P. 1
Hronicne nezarazne bolesti

Hronicne nezarazne bolesti

|Views: 93|Likes:
Published by drdomuz
prevencija MHNB
prevencija MHNB

More info:

Published by: drdomuz on Jun 10, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

01/11/2014

pdf

text

original

MASOVNE HRONICNE NEZARAZNE BOLESTI

Prof dr Branislav Petrović

KAO DEFINICIJA
z

OPSTE KARAKTERISTIKE MALIGNE BOLESTI DIJABETES KARDIOVBASKULARNE BOLESTI

Radi se o bolestima koje su veoma rasirene u populaciji (masovne), koje imaju dugotrajni tok (hronicne) i kod kojih etioloski faktori nisu bioloski agensi (nezarazne).

KARAKTERISTIKE I ZNACAJ
„ „ „ „ „ „ „ „ „

u njihovoj pojavi, nastanku i toku značajnu ulogu imaju faktori spoljne sredine; prema incidenciji i prevalenciji nalaze se medju deset vodećih bolesti javljaju se masovno, u epidemijskom obliku; Kosmopolitski su rasprostranjene; nazivaju se “bolestima civilizacije”; ugrožene su sve kategorije (pol, uzrast, profesija, socijalni status...) stanovništva; izazivaju ozbiljne posledice; troškovi lečenja i angažovanost zdravstvene službe su veliki; obično traju doživotno;

„ „ „

„ „ „ „ „

često jedna osoba boluje od više bolesti iz ove grupe; predstavljaju vodeće uzroke smrtnosti stanovništva u svetu; smrtnost i obolevanje se registruje u svim uzrasnim grupama sa tendencijom pomeranja ka mladjem uzrastu; uspešna kontrola i suzbijanje zahtevaju timski rad; u njihovoj kontroli najvažnije su mere prevencije; u zemljama u kojima se sprovodi planska preventivna aktivnost dolazi do njihovog opadanja; predstavljaju jedan od najsloženijih epidemioloških problema i epidemijska prognoza ovih bolesti, u principu, je nepovoljna.

MHNB- KLINICKI ENTITETI
z z z z z z z

MALIGNE BOLESTI
z

z z z z

1. Bolesti srca i krvnih sudova -koronarna bolest srca -hipertenzija -reumatsko oboljenje srca -apopleksija mozga 2.Maligne bolesti 3.Povrede z -saobracajne z -na radu i u doma}instvu 4.Dijabetes 5.Mentalne bolesti 6.Bolesti zavisnosti 7.Zubni karijes i druge.

SZO maligne bolesti definise kao: ” neprikladnu masu tkiva, ciji rast nije uslovljen fizioloskim potrebama tkiva ili organa zahvacenog patoloskim procesom, a cije su osnovne karakteristike nekontrolisani rast, svojstvo prodiranja u okolna tkiva i mogucnost naseljavanja (metastaziranja) u druga, cesto udaljena tkiva i organe”.

1

maligne neoplazme kostiju. 10000000 8000000 6000000 4000000 6000000 4000000 2000000 2002 2020 2002 2020 2000000 0 0 2002 2020 0-14 66469 66978 15-44 864239 45-54 55-64 65+ All ages 0-14 94359 98435 15-44 654136 756573 45-54 885703 55-64 65+ All ages 1351996 2815645 5801839 2002 2020 980193 1046547 2103209 5060657 1243285 2243774 4629805 8971871 901856 1061080 1125141 2258185 5413241 2 . vezivnog tkiva. Broj novoobolelih muškaraca od malignih bolesti u svetu 2002. Ovaj registar sadrzi podatke o broju prijavljenih slucajeva malignih bolesti. uzrastu. Bazira se na prijavama malignih bolesti i vodi se u Institutu za zastitu zdravlja republike Srbije u Beogradu. Broj novoobolelih žena od malignih bolesti u svetu 2002. Deskriptivna epidemiolpgija Izvori podataka: – prijave malignih bolesti – izvestaji o hospitalizaciji (bolnicki morbiditet) – podaci ambulantnog morbiditeta (prvih i kontrolnih pregleda) – podaci o odsustvovanju sa posla – podaci o mortalitetu (izvestaji drzavne statistike ili originalne potvrde o smrti) – patohistoloski izvestaji REGISTAR ZA RAK z Razlozi vodjenja registara sagledavanje incidencije i prevalencije malignih bolesti planiranje zdravstvene zaštite planiranje i sprovodjenje preventivnih mera i njihovu evaluaciju izračunavanje trendova kretanja ovih bolesti sagledavanje du`ine pre`ivljavanja obolelih (u odnosu na stadijum bolesti i vrstu primenjene terapije) – razlike u incidenciji i mortalitetu mogu ukazati na prisustvo (ili osdustvo) faktora rizika za nastanak odredjenih vrsta malignoma i tako inicirati odredjena analitička ispitivanja – sagledavanje incidencije i mortaliteta su osnovni. MKB X C30-C39) . koze i dojki (MKB IX 170-175.KLASIFIKACIJA MT l l l l l l l EPIDEMIOLOSKO ISPITIVANJE MB z z . maligne neoplazme usne supljine i farinksa (MKB IX 140149. maligne neoplazme limfnog i hematopoeznog tkiva (MKB IX 200-208. MKB X C40 -C50) . ranog otkrivanja bolesti. MKB X C51-C68) . polu obolelih. MKB X C15-C26) . – – – – – Registar za rak u Srbiji je formiran 1970. kao i za planiranje zdravstveno-vaspitnog rada. mestu boravka. godine sa projekcijom broja obolelih 2020. planiranja masovnih skrininga i sl. MKB X C00-C14) . maligne neoplazme respiratornog sistema (MKB IX 160165. polazni materijal za razna klinička ispitivanja. maligne neoplazme digestivnih organa i peritoneuma (MKB IX 150-159. 1. maligne neoplazme genitourinarnih organa (MKB IX 180189. godine. primarnoj lokalizaciji malignog procesa i al. MKB X C81-C96). godine sa projekcijom broja obolelih 2020. maligne neoplazme drugih i neoznacenih lokalizacija (MKB IX 190-199: MKB X C69-C80) .

7 292. Bosna i Hercegovina Centralna Srbija Moldavija Bugarska Gr~ka Rumunija Makedonija 0.7 4. godine Incidencija od svih lokalizacija malignih tumora.8 .9 312.Pankreas (C25) 7.M okra}na be{ika (C67) 2.2 Pankreas (C25) - 2.6 3 .9 .3 2.8 .0 100 000 Ni{avski okrug 268.0 400.Prostata (C61) 3.0 217.3 199.0 S t a n d a r500.Plu}a / bronh 8.7 3.8 . /farinks (C00-C10) 25.0 7. Bosna i Hercegovina Ruska federacija Ukrajina Rumunija Moldavija Bugarska Gr~ka Makedonija 0.3 234.7 4.4 158.9 Larinks (C32) .1 268. /farinks (C00-C10) .7 10.2 238.2 299.3.8 185.3 .4 .2. prema polu u centralnoj Srbiji i u pojedinim Evropskim zemljama 1999.5 252.@eludac (C16) 4.0 203.5 .3 220.4 4.3 309.7 318.4 4.0 29.2 405.0 300.9 207.7 4.Jetra (C22) 2.5 22.4 2.5 2.3 14.9 6.6 @ eludac (C16) - (% ) Umrli 27.8 6.4 Žene 275.7 200.9 299.12.2 .3 316.6 . g.31.6 335.6 Prostata (C61) .1 224.0 d i z o v a n a s t o p a n a Vodeće lokalizacije malignih tumora kod muškaraca u centralnoj srbiji 1999.6.2 1.Larinks (C32) 5.Druge lokalizacije crveno.9 271.2 329.7 211. godine Vodeće lokalizacije malignih tumora kod žena Novooboleli (% ) Plu}a / bronh (C34) .1 29.Incidencija malignih tumora kod muškaraca u svetu 2002.3 Kolon / rektum (C18-C20) .0 6.7 Hrvatska Slova~ka F.4 Leukemije (C91-C95) - Druge lokalizacije .U sna {uplj.Mozak (C71) 1.2 .22.4 185.0 154.Ni{avski okrug (C34) 11.5 189. Vodeće lokalizacije malignih tumora kod muškaraca Muškarci Ma|arska Ma|arska Francuska ^e{ka Republika Belgija Slova~ka Hrvatska Nema~ka Luksemburg Poljska Ruska federacija Slovenija Ukrajina F.0 300.0 342.9 193.1 4.6 204.6 235.0 100.5 .Kolon / rektum (C18-C20) 4.2 220.7 24.7 3.6 Jetra (C22) .0 200.2 ^e{ka Republika Nema~ka Belgija Luksemburg Francuska CentralnaSrbija Srbija Centralna Slovenija Poljska Ni{avski okrug 210.0 180.5.5 232.6 233.3 225.4.7 Mokra}na be{ika (C67) .0 100.4 U sna {uplj.9 242.0 3. godine Incidencija malignih tumora kod žena u svetu 2002.

3 5.Druge lokalizacije (C34) 6.8 8.5 .0 93.8 211.0 300.3 6.0 230.0 160.2 U krajina Ni{avski okrug 170.5 .9 18.0 111.8 4.M ozak (C71) 1.6 .0 .4 85.4 1.8 7. Faza nastanka malignog oboljenja 1.6 98.6 4.4 5. Način ishrane 5.7 111.0 .8 147.5 198.0 n a 100 000 40.4 100.7 .5 6.6 116.0 3.Bubreg (C64) 34.Ovarijum (C56) 4.8 105. Bosna i H ercegovina 165.1 188.8 3.2 217.1 U sna {uplj. +faktor rizika tumor 4 .0 s t o p a 0.Pankreas (C25) 4. Faktori životne sredine 2.5 3.4 4.5 Kolon / rektum (C18-C20) .2 203.9 115.1 222.4 Kolon / rektum (C18-C20) @ eludac (C16) Prostata (C61) Pankreas (C25) Jetra (C22) Larinks (C32) M okra}na be{ika (C67) M ozak (C71) Francuska Ni{avski okrug 94. godine Smrtnost u svetu od malignih tumora 2002 godine Novoobolele (% ) Dojka (C50) .4 28.1 3.8 150.9 Ovarijum (C56) @ eludac (16) Pankreas (C25) - M okra}na be{ika (C67) .8 10.1.1 92.8 6.10.2 205.5 4.5 10.5 81.5.4 Crveno.0 S t a n d a r d i z o v a n a ETIOLOGIJA MALIGNIH BOLESTI Faktori rizika z z z z z 1.0 .6 .9 3.Vodeće lokalizacije malignih tumora kod žena u centralnoj srbiji 1999.2 31.9 4.4 89.1 Rang M u{karci M a| arska Hrvatska ^ e{ka Republika Slova~ka Ruska federacija Poljska Slovenija Francuska Belgija L uksemburg U krajina Nema~ka Centralna Srbija Centralna Srbija F.Kolon / rektum (C18-C20) 8. Bosna i H ercegovina M oldavija Bugarska Rumunija Gr~ka M akedonija 0.0 25.Plu}a / bronh 3.9 6.0 120.5 Grli} materice (C53) .2 10.4 112.3 @ ene M a| arska ^ e{ka Republika Nema~ka Slovenija Belgija Luksemburg Centralna Srbija Centralna Srbija Poljska Slova~ka H rvatska Ruska federacija 127.8 4.1 10.0 185. godine Vodeći uzroci smrti od malignih bolesti kod muškaraca u Evropskoj zajednici i u centralnoj Srbiji 1999. Faza inicijacije 2.3 .2.2 22.5 140.0 80.Jetra (C22) 5.1 4. /farinks (C00-C10) 10 D ruge lokalizacije Rumunija M oldavija Bugarska M akedonija Gr~ka 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 - 1 2 4 3 5 6 10 7 9 8 - 200.6 272.Faktori koji deluju u radnoj sredini 3.7 .4 5.3 3.24.5 4.0 89.1 171.8 4.4 Rang Evropska Z ajednica % 27.@eludac (16) 5.2 2.0 Plu}a / bronh (C34) - (% ) Umrle 16.4 108.1 .30.7 1.0 Leukemije (C91-C95) .Ni{avski okrug Smrtnost od svih lokalizacija malignih tumora u pojedinim evropskim zemljama i u centralnoj Srbiji 1999.3 176.0 100.9 113.3 90.1 10.7 26.3 2.2 2. godine Centralna Srbija Lokalizacija (M KB-10) Plu}a / bronh (C34) 1 2 3 6 7 4 9 5 8 % 29.8 8.6 157.9.6 F.Grli} materice (C53) M aterica (C54) .Dojka (C50) 9. Biološki agensi normalna ćelija faktor inicijacije inicirana ćelija faktor promocije FR inicirana ćel.7 Druge lokalizacije .5 3.0 149.5 1.5 5.Faktori uslovljeni navikama i načinom života 4.3 150.3 1. Faza promocije 3.1 201.8 4.

elektromagnetna) koža. hlorfluorugljovodoniici) . čaj kafa) Kancerogeni nastali tokom pripremanja hrane (roštilj. prženje) Kancerogeni nastali tokom konzerviranja i čuvanja (aflatoksin. Maligni tumori kod kojih su jasno definisani faktori rizika čijim se uklanjanjem onemogućuje njihovo dejstvo i sprečava nastanak bolesti. UV i jonizujuće zračenje) seksualno i reproduktivno ponašanje (rani početak seksualnih aktivnosti. nedojenje): materica. m okraćna bešika pluća z 3. često su epitelijalnog porekla i vezani su za kožu.leukemije. Hodgkin. Maligni tumori kod kojih nisu jasno definisani faktori rizika.6. multipni mijelom. 2. hlorisana voda .estrogeni. seksualno ponašanje. jednjak. kiseljenje i usoljavanje. z Faktori životne sredine 2. ezofagus. izlaganje sunčevim zracima. nos nos pluća m okraćna bešika leukem ije. radioaktivni elementi. glavnu ulogu imaju način ishrane. dojka z z Kancerogeni u samim namirnicama (Gljive. kolon-rektum.fenacetin.Faktori koji deluju u radnoj sredini z z z z aerozagadjenja (policiklični ugljovodonici. urinarni trakt. Hepatitis B i C .E. penis. ždrelo. prema mnogim autorima. papiloma virusi 16 i 18 . U ovu grupu spadaju maligni tumori od kojih boluju odrasle osobe. Biološki agensi paraziti (shistozoma hematobium . kod žena 5-10%): rak pluća (85%) alkohol (udeo u smrtnosti 3%): usna šupljina. debelo crevo. radijum) mokraćna bešika. betakarotin i selen PREVENCIJA MALIGNIH TUMORA z z z z 5. dimljenje. z z z z Način ishrane z duvan (Povećana smrtnost kod muškaraca 30%. kao što su maligni tumori genitourinarnog trakta i digestivnog sistema u čijem nastanku. a za čiji nastanak su odgovorni pušenje duvana.larings.jetra. neki lekovi . arsen. želudac. respiratorni trakt i gornje delove digestivnog sistema. konzumiranje alkohola. steroidi.11 . anabolici. jetra lekovi i medicinske procedure (hormonske supstance. 5 . leukemije Industrijski proces Proizvodnja alum inijum a Pravljenje auram ina Izrada i popravka obuće Gasifikacija uglja Proizvodnja koksa Izrada nam eštaja Pravljenje izopropil alkohola Livenje gvoždja i čelika Izrada grim iznih boja Industrija gum e Kopanje hem atita Lokalizacija raka pluća.rak mokraćne be[ike) bakterije (helikobakter pilori-rak želuca) virusi (Epstain -Barr: afrički burkitov limfom.z 1. tiroideja nejonizujuća zračenja (UV.C. sekundarni amini) rak jetre. vitamini A. z z 1. grkljan. dojka. nazofaringealni rak i M.PVU. PVU.vilva.B. azbest. leukemije zagadjenja hrane (aflatoksini. pluća.Faktori z z z z uslovljeni načinom života navikama i z 4. m okraćm na bešika m okraćna bešika leukem ije (kostna srž) pluća koža. 5.pluća zagadjenja voda (razne hemijske nokse. bubreg. vulva. limfomi.trihlormetan. uzrast u vreme prve iznete trudnoće i sl. neradjanje. m okraćna b. digestivni trakt jonizujuća zračenja . izlaganje infekciji virusnog hepatitisa B i C i sl. hrpes simpleks . PVU. rana menarha.nitriri) Kancerogeni nastali u organizmu tokom metabolizma hrane (nitrozamini koji nastaju iz nitrata) Povećan unos masti i kalorijski unos Protektivno dejstvo imaju celuloza.

5-2 manje od 12 ? Primarna prevencija z z z z z z z z z z z z z z z z z z z z posebni programi X IX VIII VII VI V IV III II I kontrola genetskih agenasa inspekcijske kontrole zabrana kancerogenih lekova zaštita ugroženih suzbijanje polnih bolesti profilaksa hepatitisa B borba protiv virusnih infek. ali najefikasnije rezultate je dao program skrininga raka grlića materice (upotrebom brisa po Papanikolau) i skrining nekih profesionalnih malignoma (npr.? 7 1-13 4 3 3 1 manje od 1 manje od 1 ? 2-8 2-4 2-4 0. a kod drugih su procedure veoma komplikovane ili skupe.Uloga različitih faktora rizika u umiranju od raka u SAD-u Faktor rizika Ishrana Duvan Infekcija Reproduktivno i seksualno ponašanje Zanimanje Alkohol Geografski činioci Lekovi i medicinske procedure Aditivi u hrani Industrijski proizvodi Nepoznato Učešće u strukturi umiranja (%) procenjena prihvatljiv vrednost opseg 35 10-70 30 25-40 10? 1.kancerog. rak kože). standarda kontr. raka mokraćne bešike).noksi i procesa suzbijanje alkoholizma suzbijanje uživanja alkohola osiguranje zdrave hran kontrola zagadjenosti htrane raznovrsna i kvalitetna ishrana ishrana bez suvišnih energ. mali je broj malignih tumora kod kojih se uz potpunu opravdanost može koristiti ova metoda sekundarne prevencije. Do sada je u razvijenom svetu sprovedeno veoma mnogo skrining programa. Pojedine vrste raka ne daju nikakve prekliničke markere (npr. Kod ostalih lokalizacija veći značaj imaju mere ranog otkrivanja z O dstupanje od uobičajenih navika pražnjenja creva i bešike P ojava upornog kašlja ili promuklosti R ana koja ne zarasta E videntna promena mladeža ili bradavice Z adebljanje ili čvor u dojci ili drugde N eobično krvarenje ili izliv O težano gutanje ili poremećeno varenje 6 . zabrana pušenja borba protiv pušenja Sekundarna prevencija b)Rano otkrivanje raka z z z z z z z z z z a) Skrining S obzirom na činjenicu da je smanjenje smrtnosti od neke bolesti merilo uspešnosti skrininga. izbegavanje izlaganju kontrola joniz. i UV zračenja primena i kontr.5-3 0. mat.

godine bio oko 135 miliona. Gestacijski diabetes mellitus 3. Smanjena tolerancija na glikozu (intolerancija) -bez prateće gojaznosti -udružen sa gojaznošću -u sklopu nekih sindroma „ „ „ Klinička slika. hronične (organske ili degenerativne) . Po definiciji koju je dala grupa za studije dijabetesa Svetske zdravstvene organizacije diabetes mellitus predstavlja hronično progresivno oboljenje. godine broj obolelih iznositi oko 300 miliona što će predstavljati porast od 120% u odnosu na 1995.ostali tipovi dijabetes mellitus-a (udruženost sa bolestima pankreasa.masti i belančevina. a više od 80% obolelih biće iz zemalja u razvoju. Procene govore da je ukupan broj obolelih od dijabetesa 1995. „ „ „ „ „ „ Dijabetes melitus predstavlja značajan globalni problem savremene medicine. „ „ Definicija.očnom sočivu i drugim tkivima ali su najznačajnije na krvnim sudovima. „ „ akutne metaboličke komplikacije . prvenstveno na krvnim sudovima.najteži oblik je koma i to hipoglikemijska. Najveći praktični značaj ima ketoacidoza..koje se karakteriše hiperglikemijom i drugim biohemijskim poremećajima zbog neadekvatne produkcije ili neadekvatnog dejstva insulina koji kontroliše metabolizam glukoze. dolazi do pojave stupora i kome. Bolest se manifestuje polidipsijom. „ „ „ „ „ 1 . proteina i masti.endokrinim oboljenjima. od čega 90% čine oboleli od INDM. Podela „ A. Zbog kardiovaskularne (60-70%) i renalne bolesti (7-8%) očekivana dužina života se skraćuje za 5-10 godina u pacijenata preko 40 godina.Osnovna biohemijska karakteristika je hronična hiperglikemija koja vremenom dovodi do komplikacija. hiperglikemijska-ketonska oko 1-2%.Ozbiljna oštećenja nastaju u celokupnom nervnom sistemu. gubitkom telesne težine a ukoliko se ne preduzme lečenje. tako i naše populacije.insulin nezavisan (tip 2) diabetes mellitus -bez prateće gojaznosti -udružen sa gojaznošću c. Rizik od kardiovaskularnih bolesti je 2-3 puta veći nego kod ostale populacije.Definicija Šećerna bolest Prof dr Branislav Petrović „ Diabetes mellitus predstavlja hroničnu masovnu nezaraznu bolest sa poremećajem metabolizma ugljenih hidrata. Rezultati epidemioloških istraživanja ukazuju da dijabetes melitus iz godine u godinu uzima sve veće učešće u morbiditetu i mortalitetu kako svetske. poliurijom.insulin zavisan (tip 1) diabetes mellitus b.) 2.malnutricijski oblik dijabetes mellitus-a d.uzrok smrti u preko 80% ovih bolesnika. Komplikacije. Klinički poremećaji 1. Oko trećine dijabetičara umire u okviru 30 godina od postavljanja dijagnoze kardiovaskularne ili renalne bolesti. godinu.. Eksperti Svetske zdravstvene organizacije procenjuju da će 2025. uslovljenu apsolutnim ili relativnim nedostatkom insulina. Diabetes mellitus a.uzimanjem nekih lekova ili hemikalija.

Prema aktuelnim podacima. po dejstvu antagonisti insulinu (katabolički hormon) doprinose ispoljavanju dijabetesa u mladosti. Razvija se lagano. Od fizioloških uticaja izgleda da povećanje lučenja hormona rasta i polnih hormona (anabolički hormoni). Najviša stopa incidence za insulin-zavisni dijabetes je u Finskoj koja ima najvišu stopu incidence na svetu (35-40o/oooo).a njihov broj se kretao. U državama sa naglom industrijalizacijom.Australiji (2.tj.Objašnjenje za Sardiniju i Maltu.Naime. Postoje dva vrška (peak-a) u javljanju dijabetesa tip 1: prvi peak je od 3-5 godine.3%) i Novom Zelandu (2. Kod Pima Indijanaca u Severnoj Americi. kao i Aboridžina u Australiji iznosi i do 40%. Javlja se kod dece i mladih po čemu je i dobio raniji naziv.Na drugom mestu je Sardinija.kada je drugi peak. zavisno od godine.uključujući SAD.Ako se uzme u obzir ”okidačka” uloga spoljašnjih faktora onda se verovatnoća ispravnosti teorije povećava. upotrebom i praćenjem imunocitogenetskog markera kao što je nedostatak AK asparagina na 57 poziciji β lanca D HLA antigena videla se direktna veza sa stopom Incidence IZDM. Faktori rizika za IZDM „ „ „ „ Aktuelna procena je da kod nas trenutno ima oko 300.mumps. sa blažim kliničkim manifestacijama. utvrđena je godišnja stopa incidence od 127.Raširenost IZDM „ Diabetes mellitus-insulin zavisan ili tip 1 (IZDM).prosek je 512%. Na teritoriji nišavskog okruga u toku jedanaestogodišnjeg istraživanja (1985-1996). ranije poznat pod nazivom adultni tip dijabetesa se javlja kod osoba starijih od 30 godina.gde se prelazi na moderan način ishrane i života uopšte.5-3%. dok razlike među polovima nisu uočene. Jasno je da kod kompenzovanog nedostatka insulina ovaj fiziološki bum anaboličkih hormona može dovesti do dekompenzacije i kliničkog ispoljavanja dijabetesa. „ „ „ „ „ U prevalenciji IZDM zapažene su značajne geografske i etničke razlike.Indijskom poluostrvu (1. "hladna tačka Evrope" je Makedonija.Primer je povećana stopa incidence u hladnijim mesecima kada su i virusne infekcije češće.herpes virus. bez sklonosti ketoacidozi i može se dobro regulisati primenom dijetetskog režima ili uz pomoć oralne terapije. možda leži u izolovanosti i genetske selekcije stanovništva zbog malarije koja je bila vodeći uzrok smrti na tim prostorima.U nekim populacionim grupama ovo oboljenje je vrlo retko ili čak nepoznato. koja takođe ima visoku stopu incidence. 2 .naročito pankreatotropnim virusima kao što su coxackie.ekonomski i kulturno vrlo bliske.8%).U osnovi ovog oblika bolesti je manje više dugotrajni. Kod Papua Indijanaca (Nova Gvineja) prevalenca je približno 0. Od evropskih zemalja najveću stopu prevalence za dijabetes ima Malta .U osnovi ovog tipa bolesti leži takođe smanjenje sekrecije insulina ali i neadekvatan odgovor pankreasa na nagli skok glikemije. a drugi oko 11-13.Ono što može poljuljati ovo otkriće ja podatak da samo 3% osoba sa ovim markerom oboli od dijabetesa.3. Zemlja sa neočekivano najnižom stopom incidence insulin-zavisnog dijabetesa tzv.kao i smanjena osetljivost perifernih tkiva na dejstvo samog insulina. Od spoljašnjih faktora su važne virusne infekcije.ranije takođe označavan kao juvenilni tip dijabetesa – najčešće nastaje naglo. Podaci o incidenciji IZDM pokazuju da se bolest klinički manifestuje oko pete godine kada je prvi peak i još više između desete i trinaeste godine.000 obolelih.2-2%). kome i smrti. u doba puberteta. U većini visoko razvijenih zemalja. razvija se burno i ako se ne primeni insulin dolazi do razvoja ketoacidoze.Ovo se može objasniti pojavom hormona rasta i polnih hormona koji imaju dejstvo suprotno insulinu te se kod insuficijencije pankreasa klinički manifestuje bolest. Diabetes mellitus-insulin nezavisan ili tip 2 (INDM).6%). citomegalovirus. Nije jasno zašto postoji velika razlika među skandinavskim zemljama koje su geografski. Smatra se da je svetski prosek od 2-5%.Značaju spoljnih faktora ide u prilog podatak da genetski predisponirane osobe dva do tri puta češće razvijaju dijabetes ukoliko su u dužem periodu bile izložene jednom ili više faktora sredine od takođe genetski prijemčivih osoba koje su manje vreme bile izložene dejstvu tih faktora. međutim sistematska istraživanja u Vojvodini su pokazala da na njenoj teritoriji ima oko 185. Raširenost INDM „ „ „ „ „ „ „ „ Prevalenciji INDM se kreće 0 do skoro 40%.echovirus. Procene su da se prevalenca u Evropi kreće u granicama 0. Najmanja stopa incidence je u Japanu. prevalenca INDM-a u najrazvijenijim industrijskim zemljama Evrope iznosi 2%.Sličan slučaj je i sa Izraelom gde Jevreji imaju pet puta veće stope incidencije od Arapa koji žive na istoj teritoriji.0%.9%.Aljasci.000 dijabetičara opovrgavaju ovu nisku procenu. od 178 do preko 800! Ova velika razlika svakako potiče od neažurnog prijavljivanja DM „ „ „ Novija istraživanja pokazuju da je HLA sistem antigena povezan sa stopom incidencije IZDM.taj procenat je veći. otkrićem.4o/oooo Prosečno svake godine se prijavi oko 500 novih slučajeva. asimptomatski proces progresivnog gubitka beta ćelija pankreasa najverovatnije autoimunim reakcijama.Dalekom istoku (1-1. Niske stope su nađene kod Eskima-manje od 2%.

antilimfocitni serum i ciklosporin A čije dejstvo nije još potpuno ispitano.itd. Pojava INDM je takođe direktno proporcionalna stepenu fizičke aktivnosti. kao i praćenje insulinskog odgovora na i. u krajnjem slučaju doziranjem insulina.kvaliteta perifernog pulsa.umerena fizička aktivnost. Ishrana utiče u smislu bilo povećanog energetskog unosa bilo povećanom unosu masti.Rani tretman otkrivenih komplikacija kod INDM bi svakako sadržao održavanje normoglikemije pomoću dijetetskog režima ishrane.Genetski skrining i skrining na ICA bile bi idealne metode rane prevencije.nivoa lipidnih frakcija u krvi.To su idealni uslovi za što ranije otkrivanje bolesti i primenu adekvatnih terapijskih mera. U preventivnom radu to znači da je merenje glikemije osnovni test. Kod svih osoba kod kojih se otkrije sklonost ka razvitku dijabetesa treba sprovesti nespecifične mere i preduprediti virusne infekcije.dijetu bez proteina kod mikroalbuminurije. 3 .čak i kod osoba koje imaju porodično opterećenje.u korist jednog ili drugog pola. U posebnoj kategoriji INDM pod nazivom MODY (Maturity Onset Diabetes in the Young) ili Masenov sindrom.iako postoje razlike od jedne do druge zemlje. Što se tiče životne dobi zajedničko je da se incidenca povećava u delu populacije preko 60 godina. „ „ Sekundarna prevencija Posebno je značajna kod INDM jer se javlja posle 30-e godine života i može još dugo proticati bez ikakvih simptoma i znakova.Kod IZDM kao metoda izbora bila bi intenzivirana insulinska terapija sa određivanjem nove doze ili kombinacije insulina.Tu je na prvom mestu regulisanje telesne težine i otklanjanje gojaznosti.Može se sprovoditi ciljano kod rođaka obolelih.Komplikacije dijabetesa mogu rano da se otkriju kroz preglede očnog dna.isključivanje dijabetogenih lekova. Mere preduzete kod novootkrivenih bolesnika koje bi zaustavile dalje propadanje mase β-ćelija i eventualno omogućile njihovu regeneraciju.U tom smislu veliku ulogu bi odigralo sistematsko ispitivanje široke populacije na DM i intoleranciju glukoze.isključiti dijabetogene lekove. zatim antivirusne vakcinacije i izbegavanje nutritivnih faktora koji mogu usloviti nastanak IZDM.i dr. Ako uslovi dozvoljavaju treba uraditi određivanje HLA genotipa i drugih markera karakterističnih za DM: anticitoplazmatska antitela (ICA).urinskim testovima na mikroalbuminuriju.oralnih hipoglikemičnih preparata i.studije blizanaca. (nije pronađen gen ili grupa gena čije bi se promene mogle povezati sa nastankom dijabetesa tip 2) Tezu o postojanju genske povezanosti dokazuju studije koje pokazuju da su incidencija i prevalencija ovog oblika DM veće kod rođaka prvog kolena nego u ukupnom stanovništvu.izbegavanje učestalih trudnoća. Primarna prevencija INDM „ „ „ „ „ Prevencija osoba sa visokim rizikom (rođaci u prvom stepenu srodstva).kao i hroničnog psihičkog stresa.Tu spadaju primena kortikosteroida.merenjem krvnog pritiska.interferona. Kod INDM postoji veća mogućnost i bolji rezultati primarne prevencije.Nespecifične mere bi podrazumevale antihipertenzivnu terapiju.S druge strane pojava INDM povezana je i sa tipom gojaznosti gde centralni tip gojaznosti nosi veći rizik za morbiditet od perifernog. Uticaj pola izgleda da ne igra ulogu.Razlike se mogu objasniti različitim običajima koji vladaju. antiinsulinska antitela (IAA). neurološkim ispitivanjem osetljivosti refleksa.Faktori rizika za INDM „ „ „ „ „ „ „ „ Genetska opterećenost. Prevencija u opštoj populaciji koja se prvenstveno ogleda kroz skrining.U praktičnom radu najveći značaj ima oralni glukozo-tolerans test (OGTT). Uzimajući u obzir sve navedene faktore dolazi se do zaključka da će ispoljavanje INDM zavisiti od njihovog međusobnog odnosa u pogledu intenziteta.kao semikvantitativne metode. aplikaciju glukoze.dužine delovanja i drugih osobina navedenih činioca.radu tako i u životu uopšte.regulisati telesnu težinu. plazmafereze. naravno. dokazano je autozomno-dominantno nasleđivanje.Izgleda da on sam kod genski disponiranih osoba može razviti dijabetes.Osnovni cilj tercijarne prevencije je održavanje glikemije u granicama normale.razlici u ishrani i fizičkim aktivnostima.isključivanje pušenja kao štetne navike koja ubrzava nastanak ateroskleroze.i dr.obzirom na delovanje mnoštva spoljnih faktora u ispoljavanju DM kod genetski predisponiranih osoba.energična borba protiv infekcije i dr. Gojaznost je jedan od najvažnijih faktora.v.Pored merenja nivoa glikemije. „ Tercijarna prevencija Tercijarna preventivna zaštita podrazumeva dobru kontrolu dijabetesa i ravnomernost i umerenost kao u ishrani.ali odnos rezultat/troškovi nije ohrabrujući čak i za ekonomski mnogo jače države. vrsti benignog dijabetesa tip 2. laserski tretman retinopatije.To je jasno.može se pribeći i merenju glikozurije pomoću test traka.dijetetski režim ishrane.

• U razvijenim zemljama 40-50% smrtnosti je zbog KVB (najviše učestvuju apopleksije).Koronarna bolest srca (u svetu je u porastu. posebno kod mladjih ljudi) • 2. pre svega posledica načina života i rada ( nepravilna ishrana.Urodjene srčane mane • 5.KARDIOVASKULARNA OBOLJENJA Predstavljaju veliki epidemiološki problem zbog: 1.visokog mortaliteta (na prvom mestu medju definisanim uzrocima smrti) 2. Ove bolesti u svetu. kardiomiopatije zbog infekcija i malnutricije Reumatsko oboljenje srčanih valvula.Reumatsko oboljenje srca (u nerazvijenim zemljama u porastu.Direktno utiče na pojavu koronarne bolesti.velikih ekonomskih posledica ( u smislu gubitka radne sposobnosti i lečenja). • Visok pritisak je uobičajena bolest u svim zemljama. koji je. Istorijski pregled “ 1. a u nerazvijenim u porastu. uglavnom. hipertenzija Ishemijska bolest srca moždani udar Moždani udar ishemijska bolest srca kongestivna srčana slabost Povlačenje pandemija 10-35% Degenerativnih i ponašajnih bolesti Odložene pojave degenerativnih bolesi 35-65% 50% 1 .visokog morbiditeta. • Smrtnost od KVB je u razvijenim zemljama u padu. Period publikovanja mnogobrojnih preporuka za prevenciju KVB (posle 1990) Epidemiološki značaj Vodeći uzrok umiranja u većini razvijenih zemalja “ Svake godine u svetu umre 70 miliona ljudi (preko 30% mortaliteta) “ 1/3 umrlih je u srednjem životnom dobu “ Značajan uzrok radne nesposobnosti “ Uzrok velikom troškovima zdravstvene zaštite “ Vodeći uzropk preveremene smrtnosti (pre 65. pokazuju trend porasta.Hipertenzija (takodje u porastu) • 3. u ostalim u opadanju) • 4. karakteristike epidemije I koji ima KARDIOVASKULARNE BOLESTI Prof dr Branislav Petrović 3. Eksperimentalna potvrda kauzalne povezanosti hiperholesterolemije i hipertenzije sa koronarnim rizikom (19801990) “ MONICA “ 3. a u neposrednoj vezi je sa hipertenzijom i koronarnom bolešću). godine) “ U razvijenim zemljama dolazi do snižavanja stopa mortaliteta. a u nerazvijenim je u porastu “ Rasprostranjenost i učestalost “ Najčešće KVB u fazama epidemiološke tranzicije Učešće KVB u svim uzrocima smrti 10% Najčešće KVB Faza Pošasti i gladi Reumatska bolest srca. srčanog i moždanog udara. fizička neaktivnost i stres) • Klinički oblici: • 1. Period velikih studija koje su povećale nivo znanja o etiologiji KVB (1950-1980) “ “ Framingemska studija Projekat sedam zemalja “ 2.Arterioskleroza (u porastu je.

IBS inc M.Sad) Francuska Švajcarska V. osim u Africi i na zapadnom Pacifiku. Vodeći je uzrok smrti u Evropi (2 miliona godišnje) –oko 50%o od svih KVB Srbija – IBS u strukturi mortaliteta od KVB učestvuje sa oko 19% Trend “ “ “ “ Trend incidencije i letaliteta od KVB (Monica projekat) 4 B. Isto čna Nemačka Srbija (N.Incidencija “ Ni Prosečne godišnje stope incidencije koronarnih dogadjaja 1990-1995 (MONICA) Kina Francuska Spanija Svajcarska Belgija Austrija Vojvodina Poljska Finska UK 0 100 200 300 400 500 600 700 800 900 u jednoj zemlji ne postoji redovno prikupljanje podataka o incidenciji KVB “ Uglavnom se koriste podaci MONICA studije “ Najčešće se prati ishemijska bolest srca Zene Muska rci Standardizovane stope mortaliteta muškaraca od KVB u pojedinimj zemljama krajem 20.Britanija Na početku 20. Ž. U celom svetu učešće KVB u ukupnom mortalitetu iznosiće oko 36% U zadnjoj četvrtini 20. veka Mortalitet “ “ “ “ 1200 1000 800 600 400 200 Madjarska Skotska Poljska Irska Francuska Bugarska Rumunija Svedska Rusija Italija USA KVB IBS MU Kina “ “ 0 Australija “ KVB predstavljaju vodeći uzrok umiranja u svim delovima sveta osim u subsaharskoj Africi.zapadna Nemačka B. je vodeći uzrok smrti u celom svetu (12%). Veka KVB su u svetu učestvovale u ukupnom mortalitetu sa manje od 10% Krajem dvadesetog veka KVB u mortalitetu učestvuju od 25% (zemlje u razvoju) do 50% (razvijene zemlje) 2020. posebno posmatrana.IBS let -2 -4 -6 -8 2 . Australiji i nekim evropskim zemljama 2 0 Litvanija Belgija Rusija Španija Danska Finska Poljska Češka M. Veka dolazi do opadanja trenda umiranja od KVB u Americi.IBS inc Ž.IBS let. gde dominiraju zarazne bolesti U Evropi su vodeći uzrok umiranja Oko 30% izgubljenih godina života u Evropi nastalo je zbog KVB Najveće stope smrtnosti od KVB su u Rusiji i drugim bivšim socijalističkim zemljama Evrope Najniže stope su u Japanu i Francuskoj IBS.

Prestanak pušenja smanjuje rizik za oko 50% u toku jedne godine .5 mmol/l “ Visoke vrednosti više od 6. nepušenje. sa starošću rizik se povećava Pušenje – povećava rizik za 70%. a pušenje više od 40 cigareta dnevno uvećava ga 200-300%. a muškarci 2-3 puta od nastanka IBS Ostali faktori rizika Nasledni faktori Gojaznost (abdominalni tip) “ Fizička neaktivnost “ Nepravilna ishrana “ Oralni kontraceptivi “ Psihosocijalni faktori “ Metabolički sindrom (hipertenzija. ishrana siromašna mastima i sl) 3 .5 mmol/l “ Kod žena u postmenopauzi holesterol raste pritiska za 20/10 udvostručava rizik “ Kod mladjih osoba važan je i sistolni i dijastolni krvni pritisak.Karakteristike obolelih “ “ Faktori rizika “ Uzrast i pol: “ Glavni faktori rizika “ Spadaju u najvažnije faktore rizika Polovinom 20.) “ “ PREVENCIJA “ Primordijalna “ Sprečavanje prevencija nastanka i uspostavljanje sredinskih. CMV. ekonomskih. Helicobacter pylori. a kod starijih važniji je sistolni “ Dijabetes “ 75-80% “ Žene dijabetičara umire zbog KVB sa dijabetesom imaju 3-7 puta veći rizik. a danas iz nižeg (manja fizička aktivnost. socijalnih i bihevijoralnih uslova u populaciji za koje se zna da povećavaju rizik obolevanja (način ishrane. ali žene posle menopauze češće od muškaraca (gubi se protektivno dejstvo estrogene). pušenje) Najveći rizik obolevanja ima crna rasa u Americi (gojazniji su. imaju viši krvni pritisak) Socioekonomske i etničke razlike: “ “ “ Uzrast i pol – Muškarci obolevaju češće nego žene.. dijabetes. pušenje) “ Očuvanje dobrih navika stanovništva (fizička aktivnost. gojaznost. Veka više su obolevale osobe iz višeg socio-ekonomskog statusa.. sniženje HDL) “ Infekcije (Clamidia pneumonije. a za 10-15 godina izjednačava se sa rizikom kod nepušača Faktori rizika “ Povećan Faktori rizika “ Arterijska “ Porast nivo LDL holesterola “ Povećanje ukupnog holesterola “ Smanjenje HDL holesterola “ Zadovoljavajući “ Granične hipertenzija nivo holesterola do 5mmol vrednosti 5-6. hipertrigiceridemija.

ishrana i fizička neaktivnost) “ Orijentacija na osobe sa velikim rizikom (lečenje hiperholesterolemije. i snižavanje mortaliteta “ Skrining: rano otkrivanje bolesti u asimptomatskoj fazi (EKG i test opterećenja) “ Rano otkrivanje faktora rizika (hipertenzije. hipertenzije. smanjenje gojaznosti i sl) recidiva neke KVB. šećera) 4 . odredjivanje nivoa holesterola.PREVENCIJA “ Primarna “ Cilj PREVENCIJA “ Sekundarna “ Sprečavanje je smanjenje incidencije “ Orijentacija na opštu populaciju (izmena načina života pojedinaca – pušenje. infekcija. progresije bolesti.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->