P. 1
Kongres Fizijatara Zbornik Radova 2006

Kongres Fizijatara Zbornik Radova 2006

|Views: 787|Likes:
Published by Nikica Vidakovic
Kongres
Kongres

More info:

Published by: Nikica Vidakovic on Jun 11, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

02/02/2014

pdf

text

original

ŠESTI KONGRES FIZIJATARA SRBIJE I CRNE GORE sa međunarodnim učešćem ZBORNIK RADOVA

Šesti kongres fizijatara Srbije i Crne Gore Vrnjačka Banja 2006 ZBORNIK RADOVA

* Izdavač Udruženje fizijatara Srbije i Crne Gore * Za izdavača Milica Lazović Vladislava Vesović - Potić * Redaktor Ranka Krunić - Protić * Prelom teksta Dragan Vulović Aleksandar Grujić * Dizajn korica Miloš Petrović * Tehnički saradnik Aleksandar Grujić * Štampa Pelikan prim - Niš * Tiraž: 500

Udruženje fizijatara Srbije i Crne Gore

6. KONGRES FIZIJATARA SRBIJE I CRNE GORE
sa međunarodnim učešćem

ZBORNIK RADOVA

Vrnjačka Banja 01 - 04. novembar 2006. godine

Organizacioni odbor
Prof. dr Milica Lazović, predsednik Prof. dr Vladislava Vesović - Potić, potpredsednik Dr Dejan Stanojević, potpredsednik Prim. dr Đorđe Adamov Prof. dr Branislav Bobić Doc. dr Miodrag Veljković Prof. dr Gordana Devečerski Dr. med sc Sofija Žitnik - Sivački Prof. dr Stevan Jović Doc. dr Ljubica Konstantinović Prim. dr Ranka Krunić - Protić Dr. med sc Milan Obradović Prim. dr Vesna Simonović Dr. med sc Mirko Teofilovski Doc. dr Milisav Čutović Dr Željana Škarić - Karanikić Prof. dr Laslo Švirtlih

Naučni odbor
Prof. dr Vladislava Vesović - Potić, predsednik Dr. med sc Slobodan Branković Prof. dr Gordana Devečerski Doc. dr Aleksandar Đurović Prof. dr Miodrag Jevtić Prof. dr Stevan Jović Prof. dr Zoran Kojović Doc. dr Ljubica Konstantinović Prof. dr Milica Lazović Doc. dr Dragana Matanović Prim. dr Vukašin Mihajlović Prof. dr Ivana Petronić Prof. dr Gordana Popović Doc. dr Slobodan Radović Prof. dr Nada Rotović Prof. dr Kosta Savić

Sekretari
Prim. dr Ranka Krunić - Protić, generalni sekretar Dr. med sc Mirjana Kocić Prim. dr Dragan Vulović

o čemu govore ostaci bazena za kupanje i stari rimski izvor „Fons Romanus“. ali se tek proglasom Osnovatelnog fundatorskog društva 1868. blagom umereno-kontinentalnom klimom bez vetra i bogatim kulturno istorijskim nasleđem u okolini. sa visokim kvalitetom smeštajnih objekata. stvaraju uslovi za organizovanje banje kao lečilišta. sa lezijom centralnog motornog neurona i kompresivnim neuropatijama kao i deca. sredinom XIX veka. predstavlja najpoznatiji zdravstveni i turistički centar Srbije. . Za poster prezentacije prihvaćeno je 132 originalna stručna rada. topline i zadovoljstva. Do sada je održano 3 Kongresa fizijatara Srbije i Crne Gore kao i isto toliko Fizijatrijskih dana. uz konsultovanje najsavremenije svetske literature. da bi sve obrađene teme predstavljale srž onog što se danas radi u svetu i kod nas. sa Specijalnom bolnicom „Merkur“ predstavlja najsavremeniju medicinsku ustanovu za dijagnostiku. koja svojom tradicijom. Društva ljekara Crne Gore i Specijalne bolnice za lečenje i rehabilitaciju bolesti organa za varenje i šećerne bolesti „Vrnjačka Banja“. Kasnije. godine. u tome značajno pomoći. Ovogodišnji kongres se održava u organizaciji Udruženja fizijatara Srbije i Crne Gore. Kroz mini simpozijume obrađeno je osam tema u 30 radova i to rehabilitacija bolesnika sa endokrinim i metaboličkim bolestima. Istorija korišćenja vrnjačkih mineralnih voda seže u duboku prošlost. ubeđena sam da će ovaj Kongres i knjiga koja ga prati. prevenciju. a obrađeni su i prevencija i rehabilitacija bolesnika sa osteoporozom. da bi dve godine kasnije. restorana i velnes centara. Ovaj Kongres se održava nakon razdruživanja državne zajednice Srbije i Crne Gore i to će biti prilika da se na Skuštini fizijatara dogovorimo o daljem organizovanju Fizijatara Srbije i Crne Gore. Srpskog lekarskog društva – Sekcije za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. 2005. Danas Vrnjačka Banja. Kako je neophodno da savremeni fizijatar praktičar pomno i kontinuirano prati šta se u svetu nauke i medicinske prakse dešava. godine postalo redovan član ISPRM-a (International Society of Physical and Rehabilitation Medicine).UVODNA REČ Šesti kongres fizijatara Srbije i Crne Gore održava se u Vrnjačkoj Banji. beleži se interesovanje lekara za vrnjačke vode. sa malignim oboljenjima. lečenje i rehabilitaciju organa za varenje i šećerne bolesti. Udruženje fizijatara Srbije i Crne Gore je osnovano 2003. U slobodnim temama najveći broj radova je iz oblasti rehabilitacije bolesnika sa ortopedskim povredama i reumatičnih bolesnika. što čini oazu zdravlja. primena funkcionalnih testova u rehabilitaciji i balneoklimatoterapija. godine. Svakako da najveća zasluga za to pripada autorima predavanja po pozivu i slobodnih saopštenja koji su uložili sve svoje znanje i iskustvo.

dr Milica Lazović Predsednik Organizacionog odbora Kongresa . Republike Srpske i Federacije Bosne i Hercegovine. Mnogo napora je potrebno da se ovakav Kongres osmisli. potrebna je i znatna finansijska podrška. a Farmaceutske kuće su u tome značajno pomogle. razmeni mišljenja. Dugujemo veliku zahvalnost svima koji su doprineli da Zbornik radova u ovakvom obliku ugleda svetlost dana. Prof. Da bi se izdavanje Zbornika uspešno okončalo. a takođe i svima koji će svojim prisustvom na Kongresu doprineti proširenju naših znanja. razrešavanju nedoumica koje postoje u svakodnevnom radu što bi opravdalo održavanje Konresa svake kalendarske godine. realizuje i da se na sam dan održavanja pojavi i Zbornik radova. Da nije bilo svesrdnog rada svih članova Organizacionog i Naučnog odbora ova manifestacija i knjiga koja je prati sigurno ne bi bili tako sveobuhvatni i kvalitetni.Zadovoljstvo je što je jedan broj radova iz Republike Makedonije.

SADRŽAJ: .

. mala fizička aktivnost. pozitivna porodična anamneza za KVB u ranijem životnom dobu. KC Niš. utvrdile su da striktna kontrola glikemije nije dovoljna. uzrast. a zadnjih godina poprima razmere prave epidemije u zemljama bivšeg istočnog bloka (1). Pored ovih glavnih faktora rizika. Ateroskleroza se manifestuje kao ishemijska bolest srca. Velike prospektivne studije. odnosno nasledna komponenta za nastanak ateroskleroze u ranom životnom dobu) i promenljivi (dislipidemije. odmah iza Rusije (2). Iako danas tačno neznamo sve uzroke i patofiziologiju ateroskleroze. kao što je UKPDS (United Kingdom Prospective Diabetes Study).Tema I REHABILITACIJA BOLESNIKA SA ENDOKRINIM I METABOLIČKIM BOLESTIMA ULOGA FIZIČKE AKTIVNOSTI U TRETMANU DISLIPIDEMIJA U ERI STATINA Lazović M1. 2Klinika za medicinu rehabilitaciju. ako je primenjena bez intenzivne korekcije drugih faktora rizika da značajno smanji rizik od pojave infarkta miokarda (IM) i moždanog udara(6). Komplementarne studije poremećaja metabolizma lipida su pokazale da se tip2 dijabetesa odlikuje značajno većom produkcijom malih gustih LDL čestica nego u nedijabetičara. smatra se da se njen nastanak može dobrim delom objasniti postojanjem faktora rizika (4). abdominalna gojaznost. cerebrovaskularni insult i periferna vaskularna bolest (3). da je danas mortalitet u Srbiji na drugom mestu u svetu. sedanterni način života. Klinički centar Novi Sad. Brojne epidemiološke studije i klinička istraživanja pokazala su da klasični faktori rizika mogu biti nepromenljivi (pol. dijabetes melitus. hipertenzija i pušenje). Povišeni nivo ovih čestica značajno ubrzava proces njihove oksidacije ali i glikozilacije i tako u značajno većem obimu podstiče nestabilnost i aktivira mehanizme rupture ateroskleroznog plaka. Tako je ukazano na vrlo veliki značaj korekcije nivoa LDL čestica i sprečavanja njihove transformacije u mali gusti LDL. Dosadašnja ispitivanja su ukazala da postoji vrlo kompleksna povezanost faktora rizika za pojavu KVB i da oni deluju sinergistički. Devečerski G2 1 Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. opisani su i predisponirajući faktori rizika: gojaznost.yu Uvod Ateroskleroza je vodeći uzrok mortaliteta u razvijenim zemljama sveta. Ovi nalazi su usmerili istraživanja na kontrolu poremećaja metabolizma lipida. etničke karakteristike i psihosocijalni faktori (5). Razvoj ateroskleroze je podmukao. jer se odvija bez simptoma dok se tri četvrtine poprečnog preseka arterije ne obstruira ateromom. Srbija lazovica@eunet. Tako.

Ovaj uticaj zavisi od intenziteta i dužine fizičke aktivnosti. Kod bolesnika sa niskim rizikom. oslobođeni holesterol. randomiziranoj. dovodi do povećanja HDL-C na račun povećanja HDL2 i smanjenja triglicerida kod muškaraca. a nisu bile podvrgnute fizičkom treningu (12). Mehanizam kojim FT deluje na lipoproteine u plazmi je višestruk i vezan je za promenu aktivnosti enzima lipoproteinske lipaze (LPL) (14) kao i transferskih proteina (13). kod srednjeg rizika nefarmakološke mere ili medikamenti ako je to potrebno i u kategoriji visokog rizika (IBS i/ili diabetes) nefarmakološke mere i medikamenti.6 mmol/l. Za vreme lipolize triglicerida iz VLDL-a. Vežbama uzrokovana povišena lipolitička aktivnost sa kataboličkim efektom na trigliceride i poboljšanim fluksom VLDL-a. Eksperimentalne studije pokazuju da je aktivnost LPL ekstenzornih mišića utreniranog kolena viša no u neutreniranim mišićima (18). te dolazi do povećanja nivoa HDL-C u plazmi. u odnosu na osobe koje ne upražnjavaju fizičku aktivnost. a sekundarni cilj je povećanje HDL-C na vrednosti iznad 1mmol/l i smanjenje triglicerida na nivo manji od 2. 14). U odnosu na subfrakcije HDL-C pokazano je da FT dovodi do porasta HDL2 koji ima inverzan odnos sa ishemijskom bolešću srca (16). imaju za 20-35% veće vrednosti HDL-C (15). smanjenjem faktora rizika i stope mortaliteta i morbiditeta(7). Fizički trening (FT) utiče na profil lipoproteina u krvi. FT umerenog intenziteta dovodi do porasta HDL-C i to se zapaža već prvih meseci posle akutnog IM.10. Fizička aktivnost i dijeta mogu značajno da utiču na stanje lipidemije i tek kada ove mere ne pokažu željene rezultate treba terapiji pridodati antilipemijske lekove (8) Primarne i sekundarne preventivne studije pokazale su da fizička aktivnost povećava nivoe kardioprotetivnog lipoproteina HDL2 i smanjuje aterogene lipoproteine (9. Primarni cilj je smanjenje nivoa LDL-C na vrednosti manje od 2. Povećana aktivnost LPL je ustanovljena u masnom tkivu i mišićima atletičara. Fizička aktivnost povećava aktivnost lipoproteinske lipaze čime se smanjuje nivo triglicerida i povećava nivo HDL-C.U AHA/ACC preporukama za vođenje pacijenata nakon preležanog IM navodi se da su povećanje fizičke aktivnosti i regulacija lipidnih nivoa od presudnog značaja. Mehanizam ovog dejstva nije u potpunosti rasvetljen ali se verovatno ostvaruje preko enzima uključenih u metabolizam lipida (13.11) U jednogodišnjoj. Najznačajniji efekat fizičke aktivnosti na nivoe plazmatskih lipoproteina odnosi se na HDL-C.3 mmol/l (1). Fizička aktivnost i lipoproteini Fizički trening i druge nefarmakološke metode imaju veliku ulogu u „statinskoj eri“ ali ne samo kao dopuna terapije već i u samostalnoj prevenciji ateroskleroze. potrebno je praćenje bolesnika. kontrolisanoj studiji NCEP Step 2 program nije dao značajne rezultate u sniženju LDL-C kod osoba koje su imale samo dijetu. fosfolipidi i apoproteini se prenose na nascentne HDL čestice koje luči jetra. može uzrokovati porast nivoa HDL-C u cilju zagarantovanog . kao i kod osoba koje su podvrgnute visokim telesnim opterećenjima (17). Utvrđeno je da sportisti.

Nakon 6 meseci praćenja statistički značajno su redukovani ukupni holesterol. a visoko značajno nakon 6 meseci praćenja. Svi aterogeni odnosi osim Hol/HDL-C su bitno promenjeni. Povećana aktivnost LCAT nađena je kod atletičara i dobro utreniranih muškaraca (17). LDL-C za 7-12% (21). Fizička aktivnost povećava i aktivnost enzima lecitin holesterol acetil transferaze koji podspešuje prenos masnih kiselina iz lecitina u holesterol za vreme stvaranja HDL-a. Povećanje HDL-C se kreće od 5-16%. VLDL/C i LDL-C. Fizički trening koji se preporučuje osobama sa visokim rizikom za KBS u primarnoj i sekundarnoj prevenciji su aerobna. S druge strane dokazani su povoljni efekti fizičke aktivnosti u primarnoj i sekundarnoj prevenciji KBS (12). Porast HDL-C. rezultat je umerenog. tako i u grupi posle petogodišnjeg FT. Fizička aktivnost. Pojačani mišićni rad povećava nivoe apolipoproteina E koji ima važnu ulogu u povratnom transportu holesterola (20). 3 do 4 puta nedeljno je minimalno preporučena fizička aktivnost u prevenciji KBS. dinamska opterećenja. pokazala je. uzimanjem alkohola i pušenjem. Značajno su smanjeni i atertogeni odnosi LDLC/HDL-C. Hol/HDL-C i značajno povećan HDL odnos. koja imaju za cilj da umeremo povećaju minutni volumen srca. Studija na 3333 odraslih osoba koji su imali fizičku aktivnost najmanje 30 minuta 3 puta nedeljno. Ovakav pristup kod bolesnika sa hiperlipidemijom bez KBS doveo je do redukcije lipidnih i nekih nelipidnih faktora rizika nakon 3 meseca. Fizička aktivnost dovodi do redukcije triglicerida i VLDL-C i do značajnog povišenja HDL-C. kako u grupi bolesnika posle akutnog IM i četvoronedeljnog FT. Efekat FT na trigliceride se ne ogleda samo u utrošku masnih kiselina iz VLDL-a za energetske potrebe već i na redukovanoj sintezi VLDL-a u jetri (18). Intenzivan FT dovodi do porasta HDL-C kod mlađih osoba za 14%. Nivo HDL-C značajno raste kod muškaraca koji su pored niskokalorijske dijete imali i fizičku aktivnost 3-4 puta nedeljno. trigliceridi. što je u neposrednoj vezi sa nivoima triglicerida. brzi hod od 30 do 60 minuta. Slićni rezultati su postignuti i kod žena. Povećanje aktivnosti hepatične lipaze često se može videti kod bolesnika sa hipertrigliceridemijom. Od nelipidnih faktora rizika bitno su smanjeni BMI. sistolni i dijastolni krvni pritisak i fibrinogen. dinamskog FT (10. da je ova grupa imala značajno povišene vrednosti . Vizička aktivnost visokog intenziteta dovodi do redukcije holesterola za 5-7% (6). Fizička neaktivnost je značajan faktor rizika u razvoju koronarne ateroskleroze.11). a kod starijih preko 65 godina za 15%. U prva tri meseca praćenja značajno su redukovani ukupni holesterol.001). ventilaciju i potrošnju kiseonika. Aktivnost hepatične lipaze je smanjena pri teškom mišićnom radu. tako da redovno fizičko vežbanje udruženo sa dijetom sa nisko zasićenim mastima i sa malo holesterola kod muškaraca i žena sa viškom telesne mase poboljšava nivo HDL-C (21).44%. 30 minuta u odnosu na muškarce koji su bili samo na dijeti ili onih u kontrolnoj grupi koji nisu bili ni na dijeti (p<0. telesnom masom. a nezavisno deluje i na smanjenje dijametra LDL i HDL čestica (20). uz redukciju ostalih faktora rizika (22).optimalnog metabolizma mišića (19). LDL-C i visoko statistički sniženi trigliceridi. HDL-C je povišen za 19.

Nepublikovani podaci. Prevention and control. Cardiovascular Disease. Mortalitet od kardiovaskularnih bolesti. godine bile su agresivnije u preporukama za snižavanje holesterola nego evropske od 1998. fizička aktivnost i lekovi . 2003. kao i njegovih subfrakcija za procenjivanje rizika od nastanka KBS (25). Aviliable from: http://www. naročito što se tiče lipidnog statusa i to kod svih kategorija rizika. značajno nižu stopu pušenja i niži BMI. 4. Pokazano je da dijeta. Američke preporuke za primarnu i sekundarnu prevenciju ishemijske bolesti srca iz 2001. Fizička aktivnost i modifikacija ishrane i dalje ostaju prva terapijska linija u lečenju povišenih vrednosti ukupnog holesterola i LDL-C. Institut za zaštitu zdravlja Srbije. Muškarci koji džogiraju 16km tokom šest meseci pokazuju porast nivoa HDL-C za10%. Nedvosmisleno je dokazano da je hiperholesterolemija jedna od najvažnijih karika u lancu događaja koji dovode do KBS. Novi ciljevi su pomereni na niže vrednosti. . Studije sa ispitanicima koji imaju normalne vrednosti ukupnog holesterola i triglicerida u plazmi. dok fizička aktivnost nema veliki uticaj na nivoe HDL-C kod žena (24). Fizički trening kod sedenternih. zdravih ispitanika povišava nivoe HDL-C. postoje razlike u ciljnim vrednostima i kriterijumima za procenu rizika za KBS. pokazuju važnost određivanja apolipoproteina B i HDL-C. Eur Heart J 1998. World Heart Organisation. U velikom broju zemalja postignut je konsenzus o potrebi sniženja lipida u plazmi. u cilju usporenja progresije i povećanja regresije aterosklerotskih lezija u koronarnim arterijama. niže vrednosti triglicerida. Grupa koja je upražnjavala fizičku aktivnost samo jednom nedeljno imala je niži skor rizičnih faktora za KBS.int. Literatura: 1. Survellance of risk factors related to noncommunicable disease: Current status of global data. u odnosu na grupu koja je vodila sedanterni način života. gde je i skor rizičnih faktora bio značajno viši. posebno LDL-C. kao i u kriterijumima za uključivanje lekova za sniženje lipida.ncd/cvd. Recommendations of the Second Joint Task Force of European and other Societies on coronary prevention. The Surf Report I. u odnosu na sedanterne osobe (23). 19: 1434-503. Prevention of coronary heart disease in clinical practice.who. Međutim. kao i kod bolesnika sa visokim rizikom ili već dokumentovanom KBS kod kojih je neophodna značajna redukcija holesterola (26). Terapija medikamentima za sniženje vrednosti lipida rezervisana je za bolesnike kod kojih fizička aktivnost i dijeta nemaju uspeha. CVD strategy 2001/2002. 3. kombinovano. Analiza kombinovanih studija je pokazala značajnu redukciju kliničkih događanja za oko 20% ukoliko se vrednosti holesterola smanje za 10%. i da lečenje nefarmakološkim sredstvima i lekovima uspešno smanjuje rizik od KBS. Međutim. snižavaju rizik od KBS. evropske preporuke od 2003.HDL-C. 2. godine (3) se praktično u „agresivnosti“ snižavanja holesterola izjednačavaju sa američkim. WHO. godine.

. 18. 17. 15.76:21A-28A. 16.: The antiatherogenic role of high-density lipoprotein cholesterol. Hambrecht R. Pavlovic M. De Klein DP. 25 (Suppl 4):S32-S34. Kwiterovich PO. 21. et al. Stratton IM. J Am Coll Cardiol 1995. 22. et al.41(2):137-50. J Anat 2002..: Effects of Diet and Exercise in Men and Postmenopausal Women with Low Levels of HDL Cholesterol and High Levels of LDL Cholesterol. Ekelunod LG.319:1383-1389.. 13. J Am Coll Cardiol 1999. Am J Cardiol 1991. 2(4):310-5. ProgCardiovasc Dis 1998.: Trygliceride as a risk factor for coronary artery disease. Nešić D. Kubler W.. Rader DJ. 7. Schlierf G.: Short term effects of exercise on plasma lipids and lipoproteins in humans. Neil HAW. Poppen M. Sports Med 1993. et al.. Schoneveld AH. 19. 6.. 16(6):431-48 14.. Clarson et al. et al.: Quantity and Function of High Density Lipoprotein as an Indicator of Coronary Atherosclerosis. Pronk NP. Jennings GL..•1660-66.. Novine u kardiologiji. Vink A. Schuler G. 2000. Sherrard B. Am J Cardiol 1998.: The role of diet and exercise in the statin era. N Engl J Med 1998. Am J Cardiol 1998. Hadži Pešić Lj. 200: 97-103..5. 82(9A):22-25. Johmson JL.: Exercise and lipoprotein metabolism.: Protective effect of high density lipoprotein on endotelium-dependent vasodilatation. Pejović M. . Hauer K.: Treatment of coronary heart disease by diet and exercise.. Ping Li X. Kingwell BA. NEng J Med 1996. LaRosa JC. Superko HR. Borst C.. Gatto AM..: Management of Hypertrigliceridemic patients. Mancini M. 11...: Four weeks of cycle training increases basal production of nitric oxide from the forearm. Association of glycaemia with macrovascular and microvascular complications of type 2 diabetes (UKPDS 35): prospective observational study.: Adjunctive Drug therapy of acute myocardial infarction Evidence from Clinical Trials. 8. / Cardiovasc Pharmacol 1995 . Am J Med 1999:107(2 pt 1):25S-27S 12. 321: 405-412. Saku K.231-236. Haslell WL.73(3)-.: Noninvasive Procedures for Subclinical Atherosclerosis RiskAssessment. 10. Vogel G. Adler AI. N Engi J Med 1998:339:12-20. Am J Cardiol 1998. Niebauer J. International J Cardiol 2000. Dart AM. Morphometric and immunohistochemical characterization of the intimal layer throughout the arterial system of elderly humans.82(9A):22-25. Wood AJJ. Physical fitness as a predictor of a cardiovascular mortality in asymptomatic north american up study. Savić T. 9. Am J Physiol 1997:272(3 pt 2) :H1070-H1077Gatto AM. Other nonpharmacologic approaches. Exersise Training Enhances Endotelial Function in Young Men...: Trygliceride as a risk factor for coronary artery disease. 1987:513-17 20. Niška Banjo. Stefanik LM. J Cardiovasc Risk 1995.33(2):436-43.68:38A-39A. Akutno fizičko opterećenje bolesnika sa prelezanim infarktom miokarda. Miettinen T.82(9A):13Q-21Q.-3 3 5 (22) . BMJ. et al.

yu Svrha ovog izlaganja je da unapredi i razjasni trenutne stavove o ulozi fizičke aktivnosti kod pacijenata sa tipom 1 i 2 dijabetesa. 24. Detaljna anamneza i pregled bi trebali da se fokusiraju na simptome i znake bolesti koje zahvataju srce i krvne sudove. dijetetičar. Uloga ovog tima je i da adekvatno obuči i lekare opšte prakse kao i sve druge osobe koje će učestvovati u lečenju datog pacijenta. Ovakav pregled bi trebao da obezbedi detaljan skrining za prisusutvo makro ili mikrovaskularnih komplikacija koje bi se mogle pogoršati u toku fizičke aktivnosti. Arch Intern Med1999. stopala i nervni sistem. Muto T. FIZIČKA AKTIVNOST I DIJABETES Devečerski G1. koji treba da se uključi u program vežbanja umerenog do visokog intenziteta. Phofl M. njeni efekti se moraju jasno razmotriti i shvatiti. Sakurai Y... Tim koji sačinjavaju lekar specijalista fizijatar. Hsieh SD.: New Perspectives on the Management of LowLevels of High-Density Lipoprotein Cholesterol. Teofilovski M 3 1 Medicnski fakultet Novi Sad.159:1049-57. 26.23. Kardiovaskularni sistem Dozirani test opterećenja može biti koristan ako pacijent. Novija klinička istraživanja ukazuju da fizička aktivnost može biti terapeutsko oruđe kod velikog broja pacijenata sa dijabetesom ili rizikom za dijabetes. Novi Sad 2 Medicinski fakultet Niš. Evaluacija pacijenta pre započinjanja programa vežbanja Pre započinjanja određenog režima vežbanja pacijent sa dijabetes melitusom mora proći deteljan medicinski pregled sa adekvatnim dijagnostičkim procedurama. Is The Choresterol a Positive Acute Phase Reacant?.tip 1 dijabetesa koji traje >15 godina .: Regular Physical Activity and Coronary Risk Factors in Japan's Men. baziran na jednom od sledećih kriterijuma: . Srbija devecer@eunet. Atherosclerosis 1999. oči. fizipoterapeut.. Klinika za fizikalnu medicinu. et al. psiholog i pacijent.. et al. Zeman M.. Kao i kod svake terapije. Klinika za medicinsku rehabilitaciju. Niš 3 Zavod za protetiku.starost > 25godina i . sestra.: Upregulation of Cholesterol Syntesis After Acute Myocardial Infarction.. Beograd.tip 2 dijabetesa koji traje >10 godina . Terry AJ. 25. To praktično znači da će tim lekara koji učestvuje u lečenju biti obavezan da nauči kako da analizira rizike i koristi fizičke aktivnosti kod datog pacijenta. Identifikacija ovih problema će pomoći u osmišljavanju individualnog programa vežbi koji će minimizirati ruzik po pacijenta. Lazović M2.142 (2):389-93. ima visoki rizik zbog kardiovaskularnog oboljenja. Cas Lek Cesk 1995:134(18):577-9.: Indicators of lipoprotein metabolism in normolipidemic men after myocardial infarctus.starost > 35godina . bubrege. Harper CR. Yoshinaga H. internista. Circulation 1998:97:661-5.. će imati velike koristi ako steknu znanja i iskustvo iz fiziologije fizičke aktivnosti.

dorsalis pedis i a.tibialis posterior ne eliminiše mogućnost postojanja ishemičnih promena na nivou proksimalnog dela stopala. Nefropatija Ne postoje specifične preporuke za fizičku aktivnost kod pacijenata sa incipijentnom ili očiglednom nefropatijom. prag tolerancije ishemije i sklonost ka aritmijama za vreme vežbanja. atrofiju subkutanih tkiva i gubitak dlakavosti. moraju se izmeriti pritisci na prstima kao i Dopler pritisci na skočnom zglobu.prisustvo bilo kog dodatnog faktora rizika za koronarnu arterijsku bolest . hladna stopala. Prisusutvo pulsa nad a. Periferna arterijska bolest Evaluacija periferne arterijske bolesti se bazira na znacima i simptomima. Evaluacija PN se može izvršiti na osnovu testiranja dubokih tetivnih refleksa. Pacijenti sa očiglednom nefropatijom često imaju redukovan kapacitet za fizičku aktivnost. Ponavljanje određenih vežbi može u krajnjem slučaju izazvati ulceracije i frakture na neosetljivim stopalima. mogu se uraditi dodatni testovi kao što je radionuklidski stres test. oslabljene ili odsutne pulseve. Izražena PN je indikacija za ograničenje u vežbama sa opterećenjem. Retinopatija Kod pacijenata koji imaju proliferativnu dijabetsku retinopatiju koja je aktivna. Iako ne postoji očigledan razlog za ograničenje aktivnosti niskog do umerenog stepena. Ovakvi pojedinci bi trebalo da izbegavaju anaerobne vežbe i fizičku aktivnost koja podrazumeva napinjanje i druge neadekvatne manevre nalik Valsalvinom. uključujući intermitentnu klaudikaciju. naporna fizička aktivnost može izazvati krvarenje u staklastom telu ili trakcionu ablaciju retine.prisustvo mikrovaskularnih oštećenja . U velikom broju slučajeva trebalo bi proceniti i sistolnu funkciju levog ventrikula u miru i za vreme fizičke aktivnosti. Neuropatija: periferna Periferna neuropatija (PN) može izazvati gubitak osećaja dodira u stopalima. lekar bi trebao na osnovu kliničke procene da odluči da li da preporuči test opterećenja.periferno vaskularno oboljenje . intenzivnija fizička aktivnost bi se trebala izbagavati. Ako postoji bilo kakva dilema u vezi sa cirkulacijom proksimalnog dela stopala i prstiju na fizikalnom pregledu.. Kod pacijenata kod kojih se planira učešće u fizičkim aktivnostima niskog intenziteta (<60% maksimalne srčane frekvence) kao što je šetnja. osim ako postoji mogućnost pažljivog monitoringa krvnog pritiska za vreme vežbanja. osećaja vibracije i dubokog senzibiliteta.autonomna neuropatija Kod pacijenata kod kojih se nađu nespecifične elektrokardiografske promene kao odgovor na fizičku aktivnost ili nespecifične promene ST i T talasa na elektrokardiogramu snimljenom u miru. Kod pacijenata sa dokazanom koronarnom arterijskom bolešću bi trebalo da se odredi ishemički odgovor na fizičku aktivnost. što uzrokuje ograničenje u nivou aktivnosti. Osnovni tretman za intermitentnu klaudikaciju čine prestanak pušenja i stručan program fizičke aktivnosti. Neuropatija: autonomna Prisusutvo autonomne neuropatije može ograničiti pacijentov kapacitet fizičke aktivnosti i povećati rizik neželjenih kardiovaskularnih događaja za vreme .

pacijent sa dijabetesom bi trebalo da se podvrgne detaljnom skriningu za moguće prateće komplikacije navedene u ranijem tekstu. srce i pluća za progresivno povećavanje intenziteta treninga. Pre započinjanja bilo kakvog programa fizičke aktivnosti..fizičke aktivnosti. vožnja bicikla. Aerobna fizička aktivnost se preporučuje. "hlađenje". Adekvatna obuća je neophodna i na tome se mora insistirati kod pacijenata sa dijabetesom. sprovodi se kratak oporavak-"hlađenje". ligamenata. Iznenadna smrt i asimptomatska miokardijalna ishemija pripisuju se kardijalnoj autonomnoj neuropatiji u okviru dijabetesa. Ovakvi pacijenti mogu imati problema i sa termoregulacijom. . Na kardijalnu autonomnu neuropatiju mogu ukazati tahikardija u miru (>100 otkucaja u minuti). Nakon toga. Hipotenzija i hipertenzija nakon naporne fizičke aktivnosti se mogu češće očekivati kod pacijenata sa autonomnom neuropatijom. zenica. ortostaza (pad sistolnog pritiska pri ustajanju >20 mmHg) ili drugi poremećaji u funkciji autonomnog nervnog sistema u okviru kože. kostiju i zglobova. Priprema za fizičku aktivnost Priprema pacijenta sa dijabetesom za siguran i ugodan program fizičke aktivnosti je podjednako bitna kao i sama aktivnost. je da fizička aktivnost uključuje adekvatno zagrevanje pre vežbanja kao i oporavak posle tj. Zagrevanje bi trebalo da se sastoji od 5-10 minuta aerobne aktivnosti (šetanje. Ovaj kratak interval zagrevanja služi da pripremi mišiće. Posle završenog programa fizičke aktivnosti. Pacijenti se moraju podučiti da. kao i za nedijabetičare. gastrointestinalnog ili genitourinarnog sistema. naročito pri otpočinjanju programa fizičke aktivnosti. obraćaju pažnju na žuljeve i druge potencijalne povrede na stopalima. Upotreba silikonskog gela ili vazdušastih uložaka za obuću kao i sintetičkih ili pamučno-sintetičkih čarapa za sprečavanje žuljeva i upijanje znoja čine važne mere za sprečavanje oštećenja kože na stopalima. Narukvica za dijabetičare ili neko drugo obeležje mora uvek biti vidljivo za vreme vežbanja. trebalo bi da sledi još 5-10 minuta laganog istezanja mišića. Postoji nekoliko naročito važnih i specifičnih stvari koje se moraju uzeti u obzir kada su u pitanju osobe sa dijebetesom. dok se zagrevanje odnosi na sve mišiće.) niskog intenziteta. Miokardijalna scintigrafija u miru i pri naporu predstavlja adekvatan neinvazivni test za prisusutvo i stepen makrovaskularne koronarne arterijske bolesti kod ovakvih pacijenata. a neaktivnost i diabetes mogu pogoršati problem. Sredovečne i starije osobe trebalo bi podsticati da budu fizički aktivne. Standardna preporuka za dijabetičare. Istežu se primarno oni mišići koji će biti aktivni. Ovo bi trebalo da traje oko 5-10 minuta i da za to vreme postepeno spusti srčanu frekvencu na nivo pre vežbanja. te im se mora savetovati da izbegavaju fizičku aktivnost u toploj i hladnoj sredini i da vode računa o adekvatnoj rehidraciji. i pre i posle vežbanja. Mlada osoba sa dobrom metaboličkom kontrolom može bezbedno uzeti učešća u većini aktivnosti. ali se moraju preduzeti neophodne mere opreza po pitanju nege stopala.. Proces starenja vodi degeneraciji mišića. Proces zagrevanja može se sprovoditi bilo pre bilo posle istezanja.

Fizička aktivnost i tip 2 dijabetesa Potencijalna dobit fizičke aktivnosti kod pacijenata sa tip 2 dijabetesom je izrazita. Umereni programi vežbanja sa lakšim tegovima i većim brojem ponavljanja se mogu upražnjavati za održavanja ili povećanje snage gornjeg dela tela kod skoro svih pacijenata sa dijabetesom. centralnom gojaznošću i dodatnim metaboličkim poremećajima hipertrigliceridemije. ali ne i za starije ili one sa dugogodišnjim dijabetesom. naročito ako je u vezi sa hipertenzijom. čak i kada se porede nivoi pri uobičajenim dnevnim aktivnostima. jer dehidracija može uticati na nivo šećera u krvi i srčanu funkciju. Većina studija pokazuje da ovi pacijenti imaju nizak nivo kondicije u poređenju sa kontrolnom grupom.Adekvatna hidratacija je takođe veoma bitna. Efekti fizičke aktivnosti na snižavanje krvnog pritiska su najdoslednije dokazani kod pacijenata sa hiperinsulinemijom. Intenzivniji nivo vežbanja sa tegovima može biti prihvatljiv za mlade pacijenta sa dijabetesom. većina studija nije uspela da dokaže značajno poboljšanje u nivoima HDL-a kod pacijenata sa tipom 2 dijabetesa. a najnovije studije potvrđuju značaj programa redovne fizičke aktivnosti za tretman i prevenciju ovog čestog metaboličkog poremećaja i njegovih komplikacija. Poboljšanje većine ovih faktora rizika je dovedeno u vezu sa sniženjem plazmatskog nivoa insulina i čini se da su mnogi. niskog HDL-a. hiperinsulinemijom. Preporučuje se hidratacije i pre i za vreme fizičke aktivnosti. Studije su pokazale vezu između aerobnog tipa vežbanja i fibrinolize. Fibrinoliza Mnogi pacijenti sa tipom 2 dijabetesa imaju narušenu fibrinolitičku aktivnost povezanu sa povišenim nivoima inhibitora aktivacije plazminogena (PAI-1). povezani sa poboljšanjem insulinske senzitivnosti. poremećenog LDL-a i povišenih SMK. Specifični metabolički efekti su sledeći: Kontrola glikemije Nekoliko dugoročnih studija su dokazale konstantan pozitivan efekat redovne fizičke aktivnosti na metabolizam ugljenih hidrata i insulinsku senzitivnost. i da je niska aerobna kondicija povezana sa mnogim kardiovaskularnim faktorima rizika. sindrom insulinske rezistencije predstavlja faktor rizika za ranu koronarnu bolest. koji se može održavati najmanje 5 godina. Hipertenzija Postoje dokazi koji povezuju insulinsku rezistenciju sa hipertenzijom. glavnog fiziološki prisutnog inhibitora tkivnog aktivatora plazminogena (t-PA). Hiperlipidemija Redovna fizička aktivnost je dokazana metoda za snižavanje nivoa VLDL. Prevencija kardiovaskularnih bolesti Kod pacijenata sa tipom 2 dijabetesa. po kardiovaskularni rizik korisni efekti fizičke aktivnosti. ali još uvek ne postoji . možda iz razloga što su korišćeni relativni niski nivoi fizičke aktivnosti. Međutim. Važnost hidratacije se naročito očituje kod fizičke aktivnosti u toploj sredini. efekti redovne fizičke aktivnosti na nivoe LDL holesterola nisu apsolutno potvrđeni. Sa izuzetkom.

redovna umerena fizička aktivnost) mogu odgoditi ili prevenirati nastanak dijabetesa. Objavljena istraživanja dokumentuju da promene u stilu života (gubitak telesne težine. mogu se upražnjavati od strane pacijenata sa tipom 1 dijabetesa koji nemaju komplikacije i koji drže nivo šećera pod dobrom kontrolom. Naročito se ističe važnost učešća pacijenta u vođenju evidencije. Ipak. Iz tog razloga se kao glavni prioritet ističe promocija fizičke aktivnosti kao vitalne komponente u prevenciji i lečenju tipa 2 dijabetesa. pored drugih terapija. Mogućnost održavanja adekvatnog terapijskog režima (insulin i adekvatna dijeta) u obezbeđivanju bezbednog i efektnog učestvovanja u ovim aktivnostima se sada smatra najvažnijom strategijom kod ovakvih pacijenata. uključujući svakodnevne aktivnosti. ali nedostaju studije koje se tiču pacijenata sa tipom 2 dijabetesa. o nivou šećera u krvi kao odgovora na fizičku aktivnost i naknadnog korišćenja ovih podataka u unapređenju sopstvene bezbednosti i rezultata. postaje sve jasnije da je epidemija tipa 2 dijabetesa koja hara planetom vezana za smanjen nivo fizičke aktivnosti i povećanje prevalence gojaznosti. Postoji nekoliko studija koje se specifično bave ovim problemom kod tipa 2 dijabetesa. putem samomerenja.jasan konsenzus o tome da li fizička aktivnost utiče na poboljšanje fibrinolitičke aktivnosti kod ovih pacijenata. Gojaznost Postoje brojni dokazi da fizička aktivnost može pospešiti gubitak telesne težine. Podaci o uticaju vežbi sa tegovima na gubitak težine obećavaju. rekreativno bavljenje sportom i takmičarski sportovi. a naročito njeno održavanje kada se sprovodi paralelno sa adekvatnim kalorijski kontrolisanim jelovnikom. Od naročitog su interesa studije koje impliciraju neproporcionalni efekat fizičke aktivnosti na gubitak intraabdominalne masnoće. Zaključak Skorašnji "Surgeon General' s Report on Physical Activity and Health" podvlači ključnu ulogu fizičke aktivnosti u unapređenju zdravlja i prevenciji bolesti. mora istaći da je korist fizičke aktivnosti u regulisanju . što se najviše objašnjava metaboličkim abnormalnostima. ali na većinu prikupljenih podataka utiču neadekvatne dijete i druge promene u režimu života. Preporučuje se upražnjavanje umerene fizičke aktivnosti u trajanju od 30 minuta tokom većine dana u nedelji. Fizička aktivnost kod starijih Dokazano je da se progresivni gubitak kondicije i mišićne mase i snage koji dolazi sa godinama može delimično sprečiti održavanjem redovne fizičke aktivnosti. Pad u senzitivnosti na insulin takođe je delimično uzrokovan nedostatkom fizičke aktivnosti. U kontekstu dijabetesa. može biti korisna u prevenciji ili odlaganju početka tipa 2 dijabetesa. Stoga se smatra da će održavanje boljeg nivoa fizičke aktivnosti kod starije populacije dovesti do smanjenja učestalosti hroničnih vaskularnih bolesti kao i do poboljšanja kvaliteta života. Fizička aktivnost i tip 1 dijabetesa Svi nivoi fizičke aktivnosti. Prevencija tipa 2 dijabetesa Sakupljeni su mnogobrojni podatci koji podupiru hipotezu da fizička aktivnost.

[Abstract] 6. Printing Office. Illanne-Parikka P. Diabetes Prevention Program Research Group: Reduction in the incidence of type 2 diabetes with lifestyle intervention or metformin. Valle TT. Rastas M. VA. Med Sci Sports Exercise 1990:22:265–274. Schneider SH. Lin J. Devlin JT. Diabetes Care 1997:20:537–544. Univerzitet u Beogradu. Ruderman N. Govt. DC. Diabetes Care :1994:17:924–937. naglasak se mora staviti na podešavanje terapeutskog režima na takav način da omogući bezbedno učestvovanje u svim oblicima fizičke aktivnosti spram želja i ciljeva pojedinca. [Medline] 7. Dijabetična neuropatija je . Centers for Disease Control and Prevention. Washington. JAMA 1995:273:402– 407. Centers for Disease Control and Prevention and the American College of Sports Medicine: Physical activity and public health: a recommendation. Hamalainen H. Zinman B: Exercise in individuals with IDDM (Technical Review). Cao HB. Salminen V. U. Hu YH. Li GW. Jiang XG. Ruderman N. Wang JX. Xiao JZ. Yang WY. Schneider SH. Krisra A. Diabetes Care :1990:13:785–789. Diabetes and exercise: the risk-benefit profile revisited. kao i pojava komplikacija makro i mikrovaskularne prirode. Devlin JT.[Medline] 2. Alexandria. U. N Engl J Med 2001:344:1343–1350. Kod pacijenata sa tipom 1 dijabetesa. Howard BV: Effects of diet and exercise in preventing NIDDM in people with impaired glucose tolerance. Zheng H.metaboličkih poremećaja kod tipa 2 dijabetesa najveća kada se uvede u ranom stadijumu bolesti. The DaQing IGT and Diabetes Study. Hu ZX. Keinanen-Kiukaaniemi S. Eds. Tuomilehto J. Literatura 1. An ZX. Department of Health and Human Services: Physical Activity and Health: A Report of the Surgeon General. 2002 4. Zhang H. Uusitupa M: Prevention of type 2 diabetes mellitus by changes in lifestyle among subjects with impaired glucose tolerance. Laakso M. Srbija dragam@eunet. In Handbook of Exercise in Diabetes. Pan XR. Jiang YY. American College of Sports Medicine: The recommended quantity and quality of exercise for developing and maintaining cardiorespiratory and muscular fitness in healthy adults (Position Statement).S. Lindstrom J.[Abstract] 9. Ruderman NB: Exercise and NIDDM (Technical Review). N Engl J Med 2002:346:393–403. Wang JP.[Abstract/Free Full Text] 8. 1996 5. Eriksson JG.[Medline] 3. Wasserman DH. Louheranta A. American Diabetes Association.yu Dijabetes mellitus (DM) je hronično oboljenje koje karakteriše hiperglikemija. Liu PA. Bennett PH.S. National Center for Chronic Disease Prevention and Health Promotion. [Abstract/Free Full Text] NEUROFIZIOLOŠKA DIJAGNOSTIKA U RANOM OTKRIVANJU KASNIH KOMPLIKACIJA DIJABETES MELITUSA Matanović D Medicinski fakultet.

a izuzetan značaj ogleda se u otkrivanju subkliničkih formi dijabetesne neuropatije. kao i procenu i evaulaciju dijabetične neuropatije. vreme preživljavanja ovih pacijenata je produženo. Akutna hiperglikemija dovodi do sniženja brzine provodljivosti perifernih nerava. Pojava ove komplikacije udružena je sa stepenom i trajanjem hiperglikemije. kao i razvijenosti pojedinih centara za dijagnostiku. vazodilatacija i poboljšanje lokalnog metabolizma. Ovakve promene mogu se naći i pre dijagnostikovanja dijabeta kao osnovnog oboljenja. Smatra se da će se pre ili kasnije kod svih pacijenata javiti neki od oblika DN. 1963 g. Iako postoje različiti dijagnostički postupci.jedna od najčešćih komplikacija. Jedan od mehanizama je rana promena tj. NCV. Da li je DN komplikacija ili prateća pojava DM. vremenom. . ukazano je sa se mogu naći simptomi DN bez jasnih znakova osnovnog oboljenja. Dyck i saradnici preporučuju da jedan od 2 kriterijuma za dijagnozu DN mora da bude i nalaz brzine provodljivosti perifernih nerava. kao i merenje latence kasnih odgovora / F talas i H refleks/. jer se može dijagnostikovati uporedo sa dijagnostikovanjem DM. Frekvenca pojave DN u literaturi je različita i kreće se od 5 . Dokazano je dejstvo hiperglikemije na oštećenje pre svega malih krvnih sudova. DN. u poslednje vreme i ispitivanje evociranih potencijala različitih modaliteta. kao i adekvatna dijagnostika za ranu detekciju. Jedan od mogućih mehanizama za dejstvo terapijskih efekata u fizikalnoj medicini je i dejstvo na mikrocirkulaciju. 1866 Ogle ukazuje na mogućnost pojave promena i na kranijalnim nervima. pa se sada srećemo sa nizom komplikacija osnovnog oboljenja. Neurofiziološke studije su senzitivne. Ova raznolikost može biti uzrokovana različitim kriterijumima. klinički testovi su limitirani za otkrivanje subkliničkih formi dijabetične neuropatije.60 %. koji su neophodni za adekvatnu ishranu nervnog tkiva. dok će hronična hiperglikemija. Pronalaskom i upotrebom insulina u lečenju DM. EMG.sa mogućnošću široke primene. mikroskleroza. teže otpuštanje kiseonika koji je vezan za glikozirani hemoglobin. a 1864 de Calvi je prvi dao predlog da ovo oboljenje nerava može biti uzrokovano i nekim drugim poremećajem. Neurofiziološke studije obuhvataju merenje brzine provodljivosti nerava. Sve ovo vodi ka hipoksiji i daljem reverzbilom propadanju perifernih nerava. kada je opisao bol i parestezije u nogama. dao je engleski lekar John Rollo 1789 g. poboljšanje oksigenacije.Za adekvatnu prevenciju i tretman neuropatije potrebna je regulacija hiperglikemije. Najraniji opis dijabetične neuropatije. neinvazivne metode . Rana dijagnostika dijabetične neuropatije je izuzetno važna u prevenciji kasnih komplikacija. inhibicija aldozo-reduktaze i različita simptomatska terapija. Patofiziološki mehanizmi za ove komplikacije nisu u potpunosti razjašnjeni.9 godina. tanjenje bazalne membrane krvnih sudova. dovesti do gubitka mijelizovanih i nemijelizovanih vlakana i valerove degeneracije. U “pre insulinskoj eri “prosečno trajanje bolesti iznosilo je 4. nejednako definisanim terminima. Senzitivnost ovih metoda potvrdjena je nizom ispitivanja.

Ovakvi nalazi obično se susreću prvo na distalno postavnjenim mišićima. (SBP) pre svega zasuralni nerv/. Dijagnostička vrednost ovakve dijagnostike ogleda se i u proceni zahvaćenosti čitavih pleksusa. a dobrom metaboličkom kontrolom glikemije. U toku ispitivanja interferentnog uzorka pri maksimalnoj voljnoj kontrakciji. Osim opadanja vrednosti senzitivne brzine sprovodjenja. Ranije se smatralo da je dominantna zahvaćenost senzitivnih nerava/ što se može pokazati merenjem senzitivne brzine providjenja. dok se vremenom. Osim merenja motorne brzine provodjenja (MBP). Ovi potencijali mogu se detektovati i bez prepoznatljive mišićne slabosti. Zanimljive su studije latence kasnih odgovora. kao i pretežno polifazni potencijali. Produženje latence H refleksa takodje se povezuje sa delovanjem hiperglikemije na nervno vlakno. Kod novootkrivenih dijabetičara. nego kod pacijenata sa dužim trajanjem dijabeta. EMG zahvaćenih mišića ukazaće na pojavu denervacionih potencijala. takodje u subkliničkim formama. koji mogu pripadati subkliničkim formama .Odavno je poznato da hiperinsulinizam utiče na usporavnje motornih i senzitivnih brzina. U daljem napredovanju bolesti registruju se potencijali produženog trajanja . a slabokontrolisanih dijabetičara sniženje MBP može biti značajnije . da CNS. Za procenu kranijalne neuropatije može se koristiti i blink refleks. . nije zaštićen od varijacije glikemije u krvi. dok novija istraživanja pokazuju sve više da se i zahvaćenost motornih vlakana. Ovakvim dijagnostičkim postupcima možemo dijagnostikovati i sindrom karpal tunela. koji se smatra najsenzitivnijim parametrom za procenu neuropatija. U ranijim stadijumima bolesti obično je dominantna zahvaćenost donjih ekstremiteta. Kod mladjih. EMG iglenom elektrodom predstavlja vrlo pouzdan znak aksonalne degeneracije. gde najnovija istraživanja / Kimura/ ukazuju da je merenje latence F talasa najsentitivniji parametar za procenu neuropatije. naročito kod sublkiničkih formi. Ne mali broj studija je ukazao i na potološki nalaz i kod AEP. Pojava fibrilacionih potencijala može biti prvi znak neurogene zahvaćenosti. koje su prve ukazale. može se registrovati smanjenje amplitude i povećanje disperzije akcionog potencijala. što ukazuje na patologiju spinalnih korenova ili zadnjih kolumni ili možda oboje istovremeno. pre svega. kao primer mononeuropatije koja se javlja kod dijabetičara. tj zahvaćenost očnog živca. gde se primenom vizuelnih evociranih potencijala mogu pokazati promene i na optikusu. naročito u subkliničkim formama sve više detektuje. Za dijagnostiku se mogu koristiti i evocirani potencijali. kao jednog od prvih znakova neuropatije. somatosentitivni. Rane studije ukazale su da brzina motorne provodljivosti nerava takodje može biti snižena i kod novootkrivenih slučajeva. gde je takodje ukazano na produženu latencu N9-N13 potencijala. ovakve promene mogu registrovati i na gornjim ekstremitetima. Jedna od čestih komplikacija je i retinopatije. produžena latenca F talasa može se registrovati u vrlo visokom procentu. može se registrovati redukcija trase manjeg ili većeg stepena. vrlo važan parametar je i merenje latence F talasa. kao i kod EEG studija.

Deda G. Diabetes control and complications. Celesia G. 9. Diabetologia37(6): 579-84.. Brain 122(Pt 4): 757-68. Clin Neurosci 4(6): 374-9. Acta-Neurol-Napoli. Third ed. 8. 1995. Biessels GJ. 1994 3.. 97(4). Brecelj J. Biessels GJ. 1991.Editor. Atkinson MA and Maglaren NK. et al: Brainstem auditory evoked potential. visual evoked potential and nerve conduction velocity and their relation with Hb A1c and beta 2 microglobulin in children with insulin dependent diabetes mellitus.. clin neurophysiol Suppl 2.: The Rochester Diabetic Neuropathy Study: ressessment of test and criteria for diagnosis and staged severity. Baruchello M. Evoked potentials in clinical medicine. Aguggia M. Comi G. 1993. Amthor KF. N Engl J Med 329:304-9.: The pathogenesis of insulin-dependent diabetes mellitus. Resent development. et al. Early involvement of central nervous system in type 1 diabetic patients. Neurology 42(6): 1164-70. Neth J Med 54(2): 35-45.. 1995. DCCT: The effect of intesive treatment of diabetes on the development and progression og long-term complications in insulin-depended diabetes mellitus. Bergamaschi R. 4. 6. Electroenceph. Cerebral complications of diabetes: clinical findings and pathogenetic mechanisms. 11. Correlated study of visual evoked potentials-polyneuropathy in diabetic patients without retinopathy. 15. Lippincott-Raven. In Recommendations for the practice of clinical neurophysiology: guidelines of the international federation of clinical neurophysiology Ed by Deuschl G and Eisen A.O Brien PC et al. 1993. 14. et al.: Some anatomical and physiological aspects of clinical electrophysiology of vision.1992. 84(5): 227-31. Course of development and effects of insulin treatment.: Visual evoked potentials. . 1999. Minerva-Med. Cristino NA. Karnes JL. Turk J Pediatr 36(4) 279-87. 13. 16. Celesia G. Dyck PJ.. Brigell M.. Akinici A. 1995. 1999. 2. 1993.Literatura: 1. Crofford OB. Electroenceph. Grands U. 7.1994. 12.: Recommendend standards for pattern electroretinograms and visual evoked potentials. N Engl J Med 33l:1428-36. et al.. 10. Zdrav Vestn 62: Suppl 1: 47-55. S34. 5. Versino M. Diabetes Care 18: 559-62. Bax G. Neurophysiological changes in the central and peripheral nervous system of streptozotocin-diabetic rats. Berg TJ: The effect of 8 years of strict glycaemic control on peripheral nerve function in IDDM patients: the Oslo Study.New York 1997. Philadelphia. Lelli S. Multimodal evoked potentials in diabetice.. 13(3): 228-35. 1999. Dahl-Jorgensen K. Dimanico U et al. Chiappa K.1994. Evoked potentials in diabetes mellitus. Karagol U. Strucl M. 1997. Clin Neurophysiol. Rutten GJ.Callieco R. Annu Rev Med 46: 267-9.

Neorophysol. 1999.17. Visual evoked potentials in NIDDM: a longitudinal study. Thompson SD. Diabetologia 38(5): 573-6. J Neurol Neurosurg Psychiat. Diabetes Care 18: 258-68. 37(6): 337-44. Cardella F. Zbornik radova str 76. Electromyogr Clin Neurophysiol. 32. Nakamura R. Moreo G. 1). 24. Uccioli L. Vilen TH et al. Parisi L. 29. Malik RA. 1999. 1995. Neurology 41: 799-807. Fierro B. 28. Davethasan G.. Hyperglycemia and microvascular and macrovascular disease in diabetes. 15(4): 532-5. Beograd 1995. Beograd 25-27 jun 1998. Parisi V. Vesović V. Popović S. and reproducibility of neuropathic tests. 18. Community eye health Vol 9 No 20. Brighina F. Hosoda Y. 1993. Somatosensory conduction delay in central and peripheral nervous system of diabetic patients. Feldman E. Clin. 1995. 1994.: Somatosensory and visual evoked potentials study in young insulin-dependent diabetic patients.: Nerve glucose. Visual evoked responses in diabetes. 26. Uccioli L. Electroencephalogr Clin Neurophysdiol 108(5): 490-6. 2000. criteria for types of neuropathy. et al. Multievoked potentials in type I diabetic patients: one year follow-up study. 1988. 25. Dyck PJ. et al.. Lalć K.Thomas A. Vesović V. 23. 21.. Meil F. Doktorska disertacija. 481-6.: Visual Evoked potentials in patients with non-insulin-dependent diabetes . .. N Engl J Med 319:542.: Clinical applications of VEPs and visual ERPs.: The Rochester diabetic neuropathy study: design. 1983. 46: 643-7. Lehman KA et al. Matanovć D. Onofrj M. 22. Medicinski fakulteta Univerzitt u Beogradu. S 43.1991. Kratz KM. 27. Noritake M. Matanović D. Diabetes Care. McGavin DM: Diabetes and diabetes retinopathy. Dijagnostički značaj elektroneurografskog nalaza kod pacijenata sa diabetes mellitusom. 1999. Parisi V. Značaj VEP u ranom otkrivanju retinopatije kod pacijentata sa insulin zavisnim dijabetes melitusom. Brighina F. Electroencephalogr Clin Neurophysiol 104:2. 1992 31. myoinositol and fiber degeneration and regeneration in diabetic neuropathy. Matanovć D. Electromyogr Clin Neurophysiol. 110 (Suppl. Puvanendran K. Wong PK. sorbitol. Dyck PJ. et al.: Electrophysiological assessment of visual function in IDDM patients... Mariani E. 10th Balacan Congress of Endocrinology Belgrade. Lalić K.: Clinical testing in diabetic peripheral neuropathy.21: Suppl 4-S3-7. Tesfaye S. 1997 33. 20. Klein R.. Pizzamiglio G et al. 1996. Monticone et al. 171-9. Magistarski rad. Neural conduction in visual pathways in newlydiagnosed IDDM patients. Stevens M.first experience. 30. Can J Neurol Sci. et al. 36:8. Zimmerman BR. Četvrti Srpski Kongres o šećernoj bolesti. 1996.: Naša prva iskustva u registrovanju vizuelnih evociranih potencijala kod pacijenata sa novootkrivenim dijabetes melitusom. 1998. selection bias. 19.. Abstract book page 38. Diabetologia 36:454-9. 34.: Endoneural localisation of microvascular damage in human diabetic neuropathy. FierroB. Matanović D.

1993. Can J Neurol Sci 21: Suppl 4-S13-7. 37. clin.. Obrenovic M. Electroenceph. 17(10).. 1996. Birnbacher R.: The relationship between sural nerve morphometric findings and measures of peripheral nerve function in mild diabetic neuropathy. Guerci B. Shu M.: The reproducibilitu and sensitivity of sural nerve morphometry in the assessment of diabetic peripheral polyneuropathy. Nippon Ganka Gankkai Zasshi. Malik RA. Seidl R. et al. Electrophysiological studies in patients with newly discovered type 1 diabetes mellitus. Vesovic V. 97(4).35. Nikolić D. 1991. Sima AAF. 39. Beograd. Diabetologia 38(7): 804-8. 36. 1994. Diabetes Care. Lye RH et al.1992. S218. Sima AAF. A study of the relationship between diabetic neuropathy and diabetic retinopathy. Prashar A.com Uvod: Dijabetes mellitus tip 1 se uglavnom javlja kod mlađe dece a poslednjih godina primećeno je češće javljanje tip 2 u dečjem uzrastu. Postojanje subklinickih i klinički manifestovanih polineuropatija ispituje se elektroneurografijom ENG i elektromiografijom EMG. Parisi V. 1995. Prashar A. Algan M. 44. Brow MR. Zhang WX. hauser E. Matanovic D. 1992 40. Ziegler O.. Diabet Med 10(2): 115-21. 1994. Sima AAF. Milićević V Univerzitetska dečja klinika. et al. Diabetes Care 19:11. Nagaya K.: Impruved visual evoked potential latences in poorly controlled diabetic patients after short-term strict metabolic control. Takahashi H.: Pathological definition and evaulation of diabetic neuropathy and clinical correlations. 43.: Brainstem auditory evoked potentials and visually evoked potentials in young patients with IDDM. Monticone G et al.: Electrophysiological assessment of visual function in newly-diagnosed IDDM patients. 1220-4. Diabetologia 35: 560-69.: Impared visual evoked potential and primary axonopathy of the optic nerve in the diabetic BB/W. osetljiva. et al. Diabetologia 35: 602-7. Nathaniel V. et al. 98(11): 1126-30. pouzdana i objektivna metoda u istraživanju dijabeticke . Sima AAF. 41. Diabet Med 8(10): 917-21. 1994 P KORELACIJA IZMEĐU NIVOA MARKERA HBA1C I NEUROPATSKIH PROMENA PRAĆENIH ELEKTRONEUROGRAFSKIM NALAZOM KOD DECE SA DIJABETESOM TIPA 1 I 2 Žikić A. Petronić I. Uccioli L. 1141-7. 1995. Lalic N. Ispitivanje senzitivne i motorne nerve provodljivosti je neinvazivna. Veves A. Zdravković V. 42.rat. Komplikacije ove hronične bolesti su polineuropatija i mikroangiopatija. Cherian PV et al. Overt diabetic neuropathy: repair of axoglial dysfunction and axonal atrophy by aldoso reductase inhibitor and its correlation to improvement in nerve conduction velocity. neurophysiol. 38. Srbija annazikic@hotmail. et al.

KC Novi Sad.polineuropatije. Cilj rada je bio da se izvrši procena kvaliteta života kod pacijenata sa diabetes mellitusom nakon cerebrovaskularnog inzulta (CVI) u odnosu na pol. kao i oporavak pacijenata. Srbija psfilipov@ptt. Zaključak: Na osnovu neurofizioloskih ispitivanja možemo da utvrdimo postojanje polineuropatskih promena u najranijim fazama bolesti i korelaciju sa nivoom markera HbA1c i glikemije i ireverzibilnost promena. Procena kvaliteta života vršena je putem Bartelovog indeksa. Metod: U studiju je uključeno 30 pacijenata nakon CVI sa diabetes mellitusom koji su lečeni na Klinici za medicinsku rehabilitaciju Kliničkog centra u Novom Sadu. suralisa a motorna provodljivost n. kao i vrednosti HbA1c želeli smo da ispitamo da li i kako vrednosti glikemije utiču na rezultat EMNG. patoloških i socijalno-higijenskih pojava koje stoje u vezi sa pojavom cerebrovaskularne bolesti. U . tibialisa i n. češćim merenjem vrednosti glikemije. Ispitanike smo podelili u tri grupe. Devečerski G2 1 2 Dom zdravlja Novi Sad. lokalizaciju i etiološki faktor CVI i uporede sa pacijentima koji nisu imali diabetes kao faktor rizika. lateralizaciju. Metod: Na Univerzitetskoj Dečjoj klinici ispitivali smo 22 pacijenta sa Diabetes mellitusom.yu Faktori rizika su zbir bioloških. a u 4 slučaja merene su vrednosti glikemija 24 h pre vršenja EMG i ENG. Drugu. Klinika za medicinsku rehabilitaciju. u zavisnosti u kom su dobu puberteta: pre. otpustu i godinu dana nakon otpusta. Rezultati: Pokazano je da se prve promene za brzine provodljivosti javljaju za n. Nakon 6 i 12 meseci. za vreme i post pubertetski stadijum. Zungove skale. uzrasta 8 do 22 godine u periodu od 2004-2006. a kod ostalih slučajeva jednom godišnje. peroneusa. Merene su vrednosti HbA1c koje nam daju uvid u metaboličku kontrolu dijabetesa u poslednjih 4 .01). a da su promene MCV za n. dolazi do smanjenja srednjih vrednosti. tibialis u korelaciji sa nivoom glikemije i HbA1c naročito kod neregulisanog dijabeta i u grupi starije dece naročito od 13 . peroneus i n.6 meseci.16 godina. što nam omogućava da pratimo promene koje se dešavaju kod neregulisanih i nestabilnih glikemija. Značajno je stalno praćenje u fazama pogoršanja. Ispitivanje je vršeno na prijemu. ali ove razlike nisu statistički značajne. Merena je senzitivna provodljivost n. Mini mental skale i Skale socijalne podrške. Rezultati ukazuju da se srednje vrednosti svih korišćenih skala statistički značajno povećavaju u obe grupe pacijenata nakon otpusta (p < 0. kontrolnu grupu je činilo 30 pacijenata nakon CVI koji nisu imali diabetes kao faktor rizika. Cilj: Uporednim praćenjem rezultata brzine provodljivosti senzitivnih i motornih nerava. suralis sa jasno produženim distalnim terminalnim latencama kod subklinickih formi. P PROCENA KVALITETA ŽIVOTA KOD PACIJENATA SA DIABETES MELLITUSOM NAKON CEREBROVASKULARNOG INZULTA Filipov P1. Reverzibilnost promena se javlja sa regulacijom glikemije u prvim godinama lečenja bolesti.

etiologiju i lokalizaciju inzulta.2 3.odnosu na pol. lako dostupni indirektni pokazatelji kvaliteta periferne cirkulacije (obim ekstremiteta.2 34. ekstremiteti su hladni. kao i subjektivni pokazatelji (bol. 10 cm distalno od patele 39.2 godina.8 27. Ispitivani su objektivni. diabetes mellitus. razlike u srednjim vrednostima Bartelovog indeksa su imale statističku značajnost.2 43. Novi Sad. Metode: Primenom intermitentnih tretmana negativnim pritiskom na donje ekstremitete bolesnika koji više od 16 godina boluju od dijabetesa (tip IIb) pokušali smo da poboljšamo njihovu mikrocirkulaciju. tri puta nedeljno. claudicatio intermitens). dorsalis pedis 34. Zaključak: Rezultati istraživanja upućuju da je fizička dimenzija kvaliteta života kod pacijenata nakon CVI sa diabetes mellitusom lošija u odnosu na pacijente koji nisu imali diabetes kao faktor rizika.05). lateralizaciju. Koristili smo Greensac® firme IskraMedical (Slovenija) – ukupno 10 tretmana u trajanju od 20 minuta. Devečerski G. sa trofičkim oštećenjima na koži. U nivou patele 43.9 43.9 35. Iznad korena III prsta 34.9 35. Jelenc J Klinički centar Novi Sad. pokretljivost ekstremiteta). dok za ostale ispitivane skale nisu nađene statistički značajnije razlike. Teofilovski M. kao i na značaj blagovremeno sprovedenog rehabilitacionog tretmana. Zavod za medicinsku rehabilitaciju. temperatura kože.8 35.0 38.com Uvod i cilj rada: Među najteže posledice dijabetesa spadaju mikroangiopatske promene koje dovode do generalizovanog oštećenja mikrocirkulacije. Ključne reči: Kvalitet života.8 27.2 39. Miličević B. Preko tuberositas tibiae 27.Poplitealna jama 34.1 2.6 43. nisu uočene statistički značajnije razlike u vrednostima korišćenih skala (p>0. Nad a.6 34. U odnosu na kontrolnu grupu pacijenta koje nisu imale diabetes kao faktor rizika. Rezultati: rezultati su prikazani u Tabeli 1.7 3. Popović V.9 27. cerebrovaskularni inzult. Tretirano je ukupno 42 bolesnika (14 muškaraca i 28 žena) prosečne starosti 56.1 35. Srbija mcevic99@yahoo. Klinički.4 godine prosečnog trajanja bolesti 17. rehabilitacija P PRIMENA INTERMITENTNIH TRETMANA NEGATIVNOG PRITISKA (GREENSAC® ) KOD DIJABETIČARA – PRVA ISKUSTVA Radaković N. slabije pokretni. PRE I POSLE SVAKOG TRETMANA Merenje obima potkolenice PRE POSLE PRE POSLE Obim /cm/ LEVA NOGA DESNA NOGA 1.9 39. Dobijeni rezultati pokazuju statistički značajno povećanje vrednosti svih ispitivanih skala koje se neznatno smanjuju u dužem vremenskom periodu.9 Temperatura kože 1.5 34.2 34.2 2.1 35.1 .

prisustva izmenjenih refleksa i patoloških bolnih senzacija.-do 150 m N=17 N=6 Claudicatio int. što se posebno ogleda na temperaturi kože.180°/60° 180°/50° 180°/60° 180°/50° 165° 180° 170° 180° 90°/75° 90°/60° 90°/80° 90°/70° 90°/110° 90°/120°. Ristić T. Greensac®. koji su na insulinskoj terapiji. 90°/100° 90°/110° 90°/60° . kliničkog pregleda. Takođe smatramo da su ovi početni rezultati ohrabrujući i da broj ispitavnih parametara treba povećati. vitaminskoj terapiji (Beviplex drag.-preko 150 N=25 N=11 TABELA 1. Lazović M. Kontrolnu grupu je činilo 15 bolesnika. Zaključak: Smatramo da je to najveći uspeh i prednost ovakvog tretmana. Dijagnoza DNP je postavljena na osnovu anamneze. u ambulantno polikliničkim uslovima Klinike za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju KC u Nišu. kao i na osnovu dokumentacije o prisustvu poremećaja motorike i senzibilteta.3x2) i koji zbog udaljenosti mesta stanovanja nisu dolazili na terapiju. 90°/60° . Kocić M Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. Rezultati merenja Zaključujemo da je jednomesečna primena Greensac®-a (ukupno 10 tretmana) blagotvorno delovala na mikrocirkulaciju bolesnika što se osim jasnog. raspoređeno na 20 tačaka. Pokretljivost ekstremiteta Fleksija potkolenice Ekstenzija potkolenice Fleksija stopala Ekstenzija stopala Inverzija stopala . koji su bili samo na medikamentnoj. po 1.5 J/cm2. Klinički centar Niš. u ukupnom trajanju od 14 nedelja. Dijabetes P EFEKTI LASERA MALE SNAGE U LEČENJU BOLESNIKA SA DIJABETESNOM NEUROPATIJOM Stanković A. a verovatno i patoloških manifestacija na perifernim nervima. jer dovodi do ujednačavanja mikrocirkulacije u ekstremitetima koji su različito zahvaćeni delovanjem dijabetesa. Cilj rada: ispitivanje uloge lasera male snage u lečenju bolesnika sa znacima dijabetesne neuropatije. Posebno ističemo smanjenje razlika u dobijenim rezultatima na 2 ekstremiteta na početku u odnosu na kraj tretmana. sa znacima DNP.com Dijabetesna neuropatija (DNP) je pojam koji obuhvata heterogenu grupu kliničkih. statistički značajnog subjektivnog smanjenja osećaja bola manifestuje i preko poboljšanja svih ispitivanih indirektnih pokazatelja periferne cirkulacije. 90°/60°. 90°/50°. Ključne reči: intermitentni negativan pritisak. Metod rada: ispitivanjem je obuhvaćeno 35 bolesnika sa šećernom bolešću i to tip I i tip II. Ukupna količina energije predata u okviru jednog tretmana je iznosila 30 J. Korišćena je frekvenca od 80 Hz. Srbija anitastankovic@yahoo. kod kojih je sprovedena terapija laserom male snage (talasne duzine 870 nm i izlazne snage od 60 mW). Eksperimentalnu grupu je činilo 20 bolesnika. PRE POSLE Claudicatio int.

8 na 3.Za procenu stepena neuropatije. zbog svog izraženog biomodulirajućeg.7 na 5. pre terapije i nakon 14 nedelja.05).9). Zaključak: laseroterapija predstavlja jednu od metoda izbora u lečenju pacijenata sa DNP. Rezultati rada: na kraju sprovedene laseroterapije neuropatski skor je značajno smanjen kod pacijenata u eksperimentalnoj grupi (sa 5. . u poređenju sa kontrolnom grupom (sa 5. po završetku terapijskog tretmana. korišćeno je izračunavanje neuropatskog skora (subjektivni parametri: intenzitet bola i objektivni parametri: motorni i senzitivni poremećaji i refleksi). kao i analgetskog efekta. kao i za praćenje efekta terapije. sa koeficijentom signifikantnosti (p < 0.58).

prinuđene na mirovanje u postelji . godine i iznosi 1-2% godišnje. Karakteriše je povećana resorpcija kosti koja je posledica deficita estrogena. senilni tip se podjednako javlja u oba pola i posledica je normalnog starenja. čija su posledica osteoporoza (Tab 1). Ukoliko u anamnezi postoji podatak o prelomu kuka kod majke. Astronauti tokom 176 dana provedenih u svemiru. Tip II. posebnu pažnju treba obratiti na gen receptor vitamina D. Osobe koje su zbog hirurških zahvata. osteoporozu analiziramo kao: involutivna (primarna). komplikacija trudnoće. Prema uzocima. Vesović . Opšte je prihvaćeno da se uzroci nastanka i ispoljavanja osteoporoze razlikuju po značaju i doprinosu kao uzroci velikog uticaja (major) i uzroci koji nisu sami dovoljni (minor) da pokrenu složene procese u kostima. Ova činjenica govori da iako osteoporozu uzrokuje više faktora. osteoporoza povezana sa trudnoćom ili periodom posle poroda(2). kojoj se često ne utvrdi uzrok. imobilizacije dela tela. Srbija vpotic@infosky.yu Osteoporoza je progresivan sistemski skeletni poremećaj koga karakteriše snižen procenat minerala u kostima. gube između 5 i 8 % koštane gustine.Tema II PREVENCIJA I REHABILITACIJA BOLESNIKA SA OSTEOPOROZOM ULOGA I MESTO FIZIKALNE MEDICINE U PREVENCIJI I LEČENJU OSTEOPOROZE Manojlović . Prelom kuka i kičmenih pršljenova se najčešće javlja kod ovog tipa bolesti. gde je poznat uzročnik (upotreba steroida. Prelomi pršljenskih tela i distalnog radijusa su najteže i najčešće komplikacije.tip I. Gubitak koštanog tkiva započinje oko 35.Opačić M. ozbiljnih bolesti. povrede kičme. potrebno je da ispita gustinu koštane mase(3). narušena mikroarhitektura koštanog tkiva i posledično – rastući rizik od preloma kosti(1). hormonske disfunkcije) i retke forme osteoporoze kao što je juvenilna. koji je nastao pre pedesete godine života.Potić V KCS. Ukoliko osoba ima jedan major ili dva minor faktora rizika. Beograd.-40. sekundarna. Postmenopauzalna osteoporoza se javlja kod žena u menopauzi mlađih od 70 godina . duplira se verovatnoća nastanka istog kod ćerke. Inaktivnost povećava urinarnu ekskreciju kalcijuma (45% za godinu dana) i dovodi do osteoporoze.

mogu doprineti nastanku osteoporoze (Tabela 2). vezivnog tkiva Marfanov sy Osteoporoza je u početku “tiha bolest” pa se kod manje od 10 % žena i 1 % muškaraca dijagnoza postavi na vreme i započne sa adekvatnim tretmanom. različitih sistema u organizmu. mastocitoza Bolesti osteogenesis imperfecta. Gošerova bolest. Čak i kratki intervali ustajanja usporavaju proces gubitka koštane građe. Faktori rizika za nastanak osteoporoze Major Minor reumatoidni artritis stariji od 65 godina anamnestički podatak o lečenoj kompresivni prelom kičme hipertireozi prelom posle 40. malapsorpcija. godine hronična antikonvulzantna terapija česti padovi osteoporotični prelom u porodici nizak unos kalcijuma hranom pušenje (prelom kuka kod majke) alkoholizam primena glikokortikoida >3 meseca preterano konzumiranje kofeina sindrom malabsorpcije telesna masa ispod 57 kg primarni hiperparatireoidizam hronična terapija heparinom hipogonadizam gubitak TM veći od 10 % od one u osteopenija na Rő snimku 25 . anoreksija nervoza. reumatoidni artritis mišićnog sis. hiperparatireoidizam. Jetre ciroza. nedostatak vitamina D Zglobnoankilozantni spondilitis. leukemija. homocistinurija. renalna sistema osteodistrofija. hiperkalciurija Renalnog renalna insuficijencija.5 mg dnevno u intervalu dužem od 3 meseca i oni koji su na toj terapiji bili tokom tri meseca ili su dobijali doze veće od 2. renalna tubularna acidoza. manjak estrogena ili sistema testosterona.tokom 5-10 nedelja. Tabela 2 Bolesti udružene sa osteoporozom su: Endokrinog hipertireoidizam. Kušingov sindrom.5 mg pronizona tokom dužeg vremenskog perioda. Tabela 1. Bolesnici kod kojih lekar planira terapiju pronizonom u dozi većoj ili jednakoj 7. tadođe pripadaju rizičnoj grupi za nastanak osteoporoze.toj godini rana menopauza (pre 45. U kasnijim fazama ekstremno je skupa kako po pitanju uticaja na kvalitet života bolesnika tako i na troškove lečenja. GiT gastrektomija. godine) I mnoge druge bolesti. potrebno je da budu podvrgnuti dijagnostičkim procedurama u cilju otkrivanja osteoporoze. . primarna bilijarna ili idiopatska Maligne bolesti multipli mijelom. hiperprolaktinemija. Ehlers-Danlos sy.

5 SD i niži. Pri donošenju odluke o načinu lečenja vodi se računa o: evolucijskoj fazi patološkog procesa. U prevenciji i lečenju osteoporoze najveća uloga pripada vežbama kod kojih je uključena sila gravitacije. Kod bavljenja tenisom – dominantnoj ruci i kičmi. koja inače dovodi do pada koncentracije estrogena.). Otuda značaj rane rehabilitacije (mobilizacija i rana vertikalizacija) obolelih i povređenih osoba.6 kilometara prave između 800 i 2000 koraka tj. kreatinin. Više od jednog veka je poznato da se koštano tkivo adaptira na stres kojem je podvrgnuto. pratećim oboljenjima i riziko faktorima. Astronauti u nedostatku izloženosti sili gravitacije pokazuju gubitak koštane mase. i rizik od preloma kosti. telu butne kosti i kičmi. Aerobni trening koji podrazumeva kontinuirane ponavljane pokrete dva ili više ekstremiteta. starosti bolesnika.Pre započinjanja terapije. ali su podjednako i socijalne i finansijske. potrebno je baterijom testova utvrditi da li je uzrok bolest udružena sa osteoporozom.0 -2. ukoliko je BMD 1SD ispod normale za uzrast (“Z”. nisu identični. Njene posledice narušavaju zdravlje osobe. golenjači.skor). Kod trkača na duge staze do povećane gustine dolazi zato što oni trčeći 1. Osteoporoza T-score 2. Prema definiciji Svetske Zdravstvene Organizacije: Osteopenija BMD između 1.2. Kod starih osoba . TSH. 400-1000 ponavljanih opterećenja svake noge. Tako kod osoba koje se bave trčanjem. Svaka aktivnost koja vodi ka ponavljanju opterećenja ima za posledicu povećanu gustinu koštane mase u toj regiji. Ovaj pristup zahteva potvrdu prospektivnih studija kao i adekvatnih kliničkih istraživanja. Osteoporoza se najčešće kasno dijagnostikuje. Inaktivnost vezana za boravak u postelji za nekoliko dana dovodi do negativnog balansa kalcijuma. a smanjena gustina koštane mase se detektuje već za nekoliko nedelja. Vežbe koje se vrše sa željom da se poveća snaga mišića proizvode stres na kost koja reaguje povećanjem gustine(6). Rizik za nastanak osteoporoze.. Kineziterapija ima značajan dprinos u prevenciji ali i u lečenju osteoporoze. Intenzivan aerobni trening može uticati na mineralnu gustinu kosti direktnim uticajem na kost i indirektno − uticajem preko hipotalamičko-pituitarno-gonadalne veze. Dozirana fizička aktivnost i odredjena terapija mogu da poboljšaju postojeće stanje. T-score 1.5 BMD 2. povećava gustinu koštane mase(5)..0 . košarkom i odbojkom – kičmi i petnoj kosti.5 i niži Dokazana T-score 2. prisutan prelom osteoporoza Preporuka je da se dijagnoza i lečenje osteoporoze bazira na riziko faktorima i vrednosti T skora jer je predvidivost nastanka preloma tako daleko veća. gustina koštane mase je najveća u petnoj kosti. Koštani sistem na vežbu odgovara maksimalnom gustinom koštane mase u regiji gde je i mesto najvećeg stresa(4).5 SD niže od pika koštane mase (za 30 god. dijagnostikovan određivanjem gustine koštane mase i predstavljen mineralnom gustinom kosti (BMD).nivo kalcijuma i fosfata u serumu.5 i niži.

umanjuju rizik od nastanka preloma kuka i do 50 %(12). karcinoma debelog creva itd. Skoro polovina vrhunskih balerina. Prevencija se sprovodi na različitim nivoima: primenom ranih rehabilitacionih postupaka kod bolesnika hospitalizovanih zbog bolesti. slabljenje efekta – postoji biološka granica fiziološkog poboljšanja posle koje je napredak i sa velikim naporom minimalan. . početne vrednosti – osobe koje na početku imaju niske vrednosti gustine koštane mase će brže napredovati. triaton i druge sportove vezane za veliki fizički napor.11). reverzibilnost – pozitivan efekat vežbi se gubi sa prekidom vežbi. hipertenzije. povreda i operacija.pituitarno – estrogene ose dovodi do smanjenog oslobađanja estrogena i progesterona iz jajnika. Intenzivan aerobni trening. Sedamdesetih godina prošlog veka. balans. preko hipotalamičko. koordinacija. prvi put je pomenuta amenoreja atletičarki. Dozirana fizička aktivnost kod osoba starije dobi je najbolja prevencija ne samo osteoporoze već i insulin nezavisnog dijabeta. gustina se može korigovati. gubitak je ireverzibilan i ponekad dolazi do preloma kosti već u dvadesetim godinama. kao i ona koja se upražnjava u starijoj životnoj dobi.-74. radom sa osobama koje su iz različitih razloga vezane za postelju ili su samo delimično pokretne i kroz edukaciju žena u postmenopauzi o značaju i oblicima fizičke aktivnosti. fizička aktivnost. Pri pravljenju programa za prevenciju osteoporoze fizijatar se pridržava pet osnovnih principa fizičkog kondicioniranja: specifičnost – vežbe su osmišljene sa ciljem da sila deluje na one delove skeleta koji su najrizičniji za nastanak osteoporotičnog preloma. godine nema dovoljno snage da opruži nogu i popne se bez pomoći ruku na stepenik visine 30 cm. Vežbom se poboljšava hod.kineziterapijske procedure dovode do poboljšanja mišićnog tonusa i balansa pa se time smanjuje i rizik od pada. biciklistkinja. praćen restriktivnom dijetom. ali ako traje 2 – 3 godine. Prema podacima iz Velike Britanije gotovo polovina žena i 15 % muškaraca u dobi od 70.10. moždanog udara. Tako intenzivni trening dovodi do stres fraktura i amenoreje. Javlja se kod osoba ženskog pola koje treniraju maraton. ishemične bolesti srca. gornjem polu butne kosti i distalnom radijusu. osim svog značajnog mesta u terapiji osteoporoze (Tabela 3). preopterećenje – mora postojati progresivni porast u intenzitetu vežbi sa ciljem kontinuiranog napretka. njenim očuvanjem kod odraslih i smanjenjem gubitka kod starih. trkačica ima amenoreju.8. Nizak nivo estrogena dovodi do pada vrednosti gustine koštane mase prvenstveno u kičmi.9. Ukoliko poremećaj ciklusa traje kraće od 6 meseci. propriocepcija. reakciono vreme kao i mišićna snaga čak i kod osoba od 80 godina(7. ima daleko značajniju ulogu u njenoj prevenciji. Fizička aktivnost kod koje je uključeno dejstvo Zemljine teže je presudna u prevenciji osteoporoze i to trojako: kod mladih osoba postizanjem maksimalne gustine kosti. Fizikalna medicina i rehabilitacija. Epidemiološke studije pokazuju da i ranije upražnjavana.

fototerapija. smanjenje nadražljivosti nervnog tkiva. stimulacija fibroblastne aktivnosti. kineziterapija. povećanje sinteze DNK i RNK. različite jačine (amplitude). vremenski promenjivo električno i magnetno polje. interferentnih struja. poboljšanje funkcije limfnog sistema. Fizičku aktivnost je potrebno prilagoditi po tipu. poboljšava cirkulacija povećava metabolizam. laseroterapiju. Fizičku aktivnost je aerobna ( trčanje. peloidoterapija. deluje na vezivno tkivo u cilju sprečava skraćenja mekih tkiva i nastajanje poboljšanja njegovih osobina kontraktura. Osnovna dejstva lasera su stimulacija oslobađanja ATP. često primenjivan u cilju preventive i lečenja osteoporoze. Termoterapija je zasnovana na kritičnoj. stimulaciji funkcije kalcijum i natrijum pumpe. trajanje impulsa. ples) i anaerobna ( plivanje. Deca. Elektromagnetno polje je jedinstveno. bodi bilding). vožnja bicikla. stimulacija stvaranja kolagena. poboljšava trofika. aktiviranju enzimskih sistema i sintezi proteina kao i stimulaciji fibroblastne aktivnosti. Metodima fizikalne medicine se postiže višestruki efekat: smanjuje ili otklanja bol antiinflamatorno delovanje. . trajanja pauze i frekvence. podrazumeva primena galvanske struje. uzajamno povezano. stabilizaciji potencijala ćelijske membrane. sprečava ekstravazaciju. hidroterapija. balneoterapija.(preporuka grupe C za muškarce i grupe B za žene). infracrvenog zračenja (IR segmentno i lokalno ). trajanju. naročito u pubertetu treba da učestvuju u aerobnim sportskim aktivnostima (preporuka grupe B). povećava elastičnost mekih tkiva. termoterapija. poboljšanje cirkulacije. Elektroterapija Metod elektroterapije. Dejstvo magnetnog polja na nivou ćelije ogleda se u repolarizaciji strukture proteina. antiinflamatorno dejstvo. intenzitetu i učestalosti u odnosu na starost osobe. bioptron (lokalno). Tokom reproduktivne faze i muškarci i žene treba da upražnjavaju vežbe naročito one kod kojih se savlađuje Zemljina teža i sa komponentom otpora. Najčešće primenjivane procedure fizikalne terapije u lečenju osteoporoze su: elektroterapija. povećanje fagocitoze. smanjuje otok tkiva. deluje na posledice zapaljenja. dijadinamičnih i eksponencijalnih struja.Tabela 3. Njen uticaj na skelet se razlikuje u zavisnosti od tipa opterećenja koje proizvodi. ubrzava proces regeneracije tkiva podstiče oporavak oštećenih nerava i sprečavaju promene na denervisanim mišićima. gimnastika. doziranoj primeni temperature Fototerapija se primenjuje kroz suberitemne i eritemne doze ultraljubičastog zračenja (UV segmentno i lokalno).

Prevalent vertebral deformity predicts incident hip though not distal forearm fracture: results from the European prospective osteoporosis. NIH consensus statements 2000. Effects of one year of resistance training on the relation between muscular strength and bone density in elderly women. Twisk JWR. Close J. ili su već imale pad.67:10-8. et al. J Bone Miner Res 2002. 3. 10. Cockerill W.155:921-3. Petit MA. Gardner MM.353:93-7. 12. Zbog svojih efekata metode fizikalne medicine i rehabilitacije imaju ključnu ulogu u prevenciji i lečenju osteoporoze.13:1141-8. Scott JC. Glucksman E. McKay HA. J Bone Miner Res 2000. 2. program vežbi je individualan i predstavlja kombinaciju vežbi snage i balansa. Finn JD. Black DM. Thompson DE. Taunton JE. Wilson PWF. 4. Robertson MC. Elliot J. Literatura: 1. Risk factors for longitudinal bone loss in elderly men and women: The Framingham Osteoporosis Study. Risk of mortality following clinical fractures. Swift C. 7. nametnula su potrebu formiranja visoko stručnog tima osposobljenog za dijagnostiku. muscle strength. Cauley JA. Cupples LA. Calcif Tissue Int 2000.9:1-12. CMAJ 1996. Osteoporos Int 2001. prevenciju i lečenje osteoporoze i njenih komplikacija u kome je fizijatar nezaobilazni član. 5. Ismail AA. Buchner DM. Warren J. Osteoporos Int 1999. Hooper R. Lorentzon R. Osteoporosis prevention. The effect of exercise training programs on bone mass: A meta-analysis of published controlled trials in pre. Felson DT. Josse RG. et al. Hanley DA. . Dosadašnja iskustva u lečenju bolesnika različitih uzrasta sa komplikacijama osteoporoze. Osteoporos Int 2000. Ensrud KE.17(1):1-45. Wallace BA. J Bone Miner Res 1998. Randomised controlled trial of a general practice programme of home based exercise to prevent falls in elderly women. 11. Khan KM. Cooper C. Van Croonenborg JJ. Kostense PJ. and pubertal stage as determinants of bone mineral density and bone area in adolescent boys. Nordstrom P.Osobe starije životne dobi oba pola kod kojih je povišen rizik od pada. 6.12:85-90.11:556-61. Donnelly M. Type of physical activity. Norton RN. MacKelvie KJ. Kemper HCG. 8. Jackson S. Cumming RG. 9. Dawson-Hughes B. Pettersson U. Beck TJ. Parisi G. Martin AD. Lancet 1999. Abendroth K. Introduction. Tilyard MW. Br J Sports Med 2000.and postmenopausal women. Wolff I. BMJ 1997. diagnosis and therapy. Rhodes EC. Campbell AJ. Hannan MT.and postmenopausal women. Prevention of falls in the elderly trial (PROFET): a randomised controlled trial. Ellis M. Tucker KL.15:710-20.34:18-22. A randomized school-based jumping intervention confers site and maturity-specific benefits on bone structural properties in girls: a hip structural analysis study.17:363-72.315: 1065-9. Heinonen A. Systematic review of randomized trials of the effect of exercise on bone mass in pre. Prevention and management of osteoporosis: consensus statements from the Scientific Advisory Board of the Osteoporosis Society of Canada: 1.

ali i tokom treće decenije života dolazi do porasta u gustini kosti. Iako sačinjava samo oko 20% skeletne koštane mase. Rast skeleta se gotovo završava oko 18. je adaptivno remodeliranje kosti koje podrazumeva stvaranje koštane građe koja je u stanju da izdrži primenjena opterećenja. Crna Gora sofija@cg. Prema najprihvaćenijoj. Kod odrasle osobe jedan ciklus traje 3 do 12 meseci. rehabilitaciju i reumatologiju. Odgovor efektornih ćelija. Maksimum koštane mase dostiže se između 30. U osteoporozi postoji disbalans između resorpcije i stvaranja kosti u korist resorpcije što dovodi do gubitka kosti. pod dejstvom opterećenja dolazi do protoka intersticijalne tečnosti u lakunarno-kanalikularnoj mreži kosti. formiranje kosti i faza mirovanja do početka novog ciklusa. osteoklasta i osteoblasta. Remodeliranje kosti po završetku rasta predstavljaju adaptaciju na funkcionalne mehaničke zahteve.yu Fizička aktivnost je važna i često primenjivana intervencija u programima prevencije i lečenja osteoporoze. Remodeliranje kosti odvija se u pet faza: aktiviranje osteoklasta. «Dr Simo Milošević» Igalo. Zbog toga se u osteoporozi više kosti izgubi u područjima trabekularne kosti. Ovaj višeetapni proces nazvan mehanotransdukcija. a godišnje se u procesu remodeliranja zameni približno 20% koštanog tkiva. godine života. Masa kosti u određenom trenutku života je razlika između maksimuma koštane mase i količine koja je izgubljena nakon što je dostignut maksimum mase. Opterećenja kosti koja nastaju delovanjem gravitacije i tenzionih sila proizvedenih mišićnom aktivnošću prirodni su stimulus za održavanje koštane mase i funkcionalne jačine (čvrstine) kosti. objašnjavaju različite teorije. Kroz ciklični proces remodeliranja kost se obnavlja uklanjanjem stare kosti i zamenom novoformiranim koštanim tkivom i na taj način održava biomehanički integritet skeleta.FIZIČKA AKTIVNOST I OSTEOPOROZA Žitnik – Sivački S Institut za fizikalnu medicinu. Da bi došlo do adaptivnog remodeliranja kosti potrebno da mehanička opterećenja iz okoline budu otkrivena i transformisana u biohemijske ili bioelektrične signale koji se prenose efektornim ćelijama koje će odgovaraju produkcijom kosti. a najviše pogođeni gubitkom mase su segmenti koji sadrže najveći procenat trabekularne kosti: kičmeni pršljenovi. Proces . Primena fizičke aktivnosti /vežbanja u jačanju kosti zasniva se na pretpostavci da je kost mehanosenzitivno tkivo koje se adaptira na mehaničko okruženje. godine a nakon toga. normalni proces remodeliranja dovodi do gubitka kosti. i 35. Utvrđeno je da su osteociti mehanosenzitivne ćelije koje na ovaj način otkrivaju mehaničko opterećenje koje deluje na kost. u trabekularnoj kosti odvija se do 80% procesa remodeliranja. Trabekularna kost je metabolički aktivnija od kortikalne kosti. Prema Wolffovom zakonu mehanički stresovi i opterećenja aplikovani na kost utiču na formiranje i remodeliranje kosti. vrat butne kosti. resorpcija kosti. aktiviranje osteoblasta.

navode se različiti faktori kao što su makro i mikroarhitektura kosti. Upoznavanjem tih faktora. minimalni efikasni stimulus opterećenja. Utvrđeno je da se promene u gustini kosti gube se brzo nakon prekida aktivnosti. Efekti fizičke aktivnosti na kost zavise od individualnih karakteristika osobe ali i od različitih faktora vezanih za primenjenu fizičku aktivnost. fizička aktivnost u periodu razvoja dovodi i do debljanja periostalne kosti što poboljšava mehaničku jačinu kosti preko one koja se očekuje samo usled promena u gustini. akumulacija mikrooštećenja. promene u jačini kosti usled zadebljanja periosta u periodu rasta održavaju se dugoročno i tako smanjuju rizik za frakture u kasnijim godinama života. tzv. U menopauzi i tokom starenja vežbanjem se može samo ublažiti gubitak koštane mase vezan za nedostatak estrogena odnosno starenje. Rezultat izmenjenog procesa remodeliranja u osteoporozi je poremećaj kvantiteta i kvaliteta kosti. Poslednjih decenija sprovedeno je niz laboratorijskih i kliničkih istraživanja sa ciljem da se razjasne različiti faktori koji utiču na adaptivni odgovor kosti na mehaničko opterećenje. omogućilo bi da se u praksi primeni fizička aktivnost koja će maksimalno stimulisati osteogenezu i smanjiti incidenciju fraktura. Nakon dostizanja koštane zrelosti kosti postaju manje osetljive na mehaničko opterećenje. materijalna svojstva tkiva. Međutim. Za efikasnu i bezbednu primenu fizičke aktivnosti u prevenciji i lečenju osteoporoze potrebno je poznavati karakteristike mehaničkog stimulusa koji je u stanju da dovede do pozitivnih efekata na kost i smanji rizik za frakture. Da bi se postigao efekat stimulacije osteogeneze. međutim. Opterećenje kosti dovodi do unutrašnjeg naprezanja kosti. uvek poznato kjoja veličina spoljnog opterećenja je potrebna da indukuje određeni nivo naprezanja i koja veličina naprezanja je potrebna da indukuje promene u kosti. mineralizacija matriksa. mikroporoznost. Za sada ne postoji način da se izmeri ukupna jačina kosti pa se u ona kliničkoj praksi procenjuje na osnovu mineralne gustine kosti. lamelarna svojstva. Klasifikacija pacijenata u kategorije na osnovu mineralne gustine kosti osnova je za postavljanje ciljeva i programiranje fizičke aktivnosti u prevenciji i terapiji osteoporoze. mehaničko opterećenje mora da bude dovoljno snažno. Nema saglasnosti oko toga šta podrazumeva kvalitet kosti. dinamika remodeliranja. hemijski sastav ekstracelularnog matriksa. Osim što povećava gustinu kosti. pošto se gubitak kosti tokom starenja događa pre svega na endosalnoj površini. . Mlađi skelet bolje reaguje na mehaničko opterećenje od starijeg. Nije. godine osteoporoza je skeletni poremećaj koji karakteriše poremećaj jačine kosti što dovodi do povećane sklonosti frakturama.funkcionalne adaptacije kosti odvija se kontinuirano tokom života održavajući rizik za frakture na prihvatljivom biološkom nivou. Zbog toga se mladima u periodu rasta preporučuje fizička aktivnost. a adaptacija na mehaničke stimuluse događa se tek kada naprezanje kosti pređe određeni prag. Prema novijoj definiciji iz 2000. Jačinu kosti čine zajedno dva osnovna uzajamno zavisna svojstva kosti: gustina i kvalitet. Starost je glavni faktor koji utiče na efekat fizičke aktivnosti na kost.

Desenzitizacija postignuta produženim opterećenjem je reverzibilna. Vežbe sa većim opterećenjem utiču više na koštanu masu nego one sa manjim opterećenjem što je zapaženo kod sportista. kao što su vrat femura. Osim frekvencije i intenziteta vežbi. uz progresivno povećanje intenziteta. Ove aktivnosti efikasne su u smanjenju gubitka kosti vezanog za nedostatak estrogena i starenje. aerobne vežbe. Klinički značaj adaptacije specifične za mesto stimulacije je da program vežbi treba da bude usmeren ka kostima i mestima sklonim osteoporotičnim frakturama. nema preciznih podataka o potrebnom intenzitetu. odbojka i košarka. gimnastika. Važan je i tip aktivnosti koji se primenjuje u cilju delovanja na kost. Opterećenje treba da bude ponavljano svakodnevno. Kod postmenopauznih žena i starijih osoba zbog rizika primene visokog impakta preporučuju se aktivnosti sa niskim ili umerenim impaktom (hodanje. Utvrđeno je da vežbe sa primenom otpora imaju pozitivan efekat na gustinu kosti i da podstiču osteogenezu u većoj meri nego drugi oblici vežbanja. hod stepenicama). trčanje. Najveći efekat ima ako se rano započne i sprovodi tokom čitavog života. Adaptaciji podležu samo one kosti koje su podvrgnute opterećenju. Kod pacijenata sa osteoporozom predozirano opterećenje može da dovede do oštećenja arhitekture kosti. Ovo je potvrđeno u brojnim istraživanjima na sportistima koji su se praktikovali aktivnosti koje sadrže navedene oblike vežbanja. Brzo primenjeni otpori izivaju brže naprezanje i dovode do veće adaptacije kosti. I pored dokazane povezanosti doze fizičke aktivnosti i gustine kosti. korisna u prevenciji osteoporoze. kao što su npr. Istraživanja su pokazala da vežbe uz opterećenje težinom. tenis. osteociti. frekvenciji i trajanju vežbi kojim bi se posti- . Osobe sa normalnom mineralnom gustinom kosti mogu da izvode vežbe visokog impakta kao što su aerobik vežbe. Uvođenjem intermitentnih perioda odmora u program vežbi omogućuje se obnavljanje mehanosenzitivnosti i poboljšava potencijal vežbi u jačanju kosti. Zbog toga program vežbanja usmerenog na kost treba da sadrži vežbe sa većim opterećenjem. Značajan efekat na osteogenezu imaju i vežbe sa visokim mehaničkim impaktom i aktivnosti sa opterećenjem težinom.Sigurno je da veće spoljno opterećenje izaziva veće naprezanje kosti. Dokazano je da kombinacija vežbi sa dizanjem tereta i sportova visokog impakta dovodi do povećanja maksimuma koštane mase i da je. mehanosenzitivne ćelije odgovorne za detektovanje mehaničkog opterećenja skeleta. da bude kratkog trajanja i primenjeno na specifične delove skeleta. za postizanje maksimalnih efekata na kost važna je i dužina njihove primene. aerobik vežbe. kičma i distalni radius. džoging. Adaptivni odgovor na opterećenje kosti visoko je specifičan za mesto stimulacije. treba nastaviti duže od devet meseci da bi se postigli pozitivni efekti na gustinu kosti. Najveći efekat na kost postiže se vežbama sa velikim otporom u obasti pripoja angažovanih mišića. Za postizanje optimalnog adaptivnog odgovora kosti na mehaničko opterećenje potrebno je vežbati kratko ali često. U prisustvu porodužene stimulacije. ispoljavaju fenomen desenzitizacije. dakle. Efikasnija su dinamička nego statička opterećenja.

Vežbe u vodi preporučuju se pacijentima koji zbog bola ili slabosti nisu u stanju da izvode antigravitacione vežbe. Riziku za padove doprinosi i niz drugih faktora vezanih za zdravlje. Prelomi u osteoporozi su rezultat traume pri padu. mogu se takođe postići efekti u smanjenju fraktura nevezani za koštanu masu. poboljšavaju koordinacija i balans. Voditi . rotacione pokrete kao i fleksiju kičme i podizanje tereta treba izbegavati kod pacijenata sa osteoporozom jer je utvrđeno da povećavaju frakture pršljenova. U kliničkoj praksi u doziranju vežbi mogu pomoći preporuke koje na osnovu naučnih dokaza formiraju profesionalne organizacije koje se bave osteoporozom. Delovanjem na najčešće faktore koji dovode do padova (slabost mišića. Nekada je potrebna reedukacija hoda i primena odgovarajućih pomagala hod. ne rezultat spontane frakture izmenjenog skeleta. Vežbama u vodi mogu se ojačati mišići. Vežbe disanja posebno su važne kod pacijenata sa sekundarnom osteoporozom izazvanom prekomernom upotrebom kortikosteroida zbog respiratorne patologije. U cilju korekcije kifotične posture mogu se primeniti i kifo-ortoze sa teretom dva puta dnevno po pola sata do jedan sat uz istovremene kontrakcije leđnih ekstenzora. psihosocijalno stanje. Ne treba primenjivati balistički tip strečinga. Pre nego što se preporuči programa vežbi sa teretima. koriguje postura. ublažiti bol i poboljšati psihičko stanje. Aktivnosti kao što su plivanje. Izbor fizičke aktivnosti uvek treba da bude individualan. cirkulacija. Vežbe koje uključuju visoki impakt. poboljšati aerobni kapacitet. Posturalni trening kojim se smanjuje kifoza može da dovede i do smanjenja sindroma iliokostalne frikcije i poboljšanja respiratorne funkcije. U korekciji posture primenjuju se vežbe ekstenzije kičme i izometričke vežbe za jačanje trubušne muskulature. brzi hod ili pedaliranje na stacionarnom biciklu nemaju značajan uticaj na osteogenezu. Otpor vode tokom plivanja i vežbi u vodi nije dovoljno visok da poništi količinu vremena provedenu bez opterećenja težinom. ali dovode do poboljšanja kardiovaskularne kondicije bez opterećenja osteoporotičnog skeleta. potrebno je znati kakva je mineralna gustina kosti. vežbanje smanjuje rizik za padove i nastanak osteoporotičnih fraktura. ali nema dokaza da vežbe u vodi mogu uticati na gustinu kosti.glo predvidljivo povećanje gustine kosti. Poboljšanje posture utiče na balans i smanjuje rizika pada. Prevencija padova radi smanjenja učestalosti preloma neophodan je deo fizioterapijskog programa kod osteoporoze. poremećaj koordinacije i balansa. Kontinuiranim vežbanjem tokom života. Vežbe istezanja (strečing) radi poboljšanja elastičnosti mišića deo su programa za sve grupe pacijenata bez obzra na postojeću gustinu kosti i treba ih primeniti za sve glavne mišićne grupe gornih i donjih ekstremiteta. smanjuju rizik od pada i fraktura. U vežbama sa otporom za jačanje muskulature otpor se progresivno povećava zavisno od muskuloskeletnog statusa pacijenta. Vežbe kojima se jačaju mišići. izmenjena postura i hod). Žene sa osteoporozom obično imaju slabije leđne ekstenzore od žena bez osteoporoze iste starosti. neki lekovi i faktori spoljne sredine pa u prevenciji padova treba i o njima voditi računa.

Trunk Muscle Strength is a Strong Predictor of Bone Loss in Postmenopausal Women. . 31 p. 60(5): 633– 637. 2000: 894-912. 5(5): 437-442. 1998. Tabrah F. Wallace BA. Negrini S. The Cochrane Database of Systematic Reviews 2002. National Osteoporosis Foundation. 4. Clin Orthop Relat Res. 3. Pacijenta treba upoznati sa faktorima rizika za razvoj osteoporoze i nastanak preloma. uputiti ga i obučiti za redovno vežbanje i izbegavanje hazarda spoljne sredine.html 2.35(9):779-830.guideline. Robinson VA. Brief Summary. Cranney A.com/cochrane. Sinaki M.računa o individualnoj toleranciji fizičkog napora. Tugwell P. A meta-analytic review of randomized trials.gov. 2nd ed. 10. 5. http://www. Sports Med. May 1990. Hyperkyphotic Posture and Poor Physical Functional Ability in Older Community-Dwelling Men and Women: The Rancho Bernardo Study. Kemper HHCG. Iki M. Bonaiuti D. WHO Technical Report Series 843. Physical Medicine and Rehabilitation. maja 2005. Manipulacije uz primenu velike sile kontraindikovane su kod dijagnostikovane osteoporoze. Kajita E. hormonal and dietary factors. Prevention and Treatment of Osteoporosis. www. 2005. Borer KT. Palombaro KM. 9. Washington (DC): National Osteoporosis Foundation. Literatura: 1. 2003. Physical activity in the prevention and amelioration of osteoporosis in women : interaction of mechanical. Shea BJ.and postmenopausal women. World Health Organisation. Exercise and regional bone mineral density in post-menopausal women. Effects of walking-only interventions on bone mineral density at various skeletal sites: meta-analysis. Barrett-Connor E.28(3):102-7. Iovine R. Calcified Tissue International 2000. Philadelphia: WB Saunders Company. Issue 2. 77(1): 76 – 87. Pristupljeno 2. Geneva: WHO. Bone Density Changes in in Osteoporosis-prone Women Exposed to Pulsed Electromagnetic Fields (PEMFs).443:66-72. Važan deo fizioterapijskog lečenja pacijenata sa osteoporozom je edukacija. Saito Y. Exercise for preventing and treating osteoporosis in postmenopausal women. 8. 7. Wells G. 2006 Feb. In: Braddom RL. ed. 2005 May. Journal of Bone Miner Res. 67(1):10-18. 1994. Greendale GA. Kelley GA. Cumming RG. Health professional's guide to rehabilitation of the patient with osteoporosis. Kado DM. 11. važno je motivisati pacijenta da vežba. Kusaka Y. J Gerontol A Biol Sci Med Sci.update-software. American Journal of Physical Medicine and Rehabilitation. J Geriatr Phys Ther 2005. Huang M. Nishino H. 6. Assessment of Fracture Risk and its Application to Screening for Postmenopausal Osteoporosis. S obzirom na to da je za postizanje promena u gustini kosti potreban duži period vežbanja. Systematic review of randomized trials of the effect of exercise on bone mass in pre.

U IZBORNI PROGRAM VEŽBI KOD OSTEOPOROTIČNIH OSOBA SA VERTEBRALNIM FRAKTURAMA Urošević Lj. A grupa je imala 66 ispitanica. što pored osnovne bolesti dodatno kompromituje funkcionalni status ovih bolesnika. Stojković S1 1 Zavod za reumatizam.urosevic@gmail. Frakture su dijagnostifikovane na lateralnoj radiografiji. U UTICAJ SMANJENJA KOŠTANE GUSTINE NA FUNKCIONALNI STATUS BOLESNIKA SA REUMATOIDNIM ARTRITISOM Lazarević M1.30 minuta. Srbija ljiljana. Cilj rada: je bio da se utvrdi kako smanjenje koštane mase kod bolesnika sa reumatoidnim artritisom pri dugotrajnoj kortikosteroidnoj terapiji (GK) utiče na njihov funkcionalni status. svi pacijenti su nakon prva dva kontrolna perioda i dalje vežbali. posebno ako imaju zdravstveni problem koji prouzrokuje bol. Materijal i metodologija: retrospektivnom analizom obuhvaćeno je 175 bolesnika. Erdeljan B1. Vulević S. KC Novi Sad. Ultrazvučnom . Osobe starijeg životnog doba se teško navikavaju na redovno vežbanje. i prihvataju samo vežbe koje nisu iscrpljujuće. u trajanju od 20 . Pacijenti su kontrolisani posle 6 meseci. u trajanju do 90 minuta. a preostala 4 su prihvatila program grupe A i nastavila da vežbaju i posle 3 godine. Najkraće vreme proteklo od pojave frakture do početka vežbanja iznosilo je 3 meseca. jedne i tri godine. Bošković K2. Beograd. Cilj našeg istraživanja je da utvrdimo komplijentnost pacijenata u odnosu na ponuđeni program vežbanja. sa čestim prisustvom pridruženih bolesti.76). Urošević M Institut za ortopedsko . Pantelić S. Medikamentozna terapija je uključena kod svih ispitanica. 2Klinika za medicinsku rehabilitaciju.yu Uvod: Dugotrajna kortikoidna terapija u lečenju bolesnika sa reumatoidnim artritisom dovodi do poremećaja gustine i koštane mase odnosno do osteoporoze. A i B. Nikolić O.hirurške bolesti "Banjica".com Vežbanje nije uobičajen način života za većinu starijih ljudi. prosečne starosti 64 godine (48 . Ispitivanjem je obuhvaćeno 109 osteoporotičnih žena sa jednom ili više vertebralnih fraktura. Pacijenti su podeljeni u dve grupe. koji su bolnički lečeni u Zavodu za reumatizam Novi Sad. slabije su koncentracije. nakon godinu dana još 4 je napustilo grupu. B grupa (43) je vežbala po programu koji uključuje većinu zglobova tela. a posle tri godine 58 pacijenata (88 %) je i dalje vežbalo. U grupi B. posle 6 meseci. Srbija azam@eunet. 35 pacijenata (82 %) je odustalo od vežbi. U grupi A. ne pogoršavaju opšte zdravstveno stanje i donose olakšanje. i upražnjavala je program sastavljen od vežbi ekstenzora trupa i trbušne muskulature.

koji su lečeni u našem zavodu 2001. Od 41 pacijenta sa ranijim prelomom samo 8 je imalo ponovni prelom i to: 5 kompresivni prelom pršljena. Prosečna dužina trajanja bolesti naših bolesnika je iznosila 8. umerena nesposobnost). dok je svega ¼ bolesnika je imala većih ograničenja. Napomena: Trajanje fiz. Cilj ispitivanja je bio da proverimo učestalost preloma kod pacijenata sa osteoporozom.21 dan. Posmatrali smo grupu od 53 pacijenta (7 muškaraca i 46 žena). dok je kod 30 bolesnica izabranih metodom slučajnog izbora ocenjen upitnikom The Health Assessment Questionnaire (HAQ). 19 jednom godišnje a 15 je obavilo dva do četiri tretmana u navedenom periodu.osteodenzitometrijom je merena koštana gustina kod 59 bolesnika koji su više godina lečeni GK.4 godine. Značajan procenat bolesnika (89. potkolenice 3 i natkolenice 1. Bolesnici lečeni GK su imali smanjenu koštanu masu za više od 10 %.yu Svakodnevno povećanje interesovanja za lečenje osteoporoze potvrđuje da ona danas predstavlja sve veći problem pacijentima i lekarima.7 % muškaraca i 78.0 (potpuna nesposobnost pri obavljanju ADŽ-a). dok je kod 26. Svi ispitanici su bili obuhvaćeni hidro. Zaključak: smanjenje koštane gustine je značajno utiče na funkcionalni status bolesnika sa reumatoidnim artritisom. Rezultati: od 175 bolesnika bilo je 21. Tu grupu pacijenata smo pratili u periodu od 5 godina (2001-2005). P ZNAČAJ FIZIKALNE TERAPIJE I EDUKACIJE PACIJENATA KOD OSTEOPOROZE Bjelica . Takođe je zaključeno da HAQ preciznije ocenjuje sposobnost za obavljanje ADŽ-a. Marosan G Zavod za specijalizovanu rehabilitaciju «Termal» Vrdnik. dok su se ostale terapijske procedure razlikovale. Srbija termal@ptt.co. a manje od 25 %. kompresivni prelom pršljena 14.04 %) ih je bilo bez preloma a 41 (77 %) sa prelomom i to: prelom vrata butne kosti i natkolenice 17.0-3. alekmak@ns.7 % iznosio 2.Vujasin R. Anatomske promene kod oko polovine bolesnika (45 %) su odgovarale III stadijumu po Steinbrockeru. Funkcionalni status je kod svih bolesnika ocenjen funkcionalnim klasama prema Steinbrockeru. Od 53 ispitanika sa dijagnostifikovanom osteoporozom 12 (22. 2 prelom kuka i jedan prelom podlaktice. koji redovno obavljaju fizikalnu terapiju.25 (obavljanje ADŽ-a sa teškoćama. jer su i kasnije obavljali rehabilitaciju u našem zavodu. Od ukupnog broja ispitanika 19 je obavilo fizikalni tretman dva puta godišnje. Kod 46. prosečne starosti 58 + 11 godina.sbb.3 % žena.5-1. prelom podlaktice 6.1 %) je bio RF pozitivan.yu .7 % bolesnica je HAQ skor iznosio 0. kinezi i magneto terapijom. životne dobi od 51 do 84 godine. a funkcionalno polovina bolesnika (55 %) je obavljala aktivnosti dnevnog života (ADŽ) uz teškoće a radna sposobnost im je bila ograničena (II klasa po Steinbrockeru). godine. tretmana 10 . Jutarnja ukočenost zglobova je kod većine bolesnika iznosila 1 h i duže. .

rehabilitaciju lečeno je ukupno 205 bolesnika sa prelomom vrata butne kosti prethodno lečenih konzervativnim ili operativnim metodama.4 % bolesnika. Kada se na Rtg snimku skeleta konstatuje ostoporoza tada je gubitak BMD veći od 30 %.6 % bolesnika. Antihipertenzivne lekove uzima više od 1/2 bolesnika. Puši 21. Hematološki poremećaji su konstatovani kod 16. Kortikosteroide redovno uzima 13. Metodom slučajnog izbora analizirano je 37 bolesnika (7m: 30ž. Slabije vidi i vid koriguje naočarima 59. Mali broj bolesnika (10.2 % bolesnika. Svi operisani bolesnici uzimali su antikoagulantne lekove. prosečne starosti 69. Osteoporoza je ranije dijagnostikovana i lečena kod 16.6 % bolesnika. a umereno konzumira alkohol 16. Jedna bolesnica je imala i prelom prvog slabinskog pršljena. Rtg snimak kuka. a dijabetes melitus kod 21. prisustvo riziko faktora za nastanak osteoporoze.7 % bolesnika. jer je 86 % ispitanika izjavilo da redovno obavlja kineziterapiju u kućnim uslovima. prisustvo komorbiditeta. Zaključak: Neophodno je uvođenje osteodenzitometrije kod populacije sa riziko faktorima kao i adekvatne terapije osteoporoze bi se izbegle teže zdravstvene konsekvence. Gastrointestinalne bolesti ima 21. . Rtg snimak kod više od 1/2 bolesnika je ukazivao na jasnu ostoporozu snimljenih kostiju.6 % bolesnika.1 % bolesnika a reumatoidni artritis kod 5.4 % bolesnika. Samo 1 bolesnik i 1/3 bolesnica je imalo malu telesnu masu. Pulmološka oboljenja prisutna su bila kod 8. Srbija nibos@verat. Cilj rada je bio da se ukaže na važnost ranog otkrivanja i lečenja osteoporoze kao faktora rizika za nastanak preloma vrata butne kosti.dok je 30 bolesnika (5m: 25ž) operisano. Hidro. P OSTEOPOROZA KAO FAKTOR RIZIKA ZA PRELOM VRATA BUTNE KOSTI Bošković K. Ranu menopauzu je imala 1/5 bolesnica. medikamentna terapija. Hipotireozu leči 2. iako se sve više ukazuje potreba za preventivnim delovanjem na nastanak osteoporoze.6 godina). Devečerski G. Novaković B Klinika za medicinsku rehabilitaciju. kinezi i magnetoterapija zauzimaju značajno mesto u terapiji osteoporoze kao i u prevenciji njenih komplikacija. Rezultati: svi analizirani bolesnici su prelom butne kosti zadobili pri padu u nivou.8 %) nije imalo nikakvih udruženih oboljenja.2 % bolesnika. Klinički centar Novi Sad. Praćeni parametri: način zadobijanja preloma. prethodno konzervativno hirurški lečeno 7 bolesnika (2m: 5ž). dok je najveći broj bolesnika imao kardiovaskularni komorbiditet.net Uvod: Gubitak koštane gustine (BMD) i poremećaji kvaliteta kosti je nemi proces tako da je najčešće prvi znak ovog procesa prelom kosti.Zaključujemo da edukacija povećava doprinos pacijenata u smanjenju komplikacija od osteoporoze. Materijal i metodologija: tokom prvih osam meseci 2006 godine na Klinici za med.5 % bolesnika.2 % bolesnika.

Više od 70 % pacijentkinja ima BMI nizi od 19 kg/m². prosečne starosti 78. Raonić M Institut za rehabilitaciju . Od ovog broja 69 je imalo niskoenergetsku frakturu kuka. Rezultati: Ispitano je 74 pacijenata sa prelomom kuka. . Čak 11 pacijentkinja iz ove grupe (18.67 %). godine bez primene substitucione terapije imalo je 12 pacijentkinja (20 %). Jokić B. od kojih većinu čine osobe ženskog pola i to 92. Podaci su prikupljani popunjavanjem standardizovanog upitnika sa opštim podacima o pacijentu. dugotrajna primena kortikoterapije. Metod: Ovo istraživanje obuhvata pacijenate rehabilitovane nakon preloma kuka tokom tri meseca u “Selters”-u u Mladenovcu. Cilj rada: utvrditi broj pacijenata ispitivanih zbog postojanja faktora rizika i lečenih od osteoporoze. U grupi pacijentkinja kod kojih nije postavljena sumnja na postojanje OP 16.Beograd. među pacijentima sa niskoenergetskim frakturama kuka.yu Uvod: Niskoenergetski prelomi kuka predstavljaju drugu po učestalosti posledicu osteoporoze. BMI manji od 19 kg/m².67 % imalo je tri i više od belezenih faktora rizika. Upitnik je popunjavao lekar za svakog pacijenta na osnovu anamneze. Od tog broja tri su dobile preporuku za medikamentozno dodavanje kalcijuma i vitamina D redovnoj ishrani.P PROPUŠTAMO LI ŠANSU DA LEČENJEM OSTEOPOROZE SMANJIMO UČESTALOST PRELOMA KUKA KOD RIZIČNIH PACIJENATA? Radosavljević N.3 %). od čega su 3 redovno uzimale terapiju (4. Analizom dobijenih podataka našli smo u ovoj grupi 9 pacijentkinja kojima je ukazano na mogućnost postojanja osteoporoze. rana menopauza. kod 6 pacijentkinja je nakon DEXA dijagnostike započeto lečenje bisfosfonatima (9. pozitivna porodična anamneza.75 %.33 %) je imalo prethodnu NEF što je najvažniji prediktivni faktor. ali samo jedna duže od godinu dana. pušenje. predhodnom ispitivanju i lečenju od osteoporoze kao i postojanju faktora rizika: prethodna fraktura.78 godina. nakon vertebralnih fraktura. Srbija nalezoka@ptt. koomorbiditet i stanja povezana sa gubitkom koštane mase. Zaključak: Na osnovu učinjenog istraživanja može se sa sigurnšću tvrditi da propustamo šansu za redukovanje rizika od preloma kuka nedovoljnom dijagnostikom i lečenjem OP čak i među pacijenatima sa visokim rizikom. po potrebi heteroanamneze i uvida u medicinsku dokumentaciju. a menopauzu pre 45. odeljenje “Selters” Mladenovac. Procenjuje se da 90 % pacijenata sa prelomima kuka ima osteoporozu. a rizik nastanka ovih preloma može se redukovati za oko 50 % njenim lečenjem.

g. Na Ortopedsko-traumatološkoj klinici u Nišu se godišnje hospitalizuje oko 250 bolesnika sa prelomima kuka.traumatološka Klinika Niš. Broj preloma se povećava iz godine u godinu.7 miliona preloma kuka nastalih kao posledica osteoporoze. Zaključak: Pravilno razumevanje i lečenje osteoporoze kroz medikamentoznu i fizikalnu terapiju može značajno smanjiti broj preloma u predelu kuka kod pacijenata starije životne dobi.net Uvod: Lečenje preloma kuka kod bolesnika starije populacije je veliki ortopedski i socio-ekonomski problem. . 61 sa transtrohanternim prelomima lečenih operativno metodom dinamičke unutrašnje fiksacije i 49 bolesnika lečenih metodom spoljne fiksacije. odeljenje “Selters” Mladenovac. a nema podataka o ceni njihovog lečenja niti stepenu funkcionalne osposobljenosti. Za lečenje se troše ogromna materijalna sredstva. Radosavljević N.iznosili 48 biliona dolara. a troškovi zbrinjavanja ovog stanja su u 2002. U radu se prikazuju rezultati lečenja 110 bolesnika.yu Uvod: U svetu godišnje ima preko 1. što predstavlja blizu 20 % od ukupnog broja hospitalizovanih. kod kojih postoji veći gubitak koštane mase (osteoporoza). Radenković M Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju KC Niš Ortopedsko .Beograd. iznad 65 godina. Rezultati: Trohanterni prelomi nastaju najčešće kod bolesnika starije životne dobi. godine registrovano ukupno 2265 osoba koje boluju od OP i 255 preloma kuka. P FUNKCIONALNI OPORAVAK PACIJENATA SA IMPLANTIRANOM ENDOPROTEZOM KUKA NAKON NISKOENERGETSKOG PRELOMA KUKA Jokić B. pogotovu kada je u pitanju hirurško lečenje koje zahteva skupe implantate za fiksaciju preloma ili aloartroplastiku kuka.P LEČENJE OSTEOPOROZE KAO JEDAN OD FAKTORA PREVENCIJE PRELOMA KUKA Ristić T. Po podacima GZZZ u Beogradu je tokom 2005. Neoperativne metode lečenja su praćene velikim procentom smrtnosti i ne daju dobre anatomske i funkcionalne rezultate. Glavni uzrok nastanka preloma bolesnika starije životne dobi je osteoporoza. Hirurško lečenje dinamičkim implantatima predstavlja metod izbora u fiksaciji preloma. Raonić M Institut za rehabilitaciju . Srbija nalezoka@ptt. Srbija sasa65@bankerinter. Milenković S.traumatološkoj klinici KC Niš. Materijal i metode: Bolesnici sa transtrohanternim prelomima koji su lečeni operativnim metodama na Ortopedsko .

tokom tromesečnog perioda posmatranja.5. Po isteku rehabiliitacije njih 13 (18. 36. postura i ravnoteža pacienta da bi se prevenirali padovi koji mogu da dovedu do fraktura i da bi se postiglo maksimalno fizičko funkcionisanje. Makedonija erietand@yahoo. Tok rehabilitacije je bio usporen udruženim bolestima: dijabetes. Istovremeno smo pratili i grupu od 30 pacijenata sa implantiranom endoprotezom kuka zbog koksartroze (53.84 %) je hodalo uz pomoć dve štake i pratnju terapeuta.78 g. Njihova rehabilitacija je otpočinjala oko 2. u proseku. R. dok je srednja vrednost FIM Indexa iznosila 112.) gde je nakon rehabilitacije bilo 10 % osposobljenih za hod bez pomagala.om (FIM) Rezultati: Tokom posmatranog perioda na rehabilitaciju je primljeno 69 pacijenata sa implantiranom EP zbog preloma i 30 zbog koksartroze. starosti 78. Skopje.66 % je koristilo jednu štaku ili ručni stap. Funkcionalna osposobljenost za određivana je pri otpustu pacijenata sa rehabilitacije Functional Independence Measure Index .Dimitrova E Zavod za fizikalna medicina i rehabilitacija. te je svima morao biti preporučen nastavak rehabilitacije u kucćnim uslovima. modifikacija ponašanja (pušenje. Fizikalna terapija u prevenciji i lečenju osteoporoze primenjuje se sa ciljem: održavanje koštane mase. Preporučuju . Uprvoj grupi je bilo 92. Metod: Svi pacijenti upućeni na rehabilitaciju nakon implantacije endoproteze kuka. jos 11 (15. kardiovaskularne bolesti. redovno monitoriranje koštanog denziteta i primena bifosfonata. profilaksa i lečenje deformiteta kičmenog stuba. Zaključak: Obzirom da je lečenje i rehabilitacija pacijenata nakon preloma kuka dugotrajan i skup proces. Cilj kineziterapije je da se poboljša snaga.Cilj rada: utvrditi stepen funkcionalnog oporavka pacijenata nakon niskoenergetske frakture kuka pri otpustu sa rehabilitacije. dok su ostali koristili kolica.33 % žena. a srednje vrednost FIM – a iznosila je 73. Redovne gravitacione vežbe i vežbe sa otporom su važne za održavanje i poboljšavanje koštane mase. fleksibilnost.5 meseca nakon operacije i trajala 23. Nijedan pacijent nije bio samostalan u samozbrinjavanju. stimuliranje procesa resorpcije i taloženja kalcijuma u kostima. koji opterećuje i društvo i porodicu pacijenata. P PRIMENA KINEZITERAPIJE U PREVENCIJI I LEČENJU OSTEOPOROZE Nikolik . Za prevenciju osteoporoze preporučuje se edukacija pacijenata u odnosu na: ishranu (dodatak kalcijuma i vitamina D). obrađeni su putem upitnika koji sadrži opšte podatke o pacijentu i njegovom medicinskom statusu.01 dan. unos alkohola i kofeina). koordinacija mišića. a prosecna starost 60. sa skromnim rezultatima. neophodno je najveću pažnju posvetiti prevenciji glavnih faktora rizika: padova i osteoporoze.2. lečenje bola.28 g.com Cilj rada je da se prikaže program i značaj kineziterapije u prevenciji i lečenju osoba sa osteoporozom. urinarne i respiratorne infekcije.75 % žena. vežbe.94 %) je hodalo uz pomoć štaka i maksimalnu asistenciju terapeuta.

tenis. Naš cilj je da prikažemo mogućnosti medikamentoznog. vežbe ravnoteže i aerobne vežbe. Rizik za frakturu distalnog radiusa. Pri tom izbor kineziterapiskog programa i fizičke aktivnosti trebalo bi da budu odabrani individualno i da održavaju kvalitet života ovih pacijenata. Za održavanje funkcionalnog stanja kardiovaskularnog i respiratornog sistema preporučuje se brzo pešačenje od 30 minuta na dan. penjanje uz stepenice. trčanje. dugotrajno. a i fizijatriskog lečenja osteoporoze. Srbija biljanafiz@email. vožnja statičkog bicikla. a samo zbog nemogućnosti da izdrže statički teret. Zaključak: Kineziterapiski tretman i edukacija zauzimaju značajno mesto u profilaksi i lečenju pacijenata sa osteoporozom.PRIKAZ SLUČAJA Bokan B. Cilj rada: Danas je posle dobro sprovedene dijagnostike moguće uspešno lečiti osteoporozu. ostavi trajni invaliditet.se vežbe za jačanje paravertebralnih mišića. 2. Pacijenti se educiraju u vezi sa biomehanikom tela i korektivnim položajima tela u svakodnevnim aktivnostima. vežbe za jačanje mišića gornjih i donjih ekstremiteta. može da i posle lečenja umanji funkcionalnost tela.Kod muškaraca se takođe sa sa godinama smanjuje mineralna koštana gustina (BMD) ali smatra se deset godina kasnije u odnou na žene. vežbe za redukciju lumbalne hiperlordoze. Program vežbi za jačanje i aerobne vežbe zavise od mišićnoskeletnog i opšteg statusa bolesnika. Vežbe ravnoteže se primenjuju u sedećem i stojećem položaju. proksimalnog femura ili pršljenskih tela u toku života nakon 50g. ili 45 do 60 minuta tri puta nedeljno. Posturalni trening je važan. a za poboljšanje ravnoteže preporučuju se i Tai Chi vežbe. plivanje. Vežbe u vodi se preporučuju kod pacijenata koji nisu u stanju da izvode antigravitacione vežbe zbog bola ili mišićne slabosti. a moguć je i letalni ishod pogotovu kod frakture kuka gde su relativno česte komplikacije.)Anamnestički dobijamo podatak da su se kod pacijenta dešavali prelomi kostiju na relativno male traume. Dabetić J Dom zdravlja "Savski venac" Beograd. Najdrastičniji su slučajevi preloma pršljenskih tela bez spoljašnje traume. Kliničkim pregledom najčešće utvrdimo postojanje senilne kifoze. Dijagnostika: 1.co. a samim tim i značajno smanjenje telesne visine. izometrične vežbe za jačanje abdominalnih mišića.) Na rendgenskom snimku kost postaje evidentno porozna . Česte frakture su uvek znak uznapredovalog procesa. Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije osteoporoza je sistemsko oboljenje skeleta koje dovodi do smanjenja koštane mase i mikroarhitektonskih promena koštanog tkiva što povećava fragilnost kostiju i rizik za nastanak koštanih preloma.yu Uvod: Epidemiološki podaci danas potvrđuju da osteoporoza ima karakter epidemije kod starije populacije. P LEČENJE OSTEOPOROZE U AMBULANTNIM USLOVIMA . Procenjuje se na 17 % za žene a svega 6 % za muškarce . često u hospitalnim uslovima. Lečenje fraktura je skupo. Trebalo bi da se izbegavaju spinalne fleksorne vežbe. ples.

P FIZIKALNA TERAPIJA I BONDRONAT U LEČENJU OSTEOPOROZE PRIKAZ SLUČAJA Zafirovska L. oba kuka (-1. visina 151 cm. Bila je tretirana sa: fizikalnom terapijom u Zavodu . godina dijagnostikovana je posle treće fakture na Institutu za reumatologiju Kabinet za osteodenzitometriju T Score -2. menopauza od 50 .) Aparati za merenje koštane gustine su u mnogome poboljšali i olakšali dijagnostiku. .2 g) i vitamin D (600 IJ). Nije imala fakture. Bondronat No IV. Skopje. R.0).1) Zaključak: Osteoporoza se danas može uspešno lečiti u ambulantnim u ulovima uz dobru dijagnostiku i praćene terapijskih efekata osteodezitometrijom. Manceva M. svakih tri meseca.9). Ideos).elektroterapijom.8. Kontrolna denzitometrija (DEXA) nakon jedne godine: T-skor na L4 bio je (-1. Argakieva . Koevska V Zavod za fizikalna medicina i rehabilitacija.amp. Karakterizira se namalenjem koskenje gustine i gubitak kostenog tkiva ciji rezultat je veci rizik za frakture. a dobar program lečenja osteoporoze zaustavlja gubitak koštane mase i može je povećati za 2 % godišnje. Tada ima naglašenost trbekula. Ca i vitamin D preparatom (tabl.M zena od 59 godina. kinezi terapija. 3.1).te godine sa bolom u ledjima. Cilj: Da se potvrdi efikasnost fizikalne terapije i medikamentozne terapije Bondronat u lecenju osteoporoze. magnetoterapijom. Posle godinu dana terapije bisfosfonatima u dozi od 10 mg dnevno kalcijum (1. fototerapiom.tek kada izgubi više od 30 % koštane mase. kineziterapije i Bondronata doslo je do gubitka boli u ledjima i poboljsanje koskene gustine. Makedonija zefir@mail. tezina 63 kg.net. Rezultati: Nivo jonizirajuceg Ca u krvi kontroliran svakih tri meseca bio je u granici normale. Nakon prvih tri meseca bol u ledjima se smanjio ali je bio povremeno prisutan dok posle godinu dana nije bio prisutan. Zaključak: Nakon godinu dana primenom fizikalne terapije.To je jedan od ozbiljnih problema kod starijih pacijenata. a u oba kuka (-0. elektromagnetno polje niske frekvence 50 Hz u seriji od 10 terapija dva puta godišnje. a pogotovo praćenje efekata lečenja boleski koštanog metabolizma. Metod rada: Pacient . Stojanovska M. Gubitak koštane mase u menopauzi je oko 3 % godišnje. Denzitometrija (DEXA) iz 2005 godine pokazuje u lumbalnom delu kicme naprednu osteoporozu sa otstapljenjem Tskora na L4 (-3.mk Uvod: Osteoporoza je sistemsko obolenje kostiju.8). Metod rada: Pacijent g-đa I.Nikolova J. Rezultat rada: Kontrolna denzitometrija je pokazala porast KG za 9 % (TScore -2. Mitrevska B.V 68. kineziterapijom i medikamentoznom terapijom .M.

PMN i struktura koje učestvuju u obavljanju motorne delatnosti. Sistem centralnog motornog neurona (CMN) predstavlja više funkcionalni koncept nego anatomsku strukturu. Ukoliko je oštećen ovaj put u grudnom delu kičmene moždine doćiće do istostrane slabosti noge. kontrakcijom skeletnih mišića svuda po telu. Zatim mozak sve ove informacije integriše da bi odredio kako će telo odgovoriti. Najvažnija konačna uloga nervnog sistema je kontrola različitih aktivnosti tela. Srbija kzotovic@drenik. 2. Isti učinak imaće i ozleda moždanog kraka i baze mozga. On prima milione pojedinačnih informacija iz različitih senzornih organa. Lezije CMN mogu nastati usled raznih etioloških faktora ili mogu biti prisutne u sledećim slučajevima: 1. Centralni nervni sistem (CNS) gradi više od 100 milijardi neurona. Senzorni doživljaj može uzrokovati trenutnu reakciju. kontrakcijom glatkih mišića u unutrašnjim organima. nedeljama ili godinama. 3. ili se sećanje na njega može deponovati u mozgu minutima. Simptomi i znaci koji prate motorne poremećaje jesu narušavanje refleksne aktivnosti. poremećaji pokreta. Poremećaji centralnog motornog neurona Slabost porekla CMN može da nastane u poremećajima koji zahvataju centralne motorne neurone ili njihove aksone u moždanoj kori. subkortikalnoj beloj masi. kardijalnim i vaskularnim stanjim (cerebrovaskularni akcidenti). Ovo se ostvaruje na sledeći način: 1. Ozleda moždane kore i vlakana kortikospinalnog puta koja zahvata čeonu koru ili zadnji krak unutrašnje čaure uzrokovaće slabost donjeg dela lica i ekstremiteta suprotne strane tela. 3. snage i napetosti mišića. trauma mehanička ili fizička . ozleda bočnog kortikospinalnog puta u vratnoj kičmenoj moždini izazvaće slabost ruke ili noge na istoj strani.Tema III REHABILITACIJA BOLESNIKA SA LEZIJOM CENTRALNOG MOTORNOG NEURONA REHABILITACIJA PACIJENATA SA MOTORNIM POREMEĆAJIMA USLED OŠTEĆENJA CENTRALNOG MOTORNOG NEURONA Jović S Klinika za rehabilitaciju ‘’Dr Miroslav Zotović’’. moždanom stablu ili kičmenoj moždini. autoimunim stanjima (multipla skleroza). Ove aktivnosti se zajedničkim imenom zovu motorne funkcije nervnog sistema. ravnoteže i hoda i postojanje nevoljnih pokreta. 2. sekrecijom egzokrinih i endokrinih žlezda. unutrašnjoj čauri. Beograd.net Nervni sistem je jedinstven po ogromnoj složenosti kontrolnih radnji. Većina aktivnosti nervnog sistema inicirana je senzornim doživljajem. Poremećaji motornih funkcija mogu nastati oštećenjem CMN.

Opisane promene od sistemskog do ćelijskog nivoa jasno ukazuju na promene u mišićima i ostalom vezivnom tkivu nakon povrede CMN. . 6. Savremeni koncept spasticiteta u sklopu povrede CMN Jedan od osnovnih problema u klasičnoj definiciji spasticiteta je mišljenje da dominantan uzrok hipotonije jeste spasticitet. što samo po sebi može doprineti ukočenosti mišića i razvoju kontraktura. Početkom 70-ih godina XX veka Herman je ukazao na moguće promene u viskoznoelastičnim osobinama mišića i mekih tkiva. parezu. Sindrom spasticiteta u klasičnom smislu uključuje: povišen mišićni tonus pojačanu proprioceptivnu refleksnu aktivnost povećana polisinaptička (kutana) refleksna aktivnost – patološki refleks poremećaj voljnih pokreta Od Sherringtona. autosomna recesivna stanja (Fridrajhova atakcija i dr. Iz ovog je očigledno da klasičan koncept spasticiteta ne može u potpunosti objasniti mnoge od pacijentovih tegoba. stanjem relaksacije i drugim aktivnostima CNS-a. Gracies navodi tri vrste promena nakon povrede CMN: 1. bakterijske i virusne infekcije. u smislu klasične definicije. Spastičnost varira i uslovljena je mišićnim tonusom.). spasticitet je prošao kroz više značenja. dužinom odgovarajuće mišićne grupe. već obično na stalno prisutan grč šake. Promene verovatno zavise od vrste povrede. cervikalna mijelopatija). proteklog vremena od povrede kao i godina pacijenta. Simptomi i znaci prisutni kod oštećenja CMN su: hipertonija (spastičnost) hiperrefleksija pozitivan Babinski refleks paraliza (mišićna slabost) nemogućnost izvođenja finih pokreta Klasično je shvatanje da lezije CMN prati spastičnost (rezidualna motorna aktivnost). Iz kliničke prakse se zna da se pacijent gotovo nikad ne žali na povišen otpor mišića pri istezanju.oštećenja. manjim obimom pokreta i sl. 8. ortopedska stanja (cervikalna spondiloza. 3. praćen bolom. pa do danas. sagledati i ulogu drugih faktora koji delom ili u celini doprinose kliničkoj slici i funkcionalnim poremećajima nakon oštećenja CMN. i pružaju povećan otpor pri istezanju. kongenitalne malformacije (cerebralna paraliza. Današnja saznanja zahtevaju proširenje koncepta spasticiteta u cilju pronalaženja mesta za ceo spektar nerefleksnih promena u sklopu sindroma povrede CMN. a posebno pri izboru terapije. posturom. pre 100 godina. 4. 5. promene u mekim tkivima. bolest motornog neurona. spina bifida). hiperaktivnost mišića. ukočenost u laktu i kolenu. Evolucija opisanih promena i njihov relativan doprinos sveukupnom funkcionalnom poremećaju nije ni do danas razjašnjen. ispadom funkcije. Potrebno je pored spasticiteta. Sagledavanje opisanih promena sa patofiziološkog stanovišta ima značaja pri metodama evaluacije. 2. Skeletni mišići nakon povrede CMN su napeti i skraćeni u mirovanju. 7.

kada se primenjuje kao aktivna ortoza. Farmakoterapija Oralna farmakoterapija: koristi se kod difuznog spasticiteta koji je blagog do umerenog stepena. već je deo promenjene voljne i programirane motorne kontrole. Postoje sistemi višekanalne FES-e za obučavanje pružanja i hvatanja za gornje ekstremitete i za uvežbavanje stajanja i hoda za donje ekstremitete. 2. Diazepam. Primena adekvatnih pasivnih i aktivnih pokreta (aferentna stimulacija) pokazala se uspešnom u procesu reorganizacije i funkcionalne supstitucije kod oštećenja CMN. promenjena neurokontrola. počevši od edukacije i fizioterapijskih procedura preko farmakoterapije. Postižu se dobri rezultati u savlađivanju “neglekt sindroma” aferentnom stimulacijom preko receptora u koži. Spasticitet nije samo povećana nadražljivost na istezanje mišića. sve do korektivnih hirurških intervencija. .Principi terapije Kod oštećenja CMN izdvajaju se tri osnovne grupe problema: 1. Elektrostimulacijom dorzalnih struktura kičmene moždine vrši se njena deaferentacija. Najčešće korišćeni lekovi su: Baclofen. Fizioterapija Kineziterapija je najstarija ali i najefikasnija terapijska metoda restoracije motornih funkcija. Primena facilitacionih tehnika Kabat. Kod oštećenja CNS najčešće koristimo funkcionalnu neuromišićnu stimulaciju jer je nadražljivost perifernog nervnog sistema i mišića normalna. Funkcionalna električna stimulacija (FES) smanjuje spasticitet (aferentna stimulacija mesh – glave. Dantrolen-natrijum i dr. Intratekalna farmakoterapija: prednost ove terapije je dostava leka u neposrednoj blizini tkiva na koga deluje i time se koristi bolji učinak manjom količinom leka nego pri oralnoj primeni. Lokalna primena hemijskih supstanci: danas se sve više za kontrolu spasticiteta primenjuje Botulinum toksin koji izaziva reverzibilni blok neuromišićne ploče. Epiduralna stimulacija je poseban oblik FES-e. Brunstrom i dr. Spasticitet kao deo sindroma oštećenja CMN je dominantan problem. Bobat. eferentna stimulacija izaziva recipročnu inhibiciju antagonista). oštećenje psihosocijalnih funkcija. mišićima i zglobovima. Tehnike relaksacije i sporih pokreta ispod nivoa brzine istezanja mišića. Primena FES-a u restoraciji pokreta ima dva aspekta. koriste smanjenje ekscitabilnosti segmentnih refleksa korišćenjem rezidualnih funkcija. Pri terapiji naš cilj ne treba da bude suzbijanje spasticiteta već pre njegova modulacija radi efikasnijeg funkcionalnog korišćenja rezidualne motorne aktivnosti. koncepcijski se razlikuju ali zajedničko im je korišćenje aferentne stimulacije rezidualnih i promenljivih elemenata neurokontrole. Prvi . sedećem i stojećem položaju kao i dugotrajno istezanje pojedinih mišićnih grupa pomoću ortoza. Uspešan tretman zahteva primenu tehnika pozicioniranja tela i glave u ležećem. Tizanidin. Terapijske metode kontrole spasticiteta Kontrola spasticiteta uključuje razne procedure. Ova tehnika se danas koristi za kontrolu spasticiteta i za kontrolu bola. oštećenje kognitivnih funkcija i 3. Napušta se primena alkohola i rastvora fenola. Primenjuje se kod izražene spastičnosti i u bolnim stanjima.

Clinico-physological aspects of spasticity and contracture. socijalni problemi u radnoj sredini i društvenom okruženju. mentalnom i socijalnom blagostanju i sposobnosti osobe da optimalno funkcioniše u svom okruženju. onesposobljenosti i hendikepa.yu Procena funkcionalnog stanja pacijenata nakon povrede ili oboljenja je po Loton-u. kognitivnih i psihosocijalnih funkcija. 1970. Muscle Nerve. Procena treba da je sveobuhvatna. sveobuhvatnoj rehabilitaciji i socijalnoj integraciji. isto onoliko koliko je složena funkcija mozga gde je došlo do oštećenja. Koriste se korektivne šine za gornje i donje ekstremitete u cilju prevencije ili savlađivanja kontraktura. standardizovana. Naravno u procesu osposobljavanja ovih pacijenata postoje otvorena pitanja na koja treba dati odgovor. Pathophysiological of spastic paresis. Gracies JM. intelektualni i emocionalni status. Gracies JM. Osposobljavanje pacijenata sa oštećenjem mozga je složeno. Današnji koncept unapređenja zdravlja se bazira na fizičkom. Pathophysiological of spastic paresis. opšte prihvaćena i podobna za medicinsku dokumentaciju. Ortoze se primenjuju za stabilizaciju pojedinih zglobova u raznim fazama restoracije pokreta. II: Emergence of muscle overactivity. Brain. . svaki sistematski pokušaj da se proceni fizičko zdravlje. Srbija jmilorad@eunet. I: Paresis and soft tissue changes.93:273-312 3. The myotactic reflex. od 1993 i 2001. Literatura: 1. 1906 2. transpozicije tetiva i mišića i dr. Međunarodna klasifikacija (ICIDH). Muscle Nerve. The integrative action of the nervous system.) Oštećenje mozga može da dovede do oštećenja govornih. 2005. Danas se postižu dobri rezultati kod pacijenata koji imaju motorne poremećaje zbog oštećenja mozga.godine daje precizne definicije oštećenja. KC Kragujevac. Uslov za uspešnu rehabilitaciju osoba sa oštećenjem CNS je visokostručan multidisciplinaran tim. New Haven: Yale University Press. 2005. Krajem 30-ih godina ovog veka gerontolog Majory Warren je dao prve fizioterapeutske procene funkcionalnog stanja starijih pacijenata.Privremena ili trajna pomagala se često koriste u osposobljavanju pacijenata posle oštećenja CMN. Sherrington CS.31:535-551 MOTORIČKA EVALUACIJA PACIJENATA NAKON CVI Jevtić RM Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. jednostavna.31:552-571 4. Herman R. Kod nekih pacijenata sa oštećenjem CMN u cilju boljeg funkcionalnog osposobljavanja rade se određene hirurške intervencije (tenotomije.

x0 – nema onesposobljenosti II III xx.3 – izvođenje uz podršku Primer kodiranja hodanja 40. a takođe i do usko specijalizovanih testova za pojedine bolesti i poremećaje. mišićna funkcija. funkcionalno telesno stanje. x. U proceni mobiliteta (kretanja) nalaz i ocena fizijatra i fizioterapeuta se kodira prema kodovima ICIDH.x2 – izvođenje uz pomoć pomagala xx. U osnovnoj proceni treba analizirati 9 varijabli: kongnitivne funkcije. x. motorički prelazi. psihomotoričke funkcije. Ključ ICIDH klasifikacije Fizioterapeutska ICIDH – gradacija procena onesposobljenosti kretanja I xx.x.) Testovi socijalne integracije i ekonomske nezavisnosti (Community Integration Questionaire.) Testovi procene bolnih stanja (VAS skala. izdržljivost. Functional Indipendence Measure i dr) Kongnitivni testovi (Glasgov Coma Scale. Danas se može reći da sve te merne instrumente možemo grupisati na: Testovi motornog oštećenja (Fugl-Meyer. senzibilitet površni. Glasgov Outcoma Scale.Mnogi pokušaji su doveli do razvoja velikog broja opštih instrumenata za praćenje preostalih sposobnosti bolesnika. Craig Handicap Assesment and Reporting Technique i dr. McGill Questionaire i dr.x. ergoterapeuta. onesposobljenosti i hendikepa. Barthel Index. somatopeda) i socijalnog radnika. Mini mental skala i dr. U cilju izrade mernih instrumenata u fizikalnoj medicini i rehabilitaciji angažovani su čitavi medicinski timovi kako bi se bolesnik sagledao ne samo sa aspekta fizičkog oboljenja nego kao kompletne ličnosti vodeći računa o njegovom mentalnom i socijalnom statusu. kretanje i opasnost od pada. Kompletna procena i kodiranje mora da uzme u obzir ocenu. Rivermead Motor Assesment. Numerical Rating scale.) Testovi funkcionalne sposobnosti ili nesposobnosti (Rivermead Mobility Index. defektologa (logopeda.x1 – teškoće kod izvođenja xx. Motoricity Index i dr. Ovakav upitnik koji ima i svojih nedostataka predstavlja opšti instrument za procenu oštećenja. a prema specifičnim mernim instrumentima za svako oboljenje i onesposobljenost posle tog oboljenja ili povrede.) U cilju da se terapeut početnik uključi u sve te složene i komplikovane procene potrebno je da bude upoznat sa osnovnim elementima procenjivanja.x. duboki bol i pokretljivost. pa smatramo da na osnovu literature takav jedan osnovni obrazac procene je upitnik koji je standardizovan u centru za gerijatriju i gerontologiju na Univerzitetu u Freiburgu. – onesposobljenost savlađivanja stepenica .onesposobljenost hodanja po ravnom 42. Ovde treba reći da se ovom ocenom ne sagledava celokupna problematika jedne osobe već se samo kodira fizioterapeutska procena.

Rivermead Motor Assessment –gross function 7. Funkcionalni test kretanja – Functional AMbulation Gategory (FAC) 2.x5 – visok stepen nesposobnosti (potrebna pomoć druge osobe ili specijalna pomagala) xx. Šesto ili dvanaesto minutni test hodanja 4. sigurnosti 2 ravnoteže i korodinacije hoda Pacijent iziskuje potrebu verbalne potpore ili praćenja od strane jedne osobe 3 Pacijent je samostalan po ravnom terenu pri hodu 4 zahteva minimalnu pomoć kod savlađivanja stepenica Samostalan u okviru svih zahteva ADŽ 5 Desetometarni test hoda – 10 . kao i broj koraka. Desetometarni test hoda – 10 Meter Gehtest 3. FAC test Pacijent ne može da ide ili zahteva pomoć dve osobe 0 Pacijent zahteva pomoć jedne osobe u cilju održavanja ravnoteže 1 Pacijent zahteva intermedijarnu pomoć jedne osobe kod hoda.Meter Gehtest Za sprovođenje ovog testa neophodno je da imamo stazu dugu najviše 15 metara.x9 – stepen onesposobljenosti nije bliže određen Klinički motorički evaluacioni testovi kod pacijenata sa hemiparezom posle CVI Zahtevi koji se traže od testova spsoobnosti hoda kod hemiplegičara da je jednostavan i upotrebljiv u kliničkoj praksi da su klinički testovi hoda senzibilni i validni da test odslikava svakodnevne sposobnosti pacijenta da se lako može interpretirati Neki testovi ispunjavaju ove zahteve 1. Timed Up & Go Test (TUG test) 5. Motor Assessment Scale Funkcionalni test kretanja – Functional Ambulation Gategory (FAC) FAC prema Holdenu et al. Tako se može izračunati dužina koraka. Odmeri se tačno 10 metara. brzina . Step test 6. brzina i dužina koraka. i jednostavno se štopuje vreme za koje pacijent to može da pređe. (1984) je jednostavan i jeftin merni instrument koji obuhvata procenu sposobnosti hoda kod hemiplegičara.x6 – potpuna nesposobnost xx. U ovom testu zahteva se staza od 15 metara i analizira se frekvencija. Test ima 6 pojmova od 0-5.IV N xx.x4 – izvođenje uz pomoć jedne osobe xx.

Pery naglašava da brzina hoda veća od 1. 6 i 12 minutni test određuju i kardijalnu sposobnost pacijenta. Ako je potrebno pacijentu više od 30 sekundi tada on sigurno zahteva pomoć u okviru ADŽ. podići mali džakić. bez držanja za glender. Kod osoba preko 65 godina kod ovog testa postoji opasnost od pada u toku izvođenja ove motoričke aktivnosti. Takođe neki autori smatraju da 12 minutni test nema prednosti u odnosu na 6 minutni test.78.hoda i frekvencija hoda.0. sa poda i vratiti se nazad u vremenu manjem od 25 sekundi f) pet stepenica se popeti i sići za manje od 35 sekundi.5 cm.54 km/h. Hod se maksimalno posle 15 sekundi može prekinuti. Prema Eng-u postoji visok stepen korealtivnosti između postignute dužine i brzine hoda.81. Napraviti jedan korak ka napred sa drugom nogom (Noseća noga mora biti ekstendirana) b) hod uz pomoć druge osobe c) hod tri metra bez pomoći (sva pomoćna sredstva su dozvoljena) d) hod od pet metara bez pomoći e) hod 10 metara bez pomoći. Smatram da predloženi testovi ispunjavaju sve .61. Skala motoričke procene (MAS skala) Carr Shepherd. Ako ne može da izvede nijednom i nema ravnotežu dobija ocenu 0. hoda tri metra i vraća se nazad seda na stolicu. Takođe visok nivo brzine hoda znači dobar motorički oporavak jednog hemiplegičara. na razdaljini od 5 cm. 6 minutni test hoda Uzima rastojanje od 40 metara i prati koliko za 6 minuta može hemiparetičar da pređe. Pacijent posle jednog signala pokušava da stavi jednu nogu ispred bloka – prepreka i da je vrati nazad. Richardson (2001) su razvili test koji je inače veoma jednostavan: Pacijent ustaje sa jedne standardizovane stolice. Step test Pacijent stoji ispred jedne prepreke (blok). Kritična vrednost je manja brzina od 0. okretanje. Brzina hoda nakon CVI je značajna jer se na taj način orijentišemo da pacijent može da pređe ulicu na raskrsnici za vreme trajanja zelenog svetla. Granična vrednost je 14 sekundi. upoređujući sa snagom plantarnih fleksora i ravnotežom kod hemiplegičara.0. Berg-balans-skala r = . TUG test ima negativnu korelaciju sa brzinom hoda r = . Timed Up & Go Test (TUG test) Mathias. Barthel Index = . Zaključak: Savremena evaluacija pacijenata nakon CVI podrazumeva upotrebu klinički adaptiranih i lako razumljivih testova. dubina 30 sm.0. Meri se vreme za koje pacijent potroši od stajanja do ponovnog sedanja na stolicu. širok 41 cm. Brzina hoda = dužina koraka* frekvencija koraka ili prema Pery-ju Dužina koraka = brzina hoda (m/min)/dopellkorak*2. koji je visok 7.5 km/h. U periodu od 15 sekundi meri se broj koraka – pokušaja i uspešnog izvođenja. predstavlja signifaktni faktor za samostalnost hoda i samozbrinjavanje. sa peskom. 2003 a) stajanje na paretičnoj nozi. a druga pomoćna sredstva su dozvoljena.

skočni zglob kolena. Posturalna kontrola se postiže centralnom komandom prema donjem motornom neuronu. Kragujevac. Zotović”.. M. Somatosenzorni receptori su lokalizovani u zglobovima. vrat i mišići oka snabdevaju korisnim informacijama u cilju održavanja balansa. Jevtić M. uključujući pokrete glave i posturalno . M Auracher. Miltner W. Centralni output (izlaz) je u vezi sa spoljašnom sredinom preko senzornog inputa. kontrakciji. i doprinosi percepciji pokreta uspravljanja i pomeranja. Periferni vid detektuje kretanje same osobe u odnosu na spoljašnnju sredinu.. Za orientaciju prema okolini koristimo tri osećaja: somatosenzitivni. Zlatibor. kukovi. vizuelni i vestibularni sistem.: 35-40). Mataruška banja. mišićima i koži i omogućavaju informacije o dužini mišića.zahteve savremene evaluacije nakon CVI: jednostavnost. Stopala. Horterer (2000) «MPH Therapiescore» Koranknegymnastik. Medicinski fakultet.. Muller. 54 2: 247-249 5. H. validnost. tonusu. Jevtić M. ligamentima. Mi smo ranije pomenuli da tri primarna periferna senzorna inputa doprinose posturalnoj kontroli i to su somatosenzorni. et al. Weiss Th. temperaturi i pritisku i poziciji zglobova.R (2001) Motorisches Lernen – neuere Erkentnisse. Vizuelni receptori u očima izvode dve radnje: Centralni (fokalni) vid omogućava spoljašnju orijentaciju. bolu. Drača S. Beograd. Klinička kineziterapija.net Pacijenti koji su imali moždani udar. Phys. (1984) Gait assessment for neurologically impaired patients Standards for outcome assessment. leđa. Srbija kzotovic@drenik. (Holeden et al. Literatura: 1. Krunić R (2004) Kada počinje rehabilitacioni tretman hemiplegičara. medijalni retikulospinalni. Actaphysiatrica. zbornik radova – video bim prezentacija: 81-99. POREMEĆAJ BALANSA KOD BOLESNIKA SA OŠTEĆENJEM CNS Stefanović A. Švirtlih L Klinika za rehabilitaciju “Dr. Centralnu komandu omogućavaju sledeći putevi: tektospinalni. vizuelni i vestibularni. 53 (4): 578-590 2. Dragin A. Balans je kompleksni proces koji uključuje prijem i integraciju senzornog priliva i planiranje i egzekuciju pokreta u postizanju cilja koji se traži. a to je uspravan položaj. Pod posturalnom kontrolom se podrazumeva orijentacija i balans (ekvilibrijum). a balans je sposobnost da se održi centar gravitacije u odnosu na širinu oslonca. Jugoslovenski kongres lekara za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. Ther. zbornik radova: 134143 4. vestibulospinalni i medialni kortikospinalni put. istezanju. Orijentacija je podešavanje tela i glave na uspravan položaj. 2001 3. laku kliničku primenu i interpretaciju dobijenih rezultata. M. Krankengymnastik. 6. povredu glave kao i druge neurološke bolesti imaju poremećaj posturalne kontrole. Jović S. (1997) Savremena rehabilitacija hemiplegičara.H. Lješević B.

kao i input u kontroli mišića ekstremiteta trupa u održavanju balansa. Vestibularni input od receptora unutrašnjeg uva daje informacije o položaju glave u odnosu na gravitaciju i pokretima glave. Kad cerebellum ne funkcioniše dobro usled lezije. Na primer pri pokretu glave ekcitacija jednog vestibularnog organa se povećava dok drugog se smanjuje propocionalno. Mozak koristi relativne promene u ekscitaciji sa obe strane u cilju da se odredi pravac rotacije. To uključuje oba segmenta tela i njihove unutrašnje povezanosti (glava u relaciji sa trupom. tabes dorslis. Donji inferiorni nukleus ima konekcije sa ostalim jedrima i sa retikularnom formacijom. periferne neuropatije. CNS bolesti ili lezija parietalnog lobusa može da ošteti ovaj procesorni mehanizam tako da dostupni. Vestibularni putevi Vestibularni input se prenosi do vestibulanih jedara i do pontomedularnog spoja. Na kraju centralni meha-nizam ujedinjuje svaku dostupni i precizni input u cilju odgovora gde se nalazim. Znači pokret glave stimuliše oba seta semicirkularnih kanala tako da vestibularni nerv sa jedne strane je inhibiran. Vestibularni sistem obezbeđuje centralni nervni sistem sa informacijama o poziciji i kretanju glave u relaciji sa gravitacijom. Ovi semicirkularni kanali oblika prstena sadrže trepljaste ćelije koje reaguju na pokret fluida kada se pokrene glava. medialni nucleus učestvuje u kordinaciji glave i pokretima oka. Vestibularni nerv prenosi informacije od labirinta prema CNS. Njihov odnos omogućava informacije CNS i u direktnom su odnosu prema pokretima glave. Senzorna komponenta vestibularnog sistema sastoji se od labirinta mehaničkog sistema dizajniranog da konvertuje pokrete glave u neurološku ekcitaciju. Na kraju da zaključimo da somatosenzitivni input omogaćava informacije o prenosu težine i relativnu poziciju delova tela. Superiorni i medialni nucleus održavaju stabilnost pogleda. Vizuelni input omogućava informacije o pokretu i uspravnom položaju. kalibracija vestibularnih refleksa je oštećena kao i sposobnost da se izvede korektan pokret i brzina pokreta. Semicirkularni kanali su anteriorni.Vestibularni sistem je interna referenca u cilju određivanja tačnosti druga dva čula kada su oni u konfliktu. amputacije. koji se dešavaju zajedno. Svaki od 4 nukleusa (jedra) su uključeni u specifičnu funkciju vestibularnog sistema. Centralna senzorna percepcija Mozak traži informacije od sva tri čula da bi korektno razlikovo sam pokret od pokreta u sredini. Periferni somatosenzorni gubitak se dešava posle lezije kičmene moždine. Ovaj sistem uključuje semicirkularne kanale i otolite. a sa druge ekscitiran. lateralni i posteriorni. trup u relaciji sa stopalima) i spoljašnje relacije tela u odnosu na sredinu. Svaka strana moždanog stabla sadrži set jedara koji su opisani ranije i njihove interkonekcije između dve strane koje omogućavaju informacije sa svakog labirinta koje se prikupljaju pre interpretacije od strane CNS. Postoje dve komponenete: otolita utricle i saccule koji su orijentisane u različitim ravnima i zbog toga radeći zajedno mogu da detektuju i akceleraciju i tilt. Vizuelni i somatosenzorni mogu da predvide poremećaj balansa . Veze od nukleusa prema drugim strukturama mozga su kompleks i veliki ouflow (priliv) idu prema cerebellumu. tačni senzorni input se ne prepoznaje.njihanje.

Duncan. neočekivanom pomeranju bolesnika unazad za ramena.yu Na problem ravnoteže kod obolelih od Parkinsonove bolesti ukazano je još 1967. 1994.Graybiel Ataxia test od osam stavki koje uključuju tandem hod. et al. and Motor Learning. 2Klinika za neurologiju. Originala skala procene hoda (GARS) je lista od 16 abnormalnih aspekta hoda. Čolović H1. 1989. Najbolje je kad dostignu skor 12. Stamenović J2. Berg.u sedećem i u stojećem položaju.Mayer senzomotorni test procene balansa koji je dizajniran za upotrebu kod hemiplegičara: balans . Ispitivač ocenjuje svaku radnju od 0 do 4. et al: reflex and Vestibular Aspects of Motor Control. Nashner L: Evaluation of postural stability. TESTOVI BALANSA KOD OBOLELIH OD PARKINSONOVE BOLESTI Stanković I1. Dimitrijević L1. a sva tri osećaja se koriste u cilju oblikovanja motorne reakcije na nestabilnost. 3. Reliability of Fugl-Meyer assessment of sensorirmotor recovery following cerebrovascular accident. najčeće tri test baterije. and control. veći brojevi pokazuju bolje izvođenje. Literatura: 1. Originalno je dizajnirana u cilju procene rizika pada kod starijih osoba.. 5. Najbolje se posturalni problemi mogu evidentirati pri naglom. Međutim. Stokesville Publishing. Duncan PW. Fregley .ac. Chandler. sedenje bez naslona.fak.Koristi se kod pacijenata koji su imali moždani udar u proceni balansa. 2. Barnes ML. stajanje sa otvorenim i zatvorenim očima i stajanje na jednoj nozi. godine.. KC Niš. 1 Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. Physiother Can 41:304. Kojović J1. In Hadson S (ed): Clinical Exercise Physiology.K et al:Measuring balance in the elderly: Preliminary development of an Instrument. Atlanta. Skorovanje je od 0 do 2. Propst M. 192-197. Gde je 0 ne može da izvede radnju. stajanje na zdravoj i na bolesnoj nozi. (1990). Fukcionalne skale balansa koje se koriste kod pacijenata sa oštećenjem CNS Bergova skala lista 14 radnji koji se traži od pacijenta.J. movements.ni. hodanje 10 koraka sa zatvorenim očima. pošto jedan test ne može dati kompletnu sliku o balansnim sposobnostima pacijenta koristi se nekoliko. Tinetti skala procena hoda sadrži listu sedam normalnih aspekta hoda koji se posmatraju od strane ispitivača kada osoba hoda. Kod zdravih osoba u ovom . Nelson SG.(destabilizaciju). Srbija ivona@med. Fugel .63:1606-10. a 4 može da izvede radnju bez teškoća. Phys Ther 1983. Smatra se da je uslovljen poremećajem impulsa iz unutrašnjeg dela globus palidus-a ka međumozgu i moždanom stablu koji su bitni za održavanje ravnoteže.. 1990.K. Weiner. stajanje uz pomoć i bez pomoći. protektivne reakcije zdrave i bolesne strane ili već pomenuta Bergova skala. D. 4.Functional reach: A new clinical measure of balance Journal of Gerontology 45(6). Philadelphia. CV Mosby. P. Motor Development..

Morris ME i sar. a kod jačeg pomeranja nastupa i iskorak nazad. a nasuprot tome. Bolesnici od Parkinsonove bolesti zavise od kortikalnih kontrolnih mehanizama u cilju počinjanja pokreta. Kod bolesnika sa Parkinsonovom bolešću ovi pokreti imaju smanjenu amplitudu. Bitno je imati test rane dijagnoze sklonosti pada i znati da li su rezultati konzistentni tokom vremena. Morris ME i sar. Poremećaj ravnoteže. Usled nepraktičnosti korišćenja svih ovih testova. 2000). Kliničke manifestacije Parkinsonove bolesti postaju jasne kada nastupi degeneracija 60-80 % dopaminergičnih neurona u supstanci nigri i gubitka 90 % dopamina u corpus striatum-u. kao i kod pacijenata koji imaju sklonost reakciji pada. posturalni odgovori na neočekivane spoljne promene težišta su umanjeni ili nedostaju (Mathias S i sar. Porast aktivnosti frontalnih mehanizama pažnje može pomoći u sprečavanju automatskog odvijanja pokreta preko oštećenih bazalnih ganglija. Kompenzacija je na taj način omogućena uz pomoć spoljnih pokazatelja ili fokusiranjem pažnje na zadatak. Bolesnici od Parkinsonove bolesti imaju teškoće da odgovore na nagle promene težišta. 1999). 1997.slučaju nastupa dorzifleksija u skočnom zglobu. nije ograničavajući. nema jasnih podataka koja grupa najbolje precizira motorne sposobnosti održavanja ravnoteže kod pacijeneta sa i bez Parkinsonove bolesti. stopala). 1986. c) testovi reakcije na neočekivane spoljne poremećaje (na primer guranje).. somatosenzitivnih. Ovako pacijenti mogu imati normalan korak ukoliko im se kaže da hodaju po nacrtanoj osnovi. U kliničkoj praksi koristi se više testova za testiranje ravnoteže kod starijih pacijenata: a) testovi koji mere sposobnost odr`žvanja ravnoteže pri različitim položajima stopala. Hill K i sar. ustajanja. usporeni su ili u potpunosti izostaju. kao i e) testovi sposobnosti integracije vizuelnih. 1999). neophodno je definisati značaj pojedinih testova (Pastor MA i sar. b) testovi održavanja stabilnosti pri samostalno prouzrokovanim poremećajima ravnoteže (podizanje ruke. Utvrđivanje stanja ravnoteže tokom stajanja predstavlja glavnu komponentu fizioterapijske analize bolesnika sa Parkinsonovom bolešću. 1993. U nekim slučajevima dominira reakcija pada (Morris ME. 1996. Bez obzira na rutinsko široko rasprostranjeno korišćenje ovih testova. Izučavanja su ukazala da osobe sa Parkinsonovom bolešću dobro reaguju na promene težišta koje su sami izazvali ukoliko imaju dovoljno vremena za pripremu pokreta.. usled hipokinezije. Cunnington R i sar. ako se koncentrišu na pokret i ako vremenski faktor. d) funkcionalni testovi ravnoteže tokom hoda. Odgovor na pokret koji sami indukuju kod bolesnika sa Parkinsonovom bolešću je normalan. auditivne stimuluse i proprioceptivnu povratnu spregu pri izvodjenju kompleksnih pokreta. Suština fizikalne terapije Parkinsonove bolesti je vežba zaobilaženja aktivnosti bazalnih ganglija. Osobe sa Parkinsonovim bolešću se dosta oslanjaju na vizuelne informacije. 1996. posturalne kontrole i smanjenje brzine i amplitude pokreta kod ovih bolesnika razvija . Grill S. ali bi koncentracijom trebalo da normalno održavaju uspravan stav kao i zdrave osobe istog uzrasta. podizanje ruku na gore i nekada fleksija kukova napred. okretanja. proprioceptivnih i vestibularnih impulsa radi održavanja ravnoteže.

Test se smatra završenim u slučaju promene položaja. Može se koristiti i test posturalnog odgovora. pri čemu pacijent stoji desnom stranom blizu zida i stopalima razmaknutim 10 cm. paralelan stav (stopala razmaknuta za 10 cm). TEST EGZOGENO UZROKOVANOG DIZBALANSA Za ispitivanje poremećaja ravnoteže usled spoljnih faktora primenjuje se pomeranje u ramenu sa ocenom u pet stupnjeva. Ispitanik staji sa stopalima . Potrebno je učiti pacijenta o efektivnoj strategiji koračanja. Danisi F. potrebe pomoći druge osobe ili stabilnog stajanja preko 30 sekundi. Kada su oni gurnuti unazad u nivou ramena tipično je da izostaje iskorak unazad i sledi rigidni pad. Vizuelizacija i mentalna vežba su od pomoći. iskliznuća i pada. Rijken PM i sar. 1998. stav u raskoraku (razmak 10 cm. 1998). Morris ME. 2002). Test koračanja u mestu (step test): koristi se postolje visine 15 cm postavljeno 5 cm ispred stopala raširenih za 10 cm i pacijent načini maksimalan broj koraka gore i dole za 15 sekundi. Pre i posle fizikalne terapije potrebno je evaluirati testove ravnoteže kod bolesnika od Parkinsonove bolesti tokom stajanja. tokom samostalno izazvanih promena težišta i tokom neočekivanih spoljno uzrokovanih promena težišta. 2000.sklonost zanošenja. Meri se najveća daljina koju doseže ispitanik sa fiksiranim osloncem. TESTOVI ENDOGENO UZROKOVANOG DIZBALANSA Za ispitivanje testa dosezanja primenjuju se plastični markeri rasporedjeni na po 50 mm duž linije. Poboljšanje posturalne kontrole može se postići treniranjem i razmišljanjem o održavanju ravnoteže pre sprovodjenja aktivnosti. a da ne dodirne podlogu rukama ili promeni položaj stopala. a zatim podiže desnu ruku do 90o sa merenjem položaja srednjeg prsta na zidu (pozicija 1). stav sa stopalima neposredno jedno ispred drugog (tandem stav) i stav na jednoj nozi. Ispitivanje testa podizanja ruku: od pacijenta se zahteva da stoji sa stopalima razmaknutim za 10 cm i da podiže ruke gore do nivoa ramena i spusti ih dole maksimalan broj puta u intervalu od 15 sekundi.. pošto preko 60 % padova nastaje u kućnim uslovima (Schenkman M i sar 1988. Fizioterapeut demonstrira adekvatnu strategiju i sledi treniranje iskoraka u raznim smerovima tokom više dana i uz pomoć verbalne povratne sprege. TESTOVI STAJANJA Ispitati stav sa spojenim stopalima. ako je preko 10 sekundi uzima se u obzir. Majsak i sar. Za evaluiranje testa savijanja i hvatanja meri se maksimalna udaljenost sa koje ispitanik može da se savije i sa podloge podigne plastične čunjeve raspoređene na udaljenosti od po 5 cm. pa su utvrđivanje stanja i prevencija bitan moment planiranja i izvođenja fizikalne terapije Parkinsonove bolesti (Smithson F i sar. Pomeranjem ispitanika maksimalno napred bez pomeranja oslonca dobija se položaj srednjeg prsta (položaj 2). 1998. Druga pripremna tehnika je identifikacija potencijalnih rizika u okolini pre hoda. Pacijentu je rečeno da će biti blago gurnut i da treba da samostalno povrati ravnotežu. Poslednja dva testa uraditi u obe verzije položaja nogu. Modifikacija okoline smanjuje rizike. pri čemu je suprotno koleno sa fleksijom od 45o. ako su kraći od 10 sekundi ili najbolji rezultat. a peta prednje noge u ravni prstiju zadnje). Najbolji od tri rezultata.

paralelan stav i stav u raskoraku. mogu da izvrše testove sa spojenim stopalima. I u grupi obolelih od Parkinsonove bolesti koji ne pokazuju sklonost poremećaja stajanja vrednosti ove grupe testova su niže u odnosu na zdravu populaciju sličnih godina starosti. Fizikalna terapija grupe pacijenata bez reakcije pada poboljšava i parametre testova endogenog i egzogenog disbalansa. do punog isteka vremena od trideset sekundi. . Ukupno analizirano. svi parametri su statistički značajno slabiji u odnosu na grupu bez tendencije pada. Ovo sistematsko izučavanje brojnih parametara održavanja ravnoteže kod pacijenata sa Parkinsonovom bolešću. Nešto su slabiji rezultati ovih testova kod pacijenata sa reakcijom pada. 2) iskorak unazad i postizanje ravnoteže. vrednosti svih testova sposobnosti stajanja se u grupi obolelih bez sklonosti pada posle adekvatne fizikalne terapije približavaju kontrolnim nivoima. je statistički značajna razlika verifikovana za test funkcionalnog dosezanja. nađena je značajna razlika u vrednostima testova samostalno indukovanih poremećaja ravnoteže. Test funkcijskog dosezanja i step test je značajno različit između svih ispitivanih grupa. 3) održavanje ravnoteže uz nekoliko iskoraka. Osobe sa Parkinsonovom bolešću nemaju posebnih teškoća pri uspravnom stavu sa malo razmaknutim stopalima i spuštenim rukama.razmaknutim za 10 cm. Sve vrednosti testova se približavaju vrednostima kontrolne grupe. a naročito se to odnosi na tandem stav i stav na jednoj nozi gde su razlike bile statistički značajne. Nasuprot tome. Nasuprot vrednostima pomenutih testova. tako i egzogenog disbalansa. ispitivač je iza njegovih leđa i vrši naglo pomeranje unazad za ramena koje odgovara masi ispitanika. U grupi sa reakcijom pada. Međutim. 4) nekoliko iskoraka uz potrebu prihvatanja. U grupi sa tendencijom pada propisana fizikalna terapija rezultuje statistički značajnim poboljšanjem svih ispitivanih parametara testova stajanja. Reakcija pacijenta se kvantifikuje kao: 1) uspravan stav bez iskoraka. ispitivanje stajanja primenom tandem stava i stajanja na jednoj nozi pokazuju značajne razlike kontrolne grupe i grupe bolesnika sa sklonošću padu za ove oblike testiranja. Kod pacijenata sa tendencijom pada procedure fizikalne terapije poboljšavaju vrednosti svih analiziranih parametara. ali i statistički niže u odnosu na grupu sa sklonošću pada. kako endogenog. 5) tendencija pada bez iskoraka. step test i test egzogeno uslovljenog disbalansa. Većina pacijenata obolelih od Parkinsonove bolesti sa i bez sklonosti pada. step test i test egzogenog poremećaja ravnoteže. Statistički značajno poboljšanje rezultata nađeno je za test funkcionalnog dosezanja. podeljeno na analizu grupe sa i bez reakcije pada. daje brojne klinički bitne podatke. Slične razlike nadjene su i kod egzogeno uslovljenih poremećaja ravnoteže. Ispitivanje reagovanja na endogeno i egzogeno uslovljen poremećaj ravnoteže obolelih od Parkinsonove bolesti bez reakcije pada pokazuje statistički značajnu razliku u odnosu na kontrolu za step test i egzogeno uslovljen poremećaj ravnoteže. ali je statistički značajno poboljšanje ustanovljeno za vrednosti step testa i test egzogeno uslovljenog disbalansa.

Spoljno izazvani poremećaji ravnoteže uslovljavaju značajne razlike vrednosti između ispitivanih grupa. posebno kod ovakvih ponovljenih pokreta. test savijanja i dosezanja imao je neznačajne razlike izmedju grupa. takođe. a kada nastupi spoljni signal pokreta njena aktivnost naglo prestaje. Najkorisniji testovi su: test tandem stava. Na vrednosti oba testa bitno utiču visina i fleksibilnost muskuloskeletnog sistema ispitanika. stajanje na jednoj nozi i test spoljno uslovljenog poremećaja ravnoteže. i sar. 2001). Testovi ispitivanja ravnoteže obolelih od Parkinsonove bolesti pokazuju statistički značajnu razliku za test tandem stava i stajanja na jednoj nozi u odnosu na zdravu populaciju sličnih godina starosti (kontrola) i između grupa obolelih od Parkinsonove bolesti sa i bez tendencije pada. a time i mali klinički značaj. Na osnovu izučavanja može se ustanoviti postojanje klinički značajnih testova za razlikovanje sklonosti pada kod pacijenata sa Parkinsonovom bolešću. Takođe. To odgovara zapažanju da osobe sa Parkinsonovom bolešću sa sklonošću pada nemaju adekvatnu sposobnost iskoraka usled značajne usporenosti ove reakcije.Testovi mirnog stajanja sa spojenim i rastavljenim stopalima i stav sa iskorakom nisu značajno različiti između grupa. Ona vrši pripremu za naredni pokret preko porasta aktivnosti neurona. produženje trajanja testa. . Kod testova podizanja ruku hipokinezija može značajno uticati na rezultate. različit u ispitivanim grupama. Ostali testovi stava nisu značajno različiti između analiziranih grupa. Sa druge strane. Razlog za ovo je vizuelni stimulus kod poslednjeg testa koji poboljšava rezultate kod Parkinsonove bolesti. To ukazuje na mogućnost postojanja i centralnog deficita kontrole ravnoteže koji se samo delimično može kompenzovati kognitivnim funkcijama. ne bi povećalo njihovu specifičnost. 1996). Bolesnici bez reakcije pada imaju nešto umanjene. Ne izgleda da je hipokinezija bitan faktor za rezultate step testa. Stoga. a posebno sa reakcijom pada (Morris ME i sar. Za razliku od njega. jeftini i mogu se ponavljati po potrebi. što odgovara nalazima i drugih studija po kojima je ovaj test značajan kod bolesnika sa neurološkim bolestima koje remete ravnotežu. Može se zaključiti da: 1. Drugo objašnjenje se bazira na pozitivnom efektu ponovljenih funkcionalnih pokreta pod uticajem stimulusa (Nieuwboer A.. a bez razlike grupe bez tendencije pada u odnosu na kontrolu. ali zadovoljavajuće vrednost ovih testova. Ovi testovi su jednostavni. Adaptivni mehanizmi koji koriste pažnju i senzorne stimuluse mogu biti zasnovani na pojačanoj aktivnosti nezahvaćenih cerebelarnih i lateralnih premotornih puteva. zbog prirode bolesti. brzi. pa nemaju značaj u fizikalnoj terapiji pacijenata sa Parkinsonovom bolešću. tandem stav i stav na jednoj nozi pokazuju značajne razlike između grupa Parkinsonove bolesti sa i bez tendencije pada. su tandem stav i stav na jednoj nozi klinički značajni testovi za razlikovanje pacijenata koji imaju reakciju pada. Test funkcijskog dosezanja je. Kod hipokinezije interakcija bazalnih ganglija suplementarne motorne areje (SMA) je prekinuta tokom izvođenja pokreta.

Ispitivanjem reagovanja na endogeno i egzogeno uslovljene poremećaje ravnoteže potvrđena je statistički značajna razlika za step test i egzogeni disbalans u odnosu na kontrolu i između grupa obolelih od Parkinsonove bolesti sa i bez tendencije pada. Md Med J. 9. 1999. Clin Rehabil.12:143-50. a poboljšanje je statistički značajno za tandem stav u grupi obolelih bez tendencije pada.46:1207-1216. 1999. Brain. Cutson TM. 8. 3. Dom R. Janssens L. 7. Summers JJ: Temporal Stability of Gait in Parkinson's Disease.76:763-77. J Am Geriatr Soc. 1998. Test tandem stava. Huxham F. J Rehabil Med. Grill S: Postural Instability in Parkinson's Disease. 6. Flanagan JR: The Reaching Movements of Patients with Parkinsons Disease Under Self-determinated Maximal Speed abd Visually Cued Conditions. stava na jednoj nozi. 2002. step test i test egzogeno izazvanog disbalansa predstavljaju pouzdane parametre ispitivanja balansa pacijenata sa Parkinsonovom bolešću sa i bez reakcije pada i treba ih koristiti za analizu stanja i praćenje efekata fizikalnih terapijskih procedura. Impaired Effective Connecting Among Frontal Cortical Regions. 1986. .Morris ME. Morris ME. Schenkman M.. Lees A. Matyas TA. Rowe J.120:1339-1353. Brain. Arch Phys Med Rehabil. Kinetic. Frackowiak R. Bradshaw JL: Movement Related Potentials in Parkinsons Disease: Motor Imagery and Movement preparation. kao i testa endogeno i egzogeno izazvanog disbalansa i za step test. Day BL.57:46-50. Morris ME: Movement Disorders in People With Parkinson Disease: A Model for Physical Therapy. Johnson KA. 5. Geriatrics.125:276-289. Nieuwboer A. 1998. Nayak U. Cunnington R. Literatura: 1. Physical Therapy. kinematic and spatiotemporal contraints on gait in Parkinson”s disease. 10. 2. 1993. Fizikalna terapija dovodi do poboljšanja vrednosti testova stajanja. 2000. Pastor MA.116:1177-1190. 1998. de Weerdt W. Marsden CD: Vestivular Induced Postural Responses in Parkinsons Disease. Dekker J: Clinical Experience of Rehabilitation Therapists with Chronic Diseases: A Quantitative Approach. 1997. Gentile AM. 13. Danisi F: Parkinson’s Disease. Human Movement Science. 11. Controlled Trial. Stephan KE.67:387-89. Majsak MJ. 4. et al. 12.121:755-766. Rijken PM. Iansek R.2. Mathias S.33:266-272. Iansek R. Physical Therapy 1996. Brain.18: 461-483. Truyen M. Kamsma Y: The Effect of a Home Physiotherapy Program for Persons with Parkinsons Disease. Brain. Isaacs B: Balance in Elderly Patients: The "Get up and Go" Test. 2001. 2002. Therapeutic Strategies to Improve Patient Function and Quality of Life. 4.48:179-81. kao i za test funkcionalnog dosezanja za grupu sa tendencijom pada. 3. Kaminski T. odnosno tandem stav i stav na jednoj nozi za grupu sa tendencijom pada. Passingham R: Attention to Action in Parkinsons Disease.80:578-597. Kutchibhatla M: Exercise to Improve Spinal Flexibility and Function of People with Parkinsons Disease: A Randomized. McGinelly J.

Smithson F. asomatognozija – nerusena telesna šema.anatomske promene razikujemo: trajna oštećenja (hemoragični oblik CVI i ishemijski oblik) i tranzitorne ishemijske atake (TIA) gde su promene na krvnim sudovima manje ili više izraženi.mk Uvod: Evaluacija funkcionalne onesposobenosti bolesnika sa hemiplegijom nakon moždanog udara je od isklucitelne važnosti za prognoze.Beograd. 15. S obzirom na patološko . 1998. Koevska V Zavod za fizikalnu medicinu i medicinsku rehabilitaciju Skopje. Gerakaroska S. Pri planiranju rehabilitacionog programa neophodno je da se uradi funkcionalna procena. P REHABILITACIJA BOLESNIKA POSLE CEREBROVASKULARNOG INSULTA Vukmanović M. često nastaje i oštećenje viših cerebralnih funkcija. P "SINDROM NEDOMINANTNE HEMISFERE" KAO PROBLEM U REHABILITACIJI BOLESNIKA SA HEMIPLEGIJOM NAKON MOŽDANOG UDARA Argakieva . Kod bolesnika sa levostrane hemiplegije nakon moždanog udara pored motornog deficita kao dominantan simptom. hemianopsija su najčešći simptomi koji govore o oštećenju visšh cerebralnih funkcija. Morris ME. Int J of Rehabilitation Research. konstruktivna apraksija. Maksimović G Institut za rehabilitaciju . Marić .com.14. Zato ovaj sindrom Francuzi su nazvali “Svet leve hemiplegije”.negiranje oduzetosti. Zafirovska L. Metod: korišćene su deskriptivne i analitičke metode. . Labačevska V. pri čemu fizijatar mora uočiti oštećenje viših cerebralnih funkcija koji prate “sindrom nedominantne hemisphere”. Rezultati: Naši rezultati su pokazali da je prisustvo ovog sindroma "nedominantne hemisphere” znatno otežalo rehabilitacioni tretman pri čemu bolesnici nisu mogli aktvno da budu uključeni u rehabilitacioni program.78:577-92. Cilj rada je da se uoči negativna korelacija prisustva “sindroma nedominantne hemisphere” u ishodu rehabilitacije bolesnika nakon moždanog udara. a promene na moždanom parenhimu reverzibilne.co. R.Nikolova J. Srbija seltersmarketing@bitinfo. tok i rezultate rehabilitacionog tretmana.2004. Physical Therapy. a oni su i problem u rehabilitaciji.Milićević V.27:53-57. odeljenje ‘’Selters’’Mladenovac. Makedonija julijana_a_n@freemail. Iansek R: Performance on Clinical Tests of Balance in Parkinson's Disease. Zaključak: Hemianozognozija . Stankovic I: The effect of physical therapy on balance of patients with parkinson’s disease.yu Uvod: Cerebrovaskularni inzult je teška bolest koja je svakim danom sve veći problem u drustvu.

Zaključak: U ispitivanoj grupi došlo je do poboljšanja praćenih parametara kod većine bolesnika. jedno ili više pridruženih oboljenja bilo je prisutno kod 27 (84.37 %). koji su imali manji deficit na prijemu. kraće vreme održava balans 6 (18. hod uz pomoć druge osobe 6 (18. orjentisanih 11 (34.68 dana (najkraće 10. Skopje.60 godina i 17 muškaraca (53.12 %) prosečne starosne dobi 64. veći broj autora se slaže da ona može doprineti redukciji spasticiteta pogotovo ako se primeni na mišiće antagoniste. Metod rada i bolesnici: Rađena je retrospektivna studija kojom je obuhvaćena grupa od 32 bolesnika izabranih metodom slučajnog izbora. Nemogućnost hoda pri prijemu prisutna je kod 26 (81.25 %) bolesnika.87 %). prosečne starosne dobi 71. Pri prijemu bolesnika nemogućnost održavanja balansa bilo je prisutno kod 20 (62. zadovoljavajući balans održavalo je 6 (18. Od procedura fizikalne terapije primenjivana je kinezi i radna terapija kod svih pacijenata. Osim hipertenzije. delimicno zavisnih bilo je 9 (28. Mitrevska B. dezorjentisanih je bilo 3 (9.mk Uvod: Primena električne stimulacije kod spastičnih stanja je i danas kontraverzna.75 %).Cilj rada: Ispitivanje rezultata fizikalne terapije kod pacijenata nakon CVI kao posledice hemoragične ili ishemijske lezije. Pri otpustu hod je bio nemoguć kod 14 (41 %). najduže 46 dana). Trajanje rehabilitacionog tretmana iznosilo je 28.37 %).62 %) bolesnika ne održava balans. Bolji oporavak je postignut kod mlađih osoba. Efikasnost fizikalne terapije testirali smo upoređivanjem: balansa u sedećem i stojećem stavu.U aktivnostima dnevnog života pri prijemu potpuno zavisnih od tuđe nege i pomoći bilo je 26 (81. Koevska V. P UTICAJ ELEKTRIČNE STIMULACIJE DOZOFLEKSORNIH AGONISTA NA OPSEG AKTIVNE I PASIVNE DORZALNE FLEKSIJE SPASTIČNOG STOPALA Stojanovska M. . Pri otpustu. 9 (28. kod bolesnika kod kojih je ranije započeta rehabilitacija. mogućnosti kretanja. orjentacije u prostoru. Makedonija mirasto@sonet.12 %) održava kraće vreme. Pri otpustu 5 (15. sa manje pridruzenih hroničnih oboljenja. kod osoba bez psihoooganskog sindroma i koji su bili duži period na rehabilitaciji. lečenih u našoj Ustanovi od januara do juna 2006.12 %).38 %) bolesnika. a kod većine još elektroterapija i magnetoterapija.75 %). vremenu i prema ličnostima i samostalnosti u aktivnostima dnevnog života.75 %).12 %) i hod uz pomagala 9 (28. R.73 godine.12 %) i samostalnih u ADŽ 0.com.25 %) bolesnika. Ipak. delimično orjentisanih 9 (28.25 %) bolesnika. Rezultati rada: Studijom su obuhvaćena 32 bolesnika. od toga 15 žena (46. delimično orjentisanih 8 (25 %).51 %) bolesnika.12 %). godine. Dezorijntisanih pri prijemu je bilo 10 (31. hod uz pomagala 0. uz pomoć druge osobe 9 (28. orjentisanih 20 (62.75 %) i nezavisnih 0.51 %). Zafirovska L Zavod za fizikalna medicina i rehabilitacija.88 %). delimično zavisnih od tuđe nege i pomoći 6 (18.25 %) ima zadovoljavajući balans. Pri otpustu zavisnih od tuđe nege i pomoci bilo je 23 (71. 18 (56.

Ćulibrk . Metod: Ispitivanje je vršeno na pacijentu starom 30 godina. Za vrednosti aktivne dorzalne fleksije vrednosti R su iznosile: pre stimulacije 0. odmah posle R = 0.88. Klinička merenja mišićnog tonusa m. jedan čas posle R = 0. Srbija sloman@suonline. Svakako. spastičnost posle moždanog udara. P EFEKTI DYSPORTA KOD SPASTIČNE HEMIPLEGIJE . P < 0. P < 0. Rezultati: U toku desetodnevne električne stimulacije evidentiran je trend redukcije mišićnog tonusa spastičnih plantarnih fleksora što je i potvrđeno subjektivnom procenom samog pacijenta. da se merenja ne izvode od istog ispitivača koji vrši stimulaciju kao i da se nalazi uporede sa odgovarajućom kontrolnom grupom. cervikalne distonije. Bipolarna stimulacija je vršena iznad m. jedan čas i 24 časa posle stimulacije.001.001. potrebno je da se ispitivanje obavi na većoj i homolognoj grupi pacijenata. P < 0. Odeljenje za fizikalnu medicinu i med.79. Statistička analiza je obuhvatila proračun Spearman-ovog koeficijenta korelacije za vrednosti aktivne i pasivne dorzalne fleksije u toku desetodnevne stimulacije. korišćenjem TENS aparata.001 i 24 časa posle stimulacije R = 0. soleusa (MAS) i aktivne i pasivne dorzalne fleksije stopala su vršeni neposredno pre. sa trajanjem pojedinih stimulacija od 15 sekundi i pauzom između stimulacija od 30 sekundi.net Uvod i cilj rada: Dysport je prečišćeni preparat Botulinum toksina serološkog tipa A koji se izdvaja po velikoj moći. Najčešće indikacije su blefarospazam. Spearmanov koeficijent je pokazao jaku i veoma jaku korelaciju za vrednosti aktivne i pasivne dorzalne fleksije tokom deset dana stimulacije. za dobijanje konkluzivnih dokaza. Aplicirani su bifazni asimetrični impulsi širine 250μs.Đurović Lj.89.89. jedan čas posle R = 0. odmah posle R = 0. odmah posle. 24 časa posle stimulacije R = 0.79. rehabilitaciju.89. Zdravstveni centar Subotica.001.Skenderović M. frekvencije 40 Hz.Cilj rada je ispitati uticaj električne stimulacije agonista dozalnih fleksora na smanjenje mišićnog tonusa spastičnih plantarnih fleksora i time na povećanje opsega dorzalne fleksije stopala. P < 0. P < 0.95. Ograničava brzinu i preciznost pokreta što znači da doprinosi motornom . P < 0.extensor proprius u toku 10 dana. sa desnom hemiparezom i spastičnim ekvinovarus stopalom. dugom dejstvu i visokoj efikasnosti u smanjenju spasticiteta. Spasticitet kao deo sindroma GMN često je problem u osposobljavanju motornih funkcija.M Zaključak: Naši nalazi idu u prilog činjenici da električna stimulacija antagonista spastičnih mišića dovodi do redukcije spasticiteta i povećanja opsega pokreta u zglobu.01. posledicom ishemičnog CVI. P < 0. P < 0.PRIKAZ SLUČAJA Manojlović . triceps surae i m.001. kako i povećanje opsega aktivne i pasivne dorzalne fleksije stopala. extensor diggitorum i m.001. Za pasivnu dorzalnu fleksiju R pre stimulacije je iznosio 0.96.01.

Beograd. radna terapija. Sprovođena intezivna kineziterapija.. i još 2 puta ponovljene u m. S. Procenom težine moždanog udara po Barthel indeksu dobijen skor 55. Manifestuje se povećanim tonusom. flexor carpi radialis l. Efikasan je kod spastičnosti posle moždanog udara jer se popravlja motorni obrazac hoda što doprinosi boljem funkcionalnom osposobljavanju. Urađene infiltracije botulinum toksinom u m. P EFEKTI TERAPIJSKIH POSTUPAKA NA MOTORNE POREMEĆAJE KOD ATAKSIČNOG SINDROMA NASTALOG USLED KRANIOCEREBRALNE TRAUME .Zotović”). Spasticitet po Ašvort skali izražen u fleksorima leve ruke i ekstenzorima stopala levo. sin. Procena je vršena u intervalima od deset dana.. Zaključak: poboljšanje u pojedinim motornim funkcijama i posturalnoj kontroli utiče na brzinu i preciznost izvedenih pokreta.-oj godini života doživela CVI sa posledičnim piramidnim deficitom nivoa plegije levo po spastičnom tipu. Zaključak: Dysport kao prečišćeni preparat Botulinum toksina aplikovan u obliku i. Srbija kzotovic@drenik.. Metode: Pacijentkinja M. Rankinov skor: drugi stepen. m. elektroterapija. sin. flexor digitorum sublimis l. kao i pojedinih selektivnih motornih funkcija što je objektivizirano navedenim testom za procenu ataksije. sin. flexor digitorum profundus l. Rezultati: kod pacijenta je uočeno poboljšanje ukupnih motornih sposobnosti kroz funkciju hoda i stajanja. Rezultati: Nakon infiltracije Dysporta u odgovarajuće mišiće i intenzivnog kineziterapijskog tretmana popravljen je motorni obrazac hoda. m.PRIKAZ SLUČAJA Stevanović S. dok kod ruke smanjenjem spasticiteta nije dobijeno značajnije poboljšanje. m. Materijal i metode: primena terapijskih postupaka i tehnika u trajanju od četiri nedelje. funkcionalna elektro stimulacija (FES). nepravilnom koaktivacijom mišića pri pokušajima voljnih pokreta. . Po Rankinovoj skali onesposobljenosti IV stepen. Sekulić A Klinika za rehabilitaciju “Dr Miroslav Zotović”. injekcija u odgovarajuće mišiće smanjuje mišićnu kontraktilnost blokirajući oslobađanje ACH iz završetaka motornih neurona.. m. Batrhel index 90. sin. triceps surae l. parafino terapija.net Cilj: ispitati efekat posebno prilagođenih terapijskih postupaka na pojedine motorne poremećaje usled ataksije kod pacijenta sa kraniocerebralnom povredom.deficitu. U našem slučaju prikazan je dobar efekat posturalnog treninga i ponavljajućih stereotipnih pokreta kod pacijenta sa ataksijom usled kranicerebralne povrede. u 39. dva sata dnevno. četiri puta tokom celog tretmana uz pomoć Međunarodne skale za procenu ataksije (International Cooperative Ataxia Rating Scale). triceps surae (Klinika .

funkcionalni status (sposobnost za hod) na prijemu i otpustu. Metod: Ispitivanje je sprovedeno na grupi od 37 bolesnika sa Parkinsonovom bolešću i stanjem nakon preloma kuka. pa je prelom kuka česta povreda u ovih bolesnika. Cilj rada. UKC Tuzla.yu M. Kod svih bolesnika sproveden je adekvatan program rehabilitacije (kinezi terapija. radna terapija. Magda N Specijalna bolnica za FMR «Rusanda». naročito o primjeni kinezi terapije.8 godina. a 21 ispitanik je imao uz to i .suada@bih. Čićkušić A Klinika za fizikalnu medicinu i medicinsku rehabilitaciju. Kod svih bolesnika registrovan je metalni status (MMST). Sve to predstavlja visok rizik za traumu.Primenjeni model terapijskih postupaka i način procene može biti od koristi u kliničkom radu. kao i poterbno medikamentno lečenje. operativno lečenih ugradnjom parcijalne proteze. Zonić . posebno iz razloga što je za ovu vrstu poremećaja pokreta razvijano ili objektivizirano relativno malo terapijskih tehnika.7 ± 10.1 %) muškaraca. Karabegović A. P FIZIKALNI TRETMAN I FUNKCIONALNI STATUS KOD OSOBA SA MULTIPLOM SKLEROZOM Kapidžić .co. Cilj rada je da se ispita uticaj fizikalne terapije na funkcionalni status osoba sa multiplom sklerozom. U aktivnostima svakodnevnog života upućeni su. Srbija nmagda@banjarusanda.net. komplikacije i prikazati rezultate. Svih 26 ispitanika su imali kinezi i krio terapiju. Nakon lečenja kod većine bolesnika postignut je nepotpun funkcionalni oporavak.Jovanović T. BiH dr. Ispitanici i metode. Parkinsoni je najčešće ekstrapiramidalno oboljenje i javlja se uglavnom kod muškaraca u dobi između pete i šeste decenije života. Uzorak je činilo 26 osoba koje boluju od multiple skleroze (MS). Svi su rehabilitovani na Klinici za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju u periodu od 2001 do 2006 godine prosječnog trajanja rehabilitacije od 20. prosječne životne starosti 41.8 %) žena i 12 (46. komplikacije u toku rehabilitacije i Jensen index (socijalna osposobljenost). rigor mišića.Duraković S. vegetativni poremećaji.Imamović M. tremor u miru. 14 (53. Kontradiktorna su mišljenja o potrebi primjene fizikalnog tretmana kod osoba sa multiplom sklerozom.3 dana.4 ± 1. Melenci. anomalije držanja i kretanja. Cilj rada je ukazati na specifičnosti rehabilitacije. P REHABILITACIJA BOLESNIKA SA PARKINSONOVOM BOLEŠĆU NAKON OPERATIVNO LEČENOG PRELOMA KUKA Stojković . Lečenje se uglavnom sprovodi operativno. uglavnom.ba Uvod. Tunjić A. terapija fizikalnih agenasa). na tuđu pomoć i dalje medicinsko zbrinjavanje. Karakteriše ga hipokinezija.

1997). FIM-om (funkcionalno mjerenje nezavisnosti). Stefanović A.2002). Kliničke karakteristike napada su određene normalnim funkcijama regiona korteksa u kojima neuroni ispaljuju abnormalno što dovodi do stereotipnih promena u svesti.5 a pri otpustu 101. U istraživanju je bilo 26 ispitanika. Prema dužini trajanja bolesti od 0 .1993). EDSS P EPILEPTICNI NAPADI NAKON MEHANIČKOG OŠTEĆENJA MOZGA Lješević B. fizičkog i psihosocijalnog funkcionisanja sa pratećim smanjenjem ili promenom stanja svesti. Barthel index.om (stepen onesposobljenosti oboljelih od MS-a).3 %) samaca.0 %) ispitanika.6 %) ispitanika i od 11 . Rezultati. Svi su bolovali od relapsno-remitirajućeg oblika MS-a.8.teška ovisnost).15 godina je bilo 6 (23.U mehaničke povrede mozga ubrajamo i sekvele nastale nakon neurohirurskih intervencija pošto se one mogu shvatiti kao traume moždanog tkiva nakon kojih ostaje ožiljak (Martinovic. Epileptični napadi se mogu definisati kao manifestacija prekomerne neuronalne aktivnosti u sivoj masi cerebralnog korteksa.1 ± 1. Drača S.elektro terapiju. što se karakteriše raznovrsnim ispoljavanjem moždanih poremećaja. 14 žena i 12 muškaraca. Epilepsija je opšti hronični moždani poremećaj koji se karakteriše rekurentnim napadima kao posledicom prekomernog pražnjenja moždanih neurona. U neurohirurškoj praksi to su kraniotomije kod supratentorijalnih stanja kao sto su vaskularne malformacije (aneurizme i AV malformacije). 4 (15.2 %) oženjenih/udatih. moždani tumori i supratentorijalni apscesi i empijemi (Garibi JM.4. Posttraumatska epilepsija (PTE) se odnosi na poremećaj . ponašanju.5 godina je bilo 11 (42.3 ± 16. Ključne riječi: Multipla skleroza. 2 (od 21 do 60 bodova . nekongenitalna povreda mozga od strane spoljašnje mehaničke sile koja dovodi do trajnog ili prolaznog smanjenja kognitivnog. od 6 . Beograd. 4 (od 91 do 99 bodova – mala ovisnost).5 %) udovaca/udovica i 1 (3. Srbija kzotovic@drenik. i EDSS . 3 (11. motornim funkcijama i osećajima kada se neprovocirani napad javlja rekurentno.6 ± 1.3 %) ispitanika.3 ± 15.8 %) razveden. Prije početka tretmana svim ispitanicima je osim anamneze i fizikalnog statusa. FIM je na prijemu za sve ispitanike imao srednju vrijednost 91. emocijama. Jović S.0001 mjereno t testom.3. 3 (od 61 do 90 bodova – umjerena ovisnost).2. funkcionalni status praćen Barthel index-om (mjerenje aktivnosti svakodnevnog života) gdje su bodovi podijeljeni u 4 grupe: 1 (od 0 do 20 bodova potpuna ovisnost). Prema bračnom statusu je bilo 18 (69. a pri otpustu 4.0 ± 0. Dragin A Klinika za rehabilitaciju „Dr Miroslav Zotović“. Za sva tri testa vrijednosti na otpustu su u odnosu na vrijednosti na prijemu značajno bolje na nivou p < 0. Barthel index na prijemu je bio sa srednjom vrijednošću za sve ispitanike 2.5 ± 0.10 godina je bilo 9 (34. Zaključak.7 a pri otpustu 3. FIM.net Traumatska povreda mozga je nedegenerativna. Na prijemu srednja vrijednost za EDSS je bila 4. Funkcionalni status je značajno poboljšan nakon primjene fizikalnih procedura kod osoba sa relapsing – remiting MS-om. stanje se naziva epilepsija (Comission on Epidemiology and Prognosis of the International League Against Epilepsy ILAE.

Elektrode smo postavljali po sistemu 10 . Stefanović A. Ovakva povreda može biti posledica povrede glave tokom nekog akcidenta ili sekvela nakon operacije mozga. na osnovu mnogobrojnih studija u svetu. Ova analiza uključuje totalnu snagu i snagu unutar frekvencijskog opsega. . koji označava bilo koji napad ili napade koji se javljaju kao posledica povrede mozga.1 Hz za spore frekvence. EEG smo registrovali nezavisno od vremena proteklog od nastanka povrede. Termin posttraumatka epilepsija treba razlikovati od termina posttraumatski napad. njihovu primenu nismo uzimalni u obzir.70 Hz za brze frekvence. neće se uvrstiti u grupu sa posttraumatskom epilepsijom (Posner. podelili sa amplitudom svih frekvencijskih opsega. Snaga se računa kao kvadrat amplitude Asimetriju apsolutne i relativne amplitude i snage procenjivali smo pomoću indeksa asimetrije: levo minus desno /levo plus desno puta 100 /%/. a od 60 . a oni koji se jave posle nedelju dana od povrede nazivaju se kasni posttraumatski napadi. Srbija kzotovic@drenik. Apsolutnu amplitudu smo merili za svaki frekvencijski opseg. Lorenzo. Filteri su imali vrednosti od 0. pacijente sa intrakranijalnom hemoragijom bez intrakranijalnog parenhimalnog oštećenja i one sa intrakranijalnim parenhimalnim oštećenjem. oni koji se jave do jedne nedelje od povrede mozga nazivaju se rani. Izračunavali smo relativnu amplitudu kada smo amplitudu jednog frekvencijskog opsega. Potom smo ih klasifikovali na pacijente sa nastankom ranih posttraumatskih napada (nastalih odmah nakon povrede i do nedelju dana nakon povrede) i kasnih posttraumatskih napada. U ovom radu smo želeli da na osnovu iskustava drugih autora i sopstvenih iskustava prodiskutujemo o karakteristikama ove vrste poremećaja. 2002).net Pratili smo 36 pacijenata sa povredom glave (otvorenom i zatvorenom) i na osnovu CT i NMR nalaza ih klasifikovali na pacijente sa nejasnim intrakranijalnim patološkim nalazom. Beograd. Ukoliko se napadi jave tokom 24 časa od povrede mozga označavaju se kao neposredni posttraumatski napadi. P EEG KARAKTERISTIKE KOD PACIJENATA SA TRAUMATSKOM POVREDOM MOZGA: KOMPARACIJA KOD SUBJEKATA SA POSTTRAUMATSKOM EPILEPSIJOM I OSOBA BEZ EPILEPTICNIH NAPADA Lješević B. ne utiče na prevenciju kasne posttraumatske epilepsije. Frekvencijske opsege smo podelili na intervale od 4 Hz. koja je nažalost sve prisutnija u našoj populaciji u svim uzrastima.20. prolazne promene i artefakti. Za analize frekvencija koristili smo postupak brze Furijeve transformacije. Drača S. Oko 20 % ljudi koji dožive samo jedan kasni posttraumatski napad i kasnije nemaju ni jedan.koji dovodi do rekurentnih napada za koji se veruje da je izazvan mehaničkom povredom mozga. Jović S. Isključili smo epohe u kojima su se pojavili znaci pospanosti. Dragin A Klinika za rehabilitaciju „Dr Miroslav Zotović“. Nalaz kod pacijenata sa traumom mozga i posttraumatskom epilepsijom smo uporedili sa nalazom kod pacijenata sa traumom mozga bez nastanka posttraumatske epilepsije i statistički obradili. S obzirom da primena antiepileptične terapije.

alkoholne) čini sve nerve osetljivijim na kompresiju. a vremenom i do paranodalne demijelinizacije. Nemijelinizovana i tanja mijelinizovana vlakna su otpornija na kompresiju od debelih mijelinizovanih vlakana. Ove histološke promene imaju za posledicu usporavanje sprovođenja impulsa duž nervnih vlakana. Nervi koji se sastoje od krupnih fascikulusa sa malom količinom vezivnog tkiva.yu Kompresivna neuropatija je oštećenje nerva uzrokovano pritiskom na nerv zbog disproporcije između zapremine perifernog nerva i prostora kroz koji nerv prolazi. su osetljiviji na kompresiju nego nekoliko manjih fascikulusa u velikoj količini vezivnog tkiva.Stojanović M Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. čini ga permeabilnijim. FIZIKALNA TERAPIJA Vesović . Beograd. poremećaja ishrane i hipoksije. Srbija vpotic@infosky. jedro postaje ekscentrično. To oštećuje endotel. Supstrat je patološka mijelinizacija sa segmentnim zadebljanjima mijelina zbog preklapanja mijelinskih lamela (tomakule). tuneli koje formiraju mišići. Klinički centar Srbije. Takođe postojanje sistemske neuropatije (dijabetične.Tema IV REHABILITACIJA BOLESNIKA SA KOMPRESIVNIM NEUROPATIJAMA KOMPRESIVNE NEUROPATIJE – MEHANIZAM NASTANKA.Potić V. Kompresija dovodi do zaustavljanja cirkulacije u intrafascikularnim kapilarima. kalusa posle koštanih fraktura ili nerv trpi spoljašnji pritisak na mestu gde je površan. Pavićević . ali nerv može i da trpi pritisak od okolnog tkiva. raznih tumora. Ilić B. Ne reaguju svi nervi na isti način na kompresiju. Vlakna koja se nalaze na površini fascikulusa su podložnija kompresiji nego centralno postavljena. javlja se hromatoliza sa gubitkom Nisslove supstance. nefrotske. povećanja pritiska u njima. Takve promene dovode do bloka u intraneuralnom transportu materija što uzrokuje i promene na ćelijskom telu. pa dolazi do prelaska tečnosti u fascikulus i do endoneuralnog edema. Ove celularne promene uzrokuju teleskopsko pomeranje mijelina u predelu Ranvijerovog suženja. Klinički postoje ponavljane i višestruke fokalne kompresivne neuropatije. ispod fibroznih traka. fibroznokoštani kanali. Sklonost razvoju kompresivnih neuropatija je karakteristika retke nasledne bolesti-tomakulozne neuropatije. Mesta na kojima nerv može da bude komprimovan su fibrozni. U osnovi kompresivnih neuropatija leže promene na mijelinskim ovojnicama. epineurijuma. koja je oštro ograničena na region kompresije. KARAKTERISTIKE. ivica fascije. .

U toj fazi primenjuje se farmakoterapija (NSAIL. a od drugih osporavana. Pri postavljanju dijagnoze kompresivne neuropatije imati u vidu varijacije u grananju pojedinih nerava. 3. primena infiltracija kortikopreparata. 433-515. ekstirpacija tumora). Kod pacijenata kod kojih se odlučimo za konzervativni tretman važno mesto u lečenju ima fizikalna terapija. pećina M. Uraditi i ostalu potrebnu dijagnostiku (UZ. 2001. Kod postojanja motornog deficita primena elektrostimulacija je obavezni deo fizikalnog tretmana. Grujičić D. kao i atipičnu motornu i senzitivnu inervaciju. 1998. DD. Zagreb: Globus. 1983. radnje koja je provocirala njen nastanak. dok kasnije kada simptomi postanu konstantni nema značaja njihovo izvođenje. treba na pravi način posavetovati pacijenta i pravovremeno primeniti fizikalnu terapiju kako bi lečenje bilo što uspešnije. Brown and Company. Entrapment Neuropathies. laseroterapija. Boston/Toronto: Little. . Kompresivne neuropatije treba poznavati. Bol u sklopu kompresivnih neuropatija nema preciznu lokalizaciju i javlja se često i veoma udaljeno od oštećenog nerva. 2. Dobro je uraditi odgovarajuća elektrodijagnostička ispitivanja radi potvrde dijagnoze. Grujičić D. UZ. CT. Electrodiagnosis in diseases of nerve and muscle. Zavisi od dužine trajanja kompresije i njenog intenziteta. New York: Oxford University Press. Kimura J. analgetskog delovanja kod bolnih sindroma . Rakočević Stojanović V. steroidna) kao i. Povrede i oboljenja perifernih nerava. 4. IFS. Sindromi prenaprezanja sustava za kretanje. Parestezije se javljaju u zoni senzitivne inervacije odgovarajućeg nerva ili samo u distalnom delu tog područja. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Lavrnić D. Bojanić I. pokreta. Da bi se kompresivna neuropatija dijagnostikovala na pravi način treba prvenstveno dobro poznavati anatomske odnose vezane za simptomima zahvaćenu regiju i treba detaljno analizirati anamnestičke podatke sa akcentom na okupaciono-radne aktivnosti i njihov opis. U tu svrhu se. parafinoterapija. Tunelarni sindromi u sportaša. Motorni deficit može da se ispolji kao blaga slabost ili kompletna paraliza mišića. primenjuju EF. nekad imobilizaciju u položaju koji smanjuje kompresiju (ortoze) i otklanjanje spoljašnjih uzroka kompresije. 1st ed. Uvek imati u vidu da istu kliničku sliku mogu dati različiti patološki procesi. Provokativni testovi za određene kompresivne neuropatije su pozitivni u početnim stadijumima. određivanja težine lezije kao i prognoze za oporavak. 1992. Primenjuje se sa ciljem antiedematoznog i antiinflamatornog delovanja. 3rd ed. prepoznati. Terapija kompresivne neuropatije podrazumeva prvenstveno izbegavanje položaja. Antunović V.od nekih prihvaćena. MR) kako bi se na vreme otkrili slučajevi koji zahtevaju jedino hiruršku terapiju (pr. 286-307. Literatura: 1. na pravi način iskombinovani. Kompresivne neuropatije U: Samardžić M. TENS. EM. reparatornog delovanja na sam nerv. U: Pećina M.Klinička slika kompresivnih neuropatija je kombinacija senzitivnih i motornih ispada. Dawson D.

jer je podlaktica inervisana medijalnim kožnim nervom koji je grana iz pleksusa i nikad nije oštećen kod kompresivnih sindroma. Waldman S.Stojanović M.yu U ovom radu biće prikazano nekoliko predstavnika kompresivnih neuropatija gornjih ekstremiteta. deformiteti posle suprakondilarnih preloma (tardivna ulnarna paraliza). Test fleksije lakta može biti pozitivan (pacijent flektira lakat pod uglom većim od 90 stepeni sa supinacijom podlaktice i ekstenzijom ručnog zgloba u toku 60 sekundi. ulnaris).Potić V Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju.profundusa. Kod sindroma kubitalnog tunela tipično je oštećenje ulnarnog dela m. KOMPRESIVNE NEUROPATIJE NERAVA GORNJIH EKSTREMITETA Pavićević . EMNG pregled može kod blagih simptoma otkriti da li postoji odstupanje i na kom nivou je kompresija. interosseus dorsalis I i Vartenbergov usled slabosti m. Saunders Company. ređe medijalni intermuskularni septum ili medijalna glava tricepsa. m. u kubitalnom tunelu. a pošteđen je m. nekad su zahvaćeni samo mišići šake. Motorni deficit može biti raznovrstan. čija vlakna su u predelu sulkusa površnija. Klinički centar Srbije. koje su povezane nastavkom aponeuroze koja pokriva epikondilarni sulkus (Ozbornov ligament). flexor digg. Test ukrštanja prstiju (II i III) pozitivan je zbog slabosti dorzalnih i volarnih interosealnih mišića. Nema oštećenja senzibiliteta u predelu podlaktice. Tipičan je ispad senzibiliteta koji može da ukaže na nivo lezije. flexor carpi ulnaris. u nivou aponeuroze između m. zatim u zoni medijalnog epikondila. u epikondilarnom žlebu (sulcus n. gde je najčešći uzrok kompresije Strutersova arkada (mišićnofascijalna traka koja se nalazi oko 8 cm proksimalno od epikondila). Tipični su znaci oštećenja mišića šake (Fromentov znak. a zatim i osećaj nespretnosti i slabosti šake. Beograd. W. koji se nalazi između dve glave m.B. interosseus volaris III). Common Pain Syndromes. adductor pollicis. Mesto kompresije u predelu lakta može biti na nekoliko nivoa: iznad medijalnog epikondila humerusa. profundus i superficialis. Ispad senzibiliteta postoji u distribuciji palmarne i dorzalne grane ulnarisa. artroza lakatnog zgloba. Kompresivna neuropatija ulnarnog nerva u predelu lakta Neuropatija ulnarnog nerva izazvana kompresijom u predelu lakta druga je po učestalosti javljanja među kompresivnim neuropatijama gornjih ekstremiteta. flexor digg. Vesović . naročito kada su podlaktica i šaka u supinaciji). Pacijenti se obično prvo žale na parestezije šake u zoni distribucije ulnarisa. kod pozitivnog testa se javlja trnjenje). flexor carpi ulnaris čija grana se proksimalnije odvaja. ponavljana fleksija lakta (puna fleksija lakta sužava kanal za 55 %. što nije slučaj kod lezije u nivou ručnog zgloba. 2001. kao posledica slabosti m. Etiološki faktori su mnogobrojni: ponavljani pritisci u predelu epikondilarnog žleba. 1st ed. pored dve najčešće i neke koje se ređe javljaju. Ilić B. ali se uglavnom ne prepoznaju i pored veoma karakteristične kliničke slike. ganglion u sulkusu.5. flexor pollicis brevis i m. Smatra se da je značajan nalaz ako je razlika u brzini . zadebljao Ozbornov ligament. Srbija nenad100@eunet.

On inerviše m. ulnarisa u predelu ručnog zgloba i šake U predelu ručnog zgloba i šake ulnarni nerv može biti komprimovan na četiri mesta: u samom Gijonovom kanalu (zatvoreni prostor između volarnog i transverzalnog karpalnog ligamenta i koštanog zida koji grade os pisiforme i hamatum) i distalnije prema izlazu i van kanala u šaci. verovatno se radi o sindromu kubitalnog tunela. m. Motorni je tipičan: slabost ekstenzora prstiju i ulnarnog ekstenzora šake. Ako je lezija nešto distalnije od Gijonovog kanala. ciste. Sindrom n. carpi rad. pa pacijent podiže šaku u položaju radijalne devijacije (grana za m. carpi radialis longus ide od glavnog stabla radijalnog nerva. jer te grane ne prolaze kroz Gijonov kanal. metakarpalnih kostiju. artroza ručnog zgloba. već se odvajaju 6-8 cm proksimalnije. Može postojati izdvojeno samo motorni ili samo bolni sindrom. noću se imobilizacija može postići i jastukom omotanim oko ruke. ganglioni u predelu lakta. Prevencija ovog sindroma podrazumeva izbegavanje fleksije u laktu. burze. ortotisanje u toku 2-3 meseca. interosseus anterior je poslednja velika grana medijanusa. Lezija u predelu terminalne superficijalne grane daje samo senzitivni ispad volarne strane prstiju. interosseus posterior N. odvaja se 5 . pre ulaska u arkadu). od n. distalno od lateralnog epikondila gde radijalni nerv ulazi u m. br. trauma (dislokacija lakta. Mesto kompresije je u predelu lakta. flexor pollicis longus. a ext. prelomi kostiju ručja. Simptomi mogu biti bol u predelu lakta i proksimalne podlaktice i slabost ekstenzije šake i prstiju.provodjenja iznad i ispod lakta veća od 10m/s. ext. Obratiti pažnju: Senzitivni ispad u nivou palmarne i dorzalne grane ukazuje na to da je lezija iznad ručnog zgloba. carpi radialis. Kompresivna neuropatija n. u cilju precizne lokalizacije. Etiološki faktori za nastanak sindroma mogu biti: ganglion u predelu kanala. i motorni deficit će biti nekompletan. a očuvan m. Klinička slika kod lezije u samom Gijonovom kanalu obuhvata slabost svih mišića šake inervisanih ulnarisom i senzitivni ispad u distribuciji terminalne digitalne grane. slabost mišića šake u zavisnosti od nivoa lezije. ali je palpatorna osetljivost distalnije ka podlaktici. preporučuje se segmentno merenje u intervalima od 2 cm. supinator ispod Frohseove arkade. interosseus posterior je duboka motorna grana radijalnog nerva. najčešće lipomi. flexor . pritisak alatom u predelu dlana (okupaciona neuropatija). Kompresija je verovatno u predelu epikondilarnog žleba ukoliko je najveće usporenje i pad amplitude CAMP proksimalno uz medijalni epikondil. radijusa. distalno od odvajanja grana za hipotenar. Kompresija n. interosseus posterior. burzitisi.8 cm distalno od lateralnog epikondila. Uzroci kompresije mogu biti tumori. ext. Ukoliko je usporenje i pad amplitude 2 cm distalno od epikondila. Bolni sindrom liči na sliku teniskog lakta.. Pacijenti se žale na trnjenje ili hipesteziju u predelu IV i V prsta. može postojati motorni deficit bez senzitivnih ispada. prelom ulne sa dislokacijom glavice radijusa (Monteggia). Ako je lezija u predelu hipotenara u delu duboke terminalne grane. obično prvo IV i V prsta. interosseus anterior N.

digg. prof. za II i III prst i pronator quadratus. Nema vlakna za površni senzibilitet, samo za duboki bol i propriocepciju predela ručnog zgloba. U ovoj regiji je često prisustvo fibroznih traka, vaskularnih i mišićnih anomalija, pa i minimalna trauma na već postojećim anomalnim anatomskim odnosima dovodi do lezije nerva (ponavljani pokreti fleksije i pronacije u laktu, nošenje tereta na podlaktici, vežbanje). Simptomi su bol u proksimalnoj podlaktici i osećaj slabosti stiska palca i kažiprsta, ali bez senzitivnih ispada. Pregledom se nalazi slabost ili nemogućnost aktivne fleksije interfalangealnog zgloba palca i distalnog interfalangealnog zgloba II i III prsta. Sindrom karpalnog kanala Sindrom karpalnog kanala je najčešća i najbolje ispitana kompresivna neuropatija. Mesto nastanka kompresije medijanusa je prostor lateralno i dorzalno ograničen kostima karpusa, a volarno transverzalnim karpalnim ligamentom. To je karpalni tunel, zatvoreni prostor koji sadrži nerv i fleksorne tetive, te svaki proces koji zauzima taj prostor može dovesti do ovog sindroma,. Često se radi o patološkim stanjima tetiva i ovojnica (fleksorni tenosinovitis, reumatoidni artritis), ali uzrok može biti i granulomatoza, amiloidoza, sarkoidoza, tumori, posledice preloma kostiju u predelu ručnog zgloba; stanja kao trudnoća i hipotireoza su predisponirajući za ovaj sindrom. Sindrom se javlja kod osoba koje u poslu vrše ponavljanu fleksiju ručnog zgloba sa šakom u ulnarnoj devijaciji i fleksijom prstiju. Prvi simptom je trnjenje u prva tri prsta i na radijalnoj strani IV prsta (najčešće u II i III). Interesantno je da pacijenti teško odrede ispad, pa misle da imaju trnjenje u svim prstima. Može se javiti i bol u predelu ručnog zgloba, koji se često širi i distalno i proksimalno. U kliničkoj slici dominira senzitivni ispad (n. medijanus pokriva senzibilitet volarne strane prstiju (I do IV), radijalni deo dlana i dorzalni deo distalnih falangi. Važno: Palmarna grana, koja pokriva tenar, odvaja se oko 3 cm proksimalno od transverzalnog ligamenta, tako da je senzibilitet tenara neoštećen kod ovog sindroma. Najlakše je ispitati senzibilitet na volarnoj strani II III prsta, jer su to autonomne zone medijanusa. Posebno treba testirati IV prst, jer je anatomska podela na zonu medijanusa i ulnarisa specifična. Kod svih proksimalnijih lezija nema te podele senzibiliteta. Test fleksije ručnog zgloba se ispituje tako što pacijent flektira oba ručna zgloba u toku 30 do 60 sekundi, a trnjenje je znak kompresije (Falenov znak). Može se naći i motorni deficit - slabost mišića tenara i hipotrofija. Elektrodijagnostički najosetljiviji znak je usporenje senzitivnog provođenja i to specifično u predelu ručnog zgloba. Prema Kimuri, najveće je 2-4 cm distalno od linije zgloba.Pozitivan znak je i pad amplitude neurograma. Potrebno je ispitati i palmarnu granu medijanusa koja je kod sindroma karpalnog kanala pošteđena. Ispitivanjem motorne provodljivosti nalazi se takođe usporenje. Elektromiografija je manje senzitivna, znaci postoje tek kad nastane aksonotmeza, tj. kod ozbiljnijih slučajeva.

Literatura: 1. Lavrnić D, Grujičić D, Rakočević Stojanović V,: Kompresivne neuropatije u: Samardžić M, Antunović V, Grujičić D: Povrede i oboljenja perifernih nerava, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1998. 2. Kimura J,.: Mononeuropathies and Entrapment Syndromes in: Electrodiagnosis in Diseases of Nerve and Muscle, Oxford University Press, 2001. 3. Vesović Potić V, Conić S,. Osnovi elektrodijagnostike, PS Grmeč, Beograd, 1997. 4. Dawson M. D, Hallet M, Millender L. H,. Entrapment Neuropathies, Little, Brown and Company, Boston/Toronto, 1983. KOMPRESIVNE NEUROPATIJE DONJIH EKSTREMITETA Ilić B, Pavićević - Stojanović M, Vesović - Potić V Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju, Klinički centar Srbije, Beograd, Srbija ibranka@ptt.yu Neuropatija peronealnog nerva Najčešća kompresivna neuropatija na donjim ekstremitetima je neuropatija n. peroneusa. N. peroneus communis je završna grana n. ishiadicusa sa vlaknima korenova L4 - S2. Nastaje podelom ishiadikusa u nivou poplitealne jame ili nešto iznad. Prolazi potom unapred i obilazi oko vrata fibule. Nerv je tu pokriven samo kožom i potkožnim tkivom i osetljiv na kompresiju. Onda prodire između 2 glave m. peroneusa longusa kroz prostor nazvan fibularni tunel, gde može da bude povređen istezanjem pri distenzionim povredama peroneusa longusa. Nerv se zatim deli na površnu i duboku peronealnu granu. Duboka peronealna grana inerviše ekstenzore stopala i prstiju i senzitivno kožu između I i II prsta. Superficijelna grana inerviše evertore stopala i senzitivno spoljašnju stranu potkolenice i dorzuma stopala. Uzrok kompresije može da bude neadekvatno stavljen gips, tesne čarape, bandaža, pritisak na nerv dok je pacijent u komi, dugotrajnoj anesteziji, produženom snu. Dugotrajno sedenje (putovanje), sedenje sa prekrštenim nogama, klečanje ili čučanj mogu da provociraju iznenadnu kompresivnu neuropatiju peroneusa, gde kompresiji doprinosi i tetiva bicepsa femorisa. Iznenadna jaka inverzija stopala (distorzija skočnog zgloba) može da istegne nerv, dovede do neuralne hemoragije i lezije nerva. Neuropatija peroneusa se viđa posle operacija na kolenu i posle naglog gubitka težine. Redje kompresiju vrše tumori, ciste, kalusi nakon frakture fibule, ganglioni i drugi ekspanzivni procesi. Simptomatologija zavisi od toga da li je komprimovan ceo nerv ili neka grana, da li je u pitanju jači pritisak u kratkom vremenu ili postepeno povećanje pritiska na nerv. Javljaju se motorni i senzitivni ispadi: slabost ili oduzetost dorzifleksora što rezultira padom stopala, peronealnim hodom i čestim spoticanjem. Pacijent može da ima parestezije spoljašnje strane lista i dorzuma stopala i da oseća bol na mestu kompresije. Diferencijalno dijagnostički misliti na leziju ishijadikusa sa dominantnom zahvaćenošću peronealnih vlakana (povrede u predelu kuka, deficit i kratke glave bicepsa femorisa), na L5 radikulopatiju (sniženje senzibiliteta iznad sredine spoljašnje strane potkolenice, slabost m.tibialisa

posteriora, slabiji ekstenzor palca od tibialis anteriora), generalizovanu neuropatiju (sporo progresivna, bilateralna, slabost i plantarnih fleksora, ispad senzibiliteta po tipu čarapa). U cilju postavljanja dijagnoze, primena ED ispitivanja kod pacijenata sa sumnjom na peronealnu neuropatiju je prema sadašnjim stavovima preporuka grupe C. ED ispitivanja imaju primenu u određivanju težine i prognoze lezije. Sindrom prednjeg tarzalnog tunela Sindrom prednjeg tarzalnog tunela je kompresivna neuropatija n.peroneusa profundusa u nivou dorzuma stopala pri prolasku ispod debele površne fascije skočnog zgloba (ekstenzornog retinakuluma). Uzrok je najčešće trauma dorzuma stopala, energična plantarna fleksija (pr. čučanj i fleksija trupa na visokim štiklama). Ne javlja se često, ali se obično pogrešno dijagnostikuje kao artroza skočnog zgloba, lumbalna radikulopatija, dijabetična polineuropatija. Simptomatologija je prvenstveno senzitivna, parestezije u prvom dorzalnom prostoru i bol u dorzumu stopala, ali i slabost m.extensora digitoruma brevisa. Ekstenzija prstiju protiv otpora izaziva bol i istovremeno omogućava uvid u hipotrofiju kratkog ekstenzora prstiju. Pacijent oseća rasterećenje pri ekstenziji i everziji stopala. Sindrom tarzalnog tunela Naziv sindrom tarzalnog tunela se obično odnosi na sindrom zadnjeg tarzalnog tunela. To je kompresivna neuropatija n.tibialisa iza medijalnog maleolusa, a u tarzalnom tunelu koji formiraju kosti tarzusa i fleksorni retinakulum. Kroz kanal prolaze tetive m.tibialisa posteriora, m.flexor digg. longusa, m.flexor hallucis longusa, n.tibialis, a.tibialis posterior. Nerv se u kanalu grana na plantarnu medijalnu, plantarnu lateralnu i kalkanearnu granu. Sindrom tarzalnog tunela izazivaju povrede stopala, frakture, teške distorzije, lokalizovani tumori i venski pleksus u tarzalnom kanalu, ali i tenosinovitis tetiva koje prolaze kroz kanal, a kao posledica ponavljanih kontrakcija mišića (često džoging, hodanje). Simptomatologija sindroma je posledica kompresije celog nerva ili pojedinih grana, a najčešće plantarne medijalne. Klinički se karakteriše žarećim bolom u skočnom zglobu i stopalu uz parestezije. Bol se pojačava u toku aktivnosti i često u toku noći. Može da se ispolji kao uporan bol u peti jer se od n.plantaris lateralis odvaja grana za periost kalkaneusa, a što se često pripisuje calcaru kalkaneusa odnosno plantarnom fasciitisu. Motorni deficit je ređi, a pacijent može da zapazi slabost fleksije prstiju i nestabilnost stopala zbog slabosti kratkog fleksora prstiju i lumbrikalnih mišića. Sindrom m.piriformisa Sindrom m.piriformisa je kompresivna neuropatija n.ishiadicusa sa slikom išijalgije. Smatra se da je u Americi 6 % svih išijalgija uzrokovano sindromom m.piriformisa i da se 6 puta češće javlja kod žena. M.piriformis je pelvitrohanterični mišić koji se pripaja na prednjoj strani krsne kosti oko 2. i 3. otvora (foramina sacralia pelvina). Odatle ide naniže, kroz veliki sedalni otvor (foramen ishiadicus) i završava se na gornjoj ivici velikog trohantera. On je primarno spoljašnji rotator natkolenice, kada je natkolenica u ekstenziji, a kada je flektirana – abduktor. Ceo ishiadicus ili neka njegova vlakna kod 20% ljudi prolaze kroz sam piriformis. Peronealna vlakna su kod 10 % osoba već u tom nivou odvojena od tibialisa i prolaze

kroz piriformis. Kompresija nerva je posledica skraćenja ili fibrozno izmenjenog piriformisa nakon traume. Simptomatologija je kao kod diskogene išijalgije (pseudoišijalgija). Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničkog pregleda, ne postoje testovi koji bi potvrdili kliničke nalaze. Spazam mišića se detektuje dubokom palpacijom. Abdukcija i spoljašnja rotacija uz otpor provociraju išijalgične tegobe (Pace test). Forsirana unutrašnja rotacija ispružene noge provocira bol (Freibergov test). Izmenjen hod pacijenata sa natkolenicom u unutrašnjoj rotaciji (pr. pacijent sa Mortonovim neuromom) može da provocira nastanak sindroma m.piriformisa: bol u metatarzusu i prominentna glava II metatarzalne kosti navodi pacijenta da hoda sa nogom u unutrašnjoj rotaciji, kompenzatorno piriformis kao spoljašnji rotator se ponavljano kontrahuje i nastaje sindrom m.piriformisa. Analizom hoda kod ovih pacijenata se uočava da oni hodaju sa natkolenicom u spoljašnjoj rotaciji. Terapija podrazumeva odmor, primenu toplotne terapije, UZ masaže, ali pre svega vežbe istezanja piriformisa. Kako se dijagnoza postavlja klinički treba uraditi ispitivanja i isključiti druge uzroke bola. Meralgia paresthetica Meralgia paresthetica je kompresivna neuropatija n.cutaneus femorisa lateralisa najčešće na mestu njegovog prolaska ispod ili kroz ingvinalni ligament uz prednje gornju bedrenu bodlju. N.cutaneus femoris lateralis je završna grana lumbalnog pleksusa i nosi vlakna korenova L1-L3. Probija m.psoas i ide kroz karlicu njegovom spoljašnjom ivicom ka ingvinalnom ligamentu kroz/ispod koga prolazi uz prednje gornju bedrenu bodlju. Meralgija parestetika se javlja češće kod gojaznih osoba, trudnica, dijabetičara, alkoholičara, osoba koje nose tesnu odeću i debele kaiševe. Opisuje se kod roditelja/osoba koje duže drže decu u krilu. Nerv je čisto senzitivni, a za sindrom su karakteristične parestezije tipa trrnjenja, žarenja, bockanja, ali i dizestezije, tupi i žareći bolovi prednje lateralne strane natkolenice, nekad sa širenjem i do patele. Nekad se pacijenti žale da ne podnose ni dodir tkanine, odela, što otežava i pregled. Simptomi retko nastaju iznenada, obično postepeno čak i nedeljama. Ekstenzija natkolenice pogoršava teboge zbog istezanja nerva. Savetuje se redukcija telesne težine, jačanje trbušne muskulature, nenošenje širokih kaiševa preko ingvinalne regije. Kompresivna neuropatija femoralisa Femoralni nerv je grana lumbalnog pleksusa koja nosi vlakna korenova L2L4. Probija m.psoas major, onda ide između njega i m.iliacusa kroz žleb iliopsoasa i prolazi ispod ingvinalnog kanala. To su tri mesta najčešće kompresije femoralnog nerva. On motorno inerviše m.iliopsoas (njegova grana se odvaja iznad ingvinalnog ligamenta) i m.quadriceps, a senzitivno preko svoje grane n.safenusa kožu unutrašnje strane natkolenice i prednjeunutrašnje strane lista. Femoralni nerv može da bude komprimovan hematomom u m.psoasu (hemofilija, antikoagulantna terapija, trauma), energičnom fleksijom natkolenice, aortnom ili ilijačnom aneurizmom ili tumorom. Često se viđa u sklopu dijabetične amiotrofije. Početak je akutan ili subakutan. Pacijenti se žale na otežan hod uz i niz stepenice i česte padove zbog nesigurnosti kolena. Jak bol u preponi i/ili nisko u abdomenu može da prati retroperitonealni hematom. Ređe se javljaju parestezije u distribuciji n.safenusa.

U: Samardžić M.htm 7. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. . Grujičić D. Common Pain Syndromes. Sekul E.com/new. 2001. Pešić B. New York: Oxford University press. Dawson D. Antunović V. eMedicine (cited 2005. Vesović .Pregledom se nalazi slabost kvadricepsa. 3rd ed. Saunders Company. Grujičić D. Srbija nenad100@eunet. 2004. 5. Beograd. Povrede i oboljenja perifernih nerava. specifičnih testova). Rehabilitacion Medica.yu Elektrodijagnostička ispitivanja kod kompresivnih neuropatija treba da potvrde klinički nalaz. W. 2. 1st ed. EMG & Nerve Conduction / Nerve Entrapment Guide. Literatura: 1. ELEKTRODIJAGNOSTIKA KOD BOLESNIKA SA KOMPRESIVNOM NEUROPATIJOM Pavićević .emedicine.iliopsoasa. Klinički centar Srbije.Stojanović M. snižen patelarni refleks. a u prilog koje ide i slabost adduktornih mišića natkolenice. Kompresivne neuropatije. U: Pećina M. posle nekog vremena i hipotrofija mišića. p. Meralgia Paresthetica.teleemg.com/neuro/topic590. 286-307 8.htm 9. 433-515 3. da procene težinu lezije nerva i registruju progresiju bolesti. 319-333. Madrid: Grupo Aula Medica. 1992. da pomognu u objektivnoj evaluaciji neuropatskih stanja i određivanju tačnog mesta kompresije. Ilić B. Ekstenzija natkolenice izaziva bol kod retroperitonealnog hematoma. Tunelarni sindromi u sportaša. Bojanić I.Potić V Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. Lavrnić D. Available from http://www. 6. Ljig: Mala grafika. Nov 21). Electrodiagnosis in diseases of nerve and muscle. 2001. Waldman S. Takođe se javlja i slabost m. Kimura J. Zagreb: Globus. Rehabilitacion de las polirradiculoneuritis y neuropatias perifericas. Diferencijalno dijagnostički misliti na radikulopatiju. objektivnog nalaza (lokalnog statusa. Boston/Toronto: Little. 1998. 2000. Alcazar Alcazar F. Brown and Company. Rakočević Stojanović V. 4. Sindromi prenaprezanja sustava za kretanje. a zatim sa konkretnom uputnom dijagnozom ili diferencijalno-dijagnostičkom dilemom pacijenta uputiti na elektrodijagnostičko ispitivanje. Svako elektrofiziološko ispitivanje mora da bude u sklopu kliničkog nalaza i bez njega ne može dovesti do pravog zaključka. Pećina M. tipične raspodele slabosti ili ispada senzibiliteta. Available from: http://www. 1983. ali je ovde važno još jednom naglasiti da kliničku sliku kompresivne neuropatije treba prepoznati u svakodnevnoj kliničkoj praksi na osnovu tipične anamneze. 1st ed. En: Mayordomo M. Patofiziologija neuromišićnih bolesti.B. Entrapment Neuropathies.

sa ireverzibilnim tokom. Kod tipičnih slučajeva ne bi trebalo da bude značajnijih dijagnostičkih dilema. kao i o stepenu motornog deficita (inervacioni uzorak). Segmentno merenje provodljivosti daće nam i podatke o tačnoj lokalizaciji kompresije što je vrlo važan podatak u slučaju planiranja hirurške intervencije. Ukoliko je jedan ili više mišića na oceni 0. očekujemo da postoje samo promene u mijelinu. imaju obično postepeni nastanak. klinički nalaz i . ali kod ozbiljnijih kompresija. Takav nalaz ukazuje na dobru prognozu za oporavak funkcije. Ako kompresija ima hronični tok. polineuropatija ipak može značajno uticati na dijagnostiku kompresivnih neuropatija. ali i najteži. elektromiografija može dati podatke o denervaciji (spontana aktivnost). Klasična elektrodijagnostika je metoda koja u svakodnevnoj fizijatrijskoj praksi može da da važne informacije o ozbiljnosti lezije nerva. Kod ovakvih težih lezija. zbog kojeg će. lako produženih hronaksija). Merenje senzitivne i motorne provodljivosti daće korisne informacije. pacijent sa polineuropatijom već ima poremećaj funkcije. u slučaju pojave kompresivne neuropatije. s obzirom na to da ne zahteva skupu aparaturu i dugotrajnu obuku ispitivača. dijagnostika mora da da odgovor na pitanje koliko je ozbiljna lezija nerva. degenerativna). vaskularna. Kod blagih oblika kompresivnih neuropatija. ali ne i iznad. međutim. pa ovde nema Valerove degeneracije i promene su reverzibilne. zapaljenska. Postoji blok u provođenju na mestu kompresije nerva. gde su simptomi povremeni ili slabo izraženi i nema motornog deficita. može se naći samo usporenje u zahvaćenom predelu. zahvataju prvo distalne segmente za razliku od kompresivnih koje nastaju asimetrično i lokalizovano i imaju brži razvoj.Kompresivne neuropatije su predominantno demijelinizacione. ove promene mogu dovesti do sekundarnog aksonskog oštećenja sa Valerovom degeneracijom distalno od mesta lezije. anamneza. dobija se informacija o mogućnosti brzog i kompletnog oporavka ili na osnovu ugašene reakcije na faradsku struju i ugašene reakcije na galvansku na motornim tačkama nerva – o ireverzibilnoj. Elektroneurografija će nam rešiti i neke diferencijalnodijagnostičke dileme. te ovde elektroneurografija ima prednost. To je metoda koja ne treba da bude vezana samo za vrhunske ustanove koje se bave elektrodijagnostikom. Simetrične polineuropatije kakve se viđaju kod dijabetesa melitusa ili toksične posle nekih lekova. Tada oporavak teče kroz regeneraciju i reinervaciju nerva i proces je sporiji nego kod onih bez oštećenja aksona i može biti nekompletan. Gubitak mijelina dovodi do usporenja nervnog provođenja u zahvaćenoj regiji. Kod akutnih kompresija može nastati kondukcioni blok. Pre svega. ali je akson očuvan. gde postoji oštećenje aksona i Valerova degeneracija. Ne zaboraviti da i paraliza mišića može imati u osnovi najlakši stepen lezije – neuropraksiju. Elektrofiziološki to omogućava dobijanje odgovora pri stimulaciji nerva ispod mesta lezije. neurotmezu. teškoj leziji. Na osnovu minimalnih odstupanja u elektrodijagnostičkom nalazu (samo odstupanja u ekscitabilnosti. U toku ispitivanja treba misliti i na druga stanja koja mogu dovesti do fokalnog oštećenja nerava ( metabolička.

za dijagnozu je značajna celokupna slika. Maršavelska A. Slabosti u toku vaskulitisa takođe nastaju naglo. 1998. Elektrodijagnostika povreda perifernih nerava u: Samardžić M.. Nekoliko značajnih razlika nam mogu pomoći u postavljanju prave dijagnoze: 1. Osnovi elektrodijagnostike. Millender L. 2. 2001. Beograd. Brown and Company. radiološko i elektrodijagnostičko ispitivanje. menjanjem položaja ruke. Boston/Toronto. Kimura J. dok pacijent sa radikulopatijom uglavnom štedi ruku) 4. kao i još neki od elektrofizioloških znakova odstupanja na drugim nervima. S druge strane. što podrazumeva ispitivačevo dobro poznavanje funkcionalne anatomije i specifičnih mesta gde se može očekivati kompresija nerva. Ovaj sindrom zahteva detaljno neurološko.: Mononeuropathies and Entrapment Syndromes in. Često se radi o neuropatiji lumbosakralnog pleksusa kod pacijenata sa lakšim oblikom dijabetesa.. Cervikalna i lumbalna radikulopatija su značajne u diferencijalnoj dijagnostici kompresivnih neuropatija. Klinički i elektrodijagnostički problem takođe može postojati kod sindroma dvostruke kompresije gde neuropatija u proksimalnom delu čini distalni nerv osetljivijim na kompresiju. tako da slabost kod radikulopatije obično nije teškog stepena. Grujičić D: Povrede i oboljenja perifernih nerava. bol pri kašljanju i kijanju nije čest kod radikulopatije. 5. Conić S. Vesović Potić V. Antunović V. tj nijedan mišić nije inervisan samo iz jednog korena. Hallet M. proksimalni bol u vratu odnosno krstima vezan je za radikulopatiju i nije uobičajen kod distalnih kompresivnih neuropatija.. pa i kod manjih kompresija dolazi do lezije koja je ovde i težeg stepena. Diferencijalnodijagnostički dolazi u obzir i asimetrična polineuropatija koja je najčešće vaskularnog porekla. 2. 1983. 3. 3. H. Electrodiagnosis in Diseases of Nerve and Muscle. D. Beograd.. Dawson M. Na kraju treba još jednom naglasiti da elektrodijagnostičko ispitivanje ima važno mesto u postavljanju dijagnoze kompresivne neuropatije. kupkama u vodi.elektrodijagnostički status biti izmenjeni. nekad nam može pomoći i anamnestički podatak (pacijenti sa sindromom karpalnog kanala olakšavaju sebi bol protresanjem ruke. kao i ostala klinička slika ili postojanje blage polineuropatije. Little. pacijent sa polineuropatijom ima veću sklonost kompresiji nego zdravi. ali da u većini slučajeva na dijagnozu upućuje tipičan klinički nalaz. 4. ali kad se nađe. PS Grmeč. nekada u razlikovanju igra ulogu podatak o naglom nastanku slabosti tipičnom za vaskularnu etilogiju. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Entrapment Neuropathies. . a elektromiografski se nalaze pozitivni znaci korenske lezije. onda je veoma značajan. u inervaciji mišića ruke postoji prekrivanje. Literatura: 1. kod nekomplikovane radikulopatiji elektroneurografski rezultati su u granicama normalnih. Oxford University Press. 1997.

Srbija darkoc@ptt. Zaključak: Kliničke manifestacije cervikalnog sindroma. pre svega radno .2 godine. prosecžčne starosti 39. U ispitivanju je korišćen upitnik za anamnestičke podatke i podatke iz kliničkog pregleda. karakteristike. Odeljenje za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. Ključne reči: cervikalni sindrom. a kod druge grupe 8 pacijenata (57 %). Evaluirani su kineziološki i neurološki parametri.Stanojević Lj Specijalistika fizijatrijska ordinacija "Latrija". Ovaj sindrom zahvata veliki deo populacije. Materijal i metode: Analizom je obuhvaćeno 24 pacijenta sa sigurnom dijagnozom cervikalnog sindroma.yu Cervikalni sindrom je čest bolni sindrom koji najčešće nastaje iritacijom slobodnih nervnih završetaka spinalnog živca ili usled kompresije korena odgovarajućeg spinalnog živca. Poznavanje svih činilaca važno je za primenu terapijskog protokola. NSAIL kod prve grupe koristilo je 6 pacijenata (60 %).juni 2006. Pojava neuroloških simptoma kod ispitanika iz prve grupe je u korelaciji sa dobi pacijenata i mikrotraumom degenerativno već izmenjenih zglobnih struktura.5 meseci. Novi Sad.05.034 p > 0. U statističkoj obradi korišćen je X2 (Hi kvadrat) test. klinička slika P ELEKTROFOREZA BIOFREEZE GELA U TERAPIJI CERVIKALNOG MIOFASCIJALNOG BOLA Civkaroski D. godine. a kod druge 2 meseca. U drugoj grupi 14 pacijenata bez neuroloških pokazatelja. radiološke i neurofiziološke dijagnostike. Vranje. Dizajn: Retrospektivna analiza. sa ili bez neuroloških pokazatelja uslovljene su etiopatogenetskim specifičnostima.yu Uvod: Cervikalni sindrom najčešće nastaje na podlozi degenerativno izmenjenog DVS. Stanković I ZC Vranje. Dužina trajanja bolesti kod prve grupe je 2. U prvoj grupi 10 pacijenata sa neuroloskim (specificnim) pokazateljima. Rezultati: Ne postoji statistički značajna razlika uticaja ispitanih parametara na razvoj kliničke slike u odnosu prve i druge grupe pacijenata. laboratorijske. Cilj: Evaluacija kliničkih parametara i evaluacija uticaja pojedinih biomehaničkih faktora na razvoj kliničke slike.P KARAKTERISTIKE KLINIČKE SLIKE CERVIKALNOG SINDROMA KOD ISPITANE GRUPE PACIJENATA Milašinović . lečenih u periodu januar . X2 = 0. Srbija latrija@eunet. prosešne starosti 49-4 godine. Kliničke manifestacije su uslovljene anatomskim specifičnostima i biomehaničkim karakteristikama ovog segmenta kičmenog stuba.

pacijenti nisu bili pod medikamentnom terapijom. Pacijenti su raspoređeni u dve grupe (18 i 20 pacijenata). Posebnost ovog problem je i njegova priroda. U studiju je bilo uključeno 72 pacijenta (18 muškaraca i 54 žena) starosne dobi od 30-75 god (prosene starosti 57. Posle sprovedene terapije došlo je do bitnih razlika (statistički značajno za p>0. Došlo je do opadanja intenziteta bola za oko 50 posto u tretiranoj grupi. Kako bi utvrdili efekat BIOFREEZE gela na bol u ovoj regiji. Korištene su skale pacijentove globalne procene zdravstvenog stanja. efikasnosti i podnošljivosti Movalis®-a. Jedan od aktuelnih preparata na našem tržistu je i BIOFREEZE gel.05) između ove dve grupe. a efekti su povoljniji u odnosu na elektroforezu bez BIOFREEZE-a. Rezultati: Na početku terapije pacijenti su svoje zdravstveno stanje u 70 % slučajeva opisivali kao nezadovoljavajuće da bi nakon završetka primene injekcija . Grupa A (18 pacijenata) je podvrgnuta ciklusu od 10 elektroforeza BIOFREEZE gela. Bol je u obe grupe praćen pre početka terapije i tokom terapije pomoću Scott-Huskisson-ove vizuelne analogne skale. U obradi podataka korištene su kvalitativne statističke metode. Tretirano je 38 pacijenata sa hroničnim miofascijalnim bolom kao rezultat lošeg držanja i prinudnog položaja ili umerene cervikalne artroze. niti na drugom obliku fizikalne terapije. čestim razlogom povremene ili trajne radne nesposposobnosti. dok je grupa B (20 pacijenata) podvrgnuta stabilnoj galvanizaciji. 2Klinika za medicinsku rehabilitaciju. KC Novi Sad. a zatim 14 dana po 1 tabletu od 7.sposobne. Aplikovali smo BIOFREEZE gel elektroforezom i ispitali njegove efekte kod cervikalnog bolnog sindroma. Popović B1 1 Zavod za reumatizam. Cilj: Značaj emocionalne adaptacije na procenu efikasnosti primene meloksikam (Movalis®) ampula i tableta u terapiji CS. Kao sve veći psiho-socio-ekonomski problem ističe se cervikalni sindrom (CS). hronični tok. Materijal i metode: Klinička prospektivna studija.com Uvod: Moderan način života u velikoj meri dovodi do sve učestalije pojave degenerativnih promena na kičmenom stubu. koji su primali na početku 3 ampule Movalis® od 15mg (1 ampula dnevno). Devečerski G2. a jedinstvenim ga čini njegov glavi aktivni sastojak “ilex”. P ZNAČAJ EMOCIONALNE ADAPTACIJE PACIJENATA SA CERVIKALNIM SINDROMOM NA TERAPIJU MELOKSIKAM-om (Movalis®) Milenović N1. U praćenju se uključeni pacijenti kod kojih su se drugi NSAIL pokazali kao neefikasni. Srbija drmuluc8@hotmail. a što sve predstavlja veliki terapijski izazov. Elektroforeza BIOFREEZE gela se preporučuje kao pogodan vid aplikacije ove aktivne supstance.5 mg na dan.12 godina). sa tendencijom progresije u kasnijoj životnoj dobi.

Dobroj proceni efikasnosti doprinelo je i neisticanje neželjenih efekata koji bi mogli da umanje efekte terapije. Podnošljivost nakon injekcije pacijenti su većinom opisivali kao vrlo dobru.756) u pacijenata sa lošijim zdravstvenim stanjem čime ukazuje na njihovo bolje prihvatanje ovog vida terapije. . Miličić B2 1 Klinički centar Kragujevac. s tim da nije bilo pacijenata koji su svoje zdravstveno stanje opisali kao nezadovoljavajuće. visina i konkavitet tela vertebruma. Određeno je šest glavnih parametara dovoljnih da opišu kompletnu vertebralnu geometriju.726. 2Klinički centar Srbije Beograd. dužina. Na kraju terapije u 50 % slučajeva globalna klinička procena efikasnosti je bila zadovoljavajuća.yu Uvod: Kičmeni stub je u anatomskom i funkcionalnom smislu sastavljen od niza dinamičkih vertebralnih segmenata. Nisu uočene polne razlike u procenama pacijenata. Srbija skevin@kg.005) koji ukazuje na bolji oporavak pacijenata sa lošijom procenom zdravstvenog stanja. Dinamička analiza funkcionalnosti lumbalnog segmenta kičmenog stuba zahteva poznavanje morfoloških karakteristika lumbalnih pršljenova. Jevtić M1. totalna visina i totalna dužina vertebruma. intervertebralni diskus i lumbalni segment kao celina i analizirati morfologija i dinamika lumbalnog vertebralnog segmenta. rotacija pršljenova i nagib karlice.5 % pacijenata je svoje zdravstveno stanje opisalo kao zadovoljavajuće. Kao naročito značajno se istaklo poboljšanje nakon prelaska sa injekcionog aplikovanja na uzimanje tableta (x2 = 7. inklinacija vertebruma u sagitalnoj ravni. korišćeni su i sledeći morfološki parametri: visina intervertebralnog diskusa. a nakon 14-og dana 62. a podnošljivosti u 79. Metode: Osnovnu grupu ispitanika čini 50 bolesnika sa dijagnostikovanom lumbalnom diskus hernijom. a koji se mogu izmeriti na rendgengrafiji lumbalnog segmenta kišmenog stuba urađenoj u dva pravca: širina.3 % pacijenata je opisalo kao dobro. pri čemu je uočen količnik šanse (LR = 8. P ZNAČAJ MORFOLOŠKIH KARAKTERISTIKA LUMBALNIH PRŠLJENOVA U ETIOLOGIJI LUMBALNE DISKUS HERNIJE Jurišić . pri čemu se izdvojio količnik šanse (LR = 1. a kontrolnu 50 ispitanika kod kojih je eliminisano postojanje diskus hernije.7 % slučajeva svoje zdravstveno stanje procenili kao zadovoljavajuće. Utvrditi specifičnosti morfoloških karakteristika lumbalnih pršljenova kod bolesnika sa lumbalnom diskus hernijom. Nakon prelaska na uzimanje tableta već nakon 7 dana 8.05. Cilj rada: Na osnovu Ro grafije lumbalnog segmenta kičmenog stuba odrediti najmanji broj parametara koji se mogu meriti i na osnovu kojih se može kompjuterski i geometrijski predstaviti lumbalni pršljen.co.2 % slučajeva. mada uočeno poboljšalje nije statistički značajno.u 41.sbb. P = 0.005).Škevin A1. p = 0. Da bi geometrija lumbalnog diskovertebralnog segmenta bila što vernija. Zaključak: Zahvaljujući dobroj prihvatljisti ovakvog vida kombinovane terapije primena Movalis® injekcija i tableta pokazala se kao efikasan izbor u terapiji CS.

Zaključak: kineziološka evaluacija ekstenzora kičme i ekstenzora kuka predstavlja značajan klinički pokazatelj u fizioterapeutskoj dijagnostici lumbalnog sindroma. Srbija veljkomio@ptt.test za dva nezavisna uzorka.yu Cilj istraživanja: kineziološkom analizom utvrditi značaj ekstenzora kičme i kuka kod lumbalnog sindroma. kontrolna grupa (30 ispitanika) – zdravi pacijenti. interval vrednosti). Rezultati: kineziološka analiza ekstenzora kičmenog stuba i kuka kod ispitanika sa lumbalnim sindromom pokazuje evidentnu redukciju mišićne snage. mere centralne tendencije (srednja vrednost. Za poređenje prosečnih vrednosti posmatranih numeričkih obeležja izmedju dve posmatrane grupe korišćen je Studentov t. intervertebralni diskus i lumbalni segment kao celinu i analizirati morfologiju i dinamiku lumbalnog vertebralnog segmenta. . socijalnom evaluacijom i kliničkom procenom manulenog mišićnog testa (MMT) za ekstenzore kičmenog stuba i kuka. Ključne reči: lumbalni sindrom. medijana) i mere varijabiliteta (standardna devijacija. Poređenjem prosečnih vrednosti MMT i testa za ispitivanje mišićne izdržljivosti ekstenzora kičmenog stuba i kuka. Zaključak: Na osnovu rendgengrafije lumbalnog segmenta kičmenog stuba moguće je kompjuterski i geometrijski predstaviti lumbalni pršljen. manuleni mišićni test. nađena je visoka statistička značajnost na nivou 0. Time je omogućena kvalitetnija procena potencijalnih bolesnika. P ULOGA EKSTENZORA KIČME I KUKA KOD LUMBALNOG SINDROMA Veljković M. Jevtić M Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. inklinaciju i rotaciju karlice i posturalnu kontrolu. U cilju evaluacije postavljen je klinički obrazac sa anamnestičkim podacima. kao i ispitivanje izdržljivosti mišićne kontrakcije. KC Kragujevac. smanjenu mobilnost dinamičkog vertebralnog segmenta i na povećanje konkaviteta lumbalne krivine kod bolesnika sa diskus hernijom. osnovne i kontrolne grupe. Rezultati ukazuju na postojanje predisponirajućih morfoloskih varijabli lumbalnih pršljenova koje mogu dovesti do pojave diskus hernije.01. Pored MMT kineziološka evaluacija obuhvata i sledeće pokazatelje: mere pokretljivosti kičmenog stuba. Metodologija: postavljene su dve grupe ispitanika: osnovna grupa (30 ispitanika) – pacijenti sa lumbalnim sindromom. Analiza rezultata je prikazana kroz statističku obradu korišćenjem metoda deskriptivne statistike: apsolutni brojevi i proporcije. kao i mišićne izdržljivosti. ekstenzori kičme i kuka.Rezultati: Dobijeni rezultati ukazuju na statistički značajno sniženje zadnje visine intervertebralnog diskusa. blagovremena prevencija i adekvatno profesionalno usmeravanje osoba sa pozitivnim predisponirajucim morfoloskim karakteristikama lumbalnih pršljenova.

Analiza podataka je pokazala na statistički signifikantno smanjenje bola u obe grupe bez značajnije razlike u uspešnosti obe vrste terapija. Radenković Z2 1 Služba za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju ZC Leskovac. palpacijom po Walleix-ovim tačkama. ISP i pojava bola u toku probe „prsti-pod“. Obuhvata sve subjektivne i objektivne znake koji se javljaju kao posledica iritacije lumbalnih korenova. Spasić Lj1. Kod 18 bolesnika je bila verifikovana discus hernija (CT. Lazarevićev znak. Kod svih pacijenata pored navedenih procedura u lečenju su primenjene i IFS za L-S deo kičme kao i kineziterapija. lečenih u Službi za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju u Leskovcu u periodu od januara do juna 2006 god. Rezultati i zaključak: praćeni su parametri smanjenja intenziviteta bola u obe grupe petostepenom numeričkom skalom.NMR) od toga je troje imalo polidiskopatiju. Srbija zcleskovac@info-net. ali ne postoje naučni dokazi koji bi opravdali upotrebu SMT kod pacijenata sa lumbalnom hernijom . U drugoj grupi (25) primenjen je DD duž zahvaćenog ektremiteta („lov na bolne tačke“) po 1 min. 2J po tački paravertebralno na 6 tačaka i 80Hz 1J po tački do 18j po tretmanu.net Uvod: Spinalna manipulativna terapija (SMT) se smatra efikasnim i bezbednom metodom u tretmanu akutnog lumbalnog sindroma (ALS). 2Zavod za specijalizovanu rehabilitaciju Sijarinska banja.co. P UTICAJ SPINALNE MANIPULATIVNE TERAPIJE NA SMANJENJE BOLA KOD PACIJENATA SA AKUTNOM LUMBALNOM HERNIJOM DISKUSA Krstić Lj Vojnomedicinska akademija. U prvoj grupi ispitanika primenjivan je laser niske snage (Medicolaser 623) 800Hz. Lečenje je trajalo 10 dana u jednoj seriji.P KOMPARTIVNA PROCENA ANALGETSKOG EFEKTA DVA PRISTUPA U FIZIKALNOJ TERAPIJI LUMBOISCHIALGIA Radenković B1.yu U patologiji lokomotornog aparata lumbalni sindrom je veoma čest. Metod rada: prospektivnim observacionim istraživanjem praćeno je 50 pacijenata sa lumboišijalgijom podeljenih u 2 grupe. Pešić B1. Dijagnoza je postavljana na osnovu anamneze. kliničkog pregleda. Cilj rada: uporedjivanje rezultata analgetskog efekta primene lasero-terapije i DD po bolnim tačkama duž ektremiteta. Velika incidenca u radno aktivnoj populaciji daje i veći medicinski značaj ovom problemu. Beograd. U fazi akutnog bola pacijenti su tretirani medikamentnom analgetskom terapijom. Dominantni simptom je bol u slabinsko krsnom delu kičme praćen slabijom pokretljivošću tog dela sa širenjem duž noge. radiološkog i EMNG nalaza. Srbija zarek@infosky.

001) i do značajnog smanjenja spazma (p < 0. Dom zdravlja Kragujevac. pozitivan Lazarevićev znak.001). otvorenog dizajna. p < 0. Rašković A.38 mm (t = 24. pri čemu ni kod jednog bolesnika nije registrovano pojačanje bola. ukupno tri puta sprovedena SMT.72 miliona manipulacija. U literaturi nema prospektivnih studija koje procenjuju efikasnost i eventualne komplikacije nakon primene SMT kod pacijenata sa LHD u akutnoj fazi bolesti. Petrović M Služba hitne medicinske pomoći.yu Uvod: U lečenju lumbalnog sindroma koriste se različite terapijske metode.diskusa (LDH) i radikulopatijom. Cilj ovog istraživanja je bio da se kod pacijenata sa (ALS) uzrokovanim hernijom diskusa utvrdi efekat SMT na promenu jačine bola. Oko primene hiroprakse u lečenju ovog stanja postoje velike kontroverze. Nakon tretmana je čak 26. Zaključak: Rezultati ovog istraživanja su pokazali da je SMT efikasna u lečenju bolesnka sa ALS prouzrokovanim hernijom diskusa. Veoma niska stopa komplikacija nakon lumbalne SMT dovela je do opste prihvaćenog dogovora da se ova terapija može uspešno sprovoditi kod pacijenata sa nekomplikovanom LHD. bio da ispita terapijsko dejstvo hiroprakse kod 30 bolesnika sa akutnim ili hroničnim lumbalnim sindromom.2 godina sa nespecificnim ALS kod kojih je pri prijemnom pregledu bio prisutan jak bol. Procena jačine bola vršena je pomoću vizuelne analogne skale (VAS). elektromioneurografijom potvrđeno aktuelno trpljenje jednog ili više nervnih korenova i kod kojih je pregledom magnetnom rezonancom potvrđeno prisustvo lumbalne hernije diskusa okarakterisane kao protruzija ili ekstruzija bez sekvestracije. analogne . prosečne starosti 29. Rezultati: Prosečna vrednost subjektivnog osećaja jačine bola procenjenog VAS je pre tretmana iznosila 83. izražen spazam paravertebralne muskulature. Rizik da spinalna manipulacija kod pacijenata sa LDH dovede do kliničkog pogoršanja hernije diskusa ili nastanka sindroma kaude ekvine je 1 na 3. samostalno ili u kombinaciji sa promenljivim uspehom. Metode: Pre lečenja je uzeta detaljna anamneza. izvršen detaljni fizikalni i neuroloski pregled i izvršena kvantifikacija bola na osnovu vizuelne. procene Lazarevićevog znaka i procene stepena spazma paravertebralne muskulature. Za kontrolu efikasnosti navedenog tretmana poslužio je odnos rezultata pre i posle tretmana. Kod ispitanika je svaki treći dan.52 ± 18. Srbija drkika@ptt. Cilj: Zato je cilj naše pilot studije. Grbović V. Gajić V. Jovanović B. P HIROPRAKTIČNI PRISTUP LEČENJU KOMPRESIVNOG RADIKULARNOG SINDROMA Milojević D. Bolesnici su lečeni u Službi Hitne pomoći Kragujevac. Primenom SMT došlo je do značajnog poboljšanja vrednosti Lazarevićevog znaka na obe strane (p < 0. Ispitivanjem je obuhvaceno 42 ispitanika oba pola.2 % bolesnika bilo bez ikakvog bola. Metode: Istraživanje je sprovedeno kao prospektivna studija.50 ± 9.001).145.90 mm a posle 14.

P NAŠA ISKUSTVA U LEČENJU PERIFERNE PARALIZE NERVUSA FACIJALISA Ilievska T. Zaključak: Rezultati naše studije sugerišu da bi hiroprakticna metoda mogla da bude izuzetno korisna u lečenju lumbalnog sindroma. kod 5 . kontrolna grupa i drugo).com Periferna paraliza facijalnog nerva predstavlja često oboljenje koje zahteva kompleksno lečenje. Odmah posle lečenja izvršena je reevaluacija težine oboljenja. Kod 68 pacijenta ili 87. hiropraksa. Ramova . U cilju dobijanja validnijih zaključaka o vrednosti ove metode potrebno je sprovesti dalja klinička ispitivanja na većem broju bolesnika uz korišćenje metoda za otklanjanje.skale. Makedonija dr_tatjanai@hotmail. Analizom je obuhvaceno 78 pacijenta koji su lečeni na Odd. pilot studija P HIROPRAKTIČNI PRISTUP LEČENJU KOMPRESIVNOG RADIKULARNOG SINDROMA . lečenje. Metode Tretirana su tri pacijenta koji su pre i posle tretmana evaluirani i reevaluirani putem jedinstvenog upitnika napravljenog u tu svrhu. naročito u ambulantnim uslovima. Cilj rada je da prikažemo naše iskustvo u lečenju periferne paralize facijalnog nerva. Gajić V. dvostruko slepi dizajn. Rezultati: Kod svih 30 lečenih bolesnika napred navedenom metodom posle primenjenog tretmana došlo je do poboljšanja i kasnije potpunog gubitka bola.yu Uvod: Prikaz slučaja odnosi se na tri pacijenta kojima je indikovana neurohiruška intervencija. Grbović V. R. Starosna dob je bila od 15 do 75 godina. Rašković A. naročito u ambulantnim uslovima. odnosno smanjenje pristrasnosti (randomizacija. Zaključak Hiropraktična metoda bi mogla da bude izuzetno korisna u lečenju lumbalnog sindroma.Skopje. Dom zdravlja Kragujevac.PRIKAZ SLUČAJA Milojević D. Petrović M Služba hitne medicinske pomoći. za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju u Vojnoj bolnici u Skoplju. Ključne reči: Lumbalni sindrom. i to 35 žena ili 45 % i 43 muškaraca ili 5 %. Srbija drkika@ptt.1 % je dijagnostikovana idiopatska etiologija (najverovatnije izloženost hladnoći). Cilj: Utvrđivanje rezultata uporedne primene hiropraktičnog i medikamentoznog pristupa u terapiji lumboishialgije. Jovanović B. Potom je kod bolesnika primenjena hiropraktična metoda kao jedina terapija.Popova E Voena Bolnica . Rezultati: Sva tri pacijenta odustala su od neurohiruskog tretmana. a koji su umesto toga bili tretirani hiropraktičnom metodom lečenja.

a kod 2 pacijenta (20 %) oporavak je bio 85 %.3 %) su se javila nakon 2 i 3 meseca od nastanka lezije. a po jednoj tački je ordinirano 1 – 2 J/cm2.vežbe ispred ogledala i manuelnu masažu.4 %) se javilo nakon nekoliko dana od nastanka lezije (2 . Terapija je u početku sprovođena svakodnevno – prva serija 10 terapija.6 %).elektroforezu bazodilatatorima i elektrostimulaciju.4 %) i 4 muškarca (28. Pandrc Lj Dom zdravlja Zemun. Nakon postavljanja dijagnoze započinjalo se sa primenom laseroterapije kao monoterapije. Deset pacijenata (71. facialis-a u toku 2005. slabost mimične muskulature lica.samoocenjivanjue u smislu fizičkih i socijalnih poremećaja. facialis-a. kod 19 ili 24. Kod 8 pacijenata (80 %) oporavak je bio 100 %.4 % dijagnostikovana je virusna etiologija. Dva pacijenta (14.4 % do delimičnog oporavljanja a kod 7 pacijenta ili 9 % fizikalni tretman je produžen zbog minimalnog poboljšanja a kod 3 pacijenta ili 3. neurologa i otorinolaringologa) i pacijenta.pacijenata ili 6. Kontrolne preglede smo pravili sedmično.net Cilj rada: Cilj rada je da prikaže naše rezultate u primeni lasera male snage u lečenju Bell -ove paralize n. paraliza P PRIMENA LASERA MALE SNAGE KOD PACIJENATA SA BELL-OVOM PARALIZOM Malešev S. Periferna paraliza facijalnog nerva zahteva dugotrajno i kompleksno lečenje i zahteva saradnju lekarskog tima (fizijatra. Svim pacijentima je urađena elektromiografija i primenjen je INF (indeks facijalne nemoći) . Metod rada: Praćeno je 14 pacijenata oba pola sa Bell-ovom paralizom n. godine. kineziterapiju . a EMG na mesec dana. Svi su imali unilateralnu leziju n. a kod jednog pacijenta ili 14 % paraliza facijalnog nerva je bila postraumatske etilogije. Filipović B. Za praćenje oporavka korišćena je HouseBrackmann-ova skala. Svi pacijenti su bili prethodno hospitalizirani na Neurološkom i ORL odeljenju u našoj bolnici gde su dijagnostikovani i lečeni bazodilatatornom. Ključne reci: facijalni nerv. Do . Kontrola oporavka pacijenata vršena je pri svakoj poseti pa je kod nekih pacijenata broj terapija bio i manji od planiranog jer je postignut pun oporavak. kortikosteroidnom i vitaminskom terapijom. facialis-a. Rezultati i diskusija: Od 14 pacijenata sa Bell .8 % je prekinut zbog pojave sinkinezija.4 dana).1 otogena.ovom paralizom bilo je 10 žena (71.8 % došlo do kompletnog oporavljanja nerva. Kod svih pacijenata smo primenili termoterapiju. elektroterapiju . Rezultati pokazuju da je kod 49 pacijenta ili 62. Srbija slavenamalesev@beotel. a zatim 3 puta nedeljno još 20 terapija. Kod svih pacijenata smo ustanovili asimetriju lica. Svim pacijentima je ordinirana doza od 20 J/cm2 po tretmanu. kod 4 ili 5. Ovi pacijenti su imali od 6 – 30 terapija laserom (u proseku 19). poteškoće u govoru i ishrani.

timpanometrija. ali nije bilo nikakvog poboljšanja. Metod rada: Na našem odeljenju je 28 ispitanika tretirano sa uputom od specijalista ORL sa Magneto pulsarom u periodu od 01. Pulsirajuće niskofrekventno elektromagnetsko polje prouzrokuje vrtložne struje koje deluju na organizam na taj način što jone koji se nalaze u ćelijskoj membrani primorava na ubrzano pomicanje. Kumanovo. Na ovakvo "haotično" stanje ćelijske membrane. Nakon primenjenih 30 laseroterapija došlo je do poboljšanja za 60 %.15 min. osobito kod bolesnika sa obolelim paretičnim facijalisom. te promena propustljivosti opne je sa tendencijom normalizacije nepovoljnog stanja". Dva pacijenta (14. a kod pacijenata koji su se javili nakon 2 godine od nastanka lezije nije bilo nikakvog efekta nakon primenjene laseroterapije.2006 godine. Nije primećena pojava sinkinezija nakon primene laseroterapije. jedan od sofisticiranijih aparata sa pulsirajućim nisko-frekventnim elektromagnetskim poljem (PNEP). Rezultati rada: Kod 21 (75 %) pacijenta. P NAŠA ISKUSTVA U LEČENJU PERIFERNE PAREZE FACIJALISA SA MAGNETO-PULSAR-om Packov J RE-Fizikalna medicina i rehabilitacija. a kod 9 (25 %) pacijenata je došlo do potpunog izlečenja (uredan nalaz pretraga na ORL odeljenju: EMG.2005 do 01. Oni koji su terapiju započeli nakon 2 – 3 meseca od nastanka lezije imali su zadovoljavajući oporavak.com Uvod: Magnetoterapija. niti je bilo bilo kakvih neželjenih efekata.65 godina). onda PNEP sa pravom zauzima visoko mesto u lečenju. Makedonija zfm110749@yahoo. je novijeg datuma kod nas. 50Hz. iako uslovno rečeno. nakon 15 dana tretmana je došlo do poboljšanja stanja. Opsta bolnica. Kod 21 pacijenta koji predhodnu su imali poboljšanje stanja zakazan je produženji .20 dana (5mT. Pacijenti su bile različite dobi i pola (od 30 . sve više nailazi kod lekara pristalica tretmana i lečenja bolesnika sa ovom fizikalnom metodom.3 %) su se javila nakon 2 godine od nastanka lezije. Ni nakon sprovedenih 30 laseroterapija nije došlo do poboljšanja. na našem odeljenju je postao "tretman izbora" osobito kod pacijenata sa perifernom parezom facijalisa.03. Ni kod jednog od 14 pacijenata nije došlo do pogoršanja. neurostatus). Zaključak: Kod pacijenata koji su sa laseroterapijom započeli u roku od nekoliko dana od nastanka lezije oporavak je bio najbolji. organizam blagovremeno reaguje u smislu "stimulacije vegetativnih krugova regulacije. Pacijenti su tretirani 15 . MAGNETO-PULSAR.). Kod oba pacijenta je ranije bila sprovođena medikamentozna i fizikalna terapija. Cilj: Ukazati na korisnost i efikasnost pulsirajuceg niskofrekfentnog elektomagnetskog polja u lečenju facijalisa kao zasebnu fizikalnu metodu.uključivanja laseroterapije primali su medikamentoznu i druge oblike fizikalne terapije.03. Ako se svemu ovome doda i antiedematozni efekat.

t = 30 min. facijalis.01). f = 50 Hz. f = 50 Hz. 30 min. Ključne reci: magnetoterapija. obuhvatajući 32 osobe (16 m. sastojala se od pacijenata tretiranih klasičnim fizikalnim procedurama stabilnom galvanizacijom i elektrostimulacijom. treća grupa . t = 30 min. Milovanović N Klinika za rehabilitaciju "Dr Miroslav Zotović". prospektivna klinička studija otvorenog tipa. kod 3 (14.net Uvod: Primenom elektromagnetnog polja u poslednje vreme postižu se značajni rezultati u tretmanu osoba za različitim povredama i oboljenjima. Zaključak: U tretmanima periferne pareze facijalisa treba. Metode: Ovo ispitivanje je obavljeno kao randomizovana. pored ostalih fizikalnih agenasa. f = 5 Hz. korišćen je Studentov t-test.5 mT. t = 30 min.05.p < 0. Cilj rada: objektivna procena terapijskih efekata različitih modaliteta niskofrekventnog pulsirajućeg elektromagnetnog polja (NFPEMP) i efekata klasičnih fizikalnih procedura u tretmanu pacijenata sa lezijom radijalnog nerva. II grupu od 8 ispitanika su činili pacijenti tretirani NFPEMP (B = 10 mT.p < 0.).3 nedelje. PNEP. Kao parametar. ali su terapijski efekti NFPEMP polja kod pacijenata II grupe (parametri elektromagnetnog polja B = 10 mT. Beograd. Srbija kzotovic@drenik. f = 25 Hz. t = 30 min.). Ishod je bio sledeći: Kod 18 (87. kontrolisana.) statistički najznačajniji (p<0.76 %) smo poslali na ORL radi tretmana sa njihove strane i dalje investigacije. Na osnovu vrste primenjenog fizikalnog tretmana. III grupa od 8 pacijenata je tretirana NFPEMP (B = 5 mT.). odnosno do povećanja aktivne dorzalne fleksije šake. 60Hz. pa čak ga koristiti i kako jedinstvenu metodu. elektromagnetno polje P TERAPIJSKI EFEKTI PULSIRAJUĆEG ELEKTROMAGNETNOG POLJA U TRETMANU PACIJENATA SA TRAUMATSKOM LEZIJOM RADIJALNOG NERVA Pavlović A.p < 0. i 16 ž. svi pacijenti su podeljeni u četiri grupe: I (kontrolna) grupa od 8 osoba. sa sigurnošću računati i na pulsirajuće niskofrekfentno elektro-magnetno polje.01. Svi pacijenti su imali i odgovarajući kinezi tretman. Za statističku obradu dobijenih podataka. Neka istraživanja ukazuju na moguće dejstvo i na regeneraciju oštećenih perifernih nerava.tretman u toku sledece 2 . korišćena je aktivna dorzalna fleksija šake.74 %) pacijenata je došlo do potpunog izlečenja.) i IV grupa.28 %) pacijenata je došlo skoro do potpunog izlečenja (vizuelno). obeležje posmatranja pre i posle terapije.001) u poređenju sa drugim grupama (prva grupa . Rezultati: Nakon terapije kod svih pacijenata je došlo do povećanja pokretljivosti u zglobu ručja. . četvrta grupa . a jednoga (4. vrtložne struje. Sve procedure su sprovođene tokom 20 dana. takođe NFPEMP (B = 1. a pacijenti su tretirani samo 2 puta nedeljno 8mT.).

Institut za ortopedsko hirurške bolesti “Banjica”. plantaris lateralis. Vukićević M. stimulaciona na stopalu. . trajanje i oblik dobijenih neurograma.Zaključak: Iz rezultata rada može se zaključiti da primena NFPEMP. Latenca i oblik neurograma u svim slučajevima su bili u granicama referentnih vrednosti. Kod ostalih pacijenata parametri neurograma n. Analizirani su nalazi 10 pacijenata. plantaris medialis. predstavlja najefikasniju terapijsku proceduru u tretmanu pacijenata sa lezijom radijalnog nerva. bez odstupanja jedne strane u odnosu na drugu. Đokić R. posebno modaliteta sa parametrima: B = 10 mT. plantaris medialis i n. 4 muškog i 6 ženskog pola sa uputnom dijagnozom Morton neurom i tegobama koje traju više meseci. ima odlučujuću ulogu u postavljanju dijagnoze i registrovanju eventualnih drugih kompresija n. f = 50 Hz. 14 cm distalno. pored anamnestičkih podataka i karakteristične kliničke slike. Mitrović D. plantaris lateralis i n. P ELEKTRONEUROGRAFSKO ISPITIVANJE KOD PACIJENATA SA MORTON NEUROM-OM Vulević Farmer S. Beograd.com Morton-ov neurom je poseban oblik metatarzalgije koji nastaje zbog kompresije nervnih elemenata u metatarzalnom tunelu između glavica metatarzalnih kostiju. Analizirani su amplituda. U tri slučaja su pored gore navedenih parametara registrovane druge abnormalnosti na osnovu kojih smo doneli zaključak o njihovoj predominaciji u nalazu uz mogućnost postojanja i Mortonove metatarzalgije što je zahtevalo elektromioneurografsko kontrolno ispitivanje. a posebno kod pacijenata čije su tegobe uporne i ne kupiraju se konzervativnim lečenjem i kada treba doneti odluku o eventualnom hirurškom tretmanu lokalne regije. plantaris medialis su bili u granicama referentnih vrednosti ali su registrovane druge elektromiografske i elektroneurografske abnormalnosti koje su upućivale na leziju lokalizovanu proksimalnije od metatarzalnog tunela. plantaris lateralis i n. Urošević Lj. Registraciona elektroda postavljana je retromaleolarno. Cilj rada je utvrđivanje korelacije izemđu uputne dijagnoze lekara specijaliste i zaključka nakon elektromioneurografskog ispitivanja. tibialis-a na proksimalnom nivou. U četri slučaja je potvrđena uputna dijagnoza na osnovu sniženja amplitude neurograma n. Srbija cales@alinto.. latenca. starosne dobi od 36 do 59 godina. U cilju potvrđivanja kliničke dijagnoze Morton neurom-a potrebno je uraditi dodatno elektromioneurografsko ispitivanje. lateralno i medialno od registracione elektrode. Pored rutinskog ispitivanja koristili smo antidromnu tehniku ispitivanja senzitivne provodljivosti n. t = 30 min. EMNeG ispitivanje.

ne prepoznavanje ovog stanja i izostanak ranog fizikalnog tretmana može ostaviti trajne posledice. Iako reverzibilnog toka. Pri otpustu je urađen FIM test i dobijen rezultat od 98 poena. Krstić N. Srbija kzotovic@drenik.Potić V Klinički centar Srbije.CIP) je akutno. u sladu sa principima rane rehabilitacije neuroloških pacijenata. procesa i slično. Srbija akiuki@ptt. a koja sa stvaranjem novih kvaliteta uslova rada dozvoljava proširivanje standarda. Beograd. Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. Nakon mesec dana pacijentkinja je otpuštena radi nastavka rehabilitacionog tretmana. Vesović . postupaka. P STANDARDI. Praksa obuhvata niz aktivnosti. EMNG koja je naknadno uređena ukazala je na postojanje senzomotorne polineuropatije. veština i testova koji se aktivno koriste i neophodni su za praktično ostvarivanje standarda. Formiranje standarda je dinamički proces koji u jednom trenutku ima definisanu celinu grupe podataka. smanjuje dužinu boravka u bolnici i omogućava pacijentu maksimalan funkcionalni oporavak. koja značajno utice na smanjenje komplikacija usled imobilnosti. Predstavljamo slučaj pacijentkinje stare 38 godina koja je primljena u JIN zbog razvijanja sepse i potrebe za mehaničkom ventilacijom nakon ekstrakcije mrtvih plodova i histerektomije. aktivnosti i sredstava neophodnih za izvođenje celokupnog nekog postupka. Kriterijumi mogu da budu i standardi na nižem nivou. NMR) pretpostavili smo da se radi o jednom od ova dva uzroka (CIP/CIM). Rehabilitacija je započeta po stabilizaciji pacijentkinjinog stanja. Beograd.P POLINEUROPATIJA KOD KRITIČNO OBOLELIH PACIJENATA PRIKAZ SLUČAJA Nedeljković U. U toku lečenja kod nje se razvila generalizovana mišićna slabost. Na najvišem nivou tretman ovih pacijenata . kao i ulogu rane rehabilitacije. Kriterijumi su razne osobine pojava koje definisu standard. Nakon detaljnog neurološkog pregleda i dostupnih dijagnostickih sredstava (CT.yu Polineuropatija kod kritično obolelih pacijenata (u anglosaksonskoj literaturi poznata kao Critical illness polyneuropathy . Standardi u tretmanu pacijenata sa lezijom kičmene moždine su višeslojni.net Standardizovanje obuhvata definisanje kvantitativnog i kvalitativnog minimuma kriterijuma. KRITERIJUMI I PRAKSA U TRETMANU PACIJENATA SA LEZIJOM KIČMENE MOŽDINE Vulović D. Jović S Klinika za rehabilitaciju “Dr Miroslav Zotović”. Želimo da istaknemo važnost prepoznavanja ovog stanja. reverzibilno oboljenje koje zajedno sa miopatijom (CIM) predstavlja čest uzrok mišićne slabosti kod pacijenata u jedinicama intenzivne nege.

• standardi korišćenja sredstava i pomagala. Sprovedena je retrospektivna studija na Klinici za rehabilitaciju “Dr Miroslav Zotović” u Beogradu u periodu od januara 2003. posledica i komplikacija. retko .definisu: • standardi funkcionalne dijagnostike. Čobeljić R. godine. Standardi medicinskog rehabilitacionog tretmana pacijenata sa lezijom KM su: • standardi nege. Ova studija sadrži demografske. • standardi funkcionalnog ishoda posle oštećenja lumbalne kičmene moždine. Karakteriše ga veće motorno oštećenje gornjih u odnosu na donje ekstremitete. Standardi funkcionalnog ishoda tretmana kod pacijenata sa lezijom KM zavise od neuroloskog nivoa oštećenja i od stepena zahvaćenosti poprečnog preseka KM. • standard proširenog funkcionalnog dijagnostikovanja. etiološke i neurološke karakteristike pacijenta sa CCS i motorni oporavak nakon sprovedenog standardnog programa rehabilitacije. Srbija kzotovic@drenik. nakon sprovedene rehabilitacije po standardnom protokolu. • standardi tretmana. • standardi funkcionalnog ishoda tretmana. Najniži kriterijumi ne dobijaju formu standarda već predstavljaju najkonkretnije aktivnosti. Beograd. • standardi funkcionalnog ishoda posle oštećenja gornje torakalne (Th1-Th6) KM. radnje i postupke iz praktičnog rada. etiološke i neurološke karakteristike i motorne skorove za gornje i donje ekstremitete koji su registrovani na prijemu i na otpustu. • standard funkcionalnog dijagnostikovanja. Najčešći mehanizam povrede je hiperekstenzija. • standardi funkcionalnog ishoda posle oštećenja caudae equinae.net Central cord syndrome (CCS) ili Syndrome Schneider (SS) predstavlja inkompletnu leziju vratnih segmenata kičmene moždine. P MOTORNI OPORAVAK KOD PACIJENATA SA CENTRAL CORD SYNDROME Stojanović A. Standardi funkcionalne dijagnostike kod pacijenata sa lezijom kičmene moždine (KM) obuhvata: • standard anamnestičkih podataka. CCS se češće javlja kod starijih pacijenata sa cervikalnom spodilozom. • standard objektivnog nalaza. disfunkcija mokraćne bešike i različiti stepen gubitka senzibiliteta ispod nivoa lezije. Ćurčić D. U istrazivanju su korišćeni ASIA skala oštećenja kičmene moždine i motorni skorovi za gornje i donje ekstremitete. • standardi aktiviranja. Prema ranijem iskustvu formirani su standardi tretmana i to: • standardi funkcionalnog ishoda posle oštećenja cervikalne kičmene moždine. U studiju je uključeno 24 pacijenata koji su imali leziju vratnog segmenta kičmene moždine po tipu CCS. • standardi lečenja. Za sve ove standarde daju se kriterijumi koji ga određuju i koji ujedno predstavljaju standard nižeg nivoa koji je obrazložen svojim kriterijumima. do decembra 2005. Učestalost je između 15 i 25 % od svih cervikalnih lezija kičmene moždine. Đorđević O Klinika za rehabilitaciju “Dr Miroslav Zotović”. Cilj ovog istrazivanja je da se ispitaju demografske. • standardi funkcionalnog ishoda posle oštećenja gornje torakalne (Th7-Th12) KM.

Motorni oporavak kod svih pacijenata je značajan i omogućava bitno povećanje funkcionalnih mogućnosti ove populacije pacijenata. R. Od 90 pacienata rehabilitovanih u Zavodu za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju u Skoplju. 21 (23. Promene mogu biti različite zavisno od vrste. 58 % bili su stariji od 30 godina. Erazmo . nakon lezije kičmene moždine. Labacevska V. Seksualni život paraplegičara ne mora biti potpuno ugašen. plegičnih ekstremiteta.Ohrid. Povezanost ovih faktora i pojava osifikata nije sasvim jasna. Cilj rada je identifikacija moznih rizik faktora heterotopne osifikacije kod pacijenata sa paraplegijom nakon lezije kicmene mozdine. muskulni spasicitet i dekubitalne ulcere su vazni rizik faktori za pojave heterotopne osifikacije. Makedonija mmicun@freemail. prisustvo čestih urinarnih infekcija.com Heterotopna osifikacija ili stvaranje osifikata u mekih tkiva oko zglobova. lokalizacije i težine . P POJAVA HETEROTOPNE OSIFIKACIJE KOD PACIJENATA SA PARAPLEGIJOM NAKON LEZIJE KIČMENE MOŽDINE Ivanovska L. Uzroci nisu sasvim jasni. CCS je isključivo inkompletna lezija vratnog segmenta kičmene moždine različitog stepena. uzrastu. motornu i funkcionalnu prognozu nakon sprovedenog programa rehabilitacije.com. ali on je uvek izmenjen. 75 % bili su sa kompletnom paraplegijom. Naumoska S Bolnica Sv. 73 % sa dekubitalnim ulcera oko kuka. je relativno česta komplikacija oko velikih zglobova. Nema signifiknatnih razlika izmegju zena i miskaraca i prisustvo urinarnih infekcija. Neuroloski deficit. Skopje. Osifikate mogu biti toliko masivne da blokiraju pasivni pokret zgloba. Svi pacijenti bili su bez cirkulaornih problema donjih ekstremiteta. Oko 50 % ovih pacijenata na otpustu zahtevaju minimalnu asistenciju ili su kompletno nezavisni u skoro svim aktivnostima dnevnog života. spasticiteta muskulature. Gotovo 90 % je samostalno pokretno pri otpustu ili zahtevaju samo nadgledanje od strane druge osobe. R.mk Uvod. neuroloskog deficita. Napravili smo analizu ovih pacijenata po polu. prisustvo dekubitalnih ulcera. Mitrevska B. P SEKSUALNA REHABILITACIJA PARAPLEGIČARA Mićunović M. megjutim ako ovi rizik faktori postoje onda postoji i mogucnost za pojave heterotopnih osifikata. 83 % sa izraženim spasticitetom muskulature.hiperfleksija vratnog segmenta kičmenog stuba. Makedonija vi230037@yahoo. Gitov T Zavod za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. Pacijenti sa CCS imaju dobru neurološku.3 %) imali su heterotopne osifikate oko kuka. Od pacijenata sa heterotopnim osifikatima.

Paraplegičari najteže podnose smetnje u neuromuskularnoj seksualnoj aktivnosti jer se manifestuju u poremećaju erekcije. U 1. Pacijenti su sami sebi stavljali inekcije. Erektilna disfunkcija veoma teško pogađa paraplegičara. 98 % pacijenata imali su erekciju sa dovoljno stabilnom čvrstinom za penetraciju. U poslednjih pet godina lečeno je 26 paraplegicara sa erektilnom disfunkcijom.patoloških promena na kičmenoj moždini u čijem se sakralnom delu (S2-S¬4¬) nalazi spinalni centar seksualne aktivnosti. Posle aplikacije u roku od 5 do 10 minuta dobija se stabilna i čvrsta erekcija. Seksualni život paraplegicara nije ugašen sa paralizom donjih ekstremiteta od povrede torakolumbalne kičme. sa vremenom trajanja od 30 do 90 minuta. U dobroj seksualnoj formi postaje se sa intrakavernoznom apikacijom prostaglandina (alprostadil). Korišćena je metoda intrakavernozne aplikacije alprostadila u dozi od 10 do 20µg. Materijal i metode. Cilj nam je da se dobije erekcija sa dovoljno stabilnom čvrstinom za penetraciju. Cilj. naročito ako se radi o mladim polno zrelim osobama ili ako su u pitanju oženjeni paraplegičari. . Materijal se sastoji od 26 paraplegičara sa starošću od 28 do 54 godina u poslednjih pet godina. Svi su imali nestabilnu erekciju. Rezultat. Zaključak. Najteže promene u seksualnoj aktivnosti su kod patoloških promena (najčešće trauma) u sakralnom i lumbalnom delu kičmene moždine. Četvoro je bilo u bračnom odnosu.9 % kao komplikacija pojavio se potkožni hematom kao rezultat loše tehnike aplikacije inekcije u penis.

a u kasnijoj fazi hidro. Rezultati: Naši rezultati su pokazali da je pojava reinervacionih potencijala u EMG nalazu i SEP odgovora u prva tri meseca ukazivala na neuropraksičnu leziju sa dobrom prognozom oporavka. Nikolić D Univerzitetska dečja klinika. Metodologija: Na Univerzitetskoj Dečjoj klinici u periodu od 2000 . Program rehabilitacije je individualan i primenjuje se odmah. prvenstveno oporavak snage mišića. U slučaju neophodne hirurške intervencije fizikalni tretman je sprovođen postoperativno do maksimalnog funkcionalnog oporavka. kinezi i radna terapija. U studiji je korišćen klinički pregled koji je podrazumevao precizan funkcionalni status koji uz neurofizioloska ispitivanja. pozicioniranjem ekstremiteta i uvođenjem termoelektro kinezi terapije. elektromiografiju (EMG) i somatosenzorne evocirane potencijale (SEP) ukazuje na stepen i nivo oštećenja. Beograd. sprečavanje nastanka atrofije i kontraktura kao i uspostavljanje kordinacije i šeme pokreta zahvaćenog ekstremiteta. Srbija golubz@eunet. Cilj: rane dijagnostike i rehabilitacije je da se u što većoj meri povrati izgubljena funkcija paralitičnih mišića. Brdar R. poremećajem ili gubitkom senzibiliteta. Pojava i održavanje denervacionih potencijala i posle tri meseca starosti je loš prognosticki znak i ukazuje na postojanje neurotmeze kada je neophodno primeniti druga dodatna ispitivanja i eventualno hirursku intervenciju. radiografskih i drugih imidžing tehnika (CT. Fizikalno lečenje se sprovodi i prati kontinuirano do kraja rasta. Na osnovu utvrđenog nivoa i stepena lezije primenjuje se plan i program rehabilitacije koji podrazumeva primenu fizikalne terapije i kontinuirano praćenje uz konsultacije neurohirurga i ortopeda. Ćirović D. dok su ostali imali kompletnu leziju. Zaključak: Oporavak dece sa lezijom pleksusa brahijalisa je specifičan i zavisi kako od stepena oštećenja tako i od adekvatne fizioterapije i rehabilitacije. 16 slučajeva sa povredom gornjeg tipa (Erb Duchenne) i 9 donjeg tipa (Klumpke Degerine). Iz tog razloga je značajna rana dijagnostika i terapija kako bi se sprečile trajne sekvele i hendikep usled smanjene funkcije zahvaćenog ekstremiteta.Tema V REHABILITACIJA DECE ZNAČAJ RANE DIJAGNOSTIKE I PRIMENE FIZIKALNE TERAPIJE KOD DECE SA OBSTETRIKALNOM LEZIJOM BRAHIJALNOG PLEKSUSA Petronić I. Nikolić G.2006 godine ispitivano je i lečeno 194 dece sa povredom brahijalnog pleksusa. Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničkog pregleda i na osnovu neurofizioloških ispitivanja.yu Uvod: Obstetrikalne povrede brahijalnog pleksusa klinički se manifestuju još na rođenju gubitkom motornih funkcija mišića inervisanih od povređenog nerva ili nerava. MRI). .

hidroterapija. kao i nakon tri nedelje i nakon 6 meseci od aplikacije meren je obim pokreta u skočnom zglobu standardnim goniometrom. Savić K. U ZNAČAJ PRAĆENJA I RANOG UKLJUČIVANJA U STIMULATIVNI TRETMAN KOD ODOJČADI SA SIMPTOMATSKIM RIZIKOM Vulović M. Mikov A. Srbija lidijad@bankerinter. Stanković I. Primenjuje se u terapiji spastičnih oblika dečje cerebralne paralize. . Pre aplikacije. a najčešća indikacija je spastični equinus stopala. povećanje obima pokreta i korekcija hoda kod dece sa spastičnim equinusom stopala. na kg telesne mase kod parapareze. Novi Sad Centar za dečiju habilitaciju i rehabilitaciju. Mikov A Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju KC Niš. na kg telesne mase kod hemipareze.PRIMENA TOKSINA BOTULINA U LEČENJU SPASTIČNOSTI KOD DECE SA CEREBRALNOM PARALIZOM Dimitrijević L. Cilj: Ispitati efekte Dysport-a na smanjenje spazama i povećanje obima pokreta u skočnom zglobu kod dece sa hemiparetičnom i paraparetičnom formom cerebralne paralize.net Uvod: Botulin toksin tipa A je neurotoksin koji reverzibilno blokira oslobađanje acetilholina na neuromišićnoj spojnici.j.yu Deca sa simptomatski rizičnim razvojem pokazuju znake abnormalnog ili izmenjenog razvoja pri neurokineziološkom pregledu po Vojti: ispitivanje primitivnih refleksa. odnosno 20 i. hospitalizovano je dvadeset šestoro dece oba pola.j. kao i do značajnog smanjenja spazama u mišićima donjih ekstremiteta. Pet dana nakon aplikacije započet je intenzivan fizikalni tretman (kineziterapija. Srbija asthma@eunet. Zaključak: Botulin toksin tip A-Dysport predstavlja efikasno sredstvo u lečenju dece sa cerebralnom paralizom. Rezultati: Nakon tri nedelje od aplikacije Dysporta došlo je do povećanja obima pokreta u skočnom zglobu kod sve dece i to u smeru dorzalne fleksije koja je povećana u proseku za 15 stepeni aktivno i 20 stepeni pasivno. Dysport je aplikovan u m. Bekić V. Primenom ovog toksina postiže se značajno smanjenje spazama. dok je za merenje spastičnosti korišćena modifikovana Ašvortova skala. Materijal i metodi rada: Na Klinici za fizikalnu medicinu. uzrasta od 2 do 8 godina sa dijagnozom Cerebralna paraliza (spastična hemipareza ili spastična parapareza) radi aplikacije Dysporta u spastičnu muskulaturu donjih ekstremiteta. rehabilitaciju i protetiku u Nišu. Živković V. Kod 80 % dece terepijski efekti bili su uočljivi i nakon 6 meseci od aplikacije Dysporta. Demeši Č Institut za zdravstvenu zaštitu dece i omladine. ortotska pomagala). Milić H. gastrocnemius lokalno 10 i. procena motoričkog postignuća i ispitivanje posturalnih reakcija. mišićnog tonusa. termoterapija.

90. telesna dužina 39. Rukovodio je institutom za kliničku rehabilitaciju u Tuli. Apgar skor u prvom minutu 7.58 %. Bošković M Specijalna bolnica za cerebralnu paralizu i razvojnu neurologiju. laki.76. Deca su pregledana neurokineziološkom metodom po Vojti.85 nedelja. Dr Uljzibat je bio ortoped .70 gr. prematuritetna retinopatija . Najčešći faktori rizika su: intrakranijalna hemoragija . telesna dužina 37.06.29. prosečna telesna masa 1190 gr. Metod etapne fibrotomije pripada grupi mikroortopedskih operacija. U poređenju sa .om.95 a u petom 7. Operacija je malo traumatska što daje mogućnost da se istovremeno uradi zahvat na više mesta u mišiću.90 %. koji su na praćenju i/ili tretmanu na Odeljenju za habilitaciju i ranu rehabilitaciju. Jedno dete je sa cerebralnom paralizom. Najčešći faktori rizika su respiratorni distres sindrom . Rusija. ULJZIBATA Jekić M. U grupi A prosečna gestacijska starost na rodjenju je iznosila 29. Uzorak smo podelili u dve grupe: grupa A nedonoščad telesne mase na rođenju ispod 1499 gr (n -17) i grupa B .7 cm.90 %. srednji i teški oblik).21). u prvom ili drugom tromesečju. bilo uključeno u neurostimulativni tretman po Vojti i tretman po Bobathu (reakcije uspravljanja i ravnoteže). Miklja D.2000gr (n .70. Radovanović Lj.com Uvod: Prof.prosečne telesne mase od 1500 . U grupi A je 88.09 %.Abnoramalan neurološki nalaz se definiše kao centralni poremećaj koordinacije (lakši.61. Simonović V. porođaj caskim rezom 61.operativni i post-operativni status lokomotornog sistema kod pacijenata sa CP .94 nedelje.70 %. a u grupi B 47. Cilj rada: Uporediti pre .23 %.37 a u petom minutu 8. intrakranijalna hemoragija .61 % nedonoščadi. U EVALUACIJA PACIJENATA SA CEREBRALNOM PARALIZOM OPERISANIH PO METODI V.95. a ostali do navršenih 15 meseci. B. Značajno je istaknuti važnost praćenja razvoja dece za simptomatskim rizikom i pravovremenog uključivanja u stimulativni tretman radi sprečavanja razvoja pogrešno integrisanih obrazaca pokreta i položaja i njihove fiksacije. Beograd. Čini ga etapno presecanje fibroziranog tkiva lokomotornog sistema specijalno konstruisanim instrumentom (zaštićen u patentnom zavodu ruske federacije) koji daje mogućnost hirurške intervencije bez velikog reza. Gajić S. Odojčad iz grupe B su u dve trećine slučajeva sa navršenih 12 meseci postigli prosečan motorni razvoj za uzrast. respiratorni distres sindrom 38. Jedna trećina odojčadi iz grupe A postigli su zadovoljavajući motorni razvoj za uzrast u 12 mesecu.traumatrolog.52. Srbija office@sbcprn. porođajna masa 1685. a ostali do navršenih 18 meseci. U grupi B prosečna gestacijska starost je 38. Ispitivanjem je obuhvaćeno 38 nedonoščadi sa lakim i srednje teškim oblikom poremećaja centralne koordinacije (PCK). Cilj rada je ukazati na značaj praćenja i ranog uključivanja u stimulativni tretman dece sa centralnim poremećajem koordinacije.40 %. porođaj carskim rezom . Apgar skor u prvom minutu je 5.64.

Srbija golubz@eunet. interes za ovu intervenciju je značajno porastao.yu Uvod: Lečenje mišićne distrofije je različito i zavisi od forme. U radu će biti izneti rezultati pomenute evaluacije. stepena i kliničke distribucije distrofije. neaktivnost i gojaznost pacijenta kao i emocijalni faktori. u zavisnosti od lokalizacije i težine kontraktura. možemo da kažemo da je i ova hirurska intervencija jedna od pomoćnih metoda u lečenju i tretmanu pacijenata sa CP . Lečenje se sprovodi uz neophodne savete o higijensko dijeteskom režimu.već postojećim zahvatima. Za institut kliničke rehabilitacije u Tuli saznali smo pre 3 godine. Fizikalni tretman je sprovođen kroz doziranu kinezi terapiju radi očuvanja mišićne snage i sprečavanja kontraktura kolena i kukova i deformiteta stopala uz aplikaciju ortoza.om. ovaj metod daje mogućnost smanjenja postoperativnog oporavka na 1-14 dana. Komunikacijom između samih pacijenata i njihovih roditelja. kao i minimalnu mogućnost recidiva. uz primenu izvesnih fizikalnih procedura i agenasa. Naša bolnica je odlučila da pristupi evaluaciji stanja pacijenata pre i posle intervencije. epikondiliti. Petronić I Univerzitetska dečja klinika. fizijatra i hirurga. a neki su tražili predlog za lečenje u inostranstvu na račun SIZ-a.). U FIZIJATRIJSKO ORTOPEDSKO LEČENJE MIŠIĆNIH DISTROFIJA Brdar R. Lečenje obuhvata fizikalni tretman i hirurške mere uz odgovarajuće ortotisanje uz stalni timski rad: neurologa. kineziterapijski tretman. neurit facijalnog nerva itd. Ne postoji starosna granica za primenu ove operacije (bolji su rezultati kod mlađih pacijenata). paralizom Erba i drugim patološkim stanjima praćenim bolom (osteohondroze. Cavus . Na ove operacije. roditelji su odveli svoju decu samoinicijativno. Iz našeg dosadašnjeg iskustva. intenzivan. Metodologija: Na Univerzitetskoj dečjoj klinici lečena su i praćena deca sa dijagnostikovanom mišićnom distrofijom. tipa deformiteta i funkcionalnog poremećaja. Cilj: rada je da se kontinuiranom fizikalnom terapijom i praćenjem od strane ortopeda pacijentima omogući maksimalna motorna i funkcionalna sposobnost radi održavanja nezavisnosti kretanja što je duže moguće. pojava kontraktura. bavi se i sledećim stanjima: urođenim i stečenim tortikolisom. Neki od roditelja pacijenata su dolazili po mišljenje o efikasnosti operacije. a koji u prvi plan ističu dalji. stalnoj aktivnosti i motivisanosti pacijenata. kada su počeli da pristižu u našu bolnicu pacijenti operisani ovom metodom. pronacionim deformitetima podlaktice. Postoje različiti faktori na koje može da se utiče u cilju održavanja nezavisnosti kretanja kao sto su: mišićna snaga. ali sa napred naglašenim prednostima. Beograd. Poboljšanje snage ekstenzora stopala je bolje ukoliko se radi tenodeza i to u teškim slučajevima. skoliozama. Kod pogorčanja ekvinovarusa stopala sprovodi se hirurška korekcija tenotomije Ahilove tetive sa mišićnim transferom (Spencer). Institut u Tuli pored kontraktura kod dece sa CP-om. Da je naše mišljenje isravno potvrđuju i saveti ortopeda koji su uradili operacije.

U POVEZANOST FAKTORA RIZIKA U TRUDNOĆI I MALPOZICIJSKIH DEFORMITETA U NOVOROĐENČADI – ZNAČAJ RANOG REHABILITACIONOG TRETMANA Blagojević D1. vrlo često hipotonicna. Druga grupa (39) trideset devetoro . Madić T2 1 Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. Rezultati: U našem ispitivanju rezultati su pokazali da je lečenje ovih bolesnika individualno uz ranu i pravovremenu fizikalnu terapiju i korišćenje spoljnje potpore da bi se održalo nezavisno kretanje. 2Institut za ginekologiju i akušerstvo. do avgusta 2006. Cilj našeg rada je bio da dokažemo da se novorođenčad čije su majke u trudnoći imale gestacioni dijabet i fetopelvičnu disproporciju češće rađaju sa malpozicijskim deformitetima vrata i stropala u odnosu na novorođencad majki koje su imale samo fetopelvičnu disproporciju kao i da je izuzetno važno rano započeti korekciju postupcima rane rehabilitacije dok su novorođenčad pod dejstvom placentarnog hormona relaksina. KCS Beograd. Metod: Studijska grupa obuhvata sedamtesetoro novorođenčadi rođenih carskim rezom na Institutu za ginekologiju i akuserstvo Kliničkog centra Srbije u periodu od avgusta 2004. Krstić N1. jer osim sto dovode do poboljšanja za neko vreme.yu Gestacioni dijabetes mellitus i fetopelvična disproporcija su među najčešćim faktorima rizika koji komplikuju trudnoću i intrauterine razvoj ploda. Kod fleksionih kontraktura na kolenima i kukovima. Svaki pacijent mora biti ocenjen u cilju kontrole motorne i funkcionalne sposobnosti koju poseduje u datom trenutku na osnovu čega se određuje fizijatrijsko ortopedski program lečenja sa ciljem poboljšanja kvaliteta života. Postavlja se pitanje opravdanosti primene hirurških procedura naročito kod progresivnih stanja. Zaključak: Mišićna distrofija predstavlja težak problem jer se retko rano dijagnostikuje. Vesović Potić V1. Produženje pregibača kuka (iliopsoasa) je sprovođeno kod pacijenata sa hiperlordozom praćenim lumbalnim bolom. ne dovode do izlečenja pacijenata. hirurška intervencija je retko indikovana jer se radi o nepokretnim pacijentima. Fetopelvična disproporcija označava nesrazmeran odnos prednjačećeg dela ploda i veličine ili oblika karlice majke. Relativna indikacija za porođaj carskim rezom. Srbija deks@eunet. edematozna. Prva grupa (31) tridest i jedno novorođenče rođeno je planiranim carskim rezom iz trudnoća koje su bile komplikovane gestacionim dijabetesom i fetopelvičnom disproporcijom. a kod zapuštenih i starijih slučajeva klinastom osteotomiom stopala.deformitet stopala se koriguje produženjem plantarne prepreke (Standlerovom operacijom). a progresivno rezultuje gubitkom kretanja i hoda. Za gestacioni dijabetes mellitus je karakteristično da se prvi put javlja u trudnoci usled složenih metaboličkih i hormonskih dešavanja i da su deca rođena iz takvih trudnoća izuzetno krupna.

Rezultati rada: Sva novorođenčad su pregledana od strane fizijatra u drugom danu života pri čemu je utvrđeno da dvadeset devetoro dece (29) iz prve grupe i devetnaestoro dece (19) iz druge grupe ima neki od položajnih deformiteta. Srbija jimmilanovic@yahoo. Uzrast dece se kretao od godinu dana do 14 godina. pedes plana i pedes planovalga (109).uk Uvod i cilj rada: Laxitas articulorum generalisata. Beograd. odnosno. . Dijagnoza je postavljena na osnovu kliničkog testa Cartera i Wilkinsona. Rezultati rada: Uputne dijagnoze kod dece sa dijagnostikovanim hiperlaksicitetom su bile: pes talovalgus (9 dece). Pregledom pri otpuštanju dece iz porodilišta ustanovljeno je da u prvoj grupi ima jedanaetoro dece sa položajnim deformitetom. Lečenje smo sprovodili u rasponu od aktivnog bavljenja sportom do primena metoda fizikalne medicine i rehabilitacije i prepisivanja odgovarajućih ortoza. Kod 147 je ustanovljen hiperlaksicitet zglobova.Milanović J. Majke dece sa nezadovoljavajućom korekcijom deformiteta su obučene za sprovođenje vežbi u kućnim uslovima uz obavezno redovno kontrolisanje u nadležnim zdravstvenim ustanovama.DIJAGNOSTIČKI I TERAPIJSKI PROBLEM U FIZIJATRIJSKOJ AMBULANTI Rakić . zglobovi sa prekomernom rastegljivošću je stanje kome se u ambulantama ne poklanja mnogo pažnje. Zaključak: Novorođenčad majki sa fetopelvičnom disproporcijom i gestacionim dijabetom češće imaju malpozicijske deformitete vrata i stopala. Cvetković K. Rehabilitacioni tretman započet u porodilištu upravo je kod ove dece dao najbolje rezultate. Metoda rada: Tokom 2005. Od 109 dece koja su upućena kao pedes plana i pedes planovalga samo kod njih 36 je na osnovu plantograma potvrđena dijagnoza dok je kod 51 uočen samo valgus peta. U LAXITAS ARTICULORUM GENERALISATA U DECE . Ni jedno od te dece nije upućeno sa dijagnozom hiperlaksicitet zglobova. Džudović S Institut za zdravstvenu zastitu majke i deteta Srbije "Dr Vukan Čupić". Rehabilitacioni tretman u smislu kineziterapije je započet istog dana. a prema osnovnom oboljenju.co.novorođenčadi je rođeno carskim rezom zbog fetopelvične disproporcije posle neuspelog vaginalnog porođaja. Cilj rada je bio da se ukaže na učestalost ove pojave u dečjoj populaciji. Jevtić T. a u drugoj grupi sedam. Zaključak: Iako je poznato da se hiperlaksicitet zglobova u najvećem broju slučajeva gubi sa pubertetom zbog češćih pojava povreda mišićno ligamentarnog aparata kod ove dece mišljenja smo da je neophodno ovu decu redovno kontrolisati i kod njih sprovoditi adekvatnu fizikalnu terapiju. godine pregledano je 6718 dece u fizijatrijskoj ambulanti Instituta. gena valga (21) i deformitet kičmenog stuba (8 dece). sprovođen je tri puta dnevno sedam do deset dana odnosno do otpustanja iz porodilišta.

Srbija cirovic@Eunet.2 % devojčica). Na Univerzitetsku Dečiju kliniku iz porodilišta je prevedeno muško novorođenče zbog krize disanja. anomalije na stopalima Pes equinovarus.POLAND SINDROM: PRIKAZ SLUČAJA Ćirović D.oro dece iz Beograda u dobi od četiri godine. Plavšić A.86 % devojčica). rano otkrivanje i lečenje deformiteta u posturi. Nikolić G. međutim kasnije on može da dovede i do ozbiljnijih problema u . kao i deformitetima lokomotornog aparata. Rezultati: Dobru posturu je imalo 6. fizijatra. terapeuta.77 % devojčica).49 % dečaka i 6. i rehabilitaciju.6 % dečaka i 3. kineziterapija.com Uvod: Ispitivali smo posturu dece u uzrastu od četiri godine u toku sistematskog pregleda u Vojnomedicinskoj akademiji. Dete je otpušteno u dobrom opštem stanju. Petronić I. Kifozu je imalo 2. godine za vreme redovnog sistematskog pregleda. MRI. Beograd. Podaci su procenjeni procentualno u odnosu na ukupan broj dece. Metod: Opservaciona klinička studija koja je obuhvatila 136 .yu Sindrom Moebius predstavlja kongenitalnu paralizu facialnih nerava koja može biti udružena sa paralizom drugih kranijalnih nerava. Zaključak: Ravna stopala su najizraženiji deformitet u posturi dece. Vukomanović A Vojnomedicinska akademija. Procena posture nakon fizijatrijskog pregleda koji je uključio procenu držanja tela. pregledanih u periodu od oktobra do decembra 2005. ortopeda. pedijatra.6 % dece (6. Beograd. Ravna stopala je imalo 91 % dece (90. Ravna stopala su u ovom uzrastu često zanemarljiv deformitet. EEG. Telesna masa na rođenju 3400. Zbog toga što često ova deca imaju autizam neophodna im je i pomoć psihologa. Klinika za fiz. aplazije levog pektoralnog mišića.02 % dece (10.4 % dečaka i 11. Loše držanje je imalo 11. Džamić D Univerzitetska dečja klinika.4 % devojčica). hipoplazije leve podlaktice sa anomalijom šake. Cilj: Prevencija. P PROCENA POSTURE KOD DECE U UZRASTU OD ČETIRI GODINE Pejović V. sa zadovoljavajuće iskorigovanim deformitetima na lokomotornom aparatu. med. korektivne ortoze za gornje i donje ekstremitete. Srbija aleks_med@yahoo.4 % dečaka i 93. srednjeg i zadnjeg segmenta). Apgar 7. RTG. pregled kičmenog stuba i pregled stopala (prednjeg. dok su deformiteti kičmenog stuba neznatno izraženi u ovom uzrastu. i postavljena je dijagnoza Moebiusovog sindroma.P MOEBIUS .94 % dece (2. U pedijatrijskoj intenzivnoj nezi kliničko stanje se stabilizovalo posle čega je prevedeno na odeljenje fizijatrije radi sprovođenja terapije paralize oba facijalna nerva. roditelja. S obzirom na retku pojavu ove anomalije dijagnostikovanje i lečenje ove anomalije iziskuje multidisciplinarni pristup neurohirurga. Urađena je dijagnostika: EMG. Na odeljenju fizijatrije sprovedena je elektroterapija.

5 %) dece. Skoliozu ima 245 . kifoskoliozu 7-sedmoro (0. P POVEZANOST ANTROPOMETRIJSKIH KARAKTERISTIKA I STATIČKE IZDRŽLJIVOSTI LUMBALNE I ABDOMINALNE MUSKULATURE KOD DEČAKA OD 7 DO 14 GODINA Radaković N1. razlika u visini rebarnih lukova. a naročito deformiteta stopala. Devečerski G2. Teofilovski M3. kifozu 6 . Jelenc J1. Bajić R Dom zdravlja Savski Venac. pojava gibusa hemitoraksa u antefleksiji.dvesta četrdeset petoro (20 %) dece. Srbija biljanafiz@email. Klinički kriterijumi za dijagnozu skolioze su: razlika u visini ramena. Milidrag M. na prevenciji i korekciji svih deformiteta posture. KC Novi Sad. Miličević B1 1 Ordinacija CIM. 3Zavod za protetiku.šestoro (0.5 %) dece. nejednaki Lorencovi trouglovi stasa.co. a kifoza krivinu kičmenog stuba u sagitalnoj ravni. Metodologija rada: Sistematskim fizijatriskim pregledom 2005/2006 školske godine pregledano je 1211 (hiljadu dvesta jedanaestoro) dece osnovnih škola na opštini. opuštenom trbušnom muskulaturom kao i prisustvom manje ili više skoliotičnog držanja. mogu se javiti kod nekih oboljenja ili sindroma.yu Uvod i cilj rada. Stoga je neophodno raditi. Mogu biti strukturalne i funkcionalne. Promene . Ni jedno dete koje je redovno dolazilo na korektivnu gimnastiku nije imalo pogoršanje pri kontrolnom pregledu. Loše držanje tela karakteriše prisustvo svih ili nekoliko sledećih znakova: skapule alatae (odvojenost lopatica od rebarnih lukova). P UČESTALOST DEFORMITETA KIČMENOG STUBA KOD DECE ŠKOLSKOG UZRASTA Bokan B. Srbija ratatam@eunet. Dejanović A1.9 %) dece. Cilj rada: Isticanje značaja teme za populaciju u razvoju. kao i potreba za publikovanjem rezultata preventivnog i kurativnog rada koji se sprovodi. posturalnu disfunkciju 326 . hiperlordozom lumbalnog dela kičmenog stuba.posturi i do funkcionalnog ograničenja u fizičkim aktivnostima. već i u ovom uzrastu. Potrebu za nošenjem midera nije imalo ni jedno dete u ovoj školskoj godini što ukazuje da su skolioze naznačene u većini slusajeva (manje od 20 stepeni).yu Uvod Skolioza predstavlja lateralnu krivinu kičmenog stuba u frontalnoj ravni.trista dvadeset šestoro (26. Beograd. 2Institut za med reh. Zaključak: Pored intenzivnog rada na prevenciji i lečenju deformiteta kičmenog stuba treba raditi na edukaciji roditelja o značaju problema i visokom procentu dece kojoj je potrebna korekcija posture jer je još uvek broj dijagnostikovanih deformiteta mnogo veći od lečenih. Antropometrijske karakteristike dece sa svojim senzitivnim periodima razvoja predstavljaju poteškoću u prevenciji spinalnih problema.

98 (McGill. Zaključak Utvrđeni karakter povezanosti prostora antropometrijskih varijabli i statičke izdržljivosti lumbalno-abdominalne muskulature kod dece u osnovnoj školi. Данас по РУШКОВСКИ сколиозе се дјеле у двије групе . Кавадарци Р. П ФАМИЛИЈАРНА (генетска) ПРЕДИСПОЗИЦИЈА – СКОЛИОЗЕ ПРИКАЗ КОД ЈЕДНЕ ФАМИЛИЈЕ Димитрова В. može biti uzrok lumbalnom sindromu.хормони-колаген Мишичи-асиметрија-простеогликани БИОМЕХАНИЧКИ ФАКТОРИ ЦИЛЈ: Прикажујемо случај на дјете (фамилија) са идиопатском јувенилном сколизом. Testovi se izvode najviše pet dana uzastopno. u cilju prevencije poremećaja u lumbalnoj regiji kod dece. Utvrđivanje karaktera povezanosti antropometrijskih karakteristika i statičke izdržljivosti lumbalne i abdominalne muskulature kod dečaka uzrasnih kategorija od 7 do 14 godina starosti. tzv. . збор који произлази од грчке ријечи која означује – завој или искривјеност.u antropometrijskom statusu izazivaju i promene u statičkoj izdržljvosti lumbalne i abdominalne muskulature. Testovi za procenu SILAM-a. Павловиќ П ЈЗУ Општа Болница. Childs & Liebenson. i određene antropometrijske varijable za procenu longitudinalnih i transferzalnih dimenzija. volumena i mase tela.на дјелом или цјеле кичме тада говоримо о СКОЛИОЗИ. Димитров П. Cilj rada bio je da se pogodnim testovima ispita statička osetljivost lumbalne i abdominalne muskulature i registruju poremećaji koji bi pogodnom prevencijom sprečili budući razvoj lumbalnog sindroma. У структурелне спадају – идиопатске сколиозе које НАЦХЕСОН – л983 год дао слечи модел мултифакторски могучности настанка идиоптских сколиоза: ГЕНЕТСКИ ФАКТОР ЦНС РАСТ МЕТАБОЛИЗАМ Равнотежа . 1999). Materijal i metode. omogućava pravovremenu reakciju i upotrebu metoda fizičkog vaspitanja i medicine zajedno. Rezultati Testovi za za procenu SILAM-a su na navedenom uzorku pokazali statističku značajnost 0. Različiti karakter povezanosti antropoloških varijabli i statičke izdržljivosti lumbalne i abdominalne muskulature.Македонија sencedimitrova@yahoo. U ovom istraživanju su upotrebljena četiri standardna testa za procenu statičke izdržljivosti lumbalne i abdominalne muskulature nad 443 muška ispitanika u osnovnoj školi od 7 do 14 godina starosti.com Кичма код пацијента се посматра у двије равнине – фронтално и сагитално и гледана тако нема никакав завој – искривјеност. Ако постои странична искривјеност .структурелне и неструктурелне.

Л5 са Кобовом аглом од 430 гр. 2Univerzitetska dečja klinika. P FIZIKALNO LEČENJE DEFORMITETA STOPALA KOD DECE SA SPINALNIM DISRAFIZMOM Milićević V1. При прегледом .налази са систематским прегледама.Л2.сви знаци за кифосколиозе позитивни. прачена ротациом пршленским тјелама што следе исту.физијатар. Zbog toga je neophodno kompletno ispitivanje koje obuhvata pored kliničkog. Друга је синистроковексна -тораколумбална од Тх12 . Прва бременост – прво дјете примјено на одделение на инсистиранје једног од родителја. Srbija vencane60@yahoo. Žikić A2 1 Institut za rehabilitaciju Selters.Тх9. сестре и баке. denikol27@yahoo. Назначена субхондрална склероза и формирани спондилофити вентрално. са израженом ротацијом пршленских тјела.на прикажаном скелетом прати се двојна сколиоза. као и редуцирана физиолошка лумбална лордоза. од први и други степен на Л1 .(На иста воизраст од 14 год лечена је са тракцијом и гипсани корсет) ДИСКУСИЈА И ЗАКЛЈУЧАК: Деца који имају генетску предиспозицију потребно је да се редовно контролирају посебно са стране матичног лекара. МАЈКА родјена 1974 год РТГ наод: Двојна синистроконвексна девијација. Дискални простори следе исту девијацију. Да би се спречила и поновила ситуција са родителја (мајка) и одгоила здрава и права деца без ризика од остале компликације. Цео постнаталан и детски период уредан. Petronić I2. кои следе исту (нарочито у горној тречини торакалне кичме).МАТЕРИЈАЛ И МЕТОДИ: Анализирани су податоци из здравствених картона . са уредним менструалним циклусом. гр2 и ротација од лесен степен на ТХ8 . Као и РТГ налази. Beograd. са КОбовом аглом од 320. Аголкифозе је 3ост. анамнеза мајке. Na osnovu rezultata pravi se .3 до Л1. Рајзеров знак је 4. Knežević T2. са уредан породјај. у средним дистаним партијама.Л1. на возраст од 14 година.com Uvod: Utvrđeno je da deformiteti stopla kod dece često mogu da budu posledica neurološkog deficita usled spinalnog disrafizma. Ćirović D2. Урадјено РТГ панораму са слечим наодом . Редуцирана торакална физиолошка кифоза. СЕСТРА родјена 1997 год РТГ наод: Дексроковексна девијација на торакални дио кичменог стуба. Mladenovac. ортопед .com. radiografsko i imidzing metode lumbo-sakralne regije kičme. Дискални простори следе девијацију. са проширеним дискални простори. родителја. neurofiziološko. Nikolić D2. Прва је декстроконвексна торакална од Тх .2 и ротација пршленских тела од Тх12 . РЕЗУЛТАТИ: Ради се о женском дјетету родјено 1992 год.

P RANI NEUROFIZIOTERAPISKI TRETMAN DECE SA RIZIKOM I NJEGOV ZNAČAJ Kitrozova Z. Ljusevska . Rezultati: U grupi OSD sa paretičnom muskulaturom podkolenice i stopala imali smo značajno poboljšanje funkcije hoda i zadovoljavajuću korekciju deformiteta uz neophodno stalno praćenje. . Kod okultnog i tetrakord sindroma dijagnostika je značajna jer je uz lečenje potrebno stalno praćenje da bi se utvrdio oporavak ili progresija deformiteta do kraja rasta. kinzi terapije uz primenu korektivnih longeta.com. Ispitivanjem je obuhvaceno 40 dece od čega je 24 pacijenata imalo OSD. Makedonija mmicun@freemail. Mićunović M Spec. u sustini osnovni posturalni mehanizmi koji se sastoje od reakcija ispravljanja i reakcija ravnoteže. bolnica za ortopediju i traumatologiju "Sv. Erazmo. Kod tih pacijenata sprovodi se kontinuirana fizikalna terapija uz konsultaciju ortopeda i neurohirurga. Rani početak neurofizioterapiskog tretmana kod dece sa rizikom u prva tri tromesečja života je od velikog značaja. termo. Cilj. U grupi Tetrakord sindroma u konsultaciji sa neurohirurgom ukoliko je došlo do pogoršanja kliničkog i neurofizioloskog nalaza vršena je neurohirurska intervencija posle čega je sprovođena fizikalna terapija. Stimulišu se normalne rakcije. Prikaz značaja ranog neurofizioterapiskog tretmana kod dece sa rizikom u njihovom daljem motornom razvoju.Ohrid".individualni plan i program rehabilitacije. Cilj: je da se pravovremenom dijagnostikom i ranom adekvatnom fizikalnom terapijom postigne maksimalni funkcionalni oporavak i korekcija deformiteta. trebaju se razvijati pre početka učenja deteta kompliciranim funkcijama. Sva deca su bila uključena u program elektro. Abnormalni oblici položaja i pokreta moraju biti zaustavljeni. Markovska . Mićunović . R. refleksnih mehanizama i inhibiciju aktiviranja i izgradnju pogrešnih odnosno patoloških šema držanja tela i pokreta. U drugoj grupi (operisanih) takođe smo imali oporavak paretične i paralitične muskulature. tetrakord sindroma i posle operisane meningomijelocele. a rani i osnovni motorni oblici kontrole pokreta. 13 operisano od meningomijelocele i 3 pacijenta sa tetrakord sindromom u periodu od 2000-2005 godine.Trajčevska Z.Ničeska L. Zaključak: Iz gore dobijenih rezultata neophodan je dijagnostički protokol i individualni terapijski program kako bi se postigla maksimalna korekcija deformiteta i omogućio funkcionalni hod. Posle završene serije vršena je ponovna evaluacija. korekciju deformiteta i osposobljavanje za hod uz adekvatno ortotisanje.Naumoska S. a inhibiraju abnormalne sa ciljem tačnijeg praćenja redosleda normalnog motornog razvoja deteta. zato što plastičnost infantilnog mozga dozvoljava stimulaciju normalnih posturalnih.mk Uvod. Metod: Na Univerzitetskoj dečjoj klinici (UDK) praćena je grupa dece sa valgus i varus deformacijom stopala kao sekvela okultnog spinalnog disrafizma (OSD).

toliko su izgledi za normalizaciju lokomotorike veći. latenca. U periodu od januara 2001god. . Rani neurofizioterapiski tretman kod dece sa rizikom sprovodi se u cilju potpomaganja njihovog rasta i razvoja. Srbija knez@eunet. Beograd. Svi pacijenti su praćeni i kontrolisani od strane neurofiziologa i oftalmologa. Koliko je raniji početak. kao sto su novorođenčad i odojčadi. Rezultati. 7 meseci (jedno dete) i 8 meseci (troje dece). amplituda i oblik odgovora. izdvojeno je i praćeno samo 14 dece. kod šestoro dece je postignut normalni motorni razvoj. 5 meseca (dvoje dece). kod troje od nepoznatih razloga tretman je prekinut i kod troje dece praćenje razvoja je u toku. kod dvoje je manifestirana cerebralna paraliza. Zaključak. Inhibicija abnormalnih položaja pomoću "refleksno inhibitornih položaja" i facilitacija željenih obrazaca sprovodi se manuelnim radom sa detetom i veštim korišćenjem "ključnih tačaka" kontrole. do avgusta 2006god.yu Uvod: Vizuelni evocirani potencijali (VEP) kao dijagnostička metoda daju nam bitne informacije o funkcionalnom integritetu optičkog sistema kao i bazične funkcije vizuelne percepcije. Praćena je grupa dece starosti od 2 meseca do 2 godine sa suspektnim oštećenjem vida. Petronić I. Od četrnaestoro praćene dece sa rizikom. od ukupno 203 pacijenata kod kojih je sprovođen ambulantni neurofizioterapiski tretman. P ZNAČAJ VIZUELNIH EVOCIRANIH POTENCIJALA U EVALUACIJI DISFUNKCIJE I ZRELOSTI CENTRALNOG NERVNOG SISTEMA KOD PREMATURUSA Knešević T. Nikolić D. kod kojih je sprovođen rani neurofizioterapiski tretman. U našoj studiji koristili smo VEP “FLASH” stimulaciju monokularno sa registracijom kortikalnih odgovora po internacionalnom 10/20 sistemu. Metod: Na Univerzitetskoj dečjoj klinici (UDK) obrađeno je 30 pacijenata u periodu od 2001-2006. godine. Dijagnoza je opisna: Praćenje razvoja (ostali su sa cerebralnom paralizom i na uzrastu od 1-13 godina). kod kojih je sprovođen rani neurofizioterapiski tretman na uzrastu od 2 meseca (troje dece). 3 meseca (jedno dete). Milicev S Univerzitetska dečja klinika. Parametri koji su praćeni su: prisustvo odgovora. Cilj rada je bio primena VEP-a kao dijagnostičke metode koja omogućava praćenje oporavka i sazrevanja CNS-a kod prematurusa i dece sa hiperbilirubinemijom kao i kod rizikobeba kod kojih je usled boravka u inkubatoru došlo do oštećenja vida na različitom nivou. Milićević V. Od velikog je značaja u detektovanju disfunkcije i stepena oštećenja vida kod pacijenata sa kojima nije moguće ostvariti komunikaciju.Materijal i metode. Zbog toga je prva godina života od velike važnosti za dalji razvoj dece sa rizikom. Primenjivan je tretman Bobath-ovom metodom neurofizioterapiski tretman sa refleksnom inhibicijom i facilitacijom. 4 meseca (dvoje dece).

Od 7 pacijenata sa mikroftalmusom 5-oro (71 %) je imalo prekid provodljivosti a 2-je (29 %) je imalo slabo formirane odgovore niskih amplituda i produženih latenci.2. asimetrije u posturi . Radovanović Lj. Ova odojčad upućivana su iz savetovališta zbog odstupanja u neuromotornom razvoju . uključena u habilitacioni treman i kontinuirano praćena najmanje do uzrasta od godinu dana. Rezultati Na kraju praćenja. faktori rizika u trudnoći). dok je VEP najmanje senzitivan u dijagnostici kongenitalne katarakte. hiperbilirubinemija. dok je kod 7-oro (58 %) registrovana produžena latenca. P PRAĆENJE SIMPTOMATSKI RIZIČNE ODOJČADI SA SINDROMOM ASIMETRIJE CENTRALNOG POREKLA Gajić . u prva dva tromesečja .96 %) ispoljen neurološki deficit. tortikolisa i talovalgusa stopala . HIE. UZ CNS-a. kontinuiranog praćenja odojčadi sa SACP i na značaj ranog habilitacionog tretmana. Od 12 pacijenata sa kongenitalnom kataraktom kod 5-oro (42 %) nije registrovana provodljivost. asfiksija.Rezultati: Od 30 prematurusa. niže amplitude i slabo formirani odgovori. dok je kod 11 (18. U ove dve grupe pacijenata anlizirali smo zastupljenost faktora rizika za oštećenje CNS-a (prematuritet. Psihomotorni razvoj ove odojčadi može ići i u pravcu neurološkog deficita. Ostojić S. 7-oro mikroftalmus i 11 atrofiju papile optičkog nerva. MR). Beograd.24. Vidović P Specijalna bolnica za cerebralnu paralizu i razvojnu neurologiju.com Uvod Pod sindromom asimetrije centralnog porekla (SACP) podrazumeva se istovremeno postojanje asimetrije u posturi.Jovanović S. od 58 pacijenata sa SACP kod 47 (81. HIC. odstupanja u EEG i UZ nalazu CNS-a i rezultate . Ova odojčad su dijagnostički obrađena (EEG. Srbija office@sbcprn.l. u trećem tromesečju 8 odojčadi. sumnje na leziju brahijalnog pleksusa . Zaključak: Iz dobijenih rezultata možemo zaključiti da su kod svih pacijenata registrovane promene VEP-om od potpunog prekida provodljivosti do srednje teške disfunkcije. Metode Analizirali smo dokumentaciju 58 pacijenata sa SACP koji su se na prvi ili kontrolni pregled javili u prvih šest meseci 2003.8. Od 11 prematurusa sa suspektnom atrofijom papile kod 3-je (27 %) su registrovani slabi formirani odgovori niskih amplituda. dok su kod 8oro (73 %) registrovane i produžene latence. Simonović V. distribuciji tonusa i posturalnom reaktibilitetu. 12 ih je imalo kongenitalnu kataraktu. FOU.l.7. latenci u fiziološkim granicama. EP. sumnje na spastičnu hemiprazu . talovalgusa stopala .50. godine. Ovi pacijenti su se na prvi pregled javili u uzrastu odojčeta. Cilj rada je da ukaže na potrebu rane dijagnoze. U našoj studiji najveća senzitivnost VEP-a kao metoda je kod atrofije papile optičkog nerva. Kod ove dece pratili smo pojavu provodljivosti optičkog nerva koja nam je kao indirektna metoda omogućavala procenu funkcije vizuelnog puta i maturaciju vizuelnog korteksa. hipertonije .l.03%) došlo je do korekcije asimetrije. neonatalne konvulzije.

Srbija denikol27@yahoo. Mere rane rehabilitacije smo podelili prema tipu vežbi i dužini njihovog izvođenja. Petronić I. Raznolikost kliničkog ispoljavanja i posledice na drugim sistemima zahtevaju timski rad u njihovom praćenju i lečenju. Njihova incidenca je 8 . U grupi pacijenata sa neurološkim deficitom postojala je veća učestalost faktora rizika.com Uvod: Urođene srčane mane predstavljaju najčešće urođene mane kod dece koje se se javljaju u 30 %.psihološkog testiranja.42 %) nakon prve godine. vežbe disanja (VD) kod 14 dece. Od 47 pacijenata sa iskorigovanom asimetrijom kod 28 (59. Dužina primenjenih tehnika se kretala od 3 dana do 33 dana sa najvećom srednjom frekfencijom od 6 dana. Program mera plućne rehabilitacije zauzima najznačajnije mesto sa obzirom na apsolutnu primenu i dobre rezultate u ranom postoperativnom periodu u svim uzrastima.57 %) asimetrija je iskorigovana u prvoj godini života. Knežević T Univerzitetska dečija klinika. Pasivno relaksirajući pokreti (PRP) i perkusiona drenaža (PD) su primenjeni kod svih pacijenata. vertikalizacija (V) kod 3 deteta i hod (H) kod 1 deteta. Milićević V. značajnije zastupljena u periodu odojčeta. Metod: Obrađeno je 387 dece lečenih na UDK u periodu od 2003 . Beograd. Zaključak: Najčešća postoperativna komplikacija je atelektaza levo. kontinuiranog praćenja i ranog uključivanja u habilitacioni tretman. god. Milinčić Z. Rezultat: Plućne komplikacije su se pojavile kod 21 deteta. češće odstupanje EEG i UZ nalaza CNS-a od fiziološkog i veći procenat kašnjenja psihičkih funkcija. P EVALUACIJA MERA RANE REHABILITACIJE I PLUĆNIH KOMPLIKACIJA KOD DECE SA UROĐENIM SRČANIM MANAMA OPERISANIH NA UNIVERZITETSKOJ DEČJOJ KLINICI TROGODIŠNJE ISKUSTVO Nikolić D. Heterogenost dužine primene tehnika rane rehabilitacije ukazuje na neophodnost individualnog pristupa svakom detetu. Cilj rada je bio sagledavanje plućnih postoperativnih komplikacija kod dece sa USM operisanih na Univerzitetskoj dečjoj klinici (UDK) u toku 3 godine kao i program rane rehabilitacije primenjene kod ove dece u cilju poboljčanja funkcije i sprečavanja komplikacije. 1 deteta starosti 3 godine obostrano kod 1 odojčeta Desni pneumotoraks 1 odojče. 11 odojčadi desno 3 pacijenta: 2 novorođenčeta. Atelektaza se javila u 20 pacijenata i to: levo: 16 pacijenata: 5 novorođenčadi.10/1000 živorođene dece. a kod 19 (40.2005. Zaključak Razvoj SACP može ići i u pravcu neurološkog deficita što ukazuje na potrebu rane dijagnoze. Grupu dece smo podelili u odnosu na tip komplikacije i starost. .

59 %): bronchitis rec. te antivirusne itd. a pospešuje se i skraćuje lečenje. Materijal i metode: Opservirali smo 10870 (56.56 %) sa astmom. aspiracije sekreta (kod dojenčadi) ili i drenažne tehnike. infekcijama. i slikovit prikaz drenažnih i dr. R. vežbe relaksacije. terapije). kao i opšti fizički trening itd.). pri psihijatriska bolnica – Skopje. Svi pacijenti su ispisani kao poboljšani.P NAŠA ISKUSTVA SA PREVENCIJOM. hospitalnog morbiditeta (od 2000 . tehnika zavisno od lokalizacije obolenja. Proevski J2.Makedonija 2 Zavod za lekuvanje i reh. pružana je psihosocijalna podrška osobito hroničarima. Vršena je i edukacija pacijenata. Rezultati: Kod svih je primenuvan interni protokol: ACTD = KD + EV + FET dijagnosticki i terapeutski. RK pomaže toaletu disajnog stabla (čime pomaže disajnu funkciju ali i olakšava tegobe bolesnika što je veoma važno kod male dece.49 %) sa ak. a kod pleuropneumonija prevenira stvaranje pleuralnih athezija itd. 2019 (10. Skopje. respiratorne vežbe. olakšavaju se tegobe pacijenata te poboljšava ukupni kvalitet života.itd. Mickovski V3.com U lečenju i rehabilitaciji pneumopatija u dece pored medikamentozne etiološke i simptomatske terapije nezaobilazna je i respiratorna kineziterapija (RK). dobija se optimalni učinak u lečenju i rehabilitaciji plućnih bolesti. Micevska D2. i dizajniran je program praćenja pacijenata. Za prevenciju: vakcinacije (pored redovnih uvođenje i kod nas antipneumokokne i antihemofilusne kao redovne. potporne itd. bronhitisom. respiratornim i dr. te aerohelio i klimatoterapija itd. uzrast dece: 0 18 god. pravilna i punovredna ishrana i nega dece.85 %) dece hospitalizirani zbog pneumonija. vežbe za jačanje muskulature. obstruens. R. Zaključak: Pored medikamnetozne (etiološke i simptomatske. . Makedonija zafirov2002@yahoo. Zafirovska E5 1 Institut za belodrobni zaboluvanja kaj decata (IBZD).43 %): bronhiektazije. pomaže i reekspanziju pluća i uzvraćanje plućne elastičnosti. Sveukupnom pravilnom primenom svih ovih mera. kao i aerohelio i klimato terapija te higienodietetski rezim itd. Kozle. Cilj: Prikaz 6 god.2005g) nekih pneumopatija u IBZ. 261(6. kao i prikaz najčešćih respiratornih vežbi. nezaobilazna je i RKi ako se pravilno upotrebi korisna je u lečenju i rehabilitaciji respiratornih bolesti. Buzalkov G4. LEČENJEM I REHABILITACIJOM AKUTNIH I HRONIČNIH PNEUMOPATIJA KOD DECE I ADOLESCENATA Zafirovski Lj1. 82 (0. 2198 (11.na respiratorni nespecificni i alergiski zaboluvanja Otesevo 3 Specijalna detska bolnica za lekuvanje i rehabilitacija – Ohrid 4 Specijalna bolnica za lekuvanje i rehabilitacija na belodrobni zaboluvanja i TBC Jasenovo 5 Interno odd. kao i izbegavanje kontakata sa ak.

jačanje mišića sinergista (koje će biti pomoć operisanim agonistima). prevenira se plućni i lokomotorni invaliditet. te poboljšava kvalitet života. 5 sa likvidopneumotoraksom. no samo pokazivanje). što remeti držanje trupa. vežbe forsiranog ekspiriuma. kao niti dijafragmalne i dr. Materijal i metodi: Opservirano je 100 operisane dece. kao i dozirani opšti fizički trening. Skopje. 7 sa hirurškom drenažom empijema.NAŠIH PACIJENATA Zafirovski Lj1.P PREOPERATIVNA PRIPREMA I POSTOPERATIVNA REHABILITACIJA KOD TORAKOTOMISANE DECE . strukturalna skolioza. vežbe za donje ekstremitete.ženski. 6 . od kojih 46 sa Echinococcus pulmonum.muški. te fibrozna ankiloza okolnih mišića ramenog pojasa.odd za respiratorna rehabilitacija i fizikalna terapija. a moguće su i defornmacije toraksa (s obzirom na funkcionalnu kompleksnost mišića trupa). Svi pacijenti su ispisani kao poboljšani. 2 Klinika za torakalna hirurgija Medicinski fakultet. aktivne). 8 hirurški tretiranih plućnih abscesa. Zaključak: Preoperativna priprema olakšava sam torakalni hiruski zahvat i čini ga bezbednijem. korektivni položaji. Skopje. R. tehnike iskašljavanja (veoma pažljivo kod ehinokoknih cisti i ne kod distendiranih. itd) tehnike iskašljavanja. vežbe za širenje toraksa. Nisu uklučeni operisani medijastinalni i dr. vežbe dijafragmalnog kontrolisanog disanja. te psihološka podrška pacijentima i roditeljima. Otesevo. suportivne. 28 sa traheobronhijalnim anomalijama. Miskovska – Saljamovska G4 1 Institut za belodrobni zaboluvanja kaj decata.Makedonija zafirov2002@yahoo. . Rezultati: Kod svih je preoperativno primenjivana: edukacija i uvežbavanje korektivnih položaja. a zajedno sa postoperativnom rehabilitacijom se preveniraju postoperativne komplikacije. torakoperkusije vibracije toraksa. Postoperativno: toaleta disajnog stable (posturalna drenaža. disajne i korektivne vezbe: (pasivne. tretiranih konzervativno u istom periodu). tumori. srednja uzrast: 9. Ohrid. 46 . 3 Specijalna detska bolnica za lecenje i rehabilitacija. Ove kompleksne i nepoželjne funkcionalne posledice treba prevenirati pravilnim lečenjem koje obavezno uključuje ranu i upornu fizikalnu terapiju.operisanih bronhiektazija (od ukupno 82 konzervativno tretiranih bronhiektazija. disajnih i korektivnih vežbi. Sotirovski Gj3.com Čak i najveštija torakotomija ostavlja patoanatomski i patofiziološki reziduum: posthiruška (traumatska) atrofija i skraćenje ozleđene muskulature. Cilj: Prikaz naših iskustva sa preoperativnom pripremom kao i postoperativnom rehabilitacijom torakotomirane dece iz našeg materijala. Kondov G2. pokretljivost ramena. vežbe za rameni pojas. vežbe za muskulaturu trupa. Od njih 54 . u istom periodu. smanjuje se bol i respiratorni discomfort.38. Karagjozov M2. 4Zavod za lekuvanje i rehabilitacija na nespecificni i alergiski belodrobni zaboluvanja. niti funduplikacije gastroezofagealnih refluksa itd. Micevska D4. hernije.hiruški tretiranim (ne računajući 37 pleurita.

neonatolozima. a tačna etiologija nije poznata.m. 2004 god.Neonatologija. Sugareva L2 1 Odeljenje za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. Tada će njegove gestikulacije biti organoleptički primetne i propraćene i drugim problemima.OPŠTA BOLNICA. do 1 mesec. do 3 meseca i do 6 meseca ). Rakić . sternocleidomastoidius-a..yu Uvod: Pes equinovarus. Razlikujemo dva vida tortikolisa: urođeni i stečeni. Opšta bolnica Veles.. u procesu lečenja kongenitalnog ekvinovarusa... je najteži deformit stopala koga karakterišu 4 osnovne komponenete: ekvinus.Opšta bolnica. Veles: odeljenje za . Cilj rada je da istaknemo značaj i efekat rane primene procedura fizikalne terapije.P TORTIKOLISI KOD NOVOROĐENIH NA MATERIJALU IZ JZU . neposredno po rođenju.com Uvod: Tortikolis je prunudan položaj vrata i glave. i odelenje za . Po učestalosti. 2Odeljenje za ginekologiju i akušerstvo. Diskusija i zaključak: Za suzbijanje ove bolesti potrebna je kompletna saradnja sa: ginekolozima. kada se deformitet najlakše koriguje. Jedan vid urođenih je posledica akta rađanja.. . VELES Stoilovska T1. Sa njihovom saradnjom bi se delovalo na rano otkriće i suzbijanje. Cvetković K.7 dana. adduktus i ekskavatus. Kod urođenog tortikolisa govorimo o neuhranjenosti ili ishemiji m. U samom radu izložićemo slike koje idu u prilog ove bolesti. Stečeni tortikolis je posledica neuroloških bolesti. Ako se na vreme ne otkrije i ne raeguje adekvatno može doći do trajnog oštećenja mišića sa iskrivljenjem lica.Ginekologiju i akušerstvo . Beograd.Milanović J. sternocleidomastoideus-a pa tada govorimo o (kongenitalnoj hemivertebri). uzrastu (uzrasne grupe od 0 . do 15 dana. P ZNAČAJ PRIMENE RANE FIZIKALNE TERAPIJE U LEČENJU PES EQUINOVARUSA Jevtić T. ovaj deformitet se nalazi odmah iza urođenog iščašenja kuka. Razlikuju se strukturalni i posturalni pes equnovarus. pedijatrima i ortopedima. nacionalnoj pripadnosti i mestu stanovanja (grad .selo). Vlahović N Institut za zdravstvenu zaštitu majke i detete Dr Vukan Čupić. urođeno krivo stopalo.Fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. a drugi anomalije pri formiranju ploda i odnosi se na skraćenje krajeva m.. R Makedonija tstoilovska@yahoo. varus. razvrstanih po polu.. 2005 god..m. Srbija tanja_j@eunet. Materijal i metode: Retrospektivni prikaz studije novorođenih u periodu od tri godine: 2003 god. nagnut na jednu stranu. Značajno je iskoristiti prva 3 meseca života. Cilj: Prikaz tortikolisa kod novorođenih u periodu od tri godine ispitivano na materijalu iz JZU .

STERNOCLEIDOMASTOIDEUSA (SCM) Mijušković G. Rezultati: Zadovoljavajućom korekcijom smatrali smo stopala kod kojih smo dobili pasivnu dorzifeksiju veću od 1100. Osim 5-oro dece. elektroterapija . u saradnji sa Odeljenjem neonatologije i Službom razvojnog savetovališta ZCK u periodu 01. Matić D. te je po incidenci od 0. koja su prvi put dovedena na pregled sa 5. kod kojih se nije uticalo na vreme javljanja na fizikalni tretman. a na Rtg snimku Kite-ov ugao veći od 350. Prospektivna studija je obuhvatila 52 dece. desnostrani kod 22-oje. starosti od 5 dana do 6 meseci. 2001. Azdejković Lj Zdravstveni centar Kruševac.4 -1. neposredno po rođenju. Ove rezultate smo postigli kod 51-og deteta. dana života u vidu parafinskih kompresa.sa teritorije Opštine Kruševac kod kojih je u optimalno vreme započinjanja fizikalna terapija i kontrolnu grupu od 23 dece . Kod ostale dece Rtg i klinički nalaz nije bio zadovoljavajući i ta deca (njih 29-oro) su u ovom periodu podvrgnuta operativnom zahvatu . 35 dečaka i 17 devojčica. Od ukupnog broja dece bilo je 58 dečaka i 22 devojčice. a uzorak je bio apsolutan. postižu se zadovoljavajući rezultati i smanjuje se broj operisane dece. Ciljevi rada: Da se sagleda i analizira. Procedure fizikalne terapije koje smo primenjivali u lečenju pes equinovarusa su: kineziterapija. Obostrani pes equinovarus je dijagnostikovan kod 44-oro. na odeljenju fizikalne medicine i rehabilitacije lečeno je ukupno 80-oro dece pod dijagnozom pes equinovarus.Materijali i metodi rada: U periodu od 2000 do 2005 godine. u odnosu na vreme započinjanja tretmana i ograničenje pasivnog obima pokreta rotacije. Zaključak: Urođeno krivo stopalo nikada ne može po veličini. a levostrani kod 14-oro dece. Nakon potvrđene dijagnoze CMT formirali smo dve grupe ispitanika: eksperimentalnu grupu od 29 dece . Metodologija: Ispitivanje je sprovedeno u Službi dečje fizijatrije Zdravstvenog centra Kruševac (ZCK). Ćićevac.upućenih iz Domova zdravlja susednih opština (Trstenik.elektrostimulacija na potkolenu muskulaturu po savlađivanju kontraktura i plasirali smo korektivne natkolene gipsane longete koje doprinose održavanju postignute korekcije. dužina trajanja fizikalnog tretmana kao i efikasnost fizikalnog tretmana dece sa CMT sa pseudotumorom m. Obe grupe ispitanika tretirane su . termoterapija od 15. iskorigovanu varus komponentu. ostala deca su hospitalizovana u prvih mesec dana života. Varvarin). 2004. .net SZO je 1973 god.05. Brus. Aleksandrovac. obliku i funkciji poprimiti karekteristike potpuno normalnog stopala. svrstala CMT u grupu kongenitalnih deformacija. P OCENA USPEHA I DUŽINA TRAJANJA FIZIKALNE TERAPIJE KOD DECE SA KONGENITALNIM MIŠIĆNIM TORTIKOLISOM (CMT) SA PSEUDOTUMOROM M. Ranim započinjanjem fizikalnog tretmana. Srbija hansmiha@my-its. SCM. odnosno 6 meseci. Fizikalni program treba kod svakog deteta sprovoditi dovoljno dugo i svako dete pratiti do završetka rasta.9 % na trećem mestu kongenitalnih mišićno skleletnih anomalija.

28 dana. Redovito išli na kontrole.87 dana. R. a u kontrolnoj grupi je utvrđena jaka pozitivna korelacija (r = 0. i imala zaostatak pasivnog obima pokreta rotacije manji od 30°.001). Crouzon. u odnosu na vreme započinjanja tretmana i na početno ograničenje pasivnog obima pokreta rotacije. odmah po porodu uočene malformacije na licu.org U našu ustanovu je prvi put upućena na liječenje jedanaestogodišnja djevojčica zbog ograničenih pokreta u ramenima. šakama i zbog krive kičme. Analizom korelacionih koeficijenata uočili smo linearnu zavisnost dužine trajanja terapije i starosti ispitanika na početku tretmana. Dragić D. SCM. Kod ispitanika kontrolne grupe prosečna dužina trajanja tretmana iznosila je 94.664. laktovima. kao i kada se posmatraju zajedno. Kyphoscoliosis vert.001). zahvat oba stopala – Megadactilija et clinodactilia pedis dig.I bil. pedis obostrano . a pod Dg: Sy. Papić .05 dana.terapijskim protokolom započetim danom dolaska u ZCK. nogama. thoracolumbalis. zahvat desnog lakta – Arthrodesis cubiti dex. Trajanje tretmana je kraće i uspeh terapije bolji u dece koja su se javila u prvom mesecu starosti.istim fizikalno .SCM. zbog čega je prebačena na odjeljenje neonatologije bolnice u Užicu. P REHABILITACIJA DJEVOJČICE SA ANOMALIJAMA LOKOMOTORNOG APARATA I KRAINOFACIJALNOM DISOSTOZOM Marjanović B. značajno najveći broj dece kontrolne grupe. sa postavljanjem lakta u poziciji 90 st.001). Tako je u eksperimentalnoj grupi utvrđena značajna korelacija srednje jačine (r = 0. Banjaluka. Po otpustu preporučen pregled fizijatra.SCM. rukama.Stevanović Đ. Sa dvije godine starosti na dječijoj klinici Beograd urađena ablacija prekobrojnog palca desno i op. dece sa kongenitalnim mišićnim tortikolisom sa pseudotumorom m. dok je kod onih kod kojih je lečenje započeto u drugom mesecu prosečna dužina lečenja iznosila 72. p < 0.05). Krajnji ishod fizikalnog tretmana analiziran je kroz dužinu trajanja tretmana. Apert. je terapiju CMT sa pseudotumorom m. p < 0. Zbog osjećaja hladnoće u rukama i nogama. Rezultati: Prosečna starost dece eksperimentalne grupe pri prvoj prezentaciji. Srpska vera@ibhibih. je značajno manja od starosti dece kontrolne grupe (p < 0. Sa nepunih pet godina IOHB ‘’Banjica’’ zbog ograničenih pokreta u oba lakta urađen op. pregledana od strane vaskularnog hirurga – klinički nalaz na arteriovenskom sistemu gornjih i donjih ekstremiteta izuzev oslabljenih pulsacija art. dors. je terapiju CMT sa pseudotumorom m. Zaključak: Rezultati ovog istraživanja su potvrdili uspeh fizikalnog tretmana. Šolaja V Zavod za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju ‘’Dr Miroslav Zotović’’. započeo u drugom mesecu starosti (p < 0. Sy. značajno najveći broj dece eksperimentalne grupe. Djevojčica iz III uredne trudnoće.373. gde se nije uticalo na vreme javljanja.001). započeo u prvom mesecu starosti (p < 0. Dužina trajanja terapije u ispitanika eksperimentalne grupe kod kojih je započet tretman u prvih 30 dana starosti deteta iznosio je 67.

lice spljošteno. Srbija petvesna@eunet. mentalni razvoj uredan. pasivna korekcija minimalna. uvećane očne jabučice. skraćeni palčevi. Program terapije: Kinezi. Materijal i metod rada: prospektivna klinička studija je obuhvatila 9 neurološki zdravih devojčica. dosta dobro korektivan. BT-A (Dysport) u dozi od 500 jedinica je davan transperinealno u spoljašnji uretralni sfinkter. vodjenje dnevnika mokrenja u toku 48 časova. termo. koljenima i oba TC izvodi. hidratacija i korekcija opstipacije) bez poboljšanja. bavi se ritmikom. Dorzifleksija oba RC redukovana. ultrazvučni pregled bubrega i mokraćne bešike. sindaktilija obostrano. u ASŽ je donekle ovisna o tuđoj pomoći zbog redukovanih pokreta u laktovima i šakama. svodovi stopala spušteni.uredan. ramena povijena prema naprijed. desni lakat u semifleksiji. pravilan položaj pri mokrenju. Pre uključivanja u studiju kod sve dece je izvršen klinički pregled. U školi redovito pohađa nastavu fizičkog vaspitanja. Malo je podataka o primeni BT-A u lečenju funkcionalnih poremećaja u neurološki zdrave dece. dobila se minimalna fleksija lijevoga lakta. kičmeni stub u torakalnom dijelu kifotičan. Lazović M. P KOMBINOVANA PRIMENA BOTULINUM TOKSINA TIP A I REHABILITACIJE DONJEG URINARNOG TRAKTA KOD DECE SA DISFUNKCIONALNIM MOKRENJEM Živković V. Kod odpusta je došlo do poboljšanja kretnji u ramenima. sa disfunkcionalnim mokrenjem koje su lečene blokatorima α-1 adrenergičkih receptora i standardnom uroterapijom (trening mokračne bešike. čučanj izvodi.yu Uvod: Botulinum toksin tip A (BT-A) predstavlja snažan antagonist muskarinskih receptora koji izaziva različit stepen paralize poprečno-prugastih mišića. Zbog pogoršanja funkcije desnog lakta indiciran ponovo op. hod na petama i prstima izvodi. prsti kratki deformisani. analiza urina i urinokultura. pronaciju i supinaciju ne izvodi. nalaz: Djevojčica u dobi od jedanaest godina. korekcija stava je bolja. pokretna. Cilj rada je bio da ispita efikasnost kombinovane primene BT-A i standarne uroterapije u lečenju dece sa disfunkcionalnim mokrenjem. Kretnje u ramenima redukovane. Nakon 2 nedelje . 3-11 godina starosti. hidro. lijevi lakat u ekstenziji. Kl. Vlajković M. Cilj rehabilitacije je očuvanje i unapređenje sadašnji sposobnosti i sprečavanje pogoršanja novih oštećenja uz često obnavljanje rehabilitacionog tretmana. zahvat zašto se roditelji nisu odlučili. osloncem na puna planta. komunikativna. Dimitrijević L. Milić H. Uloga BT-A u lečenju neurogenih poremećaja mokrenja kao što su hiperaktivnost detrusora i detrusor . Slavković A Klinika za fizikalnu medicinu. redukovan program za kifozu i skoliozu. Klinički centar Niš. šaku formira. kao i urofloumetrija sa odredjivanjem postmikcionog rezidualnog urina. radna th. rehabilitaciju i protetiku.sfinkter disinergija je dobro poznata. diskretno skoliotičan. Kretnje u kukovima.

Poremećaj njihovog zdravlja se neposredno reperkutuje na zdravlje čitave nacije postajući tako javno-zdravsveni problem. Pre i 6 meseci nakon davanja Dysporta vršeno je popunjavanje upitnika (modifikacija Van Gool-ovog upitnika) o prisustvu i stepenu dnevne urinarne inkontinencije.uključivan je rehabilitacioni tretman koji je obuhvatao trening mokračne bešike. ali nismo uključeni u istraživanja na nacionalnom nivou pa samim tim ne postoji nacionalna strategija prevencije. Rezultati: Šest meseci nakon davanja Dysporta postignuto je statistički značajno smanjenje ukupnog skora dobijenog iz upitnika što ukazuje na poboljšanje urinarne inkontinencije i simptoma otežanog mokrenja. Zaključak: naši rezultati ukazuju da se primenom BT-A uz rehabilitacioni tretman mehanizam mokrenja kod dece sa disfunkcionalnim mokrenjem rezistentnim na standarne oblike terapije može značajno poboljšati i održati najmanje 6 meseci. načinu mokrenja. kompjuterske igre).yu Uvod: Fizicka neaktivnost je epidemija savremenog društva. registrovano je značajno smanjenje postmikcionog rezidualnog urina. Srbija dzsarigrad@sbb. Pre terapije i nakon perioda praćenja od 6 meseci analizirani su sledeći parametri: totalni kapacitet mokraćne bešike (izražen u procentima kapaciteta očekivanog za uzrast). (DM tip II) KVO. metaboličke poremećaje. edukaciju o pravilnom položaju pri mokrenju. postmikcioni rezidualni urin (ml). ali savremen način života utiče na ranu pojavu faktora rizika. Kod nas postoje istraživanja fizičke neaktivnosti kao faktora rizika na lokalnom nivou. Beograd. dok značajno poboljšanje parametara urofloumetrije nije verifikovano. a koji će biti primenjivi u našoj sredini. vreme mokrenja (s). noćne enureze. Nijedno dete nije imalo sistemske neželjene efekte u vezi sa primenom Dysporta. direktno povezan sa posledicama fizičke neaktivnosti. chat rooms. Deca se smatraju najzdravijim delom drustva. Cilj anamnestičkog istraživanja je da utvrdi opravdanost uvođenja preventivnih programa i adekvatne mere prevencije koji će delovati na smanjenje faktora rizika fizičke neaktivnosti. P FIZIČKA NEAKTIVNOST DECE KAO JAVNO ZDRAVSTVENI PROBLEM Ljubinković K. poremećaje u ponašanju. opstipaciji i kvalitetu života. količina izmokrenog urina (ml). kao i vežbe za relaksaciju mišića karličnog dna. maksimalna brzina protoka urina (ml/s) i oblik urofloumetrijske krive. zavisnost od informacionih tehnologija (internet. Takodje. Anamnestičke studije ukazuju povećan trošak budžeta. Mandić N. prosečna brzina protoka urina (ml/s). Tripković G Dom zdravlja Stari Grad. mokrenje u prisustvu lekara sa korekcijama akta mokrenja. Kontrolna urofloumetrija je radjena 6 meseci nakon administracije BT-A. Prospektivne studije sa većim brojem pacijenata su neophodne radi potvrde ovih inicijalnih pozitivnih rezultata. . Svetska istraživanja upozoravaju na fizičku neaktivnost kao faktor rizika koji ima za posledice gojaznost.

Strateški adekvatan program prevencije bi popravio kvalitet života korisnika zdravstvenih usluga i uticao na smanjenje troškova budžeta od lečenja posledica fizičke neaktivnosti. 4. njihovi profesori i roditelji. Zaključak Predlazemo: 1. . Instrument istraživanja je upitnik. kartoni sistematskih pregleda pedijatra i fizijatra. implementaciju preventivnih programa u pravcu edukacije zdravih stilova života usmerenih ka: -pojedincu. -školi. -lokalnoj zajednici. U statističkoj obradi podataka korišćene su deskriptivne i analiticke metode. U preventivnom programu bila su uključena deca četvrtog razreda njih 180. 3.„Mihajlo Petrović-Alas“ I OS „Braća Baruh“ 2005/2006god.S. izgradnju i dostupnost terena za fizičku aktivnost. 2.Metod: Sprovedeno je istraživanje u okviru Preventivnog pilot projekta „ Živimo Zdravo” Pilot-projekat je realizovan u dve osnovne škole na teritoriji opstine Stari grad u Beogradu i to O. Postoji trend porasta troškova lečenja od posledica fizičke neaktivnosti u svetu što očekujemo i u našoj sredini. medijsku kampanju. Rezultati istraživanja ukazuju da je potrebno osmisliti i primeniti strategiju prevencije fizičke neaktivnosti. -porodici. podršku resornih Ministarstava.

16 Neki eksperimenti ukazuju na ulogu COX-2 enzima u angiogenezi i rastu tumora. EVALUACIJA I MENADŽMENT Mihajlović V. 14. Patogenetski aspekt Bol nastaje transdukcijom noksičnih draži u elektrohemijske signale. kao što su makrofage.9 U lečenju kancera koriste se razni modaliteti kao što su zračenje.4.9 . neutrofili i T-limfociti.2 Sivački-Žitnik S.1. koji poseduju. koji. Crna Gora 3 Klinički centar Niš. Pojedine tumorske ćelije i makrofage u vezi sa tumorom imaju visoki nivo COX-2 enzima i u znatnoj meri produkuju prostaglandine. U metastatskom i uznapredovalom stadijumu bol oseća 75 do 95% bolesnika. nesteroidne antiinflamatorne i druge lekove. 7. koji se zatim senzornim neuronima prostiru do zadnjih rogova kičmene moždine. epidermalni faktor rasta. talamusa i somatosenzorne kore velikog mozga. gde nastaje percepcija bola. pored povoljnog dejstva na tok bolesti. faktor rasta koji potiče od trombocita. Tumorske ćelije i inflamatorne ćelije u vezi s tumorom. može se uticati lekovima.Tema VI REHABILITACIJA BOLESNIKA SA MALIGNIM OBOLJENJIMA KANCERSKI BOL: ETIOPATOGENETSKI ASPEKT.2 i Kojović J 3 1 Univerzitet Crne Gore – Fakultet primijenjene fizioterapije Igalo. Prostaglandini su proinflamatorni lipidi koji nastaju od arahidonske kiseline pod uticajem enzima ciklooskigenaze (COX). interleukini 1 i 6. izazivaju brojne štetne efekte. transformišući faktor rasta. Transdukcija se odigrava u nociceptorima. i to ne samo za ublažavanje bola već i za redukciju rasta tumora. slobodnim završecima A-delta i C-vlakana. a na neke od njih. koji ublažavaju bol. Svaki od ovih faktora igra važnu ulogu u pojavi bola kod pojedinih oblika kancera. Crna Gora 2 Institut za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju „Dr Simo Milošević” Igalo. Srbija dejanvuk@cg. ali ispoljavaju i sporedne štetne efekte. 12 Otuda lekovi COX-2 inhibitori imaju svoje mesto u tretmanu kancera.1. endotelini. koji postoji u dva izooblika: COX-1 i COX-2. luče niz faktora koji direktno ekscitiraju ili senzitizuju nociceptore. pri čemu se njegova učestalost i intenzitet povećavaju tokom progresije bolesti. hemoterapija i hirurške intervencije. s različitim stepenom osetljivosti.yu Bol utiče veoma destruktivno na kvalitet života bolesnika sa kancerom.9 Tu spadaju prostaglandini.10. Često je i prvi simptom bolesti. brojne transdukcione molekule za detekciju noksičnih draži. 11. To se odnosi i na opijate. prostaglandine i endoteline.

u vidu grčeva i stezanja ili oštar. koja na kraju trigeriše ekspresiju C-fos proteina.13 Endotelin je takođe involviran u angiogenezu i rast tumora. a indukovana je oslobađanjem supstancije P i peptida srodnog kalcitonin genu. Akutni bolni sindromi obično su u vezi sa dijagnostičkim i terapijskim intervencijama. povećava se tokom progresije a smanjuje tokom regresije bolesti. traje različito – sekundima. pulzirajući. Neki tumori. Kancerski bol može biti nociceptivni somatski. lancinirajući ili u vidu trnjenja. kvalitet.9 Periferna senzitizacija se sastoji u sniženju praga aktivacije nociceptora. Mora se razlikovati od referisanog bola.8. dok hronični najčešće nastaju direktnim kancerskim efektom. Procena intenziteta bola je od značaja za izbor terapije. a u izvesnoj meri može objasniti i način njegovog nastanka. Neuropatski bol se opisuje kao gorući. Stimulus zavisni bol manifestuje se u vidu hiperalgezije i alodinije. može biti akutni ili hronični. distribucija i trajanje. Karakteristike kancerskog bola3 Osnovne karakteristike kancerskog bola. 13 a kliničke studije ukazuju na to da je intenzitet bola u korelaciji sa nivoom endotelina u plazmi. jesu: intenzitet. neuropatski ili visceralni. kancerski bol može biti fokalni. Javlja se u dva modaliteta: kao stimulus zavisni i stimulus nezavisni bol. multifokalni i generalizovani. Somatski nociceptivni bol je obično dobro lokalizovan i opisuje se kao oštar. Ovaj bol prvi su opisali Portenoy i Hagen15 i . Kvalitet bola često ukazuje na njegovu prirodu. koji se iz više aspekata može smatrati markerom centralne senzitizacije. Može biti praćen anksioznošću ili depresijom i vegetativnim simptomima. koji se projektuje iz udaljenih organa kao posledica konvergencije nociceptorskih somatskih i visceralnih vlakana u nivou zadnjih rogova. naročito kancer prostate. Prema distribuciji. breakthrough pain) posebna je vrsta kancerskog bola. Visceralni nociceptivni bol je najčešće difuzan. Hronični traje duže od tri meseca. satima. u vidu pulziranja ili pritiska. javlja se neočekivano.2 Bolni sindromi3 Bolni sindromi u vezi sa kancerom mogu biti akutni i hronični. Probijajući bol (engl. Kancerom izazvani neuropatski bol nastaje mehaničkim oštećenjem. kao i bola uopšte. kancerski bol može biti akutni i hronični. imaju visoki nivo ovog peptida. nociceptivni visceralni i neuropatski.Drugi farmakološki cilj u tretmanu kancerskog bola jeste peptid endotelin-1. kompresijom.10. Fokalni se javlja u predelu lezije. U odnosu na trajanje. obično počinje podmuklo. ishemijom ili proteolizom senzornih i simpatičkih vlakana. minutima.2 Centralna senzitizacija se odigrava u zadnjim rogovima aktivacijom NMDA receptora pod uticajem glutamata. može biti tup. koji se javlja u vidu tranzitornih (epizodičnih) egzacerbacija perzistenog bola. One treba da se procenjuju ne samo iz aspekta terapije bola već i njegove patogeneze. pokreće se kaskadna reakcija.9 U nastajanju i održavanju hroničnog kancerskog bola sudeluje periferna i centralna senzitizacija. 12 pa se njegovi antagonisti koriste u tretmanu ne samo kancerskog bola već i kancera. somatski.

bol usled biopsije i mamografije. pri čemu najdonji podeok označava stanje bez bola a najgornji stanje sa neizdržljivim bolom. Vizuelna analogna skala je linija dužine 10 cm. Akutni bol u vezi sa dijagnostičkim intervencijama najčešće se javlja kao glavobolja usled lumbalne punkcije. difuzni koštani bol. Akutni bol u vezi sa terapijskim intervencijama najčešće se ispoljava kao postoperativni bol. kao što je pokret. Akutni bolni sindromi3 Akutni bolni sindromi u vezi s kancerom najčešće nastaju usled dijagnostičkih i terapijskih intervencija. incidentni bol) ili nevolnjim aktivnostima. Najčešće je u pitanju somatski nociceptivni. opioidna glavobolja.. bolna periferna neuropatija. Probadajući bol treba razlikovati od egazcerbacija perzistentnog bola usled neadekvatnog doziranja analgetika. Akutni bol u vezi sa bisfosfonatima: koštani bol indukovan bisfosfonatima. Merenje kancerskog bola Kancerski bol se meri radi procene efekta analgetičke terapije i monitoringa bolesnika. Akutni bol u vezi sa infekcijom: akutna herpetička neuralgija. epiduralni injekcioni bol. mikcija. 4 – jaki bol. . defekacija. tako da se povezivanjem markiranih pozicija dobija dinamika bola tokom lečenja. pozicija na 0 cm označava stanje bez bola a na 10 cm stanje sa najjačim mogućim bolom koji bolesnik može da zamisli. akutni radijacioni enteritis i proktokolitis. Egzacerbacije mogu biti izazvane voljnim radnjama. subakutna radijaciona mijelopatija. kašalj (tzv. Akutni bol u vezi sa radioterapijom: orofaringealni mukozitis. U tu svrhu upotrebljavaju se dve jednostavne skale: verbalna numerička i vizuelna analogna skala. Akutni bol u vezi sa vaskularnim poremećajima: akutni trombotički bol. U centrima za kancer kao sastavni deo temperaturne liste koristi se vertikalna skala sa 10 podeoka. Akutni bol u vezi sa antikancerskom terapijom: akutni bol u vezi sa tehnikama infuzione hemoterapije i akutni bol u vezi sa hemoterapijskim toksicitetom (mukozitis.). zatim neuropatski i visceralni nociceptivni bol. 3 – umereni bol. Akutni bol u vezi sa analgetičkim tehnikama: lokalni anestetički infiltracioni bol. Obično počinju akutno i perzistiraju sve dok se ne primeni adekvatan tretman. akutni bol u vezi sa imunoterapijom: interferonom indukovani akutni bol. brahijalna pleksopatija sa ranim početkom. spinalni opioidni hiperalgezični sindrom. Akutni bol u vezi sa hormonskom terapijom: hormonski indukovani bol kod metastaza kancera dojke.nazvali su ga probijajućim jer „probija” regularnu medikaciju perzistentnog bola. 2 – blagi bol. na kojoj bolesnik markira poziciju svoga bola. Verbalna numerička skala sadrži pet gradacija bola: 1 – nema bola..Radi kontinuiteta preporučuje se da se meri i u kućnim uslovima. a samo u 15% slučajeva posledica su kancerske terapije. Bol se meri uporedo sa temperaturom. Hronični bolni sindromi3 Hronični bolni sindromi u vezi s kancerom nastaju direktnim kancerskim efektom. 5 – neizdržljivi bol. opioidni injekcioni bol. steroidni pseudoreumatizam.

dok metastaze u mišićima nisu uobičajene. mononeuropatije i periferne neuropatije usled infiltracije i kompresije nervnih struktura tumorskim tkvom ili kao posledica zračenja. Metastaze često zahvataju karlicu i kuk Mišićni bol u vidu grčeva kod bolesnika s kancerom potiče od neuralnih. zatim u lumbosakralnim (20%) i cervikalnim (10%). manifestuju se brojnim bolnim sindromima. Ovde spadaju: bolni sindrom nakon operacije dojke. postradikalni disekcioni cervikalni bol (nastaje nakon operacije živaca i mišića u predelu vrata). Neuropatski bol kod bolesnika s kancerom javlja se u okviru sindroma bolne radikulopatije. Visceralni bolni sindromi3 U ovu grupu ubrajaju se hepatični distenzioni sindrom. kao i neuralgiju glosofaringeusa i trigeminusa. Koštane metastaze se najčešće lociraju u pršljenovima. hronična radijaciona mijelopatija.Koštani bol kod bolesnika s kancerom obično nastaje usled metastaza . U pitanju je najčešće hronična bolna periferna neuropatija. Glavobolja i facijalni bol nastaju usled trakcije. više od 25% bolesnika sa koštanim metastazama ne oseća bol. ali i drugi tumori mogu biti komplikovani bolnim koštanim lezijama. Kancer pluća. Posthemoterapijski sindromi nastaju usled citotoksičnog dejstva lekova koji se koriste u lečenju kancera. fantomski bolni sindromi. adrenalni bolni sindrom. s bolom u leđima kao inicijalnim simptomom. Metastaze baze lobanje. hormonske. ureteralna opstrukcija. Bolesnici sa multiplim koštanim metastazama obično osećaju bol samo na nekoliko mesta. Rejnoov sindrom. središnji retroperitonealni sindrom. Sarkomi mogu da zahvate mišiće i da budu praćeni bolom. ovarijalni kancerski bol. hirurške i radijacione terapije. mišićnih i biohemijskih poremećaja. postoperativno smrznuto rame. plućni kancerski bol. Hronični bolni sindromi u vezi sa kancerskom terapijom3 Ovi sindromi nastaju kao kolateralni štetni efekti hemoterapije. hronični radijacioni enteritis i . Hronični bol u vezi sa hormonalnom terapijom: ginekomastija usled antiandrogene terapije karcinoma prostate. dojke i prostate najčešće metastazira u kosti. Međutim. Glavobolju. i to u 2/3 slučajeva u torakalnim. avaskularna nekroza glave femura ili humerusa. bol nakon torakotomije. inflamacije i infiltracije bolno senzitivnih struktura u predelu glave i vrata. brahijalna i lumbosakralna pleksopatija. Epiduralna kompresija kičmene moždine ili kaude ekvine je komplikacija metastaza u pršljenovima. U pitanju je najčešće brahijalna i lumbosakralna pleksopatija. zavisno od lokalizacije. hronična intestinalna opstrukcija. postoperativna mijalgija karličnog dna. cervikalne. Hronični postradijacioni bolni sindromi3 Ovi sindromi razvijaju se kao komplikacija zračenja nakon latencije od nekoliko meseci pa do jednu i po godinu. Hronični postoperativni bolni sindromi nastaju prvenstveno usled oštećenja perifernih živaca i pleksusa i manifestuju se neuropatskim bolom. brahijalne i lumbosakralne pleksopatije. peritonealna karcinomatoza. mogu izazvati intracerebralni tumori i leptomenigealne metastaze. maligni perinealni bol.

kognitivna distrakcija. biofidbek. U kontroli kancerskog bola koriste se metode tradicionalne kineske medicine: akupunktura i program vežbi qi gong i tai chi. TENS je najšire primenjivana elektroanalgetička tehnika. Takođe se koristi hipnoza. po potrebi i adjuvantnih analgetka. kao i zavisnost od opioida.6 i neuropatskog bola izazvanog kompresijom neoplastičnim tkivom. ladder) analgetičke medikacije. fizikalnih modaliteta i drugih analgetičkih tehnika uz antikancersku terapiju i neophodnu psihosociološku podršku. Prva lestvica obuhvata primenu paracetamola. a kada je posredi hronični i neuropatski bol upotrebljava se akupunkturi sličan TENS ili TENS u salvama (engl. masaža. perinealni bol u vidu pečenja. Treća lestvica odnosi se na primenu morfina. PENS je kombinovana primena električne stimulacije i akupunkture. primenjuje se konvencionalni. U tretmanu probijajućeg bola efikasan je fentanil citrat.proktitis. . koji podrazumeva usklađenu primenu raznih terapija. bisfosfonati. koje pomažu bolesniku da bolje shvati svoj bol i uzme učešće u njegovoj kontroli. koje treba da budu profilisane tako deluju na sve dimenzije fizičkog i psihićkog stanja bolesnika sa kancerom i kancerskim bolom. burst TENS). Produžena fizička aktivnost stimuliše produkciju endogenih opioida i smanjuje bol i povoljno utiče na pridružene simptome: anksioznost i depresiju. Druga lestvica podrazumeva primenu kodeina. u tretmanu umerenog do jakog bola. Najčešće se primenjuju relaksacija i vizualizacija.17 Kada je u pitanju akutni bol. U adjuvantne analgetike ubrajaju se psihotropni lekovi (anksiolitici i antidepresivi). Svetska zdravstvena organizacija18 etablirala je tri lestvice (engl. osteoradionekroza. u terapiji jakog bola. antikonvulzivi. U menadžmentu kancerskog bola koriste se kognitivno-bihejvioralne tehnike. U menadžmentu kancerskog bola primenjuju se razne fizioterapijske tehnike kao što su transkutana električna nervna stimulacija (TENS). Terapijske vežbe uklanjaju posledice smanjene aktivnosti zbog bola. Njihova primena se zasniva uglavnom na empiriji. po potrebi i adjuvatnih analgetika. radijacioni cistitit. Nivo aktivnosti treba da bude doziran prema intezitetu bola i toleranciji bolesnika. biofidbek. progredira iz dana u dan i zahteva individualan i dinamičan terapijski program: kombinovanu primenu regularnih i adjuvantnih analgetika. koja može da smanji bol i anksioznost. kortikosteroidi. perkutana električna nervna stimulacija (PENS). terapijske vežbe. ne postoje objektivne randomizovane strudije koje bi potvrdile njihovu efikasnost u tretmanu kancerskog bola. Menadžment kancerskog bola Kancerski bol je kompleksni bol sa izraženom afektivnom komponentom i multiplim fizičkim poremećajima. Menadžment kancerskog bola zahteva multidisciplinarni pristup. mišićni relaksansi. tramadola i nisku dozu morfina. Koristi se uglavnom u kontroli muskuloskeletnog bola izazvanog koštanim metastazama1. bol usled limfedema. fentanila i drugih opioda. takođe i nesteroidni antiinflamatorni lekovi. nesteroidnih antiinflamatornih lekova i po potrebi adjuvantnih analgetika u kontroli blagog do umerenog bola. edukacija i psihoterapija.

Current Medicinal Chemstry 2000. . 85: 45–48. In: Wall and Melzack’s Textbook of Pain (Mc Mahon SB and Koltzenburg M. Chronic Pain: a New Disease. Nelson JB. Cancer Research 2000. Hanks GW. 10. 2. 110(4): 1259–1262. Elsevier Churchill Livingstone 2006. Reddy BS. Simpson DI.Litearatura: 1. Pain 1990. Journal of the Royal Society of Medicine 1988. 4. eds). Cherny NJ. Cancer 2001. Mantyh PW. Avellanosa A. 5. McGrow–Hill 2000. Dorsey R. Experience with transcutaneous electrical nerve stimulation for relief of intractable pain in cancer patients. Cancer pain: treatment overview. 81: 341–344. Brookoff D. Yoshinaga K. 13: 203–2013. Cancer pain: causes. Gastroenterology 1996. Breakthrough pain: definition. Increased cyclooxygenase-2 (COX-2) expression and activity in a murine model of metastatic breast cancer. In: Wall and Melzack’s Textbook of Pain (McMahon SB and Koltzenburg M. Current Medicinal Chemistry 2000. Kurbel S. BJU International 2000. The assessment of cancer pain. Kundu N. 91(10): 1876– 1881. The management of symptoms in advanced cancer: experience in a hospital-based continuing care unit. 12. Manning S. 15. Journal of Medicine 1982. COX-2 inhibition. consequences and therapeutic opportunities. Hoskin PJ. Molina MA. Kurbel B. Alterations in lipoxygenase and cyclooxygenase-2 catalityc activity and mRNA expression in prostate carcinoma. Leahy KM. Endotheling secreting tumors and the idea of the pseudoectopic hormone secretion in tumors. eds). Hoskin PJ. Boeglin WE. et al. 11. Yang QY. 8. 14. 13. Increased cyclooxygenase-2 expression in human pancreatic carcinomas and cell lines: growth inhibition apoptosis and chemoprevention by non steroidal anti-inflammatory drugs. Hagen NA. 3(4): 287–3003. Kovacic D et al. Moore BC. 3. Dubois RN. Sitja Arnau M. 60(5): 1306–1311. Lemoine MG. 7. Increased cyclooxygenase-level in carcinogen-indused rat colonic tumor. 16. The role endothelin-1 and endothelin receptor in prostate cancer. Masferrer JL. International Journal of Cancer 2001. prevalence and characteristic. Medical Hypothesis 1999. Carducci MA. Elsevier Churchill Livingstone 2006. OhmoR. 6. 9. 7(11): 1131–1144. In: Wall and Melzack’s Textbook of Pain (McMahon SB and Koltzenburg M. 42(3): 273–281. Elsevier Churchill Livingstone 2006. apoptosis. Portenoy RK. 93(5): 681–686. eds).M. Neoplasia 2001. Fuita T et al: Depth of invasion parallels increased cyclooxygenase-2 levels in patient in gastric carcinoma. 52(4). 7(11): 1131–1144. West CR. Shapell SB. Koki AT: Antiangiogenic and antitumor activities cyclooxygenase-2 inhibitors. and chemoprevention by nonsteroidal anti-inflamantory drugs. 329–333. Radhika A.

Hanks G. World Health Organization. Napretkom hemioterapije i hirurških metoda spašavanja ekstremiteta. Svi koštani kanceri beleže podjednak porast incidence u uzrastu od 5 do 10 godina i 11 do 15 godina.17. eds).8 do 33%.Parapid B3 1 Zavod za protetiku.co. Geneva. Novim terapijama. dobijaju još bolje rezultate korišćenjem radijacije. Smatra se da sarkomi čine 1% od svih kancera. Terapija koštanih tumora Raniji rezultati lečenja su bili razočaravajući. Hemioterapija je pokazala bolje dejstvo na lokalni supstrat. Ovi tumori se leče hemioterapijom. Oxford University Press 1993. Zračenje je bilo prvi napredak u lečenju Ewingovog Sarkoma ali je postalo očigledno da ne kontroliše konzistentno lokalnu bolest i ima malo efekta na metastaze. Transcutaneous electrical nerve stimulation (TENS) and acupuncture. sa najvećom stopom od 19 na milion u uzrastu od 15 godina. pokazuju značajno lošiju prognozu kada je tumor primarno lokalizovan u pelvisu. vezane za primarnu lokalizaciju tumora.7 na milion stanovnika. imunoterapijom i hirurški. pacijentu se moraju objasniti svi aspekti protetičke rehabilitacije. od onih direktno vezanih za narušavanje psihofizičkog integriteta. 18. 1996. Thompson J. su zapazili porast u stopi preživljavanja u pacijenata lečenih hirurškom intervencijom sa i bez dodatne terapije. World Health Organization. Devečerski G2. Ukoliko je i amputacija ponuđena kao jedno od terapijskih rešenja. KC Novi Sad. Razlike u preživljavanju. u ovim slučajevima. Najčešći i najopasniji tumori ove grupe su osteosarkom i Ewingov sarkom. Incidenca je nešto veća kod muških adolescenata. Amputacije su rađene sa ciljem da se spreči lokalno širenje tumora kao i stvaranje sekundarnih depozita. Srbija office@zop. i postignutom stopom petogodišnjeg preživljavanja od 24%. . radiološkom terapijom. pa sve do tehničkih i funkcionalnih mogućnosti koje protetičko sredstvo pruža. KC Srbije. PROTETIKA I ONKOLOŠKI BOLESNICI Teofilovski M1. adjuvantne hemioterapije i hirurgije. Napredak su postigli Phillips i Higinbotham. Amputacija ekstremiteta koja je. petogodišnja stopa preživljavanja je povećana i kreće se od 13. In: Textbook of Pallative Medicine (Doyle D. Beograd. Savremeni hirurški pristup u lečenju koštanih tumora se oslanja na metode spašavanja zahvaćenog ekstremiteta. danas se radi u manjem broju slučajeva. 2Klinika za medicinsku rehabilitaciju. nekad bila najčešća hirurška intervencija. 3 Institut za kardiovaskularne bolesti. Cancer pain relief. Bacci i sar. Filshie J. MacDonald N. Maligni koštani tumori imaju stopu incidence od 8. terapijski značaj amputacija je znatno smanjen ali je njihov broj i dalje značajan. sa petogodišnjim preživljavanjem od približno 10%. Beograd. kombinovanom redio i hemioterapijom.yu Koštani tumori spadaju u grupu retkih tumora. ali i na metastaze. Pritchard i sar.

Koja će od ovih metoda biti primenjena zavisi od tipa tumora. 14. Kod osteosarkoma je stopa preživljavanja veća nego kod Ewingovog sarkoma. Malignitet kao jedan od razloga netraumatske amputacije ima dve specifičnosti: malu incidencu i nedostatak vitalne indikacije za pacijenta u datom trenutku. Protokol postoperativne hemioterapije traje 6 do 12 meseci. Takođe.Ebskov navodi da amputacije donjih ekstremiteta uzrokavane tumorima čine 1. Imidžing testovi za otkrivanje koštanih kancera u koje spada i magnetna rezonanca. Jain i Stewart navode da amputacije donjih ekstremiteta uzrokavane tumorima čine 1-2% svih amputacija. ali je svima zajedničko gledište da je kancer kao uzrok amputacije procentualno najmanje zastupljen. U zavisnosti od istraživanja podaci variraju. Ovim tehnikama se postiže dobra funkcija restituisanog ekstremiteta. Osteosarkom je bio razlog u skoro 31% amputacija dok su benigni tumori bili zastupljeni u 12% slučajeva. na hemioterapiju dobro reaguju i pre i u postoperativnom periodu i za razliku od tumora sa manjom gradacijom dobro reaguju na zračenje. Najviše primenjivane (85%) su tehnike spašavanja ekstremiteta ili resekcije koštanih tumora. Stopa preživljavanja u prvih 5 godina zavisi od uzrasta u kome se pojavio tumor i kreće se od 49% do 63%. sa hemio i radioterapijom bio je 49%. amputacije netraumatske etiologije uzrokovane dijabetom su zastupljene u 45-83% slučajeva.2% transtibijalne amputacije a ostalih 7% čine drugi nivoi. Amputacije su u 50% slučajeva urađene zbog primarnih koštanih tumora. Od tog broja 26. a u onih bez kompletnog hirurškog tretmana. određenim tehnikama kod dece se dopunjuje dužina i nastavlja dalji normalan rast ekstremiteta.Amputirani su imali primarnu lokalizaciju distalno na ekstremitetu ili veliku leziju na proksimalnom delu femura. Wilkins navodi da pacijenti lečeni hirurškom intervencijom. On se odnosi na tehnike spašavanja ekstremiteta i u krajnjem slučaju na amputaciju ekstremiteta. hemioterapijom i zračenjem su imali bolje stope preživljavanja. Pacijent mora dobro da razume prednosti i mane tehnike spašavanja ekstremiteta pre donošenja odluke. u 21% su uzrok bili tumori kože i u 5% slučajeva sekundarni depoziti. Pristup je još složeniji kada je u pitanju amputacija. je zastupljen u skoro 95% slučajeva. Zračenje tumora se sprovodi samo u slučajevima koji nisu pristupačni za hirurški tretman kao što su oni locirani na kičmi. . naročito kod manjeg uzrasta. su značajno povećale mogućnost lociranja malignog supstrata. Dvogodišnje stope preživljavanja u operisanih su bile 81%.5-2. Tumori visokog stepena se agresivno tretiraju hirurški. naročito koštanih sarkoma visokog stepena. 52. Na godišnjem nivou.4% su dezartikulacije kuka. Takođe. veću stopu preživljavanja imali su pacijenti koji na prvom pregledu nisu imali metastaze od pacijenata sa metastazama. u 24% zbog tumora mekih tkiva. Petogodišnje stope preživljavanja su bile 74% za operisane i 24% za neoperisane. veličine tumora i mogućnosti njegovog recidiva.4% transfemoralne amputacije.2% svih amputacija. Carnegie navodi da su od svih primarnih oboljenja. Amputacija kao deo terapije koštanih tumora Ebskov navodi da od svih amputacija oko 5% čine traumatske. karlici ili sakrumu. Hirurški tretman. tumori vodeći uzrok amputacije kod dece. stepena invazivnosti tumora.

U 85% slučajeva postoji mogućnost spašavanja ekstremiteta hirurškom resekcijom kosti. Za razliku od osobe sa transtibijalnom amputacijom. Rawley and Jain naglašavaju značaj spašavanja kolena kod amputacije na donjim ekstremitetima smatrajući ga veoma važnim za uspešnost rehabilitacije. u ovakvim slučajevima. U poslednje vreme. Sa privremenom protezom se započinje vertikalizacija i rana funkcionalna rehabilitacija bez obzira na nivo amputacije. posle amputacije. ima slabiju propriocepciju i balans. pružile su nove tehnologije i anatomske koncepcije izrade ležišta. treba započeti sa bandažiranjem amputacionog patrljka elastičnim poveskama nakon koje se se može aplikovati privremena proteza. Tada se donosi odluka o vrsti hirurške intervencije odnosno resekcije ili amputacije. Sa fizikalnom i kineziterapijom se rano započinje iz funkcionalnih i psiholoških razloga. kod maligniteta. Vertikalizacija amputirca i vežbe hoda sa protezom su posebna veština i sprovode ih za to. osoba sa transfemoralnom amputacijom troši 89% procenata više energije za hod. osim preživljavanja. nije menjan stav da u slučaju amputacije treba obavezno sprovesti mere protetisanja pacijenta. savremena protetika je osim novih . Nakon hirurške intervencije. na vreme urađena amputacija daje mogućnost jednako kvalitetnog života kao što je to slučaj kod pacijenata kojima je amputacija urađena zbog druge etiologije. ovakav stav se dovodi u pitanje jer visina amputacione linije mora da garantuje potpuno odstranjenje koštanog tumora i postavlja se kao prioritetna nad funkcionalnom reziduom amputacionaog patrljka. Adaptibilnosti prvog ležita kojom se supstituiše privrena proteza. Amputacija je indikovana i u slučajevima kada tumor zahvati meka tkiva i kožu kao i važne nerve i arterije. U sklopu drugih terapija. U tom uzrastu. Amputacija je takođe najbolje rešenje za decu mlađu od pet godina.Savremeni terapijski pristup lečenju osteosarkoma podrazumeva tromesečnu preoperativnu hemioterapiju nakon koje se vidi da li se tumor lokalno promenio i regredirao ili je metastazirao. Studije petnaestogodišnjeg praćenja pacijenata kojima je urađena transfemoralna amputacija u okviru terapije maligniteta koštanog tkiva donjih ekstremiteta pokazuju visok stepen preživljavanja u slučaju da je amputacija urađena u trenutku kada nije bilo evidentiranih metastatskih promena. ulogu privremene proteze preuzima takozvana definitivna proteza sa prvim ležištem. Kada su donji ekstremiteti u pitanju. Međutim. amputacija je apsolutno indikovana. Za rešavanje problema karakterističnih za transfemoralne amputacije. posle odstranjivanja osteosarkoma hirurškom resekcijom ostaje nefunkcionalan ekstremitet čiji je dalji rast i razvoj ozbiljno kompromitovan. Samo kod velikih tumora koji slabije reaguju na hemioterapiju. uključujući tu i transparentna test ležišta. U nekim klinikama. specijalno osposobljeni fizioterapeuti. Rehabilitacioni principi protetisanja pacijenata sa amputacijom Aiteken navodi da bez obzira na promene terapijskih protokola koštanih tumora. pacijent nastavlja sa hemioterapijom narednih godinu dana. a po zarastanju rane. aplikacija privremenog ležišta se vrši na operacionom stolu odmah nakon amputacije. Izrada definitivne proteze je oko tri meseca kasnije što je vreme predviđeno za formiranje protetički povoljnih funkciomorfoloških karakteristika amputacionog patrljka.

Kod velikih deficita koje je teško protetisati ili kod malih deficita za koje amputirac ne želi aktivnu. Pozitivni efekti posthirurške medicinske rehabilitacije Proteza može poboljšati i izgled i funkciju. U ovoj fazi protetičke rehabilitacije. Skeletni sistem proteze obložen mekim elastičnim materjalima može da daje izgled normalnog ekstremiteta. U slučaju visokih amputacija sa najvišim stepenom funkcionalnog deficita primenjuju se hibridni sistemi. Gledano sa strane. Hod amputirca sa transfemoralnom amputacijom može pokazivati manje devijacije. hospitalni tretman u specijalizovanoj rehabilitacionoj ustanovi je poželjan a za visoke nivoe amputacija i obavezan. reduciranim sistemom suspenzije i uprošćenim načinom upravljanja. Otuda je sve veći broj pacijenata koji efektivno koriste svoje proteze. visokofunkcionalne mehaničke.tipova ležišta kao što je uzdužno ovalno. hod sa protezom može i . iziskuje veću umešnost kao i veći utrošak energije ali ipak omogućava ograničeno bavljenje sportom. One su pokazale prednost prirodnim načinom kontrole. Sofisticarane hidraulične. To je glavni razlog čestog neprihvatanja proteze od strane pacijenta. Ruka je višefunkcijski motorni i senzorni organ i njen gubitak proteza nemože da nadoknadi ni približno kao što to može proteza za donje ekstremitete. i procesorski doziranom snagom hvata koji omogućava držanje predmeta bez ispadanja. Visoke amputacije femura kao i desartikulacije u zglobu kuka se takođe protetišu ali je funkcionalni nivo najmanji zbog velikog utroška energije i slabe koordinacije. razvila niz rešenja kao što su modularni sistemi sa šok adapterima. odsustvom suspenzije i kablova. hod ovakvog amputirca je normalan za posmatrača. hidraulične i elektronski kontrolisane kolene jedinice. pokretne skočne zglobove i protetička stopala sa višestrukim artikulacijama. aplikuju se kozmetske i estetske proteze. a u samonapajajućim konstrukcijama i značajnim poboljšanjem estetike. Generalno gledano. Pacijent sa transtibijalnom amputacijom i protezom. Protetisanje pacijenata sa podlakatnom amputacijom danas se rutinski izvodi i daje ohrabrujuće rezultate primenom novih tipova ležišta. bez oštećenja a sa najmanjim mogućim energetskim utroškom. Naročito pogodna za decu sa transradijalnim amputacijama i veoma popularna kod odraslih je mioelektrična podlakatna proteza. radnu protezu. Veliki je broj različitih terminalnih nastavaka kao što su mehaničke šake i hvataljke ali i usavršene elektronske šake sa velikom brzinom i rasponom hvata. Pacijenti sa amputacijom gornjih ekstremiteta iziskuju obimnu rehabilitaciju sa fizikalnom i okupacionom terapijom. Nakon izrade proteze sledi obuka u hodu čija je dužina proporcionalna visini amputacije ali i opštem zdravstvenom i funkcionalnom statusu pacijenta kao i njegovoj starosti. boljim konforom. Nakon izrade proteze sprovodi se obuka u njenom korišćenju kao asistivne ruke dok se na validnu ruku prebacuje dominantnost ukoliko ona to nije bila pre amputacije. elektronski kontrolisane kolene jedinice mogu pomoći amputircu da se vrati normalnom hodu. može da hoda bez devijacija čak i da se bavi sportom.

Ove paralize su najčešće reverzibilne. Ovi problemi se mogu rešavati medikamentnom terapijom. što neizbežno uzrokuje amputaciju. Ako je plasirana bezcementna proteza. ređe komplikacije kao što su nekroza rane. Druge. Posmatrajaći dužinu trajanja rehabilitacije. Tokom rehabilitacije kod dece. u narednih šest nedelja se koristi delimični oslonac na ekstremitet. radiološkom . Kod dece je jače izražena tendencija stvaranja fleksione kontrakture u kolenu što se mora sprečiti svim raspoloživim sredstvima. fizikalnom terapijom ili manjom hirurškom intervencijom. Najčešće. se amputacija završava u jednom hirurškom aktu i u daljem toku nema potreba za hirurškom reintervencijom za razliku od raznih tehnika hirurških resekcija koje često iziskuju korektivne reoperacije. destrukcijom mekih tkiva dovode do gubitka strukturalnog i funkcionalnog integriteta ekstremiteta. Tehnike spašavanja ekstremiteta mogu dati više postoperativnih komplikacija nego amputacija.estetski i funkcionalno biti bolji od hoda sa spašenim ekstremitetom ali je energetski utrošak uvek veći. Druge vrste tumora nakoštanog porekla. Vrlo brzo nakon operacije započenje se sa fizikalnom i kineziterapijom. Komplikacije kod modularne onkološke protetičke artroplastike su mnogobrojne ali lakše za rešavanje. Amputacija nosi sa sobom specifične probleme kao što su fantomske senzacije. Ovo se može izbeći ako se ekstremitet koristi pažljivo. Paraliza nerva može nastati prilokom oslobađanja nerva zahvađenog kancernim tkivom. Ovo je od posebnog značaja kod dece koja posle operacije nastavljaju sa hemioterapijom jer su im snaga i motivacija znatno smanjeni. Iako je u tehničkom smislu mnogo jednostavnija od hirurških tehnika spašavanja ekstremiteta ona daje i neke komplikacije. Amputirani pacijenti često imaju brži oporavak i postižu viši funkcionalni nivo sa protezom nego pacijenti kojima je spašen ekstremitet. posebno je važno svakodnevno hrabrenje i podsticanje. pukne ili popusti u ležištu. naročito kada su u pitanju visoke amputacije humerusa ili dezartikulacija u ramenu. često zahtevaju reamputaciju. fantomski bol i stvaranje neurinoma. Moguće su mehaničke komplikacije od strane implanta koji može da se razlabavi. Veći je rizik recidiva nego kod amputacije pa je odluka pacijenta u izboru hirurške tehnike direktno vezana za preživljavanje od osteosarkoma. može se zaključiti da se pacijenti sa cementnim modularnim onkološkim protezama brže rehabilituju od pacijenata čiji je ekstremitet spašen drugim tehnikama kao i od amputiranih pacijenata. Posle operacije spašavanja ekstremiteta sa modularnim onkološkim protezama takođe je nophodna rehabilitacija. protruzija kosti ili preteran rast koštane residue kod dece. Najčešći i najopasniji tumori ove grupe su osteosarkom i Ewingov sarkom. Infekcija stopira vađenje osteosintetskog materijala dok se nekroza rane javlja zbog obilnosti resekcije mekih tkiva ali se može minimizirati upotrebom mišićnih režnjeva. Tumori se leče hemioterapijom. Amputacije gornjih ekstremiteta daju slabiji funkcionalni nivo nego što je to slučaj kod donjih ekstremiteta. Amputacija narušava emotivni i fizički sklad pacijenta. Zaključak Koštani tumori spadaju u grupu retkih tumora ali su kao uzročnici amputacija visoko zastupljeni.

Higinbotham NL. a najduža je kod amputiraca.Borghi A. 1981. ali za njim obavezno sledi socijalna reintegracija.s sarcoma of bone. Lower limb amputees over 65 years-activity of daily life (ADL) in our . Nesbit ME. Current menagement of Ewing. danas se radi u manjem broju slučajeva. Parapid B. Cancer 1986. Pritchard DJ. 1982. kod amputiraca može biti znatno veći. Prognostic factors in children with Ewing.s sarcoma.s sarcoma. 7. Prog Clin Cancer. postignut stepen funkcionalne osposobljenosti pacijenta može pokazivati raznolikost tako da u pojedenim slučajevima. Gitelis S. 6. Najkraće traje rehabilitacija pacijenata sa cementnom protezom. The curability of Ewing. Omer Burgert O Jr. Campanacci M. Psihičke sekvele indukovane amputacijom su neizbežne pogotovu što se superponiraju na one već nastale saznanjem pacijenta da boluje od teške bolesti. Ukoliko je i amputacija ponuđena kao jedno od terapijskih rešenja. The treatment of localized Ewing. Savremeni hirurški pristup u lečenju koštanih tumora se oslanja na metode spašavanja zahvaćenog ekstremiteta. Natl Cancer Inst Monogr. drastično mu smanjuje funkciju u socijalnom i profesionalnom okruženju. Bacci G.56:1515. Picci P. Devečerski G. Picci P. Pritchard JD. 3. Phillips RF. Konstantinović Lj. 1981. jer mu narušava telesni integritet.70:391-397. 4. Sugical experience in the management of Ewing. 5. Burgert EO et al.s endothelioma of bone in children. 9. 8. Njima moraju da budu predočeni svi benefiti ali i nedostaci raznih terapija.s Sarcoma of Bone. et al. Mujović N. Rosen G. Međutim. Gehan EA. povećava mogućnost preživljavanja. Natl Cancer Inst Monogr.49:1561-1570.56:273-278. bez obzira na dužinu rehabilitacije. Campanacci M.terapijom.77: 193-224.58:2551-2555. Ewing. Amputacija ekstremiteta koja je. Wilkins MR. kao deo terapije. Unni KK. Witting J. pacijentu se moraju objasniti svi aspekti protetičke rehabilitacije. Pacijent i njegova porodica donose odluku o načinu lečenja. Cancer. Literatura: 1. Histologic Evaluation of Necrosis in Osteosarcoma Induced by Chemotherapy: Regional Mapping of Viable and Nonviable Tumor. 2. nekad bila najčešća hirurška intervencija. Teofilovski M. imunoterapijom i hirurški. povratak vršnjacima ili poslu sa ekstremitetom smanjenog funkcionalnog nivoa ili bez ekstremiteta sa protezom.s sarcoma: The experience at the Instituto Ortopedico Rizzoli in 163 cases treated with and without adjuvant chemiotherapy. pa sve do tehničkih i funkcionalnih mogućnosti koje protetičko sredstvo pruža. Spašavanje života je naravno primarna vodilja u terapiji maligniteta. Cancer 1982. Matanović D.Cancer 2002.56:169-171. Bacci G. od onih direktno vezanih za narušavanje psihofizičkog integriteta. u ovim slučajevima. 1985. J Pediatr 1967. ali je za pacijenta teško prihvatljiva. Classification of Bone Sarcomas.8:267-282. Orthopedic Oncology. Ona.

28: 141-152. Spires MC. ed Physical Medicine and Rehabilitation: The Complete Approach. 16. Van De Ven C. Stewart CPU. Prosthetics and Orthotics International.S. 20. 13. Clinical field testing of trans-femoral prosthetic technologies: resin-wood and ICRC-polypropylene. Jensen JS. 21. Newelland M. Components of upper limb prostheses. In: Grabois M. Knee Arthrodesis.97-107. and Jain A. Jain AS. Gitelis S. Stump management after trans-tibial amputation: A systematic review. Lower Limb Amputation Surgery. Quill G. Emmelot CH. Upper extremity amputation and prosthetic rehabilitation. Hofstad CJ. 2004. 1992. Gitelis S. Colwell MO. Nash S. 5th Mediterranean Congress of Physical and Rehabilitation Medicine.36:778-783. The indications for hand prosthetic rehabilitation. Leff AR. 1991. In Ham R. Gailey RS. Spyropoulos P.pp. 2000. 22. and Cotton L. 2005. Newijin SE.10. J Trauma 1994. Therapy for amputees. Miner L.213. Teofilovski M. 11. 1-2.583-607. Prosthetics and Orthotics International.pp.549-582.R. Ogston SA.17: 95-101. Final program and Abstracts:Antalya. XVIII International Symposium on Morphological sciences: Abstract book. Piasecki P. 1990. 25.29: 3-13. Tumour related lower limb amputation: a 23 year experience. Ham R.280:242. 15. Limb Amputation. 19. Prosthetics and Orthotics International. . Prosthetics and Orthotics International.ICIB 3. Ebskov LB. Harris IE. Serbian Academy of sciences and Arts Belgrade.16: 11-19. Lawrence D. Prosthetics and Orthotics International. In Newman J. Teofilovski M. Jain AS. 18. ed Physical Medicine and Rehabilitation: The Complete Approach. 2005. 1999. Edinburgh: Churchill Livingstone. Prosthetic fitting following amputation for bone tumor. In: Engstrom B.(5). 1992. Carnegie F. Simon MA. Clin Orthop1990. In: Grabois M. A Comparison of Function and Walking Efficiency in Patients With Aggressive Tumors at the Knee Treated by Above-the-Knee Amputation. Chapman and Hall.39-42. Serbia and Montenegro 2005. A preliminary report.72:1477. Lower extremity prosthesis and rehabilitation.13: 82-86. 1993. 1989.Turkey 2004:149. Complications Associated with Limb Salvage for Extremity Sarcomas and Their Management. editors. Proceedings of 4th ISPO Central&Eastern European Conference: 2005. Upper limb amputation and congenital limb deficiency.pp 243-268.experience. Lower limb amputee survival. 23. Spires MC. Level Selection Techniques and Amputation. Rowley D. Stewart CU. Orthogeriatrics.56-73. and Cotton L. 3rd ed. 12. 17. Van der Linde H. 2000. Aiteken G. Morton T. Burditt C. The CAT-CAM socket and quadrilateral socket: a comparison of energy cost during ambulation. 14. 10. J Bone Joint Surg Am. or Knee Arthroplasty.I. 1987. Raab W. Trauma-related mayor lower limb amputations: an epidemiologic stdz. 24.

Lewis MM. Devečerski G. Incidenca Sveukupno saopštena incidenca postmastektomnog limfedema varira od niske. Lewis MM. Kenan S. saopštena je pojava limfedema i posle 30 godina od operacije.26. narušenu funkciju ruke do kozmetskog defekta.. Rano prepoznavanje postmastektomnog limfedema može poštedeti bolesnika nepotrebnog zanemarivanja. Spain 2006. Muscle Flap Coverage for the Lower Extremity. Long-Term Results of Allograft Replacement in the Management of Bone Tumors. Bolesnici koju su imali postoperativnu zračnu terapiju imaju veću incidencu limfedema od onih koji nisu zračeni. nedostatka informacija i kasne implementacije razumnog. Konstantinović Lj Klinika za rehabilitaciju „Dr M. Gebhardt MC. Limb Salvage in Pediatric Surgery: The Use of The Expandable Prosthesis. J Bone Joint Surg Br. 29. Vasconez LO. 31.. sveobuhvatnog tretmana. Guzman-Stein G. 1994. Modular Uncemented Prosthetic Reconstruction after Resection of Tumours of the Distal Femur. et al.57:499.zotovic@drenik. uključujći nelagodnost.413. Postmastektomni limfedem se uvek razmatra kao sekundarna forma limfedema. Srbija k. 5. Mujović N. Prosthetic rehabilitation of patients with transfemoral amputation due to periferal vascular desease. Većina bolesnika prijavljuje da ima neki stepen otoka nakon radikalne mastektomije. edemom i hroničnom inflamacijom unutar ekstremiteta. 28. 27.76:178. 30. Campanacci D. 15th European Congress of Physical and Rehabilitation Medicine and 44th Congreso Nacional de la Sociedad Espanola de Rahabolitacion y Medicina Fisica.18:545. Patofiziologija O uzroku oticanja ruke nakon mastektomije i aksilarne disekcije raspravljalo je nekoliko autora. et al. Mankin HJ. The Use of the Expandable and Adjustable Prosthesis in the Treatment of Childhood Malignant Bone Tumors of the Extremities.net Limfedem je definisan abnormalnom akumulacijom tkivnih proteina. Cancer1986. 1991. Clin Plast Surg.5 % do visoke 80 %. kada je razlika obima od 2 cm između ekstremiteta neizbežna. Capanna R.324:86. Orthop Clin North Am 1991. Clin Orthop1996. Morris HG. Međutim.22:121. Abstracts book: Madrid. REHABILITACIJA BOLESNIKA SA LIMFEDEMOM RUKE NAKON RADIKALNE MASTEKTOMIJE Kanjuh Ž. Fix RJ. Jennings LC. Földi i saradnici izneli su mišljenje da „hronični postmastektomni otok ruke je uvek posledica bolesti limfnog sistema a nikad venskog sistema“. posebno u ranom postoperativnom periodu. Osobe koje obolele od limfedema imaju značajne probleme. Edem može nastati zbog direktnog uticaja tumora na limfatike ili kao posledica antineoplastične . Zotović” Beograd. Teofilovski M.

Limfedematozno tkivo je veoma prijemčivo za infekciju i veoma male opekotine ili ubodne rane mogu se razviti u generalizovani Erisypelas. Smanjenje obima pokreta i povećan pritisak tečnosti u subkutanom tkivu može uzrokovati različite simptome: od nelagodnosti do bola. zbog fibroziranja subkutanog tkiva. Resekcija tumora može da povredi limfne čvorove i sudove. Svakako da terapija u ovom stadiju je manje efikasna i poboljšanja su manje izražena a potrebno je više vremena. psihosocijalni distres i retko sekundarni malignitet. Dijagnostika i procena U bolesnika sa razvijenim unilateralnim otokom ruke i prethodnom anamnezom hirurškog/radijacionog lečenja maligniteta dojke prepoznavanje limfedema ne predstavlja problem. Limfedem može prouzrokovati ograničenje obima pokreta i bol. Prosečno vreme od mastektomije i pojave limfangiosarkoma je 10. U ranoj fazi postaksilarne disekcije otok se karateriše „testastom“ konzistencijom. otok postaje spongiozne konzistencije i otvrdnjava. narušavajući njihovu funkciju. razvija se fibroza.2 godine. slabost ili ukočenost zahvaćene ruke. Ovo prouzrokuje . vrlo retko. jer je ekstracelularna tečnost relativno slobodna u distenzibilnom subkutanom prostoru. reverzibilan na elevaciju ruke.3 godine. a mediana preživljavanja je 1. Naposletku. Internationa Society of Lymphology opisuje tri stadijuma limfedema. Sa povećanjem limfedema. Incidenca ove komplikacije se retko saopštava u populaciji bolesnika sa limfedemom. otok je „testast“. jeste tradicionalan metod. dok sam otok stvara probleme u nalaženju adekvatne odeće i dovodi do kozmetskog naruženja što povećava emocionalni distres i socijalno funkcionisanje. Akumulacija limfe u edematoznoj ruci stvara bogat medijum za porast bakterija. Smanjen obim pokreta i bol pak imaju reperkusiju na aktivnosti dnevnog života i radne aktivnosti. Komplikacije Komplikacije limfedema uključuju predispoziciju za infekcije. U prvom stadijumu. što dovodi do smanjenja obim pokreta u zglobovima zahvaćene regije. unapred definisanim tačkama. koji dalje dovodi do destrukcije i blokade limfatika. u neselektovanih bolesnika rizik je manji od 1 %. U ovom stadijumu odgovor na terapiju je relativno dobar. Volumetrijsko merenje imerzijom ruke u graduisani sud sa vodom. Predloženi su različiti sistemi merenja i klasifikacije postmastektomnog limfedema: merenje obima ekstremiteta centimetarskom trakom na različitim. matastaze u aksilarnim limfnim čvorovima mogu blokirati limfatike. funkcionalna oštećenja. Zračna terapija može uzrokovati fibrozu okolnih struktura. maligno alterisati u limfangiosarkom.terapije. truda i novca da bi se dobila signifikantna korist od terapije. Drugi stadijum karakteriše proteinima bogat edem i proliferacija vezivnog tkiva.200 cm3 ili razlika obima > 2 cm su dovoljni kriterijumi za dijagnozu limfedema. Smatra se da razlika volumena preko 100 . Međutim. Fizikalni nalaz postaje klinički detektibilan kada se poveća subkutani pritisak tečnosti. Hroničan i težak oblik limfedema može. smanjuje se sposobnost distenzije subkutanog tkiva. kako vreme odmiče.

što obezbedjuje „pumpajuće kretanje” duž limfatičnih sudova prema srcu. Pod kompresivnom bandažom zabeleženo je povećanje temperature kože do 50 C što ubrzava limfangiomotoriku. venske staze. opekotine i sl) koje mogu dovesti do egzacerbacije otoka. Rukav je podeljen u više odeljaka. koji se sekvencijalno pumpaju vazduhom. Rukav je takođe protektivna mera akcidentalnih kožnih trauma (abrazije. Mere rehabilitacije Tretmani u lečenju variraju od nečinjenja do primene agresivnih hirurških procedura. za objektivo merenje periferne limfatičke funkcije i radi praćenja efekata terapije. Redovna elevacija obolelog ekstremiteta smanjuje količinu stvorene limfe (smanjenjem kapilarne filtracije) i smanjuje tkivno naprezanje (hidrostatski pritisak tkivne tečnosti). venskih i arterijskih ulcera i u preveniji tromboze dubokih vena. smanjenjem tendencije istezanja kože. CT i UZ objektivizuje strukturalne promene u limfedemu. Vrlo je važno i to što rukav štiti ruku od intrinsic povrede u tzv. Takođe. pomaže „razbijanje“ fibrotičnog tkiva i omekšava ekstremitet. Za bandažiranje elastičnim zavojima se koriste višeslojni kratko-elastični bandažni zavoji i sunđerasti jastučići. u kombinaciji sa pokretom ima mikromasažni efekat koji podstiče limfni transport. Kompresivna bandaža povećava intersticijumski pritisak i optimalizuje se balans tečnosti u funkcionalnoj kapilarnoj jedinici. ove procedure imaju ograničenu vrednost u proceni ishoda lečenja limfedema.stvrdnjavanje ekstremiteta a elevacija ne dovodi do redukcije otoka. Međutim. Pneumatski limfodrenažeri stimulišu pražnjenje limfnog sistema potiskivanjem stagnantne tečnosti kroz limfatike. sa većim pritiskom u distalnim odeljcima. Primenjuje se pritisak vazduha na ekstremitet putem gotovih inflatibilnih rukava. hirurga i/ili fizijatara. Elastični rukav redukuje količinu ekscesa fluida u zahvaćenoj ruci smanjenjem intersticijalnog hidrostatskog pritiska. ultrazvučna dijagnostika. Između ova dva ekstrema nalaze se kombinacije konzervativnih tretmana. ciklusu otoka. kompresivna bandaža. Elevacija ruke je često prva intervencija savetovana od strane onkologa. MRI. sprečava se reakumulacija limfe. Optoelektronska volumetrija omogućava dobijanje preciznih mera i detekciju minimalnih promena volumena ali je klinička relevantnost još uvek nejasna u ovom momentu. intersticijumu /limfnom kapilaru. NMR. Gradijent pritiska između svakog odeljka je aproksimativno 10 mmHg. optoeletronska volumetrija. Pneumatska kompresija Pneumatska kompresija je jedan od najčeće korišćenih fizikalnih modaliteta u lečenju akutnih i hroničnih limfedema ruku i nogu. Treći stadijum je limfostatička elefantijaza. kompjuterizovana tomografija. Postavljen limfodrenažer se kalibriše za postizanje gradijenta vremena i pritiska. . Izotopska limfoscintigrafija se koristi za morfološko ispitivanje. Za limfedem ruke preporučuje se elastični rukav pritiska 30-60 mmHg. Metode limfatične vizuelizacije se mogu grubo klasifikovati kao anatomska i funkcionalna ispitivanja i najčešča su: limfoscintigrafija.

Benzopironi (alfa benzopiron). Opisani su brojni fiziološki efekti manuelne limfne drenaže: povećava se učestalost kontrakcija limfatika. Tehnike masaže Tradicionalne tehnike masaže. kineziterapiju i pneumatsku kompresiju čini osnovu programa za bolesnike sa limfedemom. centripetalnu masažu odnosno MLD. uključujući centripetalnu samomasažu. Bolesnici oboleli od limfedema su skloni fizičkim i psihološkim sekvelama uključujući bol. Pokreti su uvek tačno određeni. smer i ritam. smanjenje funkcije i depresije. Antibiotici. smanjuje se mikrolimfatična hipertenzija i poboljšava se kolateralna limfna drenaža između limfnih teritorija na koži. Povećana drenaža omogućava preusmeravanje tečnosti iz edematozne regije kroz funkcionalne limfne čvorove u nezahvaćenoj regiji. Opservacija eventualne infekcije i drugih komplikacija. kružni i imaju svoj redosled. u većoj dozi. dekongestivnu fazu koja se sporovodi 4-5 nedelja koju nastavlja faza optimalizacije i održavanja postignute dekongestije. Hirurško lečenje se primenjuje u slučajevima kada je konzervatino lečenje neefikasno. Time se postiže maksimalan efekat na istezanje kože sa minimalno primenjenim pritiskom. Tretman limfedema ruke se razvija kao multimodalna terapija nazvana kompleksna dekongestivna fizioterapija. zbog narušene limfatične funkcije. . Tipičan program sadrži dve faze: intenzvnu. Zaključak Stečeni limfedem je relativno česta komplikacija hirurškog lečenja dojke. kratko-elastičnu višeslojnu bandažu (nastavlja je plasiranje elastičnih delova odeće kada je edem redukovan) i terapijsko vežbanje odnosno kineziterapiju sa plasiranom bandažom ili odećom. uključujući i psihosocijalni distres nastavlja se i kada bolesnik nastavlja lečenje u kućnim uslovima. povećava se reapsorbcija proteina u limfatike. flavonoidi koji stimulišu makrofangu proteolitičku aktivnost kao i ukupan broj makrofaga u zahvaćenoj ruci. Kao rezultat toga poboljšava se limfni tok bez povećanja kapilarne filtracije. Fiziološke operacije imaju za cilj uspostavljenje limfnog toka rekonstrukcijom limfnih puteva. manuelnu limfnu drenažu. koja uključuje elastičnu kompresiju. Multimodalna rehabilitaciona terapija. Medikamentozna terapija U lečenju limfedema i pridruženih infekcija koristi se nekoliko vrata lekova. što je važan princip u lečenju limfedema. Vodder-ova tehnika manuelne limfne drenaže je specijalna tehnika u tretmanu limfedema. pritisak.Ne postoji standardni protokol za korišćenje limfodrenažera što vodi širokoj primeni bez ili sa malo medicinskog nadzora. propisuju se kao deo multidisciplinarnog terapijskog pristupa. Hirurško lečenje Hirurški pristupi se mogu podeliti na fiziološke i reduktivne. Reduktivnim operacijama se uklanja eksces tkiva i edema radi smanjenja obima ekstremiteta na funkcionalno prihvatljivu veličinu. Terapeut koristi pokrete ruke kojima se postiže blaga akcija pumpanja na kožu. se propisuju u slučaju pojave cellulitis-a ili lymphangitis-a. Ovaj pristup kombinuje četiri komponente: negu kože i adneksa kože.

oštećenje brahijalnog pleksusa.S. Ukoliko se u kasnijem periodu (kontinuirano praćenje pacijenata od strane fizijatra) ne razviju funkcionalne komplikacije. Razvijanjem SLER (sekundarni limfedem ruke) sprovodi se kompleks dekongestivne fizikalne terapije . dijagnostika i terapija. 3. i Ž. Heelan MC. 19-51. itd. Beograd 2005. Nedeljković M. Hemun S. sprovodi se tretman RESTITUTIVNA ili SUPORTIVNA onkološka rehabilitacija. 5. Brennan MJ. Limfedem ruke posle lečenja raka dojke. 6. International Society of Lymphology Executive Committee.RESTITUTIVNA ili SUPORTIVNA onkološka rehabilitacija. Ukoliko se razvije kontraktura u ramenom zglobu. Efekti kompleksne dekongestivne fizikalne terapije u kontroli i lečenju limfedema ruke posle hirurškog lečenja karcinoma dojke. CMAJ 2001 Jan 23. Clinical practice guidelines for the care and treatment of breast cancer: 11. Medicinski fakultet u Beogradu. Incidence of breast carcinoma-related lymphedema.Radak Đ.110:288 –295 P ONKOLOŠKA REHABILITACIJA KOD MALIGNIH TUMORA DOJKE U INSTITUTU ZA ONKOLOGIJU VOJVODINE Popović . Cancer 1998.net Uvod. Babić M Zavod za rehabilitaciju. Način rada. 7. Prikaz onkološke rehabilitacije koji se sprovodi u Institutu za onkologiju Vojvodine kod pacijenata sa malignom neoplazmom dojke.Petrović S. Beograd-Zagreb. Cilj. Guyton CA: Medicinska fiziologija. niti progresija osnovne bolesti. Lymphology 36 (2003). The Diagnosis and Treatment of Peripheral Lymphedema. 7-30. Kanjuh. Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu 2005. suportivnom i palijativnom onkološkom rehabilitacijom. Srbija nedeljkovic@neobee. Harris SR. 4. 8. metastaze ili patološke frakture u kostima GE ili SLER praćen paralizom brahijalnog pleksusa zahteva primenu PALIJATIVNE onkološke rehabilitacije.. Kanjuh Ž. Medicinska knjiga. Institut za onkologiju Vojvodine. restitutivnom. 77 (Suppl 3): 74–80. 9. DePompolo RW. Am J Med. Magistarska teza. Arch Phys Med Rehabil 1996. nastavlja se sa programom preventivne rehabilitacije. Kalezić V. 84-91. Zavod za rehabilitaciju Instituta za onkologiju Vojvodine je jedina institucija u zemlji koja se bavi rehabilitacijom onkoloških pacijenata na sva 4 nivoa: preventivnom. Goldner B.164(2):191-9. Lymphedema.Granić M. Sremska Kamenica. Tomić S. Rockson G. 1986. Lymphedema. Beograd 1993. Bojić M i Lačković V. Naučna KMD. Lymphoedema: klinika. 83 (Suppl 12): 2776–81. Garden FJ. . Progresija bolesti.Literatura: 1. Drugog postoperativnog dana kod operisanih od MN dojke sprovodi se PREVENTIVNA rehabiliatcija u cilju održavanja obima pokreta u ramenom zglobu i aktiviranja "mišićne pumpe". Focused review: postmastectomy lymphedema. 2. 2001. Kordić V. Petrek JA.

Nakon provedene radioterapije. general@zenezazene. većina pacijentkinja / pacijenta “ štedi “ rame i ruku na operiranoj strani što vodi daljnjem pogoršanju stanja. usljed promjena na mišićnom i vezivnom tkivu zračenog područja uzrokovanog fibrozom. koji uključuje i odstranjenje dijela pazušnih limfnih čvorova iste strane. Onkološka rehabilitacija kod malignih neoplazmi dojke. Druga faza počinje kada hirurg izvadi dren. usljed čega se javljaju bolovi u cervikalnom segmentu praćeni glavoboljom. Smanjenje obima pokreta ramena je utoliko veće ukoliko je i dio grudne muskulature u toku operativnog zahvata morao biti odstranjen. Tanović Dž.ba. gubi se elastičnost tkiva što može uticati na daljnje smanjenje obima pokreta pripadajućeg područja. kontinuirano praćenje pacijenata od strane fizijatra i timski rad interniste. nivo opšte fizičke kondicije podići na veći stepen u postoperativnom periodu. sa ciljem što kvalitetnijeg života ovih pacijenata.ba. kao i bolovi u grudnom i donjem dijelu leđa. zauzima viši položaj. a pripadajuća muskulatura je bolna. bilo radikalnog bilo poštednog operativnog zahvata. potrebno je početi sa kineziterapijom još u bolničkom krevetu. što uzrokuje još veću bolnost cijele regije i posljedično smanjenje obima pokreta ramena. Dugoročno gledano smanjenje obima pokreta operirane strane uzrokuje i promjenu posture. Ukoliko postoperativni ožiljak u toku zarastanja postane neelastičan. onkološka rehabilitacija P KINEZITERAPIJA NAKON OPERATIVNOG LIJEČENJA KARCINOMA DOJKE Sarić S. BiH renewls@bih.net. radioterapeuta i fizijatra. hirurga. Vježbe se provode u četiri faze. Bećirović E. bi morao da bude sastavni deo tretmana maligne neoplazme dojke. Da bi se sve navedeno izbjeglo. javlja se ograničenost obima pokreta ramena na operiranoj strani. imobilizirano rame. Prva faza počinje prvi dan nakon operativnog zahvata i traje dok se ne izvadi dren.com Nakon operativnog liječenja karcinoma dojke. Usljed bolnosti operiranog područja i straha od eventualnog daljnjeg pogoršanja. također doprinosi ograničenosti obima pokreta ramena na operiranoj strani. BiH Poliklinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju Tuzla. Svaka od četiri faze sadrži detaljan program vježbi kreiran za tačno navedeni period. Rame koje se štedi. Zaključak: Cilj redovnog vježbanja je postići potpuni obim pokretljivosti ramena na operiranoj strani. becirovic-tz@hotmail. krut. Trmnić S Javna Ustanova Dom Zdravlja Kantona Sarajevo. povećati nivo samopouzdanja i .Zaključak. smanjiti bolnost operiranog područja. kao i nakon postoperativnog perioda. Ključne reči: Zavod za rehabilitaciju. te nastaviti provoditi preporučeni program vježbi nakon izlaska iz bolnice. povišenog tonusa. Muftić M. Institut za onkologiju Vojvodine.Treća faza počinje kada se izvade konci a četrvrta faza uključuje svakodnevno vježbanje tokom cijelog života.

Studija obuhvata pacijente operisane u Institutu za onkologiju Vojvodine u periodu od januara 2000.5 godina. rehabilitacija. do decembra 2003.yu Uvod i cilj: limfedem ruke je relativno česta komplikacija posle hirurškog lečenja karcinoma dojke. Hemun S. Kriterijum za postavljanje dijagnoze SLER je razlika obima od 2 cm na najmanje jednom od 6 merenih simetričnih nivoa na gornjim ekstremitetima. Ova postterapijska sekvela daje rezidualni funkcionalni deficit koji vodi ka onesposobljenosti i pogoršavaju kvalitet života. Prikaz dijagnostikovanih SLER kod pacijenata operisanih od maligne neoplazme dojke u Institutu za onkologiju Vojvodine. prosečne starosti 53. Sremska Kamenica.9 meseci. a kontinuirano praćenje pacijenata od strane fizijatra dijagnostici ranih stadijuma SLER. Zaključak. Sekundarni limfedem ruke (SLER) je najčešća komplikacija terapije maligne neoplazme dojke koja se može prevenirati. .5 cm. Tomić S. Beograd.vjere u vlastite snage.6 %) i stadijum III kod 7 (3. Ključne riječi: karcinom dojke.9 %) dijagnostikovan je SLER. SLER je klasifikovan u 3 stadijuma: I stadijum: razlika obima do 3 cm. kod 196 (12. Kordić V. Rezultati: U periodu 2000. Sve navedeno garantuje kvalitetan život. Materijal i metode.Petrović S. III stadijum: razlika 5. Vreme od operacije do pojave SLER prosečno je bilo 13.1 cm i više. Srbija nedeljkovic@neobee. Babić M Zavod za rehabilitaciju. P SEKUNDARNI LIMFEDEM RUKE I MALIGNE NEOPLAZME DOJKEnaša iskustva Nedeljković M. II stadijum: razlika 3.. Jović S. preventivna onkološka rehabilitacija P UTICAJ FIZIOREHABILITACIONOG LEČENJA NA KVALITET ŽIVOTA BOLESNICA SA POSTMASTEKTOMNIM LIMFEDEMOM Kanjuh Z. Tokom praćenja pacijenata u periodu od najmanje 2 godine.9 %) pacijenata. Cilj. stadijum II kod 29 (15. Ključne reči: sekundarni limfedem ruke. pun aktivnosti i nakon operativnog liječenja karcinoma dojke. Svi pacijenti su bili uključeni u program preventivne rehabilitacije i kontrolisani su od strane fizijatra najmanje 2 godine. Perišić D Klinika za rehabilitaciju "Dr M. Zotović". Stadijum I je prisutan kod 160 pacijenata (80. Institut za onkologiju Vojvodine.2003. kineziterapija. Konstantinović Lj.net Uvod. Popović . godina operisano je 1526 pacijenata od maligne neopazme dojke (prosečno godišnje 381 pacijent).5 %). Srbija zkanjuh@ptt. godine.1 . Primena preventivne onkološke rehabilitacije u bolničkim i kasnije kućnim uslovima i edukacija pacijenata o riziko faktorima značajno doprinosi redukovanju broja SLER.

Pored teške osnovne bolesti kao što je karcinom dojke. vakuum-kompresiona terapija. Dvofaktorskom analizom varijanse za subskor emocionalnog i fizičkog zdravlja. i bez značajne interakcije (p > 0.net Uvod Patološki prelomi dijafize femura nastaju najčešće kao posledica metastaza karcinoma dojke. bez metastatske bolesti. bol. Ključne reči: postmastektomni limfedem. Obavaljenje umerenih fizičkih aktivnosti. kompleksna dekongestivna fizioterapija. karcinom pluća.05). Ristić T2 1 Ortopedsko . prostate i dr. percepcija fizičkog i emocionalnog zdravlja. mentalni status i vitalnost bitno narušavaju fizičko funkcionisanje u obe grupe ispitanika. Svi prelomi su fiksirani dinamičkim unutrašnjim fiksatorom po Mitkoviću. Metode Operativno je lečeno 13 pacijenata sa patološkim prelomima dijafize femura koji su nastali kao posledica koštanih metastaza. Radenković M1. Prva grupa je lečena kompleksnom dekongestivnom fizikalnom terapijom. Druga grupa je lečena intermitentnom vakuum-kompresionom terapijom uz nošenje elastičnog rukava te kineziterapijom. te ukupni skor kvaliteta života po faktoru grupe tretmana nije dobijena statistički značajna razlika (p > 0. P HIRURŠKO LEČENJE PATOLOŠKIH PRELOMA DIJAFIZE FEMURA KOJI SU NASTALI KAO POSLEDICA KOŠTANIH METASTAZA Milenković S1. u remisiji. Minimalno invazivna hirurška intervencija može biti od vitalnog značaja za ovakve pacijente..05) uz signifikantan porast vrednosti u obe grupe posle tretmana (p < 0. Rezultati i zaključak: prosečne vrednosti subskora telesnog i emocionalnog zdravlja. sa hroničnim limfedemom ruke nakon lečenog karcinoma dojke. suočavamo se sa prelomom femura koji značajno pogoršava i onako često teško stanje pacijenata.001) ali bez statistički značajne razlike između grupa ispitivanih pacijentkinja. Patološki prelom dijafize femura zbog metastaza karcinoma dojke je nastao kod 6 (46.15 %) pacijentkinja. Srbija sasa65@bankerinter. sličnih opštih karakteristika. Preduzimanje fiziorehabilitacionih postupaka uz zauzimanje aktivnog stava u kontroli i lečenju limfedema sigurnijm u sebe i socijalno adekvatnijim. Dimenzije kvaliteta života. Postoperativno nije bilo mehaničkih komplikacija. teškoće zbog narušenog fizičkog zdravlja. 9 žena i 4 muškaraca.07 godina (od 44 do 71). Najveću diskriminativnost pokazao je skor emocionalnog zdravlja. merene su upitnikom Short Form – 12 (SF – 12) Health Survey.Metode: Kliničkim istraživanjem obuhvaćena je 61 bolеsnica. Postoperativna infekcija se pojavila kod jednog . kvalitet života.traumatološka Klinika Niš 2 Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju KC Niš.05). te ukupnog skora kvaliteta života u obe grupe bolesnica statistički su značajno porasle 3 meseca posle tretmana (p < 0. Trenutno zdravlje je ograničavajući faktor za tipične dnevne aktivnosti. Bolesnice su podeljene metodom slučajnog izbora u dve grupe. Rezultati Operisano je 13 patoloških preloma dijafize femura. prosečne starosti 57.

K. su prošli opšti program pretprotetičke pripreme i po preskripciji su dobili natkolene proteze sa ukočenim kolenim jedinicama i pelvičnim suspenzijama. Hod je bio limitiran slabijom mišićnom snagom i bržim zamaranjem bez prisutne anemije i trombocitopenije. Beograd. Zaključak: Opšte stanje pacijenata koji imaju patološki prelom dijafize femura izazvan metastatskim tumorom može biti veoma teško. Cilj: Da prikažemo da prisustvo HLL kod pacijenata kod kojih je osnovni uzrok amputacije Dijabet.net Uvod U sklopu kompleksnog lečenja pacijenata sa primarnim i sekundarnim tumorima CNS-a u Zavodu za rehabilitaciju Instituta za onkologiju Vojvodine u Sremskoj Kamenici sprovodi se ambulantni i stacionarni rehabilitacioni tretman ovih pacijenata.Maksimović B Zavod za protetiku. Sremska Kamenica. Marković M. Operisanim pacijentima je kroz fizikalnu medicinu i rehabilitaciju omogućena normalna nega.co.mell i vaskularna insuficijencija može da uspori protetičku rehabilitaciju. P ALGORITAM FIZIKALNOG TRETMANA I REHABILITACIJE PACIJENATA SA PRIMARNIM I SEKUNDARNIM TUMORIMA CNS-a Nedeljković M.B. godini uz deskriptivnu statistiku. HLL može da uspori program ukoliko se pojave komplikacije i zato se program obavlja po I stepenu prioriteta. Lečenje se ne sprovodi dok ne nastupi anemija i trombocitopenija.operisanog pacijenta.yu Uvod: Hronična limfocitna leukemija obično počinje kao asimptomatska limfocitoza kod starijih od 60 godina. P HRONIČNA LIMFOCITNA LEUKEMIJA I PROTETISANJE Gavrilović B..Petrović S Zavod za rehabilitaciju Instituta za onkologiju Vojvodine. i pacijentkinja B. Grujičić B. ustajanje i hod. . Dinamički unutrašnji fiksator po Mitkoviću omogućava brzu i minimalno invazivnu aplikaciju i fiksaciju patoloških preloma. Metode: Posmatrani su pacijenti hospitalizovani u Zavodu za protetiku u 2006. Popović . Rezultati: I pacijent N. Srbija office@zop. Prošli su školu hoda i koriste proteze na kraćim relacijama uz pomoć obe štake. Zaključak: Nema specifičnosti u protetičkoj rehabilitaciji pacijenata sa HLL jer je program limitiran opštim i lokalnim promenama izazvanim šećernom bolešću i vaskularnim problemima. Vidaković . kao i značajno smanjenje bola. Bol je značajno smanjena kod svih operisanih. Srbija nedeljkovic@neobee. Svi operisani pacijenti su bili aktivirani i mobilisani za hod sa štakama.

Cilj Izrada algoritma fizikalnog tretmana i rehabilitacije koji će omogućiti kvalitetniji život pacijenata sa primarnim i sekundarnim tumorima CNS-a. Zaključak Izrada multidisciplinarno dorađenog algoritma tretmana pacijenata sa primarnim i sekundarnim tumorima CNS-a u čijem sklopu će postojati i fizikalni tretman i rehabilitacija. Institut za onkologiju Vojvodine . onkološka rehabilitacija. Način rada U sklopu timskog rada sa specijalnostima koje su uključene u lečenje primarnih i sekundarnih tumora CNS-a u Zavodu za rehabilitaciju Instituta za onkologiju Vojvodine u Sremskoj Kamenici sprovodi se fizikalni tretman i rehabilitacija po algoritmu koji smanjuje ili eliminiše neželjene efekte i doprinosi povećavanju kvaliteta života ovih pacijenata. predstavlja imperativ koji je potrebno sprovesti u praksu u što skorijem vremenu. Zavod za rehabilitaciju. Ključne reči: Tumori CNS-a.

Tako je napravljena kovanica – zdravlje na prvom mjestu. IFC takođe uključuje specifične informacije o faktorima okoline koji utiču na onesposobljenost otežavajući ili facilitirajući ukupno funkcionisanje osobe. nakon dvije godine istraživanja. Samo zdravi narod uz potporu . On predstavlja rezultat sedmogodišnjih napora u kome je aktivno učestvovalo 65 zemalja. IFC je prihvaćen od 191 zemlje kao međunarodni standard koji opisuje i mjeri zdravlje i onesposobljenost. ONESPOSOBLJENOSTI I ZDRAVLJA Obradović M Institut za fizikalnu medicinu.yu IFC je nova međunarodna publikacija Svjetske zdravstvene organizacije (SZO) koja klasifikuje funkcionisanje. Pogledi se o tome definitivno mijenjaju.Tema VII PRIMENA FUNKCIONALNIH TESTOVA U REHABILITACIJI MEĐUNARODNA KLASIFIKACIJA FUNKCINISANJA. je dokazala da investiranje u zdravlje ima direktni uticaj na ekonomski razvoj. koju je sačinjavalo nekoliko stotina vodećih naučnika u svijetu. Sredinom 2001. IFC sadrži standardizovane instrukcije koje opisuju kako bolesti. Ove instrukcije u ustanovama rehabilitacije obezbjeđuju bogatu bazu podataka korisnih za evaluaciju i praćenje bolesnika. Širom svijeta je u toku istraživanje zdravlja da se pomoću IFC dobiju podaci o zdravlju naroda. rehhabilitaciju i reumatologiju. Poduzeta su detaljna naučna istraživanja da bi IFC bio primjenljiv na sve kulture. Danas se ovo smatra greškom jer je zdravi narod preduslov ekonomskog rasta jednako koliko i njegov rezultat. Igalo. Ovaj posljedni set informacija je veoma važan za fizijatriju. Posljednjih godina je u svijetu prisutna značajna debata o ulozi zdravlja u razvoju društva. On omogućava fokusiranje na transfer vještina koje se stiču u klasičnim rehabilitacionim ustanovama na setinge u lokalnoj zajednici. IFC je komplementaran Međunarodnoj statističkoj klasifikaciji bolesti i pridruženih stanja (ICD-10) pa oni zajedno čine porodicu međunarodnih klasifikacija SZO. starosne grupe. povrede i poremećaji oštećuju funkciju i strukturu tijela. izbor terapeutskih intervencija i naučna istraživanja. Crna Gora milano@cg. Komisija za makroekonomiju i zdravlje. zdravlje i onesposobljenost prema modernim idejama zdravlja i onesposobljenosti. oba pola i dao pouzdane i poredljive podatke o ishodima zdravlja pojedinaca i grupa. godine. Predugo su mnogi ekonomisti ulaganje u zdravlje smatrali dodatnim troškom koji zemlje u razvoju mogu podnijeti tek kada dostignu veći ekonomski nivo. ograničavaju aktivnosti i spriječavaju učešće.

Gubitak zdravlja nije samo gubitak za pojedinca već i za njegovu porodicu i cijelo društvo. Aktivnost znači izvršavanje zadatka ili akcije od strane pojedinca. IFC ima dva dijela Prvi dio klasifikuje funkcionisanje i onesposobljenost. osobe i društva i formulisane u dvije komponente: a) funkcije i struktura tijela i b) aktivnosti i učešća. a ne patologiju. Ovaj model snažno zagovara integraciju sa okolinom u kojoj osoba sa onesposobljenošću djeluje. Procjena zdravlja i onesposobljenosti je kroz čitav spektar različitih ljudskih funkcija od običnog senzornog oštećenja do punog učešća u aktivnostima zajednice. Facilitatori pojačavaju funkciju dok barijere povećavaju ograničenja.funkcionalnog zdravstvenog sektora može obezbijediti održivi razvoj društva. aktivnosti i učešće. On ne stavlja zdravlje i onesposobljenost u uski biomedicnski ili društveni model kao prethodne klasifikacije nego identifikuje sve njihove majorne dimenzije kroz jedan integrisani bio-psiho-društveni model. Snaženje rehabilitacije kroz operativni bio-psiho-socijalni model Pomjeranje paradigme sa „restoracije“ na „osnaživanje“ IFC se pomjera sa „posljedica bolesti“ kako je to radila ICIDH i zauzima neutralnu poziciju naglašavajući funkcionisanje. Participacija znači učestvovanje u životnim situacijama. IFC ne ograničava onesposobljenost na mali segment društva sa određenim oštećenjem tijela već zagovara „univerzalni model“ koji uvodi funkcionisanje u ukupno ljudsko životno iskustvo. a ograničenje učešća zamjenjuje negativni termin hendikep koji se koristi u prethodnoj klasifikaciji ICIDH. drugi opisuje okolinu i lične kontekstualne faktore. Dok ICD klasifikuje bolesti i uzroke smrti IFC klasifikuje zdravlje. Novi termini imaju za cilj da prošire opseg klasifikacije. Ono što je važno za osobe sa onesposobljenošću je da IFC otklanja stigmu razlika uzrokovanu različitom . Ovdje je IFC našao svoj puni smisao i predstavlja zajednički međunarodni okvir koji opisuje i mjeri zdravlje i onesposobljenost pojedinca i naroda. Za razliku od ranijih modela onesposobljenosti. Ograničenje aktivnosti zamjenjuje raniji termin nesposobnost. Termin funkcionisanje je širok pojam koji označava sve funkcije tijela. uključujući rehabilitaciju. Slično. Na kliničkom nivou IFC daje zajednički okvir za mjerenje zdravstvenih ishoda i efektivnosti različitih intervencija. Osnovni principi IFC IFC obezbjeđuje standardizovane instrumente za mjerenja zdravlja i onesposobljenosti i kreira novu paradigmu tretirajući zdravlje i i onesposobljenost kao multidimenzionalnu konstrukciju. Ali da bi se poboljšalo zdravlje potrebne su instrumenti koje mjere promjene nakon primjene društvenih intrevencija. Zdravlje takođe znači ukupno ljudsko funkcionisanje. Funkcionisanje i onesposobljenost su opisani sa perspektive tijela. ograničenje aktivnosti i učešća. mogućnost osobe da živi pun život kao pojedinac i član društva. Poboljšavanje zdravlje pojedinca i društva u cijelini nije samo pitanje smanjenja prerane smrti zbog bolesti i povreda. U drugom dijelu kontekstualni faktori su grupisani na a) lične faktore i b) faktore okoline koji su međuzavisni i predstavljaju ili facilitatore i barijere. pojam onesposobljenost (disability) se koristi kao zbirni izraz za oštećenje.

Koncept milosrđa je zamjenjen konceptom izjednačavanja mogućnosti i ljudskih prava. 53-62. Kroz znanje i napore medicina osnaženja daje snagu i autoritet bolesniku da bi ga dovela u najbolju poziciju iz koje može da upravlja svojim zivotom. Dugoročni ciljevi rehabilitacije su da se maksimiziraju fizičke i mentalne sposobnosti osobe i izjednače njene mogućnosti za uključivanje u zajednicu. Prošireni interes da se osoba uklopi u svoju okolinu uvodi principe nezavisnog življenja u proces rehabilitacije. pojedinačnih i društvenih ponašanja (davalaca usluga. „lagani grad“) u kombinaciji sa asistivnom tehnologijom (kolica. produktivan član društva. Doing Disability Research. Faktori okoline mogu biti veoma veliki uzrok ograničenja aktivnosti i učestvovanja što dovodi do potrebe za novim konceptom „lične ekologije“ koja istražuje kontekst uticaja fizičkih barijera. The Genesis of handicap: definitions. 1995 2.) i njihov uticaj na ograničenje aktivnosti i spriječavanje učestvovanja. Barnes. C. Disability and Rehabilitation. uma. fizičkog i društvenog okruženja. štake. najbolje se sagledavaju kroz rehabilitaciju u zajednici (RUZ). 1997 . models of disablement. E. Mercer. G. Literatura: 1. RUZ predstavlja „radikalan pristup“ jer jer reflektuje strukturu i funkciju plemenskih kultura i „izvire“ iz najširih slojeva loklane zajednice. kreatora zdravstvene politike. Spajanjem „medicinskog“ i „socijalnog“ modela dobija se „medicina osnaženja“ (eng. 17. Osnaženje se postiže kroz puno jedinstvo tijela i duha u stepenu koji to dozvoljava stanje zdravlja i iznalaženje puteva da se osoba integriše sa svojom okolinom na način koji će omogućiti njeno maksimalno funkcionisanje i puno učestvovanje u svim životnim situacijama. Međutim. a račva se u institucije rehabilitacije. The Disability Press. udlage. Proces zahtijeva da se poštuju prava osoba sa onesposobljenošću da žive u svojim zajednicama u punom zdravlju i blagostanju i ravnopravno učestvuju u obrazovnim. religioznim. ekonomskim i političkim aktivnostima.) proširuju životni prostor i patricipaciju osobe sa onesposobljenošću. Kako bolesnik evoluira prema svom osnaženju potencijal za aktivnosti i mogućnosti učestvovanja se mogu shvatiti kao integrativne i preklapajuće aktivnosti u četiri sfere – tijela. Badley. „lagani pristup“.patologijom. Dodajući kontekst okoline IFC ojačava paradigmu rehabilitacije. Praksa bazirana na činjenicama se primjenjuje da se smanji oštećenje i unaprijedi funkcija prema potrebama i željama bolesnika. Ovo predstavlja dramatično pomjeranje za fizijatriju. Mada precizni mahanizmi za kombinaciju ovih principa još treba da se usaglašavaju. and role of external factors. Intervencije u okolišu (univerzalni dizajn. kulturnim. Kada osoba sa onesposobljenjošću dobije ista prava. Efektivna rehabilitacija pomaže bolesniku da ponovo stekne kontrolu nad svojim životom u toku i nakon akutne faze svoje bolesti. mogućnosti i obaveze kao druge osobe on postaje osnažen da postane koristan. Ovako široki pristup treba da učini lokalnu zajednicu još zainteresovanijom za rehabilitaciju. zdravstvenih institucija i dr. empowerment – multi-dimenzioni društveni proces kojim osoba stiče kontrolu nad svojim životom). informacione tehnologije i dr. proći će još dosta vremena dok se ne smanji precepcija stigme povezane za upotrebu ove tehnologije.

u nekim standardima i protokolima lečenja postoje predloženi merni instrumeti za ocenjivanje i evaluaciju rezultata. 407-413. Srbija r. godine p. Geneva. S. mnogo i slično bavili su se mnogi narodi starih i novih civilizacija. 373-379. stanja. P.. E. E Nappi. testiranja i ispitivanja.3. Đurović B Klinički centar Srbije. svako je podložno nekoj vrsti greške. pogoršanja i kako ustanoviti grešku. Micić M. Nema idealnog merenja. 10th re. Internetsko pretraživanje sa kljućnim riječima ICF. R. F. GA. spirit and society. redosledu.krunic@beotel. A..yu Problemi merenja stari su koliko i ljudski rod.e koji sadrže prepise zakona koje je doneo Urnamu. U rehabilitaciji su merenja numeričkih obeležja prihvaćena odavno dok su od kraja drugog svetskog rata započela. 2001 8. Petito. Beograd. 513-522. Gerosa. J. disability and health: IFC. Disability and Rehabilitation 19. Ustaljeni ili standardizovan postupak u širem smislu se odnosi na sve metrijske karakteristike ili standarde koje instrument merenja (test) treba da zadovolji i poseduje da bi se njime moglo meriti. dva. vladar Ura na kojima se vidi da je ozakonio ’’poštene i nepromenljive težine i mere’’. Monteath. Minaire. International statistical classification of diseases and related health problems.. bolje. jezičkim . Šta je merni instrument (test)? To je sredstvo za utvrđivanje individualnih razlika. WHO. International classification of functioning. WHO classifications 5. poboljšanja. Merenja i rezultati moraju biti uporedivi sa drugim (tuđim) merenjima i rezultatima da bi se ustanovilo da li je npr. ustaljeni postupak za izazivanje određene aktivnosti pomoću proverenih podsticaja na osnovu kojih se ispitanici porede po varijabli (varijablama) koja je predmet merenja. Vallero. a sada jednako zastupljena i merenja atributivnih obeležja. Vesović-Potić V. namerne ili nenamerne. Mujović N. 1999 7. Pitanjima šta je dobro. postupak lečenja ispravan ili ne. Journal of Intellectual Disability Research 43. a uvek svesni da od načina propisanih mera i merenja zavise greške merenja. Merni instrumenti su proizvod dugotrajnog rada.. ocenjivanja aktivnosti ispitanika na testu i tumačenja konačnih rezultata merenja. loše. Fitzgerald. Italian-Australian comparison of quality of life among people with intellectual disability living in the community. Disease..n. jedan. Pronađeni su fragmenti glinenih tablica iz oko 2500. Jednako teška su merenja numeričkih i atributivnih obeležja. 1992 6. Kako izmeriti vrednosti. Reclaiming the whole: self. Verri. illness and health: theoretical models of the disablement.Protić R. 1992-1994 MERNI INSTRUMENTI I MERENJA U RANOJ REHABILITACIJI Krunić. vols. WHO. a u užem smislu se odnosi na: utvrđivanje načina zadavanja testa (izvođenje). 1997 4. mukotrpnog odabira varijabli prema njihovoj težini. Cummins. U novije vreme. Isti problemi javljaju se i u medicini. WHO. 1-3. Geneva. Bulletin World Health Organization 70. WHO.

Neophodno je ustanoviti da li instrument meri oštećenje. Kod neposrednih fizičkih merenja nema potrebe da se pitamo da li nešto zaista ukazuje na varijablu koja je predmet merenja jer je ona prethodno. psihometrijski.) tako da neko polaže autorska prava na njih iako su većinom besplatni. External validity opisuje veću ili manju saglasnost . osteljivosti i pouzdanosti. neverbalni). osetljivost.. u toku i posle primene neke metode ili postupka (bitna osetljivost i diskriminativnost). Većinom je dozvoljena izmena originalne fizičke forme instrumenta ali nikada i sadržaja. verbalni. SZO.inventar u kome je ispitivačev izbor sveden na dve mogućnosti (da . ali za sve treba imati podatke o njihovoj validnosti. oni mogu biti: TEST (projektivni. osetljivost i mogućnost ponavljanja). tip onesposobljenosti. a radi moguće dalje komunikacijei prenošenja informacije (bitni validnost. oprema. kako savladati otpor bolesnika i sl. pre. Merni instrumenti su zaštićeno vlasništvo autora ili neke grupacije (npr. Pridavanje brojeva kvalitetu koji je predmet merenja (ocenjivanje) je jedna od ključnih opreacija akta merenja. ali samo sa dozvolom autora. adekvatnost instrumenta (validity) je kapacitet instrumenta da evaluira karakteristike za koje je konstruisan.) ali i uputstva za popunjavanje postignutih rezultata kod kojih se najčešće prave greške jer ispitivač daje dodatna uputstva koja merenje ne predviđa ili ih izostavlja. stepen ozbiljnosti onesposobljenosti i intervalne (postoje jednaki intervali između vrednosti u skali).karakteristika i mnogim drugim osobinama i od uputstava koja su sastavni deo izabranog načina merenja se ne odstupa. ograničenje sposobnosti (onesposobljenost) ili ograničenje aktivnosti (hendikep).). koje podsticaje koristiti. UPITNIK koji može biti delimično strukturiran interviju ili upitnik sa slobodnim odgovorima (open-ended). za merenje stanja u jednom trenutku vremena (bitna validnost. Zato je potrebno ustanoviti postojanje ispitivanja "valjanosti sadržaja" (content validity) u koju ulazi i "prividna valjanost" (face validity) koja meri da li je sadržaj/su varijable pravi/e – reprezentativni predstavnici odgovarajućeg stanja koje treba da prikažu (može se predložiti njihova izmena). CHECK-LISTA . standardom pomoću koga se obavlja merenje. moguće je u raznim etapama lečenja koristiti različite instrumente. prostorija. pribor za rad i sl. za poređenje npr. Nije obavezno izabrati jedan instrument. "hipotetičke valjanosti" (construct validity) koja meri adekvatnost sadržaja instrumenta u odnosu na hipotezu ili teorijski koncept koji se ispituje. Kako izabrati intrument merenja? Biranje instrumenta zahteva tačno postavljanje cilja: da li će instrument služiti kao indikator tj. ili kao mera ishoda i procene. uputstva se mogu modifikovati. ordinalne (postoji unutrašnja gradacija) npr. Pre redovne primene potrebno je izvesti Pilot studiju. Valjanost.odsutno) i SKALE koje omogućavaju gradaciju odgovora i to: nominalne (pripadnost ili nepripadnost nečemu) npr. Prema tehnici merenja koja je primenjena u instrumentu. Nekada je potrebno izvršiti standardizaciju. prisutno . definisana ali je od izuzetne važnosti u merenjima posrednog karaktera. način uvođenja bolesnika u situaciju u kojoj se merenje vrši (npr. Duke University.ne. vreme ispitivanja.. Pošto merni instrumenti nisu podjednako osetljivi. pouzdanost). U uputstvima o izvođenju nekog merenja navedeni su uslovi (okolnosti) pod kojima se merenje obavlja (npr.

Ni jedno merenje nije idealno i nemože da zameni fizikalni pregled bolesnika. konstantne) i slučajne.. na vreme ili na instrument (test). "valjanost orijentisana na kriterijum".. Proces ustanovljavanja prediktivne validnosti instrumenta za merenje se odvija u vremenu i obično je za njega potrebno više godina. Pouzdan je onaj instrument koji daje uporedive podatke (rezultate) u uporedivoj situaciji. ako je besprekorno tačan. daje za svakog od njih iste izmerne vrednosti. "empirijska valjanost". predictive validity) predstavlja sposobnost instrumenta da predviđa ishod . ortopedije. u jedinicama intenzivne nege koriste se Trauma skor i skor težine povreda (Trauma score and injury severity score) – TRISS koji kombinuje fiziološki poremećaj po . Za politraumatizovane bolesnike (za koje se u najvećem broju slučajeva može tvrditi da su neposredno pre prijema u bolnicu bili sa potpuno očuvanom funkcijom). Razlike se mogu uočiti između kao: interindividual sensitivity (sposobnost instrumenta da napravi razliku između različitih pojedinaca) i intra-individual sensitivity (otkrivanje razlika kod jednog istog pojedinca u različitim vremenskim intervalima ili u određenoj tački vremena). Ulaskom specijaliste fizikalne medicine i rehabilitacije .fizijatra i uvođenjem rane rehabilitacije u jedinice intenzivne nege i poluintenzivne nege postavio se problem odabira mernih instrumenta za procenu ulaznog stanja bolesnika radi odlučivanja o započinjanju rehabilitacionog tretmana. neurologije. Osetljivost mernog instrumenta (sensitivity) podrazumeva postojanje maksimalne diskriminativnosti između ispitanika i između broja varijabli i osetljivosti načina bodovanja.između rezultata merenja i kliničke procene. Stepen osetljivosti nekog instrumenta se pojačava sistemom merenja koji naglašava razlike. Pouzdanost instrumenta (reliability) meri koliko u ponovljenim merenjima jedan instrument koji zadajemo više puta istim ispitanicima. U jedinicama intenzivne nege.) kao i podatke opštih merenja u medicini. neurohirurgije. evaluacije stanja bolesnika i rezultata rehabilitacionog tretmana u kratkim vremenskim intervalima kao i merenja ranog ishoda lečenja. Pošto za odlučivanje o uvođenju bolesnika u rehabilitacioni tretman nema specifično dizajniranih instrumenata. b) samom instrumentu. fizijatar je član medicinskog tima sa kojim usko sarađuje. Ti faktori se mogu naći u: a) uzorku ispitanika. metod ponovnog zadavanja testa koji predstavlja saglasnost između dva ili više puta ponovljena testiranja iste osobe (pacijenta) u istim eksperimentalnim okolnostima u različitim situacijama. kardiologije. "prediktivna valjanost" (criterion-relate. Na primer: inter-rater reliability predstavlja korelaciju između dobijenih rezultata od strane različitih ispitivača koji istu osobu ispituju u isto vreme istim instrumentom (testom) ili test. Greške mogu biti sistematske (tj. pulmologije. fizijatar koristi merne instrumente drugih medicinskih grana (anestezije. Svako merenje ima greške. c) načinu primene instrumenta.ovo je najznačajniji kapacitet instrumenta s obzirom da (case-management) upotreba instrumenta može da zavisi od toga. a "kriterijum-valjanost’’.retest reliability tj. hirurgije. Postoje različite vrste pouzdanosti u zavisnosti od toga da li se odnose na pojedinca. Greške se pojavljuju zavisno od faktora.

test se završava kad je ispitanik toliko dispnoičan da ne može da održi ritam hoda. Kod ovih bolesnika u fazi oporavka mogu se koristiti testovi opterećenja hodom: 6 i/ili12 . U svakodnevnom radu se pored procene opšteg stanja na osnovu kvalitativnih/kvantitativnih merenja najčešće koriste Glazgow Coma Score (GCS). i daleko jednostavniji i brži Revidirani trauma skor (Revised Trauma Score – RTS) koji ne uzima u obzir starost povređenog. i njegove vrednosti se množe posebno kodiranim vrednostima regresivne analize upotrebljenih varijabli. Još uvek ne postoji potpuna naučna saglasnost o stvarnom uticaju rane rehabilitacije u jedinicama intenzivne i poluintenzivne nege i primeni njenih postupaka na krajnji ishod lečenja bolesnika. U ranoj respiratornoj rehabilitaciji traume grudnog koša (ostali sistemi su obrađeni u drugim radovima) nema specifičnih instrumenta merenja ali se koriste numerička merenja: gasne analize i testovi plućne funkcije (spirometrijski testovi) za procenu oštećenja. gde je 0 . .minutni test (podrazumeva se razdaljina koju ispitanik pređe za 6 i/ili 12 minuta. U toku ranog rehabilitacionog tretmana skoro je nemoguće meriti doprinos fizijatrijsko rehabilitacionih procedura koje se primenjuju pošto dostignuta stanja u kratkim vremenskim intervalima predstavljaju zbir svih primenjenih medicinskih postupaka. kreće se od 0 do 8. povećanja. a doživeli su traumu mogu se koristiti VAS skala i modifikovana BORGOVA skala (sastoji se iz 8 ponuđenih odgovora na pitanje o stepenu dispneje. za popunjavanje vrednosti je potrebno do 2 minuta. izvodi se u hodniku ili većoj prostoriji.5 m/s. a rezultat se automatski preračunava). Evaluacija stanja bolesnika sa fizijatrijsko rehabilitacionog aspekta je neophodna radi izmene. svesni su. APACHE II i NIH Stroke Scale (u jedinici za moždani udar). smanjenja ili ukidanja prepisanih postupaka. tj. najpribližniji je dnevnim aktivnostima) i »shuttle« test (ispitanik hoda napred/nazad duž trase od 10 metara uz postepeno povećanje brzine kretanja. dobra tolerancija od strane obolelog. a zatim se povećava posle svakog minuta. skraćenjm trajanja perioda između dva signala. nema dokaza da su spirometrijski testovi u korelaciji sa bolesnikovom tolerancijom na fizički napor. bolesnik hoda tempom koji sam odredi u trajanju od 6 i/ili 12 minuta. sistolni krvni pritisk i broj respiracija u minuti. Međutim. a daje procenu verovatnoće preživljavanja.bez gušenja. jednostavan je za izvođenje. ali postoji opšta saglasnost da ona treba da se primenjuje. ali uzima u obzir GCS skor. Ova ulazna merenja mere oštećenja i služe kao okvir za odlučivanje o započinjanju ranog rehabilitacionog tretmana. Disability Rating Scale (DRS) i druge. a 8 maksimalno se guši). a uzima u obzir i komorbiditete (postoji kao besplatan kompjuterski program. a odgovori su obeleženi ocenama. početna brzina kretanja je 0. Kod bolesnika koji imaju HOBP kao osnovno oboljenje.nije u stanju da obavi test u predviđenom vremenskom periodu). Posebno je korisan APACHE II (Acute Physiology And Chronic Health Evaluation) score koji daje verovatnoću preživljavanja bolesnika sa povredama unutrašnjih organa i operisanih. mehanizam povređivanja i ne diskriminiše povredu. brzinu hoda određuje signal sa kasetofona. Canadian Stroke Scale. Glazgow Liege Score (GLS). Najčešće preporučivani merni instrumenti su Motricity Index.povređivanju sa anatomskom dezintegracijom tkiva uzimajući u obzir starost povređenog.

Goode W. Mahoney FI. The rehabilitation management of traumatic brain injury patients during the acute phase: criteria for referral and transfer from intensive care units to rehabilitative facilities. Dec 1992.42:73-84 9. 1989 7. 219 – 28 4. Johnston VM.14:56-61 10. Gatta G. Oba instrumenta su opšte prihvaćena u rehabilitaciji pa se mogu primeniti pri otpustu. Predložena je upotreba FIM pošto od 2003 postoji u elektronskoj formi. De Tanti A. Maryland State Medical Journal 1965. (National Consensus Conference. APACHE II: A severity of disease classification system.Za merenje ranog ishoda lečenja koriste se merni instrumenti koji procenjuju opštu onesposobljenost kao što su Barthel Index i Functional Indipendence Measure (FIM). Archives of Physical Medicine and Rehabilitation.19. lečenja ili izvođenja određene. unapred dogovorene hirurške intervencije određuje se postojeće. Barthel D. Vuk Karadžić. Demeurisse G. Champion HR. Supek R: Ispitivanje javnog mnjenja. Robayae E. Zagreb 1968 6. Hatt P: Tehnike skaliranja: osnovni problem u Metodi socijalnog istraživanja. Demol O. Functional evaluation: The Barthel Index. Motor evaluation in vascular hemiplegia. Ako bolesnik ulazi u bolnicu radi dijagnostike. Version 1. dalje bira organ specifični intrumet merenja. Sacco WJ. Beograd 1966. Hinder RS: Measurement Standards for Inerdisciplinary Medical Rehabilitation. Modena June 21-21. Keith AR. Guilford JP: Osnove psihološke i pedagoške statistike. Bukvić A: Načela izrade psiholoških testova. na drugom odeljenju ili ustanovi. No 12-S 2. Prognosis in a series of patients with severe head injury. Braakman R. ali je ima smisla primenjivati pri otpustu (završenoj rehabilitaciji) kod bolesnika koji su dugotrajno stacinarno rehabilitovani. Journal of Trauma. Boldrini P. Glasgow Outcome Scale – extended je gruba mera ishoda u okviru neurohirurških varijabli pa nije ušla u fizijatrijske varijable u ranoj rehabilitaciji. a prema oštećenju ili intervenciji. Neurosurgery 1979. 2000). Vol 73. Functional Independence Measurement (FIM) Technical Manual and Security Guide. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Savremena administracija. Beograd. ukoliko je to bolesniku potrebno. Copes WS A revision of Trauma Score. Izbor mernih instrumenata u ranoj rehabilitaciji zavisi od stepena oštećenja jednog ili više organa kao i od stanja svesti. Crit Care Med. Literatura: 1. Department of Veteran Affairs VistA SystemDesign and Development May 2003 12. Jennett B. a odabir mernog instrumenta određuje i njegova prihvatljivost od strane drugog fizijatra koji nastavlja rehabilitacioni tretman. Eur Neurol 1980. Beograd 1968 3. Teasdale G. 29: 623-9.382-389 11. 1985. Knaus WA et al. ulazno funkcionalno stanje.13:818-29 8. 1988 5.4:283 . Taricco M. Europa Mediophysica 2006.

vigilna koma itd. egzekutivne funkcije planiranja. pažnja. . . Dragin A.emocionalizam). Funkcionalna procena: I. Zbog svoje uloge i značaja u funkcionisanju ljudskog bića jedan od najsloženijih zadataka u rehabilitaciji uopste je rehabilitacija osoba sa oštećenjem centralnog nervnog sistema (CNS). poremećaj koordinacije (cerebelarna. Funkcionalna dijagnostika: a. 2. horea. apraksija/dispraksija. spasticitet. Drača S Klinika za rehabilitaciju „ Dr Miroslav Zotović”. zatim zapaljenjska i degenerativna oboljenja CNS. (procena i kvantifikacija oštećenja CNS).funkcionalna NMR itd.FUNKCIONALNA PROCENA OSOBA SA OŠTEĆENJEM CENTRALNOG NERVNOG SISTEMA Švirtlih L. kontrole pražnjenja mokraćne bešike i creva. . analizira se supraspinalna aktivacija motornih jedara u prednjim rogovima kičmene moždine). b. (neglekt sindrom. artikulaciona dispraksija) Psihički poremećaji (depresija. Najznačajnije posledice oštećenja CNS mogu se podeliti u dve velike grupe: 1. Sa kojim problemima ćemo se suočiti u procesu rehabilitacije ne zavisi u biti od etiologije već prvenstveno od lokalizacije i rasprostranjenosti oštećenja. spinalna ataksija). rigiditet). timsku funkcionalnu procenu osobe sa oštećenjem CNS. Glasgow coma scale i sl. pamćenje. . neurofizioloska: . psihosocijalnom i profesionalnom domenu. Izmenjena motorna kontrola: Poremećaj motorike sindrom oštećenja gornjeg motornog neurona (plegija. . - . benigni i maligni tumori i drugo. preko registrovane aktivnosti u mišićima.funkcionalni urotest (evaluacija neurokontrole i stanja inervcije mokraćne bešike).nevoljni pokreti (tremor. po svojoj suštini. auditivno (AEP). funkcionalno osposobljavanje. klinička: . poremećaj senzibiliteta (površnog i dubokog). Srbija kzotovic@drenik. Lješević B. itd.) Oštećenje kognitivnih funkcija. . dizartrija. atetoza). rešavanja problema. poremecaj vegetativnih funkcija (disanja.somatosenzorno (SEP).net Intenzivan razvoj bazičnih nauka zadnjih decenija omogućio je ne samo efikasniju dijagnostiku i lečenje oštećenja CNS već je i otvorio nove horizonte i mogućnosti funkcionalnog osposobljavanja u medicinskoj rehabilitaciji.kvantitativna polielektromiografija (posredno. NIH skor. pre postavljanja kratkoročnih i dugoročnih ciljeva neophodno je izvršiti detaljnu.stimulaciona elektromiografija: H-refleks i F talas (aktivacija segmentnih motoneurona na aferentnu stimulaciju). kardiovaskularnog sistema. vizuelno (VEP) i motorno (MEP) evocirani potencijali (evaluacija aferentnih puteva). Beograd. Pošto je rehabilitacija. Stefanović A.neurološki testovi kao Scandinavian neurological stroke scale. emocionalna labilnost .). Opsti cilj rehabilitacije je restoracija izgubljenih i oštećenih funkcija radi što uspešnijeg funkcionalnog osposobljavanja u medicinskom.elektroencefalografija (analiza moždane električne aktivnosti). trauma. Poremećaj stanja svesti i psihičkih funkcija: Poremećaj stanja svesti (koma. . samoposmatranja i samokontrole) Poremećaj funkcija komunikacije (afazija/disfazija. anksioznost.transkranijalna magnetna stimulacija (evaluacija eferentnih puteva od korteksa do mišića). Najčešći etiološki uzroci oštećenja CNS su vaskularna oboljenja.

. Test preporučujemo jer je brz. Testovi praćenja i evaluacije oporavka kognitivnih funkcija i psihičkih poremećaja . ekstremitet flakcidan – bez voljnih pokreta.prognostički testovi (prognoza oporavka na osnovu specificnih parametara neurološkog oštećenja). Većina ključnih mišića ispod nivoa lezije je. B – Inkompletno oštećenje (očuvan je samo senzibilitet ispod nivoa lezije. Za rutinsku primenu predlažemo evaluaciju motornog oporavka po S.Ashworth skala za procenu stepena spasticiteta (procenom otpora mišića na istezanje). . zbog specificnosti oštećenja tog dela CNS koristi se više specifičnih testova i skala za procenu oštećenja i senzomotornog oporavka. u literaturi se sve više sreću specificni testovi za samo pojedine elemente ili aspekte motornog oporavka. Većina ključnih mišića ispod nivoa lezije je. što znači da su usmereni na otkrivanje specifičnih . Naravno oporavak može da se zaustavi na bilo kom od navedenih nivoa. Opsteprihvacena kao bazična.neuropsihološka dijagnostika. na oceni nižoj od 3). Kod oštećenja kičmene moždine. III. оbuhvatajući i sakralne segmente S4S5). Brunnstrom. Brunnstrom. prema manuelnom mišićnom testu .neuropsihološki testovi za procenu inicijalnog oštećenja kognitivnih funkcija. spasticitet sa i dalje smanjuje – izvodi sve teže kombinacije pokreta uz gubitak predominacije osnovnih sinergistickih obrazaca nad selektivnim pokretima.Meyer. С – Inkompletno oštećenje (motorna funkcija је očuvana ispod neurološkog nivoa lezije. u strucnoj literaturi i kliničkoj praksi je: ASIA SKALA oštećenja А – Kompletno oštećenje (nе pоstојi očuvanost ni motornih ni senzitivnih funkcija u sakralnim segmentima S4-S5). Za neuropsihološku dijagnostiku u rehabilitaciji koriste se testovi koji su rehabilitaciono orijentisani.V. preko sinergistickih voljnih do selektivnih voljnih pokreta i na kraju voljnih koordiniranih radnji. Testovi praćenja i evaluacije motornog oporavka Specificni testovi za detaljnu analizu elemenata oporavka motornih funkcija nakon oštećenja mozga. spasticitet počinje da se razvija – fleksioni ili ekstenzioni sinergizmi celog ekstremiteta kao refleksni odgovor na draz ili voljni napor uz minimalnu voljnu aktivnost. jednostavan i eksplicitan kako u proceni motornog oporvka tako i u postavljanju kratkoročnih i dugoročnih ciljeva terapije. Stadijumi motornog oporavka po Signe Brunnstrom: I. prema MMT. III. prateći hipotezu da je restoracija motorne kontrole nakon oštećenja potepena i sekvencijalna: od faze mlitavosti preko refleksnih reakcija. spasticitet počinje da se smanjuje – kombinacije pokreta: pored sinergija pri izvodjenju motornih radnji prisutni i selektivni (izolovani) pokreti u pojedinim segmentima.MMT. II. Pored opšte prihvaćenih testova: Fugl. na oceni 3 ili oceni većoj od 3 E . II. izražen spasticitet – voljna kontrola kroz sinergične pokrete pri čemu sinergična kontrola ne mora biti u potpunosti razvijena za sve segmente ekstremiteta. Ona je definisala šest stadijuma motornog oporavka. D – Inkompletno oštećenje (motorna funkcija je očuvana ispod neurološkog nivoa lezije.„Normalan“ nalaz (motorne i senzitivne funkcije ispod nivoa lezije su u granicama normale – po kriterijumima kliničkih ispitivanja).VI.IV. spasticitet nestao ili minimalan – selektivni pokreti svih segmenata postaju mogući i koordinacija pokreta se priblizava normalnoj.

Hamiltonova i Montgomeri-Ashberg rejting skale za depresiju. U standardnu bateriju testova za procenu kognitivnih oštećenja spadaju: Vekslerov test inteligencije. Za ispitivanje jezičkih funkcija kod afazičnog sindroma najčešće se koriste: Bostonski dijagnosticki test za afazije (BDAE). nominacija. IV.).Saunders Company. Testovi praćenja i evaluacije oporavka poremećenih funkcija komunikacije. konstruisani su brojni testovi koji numerički ocenjuju sposobnost izvršavanja određenih zadataka iz domena samozbrinjavanja. .W. pisanje i jezičko mišljenje. V. automatski govor. kognicije i socijalizacije. Trail making test A:B (TMT) za procenu pažnje. Ono što svaki lekar u rehabilitaciji može da primeni radi brze. Svih devetnaest elemenata se procenjuje po sedmostepenoj skali od potpune zavisnosti do potpune nezavisnosti. Indeks funkcionalne nezavisnosti FIM (koji je složeniji i sastoji se iz dva dela: procene fizičkih funkcija samozbrinjavanja. transfera i lokomocije i kognitivnih funkcija komunikacije i socijalizacije. Bostonski test nominacije (BNT). Wisconsin test za procenu egzekutivnih funkcija kao i Lurijina baterija testova. ponavljanje. Za procenu emocionalnog statusa osim MMPI testa. orijentacione dijagnostike kognitivnih i psihičkih poremećaja je da primeni MiniMental Test i tzv. Literatura: 1. RAVLT za procenu verbalnog učenja. na koji način funkcioniše oštećeni kognitivni sistem i koji su rezervni potencijali očuvani na koje treba graditi terapijski plan. Rey-ova kompleksna figura za procenu vizuo – perceptivnih sposobnosti i neverbalnog učenja. Oni daju sliku funkcionalnih sposobnosti jedinke u određenom trenutku i omogućuje procenu funkcionalnog oporavka u toku i po završenoj rehabilitaciji. Predlažemo da oba ova testa postanu sastavni deo rutinske obrade pacijenata na rehabilitaciji (na pocetku i kraju tretmana). Dijagnosticki intervju (iscrpna anamneza). koji je preobiman. Zadaci testa obuhvataju evaluaciju govornih i jezičkih funkcija kroz sledeće modalitete: konverzacijski govor. U mnogim zemljama su obavezni deo bolničke dokumentacije stacionarnih rehabilitacionih službi. Vrednost ovih testova je da se mogu primeniti kako kod moždanih tako i kod spinalnih oštećenja. Ovim testom se dijagnostikuje afazija i tip afazičnog sindroma.oštećenja. Bartel indeks (koji procenjuje stepen nezavisnosti u izvođenju deset zadataka iz oblasti samozbrinjavanja i aktivnosti dnevnog života) i 2. spretnosti. Handbook of Physical medicin and Rehabilitation. detaljnije psihološke dijagnostike. grubu procenu kognitivnog i emocionalnog statusa i ukazati na potrebu dodatne. spontani govor. aktivnosti dnevnog života. kod pacijenata sa organskim lezijama koriste se: Beck-ova. čitanje. komunikacije. Token test (TT). Za rutinski klinički rad preporučujemo Bostonski dijagnostički test (BDAE) koji predstavlja standardizovanu bateriju testova za afazije. 2002. Opšti funkcionalni testovi Da bi se procenila težina funkcionalnog oštećenja osobe u celini. Od svih funkcionalnih testova u svetu su opšte prihvaćeni 1. kontrole sfinktera. Dijagnosticki intervju i MiniMental Test su ujedno i sastavni deo svake neuropsihološke baterije testova. mobilnosti. Test verbalne fluentnosti. Ovi jednostavni testovi omogućuju brzu.B.

. 2004. 2004. 1998. Intercollegiate Stroke Working Party. Kanjuh Ž. 6. 5. O’ Sullivan. Disability and Handicap) kvalifikovali smo pacijente samo prema hendikepiranosti (1). Neues in der Lokomotionstherapie von Patienten mit Hemiparese nach Schlaganfall. Hesse S. 1988 7. Hendricks HT. National clinical guidlines for stroke. što zahteva stalnu funkcionalnu evaluaciju i prilagođavanje rehabilitacionih postupaka fazi oporavka. 4. Prema prethodnoj klasifikaciji-ICIDH (International classification of Impairment.2. Srbija k. Disability and Health) podrazumeva mnogo realnije sagledavanja pacijenta u smislu kvalifikacije struktura i funkcija koje su oštećene.net Rezime: I pored velikog zahteva da se stručni stavovi u oblasti mišićnoskeletne rehabilitacije zasnivaju na dokazima zasnovanim činjenicama veliki broj testova otežava ovaj zadatak. . Krankengymnastik. Veliki broj kliničkih studija i meta analiza dovelo je do promena mnogih stavova u pogledu izbora tehnika rehabilitacije. Royal College of Physicians. Geurts AC. Medicinski fakultet. Jevtic M.zotovic@drenik. Jović S Klinika za rehabilitaciju ''Dr Miroslav Zotović'' Beograd. sec ed.. FUNKCIONALNA PROCENA MIŠIĆNOSKELETNIH SINDROMA Konstantinović Lj. Wade D. 3. Rehabilitacioni program oboljenja i oštećenja mora biti zasnovan na poznavanju procesa oštećenja i regeneracije. Motor Control Assessment. London. 2002. Uvod: Mišicnoskeletna rehabilitacija obuhvata veliki broj kliničkih sindroma iz oblasti ortopedije i reumatologije.International Classification and Functioning. Nova klasifikacija bolesti (ICF . Kliničke studije zaista i ukazuju da je trajanje i ishod lečenja u relaciji sa ranim i adekvatnim lečenjem. et al. Testiranja u mišićno skeletnoj rehabilitaciji odražavaju upravo suštinu nove klasifikacije. Clinical Rehabilitation 12: 183-186. 83(11):1629-37. Fizikalna medicina i rehabilitacija. sec. jer obuhvataju ne samo strukturalno funkcionalna oštećenja već i elemente opsteg funkcionisanja pacijenta uključujući i njegove tegobe. ali i načina na koji pacijent živi u svojoj radnoj i socijalnoj okolini u prisustvu bolesti ili povrede (participacija i faktori okoline). Berlin. Zwarts MJ.. ed. Kragujevac. Noviji koncepti istraživanja u rehabilitaciji podrazumevaju uniformisanje dizajna kliničkih studija i odabir opšte prihvaćenih testova kako bi se rezultati mogli međusobno upoređivati. Noviji koncepti funkcionalno fokusiranih terapijskih modaliteta i rehabilitacionih tehnika zahtevaju funkcionalnu evaluaciju pacijenata sa mišićnoskeletnim sindromima tokom procesa rehabilitacije kako u pogledu dijagnostike tako i u pogledu praćenja ishoda terapije. van Limbeek J. 1999. Springer Verlag. Arch Phys Med Rehabil. S. Davis Company. Evidence relating to assessment in rehabilitation. in Physical Rehabilitation. Motor recovery after stroke: a systematic review of the literature.

veličini otoka i aktivnostima (WOMAC). Obremsky W. To je zapravo i objašnjenje otkuda toliko testova u kliničkoj praksi pa čak i za svaki segment ponaosob. Yiven R: Utility of international classification of functioning Disability and Health partipcipation dimension in assigning ICF codes to items from extant rating instruments. testove koji mere odredjene aktivnosti (hope test. Tako imamo testove koji samo mere bol (VAS. Musculoskeletal Function Assessment instrument: criterion and construct validity.Parametri koje merni instrumenti (testovi) sadrže su zapravo promene do kojih bolest dovodi na strukturalnom. test funkcije kolena nakon artroplastike. petostepena skala bola. . Mc Gill upitnik o bolu) ili obim pokreta i misicnu snagu. Engelberg R. od kojih se pojedini upotrebljavaju često (tab 1) i veliki broj njihovih adaptacija koje su opravdane u kontekstu jezičkokulturoloških inetrpretacija pojedinih kvalifikacija merenih parametara. Takodje većina testova iz oblasti mišićno skeletne rehabilitacije vezana je za funkcije segmenta. Literatura: 1. Agel J. Koji ćemo test odabrati zavisi od prirode i faze bolesti. Coronado G. J rehab med 2004. Martin DP. Ovakav izbor testova u proceni mišićno-skeletnih sindroma omogućio bi medjusobno poredjenje kliničkih rezultata. kao i da rangiranja parametra u odredjene nivoe («mogu da podignem predmete sa stola. a ne sa poda») zaista predstavlja kvalitativni odskok sa kliničkim značajem(3). ali prisutni su i testovi koji su specifični i za odredjenu bolest ili povredu (Test funkcije Ahilove tetive nakon rupture. Takođe preporuka je da se ne povećavaju mereni parametri već da se indentifikuju podgrupe pacijenata iz područja varijabilnih rezultata i prati njihovo ponašanje tokom istraživanja. Granlund M. senzitivan i specifičan(2). Sam test prolazi veliku statističku proveru: da li je pouzdan. uzrasta pacijenta. Značajan napredak je postignut uvodjenjem mere kvaliteta života u praćenju ishoda bolesti i terapijskih intervencija. test funkcije kuka nakon frakture. Zaključak: Većina svetskih stručnih asocijacija iz različitih oblasti mišićno-skeletne rehabilitacije se danas slaže da je najbolje za praćenje rezultata lečenja upotrebiti jedan prihvaćeni merni instrument koji se odnosi na segment koji je u problemu i jedan opšti instrument koji odražava opštu funkcionalnost pacijenta(4). validan. J Orthop Res. Swiontkowski MF. Postoji na stotine testova. Ove promene same po sebi evoluiraju tokom trajanja bolesti i često su u kontekstu subjektivnog doživljaja pacijenta. 1996. 6 minutni test hoda) rangirane u nekoliko stepena i složene testove koje sadrže informacije o bolu. 36:130-137 2. Većina testova meri stepen onesposobljenosti i nije mera funkcionisanja pacijenata u realnom životu. Eriksson l. Svaki parametar koji se meri treba da je odlika bolesti (studije normi u odnosu na zdravu populaciju) da njegova promena bude merljiva naročito u odnosu pre i posle tretmana.). Takodje je i objašnjenje za veliki broj testova različitog nivoa obuhvatnosti... lokalnom i opštem funkcionalnom nivou.14: 182-92.

Tab 1: Najčešće upotrebljavani testovi u mišićnoskeltnoj evaluaciji: A. Fortin PR. Fairbank JCT. Keller SD. Skala aktivnosti dnevnog života C.2002. 34:220-3. Michigen upitnik o ishodu oboljenja šake. Skala procene funkcije lakta (Elbow Function Assessment-EFA)*. J Rheumatol. Skala oštećenja stopala i prstiju Kičmeni stub: Obim pokreta i MMT. 66: 271-273. Buchanan WW.14: 173-81. et al. Šober test. Indeks upotrebe lakta Mayo klinike Šaka: Obim pokreta i MMT. Opšta funkcionalnost: SF-36 . Lew RA. J Bone Joint Surg. Testovi subjektivnih tegoba: Vizulena analogna skala-VAS. The Oswestry low back pain disability questionnaire. Engelberg R. McGill upitnik o bolu. Med Care 1996. Segmenta funkcija: Rame: Obim pokreta i MMT. Jednostavan test za rame Lakat: Obim pokreta i MMT. SF-12. Bellamy N. . 1980. 1969. Martin DP. Liang MH. 40(4 Suppl):II45 -51 5. Development of a musculoskeletal extremity health status instrument: the Musculoskeletal Function Assessment instrument. indeks težine oštećenja ramena. Kosinski M. Harris skor* (5)Indeks težine oštećenja po Lequesne*. J Orthop Res. Harris WH. Measuring clinically important changes with patient-oriented questionnaires. Physiotherapy. Profil onesposbljenosti (Disability impact profil –DIP). 4. kanadske i američke asocijacije za bolesti kičmenog stuba B. Stucki G. Eurogal. 15: 1833-1840. (8) kratka forma upitnika o medicinskim ishodima (Short form of medical outcomes). Skala oštećenja funkcija šake Kuk: Obim pokreta i MMT. Swiontkowski MF. Barthel indeks. 7. 8. Ware JE. Davies JB. 1988. Agel J. Med Care. Daltroy L. petostepena skala bola Oznakom * označeni su testovi koji prevashodno mere funkciju određenog segmenta ali imaju i elemente opšte funkcionalnosti. A 12-item short form health survey. Indeks težine oštećenja po Lequesne. WOMAC* (Westren Ontario and McMaster Universities) index Stopalo: Obim pokreta i MMT. Oswestry skor*(7). WHO-QOL. Traumatic arthritis of the hip after dislocation and acetabular fractures: Treatment by mold arthroplasty. WOMAC* (Westren Ontario and McMaster Universities) index(6) Koleno: Obim pokreta i MMT. Indeks bola i onesposobljenosti ramena. 51A: 737-755. Skale funkcije vrata danske. Validation study of WOMAC: A health status instrument for measuring clinically important patient relevant outcomes to antirheumatic drug therapy in patients with osteoarthritis of the hip or knee.3. Skala balansa po Berg-u. Snapp D. 6. 1996.

50. jer je podložna subjektivnoj procjeni. zavisno od kolateralnog krvotoka. test zatvaranja pesnica i Allenov test.yu Poremećaji perifernih krvnih sudova mogu se objektivno dokazati i putem funkcionalnih metoda ispitivanja.brzina 3. Stoga je potrebno kontrolisano opterećenje pod uvijek uslovima. Funkcionalni testovi za ispitivanje arterijskog sistema U praksi koristimo sledeće testove za perifernu arterijsku cirkulaciju: pozicioni test po Ratschow-u.radovic@cg. klaudikacioni test. U većini slučajeva je momenat klaudikacije pri hodu i njen intezitet u direktnom odnosu sa stepenom ishemije mišića. Test zatvaranja šaka Ovaj test odgovara pozicionom testu po Ratschow-u i izvodi se kod gornjih ekstremiteta. Određuje se klaudikacioni interval .dr. Traži se od bolesnika da kaže kad počne bol u mišićima. rehabilitaciju i reumatologiju «Dr Simo Milošević» Igalo. Pozicioni test po Ratschow-u Test po Ratschow-u izvodi se tako da bolesnik leži na leđima i noge podigne vertikalno. lokalizovan ispod stenoze.5 najviše 10 sekundi. Treba istaći da reaktivna hiperemija može da zakasni ako je bolesniku hladno ili ako mu je povećan tonus arterija. Ova metoda je kontraindicirana kod manifestne srčane insuficijencije. Bolesnik zatim spusti noge i one teže da vise niz krevet. brzini hoda. Pacijent hoda fiksnom brzinom od 120 koraka u minuti ili 2 koraka u sekundi pod kontrolom metronoma po ravnoj površini određene dužine.15 sekundi (test punjenja vena). vršeći kružne pokrete stopala u skočnom zglobu ili fleksiju i ekstenziju oko 30 puta u minuti. Ovi testovi služe i za procjenu terapijskog efekta.60 sekundi ili kasnije. odnosno dužina pređenog puta (hoda) u metrima do pojave klaudikacionog bola. Kod zdravog ispitanika reaktivna hiperemija javlja se na stopalu za 3 .10 snažnih . Svaki bolesnik s intermitentnom klaudikacijom zna približno koliko mu je dužina pređenog puta bez tegoba. da se registruje vrijeme u sekundama kada je prisiljen da stane. javlja se ishemični bol. Test se može izvesti i na pokretnoj traci .FUNKCIONALNI TESTOVI KOD OBOLJENJA PERIFERNOG KRVOTOKA Radović S Institut za fizikalnu medicinu. Vrijeme je dobar indikator funkcionalne sposobnosti ekstremiteta u odnosu na arterijalnu irigaciju. Klaudikacioni test Kada potrebe metabolizma kod latentne ishemije prerastu sposobnost cirkulacije.3 km/sat nagib 12. Bolesnik podiže ruke iznad ramena vertikalno i izvodi 5 . koja nije uvijek ista u usponu ili spuštanju i dr. Isto tako mogu se dobiti normalni nalazi u organskoj opstrukciji arterija ako je istovremeno prisutna i venozna insuficijencija. U slučaju okluzione bolesti reaktivna hiperemija javlja se tek nakon 20 . Grna Gora pr. a ispražnjene i kolabirane vene za 5 . Ona nije potpuno pouzdana.klaudikaciona distanca. U slučaju okluzije vrlo brzo će se javiti bledilo (test plantarne ishemije).

Treba napomenuti da šaka može ostati blijeda u slučajevima kada pri podizanju ruku klavicula komprimira a. onda je Trendeleburgov test pozitivan (patološki). ulnaris i obratno komprimuje se a. Kada se varikozno promijenjena v. ulnaris. saphena magna ni u ležećem položaju ne može istisnuti. radialis pacijent izvede 5 . onda su vjerovatno insuficijentne perforantne vene na natkoljenici. a pogodan je kod ispitivanja i a. saphene magne u v. saphena magna putem istiskivanja. Ako krv najuri u varikozno promijenjenu venu. Cooper-ov test pomoću tri poveske: to je zapravo modifikovani Trendelenburgov test. Ako do brzog punjenja odozgo ne dođe. femoralis. . Subpapilarni venski pleksus šake i prstiju kod zatvaranja pesnica se isprazni. na primjer okluzija a. Ukoliko se vena saphena magna brzo puni već u prvih 30 sekundi. radialis. Punjenje nakon skidanja proksimalne poveske u biti je pozitivan Trendelenburgov test. Kod komprimovanja a. sumnja se na arteriovensku fistulu. Sa stezanjem treba prestati nakon 30 sekundi. onda je Trendelenburgov test negativan (normalan). Brzo punjenje nakon uklanjanja srednje poveske ukazuje na insuficijenciju Dodove grupe perforantnih vena. Ispitanik nakon toga ustaje. Radi boljeg efekta ispitivač može komprimirati arterije u predjelu ručnog zgloba.10 zatvaranja pesnica u cilju ispitivanja a. Stisnutu venu treba posmatrati 30 sekundi. Nakon istiskivanja i ispražnjivanja vena kod ležećeg pacijenta s podignutom nogom. donji ekstremitet se stegne pomoću tri gumene poveske i to na natkoljenici neposredno ispod fose ovalis i iznad samog koljena. Potom pacijent otvara šake i mjeri se vrijeme pojavljivanja reaktivne hiperemije. Blijeda šaka označava okluziju nekomprimovane arterije. a) Testovi za ispitivanje sprovodljivosti površnog venskog sistema Trendelburgov test: pomoću njega provjeravamo funkcionalnu sposobnost zalistaka kod ulivanja v.ulnaris radi ispitivanja a. a uz to i perforantnih vena. subclaviu. radialis. Nakon toga palcem ili gumenom vrpcom stisne se proksimalni dio v. saphene parve. Normalno stegnuta vena kod bolesnika koji stoji. radialis komprimovana i obratno. Allenov test Ovaj test uveo je američki angiolog Allen radi ustanovljavanja okluzija u predjelu a.pokreta zatvaranja šaka. Funkcionalni testovi za ispitivanje venskog sistema Funkcionalna ispitivanja mogu orijentaciono ustanoviti sprovodljivost površnih i dubokih vena. oštećenja zalistaka u pojedinim segmentima i funkcionalnu sposobnost mišićne pumpe. pa se ona brzo i masivno napuni. a kasni kod patoloških stanja. a na potkoljenici ispod koljena. ulnaris kada je a. Brzo punjenje vena na potkoljenici nakon odstranjivanja donje poveske dokazuje insuficijenciju zalistka na ušću v. Pozitivan test dokazuje insuficijenciju zalistka na saphenofemoralnom ušću. odnosno ako se vena uprkos pritiskivanju puni. Nabreknuće vene na potkoljenici u roku kraćem od 30 sekundi dokazuje da postoji insuficijencija jedne ili više perforantnih vena. Bolesniku se u ležećem položaju isprazni v. napuni se za 2-3 minuta. saphene magne i kaže pacijentu da ustane. Kod zdravih odmah nakon otvaranja šake javlja se crvenilo.

Lintonov test je takođe pozitivan ako se vještački izazvan zastoj pri ležećem stavu pacijenta smanji nakon podizanja noge naviše. Kod insuficijentnih zalistaka osjetićemo da se talasi šire nesmetano. Pri rutinskom radu može se postići dobar orijentacioni uvid u hemodinamska zbivanja s jednim ili drugim testom. Iznad segmenata u kojima su perforantne vene insuficijentne. isprazne se zbog djelovanja mišićne pumpe. Trendelenburgovog za površni i Perthesovog za intrafascijski sistem. stavi se i pritegne gumena poveska. varikoziteti će u nepovijenim predjelima nabreknuti. postoje još mnoge funkcionalne pretrage koje su uglavnom sve samo izvedene ili su pak modifikacije klasičnih testova. Pacijent nakon toga legne. zavijemo elastičnim zavojem nogu od prstiju do proksimalne trećine natkoljenice. Istovremeno se u istom smjeru stavlja drugi elastični zavoj. Pacijentu se kaže da vojnički hoda 10-15 minuta ili maršira na jednom mjestu isto toliko vremena. Linton-ov test: u stojećem stavu ispitaniku se podveže površni venski sistem na natkoljenici. perforantna vena je insuficijentna. Pri normalnoj sprovodljivosti dubokih vena prenabrekle varikozne vene. Ispitanik nakon toga ustane. femoralis i suprotno. b) Testovi za ispitivanje sprovodljivosti perforantnih vena Prattt-ov test: ležećem ispitaniku sa podignutom nogom vertikalno. Poveske se postupno odstranjuju odozgo prema dolje. Pri modifikovanom testu kod ležećeg bolesnika sa podignutom nogom podvezuje se natkoljenica na više mjesta istovremeno. Na mjesto gdje se ispitivana vena počne ponovo puniti odozgo prema dolje. Najbolje je kada se pored navedenih funkcionalonih testova primijene i druge angiološke pretrage. Pod prstom će se osjetiti taalasni udar odozgo prema dolje što ga izaziva kašalj. Ispitanik nakon toga ustane. Osim nabrojanih. . c) Testovi za ispitivanje dubokih vena Perthes-ov test: ispitaniku u stojećem položaju sa prenabreklim varikoznim venama podveže se potkoljenica neposredno ispod koljena ili natkoljenica iznad samog koljena. gumena poveska na natkoljenici se mijenja sve dok se vene na potkoljenici ne prestanu puniti. Površinska vena nabrekne čim popusti poveska iznad segmenta u kojem je perforantna vena insuficijentna. Hackenbruch-ov test: treba položiti prst na varikozno promijenjeno stablo v. Ispitaniku kažemo da se zakašlje. Pri tome treba da između oba povoja ostane nepovijena zona.Schwartz-ov test: pri ležećem ili stojećem stavu ispitanika prstom se pritisne prenabrekla (varikozno proširena) vena. Test prema Albaneseu: varikozno izmijenjenu venu kod stojećeg ispitanika postupno eksprimiramo prstima od periferije u proksimalnom smjeru. Mahorner-Ochsner-ov test: kod pacijenta u stojećem položaju. saphene magne kod pacijenta u ležećem ili stojećem položaju. Prstom druge ruke na momente pritiska se ili udara po veni sapheni magni tamo gdje se ona u v. One omogućavaju da se objektivnije prikažu ne samo kvalitativne promjene nego i kvantitativne. Nakon toga elastični zavoj se počne polagano odvijati od poveske prema dolje. odnosno njihovim modifikacijama. Na mjestu gdje se elastični zavoj završava. Duboki venski sistem je suficijentan ako se u horizontalnom položaju u toku mišićnog rada isprazne prenapete varikozne vene.

Literatura: 1. Kohlrausch A. Hartman B. Baln. Radović S. 1. fizijatara Crne Gore i Srbije 2002. 2) Odrediti statički balans kod žena u drugoj polovini trudnoće i zdravih žena iste životne dobi. sudova u II stad. 17. Radović S. 2001. 9.Z. Med. Praktische Angiology. Nenadić D. Suppl. Devečerski G. 3) Odrediti stepen zadovoljstva životom kod žena u drugoj polovini trudnoće i zdravih žena iste životne dobi. Rehabilitation of Patients with chronic venous insufficiecy. Heft 2. Forth ISPO Central and Eastern European Conf.2001. 1988. Srbija alyuron@beotel. Kod žena u drugoj polovini trudnoće dolazi do određenih promena u centru gravitacije i promena u balansu.Vasa. Novi Sad. insuficijencijom. Anđelić P. Igalo. Radović S. Book of Abst. Z. Med. Radović S. Brdareski Z Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju VMA.1 to issue N. 2001. Marić M. Uvid u zadovoljstvo životom nije deo rutinskog fizijatrijskog pregleda trudnica u drugoj polovini trudnoce. Phys. Zbornik radova kong. Plavšić A. Ljubić A. Institut za ginekologiju i akušerstzvo Kliničkog centra Srbije. tretman bolesnika sa obolj. 2005. Radović S. po Fontain-u. Klim. Phys. and Fifth Cong. Peripheral artery Diseases and Reh. 8.Tuzla.Med. N 174. A Test of Claudicatory Distance in evaluation of therapeutic effects. Delić M. Verlag Georg Thieme l975. Baln. 2. Vol.Band 2. 10. per. Beograd. Ciljevi: 1) Odabrati praktične testove za merenje statičkog balansa i stepena zadovoljstva životom. Teoretische Grundlagen der Trainingstherapie bei Claudicatio intermittens. 55-59. 1986. Lazović M. Klim.. Physikalische Therapie bei peripheren verschlus krankheit. Bevegungstherapie bei Patient mit Claudicatio intermittens. First Congress of Physical Medicine and Rehabilitation Physicians of Bosnia and Herzegovina(with international partipation). 22-24. Radović S. 2005. art. of Serbia and Montenegro Physiatrists.XIII kongres kardiologa Jugoslavije. Rehabilitac.Suppl. bolesnika sa hroničnom art. 24-28. Reh. 5.yu Uvod: Balans je proces održavanja centra gravitacije u granicama telesnog oslonca. . 2000.39. 4. Schoop W. 4) Uporediti statički balans i stepen zadovoljstva životom kod žena u drugoj polovini trudnoće i zdravih žena iste životne dobi.50. U TESTOVI STATIČKOG BALANSA I ZADOVOLJSTVA ŽIVOTOM KOD ŽENA U DRUGOJ POLOVINI TRUDNOĆE Đurović A. 1973. Hertel H. 6. 3. 15:92-93. Cardiology. Schoop W. Stuttgart.Official Journal of the International Union of Angiology. 4 th ISPO CENTRAL EASTERN EUROPEAN Conference and Fifth Congress of Serbia and Montenegro Physiatrists.59. 7.

Kod 59 pacijenata posle CVI FIM testom ocenjivana je funkcija hoda i Total FIM skor i funkcija paretične noge NINDS testom i Total NINDS skor.UPOREDNA STUDIJA Nikčević Lj Bolnica za prevenciju i lečenje CVO "Sveti Sava". praktičniji za upotrebu i prognostički precizniji. U statističkoj obradi korišćeni su Hi kvadrat i Studentov T test.05) u statičkom balansu.Metod: Kliničko eksperimentalno istraživanje po tipu neekvivalentna kontrolna grupa dizajn. 12 % zdravih žena bilo je nezadovoljno svojim životom. Trudnice u drugoj polovini trudnoće imale su značajno lošiji statički balans od zdravih žena iste životne dobi.3.0. Obuhvatilo je 25 žena u drugoj polovini trudnoce i 25 zdravih žena koje su se od trudnica značajno razlikovale samo u BMI (body mass index). Materijal i metod: Duplo slepa studija je rađena na 70 pacijenata posle CVI. 40 % trudnica bilo je nezadovoljno svojim životom. Beograd. Radna hipoteza je da je FIM test u odnosu na NINDS praktičniji.3. a LSS skor 23. Glavna obeležja posmatranja bila su: Statički balans meren pomoću izabranog BESS (Balance Error Scoring System). Zaključak: BESS i LSS su primenljivi u svakodnevnom radu. Oba testa bodovana su na prijemu.8. Rezultati: Značajna većina trudnica (76 %) uspešno je izvela test statičkog balansa. Stepen zadovoljstva životom kod obe grupe ispitanica bio je u proseku visok. Njihov BESS skor bio je 15. nakon 14. Kod trudnih i zdravih žena nađena je statistički značajna razlika (p < 0. Srbija milenac@eunet. lakši za bodovanje i da njegove pojedinačne komponente mogu poslužiti kao prediktori toka i konačnog ishoda rehabilitacije.11 pacijenata tokom studije je egzitiralo. .9.9 +. 30 i 90 dana od nastanka CVI.yu Cilj rada je uporediti prakticnost FIM testa i NINDS testa i moguđnost primene pojedinačnih komponenti oba testa kao prediktora toka i konačnog ishoda rehabilitacije.3. a stepen zadovoljstva životom pomoću LSS (Life Satisfaction Scale).6.4.8 +. a LSS skor 25.8 +. U grupi zdravih žena iste životne dobi BESS skor bio je 12. Dobijeni podaci obrađivani su standardnim statističkim metodama. Iz dobijenih podataka može se zaključiti da je FIM u odnosu na NINDS test lakši za bodovanje. U PROCENA TEŽINE NEUROLOŠKOG DEFICITA KOD CVI FIM I NINDS TESTOM .4 +. Nije bilo značajne razlike u stepenu zadovoljstva životom izraženom LSS skorom.

Funkcionalni test kretanja – Functional Ambulation Gategory (FAC = 2. Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju i obuhvatilo je 30 pacijenata nakon cerebrovaskularnog insulta. Srbija veljkomio@ptt. Cilj rada: Postaviti optimalnu motoričku procenu hemiplegičara na početku i na kraju kineziterapijskog programa Metodologija: U okviru našeg istraživanja motoričke sposobnosti hemiplegičara odabrali smo dva testa Timed up & go test (TUG) i Functional ambulation category (FAC).U EVALUACIJA MOTORIČKIH SPOSOBNOSTI HEMIPLEGIČARA PUTEM TIMED UP & GO TEST (TUG) I FUNCTIONAL AMBULATION CATEGORY (FAC) Jevtić M. Veljković M Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. TUG test. uspešno koristiti u kliničkoj praksi. Da se lako može interpretirati. kao merni istrumenti za evaluaciju motoričke sposobnosti hemiplegičara. TUG test pokazuje da na prijemu i na otpustu nismo imali ni jednog pacijenta koji bi izvršio test zadatak za manje od 15 sekundi. Rezultati: Tabelarna analiza FAC testa na početku i na kraju kineziterapije ukazuje da su parametri evaluacije (t*= prosečno vreme pređene staze. Takođe motorički testovi su značajni u praćenju rezultata terapijskog programa i korekciji rehabilitacionog plana. Šesto ili dvanaesto minutni test hodanja 4. Neki testovi ispunjavaju ove zahteve 1. FAC test .30 sekundi (na početku 8 na kraju terapije 14 pacijenata). Ključne reči: CVI. Rivermead Motor Assessment . na kraju lečenja imali smo povećanje broja pacijenata koji su mogli test da obave između 15 . Step test 6. Da test odslikava svakodnevne sposobnosti pacijenta.gross function 7. Zaključak: FAC i TUG se mogu. Takođe FAC i TUG testovi su značajni u praćenju rezultata terapijskog programa i korekciji rehabilitacionog plana.Meter Gehtest 3. Motor Assessment Scale. Zahtevi koji se traže od testova sposobnosti hoda kod hemiplegičara? Da je jednostavan i upotrebljiv u kliničkoj praksi Da su klinički testovi hoda senzibilni i validni. v*= prosečna brzina hoda i d*= prosečna dužina koraka) značajno poboljšani nakon primene kineziterapije.yu Procena motoričkih sposobnosti hemiplegičara predstavlja značajan elemenat u evaluaciji motoričke spremnosti odnosno lokomotorne aktivnosti. Desetometarni test hoda -10 . KC Kragujevac. Timed Up & Go Test (TUG test) 5. Ispitivanje je sprovedeno u KC Kragujevac. U savremenoj literaturi postoji niz testova koji evaluirju motoričku sposobnost. No.

Sprovode se inicijalno testiranje na početku rehabilitacije i periodična kontrolna testiranja u cilju evaluacije promena u funkcionalnom statusu i shodno nalazu sprovodi se odgovarajuci fizikalni tretman i obuka pacijenata u smislu edukacije aktivnostima iz svakodnevnog života u cilju postizanja maksimalno mogućeg stepena samostalnosti. U upotrebi je još od 1980. Funkcionalna procena pacijenata sa lezijom kičmene moždine predstavlja kompleksan postupak u cilju određivanja trenutnih funkcionalnih mogućnosti. fizio i radnog terapeuta. psihologa i socijalnog radnika.U SPECIFIČNOSTI FUNKCIONALNE PROCENE PACIJENATA SA LEZIJOM KIČMENE MOŽDINE Stojanović A. Beograd. QIF (Quadriplegia Index of Function) i SCIM (Spinal Cord Independence Measure). godine. lokomocija. komunikacija i socijalizacija. odnosno 10 grupa aktivnosti u okviru aktivnosti svakodnevnog života. Maksimalni mogući skor iznosi 200 poena. a druga 2002. Primenjuje se od 1984. Maksimalni skor na testu iznosi 126 poena. i to: samozbrinjavanje. kada je radna verzija ovog testa ispitana u Americi. Prva verzija ovog testa je uradjena 1996. SCIM (Spinal Cord Independence Measure) je spečifican test za funkcionalnu procenu pacijenata sa spinalnom lezijom. transferi.FIM (Functional Independence Measure). Koristi se isključivo za procenu funkcionalnih mogućnosti pacijenata sa kvadriplegijom. FIM test se sastoji od 6 segmenata iz oblasti funkcionisanja pacijenta u svakodnevnom životu. (SCIM I). Za njeno sprovođenje neophodno je angazovanje svih članova rehabilitacionog tima fizijatra. Švirtlih L. Čobeljić R. medicinske sestre. Sastoji se od 10 segmenata. U okviru ovih 6 segmenata pacijenti se testiraju kroz 18 zadataka. ali klinički značajne i relevantne promene u funkcionalnim sposobnostima pacijenata sa tetraplegijom. FIM (Functional Independence Measure) je univerzalni test i koristi se za procenu stepena funkcionalne nezavisnosti pacijenata sa neurološkim oštećenjima. Nedostaci FIM testa su u njegovoj nedovoljnoj preciznosti i osetljivosti na minimalne promene u funkcionalnom statusu pacijenata sa spinalnom lezijom. Ovaj test je veoma osetljiv i registruje .net Rehabilitacija pacijenata sa spinalnim lezijama podrazumeva primenu svih standardnih neophodnih mera i postupaka u cilju postizanja maksimalno mogućeg stepena samostalnosti ovih pacijenata u obavljanju aktivnosti svakodnevnog zivota. kao i u cilju evaluacije promena u funkcionalnim mogućnostima u toku procesa rehabilitacije. godine. (SCIM II) godine. sveobuhvatan je i omogućava brzu procenu i orijentaciju. Predstavlja najčešće korišćeni test za procenu funkcionalnih sposobnosti kod pacijenata sa spinalnom lezijom. QIF (Quadriplegia Index of Function) test je strogo specifican. Prednosti ovog testa su u njegovoj jednostavnosti. Ocenjivanje se vrsi ocenama od 0 do 4. Srbija kzotovic@drenik. kontrola sfinktera. Ćurčić D Klinika za rehabilitaciju “Dr Miroslav Zotović”. Ocenjivanje se vrši ocenama od 1 do 7 u zavisnosti od stepena nezavisnosti pacijenta. sadrži mali broj podataka. Dizajniran je tako da registruje i male. U cilju funkcionalne procene koristimo standardizovane funkcionalne testove .

Sastoji se iz tri segmenta. testovi ravnoteže i testovi hoda pokazuju značajnu statističku razliku na početku i na kraju tretmana na nivou p < 0. U PROCENA FUNKCIONALNE SPOSOBNOSTI KOD MORBUS PARCINSONI – PAS TEST. Lazović M1. Jović S2. Svi pacijenti su tetsirani na početku i na kraju kineziterapijskog programa. pod pojmom Parkinsonova bolest podrazumevamo hronični. Materijal i metodolgija rada: Istraživanje predstavlja prospektivnu studiju koja obuvata 19 pacijenata uzrasta preko 65 godina obolelih od Parkinsonove bolesti. Čutović M2 1 Klinika za fizikalnu medicinu. autonomni sistem i psihosocijalne funkcije. Evaluacija funkcionalne sposobnosti je sprovedena pomoću: Samoocenjivanja aktivnosti svakodnevnog života (PAS test). Beograd. PAS test. . odnosno tri grupe aktivnosti svakodnevnog života i to: samozbrinjavanje. James Parkinson je 1817.05. Svi ispitanici su uzrasta od 65 . testova ravnoteže i testova hoda. opisao ovu bolest pod nazivom: "An Essay on the Shaking Palsy". Srbija lakidika@bankerinter. Rezultati rada i diskusija: Ispitana je grupa pacijenata obolelih od Parkinsonove bolesti među kojima je bilo 14 osoba muškog pola i 5 žena. Jevtić M Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. TESTOVI RAVNOTEZE I TESTOVI HODA Veljković M. Zaključak: PAS-test. gde se ova bolest pominje pod nazivom "kampavata". testovi ravnoteže i testovi hoda imaju klinički značaj jer objektiviziraju funkcionalno stanje i uspeh kineziterapije. Danas. PAS test U EVALUACIJA FUNKCIONALNOG STANJA KUKA NAKON IMPLANTACIJE TOTALNE ENDOPROTEZE KUKA Kocić M1. saznajne funkcije. KC Kragujevac. Ključne reči: Morbus Parcinsoni. KC Niš 2 Klinika za rehabilitaciju „Dr Miroslav Zotović“. respiracija i zbrinjavanje sfinktera i mobilnost. Kojović Z1. testova ravnoteže i testova hoda. kao i njihov značaj u evaluaciji kineziterapijskog programa kod Parkinsonove bolesti. Srbija veljkomio@ptt. Totalna endoproteza kuka poboljšava funkcionalni status kuka i kvalitet života operisanih pacijenata. Cilj rada: Utvrditi klinički značaj PAS testa.yu Prvi opis Parkinsonove bolesti vezuje se za staru Indiju. rehabilitaciju i protetiku.80 god. Maksimalni skor na ovom testu iznosi 100 poena. progresivni neurološki poremećaj koji može značajno uticati na pokrete. Evaluacija ishoda operacije može se vršiti na više načina.minimalne promene u funkcionalnim sposobnostima pacijenata sa spinalnom lezijom.net Uvod. god.

Naša modifikacija Harris-ovog skora se može koristiti u dugotrajnom praćenju funkcionalnog stanja kuka nakon implantacije totalne endoproteze kuka. test skakanja sa jedne noge. Rezultati.34 % i 82. Iz originalnog skora isključili smo pitanja koja se odnose na obim pokreta i prisustvo deformiteta. a dodali dva pitanja vezana za funkciju kuka kao i pitanje o satisfakciji pacijenta o ishodu operacije.14 % bolesnika nakon 1 i 5 godina od operacije (odličan i dobar ukupni skor po Harrisu). Tegnerov test. KCS. Radovanović T Centar za fizikalnu medicinu. kao i test stajanja na jednoj nozi. Veoma dobro funkcionalno stanje kuka verifikovano je kod 77. Srbija zulekule@net. specificnih kliničkih testova i funkcionalnih testova. Cilj našeg rada bio je da utvrdimo da li postoji korelacija između antropometrijskih merenja. Zaključak: Na osnovu rezultata savetujemo primenu više tipova mera ishoda. Rezultati: Između antropometrijskih merenja i primenjenih testova utvrđeno je postojanje statistički visoko značajne inverzne korelacije. Zaključak. Metode: Ispitivanje predstavlja kontrolisanu.Raspopović E. Tomanović . Beograd. prospektivnu studiju koja je obuhvatila 45 pacijenata sa ligamentoplastikom LCA. Ispitivanjem je obuhvaćeno 75 pacijenata sa 78 primarnih totalnih endoproteza kuka. Metode. Lysholmov test. Cilj ovog rada je da oceni funkcionalno stanje kuka godinu dana i 5 godina nakon primarne implantacije totalne endoproteze kuka primenom modifikovanog Harris-ovog skora za procenu funkcije kuka.Cilj.Potić V. Vesović .Opačić M. 92 % bolesnika je bilo zadovoljno ishodom operacije.yu Uvod i cilj rada: Procena spremnosti pacijenta za povratak neograničenim aktivnostima od velikog je značaja nakon ligamentoplastike LCA. kao i da definišemo kriterijume za povratak preoperativnom nivou aktivnosti. Kod svih pacijenata je godinu dana i 5 godina nakon operacije urađena klinička evaluacija korišćenjem modifikovanog Harris-ovog skora. testovi stabilnosti. kolena i natkolene muskulature.Vujadinović S. Manojlović . kao i ispunjavanje više kriterijuma iz domena svih područja sprovedene evaluacije za povratak sportu. kao i postojanje korelacije između samih testova koje smo primenjivali. Postoperativno su praćeni obim pokreta. . U PROCENA FUNCKIONALNOG OPORAVKA KOLENA NAKON LIGAMENTOPLASITKE PREDNJE UKRŠTENE VEZE NA OSNOVU ANTROPOMETRIJSKOG ISPITIVANJA I KLINIČKIH TESTOVA Dubljanin .

U PRIMENA STANDARDIZOVANOG UPITNIKA U PROCENI FUNKCIONALNOG STANJA LAKTA NAKON SUPRAKONDILARNOG PRELOMA KOD DECE Čolović H. ocijeni funkcionalno oštećenje koje bolest izaziva i promjene koje nastaju pod uticajem FT.Hadžiefendić A. ukočenost i funkciju) i 5 stepeni gradacije (0 = uredno do 4 = jako ozbiljno).43.com Učinak fizikalne terapije (FT) je uvijek potrebno izmjeriti. prije FT bila 2. Živanović D Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. vježbe i interferentne struje.48. Hotić . Uvođenje funkcionalnih testova u rehabilitaciju omogućava da se na jednostavan.com Uvod i cilj: Razvoj standardizovanih upitnika koji su procenjivali rezultate tretmana i kvalitet života postali su značajni u kliničkom istraživanju poslednjih godina. Cilj rada je da se ocijeni težina funkcionalnog oštećenja bolesnika sa osteoartritisom (OA) koljena korištenjem Womac upitnika i efekat FT.34. Bolesnici i metode: Ispitivanje je vršeno na 60 bolesnika sa OA koljena koji su ispunjavali ACR kriterije za OA. Ocjena za ukočenost u zglobovima ujutro ili nakon dnevnog odmora je bila 1. pa je Womac upitnik za bol smanjen na 1. a najveći bol je bio kod penjanja i silaska niz stepenice. UKC. a kvalitetan način. The . Živković V. Rezultati: Prosječna ocjena za bol je. prema Womac upitniku.Bašić N. Za funkcionalno testiranje je korišten Womac upitnik koji ima 3 subskale (za bol. Halilbegović E. da bi imali što objektivniji dokaz o njenom djelovanju. pa je pogodan za ocjenu efekta FT. Testiranje je pokazalo da su dnevne aktivnosti koje zavise od koljena značajno ugrožene i da je bolesniku kretanje otežano i ograničeno.4. a za funkciju na 1. Fizikalna terapija je trajala 4 nedjelje i korišteni su: parafin. Zonić . a prosječno trajanje bolesti 11. Klinika za dečju hirurgiju. Stanković I.96. Zaključak: Womac upitnik može kvalitetno da procjeni funkcionalnu sposobnost bolesnika. Srbija hristinamc@yahoo.12.U PRAĆENJE EFEKTA FIZIKALNE TERAPIJE NA OSTEOARTRITIS KOLJENA PREKO WOMAC UPITNIKA Kapidžić . Tuzla. Dimitrijević L.41. Mjerenje obima pokretljivosti zglobova nije dovoljno da se procijeni učinak FT. Antić D Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. za ukočenost na 1. Niš. Nakon FT je došlo do signifikantnog poboljšanja u svim mjerenjima.1 god. Mulić S.Imamović M. Prosječna starost bolesnika je bila 60. a za funkciju 2. Bosna i Hercegovina mabasic@hotmail. a obzirom na 5 stepeni gradacije osjetljiv je tako da može da registruje i manje promjene u kratkom vremenskom razmaku.

Disabilities of the Arm, Shoulder and Hand (DASH) Outcome Questionnaire-upitnik za procenu nesposobnosti ruke, ramena, šake pokazuje visok stepen korelacije sa objektivnim pokazateljima funkcionalnog stanja ruke. Predložen je od strane Američke akademije ortopedskih hirurga, a prihvaćen od Američke asocijacije za hirurgiju ruke, kao region specifican instrument u merenju nesposobnosti i simptoma ruke. U više objavljenih radova potvrđena je validnost ovog upitnika u populaciji odraslih sa traumom u predelu lakta. U svetskoj literaturi do sada nije objavljen analogan upitnik primenljiv kod dece. Iz tog razloga smo uradili modifikaciju DASH upitnika, i primenili kod dece na rehabilitaciji nakon suprakondilarne frakture (SCF) humerusa. Cilj rada je da se ispita korelacija modifikovanog DASH upitnika sa poremećajem funkcije lakta nakon SCF humerusa kod dece školskog uzrasta, i mogućnost njegove primene na manjem uzorku. Metode: Istraživanje je obuhvatilo 30 dece školskog uzrasta, uključenih u rehabilitaciju nakon SCF humerusa, bez lezija nerava. Efekti sprovedene rehabilitacije procenjivani su praćenjem i analizom obima pokreta u zglobu lakta i testiranjem modifikovanim DASH upitnikom. Testiranje je vršeno na prvom pregledu, prvog dana rehabilitacije (re-test) i po završenoj rehabilitaciji. Pri utvrdjivanju korelacija koršćen je Pearsonov koeficijent linearne korelacije. Rezultati: Na prvom testu, re-testu i testu na kraju rehabilitacije postoji visoko negativno statisticki značajna korelacija DASH skora i ekstenzije (p 0,001), kao i negativno statisticki značajna korelacija DASH skora i fleksije (p 0,01) na re-testu i testu na kraju rehabilitacije. Zaključak: Modifikovani DASH upitnik korelira sa objektivnim pokazateljima funkcionalnog stanja ruke nakon SCF kod dece školskog uzrasta i primenljiv je na malom uzorku. Značajan je u praćenju efekata i izboru metoda rehabilitacije. U PRIMENA SPECIFIČNOG UPITNIKA ZA PROCENU KVALITETA ŽIVOTA KOD BOLESNIKA SA LUMBALNOM RADIKULOPATIJOM Bošković K1, Naumović N2 1 Klinički centar Novi Sad, Klinika za medicinsku rehabilitaciju, 2Zavod za fiziologiju Medicinski fakultet Novi Sad, Srbija azam@Eunet.yu Uvod: Pojam kvalitet života podrazumeva više segmenata od kojih se svaki može oceniti objektivnom dimenzijom funkcionisanja ili zdravstvenog stanja. Percepcija kvaliteta života bolesnika sa lumbalnom radikulopatijom podrazumeva promene u fizičkom, funkcionalnom, mentalnom i socijalnom statusu. Cilj rada: je bio da se na osnovu subjektivne ocene bolesnika sa lumbalnom radikulopatijom proceni ishod lečenja i kvalitet života lečenih konzervativnim i hirurškim metodama. Materijal i metodologija: u prospektivnoj studiji ispitano je 100 bolesnika sa lumbalnom radikulopatijom (57muškaraca i 43 žene, prosečne starosti 46 godina). Uzorak je podeljen u dve grupe ispitanika: gr.A, 50 bolesnika koji su lečeni konzervativno, gr.B, 50 bolesnika koji su lečeni hirurški. Korišćen je specifični

upitnik za procenu kvaliteta života North American Spine Society Low Back Pain Outcame Instrument (NASS LBP), i to u tri vremenska perioda: na početku, kao i nakon tri i šest meseci lečenja. Rezultati: Na početku rehabilitacije bolesnika sa lumbalnom radikulopatijom vrednosti kvaliteta života sa aspekta domena bol-nesposobnost i domena neurološki simptomi, mereni specifičnim upitnikom NASS LBP, su veće u grupi operisanih bolesnika, odnosno kvalitet života operisanih bolesnika je lošiji. Nakon tri meseca razlike više nisu značajne. Takodje nakon šest meseci nema značajnih razlika u kvalitetu života operisanih i neoperisanih bolesnika sa lumbalnom readikulopatijom. Vrednost domena očekivanja je značajno veća u grupi operisanih bolesnika, a zadovoljstvo tretmanom je jednako u obe grupe bolesnika. Kod operisanih bolesnika vrednosti domena ukazuju da se ova grupa bolesnika veoma heterogeno oseća nakon operacije i primenjenog rehabilitacionog tretmana i zahteva detaljnu analizu i upotrebu specifičnog upitnika. Zaključak: Radi adekvatnije procene kvaliteta života bolesnika sa lumbalnom radikulopatijom treba sprovoditi dugoročno praćenje uz kulturološku adaptaciju upitnika za procenu kvaliteta života. P FUNKCIONALNI OPORAVAK BOLESNIKA POSLE MOŽDANOG UDARA Dragin A, Stafanović A, Kanjuh Ž, Lješević B, Drača S, Švirtlih L Klinika za rehabilitaciju "Dr M. Zotović", Beograd, Srbija mrvica@infosky.net , kzotovic@drenik.net Uvod Kvantifikacija funkcionalnog oporavka bolesnika posle moždanog udara, zahvaljujući razvoju validnih i pouzdanih mernih instrumenata (skala), predstavlja osnovu za praćenje i analizu rezultata rehabilitacije. Cilj Procena funkcionalnog oporavka bolesnika posle moždanog udara. Materijal i metode Praćena su 22 bolesnika posle akutnog moždanog udara na intrahospitalnoj rehabilitaciji. Rehabilitacioni tretman se sastojao od kineziterapijskih procedura, okupacione terapije, FES i logopedskog tretmana. Za procenu funkcionalnog oporavka korišćen je motorni FIM skor (Functional Independence Measure) na prijemu i otpustu, kao i trajanje hospitalizacije. Motorni FIM skor se sastoji od 13 pojedinačnih zadataka, koji se ocenjuju u opsegu od sedam nivoa nezavisnosti (od potpune nezavisnosti (7) - do potpune pomoći (1)). Od faktora koji mogu uticati na ishod oporavka i trajanje rehabilitacije praćeni su: godine starosti, tip moždanog udara (ishemija / hemoragija), prethodni (ponovni) moždani udar i prisustvo drugih bolesti i stanja (kardiovaskularne, diabetes mellitus, hiperholesterolemia). Rezultati Viši motorni FIM skor na otpustu i kraće vreme hospitalizacije su imali mlađi bolesnici bez prethodnog moždanog udara. Najčešće prisutne druge bolesti i stanja koje utiču na dužinu hospitalizacije i funkcionalni oporavak bolesnika su arterijska hipertenzija i diabetes mellitus.

Zaključak Numeričko praćenje funkcionalnog oporavka bolesnika posle moždanog udara pomoću motornog FIM skora predstavlja pouzdan i jednostavan način procene efikasnosti rehabilitacije. Predikcija trajanja hospitalizacije i ishoda rehabilitacije su međusobno povezani multifaktorijalni pokazatelji koje treba zajedno posmatrati. P FUNKCIONALNA PROCENA PACIJENATA POSLE MOŽDANOG UDARA: POREĐENJE FUGL - MEYER PROCENE I TESTA DOSEZANJA I HVATANJA PARETIČNE RUKE (ARAT) Stefanović A, Dragin A, Lješević B, Jović S, Drača S, Švirtlih L Klinika za rehabilitaciju "Dr M. Zotović", Beograd, Srbija mrvica@infosky.net , kzotovic@drenik.net Uvod Test dosezanja i hvatanja paretične ruke (ARAT) kao i Fugl - Meyer test imju visoku pouzdanost i validnost. Raniji radovi upoređivanja ova dva testa i motornog bodovanja, uprkos sličnom stepenovanju poboljšanja i srednje vrednosti skorovanja, davali su prednost ARAT testu, jer je potrebno kraće vreme. Cilj ovog rada je poboljšanje procene motornog oporavka pacijenata koji su imali moždani udar poređenjem rezultata evaluacije senzomotornog oporavka gornjeg ekstremiteta po Fugl - Meyer-u i ARAT testu, kao i procenu odnosa između ova dva testa. Materijal i metod 66 pacijenata (30 žena i 36 muškaraca) je uključeno u testiranje. Kriterijumi za izbor pacijenata su bili: stabilno medicinsko stanje 2-3 nedelje posle moždanog udara, dijagnoza moždanog udara, koja je bila bazirana na kliničkoj istoriji, neurološkom pregledu i CT i NMR dijagnostici, i očuvana kognitivna i komunikativna sposobnost pacijenata i sposobnost da prate verbalne i gestikularne naloge. Dodatni kriterijum je bio odabir pacijenata sa srednje teškim oštećenjem paretične ruke prethodno procenjene po NIHSS skali (preko 5). Merenje. Procena je vršena prva tri dana po prijemu i jedan dan pre otpusta pacijenata, testovima Fugl-Meyer i ARAT. Fugl-Meyer je sistem za evaluaciju motorne funkcije, balansa, nekih kvaliteta senzibiliteta i funkcije zglobova. Koncipiran je na sekvencijalnim stadijumima motornog oporavka hemiplegičnih pacijenata, prateći hipotezu da je restoracija motorne funkcije postepena: pojava refleksa prethodi voljnoj motornoj aktivnosti, sinergije i na kraju voljna motorna funkcija sa normalnim mišićnim refleksima. Glavna procena uključuje pokrete u gornjem i donjem ekstremitetu, senzibilitet i balans. Test traje 30 do 40 minuta, a motorno bodovanje sadrži 33 stavke za gornji ekstermitet uključujući pokrete proksimalno i distalnih delova. Totalni skor za gornje ekstremitete je od 0-66. Test hvatanja i dosezanja predmeta (ARAT) je standardizovana skala merenja (ruke i šake). ARAT je baziran na pretpostavci da kompleksni pokreti gornjeg ekstremiteta koji se koriste u aktivnostima dnevnog života mogu da se objasne i procene sa četiri bazična pokreta: dosezanje, hvatanje, stezanje koristeći samo palac i prst, i udružene pokrete fleksije i ekstenzije u laktu i ramenu. Test procenjuje sposobnost da se podignu objekti različitog oblika do visine 37.5 cm, pomere objekti cilindričnog oblika na dužinu od 37.5 cm i korišćenje "pinch" hvatanja (palac i prst). ARAT je stepenovan sa 4 tačke skale (57 je maksimum

za svaki gornji ekstremitet): 3 poena ako se zadatak izvrši normalno, 2 poena ako je zadatak izvršen potpuno, ali je potrebno mnogo duže vreme, ili je urađeno sa teškoćom ili je urađen zadatak, ali sa oštećenom koordinacijom, 1 poen kada je parcijalno urađena radnja, 0 nije urađen zadatak.Test može da se uradi za 8 do 10 minuta. Rezultat Analizom faktora korelacije zaključeno je da postoji visoka korelacija između ova dva testa (Fugl -Meyer i ARAT ) i između funkcionalne procene i neurološke procene. Zaključak Oba testa, Fugl-Meyer motorički rezultat i ARAT, bili su jednako osetljivi na promene u toku oporavka pacijenata i mogu da se rutinski koriste u merenju motornog oporavka funkcije gornjih ekstremiteta. P KVALIFIKACIJA TEŽINE BOLESTI OBOLELIH OD SISTEMSKOG ERITEMSKOG LUPUSA KORIŠNJEM SLEDAI SKORA Vilotić - Subotić R, Raškovic S, Plečić - Knežević V, Tomić D, Sajerman S Bolnica Valjevo, Srbija drrs@ptt.yu Uvod: Postoji više od oko 60 modela za kliničku procenu aktivnosti bolesti kod obolelih od sistemskog eritemskog lupusa, a samo nekoliko od njih se primenjuje u rutinskom radu. Najčešće primenjivani su SLEDAI, BILAG, SLAM koji imaju međusobno dobru korelaciju. Često se koristi AIMS skala za merenje posledica artritisa i HAQ upitnik za procenu zdravstvenog statusa. SLEDAI (SLE disease activity index) je validan model globalne procene aktivnosti bolesti. Proistekao je iz konsenzusa stručnjaka koji su se bavili lupusom. Baziran je na postojanju dvadeset četiri deskriptora koji opisuju devet organskih sistema. Maksimalna vrednost SLEDAI je 105. Cilj rada: da ukaže na procenu težine bolesti kod obolelih od sistemskog eritemskog lupusa korišćenjem SLEDAI skora Metodologija rada: procenjivana je aktivnost bolesti korišćenjem SLEDAI skora kod 34 ispitanika sa dijagnozom sistemskog eritemskog lupusa sa prosečnim trajanjem bolesti 4.12 godina u momentu posmatranja. Prema broju indeksnih poena izraženih preko SLEDAI skora pacijenti su podeljeni u 3 grupe: pacijenti sa blagom formom bolesti (manje od 9 indeksnih poena), umereno aktivnom (9 - 20 indeksnih poena) i aktivnom bolesti (više od 20 indeksnih poena) Rezultati rada: U grupi naših ispitanika nije bilo bolesnika sa brojem indeksnih poena manjim od 9, umerenu aktivnost je imalo 14.71 % ispitanika (srednja vrednost 15.2 indeksnih poena). Aktivnu bolest imalo je 85.29 % ispitanika (sa brojem indeksnih poena većim od 20), srednja vrednost 36.20 indeksnih poena. Najmanja vrednost SLEDAI skora kod naših ispitanika iznosila je 12, najveća 79 (srednja vrednost 23.12; sd = 15.88). Najveći broj pacijenata imao je vrednosti skora do 45 (7/34, što čini 79.42 %). Zaključak: SLEDAI skor može da posluži kao globalni model za procenu aktivnosti i praćenje bolesti što i može uticati na odluku o vođenju terapije. Ključne reči: SLE, SLEDAI, indeks aktivnosti bolesti

Konstantinović Lj2 1 Institut za rehabilitaciju Beograd. što se retko u prirodi javlja. zapisano je: „ voda je mlaka i kisela. . 2Klinika za rehabilitaciju ''Dr Miroslav Zotović''. koji je nađen u njemu. U izveštaju barona Herdera posle urađenih analiza.HEMIJSKE KARAKTERISTIKE MINERALNIH VODA VRNJAČKE BANJE Popović G1. održano na Velikoj školi u Beogradu 1869 godine. nauke i kulture.RESURSI I PRIMENA FIZIČKO . U pogledu poređenja minerlanih voda Vrnjačke banje sa sličnim vodama u Evropi i ocenjujući njena lekovita svojstva. stoga što svaka sadrži makar najmanje nečega čega u drugim nema. Beograd. geolog i rudarski stručnjak. g. upravnik kraljevskih rudnika u Frajburgu i to 1856.Tema VIII BALNEOKLIMATOTERAPIJA . a u lekovitom pogledu uporedjena je sa lekovitom vodom Šlosburn u Karlsbadu u Češkoj“. godine. Posle propasti rimske imperije lekovite vode ove banje pale su u zaborav. nađeni su 1924. dao je profesor Josif Pančić. to opet držim da neću mnogo pogrešiti ako uporedim našu Vrnjačku vodu sa hvaljenim toplim kiseljacima u Emsu. godine prilikom kaptaže tople vode. izuzetna ličnost srpske medicine. Srbija Prema postojećim podacima lekovite mineralne vode Vrnjačke banje koristili su još stari Rimljani. a koji je pokaziovao veliko interesovanje za Vrnjačku banju i njene lekovite vode. kao i novac iz II i IV veka nove ere. dok je zvanična banjska sezona otvorena 1870. Eksponati iz antičkog doba koji se čuvaju u vitrinama banjskog kupatila. Prve preporuke za lečenje u ovoj banji. da kako sa nužnom predostrožnošću i po pravilima koje u svakom pojedinom slučaju samo vešt lekar propisati moze. sredinom prošlog veka. probudilo je veliko interesovanje javnosti i bilo najbolja preporuka za korišćenje ovih voda u lečenju. to se slobodno i naša Vrnjačka banja može u istim nevoljama upotrebljavati. Što se tiče prvih hemijski analiza tople mineralne vode Vrnjačke banje. o čemu svedoči „Rimski izvor“ i rimsko kupatilo. a ponovo počinju da se koriste tek 1858. godine. indikovao ih za upotrebu kod određenih oboljenja i ujedno prvi lekar koji je upućivao bolesnike na lečenje u Vrnjačku banju. prema postojećim podacima uradio ih je baron Herder. Njegovo predavanje o mineralnim vodama Vrnjačke banje. proferor Pančić je napisao: „Premda nema mineralne vode koja bi se mogla sa kojom drugom lekovitom vodom na svetu sravnati. Pa kako se Emska voda preporučuje u lečenju hroničnih katara utrobnog kanala.“ Tako je profesor Pančić bio prvi lekar koji je uočio lekovite vrednosti Vrnjačke tople vode.

77 Slatina 3. kao i drugi lekovi. kako u odnosu na količinu koju će uneti tako i u odnosu na vreme upotrebe.86 Mg++ 13.16 25.11 Jezero 3. davne 1874.39 18. Vode se piju na samom izvoru (krenoterapija) a po uputstvu lekara. mineralne vode Vrnjačke banje sadrže i male količine Li (litijuma). Ca++ (kalcijum) i Mg++ (magnezijum) a od anjona dominantan je jon hidrokarbonata (HCO3-).91 Ca++ 11.88 48. Tabela br. Tabela br.41 . osnovni katjoni su: Na+ (natrijum).77 61. inhalacije. što se vidi iz tab. vaginalna ispiranja. Mn (mangana).34 19. godine.58 96.67 Što se tiče jonskog sastava mineralnih voda Vrnjačke banje.Od naših stručnjaka.43 90.69 61. i kao što se lekovi ne mogu dati svakom bolesniku isti i u istoj količini tako se ni mineralna voda ne može svakom bolesniku dati u istoj količini i u isto vreme. O mineralnim vodama Milić u ovoj monografiji kaže: „Mineralna voda je lek. Veoma je značajno što ove vode sadrže minimalne količine hlorida.51 14. 1 Izvori Vrnjacke banje Izvor mineralizacija u gr/l Topli 3. a hladne samo za pijenje.43 HCO396. izdata 1928. 1. Mineralne vode Vrnjačke banje su dobro mineralizovane. Sima lozanić.65 13. fosfata. kod svakog bolesnika posebno.87 96. fluorida i bromida. Fe (gvožđe). Da su mineralne vode bile centralni i glavni terapijski agens Vrnjačke banje potvrdjuje i monografija „lečenje u Vrnjačkoj banji“ poznatog banjskoj lekara Tome Milića.59 17. U Vrnjačkoj banji postoje četiri izvora mineralnih voda: Topli izvor 2) Snežnik 3) Slatina i 4) Jezero Tople mineralne vode se upotrebljavaju za pijenje. kupanje. Pijenje mineralnih voda je glavni i esencijalni vid balneoterapije Vrnjačke banje. sulfata. ispiranja žučnih kanala putem duodenalne sonde. Iz ove definicije se vidi da se već tada vodilo računa o osnovnim principima balneoterapije: preciznom. prve detaljne hemijske analize mineralnih voda Vrnjačke banje uradio je prof. klizme. br. 2 Prikaz glavnih jona u mineralnim vodama Vrnjačke banje (izraženo u milival %) Izvor Topli Jezero Snežnik Slatina Na+ 69. godine.39 Snežnik 2. pa bilo da se pije ili da se u njoj kupa“. individualnom doziranju. pa bilo da se upotrebi za piće ili kupanje. Pored ovih dominantnih jona. s obzirom na to da se u balneoterapijske svrhe koriste uglavnom pijenjem.

svi izvori a najviše Slatina sadrže značajne količine ugljn-dioksida (CO2) a Topli izvor i vodonik-sulfida (H2S). ugljeno-kisela.hidrokarbonatna. ove vode pripadaju kategoriji natrijum-hidrokarbonatnih (Topli izvor.00 / Snežnik 6. Međutim pored anjonsko-katjonskog sastava. ugljeno. sa izvora Jezero voda je mlaka a sa Toplog izvora je topla.4 hipoterma Snežnik 16.3 hladna Iz tabele se vidi da su vode sa izvora Snežnik i Slatina hladne. 4 Sadržaj lekovitih gasova u mineralnim vodama Vrnjačke banje i pH vrednosti H2S mg/l Izvor pH CO2 gr/l Topli 6.6 1. definitivna klasifikacija mineralnih voda Vrnjačke banje bila bi sledaća: Tabela br.kisela.20 0.3 1.3 0.99 / Uzimajući u obzir anjonsko-katjonski sastav.3 homeoterma Jezero 26. Postojeće temperature mineralnih voda Vrnjačke banje su od značaja obzirm na indikacije i način njihove upotrebe.001 Jezero 6. temperaturu i sadržaj gasova. ugljeno kisela. hladna mineralna voda . prema Quentin-u. ugljeno-kisela. sulfidna homeoterma natrijum-hidrokarbonatna.5 1. hladna mineralna voda natrijum. 3 Temperatura mineralnih voda Vrnjačke banje Izvor Temperatura C ° Kategorija Topli 35. Jezero i Slatina) i natrijum-kalcijum magnezijum hidrokarbonatnih (Snežnik). hidrokarbonatna.8 hladna Slatina 16. Od anjona u svim voda je dominantan hidrokarbonatni jon(HCO3-). Obzirom na dominantne anjone i katjone. hipoterma natrijum-kalcijum-magnezijum. Tabela br. najmanje Snežnik koji ima i najveću količinu kalcijuma (Ca++) i magnezijuma (Mg++). Što se tiče sadržaja lekovitih gasova u mineralnim vodama Vrnjačke banje. 5 Izvor Topli Jezero Snežnik Slatina Kategorizacija mineralnih voda Vrnjačke banje Kategorija natrijum-hidrokarbonatna.Analiziranjem se zapaža da sve mineralne vode imaju veliku količinu Na+ (natrijuma). Tabela br. za lekovitost mineralne vode značajna je njena temperatura kao i sadržaj lekovitih gasova.90 / Slatina 6.

jetri i bilijarnom sistemu. Pozitivni rezultati primenjenog balneoklimatskog lečenja bitno zavise od pravilno postavljenih indikacija i kontraindikacija te njihovo detaljno poznavanje predstavlja imperativ za lekare koji upućuju. Indikacije za primenu kompleksne balneoklimatoterapije u specijalizovanim medicinskim banjskim ustanovama Vrnjačke banje su: hronične neifektivne zapaljenske bolesti (bez pratećih i nastalih komplikacija) i funkciski poremećaji u jednjaku. što se ispoljava holeretičnim. mikroelemenata. Međutim. Sumpor iz sulfidnih mineralnih voda (Topli izvor). a posebno za one koji treba da realizuju kompleksni program balneo-klimatoterapije. sveobuhvatno balneoterapijsko dejstvo ne samo mineralnih voda već i povoljnih klimatskih čiinilaca Vrnjačke banje kod bolesnika sa gastrointestinalim.Iz table se zapaža da su mineralne vode Vrnjačke banje natrijum i kalcijummagnezijum hidrokarbonatne. a magnezijum sedativno. mineralne vode i uopšte prirodna lekovita sredstva deluju na više sistema ili čitav organizam. akutne zapaljenske bolesti . koji ispoljavaju uglavnom selektivno dejstvo na pojedine funkcionalne sisteme. U zaključku treba istaći da su mineralne vode pomoćna lekovita sredstva i da za razliku od lekova – sintetskih preparata. U terapijske svrhe koriste se uglavnom pijenjem jer najizrazitije deluju na sekreciju i motilitet želudačno-crevnog trakta i na bilijarne funkcije. a najbolji efekti se ispoljavaju njihovom upotrebom na samom izvoru. hepatobilijarnih i uroloških oboljenja. pankreasu. a zatim i holagognim dejstvom. želdcu. gasovima. regenerativne procese. Hidrokarbonatne mineralne vode deluju i na sekretornu funkciju jetre. Kontraindikacije su maligne i benigne neoplazme. hepatobilijarnim oboljenjima i diabetes mellitus-om je posledica toga što se ono sprovodi u savremenoj. temperaturom. Ovakvo polifiziološko delovanje prirodnih lekovitih faktora objašnjava se njihovim složenim hemijskim sastavom. rekonvalescenta stanja (posle preležanih akutnih oboljenja i određenih hirurških intervencija na organima za varenje). deluje hipoglikemiski jer ulazi u izgradnju insulinskog lanca i drugih belnačevina odnostno strukturnih elemenata žive supstance. što je od značaja u terapiji gastro intestinalnih. veći divertikuli i divertikulitis. Međutim. stimuliše tkivno disanje. lakši oblici insulin nezavisnog dijabetes mellitus-a. maksimalno organizovanoj i specijalizovanoj medicinskoj ustanovi Vrnjačke banje. ciste i apscesi jetre i pankreasa. krvarenje. crevima. učestuje u sintezi niza amino kiselina. Glavni učinak ovih voda zasniva se na alkalnom dejstvu hidro-karbonatnog jona (naročito natrijum hidrokarbonatnih) kod kojih odmah posle upotrebe dolazi do smanjenja kiselosti želudačnog soka. Oni deluju sadržajem raznih minerala. Kalcijum-magnezijum hidrokarbonatne vode imaju slabije izražen alkalni efekat i slabije se resorbuju iz digestivnog trakta. kalcijum u ovim vodama deluje aniinflamatorno i diuretski.

popravljanja psihofizičkog stanja. Do pojave izrazitih konceptualnih razlika u . portna hipertenzija. G Popović. otklanjanja loših životnih navika. od 1486-1510 4. S Conić: Balneoklimatologija. Pun procvat su naša kao i evropska banjsko klimatska mesta doživela u periodu između dva svetska rata. obnove energije. neizlečene crevne parazitoze. S obzirom na to da su se način i svrha korišćenja prirodnih lekovitih činilaca kroz vremenska razdoblja menjali. U tom periodu nismo se mnogo razlikovali od najrazvijenijih delova Evrope pa je i ekonomski učinak naših banja i vazdušnih sanatorijuma toga doba zauzimao značajno mesto u ekonomiji države. Godić V. T Jovanović. Literatura: 1. klimato i talasoterapija i rehabilitacija. lekovita blata. Beograd. oslobadjanja od sve prisutnijih stresova i raznih drugih aktivnosti koje danas svrstavamo uglavnom u prevenciju. hronična oboljenja sa pretećim ili već nastalim komplikacijama (koje nisu hirurško operativno zbrinute). g. M Janjić.(infektivne i neinfektivne). Miroslav Zotović’’ Beograd. dijabetes mellitus sa komplikacijama. CIBIF. Mihajlović D i sar. Bogoljubov M: Suština i mehanizam delovanja unetih mineralnih voda. 1987. Škerović Đ: Uticaj tople mineralne vode Vrnjačke banje kod psa. Beograd. Zbornik radova 2. Srpski Arhiv. Ova mesta gradjena su i organizovana po uzoru na slična u srednjoj. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. U cilju relaksacije. južnoj i istočnoj Evropi a prilikom njihove gradnje posebno se vodilo računa o čuvanju prirodnog resursa zbog koga je dotično banjsko klimatsko mesto i formirano.SAVREMEN KONCEPT KORIŠĆENJA PRIRODNIH LEKOVITIH ČINILACA Čutović M Klinika za rehabilitaciju ’’Dr. sedmo izdanje. Od nekadašnjih dominantno lečilišnih ustanova i mesta današnje banje su postale mesta za sve masovniji odmor i oporavak uz potrebu za intenzivnim korišćenjem prirodnih lekovitih i blagotvornih činilaca. 1958. današnja uloga banjsko klimatskih mesta se značajno promenila u odnosu na prošla vremena pre svega u osnovnom motivu ljudi da ih posećuju. 1992. Beograd 1996 NOVA BANJA . dekompenzovane ciroze jetre i bilijarna ciroza. 7-8.yu Područije Srbije je izrazito bogato u posedovanju prirodnih lekovitih činilaca (lekovite vode. lekoviti gasovi i lekoviti klimati) što je predstavljalo dovoljan razlog da se u periodu druge polovine 19. lekarski priručnik. obstruktivni ikterus. akutni i hronični pakreatitis.: Balneo. Srbija mbcons@eunet. 997 3. veka i između dva svetska rata na njemu izgradi i razvije relativno veliki broj banjskih i klimatskih mesta u kojima su glavnu ulogu igrale ugledne lečilišne ustanove. I jugoslovenski balneoklimatološki kongres. kalkulozni holecistitisi i holangitisi.

došlo je do izrazito intenzivnog razvoja nauke i tehnologija. Slovenija). Tako su se do neslućenih razmera razvile medicinske nauke. Austrija. koji je u mnogo čemu izmenio čitav svet. osećanjima i brojnim drugim krajnje ličnim momentima koji ranije ili kasnije ugrožavaju kvalitet i dužinu njegovog života. nažalost. u novijoj istoriji svakako najznačajnijeg događaja. zapuštanja i zagađenja karakterističnih prirodnih resursa i mnogih drugih problema. Italija. moderna brojna naučna dostignuća ne samo medicinskih već i . da pobuđuju interes ogromnog broja ljudi svih uzrasta i da predstavljaju veoma profitabilnu savremenu delatnost. U ovom trenutku. Mađarska. urbanističkog upropašćavanja. da oni najintenzivnije aktiviraju prirodne lekovite činioce. Evropa je prilagođavajući ih svojim potrebama vrlo uspešno počela da gradi i organizuje takozvane SPA (Salus per aquam) centre koji su i u Americi stvoreni tek 90-ih godina prošlog veka. raspoloženju. Može se slobodno reći da je ’’Nova banja’’ u sebi pomirila vrednosti iskonski starih prirodnih lekovitih činilaca. pre svega termalnu vodu. a među njima i farmakologija što je uslovilo intenzivan razvoj farmaceutske industrije kao i pojavu primene modernih tehnologija kako u terapiji tako i u dijagnostici. ’’Nova banja’’ (SPA centar) je potpuno nov proizvod koji očigledno odgovara najvećem broju savremene humane populacije i koji počiva na veoma raznovrsnoj primeni prirodnih lekovitih činilaca (uglavnom vode ali i drugih). Pokušaji izgradnje ’’centara za specijalizovanu rehabilitaciju’’ u nekima od razvijenijih banjsko klimatskih mesta zaslužuje pažnju ali nije dao zadovoljavajuće rezultate. Kroz razne vrste Wellnesa koji se organizuju u okviru SPA centra postiže se zadovoljenje interesa vrlo različitih populacija. svom izgledu. Vrlo brzo se pokazalo da su SPA centri veoma pogodni upravo za Evropljane. Savremeni svetski koncept korišćenja prirodnih lekovitih činilaca danas se sprovodi u ’’Novim banjama’’ koje predstavljaju potpuno nov sadržaj i suštinski se jako razlikuju od ranijeg koncepta kako u arhitektonsko-građevinskom tako i u sadržajom smislu. banjska i klimatska mesta Srbije su najzapuštenija i najneorganizovanija u Evropi tako da se više ne mogu porediti ni sa Rumunijom i Bugarskom a kamoli srednje evropskim zemljama pod čijim uticajem su se pre stotinak godina i razvile. Tvorci ovog modela su Amerika i Kanada a u poslednje vreme sve više ’’Novih banja’’ pojavljuje se u najrazvijenijim evropskim zemljama (Nemačka. Posle ovog. Od maštovitosti organizatora najviše zavisi kvalitet SPA centra koji u pružanju usluga ide od bajkovitih pa do vrlo dinamičnih ambijenata.fukcionisanju banjsko klimatskih mesta nije došlo naglo već postepeno a period prekretnice je period drugog svetskog rata. U našim uslovima ovaj problem je doveo do potpunog zapuštanja banjsko klimatskih mesta. i raznih drugih znanja i veština koje se primenjuju sa ciljem dostizanja maksimuma u negovanju tela i duše savremenog čoveka. Verovatno je najviše zbog toga došlo do promene uloge i značaja banjskih i klimatskih mesta u životu ljudi pa su i najrazvijenije banje Evrope u dužem periodu (sve do 90-ih godina prošlog veka) preživljavale prilično veliku krizu. Savremen čovek bez obzira što živi duže živi sve nepravilnije i ostaje mu sve manje vremena za brigu o sebi. njihove nekontrolisane i pogrešne transformacije u neku vrstu turističkih mesta kakva ne postoje nigde u svetu.

bez ikakve posebne organizacije pa često i značajnijeg gubljenja vremena. U jednom broju razvijenijih banjsko klimatskih mesta u Srbiji živi i radi veliki broj visoko obrazovanih stručnih kadrova raznih vrsta a posebno lekara raznih specijalnosti i njihovih saradnika iz medicinske delatnosti.Primenu prirodnih lekovitih činilaca . izgradnja modernih kapaciteta za što raznovrsniju primenu istih. blatnih kupatila. sala za vežbanje. ’’Nove banje’’ se mogu organizovati u okviru prostora postojećih banjskih i klimatskih mesta ili na potpuno novim destinacijama što je u našim prilikama često lakše i jeftinije.. raznovrsnim sportsko rekreativnim objektima i obiljem kulturno zabavnih sadržaja. gasnih kupki. prostora za što udobniji boravak gostiju i adekvatno obučeni kadrovi. prvenstveno turističkih radnicima stvara se oportun stav pa oni umesto da razvijaju svoju struku glavnu energiju usmeravaju na suprotstavljanje medicinskim radnicima pa kao posledicu u banjama imamo umesto modernih. Ta činjenica sama po sebi ne bi trebala da bude negativna kada bi se moderne medicinske tehnologije pažljivo kombinovale sa maksimalnom primenom prirodnih lekovitih činilaca. Tako posetilac ’’Nove banje’’ može zadovoljiti svoje potrebe nezavisno od uzrasta. U našim prilikama u većini slučajeva ’’Novu banju’’ je mnogo lakše izgraditi na brojnim lokalitetima koji poseduju pre svega izdašne termalne izvore nego u postojećim banjskim i klimatskim mestima koja su uglavnom urbanistički upropašćena sa zapuštenim i neadekvatno korišćenim prirodnim resursima i veoma konzervativnim navikama. profesije. shvatanja pa i zdravstvenog stanja uz svakodnevne životne aktivnosti. ’’Novih Banja’’ takozvane ’’specijalne bolnice za . gradeći što kvalitetnije objekte. raznih vrsta masažnih kada. ’’Nova banja’’ mora biti dobro saobraćajno povezana sa velikim emitivnim destinaijama tako da se do nje može brzo stići i njeni sadržaji koristiti ne samo boravišno već i izletnički. često bez ikakvih drugih sadržaja na drugoj strani. Preduslov je posedovanje određene količine prirodnih lekovitih činilaca a pre svega termalne vode. Nema dileme da koncept ’’Nove banje’’ može pomiriti interese svih i kvalitet takvog jednog mesta najviše će zavisiti od sposobnosti njegovog menadžmenta da u prirodno pogodnom ambijentu. Na žalost u našim prilikama najrazvijeniji banjsko klimatski centri su ’’prebolničeni’’ i stalno pokazuju tendenciju razvoja u pravcu što specijalizovanijeg medicinskog rada sa potpunim odbacivanjem davanja bilo kakvog značaja prirodnih lekovitih činilaca čije korišćenje se prepušta volji gostiju nezavisno od njihovih potreba pa i zdravstvenog stanja. iskoristi sve raspoložive ljudske resurse atvarajući potpuno nov proizvod veoma neophodan današnjem čoveku nezavisno od njegovog uzrasta.’’ na jednoj i klasične hotele raznih kategorija. veoma stare tehnike tradicionalne medicine poreklom sa istoka i proizvode najmodernijih zapadnih tehnologija. pola. Sa druge strane u ostalim akterima. Danas je moderno dovođenje tople lekovite vode do soba korisnika kao i izgradnja raznovrsnih bazena..drugih nauka. salona lepote i mnogobrojnih drugih sadržaja. S obzirom na to da medicinski fakulteti u Srbiji već decenijama praktično nemaju nastavu iz balneoklimatologije ili je imaju u veoma malom obimu naši lekari teže da zapošljavajući se u banjama što više primene svoje egzaktno. često instrumentalno znanje. veroispovesti pa i zdravstvenog stanja. teretana. Mora raspolagati sa dovoljnim brojem smeštajnih kapaciteta raznih kategorija.

Mineralne.. Naturwissenschaftliche Charakterisierung der Peloide. Research and training at spa resorts in Europe. Čutović. 8. M. D. 24. Eichelsdörfer D. Literatura: 1. 6. 1999. 5.. 4. 2006.. Cilj ovog teksta nije da se detaljno bavi vrstom i kvalitetom sadržaja u ’’Novoj banji’’ kao novom proizvodu. In: Kompendium der Balneologie und Kurortmedizin. Čutović.. 10. 2. Hildebrandt G. Time će ona zadržati svojstva i ulogu veoma bitne medicinske ustanove čije je težište obavljanje prevencije-veoma masovnog oblika zaštite ljudskog zdravlja. Berlin − Heidelberg − New York − . 1989: 95−105. 2003. Vrnjačka Banja − Beograd. 7. Srbija raspolaže sa ogromnom količinom prirodnih resursa. Kojović.. Strategija održivog razvoja turizma opštine Gornji Milanovac. S.Radić. Zbornik radova. Važnu ulogu u ovom procesu ima edukacija stanovništva i usmeravanje ulaganja u pravcu izgradnje infrastrukture i drugih objekata koji sačinjavaju koncept ’’Nove banje’’. International journal of balneology 1998-1999. Za razliku od naših tradicionalnih predstava o banjama. Darmstadt: Steinkopff Verlag. Čutović. 3.. pratiti potrebe različitih generacija svojih posetilaca kontinuirano se prilagođavajući.. sauna i fitnes programa pa do uređenja posebnih ambijenata za psihičku relaksaciju. M. Balneotherapy.. Antunović. Gutenbrunner Chr. Banje Srbije. Komercijalni aspekti zdravstvenog turizma Srbije. Filipović B. M. Handbuch der Balneologie und medizinischen Klimatologie.. U koliko se svi raspoloživi sadržaji adekvatno medicinski verifikuju počevši od neagresivne dijagnostike pa do stručnih preporuka pojedinih sadržaja pojedincima u zavisnosti od procene njihovih potreba. 1963. Lukić. M. u Stanković.. Ostalo mora izgraditi na isti način kako su to uradile i okolne razvijene zemlje. Planiranje uređenje i zaštita banjskih i klimatskih mesta Srbije. u kome ne sme biti dosadno i koje će.. B... uređenja i zaštite banjskih klimatskih mesta u ostvarivanju savremenog koncepta zdravstvenog turizma Srbije. Čutović. 2003. Banja Koviljača 2006. V. od meditacije do holistike. već da ukaže na potrebu njene gradnje. Balint G. Godić. Čutović.149−152. postignuti uspeh je zavidan a afinitet posetilaca trajno obezbeđen... M. Szbenyi B. Rheumatol Europe 1995. Značaj planiranja. shodno interesima savremenog čoveka. očuvanja kvaliteta i produžetka ljudskog života.izvanredno dopunjuju različite tehnike nege tela u vidu mnogobrojnih masaža. Udruženje banjskih i klimatskih mesta Srbije − Institut za hidrogeologiju Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu. 9. M. M. Deseti fizijatrijski dani Jugoslavije Banja Koviljača. skrećući pažnju na mogućnost opstanka ovakvih programa u modernim socioekonoskim prilikama. ’’Nova banja’’ mora biti mesto gde će se sve više okupljati mladi i zdravi. Strategija održivog razvoja centralne zone Banje Vrujci. termalne i termomineralne vode Srbije... Springer-Verlag. u koje će isti ljudi dolaziti više puta godišnje.

Urbana ekologija. Prirodne i terapeutske veze između ove dvije discipline su logične i često se koriste u jedinstvenom nazivu balneo .mineralnim vodama. Krunić O. Filipović. Balneoterapija predstavlja najšira prirodna bogatstva.klimato . BiH becirovic-tz@hotmail. 1996. Svaka ova disciplina ponaosob sa svojim terapeutskim činiocima ima izuzetnu važnost u zdravstvu samo ako se pravilno koristi i ako su ti centri stavljeni pod kontrolu doktrinalne primjene. 2005.talasoterapije. T.. Kapidžić .terapija.com Prirodni teraputski činioci koji se koriste za liječenje. značajnom zbog uvođenja naučnog pristupa u balneologiju i prekida tradicije opterećene kultnim.. 4Zavod za medicinu rada DZ Tuzla. Šta je balneologija-balneoterapija-mineralne vode ? Balneologija je nauka o prirodnim banjskim lječilištima koja koriste prirodne mineralne vode u terapijske i profilakričke svrhe. BiH. Dukić. 1998.. 15. Hidrogeotermalni resursi kao faktor razvoja i nove strategije urbanizacije banja... Lazović M . Filipović.. rehabilitaciju i rekreaciju (oboljelih. 1995.. Jovanović. S. 1995. termalne i termotermalne vode Srbije. balneoterapiji. godinu. Obzirom na zadatu temu «govoriti» ćemo samo o termo . T. Mineralne. Balneoklimatologija od empirije do nauke. pogotovo ako se izučava skupa sa klimatoterapijom. perspektiva razvoja.Duraković S3. povrijeđenih.. Mutapčić S4 1 Poliklinika za fizikalnu medicinu I rehabilitaciju DZ Tuzla. Nije bez razloga čest izraz u svezi ovih prirodnih činioca i talasoterapija pa se onda može govoriti i u zajednici balneo klimato . zdravih) ogledaju se uglavnom u tri prirodna segmenta. Srbija. IV Kongres Balneoklimatologa Jugoslavije sa internacionalnim učešćem. 1995. 2Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju KBC Niš. M. Lješević. suhog ostatka na 1 litar vode. Milosavljević S. klimatoterapiji I talasoterapiji. 13. 2003. Burić M. 11. Savremeno stanje banjskog i klimatskog lečenja. kada je u Berlinu ustanovljena Balneološka sekcija Lječilišnog društva. njihovoj ulozi resursima i primjeni u balneologiji. Mineralne termalne vode su se manje ili više koristile (već u .. Balneoterapija je skup postupaka kojima se voda s ljekovitih izvora koristi u svrhu liječenja. 3Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju UKC Tuzla. B. mitskim i religioznim obrascima. BiH. 12. Mihajlović. 16. D. Mihajlović. Pod pojmom mineralna voda smatra se ona ona voda koja ima više od 1 gr. RESURSI I PRIMJENA TERMOMINERALNIH VODA U BALNEOLOGIJI 1 2 Bećirović E . B.Bašić N3. Problemi. Mesto i značaj mineralnih voda u razvoju banjskih i klimatskih mesta Jugoslavije. Vukelić. 14. Šta “kaže” istorija? Istoričari medicine smatraju 1878. Delalić A3. ULOGA..Barcelona − Budapest − Hongkong − London − Mailand − Paris − Santa Clara − Singapur − Tokyo. M. Kapidžić .

20 % od prosječne godišnje vrijednosti za i one čiji ekvivalentni udio iznosi 20 mmol% i +/. koja je i vodeća država obzirom na broj mineralnih voda.) kupke uopće ne spominje. U skladu sa smjernicama Europske zajednice i po uzoru na Njemačko zakonodavstvo o mineralnim vodama (u Evropi trenutno najuređeniji sistem) je zasnovano i novo Slovensko zakonodavstvo sažeto u Pravilniku o prirodnoj mirelanoj vodi i izvorskoj vodi (marta 2000. prirodne mineralne vode moraju ostati orginalni prirodni produkt i ne smiju biti tehnološki obrađivane. Usporedo sa upotrebom i učincima istraživači su već u to vrijeme poznavali štetne posljedice balneoterapije kod tuberkuloze.Još i danas su poznate «turske kupke» tj.50 % prosječne godišnje vrijednosti za CO2. sastav. pa čak do potpunog negiranja. Vijeće Evropske zajednice o termomineralnim vodama Vijeće Evropske zajednice je dopunama iz 1996 godine ‘’savjetovalo’’ svojim članicama.) Što se termalnih voda tiče. Po novim smjernicama Evropske zajednice.Nešto mlađe iskopine su pronašli u Jamnici u Hrvatskoj (1828 god.) kritički promatrao upotrebu i liječenje sa izvorima mineralnih voda. Za prirodne ljekovite vode su dozvoljena odstupanja u sastavu do 20%. koji preporučuje kupke u termama i pijenje mineralnih voda. da ne ustraju na izrazu mineralna voda nego na izrazu’’prirodna’’ mineralna voda. potrebno je posebice istaknuti balneološku i geološku definiciju koje su u praksi dobro slažu. Već je Hipokrat (460-377 n.predhistorijsko doba). Tehnika izgradnje kupališta takođe je vremenom mijenjana. . Niškoj banji. Jedini liječnik starog vijeka. takva voda ima prehrambeno-fiziološke učinke. otoka (vjerojatno kardialnog uzroka). Celzijus u prvom stoljeću naše ere preporučuje kupke sa istovremenom upotrebom lijekovitih biljaka i mirisnih soli. prije naše ere). otkrivena 1907 godine u St. Galen (129-199 n. je prema historijskim izvorima bio Celij Aurelianus (krajem 2. Takođe i danas kod tih bolesti (stanja) postoje kontraindikacije. jer ima 471 od 946 mineralnih voda. U dolini Engadin su pronašli stare kaptaže iz bronzanog doba (oko 1000 god. Strumici itd. Evropske smjernice za kvalitetu takvih voda su slijedeće: izvor vode je prirodan.e. a tu tehniku Rimljani su preuzeli od Vizantinaca a preko njih Arabljani i Turci. stoljeća naše ere). U istoriji medicine je balneologija imala prilično raznoliku ulogu: od perioda potpunog povjerenja. To između ostalog dokazuju i nalazišta. voda se ne smije dezinficirati niti drugačije tehnološki pripremati.e.). luesu i akutnih vručinskih stanja.) i u Očeslavcima u Slovačkoj (1883 god. registriranih u Evropskoj zajednici. temperatura i druge važne osobine odstupaju najviše +/. krvarenja. Zakonodavstvo sa područja mineralnih voda je u Evropskoj zajednici najviše razvijeno u Njemačkoj. Gornjem Šeheru (kod Banja Luke). vodu s temperaturom na izvoru iznad 20°C i bez obzira na mineralizaciju možemo nazvati termalnom vodom.Nalazimo ih u Budimpešti. zaštićeno i uređeno vrelo. okrugli pokriveni bazeni sa prostorijama za «bivanje» prije i poslije kupki. Izvorska pitka voda razlikuje se od prirodne mineralne vode mineralizacijom. Moritzu u Švajcarskoj. voda ima prvobitnu čistoću na izvoru zbog prisustva fiziološko važnih mineralnih tvari i elemenata u tragovima a i drugih sastojaka.

7 mg/dm3 arsena) III grupa MV koje sadrže rastvorene gasove: 1.2) * Najvažniji anioni koji se mogu naći u MV su: hidrokarbonatni (HCO3). 3.300C). Fe. 2. Mg. 1. pijenjem. hlor (Cl). magnezijum sulfatne (gorke).niža od 20ºC) Hidrokarbonatske vode (HCO3). Ovi gasovi se mogu pojaviti iz zemlje I bez vode. gvožđevite vode (10 mg/dm3 gvožđa). a od oligoelemenata bakar i kobalt * Najvažniji gasovi su: ugljendioksid. arsenske vode (0. Primjenjuju se uglavnom pijenjem. homeotermne (30 . Sumporaste vode (s najmanje 1 mg/dm3 titriranog sumpora). radioaktivne vode (čija koncentracija aktivnosti iznosi najmanje 50 Bq/dm3). hiperterme (400C i dalje). Akratopege (temp. Smanjuju sadržaj masti. inhalacijom. alkalne (Ph veći od 7. *Prema Ph reakciji (MV) se dijele na: kisele (Ph manje od 6. suporvodonik i radon. 2. Primjenjuju se. 3. Hladne MV su ispod 20º C (temp.7.mineralne (suhi ostatak iznad 1 gr/1 litar vode pri t6emperaturi od 1800C) *Prema toplotnom stupnju MV se dijele na: hipotermne (20 . magnezijum hidrokarbonatne (zemno-alkalne). * Elementi koji se mogu naći u MV. Klasifikacija MV po Quentinu ima četiri grupe: I grupa (MV) koje sadrže više od 1gr/dm3 rastvorenih čvrstih materija a karakter vode određuje se prema jonima kojih ima više 20 mvol%: 1. 2. Zbog sadržaja S djeluju preko pankreasa na jače lučenje insulina (hipoglikemijski dijabet). Na hepatobilijarni trakt djeluje holeretično i holagogno. * Prema količini suhog ostatka MV se dijele na: . Hloridne vode. Sulfatne vode (SO4). Hidrokarbonatne vode (HCO3). I. sulfati (SO4).400C.2). Povećavaju diurezu. a od katjona Na. Ca. mikroelementi). juvenilne (potiču iz usijane magme I fosilne dubinske vode). . 4. sulfat (SO4) Dijeluje laksativno jer joni MgSO4 vezuju za sebe veliku kolićinu vode. Jodne vode (1 mg/dm3 joda).8). kalcijum. a biloški su aktivni: S. As. IV grupa Akratoterme (divlje vode). natrijum hidrokarbonatne (alkalne).8 .kisele vode (više od 1 g/dm3 slobodnog ugljendioksida). mora). vaginalnim orošavanjem. .Osobine termomineralnih voda * Prema svom porijeklu mineralne vode (MV) mogu biti vadozne (potiču iz atmosferskih padavina).oligomineralne (suhi ostatak ispod 1gr/1 litar vode pri temperaturi od 1800C). neutralne (Ph od 6. natrijum hloridne (murijatične ili slane) II grupa MV koje sadrže materije koje su biološki aktive u malim količinama (tkz. Podsticajno djeluju na stvaranje mokraćne kiseline. ugljeno . Alkalne vode djeluju na neutralizaciju sone kiseline u želudcu a zemno –alkalne djeluju antiinflamatorno i sedativno na gastrointestinalni trakt. Sulfatne. natrium sulfatne (salinične). Sulfatne vode sadrže Na. Mg. kupanjem.

Najćešće upotrebljavane vode. Radioaktivne vode imaju najjaći analgetski efekat od svih mineralnih voda. Povećavaju izlučivanje mokraćne kiseline. Djeluju lokalno i opšte. Sumporovite vode. Biološko dejstvo radonskih voda potiće od alfa zraka koji izazivaju jonizaciju tkiva. Primjenjuju se. Koristi se kod hipohromne i sideropenijske anemije. opuštanje mišića. Arsen uzet u većim kolićinama je otrovan. Smanjuju periferni otpor i tonus u arterijskom sistemu. Primjenjuju se. Povoljno djeluju kod kožne Tbc i psorijaze. pijenjem. As). kupanjem. Ugljeno . Lokalno djeluju na termoreceptore (toplota). Arsenske vode djeluju anabolički (blokiraju redoks sistem i smanjuju dejstvo tiroksina) . kupanjem i inhalacijom. Jodne vode. Podstiću eritropoezu (djeluju nadražajno na koštanu srž). . popravljaju hemoglobin.nadbubrežna žlijezda pa onda se povećava lučenje glikokortikoida (analgetski efekat?). povećava leukocite. eliminišu preko bubrega za 10 h. Gvožđovito-arsenske vode (Fe. Primjenjuju se. produžuju dijastolu.pospješuju debljanje kod odraslih. Ove vode sadrže jod i brom. Radon stimuliše rad jajnika koji su u hipofunkciji (sterilitet). Resorbuju se putem kože za 3 h. djeluju sedativno. sudjeluje u produkciji tireoidnog hormona. uticaj na kožni metabolizam I termoregulaciju. Primjenjuju se kupanjem. Uzete per os povećavaju diurezu.kisele vode (CO2) Primjenjuju se. pijenjem. Zadržavaju tećnost. Indirektno djeluje na hipofizu. pijenjem. kočenje mitoze u koži (pokusi na životinjama). a refleksno izazivaju nastajanje vazodilatacija na periferiji (bez toplote) . povećavaju udarni i sistolni volumen srca.natriju hlorna (2 . Smanjuju hipersekreciju žljezde.značajna uloga za periferne krvne sudove gdje je toplota kontraindicirana. venski hematokrit i feremiju. Oprez kod primjene. a time i krvni tlak. zbog retencije S u hrskavici indikovane su kod reumatskih bolesti (psorijatični artritis). djeluju keratolitički (psorijaza. na disajni centar djeluju povećavanjem ventilacije pluća. Podstiću želudćano lućenje. poticanje mikrocirkulacije. lučenje HCl. modulacija upale. Nikada se ne koristi per os.S manjuju diurezu. motilitet želudca i crijeva. Radioaktivne vode. hronični ekcem). Radon smanjuje broj eritrocita i krvni tlak. a na to su naročito osjetljive endokrine žlijezde i koštana srž. motilitet crijeva i oticanje žući. Djeluju kao ekspektoransi. inhalacijom i pijenjem. Primenjuju se pijenjem I kupanjem. kupanjem. promjena osmatskog ponašanja kože. Neposredni učinci različitih vrsta kupki na organizam NaCl. Kontraindicirane su kod bubrežnih i srćanih oboljenja i hipertenzije. kupanjem i inhalacijom. Stimulativno djeluju na stavranje insulina preko S. eritrocite. pijenjem. krvotoka. Pospješuju lučenje mokraćne kiseline (giht).5 % i više). ”suhe kupke”. Ove vode se primjenjuju na samom izvoru. U koži izazivaju vazodilataciju arteriola i kapilara pa zbog toga smanjuju krvni tlak. s čime se aktivira sistem hipofiza . Jod unijet vodom u cijelosti se apsorbuje u krv a izlućuje putem bubrega. Opšte djelovanje je preko kože. smanjuju krvni tlak. osetljivost na UV zrake. dakle primjenjuju se kod hipertireoze.Hloridne vode(Cl).

Smanjenje sinteze DNK I povišenje obnove DNK. histamin. Crijevnu peristaltiku pojačavaju magnezijum sulfatne i natrijum . prilikom svoje peneracije. povećavaju diurezu.Tada se resorbuju materije koje su se adsorbovale i imbibirale kožu. Želudačnu sekreciju stimulišu ugljeno . mehanički i hemijski. najviše sumporovite. Termičko dejstvo zavisi od temperature vode. sumpor.termičke. U vidu kura liječenja. utjecaj na receptore za hladnoću i hipotermija. Sumporna. Resorpcija je proporcijalna njihovom parcijalnom pritisku u vodi. nego za kupanje. kočenje Langerhansovih stanica u koži. ugradnja sumpora u vezivno tkivo . Mehaničko dejstvo potiče od sile potiska i hidrostatičkog pritiska. već i na druga tkiva i organe. brom. inaktivacija epinefrina. sniženje krvnog tlaka. modulacija upale .CO2 (ugljen dioksid). Hemijsko dejstvo se sastoji u tome što se pojedine hemijske materije resorbuju kroz kožu i prelaze u krvotok djelujuću na taj način ne samo na kožu. sniženje temeljnog metabolizma. dok sulfatne i hidrokarbonatne vode stimulišu sekreciju i oticanje žuči (holeretičko i holagogno dejstvo). Spolja se primjenjuju skoro sve vrste mineralnih voda. radonske. Termalne vode nisu namjenjene za piće. povišenje kapilarnog otoka. mehaničke i hemijske. a kao analiza punjenja (analiza boca) kod pogona ljekovitih izvora svakih pet godina. vazodilatacija. kao što su gasovi: radon. .kisele. One pri tome djeluju hemijski i osmotski. stvaranje steroidnih sintetizirajućih biomembrana. U koži se pri tome stvaraju biološki aktivne materije: acetil holin. narošito ugljeno . natrijum. Radioaktivna (radonska) analgezija.hloridne vode. Osnovnu prepreku za resorpciju pruža rožasti sloj kože. poticanje gonadne djelatnosti. jodne. Neke mineralne vode. (mjesna imunosupresija). kalcijum i drugi elementi.humoralnim putem prenose na odgovarajuće organe I sisteme.Analiza ljekovite vode mora se u vidu analize ljekovitih kupališta ili ljekovitih izvora lječilišta s ljekovitim izvorom provoditi najmanje svakih 10 godina. modulecija upale. sumporovodonik.hloridne. utjecaj na enzimski metabolizam u koži. poticanje hijaluronidazne djelatnosti. a inhibiraju hidrokarbonatne vode.Najviše se resorbuju materije koe su rastvorljive u lipidima. Pri spoljnoj primjeni mineralnih voda kože prima i transformiše sve vrste nadražaja . ugljen-dioksid. serotomin i dr. povišenje izlučivanja uričke kiseline. a takođe I svojom toplotom. One pri spoljnoj primjeni djeluju na organizam termički. natrijum-hloridne. ugradnja sumpora u vezivno tkivo. odakle se oni neuro . i interno-pijenjem i inhaliranjem. ugljeno-kisele. ali u znatno manjoj mjrei. Način primjene i mehanizam dejstva Termalne vode su velika grupa prirodnih mineralnih voda iz prirodnih izvora i umjetnih bušotina. mineralne vode se uglavnom koriste radi djelovanmja na sekreciju i motilitet gastrointestinalnog i hepatobilijarnog trakta. Mineralne vode se primjenjuju spolja kupanjem u kadama i bazenim. Temperatura voda ne smije biti niža od 20°C.kisele i natrijum. Takođe se resorbuju jod. Resorpcija se odvija ne samo za vrijeme kupke već i poslije njenog prekida. pokriven ekskretima lojnih žlijezda.

hidromasaža). vaginalno orošavanje.Neki je autori smatraju normalnom reakcijom hemijskih draži na kožu .Javlja se u vidu nesanice.uznapredovala arterioskleroza. sonoforeza. Opšte indikacije i kontraindikacije za primjenu termomineralnih voda Indikacije Kardiovaskularne bolesti. infarkt srca i inzult unutar 3-6 mjeseci. Subtermalne i homeotermalne kao i vode sa nižom mineralizacijom koriste se uglavnom u rekreacione svrhe (bazeni) i sl. natrijum . vrtložne. liječenje. reumatske bolesti. dijabetesa. u organizam se takođe unose gasovi. Inhaliranje mineralne vode se primenjuje u obliku aerosola. infektivne bolesti. Mineralne vode se primenjuju i grgotanjem kod oboljenja ždrijela i usne šupljine. hronićna profesionalna trovanja teškim metalima.hloridne. tzv. krvne bolesti (hipohromna anemija).depresije. pijenje. obično vještački dobivenog pomoću uređaja za raspršivanje. bolesti organa za disanje. bolesti organa za varenje. druga polovina trudnoće.) Kontraindikacije Sve bolesti u aktivnom stadiju. hroničnih ekcema i dr. koji se oslobađaju iz vode pri njenoj spoljnoj primjeni. rehabilitacija. maligne bolesti. ginekološka i urološka oboljenja.Većina autora misli da je balneoreakcija izazvana acetilholinom. kao i vaginalnim orošavanjem kod ginekološkig oboljenja. kožne bolesti osim psorijaze.pogoršanjem reumatskih tegoba. kao što su radon i ugljen dioksid.koji se pri kupanju izlućuje iz kožnih stanica a pojačava ga kalijum koji difuzijom prelazi iz kože u tijelo. primenjuju se vode koje djeluju sekretolitički: hidrokarbonatne. mikroklizme. rekreacija i zdravstveni turizam svih programiranih sadržaja. hidrogalvanske kupke-kada) bazeni (hidrokineziterapija. rijetko može da se koristi prirodni aerosol koji se stvara na izvorima.hipotonija sa cerebralnim krizama.Pri kupanju uglavnom se pojavljuje poslije 3-6 aplikacija ili 5-6dana boravka u banji. ‘’slobodna upotreba’’. unutarmišićna injekcija. Na ovaj način. hroničnog recidiviranog enterokolitisa. izmjenične. tuberkuloza u akutnom stadiju.Hladana voda povećava želudačnu sekreciju i evakuaciju i crijevnu peristaltiku. endokrina i metabolićka oboljenja . hipertonija II i III stupnja. dok topla voda djeluje suprotno.sklonost krvarenju. jontoforeza. .dekompenzovane kardiovaskularne bolesti. potkožna injekcija (ekstrahovanog CO2 kod angine pectoris). Mogućnosti iskorištavanja mineralnih.stenokardije sa ćešćim recidivima.bolesti kože. psorijaze. jodne. aneurizma srca. inhalacije. Flaširaju se uglavnom ugljeno kiseli tipovi vode kao stolne vode (napici u vidu sokova) i sl. termalnih i termo-mineralnih voda U balneologiji (uglavnom) mogućnosti ovih voda nisu u potpunosti iskorištene obzirom na rezerve i potencijalne mogućnosti: profilaksa. oblozi i zavoji.Kod djece (poslije hepatitisa. neurološke bolesti. Metoda upotrebe termomineralnih voda Kupke (lokalne. Balneoreakcija Balneoreakcija se može pojaviti pri kupanju i pijenju. umora. Inhaliranjem.povišenom temperaturom. duboka starost.gubitkom apetita.

voća. 7. Popović G. 5. Potrebica S. zagrijavanje zemljišta.5. Posljednjih godina mineralne vode su predmet istraživanja i iskorištavanja u višenamjenske svrhe čime se nesumnjivo postiže njihova potpunija ekonomska valorizacija.Termalne i termomineralne vode su izvor (u zadnje vrijeme) hidrogeotermalne energije (u zavisnosti od njihove temperature) mogu se koristiti za različite potrebe. Prirodni ljekoviti činitelji u Hrvatskoj. Obodsko slovo. Literatura: 1.Zbornik radova. odnosno zemljišta i sl). 9.Prirodni ljekoviti činitelji u promociji zdravlja čovjeka u 21. 5. Turk Z. 10.Kongres fizijatara Srbije i Crne Gore. Nacionalna i univerzitetska biblioteka BiH. 1-4: 11-22. Uloga prirodnog faktora u medicinskoj rehabilitaciji u SR Bosni i Hercegovini. Tišma R. Fizikalna terapija.Prirodni ljekoviti činitelji u promicanju zdravlja čovjeka u 21. 6. (urednici). Kongres lekara za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju u Jugoslaviji. Pijenje mineralne vode u ljekovite svrhe. Mjesto i uloga prirodnog faktora u medicinskoj rehabilitaciji u SR Sloveniji.Zbornik radova. Knjiga izlaganja na znanstvenom skupu. Bled 1987: 206-208. PrintCom. 12. Belieza B. 2000: 11-31. Kongres lekara za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. 5.U: Ivanišević G. Akademija medicinskih znanosti Hrvatske 2001:219-244. Ivanišević G. Prirodni lekoviti činioci. za sušenje žitarica. (drugo izdanje) 2. Stevanović M. Bećirović E. 8. Mesto i uloga prirodnog faktora u medicinskoj rehabilitaciji. Vulović D. za gajenje riba. Kongres lekara za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju Jugoslavije. U: Ivanišević G. Bled 1987: 212-214. 3. Mihajlović V. Ekspertiza zavoda za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju u funkciji hrvatske balneološke službe.Zagreb. Bled 1987: 144-147. za toplo navodnjavanje.Zbornik radova. Kongres ljekara za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju u Jugoslaviji.Akademija medicinske znanosti Hrvatske. počev od toplifikacije objekata u poljoprivnedi i za poljoprivredne potrebe (za gajenje voća i povrća u plastenicima i staklencima. urednik Zdravstveni turizam u Hrvatskoj. Živković M. Mandić V.Zbornik radova. 4. 5. odmrzavanje stijena. Potrebica S. u preradi hrane.Zbornik radova. . Prirodni terapeutski činioci banjsko-klimatskih lječilišta u Bosni i Hercegovini. Zagreb. za zagrijavanje staja. Prirodni ljekoviti činitelji u Hrvatskoj. Franović A. Bled 1987: 142-144. Banjsko klimatska mjesta i mineralne stolne vode Bosne i Hercegovine. Čepelak R. Prirodni ljekoviti činitelji u Sloveniji.Knjiga izlaganja na međunarodnom zdravstvenom skupu. Prirodni faktori u medicini-njihovo mjesto i uloga nekad i danas. povrća.Balneoklimatologija 1998. Ivanišević G. Igalo 2002:26-29. Tuzla 2004: 139. 11. Bećirović E. stoljeću. U: Ivanišević G. Varaždinske Toplice 2001: 35-44. (urednici). Rijeka Crnojovica Beograd 2002.

Mineral Springs Spa. Zaključak: Uspešan model SPA centra je integrisao i maksimalizovao sve raspoložive resurse. Sa svim specificnostima određenog sektora naglašene su najvažnije tačke u menadžmentu i projekciji razvoja uspešnog SPA centra. strateška istrazivanja ukazuju na to da je daleko od svog "vrha" i da postoji ogromna rezerva u sve većem broju klijenata i potrebama za korišćenjem SPA usluga. Praćenje globalnih trendova je neophodno. Takav trend nosi brojne rizike kako za već postojeće SPA centre. Klinicki centar Srbije.yu Uvod: U proteklih 10 godina došlo je do enormnog rasta SPA industrije.Knjiga izlaganja na međunarodnom zdravstvenom skupu. odgovara na sva očekivanja i potrebe korisnika. ekonomski i pravni aspekti moraju se uklopiti u etičke i medicinske norme. čija je osovina razvoja SPA centar u različitim formama. Cilj: Ukazati na osnovne organizacione i razvojne probleme savremenog SPA i moguća rešenja za njihovu prevenciju Metod: Napravljen je presek stanja i uočeni trendovi u globalnoj SPA industriji. Iako je trend razvoja izuzetno brz i visok. 2Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu. Varaždinske Toplice 2001: 45-52. Krunić . Operativno funkcionisanje SPA. Svaki od elemenata zahteva kontinuiranu evaluaciju na osnovu kojih se donose strateške odluke. a industrijski. U bilo kom smeru specijalizacije i razvoja da se usmeri kvalitet usluge ne varira već je prepoznatljiv na tržištu SPA brendova. tako i za one koji su tek u planiranju. . Day Spa.Protić R1.Akademija medicinskih znanosti Hrvatske. Izazovi su brojni. a konzistentnim unapređenjem kvaliteta usluge pozicionira se i otvara mogućnosti za dalje razvojne potencijale. bez koje je uspeh nemoguć. Utisak korisnika usluge SPA.stoljeću. Potvrda sve većeg značaja SPA sektora je što su ga mnoge države i regioni uključili u svoj strateški razvoj. P GLOBALNI TRENDOVI. a sve to u strategiju i viziju razvoja. četri elementa se nameću kao ključni faktori u uspešnom dugoročnom poslovanju: Menadzment SPA centra. Cruise Ship Spa. adekvatan marketinski pristup i specifican odabir i obuka ljudskih resursa te uvođenje sistema kvaliteta menadžmenta elementarni u sferi razvoja i poslovanja SPA. Rezultati. Destination Spa. Unapređenje SPA. RAZVOJNI I ORGANIZACIONI IZAZOVI U MENADŽMENTU SPA CENTARA Grajić M1.2 1 Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. Sa druge strane izuzetna pažnja se globalno poklanja očuvanju i korišćenju prirodnih resursa u lečenju i prevenciji. Resort Hotel Spa. Vesović . Bez obzira u kojoj se fazi razvoja nalazi SPA centar. ISPA je definisala sedam sektora i vrsta SPA centara: Club Spa.Potić V1. Srbija mgrajic@eunet. Medical Spa. što je vrh piramide razvoja jednog SPA centra.

Metod: Uzorak čine bolesnici sa plakoznim oblikom psorijaze. Bolesnici su tretirani 21 dan.35 sek.Jovanović T1 1 Specijalna bolnica za FMR «Rusanda». po legendama. Melenci. Na prijemu i otpustu kod svih pacijenata urađen je Ratschow test. što je statistički veoma značajno (p < 0. Peloid spada u grupu visoko alkalnih.yu Lekovitost blata iz jezera Rusanda u Melencima je. Primenjena su pakovanja peloidom u sloju od 3 cm. Kasnije je peloidoterapija korišćena prvenstveno u lečenju degenerativnog reumatizma. Golušin Z2.02). trajanja 20 minuta.05). otkrivena upravo na slučajevima isceljenja kožnih promena. Stojković . sadrži aktivne forme sumpora i visok salinitet.dr.radovic@cg. pre i nakon tretmana. koji nisu pod terapijom citostaticima.P UTICAJ TESTA PO RATSHOW-U NA TERAPIJSKI EFEKAT KOD BOLESNIKA SA POREMEĆAJIMA PERIFERNE ARTERIJSKE CIRKULACIJE Radović S. a kod treće sa 60 bolesnika kombinovana terapija kinezi i peloidoterapija.co. Crna Gora pr.rehabilitaciju i reumatologiju «Dr SimoMilošević» Igalo. deskvamacije i infiltracije. kod druge grupe (61 pacijent) kineziterapija. Vrednovano je poboljšanje simptoma: eritema.001). Na kraju se zaključuje da je kombinovana terapija dala najbolji terapijski efekat i da je možemo preporučiti u tretmanu oboljenja periferne arterijske cirkulacije. retinoidima ili kortikosteroidima. Srbija 2 Klinika za kožno . KC Novi Sad. Cilj našeg rada je da se ispita efekat lekovitog blata iz jezera Rusanda na kliničke simptome obolelih od plakoznog oblika psorijaze.yu Cilj našeg rada je dobijanje odgovora da li peloidoterapija ili kineziterapija ili pak njihova kombinacija daju najpovoljniji terapijski efekat. . Za procenu terapijske efikasnosti je korišćen PASI skor. Srbija nmagda@banjarusanda. P PRIMENA PELOIDOTERAPIJE U LEČENJU VULGARNE PSORIJAZE Magda N1.a kod desnog za 8. Delić M Institut za fizikalnu medicinu. Vrijeme pojavljivanja reaktivne hiperemije (Ratschow test) u trećoj grupi kod lijevog stopala se smanjilo za 8 sekundi. Kod prve i druge grupe rezultati na kraju tretmana nijesu statistički značajni (p > 0. Ispitivali smo l82 pacijenta sa dijagnozom »Arteriosclerosis obliterans» u II stadijumu po Fontain-u. Bolesnici su podijeljeni u tri grupe.venerične bolesti. Kod prve grupe (61 pacijent) primijenjene su peloidne aplikacije. izuzev u primjeni kineziterapije kod desnog stopala (p < 0.

Rezultati: Mada kod jedne grupe ispitanika postoji tendencija za snižavanjem. kvalitet sna. U kvalifikacionom ispitivanju opšteg zdravstvenog stanja isključena su dva potencijalna učesnika.Rezultati: Kod svih bolesnika je postignuto poboljšanje. Na osnovu smanjenja PASI skora. a njim je obuhvaćeno korišćenje zagrejane jonizovane pare. energetskog nivoa. a kod druge sa povećanjem TA i SF nisu verifikovane statističke značajne razlike. pri čemu nije registrovano značajno kolebanje TA i SF. proizvela je sve masovnije korišćenje najmodernije tehnologije u specijalnim komorama u kojima je upravo moguće objediniti više SPA procedura. svežine. već i prevenciji zdravstvenih poremećaja. Zaključak: Odabrani protokol kombinovanih procedura u “Panthermalu” u grupi ispitanika zdravih ljudi pokazao je dobre efekte na kvalitet spavanja. Istice se osećaj relaksiranosti. kvalitetnog sna i svežine sledećeg dana i u tom smislu je kompletna procedura ocenjana od strane ispitanika ocenjena prosečnom ocenom “vrlo zadovoljan”. koji se kombinaciji sa klasičnim fizikalnim agensima. održavanju psihofizičke ravnoteže. oba zbog neregulisane hipertenzije. 2Centar za relaksaciju i detoksikaciju “ Thermaldetoks“. a u krajnoj meri i ugroziti zdravlje korisnika. tehnoloških dostignuća i empirijske činjenice zasnovane na drevnom korišćenju prirodnih fakora u lečenju. Beograd. Merenja su vršena neposredno pre i posle tretmana. Ipak. Sinteza naučnog medicinskog pricipa. Odabrani parametri ispitivanja su TA. neindikovane upotrebe. niti uočeni neželjeni efekti tretmana. . ali i manje konvencionalnim pristupima koriste ne samo za lečenje.yu Uvod. Klinicki centar Srbije. a ispitano je i produženo delovanje. iscrpljenost i osećaj zamora. neposredno dejstvo na kardiovaskularni sistem i uvrđivanje eventualnih neželjenih efekata i komplikacija tretmana. srčana frekvencija SF. subjektivna procena zamora tokom dnevnih aktivnosti. P EFEKTI SPA TRETMANA “PANTHERMAL” KOMOROM Grajić M1. Zaključak: Peloidoterapija se može koristiti kao efikasna lokalna terapija kod plakoznog oblika psorijaze. Najizraženije je smanjenje deskvamacije. Protkolom tretmana određeno je vreme trajanja od 36 minuta. Tokom protekle dve decenije uočeni su mnogobrojni dobri efekti različitih terapijskih procedura is “SPA” medicine. kiseonika. Tokom protokola nisu zabeleženi neželjeni efekti i komplikacije tretmana. ocena uspeha lečenja je: od 41-60%-«dobar». Pravdić A2 1 Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. Potrebna su dalja ispitivanja. Cilj: Procena efekata tretmana “Panthermal” komorom. Metod: U istraživanju je učestvovao 31 ispitanik. vrlo malo se zna o efektima takvih tretmana što može dovesti do nestručne. Srbija mgrajic@eunet. aromoagenasa i hidromasaze. Prelević J2.

kako i kod pacijenata sa slabom cirkulaciom krvotoka i limfotoka. Prema tome. turizam je od vajkada nudio novu i produbljenu dimenziju na relaciji između korisnoga i efikasnoga osobito u domenu zdravstva i ove poljoprivredne discipline. kao geotermalna energija koristi i za obližnje oranžerije poljoprivredo-industrijskog kombinata. severoistočno od Kumanova u Opštini Staro Nagoričane čiji atar na severu se granici sa Srbijom. Kumanovo. ginekoloških i nekih kožnih bolesti.kalciumovo . Kumanovsko šire područje je veoma bogato izvorima mineralnih voda čije vode se upotrebljavaju i su masovno korišćeni za terapiju putem pijenja. mineralni izvori.P BALNEOLOŠKE VREDNOSTI TERMOMINERALNE VODE BANJE STRNOVAC Packov J RE Fizikalna medicina i rehabilitacija. lokomotorni sistem. Balneološka analiza je samo potvrdila da se od davnina ove vode upotrebljavaju za terapiju lečenja bolesti lokomotornog sistema. Makedonija zfm110749@yahoo. Ključne reči: mineralne vode. fizičko-hemijska analiza. koja nažalost još uvek je u registru "divih" banja Makedonije. turizam . Na osnovu opsežnih hidrogeoloskih istraživanja i izvršenih fizičko-hemiskih analiza ukazuje se na stalan sastav vode koja je klasifikovana u grupi slabo kiselih mineralnih voda. Opšta bolnica.com Banja Strnovac nalazi se 25 km. kalium. R.fluoridno .magneziumovo . To u izobilju nudi ova Banja Strnova. Istraživanjem bušenjem je ustanovljeno da voda spada u hipetermalnu grupu sa temperaturom od 42ºC koja se pored ostalog.stronciumovo. kako i njihovom fizikalnom aplikacijom. posttraumatskim stanjima. bikarbonatne mineralne vode. sulfatno . Povoljne i ohrabrujuće rezultate daju vodene kupke (naši ispitanici i rezultati) u lečenju i tretmanima bolesnika sa degenerativnim reumatizmom.

pulsirajuće elektromagnetno polje i kineziterapiju. Kocić M2. Dobijeni rezultati ohrabruju praktičare u daljoj primeni fizikalnih agenasa kod bolesnika sa kompleksnim regionalnim bolnim sindromom. brza metoda kojom se dijagnostikuje kompleksni regionalni bolni sindrom (CRPS) i prati njegov tok bolesti. otok ekstremiteta registrovanjem razlike u obimu. Lazović M2. posle mesec dana i na kraju lečenja.Tema IX SLOBODNE TEME P MOGUĆNOSTI FIZIKALNE TERAPIJE U OSPOSOBLJAVANJU BOLESNIKA SA KOMPLEKSNIM REGIONALNIM BOLNIM SINDROMOM NA GORNJIM EKSTREMITETIMA Zečević – Luković T1.yu Nov dijagnostički pristup i objašnjenje mehanizma nastanka suštinski je uticao na izbor terapije i ishod lečenja bolesnika sa kompleksnim regionalnim bolnim sindromom. Serbia. Tokom lečenja pratili smo oporavak bolesnika merenjima u tri navrata: na početku lečenja. 2Klinika za fizikalnu medicinu i rehablitaciju. Mančić D1. Keywords: complex regional pain syndrome type 1. KC Niš.yu Uvod Infrared termovizijsko snimanje je neinvazivna. lazovica@eunet. Oslanjajući se na bogato iskustvo autora koji su se bavili ovom problematikom 30 bolesnika sa kompleksnim regionalnim bolnim sindromom i gornjih ekstremiteta koristili smo interferentne struje. pulsed electromagnetic field P TERMOVIZIJSKA KAMERA U PRAĆENJU EFEKATA LASERO TERAPIJE KOD KOMPLEKSNOG REGIONALNOG BOLNOG SINDROMA Zlatanović I1.analognom skalom. Meren je intenzitet bolova vizuelno .co. Ristić B2 1 Center for Physical Medicine and Rehabilitation 2 Center for Orthopedic Surgery and Traumatology Kragujevac.ni. i ocenjen je funkcionalni status zahvaćenog ekstremiteta. . opisno je registrovana promena boje kože ukoliko je postojala. Srbija eni@ga. lečenje i rehabilitaciju reumatičnih i kardiovaskularnih bolesti "Niška Banja". Serbia & Montenegro mmilosevic@kg. rehabilitation.ac. nekontaktna. Ristic T2 1 Institut za prevenciju.yu . interference current.sbb.

Na dobijenim termogramima.179 (p < 0. dozom 1. talasne duzine 810 nm. Lečenje je medikamentozno .3480C ± 1. snimane su obostrano termovizijskom kamerom Varioscan high resolution pre i nakon sprovedene terapije laserom male snage.15.yu Idiopatski frozen shoulder je klinički entitet koji se karakteriše bolom i kontrakturom glenohumeralnog zgloba bez signifikantnog uzroka u istoriji bolesti i bez radiološke evaluacije koja bi objasnila navedene kliničke manifestacije. Protiče kroz tri preklapajuće faze: bolna.005). upotrebom termovizijske kamere. a prirodan tok je prolongiran i meri se mesecima. Pacijenti su bili tretirani poluprovodnicnim GaAs laserom male snage od 70 mW. P IDIOPASTSKI FROZEN SHOULDER FIZIKALNA TERAPIJA I FUNKCIONALNO OSPOSOBLJAVANJE Špica Lj. te je često vezan sa dugim radnim apsentizmom. Srbija viendbi@eunet.Cilj ovog rada je da ispitamo efikasnost lasero terapije u lečenju pacijenata sa CRPS. ortopedsko-hirurško i kombinacija navedenih metoda. Regije od interesa. Za statističku analizu podataka primenjen je Student T testa za zavisne uzorke.2 1 DZ Novi Beograd. Tretirane su bolne tačke u predelu linije zgloba. fizikalno. uočili smo da je sprovedena terapija laserom male snage efikasna u lečenju pacijenata sa CRPS. zamrzavajuća i faza rezolucije. regije od interesa su kvalitativno i kvantitativno analizirane. Bolesnici su prvih 10 terapija imali svakodnevno 5 dana u nedelji. 2DZ Voždovac.1 Vuković Lj.NSAIL i intraartikularna primena kortikosteroida. Zaključak Termovizijska kamera pored svoje mogućnosti da lokalizuje mesto patološkog stanja i prati tok bolesti. frekvencije 1-2500 Hz.5 J/cm2. Kvantitativnom analizom termograma pre sprovedene terapije verifikovana je prosečna vrednost temperature regije od interesa 34. Nakon sprovedene terapije hipertermija je na termogramima bila znatno slabije izražena. Pacijenti su ambulantno ili stacionarno lečeni na Klinici za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju u Nišu. neposredno iznad i ispod linije zgloba. dok je nakon sprovedene terapije registrovano statistički značajno smanjenje prosečne vrednosti temperature na 32.1 Zvicer Z.7100C ± 1. . Cilj rada je prikaz naših rezultata u lečenju i funkcionalnom osposobljavanju pacijenata sa idiopatskim FS kombinovanom primenom lasero i kineziterapije. Na osnovu dobijenih rezultata. Metode Ispitivanje je obuhvatilo 15 pacijenata kod kojih je postavljena dijagnoza CRPS na osnovu kriterijuma. Beograd. Ukupna kolicina energije po jednom tretmanu iznosila je 25 J-30 J. Kod bolesnika je primenjena i kineziterapija koja je bila dozirana do granice bola. Rezultati Pri kvalitativnoj analizi termograma pre sprovedene terapije. a nakon toga sledećih 10 terapija na drugi dan. koje je prihvatila The International Association for Study of Pain. ima i mogućnost u proceni efikasnosti terapijskih procedura. verifikovano je hipertermičko područje u odnosu na kontralaterano područje.

5 meseci pre javljanja na pregled. test istezanja srednjeg prsta. II (kontrolna) grupa od 12 pacijenata tretirana je primenom NSAIL. Zaključak: Jedan mesec je kratak period za potpuni funkcionalni oporavak idiopatskog FS.01). Millsov test – bol pri ekstenziji . sa uputstvom da iste sprovode kod kuće još dva do tri puta dnevno.net Lateralni epikondilitis .1 pre: 2. merenja obima pokreta u ramenu i funkcionalnog statusa primenom The Simple Shoulder Test-a (SST) pre početka terapije i nakon mesec dana. dok nisu zabeleženi statistički značajni rezultati u odnosu na ostale pokrete (p > 0.800 HZ. Uprkos imenu samo 5 -10 posto slučajeva potiče od povreda izazvanih tenisom.05). Rezultati: Benefit kod prve grupe tretirane fizikalnom terapijom nakon mesec dana u pogledu bola bio je visoko statistički značajan (VAS skor u miru: 2. frekvencom 100 . a nakon ponavljanjih mikrotrauma. ali kombinovanom primenom lasero i kineziterapije započinjemo efektan i efikasan fizikalni tretman kojim stičemo poverenje pacijenta u metod lečenja. pet svakodnevno tokom prve sedmice. Istovremeno su uključeni u individualni kineziterapijeski program baziran na pendularnim vežbama i pasivnim vežbama istezanja respekrujući granicu bola. Konstantinović Lj.05).05) i abdukcije (38º pre: 59º posle terapije. P UPOREDNI EFEKTI PRIMENE LASERA NISKE SNAGE FREKVENCE 10HZ I IFS-A PRI LEČENJU EPIKONDILITISA HUMERUSA Perišić D. posebno prilikom rada sa rukom u ekstenziji i stisnutom šakom.6 pre terapije: 0. p< 0. Klinička dijagnoza se zasniva na bar dva sledeća pozitivna testa – bol iznad spoljne strane lakta. Lokalizacija je na pripoju ekstenzorne muskulature podlaktice na lateralnom epikondilu humerusa u obliku tendiperiostitisa. talasne dužine 780 nm. Dobijene podatke smo analizirali Studentovim t testom. pri aktivnostima: 5. Procenu efekta lečenja radili smo na osnovu praćenja parametera bola u miru i pri aktivnostima (VAS 1-10 cm). lokalna osetljivost na mestu lateralnog epikondila. p < 0. Preopterećenje izaziva mikrorascepe u pripoju tetive ekstenzora ERCB (najčešće extensor carpi radialis brevis). 12 J po tretmanu. a počelo 2 . Kod druge grupe pacijenata ni kod jednog parametra nismo postigli statistički značajna poboljšanja (p > 0. I grupa od 20 pacijenata tretirana je primenom laseroterapije putem poluprovodničke diode izlazne snage 30 mW. i još pet na drugi dan tokom naredne dve sedmice. kod kojih se oboljenje nalazilo u I i II fazi.05).01.teniski lakat je oboljenje izazvano preopterećenjem pripoja ekstenzornih mišića ručja. Kanjuh Z Klinika za rehabilitaciju ”Dr Miroslav Zotović”. Srbija kzotovic@drenik.75 posle – p < 0. U pogledu funkcionalnog statusa takodje smo postigli statistički značajno poboljšanje (p < 0. p < 0. u odnosu na povećanje obima pokreta koje je statistički značajno kod: prednje elevacije (79º pre: 110º posle terapije. podstičemo motivaciju za sistematično sprovođenje naučenih vežbi i na taj način skraćujemo prirodno prolongiran tok navedenog oboljenja.Metod i materijal: Ispitivanjem smo obuhvatili 32 pacijenta prosečne starosti 53. Beograd.65 posle terapije.05).75 god. 10 procedura.

lakta, pronaciji podlaktice, fleksiji i ulnarnoj devijaciji ručja, Cozenov test – bol pri ispitivanju snage ERCB. Ispitivanje je izvršeno na grupi od 42 ispitanika oba pola podeljenih u 2 grupe. Prvu grupu činio je 21 ispitanik lečen metodom kontaktne terapije laserom niske snage talasne dužine 632.8 (He Ne) niske frekvence od 10 Hz na 5 bolnih tačaka od po 3 min po tački tokom 10 tretmana, drugu grupu činio je takođe 21 ispitanik oba pola tretiranih IFS om sa 4 polja pri čemu je centar delovanja IFS, a postavljen na mesto bola u trajanju od 15 min 10 svakodnevnih aplikacija. Praćen je intenzitet bola u miru, na palpaciju i pri pokretima u lakatnom zglobu i to Petostepenom skalom, Visuelnom analognom skalom, Senzornom Mc Guille scor skalom i Afektivnom Mc Guille scor skalom. U cilju analize primenjene su metode deskriptivne statistike (SV,SD,Min,Max), analitičke statističke metode (Studentov T test, mann-Whitney, Wilcoxon test kao i Pearson-ov i Spearman-ov korelacijski test). Navedeni rezultati pokazuju statistički značajno bolje rezultate u grupi ispitanika tretiranih laserom niske snage frekvence 10 Hz u odnosu na grupu ispitanika tretiranih IFS-om. P UČESTALOST ZGLOBNOG TENDINITISA (COMPJUTER VISION SYNDROME) KOD MLADIH I FIZIKALNI TRETMAN Packov J RE - Fizikalna medicina i rehabilitacija - Opšta bolnica - Kumanovo, R. Makedonija zfm110749@yahoo.com Uvod: Zglobni tendinitis je iritacija jedne od tetiva u predelu gde se ista sastavlja sa zglobom i izaziva bol. Pojava Comjuter vision Syndrome je po simptomima obolenje staro-novog datuma koje sa sve većim zamahom komjuterizacije društva zaslužuje veću pažnju lekara. Ovaj zglobni tendinitis je u literaturi poznat i pod nazivima: flexor tenosynovitis, Dekerven-ova bolest, extenzor tendinitis. Cilj: Ukazati na pojavu sve većeg broja slučajeva sa zglobnim tendinitisom (kod mlađih osoba koje se profesionalno i amaterski bave radom sa kompjuterom). Ispitanici i metode rada: Analizirano je 65 pacijenata sa zglobnim tendinitisom na našem odeljenju u periodu od jedne godine (od maja 2005 do maja 2006 godine). Ispitanici su podeljeni u 2 grupe. U prvoj je bilo 30 pacijenata (različitih polova i doba od 20 do 48 godina) koji su se profesionalno bavili radom na kompjuteru, a u drugoj preostalih 26 pacijenata sa dijagnozom zglobnog tendinita, straničnim ili srednjim epikondilitisom po slobodnom izboru. U prvoj grupi (30) kod 23 (76.67 %) ispitanika je preovađivala simptomatologija bola (bol u metakarpalnom zglobu koja se povećavala sa većim stiskom ruke, brzim pokretima zglobnih struktura ili kod postavljanja zgloba i prstiju šake u ekstremnim položajima). Bol je lokalizovana u području baze palca desne ruke (svi su bili dešnjaci) – Dekerven-ov tendosinovitis. Kod ostalih: U 5 (16.67 %) ispitanika, bol je bila dominantna sa zadnje strane ručnog zgloba, a kod preostala 2 (6.67 %)

ispitanika, bol se projektovala sa unutrašnje strane šake. Svim ispitanicima je savetovano da prilikom rada sa kompjuterom izbegavaju rad sa mausom (mišem).U drugoj grupi ispitanika (26) stanje je bilo sledeće: Kod njih 12 (46.15 %) su bili prisutni znaci tendovaginita u šaci, kod 8 (30.77 %) ispitanika je dijagnosticiran “teniski lakat”, a kod preostalih 6 (23.08 %) “golfski lakat”. Svi pacijenti su tretirani fizikalnim agensima, a kod nekih smo bili primorani da apliciramo analgetike i/ili antireumatike, kako i antiflogistiku oralno, i.m., i.a. ili lokalno (mast, krema). Rezultati rada: U prvoj grupi (30), nakon terapije posle 15 dana: njih 22 (73.33 %) su bili skoro izlečeni i nisu tražili produžene tretmane, 5 (16.67 %) ispitanika je imalo minimalne bolove, koji su takođe izostavili dalji tretman, a za 3 (10.00 %) ispitanika je zatražena ortopedska pomoć, nakon čega je aplikovana ampula Flosterona sa strane ortopeda. U drugoj grupi (26), kod 8 (30.77%) je došlo do smirivanja simptomatologije u šaci i skorog izlečenja tendovaginita (smanjenje boli – subjektivno), kog 4 (15.38 %) ispitanika sa teniskim laktom simptomi bola su se smirili, ali terapija je produžena sa analgeticima i/ili reumaticima, kod 2 (7.69 %) su produžili fizikalne tretmane, 5 (19.23 %) su tretirani i kineskom akupunkturom sledećih 15 dana, posle čega su se bolovi smirili, dok preostalih 5 (19.23 %) su morali na ortopediju u Skopju, a za koje nemamo opipljive i dokumentovane informacije. Zaključak: Sve veći je broj profesionalnog zglobnog tendinitisa, osobito ako je profesija usko povezana sa radom na kompjuteru. Preovladava Comjuter vision Syndrome koji će biti česta pojava ukoliko se radi mausom, a manje koristi tastatura kompjutera. Fizikalna terapija je jako uspešna ako se sprovodi blagovremeno nakon dijagnostikovanja osobito Dekervenove bolesti. Ključne reči: Dekerven-ova bolest, Compjuter vision Syndrome, zglobni tendinitis P UTICAJ PREKOMJERNE TJELESNE TEŽINE NA FUNKCIONALNU SPOSOBNOST BOLESNIKA SA OSTEOARTRISOM KOLJENA Kapidžić - Bašić N, Kikanović Š, Džananović Dž, Selesković H, Bećirović E, Mujić N Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju, Interna klinika, Univerzitetski klinički centar Tuzla, BiH mabasic@hotmail.com Dokazano je da je prekomjerna tjelesna težina jedan od značajnih riziko faktora za nastanak osteoartritisa (OA) koljena. Ona otežava, a nekad i onemogućava pokretljivost bolesnika, pa se očekuje da veča tjelesna težina uzrokuje veću funkcionalnu onesposobljenost, kao i da umanjuje djelovanje fizikalne terapije (FT). Cilj rada je utvrditi odnos tjelesne mase i funkcionalne sposobnosti bolesnika sa OA koljena, kao i uticaj prekomjerne tjelesne težine na učinak FT. Ispitanici i metode: Ispitivanje je izvršeno na 50 bolesnika sa OA koljena, prosječne starosti 62.9 i prosječnog trajanja bolesti 11.4 god. Tjelesna masa je prikazana preko indexa tjelesne mase (BMI). Funkcionalna sposobnost je ocjenjivana sa Lequesne indexom za OA koljena. Bolesnici su razvrstani u grupe prema vrijednosti BMI: I

grupa su bili pacijenti sa normalnom tjelesnom masom (BMI do 25), II grupa su bili umjereno gojazni pacijenti (BMI 25.1 - 30.0), u III i IV grupi su bili prekomjerno gojazni pacijenti, sa BMI od 30.1 - 35.0 (III grupa) i od 35.1 - 40.0 (IV grupa). V grupa su bili ekstremno gojazni (BMI preko 40). Rezultati: Najveći broj bolesnika (96 %) je imao povećanu tjelesnu težinu, od čega je 74 % imalo prekomjernu i ekstremnu tjelesnu težinu (BMI preko 30). Prosječna vrijednost Lequesne funkcionalnog indeksa prije FT je bila 16.0. Između II, III, IV i V grupe nije bilo značajne razlike u vrijednosti Lequesne indexa, dok je za I grupu ona bila signifikantno manja u odnosu na ostale grupe (10.0). Nakon provedene FT vrijednost Lequesne indexa je značajno smanjena u svim grupama. Efekat FT nije ovisio o vrijednosti BMI. Zaključak: Povećana tjelesna težina dovodi do nastanka OA koljena, ali ne postoji povezanost njene veličine sa težinom funkcionalnog oštećenja. Funkcionalna sposobnost koljena mjerena sa Lequesne indexom nije korelirala sa BMI, niti je učinak FT zavisio od veličine BMI. P UTICAJ GOJAZNOSTI NA FUNKCIONALNU SPOSOBNOST PACIJENTKINJA OBOLELIH OD GONARTROZE Milenovic N1, Devecerski G2, Popovic B1 1 Zavod za reumatizam, Novi Sad 2 Medicinski faklutet, Klinika za medicinsku rehabilitaciju, KC Novi Sad, Srbija drmuluc8@hotmail.com Uvod - Moderan način života, usled nepravilne ishrane i pojave gojaznosti, u mnogome dovodi do pojave artrotičnih promena prvenstveno na kolenima. Cilj ove studije je bio da se utvdi uticaj gojaznosti na procenu funkcionalne sposobnosti pacijenatkinja obolelih od gonartroze. Material i metode- U studiju je bilo uključeno 68 pacijentkinja, starosti 40 - 75 godina, sa dijagnostifikovanom gonatrozom II i III stepena po Kellgren & Lawrence radiografskoj skali. Za određivanje telesne težine je korišćena "Tanita BC 540 Innerscan Body Composition Monitor", dok je za određivanje stepena gojaznosti korišćena klasifikacija ishranjenosti prema indeksu telesne mase (BMI). Za funkcionalnu procenu je korišten test ¨up and go¨ (TUG). Rezultat - Prosečna telesna težina je iznosila 79.3 kg (SD ± 17.24). Prosečan BMI = 31.6606 kg/m2 (SD ± 4.77), od čega je 92.2 % pacijenata imalo neki od problema sa viškom telesne težine pri čemu je 35.3 % pacijentkinja pripadalo grupi predgojaznih, a 32.4 % pacijentkinja grupi gojaznosti I stepena. Prosečna vrednost TUG-a je bila 12.79 sec (SD ± 2.95). Uočeno produženje TUG-a ukazivalo je na lošije funkcionalno stanje pacijentkinja. Dobijena je visoka statistički značajna koleracija (r = 0.91; p = 0.018) između BMI i TUG-a, što je ukazalo da je kod pacijenata sa višim stepenom gojaznosti izraženije smanjenje funkcionalne sposobnosti.

Zaključak: Gojaznost predstavlja jedan od značajnih problema pacijentkinja obolelih od gonartroze, s tim da viši stepen gojaznosti ujedno dovodi do smanjene funkcionalne sposobnosti pacijenta. Ključne reči: gonartroza, gojaznost, funkcionalna sposobnost P TERAPIJSKI IZBOR U LEČENJU GONARTROZA Božović Jelić J, Ranković O, Anđelić G Zdravstveni centar Valjevo, Služba za fizikalnu medicinu, rehabilitaciju i reumatologiju, Valjevo, Srbija ivanj1313@teleport.co.yu Uvod: gonartroza je degenerativna bolest kolenskog zgloba pri čemu se dešavaju promene u zglobnoj hrskavici i subhondralnoj kosti. U kasnijem toku bolesti brojni faktori sinovijske inflamacije podržavaju primarne destruktivne procese u hrskavici. Program lečenja gonartroza uključuje primenu fizikalne i/ili medikamentne terapije. Cilj rada je da ukaže na mogućnosti lečenja gonartroza i da potencira najefikasniji način. Metodologija: ispitivanjem je obuhvaćeno 30 bolesnika lečenih u Službi za fiziklnu medicinu, rehabilitaciju i reumatologiju u Valjevu, kod kojih je po ACR kriterijumima postavljena dijagnoza gonartroze. U grupi je bilo 20 žena i 10 muškaraca, životne dobi od 42 do 69 godina (prosecne starosti 60.3 ± 4.6 godina) dužine trajanja bolesti od 1 do 14 godina. Bolesnici su podeljeni u 3 grupe: kod bolesnika prve grupe korišćena je samo medikamentna terapija (bolesnici koji su izjavili da ne mogu da dolaze na fizikalnu terapiju); kod bolesnika druge grupe primenjivana je samo fizikalna terapija (bolesnici sa ulkusnom bolešću ili nekom drugom kontraindikacijom za primenu NSAIL) i kod bolesnika treće grupe primenjivana je fizikalna terapija uz NSAIL. Od fizikalnih procedura primenjena je terapija elektromagnetnim poljem niske frekvence, DD struje, EF antireumatika i kinezi terapija. Kontrolni pregled je rađen posle dve i posle četiri nedelje. Za parametre smo uzeli MOP u kolenu i merenje GMS m.quadriceps-a MMT. Rezultati: na početku lečenja pun obim pokreta u obolelom zglobu imalo je 13 pacijenata, a kod ostalih 17 je ograničenje iznosilo od 20 - 60 stepeni. Mišićna snaga m. quadriceps-a merena MMT se kretala od 3 - 4. Posle četiri nedelje lečenja, u sve tri grupe bolesnika došlo je do povećanja obima pokreta, a mišićna snaga ispitivane muskulature je bila veća. Kao što se i očekivalo najuspešnije lečenje je bilo one grupe pacijenata koji su bili na fizikalnoj i medikamentnoj terapiji. Posle mesec dana lečenja u toj grupi bolesnika ograničenje obima pokreta je smanjeno na 10 - 20 stepeni, dok je u ostale dve grupe ograničenje smanjeno na 20-30 stepeni. Mišićna snaga natkolene muskulature povećana je za ½ ocene, što se može objasniti činjenicom da je za povećanje mišićne snage potrebno duže trajanje kinezi terapije. Zaključak: u lečenju gonartroza najbolji rezultati se postižu kombinovanom primenom fizikalne i medikamentne terapije, dok pojedinačna primena jedne ili

2. p=0. Svaka grupa ima 30 ispitanika. KC Kragujevac. quadriceps femoris. Hubertus test. procene noćnog i jutarnjeg bola.026). analgetici) i klasičnom fizikalnom terapijom: Ultrazvuk 0. stanje pacijenta je procenjivano na osnovu VAS skale bola i . Cilj rada: 1. kao i smanjenje doza u NSAIL. p=0.072).Za značajnije povećanje mišićne snage natkolene muskulature potrebna je duža primena kinezi terapije. Svi posmatrani parametri mereni su u tri vremena merenja: pre početka primene terapije. a što dovodi do pojave bolova. U kliničkoj slici se često sreće i sinovitis kao prateći simptom "aktivirane gonarthroze". • Na kraju tridesetodnevnog perioda praćenja. Mejdi Z Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. Postaviti optimalnu metodologiju elektroforetske primene kortikosteroida kod gonarthrosis. Homogenizacija izvršena prema godinama starosti i polu. posle deset terapijski procedura i nakom mesec dana primene terapije. uočavamo: • Da su vrednosti ocene bola pre početke terpije statistički značajno bile veće kod pacijenta kod kojih je primenjivana elektroforeza Lemod depo-om (Mann-Whitney U test. kontraktura u kolenom zglobu u stepenima. Primarno je oštećena zglobna hrskavica.yu Gonartroza je najčešće degenerativno reumatsko oboljenje. • Posle deset dana terapije vrednosti ocene bola nisu se statistički značajno razlikovale između ove dve grupe ispitanika (Mann-Whitney U test. redukcije pokretljivosti. P TERAPIJSKI EFEKTI ELEKTROFOREZE KORTIKOSTEROIDA KOD GONARTROZE Jevtić M. Za procenu efekta primenjivane terapije kod bolesnika sa artrozom kolenog zgloba korišćene su VAS skala za procenu bola. U drugoj grupi ispitanika aplikovana je elektroforeza placeba sa istim parametrima elektroterapije kao kod primene elektroforeze Lemod depo (methylprednizolon). Osnovni parametar procene terapijskog uspeha je subjektivna ocena bola od strane pacijenta. parafinoterapija i kineziterapija. U I grupi ispitanika pored navedene terapije primenjena je elektroforeza kortikosteroida i to methylprednisolon (Lemod depo u dozi od 40 mg u obliku vodene suspenzije) 10 dana. Proceniti terapijski efekat elektroforeze kortikosteroida (jednostruko slepa studija) Metod rada: Osnovna ideja rada je da se uporede terapijski rezultati primene kortikosteroida putem elektroforeze. a procenjeno na osnovu ocena VAS skale bola. Srbija veljkomio@ptt. Veljković M.druge vrste lečenja daje približno iste rezultate. U tom cilju prospektivnom studijom postavljene su dve grupe ispitanika.8W/cm2 x 5 min. Rezultati: Poređenjem stanja pacijenata između posmatranih grupa ispitanika sa elektroforezom aplikovanom kortikosteroidima i destilovanom vodom. mišićni test za m. nemogućnosti hoda i sl. Obe grupe su tretirane istom terapijskom metodologijom: primena medikamentozne reumatološke terapije (NSAIL. TENS terapija.

kao i posle 2 i 4 meseca od primenjene terapije.Altman 1987. Azdejković Lj Zdravstveni centar Kruševac. Nakon 20 procedura u eksperimentalnoj grupi nije bilo statistički značajnog povećanja obima pokreta u tretiranom kolenu (p > 0. Metodologija: Ispitivanje je obavljeno u Zdravstvenom centru u Kruševcu u 2004 god. koji su zadovoljili dijagnostičke kriterijume za OAK.000).). Posle 20 terapijskih procedura.statistički značajno je bilo bolje u grupi kod koje je za lečenje artroze kolena primenjivana elektroforeza kortikosteroidima (Mann-Whitney U test. Njihov osnovni princip delovanja je različit stepen inhibicije kataboličkih procesa u hrskavici i okolnom tkivu.05). starosti od 30 81 godina. Subjektivno stanje procenjivano je merenjem jačine bola WOMAC skorom. Cilj: Ispitati kliničku efikasnost kombinovane terapije fizikalnih agenasa i DMOAD u terapiji OA kolena i sagledati i analizirati dužinu trajanja lečenja do postizanja punog kliničkog benefita kod kombinovanog lečenja i lečenja fizikalnim agensima. Ranije su nosili naziv hondroprotektivnim lekovima (R. Rezultati: U eksperimentalnoj grupi posle 20 terapijskih procedura. Kontrolisana randominizirana studija je obuhvatila 80 bolesnika.05). Srbija hansmiha@my-its. P FUNKCIONALNI STATUS PACIJENATA SA OSTEOARTHRITISOM KOLENA (OA) TRETIRANIH DISEASE MODIFYING OA DRUGS Matić D. obima pokreta i grube mišićne snage natkolene muskulature. Mijušković G. Funkcionalno stanje pacijenata procenjivano je: pre terapije. elekroforeza. nakon 20 terapijskih procedura. Nije bilo statistički . a danas ih nazivamo Disease Modifying OA Drugs (DMOAD). Statistički značajno povećanje postignuto je tek posle 2 meseca i 4 meseca i to u odnosu na početni status (p < 0. nakon 2 i 4 meseca i to merenjem: obima kolena.05). Posle 4 meseca od početka lečenja nije bilo statistički značajnog smanjenja razlike u obimu kolena .net Antiartrotični lekovi sa simptomatskim sporim i strukturno modificirajućim delovanjem su posebna grupa nove generacije lekova. koji pored simptomatskih efekata. i kontrolna grupu – 40 pacijenata tretiranih isključivo fizikalnim agenasima. Ključne reči: Gonarthrosis. Poboljšanje kliničkog nalaza i redukcija bolova pri elektroforezi placeba (aqua redestilata) se objašnjava analgetskim efektom pozitivnog pola (anodna galvanizacija). u kontrolnoj grupi kao i posle 2 meseca od primenjene terapije. na različitim nivoima kao i stimulacija anaboličkih procesa indukcijom sinteze matrixa preko faktora rasta i aktivnih metabolita. kortikosteroidi. mogu uticati i na modifikaciju toka bolesti u OA.40 pacijenata tretiranih fizikalnim agenasima po standardnom protokolu za OAK i DMOAD.01). Nakon postavljene dijagnoze pacijenti su podeljeni u dve grupe: eksperimentalnu grupu . zapažamo veoma statistički značajno smanjenje obima kolena (p < 0. zapaženo je statistički značajno smanjenje obima kolena ispitanika (p < 0. p=0.

Kod svih 60 žena vršeno je merenje koštane gustine na lumbalnim pršljenovima L1 –L4 DEXA metodom na aparatu Lunar DPX. U zaključku bi istakli da je veza između koksartroze i veće koštane mase izraženija kod mlađih pacijentkinja i da se smanjuje s godinama i sa smanjenom fizičkom aktivnošću. . Nakon 20 fizikalnih procedura i permanentnog peroralnog uzimanja DMOAD u ispitanika obe grupe nije bilo statistički značajne razlike u oceni bola. Degenerativno oboljenje zgloba kuka – coxarthrosis s etiopatogenetskog gledišta javlja se u vreme opšte staračke involucije i endokrinih poremećaja vezanih za smanjenu aktivnost seksualnih hormona. Jovanović J. Zaključak: Primena fizikalnih agenasa i DMOAD daje dobre terapijske rezultate kod pacijenata sa OA kolena. P OSTEOPOROZA I OSTEOARTROZA KUKA Filipov R.05). i veoma statistički značajno smanjenje bola pri sedenju/ležanju kao i noćnog bola (p < 0. Dimić A Institut za prevenciju. Posle 2 meseca u korist ispitanika eksperimentalne grupe.net Uvod: Artroze spadaju u red ne samo najčešćih već i najstarijih poznatih bolesti. Nije bilo statistički značajnog poboljšanja mišićne snage m. Posle 4 meseca kod ispitanika eksperimentalne grupe uočavamo visoku statističku značajnost u smanjenju bola u svim kategorijama WOMAC skora. Rezultati: Dobijeni rezultati su pokazali da je koksartroza udružena sa povećanjem BMD. što se manifestuje poboljšanjem njihovog funkcionalnog statusa. tako ni posle 2 i 4 meseca (p > 0. lečenje i rehabilitaciju reumatičnih i kardiovaskularnih bolesnika ’’Niška Banja“.Osteoporoza je sistemska metabolička bolest koja se javlja u starijem životnom dobu i posebno kod žena u menopauzi.6 nedelja u odnosu na vreme započete terapije.001). dok su 30 bile bez koksartroze i predstavljale kontrolnu grupu. postoji visoko statistički značajno smanjenje bola pri: hodu po ravnom.01). Kod 30 ispitanica klinički i radiološki je dijagnostikovana koksartroza. Niška Banja.značajnog povećanja obima pokreta u tretiranom kolenu kod ispitanika kontrolne grupe ni u jednom hronološki izdvojenom vremenskom periodu posle primenjene terapije (p > 0. Cilj našeg rada je bio da utvrdimo da li kod pacijentkinja sa koksartrozom postoji povećanje koštane gustine i u kakvoj je vezi indeks telesne mase (BMI) i koštane gustine (BMD).quadricepsa i mišića zadnje lože natkolena nakon primenjene terapije u eksperimentalnoj a ni u kontrolnoj grupi. starosti 45 – 84 god. Za postizanje kliničke efikasnosti kombinovane primene fizikalnih agenasa i DMOAD porebno je vreme od 4 . penjanju/ silaženju niz stepenice. Srbija filipovr@bankerinter. Metode: Ispitivanjem je obuhvaćeno 60 žena u postmenopauzalnom periodu.05). kako posle 20 procedura. Marković K. kao i pri stajanju (p < 0. ali i da postoji pozitivna korelacija između BMI i BMD kao i da je veći BMI udružen sa većom gustinom kostiju.

IOHB ‘’Banjica’’. najviše ih je bilo između 15 i 30 godina (povrede) i između 55 i 75 godina (degenerativni reumatizam). samo u levom kuku 60 i u oba kuka 20. prijatnog je mirisa i nestvara kontaktne alergijske reakcije. a funkcije su se povećale ili vratile u normalu. Bolovi su se smanjili u intezitetu i dužini trajanja. Beograd.yu Uvod: u periodu od oktobra 2000. odnosno kako su u pomenutom periodu dolazili u specijalističke ambulante. Materijal i metode: Pomenutih 150 bolesnika lečeno je metodom slučajnog izbora. dva do tri puta dnevno u zavisnosti od kliničke slike. Popović Z.com Uvod: Bol i ukočenost u kuku glavni su razlozi zbog kojih pacijenti sa koksartrozom imaju probleme u seksualnim odnosima. nane. Molnar Đ. Borojević S. primenjuje se površinskim nanošenjem i blagim utrljavanjem ili dubljom masažom bolnih mesta. borovih iglica i gaveze. Od toga broja 90 je bilo muškaraca. odlično se podnosio. Cilj rada: Da ispitamo i iznesemo rezultate lečenja kod sindroma bolnog ramena novim preparatom MENTOGAL gel-om. Kod svih lečenih bolesnika došlo je do poboljšanja nakon primene MENTOGAL gela. Pejović V.P LEČENJE BOLOVA U KUKOVIMA MENTOGAL GELOM Pakaški O. Odlikuje se i visokim sadržajem lipoidnih sastojaka čime je prilagođen specijalno za lokalnu masažu bolnih mesta. Srbija zckikinda@ptt. Klinika za ortopediju i traumatologiju VMA. kontaktne alergije. a 60 žena. Mora se naglasiti da ni kod jednog bolesnika nije bilo nepodnošljivosti na preparat. . niti iritacije okolnog tkiva. Banja Kanjiža i Dom zdravlja Bečej ukupno 150 bolesnika preparatom MENTOGAL gel-om. godine do decembra 2004. godine lečeno je na odeljenju. Bečejac R. Baščarević Z Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. Ispitanika sa bolom samo u desnom kuku bilo je 70. Cilj: Ispitati povezanost bola pri pokretu i bola pri mirovanju sa stepenom poteškoća pri seksualnim odnosima. Prijatnog je mirisa. Pakaški D Zdravstveni centar Kikinda. MENTOGAL gel je fito preparat čiji su osnovni funkcionalni sastojci: etanolni ekstrakt kamilice. u specijalističkim ambulantama službe za fizikalnu i sportsku medicinu. P KORELACIJA BOLA I PROBLEMA U SEKSUALNIM ODNOSIMA PACIJENATA SA KOKSARTROZOM Vukomanović A. Nađ K. Starost bolesnika kretala se od 12 do 90 godina. Kod naših ispitanika se pokazao kao neškodljiv. Zaključak: MENTOGAL gel ”MENTA” Padej je odličan fito preparat u lečenju sindroma bolnog ramena. Srbija aleks_med@yahoo. pedijatrijske službe Bolnice Kikinda.

godine života.97 godina. Anatomska oštećenja ispitivana su na radiografijama šaka. sistemska bolest vezivnog tkiva. Sulfasalazin.11 mm. Zaključak: Rana dijagnoza i blagovremeno uvođenje bolest modifikujucih lekova mogu uticati na manju radiolosku progresiju i očuvanje funkcije zglobova. Srbija matija03@ptt. P RANA DIJAGNOZA I RANA TERAPIJA . Korelacija bola pri pokretu i poteškoća pri seksualnim odnosima je na nivou visoke statističke značajnosti (r = 0. otok i destrukcija zglobova. od 19. rehabilitaciju i reumatologiju.Jelić J Služba za fizikalnu medicinu. Ključno pitanje u lečenju RA je vreme postavljanja tačne dijagnoze i vreme početka agresivne terapije. do 63. Rezultati: Prosečna starost ispitivanih bolesnica bila je 54. VAS za bol pri pokretu = 69. Soli zlata).276. Cilj rada je da ukaže na bolji funkcionalni status i moguće smanjenje radiografske progresije ranim uvođenjem u terapiju lekova koji modifikuju bolest. Metodologija: Ispitivanjem su obuhvaćene 32 bolesnice kod kojih je dijagnoza RA postavljena na osnovu ARA kriterijuma. a u IV funkcionalnoj klasi bile su samo 4 bolesnice.yu Reumatski artritis (RA) je hronična. a prosečno trajanje RA iznosilo je 6. Takođe. najveći broj njih je bio u I (10 bolesnica) i II (12 bol.MANJA ANATOMSKA OŠTEĆENJA I BOLJI FUNKCIONALNI STATUS BOLESNIKA SA REUMATSKIM ARTRITISOM Ranković O. Vrednosti su izražene u milimetrima (mm). po Steinbrockeru. u II 8 bolesnica. Rezultati: U studiji je učestvovalo 45 pacijenata oba pola. Prosečna vrednost: VAS za bol u miru = 32 mm. zapaljenska. muškarci : žene = 17 : 28. Obrada podataka je izvrsena Pearsonovim koeficijentom korelacije. p 0.). po Steinbrockeru.) anatomskom stadijumu. n. . bilo je 15 bolesnica. Zaključak: Pacijenti sa kosartrozom koji su kandidati za artroplastiku kuka imaju poteškoće u seksualnim odnosima ukoliko je njihov bol pri pokretima u kuku veći.53 mm. koju karakterisu bol. Prema anatomskom stadijumu u kome su se nalazile ispitivane bolesnice. Slična je bila i distribucija bolesnica prema funkcionalnoj klasi. određivan je i funkcionalni stadijum u kome su se bolesnice nalazile. Božović . pa samim tim i na očuvanje uobičajene dnevne aktivnosti bolesnika. nije nađena povezanost bola u miru i stepena poteškoća pri seksualnim odnosima (r = 0.503.78 godina. Kod najvećeg broja bolesnica (73 %) bolest je počela u IV deceniji života. VAS pri pokretu i VAS poteškoća pri seksualnom odnosu.Metod: Opservaciona klinička studija obuhvatila je 45 pacijenata sa koksartrozom koji su primljeni na ortopedsko odeljenje radi artroplastike kuka.0001). Sve bolesnice su imale u terapiji neki od bolest modifikujućih lekova (MTX. Resochin.s. VAS za poteškoće pri seksualnim odnosima = 47. U I funkcionalnoj klasi po Steinbrockeru. Zdravstveni centar Valjevo. Svi pacijenti su pre operacije popunili upitnik sa vizuelnom analognom skalom (VAS) za bol u miru.

9 %) bez aktuelno prisutnog artritisa kolena – kontrolna grupa. mada bez statističke značajnosti. bola i posledičnog smanjenja aktivnosti bolesnika i zbog mišićne atrofije usled bolesti. 4+ i 5. naši rezultati pokazali su da ocena 2 i 2+ postoji samo u grupi sa artritisom kolena. zbog uticaja zglobnog oštećenja. teži stepen funkcionalnog oštećenja. Slični rezultati su dobijeni i za procenu mišićne snage desnog m. Jovanović V. Ocene 2 i 2+ postoje samo u grupi bolesnika sa artritisom kolena. Bolje ocene 4. izliva.biceps femoris-a prema MMT dobijene su slabije ocene u grupi bolesnika sa artritisom kolena u odnosu na grupu bez artritisa kolena. Srbija vladaort@yahoo.1 %) sa aktuelno prisutnim artritisom kolena – ispitivana grupa i 67 bolesnika (37.05.525. uz postojanje statističke značajnosti c2 = 20. ocene 2-. c2 = 7. zastupljenije su u grupi bez artritisa kolena.je zastupljenija nego u grupi bez artritisa kolena. gde je i ocena 3. Prilikom testiranja levog m.0001. Filipov R Institut za prevenciju. QUADRICEPSA I M. koji su bili podeljeni u 2 grupe: 110 bolesnika (62. dok ih nije bilo u grupi bez artritisa kolena. BICEPS FEMORISA KOD BOLESNIKA SA REUMATOIDNIM ARTRITISOM Jovanović J. Male ocene 1.108. takođe je potvrđeno da grupa sa artritisom kolena ima slabije ocene u odnosu na grupu bez artritisa kolena. a i ocena 3.com Zahvaćenost kolenskog zgloba u RA je ređa no zahvaćenost sitnih zglobova šaka i stopala. uz poštovanje ACR kriterijuma. uz 2 = 31600.zastupljenije su u grupi bez artritisa kolena. Bolje ocene. dok ocena 5 i 5postoji samo u grupi bez artritisa kolena. Kolenski zglob. c2 = 19.biceps femorisa.quadricepsa i m. koja u RA nastaje.biceps femorisa kod bolesnika sa reumatoidnim artritisom. dok su ocene 4 i 4+ češće u grupi bez artritisa kolena.073. p = 0. 2-. Testiranjem desnog m. p < 0. uz moguću invalidnost težeg stepena. pχpostojanje statistički visoko značajne razlike. ali moguća i u značajnom procentu. < 0. Bolesnici i metode: Ispitivanjem je obuhvaćeno 177 bolesnika sa RA. p = 0. Zahvaćenost kolenskog zgloba u RA nosi sa sobom ozbiljan funkcionalni poremećaj. Rezultati rada: Testiranjem m. Marković Z.quadricepsa i m. uz moguću invalidnost težeg stepena.722. Snaga mišića procenjvana je prema MMT. lečenje i rehabilitaciju reumatičnih i kardiovaskularnih bolesti „Niška Banja“.daleko češća. 4+. Bolje ocene zastupljenije su u grupi bolesnika bez artritisa kolena. 2 i 2+ bile su prisutne samo u grupi sa artritisom kolena. kao veliki noseći zglob.847. prisutnim artritisom uslovljava brzu progresiju bolesti. 2 i 2+ postoje samo u grupi bolesnika sa artritisom kolena. Zaključak: Naši rezultati pokazali su da artritis kolena ima značajan uticaj na smanjenje mišićne snage m.P UTICAJ ARTRITISA KOLENA NA MIŠIĆNU SNAGU M. quadriceps femorisa. mada van okvira statističke značajnosti. Cilj rada bio je utvrditi da li i u kom stepenu prisustvo artritisa kolena dovodi do smanjenja mišićne snage m.biceps femorisa. 4-. quadriceps femoris levo. . Pavlović A.

U fazama pogoršanja bolesti 1/4 bolesnika je dobijala GK intramuskularno ili intraartikularno. Cilj rada je bio da se ispita učestalost primene NSAIL kod bolesnika sa reumatoidnim artritisom (RA) u referentnoj vojvodjanskoj ustanovi za lečenje reumatskih bolesti. Većina bolesnika (91. Nimesulid tablete od 100 mg (2 x 1 tbl.) je uzimalo 9. Rezultati: Kod skoro svih ispitivanih bolesnika sa reumatoidnim artritisom u lečenju je primenjen NSAIL (93.3 % ž) sa reumatoidnim artritisom koji su tokom 2005 godine lečeni u Zavodu za reumatizam Novi Sad. RS 2 Poliklinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju DZ Tuzla.).4 % bolesnika.7 %).7 % m.2 % bolesnika. Kod svega 11 bolesnika (6. a GK 1/3 bolesnika. BiH slavicajandric@yahoo. 78. da se vodi računa o neželjenim dejstvima NSAIL i najčešće primenjuju selektivni COX2 inhibitori.3 %) nisu u terapiji dati NSAIL.Zotović“. Materijal i metodologija: retrospektivnom studijom je obuhvaćeno 175 bolesnika (21.5 mg (1 x 1 tbl. P FUNKCIONALNI ISHOD KOD DJECE SA SUPRAKONDILARNIM PRELOMOM HUMERUSA Jandrić S1. a u kapsulama 15.com .3 %) bio je Meloxicam u ampulama u dozi od 15 mg (1 x 1 im. Ibuprofen u dozi od 400mg (3 x 1 tbl. Kod svih bolesnika analizirana je primena vrste i doze primenjenog NSAIL.P PRIMENA NSAIL U LEČENJU BOLESNIKA SA REUMATOIDNIM ARTRITISOM U ZAVODU ZA REUMATIZAM NOVI SAD Erdeljan B1. Bećirević E2 1 Zavod za rehabilitaciju „Dr M. Bošković K2.4 % bolesnika. Srbija azam@Eunet. sa najvećim brojem bolesnika u grupi od 50 .) i Meloxicam tablete u dozi od 7. Zaključak : iz dobijenih rezultata se može zaključiti da se u Zavodu za reumatizam u Novom Sadu primenjuju savremeni stavovi u lečenju RA. Prtina D1.net Suprakondilarne frakture humerusa su najčešće frakture u području lakta u dječijoj populaciji.) je uzimalo 2.59 godina. Marjanović B1. Lazarević M1 1 Zavod za reumatizam.4 %) je dobijala BML. Najčešće primenjeni NSAIL kod naših bolesnika (34.9 % bolesnika. .yu Uvod: Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL) su najčešće primenjivani simptomatski lekovi u lečenju reumatskih bolesti i bolnih sindroma. Prosečna starost bolesnika bila je 58 + 11 godina. Banjaluka. Diklofenak u tabletama od 100 mg (1 x 1 tbl. One mogu voditi u funkcionalno oštećenje sa smanjenjem obima pokreta u zglobu lakta. sjandric@teol. 2Klinika za medicinsku rehabilitaciju. U lečenju bolesnika sa reumatoidnim artritisom (RA) primenjuju se pored bolest modifikujućih lekova (BML) i kortikosteroida (GK).) je dobijalo 31. KC Novi Sad.

Manojlović . sinhronih pokreta ostvarenih u skapulohumeralnom ritmu. s obzirom na to da pokreti u ramenu predstavljaju kombinaciju složenih. Dubljanin E1 1 Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. klasifikuju se prema Neeru (1970) u četiri grupe koje povezuju anatomske i biomehaničke faktore.yu Uvod: Prelomi gornjeg okrajka nadlakatne kosti. Vesović .38. Rezultati: Rezultati su prikazani Constant scorom. Cilj rada je da se prikažu rezultati oporavka funkcije ramena posle ugradnje parcijalne proteze ramena zbog preloma.94 godina) sa kontrakturama lakta koje smo tretirali procedurama fizikalne terapije poslije ortopedskog liječenja suprakondilarnih preloma humerusa.Ugradnjom parcijalne proteze ramena leče se četvorodelni i dislocirani prelomi. koji čine 5 % svih preloma.Potić V1. Materijal:U Centru za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. Metod: Rehabilitacija je sprovedena prema modifikovanom protokolu po Neeru i protokolu Johan Hopkins univerziteta u Baltimoru. KCS Beograd. KCS-a u Beogradu u periodu od 2003. Ključne riječi: lakat. 91.001). Analizirali smo 34 . kao i principe lečenja. KCS Beograd 2 Institut za ortopedsku hirurgiju i traumatologiju. djece je imalo odličan rezultat poslije liječenja.57 ± 2. na svakom pojedinačnom nivou ramenog kompleksa i da promena na bilo kom nivou dovodi do narušavanja sinhronosti. kontrakture. Vukov V2. nepravilnosi i ograničenja pokreta sa subjektivnim smetnjama.Cilj naše studije je bio da istraži efekat fizikalne terapije na obim pokreta u zglobu lakta kod posttraumatskih kontraktura lakta kod djece sa suprakondilarnim prelomom. godine rehabilitovano je 16 bolesnika kojima je ugrađena parcijalna proteza ramena zbog preloma na gornjem okrajku. Kompleks različitih terapijskih fizikalnih procedura može značajno poboljšati obim pokreta u zglobu lakta.Opačić M1. Funkcionalni oporavak operisanog ramena u velikoj meri zavisi od ranog započinjanja rehabilitacionog tretmana. nakon 6 meseci od operacije i u okviru njega rezultatima funkcije ramena operisanih bolesnika. prelomi glave koji zahvataju više od 50 % zglobne površine. p < 0. do 2006. impaktirani prelomi. Funkcionalni ishod je predstavljen ocjenama od 1 do 3 (Flynn). . Srbija tradovanovic@eunet. Razlika u ocjenama na početku i na kraju terapije je statistički značajna (t = 16. dječije suprakondilarne frakture humerusa. fizikalna terapija P FUNKCIONALNA EVALUACIJA BOLESNIKA SA UGRAĐENOM PARCIJALNOM PROTEZOM RAMENA ZBOG PRELOMA Radovanović T1.oro djece (prosječne starosti 8. Tomanović S1. prelomi glave nadlakatne kosti.18 %. kao i trodelni prelomi osteoporotične kosti.

66 %) izražen otok.co. Metod Prospektivnom kliničkom studijom pratili smo i registrovali efekte pulsirajućeg elektromagnetnog polja primenjenog od trećeg dana od nastanka preloma radijusa na tipičnom mestu.yu Uvod O upotrebi pulsirajućeg elektromagnetnog polja u lečenju ''svežih'' nekomplikovanih preloma ima mnogo manje podataka nego o drugim vrstama stimulacije koštanog zarastanja (osteoporozi.60. Na kraju lečenja bez otoka je 16 (53. pseudoartrozi. postižu se ukoliko je rehabilitacioni tretman započet na vreme.sbb.7 do kraja lečenja (r2 = 0. Lečenje naših bolesnika je trajalo 50. Zečević A2. pokretljivost zahvaćenih zglobova (merenjem obima pokreta univerzalnim goniometrom). 66 %). dužinu lečenja i prisustvo komplikacija.16 dana sa dobrim funkcionalnim oporavkom (izlečenje kod 18. Maksimalno moguća restitucija funkcije operisanog ramena se može dobiti pod uslovom da se strogo poštuje rehabilitacioni protokol. Rezultati Sa početnih 3. Ključne reči: funkcionalna evaluacija. Prelom je srastao do kraja lečenja kod svih 30 bolesnika. Zaključak Terapija pulsirajućim elektromagnetnim poljem frekvencije 640 Hz 30 minuta na dan (1 vremenska jedinica). Savremeno tumačenje koštanog zarastanja opravdava korišćenje pulsirajućeg elektromagnetnog polja dok imobilizacija još traje. Srbija mmilosevic@kg. magneto terapija. a razlika u odnosu na početak lečenja nije bila statistički značajna (r2 = 0. rehabilitacija. fraktura distalnog radijusa. a dobijeni rezultati su kontradiktorni. T < 2). a 2 (6. usporenoj konsolidaciji preloma). Ristić B2 1 Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. Najčešće registrovana komplikacija u našem uzorku bila je ograničena pokretljivost zglobova koja je sa početnih 15 (50 %) smanjila na 2 (6.MAGNETNOG POLJA U TERAPIJI ''SVEŽIH'' PRELOMA RADIJUSA NA TIPIČNOM MESTU Zečević Luković T1. T > 2).5 ± 0.3 %) bolesnika. funkcionalni status. sa sukcesivnim povećanjem intenziteta pokazala se efikasnom u lečenju ''svežeg'' preloma radijusa na tipičnom mestu. veličinu otoka (merenjem obima gornjih ekstremiteta na topografski definisanim mestima).Zaključak: Visoke vrednosti Constant scora kod bolesnika kojima je ugrađena parcijalna proteza ramena zbog preloma. Kod 30 bolesnika registrovali smo sledeće parametre: jačinu bolova (vizuelno-analognom skalom). Friščić Ž2. zadovoljavajući status kod 11 bolesnika).97 ± 19. parcijalna proteza ramena P EFIKASNOST PULSIRAJUĆEG ELEKTRO .8 ± 1. 2Centar za ortopediju i traumatologiju Klinički centar i Medicinski fakultet Kragujevac.43. 12 (40 %) ima umeren. sveža fraktura . Ključne reči: pulsirajuće elektromagnetno polje.47 bol se statistički značajno smanjio na 1.

na Klinici za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju KC Niš. Kontrolnu grupu (KG) je činilo 11 pacijenata. sa kontrakturom u predelu lakta. Radenković M. Metode: prospektivnom studijom je obuhvaćeno 28 pacijenata. Klinički centar Niš Ortopedsko .01). nakon sprovedene rehabilitacije. Klinički centar Niš. 20 terapijskih procedura od ponedeljka do petka. Srbija radmilos@bankerinter.P REHABILITACIJA PACIJENATA SA PRELOMOM GLAVICE RADIJUSA Ristić T.com Prelom glavice radijusa spada u česte povrede lakta. Cilj rada: da ispita efikasnost rane rehabilitacije.net. Ispitanici su podeljeni u dve grupe: eksperimentalnu grupu (EG) je činilo 17 pacijenata sa navedenim prelomom. Stanković A. . manjom od jedne trećine cirkumferencije i dislokacijom do 1 mm.hiruška klinika. Kod obe grupe pacijenata primenjivan je rehabilitacioni tretman koji se sastojao u primeni: kinezi. a mogu da ostave velike funkcionalne poremećaje. kao i na završetku urađena su merenja obima pokreta u lakatnom zglobu. u eksperimentalnoj grupi smo dobili pun obim pokreta u lakatnom zglobu. a fleksija je iznosila 100° kod tri pacijenta. što sugeriše ortopedima da odmah nakon postavljanja dijagnoze pacijente šalju na fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. zaostala je ekstenzija lakta. Rehabilitacija je nastavljena kod ova tri pacijenta još 4 nedelje nakon čega se kontraktura u lakatnom zglobu održala u dva pacijenta. Zaključak: rana rehabilitacija kod pacijenata sa prelomom radijusa dovodi do potpunog funkcionalnog oporavka lakatnog zgloba. sprovedene kod pacijenata sa prelomom glavice radijusa. radne. koji su došli na rehabilitaciju mesec dana posle povrede. krio. Rezultati rada: nakon sprovedene rehabilitacije. koje prolaze često bez odgovarajuće kliničke i radiološke dijagnostike. koji su bili na ambulantno polikliničkoj rehabilitaciji. koja je iznosila 150°. elektro i impulsne elektromegnetne terapije u trajanju od 4 nedelje. Dobijeni rezultati u eksperimentalnoj grupi su bili statistički visoko značajno bolji nego u kontrolnoj grupi (p < 0. kod kojih je morala da se uradi hiruška intervencija. sa prelomom glavice radijusa. i nakon toga su imali rehabilitacioni program na klinici. koji su lečeni gipsanom imobilizacijom u trajanju od 7 dana. Pre započinjanja terapije. Lazović M. kojima je praćen rezultat rehabilitacije. Kod kontrlne grupe. Milenković S Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. anitastankovic@yahoo.

com Fraktura radii loco typico je jedna od najčestih fraktura posebno u srednoj i postaroj vozrasnoj strukturi. Materijal i metodi: korišteni su pacienti sa Collesovom frakturom lečeni u Zavodu za fizikalnu medicinu i rehabiltaciju u Skoplju.6 nedelja. potiskujući hirursku tehniku u drugi plan. pre svega mišića i kapsule. Beograd. Radojević B. hirurgija veštačkog kuka napredovala je. Zafirovska L. Minimalno invazivna hirurgija. Lečenje pacienata sa Collesovom frakturom konzevativno i to sa manjim periodom imobilizacije i što ranije sa fizikalnom terapijom je metoda izbora za izbegavanje kasnijih komplikacija i sa samim tim namalenje invalidnosti. Obradjeni su 30 pacienata od kojih kod 16 bili su prisutni simptomi Sudeckovog sindroma: bol. da bi krajem XX veka postala dominantna. vec u frekfentnosti njihovih komplikacija. Grkova Miškovska E Zavod za fiz. vrativši rasprave o hirurškoj veštini u ortopedske krugove. estetski veoma prihvatljive kožne incizije. pored male.yu Više od šest decenija veštački zglob predstavlja najbolje rešenje za bolna degenerativna stanja kuka. a boravak u bolnici skraćen na 3 do 7 dana. Stojanovska M. Labačevska V. Ovde želimo da predstavimo . med. Cilj rada je da se prikaže začestenost komplikacija i lečenje istih sa fizikalnom terapijom.ac. Medikus-Matea-Skopje. Pantelić S IOHB Banjica. Ivanovska L.bg. otok. otok. Svi su bili tretirani sa elektroterapijom. a kod 1 ostali su svi simptomi poradi kontrakture u prstima. i rehabilitacija-Skopje.P REHABILITACIJA KOMPLIKACIJA POSLE FRAKTURA RADII LOCO TYPICO Mitrevska B. Ključne reči: radii loco typico. nestao je bol. R.MIS” operativnih postupaka. Njihov interes nije u njihovoj frekfentnosti. ograničenih dvizenja i rengenološki dokazan Sudeckov sindrom. sonoterapijom. znači pre svega minimalno oštećenje dubljih tkiva. Makedonija mitrevskabiljana@hotmail. Ipak. Srbija z_bascarevic@med. a dvizenja u ručnom zglobu i prstima bio je do N. Danas možemo reći da u hirurgiji veštačkog kuka ništa više nije isto. Kod 9 pacienata posle toga rezultati su bili odlični. Sy. do “mini invazivnih . Usavršavanje hirurških postupaka pratila je nauka o biomaterijalima. Sudeck P MINIMALNO INVAZIVNA HIRURGIJA KUKA – ZAŠTO I KADA? Baščarević Z. Oporavak pacijenata i rehabilitacija veoma su ubrzani. kineziterapijom i radnom terapijom u trajanje od 20 tretmana. Kod 6 pacienata bio je potreban ponovni tretman posle 4 nedelje. Colles-ova fraktura. Svi su bili konzervativno tretirani sa gipsanom imobilizacijom od trajanja 4 . uz mnogo osporavanja i kontrovezi.

ovu novu vrstu hirurgije veštačkih zglobova, koja je u našoj bolnici primenjena početkom 2004. godine, a danas u svetu prihvaćene od većine aloplasticnih hirurga. P REHABILITACIJA POSLE MINIMALNE INVAZIVNE HIRURGIJE KUKA - PRIKAZ SLUČAJA Pantelić S, Radojević B, Baščarević Z, Nikolić O IOHB "Banjica", Beograd, Srbija info@iohbb.edu.yu MIS je nova operativna tehnika koja se u našoj ustanovi primenjuje već dve i po godine. Cilj rada je prikaz razlika u rehabilitacionim postupcima kod pacijenata operisanih na ovaj način u odnosu na pacijente operisane standardnom metodom, pošto su one značajne. Za MIS se odlučujemo kod centriranih kukova sa artrotičnim promenama. Osnovne karakteristike ove operativne tehnike od značaja za rehabilitaciju jesu: - mali operativni rez, - minimalna trauma mekih tkiva, - usivanje svih struktura koje su tokom operativnog pristupa presečene (kapsula i spoljašnji rotator), - neznatan gubitak krvi tokom i posle operacije. Iz ovih karakteristika operativne tehnike proizilaze prednosti u toku rehabilitacije u neposrednom postoperativnom periodu: - bol manjeg inteziteta i kraćeg trajanja, - ranije podizanje i prohodavanje, - bolje opšte stanje, - veći obim pokreta, posebno abdukcija, - manji gubitak mišićne snage, - pravilniji hod. Intezivni i sveobuhvatni rehabilitacioni postupci se mogu primeniti praktično od prvog postoperativnog dana, da bi pacijenti bili samostalni i obučeni osnovnim aktivnostima dnevnog života već u toku prvih tri do četiri dana kada im se preporučuje odlazak iz bolnice. Ovo se posebno odnosi na dobro preoperativno fizikalnom terapijom pripremljene pacijente. P RANA POSTOPERATIVNA REHABILITACIJA PACIJENATA SA UGRAĐENOM ENDOPROTEZOM KUKA Ljusevska - Trajčevska Z, Kitrozova Z, Markovska - Ničeska L, Mićunović Naumoska S, Ivanoski P, Blažeska V, Mićunović M Spec. bolnica za ortopediju i traumatologiju ‘’Sv. Erazmo’’ Ohrid, R Makedonija mmicun@freemail.com.mk Uvod. Izrazene artrozne promene i traumatske povrede kuka su glavni uzroci radi kojih se pacijenti odlučuju za operativno lečenje, odnosno implantaciju endoproteze kuka. Cilj. Značaj rane postoperativne rehabilitacije kod pacijenata sa ugrađenom endoprotezom kuka, u smislu što bržeg obezboljivanja, postizanja optimalnog opsega pokreta kuka i rane mobilizacije. Materijal i metode. Analizirali smo 134 pacijenata od kojih 92 (68.6 %) žene i 42 (31.4 %) muškarci, koji su operirani u našoj bolnici tokom 2005 i prvih 7 meseci 2006 godine. Prema dijagnozi, 78 (58.2 %) su sa artroznim ili kongenitalnim promenama kuka, a 56 (41.8 %) sa traumatskim povredama. I u jednom i u drugom slučaju, žene su

više zastupljene 70.5 % kod koksartroze i 66 % kod pacijenata sa frakturom vrata natkolenice. Prema starosti, žene sa koksartrozom su starosti od 31 - 83 godine, ili prosecno 55.2 god., dok su muškarci od 53 - 75 god., prosečno 65.5 godina. Žene sa prelomom vrata natkolenice su prosečne starosti od 71.9 godina (50 - 95), a muškarci 72.4 godina (60 - 85). U zavisnosti od vezivanja proteze sa koksalnim delom, broj pacijenata sa apliciranim cementnim endoprotezama je 60 totalnih i 35 subtotalnih, uglavnom po Zimmeru. U drugoj grupi su 39 bezcementnih endoproteza. Rehabilitacioni tretman počinje još prvog postopertivnog dana sa respiratornom gimnastikom, izometričkim vežbama m. qudricepsa i glutealne mm., kondicionim vežbama gornjih ekstremiteta, aktivnim vežbama na zdravoj nozi i skočnog zgloba operirane noge u cilju poboljšanja cirkulacije. Drugi dan operativnog zahvata nastavlja se sa potpomognutim vežbama operiranog kuka i kolena, vežbama za jačanje muskulature, sa posebnim akcentom na ekstenzornu i abduktornu muskulaturu, manuelnom masažom, ustajanjem uz pomoć dubka ili štaka, sa ili bez oslonca u zavisnosti od tipa implantirane endoproteze. Kod cementnih endoproteza ustajanje je sa potpunim opterećenjem, dok kod bezcemntnih opterećenje počinjemo posle 8-10 nedelja uz pomoć štaka. U daljem se toku povećava intenzitet kineziterapijskih procedura, hidro - kinezi terapija, statički točak. Uporedo sa ovim procedurama, pacijenti se educiraju o načinu sedenja i ustajanja iz kreveta, hodanju stepenicama, o dozvoljenim i nedozvoljenim pokretima kuka. Rezultati. Od prikazanih 134 pacijenata sa ugrađenom endoprotezom kuka, vreme lečenja od dana operativnog zahvata do dana ispisa je 14 dana do 3 meseca. Kod pacijenata sa koksartrozom je 21.7 dana, ili 30.2 dana kod pacijenata sa traumatskom povredom kuka, ili za obe kategorije prosečno 25.9 dana, u kojem je periodu postignut cilj rane rehabilitacije, odnosno bezbolni i dobri pokreti operiranog kuka i pacijenti su ispisani pokretni, sa ili bez pomagala. Zaključak. Sa rano sprovedenim postoperativnim fizikalnim tretmanom kod pacijenata sa ugrađenom endoprotezom kuka, postignuto je u najvećem broju slučajeva skoro potpuno obezboljenje, optimalan opseg pokreta i brza mobilizacija, čime se pacijenti za relativno kratko vreme vraćaju svakodnevnim obavezama, sa signifikantnim poboljšanjem kvaliteta života. P НАШ ПРВИ ПАЦИЈЕНТ СА ОБОСТРАНИМ ВЕШТАЧКИМ ЕНДОПРОТЕЗАМА КУКА - ПРИКАЗ СЛУЧАЈ Димитрова В, Димитров П, Павловиќ П ЈЗУ Општа Болница Кавадарци Р. Македонија sencedimitrova@yahoo.com Најтеже и готово немогуче је да тачно дефинирати што је то нормално држанје и нормални усправни став човјека. Сваки човјек има своју вертебралну физиономију (СТАГНАРА). Болне коксартросе с деструкциојом зглоба код пацијента старих од6о год данас су главна индикација за тоталне замјене зглоба. При обострано непокретлјиви

или слабо покретлјивим куковима тоталне замјене зглоба код коксартроза раде се и у младјим годинама живота. ЦИЛJ: Прикажујемо случај на пацијент са обостраном коксартрозом , кои је у приоду од 10 година лечен на нашем одделу са физикалном и медикамнтозном терапијом. МАТЕРИЈАЛ И МЕТОДИ: Анализирани су податци са здравственог картона, отпусно писмо 2288/05, 6806/06, 2111/06, 3192/06,1200/06. Користен је дескриптивни метод. РЕЗУЛТАТИ: Ради се о мушком пацијентом М.И .родјен 1951 год, кои је ради као физички радник. Прије 10 годинаје почело са тегобама на десном куку, па после 7 година и на левом куку. У тај период је лечен са медикамнтозном и физикалном терапијом. Пацијент је активан крводарител више од 25 година. Од 2004 год. због појачанја бола иде са двије штаке 2005 год. Постоје болне и ограничене движбе у оба кука. Ротација скоро неможна.Флексијадо цца 800. Абдукција и аддукција на оба кука минималне. РТГ нао у прилог ДГ (забранјује се дуго стајанје, дуго пешаченје, подизанје и ношенје терет као и физички рад.). Тренд на влошуванје продушује до комплетно губенје свих движенја у оба кука, а лева глава комплетно че да колабира. 12. 2005 год. Имплантирана ендопротеза тотална кокса лат. декс сек. ЗИММЕР. Пацијент пост оперативни период је поднио добро. Рехабилитациони период уредан.примјенено - хидротерапијом, ман. масажа, мед. гимнастика, парафин, ДД, КБ, УЗ. 15. 03. 2006 - бол и намалених движбе и у левом куку (појачани). 23. 05. 2006 Имплантацио ендопротезис тоталис цксаел ат син. Сец. ЗИММЕРИ. Пацијент је пост опретаивни и реахбилиатцини период поднио добро. Сад иде са једном подпазушном патерицом и далје осеча бол дуж леве ноге, посебно поткјоленице. ДИСКУСИЈА И ЗАКЛЈУЧАК: КОКСАРТРОЗА је изразито хронична, дегенеративно - регенеративна болест с клиничким манифестацијама најчешче у петом или шесте деценије живота. Од етиолошких фактора веројатно је у питанју (код нашег пацијената) локалне циркулаторне пречке (које прикажујемо на фотографије). ВАЖНО је подобрити живот пацијенту и ублажити бол. НАШ ПАЦИЈЕНТ ЈЕ И ДАЛЈЕ АКТИВНИ КРВОДАРИТЕЛ P USPEŠNOST REHABILITACIJE U POSTOPERATIVNOM PERIODU PACIJENTA SA UGRAĐENIM ENDOPROTEZAMA OBA KUKA U JEDNOM HIRURŠKOM AKTU – PRIKAZ SLUČAJA Milićević V1, Leovać S2, Nikolić D3, Knežević T3, Vukmanović M1, Ristić - Đoković S1 1 Institut za rehabilitaciju Selters, Mladenovac, 2Centar za rehabilitaciju Zlatar, 3 Univerzitetska dečja klinika, Beograd, Srbija denikol27@yahoo.com Ovim radom želimo prikazati tok rehabilitacije pacijenta operisanog od koksartroze kao posledice nekorigovane kongenitalne displazije oba kuka u 49 - oj godini života.

Hirurški zahvat je odrađen u jednom aktu postavljanjem obe bezcementne endoproteze – ZIMMER. U preoperativnom periodu pacijent je imao ekstenzione kontrakture u oba kuka sa izrazito ograničenom unutrašnjom i spoljašnjom rotacijom kao i hipotrofiju i slabost natkolene i pelvitrohanterne muskulature obostrano. Pacijent do operativnog postupka nije bio podvrgnut korektivnim merama rehabilitacije i fizikalne medicine. Od subjektivnih tegoba navodi bolove unazad 5 godina (onesposobljavajuće bolove noću) bez znakova remisije na terapiju analgeticima. U postoperativnom periodu pacijent je osposobljen za hod uz oslonac sa štakama prvog postoperativnog dana. Tok oporavka uz primenu mera rane rehabilitacije je sproveden bez komplikacija uz otpust pacijenta posle 11 operativnog dana. Po otpustu nastavljen je intenzivni ambulantni fizikalni tretman, hidro terapijom, elektro terapijom, laserom i kinezi terapijom. Nakon primenjenog intenzivnog fizikalnog tretmana pacijent posle 2.5 meseca hoda uz pomoć jednog stapa bez subjektivnih tegoba korektnim hodom. Pokreti u kukovima su zadovoljavajućeg stepena i obima za endoprotezu bez pojave novih patoloških znakova i simptoma. Natkolena i pelvitrohanterna muskulatura je ojačana i ocenjena ocenom do 4. Primena mera rane rehabilitacije i intenzivnog ambulantnog fizikalnog tretamana koji se u slučajevima implantacije obe endoproteze kuka retko primenjuje dala je visoko zadovoljavajuće rezultate učinivši pacijentu dalji život visoko motorno funkcionalnim u odnosu na prethodno stanje. P RANA REHABILITACIJA POLITRAUMATIZOVANOG BOLESNIKA SA OSTEOSINTEZOM ACETABULUMA - PRIKAZ SLUČAJA Đulić - Stojičić S, Damnjanović G, Vesović - Potić V, Lešić A, Krunić - Protić R Klinički centar Srbije, Beograd, Srbija silvana69beo@hot.mail.com Povrede acetabuluma su česte kod saobraćajnih nesreća, a usko povezane sa ranim respiratornim i tromboembolijskim komplikacijama kako u pre, tako i u postoperativnom toku. Zbog mehanizma nastajanja povreda, prelomi zadnjeg zida acetabuluma spadaju u češće vrste preloma acetabuluma i mogu se rešavati operativno. Operativni tretman najčešće je uslovljen vrstom preloma i posledičnom nestabilnosti kuka kao i opštim stanjem bolesnika. U postoperativnom toku mogu se primeniti dva pristupa lečenja bolesnika. Prema jednim autorima bolesnik započinje rehabilitaciju prvog postoperativnog dana i u daljem toku se vertikalizizuje, dok po drugim mišljenjima postoperativno se stavlja skeletna trakcija u trajanju od 4 - 6 nedelja što podrazumeva rehabilitacioni tretman u postelji. Pacijent NN star 46 godina povređen u saobraćajnom udesu kao vozač pri čemu je zadobio prelom acetabuluma desno, serijski prelom rebara od IV do VII sa leve strane i lakšu kontuziju mozga. Kao politraumatizovan primljen na odeljenje intenzivne nege sa APACHE II skorom verovatnosti preživljavanja od 42.4 %. Prelom acetabuluma rešavan operativno drugog dana (osteosinteza acetabuluma sa

Srbija asthma@eunet. dana nakon povrede uz dozvoljen hod pomoću ortopedskih pomagala bez oslonca na povređenu nogu. Mikov A. dana nakon povrede u opštoj anesteziji načinjena i ortopedska repozicija ulomaka i njihova stabilizacija pomoću dva kanulirana šrafa od 8 mm. Sedeo je u polusedećem položaju. dana od povrede. nakon pregleda fizijatra pacijent je uključen u rani rehabilitacijski program. 9. elektroterapija nisko i srednje frekventnim strujama.yu Pacijenti sa hemofilijom redovno se leče na Odeljenju za habilitaciju i ranu rehabilitaciju fizikalnim procedurama (krio terapija. Drugog postoperativnog dana bolesnik verikalizovan do sedenja u rasteretnom položaju da bi trećeg stajao u pilotu i napravio nekoliko koraka bez oslonca na operisanu nogu. Demeši Č Centar za dečju habilitaciju i rehabilitaciju Instituta za zdravstvenu zaštitu dece i omladine u Novom Sadu. Na Odeljenju za habilitaciju i ranu rehabilitaciju pacijent je primljen 23. suprakondilarne ekstenzije 4. a trećeg postoperativnog dana je vertikalizovan u potpunosti i započeo sa hodom. U toku boravka primao antikoagulantnu terapiju. laseroterapija) u slučajevima izliva krvi u zglobove i meka tkiva. inhalacije. P REHABILITACIJA PACIJENTA SA HEMOFILIJOM A NAKON PRELOMA VRATA BUTNE KOSTI – PRIKAZ SLUČAJA Bekić V. Rehabilitacioni tretman nastavio u za to specijalizovanoj ustanovi. a petog započinje obuku hoda uz pomoć štaka. Četvrtog dana bolesnik hoda u pilotu. Pacijent na prijemu nije bio samostalno ambulatoran ni pomoću pomagala. Cilj rada bio je da se prikaže tok rehabilitacije pacijenta sa hemofilijom A nakon frakture vrata desne butne kosti Na dan povrede (zadesno pri padu sa stepenica) pacijent uzrasta 15 godina primljen je na Odeljenje dečje ortopedije sa traumatologijom gde je nakon dijagnostikovanja i primene transosalne. Prvog postoperativnog dana bolesnik ima vežbe disanja. Otpušten desetog postoperativnog dana osposobljen za hod uz i niz stepenice uz pomoć štaka. aktivno potpomognute vežbe za operisani ekstremitet.dva zavrtnja) i na odeljenju intenzivne nege proveo ukupno 4 dana gde je započet rani rehabilitacioni tretman. Bolesnik je započeo ranu rehabilitaciju prvog postoperativnog dana. aktivne vežbe za nepovređenu nogu. izometrijske vežbe za mm. TENS. quadricepse i započeto je sa vertikalnizacijom u postelji. Vulović M. vežbe za perifernu cirkulaciju. Imao je ograničenje pokretljivosti u zglobnim segmentima povređene desne noge . a bez oslonca na operisanu nogu. Činjenica da bolesnik nije imao ni jednu respiratornu komplikaciju niti tromboembolijske probleme ide u prilog zaključku da je blagovremena primena rehabilitacionih postupaka i vertikalizacija nakon operativno rešavane frakture acetabuluma neophodna za sprečavanje/umanjivanje postoperativnih komplikacija. uz uslov da prime supstitucionu terapiju svakog dana pre primene terapije. Savić K.

koje je pre ove traume često lečeno zbog izliva krvi. Svi parametri su kvantifikovani u četiri stepena . Komplikacije tokom lečenja ovog pacijenta bili su izlivi krvi u desno koleno (u 3 navrata). Sprovođena je postepena vertikalizacija pacijenta. uz posledičnu limitiranost ekstenzije i atrofiju muskulature. Beograd. Nakon mesec dana od prijema uspostavljen je hod sa štakama sa osloncem na povređenu nogu od 50% telesne težine. u levi lakatni zglob (2 puta) te u desni skočni zglob. Srbija momirka@yubc. a nakon 2 meseca pun oslonac.(desnom kuku i kolenu). P DA LI UZRAST BOLESNIKA IMA UTICAJA NA REZULTAT LEČENJA HONDROLIZE KUKA? Vukićević M IOHB ’’Banjica’’.Fergusonov indeks. masa pelvifemoralne muskulature i hod.(Haemarthrosis genus dex. laseroterapija i parafinoterapija). Tokom izliva u zglobovima usporena je vertikalizacija pacijenta a primenjivana je shema terapije kod pacijenata sa hemofilijom: krio terapija+TENS. snaga pelvifemoralne muskulature. a bez pomagala na kraće relacije. IF. TENS terapija.5 mesec bio otpušten kući samostalno ambulatoran bez pomagala sa punim osloncem na desnu nogu. Nakon ekstrakcije fiksacionog materijala pacijent se ponovo prima na naše Odeljenje i hoda uz pomoć podpazušnih štaka bez oslonca na operisanu desnu nogu da bi kroz 1. Od subjektivnih parametara praćen je bol. Materijal i metodologija: Ovom studijom je obuhvaćeno 32 pacijenta koji su lečeni od hondrolize kuka.) Prikazani slučaj ističe značaj multidisciplinarnog pristupa u rehabilitaciji (pedijatar -hematolog. nakon preloma vrata butne kosti. povećanog obima pokreta u zglobovima i delimično povećane mišićne snage desne noge. Podaci o svim praćenim parametrima opisani su pomoću modela deskriptivne statistike. Cilj rada je da odgovori na pitanje:da li uzrast bolesnika ima uticaja na rezultat lečenja hondrolize kuka. kinezi terapija i fizikalne procedure (krioterapija. a zatim su analizirani najsavremenijim analitičkim metodama. uprkos redovne primene faktora koagulacije VIII. dečji ortoped. elektromagntetna terapija.net Uvod: Hondroliza kuka je akutna nekroza hijaline zglobne hrskavice kuka. Ekstrakcija alenteze planirana je i sprovedena nakon nepunih 3 meseca od povrede kada je pacijent bio samostalno ambulatoran pomoću jedne podpazušne štake. Predstavlja najtežu komplikaciju nastalu posle skliznuća glave butne kosti. Rehabilitaciju je dodatno usporavala i laka fleksiona kontraktura desnog kolena. Za ocenu rezultata praćeni su klinički (subjektivni i objektivni) parametri. a od objektivnih obim pokreta. Plan i program lečenja obuhvatao je dve faze: fazu imobilizacije i fazu po skidanju imobilizacije.struja.Fergusonov . Howorth . Za ocenu rezultata lečenja korišćen je model Howorth . dužina ekstremiteta. fizijatar) u cilju što boljeg funkcionalnog osposobljavanja pacijenta sa hemofilijom A.

26 godina. Značajnost razlike u uzrastu u odnosu na kategorije rezultata lečenja testirana je modelom jednofaktorske numericke ANOVA-e za parametarske podatke. a potom vežbe sa otporom. a sa lošim rezultatom bila je 15.Beograd.62 %).. Srbija info@iohbb. godinu.73.79 godina.21. nakon koje su zaostajale minimalne sekvele u vidu blage hipotrofije muskulature ili neznatne kontrakture susednih zglobova. Ranu rehabilitaciju smo počinjali prvog postoperativnog dana . . a muskog 14.yu Intramedularna fiksacija (IM) femura i tibije je relativno mlada metoda koja se primenjuje u našoj ustanovi poslednjih desetak godina.staticke vežbe muskulature operisanog ekstremiteta. subtrochanterni i dijafizarni (metod izbora) i potkolenice . .hod sa štakama uz progresivno povećanje oslonca. P REHABILITACIJA OPERATIVNO LEČENIH PRELOMA FEMURA I TIBIJE INTRAMEDULARNOM FIKSACIJOM Nikolić O. Sekulić S IOHB "Banjica" . Ustanovljeno je da ne postoji statisticki značajna razlika (t = 1. p > 0.65 godina.12 %).42 godine. sa zadovoljavajućim5 (15. sa dobrim 9 (28. godine na odeljenju.05).hod u bazenu i plivanje posle skidanja konaca. a sa lošim 8 (25 %).2006. Obzirom da IM fiksacija omogućava ranu vertikalizaciju i imobilizaciju susednih zglobova kao i ubrzano stvaranje kalusa. ukoliko propagacija preloma ne ide niže od 4 cm iznad artikularne površine distalne tibije. sa zadovoljavajućim 15. paralelno sa povećanjem oslonca. Prosečna starost pacijenata u kategoriji sa odličnim rezultatima bila je 13.21 godinu. Pantelić S.81 godinu. p > 0.edu. Cilj ovog rada je prikaz oporavka pacijenata nakon operativnog lečenja preloma IM fiksacijom i preporuka fizikalne terapije i rehabilitacije. U zavisnosti od vrste i lokalizacije preloma kao i udruženosti povreda. Vulević S. rehabilitacija je trajala dva do tri meseca.067. sa dobrim 14. Đokić R.opšte kondicione vežbe u postelji. Po dolasku na odeljenje priprema za vertikalizaciju i vertikalizacija u okviru prvih 72 sata postoperativno .srednja i distalna trećina. Zaključak: Utvrđeno je da uzrast pacijenata nije statisticki značajno različit po kategorijama rezultata lečenja. Značajnost razlike u starosnoj strukturi između pacijenata muškog i ženskog pola testirana je Studentovim t-testom za dva mala nezavisna uzorka.25 %) pacijenata.Prosečna starost pacijenata ženskog pola bila je 13. Mitrović D. Praćeno je 35 pacijenata operisanih od 2004 . iako je u kategoriji odličnih rezultata uočena nešto manja starost pacijenata (F = 2.aktivno potpomognute vežbe susednih zglobova. Indikacije: prelomi natkolenice.IFS. . . . Rezultati: Prosečna starost pacijenata iznosila je 14.prema kome je: sa odlicnim rezultatom bilo 10 (31.05). pacijenti se relativno brzo vraćaju svom radu i svakodnevnim aktivnostima.

com Uvod: Osobina interferentnih struja da se mogu primeniti u prisustvu metala korišćena je u rehabilitaciji pacijenata koji su imali plasirani spoljni fiksator (SF). Statistički značajne razlike posle terapije u radnoj grupi ispoljene su u merenju obima pokreta: ulnarne devijacije. Stojković“ Grocka. Za analizu korišćen je T – test i nivo značajnosti u svim testovima je bio 0. Marić R Dom zdravlja ”M. a kontrolna grupa je u toku terapije imala samo kineziterapijske procedure. 3) Brži i kompleksniji oporavak se dobija kombinovanjem fizikalnih procedura. SF je bio plasiran kod preloma podlaktice u 4 slučaja. pokretljivost zglobova. U kontrolnoj grupi pacijenata je obuhvaćeno 12 pacijenata (7 pacijenata muškog pola i 5 pacijenata ženskog pola). MMT i merenje obima i dužine ekstremiteta. IF. 2) Terapije IF nije dala neželjene efekte ni kod jednog.biskupic@hotmail. osteohondritisa glave butne kosti 1 sl. Srbija g. Pojedine traume sa plasiranim SF komplikovale su se sa lezijom radijalnog i peronalnog nerva. vrednosti.05. Ključne reči: spoljni fiksator. aplazije ulne 1 slucčaj a na DE kod hipoplazije femura 2 sl. U radnoj grupi obuhvaćeno je 15 pacijenata (11 pacijenata muskog pola starosti od 6 – 20 god i 4 pacijenta ženskog pola starosti od 6 – 20 god. Radna grupa je bila obuhvaćena u toku rehabilitacije sa primenom IF struja i kineziterapijskim tretmanom. min. abdukcije nadlakta i plantarne fleksije stopala. Na donjim ekstremitetima (DE) spoljni fiksator je bio plasiran u 2 slučaja kod preloma distalnog okrajka tibije. Pacijenti su imali ugrađen SF na gornjim ekstremitetima (GE) u 5 slučajeva i to 2 preloma nadlakta i 3 preloma podlaktice. 3 deformiteta stopala i 2 hipoplazije potkolenice. U cilju praćenja efekata fizikalne terapije korišćeni su testovi merenja. Materijal i metode: U prospektivnoj studiji uključeno je 27 pacijenata koji su podeljeni u 2 grupe. Kod otvorenih preloma potkolenice 4 sl. Rezultati: Za deskripciju podataka numeričke prirode korišćene su standardne nedeskriptivne statistike aritmetička sredina. i varus deformiteta potkolenice 3 sl. Zaključak: 1) Kombinacija ET i kineziterapijskih procedura kod pacijenata sa aplikovanim SF daje znatno bolji funkcionalni oporavak nego samo primena kineziterapijskih procedura. SD.P TERAPIJSKE MOGUĆNOSTI INTERFERENTNIH STRUJA POSLE APLIKACIJE SPOLJNIH FIKSATORA Biškupić G. kineziterapija .). IF struje su korišćene u obimu frekventnog obsega 0 – 100 Hz i u trajanju od 15 minuta kao i u opsegu od 50 – 100 Hz u trajanju od 15 minuta. i max. Cilj: Prikaz rezultata lečenja postupkom primene interferentnih struja (IF) struja kod pacijenata sa SF.

primenom operativnih metoda moguće je efikasno otkloniti bolove i poboljšati funkciju kod bolesnika sa ostreoartrozom kolena. dok je levo kleno je operisano marta 2006. Zaključak: Timskim radom.sr. adekvatnom operativnom tehnikom. osteotomija. stepena degerativnih promena i veličine deformiteta primenjuju se različite hirurške procedure: artroskopija. Beograd. 6. Rehabilitacija započeta prvog postoperativnog dana Rezultati: Preoperativno. Zavisno od jačine bolova. 3 Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju Kliničkog centra Srbije. obostrana fiziološka osobina.PRIKAZ SLUČAJA Marković D1. koštanom kongruencijom.gov. zaraslo u nepovoljnoj poziciji – postojeći deformitet pogoršan). Desno koleno je operisano januara 2006. meseca posle operacije: desno koleno: fleksija 1200. artodeza kao i aloplastika. godine. 2 Ortopedska klinika «Banjica». Poremećaj u bilo kom segmentu vodi ka abnormalnim pokretima. totalna aloplastika minimalno incizionim postupkom (MIS). značajno ograničena pokretljivost u oba kolena (više levo) redukovane bolom. Radovanović T3 1 Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije. meniskusa i koordinisanim neuromuskularnim kontrakcijama. zglobnom kapsulom.meseci posle operacije: desno koleno: fleksija preko 1250.yu Uslovi za dobru funkciju kolena su stabilnost i koordinisani i dovoljno snažni pokreti u punom obimu. KAD I ZAŠTO? REZULTATI . Kod zdravog kolena pokreti su kontrolisani ligamentima. Baščarević Z2. Srbija sanitet@mup. Maksimalni obim pokreta (MOP) 3. Bolesnica stara 72. remeti opterećenje i vodi ka razvoju osteoartoze sa irevirzibilnim gubitkom artikularne hrskavice. standardnim operativnim pristupom (pre tri godine Makuetova osteotomija proksimalne tibije. primljena u bolnicu radi operativnog zbrinjavanja obostranog ekstremnog varusa kolena koji je posledica dugogodišnje artrooze. kao i pravovremenom rehabilitacijom postiže se potpuni funkcionalni oporavak bolesnika. Kada se iscrpe sve druge metode lečenja. levo koleno: fleksija oko 900. levo koleno fleksija preko 1000. Cilj rada: Prikazati rezultate rehabilitacije bolesnice kod koje je urađena obostrana totalna aloplastika kolena (TAK).P MINIMALNO INCIZIONA ALOPLASTIČNA HIRURGIJA KOLENA. Ključne reči: Osteoartroza kolena TAK – (totalna aloplastika kolena) MIS – (minimalno inciziona hirurgija) rehabilitacija .

com The patients with soft tissue lesions are rehabilitation on our department after surgical examination. had upper right knee muscles soft trauma before one month. Conclusion: our rehabilitation program has given good results by knee score of Wilson and Venters. Ortopetska klinika Skopje. Poposka A Voena Bolnica-Skopje. but for complete knee stability it is needing to follow patients more than 1 month and treated with exercises for stability and power. rehabilitation. Key words: meniscus injury. upper knee muscles trophy. localization of pain and movements in knee mobility and stability.Skopje. It is persisting functional . With this case report we like to represent our expirins with determination the soft tissue trauma and to follow treatment by it.5 years. we had made in our department after 7-10 days of surgery treatment in late rehabilitation period. Results are showed the goodness of knee function after 20 days of treatment by 100% of patients and partial stability. With use of this diagnostic method the quality of examination is on the higher stage. arthroscopy treatment. The post arthroscopy charge depended of arthroscopy treatment. by used score. medical and hydro gymnastic.. with swelling and pain after that. FYR Macedonia betiramova62@yahoo. The aim of this study is to represent our rehabilitation plane and results by Wilson and Venters score by this patients with that condition.P THE REHABILITATION OF PATIENTS AFTER ARTHROSCOPY TREATMENT OF KNEE Popova Ramova E. Sonography diagnostic method was including and they were examinated with MIR if it was indicated. Rehabilitation at our department was followed by follow notices and measurements: swelling. P SONOGRAPHY MANAGEMENT IN REHABILITATION OF SOFT TISSUE LEZION .com The rehabilitation of patients after knee arthroscopy. The patients were treated with electro therapy. it was indication for surgery treatment. All patients had magnetic resonance imaging and clinical positive tests before arthroscopy. They were treated after clinical examination and measurements. FYR Macedonia betiramova62@yahoo.CASE REPORT Popova Ramova E. Material and method: We treated 48 patients with aver age of 37. The early rehabilitation was started at surgery department. Ilievska T Voena Bolnica . We are using this diagnostic method before and many times during rehabilitation to follow condition. Material and method: The patient 48 years old. and X-ray picture.

. Ponovo gipsana imobilizacija od mesec dana. Bošković K Klinika za medicinsku rehabilitaciju. Results: We had made follow sonography and noted at first before treatment-supra patellar bursitis 25mm. izražen edem i hiperemija kože distalno od kolena. dijadinamičke struje za skočni zglob i blokada dijadinamičkim strujama na ganglion stallatum. We had used it for management of physical therapy. zadobila je distorziju skočnog zgloba i lečena gipsanom imobilizacijom mesec dana. magnetoterapija.D. hidro i radna terapija. Bolovi i otok konstantno prisutni. sonography. noćni bolovi prestali. orošena znojem. a tretman nastavljen u kućnim uslovima. Hodala uz pomoć podpazušnih štaka. cirkulatorni i funkcionalni nalaz poboljšan. 5 meseci nakon prve povrede. Nakon dva .yu Cilj rada je da prikažemo slučaj pacijentkinje kod koje se razvio Sudeckov sindrom nakon manje traume noge. 36/70). After 15 therapy. Key words: soft tissue lesions. muscles tears in regeneration and bursitis of pes anserine and the lest forth completely retreat of swelling and good trophy. Pacijentkinja je otpuštena kući. a kasnije aktivne i vežbe sa opterećenjem). U sklopu tretmana primenjene su: elevacija. on second. Laboratorijski nalazi ukazivali su na povišenu sedimentaciju (37/71. sada i noću. Za medikamentnu terepiju konsultovan je endokrinolog te je dobijala Miacalcic nasol. and third. Osteopan tbl. Trental tbl i Bensedin tbl. Na kontrolnom Rtg snimku konstatovana mrljasta atrofija kostiju stopala i pacijentkinja pod dijagnozom algodistrofičnog sindroma primljena u našu ustanovu. Amp OHBl2. Nakon mesec dana fizikalnog tretmana bolovi su se znatno smanjili. rehabilitation. Vrlo brzo javili su se otok i bol u nozi. Srbija azam@eunet.deficit and it was reason because he was coming for examination. ali bez bitnijeg poboljšanja. leukocitozu sa lakom neutrofilijom. Sledi ponovna distorzija skočnog zgloba ali sada se na Rtg snimku uočava i fraktura proksimalnog dela fibule. KC Novi Sad. The follow of condition is important for weight of muscles and leg. bila je na ambulantnom fizikalnom tretmanu. 2 meseca. We had made 4 sonography and physical therapy was application with mark and localization of the lesion.3 mm. Po skidanju imobilizacije. Discussion: Sonography is significant method for detection of pery articular soft tissue trauma. Pacijentkinja K. redukovana fleksija u zglobu kolena i skočnom zglobu i izraženu slabost mišića pokretača stopala. P ALGODISTROFIČNI SINDROM NAKON TRAUME POTKOLENICE Novaković B. stara 37 godina. it was important for successful treatment proved with completely retired of swelling and muscles regeneration with out fibrosis. povećan je oslonac na nogu. Conclusion: Sonography had located the patho morphological change and give us structurally show of tissue. After 10 therapy 7. krioterapija. kineziterapija (u početku izometrijske.

107 žena i 5 muskaraca sa indikacijom za distalnu osteotomiju – Mitchell. Pacijenti su klinički i radiografski dijagnostikovani. P SUBTALARNE LUKSACIJE . postignuta je puna pokretljivost skočnog zgloba a perzistirao manji edem skočnog zgloba pri opterećenju. Ranković V Centar za ortopediju i traumatologiju. Pacijentkinja se vratila na posao.NOVI PRISTUP OPERATIVNOG LEČENJA Milenković S1.net Uvod Subtalarne luksacije su teške i retke povrede.Beograd. Otvorene subtalarne luksacije .18 meseci po operativnom lečenju. Najčešće nastaju dejstvom jakih sila kao što su pad sa visine ili saobraćajne nesreće. Srbija snaveran@beotel. Radenković M1. P DISTALNA METATARZALNA OSTEOTOMIJA KOD VALGUS DEFORMITETA I METATARZALNE KOSTI Stamenković A. Metod rada U radu prikazujemo rezultate lečenja 112 bolesnika. progresivni deformitet prednjeg dela stopala sa lateralnom devijacijom palca i medijalnom devijacijom I MT kosti i često prisutnom subluksacijom I MTPh zgloba. Srbija sasa65@bankerinter. KBC 'Zvezdara' . Stanojković M1. Možemo zaključiti da se kombinacijom više terapijskih postupaka može postići potpuni funkcionalni oporavak i uspešna rehabilitacija pacijeta sa algodistrofičkim sindromom.35 stepeni i intermetatarzalnim uglom do 15 stepeni. Ristić T2 1 Ortopedsko-Traumatološka Klinika Niš. U post operativnom periodu su pacijenti hodali sa punim osloncem u gips 'klompama'.meseca pacijentkinja je hodala bez pomagala. U lečenju se primenjuju različite operativne metode. Bolesnici su kontrolisani od 12 . Operisani su bolesnici sa hallux valgus uglom HVU između 15 . dobri u 11 % što podrazumeva usporeno zarastanje osteotomije i zadovoljavajuci u 2 % smislu ograničenja plantarne fleksije palca.ove osteotomije kod pacijenata sa jasnom indikacijom daje odlične rezultate i relativno brz oporavak i povratak normalnim fizičkim aktivnostima. Deformitet i bol su otkolonjeni u 98 % dok u 2 % operisanih je došlo do skraćenja I MT kosti što bi jedino i moglo da se kaže da je nedostatak Mitchell-ove osteotomije. Cilj rada je bio da se prikažu prednosti i nedostaci distalne metatarzalne osteotomije Mitchell. 2Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju KC Niš. Zaključak Primena Mitchell .net Uvod Hallux valgus je kompleksan. funkcionalni oporavak i rešen deformitet. Rezultat Kod 87 % operisanih odličan rezultat.

Stanković V Centar za ortopediju i traumatologiju.g. Grubačić .30 min. Starost pacijenata od 42 . Rana rehabilitacija omogućava brzi i lakši funkcionalni oporavak. Svi pacijenti su se javili sa bolom i ograničenom pokretljivošcću stopala. Infekcije i avaskularne nekroze talusa nisu retke kod otvorenih subtalarnih luksacija. amplituda.68g. karakterističnog. Nije bilo slučajeva avaskularne nekroze talusa i infekcija. Krajnji funkcionalni rezultati lečenja 18 . Cilj rada Lečenje otvorenih subtalarnih luksacija metodom distrakcione spoljne fiksacije i prikaz rezultata.24 meseci od operacije su dobri kod svih bolesnika. Svi su bili muškog pola.mogu da se završe sa lošim krajnjim anatomskim i funkcionalnim rezultatima.net Uvod Ortotripsija je širom sveta našla kliničku primenu u ortopediji od 1989. u KBC 'Zvezdara' . pacijent je po terapiji radno sposoban.39). primena u ortopediji i prednosti terapije s obzirom da je ovo prvo iskustvo u našoj sredini.13 meseci. Rezultati Naše teorijsko misljenje je da umerenom distrakcijom skočnog zgloba rasterećujemo talus i na taj način smanjujemo mogućnost za nastanak avaskularne nekroze. . elektrohidrauličnog i piezoelektricnog efekta zvučnog talasa. Koriscen je Dornier Compact Alpha. Marković N. neinvazivna ambulantna terapija. Rezultat: U prve 4 nedelje obezboljavanje je postignuto u 71 % od ukupnog broja pacijenata. Zaključak: Ortotripsija je najsavremenija. Terapija je sprovođena u tri seanse na 7 dana. Funkcionalno poboljšanje je postignuto kod 73 % sto podrazumeva praćenje obima pokreta do max.g. Svi operisani bolesnici su povređeni nakon pada sa visine preko 3m. Zasniva se na primeni elektromagnetnog. procedura eliminiše rizike operativnog lečenja. odnos žena i muškaraca 2:1. Prosečna starost je iznosila 27. koje zahteva dugo mirovanje i prouzrokuje nesposobnost u periodu od 6 . progresivnog bolnog stanja u stopalu. aparat novije generacije. Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju KBC 'Zvezdara' . Zaključak Hitno hirurško zbrinjavanje otvorenih subtalarnih luksacija uključujući spoljnu fiksaciju i umerenu distrakciju skočnog zgloba može da ima važnu ulogu u prevenciji infekcije i avaskularne nekroze talusa. Cilj rada je bio da se pokaže mogućnost primene ESWT (extracorporeal shock wave therapy) u lečenju plantarnog fascitisa.Beograd. Metod rada: U periodu od 2003 . Stamenković A. ESWT je zauzela značajno mesto u lečenju entenzita plantarne fascije.85 godina (26 .2006. Srbija snaveran@beotel. tretirano je 48 pacijenata sa plantarnim fscitisom. do 12 nedelje od obavljene terapije obezboljeno je još 17 % a kod 12 % nije bilo efekta.Beograd. Lečeni su predhodno ortopedski i fizijatrijski od 4 . Tretman traje od 20 .12 nedelja. Metod U radu prikazujemo naše rezultate lečenja 5 otvorenih (4 medijalnih i jedna lateralna) subtalarnih luksacija lečenih metodom distrakcione spoljne fiksacije. P ORTOTRIPSIJA U TERAPIJI PLANTARNOG FASCITISA Ranković V.

partial) je novi termin u literaturi za raniji naziv PFFD (proximal focal femoral deficiency). elongacije natkolenice i potkolenice. rotaciju. fibule. uz eventualnu valgizacionu osteotomiju femura i elongacije. Marković Z2. Zahvaćena noga je u položaju fleksije. afunkcionalnim kolenom i skočnim zglobom. 2Zavod za protetiku. U Zavodu za protetiku Beograd u toku poslednjih pet godina uočena je pojava većeg broja dece sa ovom kompleksnom anomalijom. Etiologija je uglavnom bila nepoznata. funkciju stajanja i hoda. kuka. niti im je predlagan drugi način rešavanja anomalije. abdukcije i spoljne rotacije. pseudoartroza butne kosti. Beograd.Otežana je funkcija stajanja i hoda. Aitken tip A najčešće zahteva ortopedsku cipelu sa povišicom. srca i gornjih ekstremiteta. stabilnost pojedinih segmenata. Srbija manolat@eunet. Može biti prisutan na jednoj ili obe strane. C i D. Ortopedski hirurzi i rehabilitacioni tim rešavaju probleme koji se odnose na dužinu ekstremiteta. kolena. amputacije u nivou skočnog zgloba. rehabilitacija . Stojanović S2. skočnog zgloba. zahtevaju ozbiljnije hiruške intervencije i kompleksnije ortotičke i protetičke sisteme. rotacioplastike. najčešće nepoznate etiologije. kraća. Predlažemo formiranje Nacionalnog tima za rešavanje kongenitalnih anomalija ekstremiteta kako bi se poboljšao tretman ove dece.alternativa je višemesečnoj upotrebi NSAIL. odnosno nisu bile predlagane amputacije. Uglavnom su to bila deca sa tipom C i D LDFP-a. udružen sa nedostacima drugih delova donjih ekstremiteta (zgloba kuka. Označava delimičan ili potpuni nedostatak proksimalnog dela butne kosti. prema razvijenosti acetabuluma.2. Tipovi B. Ključne reči: LDFP.yu LDFP (longitudinal deficiency of the femur. Hiruške intervencije u cilju veće funkcionalnosti su osteotomije femura sa derotacijama. varus pozicijom potkolenice i stopala. stopala). Zbrinjavani su specifičnim protetičkim sistemom za primarnu vertikalizaciju u uzrastu od l godine. Cilj ovog rada je da pokaže osnovne principe zbrinjavanja dece sa LDFP-om. deze kolena. Roditeljima najčešće nije bila objašnjena anomalija. Tomić M2. prisutnosti glave femura i prisustvu veze glave i distalnih delova femura u vreme kada je završen rast. dužini femura. P PRINCIPI PROTETIČKE I ORTOTIČKE REHABILITACIJE DECE SA UROĐENIM NEDOSTATKOM BUTNE KOSTI (LDFP) Blagojević T 1. do specifičnih protetičkih sistema. Protetički tim ima na raspolaganju rešenja od povišice u obući koja egalizuje razliku u dužini ekstremiteta. kičme. Grujičić B2. Aitken-ova klasifikacija koja se najčešće koristi za kategroizaciju LDFP-a označava ABC i D grupu. steroidnim injekcijama i dugotrajnom fizijatrijskom lečenju. rotacioplastike ili deze. sa fleksionim kontrakturama u kuku i kolenu. preko potkolenih i natkolenih ortoza koje rešavaju probleme nefunkcionalnog stopala. Gavrilović B2 1 Medicinski fakultet Univerzoteta u Beogradu.

Skoro svi su bolovali od okluzivne bolesti perifernih arterija. Po socijalnoj strukturi 24 pacijenta su bili penzioneri. .yu Obrađeno je 35 pacijenata koji su primljeni u našu Kliniku tokom 2005 god. Labachevska V. možemo zaključiti da do amputacije donjih ekstremiteta najčešće dolazi kod muškaraca starosti oko 62 godine koji boluju od periferne okluzivne arterijske bolesti.28 %) amputacija je rađena zbog akutne opstrukcije perifernih arterija nastala kao komlikacija nakon operacija na srcu (2) ili operacija arterija nogu (tromboza bypass a u 3 slučaja). embolija i drugo). KC Novi Sad. 2 zemljoradnici. od čega je l4 njih bilo na insulinskoj terapiji. a radi sprovođenja proteisanja nakon amputacije donjeg ekstremiteta. Adamov Đ. 6 pacijenata radnici. a 9 na terapiji oralnim hipoglikemicima.7 %) bila je dijagnostikovana Burgerova bolest. Iz gore navedeng. arterioskleroza. Pacijenti su bili uzrasta od 32 do 78 god . Ivanovska L Zavod za fizikalnu medicinu i medicinsku rehabilitaciju Skopje.inzulinozavisni i inzulinonezavisni). bolesti metabolizma sa komplikacijom krvnih sudova (diabet . teške traumatske povrede. Kod 7 pacijenta (20 %) amputacija je rađena zbog ishemijske gangrene na bazi ateroskleroze arterija donjih ekstremiteta (nedijabetesni bolesnici) a kod 2 pacijenta (5. a samo u jednom slučaju amputacija je rađena zbog teškog osteomijelitisa kostiju potkolenica.71 %). najčešće kao posledice dijabet mellitusa. Bošković K Klinika za medicinsku rehabilitaciju.Nikolova J. Srbija azam@eunet. kako i kongenitalne malformacije.com. dok je 7 pacijenta bilo ženskog pola (20 %).P SOCIOETIOLOŠKI ASPEKT PACIJENATA SA AMPUTACIJOM DONJIH EKSTREMITETA Novaković B. Vodeći uzrok vaskularnog oboljenja bio je šećerna bolest – kod 23 pacijenta (65. prosečne starosti 62 godine. Devečerski G. Zafirovska L. a 3 pacijentkinje su bile domaćice. 28 pacijenata su bili muškog pola (80 %). Prosečno vreme bolovanja od šećerne bolesti do amputacije donjeg ektremiteta. U 5 slučajeva (14.mk Uvod: Najčešći uzroci amputacije su: oboljenja krvnih sudova (Morbus Burger. Cilj rada je pokazati važnost rehabilitacionog tretmana u osposobljavanju bolesnika za korišćenje proteze kako i hodanje sa protezom. tumori (benigni i maligni). Makedonija julijana_a_n@freemail. P REHABILITACIONI TRETMAN BOLESNIKA SA AMPUTACIJOM DONJEG EKSTREMITETA Argakieva . Mitrevska B. bilo je 14 godina.

pol.70 godina. G. a kod 3 (7 %) radi tumora.35). Ivanovska L. Za analizu korišćene su metode deskriptivnih i analitičkih studija. Makedonija labacevski@yahoo.22. Ovo će omogućiti sa jedne strane. obuka bolesnika za korišćenjem i hodanjem sa protezom. Rehabilitacija je bila otežana kod pacijenata sa kontrakturom mišića patrljka. Nove tehničke mogućnosti i rani start rehabilitacije su doveli do odličnih funkcionalnih rezultata posle kojih je moguće i normalno hodanje. . Zaključak: Rano započeti rehabilitacioni tretman omogućiće dobra priprema patrljaka.slobodno. R.42). 7 bolesnika (19 %) hodali su sa jednom štakom. lakše savladavanje psihološke traume radi gubitka ekstremeiteta.1994). Jedan pacijenat je imao izraženu fleksornu kontrakturu i bila je neophodna nadkolena reamputacija. Kod 33 pacijenata (66 %) koji su imali duži patrljak. Od 37 (100 %) bolesnika kod kojih ja ordinirana proteza 25 (68 %) obučeni su za horanje sa patericama. Razvoj različitih novih tehnika dopusta savladjivanje ovih problema. P UZROCI AMPUTACIJE I PROTETSKOG TRETMANA KOD PACIJENATA SA PODKOLENOM AMPUTACIJOM Labačevska V. Kod 50 pacijenata su analizirani uzroci amputacija. kod 18 (43 %) amputacija je bila radi bolesti metabolizma sa komplikacijom krvnih sudova (diabet).posle obuke za korišćenje i hodanje sa protezom . a sa druge strane .Materijal i metode: U Zavodu za fizikalnu medicinu i medicinsku rehabilitaciju u Skoplju bili su lečeni 42 bolesnika sa amputacijom donjeg ekstremiteta. Gauthier Gagnon et all.PPA. a 7 pacijenata (14 %) je imalo kratak patrljak (skor 32 . Cilj našeg rada je bio analiza najčešćih uzroka podkolenih amputacija i funkcionalno poboljšanje u zavisnosti od dužine patrljka i opšteg zdravstvenog stanja. kod 8 (19 %) radi teške traume. a 19 (45 %) hodali su sa patericama. Nakon sprovođenja rehabilitacionog tretmana kod 37 (88 %) bila je ordinirana proteza.com Amputacije ekstremiteta dovode do estetskog i funkcionalnog deficita. ordiniranje proteze. Najčešći uzrok amputacija su bile vaskularne bolesti (52 %). 2 (5 %) bolesnika hodalo je sa dubkom. Za ocenu je bila korišćena skala aktivnosti (Prosthetic Profile for Amputees . a samo 3 (8 %) hodali su bez pomagala . najveći broj osoba je bio uzrasta od 50 .Skopje. dezartikulacija gležnja i Chopart-ova amputaja je pokazala odlične rezultate (skor 38 . a samo 9 pacijenata (18 %) su bili stariji od 70 godina. kod najvećeg broja pacijenata skor je bio 20 . Rezultati: Od 42 (100 %) bolesnika. dužina patrljka i funkcionalno poboljšanje korišćenjem proteza. a kod 5 bolesnika (12 %) nije se mogla ordinirati proteza. amputacije su bile češće kod osoba muškog pola (62 %). Pri prijemu 23 (23 %) bolesnika nisu bili vertikalizovani. Mitrevska B Zavod za fizikalna medicina i rehabilitacija . uzrast. kod 13 (31 %) radi oboljenja krvnih sudova.bolesnik može ponovo biti aktivan član u semejnoj i u radnoj sredini.

co. primenom kineziterapijskog programa koji je bio doziran i individualan. Teofilovski M. Pacijent je pripadao gerijatrijskoj populaciji. proteza P FRAKTURE AMPUTACIONIH PATRLJAKA DONJIH EKSTREMITETA I NJIHOV UTICAJ NA PROTETIČKI PROGRAM Stojanović S.yu Uvod: Ispitanici. Sprovedena je škola hoda sa protezom uz pomoć štaka na kraćim relacijama. pacijenti Zavoda za protetiku. Beograd . Kondić K. Beograd. protetisanje P OSOBE SA AMPUTACIJAMA DONJIH EKSTREMITETA I BOLESTI ZAVISNOSTI Marković Z. bila je prisutna koksartroza. Izrađeno je komforno ležiste. Vidaković . Prisutan ostosintetski materijal je otežao ali nije onemogućio protetički program. Na amputacionom patrljku prisutan ožiljak od operativnog reza. Protetički tretman je sproveden timskim radom svih članova protetičkog tima. Marković Z Zavod za protetiku. Fizikalnim pregledom pacijenata u Zavod za protetiku. Postignut je povećan obim pokreta u tretiranom zglobu i jačanje muskulature relevantne za protetički hod. Sproveden je kineziterapijski program koji je bio doziran i individualan prema lokalnom statusu i stanju validnog ekstremiteta. Svi ispitanici su . Beograd. Timskom evaluacijom nađen je najpovoljniji način za rasterećenje delova ležista proteze koja su u kontaktu sa ostosintetskim materijalom.njih 100 su podeljeni u tri vremenske grupe – juvenilnu. mišićna snaga je bila oslabljena. Zavod za protetiku. Omogućena je lokomocija kod pacijenta sa izraženim sniženim funkcionalnim potencijalom amputacionog patrljka. Srbija office@zop. U kabinetu Zavoda izrađeno je četvrtasto ležiste od plasitčnog materijala koje je pratilo poziciju patrljka i kroz koje je izbegnut pritisak na ožiljno tkivo od operativnog reza. frakture donjih ekstremiteta. odraslu i gerijatrijsku grupu. Tomić M. Dobrom evaluacijom statusa. postignut je optimalan nivo funkcionalne osposobljenosti. patrljak.yu Frakture na strani amputacije donjih ekstremiteta zahtevaju određjenu specifičnost u protetičkom programu. Filozofski fakultet u Univerziteta u Beogradu . Ključne reči: amputacija. Srbija zvezdana@eunet. Blagojević T.Maksimović B.Ključne reci: amputacija. Tomić M.Psihologija. Beograd utvrđjena je ograničena pokretljivost u koksofemoralnom zglobu na strani amputacije i prisustvo osteosintetskog materijala. Blagojević T. Stojanović S. ograničenost pokreta u zglobu kuka amputirane strane. bol je bio prisutan u predelu ostosintetskog materijala.

com Изразита распространјеност реуматичких болести и велике индивидуалне разлике у реагованју болесника на леченје омогучавају примену различитих фармакотерапијских средства. narkotici .4 godina.6 godina i u ukupnom uzorku u intervalu 57.4 ± 14.3 %.8 godina. Rezultati: Analizirajući starost osoba sa amputacijama donjih ekstremiteta utvrđeno je da se prosečna starost u grupi starih 55 i manje godina (n = 45) kreće u intervalu 44. alkohola.1 %. malignitet kosti – 8. malignitet kosti – 3.Македонија sencedimitrova@yahoo. Нјегове особине. Zbog toga su upoređivani rezultati dobijeni u grupi odraslih i gerijatrijskoj grupi. Zbog toga je neophodna edukacija i podizanje svesti među gradjanima o tome koje bolesti zavisnosti mogu da uzrokuju amputacije donjih ekstremiteta. ретке нуспојаве.3 %.2 %.6 %.01) u kontingentu starih više od 55 godina.osobe sa amputacijama donjih ekstremiteta U toku celog istzraživanja nije bilo među ispitanicima nijednog iz juvenilne grupe. alkohol . u grupi starih više od 55 godina diabates mellitus – 60. tableta (anksiolitici). омогушује нјегову .38.7 ± 6. Osnovni uzrok nastajanja bolesti zavisnosti nije poznat. Zaključak: Analizom rezultata ispitivanja potvrđeno je da su osobe sa amputacijama donjih ekstremiteta sklone bolestima zavisnosti (nikotin .9 %.7 %. trauma – 11. У велик арсенал добро познатих препарата који се користе у леченју ових оболенја. uzrokuju nastanak sekundarnih bolesti.70.2 %. tablete . ЕТОЛАК показуе и потврдјуе да је ефикасан и добро подношлјив препарат. Prema starosti i osnovnom uzroku amputacije u grupi starih 55 i manje godina je diabates mellitus – 42. biološko – farmakološkim i socijalnim faktorima.8 ± 10. statistička obrada podataka na PC računaru. као што су брза ресорпција. добра подношлјивост.52 %.5 %. a u grupi starih više od 55 godina (n = 55) kreće u intervalu 67. Od bolesti zavisnosti samo je gojaznost statistički značajno zastupljena (p<0. појавио се нови препарат ЕТОЛАК. Павловиќ П ЈЗУ Општа Болница Кавадарци Р. Mb Burger – 1. Димитров П. atherosclerosis 35. Cilj rada: Prevencija uzroka amputacija donjih ekstemimeta nastalih kao posledica bolesti zavisnosti Metode: Strukturisani upitnik opštih podataka sa 20 varijabli. ali je evidentno da je njihovo ispoljavanje u vezi sa genetskim.4 %. Према нашем скромном искуству.3 %. Mb Burger – 4. obradjenih metodom deskriptivne i diferencijalne statistike.5 %. P ЕТОЛАК У ЛЕЧЕНЈУ АРТРОЗА И СПОРТСКЕ ПОВРЕДЕ ЗГЛОБОВА Димитрова В.1 % i drugo – 0. atherosclerosis 33. Bolesti zavisnosti ili loše navike su hronični poremećaji ponašanja koji zbog ponovljene upotrebe supstanci ili načina ponašanja. Podaci u svakoj analiziranoj grupi su međusobno homogeni (koeficijenti varijacije su manji od 30 %). Ispitivane su zavisnost od nikotina.1 %. gojaznost (BMI veći od 25) . narkotika i poremećaja ishtrane (gojaznost).

како и ванзлобног реумзтизма. честим инфламацијом и отоком. Код ове групе смо од почетка применјивали леченје са 3 таблета ЕТОЛАК на дани то 2 таблета ујутро и 1 таблета увечер. оток је нестао. Имајучи у виду сва ова својства. Подношлјивост одлична. тегобе су се смалјиле а потом сасвим изчезле. У тречој групи је било 37 болесника са променама на коксофеморалним зглобовима. било је 27 пацијента са спортским акутним повредама зглобова и код нјих је аплицирана по једна таблета ЕТОЛАК дневно у трајану од десет дана бол се изгубио. У току испитиванја била је веома важна сараднја са болесника. Уз примену двије таблете ЕТОЛАК на дан – изчезавају инфламаторне променје веч у првој неделју леченја. али болјом подношлјивошчом. Инфламација нестаје у току првих седам дана. бол. После 3 . док се оток одржава и до 3 неделје. секундарним инфламаторним променама и изразитом болом при ходу. денталне боли и др. поделили смо болеснике у четири групе. Болест је трајала три до шест мјесеца са боловима при кретанју. сасвим изчезава. сем у 3 случајева кои и далје су остале на леченју. који је болји или бар једнако ефикасан као други лекови из те групе.као и ослобадјанје од благе или умјерено тежих боли код спорстске повреде. Болест је трајала од 2 до 9 година. боловима у фази мируванја и при ходу. Покретлјивост зглобова ограничена. Ради лакшег прегледа и праченје. Поред објективно потврдјеног степена поболјшанје после леченје ЕТОЛАКОМ болесници су давали и своје субјективно мишлјенје. 167 болесника оба пола и различите старости. а после 10 . У овој је групи је само један пацијент имао гастричне сметнје.4 неделја леченје ЕТОЛАКОМ од 3 таблетана дан. тако да смо код неких пацијената тек при крају примјенили физикалне процедуре и кинезитерапију.примену у лешенјусвих облика реуматских болести. постоперативних боли. У другој групи било је 55 болесника. У четвртој групи. Код свих пацијената урадјени су одговарајуче лабараториске анализе а повредама на зглобовима потврдјени су на рентген.14 дана узиманје лека бол. Оцене су углавном биле једнаке. Ова група болесника није предходно лечена другим антиреуматицима а таблете ЕТОЛАК подносила је без тегоба. лечили смо ЕТОЛАКОМ. Бол је трајала од један до осам мјесеца.4 неделје. сманјенјом покретлјивошчу коленог зглоба. али и ничу. са честим рецидивима. као и оток се сманјују. бол се сманјује и потпуно нестаје после десет дана узиманје лека. ЦИЛЈ – овог испитиванје био је проверити нов препарат са антиинфламаторним и аналгетичним својством. . Леченје је трајало 3 . у облику таблете. Покретлјивост зглоба спорије се упоставлја. У првој групи је било 48 болесника са артрозама колених зглобова. уз и низ степенице.

Srbija medicalnet@sezampro. Cilj naše studije je da prikaže značaj i mesto korišćenja Biofreez gela. dana videli smo napredak u smislu smanjenja otoka i bola i povećanje obima pokreta tretiranog zgloba. kao i limitiran obim pokreta tretiranog zgloba. 14. Našim radom obuhvaćeno je 50 bolesnika. kao pomoćnog terapijskog sredstva u lečenju bolesnika kod kojih su dominantni simptomi otok i bol. a bol se procenjivao VAS skalom bola. kod 9 bolesnika je ugrađen osteosintetski materijal (kod preloma hirurškog vrata humerusa i bimaleolarnog preloma) i 26 bolesnika je imalo entenzite i entenzopatije tetiva ramenog i lakatnog zgloba. Prosečna starost bolesnika iznosila je 45 godina (25 – 65). Medicinski faklutet. 2Klinika za medicinsku rehabilitaciju.. što uslovljava pojavu mnogih kliničkih simptoma dovodeći time do značajne funkcionalne nesposobnosti.ekonomski problem.Opačić M. 29 ženskog roda. ambulantno lečenih u Centru za fizikalnu medicinu KCS u periodu od godinu dana. Nisu se pojavile komplikacije i alergije. P ZNAČAJ FIZIKALNIH TERAPIJA U LEČENJU SINDROMA GORNJEG OTVORA GRUDNOG KOŠA Milenović N1. dana. i 21. 15 bolesnika je imalo operaciju na kolenu (ligamentoplastika LCA). Dubljanin – Raspopović E. Srbija drmuluc8@hotmail.Vujadinović S. otok i ograničenje pokreta dominantni simptomi. Popović B1 1 Zavod za reumatizam Novi Sad. Radovanović T. uslovljava kompresiju mišića vratne regije i dovodi do redukovane cirkulacije. kao i ograničenje pokreta u zglobu. Njihovom analizom zaključili smo da Biofreez gel ima svoje mesto u terapiji bolesnika kod kojih su bol.com Uvod: Sindroma gornjeg otvora grudnog koša (Sy TOS) zahvaljujući svojim specifičnim osteovaskularnim strukturama. a time ga svrstava u značajan socio . Takođe je bolesnik dobio uputstva o korišćenju Biofreez gela u kućnim uslovima.P UPOTREBA BIOFREEZE GELA U KLINIČKOJ PRAKSI Tomanović . Otok. 21 bolesnik muškog roda. uglomer. Vesović – Potić V Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. 7. Devečerski G2. Manojlović . Beograd. KCS.yu Biofreez gel je prirodni preparat napravljen na bazi biljnih ekstrakta. Svi bolesnici su imali izražen otok i bol.. Gel se nanosio 20 minuta pre započinjenja kineziterapijskog protokola od strane fizioterapeuta metodom lagane masaže glađenjem u trajanju od 7 – 10 minuta. Već posle 7. KC Novi Sad. Rezultati naše studije su prikazani tabelarno. . bol i obim pokreta su kontrolisani pri prvom pregledu. Koristili smo klasične terapeutske santimetre.

Material i metode: U studiji je učestvovalo 80 pacijenata (40 muškaraca i 40 žena). uočeno u pacijenata tretiranih UZ. U I grupi su pacijenti bez hipertenzije – kontrolna grupa. u odnosu na početak fizikalnog tretmana. Marosan G i saradnici Zavod za specijalizovanu rehabilitaciju «Termal» Vrdnik. tokom dve sedmice dolazi do značajnog PSP poboljšanja.Cilj ove studije je bio da se utvrdi efikasnost primene dijadinamskih stuja (DDS) i ultrazvuka (UZ) u pacijenata sa dijagnostifikovanim Sy TOS. U drugoj grupi samo 12 pacijenata je uspelo završiti tretman bez .7 W/cm2 u trajanju od 5 min uz korištenje parafinskog ulja. i koji su u toku prve nedelje postepeno uvođeni u fizikalni tretman. Matrijal i metod: Ispitivanjem su obuhvaćene 3 grupe od po 50 pacijenata.co. bez obzira na pol pacijenta. Rezultati: Po obavljenom tretmanu kod kontrolne grupe smo imali najbolje rezultate. Poboljšanje je uočeno i u grupi pacijenata tretiranih DDS.yu . Srbija termal@ptt.Vujasin R. stoga ovu terapiju treba favorizovati u otklanjanu simptomatologije Sy TOS.alekmak@ns. starosti od 40-60 godina. Naročito značajno poboljšanje PSP (t = 78. tako da su tek od druge nedelje stavljeni na puni terapijski tretman. Pacijenti su bili podvrgnuti dvonedeljnom tretmanu fizikalnih elektroprocedura: u prvoj grupi korišćeni su CP . Ključne reči: Sindrom gornjeg grudnog otvora (Sy TOS). godine.012). ali ono još uvek nije bilo statistički značajno i nije pokazivalo stabilan trend poboljšanja.yu U toku rada sa pacijentima koji boluju od hipertenzije smo uočili da nam ona predstavlja značajan ograničavajući faktor u provođenju rehabilitacije.60 godina. koji takođe imaju terapiju od interniste. Za praćenje efekta terapije korištena je skala pacijentove samoprocene zdravstvenog stanja (PSP).31). Svi pacijenti su prošli kroz kompletan neurološki i fizijatrijski pregled.25). a u drugoj grupi UZ snage 0. koji su odmah uključeni na «puni« rehabilitacioni program. približno slične polne zastupljenosti. naročito UZ. Nije uočena statistički značajna razlika u efikasnosti pojedinačnih fizikalnih terapija (p = 0. Zaključak: Korištenjem fizikalnih procedura. II grupa su pacijenti sa terapijom za HTA i pritiskom do 150/90 mmHg. koji su lečeni u Zavodu u periodu januar-decembar 2005. dijadinamik P FIZIKALNA TERAPIJA KOD PACIJENATA SA HIPERTENZIJOM Bjelica . starosti 30 . Treća grupa su pacijenti sa HTA na prijemu 160/95 mmHg i više. p = 0. i nije pokazivalo statistističku značajnost u odnosu na pol. imali su radiografske snimke cervikalne regije kao i pozitivne nalaze oscilografije.LP modaliteti DDS u trajanju od 6 min po modalitetu. ultrazvuk. Nakon druge nedelje fizikalnih terapija uočava se stabilan pozitivan trend poboljšanja u PSP.sbb. Rezultati: Nakon prve sedmice fizikalnih terapija uočeno je poboljšalje u PSP koje nije bilo statistički značajno (p = 0. Cilj ispitivanja je bio da ukažemo na način rehabilitacije pacijenata sa hipertenzijom koji će dati najbolje rezultate.

sa kliničkom slikom posttrombotskog sindroma. Maksimović Z. U kliničkoj slici ispoljavani su znaci različitog stepena venske insuficijencije . MORFOLOŠKI I HEMODINAMSKI PRIKAZ POSTTROMBOTSKOG SINDROMA I EFEKATA FIZIKALNIH AGENASA U POBOLJŠANJU VENSKE DRENAŽE Rondović D. dilatacija i insuficijencija perforantnih vena sa razvojem sekundarnih variksa. KCS. Terepiju 1 i više puta zbog skoka pritiska. Damnjanović Z Zavod za specijalizovanu rehabilitaciju "Gamzigrad" Gamzigradska Banja.2006. P KLINIČKI. ekcematoidne.nepotpuna rekanalizacija lumena dubokih vena različitog stepena i nivoa sa organizovanim trombotičnim masama. a daleko bolji nego u drugoj grupi Zaključak: Kod pacijenata sa hipertenzijom su ukupni rezultati reh. Beograd. morfoloških i hemodinamskih zbivanja i mogućnost pomoći fizikalnim agensima u smanjenju i otklanjanju posttrombotskih sekvela. deskvamacije. Među samim hipertoničarima rezultati su bolji tamo gde je fizikalna terapija uvođena postepeno. daleko lošiji u odnosu na kontrolnu grupu. Rezultati rehabilitacije u toj grupi su lošiji nego u kontrolnoj.edem i voluminoznost noge. Materijal i metod rada: U periodu od 1. terapije za hipertoničare nisu dovoljne. Kostić R. linearnom sondom 7. lečeno je 132 pacijenta . znaci dermatofleboskleroze i induracije potkožnih struktura do stvaranja ulceroznih promena. omekšavanja i smanjenja induriranih dermatofleboskleroznih ploča i infiltrata. Srbija gambanja@verat. redukcije subjektivnih tegoba sa . Rezultati: Primenom fizikalnih agenasa . kinezi. različiti stepeni troficnih promena (hiperpigmentacije.6. elektro.prekidanja.net Uvod i cilj rada: Posttrombotski sindrom predstavlja stanje hroničnog venskog zastoja nastalog nepotpunom rekanalizacijom tromboziranog lumena dubokih vena. Morfoloski nalaz . Sagledavanje morfoloskih i hemodinamskih zbivanja vršeno je ehosonografski (color Doppler duplex scan metodom -ESAOTE Megas GPX. laser i selektovane proimene termomineralne vode indiferentne temperature u toku 15 .g.sniženi protoci kroz rekanalisani segment tromboziranog lumena. insuficijencijom valvula dubokih vena i insuficijencijom komunikantnih vena. a po obavljenom tretmanu rezultati rehabilitacije su bili daleko lošiji nego u III grupi gde je fiz. do 30.5 MHz). tretman uvođen postepeno. kod većine bolesnika (85 .vakusak. Hemodinamski nalaz .g. od kojih je 18 pacijenata imalo kruralne venske ulkuse. insuficijencija valvula sa refluksnim tokom.21 dan. Progresivnost procesa nalaže sagledavanje problematike sa aspekta kliničkih.2005. Zapažamo da 3 nedelje fiz. (U toj grupi je 47 pacijenata završilo terapiju bez prekidanja. a samo kod 3 pacijenta je fizikalni tretman bio prekidan). Institut za KVB. dok ih je čak 38 prekidalo fiz. maceracije kože).90 %) došlo je do smanjenja voluminoznosti noge sa poboljšanjem trofike kože i kolorita. magneto.1.

Minimalan broj bodova za svakog ispitanika bio je 5. mogućnost održavanja ravnoteže pri stajanju (10 s). povećava elastičnost membrane eritrocita. Vujinović D. po 10 seansi kontinuirano. Kostić R. Rezultati: Učinak za svako od funkcionalnih merenja ocenjivan je od 1 (najgori) – 5 (najbolji). postizanja lakšeg koraka. Pre početka lečenja. vreme potrebno za pet ponovljenih ustajanja sa stolice. .2 ATA. maksimalan 25.303 MK sa 100 % kisenokom na 2. smanjuje viskoznost plazme. Zaključak: Posttrombotski sindrom predstavlja težak oblik hronične venske insuficijencije. Rozman .com Uvod: Hiperbaricna oksigenacija (HBO) difuzno povećava količinu kiseonika u tkivima na račun fizički rastvorenog kiseonika u plazmi i tako otklanja ili ublažava hipoksiju čime poboljšava cirkulaciju krvi. P EFEKAT HIPERBARIČNE OKSIGENACIJE NA FUNKCIONALNU SPOSOBNOST OBOLELIH OD DIJABETIČNE ANGIOPATIJE Damnjanović Ž. Cilj: Pokazati kako HBO utiče na funkcionalnu sposobnost obolelih od dijabetične angiopatije. Učinak fizikalnih agenasa na morfološka i hemodinamska zbivanja praćeno je ehosonografskim kontrolama sa nalazom za bolju rekanalizaciju lumena i bolju vensku drenažu. smanjuje agregabilnost trombocita i ubrzava neokapilarizaciju. Srbija zaklinadamnjanovic@gmail.smanjenjem napetosti i bolnosti. Zaključak: Primena HBO povećava funkcionalnu sposobnost kod obolelih od dijabetične angiopatije čime omogućava njihovu veću fizičku aktivnost i poboljšanje kvaliteta života. Gamzigradska Banja. vreme potrebno da se pređe 4 metra pri uobičajenom i najbržem koraku. u toku 60 minuta. izostajanjem grčeva. a zbog svoje perzistencije i progresije zahteva multidisciplinarni pristup u čijem timu primena fizikalnih agenasa ima značajan učinak.Jović S Zavod za specijalizovanu rehabilitaciju"Gamzigrad". Primenjen je test ekvivalenthih parova za dva zavisna uzorka (Wilcoxon-ov test) koji je pokazao statistički značajnu razliku između vrednosti izmerenih pre i posle tretrmana. kao i po završetku vršena su funkcionalna merenja: dužina hoda na stazi od 30 m u toku 6 minuta. Metod: Prospektivnim kliničkim istraživanjem obuhvaćeno je16 bolesnika kod kojih je primenjena HBO u jednomesnoj komori ruske proizvodnje BLKS .

čestim upalama. Milić Z Klinika za medicinsku rehabilitaciju. U tretman je uključen 31 pacijent. kozmetičkim defektom.P REZULTATI PRIMENE INTERMITENTNE HIPOBARIČNE TERAPIJE APARATMOM « GREENSACK» Krivokuća J. Krivokuća J. temperatura kože i vrednosti krvnog pritiska.15 muškaraca) prosečne starosne dobi 55 godina. Aparat «Green sack» je terapeutski masažni sistem koji principom usisavanja stvara podpritisak u posebnoj za to izrađenoj vreći ili ventuzi. interniste. obim pokreta. Nastaju promene na zidovima arterija.fizijatri uz konsultaciju vaskularnog hirurga. poboljšanu ishranu ćelija te bržu regeneraciju tkiva. uzrokovan preteranom akumulacijom limfe. postepeno dolazi do gubitka mišićnih vlakana i demijelinizacije perifernih nerava.yu Oboljenja arteriskih krvnih sudova izazivaju cirkularne smetnje u ekstremitetima što dovodi do značajnih promena u funkcionisanju lokomotornog aparata. mišićna snaga. Devečerski G. ograničene fizičke aktivnosti i smanjenja funkcionalne sposobnosti donjih ekstremiteta. Zaključak: Primenom intermitentne hipobarične terapije uz pomoć vreće postižu se smanjenje obima ekstremiteta i povećanje temperature što doprinosi smanjenju bolova i kvalitetnijem hodu. To ima za posledicu bolju prokrvljenost tretiranog područja. nelagodnošću i bolom. a radijus kretanja povećan. patofiziologa. Srbija tanja5@eunet. Temperatura kože je povećana nakon tretmana za 4 stepena Celzijusa. . Negativan pritisak koji se postiže izvlačenjem vazduha uzrokuje delimične promene čvrstine i elastičnosti tkiva i krvnih sudova. Ovo uslovljava pojavu specifičnih i nespecifičnih simptoma koji dovode do atrofije mišića. Klinički centar Novi Sad. (16 žena.Obim pokreta i mišićna snaga se nisu značajnije menjali. Devečerski G. Klinički centar Novi Sad. Na taj način se u željenom delu tela vrši masaža i drenaža. Srbija prkisa@ptt. To je stanje koje se manifestuje osećajem težine. Bol i klaudikacije su smanjene(95 %). najčešće ekstremiteta. Tretirani su pacijenti sa stenozom i okluzijom arterija donjih ekstremiteta. Milić Z Klinika za medicinsku rehabilitaciju. te retko malignom alteracijom. Cilj rada je da prikažemo naša iskustva u radu sa ovim aparatom. a samim tim i kvalitetnijem načinu života Ključne reči: hipobarična terapija. klaudikacije. Praćeni su sledeći parametri: obim ekstremiteta. U lečenju ovih stanja značajno mesto zauzima intermitentna hipobarična terapija.Vrednosti krvnog pritiska se nisu značajnije menjale. Indikacije za uključivanje u terapiju postavljali su lekari specijalisti . funkcionalna sposobnost P ULOGA I ZNAČAJ APARATA “GREEN SACK” U TRETMANU LIMFEDEMA DONJIH EKSTREMITETA Mitrović T. Naši rezultati ukazuju da je obim ekstremiteta smanjen kod većine pacijenata (92 %).yu Limfedem je otok dela tela. bol.

Jakovljević D. Nakon primene 15 terapija obim ekstremiteta se smanjio u značajnoj meri (3 . Th: pacijent je uzimao . Bol u donjim ekstremitetima 3. Pacijent je posle 3 nedelje hodao sa štapom i bez claudicaio intermitens do 600 m. uz osecaj"slabosti" I "hladnoce" u donjim ekstremitetima. Vrednost krvnog pritiska. Pacijent je uključen na aparat sa vakum vrećom i imao je uporedo kinezi vežbe. Ključne reči: limfedem.donjih ekstremiteta 6. Mišićna snaga mm. Indikaciju za primenu ove terapije postavljali su lekari specijalisti fizijatri. Pre uključivanja obrađen je od strane vaskularnog hirurga. Srbija djordje@ns. obim pokreta. Novaković B Klinika za medicinsku rehabilitaciju. skoro normalizovane pokretljivosti u skočnom zglobu. vrednosti krvnog pritiska.Nastaje kao rezultat poremećaja odnosa između opterećenja i sposobnosti limfnog sistema da odstrani proteine i tečnost iz kapilarne filtracije koji nisu vraćeni kroz venske fenestere. claudicatio intermitens pri hodu do 100 m. Bol se smanjio na 3. Cilj rada je bio da se pokaže značaj i uloga aparata »Green sack» u terapiji limfedema na donjim ekstremitetima. prikaže pozitivno dejstvo primene aparata "Green vacum". klaudikacioni bol. noge i minimalnim otokom.5 cm). U 95 % bolesnika smanjen je subjektivni osećaj težine u donjim ekstremitetima. Obim pokreta na donjim ekstremitetima i 7. U Klinici za medicinsku rehabilitaciju lečeno je 15 pacijenata starosti od 40 do 70 godina sa limfedemom na donjim ekstremitetima. a cirkulacija na donjim ekstremitetima sa Duplex scan om. Tokom tretmana praćeni su sledeći parametri: 1. ojačane mišićne snage mm.5 godine bolove u potkolenicama i stopalima. Klinički centar Novi Sad. Krvni pritisak je varirao unutar 10 mmHg. lako primenljivih i efikasnih terapijskih procedure u lečenju limfedema na donjim ekstremitetima. a klaudikacioni bol je izostao kod 55 %. koji je konzervativno lečen od strane ortopeda.sbb. mišićnu snagu.yu Sprovođenje medicinske rehabilitacije kod pacijenta sa prelomom i narušenom cirkulacijom na donjim ekstremitetima svakako je otežano i sa dosta problema. Temperatura kože se povisila do 370 C. sa gipsanom imobilizacijom. Cladicatio intermitens 2.Temperatura kože 4. Pre preloma imao je oko 1. hipobarična pulsirajuća terapija P ISHOD LECENJA APARATOM "GREEN VACUM" KOD PACIJENTA SA PRELOMOM I NARUŠENOM CIRKULACIJOM NA DONJIM EKSTREMITETIMA Adamov Đ. Pre i nakon primenjene terpije pratili smo sledeće pametre: merili smo obim ekstremiteta. Obim na donjim ekstremitetima 5. temperaturu kože kao i subjektivni osećaj težine u donjim ekstremitetima pre i posle primene limfne drenaže. Od med. Cilj rada je da se kroz prikaz pacijenta sa bimaleolarnim prelomom noge i cirkulatornim smetnjama.co. Pacijent je pri padu zadobio prelom. Zaključili smo da je primena ove metode jedna od vrlo specifičnih.

Bezinovićeve skale self-koncepta (karakterisitike).02).Knežević V. Sa aparatom "Green vacum" dobili smo jos jednu efikasnu terapiju. Paracetamol a 500 mg 1 . oporavkom i poboljšanom cirkulacijom na donjim ekstremitetima. Bolnica Valjevo.NAŠI REZULTATI Vilotić . Trental a 400 mg 2 x 1.Drag. P UČESTALOST KLINIČKIH POJAVA U TOKU SISTEMSKOG ERITEMSKOG LUPUSA . Cilj rada je da se uoče i porede psihološka obeležja pacijenata pre i nakon tretmana ‚‚greensac‚‚ aparatom. Rašković S.05). koja daje dobar.Subotić R. Navedeni pokazatelji su indikatori kako stresa u kontaktu sa terapijskim procedurama u hospitalnim uslovima tako i subjektivnog osećanja umanjene bolnosti. beleži se poboljšanje (p < 0. STAI. cirkulacija. Dva ajtema koja se odnose na kvalitet života beleže statistički značajno ‚‚pogoršanje‚‚ stanja (p < 0. Uobičajene manifestacije su . Klinički centar Novi Sad. Srbija mmnesa9@Eunet.yu Uvod: Klinička slika sistemskog eritemskog lupusa manifestuje se simptomima zahvaćenosti jednog ili istovremeno više organa i sistema. otok. Subjekti: prate se psihometrijski parametri grupe od 12 ispitanika koji su tretirani ‚‚greensac‚‚ aparatom. Ostali testovi ne beleže značajne razlike.01) nakon propisanih procedura. Amlopin a 5 mg 2 x 1/2. BDI. Rezultati: U okviru malog uzorka. koji je rezultirao ovde sa dobrom sanacijom preloma.yu Uvod: pacijent dijagnostičke. Srbija drrs@ptt. Ključne reči: prelom. Sajerman S Služba za unutrašnje bolesti . Tbl. Za psihološku detekciju su korišćeni: BFI. Zaključak: praćenje psiholoških obeležja pre i nakon aplicirane fizikalno terapijske procedure beleži testovna odstupanja na malom broju ajtema. SF36 kvalitet življenja (stanje).. Na ajtemu koji se odnosi na umanjenje bolnosti.3 x 1 i Tbl. Plečić . pozitivan efekat kod pacijenta. bol P PSIHOLOŠKA OBELEŽJA PACIJENATA TRETIRANIH ‚‚GREENSAC‚‚ APARATOM TOKOM PROJEKTA ‚‚EUREKA‚‚ Platiša N Klinika za medicinsku rehabilitaciju. claudicatio intermitens.Alergologija. uočava se statistički značajan porast situacione anksioznosti (p < 0. terapijske procedure i hospitalizaciju doživljava kao visoko stresne što zahteva praćenje psihičkih korelata somatskog poremećaja kao i njihovih varijacija.04 i 0. Metod rada: primenjuje se test-baterija pre početka fizikalnog tretmana i testovi za procenu stanja nakon završenog tretmana. Tomić D.

izbor bolesnika.slabost. artritis/artralgije. Srbija vujko@verat. alopecija se javila kod 16 ispitanika. psiho .net Zadravstveni radnici i saradnici koji učestvuju u rehabilitaciji starih osoba podložni su sindromu izgaranja. sto čini 58. Metodologija rada: sadrži nekoliko etapa .urađeni standardni laboratorijski testovi i imunološke analizeuz neophodna dopunska ispitivanja.2 %.1 %. sporiji oporavak. konverzvina i depresivna reagovanja. bolovi u mišićima i zglobovima. statistička obrada podataka. Stojanović S. Gubitak u telesnoj težini prijavilo je 17 ispitanika.2 %. a javlju se i znaci oštećenja bubrega i centalnog nervnog sistema. 29 žena i 5 osoba muškog pola.7 %. osobenostima starih (polimorbiditet.2 %. povišen krvni pritisak iznad 140/90 imalo je 20 ispitanika. što čini 14.Analizirana su 34 ispitanika. postupan gubitak smislenosti vlastitog rada (entuzijazam .Oralne ulceracije imalo je13 ispitanika što čini 38. Cilj rada: Utvrđivanje najčešćih kliničkih manifestacija kod obolelih od sistemskog eritemskog lupusa.2 %. što čini 41.8 % od ukupnog broja ispitanika. samarićanin).rezignacija). bolove i otoke zglobova imao je 31 ispitanik što čini 91. U vreme postavljanja dijagnoze bolesti najmlađi ispitanik imao je 16 godina.Svim bilesnicima je uzeta detaljna anamneza.Maksimović B Zavod za protetiku Beograd. raspoloženja) dalo je podatak 14 ispitanika. psiho - . na malaksalost se žalilo 29 ispitanika. dispneju je imalo 18 ispitanika. hematološki poremećaji. brzo umaranje je imao 31 ispitanik.2 %. kožne promene imao je 31 ispitanik što čini 91. vrtoglavice. Bolesnici su izabrani metodom slučajnog izbora iz grupe pacijenata kojima je postavljena dijagnoza sistemskog eritemskog lupusa naosnovu revidiranih ACR kriterijuma. što čini 91. Pojava ovog sindroma uslovljena je ličnošću radnika (ambiciozan.fizička iscrpljenost. što čini 47. Blagojević T. Vidaković .stagnacija . što čini 85. interpretativnost. Odlikuje ga neprimetan. depersonalizovan odnos prema pacijentima. Zaključak: na ispitivsnom uzorku zaključujemo da su zamaranje.9 %. epi napade. nesvestice. presavestan. a najstariji 61 godinu. alergiju na lekove imalo je 10 ispitanika što čini 29. karakretistične kožne promene. poremećaj pamćenja. Za prisustvo CNS tegoba (glavobolje. malaksalost najučestalije kliničke manifestacije lupusa prema anamnestičkim podacima.formiranje upitnika. gastrointestionalne tegobe imalo je 10 ispitanika. serozitis. P SINDROM IZGARANJA U REHABILITACIJI STARAČKE POPULACIJE Vujko M. Tok bolesti može biti blag do fulminantnog sa potencijalno fatalnim ishodom. Rezulati rada: Fotosenzitivnost je postojala kod 20 ispitanika što čini 58.4 %. povišena temperatura. mišljenja. poremećaj srčanog ritma bio je prisutan kod 5 ispitanika. što čini 52.3 %.4 %.8 %. razdražljivost. što čini 50 %. malaksalost. Božović Lj. analiza dobijenih rezultata. što čini 29.

Preventiva: stalna edukacija radnika u cilju uspostavljanja što fleksibilnijeg odnosa prema poslu. izloženost duvanskom dimu u okruženju. Srbija anjev@eunet. Sadržaj upitnika: demografski podaci / podaci o radnom mestu. kolegama i – samom sebi. izloženost duvanskom dimu.8 god. Sava". Stoga je važan zadatak fizijatara i promocija zdravog načina života kroz edukaciju pacijenata (najbolje ličnim primerom) o regularnoj fizičkoj aktivnosti. rehabilitacija P FIZIJATAR I DUVANSKI DIM Grujičić B . . ali su svesni da svojim mogućim primerom zdravog načina života (bez pušenja) mogu uticati i na širu zajednicu.8 %. Makedonija 42. Gvozden M1. jednaka zastupljenost oba pola.2 %. Treba li naglašavati da lekari imaju izrazito važnu ulogu u suzbijanju pušenja. starost. Rezultat: Stalnih pušača 37.yu 1 Uvod: Glavni faktor rizika po zdravlje (povećava rizik za preko 30 bolesti) koji se može izbeći je pušenje. kod fizijatara zaposlenih u Zavodu za protetiku. U Evropi istraživanja prevalencije pušenja kod lekara ukazuju da države sa dužom tradicijom podizanja nivoa svesti o štetnosti duvana imaju značajno nižu prevalenciju pušenja kod lekara (npr.socijalni problemi. U ostalim državama.8 % u Velikoj Britaniji. srednja vrednost stepena nikotinske zavisnosti merena Fagestrom testom je 4. Irska 7. naročito kod muškaraca (npr. zdravoj ishrani. bivših pušača 18 %. Marković M1. Ključne reči: sindrom izgaranja. Metod: Obuhvaćeno je svih 16 fizijatara zaposlenih u Zavodu. 37 % lekara su pušači prema istraživanju sprovedenom 2001 g.4 %. odgovarajućoj tel. Rezultati su statistički analizirani. Švedska 14 %). Zaključak: U proseku su višegodišnji pušači i srednje teški zavisnici. međusobni odnosi. ponašanje. težini.1. 6. odvikavanje. Rumunija 43. jer nas većina ljudi smatra pravim izvorom znanja i saveta vezanim za zdravlje uopšte. navika pušenja. ponašanje / odvikavanje. stavovi. stavove. prestanku pušenja. prosečni indeks paklo /godina bio je 49. Beograd. problem nagradjivanja).3. te i u Srbiji. Kod pušača primenjeni testovi: Fagestrom. Gavrilović B1. česte teme smrti) i načinom organizacije rada u rehabilitacionoj ustanovi (jasnoća ciljeva poslovanja. Cilj rada: Istražiti prevalenciju pušenja. Pavković S1 1 Zavod za protetiku. Ross. što predstavlja značajne teškoće u uspešnosti odvikavanja. prosečna starost pušača 44.5 %. Nikčević LJ2. ista prevalencija gotovo preslikava stanje u opštoj populaciji. Beograd 2 Bolnica za prevenciju i lečenje CV oboljenja mozga "Sv. u KC Srbije).

U tom periodu se dogodilo 584 povreda na radu. Najveći broj povređenih radnika se registruje ponedeljkom između 8 i 10 sati. Manić S Medicinski fakultet Niš. Najveći broj povreda (71.yu Povrede na radu predstavljaju znacajan medicinski i ekonomski problem u našoj sredini.ni.4 %).P POVREDE NA RADU U METALSKOJ INDUSTRIJI Jovanović J.58 % povreda dogodilo na putu od kuće do posla i obratno.4 radnih dana).2 %) i distorzije (31.4 %) ekstremiteta. Najveći broj izgubljenih radnih dana je zbog fraktura (115. Među povredama donjih ekstremiteta dominiraju frakture (43. Među povredama dominiraju povrede donjih (54.8 %) i gornjih (31. Stevanović V.4 %).ac. Srbija joca@medfak. Analizirani su izvestaji o povredama na radu u ispitivanom periodu. . Cilj ovog istraživanja je analiza povreda na radu u metalskoj industriji u proteklih pet godina.2 %) se dogodio na samom radnom mestu dok se 28. Prosečna dužina bolovanja zbog povreda u metalskoj industriji je iznosila 63. Smatramo da rezultati ovog istraživanja mogu imati praktičnu primenu u prevenciji i smanjenju težine povreda na radu u metalskoj industriji.3 %) i Septembru (12. Najveći broj povreda na radu se događa u mesecu Maju (14.7 radnih dana.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->