Hronicne nezarazne bolesti

MASOVNE HRONICNE NEZARAZNE BOLESTI

Prof dr Branislav Petrović

KAO DEFINICIJA
z

OPSTE KARAKTERISTIKE MALIGNE BOLESTI DIJABETES KARDIOVBASKULARNE BOLESTI

Radi se o bolestima koje su veoma rasirene u populaciji (masovne), koje imaju dugotrajni tok (hronicne) i kod kojih etioloski faktori nisu bioloski agensi (nezarazne).

KARAKTERISTIKE I ZNACAJ
„ „ „ „ „ „ „ „ „

u njihovoj pojavi, nastanku i toku značajnu ulogu imaju faktori spoljne sredine; prema incidenciji i prevalenciji nalaze se medju deset vodećih bolesti javljaju se masovno, u epidemijskom obliku; Kosmopolitski su rasprostranjene; nazivaju se “bolestima civilizacije”; ugrožene su sve kategorije (pol, uzrast, profesija, socijalni status...) stanovništva; izazivaju ozbiljne posledice; troškovi lečenja i angažovanost zdravstvene službe su veliki; obično traju doživotno;

„ „ „

„ „ „ „ „

često jedna osoba boluje od više bolesti iz ove grupe; predstavljaju vodeće uzroke smrtnosti stanovništva u svetu; smrtnost i obolevanje se registruje u svim uzrasnim grupama sa tendencijom pomeranja ka mladjem uzrastu; uspešna kontrola i suzbijanje zahtevaju timski rad; u njihovoj kontroli najvažnije su mere prevencije; u zemljama u kojima se sprovodi planska preventivna aktivnost dolazi do njihovog opadanja; predstavljaju jedan od najsloženijih epidemioloških problema i epidemijska prognoza ovih bolesti, u principu, je nepovoljna.

MHNB- KLINICKI ENTITETI
z z z z z z z

MALIGNE BOLESTI
z

z z z z

1. Bolesti srca i krvnih sudova -koronarna bolest srca -hipertenzija -reumatsko oboljenje srca -apopleksija mozga 2.Maligne bolesti 3.Povrede z -saobracajne z -na radu i u doma}instvu 4.Dijabetes 5.Mentalne bolesti 6.Bolesti zavisnosti 7.Zubni karijes i druge.

SZO maligne bolesti definise kao: ” neprikladnu masu tkiva, ciji rast nije uslovljen fizioloskim potrebama tkiva ili organa zahvacenog patoloskim procesom, a cije su osnovne karakteristike nekontrolisani rast, svojstvo prodiranja u okolna tkiva i mogucnost naseljavanja (metastaziranja) u druga, cesto udaljena tkiva i organe”.

1

maligne neoplazme genitourinarnih organa (MKB IX 180189. Broj novoobolelih žena od malignih bolesti u svetu 2002. ranog otkrivanja bolesti. maligne neoplazme digestivnih organa i peritoneuma (MKB IX 150-159. Deskriptivna epidemiolpgija Izvori podataka: – prijave malignih bolesti – izvestaji o hospitalizaciji (bolnicki morbiditet) – podaci ambulantnog morbiditeta (prvih i kontrolnih pregleda) – podaci o odsustvovanju sa posla – podaci o mortalitetu (izvestaji drzavne statistike ili originalne potvrde o smrti) – patohistoloski izvestaji REGISTAR ZA RAK z Razlozi vodjenja registara sagledavanje incidencije i prevalencije malignih bolesti planiranje zdravstvene zaštite planiranje i sprovodjenje preventivnih mera i njihovu evaluaciju izračunavanje trendova kretanja ovih bolesti sagledavanje du`ine pre`ivljavanja obolelih (u odnosu na stadijum bolesti i vrstu primenjene terapije) – razlike u incidenciji i mortalitetu mogu ukazati na prisustvo (ili osdustvo) faktora rizika za nastanak odredjenih vrsta malignoma i tako inicirati odredjena analitička ispitivanja – sagledavanje incidencije i mortaliteta su osnovni. maligne neoplazme limfnog i hematopoeznog tkiva (MKB IX 200-208. primarnoj lokalizaciji malignog procesa i al. polazni materijal za razna klinička ispitivanja. Ovaj registar sadrzi podatke o broju prijavljenih slucajeva malignih bolesti. maligne neoplazme usne supljine i farinksa (MKB IX 140149. MKB X C51-C68) . polu obolelih. godine sa projekcijom broja obolelih 2020. MKB X C15-C26) . Broj novoobolelih muškaraca od malignih bolesti u svetu 2002. uzrastu. maligne neoplazme drugih i neoznacenih lokalizacija (MKB IX 190-199: MKB X C69-C80) . – – – – – Registar za rak u Srbiji je formiran 1970. koze i dojki (MKB IX 170-175. maligne neoplazme kostiju.KLASIFIKACIJA MT l l l l l l l EPIDEMIOLOSKO ISPITIVANJE MB z z . kao i za planiranje zdravstveno-vaspitnog rada. MKB X C00-C14) . maligne neoplazme respiratornog sistema (MKB IX 160165. 1. MKB X C30-C39) . godine sa projekcijom broja obolelih 2020. mestu boravka. MKB X C40 -C50) . godine. planiranja masovnih skrininga i sl. Bazira se na prijavama malignih bolesti i vodi se u Institutu za zastitu zdravlja republike Srbije u Beogradu. 10000000 8000000 6000000 4000000 6000000 4000000 2000000 2002 2020 2002 2020 2000000 0 0 2002 2020 0-14 66469 66978 15-44 864239 45-54 55-64 65+ All ages 0-14 94359 98435 15-44 654136 756573 45-54 885703 55-64 65+ All ages 1351996 2815645 5801839 2002 2020 980193 1046547 2103209 5060657 1243285 2243774 4629805 8971871 901856 1061080 1125141 2258185 5413241 2 . MKB X C81-C96). vezivnog tkiva.

8 .22.Druge lokalizacije crveno. Bosna i Hercegovina Ruska federacija Ukrajina Rumunija Moldavija Bugarska Gr~ka Makedonija 0.5 189.4 .0 300.0 100 000 Ni{avski okrug 268.9 6. g.3 234.4 U sna {uplj.0 203.Ni{avski okrug (C34) 11.6.2 .6 335.Kolon / rektum (C18-C20) 4.8 185.1 4. Vodeće lokalizacije malignih tumora kod muškaraca Muškarci Ma|arska Ma|arska Francuska ^e{ka Republika Belgija Slova~ka Hrvatska Nema~ka Luksemburg Poljska Ruska federacija Slovenija Ukrajina F.4 2.6 Prostata (C61) .6 Jetra (C22) .7 3.3 309.9 271.6 204.7 3.7 200.2 299.3 220.6 .9 299.4 158.Prostata (C61) 3.6 235.Pankreas (C25) 7.Plu}a / bronh 8.3 14.0 S t a n d a r500. godine Vodeće lokalizacije malignih tumora kod žena Novooboleli (% ) Plu}a / bronh (C34) .2 405.0 200.3.5 232.5 .2 ^e{ka Republika Nema~ka Belgija Luksemburg Francuska CentralnaSrbija Srbija Centralna Slovenija Poljska Ni{avski okrug 210.6 @ eludac (C16) - (% ) Umrli 27.6 233.4 Leukemije (C91-C95) - Druge lokalizacije .9 207.5 22.M okra}na be{ika (C67) 2.9 312.6 3 .8 6.4 4.0 217.9 Larinks (C32) .0 154.1 268.5 .2 .0 300.2 238.7 292.0 7.0 100.7 318.Incidencija malignih tumora kod muškaraca u svetu 2002.Jetra (C22) 2. prema polu u centralnoj Srbiji i u pojedinim Evropskim zemljama 1999.8 .7 4.9 193.0 d i z o v a n a s t o p a n a Vodeće lokalizacije malignih tumora kod muškaraca u centralnoj srbiji 1999.3 225.2 220.0 400. Bosna i Hercegovina Centralna Srbija Moldavija Bugarska Gr~ka Rumunija Makedonija 0.0 3.2. godine Incidencija od svih lokalizacija malignih tumora.9 242.5.2 1.7 4.3 Kolon / rektum (C18-C20) .2 329.3 199.@eludac (C16) 4.4 185.0 29.7 Hrvatska Slova~ka F. /farinks (C00-C10) 25.12.0 180.0 6.5 2.8 .7 Mokra}na be{ika (C67) .1 224.U sna {uplj.0 100.Larinks (C32) 5.Mozak (C71) 1. godine Incidencija malignih tumora kod žena u svetu 2002. /farinks (C00-C10) .7 4.3 316.4 4.2 Pankreas (C25) - 2.3 .4 Žene 275.31.1 29.0 342.4.5 252.9 .7 10.7 24.7 211.3 2.

5 Kolon / rektum (C18-C20) .1 4.4 1.Druge lokalizacije (C34) 6. Faza inicijacije 2.3 150.Dojka (C50) 9.2 22.1 U sna {uplj. +faktor rizika tumor 4 . Faktori životne sredine 2.3 176.4 Crveno.0 Plu}a / bronh (C34) - (% ) Umrle 16.1 201.0 s t o p a 0.6 .4 5.3 5.5 6.0 80.9 3.5 81.8 8.0 160.3 .1 10.6 157.4 4.0 149.Vodeće lokalizacije malignih tumora kod žena u centralnoj srbiji 1999.5 5. Bosna i H ercegovina 165.Bubreg (C64) 34.2 2.Ni{avski okrug Smrtnost od svih lokalizacija malignih tumora u pojedinim evropskim zemljama i u centralnoj Srbiji 1999.Kolon / rektum (C18-C20) 8.7 26.Ovarijum (C56) 4.7 Druge lokalizacije .0 300.4 85.0 89.8 4.6 116.0 185.0 n a 100 000 40.5.3 90.1 Rang M u{karci M a| arska Hrvatska ^ e{ka Republika Slova~ka Ruska federacija Poljska Slovenija Francuska Belgija L uksemburg U krajina Nema~ka Centralna Srbija Centralna Srbija F.8 147.1 3.6 4.7 .24.0 93.2 205.Jetra (C22) 5.7 .3 6.9.0 120.7 111.8 3.5 3.3 @ ene M a| arska ^ e{ka Republika Nema~ka Slovenija Belgija Luksemburg Centralna Srbija Centralna Srbija Poljska Slova~ka H rvatska Ruska federacija 127.7 1.1 222.8 10.1 . godine Centralna Srbija Lokalizacija (M KB-10) Plu}a / bronh (C34) 1 2 3 6 7 4 9 5 8 % 29. Faza promocije 3.1 92.6 F.8 7.5 198.5 4.2 U krajina Ni{avski okrug 170.5 10.4 108.M ozak (C71) 1.0 100.1 188.4 Rang Evropska Z ajednica % 27.Plu}a / bronh 3. Faza nastanka malignog oboljenja 1.@eludac (16) 5.2 2.4 5.8 150.0 .Faktori koji deluju u radnoj sredini 3.5 . /farinks (C00-C10) 10 D ruge lokalizacije Rumunija M oldavija Bugarska M akedonija Gr~ka 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 - 1 2 4 3 5 6 10 7 9 8 - 200.Grli} materice (C53) M aterica (C54) .9 113.4 100.4 112.10.0 230.6 272. godine Vodeći uzroci smrti od malignih bolesti kod muškaraca u Evropskoj zajednici i u centralnoj Srbiji 1999.Pankreas (C25) 4.8 8.0 .1 10.8 4.4 89.5 4.8 4.30.2 31.3 3. Način ishrane 5.0 S t a n d a r d i z o v a n a ETIOLOGIJA MALIGNIH BOLESTI Faktori rizika z z z z z 1.9 Ovarijum (C56) @ eludac (16) Pankreas (C25) - M okra}na be{ika (C67) .8 211.0 .1 171.6 .4 28. Biološki agensi normalna ćelija faktor inicijacije inicirana ćelija faktor promocije FR inicirana ćel.Faktori uslovljeni navikama i načinom života 4.0 111.5 Grli} materice (C53) .5 3.9 6.8 105.9 115.8 6.4 Kolon / rektum (C18-C20) @ eludac (C16) Prostata (C61) Pankreas (C25) Jetra (C22) Larinks (C32) M okra}na be{ika (C67) M ozak (C71) Francuska Ni{avski okrug 94.9 4.0 25.1.8 4.6 98. godine Smrtnost u svetu od malignih tumora 2002 godine Novoobolele (% ) Dojka (C50) .0 3.3 2.2 217.2 10.0 Leukemije (C91-C95) .5 140.5 .3 1.5 1.9 18.2 203.2. Bosna i H ercegovina M oldavija Bugarska Rumunija Gr~ka M akedonija 0.

leukemije. ždrelo. dojka z z Kancerogeni u samim namirnicama (Gljive.vilva. nedojenje): materica. debelo crevo. respiratorni trakt i gornje delove digestivnog sistema. izlaganje infekciji virusnog hepatitisa B i C i sl. sekundarni amini) rak jetre. kolon-rektum. želudac. prema mnogim autorima. z z 1. Maligni tumori kod kojih su jasno definisani faktori rizika čijim se uklanjanjem onemogućuje njihovo dejstvo i sprečava nastanak bolesti. leukemije Industrijski proces Proizvodnja alum inijum a Pravljenje auram ina Izrada i popravka obuće Gasifikacija uglja Proizvodnja koksa Izrada nam eštaja Pravljenje izopropil alkohola Livenje gvoždja i čelika Izrada grim iznih boja Industrija gum e Kopanje hem atita Lokalizacija raka pluća. multipni mijelom. digestivni trakt jonizujuća zračenja . tiroideja nejonizujuća zračenja (UV. dojka. jetra lekovi i medicinske procedure (hormonske supstance. z z z z Način ishrane z duvan (Povećana smrtnost kod muškaraca 30%. radijum) mokraćna bešika. anabolici. Hepatitis B i C . leukemije zagadjenja hrane (aflatoksini. papiloma virusi 16 i 18 . PVU. azbest. dimljenje.Faktori koji deluju u radnoj sredini z z z z aerozagadjenja (policiklični ugljovodonici. 5 . često su epitelijalnog porekla i vezani su za kožu.rak mokraćne be[ike) bakterije (helikobakter pilori-rak želuca) virusi (Epstain -Barr: afrički burkitov limfom. z Faktori životne sredine 2.jetra. rana menarha.Faktori z z z z uslovljeni načinom života navikama i z 4.11 . PVU.trihlormetan. limfomi. a za čiji nastanak su odgovorni pušenje duvana. bubreg. prženje) Kancerogeni nastali tokom konzerviranja i čuvanja (aflatoksin. glavnu ulogu imaju način ishrane. čaj kafa) Kancerogeni nastali tokom pripremanja hrane (roštilj. 2.nitriri) Kancerogeni nastali u organizmu tokom metabolizma hrane (nitrozamini koji nastaju iz nitrata) Povećan unos masti i kalorijski unos Protektivno dejstvo imaju celuloza. elektromagnetna) koža. UV i jonizujuće zračenje) seksualno i reproduktivno ponašanje (rani početak seksualnih aktivnosti.estrogeni. vitamini A. penis.larings. jednjak. vulva. betakarotin i selen PREVENCIJA MALIGNIH TUMORA z z z z 5. urinarni trakt. hlorisana voda . nos nos pluća m okraćna bešika leukem ije. izlaganje sunčevim zracima.pluća zagadjenja voda (razne hemijske nokse. Maligni tumori kod kojih nisu jasno definisani faktori rizika. grkljan.z 1. kao što su maligni tumori genitourinarnog trakta i digestivnog sistema u čijem nastanku. U ovu grupu spadaju maligni tumori od kojih boluju odrasle osobe. hlorfluorugljovodoniici) . pluća. arsen.6.C. kod žena 5-10%): rak pluća (85%) alkohol (udeo u smrtnosti 3%): usna šupljina. steroidi.E. nazofaringealni rak i M. uzrast u vreme prve iznete trudnoće i sl. m okraćna bešika pluća z 3. Biološki agensi paraziti (shistozoma hematobium . 5. neki lekovi .PVU. neradjanje. seksualno ponašanje. m okraćm na bešika m okraćna bešika leukem ije (kostna srž) pluća koža. kiseljenje i usoljavanje. radioaktivni elementi. Hodgkin. m okraćna b.B. hrpes simpleks . ezofagus.fenacetin. konzumiranje alkohola.

noksi i procesa suzbijanje alkoholizma suzbijanje uživanja alkohola osiguranje zdrave hran kontrola zagadjenosti htrane raznovrsna i kvalitetna ishrana ishrana bez suvišnih energ. raka mokraćne bešike). Do sada je u razvijenom svetu sprovedeno veoma mnogo skrining programa. Kod ostalih lokalizacija veći značaj imaju mere ranog otkrivanja z O dstupanje od uobičajenih navika pražnjenja creva i bešike P ojava upornog kašlja ili promuklosti R ana koja ne zarasta E videntna promena mladeža ili bradavice Z adebljanje ili čvor u dojci ili drugde N eobično krvarenje ili izliv O težano gutanje ili poremećeno varenje 6 . ali najefikasnije rezultate je dao program skrininga raka grlića materice (upotrebom brisa po Papanikolau) i skrining nekih profesionalnih malignoma (npr. i UV zračenja primena i kontr. mali je broj malignih tumora kod kojih se uz potpunu opravdanost može koristiti ova metoda sekundarne prevencije. a kod drugih su procedure veoma komplikovane ili skupe. izbegavanje izlaganju kontrola joniz.kancerog. mat.? 7 1-13 4 3 3 1 manje od 1 manje od 1 ? 2-8 2-4 2-4 0. zabrana pušenja borba protiv pušenja Sekundarna prevencija b)Rano otkrivanje raka z z z z z z z z z z a) Skrining S obzirom na činjenicu da je smanjenje smrtnosti od neke bolesti merilo uspešnosti skrininga.5-2 manje od 12 ? Primarna prevencija z z z z z z z z z z z z z z z z z z z z posebni programi X IX VIII VII VI V IV III II I kontrola genetskih agenasa inspekcijske kontrole zabrana kancerogenih lekova zaštita ugroženih suzbijanje polnih bolesti profilaksa hepatitisa B borba protiv virusnih infek.Uloga različitih faktora rizika u umiranju od raka u SAD-u Faktor rizika Ishrana Duvan Infekcija Reproduktivno i seksualno ponašanje Zanimanje Alkohol Geografski činioci Lekovi i medicinske procedure Aditivi u hrani Industrijski proizvodi Nepoznato Učešće u strukturi umiranja (%) procenjena prihvatljiv vrednost opseg 35 10-70 30 25-40 10? 1. Pojedine vrste raka ne daju nikakve prekliničke markere (npr. rak kože).5-3 0. standarda kontr.

Oko trećine dijabetičara umire u okviru 30 godina od postavljanja dijagnoze kardiovaskularne ili renalne bolesti.očnom sočivu i drugim tkivima ali su najznačajnije na krvnim sudovima. Diabetes mellitus a. Bolest se manifestuje polidipsijom.uzimanjem nekih lekova ili hemikalija. Eksperti Svetske zdravstvene organizacije procenjuju da će 2025. godine bio oko 135 miliona. godinu. Rizik od kardiovaskularnih bolesti je 2-3 puta veći nego kod ostale populacije. Po definiciji koju je dala grupa za studije dijabetesa Svetske zdravstvene organizacije diabetes mellitus predstavlja hronično progresivno oboljenje. poliurijom. a više od 80% obolelih biće iz zemalja u razvoju.uzrok smrti u preko 80% ovih bolesnika. prvenstveno na krvnim sudovima. „ „ Definicija.endokrinim oboljenjima. dolazi do pojave stupora i kome. „ „ „ „ „ 1 . tako i naše populacije. Smanjena tolerancija na glikozu (intolerancija) -bez prateće gojaznosti -udružen sa gojaznošću -u sklopu nekih sindroma „ „ „ Klinička slika. Rezultati epidemioloških istraživanja ukazuju da dijabetes melitus iz godine u godinu uzima sve veće učešće u morbiditetu i mortalitetu kako svetske.) 2..insulin nezavisan (tip 2) diabetes mellitus -bez prateće gojaznosti -udružen sa gojaznošću c. hronične (organske ili degenerativne) . Podela „ A. Klinički poremećaji 1.masti i belančevina.malnutricijski oblik dijabetes mellitus-a d. Gestacijski diabetes mellitus 3. Najveći praktični značaj ima ketoacidoza.ostali tipovi dijabetes mellitus-a (udruženost sa bolestima pankreasa. hiperglikemijska-ketonska oko 1-2%.insulin zavisan (tip 1) diabetes mellitus b.Ozbiljna oštećenja nastaju u celokupnom nervnom sistemu. od čega 90% čine oboleli od INDM. gubitkom telesne težine a ukoliko se ne preduzme lečenje. Komplikacije.koje se karakteriše hiperglikemijom i drugim biohemijskim poremećajima zbog neadekvatne produkcije ili neadekvatnog dejstva insulina koji kontroliše metabolizam glukoze.Definicija Šećerna bolest Prof dr Branislav Petrović „ Diabetes mellitus predstavlja hroničnu masovnu nezaraznu bolest sa poremećajem metabolizma ugljenih hidrata.najteži oblik je koma i to hipoglikemijska. „ „ akutne metaboličke komplikacije . proteina i masti. Zbog kardiovaskularne (60-70%) i renalne bolesti (7-8%) očekivana dužina života se skraćuje za 5-10 godina u pacijenata preko 40 godina. Procene govore da je ukupan broj obolelih od dijabetesa 1995.. godine broj obolelih iznositi oko 300 miliona što će predstavljati porast od 120% u odnosu na 1995. „ „ „ „ „ „ Dijabetes melitus predstavlja značajan globalni problem savremene medicine. uslovljenu apsolutnim ili relativnim nedostatkom insulina.Osnovna biohemijska karakteristika je hronična hiperglikemija koja vremenom dovodi do komplikacija.

Značaju spoljnih faktora ide u prilog podatak da genetski predisponirane osobe dva do tri puta češće razvijaju dijabetes ukoliko su u dužem periodu bile izložene jednom ili više faktora sredine od takođe genetski prijemčivih osoba koje su manje vreme bile izložene dejstvu tih faktora. kao i Aboridžina u Australiji iznosi i do 40%.Australiji (2. Od spoljašnjih faktora su važne virusne infekcije.000 dijabetičara opovrgavaju ovu nisku procenu.Aljasci. koja takođe ima visoku stopu incidence. možda leži u izolovanosti i genetske selekcije stanovništva zbog malarije koja je bila vodeći uzrok smrti na tim prostorima. Od fizioloških uticaja izgleda da povećanje lučenja hormona rasta i polnih hormona (anabolički hormoni).uključujući SAD. zavisno od godine.9%.5-3%. Kod Papua Indijanaca (Nova Gvineja) prevalenca je približno 0.6%). citomegalovirus.kada je drugi peak. dok razlike među polovima nisu uočene. Niske stope su nađene kod Eskima-manje od 2%.Sličan slučaj je i sa Izraelom gde Jevreji imaju pet puta veće stope incidencije od Arapa koji žive na istoj teritoriji.Raširenost IZDM „ Diabetes mellitus-insulin zavisan ili tip 1 (IZDM). Od evropskih zemalja najveću stopu prevalence za dijabetes ima Malta .ekonomski i kulturno vrlo bliske. Raširenost INDM „ „ „ „ „ „ „ „ Prevalenciji INDM se kreće 0 do skoro 40%. kome i smrti.a njihov broj se kretao.000 obolelih.taj procenat je veći.U nekim populacionim grupama ovo oboljenje je vrlo retko ili čak nepoznato. u doba puberteta. prevalenca INDM-a u najrazvijenijim industrijskim zemljama Evrope iznosi 2%. Podaci o incidenciji IZDM pokazuju da se bolest klinički manifestuje oko pete godine kada je prvi peak i još više između desete i trinaeste godine.Objašnjenje za Sardiniju i Maltu.prosek je 512%. upotrebom i praćenjem imunocitogenetskog markera kao što je nedostatak AK asparagina na 57 poziciji β lanca D HLA antigena videla se direktna veza sa stopom Incidence IZDM.Indijskom poluostrvu (1. Razvija se lagano.2-2%).Na drugom mestu je Sardinija. Postoje dva vrška (peak-a) u javljanju dijabetesa tip 1: prvi peak je od 3-5 godine.herpes virus.Ono što može poljuljati ovo otkriće ja podatak da samo 3% osoba sa ovim markerom oboli od dijabetesa. Procene su da se prevalenca u Evropi kreće u granicama 0.ranije takođe označavan kao juvenilni tip dijabetesa – najčešće nastaje naglo.gde se prelazi na moderan način ishrane i života uopšte.naročito pankreatotropnim virusima kao što su coxackie. asimptomatski proces progresivnog gubitka beta ćelija pankreasa najverovatnije autoimunim reakcijama.3%) i Novom Zelandu (2. Nije jasno zašto postoji velika razlika među skandinavskim zemljama koje su geografski.mumps.tj. po dejstvu antagonisti insulinu (katabolički hormon) doprinose ispoljavanju dijabetesa u mladosti.3.0%. Prema aktuelnim podacima.Primer je povećana stopa incidence u hladnijim mesecima kada su i virusne infekcije češće.4o/oooo Prosečno svake godine se prijavi oko 500 novih slučajeva.U osnovi ovog tipa bolesti leži takođe smanjenje sekrecije insulina ali i neadekvatan odgovor pankreasa na nagli skok glikemije. Faktori rizika za IZDM „ „ „ „ Aktuelna procena je da kod nas trenutno ima oko 300.Ovo se može objasniti pojavom hormona rasta i polnih hormona koji imaju dejstvo suprotno insulinu te se kod insuficijencije pankreasa klinički manifestuje bolest. od 178 do preko 800! Ova velika razlika svakako potiče od neažurnog prijavljivanja DM „ „ „ Novija istraživanja pokazuju da je HLA sistem antigena povezan sa stopom incidencije IZDM. "hladna tačka Evrope" je Makedonija. Najmanja stopa incidence je u Japanu. „ „ „ „ „ U prevalenciji IZDM zapažene su značajne geografske i etničke razlike.Naime. Zemlja sa neočekivano najnižom stopom incidence insulin-zavisnog dijabetesa tzv. Diabetes mellitus-insulin nezavisan ili tip 2 (INDM). U većini visoko razvijenih zemalja. 2 . ranije poznat pod nazivom adultni tip dijabetesa se javlja kod osoba starijih od 30 godina.8%). bez sklonosti ketoacidozi i može se dobro regulisati primenom dijetetskog režima ili uz pomoć oralne terapije. Najviša stopa incidence za insulin-zavisni dijabetes je u Finskoj koja ima najvišu stopu incidence na svetu (35-40o/oooo). U državama sa naglom industrijalizacijom. utvrđena je godišnja stopa incidence od 127. međutim sistematska istraživanja u Vojvodini su pokazala da na njenoj teritoriji ima oko 185. otkrićem.Dalekom istoku (1-1. a drugi oko 11-13.Ako se uzme u obzir ”okidačka” uloga spoljašnjih faktora onda se verovatnoća ispravnosti teorije povećava.U osnovi ovog oblika bolesti je manje više dugotrajni. razvija se burno i ako se ne primeni insulin dolazi do razvoja ketoacidoze. Kod Pima Indijanaca u Severnoj Americi. Jasno je da kod kompenzovanog nedostatka insulina ovaj fiziološki bum anaboličkih hormona može dovesti do dekompenzacije i kliničkog ispoljavanja dijabetesa. Javlja se kod dece i mladih po čemu je i dobio raniji naziv. Na teritoriji nišavskog okruga u toku jedanaestogodišnjeg istraživanja (1985-1996).echovirus. Smatra se da je svetski prosek od 2-5%.kao i smanjena osetljivost perifernih tkiva na dejstvo samog insulina. sa blažim kliničkim manifestacijama.

Kod INDM postoji veća mogućnost i bolji rezultati primarne prevencije.To su idealni uslovi za što ranije otkrivanje bolesti i primenu adekvatnih terapijskih mera. kao i praćenje insulinskog odgovora na i.itd.umerena fizička aktivnost. Ako uslovi dozvoljavaju treba uraditi određivanje HLA genotipa i drugih markera karakterističnih za DM: anticitoplazmatska antitela (ICA).urinskim testovima na mikroalbuminuriju.Osnovni cilj tercijarne prevencije je održavanje glikemije u granicama normale. neurološkim ispitivanjem osetljivosti refleksa.Kod IZDM kao metoda izbora bila bi intenzivirana insulinska terapija sa određivanjem nove doze ili kombinacije insulina. vrsti benignog dijabetesa tip 2. Prevencija u opštoj populaciji koja se prvenstveno ogleda kroz skrining.Tu spadaju primena kortikosteroida.radu tako i u životu uopšte. Pojava INDM je takođe direktno proporcionalna stepenu fizičke aktivnosti. aplikaciju glukoze.u korist jednog ili drugog pola. „ „ Sekundarna prevencija Posebno je značajna kod INDM jer se javlja posle 30-e godine života i može još dugo proticati bez ikakvih simptoma i znakova.čak i kod osoba koje imaju porodično opterećenje.isključivanje pušenja kao štetne navike koja ubrzava nastanak ateroskleroze.isključivanje dijabetogenih lekova.razlici u ishrani i fizičkim aktivnostima.S druge strane pojava INDM povezana je i sa tipom gojaznosti gde centralni tip gojaznosti nosi veći rizik za morbiditet od perifernog.interferona.Nespecifične mere bi podrazumevale antihipertenzivnu terapiju. Što se tiče životne dobi zajedničko je da se incidenca povećava u delu populacije preko 60 godina.dužine delovanja i drugih osobina navedenih činioca. zatim antivirusne vakcinacije i izbegavanje nutritivnih faktora koji mogu usloviti nastanak IZDM.energična borba protiv infekcije i dr.dijetu bez proteina kod mikroalbuminurije.ali odnos rezultat/troškovi nije ohrabrujući čak i za ekonomski mnogo jače države.U tom smislu veliku ulogu bi odigralo sistematsko ispitivanje široke populacije na DM i intoleranciju glukoze.To je jasno.Pored merenja nivoa glikemije. antiinsulinska antitela (IAA).Genetski skrining i skrining na ICA bile bi idealne metode rane prevencije.oralnih hipoglikemičnih preparata i.isključiti dijabetogene lekove.dijetetski režim ishrane. laserski tretman retinopatije. dokazano je autozomno-dominantno nasleđivanje.Izgleda da on sam kod genski disponiranih osoba može razviti dijabetes. U preventivnom radu to znači da je merenje glikemije osnovni test.Može se sprovoditi ciljano kod rođaka obolelih.Razlike se mogu objasniti različitim običajima koji vladaju.može se pribeći i merenju glikozurije pomoću test traka. Mere preduzete kod novootkrivenih bolesnika koje bi zaustavile dalje propadanje mase β-ćelija i eventualno omogućile njihovu regeneraciju. plazmafereze. naravno.izbegavanje učestalih trudnoća.merenjem krvnog pritiska.antilimfocitni serum i ciklosporin A čije dejstvo nije još potpuno ispitano. Uzimajući u obzir sve navedene faktore dolazi se do zaključka da će ispoljavanje INDM zavisiti od njihovog međusobnog odnosa u pogledu intenziteta.iako postoje razlike od jedne do druge zemlje.Rani tretman otkrivenih komplikacija kod INDM bi svakako sadržao održavanje normoglikemije pomoću dijetetskog režima ishrane.v.Tu je na prvom mestu regulisanje telesne težine i otklanjanje gojaznosti. u krajnjem slučaju doziranjem insulina.U praktičnom radu najveći značaj ima oralni glukozo-tolerans test (OGTT). Primarna prevencija INDM „ „ „ „ „ Prevencija osoba sa visokim rizikom (rođaci u prvom stepenu srodstva). U posebnoj kategoriji INDM pod nazivom MODY (Maturity Onset Diabetes in the Young) ili Masenov sindrom. (nije pronađen gen ili grupa gena čije bi se promene mogle povezati sa nastankom dijabetesa tip 2) Tezu o postojanju genske povezanosti dokazuju studije koje pokazuju da su incidencija i prevalencija ovog oblika DM veće kod rođaka prvog kolena nego u ukupnom stanovništvu. Gojaznost je jedan od najvažnijih faktora.regulisati telesnu težinu.Komplikacije dijabetesa mogu rano da se otkriju kroz preglede očnog dna. Kod svih osoba kod kojih se otkrije sklonost ka razvitku dijabetesa treba sprovesti nespecifične mere i preduprediti virusne infekcije.kao i hroničnog psihičkog stresa. 3 .kvaliteta perifernog pulsa. Ishrana utiče u smislu bilo povećanog energetskog unosa bilo povećanom unosu masti.obzirom na delovanje mnoštva spoljnih faktora u ispoljavanju DM kod genetski predisponiranih osoba.Faktori rizika za INDM „ „ „ „ „ „ „ „ Genetska opterećenost.nivoa lipidnih frakcija u krvi.i dr.i dr. „ Tercijarna prevencija Tercijarna preventivna zaštita podrazumeva dobru kontrolu dijabetesa i ravnomernost i umerenost kao u ishrani.kao semikvantitativne metode.studije blizanaca. Uticaj pola izgleda da ne igra ulogu.

Istorijski pregled “ 1. a u nerazvijenim u porastu. Eksperimentalna potvrda kauzalne povezanosti hiperholesterolemije i hipertenzije sa koronarnim rizikom (19801990) “ MONICA “ 3. • Visok pritisak je uobičajena bolest u svim zemljama. fizička neaktivnost i stres) • Klinički oblici: • 1.Arterioskleroza (u porastu je. posebno kod mladjih ljudi) • 2. koji je. pre svega posledica načina života i rada ( nepravilna ishrana. Period publikovanja mnogobrojnih preporuka za prevenciju KVB (posle 1990) Epidemiološki značaj Vodeći uzrok umiranja u većini razvijenih zemalja “ Svake godine u svetu umre 70 miliona ljudi (preko 30% mortaliteta) “ 1/3 umrlih je u srednjem životnom dobu “ Značajan uzrok radne nesposobnosti “ Uzrok velikom troškovima zdravstvene zaštite “ Vodeći uzropk preveremene smrtnosti (pre 65. a u neposrednoj vezi je sa hipertenzijom i koronarnom bolešću). godine) “ U razvijenim zemljama dolazi do snižavanja stopa mortaliteta. hipertenzija Ishemijska bolest srca moždani udar Moždani udar ishemijska bolest srca kongestivna srčana slabost Povlačenje pandemija 10-35% Degenerativnih i ponašajnih bolesti Odložene pojave degenerativnih bolesi 35-65% 50% 1 . • U razvijenim zemljama 40-50% smrtnosti je zbog KVB (najviše učestvuju apopleksije).visokog mortaliteta (na prvom mestu medju definisanim uzrocima smrti) 2. a u nerazvijenim je u porastu “ Rasprostranjenost i učestalost “ Najčešće KVB u fazama epidemiološke tranzicije Učešće KVB u svim uzrocima smrti 10% Najčešće KVB Faza Pošasti i gladi Reumatska bolest srca.velikih ekonomskih posledica ( u smislu gubitka radne sposobnosti i lečenja). Period velikih studija koje su povećale nivo znanja o etiologiji KVB (1950-1980) “ “ Framingemska studija Projekat sedam zemalja “ 2. kardiomiopatije zbog infekcija i malnutricije Reumatsko oboljenje srčanih valvula.Direktno utiče na pojavu koronarne bolesti. uglavnom. karakteristike epidemije I koji ima KARDIOVASKULARNE BOLESTI Prof dr Branislav Petrović 3.visokog morbiditeta. Ove bolesti u svetu.Urodjene srčane mane • 5. • Smrtnost od KVB je u razvijenim zemljama u padu.Hipertenzija (takodje u porastu) • 3.Reumatsko oboljenje srca (u nerazvijenim zemljama u porastu. pokazuju trend porasta. srčanog i moždanog udara.Koronarna bolest srca (u svetu je u porastu. u ostalim u opadanju) • 4.KARDIOVASKULARNA OBOLJENJA Predstavljaju veliki epidemiološki problem zbog: 1.

Isto čna Nemačka Srbija (N.Incidencija “ Ni Prosečne godišnje stope incidencije koronarnih dogadjaja 1990-1995 (MONICA) Kina Francuska Spanija Svajcarska Belgija Austrija Vojvodina Poljska Finska UK 0 100 200 300 400 500 600 700 800 900 u jednoj zemlji ne postoji redovno prikupljanje podataka o incidenciji KVB “ Uglavnom se koriste podaci MONICA studije “ Najčešće se prati ishemijska bolest srca Zene Muska rci Standardizovane stope mortaliteta muškaraca od KVB u pojedinimj zemljama krajem 20. posebno posmatrana. gde dominiraju zarazne bolesti U Evropi su vodeći uzrok umiranja Oko 30% izgubljenih godina života u Evropi nastalo je zbog KVB Najveće stope smrtnosti od KVB su u Rusiji i drugim bivšim socijalističkim zemljama Evrope Najniže stope su u Japanu i Francuskoj IBS. Ž.IBS inc M.IBS inc Ž.IBS let -2 -4 -6 -8 2 .zapadna Nemačka B. veka Mortalitet “ “ “ “ 1200 1000 800 600 400 200 Madjarska Skotska Poljska Irska Francuska Bugarska Rumunija Svedska Rusija Italija USA KVB IBS MU Kina “ “ 0 Australija “ KVB predstavljaju vodeći uzrok umiranja u svim delovima sveta osim u subsaharskoj Africi.Britanija Na početku 20. Vodeći je uzrok smrti u Evropi (2 miliona godišnje) –oko 50%o od svih KVB Srbija – IBS u strukturi mortaliteta od KVB učestvuje sa oko 19% Trend “ “ “ “ Trend incidencije i letaliteta od KVB (Monica projekat) 4 B. Veka KVB su u svetu učestvovale u ukupnom mortalitetu sa manje od 10% Krajem dvadesetog veka KVB u mortalitetu učestvuju od 25% (zemlje u razvoju) do 50% (razvijene zemlje) 2020.IBS let. Veka dolazi do opadanja trenda umiranja od KVB u Americi. osim u Africi i na zapadnom Pacifiku. Australiji i nekim evropskim zemljama 2 0 Litvanija Belgija Rusija Španija Danska Finska Poljska Češka M. je vodeći uzrok smrti u celom svetu (12%).Sad) Francuska Švajcarska V. U celom svetu učešće KVB u ukupnom mortalitetu iznosiće oko 36% U zadnjoj četvrtini 20.

5 mmol/l “ Kod žena u postmenopauzi holesterol raste pritiska za 20/10 udvostručava rizik “ Kod mladjih osoba važan je i sistolni i dijastolni krvni pritisak. CMV. sniženje HDL) “ Infekcije (Clamidia pneumonije. Prestanak pušenja smanjuje rizik za oko 50% u toku jedne godine .Karakteristike obolelih “ “ Faktori rizika “ Uzrast i pol: “ Glavni faktori rizika “ Spadaju u najvažnije faktore rizika Polovinom 20. nepušenje. dijabetes.. pušenje) Najveći rizik obolevanja ima crna rasa u Americi (gojazniji su. a muškarci 2-3 puta od nastanka IBS Ostali faktori rizika Nasledni faktori Gojaznost (abdominalni tip) “ Fizička neaktivnost “ Nepravilna ishrana “ Oralni kontraceptivi “ Psihosocijalni faktori “ Metabolički sindrom (hipertenzija. gojaznost. a kod starijih važniji je sistolni “ Dijabetes “ 75-80% “ Žene dijabetičara umire zbog KVB sa dijabetesom imaju 3-7 puta veći rizik. ekonomskih. socijalnih i bihevijoralnih uslova u populaciji za koje se zna da povećavaju rizik obolevanja (način ishrane. Veka više su obolevale osobe iz višeg socio-ekonomskog statusa. pušenje) “ Očuvanje dobrih navika stanovništva (fizička aktivnost. imaju viši krvni pritisak) Socioekonomske i etničke razlike: “ “ “ Uzrast i pol – Muškarci obolevaju češće nego žene. a za 10-15 godina izjednačava se sa rizikom kod nepušača Faktori rizika “ Povećan Faktori rizika “ Arterijska “ Porast nivo LDL holesterola “ Povećanje ukupnog holesterola “ Smanjenje HDL holesterola “ Zadovoljavajući “ Granične hipertenzija nivo holesterola do 5mmol vrednosti 5-6.. sa starošću rizik se povećava Pušenje – povećava rizik za 70%. hipertrigiceridemija. ishrana siromašna mastima i sl) 3 . ali žene posle menopauze češće od muškaraca (gubi se protektivno dejstvo estrogene).5 mmol/l “ Visoke vrednosti više od 6.) “ “ PREVENCIJA “ Primordijalna “ Sprečavanje prevencija nastanka i uspostavljanje sredinskih. Helicobacter pylori. a pušenje više od 40 cigareta dnevno uvećava ga 200-300%. a danas iz nižeg (manja fizička aktivnost.

hipertenzije. smanjenje gojaznosti i sl) recidiva neke KVB.PREVENCIJA “ Primarna “ Cilj PREVENCIJA “ Sekundarna “ Sprečavanje je smanjenje incidencije “ Orijentacija na opštu populaciju (izmena načina života pojedinaca – pušenje. šećera) 4 . progresije bolesti. infekcija. i snižavanje mortaliteta “ Skrining: rano otkrivanje bolesti u asimptomatskoj fazi (EKG i test opterećenja) “ Rano otkrivanje faktora rizika (hipertenzije. odredjivanje nivoa holesterola. ishrana i fizička neaktivnost) “ Orijentacija na osobe sa velikim rizikom (lečenje hiperholesterolemije.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful