MASOVNE HRONICNE NEZARAZNE BOLESTI

Prof dr Branislav Petrović

KAO DEFINICIJA
z

OPSTE KARAKTERISTIKE MALIGNE BOLESTI DIJABETES KARDIOVBASKULARNE BOLESTI

Radi se o bolestima koje su veoma rasirene u populaciji (masovne), koje imaju dugotrajni tok (hronicne) i kod kojih etioloski faktori nisu bioloski agensi (nezarazne).

KARAKTERISTIKE I ZNACAJ
„ „ „ „ „ „ „ „ „

u njihovoj pojavi, nastanku i toku značajnu ulogu imaju faktori spoljne sredine; prema incidenciji i prevalenciji nalaze se medju deset vodećih bolesti javljaju se masovno, u epidemijskom obliku; Kosmopolitski su rasprostranjene; nazivaju se “bolestima civilizacije”; ugrožene su sve kategorije (pol, uzrast, profesija, socijalni status...) stanovništva; izazivaju ozbiljne posledice; troškovi lečenja i angažovanost zdravstvene službe su veliki; obično traju doživotno;

„ „ „

„ „ „ „ „

često jedna osoba boluje od više bolesti iz ove grupe; predstavljaju vodeće uzroke smrtnosti stanovništva u svetu; smrtnost i obolevanje se registruje u svim uzrasnim grupama sa tendencijom pomeranja ka mladjem uzrastu; uspešna kontrola i suzbijanje zahtevaju timski rad; u njihovoj kontroli najvažnije su mere prevencije; u zemljama u kojima se sprovodi planska preventivna aktivnost dolazi do njihovog opadanja; predstavljaju jedan od najsloženijih epidemioloških problema i epidemijska prognoza ovih bolesti, u principu, je nepovoljna.

MHNB- KLINICKI ENTITETI
z z z z z z z

MALIGNE BOLESTI
z

z z z z

1. Bolesti srca i krvnih sudova -koronarna bolest srca -hipertenzija -reumatsko oboljenje srca -apopleksija mozga 2.Maligne bolesti 3.Povrede z -saobracajne z -na radu i u doma}instvu 4.Dijabetes 5.Mentalne bolesti 6.Bolesti zavisnosti 7.Zubni karijes i druge.

SZO maligne bolesti definise kao: ” neprikladnu masu tkiva, ciji rast nije uslovljen fizioloskim potrebama tkiva ili organa zahvacenog patoloskim procesom, a cije su osnovne karakteristike nekontrolisani rast, svojstvo prodiranja u okolna tkiva i mogucnost naseljavanja (metastaziranja) u druga, cesto udaljena tkiva i organe”.

1

Ovaj registar sadrzi podatke o broju prijavljenih slucajeva malignih bolesti. Broj novoobolelih žena od malignih bolesti u svetu 2002. maligne neoplazme usne supljine i farinksa (MKB IX 140149. uzrastu. maligne neoplazme genitourinarnih organa (MKB IX 180189. kao i za planiranje zdravstveno-vaspitnog rada. MKB X C40 -C50) . MKB X C15-C26) .KLASIFIKACIJA MT l l l l l l l EPIDEMIOLOSKO ISPITIVANJE MB z z . primarnoj lokalizaciji malignog procesa i al. Bazira se na prijavama malignih bolesti i vodi se u Institutu za zastitu zdravlja republike Srbije u Beogradu. maligne neoplazme limfnog i hematopoeznog tkiva (MKB IX 200-208. mestu boravka. maligne neoplazme kostiju. maligne neoplazme respiratornog sistema (MKB IX 160165. planiranja masovnih skrininga i sl. 1. vezivnog tkiva. ranog otkrivanja bolesti. godine sa projekcijom broja obolelih 2020. maligne neoplazme digestivnih organa i peritoneuma (MKB IX 150-159. MKB X C51-C68) . MKB X C00-C14) . 10000000 8000000 6000000 4000000 6000000 4000000 2000000 2002 2020 2002 2020 2000000 0 0 2002 2020 0-14 66469 66978 15-44 864239 45-54 55-64 65+ All ages 0-14 94359 98435 15-44 654136 756573 45-54 885703 55-64 65+ All ages 1351996 2815645 5801839 2002 2020 980193 1046547 2103209 5060657 1243285 2243774 4629805 8971871 901856 1061080 1125141 2258185 5413241 2 . polazni materijal za razna klinička ispitivanja. MKB X C81-C96). Broj novoobolelih muškaraca od malignih bolesti u svetu 2002. godine. Deskriptivna epidemiolpgija Izvori podataka: – prijave malignih bolesti – izvestaji o hospitalizaciji (bolnicki morbiditet) – podaci ambulantnog morbiditeta (prvih i kontrolnih pregleda) – podaci o odsustvovanju sa posla – podaci o mortalitetu (izvestaji drzavne statistike ili originalne potvrde o smrti) – patohistoloski izvestaji REGISTAR ZA RAK z Razlozi vodjenja registara sagledavanje incidencije i prevalencije malignih bolesti planiranje zdravstvene zaštite planiranje i sprovodjenje preventivnih mera i njihovu evaluaciju izračunavanje trendova kretanja ovih bolesti sagledavanje du`ine pre`ivljavanja obolelih (u odnosu na stadijum bolesti i vrstu primenjene terapije) – razlike u incidenciji i mortalitetu mogu ukazati na prisustvo (ili osdustvo) faktora rizika za nastanak odredjenih vrsta malignoma i tako inicirati odredjena analitička ispitivanja – sagledavanje incidencije i mortaliteta su osnovni. maligne neoplazme drugih i neoznacenih lokalizacija (MKB IX 190-199: MKB X C69-C80) . MKB X C30-C39) . godine sa projekcijom broja obolelih 2020. polu obolelih. – – – – – Registar za rak u Srbiji je formiran 1970. koze i dojki (MKB IX 170-175.

6 .7 3.6 @ eludac (C16) - (% ) Umrli 27.9 . g.4 185.9 242.0 29.5.0 7.Ni{avski okrug (C34) 11.7 4.4 158. prema polu u centralnoj Srbiji i u pojedinim Evropskim zemljama 1999.2 329.7 Mokra}na be{ika (C67) .0 d i z o v a n a s t o p a n a Vodeće lokalizacije malignih tumora kod muškaraca u centralnoj srbiji 1999.5 232.1 29. /farinks (C00-C10) 25. godine Vodeće lokalizacije malignih tumora kod žena Novooboleli (% ) Plu}a / bronh (C34) .3 220.2 .Pankreas (C25) 7.2 ^e{ka Republika Nema~ka Belgija Luksemburg Francuska CentralnaSrbija Srbija Centralna Slovenija Poljska Ni{avski okrug 210. Bosna i Hercegovina Ruska federacija Ukrajina Rumunija Moldavija Bugarska Gr~ka Makedonija 0.6 Prostata (C61) .@eludac (C16) 4.2 405. Bosna i Hercegovina Centralna Srbija Moldavija Bugarska Gr~ka Rumunija Makedonija 0.1 224.0 100.5 .2 220.7 10.4 .5 .0 6.7 4.9 299.0 300.3 199.8 .6 204.4 2.3 309.0 400.0 342.9 Larinks (C32) .7 Hrvatska Slova~ka F.5 252.7 292.8 .5 2.3 234.0 180.0 217.6 235.8 6.31.3 225.Plu}a / bronh 8.2 238.4 4.2.4 4.9 207.12. godine Incidencija od svih lokalizacija malignih tumora.Mozak (C71) 1.6.2 299.7 24.0 200.9 193.9 271.0 154.Druge lokalizacije crveno.1 268.5 189.6 Jetra (C22) .0 100.U sna {uplj.9 6.5 22.3 316.0 3.7 200.7 4.3.Kolon / rektum (C18-C20) 4.4 Žene 275.0 300.0 203.0 S t a n d a r500.Incidencija malignih tumora kod muškaraca u svetu 2002.9 312.8 .3 Kolon / rektum (C18-C20) .M okra}na be{ika (C67) 2.2 1.1 4.0 100 000 Ni{avski okrug 268.6 335.Prostata (C61) 3.3 14. godine Incidencija malignih tumora kod žena u svetu 2002.4 Leukemije (C91-C95) - Druge lokalizacije .4.22.7 318.7 211.8 185.2 .3 . /farinks (C00-C10) .6 3 .6 233.2 Pankreas (C25) - 2. Vodeće lokalizacije malignih tumora kod muškaraca Muškarci Ma|arska Ma|arska Francuska ^e{ka Republika Belgija Slova~ka Hrvatska Nema~ka Luksemburg Poljska Ruska federacija Slovenija Ukrajina F.7 3.4 U sna {uplj.3 2.Larinks (C32) 5.Jetra (C22) 2.

3 6.5 4.Jetra (C22) 5.8 6.5 1.9 Ovarijum (C56) @ eludac (16) Pankreas (C25) - M okra}na be{ika (C67) .5 198.8 4.3 3.8 8.9 113.4 5.8 4.8 7.2 217.4 Rang Evropska Z ajednica % 27.Kolon / rektum (C18-C20) 8.6 4.6 98.2 2. Faktori životne sredine 2.0 .2 10.5 3.6 272.1 188.3 176.Ovarijum (C56) 4.1 U sna {uplj. Biološki agensi normalna ćelija faktor inicijacije inicirana ćelija faktor promocije FR inicirana ćel.0 100.0 93.4 112.M ozak (C71) 1.4 28.2.3 1.0 Plu}a / bronh (C34) - (% ) Umrle 16.5 6.2 U krajina Ni{avski okrug 170.8 4.8 4. Bosna i H ercegovina 165.1 201.7 .Pankreas (C25) 4. godine Vodeći uzroci smrti od malignih bolesti kod muškaraca u Evropskoj zajednici i u centralnoj Srbiji 1999. Način ishrane 5.4 Crveno.9 6.Faktori uslovljeni navikama i načinom života 4.9.1 4.8 8. Faza promocije 3.0 80.Bubreg (C64) 34.3 .8 105.8 3.7 Druge lokalizacije .3 @ ene M a| arska ^ e{ka Republika Nema~ka Slovenija Belgija Luksemburg Centralna Srbija Centralna Srbija Poljska Slova~ka H rvatska Ruska federacija 127.1 .1 3.2 31.2 22.0 S t a n d a r d i z o v a n a ETIOLOGIJA MALIGNIH BOLESTI Faktori rizika z z z z z 1.0 149. +faktor rizika tumor 4 .1 10.1 10.3 90.0 25.6 .1 Rang M u{karci M a| arska Hrvatska ^ e{ka Republika Slova~ka Ruska federacija Poljska Slovenija Francuska Belgija L uksemburg U krajina Nema~ka Centralna Srbija Centralna Srbija F.Grli} materice (C53) M aterica (C54) . Faza inicijacije 2.4 1.5 5. Bosna i H ercegovina M oldavija Bugarska Rumunija Gr~ka M akedonija 0.4 5.8 211.0 89.0 160.7 .0 n a 100 000 40.0 s t o p a 0.4 Kolon / rektum (C18-C20) @ eludac (C16) Prostata (C61) Pankreas (C25) Jetra (C22) Larinks (C32) M okra}na be{ika (C67) M ozak (C71) Francuska Ni{avski okrug 94.0 120.2 203.6 157.5 .8 147.Druge lokalizacije (C34) 6.0 Leukemije (C91-C95) .5 Kolon / rektum (C18-C20) .0 .5.4 4.7 111. Faza nastanka malignog oboljenja 1.0 230.10.24.5 3.2 205.4 89.1 222.5 .0 .0 185.30.6 116. godine Smrtnost u svetu od malignih tumora 2002 godine Novoobolele (% ) Dojka (C50) .4 100.0 300.5 81.@eludac (16) 5.1 171.7 26. /farinks (C00-C10) 10 D ruge lokalizacije Rumunija M oldavija Bugarska M akedonija Gr~ka 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 - 1 2 4 3 5 6 10 7 9 8 - 200.8 150.Plu}a / bronh 3.5 4.3 5.5 140.6 F.0 111.3 2.0 3.8 10.6 . godine Centralna Srbija Lokalizacija (M KB-10) Plu}a / bronh (C34) 1 2 3 6 7 4 9 5 8 % 29.3 150.Faktori koji deluju u radnoj sredini 3.4 108.1.9 115.9 4.5 Grli} materice (C53) .2 2.7 1.5 10.1 92.4 85.Ni{avski okrug Smrtnost od svih lokalizacija malignih tumora u pojedinim evropskim zemljama i u centralnoj Srbiji 1999.Dojka (C50) 9.9 18.9 3.Vodeće lokalizacije malignih tumora kod žena u centralnoj srbiji 1999.

5 . izlaganje infekciji virusnog hepatitisa B i C i sl. limfomi. Maligni tumori kod kojih nisu jasno definisani faktori rizika. PVU. penis. nedojenje): materica. z Faktori životne sredine 2. m okraćna bešika pluća z 3. papiloma virusi 16 i 18 . Hepatitis B i C . urinarni trakt. azbest. seksualno ponašanje.B.11 . UV i jonizujuće zračenje) seksualno i reproduktivno ponašanje (rani početak seksualnih aktivnosti.leukemije.vilva. vitamini A. nazofaringealni rak i M. prema mnogim autorima. U ovu grupu spadaju maligni tumori od kojih boluju odrasle osobe. rana menarha. pluća. m okraćm na bešika m okraćna bešika leukem ije (kostna srž) pluća koža. vulva. elektromagnetna) koža. kiseljenje i usoljavanje.larings. anabolici.jetra. 5. a za čiji nastanak su odgovorni pušenje duvana. čaj kafa) Kancerogeni nastali tokom pripremanja hrane (roštilj. ezofagus. tiroideja nejonizujuća zračenja (UV. bubreg. izlaganje sunčevim zracima. PVU. želudac. leukemije Industrijski proces Proizvodnja alum inijum a Pravljenje auram ina Izrada i popravka obuće Gasifikacija uglja Proizvodnja koksa Izrada nam eštaja Pravljenje izopropil alkohola Livenje gvoždja i čelika Izrada grim iznih boja Industrija gum e Kopanje hem atita Lokalizacija raka pluća.rak mokraćne be[ike) bakterije (helikobakter pilori-rak želuca) virusi (Epstain -Barr: afrički burkitov limfom.estrogeni. arsen. 2. uzrast u vreme prve iznete trudnoće i sl. grkljan. z z 1. betakarotin i selen PREVENCIJA MALIGNIH TUMORA z z z z 5. konzumiranje alkohola. digestivni trakt jonizujuća zračenja . m okraćna b. dojka.nitriri) Kancerogeni nastali u organizmu tokom metabolizma hrane (nitrozamini koji nastaju iz nitrata) Povećan unos masti i kalorijski unos Protektivno dejstvo imaju celuloza. hlorfluorugljovodoniici) . kao što su maligni tumori genitourinarnog trakta i digestivnog sistema u čijem nastanku. Biološki agensi paraziti (shistozoma hematobium . z z z z Način ishrane z duvan (Povećana smrtnost kod muškaraca 30%. ždrelo. respiratorni trakt i gornje delove digestivnog sistema. dimljenje. Hodgkin. jednjak. debelo crevo. često su epitelijalnog porekla i vezani su za kožu.PVU. radioaktivni elementi. kolon-rektum. steroidi.C. neradjanje.E.pluća zagadjenja voda (razne hemijske nokse. leukemije zagadjenja hrane (aflatoksini. jetra lekovi i medicinske procedure (hormonske supstance.z 1.fenacetin.trihlormetan. nos nos pluća m okraćna bešika leukem ije. sekundarni amini) rak jetre. Maligni tumori kod kojih su jasno definisani faktori rizika čijim se uklanjanjem onemogućuje njihovo dejstvo i sprečava nastanak bolesti. multipni mijelom. dojka z z Kancerogeni u samim namirnicama (Gljive. hlorisana voda .Faktori z z z z uslovljeni načinom života navikama i z 4. kod žena 5-10%): rak pluća (85%) alkohol (udeo u smrtnosti 3%): usna šupljina.6. radijum) mokraćna bešika.Faktori koji deluju u radnoj sredini z z z z aerozagadjenja (policiklični ugljovodonici. neki lekovi . hrpes simpleks . prženje) Kancerogeni nastali tokom konzerviranja i čuvanja (aflatoksin. glavnu ulogu imaju način ishrane.

zabrana pušenja borba protiv pušenja Sekundarna prevencija b)Rano otkrivanje raka z z z z z z z z z z a) Skrining S obzirom na činjenicu da je smanjenje smrtnosti od neke bolesti merilo uspešnosti skrininga. ali najefikasnije rezultate je dao program skrininga raka grlića materice (upotrebom brisa po Papanikolau) i skrining nekih profesionalnih malignoma (npr. Kod ostalih lokalizacija veći značaj imaju mere ranog otkrivanja z O dstupanje od uobičajenih navika pražnjenja creva i bešike P ojava upornog kašlja ili promuklosti R ana koja ne zarasta E videntna promena mladeža ili bradavice Z adebljanje ili čvor u dojci ili drugde N eobično krvarenje ili izliv O težano gutanje ili poremećeno varenje 6 .noksi i procesa suzbijanje alkoholizma suzbijanje uživanja alkohola osiguranje zdrave hran kontrola zagadjenosti htrane raznovrsna i kvalitetna ishrana ishrana bez suvišnih energ.5-2 manje od 12 ? Primarna prevencija z z z z z z z z z z z z z z z z z z z z posebni programi X IX VIII VII VI V IV III II I kontrola genetskih agenasa inspekcijske kontrole zabrana kancerogenih lekova zaštita ugroženih suzbijanje polnih bolesti profilaksa hepatitisa B borba protiv virusnih infek. Do sada je u razvijenom svetu sprovedeno veoma mnogo skrining programa.Uloga različitih faktora rizika u umiranju od raka u SAD-u Faktor rizika Ishrana Duvan Infekcija Reproduktivno i seksualno ponašanje Zanimanje Alkohol Geografski činioci Lekovi i medicinske procedure Aditivi u hrani Industrijski proizvodi Nepoznato Učešće u strukturi umiranja (%) procenjena prihvatljiv vrednost opseg 35 10-70 30 25-40 10? 1. i UV zračenja primena i kontr.5-3 0.kancerog. Pojedine vrste raka ne daju nikakve prekliničke markere (npr. mat. raka mokraćne bešike). a kod drugih su procedure veoma komplikovane ili skupe. rak kože). mali je broj malignih tumora kod kojih se uz potpunu opravdanost može koristiti ova metoda sekundarne prevencije.? 7 1-13 4 3 3 1 manje od 1 manje od 1 ? 2-8 2-4 2-4 0. standarda kontr. izbegavanje izlaganju kontrola joniz.

Zbog kardiovaskularne (60-70%) i renalne bolesti (7-8%) očekivana dužina života se skraćuje za 5-10 godina u pacijenata preko 40 godina. Procene govore da je ukupan broj obolelih od dijabetesa 1995.najteži oblik je koma i to hipoglikemijska.endokrinim oboljenjima.. Klinički poremećaji 1.malnutricijski oblik dijabetes mellitus-a d. gubitkom telesne težine a ukoliko se ne preduzme lečenje.očnom sočivu i drugim tkivima ali su najznačajnije na krvnim sudovima.insulin nezavisan (tip 2) diabetes mellitus -bez prateće gojaznosti -udružen sa gojaznošću c. Po definiciji koju je dala grupa za studije dijabetesa Svetske zdravstvene organizacije diabetes mellitus predstavlja hronično progresivno oboljenje. Najveći praktični značaj ima ketoacidoza.masti i belančevina. Oko trećine dijabetičara umire u okviru 30 godina od postavljanja dijagnoze kardiovaskularne ili renalne bolesti.. dolazi do pojave stupora i kome.uzimanjem nekih lekova ili hemikalija. Gestacijski diabetes mellitus 3. godine broj obolelih iznositi oko 300 miliona što će predstavljati porast od 120% u odnosu na 1995. „ „ „ „ „ „ Dijabetes melitus predstavlja značajan globalni problem savremene medicine. Bolest se manifestuje polidipsijom. poliurijom.Ozbiljna oštećenja nastaju u celokupnom nervnom sistemu. proteina i masti. Komplikacije. hronične (organske ili degenerativne) . Smanjena tolerancija na glikozu (intolerancija) -bez prateće gojaznosti -udružen sa gojaznošću -u sklopu nekih sindroma „ „ „ Klinička slika. uslovljenu apsolutnim ili relativnim nedostatkom insulina. Rezultati epidemioloških istraživanja ukazuju da dijabetes melitus iz godine u godinu uzima sve veće učešće u morbiditetu i mortalitetu kako svetske.) 2.ostali tipovi dijabetes mellitus-a (udruženost sa bolestima pankreasa. od čega 90% čine oboleli od INDM. „ „ „ „ „ 1 . „ „ akutne metaboličke komplikacije .uzrok smrti u preko 80% ovih bolesnika.koje se karakteriše hiperglikemijom i drugim biohemijskim poremećajima zbog neadekvatne produkcije ili neadekvatnog dejstva insulina koji kontroliše metabolizam glukoze.Osnovna biohemijska karakteristika je hronična hiperglikemija koja vremenom dovodi do komplikacija. tako i naše populacije.Definicija Šećerna bolest Prof dr Branislav Petrović „ Diabetes mellitus predstavlja hroničnu masovnu nezaraznu bolest sa poremećajem metabolizma ugljenih hidrata. godinu. a više od 80% obolelih biće iz zemalja u razvoju.insulin zavisan (tip 1) diabetes mellitus b. Eksperti Svetske zdravstvene organizacije procenjuju da će 2025. godine bio oko 135 miliona. Rizik od kardiovaskularnih bolesti je 2-3 puta veći nego kod ostale populacije. prvenstveno na krvnim sudovima. hiperglikemijska-ketonska oko 1-2%. Podela „ A. Diabetes mellitus a. „ „ Definicija.

Naime. koja takođe ima visoku stopu incidence. bez sklonosti ketoacidozi i može se dobro regulisati primenom dijetetskog režima ili uz pomoć oralne terapije. Od spoljašnjih faktora su važne virusne infekcije. možda leži u izolovanosti i genetske selekcije stanovništva zbog malarije koja je bila vodeći uzrok smrti na tim prostorima.000 dijabetičara opovrgavaju ovu nisku procenu. citomegalovirus.Ako se uzme u obzir ”okidačka” uloga spoljašnjih faktora onda se verovatnoća ispravnosti teorije povećava. Procene su da se prevalenca u Evropi kreće u granicama 0.3. Postoje dva vrška (peak-a) u javljanju dijabetesa tip 1: prvi peak je od 3-5 godine. Razvija se lagano.Na drugom mestu je Sardinija. međutim sistematska istraživanja u Vojvodini su pokazala da na njenoj teritoriji ima oko 185. 2 .Aljasci.Australiji (2. Najviša stopa incidence za insulin-zavisni dijabetes je u Finskoj koja ima najvišu stopu incidence na svetu (35-40o/oooo). Podaci o incidenciji IZDM pokazuju da se bolest klinički manifestuje oko pete godine kada je prvi peak i još više između desete i trinaeste godine.Dalekom istoku (1-1. zavisno od godine.000 obolelih. od 178 do preko 800! Ova velika razlika svakako potiče od neažurnog prijavljivanja DM „ „ „ Novija istraživanja pokazuju da je HLA sistem antigena povezan sa stopom incidencije IZDM.2-2%).uključujući SAD. Jasno je da kod kompenzovanog nedostatka insulina ovaj fiziološki bum anaboličkih hormona može dovesti do dekompenzacije i kliničkog ispoljavanja dijabetesa. Diabetes mellitus-insulin nezavisan ili tip 2 (INDM). Javlja se kod dece i mladih po čemu je i dobio raniji naziv. Nije jasno zašto postoji velika razlika među skandinavskim zemljama koje su geografski.a njihov broj se kretao. Prema aktuelnim podacima.naročito pankreatotropnim virusima kao što su coxackie.Raširenost IZDM „ Diabetes mellitus-insulin zavisan ili tip 1 (IZDM).8%). Najmanja stopa incidence je u Japanu.mumps. „ „ „ „ „ U prevalenciji IZDM zapažene su značajne geografske i etničke razlike. kome i smrti. otkrićem. a drugi oko 11-13.kao i smanjena osetljivost perifernih tkiva na dejstvo samog insulina.3%) i Novom Zelandu (2. utvrđena je godišnja stopa incidence od 127.4o/oooo Prosečno svake godine se prijavi oko 500 novih slučajeva.gde se prelazi na moderan način ishrane i života uopšte. dok razlike među polovima nisu uočene. Raširenost INDM „ „ „ „ „ „ „ „ Prevalenciji INDM se kreće 0 do skoro 40%.Sličan slučaj je i sa Izraelom gde Jevreji imaju pet puta veće stope incidencije od Arapa koji žive na istoj teritoriji. sa blažim kliničkim manifestacijama. U većini visoko razvijenih zemalja. Kod Pima Indijanaca u Severnoj Americi. Zemlja sa neočekivano najnižom stopom incidence insulin-zavisnog dijabetesa tzv. Kod Papua Indijanaca (Nova Gvineja) prevalenca je približno 0. razvija se burno i ako se ne primeni insulin dolazi do razvoja ketoacidoze. Od fizioloških uticaja izgleda da povećanje lučenja hormona rasta i polnih hormona (anabolički hormoni).echovirus.prosek je 512%.Ovo se može objasniti pojavom hormona rasta i polnih hormona koji imaju dejstvo suprotno insulinu te se kod insuficijencije pankreasa klinički manifestuje bolest.U osnovi ovog tipa bolesti leži takođe smanjenje sekrecije insulina ali i neadekvatan odgovor pankreasa na nagli skok glikemije. kao i Aboridžina u Australiji iznosi i do 40%.Objašnjenje za Sardiniju i Maltu. ranije poznat pod nazivom adultni tip dijabetesa se javlja kod osoba starijih od 30 godina. Faktori rizika za IZDM „ „ „ „ Aktuelna procena je da kod nas trenutno ima oko 300.0%.Indijskom poluostrvu (1.ekonomski i kulturno vrlo bliske.5-3%.herpes virus. Smatra se da je svetski prosek od 2-5%.Ono što može poljuljati ovo otkriće ja podatak da samo 3% osoba sa ovim markerom oboli od dijabetesa.9%. prevalenca INDM-a u najrazvijenijim industrijskim zemljama Evrope iznosi 2%. upotrebom i praćenjem imunocitogenetskog markera kao što je nedostatak AK asparagina na 57 poziciji β lanca D HLA antigena videla se direktna veza sa stopom Incidence IZDM.kada je drugi peak. Od evropskih zemalja najveću stopu prevalence za dijabetes ima Malta . Niske stope su nađene kod Eskima-manje od 2%.Značaju spoljnih faktora ide u prilog podatak da genetski predisponirane osobe dva do tri puta češće razvijaju dijabetes ukoliko su u dužem periodu bile izložene jednom ili više faktora sredine od takođe genetski prijemčivih osoba koje su manje vreme bile izložene dejstvu tih faktora. U državama sa naglom industrijalizacijom.U nekim populacionim grupama ovo oboljenje je vrlo retko ili čak nepoznato.Primer je povećana stopa incidence u hladnijim mesecima kada su i virusne infekcije češće. "hladna tačka Evrope" je Makedonija.taj procenat je veći.ranije takođe označavan kao juvenilni tip dijabetesa – najčešće nastaje naglo.tj. po dejstvu antagonisti insulinu (katabolički hormon) doprinose ispoljavanju dijabetesa u mladosti. u doba puberteta. Na teritoriji nišavskog okruga u toku jedanaestogodišnjeg istraživanja (1985-1996).U osnovi ovog oblika bolesti je manje više dugotrajni. asimptomatski proces progresivnog gubitka beta ćelija pankreasa najverovatnije autoimunim reakcijama.6%).

ali odnos rezultat/troškovi nije ohrabrujući čak i za ekonomski mnogo jače države. U posebnoj kategoriji INDM pod nazivom MODY (Maturity Onset Diabetes in the Young) ili Masenov sindrom.Rani tretman otkrivenih komplikacija kod INDM bi svakako sadržao održavanje normoglikemije pomoću dijetetskog režima ishrane.obzirom na delovanje mnoštva spoljnih faktora u ispoljavanju DM kod genetski predisponiranih osoba.Komplikacije dijabetesa mogu rano da se otkriju kroz preglede očnog dna. vrsti benignog dijabetesa tip 2.dijetetski režim ishrane.dijetu bez proteina kod mikroalbuminurije.regulisati telesnu težinu.kvaliteta perifernog pulsa. Prevencija u opštoj populaciji koja se prvenstveno ogleda kroz skrining. Ishrana utiče u smislu bilo povećanog energetskog unosa bilo povećanom unosu masti.Nespecifične mere bi podrazumevale antihipertenzivnu terapiju.Genetski skrining i skrining na ICA bile bi idealne metode rane prevencije.U praktičnom radu najveći značaj ima oralni glukozo-tolerans test (OGTT).iako postoje razlike od jedne do druge zemlje.U tom smislu veliku ulogu bi odigralo sistematsko ispitivanje široke populacije na DM i intoleranciju glukoze.kao i hroničnog psihičkog stresa.Osnovni cilj tercijarne prevencije je održavanje glikemije u granicama normale.isključivanje pušenja kao štetne navike koja ubrzava nastanak ateroskleroze.Kod IZDM kao metoda izbora bila bi intenzivirana insulinska terapija sa određivanjem nove doze ili kombinacije insulina.Razlike se mogu objasniti različitim običajima koji vladaju.nivoa lipidnih frakcija u krvi.itd.Izgleda da on sam kod genski disponiranih osoba može razviti dijabetes.merenjem krvnog pritiska.isključivanje dijabetogenih lekova.čak i kod osoba koje imaju porodično opterećenje.i dr. Što se tiče životne dobi zajedničko je da se incidenca povećava u delu populacije preko 60 godina.To su idealni uslovi za što ranije otkrivanje bolesti i primenu adekvatnih terapijskih mera.Faktori rizika za INDM „ „ „ „ „ „ „ „ Genetska opterećenost.umerena fizička aktivnost.interferona. naravno. aplikaciju glukoze. Kod svih osoba kod kojih se otkrije sklonost ka razvitku dijabetesa treba sprovesti nespecifične mere i preduprediti virusne infekcije.radu tako i u životu uopšte.antilimfocitni serum i ciklosporin A čije dejstvo nije još potpuno ispitano.isključiti dijabetogene lekove. neurološkim ispitivanjem osetljivosti refleksa.Tu spadaju primena kortikosteroida. plazmafereze.energična borba protiv infekcije i dr. (nije pronađen gen ili grupa gena čije bi se promene mogle povezati sa nastankom dijabetesa tip 2) Tezu o postojanju genske povezanosti dokazuju studije koje pokazuju da su incidencija i prevalencija ovog oblika DM veće kod rođaka prvog kolena nego u ukupnom stanovništvu.oralnih hipoglikemičnih preparata i. u krajnjem slučaju doziranjem insulina. Uzimajući u obzir sve navedene faktore dolazi se do zaključka da će ispoljavanje INDM zavisiti od njihovog međusobnog odnosa u pogledu intenziteta.urinskim testovima na mikroalbuminuriju. 3 . laserski tretman retinopatije. Gojaznost je jedan od najvažnijih faktora.Može se sprovoditi ciljano kod rođaka obolelih.To je jasno. dokazano je autozomno-dominantno nasleđivanje.studije blizanaca. antiinsulinska antitela (IAA). Primarna prevencija INDM „ „ „ „ „ Prevencija osoba sa visokim rizikom (rođaci u prvom stepenu srodstva).v.Tu je na prvom mestu regulisanje telesne težine i otklanjanje gojaznosti. Kod INDM postoji veća mogućnost i bolji rezultati primarne prevencije.može se pribeći i merenju glikozurije pomoću test traka.S druge strane pojava INDM povezana je i sa tipom gojaznosti gde centralni tip gojaznosti nosi veći rizik za morbiditet od perifernog.razlici u ishrani i fizičkim aktivnostima. „ Tercijarna prevencija Tercijarna preventivna zaštita podrazumeva dobru kontrolu dijabetesa i ravnomernost i umerenost kao u ishrani. U preventivnom radu to znači da je merenje glikemije osnovni test. „ „ Sekundarna prevencija Posebno je značajna kod INDM jer se javlja posle 30-e godine života i može još dugo proticati bez ikakvih simptoma i znakova. Uticaj pola izgleda da ne igra ulogu.kao semikvantitativne metode.i dr.Pored merenja nivoa glikemije.u korist jednog ili drugog pola.izbegavanje učestalih trudnoća. Pojava INDM je takođe direktno proporcionalna stepenu fizičke aktivnosti.dužine delovanja i drugih osobina navedenih činioca. Ako uslovi dozvoljavaju treba uraditi određivanje HLA genotipa i drugih markera karakterističnih za DM: anticitoplazmatska antitela (ICA). zatim antivirusne vakcinacije i izbegavanje nutritivnih faktora koji mogu usloviti nastanak IZDM. kao i praćenje insulinskog odgovora na i. Mere preduzete kod novootkrivenih bolesnika koje bi zaustavile dalje propadanje mase β-ćelija i eventualno omogućile njihovu regeneraciju.

Arterioskleroza (u porastu je.Hipertenzija (takodje u porastu) • 3.KARDIOVASKULARNA OBOLJENJA Predstavljaju veliki epidemiološki problem zbog: 1.Reumatsko oboljenje srca (u nerazvijenim zemljama u porastu.velikih ekonomskih posledica ( u smislu gubitka radne sposobnosti i lečenja). godine) “ U razvijenim zemljama dolazi do snižavanja stopa mortaliteta. uglavnom. Ove bolesti u svetu. koji je. pokazuju trend porasta.visokog mortaliteta (na prvom mestu medju definisanim uzrocima smrti) 2.Urodjene srčane mane • 5. • Smrtnost od KVB je u razvijenim zemljama u padu.Direktno utiče na pojavu koronarne bolesti. u ostalim u opadanju) • 4. • Visok pritisak je uobičajena bolest u svim zemljama. srčanog i moždanog udara. karakteristike epidemije I koji ima KARDIOVASKULARNE BOLESTI Prof dr Branislav Petrović 3. Istorijski pregled “ 1. pre svega posledica načina života i rada ( nepravilna ishrana.Koronarna bolest srca (u svetu je u porastu.visokog morbiditeta. hipertenzija Ishemijska bolest srca moždani udar Moždani udar ishemijska bolest srca kongestivna srčana slabost Povlačenje pandemija 10-35% Degenerativnih i ponašajnih bolesti Odložene pojave degenerativnih bolesi 35-65% 50% 1 . kardiomiopatije zbog infekcija i malnutricije Reumatsko oboljenje srčanih valvula. • U razvijenim zemljama 40-50% smrtnosti je zbog KVB (najviše učestvuju apopleksije). a u nerazvijenim u porastu. Period velikih studija koje su povećale nivo znanja o etiologiji KVB (1950-1980) “ “ Framingemska studija Projekat sedam zemalja “ 2. Period publikovanja mnogobrojnih preporuka za prevenciju KVB (posle 1990) Epidemiološki značaj Vodeći uzrok umiranja u većini razvijenih zemalja “ Svake godine u svetu umre 70 miliona ljudi (preko 30% mortaliteta) “ 1/3 umrlih je u srednjem životnom dobu “ Značajan uzrok radne nesposobnosti “ Uzrok velikom troškovima zdravstvene zaštite “ Vodeći uzropk preveremene smrtnosti (pre 65. fizička neaktivnost i stres) • Klinički oblici: • 1. posebno kod mladjih ljudi) • 2. a u nerazvijenim je u porastu “ Rasprostranjenost i učestalost “ Najčešće KVB u fazama epidemiološke tranzicije Učešće KVB u svim uzrocima smrti 10% Najčešće KVB Faza Pošasti i gladi Reumatska bolest srca. a u neposrednoj vezi je sa hipertenzijom i koronarnom bolešću). Eksperimentalna potvrda kauzalne povezanosti hiperholesterolemije i hipertenzije sa koronarnim rizikom (19801990) “ MONICA “ 3.

Veka dolazi do opadanja trenda umiranja od KVB u Americi. je vodeći uzrok smrti u celom svetu (12%).zapadna Nemačka B. U celom svetu učešće KVB u ukupnom mortalitetu iznosiće oko 36% U zadnjoj četvrtini 20. veka Mortalitet “ “ “ “ 1200 1000 800 600 400 200 Madjarska Skotska Poljska Irska Francuska Bugarska Rumunija Svedska Rusija Italija USA KVB IBS MU Kina “ “ 0 Australija “ KVB predstavljaju vodeći uzrok umiranja u svim delovima sveta osim u subsaharskoj Africi. gde dominiraju zarazne bolesti U Evropi su vodeći uzrok umiranja Oko 30% izgubljenih godina života u Evropi nastalo je zbog KVB Najveće stope smrtnosti od KVB su u Rusiji i drugim bivšim socijalističkim zemljama Evrope Najniže stope su u Japanu i Francuskoj IBS. Vodeći je uzrok smrti u Evropi (2 miliona godišnje) –oko 50%o od svih KVB Srbija – IBS u strukturi mortaliteta od KVB učestvuje sa oko 19% Trend “ “ “ “ Trend incidencije i letaliteta od KVB (Monica projekat) 4 B.IBS let. Isto čna Nemačka Srbija (N.IBS let -2 -4 -6 -8 2 .IBS inc M.Britanija Na početku 20. Veka KVB su u svetu učestvovale u ukupnom mortalitetu sa manje od 10% Krajem dvadesetog veka KVB u mortalitetu učestvuju od 25% (zemlje u razvoju) do 50% (razvijene zemlje) 2020. posebno posmatrana.IBS inc Ž. Ž. Australiji i nekim evropskim zemljama 2 0 Litvanija Belgija Rusija Španija Danska Finska Poljska Češka M. osim u Africi i na zapadnom Pacifiku.Incidencija “ Ni Prosečne godišnje stope incidencije koronarnih dogadjaja 1990-1995 (MONICA) Kina Francuska Spanija Svajcarska Belgija Austrija Vojvodina Poljska Finska UK 0 100 200 300 400 500 600 700 800 900 u jednoj zemlji ne postoji redovno prikupljanje podataka o incidenciji KVB “ Uglavnom se koriste podaci MONICA studije “ Najčešće se prati ishemijska bolest srca Zene Muska rci Standardizovane stope mortaliteta muškaraca od KVB u pojedinimj zemljama krajem 20.Sad) Francuska Švajcarska V.

Veka više su obolevale osobe iz višeg socio-ekonomskog statusa.. CMV.Karakteristike obolelih “ “ Faktori rizika “ Uzrast i pol: “ Glavni faktori rizika “ Spadaju u najvažnije faktore rizika Polovinom 20. ekonomskih. ishrana siromašna mastima i sl) 3 . Helicobacter pylori. a danas iz nižeg (manja fizička aktivnost.5 mmol/l “ Visoke vrednosti više od 6. a pušenje više od 40 cigareta dnevno uvećava ga 200-300%. a za 10-15 godina izjednačava se sa rizikom kod nepušača Faktori rizika “ Povećan Faktori rizika “ Arterijska “ Porast nivo LDL holesterola “ Povećanje ukupnog holesterola “ Smanjenje HDL holesterola “ Zadovoljavajući “ Granične hipertenzija nivo holesterola do 5mmol vrednosti 5-6. sa starošću rizik se povećava Pušenje – povećava rizik za 70%. nepušenje. a kod starijih važniji je sistolni “ Dijabetes “ 75-80% “ Žene dijabetičara umire zbog KVB sa dijabetesom imaju 3-7 puta veći rizik. imaju viši krvni pritisak) Socioekonomske i etničke razlike: “ “ “ Uzrast i pol – Muškarci obolevaju češće nego žene. pušenje) “ Očuvanje dobrih navika stanovništva (fizička aktivnost. ali žene posle menopauze češće od muškaraca (gubi se protektivno dejstvo estrogene). hipertrigiceridemija. pušenje) Najveći rizik obolevanja ima crna rasa u Americi (gojazniji su.) “ “ PREVENCIJA “ Primordijalna “ Sprečavanje prevencija nastanka i uspostavljanje sredinskih. sniženje HDL) “ Infekcije (Clamidia pneumonije.. a muškarci 2-3 puta od nastanka IBS Ostali faktori rizika Nasledni faktori Gojaznost (abdominalni tip) “ Fizička neaktivnost “ Nepravilna ishrana “ Oralni kontraceptivi “ Psihosocijalni faktori “ Metabolički sindrom (hipertenzija. gojaznost.5 mmol/l “ Kod žena u postmenopauzi holesterol raste pritiska za 20/10 udvostručava rizik “ Kod mladjih osoba važan je i sistolni i dijastolni krvni pritisak. socijalnih i bihevijoralnih uslova u populaciji za koje se zna da povećavaju rizik obolevanja (način ishrane. Prestanak pušenja smanjuje rizik za oko 50% u toku jedne godine . dijabetes.

smanjenje gojaznosti i sl) recidiva neke KVB. odredjivanje nivoa holesterola. i snižavanje mortaliteta “ Skrining: rano otkrivanje bolesti u asimptomatskoj fazi (EKG i test opterećenja) “ Rano otkrivanje faktora rizika (hipertenzije. šećera) 4 . ishrana i fizička neaktivnost) “ Orijentacija na osobe sa velikim rizikom (lečenje hiperholesterolemije. hipertenzije. infekcija. progresije bolesti.PREVENCIJA “ Primarna “ Cilj PREVENCIJA “ Sekundarna “ Sprečavanje je smanjenje incidencije “ Orijentacija na opštu populaciju (izmena načina života pojedinaca – pušenje.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful