MASOVNE HRONICNE NEZARAZNE BOLESTI

Prof dr Branislav Petrović

KAO DEFINICIJA
z

OPSTE KARAKTERISTIKE MALIGNE BOLESTI DIJABETES KARDIOVBASKULARNE BOLESTI

Radi se o bolestima koje su veoma rasirene u populaciji (masovne), koje imaju dugotrajni tok (hronicne) i kod kojih etioloski faktori nisu bioloski agensi (nezarazne).

KARAKTERISTIKE I ZNACAJ
„ „ „ „ „ „ „ „ „

u njihovoj pojavi, nastanku i toku značajnu ulogu imaju faktori spoljne sredine; prema incidenciji i prevalenciji nalaze se medju deset vodećih bolesti javljaju se masovno, u epidemijskom obliku; Kosmopolitski su rasprostranjene; nazivaju se “bolestima civilizacije”; ugrožene su sve kategorije (pol, uzrast, profesija, socijalni status...) stanovništva; izazivaju ozbiljne posledice; troškovi lečenja i angažovanost zdravstvene službe su veliki; obično traju doživotno;

„ „ „

„ „ „ „ „

često jedna osoba boluje od više bolesti iz ove grupe; predstavljaju vodeće uzroke smrtnosti stanovništva u svetu; smrtnost i obolevanje se registruje u svim uzrasnim grupama sa tendencijom pomeranja ka mladjem uzrastu; uspešna kontrola i suzbijanje zahtevaju timski rad; u njihovoj kontroli najvažnije su mere prevencije; u zemljama u kojima se sprovodi planska preventivna aktivnost dolazi do njihovog opadanja; predstavljaju jedan od najsloženijih epidemioloških problema i epidemijska prognoza ovih bolesti, u principu, je nepovoljna.

MHNB- KLINICKI ENTITETI
z z z z z z z

MALIGNE BOLESTI
z

z z z z

1. Bolesti srca i krvnih sudova -koronarna bolest srca -hipertenzija -reumatsko oboljenje srca -apopleksija mozga 2.Maligne bolesti 3.Povrede z -saobracajne z -na radu i u doma}instvu 4.Dijabetes 5.Mentalne bolesti 6.Bolesti zavisnosti 7.Zubni karijes i druge.

SZO maligne bolesti definise kao: ” neprikladnu masu tkiva, ciji rast nije uslovljen fizioloskim potrebama tkiva ili organa zahvacenog patoloskim procesom, a cije su osnovne karakteristike nekontrolisani rast, svojstvo prodiranja u okolna tkiva i mogucnost naseljavanja (metastaziranja) u druga, cesto udaljena tkiva i organe”.

1

MKB X C81-C96). kao i za planiranje zdravstveno-vaspitnog rada. maligne neoplazme limfnog i hematopoeznog tkiva (MKB IX 200-208. godine sa projekcijom broja obolelih 2020. vezivnog tkiva.KLASIFIKACIJA MT l l l l l l l EPIDEMIOLOSKO ISPITIVANJE MB z z . primarnoj lokalizaciji malignog procesa i al. Deskriptivna epidemiolpgija Izvori podataka: – prijave malignih bolesti – izvestaji o hospitalizaciji (bolnicki morbiditet) – podaci ambulantnog morbiditeta (prvih i kontrolnih pregleda) – podaci o odsustvovanju sa posla – podaci o mortalitetu (izvestaji drzavne statistike ili originalne potvrde o smrti) – patohistoloski izvestaji REGISTAR ZA RAK z Razlozi vodjenja registara sagledavanje incidencije i prevalencije malignih bolesti planiranje zdravstvene zaštite planiranje i sprovodjenje preventivnih mera i njihovu evaluaciju izračunavanje trendova kretanja ovih bolesti sagledavanje du`ine pre`ivljavanja obolelih (u odnosu na stadijum bolesti i vrstu primenjene terapije) – razlike u incidenciji i mortalitetu mogu ukazati na prisustvo (ili osdustvo) faktora rizika za nastanak odredjenih vrsta malignoma i tako inicirati odredjena analitička ispitivanja – sagledavanje incidencije i mortaliteta su osnovni. – – – – – Registar za rak u Srbiji je formiran 1970. mestu boravka. polu obolelih. maligne neoplazme kostiju. maligne neoplazme respiratornog sistema (MKB IX 160165. koze i dojki (MKB IX 170-175. MKB X C51-C68) . MKB X C30-C39) . 1. Broj novoobolelih žena od malignih bolesti u svetu 2002. Ovaj registar sadrzi podatke o broju prijavljenih slucajeva malignih bolesti. godine sa projekcijom broja obolelih 2020. Bazira se na prijavama malignih bolesti i vodi se u Institutu za zastitu zdravlja republike Srbije u Beogradu. maligne neoplazme usne supljine i farinksa (MKB IX 140149. maligne neoplazme drugih i neoznacenih lokalizacija (MKB IX 190-199: MKB X C69-C80) . godine. ranog otkrivanja bolesti. polazni materijal za razna klinička ispitivanja. planiranja masovnih skrininga i sl. uzrastu. 10000000 8000000 6000000 4000000 6000000 4000000 2000000 2002 2020 2002 2020 2000000 0 0 2002 2020 0-14 66469 66978 15-44 864239 45-54 55-64 65+ All ages 0-14 94359 98435 15-44 654136 756573 45-54 885703 55-64 65+ All ages 1351996 2815645 5801839 2002 2020 980193 1046547 2103209 5060657 1243285 2243774 4629805 8971871 901856 1061080 1125141 2258185 5413241 2 . MKB X C15-C26) . MKB X C00-C14) . Broj novoobolelih muškaraca od malignih bolesti u svetu 2002. MKB X C40 -C50) . maligne neoplazme digestivnih organa i peritoneuma (MKB IX 150-159. maligne neoplazme genitourinarnih organa (MKB IX 180189.

1 268. godine Incidencija malignih tumora kod žena u svetu 2002.3.0 100.6 3 .2 ^e{ka Republika Nema~ka Belgija Luksemburg Francuska CentralnaSrbija Srbija Centralna Slovenija Poljska Ni{avski okrug 210.0 154.7 4. g.9 .8 .1 4.5 232.Larinks (C32) 5.4 2.9 Larinks (C32) .8 .0 203.M okra}na be{ika (C67) 2.7 3.Plu}a / bronh 8.5 .0 217.0 342.3 199.9 312.22.9 299.7 3.6 @ eludac (C16) - (% ) Umrli 27.Jetra (C22) 2.4 .7 10.7 Mokra}na be{ika (C67) .0 6.31.Prostata (C61) 3.4 185. /farinks (C00-C10) .5.Druge lokalizacije crveno.6 235.Incidencija malignih tumora kod muškaraca u svetu 2002.4 U sna {uplj.3 309.U sna {uplj.3 225.7 200. Vodeće lokalizacije malignih tumora kod muškaraca Muškarci Ma|arska Ma|arska Francuska ^e{ka Republika Belgija Slova~ka Hrvatska Nema~ka Luksemburg Poljska Ruska federacija Slovenija Ukrajina F.3 316.9 6. prema polu u centralnoj Srbiji i u pojedinim Evropskim zemljama 1999.7 211.9 242.0 200.7 4.12. godine Vodeće lokalizacije malignih tumora kod žena Novooboleli (% ) Plu}a / bronh (C34) .5 .0 S t a n d a r500.0 29.2 299.2 405.4 Leukemije (C91-C95) - Druge lokalizacije .5 189.0 100 000 Ni{avski okrug 268.3 234. Bosna i Hercegovina Centralna Srbija Moldavija Bugarska Gr~ka Rumunija Makedonija 0.8 185.0 400.8 6.0 100. /farinks (C00-C10) 25.6 233.6 335.7 Hrvatska Slova~ka F.4 4.Mozak (C71) 1.9 207.3 Kolon / rektum (C18-C20) .1 224.6 204.3 .6 Jetra (C22) .4 Žene 275.0 180. Bosna i Hercegovina Ruska federacija Ukrajina Rumunija Moldavija Bugarska Gr~ka Makedonija 0.0 3.5 22.2 Pankreas (C25) - 2.7 318. godine Incidencija od svih lokalizacija malignih tumora.3 2.2 220.5 252.0 7.6 Prostata (C61) .9 193.@eludac (C16) 4.0 300.4 4.4.9 271.2.8 .1 29.Kolon / rektum (C18-C20) 4.6.4 158.3 220.Pankreas (C25) 7.0 300.0 d i z o v a n a s t o p a n a Vodeće lokalizacije malignih tumora kod muškaraca u centralnoj srbiji 1999.7 4.2 329.5 2.Ni{avski okrug (C34) 11.2 .7 292.3 14.7 24.2 238.2 1.6 .2 .

4 Rang Evropska Z ajednica % 27.4 1. Faza promocije 3.Grli} materice (C53) M aterica (C54) .Druge lokalizacije (C34) 6.1 .4 4.Faktori koji deluju u radnoj sredini 3.5 Grli} materice (C53) . Faza nastanka malignog oboljenja 1. Faza inicijacije 2.Bubreg (C64) 34.1 10.5 4.7 26.0 120.1 171.3 2.0 93.2 31.8 7. Bosna i H ercegovina 165.3 5.8 4.5 .5 10.Kolon / rektum (C18-C20) 8.0 .2 203.0 . godine Vodeći uzroci smrti od malignih bolesti kod muškaraca u Evropskoj zajednici i u centralnoj Srbiji 1999. Način ishrane 5.9 6.Jetra (C22) 5.5 1.6 F.6 4.0 300.8 105.4 112.7 Druge lokalizacije .1 U sna {uplj.8 4.3 90.9 Ovarijum (C56) @ eludac (16) Pankreas (C25) - M okra}na be{ika (C67) .1 188.4 85.M ozak (C71) 1.0 s t o p a 0.3 150.7 1.0 149. godine Centralna Srbija Lokalizacija (M KB-10) Plu}a / bronh (C34) 1 2 3 6 7 4 9 5 8 % 29.5 Kolon / rektum (C18-C20) .2 217.4 5.5 4.6 .10.1.Faktori uslovljeni navikama i načinom života 4. Bosna i H ercegovina M oldavija Bugarska Rumunija Gr~ka M akedonija 0.9 113.0 Plu}a / bronh (C34) - (% ) Umrle 16.4 89.Dojka (C50) 9.2 2.0 .6 .4 5.5 81.9 18.4 108. godine Smrtnost u svetu od malignih tumora 2002 godine Novoobolele (% ) Dojka (C50) .1 201.6 98.5 140.3 6.2 U krajina Ni{avski okrug 170.2 22. Faktori životne sredine 2.1 Rang M u{karci M a| arska Hrvatska ^ e{ka Republika Slova~ka Ruska federacija Poljska Slovenija Francuska Belgija L uksemburg U krajina Nema~ka Centralna Srbija Centralna Srbija F.8 211.0 S t a n d a r d i z o v a n a ETIOLOGIJA MALIGNIH BOLESTI Faktori rizika z z z z z 1.8 10.Vodeće lokalizacije malignih tumora kod žena u centralnoj srbiji 1999.2 205.0 230. /farinks (C00-C10) 10 D ruge lokalizacije Rumunija M oldavija Bugarska M akedonija Gr~ka 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 - 1 2 4 3 5 6 10 7 9 8 - 200.1 4.Plu}a / bronh 3.3 .2 10.9 3.6 116.9 115.5 3. +faktor rizika tumor 4 .0 185.8 4.0 111.Pankreas (C25) 4.2 2.8 147.0 3.5 6.1 10. Biološki agensi normalna ćelija faktor inicijacije inicirana ćelija faktor promocije FR inicirana ćel.8 150.Ovarijum (C56) 4.0 80.3 3.7 111.Ni{avski okrug Smrtnost od svih lokalizacija malignih tumora u pojedinim evropskim zemljama i u centralnoj Srbiji 1999.5 3.0 160.3 @ ene M a| arska ^ e{ka Republika Nema~ka Slovenija Belgija Luksemburg Centralna Srbija Centralna Srbija Poljska Slova~ka H rvatska Ruska federacija 127.@eludac (16) 5.3 176.4 Crveno.8 4.24.8 8.5 198.5.1 222.2.9 4.0 Leukemije (C91-C95) .3 1.5 5.4 100.1 92.4 Kolon / rektum (C18-C20) @ eludac (C16) Prostata (C61) Pankreas (C25) Jetra (C22) Larinks (C32) M okra}na be{ika (C67) M ozak (C71) Francuska Ni{avski okrug 94.8 6.6 272.0 25.0 n a 100 000 40.9.30.0 89.8 3.6 157.0 100.8 8.7 .5 .7 .4 28.1 3.

Maligni tumori kod kojih nisu jasno definisani faktori rizika. jetra lekovi i medicinske procedure (hormonske supstance. jednjak. vulva. ždrelo. radioaktivni elementi. steroidi. anabolici. dojka. kolon-rektum. kao što su maligni tumori genitourinarnog trakta i digestivnog sistema u čijem nastanku. arsen. čaj kafa) Kancerogeni nastali tokom pripremanja hrane (roštilj.trihlormetan. 5.rak mokraćne be[ike) bakterije (helikobakter pilori-rak želuca) virusi (Epstain -Barr: afrički burkitov limfom. Hodgkin. želudac. nedojenje): materica. glavnu ulogu imaju način ishrane. limfomi. m okraćna bešika pluća z 3. prženje) Kancerogeni nastali tokom konzerviranja i čuvanja (aflatoksin.C.larings. hlorfluorugljovodoniici) . često su epitelijalnog porekla i vezani su za kožu.pluća zagadjenja voda (razne hemijske nokse.fenacetin. izlaganje infekciji virusnog hepatitisa B i C i sl.PVU. 2. multipni mijelom. U ovu grupu spadaju maligni tumori od kojih boluju odrasle osobe.leukemije. urinarni trakt.11 . pluća. neradjanje. PVU. digestivni trakt jonizujuća zračenja . bubreg. UV i jonizujuće zračenje) seksualno i reproduktivno ponašanje (rani početak seksualnih aktivnosti. z Faktori životne sredine 2. a za čiji nastanak su odgovorni pušenje duvana. papiloma virusi 16 i 18 . neki lekovi . uzrast u vreme prve iznete trudnoće i sl. z z z z Način ishrane z duvan (Povećana smrtnost kod muškaraca 30%.6. ezofagus. izlaganje sunčevim zracima.vilva. rana menarha.jetra.z 1. grkljan.nitriri) Kancerogeni nastali u organizmu tokom metabolizma hrane (nitrozamini koji nastaju iz nitrata) Povećan unos masti i kalorijski unos Protektivno dejstvo imaju celuloza. leukemije Industrijski proces Proizvodnja alum inijum a Pravljenje auram ina Izrada i popravka obuće Gasifikacija uglja Proizvodnja koksa Izrada nam eštaja Pravljenje izopropil alkohola Livenje gvoždja i čelika Izrada grim iznih boja Industrija gum e Kopanje hem atita Lokalizacija raka pluća.estrogeni. PVU. nos nos pluća m okraćna bešika leukem ije. kod žena 5-10%): rak pluća (85%) alkohol (udeo u smrtnosti 3%): usna šupljina.B. respiratorni trakt i gornje delove digestivnog sistema. dimljenje. vitamini A. nazofaringealni rak i M. hlorisana voda . azbest. sekundarni amini) rak jetre. z z 1. radijum) mokraćna bešika. m okraćna b. Hepatitis B i C . kiseljenje i usoljavanje. seksualno ponašanje. prema mnogim autorima. 5 . hrpes simpleks . m okraćm na bešika m okraćna bešika leukem ije (kostna srž) pluća koža.Faktori koji deluju u radnoj sredini z z z z aerozagadjenja (policiklični ugljovodonici.Faktori z z z z uslovljeni načinom života navikama i z 4. dojka z z Kancerogeni u samim namirnicama (Gljive. penis. konzumiranje alkohola. leukemije zagadjenja hrane (aflatoksini.E. betakarotin i selen PREVENCIJA MALIGNIH TUMORA z z z z 5. Maligni tumori kod kojih su jasno definisani faktori rizika čijim se uklanjanjem onemogućuje njihovo dejstvo i sprečava nastanak bolesti. elektromagnetna) koža. debelo crevo. tiroideja nejonizujuća zračenja (UV. Biološki agensi paraziti (shistozoma hematobium .

rak kože). standarda kontr. i UV zračenja primena i kontr. zabrana pušenja borba protiv pušenja Sekundarna prevencija b)Rano otkrivanje raka z z z z z z z z z z a) Skrining S obzirom na činjenicu da je smanjenje smrtnosti od neke bolesti merilo uspešnosti skrininga. ali najefikasnije rezultate je dao program skrininga raka grlića materice (upotrebom brisa po Papanikolau) i skrining nekih profesionalnih malignoma (npr. izbegavanje izlaganju kontrola joniz. mat. mali je broj malignih tumora kod kojih se uz potpunu opravdanost može koristiti ova metoda sekundarne prevencije.kancerog.5-3 0. Kod ostalih lokalizacija veći značaj imaju mere ranog otkrivanja z O dstupanje od uobičajenih navika pražnjenja creva i bešike P ojava upornog kašlja ili promuklosti R ana koja ne zarasta E videntna promena mladeža ili bradavice Z adebljanje ili čvor u dojci ili drugde N eobično krvarenje ili izliv O težano gutanje ili poremećeno varenje 6 .noksi i procesa suzbijanje alkoholizma suzbijanje uživanja alkohola osiguranje zdrave hran kontrola zagadjenosti htrane raznovrsna i kvalitetna ishrana ishrana bez suvišnih energ. raka mokraćne bešike). a kod drugih su procedure veoma komplikovane ili skupe.? 7 1-13 4 3 3 1 manje od 1 manje od 1 ? 2-8 2-4 2-4 0. Pojedine vrste raka ne daju nikakve prekliničke markere (npr.Uloga različitih faktora rizika u umiranju od raka u SAD-u Faktor rizika Ishrana Duvan Infekcija Reproduktivno i seksualno ponašanje Zanimanje Alkohol Geografski činioci Lekovi i medicinske procedure Aditivi u hrani Industrijski proizvodi Nepoznato Učešće u strukturi umiranja (%) procenjena prihvatljiv vrednost opseg 35 10-70 30 25-40 10? 1.5-2 manje od 12 ? Primarna prevencija z z z z z z z z z z z z z z z z z z z z posebni programi X IX VIII VII VI V IV III II I kontrola genetskih agenasa inspekcijske kontrole zabrana kancerogenih lekova zaštita ugroženih suzbijanje polnih bolesti profilaksa hepatitisa B borba protiv virusnih infek. Do sada je u razvijenom svetu sprovedeno veoma mnogo skrining programa.

uzrok smrti u preko 80% ovih bolesnika. „ „ „ „ „ „ Dijabetes melitus predstavlja značajan globalni problem savremene medicine. Smanjena tolerancija na glikozu (intolerancija) -bez prateće gojaznosti -udružen sa gojaznošću -u sklopu nekih sindroma „ „ „ Klinička slika. uslovljenu apsolutnim ili relativnim nedostatkom insulina.) 2.očnom sočivu i drugim tkivima ali su najznačajnije na krvnim sudovima. prvenstveno na krvnim sudovima. Komplikacije.ostali tipovi dijabetes mellitus-a (udruženost sa bolestima pankreasa. hiperglikemijska-ketonska oko 1-2%. hronične (organske ili degenerativne) . tako i naše populacije..uzimanjem nekih lekova ili hemikalija.insulin zavisan (tip 1) diabetes mellitus b.malnutricijski oblik dijabetes mellitus-a d. godinu. proteina i masti. godine broj obolelih iznositi oko 300 miliona što će predstavljati porast od 120% u odnosu na 1995. Klinički poremećaji 1.endokrinim oboljenjima. dolazi do pojave stupora i kome. Po definiciji koju je dala grupa za studije dijabetesa Svetske zdravstvene organizacije diabetes mellitus predstavlja hronično progresivno oboljenje. od čega 90% čine oboleli od INDM. Diabetes mellitus a. a više od 80% obolelih biće iz zemalja u razvoju. Bolest se manifestuje polidipsijom. Eksperti Svetske zdravstvene organizacije procenjuju da će 2025.Ozbiljna oštećenja nastaju u celokupnom nervnom sistemu.najteži oblik je koma i to hipoglikemijska. Najveći praktični značaj ima ketoacidoza. Procene govore da je ukupan broj obolelih od dijabetesa 1995. Podela „ A. Rizik od kardiovaskularnih bolesti je 2-3 puta veći nego kod ostale populacije. Zbog kardiovaskularne (60-70%) i renalne bolesti (7-8%) očekivana dužina života se skraćuje za 5-10 godina u pacijenata preko 40 godina. Gestacijski diabetes mellitus 3. Oko trećine dijabetičara umire u okviru 30 godina od postavljanja dijagnoze kardiovaskularne ili renalne bolesti. „ „ akutne metaboličke komplikacije . poliurijom.koje se karakteriše hiperglikemijom i drugim biohemijskim poremećajima zbog neadekvatne produkcije ili neadekvatnog dejstva insulina koji kontroliše metabolizam glukoze. „ „ Definicija.Definicija Šećerna bolest Prof dr Branislav Petrović „ Diabetes mellitus predstavlja hroničnu masovnu nezaraznu bolest sa poremećajem metabolizma ugljenih hidrata.insulin nezavisan (tip 2) diabetes mellitus -bez prateće gojaznosti -udružen sa gojaznošću c. godine bio oko 135 miliona. gubitkom telesne težine a ukoliko se ne preduzme lečenje.Osnovna biohemijska karakteristika je hronična hiperglikemija koja vremenom dovodi do komplikacija.. Rezultati epidemioloških istraživanja ukazuju da dijabetes melitus iz godine u godinu uzima sve veće učešće u morbiditetu i mortalitetu kako svetske. „ „ „ „ „ 1 .masti i belančevina.

Procene su da se prevalenca u Evropi kreće u granicama 0.echovirus. Od evropskih zemalja najveću stopu prevalence za dijabetes ima Malta . 2 . Kod Papua Indijanaca (Nova Gvineja) prevalenca je približno 0.Objašnjenje za Sardiniju i Maltu.Sličan slučaj je i sa Izraelom gde Jevreji imaju pet puta veće stope incidencije od Arapa koji žive na istoj teritoriji. Najmanja stopa incidence je u Japanu. bez sklonosti ketoacidozi i može se dobro regulisati primenom dijetetskog režima ili uz pomoć oralne terapije. koja takođe ima visoku stopu incidence. Najviša stopa incidence za insulin-zavisni dijabetes je u Finskoj koja ima najvišu stopu incidence na svetu (35-40o/oooo).taj procenat je veći. Prema aktuelnim podacima. Od fizioloških uticaja izgleda da povećanje lučenja hormona rasta i polnih hormona (anabolički hormoni).ranije takođe označavan kao juvenilni tip dijabetesa – najčešće nastaje naglo. utvrđena je godišnja stopa incidence od 127. Podaci o incidenciji IZDM pokazuju da se bolest klinički manifestuje oko pete godine kada je prvi peak i još više između desete i trinaeste godine. razvija se burno i ako se ne primeni insulin dolazi do razvoja ketoacidoze.Značaju spoljnih faktora ide u prilog podatak da genetski predisponirane osobe dva do tri puta češće razvijaju dijabetes ukoliko su u dužem periodu bile izložene jednom ili više faktora sredine od takođe genetski prijemčivih osoba koje su manje vreme bile izložene dejstvu tih faktora.a njihov broj se kretao. Javlja se kod dece i mladih po čemu je i dobio raniji naziv. Kod Pima Indijanaca u Severnoj Americi.Ako se uzme u obzir ”okidačka” uloga spoljašnjih faktora onda se verovatnoća ispravnosti teorije povećava.U nekim populacionim grupama ovo oboljenje je vrlo retko ili čak nepoznato. Raširenost INDM „ „ „ „ „ „ „ „ Prevalenciji INDM se kreće 0 do skoro 40%.8%). Faktori rizika za IZDM „ „ „ „ Aktuelna procena je da kod nas trenutno ima oko 300. Smatra se da je svetski prosek od 2-5%.tj. asimptomatski proces progresivnog gubitka beta ćelija pankreasa najverovatnije autoimunim reakcijama.0%. možda leži u izolovanosti i genetske selekcije stanovništva zbog malarije koja je bila vodeći uzrok smrti na tim prostorima.3. međutim sistematska istraživanja u Vojvodini su pokazala da na njenoj teritoriji ima oko 185.9%.uključujući SAD.kada je drugi peak. U većini visoko razvijenih zemalja. upotrebom i praćenjem imunocitogenetskog markera kao što je nedostatak AK asparagina na 57 poziciji β lanca D HLA antigena videla se direktna veza sa stopom Incidence IZDM.3%) i Novom Zelandu (2.Ovo se može objasniti pojavom hormona rasta i polnih hormona koji imaju dejstvo suprotno insulinu te se kod insuficijencije pankreasa klinički manifestuje bolest. „ „ „ „ „ U prevalenciji IZDM zapažene su značajne geografske i etničke razlike. po dejstvu antagonisti insulinu (katabolički hormon) doprinose ispoljavanju dijabetesa u mladosti.gde se prelazi na moderan način ishrane i života uopšte.herpes virus. Diabetes mellitus-insulin nezavisan ili tip 2 (INDM).2-2%). kome i smrti.U osnovi ovog oblika bolesti je manje više dugotrajni.mumps.ekonomski i kulturno vrlo bliske.Raširenost IZDM „ Diabetes mellitus-insulin zavisan ili tip 1 (IZDM). Jasno je da kod kompenzovanog nedostatka insulina ovaj fiziološki bum anaboličkih hormona može dovesti do dekompenzacije i kliničkog ispoljavanja dijabetesa. Razvija se lagano. U državama sa naglom industrijalizacijom.5-3%.000 obolelih.000 dijabetičara opovrgavaju ovu nisku procenu. u doba puberteta.Dalekom istoku (1-1. dok razlike među polovima nisu uočene. a drugi oko 11-13. Niske stope su nađene kod Eskima-manje od 2%. Zemlja sa neočekivano najnižom stopom incidence insulin-zavisnog dijabetesa tzv. ranije poznat pod nazivom adultni tip dijabetesa se javlja kod osoba starijih od 30 godina.naročito pankreatotropnim virusima kao što su coxackie. Nije jasno zašto postoji velika razlika među skandinavskim zemljama koje su geografski. "hladna tačka Evrope" je Makedonija.4o/oooo Prosečno svake godine se prijavi oko 500 novih slučajeva.Primer je povećana stopa incidence u hladnijim mesecima kada su i virusne infekcije češće. Od spoljašnjih faktora su važne virusne infekcije. Na teritoriji nišavskog okruga u toku jedanaestogodišnjeg istraživanja (1985-1996).Naime. Postoje dva vrška (peak-a) u javljanju dijabetesa tip 1: prvi peak je od 3-5 godine.Australiji (2.Indijskom poluostrvu (1.kao i smanjena osetljivost perifernih tkiva na dejstvo samog insulina. sa blažim kliničkim manifestacijama.Ono što može poljuljati ovo otkriće ja podatak da samo 3% osoba sa ovim markerom oboli od dijabetesa. citomegalovirus.prosek je 512%. prevalenca INDM-a u najrazvijenijim industrijskim zemljama Evrope iznosi 2%.Aljasci. kao i Aboridžina u Australiji iznosi i do 40%. otkrićem. od 178 do preko 800! Ova velika razlika svakako potiče od neažurnog prijavljivanja DM „ „ „ Novija istraživanja pokazuju da je HLA sistem antigena povezan sa stopom incidencije IZDM.Na drugom mestu je Sardinija.6%).U osnovi ovog tipa bolesti leži takođe smanjenje sekrecije insulina ali i neadekvatan odgovor pankreasa na nagli skok glikemije. zavisno od godine.

urinskim testovima na mikroalbuminuriju.Razlike se mogu objasniti različitim običajima koji vladaju.i dr.kao semikvantitativne metode.v.Tu spadaju primena kortikosteroida.merenjem krvnog pritiska.obzirom na delovanje mnoštva spoljnih faktora u ispoljavanju DM kod genetski predisponiranih osoba. Primarna prevencija INDM „ „ „ „ „ Prevencija osoba sa visokim rizikom (rođaci u prvom stepenu srodstva).dijetetski režim ishrane.Komplikacije dijabetesa mogu rano da se otkriju kroz preglede očnog dna.Genetski skrining i skrining na ICA bile bi idealne metode rane prevencije. 3 .kao i hroničnog psihičkog stresa.Faktori rizika za INDM „ „ „ „ „ „ „ „ Genetska opterećenost.Tu je na prvom mestu regulisanje telesne težine i otklanjanje gojaznosti. vrsti benignog dijabetesa tip 2.iako postoje razlike od jedne do druge zemlje.dužine delovanja i drugih osobina navedenih činioca.isključivanje dijabetogenih lekova. „ „ Sekundarna prevencija Posebno je značajna kod INDM jer se javlja posle 30-e godine života i može još dugo proticati bez ikakvih simptoma i znakova.To su idealni uslovi za što ranije otkrivanje bolesti i primenu adekvatnih terapijskih mera.ali odnos rezultat/troškovi nije ohrabrujući čak i za ekonomski mnogo jače države.kvaliteta perifernog pulsa.interferona.Može se sprovoditi ciljano kod rođaka obolelih.S druge strane pojava INDM povezana je i sa tipom gojaznosti gde centralni tip gojaznosti nosi veći rizik za morbiditet od perifernog. plazmafereze.i dr. U posebnoj kategoriji INDM pod nazivom MODY (Maturity Onset Diabetes in the Young) ili Masenov sindrom.čak i kod osoba koje imaju porodično opterećenje.Rani tretman otkrivenih komplikacija kod INDM bi svakako sadržao održavanje normoglikemije pomoću dijetetskog režima ishrane. neurološkim ispitivanjem osetljivosti refleksa.itd.u korist jednog ili drugog pola. Ako uslovi dozvoljavaju treba uraditi određivanje HLA genotipa i drugih markera karakterističnih za DM: anticitoplazmatska antitela (ICA).Osnovni cilj tercijarne prevencije je održavanje glikemije u granicama normale. Pojava INDM je takođe direktno proporcionalna stepenu fizičke aktivnosti. Ishrana utiče u smislu bilo povećanog energetskog unosa bilo povećanom unosu masti.Nespecifične mere bi podrazumevale antihipertenzivnu terapiju. Kod svih osoba kod kojih se otkrije sklonost ka razvitku dijabetesa treba sprovesti nespecifične mere i preduprediti virusne infekcije. Prevencija u opštoj populaciji koja se prvenstveno ogleda kroz skrining.umerena fizička aktivnost.radu tako i u životu uopšte. „ Tercijarna prevencija Tercijarna preventivna zaštita podrazumeva dobru kontrolu dijabetesa i ravnomernost i umerenost kao u ishrani. Kod INDM postoji veća mogućnost i bolji rezultati primarne prevencije.dijetu bez proteina kod mikroalbuminurije. Uzimajući u obzir sve navedene faktore dolazi se do zaključka da će ispoljavanje INDM zavisiti od njihovog međusobnog odnosa u pogledu intenziteta.izbegavanje učestalih trudnoća.razlici u ishrani i fizičkim aktivnostima. Gojaznost je jedan od najvažnijih faktora. naravno. zatim antivirusne vakcinacije i izbegavanje nutritivnih faktora koji mogu usloviti nastanak IZDM.energična borba protiv infekcije i dr.Pored merenja nivoa glikemije. Uticaj pola izgleda da ne igra ulogu.U praktičnom radu najveći značaj ima oralni glukozo-tolerans test (OGTT).isključivanje pušenja kao štetne navike koja ubrzava nastanak ateroskleroze.nivoa lipidnih frakcija u krvi.Kod IZDM kao metoda izbora bila bi intenzivirana insulinska terapija sa određivanjem nove doze ili kombinacije insulina. aplikaciju glukoze. (nije pronađen gen ili grupa gena čije bi se promene mogle povezati sa nastankom dijabetesa tip 2) Tezu o postojanju genske povezanosti dokazuju studije koje pokazuju da su incidencija i prevalencija ovog oblika DM veće kod rođaka prvog kolena nego u ukupnom stanovništvu. antiinsulinska antitela (IAA).antilimfocitni serum i ciklosporin A čije dejstvo nije još potpuno ispitano. dokazano je autozomno-dominantno nasleđivanje.U tom smislu veliku ulogu bi odigralo sistematsko ispitivanje široke populacije na DM i intoleranciju glukoze.isključiti dijabetogene lekove.oralnih hipoglikemičnih preparata i.To je jasno. U preventivnom radu to znači da je merenje glikemije osnovni test.regulisati telesnu težinu.Izgleda da on sam kod genski disponiranih osoba može razviti dijabetes.može se pribeći i merenju glikozurije pomoću test traka. laserski tretman retinopatije. kao i praćenje insulinskog odgovora na i.studije blizanaca. Mere preduzete kod novootkrivenih bolesnika koje bi zaustavile dalje propadanje mase β-ćelija i eventualno omogućile njihovu regeneraciju. Što se tiče životne dobi zajedničko je da se incidenca povećava u delu populacije preko 60 godina. u krajnjem slučaju doziranjem insulina.

• U razvijenim zemljama 40-50% smrtnosti je zbog KVB (najviše učestvuju apopleksije).Koronarna bolest srca (u svetu je u porastu.visokog morbiditeta. pokazuju trend porasta. karakteristike epidemije I koji ima KARDIOVASKULARNE BOLESTI Prof dr Branislav Petrović 3. Period publikovanja mnogobrojnih preporuka za prevenciju KVB (posle 1990) Epidemiološki značaj Vodeći uzrok umiranja u većini razvijenih zemalja “ Svake godine u svetu umre 70 miliona ljudi (preko 30% mortaliteta) “ 1/3 umrlih je u srednjem životnom dobu “ Značajan uzrok radne nesposobnosti “ Uzrok velikom troškovima zdravstvene zaštite “ Vodeći uzropk preveremene smrtnosti (pre 65.Direktno utiče na pojavu koronarne bolesti. fizička neaktivnost i stres) • Klinički oblici: • 1. a u nerazvijenim je u porastu “ Rasprostranjenost i učestalost “ Najčešće KVB u fazama epidemiološke tranzicije Učešće KVB u svim uzrocima smrti 10% Najčešće KVB Faza Pošasti i gladi Reumatska bolest srca. Ove bolesti u svetu. kardiomiopatije zbog infekcija i malnutricije Reumatsko oboljenje srčanih valvula. posebno kod mladjih ljudi) • 2. pre svega posledica načina života i rada ( nepravilna ishrana. koji je. godine) “ U razvijenim zemljama dolazi do snižavanja stopa mortaliteta.visokog mortaliteta (na prvom mestu medju definisanim uzrocima smrti) 2. a u neposrednoj vezi je sa hipertenzijom i koronarnom bolešću).Reumatsko oboljenje srca (u nerazvijenim zemljama u porastu. hipertenzija Ishemijska bolest srca moždani udar Moždani udar ishemijska bolest srca kongestivna srčana slabost Povlačenje pandemija 10-35% Degenerativnih i ponašajnih bolesti Odložene pojave degenerativnih bolesi 35-65% 50% 1 .KARDIOVASKULARNA OBOLJENJA Predstavljaju veliki epidemiološki problem zbog: 1. • Smrtnost od KVB je u razvijenim zemljama u padu.Hipertenzija (takodje u porastu) • 3. Eksperimentalna potvrda kauzalne povezanosti hiperholesterolemije i hipertenzije sa koronarnim rizikom (19801990) “ MONICA “ 3. uglavnom.Urodjene srčane mane • 5.Arterioskleroza (u porastu je. u ostalim u opadanju) • 4. Period velikih studija koje su povećale nivo znanja o etiologiji KVB (1950-1980) “ “ Framingemska studija Projekat sedam zemalja “ 2. a u nerazvijenim u porastu.velikih ekonomskih posledica ( u smislu gubitka radne sposobnosti i lečenja). Istorijski pregled “ 1. • Visok pritisak je uobičajena bolest u svim zemljama. srčanog i moždanog udara.

Isto čna Nemačka Srbija (N. Vodeći je uzrok smrti u Evropi (2 miliona godišnje) –oko 50%o od svih KVB Srbija – IBS u strukturi mortaliteta od KVB učestvuje sa oko 19% Trend “ “ “ “ Trend incidencije i letaliteta od KVB (Monica projekat) 4 B.IBS let -2 -4 -6 -8 2 . U celom svetu učešće KVB u ukupnom mortalitetu iznosiće oko 36% U zadnjoj četvrtini 20. Veka KVB su u svetu učestvovale u ukupnom mortalitetu sa manje od 10% Krajem dvadesetog veka KVB u mortalitetu učestvuju od 25% (zemlje u razvoju) do 50% (razvijene zemlje) 2020. veka Mortalitet “ “ “ “ 1200 1000 800 600 400 200 Madjarska Skotska Poljska Irska Francuska Bugarska Rumunija Svedska Rusija Italija USA KVB IBS MU Kina “ “ 0 Australija “ KVB predstavljaju vodeći uzrok umiranja u svim delovima sveta osim u subsaharskoj Africi.Sad) Francuska Švajcarska V. je vodeći uzrok smrti u celom svetu (12%). posebno posmatrana.IBS let. Australiji i nekim evropskim zemljama 2 0 Litvanija Belgija Rusija Španija Danska Finska Poljska Češka M. gde dominiraju zarazne bolesti U Evropi su vodeći uzrok umiranja Oko 30% izgubljenih godina života u Evropi nastalo je zbog KVB Najveće stope smrtnosti od KVB su u Rusiji i drugim bivšim socijalističkim zemljama Evrope Najniže stope su u Japanu i Francuskoj IBS.Britanija Na početku 20.zapadna Nemačka B. osim u Africi i na zapadnom Pacifiku.IBS inc Ž. Ž. Veka dolazi do opadanja trenda umiranja od KVB u Americi.Incidencija “ Ni Prosečne godišnje stope incidencije koronarnih dogadjaja 1990-1995 (MONICA) Kina Francuska Spanija Svajcarska Belgija Austrija Vojvodina Poljska Finska UK 0 100 200 300 400 500 600 700 800 900 u jednoj zemlji ne postoji redovno prikupljanje podataka o incidenciji KVB “ Uglavnom se koriste podaci MONICA studije “ Najčešće se prati ishemijska bolest srca Zene Muska rci Standardizovane stope mortaliteta muškaraca od KVB u pojedinimj zemljama krajem 20.IBS inc M.

a danas iz nižeg (manja fizička aktivnost.5 mmol/l “ Kod žena u postmenopauzi holesterol raste pritiska za 20/10 udvostručava rizik “ Kod mladjih osoba važan je i sistolni i dijastolni krvni pritisak. a za 10-15 godina izjednačava se sa rizikom kod nepušača Faktori rizika “ Povećan Faktori rizika “ Arterijska “ Porast nivo LDL holesterola “ Povećanje ukupnog holesterola “ Smanjenje HDL holesterola “ Zadovoljavajući “ Granične hipertenzija nivo holesterola do 5mmol vrednosti 5-6. nepušenje. socijalnih i bihevijoralnih uslova u populaciji za koje se zna da povećavaju rizik obolevanja (način ishrane. pušenje) “ Očuvanje dobrih navika stanovništva (fizička aktivnost. a kod starijih važniji je sistolni “ Dijabetes “ 75-80% “ Žene dijabetičara umire zbog KVB sa dijabetesom imaju 3-7 puta veći rizik.5 mmol/l “ Visoke vrednosti više od 6. gojaznost. a pušenje više od 40 cigareta dnevno uvećava ga 200-300%. CMV.. Veka više su obolevale osobe iz višeg socio-ekonomskog statusa.Karakteristike obolelih “ “ Faktori rizika “ Uzrast i pol: “ Glavni faktori rizika “ Spadaju u najvažnije faktore rizika Polovinom 20. sniženje HDL) “ Infekcije (Clamidia pneumonije. imaju viši krvni pritisak) Socioekonomske i etničke razlike: “ “ “ Uzrast i pol – Muškarci obolevaju češće nego žene. ishrana siromašna mastima i sl) 3 . Prestanak pušenja smanjuje rizik za oko 50% u toku jedne godine .. sa starošću rizik se povećava Pušenje – povećava rizik za 70%. ali žene posle menopauze češće od muškaraca (gubi se protektivno dejstvo estrogene). ekonomskih.) “ “ PREVENCIJA “ Primordijalna “ Sprečavanje prevencija nastanka i uspostavljanje sredinskih. hipertrigiceridemija. a muškarci 2-3 puta od nastanka IBS Ostali faktori rizika Nasledni faktori Gojaznost (abdominalni tip) “ Fizička neaktivnost “ Nepravilna ishrana “ Oralni kontraceptivi “ Psihosocijalni faktori “ Metabolički sindrom (hipertenzija. pušenje) Najveći rizik obolevanja ima crna rasa u Americi (gojazniji su. dijabetes. Helicobacter pylori.

smanjenje gojaznosti i sl) recidiva neke KVB. progresije bolesti. hipertenzije. ishrana i fizička neaktivnost) “ Orijentacija na osobe sa velikim rizikom (lečenje hiperholesterolemije.PREVENCIJA “ Primarna “ Cilj PREVENCIJA “ Sekundarna “ Sprečavanje je smanjenje incidencije “ Orijentacija na opštu populaciju (izmena načina života pojedinaca – pušenje. infekcija. i snižavanje mortaliteta “ Skrining: rano otkrivanje bolesti u asimptomatskoj fazi (EKG i test opterećenja) “ Rano otkrivanje faktora rizika (hipertenzije. šećera) 4 . odredjivanje nivoa holesterola.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful