MASOVNE HRONICNE NEZARAZNE BOLESTI

Prof dr Branislav Petrović

KAO DEFINICIJA
z

OPSTE KARAKTERISTIKE MALIGNE BOLESTI DIJABETES KARDIOVBASKULARNE BOLESTI

Radi se o bolestima koje su veoma rasirene u populaciji (masovne), koje imaju dugotrajni tok (hronicne) i kod kojih etioloski faktori nisu bioloski agensi (nezarazne).

KARAKTERISTIKE I ZNACAJ
„ „ „ „ „ „ „ „ „

u njihovoj pojavi, nastanku i toku značajnu ulogu imaju faktori spoljne sredine; prema incidenciji i prevalenciji nalaze se medju deset vodećih bolesti javljaju se masovno, u epidemijskom obliku; Kosmopolitski su rasprostranjene; nazivaju se “bolestima civilizacije”; ugrožene su sve kategorije (pol, uzrast, profesija, socijalni status...) stanovništva; izazivaju ozbiljne posledice; troškovi lečenja i angažovanost zdravstvene službe su veliki; obično traju doživotno;

„ „ „

„ „ „ „ „

često jedna osoba boluje od više bolesti iz ove grupe; predstavljaju vodeće uzroke smrtnosti stanovništva u svetu; smrtnost i obolevanje se registruje u svim uzrasnim grupama sa tendencijom pomeranja ka mladjem uzrastu; uspešna kontrola i suzbijanje zahtevaju timski rad; u njihovoj kontroli najvažnije su mere prevencije; u zemljama u kojima se sprovodi planska preventivna aktivnost dolazi do njihovog opadanja; predstavljaju jedan od najsloženijih epidemioloških problema i epidemijska prognoza ovih bolesti, u principu, je nepovoljna.

MHNB- KLINICKI ENTITETI
z z z z z z z

MALIGNE BOLESTI
z

z z z z

1. Bolesti srca i krvnih sudova -koronarna bolest srca -hipertenzija -reumatsko oboljenje srca -apopleksija mozga 2.Maligne bolesti 3.Povrede z -saobracajne z -na radu i u doma}instvu 4.Dijabetes 5.Mentalne bolesti 6.Bolesti zavisnosti 7.Zubni karijes i druge.

SZO maligne bolesti definise kao: ” neprikladnu masu tkiva, ciji rast nije uslovljen fizioloskim potrebama tkiva ili organa zahvacenog patoloskim procesom, a cije su osnovne karakteristike nekontrolisani rast, svojstvo prodiranja u okolna tkiva i mogucnost naseljavanja (metastaziranja) u druga, cesto udaljena tkiva i organe”.

1

ranog otkrivanja bolesti. maligne neoplazme genitourinarnih organa (MKB IX 180189. kao i za planiranje zdravstveno-vaspitnog rada. 1. MKB X C00-C14) . polu obolelih. koze i dojki (MKB IX 170-175. Bazira se na prijavama malignih bolesti i vodi se u Institutu za zastitu zdravlja republike Srbije u Beogradu. – – – – – Registar za rak u Srbiji je formiran 1970. godine. maligne neoplazme respiratornog sistema (MKB IX 160165. MKB X C30-C39) .KLASIFIKACIJA MT l l l l l l l EPIDEMIOLOSKO ISPITIVANJE MB z z . uzrastu. mestu boravka. Broj novoobolelih muškaraca od malignih bolesti u svetu 2002. maligne neoplazme limfnog i hematopoeznog tkiva (MKB IX 200-208. maligne neoplazme kostiju. Deskriptivna epidemiolpgija Izvori podataka: – prijave malignih bolesti – izvestaji o hospitalizaciji (bolnicki morbiditet) – podaci ambulantnog morbiditeta (prvih i kontrolnih pregleda) – podaci o odsustvovanju sa posla – podaci o mortalitetu (izvestaji drzavne statistike ili originalne potvrde o smrti) – patohistoloski izvestaji REGISTAR ZA RAK z Razlozi vodjenja registara sagledavanje incidencije i prevalencije malignih bolesti planiranje zdravstvene zaštite planiranje i sprovodjenje preventivnih mera i njihovu evaluaciju izračunavanje trendova kretanja ovih bolesti sagledavanje du`ine pre`ivljavanja obolelih (u odnosu na stadijum bolesti i vrstu primenjene terapije) – razlike u incidenciji i mortalitetu mogu ukazati na prisustvo (ili osdustvo) faktora rizika za nastanak odredjenih vrsta malignoma i tako inicirati odredjena analitička ispitivanja – sagledavanje incidencije i mortaliteta su osnovni. primarnoj lokalizaciji malignog procesa i al. maligne neoplazme usne supljine i farinksa (MKB IX 140149. MKB X C81-C96). polazni materijal za razna klinička ispitivanja. 10000000 8000000 6000000 4000000 6000000 4000000 2000000 2002 2020 2002 2020 2000000 0 0 2002 2020 0-14 66469 66978 15-44 864239 45-54 55-64 65+ All ages 0-14 94359 98435 15-44 654136 756573 45-54 885703 55-64 65+ All ages 1351996 2815645 5801839 2002 2020 980193 1046547 2103209 5060657 1243285 2243774 4629805 8971871 901856 1061080 1125141 2258185 5413241 2 . maligne neoplazme digestivnih organa i peritoneuma (MKB IX 150-159. MKB X C15-C26) . MKB X C51-C68) . MKB X C40 -C50) . Broj novoobolelih žena od malignih bolesti u svetu 2002. Ovaj registar sadrzi podatke o broju prijavljenih slucajeva malignih bolesti. maligne neoplazme drugih i neoznacenih lokalizacija (MKB IX 190-199: MKB X C69-C80) . godine sa projekcijom broja obolelih 2020. godine sa projekcijom broja obolelih 2020. vezivnog tkiva. planiranja masovnih skrininga i sl.

2 405.9 271.4 Žene 275.7 4.4 158.9 312.6 @ eludac (C16) - (% ) Umrli 27. /farinks (C00-C10) 25.1 268.0 S t a n d a r500.Incidencija malignih tumora kod muškaraca u svetu 2002.7 3.8 185.5 252.3 199.Druge lokalizacije crveno.0 100 000 Ni{avski okrug 268.0 217.0 200.Jetra (C22) 2.4 Leukemije (C91-C95) - Druge lokalizacije .4 .0 100.3 225.5 .2 Pankreas (C25) - 2. godine Vodeće lokalizacije malignih tumora kod žena Novooboleli (% ) Plu}a / bronh (C34) .7 318.0 400.6 235.6 204.9 Larinks (C32) .8 .0 d i z o v a n a s t o p a n a Vodeće lokalizacije malignih tumora kod muškaraca u centralnoj srbiji 1999.Larinks (C32) 5.3 Kolon / rektum (C18-C20) . g.4.2.22.3 14.3 . /farinks (C00-C10) .6 .Kolon / rektum (C18-C20) 4.3 316.7 200.2 299.5.6 Prostata (C61) .0 342.Prostata (C61) 3.0 300.0 7.1 4.0 180.5 2.0 203.2 .9 6.1 29.2 1.9 .3 234.0 3.4 U sna {uplj.Ni{avski okrug (C34) 11.@eludac (C16) 4.6 3 .5 .4 2. godine Incidencija od svih lokalizacija malignih tumora.6.2 220.2 ^e{ka Republika Nema~ka Belgija Luksemburg Francuska CentralnaSrbija Srbija Centralna Slovenija Poljska Ni{avski okrug 210.U sna {uplj.4 4.7 4.5 22. prema polu u centralnoj Srbiji i u pojedinim Evropskim zemljama 1999.12.3 309.5 189.5 232.7 24.1 224.3 220.31. Vodeće lokalizacije malignih tumora kod muškaraca Muškarci Ma|arska Ma|arska Francuska ^e{ka Republika Belgija Slova~ka Hrvatska Nema~ka Luksemburg Poljska Ruska federacija Slovenija Ukrajina F.3 2.9 207.0 6.9 193.7 Mokra}na be{ika (C67) .3.0 100.2 238.M okra}na be{ika (C67) 2.Plu}a / bronh 8. Bosna i Hercegovina Centralna Srbija Moldavija Bugarska Gr~ka Rumunija Makedonija 0.4 185.4 4.8 6. godine Incidencija malignih tumora kod žena u svetu 2002.7 3.8 .0 300.9 299.7 211. Bosna i Hercegovina Ruska federacija Ukrajina Rumunija Moldavija Bugarska Gr~ka Makedonija 0.7 10.2 329.2 .8 .Mozak (C71) 1.6 Jetra (C22) .7 4.6 233.9 242.0 29.7 292.7 Hrvatska Slova~ka F.0 154.Pankreas (C25) 7.6 335.

2 31.5 Kolon / rektum (C18-C20) .7 26.5 4.1 3.8 147.Kolon / rektum (C18-C20) 8.4 108.4 Crveno.8 4.2 203.10.Jetra (C22) 5.3 3.6 F.3 150.5 . Faza nastanka malignog oboljenja 1. Faza inicijacije 2.8 4.0 93.9 3.0 80. Faktori životne sredine 2.8 6.7 Druge lokalizacije .8 105.8 3.1 201.Pankreas (C25) 4.4 28.4 5.0 25.9.6 .9 115.Faktori koji deluju u radnoj sredini 3.3 2.1 222.2 2. /farinks (C00-C10) 10 D ruge lokalizacije Rumunija M oldavija Bugarska M akedonija Gr~ka 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 - 1 2 4 3 5 6 10 7 9 8 - 200.4 1.4 85.4 112. godine Centralna Srbija Lokalizacija (M KB-10) Plu}a / bronh (C34) 1 2 3 6 7 4 9 5 8 % 29.0 n a 100 000 40. Bosna i H ercegovina 165.9 6.6 4.Druge lokalizacije (C34) 6.8 4.0 100.1.8 150.2 205.8 8.6 272.5 4.1 10.1 U sna {uplj.6 .4 89.Ovarijum (C56) 4.1 .1 188.4 Rang Evropska Z ajednica % 27.4 Kolon / rektum (C18-C20) @ eludac (C16) Prostata (C61) Pankreas (C25) Jetra (C22) Larinks (C32) M okra}na be{ika (C67) M ozak (C71) Francuska Ni{avski okrug 94.1 Rang M u{karci M a| arska Hrvatska ^ e{ka Republika Slova~ka Ruska federacija Poljska Slovenija Francuska Belgija L uksemburg U krajina Nema~ka Centralna Srbija Centralna Srbija F. godine Smrtnost u svetu od malignih tumora 2002 godine Novoobolele (% ) Dojka (C50) .0 149.9 Ovarijum (C56) @ eludac (16) Pankreas (C25) - M okra}na be{ika (C67) .4 100.8 4.0 230.8 211.2 2.Grli} materice (C53) M aterica (C54) . Faza promocije 3.2 U krajina Ni{avski okrug 170.5.7 111.Plu}a / bronh 3.2 22.8 8.0 .0 .1 10.0 160.0 .3 90.6 116.3 176.3 6.Bubreg (C64) 34.3 1.30. Bosna i H ercegovina M oldavija Bugarska Rumunija Gr~ka M akedonija 0.Dojka (C50) 9.5 6. +faktor rizika tumor 4 .8 7.1 171.Faktori uslovljeni navikama i načinom života 4.5 3.8 10.9 113.5 81.0 Plu}a / bronh (C34) - (% ) Umrle 16.5 198.0 89.Vodeće lokalizacije malignih tumora kod žena u centralnoj srbiji 1999.Ni{avski okrug Smrtnost od svih lokalizacija malignih tumora u pojedinim evropskim zemljama i u centralnoj Srbiji 1999.4 4.5 3.1 4.0 3.9 18.@eludac (16) 5.3 @ ene M a| arska ^ e{ka Republika Nema~ka Slovenija Belgija Luksemburg Centralna Srbija Centralna Srbija Poljska Slova~ka H rvatska Ruska federacija 127. Biološki agensi normalna ćelija faktor inicijacije inicirana ćelija faktor promocije FR inicirana ćel.7 .0 111.5 10. godine Vodeći uzroci smrti od malignih bolesti kod muškaraca u Evropskoj zajednici i u centralnoj Srbiji 1999.1 92.6 98.2.0 s t o p a 0.0 S t a n d a r d i z o v a n a ETIOLOGIJA MALIGNIH BOLESTI Faktori rizika z z z z z 1.6 157.0 300.0 120.0 Leukemije (C91-C95) .3 5.3 .24.5 1.5 5. Način ishrane 5.M ozak (C71) 1.7 1.5 Grli} materice (C53) .4 5.2 217.7 .2 10.5 .9 4.5 140.0 185.

jednjak. debelo crevo. kao što su maligni tumori genitourinarnog trakta i digestivnog sistema u čijem nastanku. nedojenje): materica. kiseljenje i usoljavanje. 5. U ovu grupu spadaju maligni tumori od kojih boluju odrasle osobe. dimljenje. izlaganje sunčevim zracima. glavnu ulogu imaju način ishrane.B. radijum) mokraćna bešika. jetra lekovi i medicinske procedure (hormonske supstance. PVU. arsen. uzrast u vreme prve iznete trudnoće i sl. anabolici. hlorisana voda .estrogeni.rak mokraćne be[ike) bakterije (helikobakter pilori-rak želuca) virusi (Epstain -Barr: afrički burkitov limfom. m okraćm na bešika m okraćna bešika leukem ije (kostna srž) pluća koža.jetra. z Faktori životne sredine 2. Maligni tumori kod kojih nisu jasno definisani faktori rizika. leukemije Industrijski proces Proizvodnja alum inijum a Pravljenje auram ina Izrada i popravka obuće Gasifikacija uglja Proizvodnja koksa Izrada nam eštaja Pravljenje izopropil alkohola Livenje gvoždja i čelika Izrada grim iznih boja Industrija gum e Kopanje hem atita Lokalizacija raka pluća. elektromagnetna) koža.Faktori koji deluju u radnoj sredini z z z z aerozagadjenja (policiklični ugljovodonici. hlorfluorugljovodoniici) . limfomi. dojka.pluća zagadjenja voda (razne hemijske nokse. UV i jonizujuće zračenje) seksualno i reproduktivno ponašanje (rani početak seksualnih aktivnosti. betakarotin i selen PREVENCIJA MALIGNIH TUMORA z z z z 5. multipni mijelom.larings. vitamini A. ezofagus. vulva.nitriri) Kancerogeni nastali u organizmu tokom metabolizma hrane (nitrozamini koji nastaju iz nitrata) Povećan unos masti i kalorijski unos Protektivno dejstvo imaju celuloza.vilva. neki lekovi . konzumiranje alkohola.6. digestivni trakt jonizujuća zračenja . dojka z z Kancerogeni u samim namirnicama (Gljive.E.Faktori z z z z uslovljeni načinom života navikama i z 4. m okraćna bešika pluća z 3. 2. radioaktivni elementi. respiratorni trakt i gornje delove digestivnog sistema. Biološki agensi paraziti (shistozoma hematobium . penis. izlaganje infekciji virusnog hepatitisa B i C i sl. hrpes simpleks . pluća. često su epitelijalnog porekla i vezani su za kožu. prženje) Kancerogeni nastali tokom konzerviranja i čuvanja (aflatoksin. Maligni tumori kod kojih su jasno definisani faktori rizika čijim se uklanjanjem onemogućuje njihovo dejstvo i sprečava nastanak bolesti. steroidi. želudac. a za čiji nastanak su odgovorni pušenje duvana.leukemije. leukemije zagadjenja hrane (aflatoksini.11 . ždrelo. PVU. čaj kafa) Kancerogeni nastali tokom pripremanja hrane (roštilj. Hodgkin. Hepatitis B i C . seksualno ponašanje. 5 . kolon-rektum. rana menarha. z z z z Način ishrane z duvan (Povećana smrtnost kod muškaraca 30%. papiloma virusi 16 i 18 . nos nos pluća m okraćna bešika leukem ije.PVU.trihlormetan. grkljan. kod žena 5-10%): rak pluća (85%) alkohol (udeo u smrtnosti 3%): usna šupljina.fenacetin. urinarni trakt. bubreg. m okraćna b. prema mnogim autorima.C. z z 1. tiroideja nejonizujuća zračenja (UV.z 1. sekundarni amini) rak jetre. nazofaringealni rak i M. neradjanje. azbest.

rak kože). raka mokraćne bešike). i UV zračenja primena i kontr. izbegavanje izlaganju kontrola joniz. Do sada je u razvijenom svetu sprovedeno veoma mnogo skrining programa. standarda kontr. ali najefikasnije rezultate je dao program skrininga raka grlića materice (upotrebom brisa po Papanikolau) i skrining nekih profesionalnih malignoma (npr.noksi i procesa suzbijanje alkoholizma suzbijanje uživanja alkohola osiguranje zdrave hran kontrola zagadjenosti htrane raznovrsna i kvalitetna ishrana ishrana bez suvišnih energ.Uloga različitih faktora rizika u umiranju od raka u SAD-u Faktor rizika Ishrana Duvan Infekcija Reproduktivno i seksualno ponašanje Zanimanje Alkohol Geografski činioci Lekovi i medicinske procedure Aditivi u hrani Industrijski proizvodi Nepoznato Učešće u strukturi umiranja (%) procenjena prihvatljiv vrednost opseg 35 10-70 30 25-40 10? 1. mali je broj malignih tumora kod kojih se uz potpunu opravdanost može koristiti ova metoda sekundarne prevencije.? 7 1-13 4 3 3 1 manje od 1 manje od 1 ? 2-8 2-4 2-4 0. a kod drugih su procedure veoma komplikovane ili skupe. zabrana pušenja borba protiv pušenja Sekundarna prevencija b)Rano otkrivanje raka z z z z z z z z z z a) Skrining S obzirom na činjenicu da je smanjenje smrtnosti od neke bolesti merilo uspešnosti skrininga. mat.5-3 0.kancerog. Kod ostalih lokalizacija veći značaj imaju mere ranog otkrivanja z O dstupanje od uobičajenih navika pražnjenja creva i bešike P ojava upornog kašlja ili promuklosti R ana koja ne zarasta E videntna promena mladeža ili bradavice Z adebljanje ili čvor u dojci ili drugde N eobično krvarenje ili izliv O težano gutanje ili poremećeno varenje 6 . Pojedine vrste raka ne daju nikakve prekliničke markere (npr.5-2 manje od 12 ? Primarna prevencija z z z z z z z z z z z z z z z z z z z z posebni programi X IX VIII VII VI V IV III II I kontrola genetskih agenasa inspekcijske kontrole zabrana kancerogenih lekova zaštita ugroženih suzbijanje polnih bolesti profilaksa hepatitisa B borba protiv virusnih infek.

Po definiciji koju je dala grupa za studije dijabetesa Svetske zdravstvene organizacije diabetes mellitus predstavlja hronično progresivno oboljenje. proteina i masti. Rizik od kardiovaskularnih bolesti je 2-3 puta veći nego kod ostale populacije. godinu. poliurijom.malnutricijski oblik dijabetes mellitus-a d. Zbog kardiovaskularne (60-70%) i renalne bolesti (7-8%) očekivana dužina života se skraćuje za 5-10 godina u pacijenata preko 40 godina. prvenstveno na krvnim sudovima. od čega 90% čine oboleli od INDM. godine bio oko 135 miliona. Komplikacije.insulin zavisan (tip 1) diabetes mellitus b.Definicija Šećerna bolest Prof dr Branislav Petrović „ Diabetes mellitus predstavlja hroničnu masovnu nezaraznu bolest sa poremećajem metabolizma ugljenih hidrata. a više od 80% obolelih biće iz zemalja u razvoju.Osnovna biohemijska karakteristika je hronična hiperglikemija koja vremenom dovodi do komplikacija. „ „ „ „ „ „ Dijabetes melitus predstavlja značajan globalni problem savremene medicine.endokrinim oboljenjima. Oko trećine dijabetičara umire u okviru 30 godina od postavljanja dijagnoze kardiovaskularne ili renalne bolesti.očnom sočivu i drugim tkivima ali su najznačajnije na krvnim sudovima.Ozbiljna oštećenja nastaju u celokupnom nervnom sistemu. Gestacijski diabetes mellitus 3.masti i belančevina. dolazi do pojave stupora i kome.) 2. „ „ akutne metaboličke komplikacije . Eksperti Svetske zdravstvene organizacije procenjuju da će 2025. Bolest se manifestuje polidipsijom. Diabetes mellitus a. hiperglikemijska-ketonska oko 1-2%. uslovljenu apsolutnim ili relativnim nedostatkom insulina.. Smanjena tolerancija na glikozu (intolerancija) -bez prateće gojaznosti -udružen sa gojaznošću -u sklopu nekih sindroma „ „ „ Klinička slika. „ „ „ „ „ 1 .uzrok smrti u preko 80% ovih bolesnika. gubitkom telesne težine a ukoliko se ne preduzme lečenje.uzimanjem nekih lekova ili hemikalija. „ „ Definicija. Podela „ A. Najveći praktični značaj ima ketoacidoza. tako i naše populacije. Rezultati epidemioloških istraživanja ukazuju da dijabetes melitus iz godine u godinu uzima sve veće učešće u morbiditetu i mortalitetu kako svetske.ostali tipovi dijabetes mellitus-a (udruženost sa bolestima pankreasa. godine broj obolelih iznositi oko 300 miliona što će predstavljati porast od 120% u odnosu na 1995.najteži oblik je koma i to hipoglikemijska.insulin nezavisan (tip 2) diabetes mellitus -bez prateće gojaznosti -udružen sa gojaznošću c. hronične (organske ili degenerativne) .. Procene govore da je ukupan broj obolelih od dijabetesa 1995. Klinički poremećaji 1.koje se karakteriše hiperglikemijom i drugim biohemijskim poremećajima zbog neadekvatne produkcije ili neadekvatnog dejstva insulina koji kontroliše metabolizam glukoze.

tj.Naime. Kod Papua Indijanaca (Nova Gvineja) prevalenca je približno 0. kome i smrti. Od spoljašnjih faktora su važne virusne infekcije.gde se prelazi na moderan način ishrane i života uopšte. Faktori rizika za IZDM „ „ „ „ Aktuelna procena je da kod nas trenutno ima oko 300. Od fizioloških uticaja izgleda da povećanje lučenja hormona rasta i polnih hormona (anabolički hormoni). Kod Pima Indijanaca u Severnoj Americi.6%). sa blažim kliničkim manifestacijama.8%).Australiji (2.uključujući SAD. Javlja se kod dece i mladih po čemu je i dobio raniji naziv. ranije poznat pod nazivom adultni tip dijabetesa se javlja kod osoba starijih od 30 godina. Jasno je da kod kompenzovanog nedostatka insulina ovaj fiziološki bum anaboličkih hormona može dovesti do dekompenzacije i kliničkog ispoljavanja dijabetesa.3.Značaju spoljnih faktora ide u prilog podatak da genetski predisponirane osobe dva do tri puta češće razvijaju dijabetes ukoliko su u dužem periodu bile izložene jednom ili više faktora sredine od takođe genetski prijemčivih osoba koje su manje vreme bile izložene dejstvu tih faktora.a njihov broj se kretao.Na drugom mestu je Sardinija.Indijskom poluostrvu (1.9%.Aljasci.ekonomski i kulturno vrlo bliske.Sličan slučaj je i sa Izraelom gde Jevreji imaju pet puta veće stope incidencije od Arapa koji žive na istoj teritoriji.mumps.3%) i Novom Zelandu (2.U osnovi ovog tipa bolesti leži takođe smanjenje sekrecije insulina ali i neadekvatan odgovor pankreasa na nagli skok glikemije.Raširenost IZDM „ Diabetes mellitus-insulin zavisan ili tip 1 (IZDM). 2 . "hladna tačka Evrope" je Makedonija.Objašnjenje za Sardiniju i Maltu.Primer je povećana stopa incidence u hladnijim mesecima kada su i virusne infekcije češće. citomegalovirus.5-3%. prevalenca INDM-a u najrazvijenijim industrijskim zemljama Evrope iznosi 2%. Zemlja sa neočekivano najnižom stopom incidence insulin-zavisnog dijabetesa tzv.0%.kada je drugi peak.prosek je 512%. Postoje dva vrška (peak-a) u javljanju dijabetesa tip 1: prvi peak je od 3-5 godine. upotrebom i praćenjem imunocitogenetskog markera kao što je nedostatak AK asparagina na 57 poziciji β lanca D HLA antigena videla se direktna veza sa stopom Incidence IZDM. Najviša stopa incidence za insulin-zavisni dijabetes je u Finskoj koja ima najvišu stopu incidence na svetu (35-40o/oooo). Najmanja stopa incidence je u Japanu. Podaci o incidenciji IZDM pokazuju da se bolest klinički manifestuje oko pete godine kada je prvi peak i još više između desete i trinaeste godine. Nije jasno zašto postoji velika razlika među skandinavskim zemljama koje su geografski.taj procenat je veći.Ako se uzme u obzir ”okidačka” uloga spoljašnjih faktora onda se verovatnoća ispravnosti teorije povećava.2-2%).U osnovi ovog oblika bolesti je manje više dugotrajni. Od evropskih zemalja najveću stopu prevalence za dijabetes ima Malta .echovirus.4o/oooo Prosečno svake godine se prijavi oko 500 novih slučajeva. Na teritoriji nišavskog okruga u toku jedanaestogodišnjeg istraživanja (1985-1996).Dalekom istoku (1-1. bez sklonosti ketoacidozi i može se dobro regulisati primenom dijetetskog režima ili uz pomoć oralne terapije.000 dijabetičara opovrgavaju ovu nisku procenu. Diabetes mellitus-insulin nezavisan ili tip 2 (INDM). asimptomatski proces progresivnog gubitka beta ćelija pankreasa najverovatnije autoimunim reakcijama. razvija se burno i ako se ne primeni insulin dolazi do razvoja ketoacidoze.U nekim populacionim grupama ovo oboljenje je vrlo retko ili čak nepoznato. možda leži u izolovanosti i genetske selekcije stanovništva zbog malarije koja je bila vodeći uzrok smrti na tim prostorima.Ovo se može objasniti pojavom hormona rasta i polnih hormona koji imaju dejstvo suprotno insulinu te se kod insuficijencije pankreasa klinički manifestuje bolest. od 178 do preko 800! Ova velika razlika svakako potiče od neažurnog prijavljivanja DM „ „ „ Novija istraživanja pokazuju da je HLA sistem antigena povezan sa stopom incidencije IZDM. međutim sistematska istraživanja u Vojvodini su pokazala da na njenoj teritoriji ima oko 185. u doba puberteta. Raširenost INDM „ „ „ „ „ „ „ „ Prevalenciji INDM se kreće 0 do skoro 40%.herpes virus. koja takođe ima visoku stopu incidence. kao i Aboridžina u Australiji iznosi i do 40%. „ „ „ „ „ U prevalenciji IZDM zapažene su značajne geografske i etničke razlike. a drugi oko 11-13. dok razlike među polovima nisu uočene. utvrđena je godišnja stopa incidence od 127. U državama sa naglom industrijalizacijom. Prema aktuelnim podacima. Smatra se da je svetski prosek od 2-5%.ranije takođe označavan kao juvenilni tip dijabetesa – najčešće nastaje naglo.000 obolelih. U većini visoko razvijenih zemalja.kao i smanjena osetljivost perifernih tkiva na dejstvo samog insulina. Niske stope su nađene kod Eskima-manje od 2%. otkrićem.naročito pankreatotropnim virusima kao što su coxackie. po dejstvu antagonisti insulinu (katabolički hormon) doprinose ispoljavanju dijabetesa u mladosti.Ono što može poljuljati ovo otkriće ja podatak da samo 3% osoba sa ovim markerom oboli od dijabetesa. Razvija se lagano. Procene su da se prevalenca u Evropi kreće u granicama 0. zavisno od godine.

i dr.regulisati telesnu težinu.urinskim testovima na mikroalbuminuriju.studije blizanaca.energična borba protiv infekcije i dr.u korist jednog ili drugog pola.Pored merenja nivoa glikemije.dužine delovanja i drugih osobina navedenih činioca. Što se tiče životne dobi zajedničko je da se incidenca povećava u delu populacije preko 60 godina.dijetu bez proteina kod mikroalbuminurije.S druge strane pojava INDM povezana je i sa tipom gojaznosti gde centralni tip gojaznosti nosi veći rizik za morbiditet od perifernog.izbegavanje učestalih trudnoća.Izgleda da on sam kod genski disponiranih osoba može razviti dijabetes. u krajnjem slučaju doziranjem insulina.v. Uticaj pola izgleda da ne igra ulogu. (nije pronađen gen ili grupa gena čije bi se promene mogle povezati sa nastankom dijabetesa tip 2) Tezu o postojanju genske povezanosti dokazuju studije koje pokazuju da su incidencija i prevalencija ovog oblika DM veće kod rođaka prvog kolena nego u ukupnom stanovništvu.isključiti dijabetogene lekove.iako postoje razlike od jedne do druge zemlje. kao i praćenje insulinskog odgovora na i. antiinsulinska antitela (IAA). „ „ Sekundarna prevencija Posebno je značajna kod INDM jer se javlja posle 30-e godine života i može još dugo proticati bez ikakvih simptoma i znakova.kao i hroničnog psihičkog stresa.isključivanje pušenja kao štetne navike koja ubrzava nastanak ateroskleroze.interferona.Tu je na prvom mestu regulisanje telesne težine i otklanjanje gojaznosti.obzirom na delovanje mnoštva spoljnih faktora u ispoljavanju DM kod genetski predisponiranih osoba.umerena fizička aktivnost.Osnovni cilj tercijarne prevencije je održavanje glikemije u granicama normale.kao semikvantitativne metode. aplikaciju glukoze.Kod IZDM kao metoda izbora bila bi intenzivirana insulinska terapija sa određivanjem nove doze ili kombinacije insulina. Ishrana utiče u smislu bilo povećanog energetskog unosa bilo povećanom unosu masti. Ako uslovi dozvoljavaju treba uraditi određivanje HLA genotipa i drugih markera karakterističnih za DM: anticitoplazmatska antitela (ICA).Razlike se mogu objasniti različitim običajima koji vladaju. zatim antivirusne vakcinacije i izbegavanje nutritivnih faktora koji mogu usloviti nastanak IZDM.oralnih hipoglikemičnih preparata i. plazmafereze.čak i kod osoba koje imaju porodično opterećenje. Kod svih osoba kod kojih se otkrije sklonost ka razvitku dijabetesa treba sprovesti nespecifične mere i preduprediti virusne infekcije.To su idealni uslovi za što ranije otkrivanje bolesti i primenu adekvatnih terapijskih mera.Rani tretman otkrivenih komplikacija kod INDM bi svakako sadržao održavanje normoglikemije pomoću dijetetskog režima ishrane.Tu spadaju primena kortikosteroida. U preventivnom radu to znači da je merenje glikemije osnovni test.Komplikacije dijabetesa mogu rano da se otkriju kroz preglede očnog dna. Uzimajući u obzir sve navedene faktore dolazi se do zaključka da će ispoljavanje INDM zavisiti od njihovog međusobnog odnosa u pogledu intenziteta.i dr. Gojaznost je jedan od najvažnijih faktora. neurološkim ispitivanjem osetljivosti refleksa.radu tako i u životu uopšte. Mere preduzete kod novootkrivenih bolesnika koje bi zaustavile dalje propadanje mase β-ćelija i eventualno omogućile njihovu regeneraciju.To je jasno.itd. dokazano je autozomno-dominantno nasleđivanje. 3 .ali odnos rezultat/troškovi nije ohrabrujući čak i za ekonomski mnogo jače države.U tom smislu veliku ulogu bi odigralo sistematsko ispitivanje široke populacije na DM i intoleranciju glukoze.U praktičnom radu najveći značaj ima oralni glukozo-tolerans test (OGTT). Prevencija u opštoj populaciji koja se prvenstveno ogleda kroz skrining.Faktori rizika za INDM „ „ „ „ „ „ „ „ Genetska opterećenost.može se pribeći i merenju glikozurije pomoću test traka.isključivanje dijabetogenih lekova. laserski tretman retinopatije.merenjem krvnog pritiska.Nespecifične mere bi podrazumevale antihipertenzivnu terapiju.Genetski skrining i skrining na ICA bile bi idealne metode rane prevencije.dijetetski režim ishrane.razlici u ishrani i fizičkim aktivnostima.kvaliteta perifernog pulsa. „ Tercijarna prevencija Tercijarna preventivna zaštita podrazumeva dobru kontrolu dijabetesa i ravnomernost i umerenost kao u ishrani. U posebnoj kategoriji INDM pod nazivom MODY (Maturity Onset Diabetes in the Young) ili Masenov sindrom. Primarna prevencija INDM „ „ „ „ „ Prevencija osoba sa visokim rizikom (rođaci u prvom stepenu srodstva). vrsti benignog dijabetesa tip 2. Kod INDM postoji veća mogućnost i bolji rezultati primarne prevencije.nivoa lipidnih frakcija u krvi. Pojava INDM je takođe direktno proporcionalna stepenu fizičke aktivnosti.Može se sprovoditi ciljano kod rođaka obolelih. naravno.antilimfocitni serum i ciklosporin A čije dejstvo nije još potpuno ispitano.

Eksperimentalna potvrda kauzalne povezanosti hiperholesterolemije i hipertenzije sa koronarnim rizikom (19801990) “ MONICA “ 3. pokazuju trend porasta. • Smrtnost od KVB je u razvijenim zemljama u padu. a u nerazvijenim je u porastu “ Rasprostranjenost i učestalost “ Najčešće KVB u fazama epidemiološke tranzicije Učešće KVB u svim uzrocima smrti 10% Najčešće KVB Faza Pošasti i gladi Reumatska bolest srca.KARDIOVASKULARNA OBOLJENJA Predstavljaju veliki epidemiološki problem zbog: 1.Hipertenzija (takodje u porastu) • 3. u ostalim u opadanju) • 4. uglavnom. kardiomiopatije zbog infekcija i malnutricije Reumatsko oboljenje srčanih valvula.Arterioskleroza (u porastu je. koji je. a u nerazvijenim u porastu.Koronarna bolest srca (u svetu je u porastu.visokog morbiditeta. Period velikih studija koje su povećale nivo znanja o etiologiji KVB (1950-1980) “ “ Framingemska studija Projekat sedam zemalja “ 2. srčanog i moždanog udara.velikih ekonomskih posledica ( u smislu gubitka radne sposobnosti i lečenja). • U razvijenim zemljama 40-50% smrtnosti je zbog KVB (najviše učestvuju apopleksije).Reumatsko oboljenje srca (u nerazvijenim zemljama u porastu. godine) “ U razvijenim zemljama dolazi do snižavanja stopa mortaliteta. Ove bolesti u svetu. Istorijski pregled “ 1.visokog mortaliteta (na prvom mestu medju definisanim uzrocima smrti) 2. Period publikovanja mnogobrojnih preporuka za prevenciju KVB (posle 1990) Epidemiološki značaj Vodeći uzrok umiranja u većini razvijenih zemalja “ Svake godine u svetu umre 70 miliona ljudi (preko 30% mortaliteta) “ 1/3 umrlih je u srednjem životnom dobu “ Značajan uzrok radne nesposobnosti “ Uzrok velikom troškovima zdravstvene zaštite “ Vodeći uzropk preveremene smrtnosti (pre 65. a u neposrednoj vezi je sa hipertenzijom i koronarnom bolešću). fizička neaktivnost i stres) • Klinički oblici: • 1. • Visok pritisak je uobičajena bolest u svim zemljama. hipertenzija Ishemijska bolest srca moždani udar Moždani udar ishemijska bolest srca kongestivna srčana slabost Povlačenje pandemija 10-35% Degenerativnih i ponašajnih bolesti Odložene pojave degenerativnih bolesi 35-65% 50% 1 . posebno kod mladjih ljudi) • 2.Urodjene srčane mane • 5.Direktno utiče na pojavu koronarne bolesti. pre svega posledica načina života i rada ( nepravilna ishrana. karakteristike epidemije I koji ima KARDIOVASKULARNE BOLESTI Prof dr Branislav Petrović 3.

Britanija Na početku 20. U celom svetu učešće KVB u ukupnom mortalitetu iznosiće oko 36% U zadnjoj četvrtini 20. Vodeći je uzrok smrti u Evropi (2 miliona godišnje) –oko 50%o od svih KVB Srbija – IBS u strukturi mortaliteta od KVB učestvuje sa oko 19% Trend “ “ “ “ Trend incidencije i letaliteta od KVB (Monica projekat) 4 B. Veka dolazi do opadanja trenda umiranja od KVB u Americi. je vodeći uzrok smrti u celom svetu (12%). Ž.IBS let -2 -4 -6 -8 2 . osim u Africi i na zapadnom Pacifiku.IBS inc M.IBS let. posebno posmatrana. gde dominiraju zarazne bolesti U Evropi su vodeći uzrok umiranja Oko 30% izgubljenih godina života u Evropi nastalo je zbog KVB Najveće stope smrtnosti od KVB su u Rusiji i drugim bivšim socijalističkim zemljama Evrope Najniže stope su u Japanu i Francuskoj IBS.zapadna Nemačka B. Australiji i nekim evropskim zemljama 2 0 Litvanija Belgija Rusija Španija Danska Finska Poljska Češka M.Sad) Francuska Švajcarska V.IBS inc Ž. Veka KVB su u svetu učestvovale u ukupnom mortalitetu sa manje od 10% Krajem dvadesetog veka KVB u mortalitetu učestvuju od 25% (zemlje u razvoju) do 50% (razvijene zemlje) 2020. Isto čna Nemačka Srbija (N. veka Mortalitet “ “ “ “ 1200 1000 800 600 400 200 Madjarska Skotska Poljska Irska Francuska Bugarska Rumunija Svedska Rusija Italija USA KVB IBS MU Kina “ “ 0 Australija “ KVB predstavljaju vodeći uzrok umiranja u svim delovima sveta osim u subsaharskoj Africi.Incidencija “ Ni Prosečne godišnje stope incidencije koronarnih dogadjaja 1990-1995 (MONICA) Kina Francuska Spanija Svajcarska Belgija Austrija Vojvodina Poljska Finska UK 0 100 200 300 400 500 600 700 800 900 u jednoj zemlji ne postoji redovno prikupljanje podataka o incidenciji KVB “ Uglavnom se koriste podaci MONICA studije “ Najčešće se prati ishemijska bolest srca Zene Muska rci Standardizovane stope mortaliteta muškaraca od KVB u pojedinimj zemljama krajem 20.

a danas iz nižeg (manja fizička aktivnost. sa starošću rizik se povećava Pušenje – povećava rizik za 70%... dijabetes. ekonomskih. nepušenje. a muškarci 2-3 puta od nastanka IBS Ostali faktori rizika Nasledni faktori Gojaznost (abdominalni tip) “ Fizička neaktivnost “ Nepravilna ishrana “ Oralni kontraceptivi “ Psihosocijalni faktori “ Metabolički sindrom (hipertenzija. socijalnih i bihevijoralnih uslova u populaciji za koje se zna da povećavaju rizik obolevanja (način ishrane.5 mmol/l “ Kod žena u postmenopauzi holesterol raste pritiska za 20/10 udvostručava rizik “ Kod mladjih osoba važan je i sistolni i dijastolni krvni pritisak.) “ “ PREVENCIJA “ Primordijalna “ Sprečavanje prevencija nastanka i uspostavljanje sredinskih. Prestanak pušenja smanjuje rizik za oko 50% u toku jedne godine .5 mmol/l “ Visoke vrednosti više od 6. a za 10-15 godina izjednačava se sa rizikom kod nepušača Faktori rizika “ Povećan Faktori rizika “ Arterijska “ Porast nivo LDL holesterola “ Povećanje ukupnog holesterola “ Smanjenje HDL holesterola “ Zadovoljavajući “ Granične hipertenzija nivo holesterola do 5mmol vrednosti 5-6. a pušenje više od 40 cigareta dnevno uvećava ga 200-300%. Helicobacter pylori. CMV. ishrana siromašna mastima i sl) 3 . a kod starijih važniji je sistolni “ Dijabetes “ 75-80% “ Žene dijabetičara umire zbog KVB sa dijabetesom imaju 3-7 puta veći rizik. pušenje) “ Očuvanje dobrih navika stanovništva (fizička aktivnost. gojaznost. sniženje HDL) “ Infekcije (Clamidia pneumonije. pušenje) Najveći rizik obolevanja ima crna rasa u Americi (gojazniji su. hipertrigiceridemija. ali žene posle menopauze češće od muškaraca (gubi se protektivno dejstvo estrogene). Veka više su obolevale osobe iz višeg socio-ekonomskog statusa. imaju viši krvni pritisak) Socioekonomske i etničke razlike: “ “ “ Uzrast i pol – Muškarci obolevaju češće nego žene.Karakteristike obolelih “ “ Faktori rizika “ Uzrast i pol: “ Glavni faktori rizika “ Spadaju u najvažnije faktore rizika Polovinom 20.

ishrana i fizička neaktivnost) “ Orijentacija na osobe sa velikim rizikom (lečenje hiperholesterolemije.PREVENCIJA “ Primarna “ Cilj PREVENCIJA “ Sekundarna “ Sprečavanje je smanjenje incidencije “ Orijentacija na opštu populaciju (izmena načina života pojedinaca – pušenje. smanjenje gojaznosti i sl) recidiva neke KVB. šećera) 4 . i snižavanje mortaliteta “ Skrining: rano otkrivanje bolesti u asimptomatskoj fazi (EKG i test opterećenja) “ Rano otkrivanje faktora rizika (hipertenzije. hipertenzije. progresije bolesti. odredjivanje nivoa holesterola. infekcija.