MASOVNE HRONICNE NEZARAZNE BOLESTI

Prof dr Branislav Petrovi

KAO DEFINICIJA
z

OPSTE KARAKTERISTIKE MALIGNE BOLESTI DIJABETES KARDIOVBASKULARNE BOLESTI

Radi se o bolestima koje su veoma rasirene u populaciji (masovne), koje imaju dugotrajni tok (hronicne) i kod kojih etioloski faktori nisu bioloski agensi (nezarazne).

KARAKTERISTIKE I ZNACAJ

u njihovoj pojavi, nastanku i toku znaajnu ulogu imaju faktori spoljne sredine; prema incidenciji i prevalenciji nalaze se medju deset vodeih bolesti javljaju se masovno, u epidemijskom obliku; Kosmopolitski su rasprostranjene; nazivaju se bolestima civilizacije; ugroene su sve kategorije (pol, uzrast, profesija, socijalni status...) stanovnitva; izazivaju ozbiljne posledice; trokovi leenja i angaovanost zdravstvene slube su veliki; obino traju doivotno;

esto jedna osoba boluje od vie bolesti iz ove grupe; predstavljaju vodee uzroke smrtnosti stanovnitva u svetu; smrtnost i obolevanje se registruje u svim uzrasnim grupama sa tendencijom pomeranja ka mladjem uzrastu; uspena kontrola i suzbijanje zahtevaju timski rad; u njihovoj kontroli najvanije su mere prevencije; u zemljama u kojima se sprovodi planska preventivna aktivnost dolazi do njihovog opadanja; predstavljaju jedan od najsloenijih epidemiolokih problema i epidemijska prognoza ovih bolesti, u principu, je nepovoljna.

MHNB- KLINICKI ENTITETI

z z z z z z z

MALIGNE BOLESTI
z

z z z z

1. Bolesti srca i krvnih sudova -koronarna bolest srca -hipertenzija -reumatsko oboljenje srca -apopleksija mozga 2.Maligne bolesti 3.Povrede z -saobracajne z -na radu i u doma}instvu 4.Dijabetes 5.Mentalne bolesti 6.Bolesti zavisnosti 7.Zubni karijes i druge.

SZO maligne bolesti definise kao: neprikladnu masu tkiva, ciji rast nije uslovljen fizioloskim potrebama tkiva ili organa zahvacenog patoloskim procesom, a cije su osnovne karakteristike nekontrolisani rast, svojstvo prodiranja u okolna tkiva i mogucnost naseljavanja (metastaziranja) u druga, cesto udaljena tkiva i organe.

KLASIFIKACIJA MT
l l l l l l l

EPIDEMIOLOSKO ISPITIVANJE MB
z z

. maligne neoplazme usne supljine i farinksa (MKB IX 140149; MKB X C00-C14) . maligne neoplazme digestivnih organa i peritoneuma (MKB IX 150-159; MKB X C15-C26) . maligne neoplazme respiratornog sistema (MKB IX 160165; MKB X C30-C39) . maligne neoplazme kostiju, vezivnog tkiva, koze i dojki (MKB IX 170-175, MKB X C40 -C50) . maligne neoplazme genitourinarnih organa (MKB IX 180189; MKB X C51-C68) . maligne neoplazme drugih i neoznacenih lokalizacija (MKB IX 190-199: MKB X C69-C80) . maligne neoplazme limfnog i hematopoeznog tkiva (MKB IX 200-208; MKB X C81-C96).

1. Deskriptivna epidemiolpgija Izvori podataka:

prijave malignih bolesti izvestaji o hospitalizaciji (bolnicki morbiditet) podaci ambulantnog morbiditeta (prvih i kontrolnih pregleda) podaci o odsustvovanju sa posla podaci o mortalitetu (izvestaji drzavne statistike ili originalne potvrde o smrti) patohistoloski izvestaji

REGISTAR ZA RAK
z

Razlozi vodjenja registara

sagledavanje incidencije i prevalencije malignih bolesti planiranje zdravstvene zatite planiranje i sprovodjenje preventivnih mera i njihovu evaluaciju izraunavanje trendova kretanja ovih bolesti sagledavanje du`ine pre`ivljavanja obolelih (u odnosu na stadijum bolesti i vrstu primenjene terapije) razlike u incidenciji i mortalitetu mogu ukazati na prisustvo (ili osdustvo) faktora rizika za nastanak odredjenih vrsta malignoma i tako inicirati odredjena analitika ispitivanja sagledavanje incidencije i mortaliteta su osnovni, polazni materijal za razna klinika ispitivanja, kao i za planiranje zdravstveno-vaspitnog rada, ranog otkrivanja bolesti, planiranja masovnih skrininga i sl.

Registar za rak u Srbiji je formiran 1970. godine. Bazira se na prijavama malignih bolesti i vodi se u Institutu za zastitu zdravlja republike Srbije u Beogradu. Ovaj registar sadrzi podatke o broju prijavljenih slucajeva malignih bolesti, polu obolelih, uzrastu, mestu boravka, primarnoj lokalizaciji malignog procesa i al.

Broj novoobolelih mukaraca od malignih bolesti u svetu 2002. godine sa projekcijom broja obolelih 2020.

Broj novoobolelih ena od malignih bolesti u svetu 2002. godine sa projekcijom broja obolelih 2020.

10000000 8000000

6000000 4000000

6000000 4000000 2000000

2002 2020

2002 2020

2000000 0

0
2002 2020

0-14 66469 66978

15-44 864239

45-54

55-64

65+

All ages

0-14 94359 98435

15-44 654136 756573

45-54 885703

55-64

65+

All ages

1351996 2815645 5801839

2002 2020

980193 1046547 2103209 5060657

1243285 2243774 4629805 8971871

901856 1061080 1125141 2258185 5413241

Incidencija malignih tumora kod mukaraca u svetu 2002. godine

Incidencija malignih tumora kod ena u svetu 2002. godine

Incidencija od svih lokalizacija malignih tumora, prema polu u centralnoj Srbiji i u pojedinim Evropskim zemljama 1999. g.

Vodee lokalizacije malignih tumora kod mukaraca

Mukarci
Ma|arska
Ma|arska Francuska ^e{ka Republika Belgija Slova~ka Hrvatska Nema~ka Luksemburg Poljska Ruska federacija Slovenija Ukrajina F. Bosna i Hercegovina Centralna Srbija Moldavija Bugarska Gr~ka Rumunija Makedonija
0.0 100.0
342.6 335.2 329.7 318.3 316.9 312.3 309.2 299.9 299.7 292.9 271.1 268.5 252.2 238.5 232.3 225.1 224.0 203.2 405.4

ene
275.9 242.6 235.3 234.6 233.2 220.3 220.0 217.7 211.9 207.6 204.3 199.9 193.5 189.4 185.8 185.0 180.4 158.0 154.2

^e{ka Republika Nema~ka Belgija Luksemburg Francuska

CentralnaSrbija Srbija Centralna

Slovenija Poljska
Ni{avski okrug 210.7

Hrvatska Slova~ka

F. Bosna i Hercegovina Ruska federacija Ukrajina Rumunija Moldavija Bugarska Gr~ka Makedonija
0.0 100.0 100 000

Ni{avski okrug 268.7

200.0

300.0

200.0

300.0 400.0 S t a n d a r500.0 d i z o v a n a

s t o p a

n a

Vodee lokalizacije malignih tumora kod mukaraca u centralnoj srbiji 1999. godine Vodee lokalizacije malignih tumora kod ena

Novooboleli (% )
Plu}a / bronh (C34) - 22,7 24.3 Kolon / rektum (C18-C20) - 12,3 14.6 Prostata (C61) - 6,6 @ eludac (C16) -

(% ) Umrli
27.1 29,2 - Plu}a / bronh 8.0 7,8 - @eludac (C16) 4.8 6,5 - Prostata (C61) 3.7 4,9 - Pankreas (C25) 7.1 4,6 - Jetra (C22) 2.4 4,5 - Larinks (C32) 5.7 3,8 - M okra}na be{ika (C67) 2.7 3,3 - Mozak (C71) 1.3 2,2 - U sna {uplj. /farinks (C00-C10) 25.5 22,4 - Druge lokalizacije
crveno- Ni{avski okrug

(C34)

11.7 10,8 - Kolon / rektum (C18-C20)

4.4 4.0 3.7 4.9

6,0 6.7

Mokra}na be{ika (C67) - 5,9

Larinks (C32) - 4,7 4.4 U sna {uplj. /farinks (C00-C10) - 3,2 Pankreas (C25) -

2,5 2.4 2,2 1.0 29.6

Jetra (C22) - 2,4 Leukemije (C91-C95) -

Druge lokalizacije - 31,6

Vodee lokalizacije malignih tumora kod ena u centralnoj srbiji 1999. godine

Smrtnost u svetu od malignih tumora 2002 godine

Novoobolele (% )
Dojka (C50) - 24,7 26.5 Grli} materice (C53) - 10,5 Kolon / rektum (C18-C20) - 9,0 Plu}a / bronh (C34) -

(% ) Umrle
16.9 18,5 - Dojka
(C50)

9.8 8.5 5.8

8.5 10,5 - Kolon / rektum (C18-C20) 8.8 10,3 - Plu}a / bronh 3.4 5,7 - @eludac (16) 5.1 4,6 - Pankreas (C25) 4.8 4,1 - Ovarijum (C56) 4.5 4,0 - Jetra (C22) 5.9 3,0 - M ozak (C71) 1.4 1,7 - Bubreg (C64) 34.2 31,0 - Druge
lokalizacije (C34)

6,4 5.8 4,3 5.5 3,0 3.2 2,1 3.7 1.5 1.4 28.3

6.5 6,6 - Grli} materice (C53)

M aterica (C54) - 5,9 Ovarijum (C56) @ eludac (16) Pankreas (C25) -

M okra}na be{ika (C67) - 2,0 Leukemije (C91-C95) - 1,7 Druge lokalizacije - 30,4

Crveno- Ni{avski okrug

Smrtnost od svih lokalizacija malignih tumora u pojedinim evropskim zemljama i u centralnoj Srbiji 1999. godine

Vodei uzroci smrti od malignih bolesti kod mukaraca u Evropskoj zajednici i u centralnoj Srbiji 1999. godine
Centralna Srbija Lokalizacija (M KB-10) Plu}a / bronh (C34) 1 2 3 6 7 4 9 5 8 % 29.2 10.8 7.8 6.5 4.9 4.6 4.5 3.8 3.3 2.2 22.4 Rang Evropska Z ajednica % 27.1 10.9 6.1 10.8 4.4 4.3 1.8 4.2 2.3 3.0 25.1 Rang

M u{karci
M a| arska Hrvatska ^ e{ka Republika Slova~ka Ruska federacija Poljska Slovenija Francuska Belgija L uksemburg U krajina Nema~ka Centralna Srbija Centralna Srbija F. Bosna i H ercegovina M oldavija Bugarska Rumunija Gr~ka M akedonija
0.0 100.0
230.1 222.2 217.8 211.2 205.2 203.1 201.5 198.1 188.0 185.3 176.6 272.3

@ ene
M a| arska ^ e{ka Republika Nema~ka Slovenija Belgija Luksemburg Centralna Srbija Centralna Srbija Poljska Slova~ka H rvatska Ruska federacija
127.6 116.9 115.9 113.4 112.0 111.7 111.4 108.8 105.4 100.6 98.0 93.1 92.3 90.0 89.4 89.4 85.5 81.8 147.4

Kolon / rektum (C18-C20) @ eludac (C16) Prostata (C61) Pankreas (C25) Jetra (C22) Larinks (C32) M okra}na be{ika (C67) M ozak (C71)

Francuska Ni{avski okrug 94.2 U krajina Ni{avski okrug 170.6 F. Bosna i H ercegovina 165.1
171.6 157.8 150.3 150.0 149.5 140.1

U sna {uplj. /farinks (C00-C10) 10 D ruge lokalizacije

Rumunija M oldavija Bugarska M akedonija Gr~ka

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 -

1 2 4 3 5 6 10 7 9 8 -

200.0

300.0 s t o p a

0.0 n a 100 000

40.0

80.0

120.0

160.0

S t a n d a r d i z o v a n a

ETIOLOGIJA MALIGNIH BOLESTI

Faktori rizika
z z z z z

1. Faza inicijacije 2. Faza promocije 3. Faza nastanka malignog oboljenja

1. Faktori ivotne sredine 2.Faktori koji deluju u radnoj sredini 3.Faktori uslovljeni navikama i nainom ivota 4. Nain ishrane 5. Bioloki agensi

normalna elija

faktor inicijacije

inicirana elija

faktor promocije FR

inicirana el. +faktor rizika

tumor

z 1.
z

Faktori ivotne sredine

2.Faktori koji deluju u radnoj sredini

z z

aerozagadjenja (policiklini ugljovodonici, arsen, azbest, radioaktivni elementi, hlorfluorugljovodoniici) - plua zagadjenja voda (razne hemijske nokse, hlorisana voda - trihlormetan, radijum) mokrana beika, debelo crevo, leukemije zagadjenja hrane (aflatoksini, sekundarni amini) rak jetre, digestivni trakt jonizujua zraenja - leukemije, limfomi, multipni mijelom, ezofagus, eludac, kolon-rektum, dojka, urinarni trakt, tiroideja nejonizujua zraenja (UV, elektromagnetna) koa, leukemije

Industrijski proces Proizvodnja alum inijum a Pravljenje auram ina Izrada i popravka obue Gasifikacija uglja Proizvodnja koksa Izrada nam etaja Pravljenje izopropil alkohola Livenje gvodja i elika Izrada grim iznih boja Industrija gum e Kopanje hem atita

Lokalizacija raka plua, m okram na beika m okrana beika leukem ije (kostna sr) plua koa, plua, bubreg, m okrana b. nos nos plua m okrana beika leukem ije, m okrana beika plua

z 3.Faktori
z z z z

uslovljeni nainom ivota

navikama

z 4.
z z z z

Nain ishrane

duvan (Poveana smrtnost kod mukaraca 30%, kod ena 5-10%): rak plua (85%) alkohol (udeo u smrtnosti 3%): usna upljina, drelo, grkljan, jednjak, jetra lekovi i medicinske procedure (hormonske supstance- estrogeni, steroidi, anabolici; neki lekovi - fenacetin, UV i jonizujue zraenje) seksualno i reproduktivno ponaanje (rani poetak seksualnih aktivnosti, neradjanje, nedojenje): materica, PVU, dojka

z z

Kancerogeni u samim namirnicama (Gljive, aj kafa) Kancerogeni nastali tokom pripremanja hrane (rotilj, dimljenje, prenje) Kancerogeni nastali tokom konzerviranja i uvanja (aflatoksin, kiseljenje i usoljavanje- nitriri) Kancerogeni nastali u organizmu tokom metabolizma hrane (nitrozamini koji nastaju iz nitrata) Povean unos masti i kalorijski unos Protektivno dejstvo imaju celuloza, vitamini A,B,C,E, betakarotin i selen

PREVENCIJA MALIGNIH TUMORA

z z z z

5. Bioloki agensi paraziti (shistozoma hematobium - rak mokrane be[ike) bakterije (helikobakter pilori-rak eluca) virusi (Epstain -Barr: afriki burkitov limfom, nazofaringealni rak i M. Hodgkin; Hepatitis B i C - jetra; papiloma virusi 16 i 18 - PVU, vulva, penis; 5,6,11 - larings; hrpes simpleks - vilva, PVU;

1. Maligni tumori kod kojih su jasno definisani faktori rizika ijim se uklanjanjem onemoguuje njihovo dejstvo i spreava nastanak bolesti. U ovu grupu spadaju maligni tumori od kojih boluju odrasle osobe, esto su epitelijalnog porekla i vezani su za kou, respiratorni trakt i gornje delove digestivnog sistema, a za iji nastanak su odgovorni puenje duvana, konzumiranje alkohola, izlaganje sunevim zracima, izlaganje infekciji virusnog hepatitisa B i C i sl. 2. Maligni tumori kod kojih nisu jasno definisani faktori rizika, kao to su maligni tumori genitourinarnog trakta i digestivnog sistema u ijem nastanku, prema mnogim autorima, glavnu ulogu imaju nain ishrane, seksualno ponaanje, rana menarha, uzrast u vreme prve iznete trudnoe i sl.

Uloga razliitih faktora rizika u umiranju od raka u SAD-u

Faktor rizika Ishrana Duvan Infekcija Reproduktivno i seksualno ponaanje Zanimanje Alkohol Geografski inioci Lekovi i medicinske procedure Aditivi u hrani Industrijski proizvodi Nepoznato Uee u strukturi umiranja (%) procenjena prihvatljiv vrednost opseg 35 10-70 30 25-40 10? 1- ? 7 1-13 4 3 3 1 manje od 1 manje od 1 ? 2-8 2-4 2-4 0.5-3 0.5-2 manje od 12 ?

Primarna prevencija
z z z z z z z z z z z z z z z z z z z z

posebni programi X IX VIII VII VI V IV III II I

kontrola genetskih agenasa inspekcijske kontrole zabrana kancerogenih lekova zatita ugroenih suzbijanje polnih bolesti profilaksa hepatitisa B borba protiv virusnih infek. izbegavanje izlaganju kontrola joniz. i UV zraenja primena i kontr. standarda kontr.kancerog.noksi i procesa suzbijanje alkoholizma suzbijanje uivanja alkohola osiguranje zdrave hran kontrola zagadjenosti htrane raznovrsna i kvalitetna ishrana ishrana bez suvinih energ. mat. zabrana puenja borba protiv puenja

Sekundarna prevencija

b)Rano otkrivanje raka

z z z z z z z

z z z

a) Skrining S obzirom na injenicu da je smanjenje smrtnosti od neke bolesti merilo uspenosti skrininga, mali je broj malignih tumora kod kojih se uz potpunu opravdanost moe koristiti ova metoda sekundarne prevencije. Pojedine vrste raka ne daju nikakve preklinike markere (npr. rak koe), a kod drugih su procedure veoma komplikovane ili skupe. Do sada je u razvijenom svetu sprovedeno veoma mnogo skrining programa, ali najefikasnije rezultate je dao program skrininga raka grlia materice (upotrebom brisa po Papanikolau) i skrining nekih profesionalnih malignoma (npr. raka mokrane beike). Kod ostalih lokalizacija vei znaaj imaju mere ranog otkrivanja

O dstupanje od uobiajenih navika pranjenja creva i beike P ojava upornog kalja ili promuklosti R ana koja ne zarasta E videntna promena mladea ili bradavice Z adebljanje ili vor u dojci ili drugde N eobino krvarenje ili izliv O teano gutanje ili poremeeno varenje

Definicija eerna bolest

Prof dr Branislav Petrovi

Diabetes mellitus predstavlja hroninu masovnu nezaraznu bolest sa poremeajem metabolizma ugljenih hidrata, proteina i masti, uslovljenu apsolutnim ili relativnim nedostatkom insulina.Osnovna biohemijska karakteristika je hronina hiperglikemija koja vremenom dovodi do komplikacija, prvenstveno na krvnim sudovima.

Dijabetes melitus predstavlja znaajan globalni problem savremene medicine. Rezultati epidemiolokih istraivanja ukazuju da dijabetes melitus iz godine u godinu uzima sve vee uee u morbiditetu i mortalitetu kako svetske, tako i nae populacije. Procene govore da je ukupan broj obolelih od dijabetesa 1995. godine bio oko 135 miliona, od ega 90% ine oboleli od INDM. Eksperti Svetske zdravstvene organizacije procenjuju da e 2025. godine broj obolelih iznositi oko 300 miliona to e predstavljati porast od 120% u odnosu na 1995. godinu, a vie od 80% obolelih bie iz zemalja u razvoju. Rizik od kardiovaskularnih bolesti je 2-3 puta vei nego kod ostale populacije. Zbog kardiovaskularne (60-70%) i renalne bolesti (7-8%) oekivana duina ivota se skrauje za 5-10 godina u pacijenata preko 40 godina. Oko treine dijabetiara umire u okviru 30 godina od postavljanja dijagnoze kardiovaskularne ili renalne bolesti.

Definicija. Po definiciji koju je dala grupa za studije dijabetesa Svetske zdravstvene organizacije diabetes mellitus predstavlja hronino progresivno oboljenje,koje se karakterie hiperglikemijom i drugim biohemijskim poremeajima zbog neadekvatne produkcije ili neadekvatnog dejstva insulina koji kontrolie metabolizam glukoze,masti i belanevina.

Podela

A. Kliniki poremeaji 1. Diabetes mellitus a.insulin zavisan (tip 1) diabetes mellitus b.insulin nezavisan (tip 2) diabetes mellitus -bez pratee gojaznosti -udruen sa gojaznou c.malnutricijski oblik dijabetes mellitus-a d.ostali tipovi dijabetes mellitus-a (udruenost sa bolestima pankreasa,endokrinim oboljenjima,uzimanjem nekih lekova ili hemikalija...) 2. Gestacijski diabetes mellitus 3. Smanjena tolerancija na glikozu (intolerancija) -bez pratee gojaznosti -udruen sa gojaznou -u sklopu nekih sindroma

Klinika slika. Bolest se manifestuje polidipsijom, poliurijom, gubitkom telesne teine a ukoliko se ne preduzme leenje, dolazi do pojave stupora i kome. Komplikacije.

akutne metabolike komplikacije - najtei oblik je koma i to hipoglikemijska, hiperglikemijska-ketonska oko 1-2%. Najvei praktini znaaj ima ketoacidoza. hronine (organske ili degenerativne) - uzrok smrti u preko 80% ovih bolesnika.Ozbiljna oteenja nastaju u celokupnom nervnom sistemu,onom soivu i drugim tkivima ali su najznaajnije na krvnim sudovima.

Rairenost IZDM

Diabetes mellitus-insulin zavisan ili tip 1 (IZDM),ranije takoe oznaavan kao juvenilni tip dijabetesa najee nastaje naglo, razvija se burno i ako se ne primeni insulin dolazi do razvoja ketoacidoze, kome i smrti. Javlja se kod dece i mladih po emu je i dobio raniji naziv.U osnovi ovog oblika bolesti je manje vie dugotrajni, asimptomatski proces progresivnog gubitka beta elija pankreasa najverovatnije autoimunim reakcijama. Diabetes mellitus-insulin nezavisan ili tip 2 (INDM), ranije poznat pod nazivom adultni tip dijabetesa se javlja kod osoba starijih od 30 godina. Razvija se lagano, sa blaim klinikim manifestacijama, bez sklonosti ketoacidozi i moe se dobro regulisati primenom dijetetskog reima ili uz pomo oralne terapije.U osnovi ovog tipa bolesti lei takoe smanjenje sekrecije insulina ali i neadekvatan odgovor pankreasa na nagli skok glikemije,kao i smanjena osetljivost perifernih tkiva na dejstvo samog insulina.

U prevalenciji IZDM zapaene su znaajne geografske i etnike razlike.U nekim populacionim grupama ovo oboljenje je vrlo retko ili ak nepoznato. Zemlja sa neoekivano najniom stopom incidence insulin-zavisnog dijabetesa tzv. "hladna taka Evrope" je Makedonija. Podaci o incidenciji IZDM pokazuju da se bolest kliniki manifestuje oko pete godine kada je prvi peak i jo vie izmeu desete i trinaeste godine,kada je drugi peak, dok razlike meu polovima nisu uoene.Ovo se moe objasniti pojavom hormona rasta i polnih hormona koji imaju dejstvo suprotno insulinu te se kod insuficijencije pankreasa kliniki manifestuje bolest. Najvia stopa incidence za insulin-zavisni dijabetes je u Finskoj koja ima najviu stopu incidence na svetu (35-40o/oooo).Na drugom mestu je Sardinija.Objanjenje za Sardiniju i Maltu, koja takoe ima visoku stopu incidence, moda lei u izolovanosti i genetske selekcije stanovnitva zbog malarije koja je bila vodei uzrok smrti na tim prostorima. Najmanja stopa incidence je u Japanu. Nije jasno zato postoji velika razlika meu skandinavskim zemljama koje su geografski,ekonomski i kulturno vrlo bliske.Slian sluaj je i sa Izraelom gde Jevreji imaju pet puta vee stope incidencije od Arapa koji ive na istoj teritoriji.

Rairenost INDM

Prevalenciji INDM se kree 0 do skoro 40%. Kod Papua Indijanaca (Nova Gvineja) prevalenca je priblino 0,0%. Kod Pima Indijanaca u Severnoj Americi, kao i Aboridina u Australiji iznosi i do 40%. Smatra se da je svetski prosek od 2-5%. U veini visoko razvijenih zemalja,ukljuujui SAD,prosek je 512%. U dravama sa naglom industrijalizacijom,gde se prelazi na moderan nain ishrane i ivota uopte,taj procenat je vei. Niske stope su naene kod Eskima-manje od 2%,Aljasci,Indijskom poluostrvu (1,2-2%),Dalekom istoku (1-1,6%),Australiji (2,3%) i Novom Zelandu (2,8%). Procene su da se prevalenca u Evropi kree u granicama 0,5-3%. Prema aktuelnim podacima, prevalenca INDM-a u najrazvijenijim industrijskim zemljama Evrope iznosi 2%. Od evropskih zemalja najveu stopu prevalence za dijabetes ima Malta - 3,9%.

Faktori rizika za IZDM

Aktuelna procena je da kod nas trenutno ima oko 300.000 obolelih, meutim sistematska istraivanja u Vojvodini su pokazala da na njenoj teritoriji ima oko 185.000 dijabetiara opovrgavaju ovu nisku procenu. Na teritoriji niavskog okruga u toku jedanaestogodinjeg istraivanja (1985-1996), utvrena je godinja stopa incidence od 127,4o/oooo Proseno svake godine se prijavi oko 500 novih sluajeva,a njihov broj se kretao, zavisno od godine, od 178 do preko 800! Ova velika razlika svakako potie od neaurnog prijavljivanja DM

Novija istraivanja pokazuju da je HLA sistem antigena povezan sa stopom incidencije IZDM.Naime, otkriem, upotrebom i praenjem imunocitogenetskog markera kao to je nedostatak AK asparagina na 57 poziciji lanca D HLA antigena videla se direktna veza sa stopom Incidence IZDM.Ono to moe poljuljati ovo otkrie ja podatak da samo 3% osoba sa ovim markerom oboli od dijabetesa.Ako se uzme u obzir okidaka uloga spoljanjih faktora onda se verovatnoa ispravnosti teorije poveava.Znaaju spoljnih faktora ide u prilog podatak da genetski predisponirane osobe dva do tri puta ee razvijaju dijabetes ukoliko su u duem periodu bile izloene jednom ili vie faktora sredine od takoe genetski prijemivih osoba koje su manje vreme bile izloene dejstvu tih faktora. Od spoljanjih faktora su vane virusne infekcije.Primer je poveana stopa incidence u hladnijim mesecima kada su i virusne infekcije ee,naroito pankreatotropnim virusima kao to su coxackie,mumps,echovirus, citomegalovirus,herpes virus. Od fiziolokih uticaja izgleda da poveanje luenja hormona rasta i polnih hormona (anaboliki hormoni), po dejstvu antagonisti insulinu (kataboliki hormon) doprinose ispoljavanju dijabetesa u mladosti. Postoje dva vrka (peak-a) u javljanju dijabetesa tip 1: prvi peak je od 3-5 godine, a drugi oko 11-13,tj. u doba puberteta. Jasno je da kod kompenzovanog nedostatka insulina ovaj fizioloki bum anabolikih hormona moe dovesti do dekompenzacije i klinikog ispoljavanja dijabetesa.

Faktori rizika za INDM

Genetska optereenost, (nije pronaen gen ili grupa gena ije bi se promene mogle povezati sa nastankom dijabetesa tip 2) Tezu o postojanju genske povezanosti dokazuju studije koje pokazuju da su incidencija i prevalencija ovog oblika DM vee kod roaka prvog kolena nego u ukupnom stanovnitvu,studije blizanaca,i dr. U posebnoj kategoriji INDM pod nazivom MODY (Maturity Onset Diabetes in the Young) ili Masenov sindrom, vrsti benignog dijabetesa tip 2, dokazano je autozomno-dominantno nasleivanje. Uticaj pola izgleda da ne igra ulogu,iako postoje razlike od jedne do druge zemlje,u korist jednog ili drugog pola.Razlike se mogu objasniti razliitim obiajima koji vladaju,razlici u ishrani i fizikim aktivnostima. to se tie ivotne dobi zajedniko je da se incidenca poveava u delu populacije preko 60 godina. Gojaznost je jedan od najvanijih faktora.Izgleda da on sam kod genski disponiranih osoba moe razviti dijabetes.S druge strane pojava INDM povezana je i sa tipom gojaznosti gde centralni tip gojaznosti nosi vei rizik za morbiditet od perifernog. Pojava INDM je takoe direktno proporcionalna stepenu fizike aktivnosti,ak i kod osoba koje imaju porodino optereenje. Ishrana utie u smislu bilo poveanog energetskog unosa bilo poveanom unosu masti. Uzimajui u obzir sve navedene faktore dolazi se do zakljuka da e ispoljavanje INDM zavisiti od njihovog meusobnog odnosa u pogledu intenziteta,duine delovanja i drugih osobina navedenih inioca.

Primarna prevencija INDM

Prevencija osoba sa visokim rizikom (roaci u prvom stepenu srodstva). Ako uslovi dozvoljavaju treba uraditi odreivanje HLA genotipa i drugih markera karakteristinih za DM: anticitoplazmatska antitela (ICA), antiinsulinska antitela (IAA),i dr.U praktinom radu najvei znaaj ima oralni glukozo-tolerans test (OGTT), kao i praenje insulinskog odgovora na i.v. aplikaciju glukoze. Kod svih osoba kod kojih se otkrije sklonost ka razvitku dijabetesa treba sprovesti nespecifine mere i preduprediti virusne infekcije,iskljuiti dijabetogene lekove,regulisati telesnu teinu. Mere preduzete kod novootkrivenih bolesnika koje bi zaustavile dalje propadanje mase -elija i eventualno omoguile njihovu regeneraciju.Tu spadaju primena kortikosteroida,interferona, plazmafereze,antilimfocitni serum i ciklosporin A ije dejstvo nije jo potpuno ispitano. Prevencija u optoj populaciji koja se prvenstveno ogleda kroz skrining, zatim antivirusne vakcinacije i izbegavanje nutritivnih faktora koji mogu usloviti nastanak IZDM.Genetski skrining i skrining na ICA bile bi idealne metode rane prevencije,ali odnos rezultat/trokovi nije ohrabrujui ak i za ekonomski mnogo jae drave.Moe se sprovoditi ciljano kod roaka obolelih. Kod INDM postoji vea mogunost i bolji rezultati primarne prevencije.To je jasno,obzirom na delovanje mnotva spoljnih faktora u ispoljavanju DM kod genetski predisponiranih osoba.Tu je na prvom mestu regulisanje telesne teine i otklanjanje gojaznosti,umerena fizika aktivnost,dijetetski reim ishrane,iskljuivanje dijabetogenih lekova,izbegavanje uestalih trudnoa,kao i hroninog psihikog stresa.

Sekundarna prevencija Posebno je znaajna kod INDM jer se javlja posle 30-e godine ivota i moe jo dugo proticati bez ikakvih simptoma i znakova.To su idealni uslovi za to ranije otkrivanje bolesti i primenu adekvatnih terapijskih mera.U tom smislu veliku ulogu bi odigralo sistematsko ispitivanje iroke populacije na DM i intoleranciju glukoze. U preventivnom radu to znai da je merenje glikemije osnovni test.Pored merenja nivoa glikemije,moe se pribei i merenju glikozurije pomou test traka,kao semikvantitativne metode.

Tercijarna prevencija Tercijarna preventivna zatita podrazumeva dobru kontrolu dijabetesa i ravnomernost i umerenost kao u ishrani,radu tako i u ivotu uopte.Osnovni cilj tercijarne prevencije je odravanje glikemije u granicama normale.Komplikacije dijabetesa mogu rano da se otkriju kroz preglede onog dna,urinskim testovima na mikroalbuminuriju, neurolokim ispitivanjem osetljivosti refleksa,merenjem krvnog pritiska,kvaliteta perifernog pulsa,nivoa lipidnih frakcija u krvi,itd.Kod IZDM kao metoda izbora bila bi intenzivirana insulinska terapija sa odreivanjem nove doze ili kombinacije insulina.Rani tretman otkrivenih komplikacija kod INDM bi svakako sadrao odravanje normoglikemije pomou dijetetskog reima ishrane,oralnih hipoglikeminih preparata i, naravno, u krajnjem sluaju doziranjem insulina.Nespecifine mere bi podrazumevale antihipertenzivnu terapiju,dijetu bez proteina kod mikroalbuminurije, laserski tretman retinopatije,iskljuivanje puenja kao tetne navike koja ubrzava nastanak ateroskleroze,energina borba protiv infekcije i dr.

KARDIOVASKULARNA OBOLJENJA Predstavljaju veliki epidemioloki problem zbog: 1.visokog mortaliteta (na prvom mestu medju definisanim uzrocima smrti) 2.visokog morbiditeta, karakteristike epidemije I koji ima

KARDIOVASKULARNE BOLESTI
Prof dr Branislav Petrovi

3.velikih ekonomskih posledica ( u smislu gubitka radne sposobnosti i leenja). Ove bolesti u svetu, uglavnom, pokazuju trend porasta, koji je, pre svega posledica naina ivota i rada ( nepravilna ishrana, fizika neaktivnost i stres)

Kliniki oblici: 1.Koronarna bolest srca (u svetu je u porastu, posebno kod mladjih ljudi) 2.Hipertenzija (takodje u porastu) 3.Reumatsko oboljenje srca (u nerazvijenim zemljama u porastu, u ostalim u opadanju) 4.Urodjene srane mane 5.Arterioskleroza (u porastu je, a u neposrednoj vezi je sa hipertenzijom i koronarnom boleu). Smrtnost od KVB je u razvijenim zemljama u padu, a u nerazvijenim u porastu. U razvijenim zemljama 40-50% smrtnosti je zbog KVB (najvie uestvuju apopleksije). Visok pritisak je uobiajena bolest u svim zemljama.Direktno utie na pojavu koronarne bolesti, sranog i modanog udara.

Istorijski pregled

1. Period velikih studija koje su poveale nivo znanja o etiologiji KVB (1950-1980)

Framingemska studija Projekat sedam zemalja

2. Eksperimentalna potvrda kauzalne povezanosti hiperholesterolemije i hipertenzije sa koronarnim rizikom (19801990)

MONICA

3. Period publikovanja mnogobrojnih preporuka za prevenciju KVB (posle 1990)

Epidemioloki znaaj
Vodei uzrok umiranja u veini razvijenih zemalja Svake godine u svetu umre 70 miliona ljudi (preko 30% mortaliteta) 1/3 umrlih je u srednjem ivotnom dobu Znaajan uzrok radne nesposobnosti Uzrok velikom trokovima zdravstvene zatite Vodei uzropk preveremene smrtnosti (pre 65. godine) U razvijenim zemljama dolazi do sniavanja stopa mortaliteta, a u nerazvijenim je u porastu

Rasprostranjenost i uestalost

Najee KVB u fazama epidemioloke tranzicije

Uee KVB u svim uzrocima smrti 10% Najee KVB

Faza

Poasti i gladi

Reumatska bolest srca, kardiomiopatije zbog infekcija i malnutricije Reumatsko oboljenje sranih valvula, hipertenzija Ishemijska bolest srca modani udar Modani udar ishemijska bolest srca kongestivna srana slabost

Povlaenje pandemija

10-35%

Degenerativnih i ponaajnih bolesti Odloene pojave degenerativnih bolesi

35-65%

50%

Incidencija
Ni

Prosene godinje stope incidencije koronarnih dogadjaja 1990-1995 (MONICA)

Kina Francuska Spanija Svajcarska Belgija Austrija Vojvodina Poljska Finska UK
0 100 200 300 400 500 600 700 800 900

u jednoj zemlji ne postoji redovno prikupljanje podataka o incidenciji KVB Uglavnom se koriste podaci MONICA studije Najee se prati ishemijska bolest srca

Zene Muska rci

Standardizovane stope mortaliteta mukaraca od KVB u pojedinimj zemljama krajem 20. veka

Mortalitet

1200 1000 800 600 400 200

Madjarska Skotska Poljska Irska Francuska Bugarska Rumunija Svedska Rusija Italija USA

KVB IBS MU
Kina

Australija

KVB predstavljaju vodei uzrok umiranja u svim delovima sveta osim u subsaharskoj Africi, gde dominiraju zarazne bolesti U Evropi su vodei uzrok umiranja Oko 30% izgubljenih godina ivota u Evropi nastalo je zbog KVB Najvee stope smrtnosti od KVB su u Rusiji i drugim bivim socijalistikim zemljama Evrope Najnie stope su u Japanu i Francuskoj IBS, posebno posmatrana, je vodei uzrok smrti u celom svetu (12%), osim u Africi i na zapadnom Pacifiku. Vodei je uzrok smrti u Evropi (2 miliona godinje) oko 50%o od svih KVB Srbija IBS u strukturi mortaliteta od KVB uestvuje sa oko 19%

Trend

Trend incidencije i letaliteta od KVB (Monica projekat)

4

B.zapadna Nemaka

B. Isto na Nemaka

Srbija (N.Sad)

Francuska

vajcarska

V.Britanija

Na poetku 20. Veka KVB su u svetu uestvovale u ukupnom mortalitetu sa manje od 10% Krajem dvadesetog veka KVB u mortalitetu uestvuju od 25% (zemlje u razvoju) do 50% (razvijene zemlje) 2020. U celom svetu uee KVB u ukupnom mortalitetu iznosie oko 36% U zadnjoj etvrtini 20. Veka dolazi do opadanja trenda umiranja od KVB u Americi, Australiji i nekim evropskim zemljama

0
Litvanija Belgija Rusija panija Danska Finska Poljska eka

M.IBS inc M.IBS let. .IBS inc .IBS let

-2 -4

-6

-8

Karakteristike obolelih

Faktori rizika

Uzrast i pol:

Glavni faktori rizika

Spadaju u najvanije faktore rizika Polovinom 20. Veka vie su obolevale osobe iz vieg socio-ekonomskog statusa, a danas iz nieg (manja fizika aktivnost, puenje) Najvei rizik obolevanja ima crna rasa u Americi (gojazniji su, imaju vii krvni pritisak)

Socioekonomske i etnike razlike:

Uzrast i pol Mukarci obolevaju ee nego ene, ali ene posle menopauze ee od mukaraca (gubi se protektivno dejstvo estrogene); sa starou rizik se poveava Puenje poveava rizik za 70%, a puenje vie od 40 cigareta dnevno uveava ga 200-300%; Prestanak puenja smanjuje rizik za oko 50% u toku jedne godine , a za 10-15 godina izjednaava se sa rizikom kod nepuaa

Faktori rizika
Povean

Faktori rizika
Arterijska
Porast

nivo LDL holesterola Poveanje ukupnog holesterola Smanjenje HDL holesterola

Zadovoljavajui Granine

hipertenzija

nivo holesterola do 5mmol vrednosti 5-6.5 mmol/l Visoke vrednosti vie od 6.5 mmol/l Kod ena u postmenopauzi holesterol raste

pritiska za 20/10 udvostruava rizik Kod mladjih osoba vaan je i sistolni i dijastolni krvni pritisak, a kod starijih vaniji je sistolni
Dijabetes
75-80% ene

dijabetiara umire zbog KVB sa dijabetesom imaju 3-7 puta vei rizik, a mukarci 2-3 puta od nastanka IBS

Ostali faktori rizika

Nasledni faktori Gojaznost (abdominalni tip) Fizika neaktivnost Nepravilna ishrana Oralni kontraceptivi Psihosocijalni faktori Metaboliki sindrom (hipertenzija, gojaznost, dijabetes, hipertrigiceridemija, snienje HDL) Infekcije (Clamidia pneumonije, CMV, Helicobacter pylori...)

PREVENCIJA
Primordijalna
Spreavanje

prevencija

nastanka i uspostavljanje sredinskih, ekonomskih, socijalnih i bihevijoralnih uslova u populaciji za koje se zna da poveavaju rizik obolevanja (nain ishrane, puenje) Ouvanje dobrih navika stanovnitva (fizika aktivnost, nepuenje, ishrana siromana mastima i sl)

PREVENCIJA
Primarna
Cilj

PREVENCIJA
Sekundarna
Spreavanje

je smanjenje incidencije Orijentacija na optu populaciju (izmena naina ivota pojedinaca puenje, ishrana i fizika neaktivnost) Orijentacija na osobe sa velikim rizikom (leenje hiperholesterolemije, hipertenzije, infekcija, smanjenje gojaznosti i sl)

recidiva neke KVB, progresije bolesti, i sniavanje mortaliteta Skrining: rano otkrivanje bolesti u asimptomatskoj fazi (EKG i test optereenja) Rano otkrivanje faktora rizika (hipertenzije, odredjivanje nivoa holesterola, eera)