Pesma o kerui Jesenjin PESMA O KERUI Jutros u koari, gde sja, uka Niz rogoza udkastih i krutih, Sedmoro

je otenila kuka, Sedmoro je otenila utih.

Do u sumrak grlila ih neno I lizala niz dlaku to rudi, I slivo se mlak sok neizbeno, Iz tih toplih materinskih grudi.

A uvee, kad ivina juri, Da zauzme motke, il prut jak, Izio je tad domadin tmuri, I svu tenad potrpo u dak.

A ona je za tragom trala, Stizala ga, kao kad uhode I dugo je, dugo je drhtala Nezamrzla povrina vode.

Pri povratku, vukud se po tmini, I liudi znoj s bedara lenih, Mesec joj se nad izbom uini, Kao jedno od kuida njenih.

Zurila je u svod plavi, glatki,

Zavijala bolno za svojima, A mesec se kotrljao tanki, I skrio se za hum u poljima.

Nemo, ko od milosti il srede, Kad joj bace kamiak niz breg, Pale su i njene oi psede, Kao zlatni sjaj zvezda, u sneg. Sergej Jesenjin 1915