MASOVNE HRONICNE NEZARAZNE BOLESTI

Prof dr Branislav Petrović

KAO DEFINICIJA
z

OPSTE KARAKTERISTIKE MALIGNE BOLESTI DIJABETES KARDIOVBASKULARNE BOLESTI

Radi se o bolestima koje su veoma rasirene u populaciji (masovne), koje imaju dugotrajni tok (hronicne) i kod kojih etioloski faktori nisu bioloski agensi (nezarazne).

KARAKTERISTIKE I ZNACAJ
„ „ „ „ „ „ „ „ „

u njihovoj pojavi, nastanku i toku značajnu ulogu imaju faktori spoljne sredine; prema incidenciji i prevalenciji nalaze se medju deset vodećih bolesti javljaju se masovno, u epidemijskom obliku; Kosmopolitski su rasprostranjene; nazivaju se “bolestima civilizacije”; ugrožene su sve kategorije (pol, uzrast, profesija, socijalni status...) stanovništva; izazivaju ozbiljne posledice; troškovi lečenja i angažovanost zdravstvene službe su veliki; obično traju doživotno;

„ „ „

„ „ „ „ „

često jedna osoba boluje od više bolesti iz ove grupe; predstavljaju vodeće uzroke smrtnosti stanovništva u svetu; smrtnost i obolevanje se registruje u svim uzrasnim grupama sa tendencijom pomeranja ka mladjem uzrastu; uspešna kontrola i suzbijanje zahtevaju timski rad; u njihovoj kontroli najvažnije su mere prevencije; u zemljama u kojima se sprovodi planska preventivna aktivnost dolazi do njihovog opadanja; predstavljaju jedan od najsloženijih epidemioloških problema i epidemijska prognoza ovih bolesti, u principu, je nepovoljna.

MHNB- KLINICKI ENTITETI
z z z z z z z

MALIGNE BOLESTI
z

z z z z

1. Bolesti srca i krvnih sudova -koronarna bolest srca -hipertenzija -reumatsko oboljenje srca -apopleksija mozga 2.Maligne bolesti 3.Povrede z -saobracajne z -na radu i u doma}instvu 4.Dijabetes 5.Mentalne bolesti 6.Bolesti zavisnosti 7.Zubni karijes i druge.

SZO maligne bolesti definise kao: ” neprikladnu masu tkiva, ciji rast nije uslovljen fizioloskim potrebama tkiva ili organa zahvacenog patoloskim procesom, a cije su osnovne karakteristike nekontrolisani rast, svojstvo prodiranja u okolna tkiva i mogucnost naseljavanja (metastaziranja) u druga, cesto udaljena tkiva i organe”.

1

maligne neoplazme usne supljine i farinksa (MKB IX 140149. 10000000 8000000 6000000 4000000 6000000 4000000 2000000 2002 2020 2002 2020 2000000 0 0 2002 2020 0-14 66469 66978 15-44 864239 45-54 55-64 65+ All ages 0-14 94359 98435 15-44 654136 756573 45-54 885703 55-64 65+ All ages 1351996 2815645 5801839 2002 2020 980193 1046547 2103209 5060657 1243285 2243774 4629805 8971871 901856 1061080 1125141 2258185 5413241 2 . Broj novoobolelih žena od malignih bolesti u svetu 2002. MKB X C00-C14) .KLASIFIKACIJA MT l l l l l l l EPIDEMIOLOSKO ISPITIVANJE MB z z . Deskriptivna epidemiolpgija Izvori podataka: – prijave malignih bolesti – izvestaji o hospitalizaciji (bolnicki morbiditet) – podaci ambulantnog morbiditeta (prvih i kontrolnih pregleda) – podaci o odsustvovanju sa posla – podaci o mortalitetu (izvestaji drzavne statistike ili originalne potvrde o smrti) – patohistoloski izvestaji REGISTAR ZA RAK z Razlozi vodjenja registara sagledavanje incidencije i prevalencije malignih bolesti planiranje zdravstvene zaštite planiranje i sprovodjenje preventivnih mera i njihovu evaluaciju izračunavanje trendova kretanja ovih bolesti sagledavanje du`ine pre`ivljavanja obolelih (u odnosu na stadijum bolesti i vrstu primenjene terapije) – razlike u incidenciji i mortalitetu mogu ukazati na prisustvo (ili osdustvo) faktora rizika za nastanak odredjenih vrsta malignoma i tako inicirati odredjena analitička ispitivanja – sagledavanje incidencije i mortaliteta su osnovni. ranog otkrivanja bolesti. Broj novoobolelih muškaraca od malignih bolesti u svetu 2002. MKB X C51-C68) . godine sa projekcijom broja obolelih 2020. polazni materijal za razna klinička ispitivanja. polu obolelih. kao i za planiranje zdravstveno-vaspitnog rada. 1. planiranja masovnih skrininga i sl. – – – – – Registar za rak u Srbiji je formiran 1970. maligne neoplazme digestivnih organa i peritoneuma (MKB IX 150-159. maligne neoplazme kostiju. maligne neoplazme drugih i neoznacenih lokalizacija (MKB IX 190-199: MKB X C69-C80) . koze i dojki (MKB IX 170-175. uzrastu. MKB X C15-C26) . MKB X C30-C39) . vezivnog tkiva. maligne neoplazme limfnog i hematopoeznog tkiva (MKB IX 200-208. MKB X C81-C96). godine. godine sa projekcijom broja obolelih 2020. primarnoj lokalizaciji malignog procesa i al. maligne neoplazme respiratornog sistema (MKB IX 160165. maligne neoplazme genitourinarnih organa (MKB IX 180189. Ovaj registar sadrzi podatke o broju prijavljenih slucajeva malignih bolesti. MKB X C40 -C50) . Bazira se na prijavama malignih bolesti i vodi se u Institutu za zastitu zdravlja republike Srbije u Beogradu. mestu boravka.

4 Žene 275.Pankreas (C25) 7.5 252.3 14.2 ^e{ka Republika Nema~ka Belgija Luksemburg Francuska CentralnaSrbija Srbija Centralna Slovenija Poljska Ni{avski okrug 210.4 Leukemije (C91-C95) - Druge lokalizacije .7 4.9 193.U sna {uplj.4 U sna {uplj.9 Larinks (C32) .Plu}a / bronh 8.1 268.5 .0 203.6 Prostata (C61) .8 .0 342. Vodeće lokalizacije malignih tumora kod muškaraca Muškarci Ma|arska Ma|arska Francuska ^e{ka Republika Belgija Slova~ka Hrvatska Nema~ka Luksemburg Poljska Ruska federacija Slovenija Ukrajina F.0 d i z o v a n a s t o p a n a Vodeće lokalizacije malignih tumora kod muškaraca u centralnoj srbiji 1999. Bosna i Hercegovina Ruska federacija Ukrajina Rumunija Moldavija Bugarska Gr~ka Makedonija 0.Kolon / rektum (C18-C20) 4.8 6.7 318.3 225.3.0 180.3 316.6 335. g.2.1 29.5.8 .3 .0 154.9 . godine Vodeće lokalizacije malignih tumora kod žena Novooboleli (% ) Plu}a / bronh (C34) .Ni{avski okrug (C34) 11.22.12.2 329.0 7.7 211.9 271.3 199.6 235. godine Incidencija malignih tumora kod žena u svetu 2002.9 299.1 224.9 242.Druge lokalizacije crveno.7 4.2 220.5 189.0 400.@eludac (C16) 4.9 312.6 3 .7 4.0 29.3 234.6 . prema polu u centralnoj Srbiji i u pojedinim Evropskim zemljama 1999.4 .2 .7 3.6 204.0 100.4.0 S t a n d a r500.4 2.4 158.6 @ eludac (C16) - (% ) Umrli 27.4 4.4 4.0 3.1 4.2 299.5 .M okra}na be{ika (C67) 2.0 100.0 300.4 185.3 309.2 238.Jetra (C22) 2.6 Jetra (C22) .0 200.3 220.7 Hrvatska Slova~ka F.6 233.9 207.7 Mokra}na be{ika (C67) .8 185. /farinks (C00-C10) 25.7 3.Prostata (C61) 3.5 232.31.7 24.5 22. godine Incidencija od svih lokalizacija malignih tumora.3 Kolon / rektum (C18-C20) .7 10.0 300.0 6.7 292.Mozak (C71) 1.2 405.Incidencija malignih tumora kod muškaraca u svetu 2002.3 2.2 Pankreas (C25) - 2.2 1.5 2.0 100 000 Ni{avski okrug 268.7 200.9 6.0 217. Bosna i Hercegovina Centralna Srbija Moldavija Bugarska Gr~ka Rumunija Makedonija 0.8 .2 . /farinks (C00-C10) .6.Larinks (C32) 5.

0 89.1 92. godine Vodeći uzroci smrti od malignih bolesti kod muškaraca u Evropskoj zajednici i u centralnoj Srbiji 1999.4 28.9 Ovarijum (C56) @ eludac (16) Pankreas (C25) - M okra}na be{ika (C67) .0 S t a n d a r d i z o v a n a ETIOLOGIJA MALIGNIH BOLESTI Faktori rizika z z z z z 1.0 Plu}a / bronh (C34) - (% ) Umrle 16.8 8.Jetra (C22) 5.Dojka (C50) 9.7 .0 .0 80.9 6.3 5.5 3.3 90.9 18.1 10.2 217.1.0 25.5 1.8 150.8 4.5 5. Bosna i H ercegovina M oldavija Bugarska Rumunija Gr~ka M akedonija 0. +faktor rizika tumor 4 .8 3.Druge lokalizacije (C34) 6.5 Grli} materice (C53) .8 4.0 111.5 140.9 115. Biološki agensi normalna ćelija faktor inicijacije inicirana ćelija faktor promocije FR inicirana ćel.4 89.0 160.7 111.5 4.7 . godine Centralna Srbija Lokalizacija (M KB-10) Plu}a / bronh (C34) 1 2 3 6 7 4 9 5 8 % 29.2 U krajina Ni{avski okrug 170.1 222.4 108.6 F.Bubreg (C64) 34.8 4.Faktori koji deluju u radnoj sredini 3.1 .Grli} materice (C53) M aterica (C54) .8 4.Pankreas (C25) 4.0 185.8 6. Način ishrane 5.5 10.0 s t o p a 0.1 201.0 230.3 @ ene M a| arska ^ e{ka Republika Nema~ka Slovenija Belgija Luksemburg Centralna Srbija Centralna Srbija Poljska Slova~ka H rvatska Ruska federacija 127.4 112.2 203.4 5.Vodeće lokalizacije malignih tumora kod žena u centralnoj srbiji 1999. Faktori životne sredine 2.Kolon / rektum (C18-C20) 8.6 272.0 120.8 147.5 3. godine Smrtnost u svetu od malignih tumora 2002 godine Novoobolele (% ) Dojka (C50) .0 300.7 26.4 85.3 176.3 6.2 31.0 3.@eludac (16) 5.1 Rang M u{karci M a| arska Hrvatska ^ e{ka Republika Slova~ka Ruska federacija Poljska Slovenija Francuska Belgija L uksemburg U krajina Nema~ka Centralna Srbija Centralna Srbija F.2 10.4 5.6 4.1 4.0 149. Bosna i H ercegovina 165.9 113.4 4.4 Crveno.0 93.5 Kolon / rektum (C18-C20) .M ozak (C71) 1.6 116.0 Leukemije (C91-C95) .8 105. Faza promocije 3.9 3.2 2.4 Kolon / rektum (C18-C20) @ eludac (C16) Prostata (C61) Pankreas (C25) Jetra (C22) Larinks (C32) M okra}na be{ika (C67) M ozak (C71) Francuska Ni{avski okrug 94. Faza inicijacije 2.4 100.2 22.6 . /farinks (C00-C10) 10 D ruge lokalizacije Rumunija M oldavija Bugarska M akedonija Gr~ka 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 - 1 2 4 3 5 6 10 7 9 8 - 200.8 211.1 188.6 .1 171.9.5 4.4 Rang Evropska Z ajednica % 27.Ovarijum (C56) 4.0 n a 100 000 40.Plu}a / bronh 3. Faza nastanka malignog oboljenja 1.3 150.5.2 2.3 1.Faktori uslovljeni navikama i načinom života 4.8 7.9 4.1 3.5 198.1 U sna {uplj.8 8.30.24.7 1.8 10.10.5 .6 157.5 6.4 1.0 100.2.6 98.5 .3 2.3 3.7 Druge lokalizacije .Ni{avski okrug Smrtnost od svih lokalizacija malignih tumora u pojedinim evropskim zemljama i u centralnoj Srbiji 1999.3 .5 81.1 10.0 .2 205.0 .

azbest. limfomi. seksualno ponašanje. m okraćm na bešika m okraćna bešika leukem ije (kostna srž) pluća koža. nazofaringealni rak i M. neradjanje.Faktori z z z z uslovljeni načinom života navikama i z 4. dojka. U ovu grupu spadaju maligni tumori od kojih boluju odrasle osobe. kolon-rektum.trihlormetan. papiloma virusi 16 i 18 . dojka z z Kancerogeni u samim namirnicama (Gljive. UV i jonizujuće zračenje) seksualno i reproduktivno ponašanje (rani početak seksualnih aktivnosti. z Faktori životne sredine 2. nos nos pluća m okraćna bešika leukem ije. ždrelo. multipni mijelom. dimljenje. radijum) mokraćna bešika. debelo crevo. prženje) Kancerogeni nastali tokom konzerviranja i čuvanja (aflatoksin. konzumiranje alkohola. bubreg. hrpes simpleks . digestivni trakt jonizujuća zračenja .estrogeni. z z 1.Faktori koji deluju u radnoj sredini z z z z aerozagadjenja (policiklični ugljovodonici.jetra. čaj kafa) Kancerogeni nastali tokom pripremanja hrane (roštilj. 5 .larings. uzrast u vreme prve iznete trudnoće i sl.z 1.leukemije. 5. Hodgkin. jetra lekovi i medicinske procedure (hormonske supstance. neki lekovi . nedojenje): materica. arsen. radioaktivni elementi. izlaganje infekciji virusnog hepatitisa B i C i sl. kod žena 5-10%): rak pluća (85%) alkohol (udeo u smrtnosti 3%): usna šupljina. hlorisana voda . betakarotin i selen PREVENCIJA MALIGNIH TUMORA z z z z 5.rak mokraćne be[ike) bakterije (helikobakter pilori-rak želuca) virusi (Epstain -Barr: afrički burkitov limfom.C.pluća zagadjenja voda (razne hemijske nokse. izlaganje sunčevim zracima. leukemije zagadjenja hrane (aflatoksini. a za čiji nastanak su odgovorni pušenje duvana. steroidi. ezofagus.B. pluća. hlorfluorugljovodoniici) . glavnu ulogu imaju način ishrane. leukemije Industrijski proces Proizvodnja alum inijum a Pravljenje auram ina Izrada i popravka obuće Gasifikacija uglja Proizvodnja koksa Izrada nam eštaja Pravljenje izopropil alkohola Livenje gvoždja i čelika Izrada grim iznih boja Industrija gum e Kopanje hem atita Lokalizacija raka pluća. želudac.nitriri) Kancerogeni nastali u organizmu tokom metabolizma hrane (nitrozamini koji nastaju iz nitrata) Povećan unos masti i kalorijski unos Protektivno dejstvo imaju celuloza.E. kiseljenje i usoljavanje. penis. elektromagnetna) koža. PVU. kao što su maligni tumori genitourinarnog trakta i digestivnog sistema u čijem nastanku. 2.PVU. m okraćna b. prema mnogim autorima. z z z z Način ishrane z duvan (Povećana smrtnost kod muškaraca 30%. anabolici. PVU. sekundarni amini) rak jetre. Biološki agensi paraziti (shistozoma hematobium . Maligni tumori kod kojih nisu jasno definisani faktori rizika. m okraćna bešika pluća z 3.6. grkljan. vulva. rana menarha.vilva. Hepatitis B i C .fenacetin. vitamini A. Maligni tumori kod kojih su jasno definisani faktori rizika čijim se uklanjanjem onemogućuje njihovo dejstvo i sprečava nastanak bolesti. tiroideja nejonizujuća zračenja (UV. često su epitelijalnog porekla i vezani su za kožu. urinarni trakt. jednjak. respiratorni trakt i gornje delove digestivnog sistema.11 .

izbegavanje izlaganju kontrola joniz. mali je broj malignih tumora kod kojih se uz potpunu opravdanost može koristiti ova metoda sekundarne prevencije. standarda kontr. Kod ostalih lokalizacija veći značaj imaju mere ranog otkrivanja z O dstupanje od uobičajenih navika pražnjenja creva i bešike P ojava upornog kašlja ili promuklosti R ana koja ne zarasta E videntna promena mladeža ili bradavice Z adebljanje ili čvor u dojci ili drugde N eobično krvarenje ili izliv O težano gutanje ili poremećeno varenje 6 . mat.Uloga različitih faktora rizika u umiranju od raka u SAD-u Faktor rizika Ishrana Duvan Infekcija Reproduktivno i seksualno ponašanje Zanimanje Alkohol Geografski činioci Lekovi i medicinske procedure Aditivi u hrani Industrijski proizvodi Nepoznato Učešće u strukturi umiranja (%) procenjena prihvatljiv vrednost opseg 35 10-70 30 25-40 10? 1. Pojedine vrste raka ne daju nikakve prekliničke markere (npr.5-2 manje od 12 ? Primarna prevencija z z z z z z z z z z z z z z z z z z z z posebni programi X IX VIII VII VI V IV III II I kontrola genetskih agenasa inspekcijske kontrole zabrana kancerogenih lekova zaštita ugroženih suzbijanje polnih bolesti profilaksa hepatitisa B borba protiv virusnih infek. rak kože). zabrana pušenja borba protiv pušenja Sekundarna prevencija b)Rano otkrivanje raka z z z z z z z z z z a) Skrining S obzirom na činjenicu da je smanjenje smrtnosti od neke bolesti merilo uspešnosti skrininga.? 7 1-13 4 3 3 1 manje od 1 manje od 1 ? 2-8 2-4 2-4 0. raka mokraćne bešike). i UV zračenja primena i kontr. a kod drugih su procedure veoma komplikovane ili skupe. Do sada je u razvijenom svetu sprovedeno veoma mnogo skrining programa.5-3 0.kancerog.noksi i procesa suzbijanje alkoholizma suzbijanje uživanja alkohola osiguranje zdrave hran kontrola zagadjenosti htrane raznovrsna i kvalitetna ishrana ishrana bez suvišnih energ. ali najefikasnije rezultate je dao program skrininga raka grlića materice (upotrebom brisa po Papanikolau) i skrining nekih profesionalnih malignoma (npr.

Oko trećine dijabetičara umire u okviru 30 godina od postavljanja dijagnoze kardiovaskularne ili renalne bolesti.malnutricijski oblik dijabetes mellitus-a d.koje se karakteriše hiperglikemijom i drugim biohemijskim poremećajima zbog neadekvatne produkcije ili neadekvatnog dejstva insulina koji kontroliše metabolizam glukoze. poliurijom. „ „ Definicija. Podela „ A. godine bio oko 135 miliona. hiperglikemijska-ketonska oko 1-2%. dolazi do pojave stupora i kome.) 2. Zbog kardiovaskularne (60-70%) i renalne bolesti (7-8%) očekivana dužina života se skraćuje za 5-10 godina u pacijenata preko 40 godina. prvenstveno na krvnim sudovima.Osnovna biohemijska karakteristika je hronična hiperglikemija koja vremenom dovodi do komplikacija.najteži oblik je koma i to hipoglikemijska.. a više od 80% obolelih biće iz zemalja u razvoju. uslovljenu apsolutnim ili relativnim nedostatkom insulina. Rizik od kardiovaskularnih bolesti je 2-3 puta veći nego kod ostale populacije. „ „ akutne metaboličke komplikacije . Gestacijski diabetes mellitus 3. Eksperti Svetske zdravstvene organizacije procenjuju da će 2025.Ozbiljna oštećenja nastaju u celokupnom nervnom sistemu.očnom sočivu i drugim tkivima ali su najznačajnije na krvnim sudovima.uzimanjem nekih lekova ili hemikalija.insulin zavisan (tip 1) diabetes mellitus b. „ „ „ „ „ 1 . Smanjena tolerancija na glikozu (intolerancija) -bez prateće gojaznosti -udružen sa gojaznošću -u sklopu nekih sindroma „ „ „ Klinička slika. Najveći praktični značaj ima ketoacidoza. Po definiciji koju je dala grupa za studije dijabetesa Svetske zdravstvene organizacije diabetes mellitus predstavlja hronično progresivno oboljenje.endokrinim oboljenjima. Klinički poremećaji 1..ostali tipovi dijabetes mellitus-a (udruženost sa bolestima pankreasa. Procene govore da je ukupan broj obolelih od dijabetesa 1995. tako i naše populacije. Komplikacije.Definicija Šećerna bolest Prof dr Branislav Petrović „ Diabetes mellitus predstavlja hroničnu masovnu nezaraznu bolest sa poremećajem metabolizma ugljenih hidrata.uzrok smrti u preko 80% ovih bolesnika.insulin nezavisan (tip 2) diabetes mellitus -bez prateće gojaznosti -udružen sa gojaznošću c. od čega 90% čine oboleli od INDM. Diabetes mellitus a. proteina i masti. godinu. godine broj obolelih iznositi oko 300 miliona što će predstavljati porast od 120% u odnosu na 1995. „ „ „ „ „ „ Dijabetes melitus predstavlja značajan globalni problem savremene medicine.masti i belančevina. Rezultati epidemioloških istraživanja ukazuju da dijabetes melitus iz godine u godinu uzima sve veće učešće u morbiditetu i mortalitetu kako svetske. hronične (organske ili degenerativne) . Bolest se manifestuje polidipsijom. gubitkom telesne težine a ukoliko se ne preduzme lečenje.

U osnovi ovog oblika bolesti je manje više dugotrajni. kome i smrti.Aljasci.Indijskom poluostrvu (1. sa blažim kliničkim manifestacijama.000 dijabetičara opovrgavaju ovu nisku procenu. Jasno je da kod kompenzovanog nedostatka insulina ovaj fiziološki bum anaboličkih hormona može dovesti do dekompenzacije i kliničkog ispoljavanja dijabetesa. kao i Aboridžina u Australiji iznosi i do 40%.5-3%. Zemlja sa neočekivano najnižom stopom incidence insulin-zavisnog dijabetesa tzv.8%). bez sklonosti ketoacidozi i može se dobro regulisati primenom dijetetskog režima ili uz pomoć oralne terapije.Primer je povećana stopa incidence u hladnijim mesecima kada su i virusne infekcije češće. Najviša stopa incidence za insulin-zavisni dijabetes je u Finskoj koja ima najvišu stopu incidence na svetu (35-40o/oooo).prosek je 512%. međutim sistematska istraživanja u Vojvodini su pokazala da na njenoj teritoriji ima oko 185. Podaci o incidenciji IZDM pokazuju da se bolest klinički manifestuje oko pete godine kada je prvi peak i još više između desete i trinaeste godine. Od evropskih zemalja najveću stopu prevalence za dijabetes ima Malta .kao i smanjena osetljivost perifernih tkiva na dejstvo samog insulina. Najmanja stopa incidence je u Japanu.Naime.a njihov broj se kretao.Raširenost IZDM „ Diabetes mellitus-insulin zavisan ili tip 1 (IZDM).mumps. upotrebom i praćenjem imunocitogenetskog markera kao što je nedostatak AK asparagina na 57 poziciji β lanca D HLA antigena videla se direktna veza sa stopom Incidence IZDM. Kod Papua Indijanaca (Nova Gvineja) prevalenca je približno 0. Nije jasno zašto postoji velika razlika među skandinavskim zemljama koje su geografski.3.herpes virus. koja takođe ima visoku stopu incidence. Raširenost INDM „ „ „ „ „ „ „ „ Prevalenciji INDM se kreće 0 do skoro 40%.Objašnjenje za Sardiniju i Maltu. po dejstvu antagonisti insulinu (katabolički hormon) doprinose ispoljavanju dijabetesa u mladosti. Kod Pima Indijanaca u Severnoj Americi. Razvija se lagano. razvija se burno i ako se ne primeni insulin dolazi do razvoja ketoacidoze. Niske stope su nađene kod Eskima-manje od 2%. otkrićem. zavisno od godine.Na drugom mestu je Sardinija. a drugi oko 11-13.taj procenat je veći. Javlja se kod dece i mladih po čemu je i dobio raniji naziv. Smatra se da je svetski prosek od 2-5%. U državama sa naglom industrijalizacijom.9%. od 178 do preko 800! Ova velika razlika svakako potiče od neažurnog prijavljivanja DM „ „ „ Novija istraživanja pokazuju da je HLA sistem antigena povezan sa stopom incidencije IZDM. dok razlike među polovima nisu uočene. prevalenca INDM-a u najrazvijenijim industrijskim zemljama Evrope iznosi 2%. Na teritoriji nišavskog okruga u toku jedanaestogodišnjeg istraživanja (1985-1996). možda leži u izolovanosti i genetske selekcije stanovništva zbog malarije koja je bila vodeći uzrok smrti na tim prostorima.U osnovi ovog tipa bolesti leži takođe smanjenje sekrecije insulina ali i neadekvatan odgovor pankreasa na nagli skok glikemije.echovirus. Postoje dva vrška (peak-a) u javljanju dijabetesa tip 1: prvi peak je od 3-5 godine.gde se prelazi na moderan način ishrane i života uopšte.ekonomski i kulturno vrlo bliske.6%).000 obolelih.U nekim populacionim grupama ovo oboljenje je vrlo retko ili čak nepoznato. u doba puberteta. Od spoljašnjih faktora su važne virusne infekcije. Prema aktuelnim podacima.Značaju spoljnih faktora ide u prilog podatak da genetski predisponirane osobe dva do tri puta češće razvijaju dijabetes ukoliko su u dužem periodu bile izložene jednom ili više faktora sredine od takođe genetski prijemčivih osoba koje su manje vreme bile izložene dejstvu tih faktora. Procene su da se prevalenca u Evropi kreće u granicama 0.3%) i Novom Zelandu (2. Faktori rizika za IZDM „ „ „ „ Aktuelna procena je da kod nas trenutno ima oko 300.Dalekom istoku (1-1. utvrđena je godišnja stopa incidence od 127. „ „ „ „ „ U prevalenciji IZDM zapažene su značajne geografske i etničke razlike.Australiji (2.Ako se uzme u obzir ”okidačka” uloga spoljašnjih faktora onda se verovatnoća ispravnosti teorije povećava.2-2%).uključujući SAD. asimptomatski proces progresivnog gubitka beta ćelija pankreasa najverovatnije autoimunim reakcijama.0%. ranije poznat pod nazivom adultni tip dijabetesa se javlja kod osoba starijih od 30 godina.tj.kada je drugi peak.Sličan slučaj je i sa Izraelom gde Jevreji imaju pet puta veće stope incidencije od Arapa koji žive na istoj teritoriji. Diabetes mellitus-insulin nezavisan ili tip 2 (INDM). citomegalovirus.ranije takođe označavan kao juvenilni tip dijabetesa – najčešće nastaje naglo.Ono što može poljuljati ovo otkriće ja podatak da samo 3% osoba sa ovim markerom oboli od dijabetesa. 2 . "hladna tačka Evrope" je Makedonija. U većini visoko razvijenih zemalja.Ovo se može objasniti pojavom hormona rasta i polnih hormona koji imaju dejstvo suprotno insulinu te se kod insuficijencije pankreasa klinički manifestuje bolest.naročito pankreatotropnim virusima kao što su coxackie. Od fizioloških uticaja izgleda da povećanje lučenja hormona rasta i polnih hormona (anabolički hormoni).4o/oooo Prosečno svake godine se prijavi oko 500 novih slučajeva.

Tu je na prvom mestu regulisanje telesne težine i otklanjanje gojaznosti. neurološkim ispitivanjem osetljivosti refleksa. naravno. Uticaj pola izgleda da ne igra ulogu. Primarna prevencija INDM „ „ „ „ „ Prevencija osoba sa visokim rizikom (rođaci u prvom stepenu srodstva).umerena fizička aktivnost.radu tako i u životu uopšte.Izgleda da on sam kod genski disponiranih osoba može razviti dijabetes.Faktori rizika za INDM „ „ „ „ „ „ „ „ Genetska opterećenost. (nije pronađen gen ili grupa gena čije bi se promene mogle povezati sa nastankom dijabetesa tip 2) Tezu o postojanju genske povezanosti dokazuju studije koje pokazuju da su incidencija i prevalencija ovog oblika DM veće kod rođaka prvog kolena nego u ukupnom stanovništvu.Komplikacije dijabetesa mogu rano da se otkriju kroz preglede očnog dna.kvaliteta perifernog pulsa.ali odnos rezultat/troškovi nije ohrabrujući čak i za ekonomski mnogo jače države. U preventivnom radu to znači da je merenje glikemije osnovni test.itd.U praktičnom radu najveći značaj ima oralni glukozo-tolerans test (OGTT).kao i hroničnog psihičkog stresa.Kod IZDM kao metoda izbora bila bi intenzivirana insulinska terapija sa određivanjem nove doze ili kombinacije insulina. Ako uslovi dozvoljavaju treba uraditi određivanje HLA genotipa i drugih markera karakterističnih za DM: anticitoplazmatska antitela (ICA). aplikaciju glukoze.dijetetski režim ishrane.To su idealni uslovi za što ranije otkrivanje bolesti i primenu adekvatnih terapijskih mera.izbegavanje učestalih trudnoća.Genetski skrining i skrining na ICA bile bi idealne metode rane prevencije. Kod INDM postoji veća mogućnost i bolji rezultati primarne prevencije.S druge strane pojava INDM povezana je i sa tipom gojaznosti gde centralni tip gojaznosti nosi veći rizik za morbiditet od perifernog.To je jasno. 3 .Osnovni cilj tercijarne prevencije je održavanje glikemije u granicama normale. Kod svih osoba kod kojih se otkrije sklonost ka razvitku dijabetesa treba sprovesti nespecifične mere i preduprediti virusne infekcije.energična borba protiv infekcije i dr. Prevencija u opštoj populaciji koja se prvenstveno ogleda kroz skrining. Što se tiče životne dobi zajedničko je da se incidenca povećava u delu populacije preko 60 godina.Tu spadaju primena kortikosteroida.v. dokazano je autozomno-dominantno nasleđivanje.Nespecifične mere bi podrazumevale antihipertenzivnu terapiju.i dr.isključiti dijabetogene lekove.interferona.čak i kod osoba koje imaju porodično opterećenje. „ „ Sekundarna prevencija Posebno je značajna kod INDM jer se javlja posle 30-e godine života i može još dugo proticati bez ikakvih simptoma i znakova. Ishrana utiče u smislu bilo povećanog energetskog unosa bilo povećanom unosu masti. antiinsulinska antitela (IAA).Može se sprovoditi ciljano kod rođaka obolelih.isključivanje pušenja kao štetne navike koja ubrzava nastanak ateroskleroze.isključivanje dijabetogenih lekova.antilimfocitni serum i ciklosporin A čije dejstvo nije još potpuno ispitano. Mere preduzete kod novootkrivenih bolesnika koje bi zaustavile dalje propadanje mase β-ćelija i eventualno omogućile njihovu regeneraciju.dijetu bez proteina kod mikroalbuminurije. kao i praćenje insulinskog odgovora na i. U posebnoj kategoriji INDM pod nazivom MODY (Maturity Onset Diabetes in the Young) ili Masenov sindrom.i dr. zatim antivirusne vakcinacije i izbegavanje nutritivnih faktora koji mogu usloviti nastanak IZDM.regulisati telesnu težinu.studije blizanaca. laserski tretman retinopatije.dužine delovanja i drugih osobina navedenih činioca. plazmafereze.nivoa lipidnih frakcija u krvi.razlici u ishrani i fizičkim aktivnostima. vrsti benignog dijabetesa tip 2.Razlike se mogu objasniti različitim običajima koji vladaju.obzirom na delovanje mnoštva spoljnih faktora u ispoljavanju DM kod genetski predisponiranih osoba.može se pribeći i merenju glikozurije pomoću test traka. Uzimajući u obzir sve navedene faktore dolazi se do zaključka da će ispoljavanje INDM zavisiti od njihovog međusobnog odnosa u pogledu intenziteta. u krajnjem slučaju doziranjem insulina.iako postoje razlike od jedne do druge zemlje.U tom smislu veliku ulogu bi odigralo sistematsko ispitivanje široke populacije na DM i intoleranciju glukoze.Rani tretman otkrivenih komplikacija kod INDM bi svakako sadržao održavanje normoglikemije pomoću dijetetskog režima ishrane. Pojava INDM je takođe direktno proporcionalna stepenu fizičke aktivnosti.Pored merenja nivoa glikemije.oralnih hipoglikemičnih preparata i.u korist jednog ili drugog pola. „ Tercijarna prevencija Tercijarna preventivna zaštita podrazumeva dobru kontrolu dijabetesa i ravnomernost i umerenost kao u ishrani.merenjem krvnog pritiska. Gojaznost je jedan od najvažnijih faktora.urinskim testovima na mikroalbuminuriju.kao semikvantitativne metode.

velikih ekonomskih posledica ( u smislu gubitka radne sposobnosti i lečenja).Hipertenzija (takodje u porastu) • 3.visokog mortaliteta (na prvom mestu medju definisanim uzrocima smrti) 2. karakteristike epidemije I koji ima KARDIOVASKULARNE BOLESTI Prof dr Branislav Petrović 3. pokazuju trend porasta. fizička neaktivnost i stres) • Klinički oblici: • 1. • Visok pritisak je uobičajena bolest u svim zemljama. uglavnom. posebno kod mladjih ljudi) • 2. Istorijski pregled “ 1. srčanog i moždanog udara. u ostalim u opadanju) • 4.Urodjene srčane mane • 5. pre svega posledica načina života i rada ( nepravilna ishrana. Eksperimentalna potvrda kauzalne povezanosti hiperholesterolemije i hipertenzije sa koronarnim rizikom (19801990) “ MONICA “ 3. a u nerazvijenim je u porastu “ Rasprostranjenost i učestalost “ Najčešće KVB u fazama epidemiološke tranzicije Učešće KVB u svim uzrocima smrti 10% Najčešće KVB Faza Pošasti i gladi Reumatska bolest srca. kardiomiopatije zbog infekcija i malnutricije Reumatsko oboljenje srčanih valvula. godine) “ U razvijenim zemljama dolazi do snižavanja stopa mortaliteta. a u neposrednoj vezi je sa hipertenzijom i koronarnom bolešću).Direktno utiče na pojavu koronarne bolesti. a u nerazvijenim u porastu.Koronarna bolest srca (u svetu je u porastu. • Smrtnost od KVB je u razvijenim zemljama u padu. koji je.visokog morbiditeta.Arterioskleroza (u porastu je. hipertenzija Ishemijska bolest srca moždani udar Moždani udar ishemijska bolest srca kongestivna srčana slabost Povlačenje pandemija 10-35% Degenerativnih i ponašajnih bolesti Odložene pojave degenerativnih bolesi 35-65% 50% 1 . • U razvijenim zemljama 40-50% smrtnosti je zbog KVB (najviše učestvuju apopleksije). Ove bolesti u svetu.KARDIOVASKULARNA OBOLJENJA Predstavljaju veliki epidemiološki problem zbog: 1. Period publikovanja mnogobrojnih preporuka za prevenciju KVB (posle 1990) Epidemiološki značaj Vodeći uzrok umiranja u većini razvijenih zemalja “ Svake godine u svetu umre 70 miliona ljudi (preko 30% mortaliteta) “ 1/3 umrlih je u srednjem životnom dobu “ Značajan uzrok radne nesposobnosti “ Uzrok velikom troškovima zdravstvene zaštite “ Vodeći uzropk preveremene smrtnosti (pre 65. Period velikih studija koje su povećale nivo znanja o etiologiji KVB (1950-1980) “ “ Framingemska studija Projekat sedam zemalja “ 2.Reumatsko oboljenje srca (u nerazvijenim zemljama u porastu.

Sad) Francuska Švajcarska V.IBS inc M.IBS inc Ž. Ž. Veka KVB su u svetu učestvovale u ukupnom mortalitetu sa manje od 10% Krajem dvadesetog veka KVB u mortalitetu učestvuju od 25% (zemlje u razvoju) do 50% (razvijene zemlje) 2020. veka Mortalitet “ “ “ “ 1200 1000 800 600 400 200 Madjarska Skotska Poljska Irska Francuska Bugarska Rumunija Svedska Rusija Italija USA KVB IBS MU Kina “ “ 0 Australija “ KVB predstavljaju vodeći uzrok umiranja u svim delovima sveta osim u subsaharskoj Africi. Australiji i nekim evropskim zemljama 2 0 Litvanija Belgija Rusija Španija Danska Finska Poljska Češka M. Vodeći je uzrok smrti u Evropi (2 miliona godišnje) –oko 50%o od svih KVB Srbija – IBS u strukturi mortaliteta od KVB učestvuje sa oko 19% Trend “ “ “ “ Trend incidencije i letaliteta od KVB (Monica projekat) 4 B.Britanija Na početku 20.Incidencija “ Ni Prosečne godišnje stope incidencije koronarnih dogadjaja 1990-1995 (MONICA) Kina Francuska Spanija Svajcarska Belgija Austrija Vojvodina Poljska Finska UK 0 100 200 300 400 500 600 700 800 900 u jednoj zemlji ne postoji redovno prikupljanje podataka o incidenciji KVB “ Uglavnom se koriste podaci MONICA studije “ Najčešće se prati ishemijska bolest srca Zene Muska rci Standardizovane stope mortaliteta muškaraca od KVB u pojedinimj zemljama krajem 20. je vodeći uzrok smrti u celom svetu (12%). U celom svetu učešće KVB u ukupnom mortalitetu iznosiće oko 36% U zadnjoj četvrtini 20.IBS let.IBS let -2 -4 -6 -8 2 . gde dominiraju zarazne bolesti U Evropi su vodeći uzrok umiranja Oko 30% izgubljenih godina života u Evropi nastalo je zbog KVB Najveće stope smrtnosti od KVB su u Rusiji i drugim bivšim socijalističkim zemljama Evrope Najniže stope su u Japanu i Francuskoj IBS. posebno posmatrana. Isto čna Nemačka Srbija (N. Veka dolazi do opadanja trenda umiranja od KVB u Americi. osim u Africi i na zapadnom Pacifiku.zapadna Nemačka B.

5 mmol/l “ Visoke vrednosti više od 6. pušenje) “ Očuvanje dobrih navika stanovništva (fizička aktivnost. sniženje HDL) “ Infekcije (Clamidia pneumonije. CMV. a za 10-15 godina izjednačava se sa rizikom kod nepušača Faktori rizika “ Povećan Faktori rizika “ Arterijska “ Porast nivo LDL holesterola “ Povećanje ukupnog holesterola “ Smanjenje HDL holesterola “ Zadovoljavajući “ Granične hipertenzija nivo holesterola do 5mmol vrednosti 5-6.. imaju viši krvni pritisak) Socioekonomske i etničke razlike: “ “ “ Uzrast i pol – Muškarci obolevaju češće nego žene. hipertrigiceridemija. socijalnih i bihevijoralnih uslova u populaciji za koje se zna da povećavaju rizik obolevanja (način ishrane. ali žene posle menopauze češće od muškaraca (gubi se protektivno dejstvo estrogene). sa starošću rizik se povećava Pušenje – povećava rizik za 70%.5 mmol/l “ Kod žena u postmenopauzi holesterol raste pritiska za 20/10 udvostručava rizik “ Kod mladjih osoba važan je i sistolni i dijastolni krvni pritisak. ekonomskih. dijabetes. a muškarci 2-3 puta od nastanka IBS Ostali faktori rizika Nasledni faktori Gojaznost (abdominalni tip) “ Fizička neaktivnost “ Nepravilna ishrana “ Oralni kontraceptivi “ Psihosocijalni faktori “ Metabolički sindrom (hipertenzija. Prestanak pušenja smanjuje rizik za oko 50% u toku jedne godine . ishrana siromašna mastima i sl) 3 . gojaznost. Helicobacter pylori. a danas iz nižeg (manja fizička aktivnost. nepušenje. a pušenje više od 40 cigareta dnevno uvećava ga 200-300%. Veka više su obolevale osobe iz višeg socio-ekonomskog statusa. a kod starijih važniji je sistolni “ Dijabetes “ 75-80% “ Žene dijabetičara umire zbog KVB sa dijabetesom imaju 3-7 puta veći rizik. pušenje) Najveći rizik obolevanja ima crna rasa u Americi (gojazniji su..Karakteristike obolelih “ “ Faktori rizika “ Uzrast i pol: “ Glavni faktori rizika “ Spadaju u najvažnije faktore rizika Polovinom 20.) “ “ PREVENCIJA “ Primordijalna “ Sprečavanje prevencija nastanka i uspostavljanje sredinskih.

progresije bolesti. ishrana i fizička neaktivnost) “ Orijentacija na osobe sa velikim rizikom (lečenje hiperholesterolemije. odredjivanje nivoa holesterola. infekcija. hipertenzije.PREVENCIJA “ Primarna “ Cilj PREVENCIJA “ Sekundarna “ Sprečavanje je smanjenje incidencije “ Orijentacija na opštu populaciju (izmena načina života pojedinaca – pušenje. šećera) 4 . i snižavanje mortaliteta “ Skrining: rano otkrivanje bolesti u asimptomatskoj fazi (EKG i test opterećenja) “ Rano otkrivanje faktora rizika (hipertenzije. smanjenje gojaznosti i sl) recidiva neke KVB.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful