MASOVNE HRONICNE NEZARAZNE BOLESTI

Prof dr Branislav Petrović

KAO DEFINICIJA
z

OPSTE KARAKTERISTIKE MALIGNE BOLESTI DIJABETES KARDIOVBASKULARNE BOLESTI

Radi se o bolestima koje su veoma rasirene u populaciji (masovne), koje imaju dugotrajni tok (hronicne) i kod kojih etioloski faktori nisu bioloski agensi (nezarazne).

KARAKTERISTIKE I ZNACAJ
„ „ „ „ „ „ „ „ „

u njihovoj pojavi, nastanku i toku značajnu ulogu imaju faktori spoljne sredine; prema incidenciji i prevalenciji nalaze se medju deset vodećih bolesti javljaju se masovno, u epidemijskom obliku; Kosmopolitski su rasprostranjene; nazivaju se “bolestima civilizacije”; ugrožene su sve kategorije (pol, uzrast, profesija, socijalni status...) stanovništva; izazivaju ozbiljne posledice; troškovi lečenja i angažovanost zdravstvene službe su veliki; obično traju doživotno;

„ „ „

„ „ „ „ „

često jedna osoba boluje od više bolesti iz ove grupe; predstavljaju vodeće uzroke smrtnosti stanovništva u svetu; smrtnost i obolevanje se registruje u svim uzrasnim grupama sa tendencijom pomeranja ka mladjem uzrastu; uspešna kontrola i suzbijanje zahtevaju timski rad; u njihovoj kontroli najvažnije su mere prevencije; u zemljama u kojima se sprovodi planska preventivna aktivnost dolazi do njihovog opadanja; predstavljaju jedan od najsloženijih epidemioloških problema i epidemijska prognoza ovih bolesti, u principu, je nepovoljna.

MHNB- KLINICKI ENTITETI
z z z z z z z

MALIGNE BOLESTI
z

z z z z

1. Bolesti srca i krvnih sudova -koronarna bolest srca -hipertenzija -reumatsko oboljenje srca -apopleksija mozga 2.Maligne bolesti 3.Povrede z -saobracajne z -na radu i u doma}instvu 4.Dijabetes 5.Mentalne bolesti 6.Bolesti zavisnosti 7.Zubni karijes i druge.

SZO maligne bolesti definise kao: ” neprikladnu masu tkiva, ciji rast nije uslovljen fizioloskim potrebama tkiva ili organa zahvacenog patoloskim procesom, a cije su osnovne karakteristike nekontrolisani rast, svojstvo prodiranja u okolna tkiva i mogucnost naseljavanja (metastaziranja) u druga, cesto udaljena tkiva i organe”.

1

MKB X C81-C96). Ovaj registar sadrzi podatke o broju prijavljenih slucajeva malignih bolesti. 1. godine. Broj novoobolelih žena od malignih bolesti u svetu 2002. maligne neoplazme digestivnih organa i peritoneuma (MKB IX 150-159. mestu boravka. godine sa projekcijom broja obolelih 2020. MKB X C00-C14) . maligne neoplazme drugih i neoznacenih lokalizacija (MKB IX 190-199: MKB X C69-C80) .KLASIFIKACIJA MT l l l l l l l EPIDEMIOLOSKO ISPITIVANJE MB z z . maligne neoplazme limfnog i hematopoeznog tkiva (MKB IX 200-208. godine sa projekcijom broja obolelih 2020. maligne neoplazme respiratornog sistema (MKB IX 160165. Bazira se na prijavama malignih bolesti i vodi se u Institutu za zastitu zdravlja republike Srbije u Beogradu. Broj novoobolelih muškaraca od malignih bolesti u svetu 2002. MKB X C30-C39) . – – – – – Registar za rak u Srbiji je formiran 1970. primarnoj lokalizaciji malignog procesa i al. polazni materijal za razna klinička ispitivanja. polu obolelih. MKB X C15-C26) . maligne neoplazme kostiju. kao i za planiranje zdravstveno-vaspitnog rada. koze i dojki (MKB IX 170-175. maligne neoplazme genitourinarnih organa (MKB IX 180189. maligne neoplazme usne supljine i farinksa (MKB IX 140149. MKB X C40 -C50) . vezivnog tkiva. Deskriptivna epidemiolpgija Izvori podataka: – prijave malignih bolesti – izvestaji o hospitalizaciji (bolnicki morbiditet) – podaci ambulantnog morbiditeta (prvih i kontrolnih pregleda) – podaci o odsustvovanju sa posla – podaci o mortalitetu (izvestaji drzavne statistike ili originalne potvrde o smrti) – patohistoloski izvestaji REGISTAR ZA RAK z Razlozi vodjenja registara sagledavanje incidencije i prevalencije malignih bolesti planiranje zdravstvene zaštite planiranje i sprovodjenje preventivnih mera i njihovu evaluaciju izračunavanje trendova kretanja ovih bolesti sagledavanje du`ine pre`ivljavanja obolelih (u odnosu na stadijum bolesti i vrstu primenjene terapije) – razlike u incidenciji i mortalitetu mogu ukazati na prisustvo (ili osdustvo) faktora rizika za nastanak odredjenih vrsta malignoma i tako inicirati odredjena analitička ispitivanja – sagledavanje incidencije i mortaliteta su osnovni. ranog otkrivanja bolesti. 10000000 8000000 6000000 4000000 6000000 4000000 2000000 2002 2020 2002 2020 2000000 0 0 2002 2020 0-14 66469 66978 15-44 864239 45-54 55-64 65+ All ages 0-14 94359 98435 15-44 654136 756573 45-54 885703 55-64 65+ All ages 1351996 2815645 5801839 2002 2020 980193 1046547 2103209 5060657 1243285 2243774 4629805 8971871 901856 1061080 1125141 2258185 5413241 2 . planiranja masovnih skrininga i sl. MKB X C51-C68) . uzrastu.

9 Larinks (C32) .2 238.12.2 405.3 225.2 .0 3.3 220.9 207.2 ^e{ka Republika Nema~ka Belgija Luksemburg Francuska CentralnaSrbija Srbija Centralna Slovenija Poljska Ni{avski okrug 210.3 316.6 3 .3 234.9 193.9 242.0 300.5 22.22.2 220.5 252.0 29. Bosna i Hercegovina Centralna Srbija Moldavija Bugarska Gr~ka Rumunija Makedonija 0. /farinks (C00-C10) .4 4.0 7.0 S t a n d a r500. g.5 .31.4 4.8 6.4.6.8 185.0 6.7 Hrvatska Slova~ka F.9 271.1 224.8 .9 6.4 158. godine Vodeće lokalizacije malignih tumora kod žena Novooboleli (% ) Plu}a / bronh (C34) .3 14.Jetra (C22) 2.2 329.U sna {uplj.0 217.5 232.5 2.6 . godine Incidencija od svih lokalizacija malignih tumora.0 100 000 Ni{avski okrug 268.Plu}a / bronh 8.0 400.9 .Larinks (C32) 5.5 189.4 U sna {uplj.7 4.2 Pankreas (C25) - 2.8 .@eludac (C16) 4.6 233.2 299.6 Jetra (C22) .0 200.4 .3 309.3 .4 2. prema polu u centralnoj Srbiji i u pojedinim Evropskim zemljama 1999.0 342.0 203.6 335. godine Incidencija malignih tumora kod žena u svetu 2002.Incidencija malignih tumora kod muškaraca u svetu 2002.5 .4 185.Druge lokalizacije crveno.Pankreas (C25) 7.6 235. Bosna i Hercegovina Ruska federacija Ukrajina Rumunija Moldavija Bugarska Gr~ka Makedonija 0.4 Žene 275.Prostata (C61) 3.3 199.3 Kolon / rektum (C18-C20) .0 d i z o v a n a s t o p a n a Vodeće lokalizacije malignih tumora kod muškaraca u centralnoj srbiji 1999.5.0 300.0 180.7 4.3 2.7 3.6 204.1 4.2 1.7 3.9 312.4 Leukemije (C91-C95) - Druge lokalizacije .1 268.Mozak (C71) 1.6 @ eludac (C16) - (% ) Umrli 27.Kolon / rektum (C18-C20) 4.7 292.7 211.2 .1 29.7 10.7 4.8 .0 154.7 200.6 Prostata (C61) .0 100.7 24.M okra}na be{ika (C67) 2.3.0 100. /farinks (C00-C10) 25.7 Mokra}na be{ika (C67) .Ni{avski okrug (C34) 11. Vodeće lokalizacije malignih tumora kod muškaraca Muškarci Ma|arska Ma|arska Francuska ^e{ka Republika Belgija Slova~ka Hrvatska Nema~ka Luksemburg Poljska Ruska federacija Slovenija Ukrajina F.9 299.7 318.2.

1.7 Druge lokalizacije .Pankreas (C25) 4.6 98.Plu}a / bronh 3.9 4.5 140.0 149.3 176.8 10.4 Kolon / rektum (C18-C20) @ eludac (C16) Prostata (C61) Pankreas (C25) Jetra (C22) Larinks (C32) M okra}na be{ika (C67) M ozak (C71) Francuska Ni{avski okrug 94.4 5.1 201.8 105.8 4.3 2.2 U krajina Ni{avski okrug 170.6 . godine Smrtnost u svetu od malignih tumora 2002 godine Novoobolele (% ) Dojka (C50) .Faktori uslovljeni navikama i načinom života 4.0 160.8 8.Vodeće lokalizacije malignih tumora kod žena u centralnoj srbiji 1999.5 Kolon / rektum (C18-C20) .3 3.1 4.4 112.Ovarijum (C56) 4.0 Leukemije (C91-C95) .0 80.0 230.3 5.5 4. Faza inicijacije 2.2 2.9.1 10.2 217.1 92.0 3.3 .Ni{avski okrug Smrtnost od svih lokalizacija malignih tumora u pojedinim evropskim zemljama i u centralnoj Srbiji 1999.4 1.8 8.4 4.Dojka (C50) 9.8 7.3 6. Način ishrane 5.5 .24.0 S t a n d a r d i z o v a n a ETIOLOGIJA MALIGNIH BOLESTI Faktori rizika z z z z z 1.1 3.3 150.5 198.0 185.5 81.9 18. godine Vodeći uzroci smrti od malignih bolesti kod muškaraca u Evropskoj zajednici i u centralnoj Srbiji 1999.6 F.5 6.1 222. Bosna i H ercegovina M oldavija Bugarska Rumunija Gr~ka M akedonija 0.0 .5 10.Druge lokalizacije (C34) 6.Jetra (C22) 5.30.9 115.2 203.4 100. +faktor rizika tumor 4 .0 93.0 Plu}a / bronh (C34) - (% ) Umrle 16.1 .Kolon / rektum (C18-C20) 8.2 22.6 .3 @ ene M a| arska ^ e{ka Republika Nema~ka Slovenija Belgija Luksemburg Centralna Srbija Centralna Srbija Poljska Slova~ka H rvatska Ruska federacija 127.0 300.0 .1 10.9 Ovarijum (C56) @ eludac (16) Pankreas (C25) - M okra}na be{ika (C67) .Grli} materice (C53) M aterica (C54) .8 4.5 .4 108.1 188.8 6.0 120.6 116. Faza nastanka malignog oboljenja 1. Faza promocije 3.6 157.5.8 147.Bubreg (C64) 34. Bosna i H ercegovina 165.7 .5 Grli} materice (C53) .6 272.0 89.6 4.0 111.4 Rang Evropska Z ajednica % 27.0 . godine Centralna Srbija Lokalizacija (M KB-10) Plu}a / bronh (C34) 1 2 3 6 7 4 9 5 8 % 29. /farinks (C00-C10) 10 D ruge lokalizacije Rumunija M oldavija Bugarska M akedonija Gr~ka 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 - 1 2 4 3 5 6 10 7 9 8 - 200.4 85.2 2.0 s t o p a 0.2.0 n a 100 000 40.@eludac (16) 5.3 90.4 Crveno.9 6.5 5.8 211.Faktori koji deluju u radnoj sredini 3.7 .5 4.8 4.7 111.5 3. Biološki agensi normalna ćelija faktor inicijacije inicirana ćelija faktor promocije FR inicirana ćel. Faktori životne sredine 2.2 31.5 1.4 89.1 171.1 U sna {uplj.7 1.9 113.8 4.0 25.9 3.M ozak (C71) 1.7 26.10.3 1.4 28.8 150.4 5.5 3.8 3.0 100.2 10.2 205.1 Rang M u{karci M a| arska Hrvatska ^ e{ka Republika Slova~ka Ruska federacija Poljska Slovenija Francuska Belgija L uksemburg U krajina Nema~ka Centralna Srbija Centralna Srbija F.

arsen.leukemije. PVU. debelo crevo. radioaktivni elementi. izlaganje sunčevim zracima.rak mokraćne be[ike) bakterije (helikobakter pilori-rak želuca) virusi (Epstain -Barr: afrički burkitov limfom. dojka.Faktori koji deluju u radnoj sredini z z z z aerozagadjenja (policiklični ugljovodonici. Hepatitis B i C . hlorfluorugljovodoniici) . grkljan. kolon-rektum. anabolici. m okraćna b.11 . sekundarni amini) rak jetre. rana menarha. radijum) mokraćna bešika.Faktori z z z z uslovljeni načinom života navikama i z 4. digestivni trakt jonizujuća zračenja . Maligni tumori kod kojih su jasno definisani faktori rizika čijim se uklanjanjem onemogućuje njihovo dejstvo i sprečava nastanak bolesti. glavnu ulogu imaju način ishrane.B. multipni mijelom. vulva.larings. azbest. betakarotin i selen PREVENCIJA MALIGNIH TUMORA z z z z 5. U ovu grupu spadaju maligni tumori od kojih boluju odrasle osobe. neradjanje. ždrelo. jetra lekovi i medicinske procedure (hormonske supstance. steroidi. izlaganje infekciji virusnog hepatitisa B i C i sl. seksualno ponašanje. Biološki agensi paraziti (shistozoma hematobium .nitriri) Kancerogeni nastali u organizmu tokom metabolizma hrane (nitrozamini koji nastaju iz nitrata) Povećan unos masti i kalorijski unos Protektivno dejstvo imaju celuloza. PVU.trihlormetan. često su epitelijalnog porekla i vezani su za kožu. dimljenje. respiratorni trakt i gornje delove digestivnog sistema. hrpes simpleks . želudac. ezofagus.C. kiseljenje i usoljavanje. čaj kafa) Kancerogeni nastali tokom pripremanja hrane (roštilj. kod žena 5-10%): rak pluća (85%) alkohol (udeo u smrtnosti 3%): usna šupljina. uzrast u vreme prve iznete trudnoće i sl. leukemije Industrijski proces Proizvodnja alum inijum a Pravljenje auram ina Izrada i popravka obuće Gasifikacija uglja Proizvodnja koksa Izrada nam eštaja Pravljenje izopropil alkohola Livenje gvoždja i čelika Izrada grim iznih boja Industrija gum e Kopanje hem atita Lokalizacija raka pluća. m okraćna bešika pluća z 3.fenacetin.jetra. 5 . m okraćm na bešika m okraćna bešika leukem ije (kostna srž) pluća koža. z z 1. Hodgkin.estrogeni. Maligni tumori kod kojih nisu jasno definisani faktori rizika.PVU. bubreg. prema mnogim autorima.6. vitamini A. prženje) Kancerogeni nastali tokom konzerviranja i čuvanja (aflatoksin. elektromagnetna) koža. limfomi. z z z z Način ishrane z duvan (Povećana smrtnost kod muškaraca 30%. nedojenje): materica. 2. pluća. konzumiranje alkohola. z Faktori životne sredine 2.vilva. penis. dojka z z Kancerogeni u samim namirnicama (Gljive. nos nos pluća m okraćna bešika leukem ije. papiloma virusi 16 i 18 . hlorisana voda .z 1. a za čiji nastanak su odgovorni pušenje duvana. leukemije zagadjenja hrane (aflatoksini. kao što su maligni tumori genitourinarnog trakta i digestivnog sistema u čijem nastanku. UV i jonizujuće zračenje) seksualno i reproduktivno ponašanje (rani početak seksualnih aktivnosti. tiroideja nejonizujuća zračenja (UV. 5. jednjak.pluća zagadjenja voda (razne hemijske nokse.E. neki lekovi . nazofaringealni rak i M. urinarni trakt.

5-3 0. ali najefikasnije rezultate je dao program skrininga raka grlića materice (upotrebom brisa po Papanikolau) i skrining nekih profesionalnih malignoma (npr. Pojedine vrste raka ne daju nikakve prekliničke markere (npr.kancerog. a kod drugih su procedure veoma komplikovane ili skupe.5-2 manje od 12 ? Primarna prevencija z z z z z z z z z z z z z z z z z z z z posebni programi X IX VIII VII VI V IV III II I kontrola genetskih agenasa inspekcijske kontrole zabrana kancerogenih lekova zaštita ugroženih suzbijanje polnih bolesti profilaksa hepatitisa B borba protiv virusnih infek. Kod ostalih lokalizacija veći značaj imaju mere ranog otkrivanja z O dstupanje od uobičajenih navika pražnjenja creva i bešike P ojava upornog kašlja ili promuklosti R ana koja ne zarasta E videntna promena mladeža ili bradavice Z adebljanje ili čvor u dojci ili drugde N eobično krvarenje ili izliv O težano gutanje ili poremećeno varenje 6 .? 7 1-13 4 3 3 1 manje od 1 manje od 1 ? 2-8 2-4 2-4 0.noksi i procesa suzbijanje alkoholizma suzbijanje uživanja alkohola osiguranje zdrave hran kontrola zagadjenosti htrane raznovrsna i kvalitetna ishrana ishrana bez suvišnih energ. izbegavanje izlaganju kontrola joniz. raka mokraćne bešike). zabrana pušenja borba protiv pušenja Sekundarna prevencija b)Rano otkrivanje raka z z z z z z z z z z a) Skrining S obzirom na činjenicu da je smanjenje smrtnosti od neke bolesti merilo uspešnosti skrininga.Uloga različitih faktora rizika u umiranju od raka u SAD-u Faktor rizika Ishrana Duvan Infekcija Reproduktivno i seksualno ponašanje Zanimanje Alkohol Geografski činioci Lekovi i medicinske procedure Aditivi u hrani Industrijski proizvodi Nepoznato Učešće u strukturi umiranja (%) procenjena prihvatljiv vrednost opseg 35 10-70 30 25-40 10? 1. mat. mali je broj malignih tumora kod kojih se uz potpunu opravdanost može koristiti ova metoda sekundarne prevencije. i UV zračenja primena i kontr. standarda kontr. Do sada je u razvijenom svetu sprovedeno veoma mnogo skrining programa. rak kože).

Ozbiljna oštećenja nastaju u celokupnom nervnom sistemu. proteina i masti.Osnovna biohemijska karakteristika je hronična hiperglikemija koja vremenom dovodi do komplikacija. Zbog kardiovaskularne (60-70%) i renalne bolesti (7-8%) očekivana dužina života se skraćuje za 5-10 godina u pacijenata preko 40 godina. Najveći praktični značaj ima ketoacidoza. Komplikacije. od čega 90% čine oboleli od INDM.uzrok smrti u preko 80% ovih bolesnika.) 2.ostali tipovi dijabetes mellitus-a (udruženost sa bolestima pankreasa. Podela „ A. Rizik od kardiovaskularnih bolesti je 2-3 puta veći nego kod ostale populacije. Procene govore da je ukupan broj obolelih od dijabetesa 1995. poliurijom. a više od 80% obolelih biće iz zemalja u razvoju. hronične (organske ili degenerativne) .očnom sočivu i drugim tkivima ali su najznačajnije na krvnim sudovima. gubitkom telesne težine a ukoliko se ne preduzme lečenje. uslovljenu apsolutnim ili relativnim nedostatkom insulina. „ „ Definicija. hiperglikemijska-ketonska oko 1-2%.koje se karakteriše hiperglikemijom i drugim biohemijskim poremećajima zbog neadekvatne produkcije ili neadekvatnog dejstva insulina koji kontroliše metabolizam glukoze. godinu. Rezultati epidemioloških istraživanja ukazuju da dijabetes melitus iz godine u godinu uzima sve veće učešće u morbiditetu i mortalitetu kako svetske. godine bio oko 135 miliona.najteži oblik je koma i to hipoglikemijska. Oko trećine dijabetičara umire u okviru 30 godina od postavljanja dijagnoze kardiovaskularne ili renalne bolesti. Diabetes mellitus a. Bolest se manifestuje polidipsijom.endokrinim oboljenjima. „ „ „ „ „ „ Dijabetes melitus predstavlja značajan globalni problem savremene medicine. dolazi do pojave stupora i kome.. „ „ akutne metaboličke komplikacije .masti i belančevina.Definicija Šećerna bolest Prof dr Branislav Petrović „ Diabetes mellitus predstavlja hroničnu masovnu nezaraznu bolest sa poremećajem metabolizma ugljenih hidrata.. Gestacijski diabetes mellitus 3.uzimanjem nekih lekova ili hemikalija. Smanjena tolerancija na glikozu (intolerancija) -bez prateće gojaznosti -udružen sa gojaznošću -u sklopu nekih sindroma „ „ „ Klinička slika. „ „ „ „ „ 1 . Eksperti Svetske zdravstvene organizacije procenjuju da će 2025.malnutricijski oblik dijabetes mellitus-a d. prvenstveno na krvnim sudovima.insulin nezavisan (tip 2) diabetes mellitus -bez prateće gojaznosti -udružen sa gojaznošću c.insulin zavisan (tip 1) diabetes mellitus b. Po definiciji koju je dala grupa za studije dijabetesa Svetske zdravstvene organizacije diabetes mellitus predstavlja hronično progresivno oboljenje. tako i naše populacije. godine broj obolelih iznositi oko 300 miliona što će predstavljati porast od 120% u odnosu na 1995. Klinički poremećaji 1.

sa blažim kliničkim manifestacijama.Naime.000 obolelih. Od evropskih zemalja najveću stopu prevalence za dijabetes ima Malta . Razvija se lagano. možda leži u izolovanosti i genetske selekcije stanovništva zbog malarije koja je bila vodeći uzrok smrti na tim prostorima. Niske stope su nađene kod Eskima-manje od 2%.6%). U državama sa naglom industrijalizacijom. Faktori rizika za IZDM „ „ „ „ Aktuelna procena je da kod nas trenutno ima oko 300.8%).a njihov broj se kretao. Diabetes mellitus-insulin nezavisan ili tip 2 (INDM). Na teritoriji nišavskog okruga u toku jedanaestogodišnjeg istraživanja (1985-1996). „ „ „ „ „ U prevalenciji IZDM zapažene su značajne geografske i etničke razlike. razvija se burno i ako se ne primeni insulin dolazi do razvoja ketoacidoze.Primer je povećana stopa incidence u hladnijim mesecima kada su i virusne infekcije češće.mumps. Nije jasno zašto postoji velika razlika među skandinavskim zemljama koje su geografski. Podaci o incidenciji IZDM pokazuju da se bolest klinički manifestuje oko pete godine kada je prvi peak i još više između desete i trinaeste godine.0%.uključujući SAD.kao i smanjena osetljivost perifernih tkiva na dejstvo samog insulina. kao i Aboridžina u Australiji iznosi i do 40%. zavisno od godine. koja takođe ima visoku stopu incidence.U nekim populacionim grupama ovo oboljenje je vrlo retko ili čak nepoznato.5-3%. Smatra se da je svetski prosek od 2-5%. Kod Pima Indijanaca u Severnoj Americi.Dalekom istoku (1-1. Najviša stopa incidence za insulin-zavisni dijabetes je u Finskoj koja ima najvišu stopu incidence na svetu (35-40o/oooo). upotrebom i praćenjem imunocitogenetskog markera kao što je nedostatak AK asparagina na 57 poziciji β lanca D HLA antigena videla se direktna veza sa stopom Incidence IZDM.Ovo se može objasniti pojavom hormona rasta i polnih hormona koji imaju dejstvo suprotno insulinu te se kod insuficijencije pankreasa klinički manifestuje bolest.Objašnjenje za Sardiniju i Maltu. Najmanja stopa incidence je u Japanu.Aljasci.000 dijabetičara opovrgavaju ovu nisku procenu. međutim sistematska istraživanja u Vojvodini su pokazala da na njenoj teritoriji ima oko 185.tj. 2 . Raširenost INDM „ „ „ „ „ „ „ „ Prevalenciji INDM se kreće 0 do skoro 40%.Raširenost IZDM „ Diabetes mellitus-insulin zavisan ili tip 1 (IZDM). kome i smrti.3%) i Novom Zelandu (2.2-2%).3. otkrićem.kada je drugi peak.gde se prelazi na moderan način ishrane i života uopšte.Australiji (2. po dejstvu antagonisti insulinu (katabolički hormon) doprinose ispoljavanju dijabetesa u mladosti.U osnovi ovog tipa bolesti leži takođe smanjenje sekrecije insulina ali i neadekvatan odgovor pankreasa na nagli skok glikemije.Sličan slučaj je i sa Izraelom gde Jevreji imaju pet puta veće stope incidencije od Arapa koji žive na istoj teritoriji. utvrđena je godišnja stopa incidence od 127. citomegalovirus.taj procenat je veći.4o/oooo Prosečno svake godine se prijavi oko 500 novih slučajeva.Ako se uzme u obzir ”okidačka” uloga spoljašnjih faktora onda se verovatnoća ispravnosti teorije povećava.U osnovi ovog oblika bolesti je manje više dugotrajni.naročito pankreatotropnim virusima kao što su coxackie. Zemlja sa neočekivano najnižom stopom incidence insulin-zavisnog dijabetesa tzv.Na drugom mestu je Sardinija. bez sklonosti ketoacidozi i može se dobro regulisati primenom dijetetskog režima ili uz pomoć oralne terapije. U većini visoko razvijenih zemalja. Prema aktuelnim podacima. Procene su da se prevalenca u Evropi kreće u granicama 0.Indijskom poluostrvu (1.herpes virus. dok razlike među polovima nisu uočene.prosek je 512%. Postoje dva vrška (peak-a) u javljanju dijabetesa tip 1: prvi peak je od 3-5 godine. "hladna tačka Evrope" je Makedonija.Ono što može poljuljati ovo otkriće ja podatak da samo 3% osoba sa ovim markerom oboli od dijabetesa. asimptomatski proces progresivnog gubitka beta ćelija pankreasa najverovatnije autoimunim reakcijama. Jasno je da kod kompenzovanog nedostatka insulina ovaj fiziološki bum anaboličkih hormona može dovesti do dekompenzacije i kliničkog ispoljavanja dijabetesa. Od fizioloških uticaja izgleda da povećanje lučenja hormona rasta i polnih hormona (anabolički hormoni). od 178 do preko 800! Ova velika razlika svakako potiče od neažurnog prijavljivanja DM „ „ „ Novija istraživanja pokazuju da je HLA sistem antigena povezan sa stopom incidencije IZDM.ekonomski i kulturno vrlo bliske.9%. prevalenca INDM-a u najrazvijenijim industrijskim zemljama Evrope iznosi 2%.echovirus. ranije poznat pod nazivom adultni tip dijabetesa se javlja kod osoba starijih od 30 godina. Kod Papua Indijanaca (Nova Gvineja) prevalenca je približno 0. Od spoljašnjih faktora su važne virusne infekcije.Značaju spoljnih faktora ide u prilog podatak da genetski predisponirane osobe dva do tri puta češće razvijaju dijabetes ukoliko su u dužem periodu bile izložene jednom ili više faktora sredine od takođe genetski prijemčivih osoba koje su manje vreme bile izložene dejstvu tih faktora.ranije takođe označavan kao juvenilni tip dijabetesa – najčešće nastaje naglo. a drugi oko 11-13. Javlja se kod dece i mladih po čemu je i dobio raniji naziv. u doba puberteta.

oralnih hipoglikemičnih preparata i.isključivanje pušenja kao štetne navike koja ubrzava nastanak ateroskleroze.antilimfocitni serum i ciklosporin A čije dejstvo nije još potpuno ispitano.To su idealni uslovi za što ranije otkrivanje bolesti i primenu adekvatnih terapijskih mera.Komplikacije dijabetesa mogu rano da se otkriju kroz preglede očnog dna.nivoa lipidnih frakcija u krvi.Osnovni cilj tercijarne prevencije je održavanje glikemije u granicama normale.To je jasno. Uticaj pola izgleda da ne igra ulogu.isključiti dijabetogene lekove.Razlike se mogu objasniti različitim običajima koji vladaju.merenjem krvnog pritiska. „ Tercijarna prevencija Tercijarna preventivna zaštita podrazumeva dobru kontrolu dijabetesa i ravnomernost i umerenost kao u ishrani. Ako uslovi dozvoljavaju treba uraditi određivanje HLA genotipa i drugih markera karakterističnih za DM: anticitoplazmatska antitela (ICA).U tom smislu veliku ulogu bi odigralo sistematsko ispitivanje široke populacije na DM i intoleranciju glukoze. Kod svih osoba kod kojih se otkrije sklonost ka razvitku dijabetesa treba sprovesti nespecifične mere i preduprediti virusne infekcije. neurološkim ispitivanjem osetljivosti refleksa. naravno.Pored merenja nivoa glikemije.može se pribeći i merenju glikozurije pomoću test traka.kao i hroničnog psihičkog stresa.čak i kod osoba koje imaju porodično opterećenje. U preventivnom radu to znači da je merenje glikemije osnovni test. vrsti benignog dijabetesa tip 2.iako postoje razlike od jedne do druge zemlje.Tu je na prvom mestu regulisanje telesne težine i otklanjanje gojaznosti.energična borba protiv infekcije i dr. Kod INDM postoji veća mogućnost i bolji rezultati primarne prevencije.v. Prevencija u opštoj populaciji koja se prvenstveno ogleda kroz skrining.Genetski skrining i skrining na ICA bile bi idealne metode rane prevencije. U posebnoj kategoriji INDM pod nazivom MODY (Maturity Onset Diabetes in the Young) ili Masenov sindrom.Izgleda da on sam kod genski disponiranih osoba može razviti dijabetes.Rani tretman otkrivenih komplikacija kod INDM bi svakako sadržao održavanje normoglikemije pomoću dijetetskog režima ishrane.izbegavanje učestalih trudnoća. plazmafereze.u korist jednog ili drugog pola.Kod IZDM kao metoda izbora bila bi intenzivirana insulinska terapija sa određivanjem nove doze ili kombinacije insulina. zatim antivirusne vakcinacije i izbegavanje nutritivnih faktora koji mogu usloviti nastanak IZDM. dokazano je autozomno-dominantno nasleđivanje.obzirom na delovanje mnoštva spoljnih faktora u ispoljavanju DM kod genetski predisponiranih osoba.S druge strane pojava INDM povezana je i sa tipom gojaznosti gde centralni tip gojaznosti nosi veći rizik za morbiditet od perifernog.Tu spadaju primena kortikosteroida.isključivanje dijabetogenih lekova.Može se sprovoditi ciljano kod rođaka obolelih. Pojava INDM je takođe direktno proporcionalna stepenu fizičke aktivnosti. Što se tiče životne dobi zajedničko je da se incidenca povećava u delu populacije preko 60 godina.ali odnos rezultat/troškovi nije ohrabrujući čak i za ekonomski mnogo jače države.dijetu bez proteina kod mikroalbuminurije.kvaliteta perifernog pulsa. u krajnjem slučaju doziranjem insulina. „ „ Sekundarna prevencija Posebno je značajna kod INDM jer se javlja posle 30-e godine života i može još dugo proticati bez ikakvih simptoma i znakova. aplikaciju glukoze.razlici u ishrani i fizičkim aktivnostima.dijetetski režim ishrane. Mere preduzete kod novootkrivenih bolesnika koje bi zaustavile dalje propadanje mase β-ćelija i eventualno omogućile njihovu regeneraciju.umerena fizička aktivnost. Ishrana utiče u smislu bilo povećanog energetskog unosa bilo povećanom unosu masti. 3 .dužine delovanja i drugih osobina navedenih činioca. (nije pronađen gen ili grupa gena čije bi se promene mogle povezati sa nastankom dijabetesa tip 2) Tezu o postojanju genske povezanosti dokazuju studije koje pokazuju da su incidencija i prevalencija ovog oblika DM veće kod rođaka prvog kolena nego u ukupnom stanovništvu.interferona.U praktičnom radu najveći značaj ima oralni glukozo-tolerans test (OGTT).i dr.radu tako i u životu uopšte.itd. Uzimajući u obzir sve navedene faktore dolazi se do zaključka da će ispoljavanje INDM zavisiti od njihovog međusobnog odnosa u pogledu intenziteta. Gojaznost je jedan od najvažnijih faktora.i dr.urinskim testovima na mikroalbuminuriju. kao i praćenje insulinskog odgovora na i.kao semikvantitativne metode. Primarna prevencija INDM „ „ „ „ „ Prevencija osoba sa visokim rizikom (rođaci u prvom stepenu srodstva). laserski tretman retinopatije.Faktori rizika za INDM „ „ „ „ „ „ „ „ Genetska opterećenost.studije blizanaca.Nespecifične mere bi podrazumevale antihipertenzivnu terapiju. antiinsulinska antitela (IAA).regulisati telesnu težinu.

godine) “ U razvijenim zemljama dolazi do snižavanja stopa mortaliteta.visokog mortaliteta (na prvom mestu medju definisanim uzrocima smrti) 2.Urodjene srčane mane • 5. u ostalim u opadanju) • 4. pre svega posledica načina života i rada ( nepravilna ishrana. a u nerazvijenim je u porastu “ Rasprostranjenost i učestalost “ Najčešće KVB u fazama epidemiološke tranzicije Učešće KVB u svim uzrocima smrti 10% Najčešće KVB Faza Pošasti i gladi Reumatska bolest srca. koji je. Period publikovanja mnogobrojnih preporuka za prevenciju KVB (posle 1990) Epidemiološki značaj Vodeći uzrok umiranja u većini razvijenih zemalja “ Svake godine u svetu umre 70 miliona ljudi (preko 30% mortaliteta) “ 1/3 umrlih je u srednjem životnom dobu “ Značajan uzrok radne nesposobnosti “ Uzrok velikom troškovima zdravstvene zaštite “ Vodeći uzropk preveremene smrtnosti (pre 65.Arterioskleroza (u porastu je. pokazuju trend porasta. a u neposrednoj vezi je sa hipertenzijom i koronarnom bolešću). Eksperimentalna potvrda kauzalne povezanosti hiperholesterolemije i hipertenzije sa koronarnim rizikom (19801990) “ MONICA “ 3. • U razvijenim zemljama 40-50% smrtnosti je zbog KVB (najviše učestvuju apopleksije).Direktno utiče na pojavu koronarne bolesti. a u nerazvijenim u porastu. fizička neaktivnost i stres) • Klinički oblici: • 1. uglavnom.Koronarna bolest srca (u svetu je u porastu.Reumatsko oboljenje srca (u nerazvijenim zemljama u porastu. • Smrtnost od KVB je u razvijenim zemljama u padu. hipertenzija Ishemijska bolest srca moždani udar Moždani udar ishemijska bolest srca kongestivna srčana slabost Povlačenje pandemija 10-35% Degenerativnih i ponašajnih bolesti Odložene pojave degenerativnih bolesi 35-65% 50% 1 . Istorijski pregled “ 1. Ove bolesti u svetu. srčanog i moždanog udara.KARDIOVASKULARNA OBOLJENJA Predstavljaju veliki epidemiološki problem zbog: 1. • Visok pritisak je uobičajena bolest u svim zemljama. kardiomiopatije zbog infekcija i malnutricije Reumatsko oboljenje srčanih valvula. karakteristike epidemije I koji ima KARDIOVASKULARNE BOLESTI Prof dr Branislav Petrović 3. posebno kod mladjih ljudi) • 2.velikih ekonomskih posledica ( u smislu gubitka radne sposobnosti i lečenja).visokog morbiditeta. Period velikih studija koje su povećale nivo znanja o etiologiji KVB (1950-1980) “ “ Framingemska studija Projekat sedam zemalja “ 2.Hipertenzija (takodje u porastu) • 3.

veka Mortalitet “ “ “ “ 1200 1000 800 600 400 200 Madjarska Skotska Poljska Irska Francuska Bugarska Rumunija Svedska Rusija Italija USA KVB IBS MU Kina “ “ 0 Australija “ KVB predstavljaju vodeći uzrok umiranja u svim delovima sveta osim u subsaharskoj Africi. osim u Africi i na zapadnom Pacifiku.Britanija Na početku 20.zapadna Nemačka B. Veka dolazi do opadanja trenda umiranja od KVB u Americi.IBS let.Sad) Francuska Švajcarska V.IBS inc M. Vodeći je uzrok smrti u Evropi (2 miliona godišnje) –oko 50%o od svih KVB Srbija – IBS u strukturi mortaliteta od KVB učestvuje sa oko 19% Trend “ “ “ “ Trend incidencije i letaliteta od KVB (Monica projekat) 4 B. posebno posmatrana.IBS let -2 -4 -6 -8 2 . Veka KVB su u svetu učestvovale u ukupnom mortalitetu sa manje od 10% Krajem dvadesetog veka KVB u mortalitetu učestvuju od 25% (zemlje u razvoju) do 50% (razvijene zemlje) 2020. je vodeći uzrok smrti u celom svetu (12%). Isto čna Nemačka Srbija (N. Ž.Incidencija “ Ni Prosečne godišnje stope incidencije koronarnih dogadjaja 1990-1995 (MONICA) Kina Francuska Spanija Svajcarska Belgija Austrija Vojvodina Poljska Finska UK 0 100 200 300 400 500 600 700 800 900 u jednoj zemlji ne postoji redovno prikupljanje podataka o incidenciji KVB “ Uglavnom se koriste podaci MONICA studije “ Najčešće se prati ishemijska bolest srca Zene Muska rci Standardizovane stope mortaliteta muškaraca od KVB u pojedinimj zemljama krajem 20.IBS inc Ž. Australiji i nekim evropskim zemljama 2 0 Litvanija Belgija Rusija Španija Danska Finska Poljska Češka M. U celom svetu učešće KVB u ukupnom mortalitetu iznosiće oko 36% U zadnjoj četvrtini 20. gde dominiraju zarazne bolesti U Evropi su vodeći uzrok umiranja Oko 30% izgubljenih godina života u Evropi nastalo je zbog KVB Najveće stope smrtnosti od KVB su u Rusiji i drugim bivšim socijalističkim zemljama Evrope Najniže stope su u Japanu i Francuskoj IBS.

dijabetes. Veka više su obolevale osobe iz višeg socio-ekonomskog statusa. a kod starijih važniji je sistolni “ Dijabetes “ 75-80% “ Žene dijabetičara umire zbog KVB sa dijabetesom imaju 3-7 puta veći rizik. gojaznost.Karakteristike obolelih “ “ Faktori rizika “ Uzrast i pol: “ Glavni faktori rizika “ Spadaju u najvažnije faktore rizika Polovinom 20. hipertrigiceridemija. socijalnih i bihevijoralnih uslova u populaciji za koje se zna da povećavaju rizik obolevanja (način ishrane.. sniženje HDL) “ Infekcije (Clamidia pneumonije. a za 10-15 godina izjednačava se sa rizikom kod nepušača Faktori rizika “ Povećan Faktori rizika “ Arterijska “ Porast nivo LDL holesterola “ Povećanje ukupnog holesterola “ Smanjenje HDL holesterola “ Zadovoljavajući “ Granične hipertenzija nivo holesterola do 5mmol vrednosti 5-6. CMV.) “ “ PREVENCIJA “ Primordijalna “ Sprečavanje prevencija nastanka i uspostavljanje sredinskih. a danas iz nižeg (manja fizička aktivnost. nepušenje. pušenje) Najveći rizik obolevanja ima crna rasa u Americi (gojazniji su. Helicobacter pylori. imaju viši krvni pritisak) Socioekonomske i etničke razlike: “ “ “ Uzrast i pol – Muškarci obolevaju češće nego žene. a muškarci 2-3 puta od nastanka IBS Ostali faktori rizika Nasledni faktori Gojaznost (abdominalni tip) “ Fizička neaktivnost “ Nepravilna ishrana “ Oralni kontraceptivi “ Psihosocijalni faktori “ Metabolički sindrom (hipertenzija. ishrana siromašna mastima i sl) 3 . Prestanak pušenja smanjuje rizik za oko 50% u toku jedne godine . a pušenje više od 40 cigareta dnevno uvećava ga 200-300%. ali žene posle menopauze češće od muškaraca (gubi se protektivno dejstvo estrogene). ekonomskih.5 mmol/l “ Kod žena u postmenopauzi holesterol raste pritiska za 20/10 udvostručava rizik “ Kod mladjih osoba važan je i sistolni i dijastolni krvni pritisak.5 mmol/l “ Visoke vrednosti više od 6. pušenje) “ Očuvanje dobrih navika stanovništva (fizička aktivnost.. sa starošću rizik se povećava Pušenje – povećava rizik za 70%.

ishrana i fizička neaktivnost) “ Orijentacija na osobe sa velikim rizikom (lečenje hiperholesterolemije. smanjenje gojaznosti i sl) recidiva neke KVB. infekcija.PREVENCIJA “ Primarna “ Cilj PREVENCIJA “ Sekundarna “ Sprečavanje je smanjenje incidencije “ Orijentacija na opštu populaciju (izmena načina života pojedinaca – pušenje. hipertenzije. odredjivanje nivoa holesterola. i snižavanje mortaliteta “ Skrining: rano otkrivanje bolesti u asimptomatskoj fazi (EKG i test opterećenja) “ Rano otkrivanje faktora rizika (hipertenzije. progresije bolesti. šećera) 4 .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful