg natrijum-hidroksida. Koja od navedenih soli u vodenom rastvoru reaguje kiselo ? 4) ZnSO4 5) MgCl2 1) KCN 2) NaNO3 3) Na2SO4 10. Odrediti tačku mržnjenja rastvora koji u 900 g vode sadrži 27 g uree.930C 2) -9.0840C 5) 9. izdvaja se 44.30C 12. Koliko je mmol redukcionog sredstva učestvovalo u reakciji? 1) 0. U reakciji između rastvora kalijum-permanganata i oksalne kiseline.30C 3) -0. 1) 10 2) 3 3) 12 4) 11 5) 4 9.9 1) HCOOH 2) NH4+ 3) HCO34) CH3COOH 5) H3PO4 8.7 pKb(CH3COO-) = 9.930C 4) -0.2 3) 2 4) 1 5) 10 13.8 cm3 gasa pod normalnim uslovima. Pri elektrolizi zasićenog vodenog rastvora natrijum-hlorida na anodi se izdvaja: 2) H2 3) Cl2O 4) O2 5) H2O2 1) Cl2 .86.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 4) Na+(aq) + Cl.

7 3) 0. Koliko ugljenikovih atoma ima taj alkin? 1) 5 2) 6 3) 7 4) 8 5) 9 18.184 - .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 14.2-dihloreten 5) vinil-hlorid 19.6 g nekog alkina utrošeno je 4.1-dihloreten 2) hloretan 3) 1. Koje od navedenih jedinjenja oksidacijom daje metilizopropil-keton? 1) 3-metl-2-butanol 2) 2-metil-1-butanol 3) 3-metil-2-pentanol 4) 3-metil-1-pentanol 5) 2-metil-2-butanol . Soli HClO2 zovu se: 1) hlorati 2) hloriti 3) perhlorati 4) hloridi 5) hipohloriti 16. Koji od navedenih parova jedinjenja predstavlja izomere? 1) CH3CH2CH=CH2 i butan 2) CH3CH2CH=CH2 i ciklobutan 3) CH3CH2CH=CH2 i 2-metilpropan 4) CH3CH2CH=CH2 i penten 5) CH3CH2CH=CH2 i ciklobuten 17.94 20.2-dihloretan 4) 1.48 dm3 vodonika (normalni uslovi).4 5) 0.235 2) 4. Koji od navedenih hidrida ima najizraženiji bazni karakter: 4) H2O 5) NH3 1) HCl 2) PH3 3) H2S 15. Koliko grama fenola nastaje kada se u vodeni rastvor natrijum-fenoksida uvede 224 cm3 hlorovodonika (normalni uslovi)? 1) 0. Potpunom hidrogenizacijom 9.47 4) 9. Jedan od proizvoda koji može nastati reakcijom hlora sa etinom je: 1) 1.

Ala 3) His. Aspirin je derivat: 1) hlorsirćetne kiseline 2) propan-dikiseline 3) 2-hidroksipropanske kiseline 4) o-hidroksibenzoeve kiseline 5) pentanske kiseline 22. Tyr.5 4) 2 5) 1 23.5 mola fosfor(III)hlorida sa odgovarajućom kiselinom? 1) 3 2) 1. Karbamid nastaje u reakciji: 1) COCl2 i 2NH3 2) H2CO3 i NH3 3) CO i NH4Cl 4) Cl2 i (NH4)2CO3 5) NH4Cl i CO2 24. Phe 5) His. valina i cisteina pri čemu se na C-kraju nalazi cistein? 1) 3 2) 4 3) 2 4) 9 5) 6 .5 3) 0. Val 4) Arg. Trp 2) Phe.185 - .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 21. Phe 26. Koliko ima tripeptida sastavljenih od alanina. Met. Koliko će molova etanoil-hlorida nastati reakcijom 0. Tyr. Zaokružiti niz u kome su samo aminokiseline sa aromatičnim bočnim ostatkom: 1) Phe. Cys. Kvaternerni amonijum-jon nalazi se u strukturi: 1) etanolamina 2) holina 3) histamina 4) histidina 5) anilina 25. Tyr.

2 mola linolne kiseline (Ar(Br)=80). U derivate pirimidina spada: 1) barbiturna kiselina 2) hinolin 3) indol 4) piperidin 5) piridoksal 28. Koje tvrđenje nije tačno? 1) amiloza sa jodom gradi inkluziono jedinjenje plave boje 2) invertni šećer skreće ravan polarizovane svetlosti ulevo 3) celuloza je homopolisaharid 4) skrob je životinjski rezervni polisaharid 5) dekstrini nastaju delimičnom hidrolizom skroba 30. U kom od navedenih jedinjenja postoji samo polarna kovalentna veza? 1) H2O 2) CaF2 3) MgSO4 4) NH4Br 5) S8 . Furanozni oblik D-fruktoze nastaje intramolekulskom reakcijom: 1) alkoholne grupe na C4 sa karbonilnom grupom 2) alkoholne grupe na C5 sa alkoholnom grupom na C1 3) alkoholne grupe na C5 sa karbonilnom grupom 4) alkoholne grupe na C6 sa karbonilnom grupom 5) alkoholne grupe na C3 sa alkoholnom grupom na C1 29. Broj nesparenih elektrona u atomu elementa čija je elektronska konfiguracija 1s2 2s2 2p6 3s2 3p3 je: 1) 5 2) 3 3) 1 4) 6 5) 2 2.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 27. 1) 128 2) 80 3) 64 4) 16 5) 24 Test M 1.186 - . Izračunajte broj grama broma koji su potrebni za reakciju adicije na 0.

1 5) 0.2 6.04 4) 5.7 kJ 4) 33.9 3) 1. Kolika je koncentracija Cl.2 2) 8.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 3.17 g natrijum-hlorida? (disocijacija je potpuna.12 mol/dm3.8 g elementarnog aluminijuma do aluminijum-oksida? (Ar(Al) = 27) 1) -334 kJ 2) 334 kJ 3) -16. Brojna vrednost konstante ravoteže ove reakcije iznosi: 1) 50.0 3) 2. Ar(Cl) = 35.9 8. Najkiseliji rastvor je onaj čija je pOH vrednost: 1) 12 2) 2 3) 13 4) 10 5) 1 9. Standardna entalpija stvaranja aluminijum-oksida iznosi -1670.1 4) -4.1 2) 14.jona izražena u mmol/dm3 u rastvoru koji u 500 cm3 sadrži 1. I2 od 5.4 kJ 5) -167 kJ 4.89 5) 17.64 mol/dm3.4 7.187 - . Kolika je koncentracija rastvora natrijum-hidroksida (mol/dm3) koji je dobijen mešanjem 200 cm3 rastvora ove baze koncentracije 40 g/dm3 i 800 cm3 vode? (Ar(Na) = 23) 1) 1 2) 2 3) 2. Ar(Na) = 23.5) 1) 2 2) 4 3) 40 4) 20 5) 0. U reakciji H2 (g) + I2 (g) ' 2 HI (g) pod određenim uslovima uspostavlja se ravnoteža pri koncentraciji H2 od 0. Koliko se toplote oslobađa pri oksidaciji 10.0 kJ/mol.9 5) -11.28 mol/dm3 i HI od 5.9 kolika je pKa navedene kiseline? 1) -2.5 4) 0.8 5. Koji od navedenih vodenih rastvora soli reaguje bazno usled hidrolize? 1) AlCl3 2) Na2SO4 3) NH4Cl 4) FeCl3 5) NaCN . Ako je pKb konjugovane baze fosfatne kiseline 11.

188 - . hloroforma 3. PbO. Ako su ebulioskopske konstante (K kg/mol): acetona 1. rastvor u hloroformu. Koja od navedenih ekvimolarnih smeša rastvora ima puferske osobine? 1) Na3PO4 i NaOH 2) NH4Cl i NaCl 3) H2SO4 i KOH 4) NH3 i NH4NO3 5) NaCN i KCl 11. rastvor u hloroformu 3) rastvor u hloroformu. rastvor u hloroformu 2) rastvor u acetonu. CO2.53 poređati rastvore po rastućoj vrednosti povišenja temperature ključanja: 1) rastvor u benzenu.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 10. u acetonu.5 5) 90 13. rastvor u acetonu. ZnO. CuO.strukturnih izomera butanala? 1) 3 2) 4 3) 5 4) 6 5) 7 . Koji od navedenih gasova je toksičan zbog vezivanja za hemoglobin. Koliko ima alifatičnih alkohola . Napravljeni su rastvori. pri čemu se gradi stabilan kompleks koji onemogućava prenošenje kiseonika? 2) CO 3) NO2 4) Cl2O5 5) N2 1) SO2 16. rastvor u acetonu 12. istih molalnih koncentracija. Na2O 5) As4O6. rastvor u benzenu. ZnO. SO2.33 2) 12 3) 9 4) 2. određene organske supstance.71. FeO. P4O6 15. SO3. rastvor u hloroformu. Pri elektrolizi vodenog rastvora cink-jodida na anodi se izdvaja: 1) H2 2) O2 3) I2O 4) I2 5) I2O5 14. rastvor u acetonu. Koliko milimola kalijum-jodida je potrebno za redukciju 2 milimola kalijum . rastvor u benzenu 4) rastvor u acetonu. P4O10 2) As4O6. SO3 4) MgO. U kom se nizu nalaze samo oni oksidi koji reaguju sa HNO3.hlorata do hlorida u kiseloj sredini (H2SO4)? 1) 3. rastvor u benzenu 5) rastvor u benzenu. NO. hloroformu i benzenu.63 i benzena 2. a ne reaguju sa KOH? 1) CO2. Na2O. N2O 3) BeO.

Za hidrogenizaciju 12 g propina utrošeno je 6.9 4) 6 5) 29. Koliko grama etanamida nastaje potpunom amonolizom 0.189 - .6 mg metalnog natrijuma? (Ar(Na) = 23) 1) 0. koja se odnose na etil-hlorid tačno? 1) ne podleže hidrolizi 2) ne reaguje sa amonijakom 3) ne podleže reakciji sa alkoksidima 4) podleže hidrolizi 5) lako se rastvara u vodi 19.3 mol propana 3) 0.2 mol propana 2) 0.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 17. Koje je od sledećih tvrdjenja. 1.1 20. Koja je od navedenih kiselina dikarboksilna? 1) limunska 2) linolna 3) salicilna 4) mlečna 5) jabučna 22.05 2) 10 3) 0.05 mola odgovarajućeg acil-halogenida? 1) 2.95 2) 30 3) 5.2 mol propena 4) 0.1-Dimetoksipropanacetal nastaje u reakciji: 1) propanala i metanola u molskom odnosu 1:2 2) metanala i propanola u molskom odnosu 1:1 3) metanala i propanola u molskom odnosu 1:2 4) propanala i metanola u molskom odnosu 1:1 5) metanala i propanola u molskom odnosu 2:1 21. Tom reakcijom dobijeno je: 1) 0. Koliko milimola gasa se izdvoji u reakciji n-propanola sa 4.5 .3 mol propena 5) 13.2 g propana 18.72 dm3 vodonika (svedeno na normalne uslove).2 4) 1 5) 0.

Aminokiselina sa baznim bočnim nizom je: 1) Triptofan 2) Alanin 3) Metionin 4) Leucin 5) Lizin 26. Koju vrstu derivata ugljene kiseline predstavlja urea? 1) estar 2) halogenid 3) dihalogenid 4) diamid 5) monoamid 24.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 23.190 - . Koje od navedenih jedinjenja sadrži purinsko jezgro? 1) Mokraćna kiselina 2) Hinolin 3) Indol 4) Triptofan 5) Histidin . Molekulska formula jedinjenja koje nastaje reakcijom nitritne kiseline sa dietilaminom je: 1) C4H10N2O 2) C4H11NO 3) C4H10N 4) C4H8O 5) C2H5N 25. Koji od navedenih peptida sa jonima Hg2+ gradi merkaptide? 1) serilglicilarginin 2) glicilcisteiniltriptofan 3) glicilfenilalanilalanin 4) alanilvalilalanin 5) tirozilglicillizin 27.

9 g monostearilglicerola. U reakciji H2 (g) + I2 (g) ' 2 HI (g) pod određenim uslovima uspostavlja se ravnoteža pri koncentraciji H2 od 0.0 kJ/mol.89 5) 17.4 kJ 5) 167 kJ 4.30 5) 7.7 kJ 4) 33. Koje od navedenih jedinjenja ne pokazuje redukujuće osobine: 1) D-fruktofuranoza 2) D-glukuronska kiselina 3) Fruktoza-1.8 g elementarnog aluminijuma do Al2O3 ? (Ar(Al) = 27) 1) 3.2 2) 8. Koliko grama glicerola se dobija saponifikacijom 17.04 4) 5. Standardna entalpija stvaranja aluminijum-oksida iznosi -1670. Kiselom hidrolizom maltoze nastaju: 1) dva molekula D-glukopiranoze 2) dva molekula D-manopiranoze 3) dva molekula D-galaktopiranoze 4) D-galaktopiranoza i D-glukopiranoza 5) D-fruktofuranoza i D-glukopiranoza 30.9 3) 1. Koliko se toplote oslobađa pri oksidaciji 10.28 mol/dm3 i HI od 5.2 2) 4. Brojna vrednost konstante ravoteže ove reakcije iznosi: 1) 50.12 mol/dm3. U kom od navedenih jedinjenja postoji samo jonska veza? 1) H2O 2) CaF2 3) MgSO4 4) NH4Br 5) S8 3.64 mol/dm3.04 Test N 1.6-difosfat 4) Glukoza-6-fosfat 5) Metil-α-D-glukopiranozid 29. I2 od 5.34 kJ 2) 334 kJ 3) 16.91 4) 2. ako je prinos reakcije 85 %? (Mr (estra) =358) 1) 9.6 3) 3.191 - .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 28.8 . Broj valentnih elektrona u atomu elementa čija je elektronska konfiguracija 1s2 2s2 2p6 3s2 3p3 je: 1) 5 2) 3 3) 1 4) 6 5) 2 2.

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 5. Kolika je koncentracija rastvora natrijum-hidroksida (mol/dm3) koji je dobijen mešanjem 200 cm3 rastvora ove baze koncentracije 40 g/dm3 i 800 cm3 vode? (Ar(Na) = 23) 1) 1 2) 2 3) 2.9 kolika je pKa navedene kiseline? 1) -2. Najkiseliji rastvor je onaj čija je pH vrednost: 1) 12 2) 2 3) 13 4) 10 5) 1 9.1 4) -4. Koja od navedenih ekvimolarnih smeša rastvora ima puferske osobine? 1) Na3PO4 i NaOH 2) NH4Cl i NaCl 3) H2SO4 i KOH 4) NH3 i NH4NO3 5) NaCN i KCl 11.17 g natrijum-hlorida? (disocijacija je potpuna.2 6. hloroforma 3.192 - .71. rastvor u benzenu . Napravljeni su rastvori.53 poređati rastvore po rastućoj vrednosti povišenja temperature ključanja: 1) rastvor u benzenu. Kolika je koncentracija Cl. rastvor u acetonu. istih molalnih koncentracija u acetonu.1 5) 0.0 3) 2.9 8. Ar (Cl) = 35. Ar(Na) = 23.5) 1) 2 2) 4 3) 40 4) 20 5) 0. rastvor u hloroformu 3) rastvor u hloroformu. Ako su ebulioskopske konstante (K kg/mol): acetona 1. hloroformu i benzenu.4 7.9 5) -11. Ako je pKb konjugovane baze fosfatne kiseline 11. rastvor u benzenu.1 2) 14. određene organske supstance. rastvor u hloroformu 2) rastvor u acetonu.63 i benzena 2. Koji od navedenih vodenih rastvora soli reaguje bazno usled hidrolize? 1) AlCl3 2) Na2SO4 3) NH4Cl 4) FeCl3 5) NaCN 10.5 4) 0. rastvor u acetonu.jona izražena u mmol/dm3 u rastvoru koji u 500 cm3 sadrži 1.

05 2) 10 3) 0.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 4) rastvor u acetonu. SO3. PbO. rastvor u hloroformu. NO. Na2O 3) BeO. CO2.193 - . SO2. Koje je od sledećih tvrdjenja. SO3 5) As4O6. Koji od navedenih gasova je toksičan zbog vezivanja za hemoglobin. N2O 1) CO2.5 5) 90 13.6 mg metalnog natrijuma? (Ar(Na) = 23) 1) 0. Tom reakcijom dobijeno je: 1) 0. pri čemu se gradi stabilan kompleks koji onemogućava prenošenje kiseonika? 1) SO2 2) CO 3) NO2 4) Cl2O5 5) N2 16. koja se odnose na etil-hlorid tačno? 1) ne podleže hidrolizi 2) ne reaguje sa amonijakom 3) ne podleže reakciji sa alkoksidima 4) podleže hidrolizi 5) lako se rastvara u vodi 19.2 g propana 18. P4O6 15. ZnO.3 mol propena 5) 13. Koliko ima izomernih alkohola molekulske formule C3H8O? 1) 3 2) 4 3) 5 4) 6 5) 2 17.2 mol propena 4) 0. rastvor u hloroformu.33 2) 12 3) 9 4) 2.72 dm3 vodonika (svedeno na normalne uslove). Za hidrogenizaciju 12 g propina utrošeno je 6. Na2O. U kom se nizu nalaze samo bazni oksidi ? 2) As4O6.2 4) 1 5) 0.1 . Koliko milimola kalijum-jodida je potrebno za redukciju 2 milimola kalijum hlorata do hlorida u kiseloj sredini (H2SO4)? 1) 3. P4O10 4) MgO. Koliko milimola gasa se izdvoji u reakciji n-propanola sa 4.2 mol propana 2) 0. FeO.3 mol propana 3) 0. ZnO. rastvor u benzenu 5) rastvor u benzenu. Pri elektrolizi vodenog rastvora cink-jodida na anodi se izdvaja: 1) H2 2) O2 3) I2O 4) I2 5) I2O5 14. CuO. rastvor u acetonu 12.

194 - . Koja je od navedenih kiselina dikarboksilna? 1) limunska 2) linolna 3) salicilna 4) mlečna 5) oksalna 22.95 2) 30 3) 5.1-Dimetoksipropanacetal nastaje u reakciji: 1) propanala i metanola u molskom odnosu 1:2 2) metanala i propanola u molskom odnosu 1:1 3) metanala i propanola u molskom odnosu 1:2 4) propanala i metanola u molskom odnosu 1:1 5) metanala i propanola u molskom odnosu 2:1 21.9 4) 6 5) 29. 1. Koju vrstu derivata ugljene kiseline predstavlja urea? 1) estar 2) halogenid 3) dihalogenid 4) diamid 5) monoamid 24. Molekulska formula jedinjenja koje nastaje reakcijom nitritne kiseline sa dietilaminom je: 1) C4H10N2O 2) C4H11NO 3) C4H10N 4) C4H8O 5) C2H5N 25.05 mola odgovarajućeg acil-halogenida? 1) 2. Koliko grama etanamida nastaje potpunom amonolizom 0.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 20.5 23. Peptid koji sa jonima Hg2+ gradi merkaptide u svom sastavu ima? 1) cistein 2) glicin 3) alanin 4) lvalin 5) tirozin . Aminokiselina sa baznim bočnim nizom je: 1) Triptofan 2) Alanin 3) Metionin 4) Leucin 5) Lizin 26.

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 27. Kiselom hidrolizom maltoze nastaju: 1) dva molekula D-glukopiranoze 2) dva molekula D-manopiranoze 3) dva molekula D-galaktopiranoze 4) D-galaktopiranoza i D-glukopiranoza 5) D-fruktofuranoza i D-glukopiranoza 30. Koja od navedenih masnih kiselina ima jednu dvostruku vezu ? 1) Palmitinska 2) Stearinska 3) Oleinska 4) Linolna 5) Arahidonska . Koje od navedenih jedinjenja ne pokazuje redukujuće osobine: 1) Glukoza 2) Manoza 3) Saharoza 4) Galaktoza 5) Maltoza 29.195 - . Koje od navedenih jedinjenja sadrži purinsko jezgro? 1) Adenin 2) Hinolin 3) Indol 4) Triptofan 5) Histidin 28.

ako je stepen disocijacije 92%? 1) 0.8 kJ/mol ? 1) 11.6 3) 0. Kolika je brojna vrednost konstante ravnoteže ove reakcije ako su ravnotežne koncentracije CO2 i H2 jednake i iznose 0.02 5) 1.15 mol/dm3? (Ar(N)=14) 1) 2.285.46 .005 mol/dm3.196 - .3 mol/dm3. Koliko elektrona ima jon Ca2+. Kolika je koncentracija magnezijumovih jona (mmol/dm3) u rastvoru magnezijum-hlorida koncentracije 0.45 kJ toplote svedeno na standardne uslove.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Test O 1.68 2) 5.36 3) 8.2 2) 2.34 6.046 2) 4. ρ = 1. Koliko je dm3 kiseonika (normalni uslovi) učestvovalo u reakciji ako se zna da je vrednost standardne entalpije stvaranja tečne vode ∆fH = . Koliko je cm3 koncentrovane azotne kiseline (w = 0. Pri reakciji nastajanja tečne vode iz elemenata oslobađa se 71. 1) 27 2) 18 3) 20 4) 30 5) 40 2. U ravnotežnoj reakciji CO(g) + H2O(g) ' CO2 (g) + H2 (g) početne koncentracije CO i H2O su jednake i iznose 0. ako je Z (Ca) = 20.04 4) 4. Koje od navedenih jedinjenja ima samo jonski tip veze? 2) NaNO3 3) NH4Cl 4) H2SO4 1) CH4 5) KI 3.63.25 5) 3 5.1 mol/dm3 ? 1) 4 2) 0.6 5) 8 4.0092 4) 9.8 3) 4 4) 5.4 g/cm3) potrebno za pravljenje 250 cm3 rastvora koncentracije 0.11 3) 9 4) 0.2 5) 0.

9 x 10−9 Ka(HNO2) = 4 x 10−4 Ka(HF) = 6. Koje se od navedenih tvrđenja odnosi na prave rastvore? 1) pokazuju Faradej-Tindalov efekat 2) čestice disperzne faze ne prolaze kroz membrane sa finim porama 3) čestice disperzne faze se talože pri stajanju rastvora 4) čestice disperzne faze se talože dodatkom disperznog sredstva 5) veličina čestica disperzne faze je manja od 1nm . Bikarbonatni pufer se priprema tako što se u vodeni rastvor NaHCO3 uvodi CO2. Na osnovu datih vrednosti za Ka. Koja komponenta puferske smeše reaguje sa H+ jonima pri dodatku kiseline? 1) CO2 2) H2CO3 3) NaHCO3 4) Na2CO3 5) H2O 11. Koji od navedenih vodenih rastvora soli reaguje bazno? 1) CH3COONH4 2) AlCl3 3) NH4Cl 4) KCl 5) NaHCO3 10. odrediti koja kiselina je najjača u vodenom rastvoru? Ka(HClO) = 5 x 10−5 Ka(CH3COOH) = 1.197 - .8 9.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 7.6 x 10−4 1) HCN 2) HClO 3) CH3COOH 4) HNO2 5) HF 8. Koliko je potrebno miligrama natrijum-hidroksida za neutralizaciju 20 cm3 rastvora azotne kiseline u kome je pH = 3? (Ar(Na) = 23) 1) 2 2) 8 3) 20 4) 40 5) 0.8 x 10−5 Ka(HCN) = 7.

3-butadien 3) 2-butin 5) ciklobuten 4) 1-metilciklopropen 18.01 3) 0.4 3) 17.8 mg bakra sa razblaženom azotnom kiselinom? (Ar(Cu) = 64) 1) 8.025 19.84 5) 896 13.7 3) 54 4) 5. Koji od navedenih gasova reaguje sa vodenim rastvorom kalijumhidroksida? 2) NO 3) SO2 4) N2O 5) CO 1) NH3 16.8 15. Koliko ima strukturnih izomera sa molekulskom formulom C3H8O? 1) 6 2) 5 3) 4 4) 3 5) 2 17.92 4) 35. azot(II)-oksid i voda.2-butadien 2) 1.1 5) 0.02 2) 0. U reakciji bakra sa razblaženom azotnom kiselinom nastaje bakar(II)-nitrat. Pri elektrolizi zasićenog vodenog rastvora KCl na anodi se izdvaja : 3) O2 4) Cl2 5) Cl2O 1) HCl 2) H2 14. Koliko miligrama odgovarajućeg oksida je potrebno da se u reakciji sa vodom dobije 1 mmol azotne kiseline? (Ar(N)=14) 1) 27 2) 2.3-dimetilbutanal 2) 3-metil-2-pentanol 3) 3-metil-2-butanol 4) butanon 5) 3-pentanon .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 12.4 5) 10. a izomerno je sa 3-metilbutanalom je: 1) 2. Koliko je molova fenola potrebno da bi u reakciji sa natrijumom nastalo 224 cm3 vodonika (normalni uslovi)? 1) 0. Jedinjenje koje ne redukuje Fehling-ov rastvor. Koliko će se cm3 azot(II)-oksida (normalni uslovi) osloboditi u reakciji 76. Koje je sistematsko ime jedinjenja molekulske formule C4H6 u kome su svi ugljenikovi atomi sp2 hibridizovani? 1) 1.198 - .2 4) 0.96 2) 22.

Koliko je milimolova natrijum-hidroksida potrebno za potpunu neutralizaciju 0. Koliko će molova propanoil-hlorida nastati reakcijom 0. Fozgen je: 1) diamid ugljene kiseline 2) amid ftalne kiseline 3) tercijarni amin 4) hlorid mravlje kiseline 5) dihlorid ugljene kiseline 23. Koje od navedenih tvrđenja nije tačno? 1) tioli u reakciji sa bazama grade merkaptide 2) alkoholi su jače kiseline od tiola 3) soli tiola lako hidrolizuju 4) dejstvom blagih oksidacionih sredstava tioli se oksiduju u disulfide 5) dejstvom jakih oksidacionih sredstava tioli se oksiduju u sulfonske kiseline 24.199 - .2 4) 0.5 2) 0. Koja od navedenih aminokiselina može da gradi diestar? 1) asparaginska kiselina 2) izoleucin 3) triptofan 4) glicin 5) histidin . Koje od navedenih jedinjenja sa kiselinama gradi soli? 1) nitrometan 2) acetonitril 3) trietil-amin 4) dioksan 5) furan 25.3 3) 0.1 mol fosfortrihlorida sa odgovarajućim jedinjenjem? 1) 0.5 5) 1 21.6 22.5 mmol ftalne kiseline? 1) 0.4 5) 0.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 20.5 2) 5 3) 10 4) 1.

Sa Fehling-ovim (Felingovim) reagensom može da reaguje: 1) glukoza-1.6-difosfat 2) glukonska kiselina 3) glukuronska kiselina 4) α-metil-D-glukozid 5) glukoza-1-fosfat 29. palmitinska 3) linolna. Koje od navedenih tvrđenja nije tačno? 1) Skrob je heteropolisaharid 2) Glikogen je polisaharid životinjskog porekla 3) Celuloza je homopolisaharid 4) Dekstrini nastaju delimičnom hidrolizom skroba 5) Amiloza ima spiralnu strukturu 30. Koji je to dipeptid? 1) valilleucin 2) leucilvalin 3) valilizoleucin 4) izoleucilvalin 5) alanilvalin 27. arahidonska 5) linolna. U molekulu jednog od navedenih dipeptida za ugljenikov atom koji je susedan slobodnoj karboksilnoj grupi vezana je izobutil-grupa. palmitoleinska . Koje od navedenih kiselina ulaze u sastav triglicerida.5x1023 molekula vodonika? 1) palmitinska. palmitoleinska 4) palmitinska. palmitoleinska 2) linolenska. stearinska.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 26. oleinska.25 mol tog glicerida troši 4. ako se za potpuno katalitičko hidrogenovanje 0. oleinska. Katalitičkom redukcijom pirola dobija se: 1) anilin 2) piran 3) pirolidin 4) piperdin 5) pirimidin 28. stearinska.200 - . arahidonska.

Medicinski fakultet Niš

Informator 2010

Test P 1. Koliko elektrona sadrži elektronski omotač jednovalentno negativnog 3717Cl ? 1) 7 2) 20 3) 16 4) 18 5) 17 2. U kom je od navedenih jedinjenja zastupljena samo kovalentna veza ? 1) NH4NO3 2) NaHCO3 3) NaOH 4) HNO3 5) NaH 3. Kolika je vrednost standardne entalpije reakcije CO(g) + ½ O2 (g) → CO2 (g) izražena u kJ/mol ako su vrednosti standardnih entalpija stvaranja CO i CO2 : ∆fH (CO) = - 110,9 kJ/mol i ∆fH (CO2) = - 393,5 kJ/mol ? 1) 504,4 2) - 282,6 3) - 252,2 4) 286,6 5) - 504,4 4. Pri sintezi amonijaka iz elemenata pod određenim uslovima u ravnoteži se nalazi 0,1 mol/dm3 N2, 0,2 mol/dm3 H2 i 0,8 mol/dm3 NH3. Početne koncentracije N2 i H2 su bile: 1) [N2]0 = 0,5 mol/dm3 i [H2]0 = 1,4 mol/dm3 2) [N2]0 = 0,9 mol/dm3 i [H2]0 = 1 mol/dm3 3) [N2]0 = 0,5 mol/dm3 i [H2]0 = 0,6 mol/dm3 4) [N2]0 = 1,7 mol/dm3 i [H2]0 = 1,8 mol/dm3 5) [N2]0 = 1,7 mol/dm3 i [H2]0 = 2,6 mol/dm3 5. Izračunati količinsku koncentraciju (mol/dm3) 20% rastvora aluminijumsulfata čija je gustina 1,23 g/cm3. (Ar(Al) = 27, Ar(S) = 32) 1) 4,17 2) 0,72 3) 2 4) 1,64 5) 1,12 6. Kolika je vrednost konstante disocijacije HCN, ako je u rastvoru koji sadrži 0,01 mol/dm3 stepen disocijacije, α = 0,02 % ? 1) 2×10-6 2) 4×10-6 3) 4×10-10

- 201 -

Medicinski fakultet Niš

Informator 2010

4) 2×10-8 5) 4×10-8 7. U kom od navedenih nizova se nalaze samo jake kiseline ? 1) HClO3, HBr, HIO, H2SO4 2) HClO, HBr, HIO3, H2SO4 3) H2S, HClO3, H2SO4, HBr 4) HClO4, H2SO4, HI, HBr 5) HClO, H2SO4, HI, HBrO 8. Koliko miligrama kalijum-hidroksida treba rastvoriti u 250 cm3 vode da bi se dobio rastvor u kome je pOH = 3 ? (disocijacija je potpuna, Ar(K) = 39) 1) 56 2) 14 3) 224 4) 25 5) 50 9. U kom od navedenih vodenih rastvora soli je koncentracija H+ jona veća od 10-7? 1) Na2CO3 2) Na2HPO4 3) NaHCO3 4) NaNO2 5) AlCl3 10. Ako se pomešaju rastvori istih koncentracija navedenih supstanci u datim zapreminskim odnosima, samo u jednom slučaju nastaje pufer. 1) 1V CH3COOH i 1V KOH 2) 0,5V NH3 i 0,75V HNO3 3) 0,5V Na2HPO4 i 1V HCl 4) 0,75V NH4Cl i 0,5V NaOH 5) 0,5V CH3COOH i 0,75V NaOH 11. Vodeni rastvori etanola i glicerola imaju iste masene koncentracije (γ = 10 g/dm3). Koje tvrđenje je tačno ? (Mr (etanol) = 46, Mr (glicerol) = 92) 1) Rastvori glicerola i etanola imaju isti osmotski pritisak 2) Rastvor glicerola ima dva puta manji osmotski pritisak 3) Rastvor glicerola ima tri puta veći osmotski pritisak 4) Rastvor etanola ima dva puta manji osmotski pritisak 5) Rastvor etanola ima tri puta manji osmotski pritisak
- 202 -

Medicinski fakultet Niš

Informator 2010

12. U reakciji elementarnog sumpora sa azotnom kiselinom nastaje sumporna kiselina i azot(II)-oksid. Koliko je grama redukcionog sredstva potrebno za izdvajanje 5,6 dm3 azot(II)-oksida (normalni uslovi)?(Ar(S) = 32; Ar(N) = 14) 1) 8,0 2) 32,0 3) 4,0 4) 20,5 5) 16,0 13. Koji se od navedenih procesa odvija u galvanskom elementu koji se sastoji od metalnog cinka uronjenog u rastvor cink-sulfata i metalnog bakra uronjenog u rastvor bakar(II)-sulfata? 1) Na anodi dolazi do prelaženja Cu2+ jona u rastvor 2) Na katodi dolazi do prelaženja Zn2+ jona u rastvor 3) Na anodi dolazi do taloženja Cu2+ jona iz rastvora 4) Na katodi dolazi do taloženja Cu2+ jona iz rastvora 5) Na anodi dolazi do taloženja Zn2+ jona iz rastvora 14. Sa 6×1021 atoma azota potpuno reaguje sa 1,5×1022 atoma kiseonika. Azot i kiseonik su sjedinjeni, u tom oksidu, u masenom odnosu: (Ar(N) = 14; Ar(O) =
16)

1) 7 : 8

2) 7 : 12

3) 7 : 16

4) 7 : 4

5) 7 : 20

15. Koje od navedenih jedinjenja pri disocijaciji daje hloritne jone? 1) CCl3COOH 2) LiCl 3) KClO 4) Cl2O3 5) CHCl3 16. Zasićeni alifatični alkoholi imaju molekulsku formulu C4H10O. Koliko izomernih karbonilnih jedinjenja može da se dobije njihovom oksidacijom? 1) 5 2) 3 3) 2 4) 1 5) 4 17. 1,3-dibrompropan može se dobiti reakcijom broma sa : 1) ciklopropanom 2) etenom 3) 2-metilpropenom 4) propenom 5) etanom

- 203 -

Medicinski fakultet Niš

Informator 2010

18. Koliko će grama odgovarajućeg proizvoda nastati oksidacijom 0,2 mol fenola? 1) 22,0 2) 21,6 3) 18,8 4) 24,4 5) 43,2 19. Po kojoj hemijskoj osobini se razlikuju benzaldehid i cikloheksanon? 1) Reaguju sa aminima 2) Sa alkoholima grade poluacetale 3) Podležu reakcijama nukleofilne supstitucije 4) Reaguju sa Grinjarovim reagensom 5) Podležu aldolnoj adiciji 20. Formula jabučne kiseline je: 1) CH2(OH)CH2COOH 2) CH3CH(OH)COOH 3) HOOCCH(OH)CH(OH)COOH 4) HOOCCH(OH)CH2COOH 5) HOOCCH2CH2COOH 21. Koja količina ciklopentankarboksamida učestvuje u reakciji sa LiAlH4 ako u toj reakciji nastaje 19,8 g redukcionog proizvoda? 1) 1mol 2) 0,01mol 3) 20 mmol 4) 2 mol 5) 0,2 mol 22. Reakcijom karbamida sa etil-estrom malonske kiseline nastaje jedinjenje čija je molekulska formula: 1) C5H4O2N4 2) C4H4O2N2 3) C5H6O2N2 4) C4H4N2 5) C4H4O3N2 23. Dejstvom cinka ili kalaja u razblaženim kiselinama disulfidi daju: 1) tiole 2) sulfide 3) sulfone 4) sulfokside 5) sulfonske kiseline

- 204 -

Medicinski fakultet Niš

Informator 2010

24. Koliko grama anilinijum-hlorida nastaje u reakciji 0,25 mol odgovarajućeg jedinjenja sa hloridnom kiselinom? (Ar(Cl)=35,5; Ar(N)=14) 1) 32,38 2) 3,238 3) 0,3238 4) 64,75 5) 6,475 25. Koja od navedenih aminokiselina ima najveće negativno naelektrisanje u jako baznoj sredini? 1) asparaginska kiselina 2) izoleucin 3) triptofan 4) glicin 5) lizin 26. Koje tvrđenje je tačno ? 1) metionillizin sadrži samo jednu esencijalnu aminokiselinu 2) cisteinilserin sadrži samo aminokiseline čija je pI vrednost u blizini pH 7 3) fenilalanilvalin ne daje ksantoproteinsku reakciju 4) valiltirozin sadrži dve esencijalne aminokiseline 5) serilglicin ima dva hiralna C atoma 27. Derivat heterocikličnog sistema indola je: 1) nikotinska kiselina 2) mokraćna kiselina 3) prolin 4) triptofan 5) piridoksal 28. D-galakoza i L-galakoza su: 2) enantiomeri 1) C2-epimeri 4) tautomeri 5) C5-epimeri 3) anomeri

29. Koje tvrđenje nije tačno? 1) Amiloza sa jodom gradi inkluziono jedinjenje plave boje 2) Dekstrini nastaju delimičnom hidrolizom skroba 3) Laktoza i saharoza su heterodisaharidi 4) U molekulu amilopektina su zastupljene samo α(1→6) glikozidne veze 5) Molekuli celuloze su linearni

- 205 -

Medicinski fakultet Niš

Informator 2010

30. Koje od navedenih kiselina ulaze u sastav triglicerida, ako 0,25 mol tog glicerida potpuno reaguje sa 9x1023 atoma broma? 1) palmitinska, arahidonska, palmitoleinska 2) linolenska, oleinska, palmitinska 3) linolna, oleinska, palmitoleinska 4) palmitinska, stearinska, arahidonska 5) linolna, stearinska, palmitoleinska

- 206 -

8. 2. 24.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 REŠENJA Pit. 15. 11. 13. 3) 3) 3) 2) 3) 1) 2) 5) 2) 2) 2) 3) 2) 2) 5) 4) 3) 2) 3) 3) 4) 2) 5) 1) 5) 2) 2) 4) 3) 5) 5) 1) 4) 3) 5) 4) 4) 5) 1) 5) 3) 2) 3) 4) 5) 5) 5) 5) 2) 1) 4) 2) 4) 4) 5) 2) 5) 5) 1) 3) 3) 4) 2) 5) 4) 1) 3) 2) 4) 3) 1) 5) 2) 1) 3) 5) 3) 5) 3) 4) 1) 2) 2) 5) 1) 5) 4) 3) 3) 4) 5) 1) 3) 4) 2) 2) 2) 5) 1) 3) 2) 3) 5) 4) 1) 4) 3) 1) 5) 1) 5) 2) 4) 1) 4) 5) 1) 5) 3) 4) 1) 3) 2) 2) 4) 2) 5) 5) 4) 3) 4) 5) 2) 2) 4) 5) 3) 1) 4) 2) 2) 4) 4) 5) 1) 3) 1) 4) 3) 3) 2) 1) 5) 3) 2) 5) 1) 1) 2) 2) 2) 1) 1) 1) 2) 5) 3) 1) 4) 2) 1) 3) 3) 3) 1) 5) 5) 4) 2) 3) 3) 5) 2) 4) 2) 1) 4) 4) 4) 5) 2) 3) 2) 4) 3) 3) 5) 2) 2) 1) 3) 1) 1) 3) 2) 1) 1) 1) 3) 2) 1) 4) 4) 3) 2) 4) 1) 4) 3) 1) 1) 4) 1) 4) 4) 4) 1) 2) 5) 2) 3) 5) 3) 3) 3) 2) 2) 1) 3) 1) 2) 3) 2) 4) 1) 3) 2) 2) 3) 1) 3) 5) 1) 4) 4) 4) 2) 5) 3) 1) 3) 2) 4) 4) 4) 4) 3) 5) 1) 1) 3) 2) 1) 1) 3) 3) 3) 2) 1) 3) 4) 2) 3) 3) 3) 2) 1) 4) 3) 3) 2) 2) 4) 3) 5) 3) 4) 3) 5) 5) 2) 2) 4) 3) 2) 4) 3) 2) 4) 3) 3) 4) 1) 5) 2) 2) 3) 4) 5) 1) 4) 2) 1) 2) 1) 2) 1) 3) 4) 3) 2) 1) 2) 1) 5) 3) 3) 3) 5) 4) 2) 2) 4) 4) 2) 2) 4) 4) 5) 1) 5) 1) 4) 1) 5) 2) 1) 5) 1) 3) . 28. 16. 26. 18. 29. 25. 4. 17. 10.207 - . 23. 6. 5. 3. Test A Test B Test C Test D Test E Test F Test G Test Test Test Test Test H I K L M 1. 22. 27. 30. 14. 19. 12. 21. 20. 7. 9.

11. Test N Test O Test P 1.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 REŠENJA Pit. 19. 25. 6. 5. 12. 17. 16. 14. 4. 9. 18. 20. 8. 26. 10. 22. 24. 2. 30. 21. 29. 3. 27. 7. 15. 13.208 - . 23. 28. 1) 2) 2) 1) 5) 3) 3) 5) 5) 4) 2) 2) 4) 4) 2) 5) 4) 4) 5) 1) 5) 1) 4) 1) 5) 1) 1) 3) 1) 3) 2) 5) 2) 4) 1) 2) 5) 5) 5) 3) 5) 3) 4) 3) 3) 4) 2) 1) 5) 5) 2) 5) 2) 3) 1) 1) 3) 3) 1) 5) 4) 4) 2) 1) 2) 3) 4) 2) 5) 4) 2) 3) 4) 5) 4) 2) 1) 2) 5) 4) 5) 5) 1) 1) 1) 2) 4) 2) 4) 5) .

Sporedni elementi zgloba su: a) zglobne površine. zglobne veze i zglobni diskus d) zglobna šupljina.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 8. Na čašici karlične kosti zglobni deo označen je kao: a) čašična usna b) čašična jama c) polumesečasta zglobna površina d) čašični usek 5. Mišići žvakanja (mastikatorni mišići) su: a) maseterični.3 Anatomija i fiziologija Test A 1. zglobni nastavak 2. spoljašnji i unutrašnji krilasti mišić b) maseterični. prednji i zadnji krilasti mišić c) slepoočni. slepoočni. spoljašnji i unutrašnji krilasti mišić d) masetelični. slepoočni. zglobne veze i zglobni diskus 4.209 - . Na grani donje vilice nalaze se: a) dva koštana nastavka . zglobne veze i vezivno-hrskavičave b) zglobne veze i vezivno-hrskavičave ploče c) zglobna kapsula. Na donjem okrajku lakatne kosti nalaze se: a) glava lakatne kosti i šiljasti nastavak b) glava lakatne kosti i vrat c) lakatni nastavak i kljunasti nastavak d) koloturni urez 3.koronoidni (prednji) i kondilarni (zadnji) b) tri koštana nastavka c) četiri koštana nastavaka d) jedan. jabučni. slepoočni i prednji krilasti mišić .

podeljenih u tri grupe: prednju.210 - . spoljašnju i zadnju c) 20 mišića. spoljašnju i unutrašnju d) 25 mišića. U trbušnoj duplji u nivou četvrtog slabinskogpršljena aorta se deli na: a) dve završne grane. kosu i poprečnu 11. U podlaktu se nalazi: a) 25 mišića. kosu i horizontalnu d) dve pukotine. napred i nadole 8. Baza srca okrenuta je: a) naviše. podeljenih u tri grupe: prednju. levu i desnu bedrenu arteriju 10. podeljenih u tri grupe: prednju. ulevo i unazad c) naviše. spoljašnju i zadnju59. podeljenih u tri grupe: unutrašnju. spoljašnju i zadnju b) 20 mišića.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 6. udesno i unazad d) nalevo. Otvor kanala slušne trube nalazi se na: a) bočnom zidu nosnog sprata ždrela b) zadnjem zidu nosnog sprata ždrela c) gornjem zidu nosnog sprata ždrela d) gornjem zidu usnog sprata ždrela . Plućne vene ulivaju se u levu srčanu pretkomoru preko otvora koji se nalazi na njenom: a) prednjem zidu b) spoljašnjem zidu c) unutrašnjem zidu d) zadnjem zidu 9. desnu i levu zajedničku bedrenu arteriju c) dve završne grane. Levo plućno krilo ima: a) jednu kosu pukotinu b) jednu horizontalnu pukotinu c) dve pukotine. 7. udesno i napred b) nadole. spoljašnju i unutrašnju karotidnu arteriju b) dve završne grane. donju i gornju bedrenu arteriju d) dve završne grane.

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 12. Egzokrini deo pankreasa predstavljen je: a) pankreasnim sokom b) hormonima c) žučnim sokom d) žučnim enzimima 14.Broj malih bubrežnih čašica je: a) 8-10 b) 7-10 c) 15-20 d) 6-9 16. Kroz ulazni otvor bubrega prolaze: a) krvni sudovi bubrega b) živci bubrega c) deo izvodnih mokraćnih kanala d) sve navedeno je tačno 15.211 - . Briznik nastaje spajanjem: a) ampule semevoda i izvodnog kanala semene kesice b) početnog dela semevode i izvodnog kanala semene kesice c) pasemnika i izvodnog kanala semene kesice d) ampule semevoda i kanala pasemnika . Opornjačka kesa nalazi se između: a) zadnjeg zida gušterače i organa koji su iza nje ti b) zadnjeg zida želuca i organa koji su iza njega c) zadnjeg zida slezine i organa koji su iza nje d) prednjeg zida želuca i organa koji su ispred njega 13. Dužina pasemeničkog kanala je: a) 50-60 cm b) 4-5 m c) 70 cm d) 1-2 m 17.

212 - . Specifične razlike u građi i funkcijama među ćelijama istog organizma su zasnovane na razlikama u molekulima: a) DNK b) iRNK c) tRNK d) rRNK 22.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 18. Žuljevito telo je: a) moždani most b) spojnica moždanog svoda c) prednja spojnica d) moždana spojnica 20. Okružite NETAČNU tvrdnju: a) Od lipida membrana ćelije najzastupljeniji su fosfolipidi. 23. Četvrti moždani živac je: a) trograni živac b) trohlearni živac c) okulomotorni živac d) pomoćni živac 19. Za aktivni transport NIJE tačno da: a) transportuje jone K i Na b) formira membranski potencijal c) troši ATP d) transportuje vodu . d) Bakterije nemaju unutrašnje membrane ili su one slabo razvijene. Belu masu centralnog nervnog sistema grade: a) jedra moždanih živaca b) retikularna jedra c) relejna jedra d) putevi centralnog sistema 21. b) Proteini su u ćelijskoj membrani zaronjeni tako da daju mozaičan izgled c) Na površini ćelije se nalazi hidrofoban deo lipidnih molekula.

XII d) XII. XII c) X. XI.213 - . VIII. Jedan od uzroka nastajanja zamora je gomilanje u mišićima: a) pirogrožđane kiseline b) masti c) glikogena d) mlečne kiseline 27.XI.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 24. Do smrti čoveka dovodi gubitak vode od oko: a) 10% b) 30 % c) 50% d) 70% 28. Za proizvodnju energije u ćeliji najlakše se aktiviraju: a) ugljeni hidrati b) masti c) proteini d) nukleinske kiseline 26.VIII. IX. VIII. XIII.IX. U krvi čoveka jedro NE sadrže: a) granulociti b) monociti c) limfociti d) eritrociti 29. IX b) V. VII. X. Temperatura na kojoj se ostvaruje maksimalno delovanje fermenta naziva se: a) optimalna b) aktivirajuća c) apsolutna d) maksimalna 25. V. VIII. Koagulacioni faktori deluju redom: a) X.X .

gorkog na bazi. gorkog na bazi. a ne od rasporeda kvržica 32. a kiselog na celoj površini jezika d) zavistan od osobina hrane koja draži kvržice jezika. gorkog na bočnim stranama. Receptori za ukus su raspoređeni na jeziku tako daje najbolji osećaj: a) slatkog na vrhu.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 30. slanog na vrhu. Refleksni centar za lučenje suza nalazi se u: a) suznoj žlezdi b) produženoj moždini c) kičmenoj moždini d) kori velikog mozga 33. a kiselog na vrhu jezika c) slatkog na bočnim stranama. a kiselog na bočnim stranama jezika b) slatkog na celoj površini. Tubularna sekrecija: a) je sposobnost ćelija bubrežnih kanalića da sekretuju i izlučuju supstance u šupljinu bubrežnih kanalića b) je sposobnost ćelija bubrežnih kanalića da sekretuju i izlučuju supstance u peritubularni prostor c) je sposobnost ćelija bubrežnih kanalića da sekretuju i izlučuju supstance u glomerul d) je sposobnost ćelija bubrežnih kanalića da sekretuju i izlučuju supstance direktno u krv 34. Zaokružite NETAČNU tvrdnju: a) najvažnija funkcija bubrega je očuvanje stalnosti uslova unutrašnje sredine b) bubreg održava ravnotežu vode i elektrolita c) bubrezi su fiziološki pufer sistem d) nervni sistem ima veoma zančajnu ulogu u stvaranju mokraće u bubrezima . Aglutinogeni su: a) antitela b) antigeni c) crvene krvne ćelije d) limfociti 31.214 - .

Zaokružite tačnu tvrdnju: a) glavni inspiratorni mišići su unutrašnji međurebarni mišići i trbušni mišići b) glavni ekspiratorni mišići su unutrašnji međurebarni mišići i trbušni mišići c) inspiracija je pasivan akt d) kontrakcija spoljnih međurebarnih mišića smanjuje prednje-zadnji prečnik grudnog koša 37. astrogen.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 35. Najvažniji hormoni kore nadbubrežne žlezde su: a) kortizol. Pražnjenje bešike nastaje pri: a) kontrakciji sfinktera pod uticajem simpatikusa b) relaksaciji detrusora pod uticajem parasimpatikusa c) kontrakciji detrusora pod uticajem parasimpatikusa d) kontrakciji sfinktera pod uticajem parasimpatikusa 36. kortizol i androgeni . Glukagon: a) povećava koncentraciju glukoze u krvi b) povećava transport glukoze iz tkiva u krv c) smanjuje koncentraciju glukoze u krvi d) smanjuje iskorišćavanje glukoze iz glikogena 40. kortikosteron i kateholamini b) androgeni. Područje respiratornog centra u kome se ritmički stvaraju impulsi je: a) apneustičko b) bulbarno c) pneumotaksičko d) kičmena moždina 39. adrenalin c) aldosteron. Površina respiratorne membrane iznosi: a) 70 m2 b) 70cm2 c) 70 ml d) kao površina jedne alveole 38.215 - . noradrenalin d) aldosteron. hidrokortizol.

efektor i motorno nervno vlakno b) receptor. Kožni refleksi su: a) plantarni. oslabljen što se označava kao hiporefleksija ili ugašen što se c) označava kao arefleksija d) pojačan što se označava kao hiperrefleksija. senzitivno nervno vlakno i receptor 43. sinapsa. receptor. Refleksni odgovor može biti: a) pojačan što se označava kao hiporefleksija. maserera. sinapsa. ugašen što se označava kao hiporefleksija ili oslabljen što se označava kao arefleksija e) samo u fiziološkim granicama 44. kremastera. Refleksni akt zavhata delove prema sledećem redosledu: a) senzitivno nervno vlakno. motorno nervno vlakno. motorno nervno vlakno. motorno nervno vlakno i efektor c) receptor. sinapsa. patelarni. senzitivno nervno vlakno i efektor d) efektor. Velike i male motorne jedinice razlikuju se po: a) broju aksona koji inerviše jedno mišićno vlakno b) broju motornih vlakana koji inerviše jedan nerv c) broju nerava koji inerviše jedan mišić d) broju motornih vlakana koji inerviše jedan akson . sinapsa.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 41. oslabljen što se označava kao hiperrefleksija ili ugašen što se označava kao arefleksija b) pojačan što se označava kao hiperrefleksija. kutano-analni i abdominalni c) plantarni. kutano-analni i abdominalni d) plantarni. senzitivno nervno vlakno. kutano-analni i abdominalni b) plantarni.216 - . kutano-analni i abdominalni 45. Povećano lučenje hormona štitaste žlezde dovodi do: a) Bazedovljeve bolesti b) Adisonove bolesti c) gušavosti d) miksedema 42. ahilov.

Poprečno prugasti mišić reaguje: a) na dejstvo medijatora u oblasti završne ploče b) nezavisno od mesta aplikacije medijatora c) spontano d) nijedan odgovor nije tačan 47. Ferment pljuvačke je: a) mucin b) pepsin c) himozin d) ptijalin 50.Pepsinogen se aktivira pod dejstvom: a) pepsina b) fermenata pankreasnog soka c) hlorovodonične kiseline d) enterokinaze .217 - . Kemijske materije se u digestivnom traktu razgrađuju pod dejstvom digestivnih fermenata i to: a) masti do glicerina i amino kiselina b) proteini do masnih kiselina c) ugljeni hidrati do polisaharida d) nijedan odgovor nije tačan 49.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 46. već od spoljnih okolnosti d) maloj vlažnosti vazduha 48. Pankreasni sok sadrži enzime koji vare: a) proteine b) ugljene hidrate c) proteine i lipide d) sve tri vrste hranljivih materija 51. Zamor nastupa brže pri: a) dinamičkom radu b) statičkom radu c) ne zavisi od vrste rada.

Sistola komora: a) predhodi sistoli pretkomora b) sledi iza sistole pretkomora c) odvija se u isto vreme sa sistolom pretkomora d) odvija se po dolasku krvi iz velikih vena direktno u komoru . Povećanje osmotskog pritiska telesnih tečnosti registruju: a) osmoreceptori hipotalamusa b) osmoreceptori velikih krvnih sudova c) presoreceptori hipotalamusa d) presoreceptori velikih krvnih sudova 56. Miotatički refleks je: a) spinalni refleks b) refleks istezanja c) refleks koji počinje aktivacijom mišićnih vretena d) svi odgovori su tačni 53.218 - . Centar za bolnu osetljivost je: a) talamus b) hipotalamus c) limbički sistem d) veliki mozak 54. Paradoksalno spavanje je: a) ne-REM spavanje b) REM spavanje c) spavanje u toku koga se ne sanja d) spavanje uz povišen tonus muskulature 55. Veliki krvotok obezbeđuje vezu srca sa: a) periferijom noseći joj krv svetlocrvene boje b) periferijom noseći joj krv tamnoplave boje c) plućima noseći im krv svetlocrvene boje d) plućima noseći im krv tamnoplave boje 57.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 52.

slepoočni i vilični deo d) bubni. Slepoočna kost sastoji se iz tri dela: a) ljuskasti. Povećana koncentracija kalijuma: a) inhibira rad srca i zaustavlja ga u dijastoli b) stimuliše rad srca i zaustavlja ga u dijastoli c) inhibira rad srca i zaustavlja ga u sistoli d) stimuliše rad srca i zaustavlja ga u sistoli 60. Starlingov zakon glasi: a) što je dužina mišića veća kontrakcija je slabija b) dužina mišićnih vlakana je utoliko veća ukoliko je venski priliv manji c) količina krvi koju srce ispumpa je obrnuto proporcionalna venskom prilivu d) snaga kontrakcije komora zavisi od početne dužine mišićnih vlakana komora 59. Simpatički nervni sistem dovodi do: a) vazodilatacije većine krvnih sudova. čeoni i ljuskasti deo 2. bubni i petrozni deo b) bazilarni.219 - . a vazokonstrikcije krvnih sudova skeletnih mišića i srca b) stimulacije srca zahvaljujući vazodilataciji većine krvnih sudova c) vazokonstrikcije većine krvnih sudova. a vazodilatacije krvnih sudova skeletnih mišića i srca d) deluje stimulativno na srce ali nema značajnih efekata na krvne sudove Test B 1.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 58. bočni i ljuskasti deo c) čeoni. Veliki potiljačni otvor predstavlja komunikaciju između: a) prednje i zadnje lobanjske jame b) prednje i srednje lobanjske jame c) lobanjske duplje i kičmenog kanala .

vertikalni list i dva bočna dela b) uspravni i prednji deo c) telo i dva nastavka d) telo i dve grane 5. U zglobu kolena izvode se pokreti: a) samo pregibanja b) samo opružanja c) pregibanja. Mišići zadnje grupe buta inervisani su: a) butnim živcem b) opturatornim živcem c) sedalnim živcem d) peronealnim živcem . opružanja. zglobne veze i zglobni diskus d) zglobna šupljina. Sporedni elementi zgloba su: a) zglobne površine. prednja pobočna veza i prstenasta veza c) prednja i zadnja pobočna veza d) prstenasta i zadnja veza 8. očni. zglobne veze i zglobni diskus 6. klinasti nastavci c) mala krila. Nastavci klinaste kosti su: a) čeoni i vilični nastavak b) nepčani. Delovi sitaste kosti su: a) horizontalni list.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 3. velika krila. spoljašnja pobočna veza i prstenasta veza b) unutrašnja. zglobne veze i vezivno-hrskavičave ploče b) zglobne veze i vezivno-hrskavičave ploče c) zglobna kapsula. krilasti nastavci d) zglobni i nezglobni nastavci 4.220 - . ograničeni pokreti spoljašnjeg i unutrašnjeg obrtanja d) privođenja i odvođenja kolena 7. Veze u zglobu lakta su: a) unutrašnja.

Mišići žvakanja (mastikatorni mišići) su: a) maseterični. spoljašnji i unutrašnji krilasti mišić d) masetelični. slepoočni i prednji krilasti mišić 11. prednji i zadnji krilasti mišić c) slepoočni. Srčanu šupljinu čine: a) dva dela. jabučni. Svi mišići spoljašnje i zadnje grupe podlakta inervisani su: a) lakatnim živcem b) središnjim živcem c) žbičnim živcem d) pazušnim živcem 10. desna komora i desna pretkomora b) dva dela. dve desne i dve leve komore d) četiri dela. desna i leva pretkomora.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 9. Na srcu se opisuju sledeće strane: a) prednja. leva pretkomora i leva komora c) četiri dela. slepoočni. leva i desna komora 13. spoljašnji i unutrašnji krilasti mišić b) maseterični. leva i donja strana d) spoljašnja. slepoočni. Levi pretkomorno-komorni otvor zatvoren je zaliskom koji se sastoji iz: a) tri trouglasta listića b) dva trouglasta listića c) tri polumesečasta zaliska d) dva polumesečasta zaliska . leva i spoljašnja strana b) prednja. unutrašnja i dijafragmalna strana 12.221 - . Zidovi desne komore su neravni i od njih polaze: a) dva papilarna mišića b) tri papilarna mišića c) jedan papilarni mišić d) četiri papilarna mišića 14. leva i unutrašnja strana c) prednja.

vratni. gornju i donju ivicu i dva otvora d) spoljašnji i unutrašnji zid. gornju i donju ivicu i dva otvora . desnu i levu ivicu i dva otvora b) gornji i donji zid. vratni i grudni b) dva dela. glaveni. desnu i levu ivicu i dva otvora c) prednji i zadnji zid. kosu i poprečnu 17. grudni i trbušni c) tri dela. Levo plućno krilo ima: a) jednu kosu pukotinu b) jednu horizontalnu pukotinu c) dve pukotine. grudni i trbušni d) tri dela. vratni i grudni 19.222 - . Zavisno od dela tela kroz koji prolazi jednjak ima: a) dva dela. trećeg i četvrtog slabinskog pršljena 20. Dvanaestopalačno crevo nalazi se ispred: a) prva tri krsna pršljena b) prva tri slabinska pršljena c) trećeg i četvrtog slabinskog pršljena d) drugog. U srednji nosni kanal otvaraju se: a) čeoni sinus i klinasti sinus b) klinasti i sitasti sinus c) čeoni sinus i gornjovilični sinus d) klinasti sinus i donjovilični sinus 18. Duplja grkljana na uzdužnom preseku ima izgled: a) lista deteline b) ružinog lista c) peščanog sata d) levka 16. Želudac ima: a) prednji i zadnji zid. kosu i horizontalnu d) dve pukotine.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 15.

njegovi izvodni kanal i mokraćna bešika b) bubreg i mokraćna bešika c) samo bubreg d) bubreg. Bubrezi se nalaze u: a) retroperitonealnom prostoru trbušne duplje b) peritonealnom prostoru trbušne duplje c) retroperitonealnom prostoru karlične duplje d) superitonealnom prostoru karlične duplje 22. Broj malih bubrežnih čašica je: a) 8-10 b) 7-10 c) 15-20 d) 6-9 24. Dužina pasemeničkog kanala je: a) 50-60 cm b) 4-5 m c) 70 cm d) 1-2 m 25.223 - . Briznik nastaje spajanjem: a) ampule semevoda i izvodnog kanala semene kesice b) početnog dela semevode i izvodnog kanala semene kesice c) pasemnika i izvodnog kanala semene kesice d) ampule semevoda i kanala pasemnika . njegovi izvodni kanali i mokraćovod 23. Jajnička jama nalazi se u račvi: a) spoljašnje bedrene arterije b) unutrašnje bedrene arterije c) zajedničke bedrene arterije d) stidne bedrene arterije 26.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 21. Parni mokraćni organi su: a) bubreg.

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 27. Duplja unutrašnjeg uva ispunjena je: a) perilimfom b) likvorom c) vazduhom d) krvlju 32. Funkcionalno najvažniji deo očne jabučice je: a) rožnjača b) sočivo c) mrežnjača d) sudovnjača . Kičmenih živaca ima: a) 12 pari b) 30 pari c) 33-34 para d) 31 par 28. VI i delimično V i VIII moždanog živca 30.224 - . Četvrti moždani živac je: a) trograni živac b) trohlearni živac c) okulomotorni živac d) pomoćni živac 29. U moždanom mostu leže jedra: a) II i III moždanog živca b) III i IV moždanog živca c) IX i X moždanog živca d) VII. Najveće subkortikalno jedro smešteno u središnjem delu hemisfere je: a) repato jedro b) sočivasto jedro c) prugasto jedro d) bledo jedro 31.

a bazna pri ishrani namirnicama životinjskog porekla d) reakcija mokraće određuje se lakmus papirom 34. Najznačajniji oblik transporta ugljen-dioksida krvlju je: a) kao fizički rastvoren gas b) u obliku karbaminojedinjenja c) u obliku bikarbonatnih jedinjenja d) nijedan odgovor nije tačan . Količina definitivne mokraće koja se stvori u toku dana iznosi: a) 1.225 - . Zaokružite NETAČNU tvrdnju: a) pH mokraće je 6.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 33.5 litra b) 5 litara c) 10 litara d) 180 litara 35. Uloge disajnih puteva su da: a) sprovode vazduh b) prečišćavaju vazduh c) zagrevaju i vlaže vazduh d) svi odgovori su tačni 38. a kisela pri ishrani namirnicama životinjskog porekla c) kisela pri ishrani namirnicama biljnog porekla.3 – 7. Renin se luči ukoliko je : a) povećan krvni pritisak b) povećana zapremina ekstracelularne tečnosti c) smanjeno snabdevanje bubrega krvlju d) povećano snabdevanje bubrega krvlju 36.8 b) bazna pri ishrani namirnicama biljnog porekla. Sjedinjavanje hemoglobina sa kiseonikom naziva se: a) oksidacija b) oksigenacija c) koeficijent iskorišćavanja kiseonika d) kriva disocijacije oksi-hemoglobina 37.

patelarni. maserera.226 - . ahilov. kutano-analni i abdominalni c) plantarni. trijodtironin. parathormon d) tiroksin. Hormoni hipofize se luče pod uticajem: a) hipotalamusa b) malog mozga c) jedara bazalnih ganglija d) talamusa 42. kalcitonin c) tiroksin. Endokrina aktivnost paratiroidne žlezde zavisi od: a) funkcije prednjeg režnja hipofize b) funkcije zadnjeg režnja hipofize c) koncentracije jona kalcijuma u krvi d) koncentracije jona kalijuma u krvi 40. kutano-analni i abdominalni 44.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 39. trijodtironin. Zaokružite tačnu tvrdnju: a) nerv je sačinjen od velikog broja nervnih vlakana b) nemijelinizirana vlakna su bele. a mijelinizirana sive boje c) funkcionalne osobine nervnih vlakana su nadražljivost i kontraktilnost d) kontinuirano sprovođenje odvija se duž Ranvijerovih suženja 43. Kožni refleksi su: a) plantarni. kutano-analni i abdominalni d) plantarni. kutano-analni i abdominalni b) plantarni. Hormoni tiroidne žlezde su: a) tiroksin. Depolarizacija nastaje usled povećane propustljivosti membrane za: a) hlor b) kalijum c) amino kiseline d) natrijum . trijodtironin b) tiroksin. kremastera. parathormon 41.

227 - . Intestinalna faza lučenja želudačnog soka: a) ne postoji b) postoji. Funkcija debelog creva sastoji se u: a) resorpciji vode b) varenju preostalih hranljivih sastojaka c) emulgovanju masti d) svega navedenog .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 45. Ergograf je: a) aparat koji je konstruisao Erg b) aparat kojim se meri energetski promet c) zapis električne aktivnosti mišića d) aparat kojim se određuje radna sposobnost 46. Pljuvačka sadrzi enzime koji vare: a) celulozu b) ugljene hidrate c) belančevine d) masti 49. samo ako su očuvane sve nervne veze c) je humoralnog karaktera d) pokrenuta je refleksima iz debelog creva 50. Osnovna funkcionalna karakteristika mišićnog tkiva je: a) razdražljivost b) kontraktilnost c) deponovanje masnog tkiva d) tačni odgovori su pod a) i b) 48. Brzina razvoja zamora mišića je najveća pri: a) velikom opterećenju b) brzom ritmu rada c) oba odgovora su tačna d) nijedan odgovor nije tačan 47.

Zaokružite NETAČAN odgovor: a) bezuslovni refleksi su isti za sve ljude. Minutni volumen srca predstavlja: a) vrednost koja se dobija množenjem udarnog volumena i frekvencije srca b) volumen krvi koji srce ispumpa za jednu minutu . a uslovni su karakteristični za svakog pojedinca b) bezuslovni refleksi se integrišu u sinapsama nižih delova centralnog nervnog sistema. a uslovni refleksi učvršćivati tokom života d) uslovni refleks se formira ako je uslovna draž udružena sa bezuslovnom draži 55. Prva faza sekrecije u želucu pokreće se: a) kada hrana nadraži receptore usne duplje b) mehaničkim dejstvom hrane u želucu c) hemijskim dejstvom hrane u želucu d) bez unošenja hrane. Sinaptičko sprovođenje je: a) jednosmerno b) dvosmerno c) bez promene intenziteta d) brže nego u nervnom vlaknu 53. gledanjem ili mirisanjem hrane 52.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 51. a za nastanak uslovnih neophodna je kora velikog mozga c) bezuslovni refleksi se mogu ugasiti. Kora velikog mozga: a) reguliše motornu aktivnost b) prima i analizira senzorne informacije c) je centar više nervne delatnosti d) svi odgovori su tačni 56.228 - . U srednjem mozgu nalaze se: a) primarni vidni i akustički centri b) vitalni centri c) jedra osam moždanih živaca d) nijedan odgovor nije tačan 54.

slepoočni i vilični deo d) bubni. Zakon »sve ili ništa« važi za: a) skeletni mišić b) srčani mišić c) nerv d) glatki mišić Test C 1. Simpatički deo nervnog sistema deluje na: a) povećanje nadražljivosti i smanjenje brzine sprovođenja razdraženja u srcu b) smanjenje frekvencije i povećanje snage srčane kontrakcije c) povećanje frekvencije i snage srčane kontrakcije d) smanjenje nadražljivosti. a samim tim povećanje frekvencije srčanog rada 58. a padu minutnog volumena b) padu perifernog otpora. čeoni i ljuskasti deo 2. Slepoočna kost sastoji se iz tri dela: a) ljuskasti. Krvni pritisak će rasti pri: a) porastu perifernog otpora. bubni i petrozni deo b) bazilarni.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 c) volumen od 5 litara krvi d) svi odgovori su tačni 57. butne i krsne kosti . preponske i krsne kosti b) bedrene.229 - . Sistolni ton je posledica: a) kontrakcije srčanog mišića i zatvaranja pretkomorno-komornih valvula b) zatvaranja semilunarnih valvula c) otvaranja semilunarnih valvula d) kontrakcije srčanog mišića i otvaranja pretkomorno-komornih valvula 60. a porastu minutnog volumena c) povećanju perifernog otpora i minutnog volumena d) padu perifernog otpora i minutnog volumena 59. Karlična kost sastoji se iz tri prvobitno odvojene kosti: a) bedrene. bočni i ljuskasti deo c) čeoni.

zadnju i međukoštanu c) spoljašnju. gornji okrajak golenjače i čašica d) donji kraj butne kosti. očni. preponske i sedalne kosti 3. Nastavci klinaste kosti su: a) čeoni i vilični nastavak b) nepčani. Telo žbice ima tri strane: a) prednju. gornji okrajak lišnjače i golenjače b) donji kraj butne kosti. zadnju i spoljašnju 7. trtične i preponske kosti d) bedrene. Na čašici karlične kosti zglobni deo označen je kao: a) čašična usna b) čašična jama c) polumesečasta zglobna površina d) čašični usek 6.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 c) bedrene. gornji okrajak lišnjače c) donji kraj butne kosti. U zglobu kolena povezuju se: a) donji kraj butne kosti. unutrašnju i prednju d) prednju. Potiljačna kost gradi: a) prednji i deo donjeg zida lobanje b) srednji deo lobanje c) bočni deo lobanje d) zadnji i deo donjeg zida lobanje 5. velika krila. klinasti nastavci c) mala krila. unutrašnju i zadnju b) prednju. gornji okrajak lišnjače i čašica 8. Najvažnija osetljiva mesta prednje-bočnog trbušnog zida su: a) preponski kanal i omotač pravog trbušnog mišića b) butni prsten i pupčani otvor c) preponski kanal i pupčani otvor d) preponski kanal i butni prsten . krilasti nastavci d) zglobni i nezglobni nastavci 4.230 - .

U donje disajne puteve spadaju: a) nosna duplja. nadlakatni mišić i kljunasto-ramenični mišić b) dvoglavi mišić nadlakta. troglavi mišić i kljunasto-ramenični mišić 10. dušnik.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 9. Zidovi leve komore su neravni i od njih polaze: a) tri papilarna mišića b) jedan papilarni mišić c) dva papilarna mišića d) četiri papilarna mišića 12. nadlakatni mišić i troglavi mišić c) dvoglavi mišić nadlakta i troglavi mišić d) dvoglavi mišić nadlakta. Mišići prednje grupe nadlakta su: a) dvoglavi mišić nadlakta. sinusi. Zidovi desne komore su neravni i od njih polaze: a) dva papilarna mišića b) tri papilarna mišića c) jedan papilarni mišić d) četiri papilarna mišića 14. ždrelo i usna duplja b) dušnik. Spoljašnju grupu mišića potkolenice čine: a) dugi i kratki lišnjačni mišić b) spoljašnji i unutrašnji lišnjačni mišić c) prednji i zadnji lišnjačni mišić d) gornji i donji lišnjačni mišić 11.231 - . glavne dušnice i pluća . Od luka aorte odvajaju se: a) tri velika arterijska krvna suda b) dva velika arterijska krvna suda c) četiri velika arterijska krvna suda d) jedan veliki krvni sud 13. grkljan i ždrelo c) grkljan i nosna duplja d) grkljan.

ulazni otvor želuca predstavlja mesto spoja: a) završnog dela jednjaka i želuca b) početnog dela jednjaka i želuca c) želuca i dvanaestopalačnog creva d) završnog dela jednjaka i završnog dela želuca 19. Gornji sprat ždrela naziva se: a) nosni deo b) usni deo c) grkljanski deo d) nepčani deo 17.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 15.232 - . Opornjačka kesa nalazi se između: a) zadnjeg zida gušterače i organa koji su iza nje b) zadnjeg zida želuca i organa koji su iza njega c) zadnjeg zida slezine i organa koji su iza nje d) prednjeg zida želuca i organa koji su ispred njega 18. Nosna duplja ima: a) četiri zida i dva otvora b) šest zidova i dva otvora c) pet zidova i jedan otvor d) četiri zida i tri otvora 16. Gornji. Žučovod nastaje: a) spajanjem zajedničkog jetrinog kanala i izvodnog kanala žučne kese b) spajanjem posebnog jetrinog kanala i izvodnog kanala žučne kese c) spajanjem desnog jetrinog kanala i izvodnog kanala žučne kese d) spajanjem levog jetrinog kanala i izvodnog kanala žučne kese . Nutritivni krvni sud jetre je: a) portna vena b) posebna jetrina arterija c) hepatična arterija d) hepatična vena 20.

Broj malih bubrežnih čašica je: a) 8-10 b) 7-10 c) 15-20 d) 6-9 24. Bubrezi se nalaze u: a) retroperitonealnom prostoru trbušne duplje b) peritonealnom prostoru trbušne duplje c) retroperitonealnom prostoru karlične duplje d) superitonealnom prostoru karlične duplje 23. Briznik nastaje spajanjem: a) ampule semevoda i izvodnog kanala semene kesice b) početnog dela semevode i izvodnog kanala semene kesice c) pasemnika i izvodnog kanala semene kesice d) ampule semevoda i kanala pasemnika .233 - . Mokraćovod se pruža od: a) velike bubrežne čašice do mokraćne bešike b) male bubrežne čašice do mokraćne bešike c) bubrežne karlice do mokraćne bešike d) njegovog početnog suženja do mokraćne bešike 22.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 21. Semevod se pruža od: a) glave pasemnika do baze mokraćne bešike b) repa pasemnika do baze mokraćne bešike c) gornjeg pola semnika do baze mokraćne bešike d) donjeg pola semnika do baze mokraćne bešike 26. Početni deo jajovoda povezan je sa materičnom dupljom preko: a) spoljašnjeg materičnog otvora jajovoda b) unutrašnjeg materičnog otvora jajovoda c) prednjeg materičnog otvora jajovoda d) zadnjeg materičnog otvora jajovoda 25.

Najveća parna siva masa međumozga je: a) metatalamus b) talamus c) epitalamus d) hipotalamus 30.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 27. Primarno senzitivno polje obuhvata: a) precentralnu vijugu b) postcentralnu vijugu c) poprečnu slepoočnu vijugu d) slepoočni režanj 29. Spoljašnja strana ćelijske membrane u stanju mirovanja je naelektrisana: a) pozitivno b) negativno c) neutralno d) nijedan odgovor nije tačan 32. VI i delimično V i VIII moždanog živca 31. Žuljevito telo je: a) moždani most b) spojnica moždanog svoda c) prednja spojnica d) moždana spojnica 28. Glatki mišići: a) sadrže aktinske niti b) sadrže miozinske niti c) sadrže aktinske i miozinske niti d) ne sadrže aktinske i miozinske niti .234 - . U moždanom mostu leže jedra: a) II i III moždanog živca b) III i IV moždanog živca c) IX i X moždanog živca d) VII.

235 - .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 33. Simpatički deo nervnog sistema deluje na: a) smanjenje nadražljivosti uz povećanje brzine sprovođenja razdraženja u srcu b) smanjenje frekvencije uz povećanje snage srčane kontrakcije c) povećanje frekvencije i snage srčane kontrakcije d) povećanje nadražljivosti a samim tim smanjenje frekvencije srčanog rada . Glatka muskulatura u toku rada se: a) brzo zamara b) troši veliku količinu energije c) ponaša kao sincicijum d) ne depolariše 34. Minutni volumen srca predstavlja: a) vrednost koja se dobija množenjem udarnog volumena i frekvencije srca b) volumen krvi koji srce ispumpa za jednu minutu c) volumen od 5 litara krvi d) svi odgovori su tačni 37. Šmit-Moravicova teorija govori o: a) brzini sedimentacije b) zgrušavanju krvi c) hematokritu d) nastanku leukemije 36. Veliki krvotok obezbeđuje vezu srca sa: a) periferijom noseći joj krv tamnoplave boje b) periferijom noseći joj krv svetlocrvene boje c) plućima noseći im krv svetlocrvene boje d) plućima noseći im krv tamnoplave boje 38. Kalijum je: a) zastupljen više u ćeliji nego van ćelije b) zastupljen više van ćelije nego u ćeliji c) u podjednakoj količini van ćelije i u ćeliji d) zajedno sa fosfatima nalazi se više van ćelije nego u ćeliji 35.

Krv se u venama kreće: a) zahvaljujući venskim zaliscima. od srca ka periferiji d) svi odgovori su tačni 40. Funkcionalni rezidualni kapacitet je količina vazduha koja se nalazi u plućima: a) na kraju maksimalnog udaha b) na kraju maksimalnog izdaha c) nakon normalnog udaha d) nakon normalnog izdaha 44.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 39. Eritropoetin se stvara u: a) jetri b) bubregu c) eritrocitima d) kostnoj srži . Zaokružite tačnu tvrdnju: a) glavni inspiratorni mišići su unutrašnji međurebarni mišići i trbušni mišići b) glavni ekspiratorni mišići su unutrašnji međurebarni mišići i trbušni mišići c) inspiracija je pasivan akt d) kontrakcija spoljnih međurebarnih mišića smanjuje prednje-zadnji prečnik grudnog koša 41. Rezidualni volumen je količina vazduha koja se nalazi u plućima: a) na kraju maksimalnog udaha b) na kraju maksimalnog izdaha c) nakon udaha pri normalnom disanju d) nakon izdaha pri normalnom disanju 43.236 - . od srca ka periferiji c) zahvaljujući kontrakciji skeletne muskulature. Sjedinjavanje hemoglobina sa kiseonikom naziva se: a) oksidacija b) oksigenacija c) koeficijent iskorišćavanja kiseonika d) kriva disocijacije oksi-hemoglobina 42. od periferije ka srcu b) zahvaljujući mišićnoj pumpi.

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 45. Po supstratu na koji deluju enzimi se dele na: a) apoenzim i koenzim b) hidrolaze i desmolaze c) karbohidraze. Zaokružite netačnu tvrdnju: a) najvažnija funkcija bubrega je očuvanje stalnosti uslova unutrašnje sredine b) bubreg održava ravnotežu vode i elektrolita c) najvažnija funkcija bubrega je endokrina d) bubrezi su fiziološki pufer sistem 46. Specifična težina mokraće je manja: a) ukoliko je manja količina uzlučene mokraće b) pri intenzivnom znojenju c) pri teškom fizičkom radu d) ukoliko je veća količina uzlučene mokraće 47. baznoj ili neutralnoj sredini 48. proteaze i lipaze d) enzime koje ispoljavaju dejstvo u kiseloj. Tripsinogen nastaje u: a) želucu b) jetri c) pankreasu d) tankom crevu 49. Peristaltički i antiperistaltički pokreti prisutni su u: a) jednjaku b) želucu c) tankom crevu d) debelom crevu .237 - . Funkcija debelog creva sastoji se u: a) varenju preostalih hranljivih sastojaka b) emulgovanju masti c) resorpciji vode d) svega navedenog 50.

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 51. Zakonitosti formiranja uslovnih refleksa su sve navedeno. OSIM: a) organizam je u budnom stanju b) biološka motivisanost jedinke c) udruženost uslovne i bezuslovne draži d) prisustvo drugih stimulusa . Centar za bolnu osetljivost je: a) talamus b) hipotalamus c) limbički sistem d) veliki mozak 55. Aldosteron dovodi do: a) pada koncentracije natrijuma. Zaokružite NETAČNU tvrdnju: a) estrogen i progesterone utiču na razvoj polnih organa b) progesteron priprema sluzokožu materice za prijem oplođene jajne ćelije c) progesteron povećava razdražljivost muskulature materice d) progesterone podstiče razvoj mlečnih kanala 53. Centri refleksa za ishranu nalaze se u: a) usnoj duplji b) nosu c) produženoj moždini d) pljuvačnim žlezdama 54. a povišenja koncentracije kalijuma u krvi b) povećanja koncentracije natrijuma. Supkortikalna jedra su: a) vegetativne ganglije b) povezane uglavnom sa senzitivnom korom c) bazalne ganglije: prugasto telo i sočivasto jedro d) sve navedeno 56. a smanjenja koncentracije kalijuma u krvi c) povećanja koncentracije natrijuma i kalijuma u krvi d) smanjenja koncentracije natrijuma i kalijuma u krvi 52.238 - .

Zakrivljenost sočiva se povećava: a) pri gledanju bliskih predmeta b) pri gledanju udaljenih predmeta c) sa starošću d) pri smanjenju elastičnosti sočiva Test D 1.239 - . U stopalu se nalaze: a) 23 kosti. raspoređenih u tri grupe 2. Recepcija mirisa ostvaruje se preko receptora koji se nalaze u a) sluzokoži nosa b) sluzokoži jezika c) kortikalnog centra u oblasti hipokampusa d) u talamusu 60. IZUZEV: a) određivanje položaja tela u prostoru b) osećaj kretanja insekta po koži tela c) određivanje položaja pojedinih delova tela d) određivanje vrste i brzine pokreta 59. raspoređenih u tri grupe c) 26 kostiju. Astigmatizam se: a) korigije sabirnim sočivom b) koriguje rasipnim sočivom c) koriguje cilindričnim sočivom d) ne može korigovati 58. Kinestezija je sve navedeno. Prednja strana lopatice izdubljena je u: a) nadgrebenu i podgrebenu jamu b) podlopatičnu jamu c) podlopatičnu i nadgrebenu jamu d) nadlopatičnu i podlopatičnu jamu .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 57. raspoređenih u tri grupe d) 27 kostiju. raspoređene u dve grupe b) 25 kostiju.

privođenja. odvođenja b) unutrašnjeg i spoljašnjeg obrtanja. Donja vilica sastoji se iz: a) tela. privođenja.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 3. odvođenja. opružanja. zglobnih i nezglobnih nastavaka b) tela i grane donje vilice c) uspravnog i horizontalnog dela d) tela i dva okrajka 5. Svi mišići zadnje grupe potkolenice inervisani su: a) tabanskim živcem b) sedalnim živcem c) potkoleničnim živcem d) golenjačnim živcem 7. opruženja. unutrašnjeg i spoljašnjeg obrtanja . pregibanja i opružanja c) spoljašnjeg obrtanja. Prema obliku skeletni mišići dele se na: a) duge. pregibanja i privođenja d) pregibanja. Kružno kretanje predstavlja udružene pokrete: a) pregibanja. Telo ključnice ima dve strane: a) spoljašnju i unutrašnju b) gornju i unutrašnju c) gornju i donju d) donju i spoljašnju 4. kose i uzdužne c) duge.240 - . kratke i pljosnate 8. prave i pljosnate d) duge. Kostur lica sastoji se iz: a) 15 kostiju b) 7 kostiju c) 21 kosti d) 10 kostiju 6. kratke i pregibače b) prave.

leva i spoljašnja strana b) prednja.241 - . Desna srčana pretkomora: a) oblika je nepravilne kocke i ima šest zidova b) oblika je nepravilne prizme i ima tri zida c) oblika je nepravilne prizme i ima šest zidova d) oblika je trostrane piramide i ima tri zida 12. Svi mišići šake inervisani su: a) središnjim i lakatnim živcem b) središnjim i pazušnim živcem c) lakatnim i pazušnim živcem d) žbičnim i lakatnim živcem 11. Na srcu se opisuju sledeće strane: a) prednja. Najveći krvni sud čovečjeg tela je: a) plućna arterija b) potključna arterija c) zajednička karotidna arterija d) aorta . Na bazi srca. leva i donja strana d) spoljašnja. Mišići prednje grupe podlakta svojim dejstvom vrše: a) opružanje b) pregibanje c) privođenje d) odvođenje 10.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 9. unutrašnja i dijafragmalna strana 14. leva i unutrašnja strana c) prednja. veliki krvni sudovi grade: a) venačnu krunu b) srčanu krunu c) srčani lanac d) srčani venac 13.

Grkljan se nalazi u nivou: a) četvrtog i petog vratnog pršljena b) petog i šestog vratnog pršljena c) drugog i trećeg vratnog pršljena d) šestog i sedmog vratnog pršljena 20. Vrh pluća nalazi se iznad ravni: a) prvog rebra b) drugog rebra c) trećeg rebra d) četvrtog rebra 18. Desna srčana komora je: a) oblika trostrane piramide sa bazom okrenutom napred b) oblika trostrane prizme c) oblika četvorostrane piramide d) oblika trostrane piramide sa bazom okrenutom pozadi 16. trećeg i četvrtog slabinskog pršljena . Zadnji otvor usne duplje je: a) ždrelno suženje b) ulaz u usnu duplju c) međuusni otvor d) ždrelni otvor 19.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 15.242 - . Srce je smešteno u: a) srednjem delu gornjeg sredogruđa b) srednjem delu donjeg sredogruđa c) prednjem delu donjeg sredogruđa d) zadnjem delu gornjeg sredogruđa 17. Dvanaestopalačno crevo nalazi se ispred: a) prva tri krsna pršljena b) prva tri slabinska pršljena c) trećeg i četvrtog slabinskog pršljena d) drugog.

Mokraćovod gradi krivinu: a) na mestu ulaska u malu karlicu b) u svom lumbalnom delu c) u svom ilijačnom delu d) u svom karličnoj duplji 24. Osnovna anatomska i funkcionalna jedinica bubrega zove se: a) režanj b) režnjić c) nefron d) acinus 23. desnu i levu ivicu i dva otvora b) gornji i donji zid. Jajnička jama nalazi se u račvi: a) spoljašnje bedrene arterije b) unutrašnje bedrene arterije c) zajedničke bedrene arterije d) stidne bedrene arterije 25. Kičmenih živaca ima: a) 12 pari b) 30 pari c) 33-34 para d) 31 par . prednju i zadnju ivicu. gornju i donju ivicu i dva otvora d) spoljašnji i unutrašnji zid. gornju i donju ivicu i dva otvora 22. prednji i zadnji pol 26. Želudac ima: a) prednji i zadnji zid. gornji i donji pol b) spoljašnju stranu. gornji i donji pol c) prednju i zadnju stranu. spoljašnju ivicu.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 21. prednju i zadnju ivicu.243 - . desnu i levu ivicu i dva otvora c) prednji i zadnji zid. spoljašnju i unutrašnju ivicu. gornji i donji pol d) spoljašnju i unutrašnju stranu. Semnik je muška polna žlezda i ima: a) spoljašnju i unutrašnju stranu.

Antidiuretski hormon i oksitocin luče se u: a) hipotalamusu b) talamusu c) epitalamusu d) metatalamusu 29. Velike i male motorne jedinice razlikuju se po: a) broju aksona koji inerviše jedno mišićno vlakno b) broju motornih vlakana koji inerviše jedan nerv c) broju nerava koji inerviše jedan mišić d) broju motornih vlakana koji inerviše jedan akson .244 - . Somatski nervni sistem kontroliše: a) poprečno-prugastu muskulaturu b) glatku muskulaturu c) muskulaturu srčanog mišića d) muskulaturu unutrašnjih organa 30.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 27. Prednja strana srednjeg mozga predstavljena je: a) krovnom pločicom b) crvenim jedrom c) moždanim kracima d) tegmentumom 28. Vratni živčani splet grade prednje grane: a) prva 3 vratna živca b) prva 4 vratna živca c) prvih 5 vratnih živaca d) zadnja 4 vratna živca 31. Katabolizam je: a) konstruktivna aktivnost rasta b) zamenjivanje istrošenih delova ćelije c) aktivnost u razmeni materija d) svi odgovori su tačni 32.

245 - .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 33. Sistolni ton je posledica: a) zatvaranja semilunarnih valvula b) otvaranja semilunarnih valvula c) kontrakcije srčanog mišića i zatvaranja pretkomorno-komornih valvula d) kontrakcije srčanog mišića i otvaranja pretkomorno-komornih valvula . Trajanje srčanog ciklusa pretkomora je: a) kraće od trajanja srčanog ciklusa komora b) duže od trajanja srčanog ciklusa komora c) jednako trajanju srčanog ciklusa komora d) zavisno od dužine udaha i izdaha 38. Opšti davalac krvi je krvna grupa: a) O b) A c) B d) AB 37. Simptomi posthemoragičnog šoka nastaju: a) nakon povećanja zapremine krvi do 30% celokupne količine krvi b) nakon smanjenja zapremine krvi do 30% celokupne količine krvi c) nakon smanjenja zapremine krvi više od 30% celokupne količine krvi d) nakon smanjenja zapremine plazme manje od 30% celokupne količine krvi 34. Procenat oksihemoglobina zavisi od: a) količine hemoglobina i vrednosti parcijalnog pritiska kiseonika b) parcijalnog pritiska ugljen dioksida c) pH krvi d) svega navedenog 36. Viskoznost krvi je: a) tri do pet puta veća od viskoznosti vode b) deset puta veća od viskoznosti vode c) zavisi od količine hemoglobina u eritrocitima d) uopšte se ne upoređuje sa viskoznošću vode 35.

246 - .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 39. Centar za disanje najsnažnije stimuliše: a) pad koncentracije CO2 b) pad koncentracije O2 c) porast koncentracije O2 d) porast koncentracije CO2 . Krv se kreće ravnomerno i bez oscilacija u: a) aorti b) arteriolama c) kapilarima d) nijedan odgovor nije tačan 41. Količina vazduha koja se udahne i izdahne pri svakoj respiraciji iznosi: a) 150 ml b) 500 ml c) 12 – 16 ml d) 750 ml 44. Zakon »sve ili ništa« podrazumeva da: a) sa povećanjem intenziteta draži povećava se i jačina mišićne kontrakcije b) pri draženju jedne motorne jedinice skeletnog mišića neka mišićna vlakna te motorne jedinice se kontrahuju c) pri draženju jedne motorne jedinice skeletnog mišića sva mišićna vlakna te motorne jedinice se kontrahuju d) svi odgovori su tačni 40. Površina respiratorne membrane iznosi: a) 70 cm2 b) 70 ml c) kao površina jedne alveole d) 70 m2 43. Jedna respiracija sastoji se iz: a) inspirijuma i udaha b) ekspirijuma i izdaha c) spoljašnjeg i unutrašnjeg disanja d) inspirijuma i ekspirijuma 42.

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 45.247 - . Tokom prolaska kroz tubule: a) iz glomerularnog filtrata se ne reapsorbuje voda b) sekretuje se voda c) stvara se primarna mokraća sve manje koncentracije d) iz glomerularnog filtrata se reapsorbuje 99 % vode 47. Tubularna reapsorbcija je proces koji omogućava: a) vraćanje supstanci u peritubularni prostor b) vraćanje supstanci u primarnu mokraću c) vraćanje supstanci u definitivnu mokraću d) izlučivanje supstanci iz peritubularnog prostora 46. Voda se resorbuje u krv samo ako je: a) osmotski pritisak himusa viši od osmotskog pritiska krvi b) osmotski pritisak himusa jednak osmotskom pritisku krvi c) osmotski pritisak himusa niži od osmotskog pritiska krvi d) nijedan odgovor nije tačan 50. Ferment pljuvačke je: a) mucin b) pepsin c) himozin d) ptijalin 49. Hemijske materije se u digestivnom traktu razgrađuju pod dejstvom digestivnih fermenata i to: a) masti do glicerina i masnih kiselina b) proteini do amino kiselina c) polisaharida do monosaharida d) svi odgovori su tačni . Antidiuretični hormon: a) stvara se u bubrezima b) smanjuje količinu izlučene mokraće c) kada se povećano luči dovodi do bolesti diabetes insipidus d) povećava količinu izlučene mokraće 48.

nadbubrega 52. pankreasa. Endokrina aktivnost paratiroidne žlezde zavisi od: a) funkcije prednjeg režnja hipofize b) funkcije zadnjeg režnja hipofize c) koncentracije jona kalijuma u krvi d) koncentracije jona kalcijuma u krvi 53. nadbubrega b) polnih žlezdi.248 - . pankreasa.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 51. štitne žlezde c) polnih žlezdi. U toku svakog menstrualnog ciklusa žena izgubi: a) 50 do 100 ccm krvi b) 100 do 200 ccm krvi c) oko pola litra krvi d) prvog i zadnjeg dana oko 50 ccm. a ostalih dana trajanja menstruacije oko 100 ccm krvi dnevno 54. štitne žlezde. Paradoksalno spavanje je: a) ne-REM spavanje b) REM spavanje c) spavanje u toku koga se ne sanja d) spavanje uz povišen tonus muskulature . Neurociti simpatikusa nalaze se u: a) bočnim rogovima sive mase svih grudnih segmenata kičmene moždine b) bočnim rogovima sive mase svih slabinskih segmenata kičmene moždine c) bočnim rogovima sive mase krsnih segmenata kičmene moždine d) tačni su odgovori pod b) i c) 55. Zaokružite netačan odgovor: a) mali mozak reguliše motorne aktivnosti b) mali mozak reguliše tonus skeletne muskulature c) mali mozak reguliše telesnu težinu tela d) mali mozak reguliše ravnotežu tela 56. nadbubrega d) polnih žlezdi. štitne žlezde. Hormoni prednjeg režnja hipofize utiču na sekretornu aktivnost: a) pankreasa.

Poremećaji refrakcije su: a) dalekovidost. Kortijevog organa i slušnog živca do centra u Hešlovoj vijuzi c) bubne opne. ramenima i potkolenicama d) taktilni receptori nalaze se na površini kože 58. slušnog živca. slušnih koščica i slušnog živca do centra u Hešlovoj vijuzi 59. slušnih koščica. slušnih koščica.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 57.249 - . Hešlove vijuge do centra u Kortijevom organu b) bubne opne. Zaokružite netačan odgovor: a) taktilni receptori nalaze se u potkožnom tkivu b) taktilnih receptora ima najviše na prstima ruku i usnama c) taktilnih receptora ima najviše na leđima. Hešlove vijuge do centra u Kortijevom organu d) bubne opne. slušnih koščica. slušnog živca. Zvučni talas prenosi se sledećim redosledom preko: a) bubne opne. Duplja unutrašnjeg uva ispunjena je: a) perilimfom b) likvorom c) vazduhom d) krvlju 60. Kortijevog organa. kratkovidost i astigmatizam b) dalekovidost i presbiopija c) greške u recepciji boja d) greške pri imenovanju predmeta ` .

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Test E 1. Lakatna kost na donjem okrajku nema jedan od navedenih elemenata: a) Glava lakatne kosti b) Šiljasti nastavak c) Kljunasti nastavak 3. Dijafragmu oživčava: a) Pomoćni živac b) Prečažni živac c) Međurebarni živac d) Podrebarni živac .250 - . Temena kost se nalazi u: a) središnjem delu krova lobanje b) prednjem delu krova lobanje c) zadnjem delu krova lobanje d) na bazi lobanje 4. Kosti prstiju stopala grade članci prstiju. kojih ima: a) 16 b) 14 c) 12 d) 15 6. Zglob lakta pripada: a) Prostim zglobovima b) Složenim zglobovima c) Hrskavičavim zglobovima d) Fibroznim zglobovima 5. Luk pršljena je: a) Njegov zadnji deo b) Njegov prednji deo c) Njegov bočni deo 2.

Butna arterija prelazi na zadnju stranu zgloba kolena i nastavlja se: a) Prednjom golenjačnom arterijom b) Zadnjom golenjačnom arterijom c) Zatkolenom arterijom d) Dubokom butnom arterijom . Svi mišići spoljašnje i zadnje grupe podlakta inervisani su: a) Lakatnim živcem b) Žbičnim živcem c) Središnjim živcem d) Mišićnokožnim živcem 9. Srčane pretkomore i komore povezane su: a) Pretkomornim otvorom b) Komornim otvorom c) Pretkomorno-komornim otvorom d) Komorno-pretkomornim otvorom 11.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 7. Simpatička nervna vlakna srčanog živčanog spleta: a) Usporavaju srčani rad i povećavaju snagu srčanih kontrakcija b) Ubrzavaju srčani rad i povećavaju snagu srčanih kontrakcija c) Usporavaju srčani rad i smanjuju snagu srčanih kontrakcija d) Ubrzavaju srčani rad i smanjuju snagu srčanih kontrakcija 12.251 - . Sve mišiće šake inervišu dva živca: a) Središnji i lakatni živac b) Lakatni i žbični živac c) Središnji i žbični živac d) Žbični i mišićnokožni živac 10. Spoljašnja grupa mišića na donjoj strani stopala namenjena je: a) Pokretanju malog prsta b) Pokretanju palca c) Pokretanju II i III prsta d) Pokretanju II i III i IV prsta 8.

Završni i najveći odvodni venski sinus je: a) Kavernozni sinus b) Veliki petrozni sinus c) Poprečni sinus d) Sigmoidni sinus 16.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 13. donje crevne vene i slezinske vene iza: a) Tela gušterače b) Repa gušterače c) Glave gušterače d) Vrata gušterače 15. Papilarni mišići polaze sa: a) Zidova komora b) Zidova pretkomora c) Zida leve komore d) Zida desne pretkomore 17.252 - . Mokraćna bešika nalazi se u : a) Prednjem delu karlične duplje b) Zadnjem delu karlične duplje c) Gornjem delu karlične duplje d) Donjem delu karlične duplje . Potporne ćelije nervnog sistema su: a) Nervne celije b) Glijalne ćelije c) Bipolarne ćelije d) Multipolarne ćelije 18. Portna vena nastaje spajanjem gornje. desna i leva kičmena arterija spajaju se i grade: a) Desnu moždanu arteriju b) Levu moždanu arteriju c) Bazilarnu arteriju d) Pontinsku arteriju 14. U zadnjoj lobanjskoj jami.

Nutritivni krvni sud jetre je: a) Portna vena b) Posebna jetrina arterija c) Jetrine vene d) Donja šuplja vena 24. Gušterača je žlezdani organ priljubljen uz: a) Prva tri slabinska pršljena b) Prva dva slabinska pršljena c) Dvanaestog grudnog i prvog slabinskog pršljena d) Uz četvrti i peti slabinski pršljen 23. čine: a) Glasnička pukotina i obe glasne žice b) Samo glasnička pukotina c) Samo glasne žice d) Glasnička pukotina i leva glasna žica 20. Na desnom plućnom krilu nalaze se: a) Dve pukotine. Ždrelno suženje je: a) Prednji otvor nosnog sprata ždrela b) Prednji otvor usne duplje c) Zadnji otvor usne duplje d) Prednji otvor grkljanskog sprata ždrela 22.253 - . Zadnji zid dušnika je izgrađen od mekih tkiva predstavljenih: a) Poprečno prugastim mišićem i vezivnom opnom b) Glatkim mišićem i vezivnom opnom c) Skeletnim mišićem i vezivnom opnom d) Poprečnim mišićem i vezivnom opnom . kosa i horizontalna b) Jedna kosa pukotina c) Jedna horizontalna pukotina d) Tri pukotine 21. glotis.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 19. Organ za stvaranje glasa.

Najveća parna siva masa međumozga je: a) Metatalamus b) Suptalamus c) Epitalamus d) Talamus 27. Piramidalni put je: a) Indirektni motorni put b) Direktni motorni put c) Indirektni senzitivni put d) Ekstrapiramidalni put 29. Gustativna telašca grupišu se u posebne tvorevine jezika koje se nazivaju: a) Gustativne bradavice b) Gustativne papile c) Gustativni tuberkuli d) Gustativni žlebovi 30. Organ ukusa smešten je u : a) Sluzokoži donje strane jezika b) Sluzokoži gornje strane jezika c) Sluzokoži bočnih ivica jezika d) Sluzokoži korena jezika . veći deo spoljašnje opne očne jabučice c) Prednji deo sudovne opne očne jabučice d) Zadnji deo sudovne opne očne jabučice 28.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 25.254 - . Dužica je: a) Srednji i najdeblji deo sudovne opne očne jabučice b) Zadnji. Trem je: a) Zadnja šupljina koštanog labirinta b) Središnja šupljina koštanog labirinta c) Središnja šupljina opnastog labirinta d) Zadnja šupljina opnastog labirinta 26.

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 31.255 - . Šta je tačno za akcioni potencijal? a) Akcioni potencijal se javlja u miru b) Akcioni potencijal se javlja kada se ćelija nadraži c) Nastaje izlaskom natrijuma iz ćelije d) Nastaje zbog ulaska kalijuma u ćeliju 34. Jedan motoneuron: a) Inerviše jedan mišić b) Inerviše onoliko mišićnih ćelija koliko ima krajnjih ogranaka c) Prenosi nervne impulse sa periferije prema CNS d) Inerviše po deset mišićnih ćelija 36. Koja od navedenih osobina pripada leukocitima: a) Nedostatak jedra b) Bikonkavni oblik c) Granule u citoplazmi d) Hemoglobin . Ukoliko je koncentracija sredine koja okružuje ćeliju veća nego u ćeliji: a) Minerali izlaze iz ćelije i ona se smežurava b) Voda izlazi iz ćelije i ona se smežurava c) Voda ulazi u ćeliju i ona bubri d) Minerali ulaze u ćeliju 32. Šta je tačno za membranski potencijal? a) Spoljašnja strana ćelijske membrane je elektroneutralna b) Spoljašnja strana ćelijske membrane je elektronegativna c) Unutrašnja strana ćelijske membrane je elektropozitivna d) Unutrašnja strana ćelijske membrane je elektronegativna 35. Šta NIJE tačno za aktivni transport? a) Vrši se uz pomoć nosača b) Materija se transportuje iz sredine sa manjom u sredinu sa većom koncentracijom c) Za transport se koristi energija d) Materije se transportuju iz sredine sa većom u sredinu sa manjom koncentracijom 33.

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 37. Zakon „sve ili ništa“ za srce znači: a) Jačina srčane kontrakcije zavisi od jačine stimulusa b) Različiti stimulusi izazivaju maksimalnu srčanu kontrakciju c) Pri sistoli srce izbaci svu krv koja se nalazila u komori d) Srce se najjače kontrahuje kada je prazno 41. Limfociti se karakterišu: a) Bisagastim jedrom i crvenim granulama b) Plavim granulama i jedrom podeljenim u 3 do 5 segmenata c) Velikim ovalnim jedrom d) Neutrofilnim granulama i nesegmentiranim jedrom . Sedimentacija eritrocita je ubrzana u slučaju: a) Povećanog broja eritrocita b) Povećane količine albumina plazmi c) Povećane količine globulina u plazmi d) Smanjene količine fibrinogena u plazmi 40.256 - . Šta NIJE tačno za vazomociju: a) To je kretanje krvi kroz kapilare u mlazevima b) Vazomocija reguliše protok krvi kroz kapilare c) Vazomocija reguliše protok krvi kroz arteriole d) Broj mlazeva u kapilaru zavisi od količine kiseonika 42. radi se o krvnoj grupi: a) A b) B c) AB d) O 39. Ukoliko serum neke krvi od aglutinina sadrži anti A. Na početku dijastole komore: a) Pretkomorno-komorske valvule se zatvaraju a semilunarne valvule otvaraju b) Semilunarne valvule se zatvaraju a pretkomorno-komorske valvule se otvaraju c) Pretkomorno-komorske i semilunarne valvule se zatvaraju d) Pretkomorno-komorske i semilunarne valvule se otvaraju 38.

Himus se formira u: a) Ustima b) Tankom crevu c) Debelom crevu d) Pankreasu 48. Enterocit je: a) Ćelija crevne sluzokože b) Rana razvojna faza eritrocita c) Ćelija preteča svih ćelija endoderma d) Nijedan odgovor nije tačan 47. Pronađi tačnu konstataciju: a) Kroz respiratornu membranu podjednako difunduju kiseonik i ugljendioksid b) Ugljendioksid dvadesetak puta lakše difunduje kroz respiratornu membranu od kiseonika c) Kroz celu respiratornu membranu za minut normalno prođe litar kiseonika d) Tokom fizičkog rada kroz respiratornu membranu difunduje manje ugljendioksida 44. to nema uticaja na disajne pokrete 45. Intrapleuralni pritisak: a) Se ne menja tokom disajnih pokreta b) Tokom udaha postaje negativniji a tokom izdaha pozitivniji c) Negativni pritisak omogućava kolaps pluća d) Može biti negativan ili pozitivan. Sekrecija želudačnog soka može biti: a) Psihička b) Gastrična c) Intestinalna d) Svi odgovori su tačni 46.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 43.257 - . Intestinalna faza lučenja želudačnog soka: a) Ne postoji b) Nastavlja se i kada hrana napusti želudac c) Ne nastavlja se kada hrana napusti želudac d) Nije humoralnog karaktera .

258 - . Ukoliko se produkcija kiselih materija u bubrezima poveća oni stvaraju: a) Veću količinu ureje b) Veću količinu amonijaka c) Renin d) Hipurnu kiselinu 50. Skokovito provođenje se odlikuje sledećim: a) Provodi se duž mijelinskih nervnih vlakana b) Provođenje razdraženja je od jednog do drugog Ranvijerovog suženja c) Brzina provođenja je do 120 m/sec d) Svi odgovori su tačni 54. Hormoni su hemijske supstance koje: a) Se izlučuju direktno u krvotok b) Preko izvodnih kanala dospevaju u krvotok c) Preko izvodnih kanala dospevaju u šupljine tela d) Sva tri odgovora su tačna 52.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 49. Muška polna žlezda luči: a) Estrogen i progesteron b) Testosteron i androstendion c) Testosteron i progesteron d) Androstendion i estrogen 53. Arefleksija podrazumeva: a) Ugašen refleks b) Pojačan refleks c) Smanjen refleks d) Svi odgovori su tačni . Poliurija je: a) Prestanak stvaranja mokraće b) Smanjena diureza c) Povećana diureza d) Smanjeno unošenje vode u organizam 51.

259 - . U toku spavanja bez sanjanja: a) Povišen je tonus muskulature b) Disanje je ubrzano c) Krvni pritisak je povišen d) Telesna temperatura se snižava 59. Ravnomerni raspored tonusa na pojedine mišićne grupe moguć je zahvaljujući: a) Međumozgu b) Srednjem mozgu c) Malom mozgu d) Produženoj moždini 57. Centri III i IV para moždanog nerva nalaze se u: a) Kičmenoj moždini b) Produženoj moždini c) Ponsu d) Srednjem mozgu 56.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 55. Funkcija bazalnih ganglija je da: a) Učestvuje u formiranju uslovnih refleksa b) Reguliše mišićni tonus i objedinjuje motorne pokrete pri hodanju c) Pomaže u održavanju položaja tela d) Sve navedeno 58. Hipermetropija je: a) Normalno prelamanje svetlosti i lik se izuzetno oštro formira na mrežnjači b) Poremećaj refrakcije kod koga se lik formira iza mrežnjače c) Poremećaj refrakcije kod koga se lik formira ispred mrežnjače d) Nijedan odgovor nije tačan . Visceroreceptori su: a) U glatkim mišićima krvnih sudova b) Osetljivi na mehaničke promene u organima i hemijske promene u krvi c) U unutrašnjim organima d) Svi odgovori su tačni 60.

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 REŠENJA Test A 1-a 7-c 13-a 19-b 25-a 31-c 37-a 43-b 49-d 55-d Test B 1-a 7-a 13-b 19-b 25-c 31-a 37-d 43-b 49-c 55-d 2-c 8-c 14-b 20-a 26-a 32-c 38-b 44-d 50-a 56-d 3-c 9-c 15-c 21-a 27-d 33-c 39-c 45-d 51-d 57-c 4-a 10-a 16-a 22-d 28-b 34-a 40-b 46-c 52-a 58-c 5-b 11-c 17-c 23-c 29-d 35-c 41-a 47-d 53-a 59-a 6-c 12-d 18-c 24-b 30-b 36-b 42-a 48-b 54-c 60-b 2-a 8-d 14-d 20-c 26-d 32-c 38-b 44-b 50-c 56-b 3-b 9-b 15-a 21-b 27-b 33-b 39-a 45-a 51-a 57-b 4-a 10-a 16-b 22-c 28-d 34-a 40-d 46-a 52-d 58-d 5-a 11-a 17-a 23-d 29-d 35-c 41-a 47-a 53-a 59-a 6-b 12-b 18-b 24-c 30-b 36-b 42-b 48-d 54-a 60-c .260 - .

261 - .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Test C 1-a 7-c 13-b 19-b 25-b 31-a 37-b 43-d 49-c 55-c 2-d 8-c 14-d 20-a 26-a 32-c 38-c 44-b 50-b 56-d 3-a 9-a 15-a 21-c 27-d 33-c 39-a 45-c 51-b 57-c 4-d 10-a 16-a 22-a 28-b 34-a 40-b 46-d 52-c 58-b 5-c 11-c 17-b 23-c 29-b 35-b 41-b 47-c 53-c 59-a 6-d 12-a 18-a 24-c 30-d 36-d 42-b 48-c 54-a 60-a Test D 1-d 7-d 13-c 19-b 25-a 31-c 37-a 43-b 49-c 55-c 2-b 8-d 14-d 20-b 26-d 32-d 38-c 44-d 50-d 56-b 3-c 9-b 15-d 21-a 27-c 33-c 39-c 45-a 51-d 57-c 4-b 10-a 16-b 22-c 28-a 34-a 40-c 46-d 52-d 58-b 5-a 11-a 17-b 23-a 29-a 35-a 41-d 47-b 53-a 59-a 6-d 12-b 18-a 24-c 30-b 36-a 42-d 48-d 54-a 60-a .

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Test E 1-a 7-a 13-c 19-a 25-b 31-b 37-b 43-b 49-b 55-d 2-c 8-b 14-c 20-a 26-d 32-d 38-b 44-b 50-c 56-c 3-a 9-a 15-d 21-c 27-c 33-b 39-c 45-d 51-a 57-d 4-b 10-c 16-a 22-b 28-b 34-d 40-b 46-a 52-b 58-d 5-b 11-b 17-b 23-b 29-b 35-b 41-c 47-b 53-d 59-d 6-b 12-c 18-a 24-b 30-b 36-c 42-c 48-b 54-a 60-b .262 - .

Naći tačku u prvom kvadrantu koja pripada pravoj x+y=8 koja je jednako udaljena od tačke (2.a 2 a a) ( ) a -2 a 3 b) c) d) e) ( ) a -2 a 3 ( ) 2 a a2 2 3 ( ) a -3 2.4) c) (5.a -2 a.8) 3. Rastaviti polinom x3-3x2-10x+24 na linearne faktore: a) (x+2) (x+4) (x+3) b) (x-2) (x-4) (x+3) c) (x-2) (x+4) (x-3) .263 - .a -1 - 1.8) i prave x-3y+2=0 a) (3.0) e) (0. Izračunati: a .4 Matematika Test A 1.5) b) (4.a -2 a+ a -1 .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 8.3) d) (8.

Za koje vrednosti x je x2-5│x│+ 6 < 0 ? a) -3 < x <-2... k = 0. ±1. b) (2k-1) π..264 - . Rešiti jednačinu 3 = 3   Odgovor: a) 2 b) -1 c) 1 d) -2 7 −6 x 1 e) 3 . U jednačini x2-6x+c=0 odrediti c pod uslovom da su njeni koreni vezani relacijom 3x1+2x2=20 a) 16 b) -16 c) 12 d) -12 e) 20 5.. 2<x 6.. ±2. k = 0. ±2. k=0..2. ±1... e) x=(2k+1) π...Medicinski fakultet Niš Informator 2010 d) (x+2) (x-4) (x-3) e) (x-2) (x-4) (x-3) 4. 1 3x-4   7. c) (2k+1) π. Rešiti jednačinu sin2 x+cos x+1=0 a) (2k+1) π. ±2. 2 <x < 3 b) 1< x < 2. k = 0. 2 < x ≤ 3 e) x<2. 2 < x < 3 c) 1< x < 3 d) 1≤ x < 2. k = ±1..2...1.1.. d) 2kπ..

b10 = 128 e) n = 8. Zbir prvih n članova geometrijskog niza čiji je količnik 2 iznosi 15. b18 = 128 b) n = 8.265 - . b8 = 148 x +1 f x = ( ) 10. 27 d) -3 e) 27. 1 8 9. Rešiti jednačinu │6-2x│= 3x+1 a) -1 b) 3 c) 1 . a) n = 18. a zbir sledećih n članova je 240. Izračunati n i član b2n. 343 1 b) 8 c) 343.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 3 8. b8 = 128 c) n = 4. Odrediti inverznu funkciju funkcije x -1 a) b) c) d) e) x +1 x -1 x -1 x -1 x +1 x +1 x -1 x +1 x+2 x-2 11. Rešiti jednačinu 2 x 2 − 53 x = 3 125000 a) 343. b8 = 128 d) n = 10.

a) 7 b) 7.266 - . bez tablica i računara. b=28 b) c=32. Rešiti jednačinu log5x log7x = log57. U razvoju binoma izračunati  a + a  član koji ne zavisi od a. Tangens jednog od oštrih uglova pravouglog trougla iznosi 0. a je manja kateta je a=18.   a) 1000 b) 200 c) 3005 d) 5005 e) 5000 14.5 2 2 15 3  1 − 13. c) 1 7 1 7 d) 5 1 e) 5. Odrediti drugu katetu b i hipotenuzu c.5 12. a) c=32.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 d) 5 e) 1. b=22 c) b=22. c=30 . 10 ctg 1350 sin 2100 cos 2250. 5 15.75. Izračunati. a) -5 b) 5 2 c) -5 2 2 5 d) 2 e) .

Rešiti jednačinu x 4 + ax 2 + b x2 . Odrediti pozitivan parametar p tako da koreni jednačine 24x2-px+25=0 zadovoljavaju relaciju 3x1 – 2x2 = 0 a) Koliko je p? b) Sa izračunatim p izračunati koren date jednačine koji je veći od 1.x.6 4x + 1 = 0 a) Napisati negativno rešenje posmatrane jednačine.x + 1 (2 x . b) Napisati b. c) Sa izračunatim p izračunati koren date jednačine koji je manji od 1. b=24 e) b=20. gde je x broj uključivanja mašine. c=24 16.3) 2 . c) Izračunati 6·9x – 13·6x ako je x pozitivno rešenje date jednačine. b) Napisati negativno rešenje.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 d) c=30. f(x) = ax+b. Poznato je da se u 100 uključenja mašine pojavilo 3 kvara. 18. Rešiti jednačinu 6·9x – 13·6x + 6·4x = 0 a) Napisati pozitivno rešenje. c) Napisati pozitivno rešenje posmatrane jednačine koje je veće od 1. c) Sa izračunatim a i b odrediti 20. . b) Izračunati b. tj. a u 300 uključenja 5 kvarova.267 - . 19. a) Izračunati a. a f(x) je broj kvarova. c) Koliko kvarova prouzrokuje 1000 uključenja mašine? 17. Broj kvarova mašine je u linearnoj vezi sa brojem uključenja mašine. U polinomu x4 + ax2 + b odrediti a i b tako da bude deljiv sa x2 – x + 1 a) Napisati a. b) Napisati pozitivno rešenje posmatrane jednačine koje je manje od 1.

a) p=50 5 b) x1 = 4 5 c) x 2 = 6 3-b 8-e 13-d 18.268 - . a) -3 a) a=1 b) b=1 1 b) 2 c) x +x+1 4 c) 3 . a) 1 b) -1 c) -24 4-b 9-c 5-a 10-a 14-b 15-d 20. 19.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 REŠENJA 1-d 6-e 11-c 16. 1 a) a = 100 b) b=2 c) 12 2-a 7-c 12-e 17.

7x + 6 na linearne faktore. 1 a) 2 b) 1 c) 2 1 d) 3 e) 1 2 3.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Test B 2. a) 2 b) 1 8 c) 1 . Naći m tako da se prave 4mx – (2m+1)y+14=0 i (4m+5)x – (8m-1)y+21=0 seku na y-osi. U jednačini 2x2 – 3x + 5c = 0 odrediti c pod uslovom da se njeni koreni razlikuju za 1.3 a = b= 1.2 izračunati 3+ 2 1 −1 +  b + b −1   2     a + a      6 b) 2 c) 3 d) 2 6 e) 2 + 3 2.269 - . Ako je . a) (x+1) (x+2) (x-3) b) (x-1) (x-2) (x+3) c) (x+1) (x-2) (x+3) d) (x-1) (x+2) (x+3) e) (x-1) (x+2) (x-3) 4. Rastaviti polinom x3 . 2+ 3 a) 3.

. Rešiti jednačinu 3 sinx = 2 cos2x a) x= kπ... -3 ≥ x 6..1)k 7. k=0.. 6 (.. ±2. 6 6 (. k=0..75 d) -1.. x ≥ 3 b) -2 < x < 2.. b) x = π . k=0.. Rešiti jednačinu: 5− 2 x 27 9 =   64  16  a) 1....25 c) 1.5 b) 1.. ±2..5 e) -1. k=0..... 3 ≤ x ≤ 6 d) 2 ≤ x ≤ 3 e) x ≥ 2.. Za koje x je log (x2 – 5x + 7) ≥ 0? a) x ≤ 2..Medicinski fakultet Niš Informator 2010 d) -1 e) 8 5. ±2..270 - . x ≥ 3 c) x ≤ 2. 6 π 5π = + x 2k π x = 2k π + e) . 6 kπ c) x = . ±1. ±1...2. ±2.1)k d) x = kπ + π ..75 .. k=0. ±1.1. ±1.

2n-1=9 b) q=2. Naći količnik q i broj posmatranih članova.2 2x + 1 x−2 11. Prvi član je 7. 2n-1=5 c) q=2. 2n-1=7 e) q=3. Posmatra se prvih 2n-1 članova geometrijskog niza. 2n-1=9 10. a zbir svih posmatranih članova je 889. a) q=2. ako je f (x ) = a) x b) x2 c) -x d) x + 1 e) x . Odrediti f (f(x)). 2n-1=7 d) q=3.271 - .84 x = 9 a) 625 b) 2401 c) 14641 d) 81 e) 6561 9. Rešiti jednačinu: x . Rešiti nejednačinu x2 – 2│x│-3 = 0 a) 3 b) -3 c) ± 3 d) ± 4 e) ± 1 .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 8. a n-ti član je 56.

n a) 295 2 x a8 1 495 b) x2 1 c) 485 2 x d) 495 2 x e) 475a 8 14. 3 1 c) 81 .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 12. 81 . 3 3 a4 1 b) 81 . Izračunati.   x  ako je odnos koeficijenata a   trećeg i drugog člana u razvoju 11:2. Rešiti jednačinu (log3x)2 = 4-3 log3x 1 a) . Naći peti član u razvoju binoma.272 - . sin 570 cos 120 – sin 120 cos 570 3 a) − 2 3 b) 3 3 c) 2 2 d) − 2 2 e) 2  a x  + 13. bez tablica i računara.

Medicinski fakultet Niš

Informator 2010

1 1 , d) 81 3 1 1 , e) 81 9
15. Dati su hipotenuza c=24 i ugao sinα = 0.8. Izračunati kateta a i b. a) a = 14.2, b = 14.4 b) a = 14.4, b = 19.4 c) a = 14.4, b = 18.2 d) a = 19.2, b = 14.4 e) a = 19.2, b = 15.4 16. Veza zapremine sunđera i količine vode koju sunđer može da upije je linearna tj. f(x) = ax + b, gde je x zapremina sunđera, f(x) je količina vode koju ta zapremina može da upije. Poznato je da sunđer zapremine 1 dm3 upije 0.6 dm3 vode, a sunđer zapremine 2 dm3 upija 1.1 dm3 vode. a) Izračunati a b) Koliko upija sunđer zapremine 1.6 dm3? c) Kolika je potrebna zapremina sunđera da bi upio 1dm3 vode? 17. U jednačini x2 – 6x + c = 0 odrediti c pod uslovom da su njeni koreni vezani relacijom 3x1 + 2x2 = 20 a) Koliko je c? b) Sa izračunatim c izračunati negativan koren date jednačine c) Sa izračunatim c izračunati pozitivan koren date jednačine 18. Rešiti jednačinu 7x2-x-3 = 343 a) Napisati pozitivno rešenje b) Napisati negativno rešenje c) Izračunati 7x2-x-2, ako je x negativno rešenje date jednačine 19. U polinomu x3 + ax + b odrediti a i b tako da bude deljiv polinomom x2 – x + 1 a) Napisati a
- 273 -

Medicinski fakultet Niš

Informator 2010

b) Napisati b c) Sa izračunatim a i b odrediti 20. Rešiti sistem jednačina y- 2 x = - 3,
y + x = 3, i svako rešenje napisati u obliku uređenog para (x, y).

x3 + ax + b x2 - x + 1

a) Napisati ono rešenje datog sistema za koje je x > 0 i y > 0. b) Napisati ono rešenje datog sistema za koje je x < 0 i y > 0. c) Napisati ono rešenje datog sistema za koje je x < 1 i y < 0.

REŠENJA

1-d 6-e 11-c 16. a) 0,5 b) 0,9 c) 1,8

2-a 7-c 12-e 17. a) -16 b) -2 c) 8

3-b 8-e 13-d 18. a) 3 b) -2 c) 2401

4-b 9-c 14-b 19. a) 0 b) 1 c) x+1

5-a 10-a 15-d 20. a) 2,1 b) -6,9 c) 0,-3

- 274 -

Medicinski fakultet Niš

Informator 2010

Test C

1. Uprostiti izraz:

1 − a −2 1 − a −2 − − a −1 −1 a− a a+ a

a)

3 2a 2

− a
3 2

b) 2a

+ a

c) 2  − a a d) − a e) a
n 4 3 2 −   2. Ako je u razvoju binoma  x + x  koeficijent drugog člana za 44 ma  nji od koeficijenta trećeg člana , odredi član koji ne sadrži x.

3  1 2

a) 125 b) 190 c) 160 d) 175 e) 165 3. Zbir dva korena jednačine 2x3-x2-7x+ λ =0 je 1. Naći λ . a) 1 b) -2 c) 2 d) -3 e) 3

- 275 -

Medicinski fakultet Niš

Informator 2010

4. U jednačini x2+bx+9=0 odrediti b pod uslovom da su njeni koreni vezani relacijom: 1 1 10 + = x1 x2 9 a) -10 b) 10 c) -9 d) 9 81 e) 10 5. Rešiti nejednačinu
x 2 + 5x − 4 x2 − 2x

<1

a) x<

4 <x<2 3 4 c) x<0, <x<2 7 4 d) 0<x< , x>2 3 4 e) 0<x< , x>2 7

4 7

b) x<0,

6. Rešiti jednačinu 4 x − 7 x + 26 = 0 a) x=16 b) x=16, x= c) x=8 e) x= ± 16
28561 2401 28561 2401

d) x=16, x= −

- 276 -

Medicinski fakultet Niš

Informator 2010

7. Naći funkciju h(x)= (f ο g)(x) – (g ο f)(x), ako je: f(x) = 3x+1 i g(x) = 2x-1 a) h(x) = -3x b) h(x) = -3 c) h(x) = -1 d) h(x) = -x e) h(x) = 12x-3 8. Rešiti jednačinu
1 2 1 b) x=1, x= 2 1 c) x=1, x=2 1 d) x=-1, x= 2 e) x=1
2 3x 1 − 12 ⋅ 3 x

+ 27 = 0

a) x=-1,x=-

9. Rešiti nejednačinu log3 1 + 2 x ≥ 1 1+ x a) − 2 ≤ x ≤ −1 b) x ≤ −2, x >-1 1 c) x ≤ −2,− ≤ x <-1 2 d) − 2 ≤ x <-1 1 e) x ≤ −2,− <x<-1 2

- 277 -

Medicinski fakultet Niš
3 10. Izraziti loga·b a u zavisnosti od n, ako je n= loga·ba b 5n + 3 a) 6 5n − 3 b) 6 6 c) 5n + 3 5n − 3 d) 2 −n−3 e) 6

Informator 2010

x π  =1 11. Rešiti jednačinu cos  2 + 3  
2

a) − b)

2π + 2κπ , κ ∈ Z 3 2π c) + 4κπ , κ ∈ Z 3 2π + 2κπ , κ ∈ Z d) − 3 2π + κπ , κ ∈ Z e) 3

2π + 4κπ , κ ∈ Z 3

π   2π + x − − cos   =0 12. Rešiti jednačinu cos  4 4 
2 x

a) x = κπ , x = b) x = c) x =

π
2

+ 2κπ , κ ∈ Z

κπ π
2

,κ ∈ Z

2

+ κπ , κ ∈ Z
- 278 -

Medicinski fakultet Niš

Informator 2010

d) x = 2κπ , x = e) x =
2

π
2

+ κπ , κ ∈ Z

(2κ + 1)π , x = 2κπ , κ ∈ Z
sin x = 2 − ctgx 1 + cos x

13. Rešiti jednačinu a) x = b) c) d) e)

5π + 2κπ , x = κπ , κ ∈ Z 6 6 π 5π x = − + 2κπ , x = − + 2κπ , κ ∈ Z 6 6 π 5π x = − + 2κπ , x = − + 2κπ , x = π + 2κπ , κ ∈ Z 6 6 π 5π x = + 2κπ , x = + 2κπ , x = π + 2κπ , κ ∈ Z 6 6 5π π x = + 2κπ , x = + 2κπ , κ ∈ Z 6 6 + 2κπ , x =

π

14. Date su tačke A(3,1) i B(7,7). Odrediti jednačinu prave p koja sadrži sredinu duži AB i normalna je na pravu određenu tačkama A i B. a) 2y+3x=22 b) 3y+2x=22 c) 3y-2x=-22 d) 2x-3y=-22 e) 3y-2x=-22 15. Zbir prvih n članova geometrijskog niza, čiji je količnik 2, iznosi 15. Zbir sledećih n članova je 240. Izračunati član b2n. a) 64 b) 32 c) 256 d) 128 e) 512

- 279 -

Medicinski fakultet Niš

Informator 2010

16. Rešiti jednačinu x3+8=7x2 a) x1= b) x2= c) x3= 17. Ako je cosα= − a) sin α π  b) tg  − α  4  π  c) ctg  − α  4 
3 3π i π<α< , izračunati: 5 2

18. Ako je f(1)=40, f(2)=54, f(11)=0, onda a) odrediti funkciju f(x) = ax2+bx+c b) odrediti teme parabole određene funkcijom f(x) c) odrediti presek funkcije f (x) i y-ose 19. Prava p data je jednačina 2y-x=2. Odrediti jednačinu prave q, koja sadrži tačku A(1,1) i paralelna je sa pravom p. Odrediti jednačinu prave r koja sadrži tačku A i normalna je na pravu p. a) jednačina prave q je: b) jednačina prave r je: c) presek pravih p i r je: 20. Odrediti parametar p tako da rastojanje temena parabole y=x2+px+13 i koordinatnog početka bude jednako 5. a) Napisati parametar p koji je manji od -7 b) Napisati parametar p za koji je -7 <p < 5 c) Napisati parametar p koji je veći od 7

- 280 -

Medicinski fakultet Niš

Informator 2010

REŠENJA

1-c 6-a

2-e 7-b

3-d 8-b

4-a 9-d

5-c 10-b 15-d 20. a) -8 b) -6 c) 8

11-a 12-a 16. 17. a) -1 4 a) − 5 b) 4 + 2 2 c) 4 − 2 2 b) − 1 7 c) -7

13-c 14-b 19. 18. a)-2x2+20x+22 a) 2y-x=1 b) 5,72 b) y+2x=3 c) y=22 4 7 c) , 5 5

- 281 -

n=2 e) n=6 3. Rešiti nejednačinu x − 3 > x + 2 a) x < 1 2 b) -2 < x < c) 1 ≤x<3 2 1 d) x < -2. Za koje n koeficijenti drugog. n=6 b) n=2 c) n=7 d) n=7.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Test D 1. trećeg i četvrtog člana u razvoju binoma (x+y)n čine aritmetički niz: a) n=7. Uprostiti izraz:  1 − a3 2  1 + a 3 2  2 :  1 2 1 2     +1 1 a − + −    a a    12     1 − a1 2  1 + a   a) 2a a −1 2 b) a −1 1 c) − a 2 d) 1− a 2.282 - 1 2 . < x < 3 2 1 e) x ≤ 2 .

< x < 2 7 4 d) x ≤ 7 4 e) x < 0. 2 < x ≤ 6 b) x < -2. < x < 2 3 4 c) x < 0.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 4. ≤ x < 2 7 6. Rešiti nejednačinu x 2− 2 x 4 a) x < 7 4 b) x < 0. a) -12 b) 12 c) 16 d) -16 e) 10 2 + 5x − 4 x <1 5. x > 3 6− x < x ( ) . x ≥ 3 c) x < -2. 3 < x < 6 c) x < -3. Rešiti nejednačinu a) x < -2. Za koje realne vrednosti je definisana funkcija f (x ) = log 6 + x − x 2 a) 0 < x ≤ 3 b) x ≤ -2. 2 < x ≤ 6 d) 2 ≤ x ≤ 6 e) 2 < x ≤ 6 7.283 - . Data je kvadratna jednačina x 2 − 6 x + c = 0 Odrediti c tako da koreni date jednačine zadovoljavaju uslov 3x1+2x2=20.

x = log 2 log 12 b) x = log 2 log 12 c) x = . 0 < x < 2 x+2 > 3− x . 0 < x < 2 e) -2 < x < 0. x = 4 17 b) x = 4 c) x = -2 17 d) x = 2. Rešiti jednačinu 10·2x-4x=24 log 6 a) x = 2. x = 4 e) x = 2 1 10.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 d) -2 < x < 3 e) -2 ≤ x ≤ 3 8. Rešiti jednačinu log x + 3 + log 4 x − 3 = log 5 17 a) x = -2. Rešiti nejednačinu    3 a) -1 < x < 2 b) x > 2 c) 0 < x < 2 d) x < 0. x=-1 log 2 d) x=2 log 2 e) x=2.284 - . x = log 6 9.

k ∈ Z 4 2 3 2 kπ π c) x = 2kπ . sin3x = 0. κ∈Z 9 3 3 3 π π + 2 κπ . x = + 2 κπ .285 - . x = π + 4κπ. π π kπ +k . Rešiti jednačinu tgx . x = + k . κ∈Z e) x = 2κπ. x = + . κ∈Z 9 3 π 2 κπ π 2κπ + .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 sin x x = sin 1 + cos x 2 a) x = 4κπ. κ∈Z 9 3 3 3 13. Rešiti jednačinu 12. κ∈Z d) x = 2κπ. κ∈Z 11. k∈Z 3 4 π π π d) x = kπ . κ∈Z 6 3 18 3 π + 2 κπ . x = .x= − + . x = π + 2κπ. x = ± + kπ . k ∈ Z 4 3 a) x = . ctg2x . x = + kπ . x = π + 2 κπ . x = + kπ . Rešiti jednačinu a) x = b) x = c) x = d) x = e) x = 3 sin 3 x − cos 3x = 1 π κπ π κπ + .x= + . k∈Z 4 2 3 π π π b) x = + k . κ∈Z b) x = 4κπ. x = . x = π + 2κπ. k ∈ Z 4 2 3 π π e) x = kπ . x = ± + kπ . κ∈Z 3 π 2 κπ π 2κπ + . κ∈Z c) x = 2κπ. x = ± + kπ .

− 3 ) postaviti tangente na datu kružnicu i odrediti tačku preseka tangenti.286 - . Ako je f(x) = 2x + 1 i g(x) = x – 3. 7y – 4x + 1 = 0 c) y = 8x – 17 d) 7y = 4x + 1 e) 4x – 7y – 1 = 0 15. y = -3 c) x = 1.1) postaviti pravu p koja sa pravom q : y = 2x-1 gradi ugao 2 α takav da važi tgα = . Data je kružnica (x . Kroz tačku A(2. y = 4 b) x = 7. y = 4 x − 4 + ( y − 1)i = 2 − 5i 1+ i 16. a) Jednačina tangente u tački A je: b) Jednačina tangente u tački B je: c) Tačka preseka tangenti je: 17. naći ostale kompleksne korene ovog polinoma.1)2 + y2 = 4. Odrediti x i y tako da važi a) x = 11. y = -2 e) x = 1.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 14. Ako je x1 = 5i jedan koren polinoma x5 + 25x3 – 8x2 – 200. y = -2 d) x = 11. U tačakama A(1. naći sledeće funkcije: a) f(g(x)) = b) g(f(x)) = c) h(x) = (f ○g)(x) – 2(g ○ f)(x) = .2) i B (2. a) x2 = b) x3 = c) x4 = 18. 3 a) y + 8x – 17 = 0 b) y + 8x – 17 = 0.

2 ( ) .287 - . a) y=2 2-c 7-d 12-e 17. a) x2=-5i 3-a 8-a 13-b 18. U rastućem geometrijskom nizu zbir prvog i sedmog člana iznosi 65a. 1 1 a) (x.−   2 2  b) (x . y ) =   − . a proizvod trećeg i petog člana je 64.  1 1  2 2 2 1 1 c) (x .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 19. a) n=11 b) u1=1 c) q=2 5-c 10-b 15-d 20. y ) =  . a) 2x-5 4-d 9-e 14-b 19. y ) =  − . Rešiti sistem jednačina 2 1 x + y2 = 2 a) Napisati ono rešenje sistema za koje je x > 0 i y > 0 b) Napisati ono rešenje sistema za koje je x < 0 i y > 0 c) Napisati ono rešenje sistema za koje je x < 0 i y < 0 REŠENJA 1-e 6-e 11-c 16. a) Koji član tog niza iznosi 1024? b) Koliki je prvi član niza? c) Koliki je količnik niza? x + y =1 u1 = q= 20.−   2 b) x − 3y − 5 = 0 b) x3= − 1 + i 3 b) 2x-2 c) x3= − 1 − i 3 c) -2x-1 c) T 2 3 + 5.

12  a) T8 =  8     13  b) T9 =  8     12  c) T9 =  8     12  d) T6 =  5     13  e) T10 =  9     n .288 - . U razvoju binoma  zbir koeficijenata drugog člana od početka − x x  8 5 x   i trečeg člana od kraja jednak je 78. Naći član koji ne sadrži x.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Test E 1. Uprostiti izraz: 8  4 − a   a − 2    2  a − 4 a + 2a  a 2 − 2a  −1 + a+8 a+2 4−a a+2 12 b) a+2 12 c) a−2 d) 1 e) 2 a)  4  1  2.

-1 < x < 2 b) -3 < x < -1. -1 ≤ x ≤ 2 6.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 4x − x 2 − 3 ⋅ ( x − 1 − 4) = 0 Koliko rešenja ima data jednačina? 3. x > 2 c) x ≤ -1. p > 2(-10+3 5 ) 5.x= c) x = 2 2 . Za koje vrednosti parametra p jednačina 9 x 2 − 2 x − p = 6 + px ima realne i različite korene: a) 2(-10-3 5 ) ≤ p ≤ 2(-10+3 5 ) b) 2(-10-3 5 ) < p < 2(-10+3 5 ) c) p1=2(-10-3 5 ). p ≥ 2(-10+3 5 ) e) p < 2(-10-3 5 ). Rešiti jednačinu a) x = x−2+ x−2 = 4 13 + 17 2 13 − 17 b) x = 2 13 − 17 13 + 17 . x ≥ 2 e) x ≤ -3. -3 ≤ x ≤ 2 d) -3 ≤ x ≤ -1.289 - . p2=2(-10+3 5 ) d) p ≤ 2(-10-3 5 ). Rešiti jednačinu: a) jedno rešenje b) dva rešenja c) tri rešenja d) četiri rešenja e) nema rešenja 4. Rešiti nejednačinu (x-2)(x2+4x+3) < 0 a) x < -3.

Rastaviti polinom x3-3x2-10x+24 na linearne faktore. Rešiti jednačinu 0. x = 3 1 c) x = . Rešiti jednačinu (log 3 x )2 = 4 − 3 log3 x a) x = 3 b) x = 81.x= 2 2 13 − 321 13 + 321 e) x = .1252 x −3 =   4     a) x = 6 18 b) x = 17 6 c) x = − 5 6 d) x = 5 e) x = 2 −x 9.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 − 13 − 17 − 13 + 17 . x = −64 .290 - .x= 2 2 d) x = 7. a) (x -2) (x-4) (x-1) b) (x-2) (x+4) (x-3) c) (x+1) (x-2) (x+3) d) (x+2) (x-4) (x+3) e) (x-2) (x-4) (x+3)  2 8. x = 9 e) x = 1. x = 3 81 d) x = 3.

291 - . κ ∈ Z c) x = π + 2κπ.25 a) x < 0 b) x ≤ 0 c) x > 0 d) x > -4 e) x ≤ -4 π  11. κ ∈ Z 12. Rešiti jednačinu: sinx+sin2x+sin3x=0 a) x = κπ. Rešiti jednačinu tg − x  = tg 2 x 4  . κ ∈ Z e) x = − π 2 + 2κπ . κ ∈ Z d) x = π 2 + 2κπ . κ ∈ Z 2 3 2π x = κπ. κ ∈ Z 3 κπ 2π x= .x = ± + 2 κπ.x = + 2 κπ. κ ∈ Z 3 κπ 2π x= . x = ± + 2 κπ.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 10. x = ± b) c) d) e) 2π + 2κπ. κ ∈ Z 2 3 π  13. Rešiti jednačinu cos 2  x +  + 2 cos x + 2 = 0 2  a) x = 2 κπ. x = ± + κπ. Rešiti nejednačinu 0. κ ∈ Z b) x = κπ. κ ∈ Z 3 π x = κπ.5 x + 2 > 0.

b = -4 16.2). κ ∈ Z 12 12 π π 5π π x = + κ . B(2. Izračunati obim trougla ABC. b = 2 b) a = -2. gde je O koordinatni početak.κ∈Z 12 3 π 5π x = + κπ.x = + κ . b = -4 c) a = -1.292 - . b = 2 d) a = -2. x = + κπ.2).3) i C(2.4).κ∈Z 12 3 π 2κπ x= + . Naći površinu trougla OBC.κ∈Z 12 3 12 3 14. a) Jednačina prave q je: . κ ∈ Z 12 π π x = + κ .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 a) x = b) c) d) e) π + κπ. Tačke B i C su preseci prave q sa koordinatnim osama. Odrediti parametre a i b tako da kompleksan broj z=1-i bude rešenje jednačine: z3+az2+b=0 a) a = 1. b = 2 e) a = -1. Data je prava p:y = 2x+1 i tačka A(2. Date su tačke A(1. Prava q sadrži tačku A i normalna je na pravu p. a) 1 + 2 + 5 b) 2 + 5 c) 1 + 2 + 3 d) 8 e) 6 15.

b) Napisati ono rešenje sistema za koje je x ≤ 1 i y ≤ 1. c) Ako je (x. y) rešenje sistema za koje je x > 1 i y > 1.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 b) Tačka B preseka prave q sa x-osom je: c) Površina trougla OBC je: 17. Data je jednačina 2 x 3 − x 2 − 7 x + m = 0 . naći: a) Koren x3 date jednačine je x3= b) x1· x2 c) Parametar m = 19. a1 + a 6 = 17 a) Kolika je razlika niza? b) Koliki je prvi član niza? c) Odrediti zbir prvih deset članova niza. izračunati log16 x + log 2 y 2 .293 - . Rešiti sistem jednačina log 4 x − log 2 y = 0 x 2 − 5 y 2 = −4 a) Napisati ono rešenje sistema za koje je x > 1 i y > 1. U aritmetičkom nizu je a 2 + a 5 − a 3 = 10. a) x2= b) x3= c) x4= 18. Ako je zbir dva korena x1 i x2 ove jednačine jednak 1. Ako je x1 = i jedan koren polinoma x 4 − 2 x 3 + 3x 2 − 2 x + 2 . naći ostale korene ovog polinoma. 20.

294 - .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 REŠENJA 1-b 6-b 11-c 16.1 c) 5 2 1 a) d=3 2 b) a1=1 b) x1·x2 =-3 c) S10=145 c) m = −3 . a) x 3 = − 4-e 9-c 14-a 19. 5-a 10-a 15-c 20.0) c) 9 2-c 7-e 12-e 17. a) 4. x a) y = − + 3 2 b) B(6. a) x 2 = −i b) x 3 = 1 + i c) x 4 = 1 − i 3-b 8-d 13-d 18.2 b) 1.

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Test F 1. Uprostiti izraz ( 2a 1− a 2 b) a −1 1 c) − a 2a d) a −1 2 e) 1− a  1 − a3 2  1 + a3 2 12 12   +1     +a −a 1− a :  1 + a1 2    1 − a1 2    2 ) a) 12  1 3  2. tako da koreni jednačine zadovoljavaju uslov: x1 2 = x2 3 a) k=0 b) k=1 c) k = −1 . Odrediti vrednost parametra k u jednačini kx 2 − 5x + 6 = 0 .295 - . Koliko rešenja ima jednačina 2 x − 1 + x = 5 ? a) nema rešenja b) beskonačno mnogo rešenja c) jedno rešenje d) dva rešenja e) tri rešenja 4. Koliko racionalnih članova ima u razvoju binoma  + x ?   x a) 2 b) 3 c) 4 d) 5 e) 1 3.

296 - .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 d) k = − e) k = 1 3 1 3 x 2 + 5x − 4 <1 5. ≤ x < 2 7 4 7 b) x < 0. Rastaviti polinom x 3 − 3x 2 − 10 x + 24 na linearne faktore. x = 6561 x =1 x = −1 x = −1. Rešiti jednačinu a) b) c) d) e) x = 1. < x < 2 7 4 d) x ≤ 7 4 e) x < 0. a) (x − 2 )(x − 4 )(x − 1) b) (x + 2 )(x − 4 )(x + 3) c) (x − 2 )(x − 4 )(x + 3) d) (x − 2 )(x + 4 )(x − 3) e) (x + 1)(x − 2 )(x + 3) . Rešiti nejednačinu 2 x − 2x a) x < 4 <x<2 3 4 c) x < 0. x = 6561 x = 6561 x − 84 x = 9 7. 6.

1252 x −3 =    4    a) x = 2 6 b) x = 5 6 c) x = − 5 18 d) x = 17 e) x = 6 −x 9. Rešiti jednačinu 0.297 - . x ≥ − 2 b) x < − 2 . Rešiti nejednačinu log3 1 + 2 x ≥ 1 1+ x 1 a) x < − 1.Medicinski fakultet Niš Informator 2010  2 8. Rešiti jednačinu log x + 3 + log 4 x − 3 = log 5 a) x = −2 . x = − e) x = 2 17 4 10. x ≥ − 2 d) − 2 < x < − 1 e) − 2 ≤ x < − 1 . x > − 1 1 c) x ≤ −1 . x = 17 4 c) x = −2 17 4 b) x = d) x = 2 .

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 π  π  11. x= + 2 κπ .298 - . κ ∈ Z 2 (2κ + 1)π . x = ± b) c) d) e) 2π + 2 κπ . κ ∈ Z 12 3 a) x = . κ ∈ Z 2 π b) x = κ . Rešiti jednačinu cos 2  x +  − cos 2  − x  = 0 4  4  a) x = κπ . Rešiti jednačinu tg − x  = tg 2 x 4  π 5π + κπ . κ ∈ Z 3 2π κπ . x = ± + 2κπ . x = ± + κπ . κ ∈ Z 2 π d) x = 2 κπ . κ ∈ Z 12 12 π π b) x = + κ . κ ∈ Z e) x = 2 12. Rešiti jednačinu sin x + sin 2 x + sin 3x = 0 a) x = κπ . x=± + 2 κπ . c 3 π  13. κ ∈ Z 3 2π κπ . x = + κπ . x = + κπ . κ ∈ Z x= 3 2 π x = κπ . κ ∈ Z x= 3 2 2π x = κπ . κ ∈ Z 2 π c) x = + κπ . x = π + 2 κπ . x = 2κπ .

B(2. 17. κ∈Z 12 3 c) x = 14. b = −4 c) a = −1 . c) Odrediti broj tačaka preseka kružnice sa x-osom.4). b = −4 d) a = −2 . U skupu kompleksnih brojeva rešiti jednačinu x 2 + 2x + 7 x + 2x + 3 2 = 4 + 2x + x 2 x1 = x2 = x3 = a) Realno rešenje jednačine je b) Kompleksno rešenje jednačine je c) Kompleksno rešenje jednačine je . b = 2 e) a = −1 . x= + κ . b = 2 16. a) Odrediti centar kružnice.299 - . -2). b) Odrediti jednačinu kružnice. Izračunati obim trougla ABC. a) 8 b) 2 + 5 c) 1 + 2 + 3 d) 1 + 2 + 5 e) 6 15. κ∈Z 12 3 12 3 π d) x = + κπ . Date su tačke A(4. 2) i B(2. b = 2 b) a = −2 . Date su tačke A(1. Duž AB je jedan prečnik kružnice. Odrediti parametre a i b tako da kompleksan broj z = 1 − i bude rešenje jednačine z 3 + az 2 + b = 0 a) a = 1.2). κ ∈ Z 12 π 2 κπ e) x = + .3) i C(2.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 π π π 5π +κ .

naći sledeće funkcije: a) f (g(x )) = b) g(f (x )) = c) h (x ) = (f o g )(x ) − (g o f )(x ) = 19. . 20. Ako je f (x ) = 3x + 1 i g(x ) = 2x − 1. Rešiti sistem jednačina x y + y x = 6 x 2 y + xy 2 = 20 a) Koliko rešenja ima zadati sistem jednačina? b) Napisati ono rešenje sistema za koje je x < y. a zbir svih posmatranih članova je 889.300 - . b) Odrediti broj posmatranih članova. Posmatra se prvih 2n+1 članova geometrijskog niza u kome je a1 = 7 i a n +1 = 56 . c) Napisati ono rešenje sistema za koje je x > y.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 18. a) Naći količnik niza. c) Odrediti deseti član niza.

a) x1 = −1 b) x 2 = −1 − 2i c) x 3 = −1 + 2i 18.1) .0 17.4) c) (4.0) 2-b 7-c 12-b 3-d 8-b 13-a 4-b 9-e 14-d 5-c 10-e 15-e b) (x − 3)2 + y 2 = 5 c) C1 3 − 5 . a) dva rešenja b) (1.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 REŠENJA 1-e 6-e 11-b 16.301 - . a) q = 2 b) 7 c) a10 = 7 ⋅ 29 = 3584 ( ) ( ) 20. a) C (3.0 i C 2 3 + 5. a) f (g(x )) = 6x − 2 b) g(f (x )) = 6x + 1 c) h (x ) = −3 19.

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Test G 1. x > 5 5 8 2 d) ≤ x < 5 5 4 8 e) − < x < 5 5 . Koliko racionalnih članova ima u razvoju binoma   x  a) dva b) tri c) četiri d) pet e) jedan 12 3. Ako je x= 3 a 2 + b3 + a − 3 a 2 + b3 − a vrednost izraza x 3 + 3bx je: a) 2 a 2 + b3 b) b b c) 0 d) -2a e) 2a  1 3  + x ? 2.302 - . <x< 5 5 5 5 4 8 c) x < − . ≤ x < 5 5 5 4 2 2 8 b) − < x < . Rešiti nejednačinu 5x − 2 < 6. 4 2 8 a) x < − .

p ≥ 2 c) -2 < p < 2 d) p < 2 e) p < -2. Za koje vrednosti parametra p nejednakost x 2 + px + 1 > 0 važi za svaki realan broj x? a) − 2 ≤ p ≤ 2 b) p ≤ −2 . Rešiti jednačinu a) x = b) x = c) x = 13 − 17 2 13 + 17 2 13 − 17 13 + 17 . x= 2 2 x − 2 + x − 2 = 4. Rešenje nejednačine 1 1 ≤x≤ 2 2 1 1 b) − < x < 2 2 1 c) x < ± 2 1 1 d) x ≤ −1 . − < x < 2 2 1 1 e) x < − .303 - . p > 2 5. 2 1 + ≥ 1 je: 1 + 2x 1 − 2x . x ≥ 2 2 a) − 6.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 4.

0) b) [0. Za koje realne vrednosti je definisana funkcija f (x) = log (6 + x .1252 x −3 =   4     −x nalaze se u intervalu: a) [-2. x ≥ 3 c) x < -2. Proizvod rešenja jednačine 1 + 2 log x +1 5 = log5 ( x + 1) je: a) 24 96 b) − 25 96 c) − 5 24 d) − 25 4 e) − 5 . x= 2 2 7. 6) d) [6. x > 3 d) -2 < x < 3 e) − 2 ≤ x ≤ 3 8. -2) 9. x= 2 2 13 − 321 13 + 321 . Rešenja jednačine  2 0.x2)? a) 0 < x ≤ 3 b) x ≤ −2 .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 d) x = e) x = − 13 − 17 − 13 + 17 . ∞ ) e) ( − ∞ . 2) c) [2.304 - .

Rešiti nejednačinu 3x a) − 1 ≤ x ≤ 6 b) x < − 1. 4  4  a) x = κπ . κ ∈ Z 2 π d) x = 2 κπ . κ ∈ Z e) x = 2 π π   12. κ ∈ Z 24 7π b) x = + 2 κπ . κ ∈ Z 2 π c) x = + κπ . x = + κπ . x = π + 2 κπ . κ ∈ Z 2 (2κ + 1)π . κ ∈ Z 2 π b) x = κ . Rešiti jednačinu sin  + x  = cos − x  6 4   19π + κπ . x > 6 c) − 1 < x < 6 d) − 1 ≤ x < 6 e) x ≤ −1 . κ ∈ Z 12 a) x = . Rešiti jednačinu cos 2  x +  − cos 2  − x  = 0 . x ≥ 6 ≤1 π  π  11. κ ∈ Z 24 7π c) x = + κπ .305 - . x = 2κπ .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 2 −5x − 6 10.

7 y + 8x + 15 = 0 b) 7 y + 4 x + 11 = 0 . 7 y + 4 x + 11 = 0 e) y + 4 x + 5 = 0 . y = 4 b) x = 7 .−1) a sa pravom 1 q : 3x + 2 y − 6 = 0 grade ugao α takav da važi tg α = 2 a) y + 4 x + 5 = 0 . x = ± + κπ . x = ± + κπ . κ ∈ Z 4 6 π π d) x = − + κπ . y + 8x + 9 = 0 c) y + 4 x − 3 = 0 . Odrediti x i y tako da važi a) x = 11. 7 y + 8x + 1 = 0 d) 7 y − 8x + 1 = 0 . κ ∈ Z 24 1 2 13.306 - . κ ∈ Z 4 6 π π c) x = − + κπ .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 d) x = 7π + κπ . Odrediti jednačine pravih koje prolaze kroz tačku A(−1. x = ± + κπ . κ ∈ Z 4 6 π π b) x = + κπ . y = −2 x − 4 + (y − 1)i = 2 − 5i 1+ i . Rešiti jednačinu cos 2x + cos 3x ⋅ sin x = π π a) x = − + κπ . y = −3 c) x = 1. y − 8x − 7 = 0 15. x = ± + 2κπ . x = ± + 2κπ . κ ∈ Z 4 3 14. κ ∈ Z 24 19π e) x = + 2 κπ . κ ∈ Z 4 3 π π e) x = + κπ .

a) Odrediti centar kružnice b) Odrediti jednačinu kružnice c) Odrediti jednačinu tangente kružnice u tački A. Zbir drugog i dvadesetog člana rastućeg aritmetičkog niza je 10. y = −2 e) x = 1. Date su tačke A(4. Polinom P(x ) = x 3 + ax 2 + bx + c pri deljenju sa x-2 daje ostatak R1 = −25 . pri deljenju sa x + 5 daje ostatak R 2 = −144 . 17.2) i B (2. Odrediti realne koeficijente a i b tako da kompleksan broj z = 1 − i bude rešenje jednačine z 3 + az 2 + b = 0 a) a= b) b= c) Za nađene vrednosti parametra a i b realno rešenje date jednačine je z 3 = 18. y = 4 16. Duž AB je jedan prečnik kružnice.21.-2). a proizvod njegovih korena je . Tada su koeficijenti polinoma: a) a= b) b= c) c= 19.307 - . 64 a) Koliki je prvi član niza? b) Kolika je razlika niza? c) Kolika je suma prvih 16 članova niza? .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 d) x = 11. a proizvod 47 tih članova je 23 .

izračunati f (g(x1 ) + g(x 2 )) 2−x . y 2 ) = x 2 y + xy 2 = 20 c) Ako je f (x ) = x 3 − 2 x 2 + 3x − 4 i g(x ) = x −8 .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 20.308 - . Rešiti sistem jednačina x y+y x =6 a) (x1. y1 ) = b) (x 2 .

309 - E B E C B A D B C A B D A B D . a) а = −1 b) b = 2 c) z 3 = −1 . a) C(3.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 REŠENJA 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16.0) b) (x − 3)2 + y 2 = 5 x c) y = − + 4 2 17.

y1 ) = (4. a) а = −5 b) b = −17 c) c = 21 19. 4) c) f (g(x1 ) + g(x 2 )) = −194 20. y 2 ) = (1. a) a1 = 15 4 1 b) d = 8 c) S16 = 85 b) (x 2 . a) (x1. 1) .310 - .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 18.

311 - .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Test G 1. x > 2 7 d) x < 0. Rešenje nejednačine: x 2 + 5x − 4 x2 − 2x je: a) x ≤ 4 7 ≤1 b) x ≤ 0. Uprostiti izraz: ab  4 ab − b   ab − : a−b a + ab   ( b) a 4 b ( a) a 4 b c) a+ b a− (4 a + 4 b ) d) − a 4 b (4 a + 4 b ) e) a 4 b (4 a + 4 b ) a ⋅4 b ) b) 2. x ≥ 2 7 3. 4 e) 0 ≤ x ≤ . Proizvod svih rešenja jednačine 56 x + 23 x =18 je jednak: a) 8 b) 64 c) − 93 d) 93 e) 96 . 4 ≤x <2 7 4 ≤x≤2 7 4 c) 0 < x ≤ .

Rešenje jednačine 125 + 124 ⋅ 5 x−2 = 25 x−2 pripada intervalu: a) (0.3)  2   3  d) x ∈  − .0 ) ∪ (0.7) d) (-3.2) e) (0. n ∈ Z c) x = − + 2nπ . Rešiti jednačinu: sin x + cos x = 2 cos 2 x a) x = − π 5π + 2nπ .15) b) (0.3)  3  c) x ∈  − .7) c) (-7.−1 ∪ (− 1. n ∈ Z 12 12 π 7π + 2nπ .3) b) x ∈ (− 1.−1 ∪ (− 1. x = − 12 12 e) x = π 12 + 2nπ .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 4.3)  2   3  e) x ∈  − .−1 ∪ (− 1. n ∈ Z 12 12 π 5π b) x = + 2nπ . x = − + 2nπ .0) ∪ (0. n ∈ Z d) x = + 2nπ .1) 5. x = + 2nπ . n ∈ Z . x = 12 12 π 7π + 2 nπ .0 ) ∪ (0. Rešiti nejednačinu: log 2 x + 3 x 2 < 1 a) x ∈ (− 1.312 - . ∞ )  2  6.

n ∈ Z 6 3 π nπ x= + . x = 4 nπ .8 i a) izračunati cos α 1) − 3 5 π 2 <α<π. n ∈ Z 3 3 π 2nπ x= + . Rešiti jednačinu: cos x + cos 2 x = 2 cos 3x 2 a) x = b) c) d) e) 2nπ . 3 5 3− 4 3 5 4−3 3 5 2) 0 3) 4) 5) π  b) izračunati cos α −  3  3+ 4 3 4 3−3 1) 2) 10 5 4) 3− 4 3 5 3) 4 3−3 10 5) 4−3 3 5 . n ∈ Z 3 3 + π 8. Ako je sin α = 0. n ∈ Z 3 3 π 2nπ x= + . x = 4nπ .313 - . x = 4nπ . x = 4 nπ . x = 2nπ .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 7. n ∈ Z 3 3 2π 2nπ x= + .

a) Odrediti n 1) n = -7. a) Odrediti vrednost realnog parametra m za koje nejednakost (2m-1)x2 + (m+2)x + m – 1 < 0 važi za svako x ∈ R 16 7 1 4) 0 < m < 2 1) 0 < m < 2) m < 0 5) 1 16 <m< 2 7 3) 0 < m > 16 7 b) Odrediti vrednost realnog parametra m za koje kvadratna jednačina (2m-1)x2 + (m+2)x + m – 1 < 0 ima realna i različita rešenja? 1) − 16 <m<0 7 16 7 2) m ≤ 0. n = 7 n b) Za koje vrednosti x je zbir trećeg i petog člana u datom razvoju jednak 135? 1) x = 1 . m ≥ 5) m ≤ 0 ≤ 16 7 16 7 3) m < 0.314 - . n = 6 4) n = -5. Zbir binomnih koeficijenata poslednja tri člana u razvoju binoma  x+2 1   2  +  x +1  2   jednak je 22. x =4 5) x = -1.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 9. n = 4 2) n= 6 5) n = 4 3) n = -6.x=4 2 2) x = 1. x = -2 4) x = -3. x = 0 . m > 16 7 4) 0 < m < 10. x = 2 3) x = 1.

količnik polinoma P( x ) = 6 x 4 − 7 x 3 + m1 x 2 + 3 x + 2 i Q( x ) = x 2 − x + n1 S( x ) = 13. Ako je f  x 3− x  =  2 − x  5 − 3x a) odrediti f ( x ) = b) odrediti f −1 ( x ) = c) odrediti vrednosti x za koje je f ( x ) > 3 .2 )  5 5)  2.   2  2  5) (1. n1)= b) (m2.   4 P( x ) = 6 x 4 − 7 x 3 + mx 2 + 3 x + 2 deljiv polinomom Q( x ) = x 2 − x + n .3  4  a) Jedno rešenje datog sistema je:  1  1  2)  − .5) 3)  4.5) b) Drugo rešenje datog sistema je: 3   3 1)  .  2   2 12.4  2) (2. vrednosti realnih brojeva m i n su: a) (m1.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 11.315 - .5  2  1  4)  .5  3) 1)  5. n2)= c) Za nađene vrednosti koeficijenata m1 i n1. Ako je polinom 4) (4. Dat je sistem jednačina: 2 log 4 x + log 2 ( y − 1) = 1 4 log8 x ⋅ log 2 ( y − 1) = − 3 1   .

z2 kompleksni brojevi koji su rešenja jednačine 6 z 2 − (7 + 4i )z + 4 + 3i = 0 . Ako je zbir prvih 15 članova aritmetičkog niza 50.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 14.316 - . Ako su z1. onda je: a) z1 = b) z 2 = c) z1 = z2 15. izračunati: a) prvi član niza b) razliku niza c) sumu prvih 35 članova niza 16. Naći jednačine tangenata kruga x 2 + y 2 − 6 x − 8 y + 15 = 0 koje su normalne na pravu y − 3x = 0 a) t1: b) t2: c) Dodirna tačka tangente t1 i datog kruga je: . a zbri prvih 50 članova niza je 15.

n1 ) = (− 7.−1) b) (m2 .317 - .−2) e d b a c d d 1 3 2 4 2 4 3 3 c) S1 ( x ) = 6 x 2 − x − 2 ∨ S 2 ( x ) = 6 x 2 − x − 1 13.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 REŠENJA 1 2 3 4 5 6 7 8a 8b 9a 9b 10a 10b 11a 11b 12. a) (m1. n2 ) = (− 12. a) f ( x ) = 3 − 2x x−4 4x + 3 b) f −1 ( x ) = x+2 c) 3 < x < 4 .

Medicinski fakultet Niš Informator 2010 14.318 - . a) z1 = 2−i 3 1 + 2i b) z2 = 2 c) z1 2 = z2 3 15.7 ) ∨ T2 (2. a) t1 : x + 3 y = 25 b) t2 : x + 3 y = 5 c) T1 (4. a) a1 = 341 75 13 b) d = − 75 c) S35 = 56 16.1) .

319 - . Univerzitet u Nišu Bulevar Dr Zorana Đinđića.rs .medfak.ni.Medicinski fakultet Niš Informator 2010 Medicinski fakultet.ac. 81 18 000 Niš Srbija Tel: 018 4226644 018 4226712 Fax: 018 4238770 e-mail: contact@medfak.ni.rs www.ac.

320 - .Medicinski fakultet Niš Informator 2010 .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful