MASOVNE HRONICNE NEZARAZNE BOLESTI

Prof dr Branislav Petrović

KAO DEFINICIJA
z

OPSTE KARAKTERISTIKE MALIGNE BOLESTI DIJABETES KARDIOVBASKULARNE BOLESTI

Radi se o bolestima koje su veoma rasirene u populaciji (masovne), koje imaju dugotrajni tok (hronicne) i kod kojih etioloski faktori nisu bioloski agensi (nezarazne).

KARAKTERISTIKE I ZNACAJ
„ „ „ „ „ „ „ „ „

u njihovoj pojavi, nastanku i toku značajnu ulogu imaju faktori spoljne sredine; prema incidenciji i prevalenciji nalaze se medju deset vodećih bolesti javljaju se masovno, u epidemijskom obliku; Kosmopolitski su rasprostranjene; nazivaju se “bolestima civilizacije”; ugrožene su sve kategorije (pol, uzrast, profesija, socijalni status...) stanovništva; izazivaju ozbiljne posledice; troškovi lečenja i angažovanost zdravstvene službe su veliki; obično traju doživotno;

„ „ „

„ „ „ „ „

često jedna osoba boluje od više bolesti iz ove grupe; predstavljaju vodeće uzroke smrtnosti stanovništva u svetu; smrtnost i obolevanje se registruje u svim uzrasnim grupama sa tendencijom pomeranja ka mladjem uzrastu; uspešna kontrola i suzbijanje zahtevaju timski rad; u njihovoj kontroli najvažnije su mere prevencije; u zemljama u kojima se sprovodi planska preventivna aktivnost dolazi do njihovog opadanja; predstavljaju jedan od najsloženijih epidemioloških problema i epidemijska prognoza ovih bolesti, u principu, je nepovoljna.

MHNB- KLINICKI ENTITETI
z z z z z z z

MALIGNE BOLESTI
z

z z z z

1. Bolesti srca i krvnih sudova -koronarna bolest srca -hipertenzija -reumatsko oboljenje srca -apopleksija mozga 2.Maligne bolesti 3.Povrede z -saobracajne z -na radu i u doma}instvu 4.Dijabetes 5.Mentalne bolesti 6.Bolesti zavisnosti 7.Zubni karijes i druge.

SZO maligne bolesti definise kao: ” neprikladnu masu tkiva, ciji rast nije uslovljen fizioloskim potrebama tkiva ili organa zahvacenog patoloskim procesom, a cije su osnovne karakteristike nekontrolisani rast, svojstvo prodiranja u okolna tkiva i mogucnost naseljavanja (metastaziranja) u druga, cesto udaljena tkiva i organe”.

1

mestu boravka. Bazira se na prijavama malignih bolesti i vodi se u Institutu za zastitu zdravlja republike Srbije u Beogradu. 1. MKB X C30-C39) . vezivnog tkiva. MKB X C51-C68) . polazni materijal za razna klinička ispitivanja. primarnoj lokalizaciji malignog procesa i al. maligne neoplazme drugih i neoznacenih lokalizacija (MKB IX 190-199: MKB X C69-C80) . maligne neoplazme limfnog i hematopoeznog tkiva (MKB IX 200-208. koze i dojki (MKB IX 170-175. maligne neoplazme digestivnih organa i peritoneuma (MKB IX 150-159. kao i za planiranje zdravstveno-vaspitnog rada. Broj novoobolelih žena od malignih bolesti u svetu 2002. Broj novoobolelih muškaraca od malignih bolesti u svetu 2002. MKB X C40 -C50) . maligne neoplazme kostiju. uzrastu.KLASIFIKACIJA MT l l l l l l l EPIDEMIOLOSKO ISPITIVANJE MB z z . polu obolelih. maligne neoplazme respiratornog sistema (MKB IX 160165. planiranja masovnih skrininga i sl. godine sa projekcijom broja obolelih 2020. – – – – – Registar za rak u Srbiji je formiran 1970. maligne neoplazme genitourinarnih organa (MKB IX 180189. MKB X C81-C96). maligne neoplazme usne supljine i farinksa (MKB IX 140149. Deskriptivna epidemiolpgija Izvori podataka: – prijave malignih bolesti – izvestaji o hospitalizaciji (bolnicki morbiditet) – podaci ambulantnog morbiditeta (prvih i kontrolnih pregleda) – podaci o odsustvovanju sa posla – podaci o mortalitetu (izvestaji drzavne statistike ili originalne potvrde o smrti) – patohistoloski izvestaji REGISTAR ZA RAK z Razlozi vodjenja registara sagledavanje incidencije i prevalencije malignih bolesti planiranje zdravstvene zaštite planiranje i sprovodjenje preventivnih mera i njihovu evaluaciju izračunavanje trendova kretanja ovih bolesti sagledavanje du`ine pre`ivljavanja obolelih (u odnosu na stadijum bolesti i vrstu primenjene terapije) – razlike u incidenciji i mortalitetu mogu ukazati na prisustvo (ili osdustvo) faktora rizika za nastanak odredjenih vrsta malignoma i tako inicirati odredjena analitička ispitivanja – sagledavanje incidencije i mortaliteta su osnovni. godine. MKB X C15-C26) . 10000000 8000000 6000000 4000000 6000000 4000000 2000000 2002 2020 2002 2020 2000000 0 0 2002 2020 0-14 66469 66978 15-44 864239 45-54 55-64 65+ All ages 0-14 94359 98435 15-44 654136 756573 45-54 885703 55-64 65+ All ages 1351996 2815645 5801839 2002 2020 980193 1046547 2103209 5060657 1243285 2243774 4629805 8971871 901856 1061080 1125141 2258185 5413241 2 . godine sa projekcijom broja obolelih 2020. MKB X C00-C14) . ranog otkrivanja bolesti. Ovaj registar sadrzi podatke o broju prijavljenih slucajeva malignih bolesti.

8 6.6 233.U sna {uplj.7 24.8 .31.7 Mokra}na be{ika (C67) .6 Prostata (C61) .3 234. godine Incidencija malignih tumora kod žena u svetu 2002.3 14.9 193.1 224.6 3 .9 271.7 Hrvatska Slova~ka F.1 29.5 .2 ^e{ka Republika Nema~ka Belgija Luksemburg Francuska CentralnaSrbija Srbija Centralna Slovenija Poljska Ni{avski okrug 210.2 238.6 Jetra (C22) .6.Pankreas (C25) 7.7 10.9 207.7 4.4 Žene 275.6 @ eludac (C16) - (% ) Umrli 27.2 329.6 .2 220.Kolon / rektum (C18-C20) 4.5 189.4 4.3 199.5 252.3 2.Incidencija malignih tumora kod muškaraca u svetu 2002. g.0 29.4 185.4 Leukemije (C91-C95) - Druge lokalizacije .7 292.0 217.0 203.0 100 000 Ni{avski okrug 268.3 220.0 300.2 Pankreas (C25) - 2.Ni{avski okrug (C34) 11.9 242.7 3.6 235.5 2.9 Larinks (C32) .2.0 d i z o v a n a s t o p a n a Vodeće lokalizacije malignih tumora kod muškaraca u centralnoj srbiji 1999.7 4.7 200. /farinks (C00-C10) . Bosna i Hercegovina Ruska federacija Ukrajina Rumunija Moldavija Bugarska Gr~ka Makedonija 0.9 312.2 .0 400.0 154.0 180.3.5.2 .0 6. godine Vodeće lokalizacije malignih tumora kod žena Novooboleli (% ) Plu}a / bronh (C34) .0 S t a n d a r500.5 22.22.8 .3 309.9 299.Plu}a / bronh 8.M okra}na be{ika (C67) 2.3 Kolon / rektum (C18-C20) .Jetra (C22) 2.7 4.8 .5 232.9 6.7 211. Bosna i Hercegovina Centralna Srbija Moldavija Bugarska Gr~ka Rumunija Makedonija 0.6 204.5 .Mozak (C71) 1.2 299.0 100. Vodeće lokalizacije malignih tumora kod muškaraca Muškarci Ma|arska Ma|arska Francuska ^e{ka Republika Belgija Slova~ka Hrvatska Nema~ka Luksemburg Poljska Ruska federacija Slovenija Ukrajina F.2 405.4 2.7 3.4.9 . godine Incidencija od svih lokalizacija malignih tumora.2 1.1 4.0 7.0 300.6 335. prema polu u centralnoj Srbiji i u pojedinim Evropskim zemljama 1999.8 185.Druge lokalizacije crveno.0 3.Prostata (C61) 3.3 .0 200.12.4 U sna {uplj.4 .4 158.4 4.3 316.Larinks (C32) 5. /farinks (C00-C10) 25.1 268.0 100.@eludac (C16) 4.7 318.0 342.3 225.

Kolon / rektum (C18-C20) 8.5 3.3 90. Faktori životne sredine 2.0 89.9 115.10.2 2.8 147.6 157.6 4. Biološki agensi normalna ćelija faktor inicijacije inicirana ćelija faktor promocije FR inicirana ćel.6 .7 .2 2.5 .3 2. Bosna i H ercegovina M oldavija Bugarska Rumunija Gr~ka M akedonija 0. godine Vodeći uzroci smrti od malignih bolesti kod muškaraca u Evropskoj zajednici i u centralnoj Srbiji 1999.1 92.0 25.7 .6 F. +faktor rizika tumor 4 .2 22.1 4. /farinks (C00-C10) 10 D ruge lokalizacije Rumunija M oldavija Bugarska M akedonija Gr~ka 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 - 1 2 4 3 5 6 10 7 9 8 - 200.24.9 113.Faktori koji deluju u radnoj sredini 3.30.2 10.3 3.9 3.0 .5 1.0 93.Vodeće lokalizacije malignih tumora kod žena u centralnoj srbiji 1999.5 140. Faza inicijacije 2.0 100.8 4.0 120.0 230.8 6.@eludac (16) 5.1 222.0 80.2 203.6 116.0 300.0 s t o p a 0.2 205.Faktori uslovljeni navikama i načinom života 4.5 4.5 3.7 1.0 Plu}a / bronh (C34) - (% ) Umrle 16.4 Crveno.3 150.3 5.1 U sna {uplj.4 112.Grli} materice (C53) M aterica (C54) .2 217.0 Leukemije (C91-C95) .8 7.Druge lokalizacije (C34) 6.1 188.3 @ ene M a| arska ^ e{ka Republika Nema~ka Slovenija Belgija Luksemburg Centralna Srbija Centralna Srbija Poljska Slova~ka H rvatska Ruska federacija 127.3 6.Dojka (C50) 9.0 .4 108.1 Rang M u{karci M a| arska Hrvatska ^ e{ka Republika Slova~ka Ruska federacija Poljska Slovenija Francuska Belgija L uksemburg U krajina Nema~ka Centralna Srbija Centralna Srbija F.5.3 1.8 8. Bosna i H ercegovina 165.1 .0 149.Bubreg (C64) 34.6 272.8 211.9.0 3.1 10.4 5. Način ishrane 5.3 . Faza nastanka malignog oboljenja 1.1 201.5 Kolon / rektum (C18-C20) .9 6.5 4.9 18.0 .1.1 3.8 150.8 4.8 105.3 176.5 6.4 100.4 1.0 S t a n d a r d i z o v a n a ETIOLOGIJA MALIGNIH BOLESTI Faktori rizika z z z z z 1.5 10.6 98.8 4. godine Smrtnost u svetu od malignih tumora 2002 godine Novoobolele (% ) Dojka (C50) .4 28.M ozak (C71) 1.5 Grli} materice (C53) .5 81.4 4.1 10.0 185.Jetra (C22) 5.0 111.2.9 4.5 .4 89.7 111.5 198.8 8.Ni{avski okrug Smrtnost od svih lokalizacija malignih tumora u pojedinim evropskim zemljama i u centralnoj Srbiji 1999.2 31.4 Kolon / rektum (C18-C20) @ eludac (C16) Prostata (C61) Pankreas (C25) Jetra (C22) Larinks (C32) M okra}na be{ika (C67) M ozak (C71) Francuska Ni{avski okrug 94.1 171.0 160.8 4.4 85.7 26.Plu}a / bronh 3.Pankreas (C25) 4.4 Rang Evropska Z ajednica % 27.7 Druge lokalizacije .6 .9 Ovarijum (C56) @ eludac (16) Pankreas (C25) - M okra}na be{ika (C67) . Faza promocije 3. godine Centralna Srbija Lokalizacija (M KB-10) Plu}a / bronh (C34) 1 2 3 6 7 4 9 5 8 % 29.8 3.Ovarijum (C56) 4.8 10.4 5.2 U krajina Ni{avski okrug 170.0 n a 100 000 40.5 5.

glavnu ulogu imaju način ishrane. radijum) mokraćna bešika. jednjak. betakarotin i selen PREVENCIJA MALIGNIH TUMORA z z z z 5.nitriri) Kancerogeni nastali u organizmu tokom metabolizma hrane (nitrozamini koji nastaju iz nitrata) Povećan unos masti i kalorijski unos Protektivno dejstvo imaju celuloza.pluća zagadjenja voda (razne hemijske nokse. radioaktivni elementi. bubreg. z Faktori životne sredine 2. rana menarha. vitamini A. uzrast u vreme prve iznete trudnoće i sl. ždrelo.E. jetra lekovi i medicinske procedure (hormonske supstance. PVU.6. PVU. konzumiranje alkohola. sekundarni amini) rak jetre.C.larings.vilva. nos nos pluća m okraćna bešika leukem ije.rak mokraćne be[ike) bakterije (helikobakter pilori-rak želuca) virusi (Epstain -Barr: afrički burkitov limfom. nazofaringealni rak i M. UV i jonizujuće zračenje) seksualno i reproduktivno ponašanje (rani početak seksualnih aktivnosti. azbest. m okraćna bešika pluća z 3. elektromagnetna) koža. leukemije Industrijski proces Proizvodnja alum inijum a Pravljenje auram ina Izrada i popravka obuće Gasifikacija uglja Proizvodnja koksa Izrada nam eštaja Pravljenje izopropil alkohola Livenje gvoždja i čelika Izrada grim iznih boja Industrija gum e Kopanje hem atita Lokalizacija raka pluća. z z 1. Hepatitis B i C . prema mnogim autorima. 5. prženje) Kancerogeni nastali tokom konzerviranja i čuvanja (aflatoksin. pluća.11 . U ovu grupu spadaju maligni tumori od kojih boluju odrasle osobe. digestivni trakt jonizujuća zračenja . 5 . izlaganje sunčevim zracima. debelo crevo. penis. papiloma virusi 16 i 18 . steroidi. anabolici. hrpes simpleks . Maligni tumori kod kojih su jasno definisani faktori rizika čijim se uklanjanjem onemogućuje njihovo dejstvo i sprečava nastanak bolesti. respiratorni trakt i gornje delove digestivnog sistema. neradjanje. limfomi. čaj kafa) Kancerogeni nastali tokom pripremanja hrane (roštilj. grkljan. Maligni tumori kod kojih nisu jasno definisani faktori rizika. kod žena 5-10%): rak pluća (85%) alkohol (udeo u smrtnosti 3%): usna šupljina. z z z z Način ishrane z duvan (Povećana smrtnost kod muškaraca 30%. dimljenje.jetra.estrogeni. često su epitelijalnog porekla i vezani su za kožu. kiseljenje i usoljavanje. neki lekovi . 2.Faktori koji deluju u radnoj sredini z z z z aerozagadjenja (policiklični ugljovodonici. arsen.trihlormetan. seksualno ponašanje. hlorfluorugljovodoniici) . kao što su maligni tumori genitourinarnog trakta i digestivnog sistema u čijem nastanku. leukemije zagadjenja hrane (aflatoksini. želudac. Hodgkin. m okraćm na bešika m okraćna bešika leukem ije (kostna srž) pluća koža.B. multipni mijelom. vulva.fenacetin. dojka. hlorisana voda .z 1.leukemije. tiroideja nejonizujuća zračenja (UV. izlaganje infekciji virusnog hepatitisa B i C i sl. a za čiji nastanak su odgovorni pušenje duvana. dojka z z Kancerogeni u samim namirnicama (Gljive.Faktori z z z z uslovljeni načinom života navikama i z 4. ezofagus. Biološki agensi paraziti (shistozoma hematobium . nedojenje): materica. urinarni trakt.PVU. kolon-rektum. m okraćna b.

ali najefikasnije rezultate je dao program skrininga raka grlića materice (upotrebom brisa po Papanikolau) i skrining nekih profesionalnih malignoma (npr.5-3 0. standarda kontr. a kod drugih su procedure veoma komplikovane ili skupe.kancerog. zabrana pušenja borba protiv pušenja Sekundarna prevencija b)Rano otkrivanje raka z z z z z z z z z z a) Skrining S obzirom na činjenicu da je smanjenje smrtnosti od neke bolesti merilo uspešnosti skrininga. Pojedine vrste raka ne daju nikakve prekliničke markere (npr.noksi i procesa suzbijanje alkoholizma suzbijanje uživanja alkohola osiguranje zdrave hran kontrola zagadjenosti htrane raznovrsna i kvalitetna ishrana ishrana bez suvišnih energ.5-2 manje od 12 ? Primarna prevencija z z z z z z z z z z z z z z z z z z z z posebni programi X IX VIII VII VI V IV III II I kontrola genetskih agenasa inspekcijske kontrole zabrana kancerogenih lekova zaštita ugroženih suzbijanje polnih bolesti profilaksa hepatitisa B borba protiv virusnih infek. Kod ostalih lokalizacija veći značaj imaju mere ranog otkrivanja z O dstupanje od uobičajenih navika pražnjenja creva i bešike P ojava upornog kašlja ili promuklosti R ana koja ne zarasta E videntna promena mladeža ili bradavice Z adebljanje ili čvor u dojci ili drugde N eobično krvarenje ili izliv O težano gutanje ili poremećeno varenje 6 . mali je broj malignih tumora kod kojih se uz potpunu opravdanost može koristiti ova metoda sekundarne prevencije. Do sada je u razvijenom svetu sprovedeno veoma mnogo skrining programa.? 7 1-13 4 3 3 1 manje od 1 manje od 1 ? 2-8 2-4 2-4 0. raka mokraćne bešike). i UV zračenja primena i kontr. mat. rak kože).Uloga različitih faktora rizika u umiranju od raka u SAD-u Faktor rizika Ishrana Duvan Infekcija Reproduktivno i seksualno ponašanje Zanimanje Alkohol Geografski činioci Lekovi i medicinske procedure Aditivi u hrani Industrijski proizvodi Nepoznato Učešće u strukturi umiranja (%) procenjena prihvatljiv vrednost opseg 35 10-70 30 25-40 10? 1. izbegavanje izlaganju kontrola joniz.

poliurijom.insulin zavisan (tip 1) diabetes mellitus b. Rizik od kardiovaskularnih bolesti je 2-3 puta veći nego kod ostale populacije. prvenstveno na krvnim sudovima.. Oko trećine dijabetičara umire u okviru 30 godina od postavljanja dijagnoze kardiovaskularne ili renalne bolesti. od čega 90% čine oboleli od INDM. Po definiciji koju je dala grupa za studije dijabetesa Svetske zdravstvene organizacije diabetes mellitus predstavlja hronično progresivno oboljenje. hiperglikemijska-ketonska oko 1-2%.Osnovna biohemijska karakteristika je hronična hiperglikemija koja vremenom dovodi do komplikacija.endokrinim oboljenjima. uslovljenu apsolutnim ili relativnim nedostatkom insulina. hronične (organske ili degenerativne) . tako i naše populacije. godine bio oko 135 miliona. Komplikacije.koje se karakteriše hiperglikemijom i drugim biohemijskim poremećajima zbog neadekvatne produkcije ili neadekvatnog dejstva insulina koji kontroliše metabolizam glukoze. godine broj obolelih iznositi oko 300 miliona što će predstavljati porast od 120% u odnosu na 1995. Podela „ A. Procene govore da je ukupan broj obolelih od dijabetesa 1995. „ „ „ „ „ „ Dijabetes melitus predstavlja značajan globalni problem savremene medicine. „ „ „ „ „ 1 .uzrok smrti u preko 80% ovih bolesnika.insulin nezavisan (tip 2) diabetes mellitus -bez prateće gojaznosti -udružen sa gojaznošću c.Ozbiljna oštećenja nastaju u celokupnom nervnom sistemu. „ „ akutne metaboličke komplikacije .malnutricijski oblik dijabetes mellitus-a d. dolazi do pojave stupora i kome. godinu. gubitkom telesne težine a ukoliko se ne preduzme lečenje.masti i belančevina.ostali tipovi dijabetes mellitus-a (udruženost sa bolestima pankreasa. Najveći praktični značaj ima ketoacidoza.Definicija Šećerna bolest Prof dr Branislav Petrović „ Diabetes mellitus predstavlja hroničnu masovnu nezaraznu bolest sa poremećajem metabolizma ugljenih hidrata. Zbog kardiovaskularne (60-70%) i renalne bolesti (7-8%) očekivana dužina života se skraćuje za 5-10 godina u pacijenata preko 40 godina. Eksperti Svetske zdravstvene organizacije procenjuju da će 2025. Gestacijski diabetes mellitus 3.uzimanjem nekih lekova ili hemikalija.) 2.najteži oblik je koma i to hipoglikemijska. Klinički poremećaji 1. a više od 80% obolelih biće iz zemalja u razvoju.očnom sočivu i drugim tkivima ali su najznačajnije na krvnim sudovima. Smanjena tolerancija na glikozu (intolerancija) -bez prateće gojaznosti -udružen sa gojaznošću -u sklopu nekih sindroma „ „ „ Klinička slika. Rezultati epidemioloških istraživanja ukazuju da dijabetes melitus iz godine u godinu uzima sve veće učešće u morbiditetu i mortalitetu kako svetske. Diabetes mellitus a.. „ „ Definicija. proteina i masti. Bolest se manifestuje polidipsijom.

Prema aktuelnim podacima.4o/oooo Prosečno svake godine se prijavi oko 500 novih slučajeva. sa blažim kliničkim manifestacijama. citomegalovirus.000 obolelih.3%) i Novom Zelandu (2. razvija se burno i ako se ne primeni insulin dolazi do razvoja ketoacidoze. Podaci o incidenciji IZDM pokazuju da se bolest klinički manifestuje oko pete godine kada je prvi peak i još više između desete i trinaeste godine.ekonomski i kulturno vrlo bliske.6%). Javlja se kod dece i mladih po čemu je i dobio raniji naziv. Najviša stopa incidence za insulin-zavisni dijabetes je u Finskoj koja ima najvišu stopu incidence na svetu (35-40o/oooo). Od fizioloških uticaja izgleda da povećanje lučenja hormona rasta i polnih hormona (anabolički hormoni).a njihov broj se kretao. U državama sa naglom industrijalizacijom.2-2%).kao i smanjena osetljivost perifernih tkiva na dejstvo samog insulina. možda leži u izolovanosti i genetske selekcije stanovništva zbog malarije koja je bila vodeći uzrok smrti na tim prostorima. međutim sistematska istraživanja u Vojvodini su pokazala da na njenoj teritoriji ima oko 185. Kod Papua Indijanaca (Nova Gvineja) prevalenca je približno 0. bez sklonosti ketoacidozi i može se dobro regulisati primenom dijetetskog režima ili uz pomoć oralne terapije.Ovo se može objasniti pojavom hormona rasta i polnih hormona koji imaju dejstvo suprotno insulinu te se kod insuficijencije pankreasa klinički manifestuje bolest. a drugi oko 11-13.taj procenat je veći. Smatra se da je svetski prosek od 2-5%. Od spoljašnjih faktora su važne virusne infekcije.Indijskom poluostrvu (1. utvrđena je godišnja stopa incidence od 127. kome i smrti. U većini visoko razvijenih zemalja. Diabetes mellitus-insulin nezavisan ili tip 2 (INDM).Australiji (2. ranije poznat pod nazivom adultni tip dijabetesa se javlja kod osoba starijih od 30 godina. Postoje dva vrška (peak-a) u javljanju dijabetesa tip 1: prvi peak je od 3-5 godine.U osnovi ovog oblika bolesti je manje više dugotrajni.Raširenost IZDM „ Diabetes mellitus-insulin zavisan ili tip 1 (IZDM).uključujući SAD. Od evropskih zemalja najveću stopu prevalence za dijabetes ima Malta . Razvija se lagano. 2 .ranije takođe označavan kao juvenilni tip dijabetesa – najčešće nastaje naglo.000 dijabetičara opovrgavaju ovu nisku procenu.Ono što može poljuljati ovo otkriće ja podatak da samo 3% osoba sa ovim markerom oboli od dijabetesa.5-3%. kao i Aboridžina u Australiji iznosi i do 40%. dok razlike među polovima nisu uočene. zavisno od godine.3.Primer je povećana stopa incidence u hladnijim mesecima kada su i virusne infekcije češće.herpes virus.mumps.0%.Značaju spoljnih faktora ide u prilog podatak da genetski predisponirane osobe dva do tri puta češće razvijaju dijabetes ukoliko su u dužem periodu bile izložene jednom ili više faktora sredine od takođe genetski prijemčivih osoba koje su manje vreme bile izložene dejstvu tih faktora. Jasno je da kod kompenzovanog nedostatka insulina ovaj fiziološki bum anaboličkih hormona može dovesti do dekompenzacije i kliničkog ispoljavanja dijabetesa. upotrebom i praćenjem imunocitogenetskog markera kao što je nedostatak AK asparagina na 57 poziciji β lanca D HLA antigena videla se direktna veza sa stopom Incidence IZDM. „ „ „ „ „ U prevalenciji IZDM zapažene su značajne geografske i etničke razlike. Zemlja sa neočekivano najnižom stopom incidence insulin-zavisnog dijabetesa tzv. asimptomatski proces progresivnog gubitka beta ćelija pankreasa najverovatnije autoimunim reakcijama.naročito pankreatotropnim virusima kao što su coxackie. "hladna tačka Evrope" je Makedonija.U nekim populacionim grupama ovo oboljenje je vrlo retko ili čak nepoznato. Na teritoriji nišavskog okruga u toku jedanaestogodišnjeg istraživanja (1985-1996). Kod Pima Indijanaca u Severnoj Americi. otkrićem.Na drugom mestu je Sardinija. Niske stope su nađene kod Eskima-manje od 2%.Naime. Faktori rizika za IZDM „ „ „ „ Aktuelna procena je da kod nas trenutno ima oko 300.8%).gde se prelazi na moderan način ishrane i života uopšte. po dejstvu antagonisti insulinu (katabolički hormon) doprinose ispoljavanju dijabetesa u mladosti.Ako se uzme u obzir ”okidačka” uloga spoljašnjih faktora onda se verovatnoća ispravnosti teorije povećava. koja takođe ima visoku stopu incidence.Sličan slučaj je i sa Izraelom gde Jevreji imaju pet puta veće stope incidencije od Arapa koji žive na istoj teritoriji. Najmanja stopa incidence je u Japanu. Nije jasno zašto postoji velika razlika među skandinavskim zemljama koje su geografski. od 178 do preko 800! Ova velika razlika svakako potiče od neažurnog prijavljivanja DM „ „ „ Novija istraživanja pokazuju da je HLA sistem antigena povezan sa stopom incidencije IZDM.U osnovi ovog tipa bolesti leži takođe smanjenje sekrecije insulina ali i neadekvatan odgovor pankreasa na nagli skok glikemije.tj.9%.Dalekom istoku (1-1.kada je drugi peak.Objašnjenje za Sardiniju i Maltu. u doba puberteta.echovirus.prosek je 512%. Procene su da se prevalenca u Evropi kreće u granicama 0.Aljasci. prevalenca INDM-a u najrazvijenijim industrijskim zemljama Evrope iznosi 2%. Raširenost INDM „ „ „ „ „ „ „ „ Prevalenciji INDM se kreće 0 do skoro 40%.

Tu je na prvom mestu regulisanje telesne težine i otklanjanje gojaznosti. Primarna prevencija INDM „ „ „ „ „ Prevencija osoba sa visokim rizikom (rođaci u prvom stepenu srodstva).oralnih hipoglikemičnih preparata i. vrsti benignog dijabetesa tip 2.dijetetski režim ishrane.U praktičnom radu najveći značaj ima oralni glukozo-tolerans test (OGTT).Komplikacije dijabetesa mogu rano da se otkriju kroz preglede očnog dna.isključivanje pušenja kao štetne navike koja ubrzava nastanak ateroskleroze.Izgleda da on sam kod genski disponiranih osoba može razviti dijabetes. 3 . Prevencija u opštoj populaciji koja se prvenstveno ogleda kroz skrining. „ Tercijarna prevencija Tercijarna preventivna zaštita podrazumeva dobru kontrolu dijabetesa i ravnomernost i umerenost kao u ishrani.obzirom na delovanje mnoštva spoljnih faktora u ispoljavanju DM kod genetski predisponiranih osoba.kao semikvantitativne metode.radu tako i u životu uopšte.Rani tretman otkrivenih komplikacija kod INDM bi svakako sadržao održavanje normoglikemije pomoću dijetetskog režima ishrane. plazmafereze.Pored merenja nivoa glikemije. (nije pronađen gen ili grupa gena čije bi se promene mogle povezati sa nastankom dijabetesa tip 2) Tezu o postojanju genske povezanosti dokazuju studije koje pokazuju da su incidencija i prevalencija ovog oblika DM veće kod rođaka prvog kolena nego u ukupnom stanovništvu. zatim antivirusne vakcinacije i izbegavanje nutritivnih faktora koji mogu usloviti nastanak IZDM.nivoa lipidnih frakcija u krvi.iako postoje razlike od jedne do druge zemlje.merenjem krvnog pritiska. Ishrana utiče u smislu bilo povećanog energetskog unosa bilo povećanom unosu masti. Uticaj pola izgleda da ne igra ulogu. dokazano je autozomno-dominantno nasleđivanje.dijetu bez proteina kod mikroalbuminurije. naravno. aplikaciju glukoze.izbegavanje učestalih trudnoća.može se pribeći i merenju glikozurije pomoću test traka.U tom smislu veliku ulogu bi odigralo sistematsko ispitivanje široke populacije na DM i intoleranciju glukoze. „ „ Sekundarna prevencija Posebno je značajna kod INDM jer se javlja posle 30-e godine života i može još dugo proticati bez ikakvih simptoma i znakova.studije blizanaca.To su idealni uslovi za što ranije otkrivanje bolesti i primenu adekvatnih terapijskih mera.interferona. U posebnoj kategoriji INDM pod nazivom MODY (Maturity Onset Diabetes in the Young) ili Masenov sindrom. Mere preduzete kod novootkrivenih bolesnika koje bi zaustavile dalje propadanje mase β-ćelija i eventualno omogućile njihovu regeneraciju.itd.Faktori rizika za INDM „ „ „ „ „ „ „ „ Genetska opterećenost. antiinsulinska antitela (IAA). Što se tiče životne dobi zajedničko je da se incidenca povećava u delu populacije preko 60 godina.Genetski skrining i skrining na ICA bile bi idealne metode rane prevencije.i dr.Nespecifične mere bi podrazumevale antihipertenzivnu terapiju.razlici u ishrani i fizičkim aktivnostima.dužine delovanja i drugih osobina navedenih činioca.isključivanje dijabetogenih lekova. u krajnjem slučaju doziranjem insulina.Razlike se mogu objasniti različitim običajima koji vladaju.v.energična borba protiv infekcije i dr. Kod svih osoba kod kojih se otkrije sklonost ka razvitku dijabetesa treba sprovesti nespecifične mere i preduprediti virusne infekcije. kao i praćenje insulinskog odgovora na i.antilimfocitni serum i ciklosporin A čije dejstvo nije još potpuno ispitano.isključiti dijabetogene lekove. U preventivnom radu to znači da je merenje glikemije osnovni test.urinskim testovima na mikroalbuminuriju. Uzimajući u obzir sve navedene faktore dolazi se do zaključka da će ispoljavanje INDM zavisiti od njihovog međusobnog odnosa u pogledu intenziteta.Kod IZDM kao metoda izbora bila bi intenzivirana insulinska terapija sa određivanjem nove doze ili kombinacije insulina. Kod INDM postoji veća mogućnost i bolji rezultati primarne prevencije. laserski tretman retinopatije. Gojaznost je jedan od najvažnijih faktora.umerena fizička aktivnost. Ako uslovi dozvoljavaju treba uraditi određivanje HLA genotipa i drugih markera karakterističnih za DM: anticitoplazmatska antitela (ICA).regulisati telesnu težinu.i dr.čak i kod osoba koje imaju porodično opterećenje.To je jasno. Pojava INDM je takođe direktno proporcionalna stepenu fizičke aktivnosti.kvaliteta perifernog pulsa.kao i hroničnog psihičkog stresa.ali odnos rezultat/troškovi nije ohrabrujući čak i za ekonomski mnogo jače države.Osnovni cilj tercijarne prevencije je održavanje glikemije u granicama normale.S druge strane pojava INDM povezana je i sa tipom gojaznosti gde centralni tip gojaznosti nosi veći rizik za morbiditet od perifernog.Tu spadaju primena kortikosteroida.Može se sprovoditi ciljano kod rođaka obolelih. neurološkim ispitivanjem osetljivosti refleksa.u korist jednog ili drugog pola.

srčanog i moždanog udara.Hipertenzija (takodje u porastu) • 3.Koronarna bolest srca (u svetu je u porastu.velikih ekonomskih posledica ( u smislu gubitka radne sposobnosti i lečenja).visokog mortaliteta (na prvom mestu medju definisanim uzrocima smrti) 2. karakteristike epidemije I koji ima KARDIOVASKULARNE BOLESTI Prof dr Branislav Petrović 3. • Visok pritisak je uobičajena bolest u svim zemljama.Reumatsko oboljenje srca (u nerazvijenim zemljama u porastu. Period velikih studija koje su povećale nivo znanja o etiologiji KVB (1950-1980) “ “ Framingemska studija Projekat sedam zemalja “ 2. Istorijski pregled “ 1. u ostalim u opadanju) • 4. koji je. • Smrtnost od KVB je u razvijenim zemljama u padu. kardiomiopatije zbog infekcija i malnutricije Reumatsko oboljenje srčanih valvula.Urodjene srčane mane • 5.KARDIOVASKULARNA OBOLJENJA Predstavljaju veliki epidemiološki problem zbog: 1.Arterioskleroza (u porastu je. Period publikovanja mnogobrojnih preporuka za prevenciju KVB (posle 1990) Epidemiološki značaj Vodeći uzrok umiranja u većini razvijenih zemalja “ Svake godine u svetu umre 70 miliona ljudi (preko 30% mortaliteta) “ 1/3 umrlih je u srednjem životnom dobu “ Značajan uzrok radne nesposobnosti “ Uzrok velikom troškovima zdravstvene zaštite “ Vodeći uzropk preveremene smrtnosti (pre 65. fizička neaktivnost i stres) • Klinički oblici: • 1.visokog morbiditeta. pokazuju trend porasta. Ove bolesti u svetu. hipertenzija Ishemijska bolest srca moždani udar Moždani udar ishemijska bolest srca kongestivna srčana slabost Povlačenje pandemija 10-35% Degenerativnih i ponašajnih bolesti Odložene pojave degenerativnih bolesi 35-65% 50% 1 . • U razvijenim zemljama 40-50% smrtnosti je zbog KVB (najviše učestvuju apopleksije). godine) “ U razvijenim zemljama dolazi do snižavanja stopa mortaliteta. Eksperimentalna potvrda kauzalne povezanosti hiperholesterolemije i hipertenzije sa koronarnim rizikom (19801990) “ MONICA “ 3. a u neposrednoj vezi je sa hipertenzijom i koronarnom bolešću). uglavnom. posebno kod mladjih ljudi) • 2. a u nerazvijenim je u porastu “ Rasprostranjenost i učestalost “ Najčešće KVB u fazama epidemiološke tranzicije Učešće KVB u svim uzrocima smrti 10% Najčešće KVB Faza Pošasti i gladi Reumatska bolest srca. a u nerazvijenim u porastu.Direktno utiče na pojavu koronarne bolesti. pre svega posledica načina života i rada ( nepravilna ishrana.

zapadna Nemačka B. Veka KVB su u svetu učestvovale u ukupnom mortalitetu sa manje od 10% Krajem dvadesetog veka KVB u mortalitetu učestvuju od 25% (zemlje u razvoju) do 50% (razvijene zemlje) 2020. Australiji i nekim evropskim zemljama 2 0 Litvanija Belgija Rusija Španija Danska Finska Poljska Češka M. posebno posmatrana. je vodeći uzrok smrti u celom svetu (12%). U celom svetu učešće KVB u ukupnom mortalitetu iznosiće oko 36% U zadnjoj četvrtini 20.IBS let -2 -4 -6 -8 2 . osim u Africi i na zapadnom Pacifiku.IBS inc Ž.Incidencija “ Ni Prosečne godišnje stope incidencije koronarnih dogadjaja 1990-1995 (MONICA) Kina Francuska Spanija Svajcarska Belgija Austrija Vojvodina Poljska Finska UK 0 100 200 300 400 500 600 700 800 900 u jednoj zemlji ne postoji redovno prikupljanje podataka o incidenciji KVB “ Uglavnom se koriste podaci MONICA studije “ Najčešće se prati ishemijska bolest srca Zene Muska rci Standardizovane stope mortaliteta muškaraca od KVB u pojedinimj zemljama krajem 20.Britanija Na početku 20. gde dominiraju zarazne bolesti U Evropi su vodeći uzrok umiranja Oko 30% izgubljenih godina života u Evropi nastalo je zbog KVB Najveće stope smrtnosti od KVB su u Rusiji i drugim bivšim socijalističkim zemljama Evrope Najniže stope su u Japanu i Francuskoj IBS.IBS inc M. Veka dolazi do opadanja trenda umiranja od KVB u Americi. veka Mortalitet “ “ “ “ 1200 1000 800 600 400 200 Madjarska Skotska Poljska Irska Francuska Bugarska Rumunija Svedska Rusija Italija USA KVB IBS MU Kina “ “ 0 Australija “ KVB predstavljaju vodeći uzrok umiranja u svim delovima sveta osim u subsaharskoj Africi. Ž. Isto čna Nemačka Srbija (N.Sad) Francuska Švajcarska V. Vodeći je uzrok smrti u Evropi (2 miliona godišnje) –oko 50%o od svih KVB Srbija – IBS u strukturi mortaliteta od KVB učestvuje sa oko 19% Trend “ “ “ “ Trend incidencije i letaliteta od KVB (Monica projekat) 4 B.IBS let.

a kod starijih važniji je sistolni “ Dijabetes “ 75-80% “ Žene dijabetičara umire zbog KVB sa dijabetesom imaju 3-7 puta veći rizik. a pušenje više od 40 cigareta dnevno uvećava ga 200-300%. a danas iz nižeg (manja fizička aktivnost. nepušenje..Karakteristike obolelih “ “ Faktori rizika “ Uzrast i pol: “ Glavni faktori rizika “ Spadaju u najvažnije faktore rizika Polovinom 20.. pušenje) Najveći rizik obolevanja ima crna rasa u Americi (gojazniji su. Helicobacter pylori. gojaznost. Prestanak pušenja smanjuje rizik za oko 50% u toku jedne godine . sniženje HDL) “ Infekcije (Clamidia pneumonije. pušenje) “ Očuvanje dobrih navika stanovništva (fizička aktivnost. Veka više su obolevale osobe iz višeg socio-ekonomskog statusa.5 mmol/l “ Kod žena u postmenopauzi holesterol raste pritiska za 20/10 udvostručava rizik “ Kod mladjih osoba važan je i sistolni i dijastolni krvni pritisak.5 mmol/l “ Visoke vrednosti više od 6. a muškarci 2-3 puta od nastanka IBS Ostali faktori rizika Nasledni faktori Gojaznost (abdominalni tip) “ Fizička neaktivnost “ Nepravilna ishrana “ Oralni kontraceptivi “ Psihosocijalni faktori “ Metabolički sindrom (hipertenzija. a za 10-15 godina izjednačava se sa rizikom kod nepušača Faktori rizika “ Povećan Faktori rizika “ Arterijska “ Porast nivo LDL holesterola “ Povećanje ukupnog holesterola “ Smanjenje HDL holesterola “ Zadovoljavajući “ Granične hipertenzija nivo holesterola do 5mmol vrednosti 5-6. dijabetes. sa starošću rizik se povećava Pušenje – povećava rizik za 70%.) “ “ PREVENCIJA “ Primordijalna “ Sprečavanje prevencija nastanka i uspostavljanje sredinskih. ali žene posle menopauze češće od muškaraca (gubi se protektivno dejstvo estrogene). ishrana siromašna mastima i sl) 3 . socijalnih i bihevijoralnih uslova u populaciji za koje se zna da povećavaju rizik obolevanja (način ishrane. ekonomskih. CMV. imaju viši krvni pritisak) Socioekonomske i etničke razlike: “ “ “ Uzrast i pol – Muškarci obolevaju češće nego žene. hipertrigiceridemija.

odredjivanje nivoa holesterola. infekcija. hipertenzije. ishrana i fizička neaktivnost) “ Orijentacija na osobe sa velikim rizikom (lečenje hiperholesterolemije. progresije bolesti. smanjenje gojaznosti i sl) recidiva neke KVB. šećera) 4 . i snižavanje mortaliteta “ Skrining: rano otkrivanje bolesti u asimptomatskoj fazi (EKG i test opterećenja) “ Rano otkrivanje faktora rizika (hipertenzije.PREVENCIJA “ Primarna “ Cilj PREVENCIJA “ Sekundarna “ Sprečavanje je smanjenje incidencije “ Orijentacija na opštu populaciju (izmena načina života pojedinaca – pušenje.