ŠESTI KONGRES FIZIJATARA SRBIJE I CRNE GORE sa međunarodnim učešćem ZBORNIK RADOVA

Šesti kongres fizijatara Srbije i Crne Gore Vrnjačka Banja 2006 ZBORNIK RADOVA

* Izdavač Udruženje fizijatara Srbije i Crne Gore * Za izdavača Milica Lazović Vladislava Vesović - Potić * Redaktor Ranka Krunić - Protić * Prelom teksta Dragan Vulović Aleksandar Grujić * Dizajn korica Miloš Petrović * Tehnički saradnik Aleksandar Grujić * Štampa Pelikan prim - Niš * Tiraž: 500

Udruženje fizijatara Srbije i Crne Gore

6. KONGRES FIZIJATARA SRBIJE I CRNE GORE
sa međunarodnim učešćem

ZBORNIK RADOVA

Vrnjačka Banja 01 - 04. novembar 2006. godine

Organizacioni odbor
Prof. dr Milica Lazović, predsednik Prof. dr Vladislava Vesović - Potić, potpredsednik Dr Dejan Stanojević, potpredsednik Prim. dr Đorđe Adamov Prof. dr Branislav Bobić Doc. dr Miodrag Veljković Prof. dr Gordana Devečerski Dr. med sc Sofija Žitnik - Sivački Prof. dr Stevan Jović Doc. dr Ljubica Konstantinović Prim. dr Ranka Krunić - Protić Dr. med sc Milan Obradović Prim. dr Vesna Simonović Dr. med sc Mirko Teofilovski Doc. dr Milisav Čutović Dr Željana Škarić - Karanikić Prof. dr Laslo Švirtlih

Naučni odbor
Prof. dr Vladislava Vesović - Potić, predsednik Dr. med sc Slobodan Branković Prof. dr Gordana Devečerski Doc. dr Aleksandar Đurović Prof. dr Miodrag Jevtić Prof. dr Stevan Jović Prof. dr Zoran Kojović Doc. dr Ljubica Konstantinović Prof. dr Milica Lazović Doc. dr Dragana Matanović Prim. dr Vukašin Mihajlović Prof. dr Ivana Petronić Prof. dr Gordana Popović Doc. dr Slobodan Radović Prof. dr Nada Rotović Prof. dr Kosta Savić

Sekretari
Prim. dr Ranka Krunić - Protić, generalni sekretar Dr. med sc Mirjana Kocić Prim. dr Dragan Vulović

topline i zadovoljstva. sredinom XIX veka. Kako je neophodno da savremeni fizijatar praktičar pomno i kontinuirano prati šta se u svetu nauke i medicinske prakse dešava. o čemu govore ostaci bazena za kupanje i stari rimski izvor „Fons Romanus“. Društva ljekara Crne Gore i Specijalne bolnice za lečenje i rehabilitaciju bolesti organa za varenje i šećerne bolesti „Vrnjačka Banja“. Ovaj Kongres se održava nakon razdruživanja državne zajednice Srbije i Crne Gore i to će biti prilika da se na Skuštini fizijatara dogovorimo o daljem organizovanju Fizijatara Srbije i Crne Gore. uz konsultovanje najsavremenije svetske literature. Kroz mini simpozijume obrađeno je osam tema u 30 radova i to rehabilitacija bolesnika sa endokrinim i metaboličkim bolestima. ubeđena sam da će ovaj Kongres i knjiga koja ga prati. da bi sve obrađene teme predstavljale srž onog što se danas radi u svetu i kod nas. Istorija korišćenja vrnjačkih mineralnih voda seže u duboku prošlost. Udruženje fizijatara Srbije i Crne Gore je osnovano 2003. u tome značajno pomoći. prevenciju. sa malignim oboljenjima. da bi dve godine kasnije. stvaraju uslovi za organizovanje banje kao lečilišta. Ovogodišnji kongres se održava u organizaciji Udruženja fizijatara Srbije i Crne Gore. . lečenje i rehabilitaciju organa za varenje i šećerne bolesti. Do sada je održano 3 Kongresa fizijatara Srbije i Crne Gore kao i isto toliko Fizijatrijskih dana. predstavlja najpoznatiji zdravstveni i turistički centar Srbije. Kasnije. godine postalo redovan član ISPRM-a (International Society of Physical and Rehabilitation Medicine). koja svojom tradicijom. ali se tek proglasom Osnovatelnog fundatorskog društva 1868. Danas Vrnjačka Banja. sa visokim kvalitetom smeštajnih objekata. a obrađeni su i prevencija i rehabilitacija bolesnika sa osteoporozom. sa lezijom centralnog motornog neurona i kompresivnim neuropatijama kao i deca. Srpskog lekarskog društva – Sekcije za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. što čini oazu zdravlja. U slobodnim temama najveći broj radova je iz oblasti rehabilitacije bolesnika sa ortopedskim povredama i reumatičnih bolesnika. sa Specijalnom bolnicom „Merkur“ predstavlja najsavremeniju medicinsku ustanovu za dijagnostiku. godine. Svakako da najveća zasluga za to pripada autorima predavanja po pozivu i slobodnih saopštenja koji su uložili sve svoje znanje i iskustvo. primena funkcionalnih testova u rehabilitaciji i balneoklimatoterapija. blagom umereno-kontinentalnom klimom bez vetra i bogatim kulturno istorijskim nasleđem u okolini. 2005. godine. restorana i velnes centara. beleži se interesovanje lekara za vrnjačke vode. Za poster prezentacije prihvaćeno je 132 originalna stručna rada.UVODNA REČ Šesti kongres fizijatara Srbije i Crne Gore održava se u Vrnjačkoj Banji.

razmeni mišljenja. dr Milica Lazović Predsednik Organizacionog odbora Kongresa . potrebna je i znatna finansijska podrška. razrešavanju nedoumica koje postoje u svakodnevnom radu što bi opravdalo održavanje Konresa svake kalendarske godine. a Farmaceutske kuće su u tome značajno pomogle. Da bi se izdavanje Zbornika uspešno okončalo.Zadovoljstvo je što je jedan broj radova iz Republike Makedonije. Prof. a takođe i svima koji će svojim prisustvom na Kongresu doprineti proširenju naših znanja. realizuje i da se na sam dan održavanja pojavi i Zbornik radova. Republike Srpske i Federacije Bosne i Hercegovine. Mnogo napora je potrebno da se ovakav Kongres osmisli. Dugujemo veliku zahvalnost svima koji su doprineli da Zbornik radova u ovakvom obliku ugleda svetlost dana. Da nije bilo svesrdnog rada svih članova Organizacionog i Naučnog odbora ova manifestacija i knjiga koja je prati sigurno ne bi bili tako sveobuhvatni i kvalitetni.

SADRŽAJ: .

opisani su i predisponirajući faktori rizika: gojaznost.yu Uvod Ateroskleroza je vodeći uzrok mortaliteta u razvijenim zemljama sveta. Tako. sedanterni način života. Komplementarne studije poremećaja metabolizma lipida su pokazale da se tip2 dijabetesa odlikuje značajno većom produkcijom malih gustih LDL čestica nego u nedijabetičara. Brojne epidemiološke studije i klinička istraživanja pokazala su da klasični faktori rizika mogu biti nepromenljivi (pol. Iako danas tačno neznamo sve uzroke i patofiziologiju ateroskleroze. KC Niš. Klinički centar Novi Sad. smatra se da se njen nastanak može dobrim delom objasniti postojanjem faktora rizika (4). da je danas mortalitet u Srbiji na drugom mestu u svetu. Povišeni nivo ovih čestica značajno ubrzava proces njihove oksidacije ali i glikozilacije i tako u značajno većem obimu podstiče nestabilnost i aktivira mehanizme rupture ateroskleroznog plaka. . hipertenzija i pušenje). cerebrovaskularni insult i periferna vaskularna bolest (3). utvrdile su da striktna kontrola glikemije nije dovoljna. a zadnjih godina poprima razmere prave epidemije u zemljama bivšeg istočnog bloka (1). dijabetes melitus. Srbija lazovica@eunet. Ateroskleroza se manifestuje kao ishemijska bolest srca. abdominalna gojaznost. pozitivna porodična anamneza za KVB u ranijem životnom dobu. Tako je ukazano na vrlo veliki značaj korekcije nivoa LDL čestica i sprečavanja njihove transformacije u mali gusti LDL. odnosno nasledna komponenta za nastanak ateroskleroze u ranom životnom dobu) i promenljivi (dislipidemije. Velike prospektivne studije. mala fizička aktivnost. kao što je UKPDS (United Kingdom Prospective Diabetes Study). jer se odvija bez simptoma dok se tri četvrtine poprečnog preseka arterije ne obstruira ateromom. Devečerski G2 1 Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju.Tema I REHABILITACIJA BOLESNIKA SA ENDOKRINIM I METABOLIČKIM BOLESTIMA ULOGA FIZIČKE AKTIVNOSTI U TRETMANU DISLIPIDEMIJA U ERI STATINA Lazović M1. Pored ovih glavnih faktora rizika. odmah iza Rusije (2). etničke karakteristike i psihosocijalni faktori (5). uzrast. Dosadašnja ispitivanja su ukazala da postoji vrlo kompleksna povezanost faktora rizika za pojavu KVB i da oni deluju sinergistički. Razvoj ateroskleroze je podmukao. 2Klinika za medicinu rehabilitaciju. Ovi nalazi su usmerili istraživanja na kontrolu poremećaja metabolizma lipida. ako je primenjena bez intenzivne korekcije drugih faktora rizika da značajno smanji rizik od pojave infarkta miokarda (IM) i moždanog udara(6).

Fizički trening (FT) utiče na profil lipoproteina u krvi.U AHA/ACC preporukama za vođenje pacijenata nakon preležanog IM navodi se da su povećanje fizičke aktivnosti i regulacija lipidnih nivoa od presudnog značaja. Povećana aktivnost LPL je ustanovljena u masnom tkivu i mišićima atletičara. Najznačajniji efekat fizičke aktivnosti na nivoe plazmatskih lipoproteina odnosi se na HDL-C. kontrolisanoj studiji NCEP Step 2 program nije dao značajne rezultate u sniženju LDL-C kod osoba koje su imale samo dijetu.3 mmol/l (1). Ovaj uticaj zavisi od intenziteta i dužine fizičke aktivnosti. Za vreme lipolize triglicerida iz VLDL-a. kod srednjeg rizika nefarmakološke mere ili medikamenti ako je to potrebno i u kategoriji visokog rizika (IBS i/ili diabetes) nefarmakološke mere i medikamenti. Utvrđeno je da sportisti. fosfolipidi i apoproteini se prenose na nascentne HDL čestice koje luči jetra. Primarni cilj je smanjenje nivoa LDL-C na vrednosti manje od 2. a nisu bile podvrgnute fizičkom treningu (12).6 mmol/l. imaju za 20-35% veće vrednosti HDL-C (15). 14). a sekundarni cilj je povećanje HDL-C na vrednosti iznad 1mmol/l i smanjenje triglicerida na nivo manji od 2. Vežbama uzrokovana povišena lipolitička aktivnost sa kataboličkim efektom na trigliceride i poboljšanim fluksom VLDL-a. te dolazi do povećanja nivoa HDL-C u plazmi. Fizička aktivnost i lipoproteini Fizički trening i druge nefarmakološke metode imaju veliku ulogu u „statinskoj eri“ ali ne samo kao dopuna terapije već i u samostalnoj prevenciji ateroskleroze.10. Fizička aktivnost i dijeta mogu značajno da utiču na stanje lipidemije i tek kada ove mere ne pokažu željene rezultate treba terapiji pridodati antilipemijske lekove (8) Primarne i sekundarne preventivne studije pokazale su da fizička aktivnost povećava nivoe kardioprotetivnog lipoproteina HDL2 i smanjuje aterogene lipoproteine (9. Eksperimentalne studije pokazuju da je aktivnost LPL ekstenzornih mišića utreniranog kolena viša no u neutreniranim mišićima (18). dovodi do povećanja HDL-C na račun povećanja HDL2 i smanjenja triglicerida kod muškaraca. randomiziranoj. FT umerenog intenziteta dovodi do porasta HDL-C i to se zapaža već prvih meseci posle akutnog IM. potrebno je praćenje bolesnika. može uzrokovati porast nivoa HDL-C u cilju zagarantovanog . U odnosu na subfrakcije HDL-C pokazano je da FT dovodi do porasta HDL2 koji ima inverzan odnos sa ishemijskom bolešću srca (16).11) U jednogodišnjoj. smanjenjem faktora rizika i stope mortaliteta i morbiditeta(7). Mehanizam ovog dejstva nije u potpunosti rasvetljen ali se verovatno ostvaruje preko enzima uključenih u metabolizam lipida (13. kao i kod osoba koje su podvrgnute visokim telesnim opterećenjima (17). oslobođeni holesterol. u odnosu na osobe koje ne upražnjavaju fizičku aktivnost. Kod bolesnika sa niskim rizikom. Fizička aktivnost povećava aktivnost lipoproteinske lipaze čime se smanjuje nivo triglicerida i povećava nivo HDL-C. Mehanizam kojim FT deluje na lipoproteine u plazmi je višestruk i vezan je za promenu aktivnosti enzima lipoproteinske lipaze (LPL) (14) kao i transferskih proteina (13).

Fizička aktivnost dovodi do redukcije triglicerida i VLDL-C i do značajnog povišenja HDL-C. pokazala je. Intenzivan FT dovodi do porasta HDL-C kod mlađih osoba za 14%. LDL-C za 7-12% (21).44%. Pojačani mišićni rad povećava nivoe apolipoproteina E koji ima važnu ulogu u povratnom transportu holesterola (20). Slićni rezultati su postignuti i kod žena. LDL-C i visoko statistički sniženi trigliceridi. sistolni i dijastolni krvni pritisak i fibrinogen. rezultat je umerenog. a nezavisno deluje i na smanjenje dijametra LDL i HDL čestica (20). Efekat FT na trigliceride se ne ogleda samo u utrošku masnih kiselina iz VLDL-a za energetske potrebe već i na redukovanoj sintezi VLDL-a u jetri (18). Studija na 3333 odraslih osoba koji su imali fizičku aktivnost najmanje 30 minuta 3 puta nedeljno. 3 do 4 puta nedeljno je minimalno preporučena fizička aktivnost u prevenciji KBS. Vizička aktivnost visokog intenziteta dovodi do redukcije holesterola za 5-7% (6). tako i u grupi posle petogodišnjeg FT. 30 minuta u odnosu na muškarce koji su bili samo na dijeti ili onih u kontrolnoj grupi koji nisu bili ni na dijeti (p<0. Povećanje aktivnosti hepatične lipaze često se može videti kod bolesnika sa hipertrigliceridemijom. trigliceridi. dinamskog FT (10. Fizička neaktivnost je značajan faktor rizika u razvoju koronarne ateroskleroze. Fizička aktivnost. Nivo HDL-C značajno raste kod muškaraca koji su pored niskokalorijske dijete imali i fizičku aktivnost 3-4 puta nedeljno.11).001). Nakon 6 meseci praćenja statistički značajno su redukovani ukupni holesterol. Svi aterogeni odnosi osim Hol/HDL-C su bitno promenjeni. VLDL/C i LDL-C. Fizički trening koji se preporučuje osobama sa visokim rizikom za KBS u primarnoj i sekundarnoj prevenciji su aerobna. S druge strane dokazani su povoljni efekti fizičke aktivnosti u primarnoj i sekundarnoj prevenciji KBS (12). Aktivnost hepatične lipaze je smanjena pri teškom mišićnom radu. što je u neposrednoj vezi sa nivoima triglicerida. Ovakav pristup kod bolesnika sa hiperlipidemijom bez KBS doveo je do redukcije lipidnih i nekih nelipidnih faktora rizika nakon 3 meseca. uzimanjem alkohola i pušenjem. brzi hod od 30 do 60 minuta.optimalnog metabolizma mišića (19). U prva tri meseca praćenja značajno su redukovani ukupni holesterol. Povećanje HDL-C se kreće od 5-16%. Hol/HDL-C i značajno povećan HDL odnos. telesnom masom. Fizička aktivnost povećava i aktivnost enzima lecitin holesterol acetil transferaze koji podspešuje prenos masnih kiselina iz lecitina u holesterol za vreme stvaranja HDL-a. tako da redovno fizičko vežbanje udruženo sa dijetom sa nisko zasićenim mastima i sa malo holesterola kod muškaraca i žena sa viškom telesne mase poboljšava nivo HDL-C (21). a kod starijih preko 65 godina za 15%. Povećana aktivnost LCAT nađena je kod atletičara i dobro utreniranih muškaraca (17). Značajno su smanjeni i atertogeni odnosi LDLC/HDL-C. da je ova grupa imala značajno povišene vrednosti . uz redukciju ostalih faktora rizika (22). ventilaciju i potrošnju kiseonika. dinamska opterećenja. Porast HDL-C. Od nelipidnih faktora rizika bitno su smanjeni BMI. kako u grupi bolesnika posle akutnog IM i četvoronedeljnog FT. a visoko značajno nakon 6 meseci praćenja. koja imaju za cilj da umeremo povećaju minutni volumen srca. HDL-C je povišen za 19.

godine.who. Međutim.int. Cardiovascular Disease. 3. Međutim. Američke preporuke za primarnu i sekundarnu prevenciju ishemijske bolesti srca iz 2001. kao i kod bolesnika sa visokim rizikom ili već dokumentovanom KBS kod kojih je neophodna značajna redukcija holesterola (26). u cilju usporenja progresije i povećanja regresije aterosklerotskih lezija u koronarnim arterijama. zdravih ispitanika povišava nivoe HDL-C. Pokazano je da dijeta. i da lečenje nefarmakološkim sredstvima i lekovima uspešno smanjuje rizik od KBS. U velikom broju zemalja postignut je konsenzus o potrebi sniženja lipida u plazmi. 2003. 2. Fizički trening kod sedenternih. značajno nižu stopu pušenja i niži BMI. 4. dok fizička aktivnost nema veliki uticaj na nivoe HDL-C kod žena (24). Institut za zaštitu zdravlja Srbije. Nepublikovani podaci. Eur Heart J 1998. Recommendations of the Second Joint Task Force of European and other Societies on coronary prevention. kao i u kriterijumima za uključivanje lekova za sniženje lipida. gde je i skor rizičnih faktora bio značajno viši. Terapija medikamentima za sniženje vrednosti lipida rezervisana je za bolesnike kod kojih fizička aktivnost i dijeta nemaju uspeha. Fizička aktivnost i modifikacija ishrane i dalje ostaju prva terapijska linija u lečenju povišenih vrednosti ukupnog holesterola i LDL-C. fizička aktivnost i lekovi . pokazuju važnost određivanja apolipoproteina B i HDL-C. evropske preporuke od 2003. WHO. posebno LDL-C. The Surf Report I. Aviliable from: http://www.HDL-C. Mortalitet od kardiovaskularnih bolesti. Prevention and control. postoje razlike u ciljnim vrednostima i kriterijumima za procenu rizika za KBS. snižavaju rizik od KBS. Grupa koja je upražnjavala fizičku aktivnost samo jednom nedeljno imala je niži skor rizičnih faktora za KBS. Analiza kombinovanih studija je pokazala značajnu redukciju kliničkih događanja za oko 20% ukoliko se vrednosti holesterola smanje za 10%. naročito što se tiče lipidnog statusa i to kod svih kategorija rizika. godine (3) se praktično u „agresivnosti“ snižavanja holesterola izjednačavaju sa američkim. Prevention of coronary heart disease in clinical practice. CVD strategy 2001/2002. Nedvosmisleno je dokazano da je hiperholesterolemija jedna od najvažnijih karika u lancu događaja koji dovode do KBS. Survellance of risk factors related to noncommunicable disease: Current status of global data. kao i njegovih subfrakcija za procenjivanje rizika od nastanka KBS (25). Muškarci koji džogiraju 16km tokom šest meseci pokazuju porast nivoa HDL-C za10%.ncd/cvd. 19: 1434-503. godine bile su agresivnije u preporukama za snižavanje holesterola nego evropske od 1998. World Heart Organisation. . u odnosu na grupu koja je vodila sedanterni način života. Novi ciljevi su pomereni na niže vrednosti. u odnosu na sedanterne osobe (23). niže vrednosti triglicerida. Literatura: 1. Studije sa ispitanicima koji imaju normalne vrednosti ukupnog holesterola i triglicerida u plazmi. kombinovano.

: Four weeks of cycle training increases basal production of nitric oxide from the forearm. Exersise Training Enhances Endotelial Function in Young Men. Kwiterovich PO. 18. Gatto AM. 19. J Cardiovasc Risk 1995. 82(9A):22-25. 17.: Quantity and Function of High Density Lipoprotein as an Indicator of Coronary Atherosclerosis.. Superko HR.73(3)-.: The role of diet and exercise in the statin era. et al. Niebauer J.: Short term effects of exercise on plasma lipids and lipoproteins in humans. Ekelunod LG. et al. Morphometric and immunohistochemical characterization of the intimal layer throughout the arterial system of elderly humans. Jennings GL. Kingwell BA... Schlierf G. Saku K. Sports Med 1993. 6.319:1383-1389. BMJ. 16. Neil HAW.: Exercise and lipoprotein metabolism. Schuler G. Clarson et al.: Trygliceride as a risk factor for coronary artery disease.33(2):436-43. Adler AI.. J Anat 2002. Am J Physiol 1997:272(3 pt 2) :H1070-H1077Gatto AM. Am J Cardiol 1991. Hauer K. et al. 10. Rader DJ. Miettinen T.-3 3 5 (22) . 25 (Suppl 4):S32-S34.. N Engl J Med 1998. Hadži Pešić Lj.. International J Cardiol 2000.41(2):137-50. 321: 405-412..68:38A-39A. Haslell WL.: Trygliceride as a risk factor for coronary artery disease.. 2(4):310-5. Pronk NP. Wood AJJ.: Noninvasive Procedures for Subclinical Atherosclerosis RiskAssessment.5.76:21A-28A.. Dart AM. LaRosa JC. Association of glycaemia with macrovascular and microvascular complications of type 2 diabetes (UKPDS 35): prospective observational study. / Cardiovasc Pharmacol 1995 .. . 11..82(9A):13Q-21Q. Hambrecht R. Savić T. Ping Li X. N Engi J Med 1998:339:12-20. Stefanik LM. et al.. Pejović M. Am J Cardiol 1998. Physical fitness as a predictor of a cardiovascular mortality in asymptomatic north american up study. 16(6):431-48 14. 200: 97-103. 2000..: Adjunctive Drug therapy of acute myocardial infarction Evidence from Clinical Trials. Vogel G. 1987:513-17 20. Poppen M.231-236.. Am J Cardiol 1998. Other nonpharmacologic approaches. Novine u kardiologiji. Nešić D.: Effects of Diet and Exercise in Men and Postmenopausal Women with Low Levels of HDL Cholesterol and High Levels of LDL Cholesterol. Am J Cardiol 1998. Vink A. NEng J Med 1996. Mancini M.. Borst C. 21.: Protective effect of high density lipoprotein on endotelium-dependent vasodilatation. Am J Med 1999:107(2 pt 1):25S-27S 12. Niška Banjo. Kubler W.: The antiatherogenic role of high-density lipoprotein cholesterol. ProgCardiovasc Dis 1998.. Johmson JL. Schoneveld AH. et al. Akutno fizičko opterećenje bolesnika sa prelezanim infarktom miokarda. Sherrard B. De Klein DP. Stratton IM. J Am Coll Cardiol 1995.82(9A):22-25. 15. J Am Coll Cardiol 1999..: Treatment of coronary heart disease by diet and exercise. 13. Pavlovic M.•1660-66. 7.: Management of Hypertrigliceridemic patients. 9. 8. 22.

yu Svrha ovog izlaganja je da unapredi i razjasni trenutne stavove o ulozi fizičke aktivnosti kod pacijenata sa tipom 1 i 2 dijabetesa. Klinika za fizikalnu medicinu.. Hsieh SD. Klinika za medicinsku rehabilitaciju. Niš 3 Zavod za protetiku. Uloga ovog tima je i da adekvatno obuči i lekare opšte prakse kao i sve druge osobe koje će učestvovati u lečenju datog pacijenta. internista. stopala i nervni sistem.: Indicators of lipoprotein metabolism in normolipidemic men after myocardial infarctus. Arch Intern Med1999.: Regular Physical Activity and Coronary Risk Factors in Japan's Men. To praktično znači da će tim lekara koji učestvuje u lečenju biti obavezan da nauči kako da analizira rizike i koristi fizičke aktivnosti kod datog pacijenta. FIZIČKA AKTIVNOST I DIJABETES Devečerski G1. će imati velike koristi ako steknu znanja i iskustvo iz fiziologije fizičke aktivnosti. Evaluacija pacijenta pre započinjanja programa vežbanja Pre započinjanja određenog režima vežbanja pacijent sa dijabetes melitusom mora proći deteljan medicinski pregled sa adekvatnim dijagnostičkim procedurama.tip 1 dijabetesa koji traje >15 godina . 26.142 (2):389-93. et al.starost > 35godina . dijetetičar. et al. Cas Lek Cesk 1995:134(18):577-9.: New Perspectives on the Management of LowLevels of High-Density Lipoprotein Cholesterol. Zeman M.: Upregulation of Cholesterol Syntesis After Acute Myocardial Infarction. bubrege.159:1049-57. Novi Sad 2 Medicinski fakultet Niš.. koji treba da se uključi u program vežbanja umerenog do visokog intenziteta. 24. fizipoterapeut. Sakurai Y. baziran na jednom od sledećih kriterijuma: . psiholog i pacijent. Identifikacija ovih problema će pomoći u osmišljavanju individualnog programa vežbi koji će minimizirati ruzik po pacijenta. Is The Choresterol a Positive Acute Phase Reacant?.. ima visoki rizik zbog kardiovaskularnog oboljenja. Novija klinička istraživanja ukazuju da fizička aktivnost može biti terapeutsko oruđe kod velikog broja pacijenata sa dijabetesom ili rizikom za dijabetes.. oči.. Teofilovski M 3 1 Medicnski fakultet Novi Sad. Harper CR. sestra. Phofl M. Tim koji sačinjavaju lekar specijalista fizijatar..tip 2 dijabetesa koji traje >10 godina .23. Ovakav pregled bi trebao da obezbedi detaljan skrining za prisusutvo makro ili mikrovaskularnih komplikacija koje bi se mogle pogoršati u toku fizičke aktivnosti. Muto T. njeni efekti se moraju jasno razmotriti i shvatiti. Lazović M2.starost > 25godina i . Kardiovaskularni sistem Dozirani test opterećenja može biti koristan ako pacijent. Circulation 1998:97:661-5. Kao i kod svake terapije. Detaljna anamneza i pregled bi trebali da se fokusiraju na simptome i znake bolesti koje zahvataju srce i krvne sudove.. Terry AJ. Atherosclerosis 1999. Yoshinaga H. Srbija devecer@eunet. 25. Beograd.

tibialis posterior ne eliminiše mogućnost postojanja ishemičnih promena na nivou proksimalnog dela stopala. mogu se uraditi dodatni testovi kao što je radionuklidski stres test. Retinopatija Kod pacijenata koji imaju proliferativnu dijabetsku retinopatiju koja je aktivna. hladna stopala. Neuropatija: autonomna Prisusutvo autonomne neuropatije može ograničiti pacijentov kapacitet fizičke aktivnosti i povećati rizik neželjenih kardiovaskularnih događaja za vreme . osećaja vibracije i dubokog senzibiliteta. Kod pacijenata kod kojih se planira učešće u fizičkim aktivnostima niskog intenziteta (<60% maksimalne srčane frekvence) kao što je šetnja. osim ako postoji mogućnost pažljivog monitoringa krvnog pritiska za vreme vežbanja. Prisusutvo pulsa nad a. prag tolerancije ishemije i sklonost ka aritmijama za vreme vežbanja. oslabljene ili odsutne pulseve.dorsalis pedis i a. Neuropatija: periferna Periferna neuropatija (PN) može izazvati gubitak osećaja dodira u stopalima.autonomna neuropatija Kod pacijenata kod kojih se nađu nespecifične elektrokardiografske promene kao odgovor na fizičku aktivnost ili nespecifične promene ST i T talasa na elektrokardiogramu snimljenom u miru.prisustvo bilo kog dodatnog faktora rizika za koronarnu arterijsku bolest . lekar bi trebao na osnovu kliničke procene da odluči da li da preporuči test opterećenja. Ovakvi pojedinci bi trebalo da izbegavaju anaerobne vežbe i fizičku aktivnost koja podrazumeva napinjanje i druge neadekvatne manevre nalik Valsalvinom. atrofiju subkutanih tkiva i gubitak dlakavosti. Pacijenti sa očiglednom nefropatijom često imaju redukovan kapacitet za fizičku aktivnost. Ako postoji bilo kakva dilema u vezi sa cirkulacijom proksimalnog dela stopala i prstiju na fizikalnom pregledu. Periferna arterijska bolest Evaluacija periferne arterijske bolesti se bazira na znacima i simptomima. Kod pacijenata sa dokazanom koronarnom arterijskom bolešću bi trebalo da se odredi ishemički odgovor na fizičku aktivnost.. Nefropatija Ne postoje specifične preporuke za fizičku aktivnost kod pacijenata sa incipijentnom ili očiglednom nefropatijom. Ponavljanje određenih vežbi može u krajnjem slučaju izazvati ulceracije i frakture na neosetljivim stopalima. moraju se izmeriti pritisci na prstima kao i Dopler pritisci na skočnom zglobu. intenzivnija fizička aktivnost bi se trebala izbagavati. što uzrokuje ograničenje u nivou aktivnosti. Osnovni tretman za intermitentnu klaudikaciju čine prestanak pušenja i stručan program fizičke aktivnosti.periferno vaskularno oboljenje .prisustvo mikrovaskularnih oštećenja . U velikom broju slučajeva trebalo bi proceniti i sistolnu funkciju levog ventrikula u miru i za vreme fizičke aktivnosti. Evaluacija PN se može izvršiti na osnovu testiranja dubokih tetivnih refleksa. Iako ne postoji očigledan razlog za ograničenje aktivnosti niskog do umerenog stepena. naporna fizička aktivnost može izazvati krvarenje u staklastom telu ili trakcionu ablaciju retine. uključujući intermitentnu klaudikaciju. Izražena PN je indikacija za ograničenje u vežbama sa opterećenjem.

"hlađenje". vožnja bicikla. Proces zagrevanja može se sprovoditi bilo pre bilo posle istezanja. kostiju i zglobova. te im se mora savetovati da izbegavaju fizičku aktivnost u toploj i hladnoj sredini i da vode računa o adekvatnoj rehidraciji. dok se zagrevanje odnosi na sve mišiće. sprovodi se kratak oporavak-"hlađenje".fizičke aktivnosti. trebalo bi da sledi još 5-10 minuta laganog istezanja mišića. Sredovečne i starije osobe trebalo bi podsticati da budu fizički aktivne. . Miokardijalna scintigrafija u miru i pri naporu predstavlja adekvatan neinvazivni test za prisusutvo i stepen makrovaskularne koronarne arterijske bolesti kod ovakvih pacijenata. kao i za nedijabetičare. Ovo bi trebalo da traje oko 5-10 minuta i da za to vreme postepeno spusti srčanu frekvencu na nivo pre vežbanja. Iznenadna smrt i asimptomatska miokardijalna ishemija pripisuju se kardijalnoj autonomnoj neuropatiji u okviru dijabetesa. Aerobna fizička aktivnost se preporučuje. Hipotenzija i hipertenzija nakon naporne fizičke aktivnosti se mogu češće očekivati kod pacijenata sa autonomnom neuropatijom. Adekvatna obuća je neophodna i na tome se mora insistirati kod pacijenata sa dijabetesom. Posle završenog programa fizičke aktivnosti. Na kardijalnu autonomnu neuropatiju mogu ukazati tahikardija u miru (>100 otkucaja u minuti). Zagrevanje bi trebalo da se sastoji od 5-10 minuta aerobne aktivnosti (šetanje.. Ovakvi pacijenti mogu imati problema i sa termoregulacijom.. i pre i posle vežbanja. Narukvica za dijabetičare ili neko drugo obeležje mora uvek biti vidljivo za vreme vežbanja. je da fizička aktivnost uključuje adekvatno zagrevanje pre vežbanja kao i oporavak posle tj. Nakon toga. srce i pluća za progresivno povećavanje intenziteta treninga. a neaktivnost i diabetes mogu pogoršati problem. Ovaj kratak interval zagrevanja služi da pripremi mišiće. ligamenata. Pre započinjanja bilo kakvog programa fizičke aktivnosti. Proces starenja vodi degeneraciji mišića. Mlada osoba sa dobrom metaboličkom kontrolom može bezbedno uzeti učešća u većini aktivnosti. Istežu se primarno oni mišići koji će biti aktivni. naročito pri otpočinjanju programa fizičke aktivnosti.) niskog intenziteta. zenica. ortostaza (pad sistolnog pritiska pri ustajanju >20 mmHg) ili drugi poremećaji u funkciji autonomnog nervnog sistema u okviru kože. Upotreba silikonskog gela ili vazdušastih uložaka za obuću kao i sintetičkih ili pamučno-sintetičkih čarapa za sprečavanje žuljeva i upijanje znoja čine važne mere za sprečavanje oštećenja kože na stopalima. Pacijenti se moraju podučiti da. ali se moraju preduzeti neophodne mere opreza po pitanju nege stopala. obraćaju pažnju na žuljeve i druge potencijalne povrede na stopalima. Postoji nekoliko naročito važnih i specifičnih stvari koje se moraju uzeti u obzir kada su u pitanju osobe sa dijebetesom. Standardna preporuka za dijabetičare. gastrointestinalnog ili genitourinarnog sistema. Priprema za fizičku aktivnost Priprema pacijenta sa dijabetesom za siguran i ugodan program fizičke aktivnosti je podjednako bitna kao i sama aktivnost. pacijent sa dijabetesom bi trebalo da se podvrgne detaljnom skriningu za moguće prateće komplikacije navedene u ranijem tekstu.

povezani sa poboljšanjem insulinske senzitivnosti. ali ne i za starije ili one sa dugogodišnjim dijabetesom. Umereni programi vežbanja sa lakšim tegovima i većim brojem ponavljanja se mogu upražnjavati za održavanja ili povećanje snage gornjeg dela tela kod skoro svih pacijenata sa dijabetesom. Studije su pokazale vezu između aerobnog tipa vežbanja i fibrinolize. naročito ako je u vezi sa hipertenzijom. Intenzivniji nivo vežbanja sa tegovima može biti prihvatljiv za mlade pacijenta sa dijabetesom. jer dehidracija može uticati na nivo šećera u krvi i srčanu funkciju.Adekvatna hidratacija je takođe veoma bitna. Većina studija pokazuje da ovi pacijenti imaju nizak nivo kondicije u poređenju sa kontrolnom grupom. Sa izuzetkom. a najnovije studije potvrđuju značaj programa redovne fizičke aktivnosti za tretman i prevenciju ovog čestog metaboličkog poremećaja i njegovih komplikacija. sindrom insulinske rezistencije predstavlja faktor rizika za ranu koronarnu bolest. Preporučuje se hidratacije i pre i za vreme fizičke aktivnosti. Važnost hidratacije se naročito očituje kod fizičke aktivnosti u toploj sredini. hiperinsulinemijom. i da je niska aerobna kondicija povezana sa mnogim kardiovaskularnim faktorima rizika. Fibrinoliza Mnogi pacijenti sa tipom 2 dijabetesa imaju narušenu fibrinolitičku aktivnost povezanu sa povišenim nivoima inhibitora aktivacije plazminogena (PAI-1). po kardiovaskularni rizik korisni efekti fizičke aktivnosti. većina studija nije uspela da dokaže značajno poboljšanje u nivoima HDL-a kod pacijenata sa tipom 2 dijabetesa. poremećenog LDL-a i povišenih SMK. čak i kada se porede nivoi pri uobičajenim dnevnim aktivnostima. ali još uvek ne postoji . Fizička aktivnost i tip 2 dijabetesa Potencijalna dobit fizičke aktivnosti kod pacijenata sa tip 2 dijabetesom je izrazita. Međutim. možda iz razloga što su korišćeni relativni niski nivoi fizičke aktivnosti. Poboljšanje većine ovih faktora rizika je dovedeno u vezu sa sniženjem plazmatskog nivoa insulina i čini se da su mnogi. glavnog fiziološki prisutnog inhibitora tkivnog aktivatora plazminogena (t-PA). koji se može održavati najmanje 5 godina. Prevencija kardiovaskularnih bolesti Kod pacijenata sa tipom 2 dijabetesa. centralnom gojaznošću i dodatnim metaboličkim poremećajima hipertrigliceridemije. Hiperlipidemija Redovna fizička aktivnost je dokazana metoda za snižavanje nivoa VLDL. Hipertenzija Postoje dokazi koji povezuju insulinsku rezistenciju sa hipertenzijom. Specifični metabolički efekti su sledeći: Kontrola glikemije Nekoliko dugoročnih studija su dokazale konstantan pozitivan efekat redovne fizičke aktivnosti na metabolizam ugljenih hidrata i insulinsku senzitivnost. niskog HDL-a. Efekti fizičke aktivnosti na snižavanje krvnog pritiska su najdoslednije dokazani kod pacijenata sa hiperinsulinemijom. efekti redovne fizičke aktivnosti na nivoe LDL holesterola nisu apsolutno potvrđeni.

mogu se upražnjavati od strane pacijenata sa tipom 1 dijabetesa koji nemaju komplikacije i koji drže nivo šećera pod dobrom kontrolom. mora istaći da je korist fizičke aktivnosti u regulisanju . postaje sve jasnije da je epidemija tipa 2 dijabetesa koja hara planetom vezana za smanjen nivo fizičke aktivnosti i povećanje prevalence gojaznosti. što se najviše objašnjava metaboličkim abnormalnostima. Fizička aktivnost kod starijih Dokazano je da se progresivni gubitak kondicije i mišićne mase i snage koji dolazi sa godinama može delimično sprečiti održavanjem redovne fizičke aktivnosti. Pad u senzitivnosti na insulin takođe je delimično uzrokovan nedostatkom fizičke aktivnosti. Prevencija tipa 2 dijabetesa Sakupljeni su mnogobrojni podatci koji podupiru hipotezu da fizička aktivnost. pored drugih terapija. Naročito se ističe važnost učešća pacijenta u vođenju evidencije. redovna umerena fizička aktivnost) mogu odgoditi ili prevenirati nastanak dijabetesa. Preporučuje se upražnjavanje umerene fizičke aktivnosti u trajanju od 30 minuta tokom većine dana u nedelji. Iz tog razloga se kao glavni prioritet ističe promocija fizičke aktivnosti kao vitalne komponente u prevenciji i lečenju tipa 2 dijabetesa. a naročito njeno održavanje kada se sprovodi paralelno sa adekvatnim kalorijski kontrolisanim jelovnikom. U kontekstu dijabetesa. Gojaznost Postoje brojni dokazi da fizička aktivnost može pospešiti gubitak telesne težine. Od naročitog su interesa studije koje impliciraju neproporcionalni efekat fizičke aktivnosti na gubitak intraabdominalne masnoće. Objavljena istraživanja dokumentuju da promene u stilu života (gubitak telesne težine. Fizička aktivnost i tip 1 dijabetesa Svi nivoi fizičke aktivnosti. Zaključak Skorašnji "Surgeon General' s Report on Physical Activity and Health" podvlači ključnu ulogu fizičke aktivnosti u unapređenju zdravlja i prevenciji bolesti.jasan konsenzus o tome da li fizička aktivnost utiče na poboljšanje fibrinolitičke aktivnosti kod ovih pacijenata. ali na većinu prikupljenih podataka utiču neadekvatne dijete i druge promene u režimu života. može biti korisna u prevenciji ili odlaganju početka tipa 2 dijabetesa. rekreativno bavljenje sportom i takmičarski sportovi. uključujući svakodnevne aktivnosti. Ipak. Mogućnost održavanja adekvatnog terapijskog režima (insulin i adekvatna dijeta) u obezbeđivanju bezbednog i efektnog učestvovanja u ovim aktivnostima se sada smatra najvažnijom strategijom kod ovakvih pacijenata. Podaci o uticaju vežbi sa tegovima na gubitak težine obećavaju. o nivou šećera u krvi kao odgovora na fizičku aktivnost i naknadnog korišćenja ovih podataka u unapređenju sopstvene bezbednosti i rezultata. Stoga se smatra da će održavanje boljeg nivoa fizičke aktivnosti kod starije populacije dovesti do smanjenja učestalosti hroničnih vaskularnih bolesti kao i do poboljšanja kvaliteta života. ali nedostaju studije koje se tiču pacijenata sa tipom 2 dijabetesa. putem samomerenja. Postoji nekoliko studija koje se specifično bave ovim problemom kod tipa 2 dijabetesa.

naglasak se mora staviti na podešavanje terapeutskog režima na takav način da omogući bezbedno učestvovanje u svim oblicima fizičke aktivnosti spram želja i ciljeva pojedinca. Diabetes Care :1994:17:924–937. Liu PA.S. Kod pacijenata sa tipom 1 dijabetesa.S. Printing Office. Cao HB. Devlin JT. Lin J. [Medline] 7.[Medline] 3. U. 1996 5. Dijabetična neuropatija je . Ruderman N. Department of Health and Human Services: Physical Activity and Health: A Report of the Surgeon General.yu Dijabetes mellitus (DM) je hronično oboljenje koje karakteriše hiperglikemija. Louheranta A. Alexandria. Uusitupa M: Prevention of type 2 diabetes mellitus by changes in lifestyle among subjects with impaired glucose tolerance. Med Sci Sports Exercise 1990:22:265–274. Diabetes Care 1997:20:537–544. Keinanen-Kiukaaniemi S. Univerzitet u Beogradu. Srbija dragam@eunet. Xiao JZ. U. Laakso M.[Abstract] 6. American College of Sports Medicine: The recommended quantity and quality of exercise for developing and maintaining cardiorespiratory and muscular fitness in healthy adults (Position Statement). VA. JAMA 1995:273:402– 407. Eriksson JG. Rastas M. Eds. [Abstract/Free Full Text] NEUROFIZIOLOŠKA DIJAGNOSTIKA U RANOM OTKRIVANJU KASNIH KOMPLIKACIJA DIJABETES MELITUSA Matanović D Medicinski fakultet. Valle TT. National Center for Chronic Disease Prevention and Health Promotion. Tuomilehto J. kao i pojava komplikacija makro i mikrovaskularne prirode. Krisra A. Centers for Disease Control and Prevention and the American College of Sports Medicine: Physical activity and public health: a recommendation. Hamalainen H. Govt. Illanne-Parikka P. Howard BV: Effects of diet and exercise in preventing NIDDM in people with impaired glucose tolerance. Bennett PH. Devlin JT. Zinman B: Exercise in individuals with IDDM (Technical Review). Centers for Disease Control and Prevention. Zheng H. Wang JX. Diabetes Care :1990:13:785–789.[Abstract/Free Full Text] 8. N Engl J Med 2001:344:1343–1350. Pan XR.metaboličkih poremećaja kod tipa 2 dijabetesa najveća kada se uvede u ranom stadijumu bolesti. Schneider SH. Schneider SH. Yang WY. The DaQing IGT and Diabetes Study. An ZX. Jiang YY. Hu ZX. Washington. Diabetes Prevention Program Research Group: Reduction in the incidence of type 2 diabetes with lifestyle intervention or metformin. 2002 4. Diabetes and exercise: the risk-benefit profile revisited. Wang JP. Salminen V. Literatura 1. Lindstrom J. DC. Jiang XG.[Abstract] 9. Zhang H.[Medline] 2. Ruderman NB: Exercise and NIDDM (Technical Review). In Handbook of Exercise in Diabetes. Wasserman DH. Ruderman N. American Diabetes Association. N Engl J Med 2002:346:393–403. Li GW. Hu YH.

Ovakve promene mogu se naći i pre dijagnostikovanja dijabeta kao osnovnog oboljenja. nejednako definisanim terminima. dao je engleski lekar John Rollo 1789 g. ukazano je sa se mogu naći simptomi DN bez jasnih znakova osnovnog oboljenja. Pojava ove komplikacije udružena je sa stepenom i trajanjem hiperglikemije. Frekvenca pojave DN u literaturi je različita i kreće se od 5 . poboljšanje oksigenacije. DN.jedna od najčešćih komplikacija. Jedan od mogućih mehanizama za dejstvo terapijskih efekata u fizikalnoj medicini je i dejstvo na mikrocirkulaciju. Neurofiziološke studije su senzitivne. Pronalaskom i upotrebom insulina u lečenju DM. jer se može dijagnostikovati uporedo sa dijagnostikovanjem DM. inhibicija aldozo-reduktaze i različita simptomatska terapija. vreme preživljavanja ovih pacijenata je produženo. teže otpuštanje kiseonika koji je vezan za glikozirani hemoglobin. kao i adekvatna dijagnostika za ranu detekciju. Jedan od mehanizama je rana promena tj. 1866 Ogle ukazuje na mogućnost pojave promena i na kranijalnim nervima.Za adekvatnu prevenciju i tretman neuropatije potrebna je regulacija hiperglikemije.sa mogućnošću široke primene. Patofiziološki mehanizmi za ove komplikacije nisu u potpunosti razjašnjeni. EMG. kada je opisao bol i parestezije u nogama. a 1864 de Calvi je prvi dao predlog da ovo oboljenje nerava može biti uzrokovano i nekim drugim poremećajem. Senzitivnost ovih metoda potvrdjena je nizom ispitivanja. tanjenje bazalne membrane krvnih sudova. Rana dijagnostika dijabetične neuropatije je izuzetno važna u prevenciji kasnih komplikacija. . Iako postoje različiti dijagnostički postupci. Ova raznolikost može biti uzrokovana različitim kriterijumima. koji su neophodni za adekvatnu ishranu nervnog tkiva. Akutna hiperglikemija dovodi do sniženja brzine provodljivosti perifernih nerava. Sve ovo vodi ka hipoksiji i daljem reverzbilom propadanju perifernih nerava. Da li je DN komplikacija ili prateća pojava DM. Najraniji opis dijabetične neuropatije. Neurofiziološke studije obuhvataju merenje brzine provodljivosti nerava. pa se sada srećemo sa nizom komplikacija osnovnog oboljenja. Dokazano je dejstvo hiperglikemije na oštećenje pre svega malih krvnih sudova.60 %. dok će hronična hiperglikemija. vremenom. kao i merenje latence kasnih odgovora / F talas i H refleks/. Smatra se da će se pre ili kasnije kod svih pacijenata javiti neki od oblika DN. neinvazivne metode . U “pre insulinskoj eri “prosečno trajanje bolesti iznosilo je 4. u poslednje vreme i ispitivanje evociranih potencijala različitih modaliteta. NCV. a izuzetan značaj ogleda se u otkrivanju subkliničkih formi dijabetesne neuropatije. klinički testovi su limitirani za otkrivanje subkliničkih formi dijabetične neuropatije. dovesti do gubitka mijelizovanih i nemijelizovanih vlakana i valerove degeneracije. kao i razvijenosti pojedinih centara za dijagnostiku. mikroskleroza. kao i procenu i evaulaciju dijabetične neuropatije. Dyck i saradnici preporučuju da jedan od 2 kriterijuma za dijagnozu DN mora da bude i nalaz brzine provodljivosti perifernih nerava. vazodilatacija i poboljšanje lokalnog metabolizma.9 godina. 1963 g.

EMG zahvaćenih mišića ukazaće na pojavu denervacionih potencijala. Za dijagnostiku se mogu koristiti i evocirani potencijali. Pojava fibrilacionih potencijala može biti prvi znak neurogene zahvaćenosti. koji mogu pripadati subkliničkim formama . pre svega. vrlo važan parametar je i merenje latence F talasa. Ovi potencijali mogu se detektovati i bez prepoznatljive mišićne slabosti. može se registrovati redukcija trase manjeg ili većeg stepena. nije zaštićen od varijacije glikemije u krvi. Kod mladjih. U ranijim stadijumima bolesti obično je dominantna zahvaćenost donjih ekstremiteta. Rane studije ukazale su da brzina motorne provodljivosti nerava takodje može biti snižena i kod novootkrivenih slučajeva. a slabokontrolisanih dijabetičara sniženje MBP može biti značajnije . . ovakve promene mogu registrovati i na gornjim ekstremitetima. Jedna od čestih komplikacija je i retinopatije. dok se vremenom. EMG iglenom elektrodom predstavlja vrlo pouzdan znak aksonalne degeneracije.Odavno je poznato da hiperinsulinizam utiče na usporavnje motornih i senzitivnih brzina. a dobrom metaboličkom kontrolom glikemije. Ranije se smatralo da je dominantna zahvaćenost senzitivnih nerava/ što se može pokazati merenjem senzitivne brzine providjenja. Kod novootkrivenih dijabetičara. Za procenu kranijalne neuropatije može se koristiti i blink refleks. produžena latenca F talasa može se registrovati u vrlo visokom procentu. somatosentitivni. U toku ispitivanja interferentnog uzorka pri maksimalnoj voljnoj kontrakciji. gde je takodje ukazano na produženu latencu N9-N13 potencijala. kao i kod EEG studija. tj zahvaćenost očnog živca. kao primer mononeuropatije koja se javlja kod dijabetičara. koji se smatra najsenzitivnijim parametrom za procenu neuropatija. da CNS. Produženje latence H refleksa takodje se povezuje sa delovanjem hiperglikemije na nervno vlakno. što ukazuje na patologiju spinalnih korenova ili zadnjih kolumni ili možda oboje istovremeno. gde najnovija istraživanja / Kimura/ ukazuju da je merenje latence F talasa najsentitivniji parametar za procenu neuropatije. Ovakvi nalazi obično se susreću prvo na distalno postavnjenim mišićima. Ne mali broj studija je ukazao i na potološki nalaz i kod AEP. Osim merenja motorne brzine provodjenja (MBP). (SBP) pre svega zasuralni nerv/. naročito u subkliničkim formama sve više detektuje. Ovakvim dijagnostičkim postupcima možemo dijagnostikovati i sindrom karpal tunela. naročito kod sublkiničkih formi. Dijagnostička vrednost ovakve dijagnostike ogleda se i u proceni zahvaćenosti čitavih pleksusa. može se registrovati smanjenje amplitude i povećanje disperzije akcionog potencijala. nego kod pacijenata sa dužim trajanjem dijabeta. kao i pretežno polifazni potencijali. kao jednog od prvih znakova neuropatije. koje su prve ukazale. U daljem napredovanju bolesti registruju se potencijali produženog trajanja . dok novija istraživanja pokazuju sve više da se i zahvaćenost motornih vlakana. takodje u subkliničkim formama. gde se primenom vizuelnih evociranih potencijala mogu pokazati promene i na optikusu. Osim opadanja vrednosti senzitivne brzine sprovodjenja. Zanimljive su studije latence kasnih odgovora.

14. 16. Multimodal evoked potentials in diabetice..: Visual evoked potentials. Evoked potentials in clinical medicine. Brain 122(Pt 4): 757-68. S34.1994. 15. Neth J Med 54(2): 35-45. 1991.Editor. Zdrav Vestn 62: Suppl 1: 47-55. Rutten GJ... 13. Amthor KF. Grands U. 5. 1993. Lelli S. Cristino NA. 1999. 1995. 1997. Brigell M. Acta-Neurol-Napoli. 1993. Bax G. Karnes JL. 1999. Biessels GJ.. Lippincott-Raven.. Correlated study of visual evoked potentials-polyneuropathy in diabetic patients without retinopathy. et al. 6. Dyck PJ. N Engl J Med 33l:1428-36.1994. clin neurophysiol Suppl 2. Clin Neurosci 4(6): 374-9. Diabetes control and complications. Philadelphia. Karagol U.. 1999. Chiappa K. 10..: The pathogenesis of insulin-dependent diabetes mellitus. Electroenceph. Biessels GJ. DCCT: The effect of intesive treatment of diabetes on the development and progression og long-term complications in insulin-depended diabetes mellitus. Evoked potentials in diabetes mellitus. 12. N Engl J Med 329:304-9. Celesia G. Baruchello M.1992.. 13(3): 228-35. Deda G. Diabetologia37(6): 579-84. 9. Berg TJ: The effect of 8 years of strict glycaemic control on peripheral nerve function in IDDM patients: the Oslo Study. . Atkinson MA and Maglaren NK. 1994 3. Minerva-Med. Course of development and effects of insulin treatment. Dahl-Jorgensen K. Aguggia M. Comi G.Callieco R. Diabetes Care 18: 559-62. Annu Rev Med 46: 267-9. 8.: Recommendend standards for pattern electroretinograms and visual evoked potentials. et al. Neurology 42(6): 1164-70. Clin Neurophysiol. 7. visual evoked potential and nerve conduction velocity and their relation with Hb A1c and beta 2 microglobulin in children with insulin dependent diabetes mellitus. 4. Versino M. Crofford OB. Bergamaschi R. Electroenceph. 11. 1995. 2. 1993. et al: Brainstem auditory evoked potential.: Some anatomical and physiological aspects of clinical electrophysiology of vision. In Recommendations for the practice of clinical neurophysiology: guidelines of the international federation of clinical neurophysiology Ed by Deuschl G and Eisen A.New York 1997. Turk J Pediatr 36(4) 279-87. Celesia G. Cerebral complications of diabetes: clinical findings and pathogenetic mechanisms. 84(5): 227-31. Neurophysiological changes in the central and peripheral nervous system of streptozotocin-diabetic rats. 97(4). Akinici A. Brecelj J.: The Rochester Diabetic Neuropathy Study: ressessment of test and criteria for diagnosis and staged severity. Dimanico U et al. Strucl M. 1995. Third ed.O Brien PC et al. Early involvement of central nervous system in type 1 diabetic patients. Resent development. et al.Literatura: 1.

Neurology 41: 799-807.: Naša prva iskustva u registrovanju vizuelnih evociranih potencijala kod pacijenata sa novootkrivenim dijabetes melitusom..: Nerve glucose. 1999. Electroencephalogr Clin Neurophysiol 104:2. Electromyogr Clin Neurophysiol. et al. Fierro B. Lalić K. Vesović V. Uccioli L. Moreo G.: Endoneural localisation of microvascular damage in human diabetic neuropathy. Klein R. 25. Malik RA. 36:8... 20. 18. Stevens M. Doktorska disertacija. 1995.: Electrophysiological assessment of visual function in IDDM patients. 1997 33. Diabetologia 38(5): 573-6. Dijagnostički značaj elektroneurografskog nalaza kod pacijenata sa diabetes mellitusom. 27. Tesfaye S. Multievoked potentials in type I diabetic patients: one year follow-up study. Davethasan G. 1996. 24..first experience. Pizzamiglio G et al. 1995. et al. 1999. 26.: The Rochester diabetic neuropathy study: design. Magistarski rad. Četvrti Srpski Kongres o šećernoj bolesti. 1994. 1992 31. Beograd 1995. 1998. 1983. Vilen TH et al. S 43. Electroencephalogr Clin Neurophysdiol 108(5): 490-6. 23. Neorophysol.: Clinical testing in diabetic peripheral neuropathy. Zimmerman BR.: Clinical applications of VEPs and visual ERPs. Brighina F. Lalć K. Beograd 25-27 jun 1998. 1999. Kratz KM. Parisi V. Meil F. 37(6): 337-44. 29. Popović S. Clin. myoinositol and fiber degeneration and regeneration in diabetic neuropathy. 21. Abstract book page 38. 30. Uccioli L. Diabetologia 36:454-9. 171-9. Diabetes Care. Mariani E. Matanovć D. Community eye health Vol 9 No 20. Diabetes Care 18: 258-68. Dyck PJ. Onofrj M. Matanović D. Somatosensory conduction delay in central and peripheral nervous system of diabetic patients. Parisi L. Electromyogr Clin Neurophysiol. 19.Thomas A. Noritake M.. Hosoda Y. 1993. 46: 643-7.1991. 1). 2000. 22. Brighina F. and reproducibility of neuropathic tests.17.. Neural conduction in visual pathways in newlydiagnosed IDDM patients. .. 34. 110 (Suppl. FierroB. Wong PK. 1988. 28.21: Suppl 4-S3-7. Feldman E. Parisi V. Thompson SD. et al.: Visual Evoked potentials in patients with non-insulin-dependent diabetes . Zbornik radova str 76. et al. 32. McGavin DM: Diabetes and diabetes retinopathy. selection bias. Dyck PJ. Visual evoked responses in diabetes. 10th Balacan Congress of Endocrinology Belgrade. N Engl J Med 319:542. Hyperglycemia and microvascular and macrovascular disease in diabetes. sorbitol. Puvanendran K. Nakamura R. Can J Neurol Sci. Lehman KA et al. 1996. Medicinski fakulteta Univerzitt u Beogradu. Monticone et al. Visual evoked potentials in NIDDM: a longitudinal study. Matanović D. Cardella F.: Somatosensory and visual evoked potentials study in young insulin-dependent diabetic patients. criteria for types of neuropathy. 481-6. Vesović V. Značaj VEP u ranom otkrivanju retinopatije kod pacijentata sa insulin zavisnim dijabetes melitusom. J Neurol Neurosurg Psychiat. Matanovć D.. 15(4): 532-5.

et al. Overt diabetic neuropathy: repair of axoglial dysfunction and axonal atrophy by aldoso reductase inhibitor and its correlation to improvement in nerve conduction velocity.: Impared visual evoked potential and primary axonopathy of the optic nerve in the diabetic BB/W. 1993. Petronić I...: Impruved visual evoked potential latences in poorly controlled diabetic patients after short-term strict metabolic control. Veves A. Beograd. Komplikacije ove hronične bolesti su polineuropatija i mikroangiopatija. 44. Guerci B. Prashar A. Malik RA. hauser E. Sima AAF. pouzdana i objektivna metoda u istraživanju dijabeticke . Prashar A. Obrenovic M. Takahashi H. 1994. Diabetologia 38(7): 804-8.: Electrophysiological assessment of visual function in newly-diagnosed IDDM patients. Sima AAF. 42. Lye RH et al. osetljiva. Electroenceph. 1992 40. Zdravković V. Algan M. 98(11): 1126-30. 1991. Electrophysiological studies in patients with newly discovered type 1 diabetes mellitus.: The reproducibilitu and sensitivity of sural nerve morphometry in the assessment of diabetic peripheral polyneuropathy. 41.: The relationship between sural nerve morphometric findings and measures of peripheral nerve function in mild diabetic neuropathy. Sima AAF. 43. Srbija annazikic@hotmail. Vesovic V.rat. Diabetologia 35: 602-7. Zhang WX. et al. 1994. 97(4).35. clin. 1995.: Pathological definition and evaulation of diabetic neuropathy and clinical correlations. Nippon Ganka Gankkai Zasshi. Diabet Med 8(10): 917-21. Diabet Med 10(2): 115-21. Ispitivanje senzitivne i motorne nerve provodljivosti je neinvazivna.: Brainstem auditory evoked potentials and visually evoked potentials in young patients with IDDM. 1220-4. Cherian PV et al.. Birnbacher R. Ziegler O. Seidl R. Postojanje subklinickih i klinički manifestovanih polineuropatija ispituje se elektroneurografijom ENG i elektromiografijom EMG.com Uvod: Dijabetes mellitus tip 1 se uglavnom javlja kod mlađe dece a poslednjih godina primećeno je češće javljanje tip 2 u dečjem uzrastu. Brow MR. 1994 P KORELACIJA IZMEĐU NIVOA MARKERA HBA1C I NEUROPATSKIH PROMENA PRAĆENIH ELEKTRONEUROGRAFSKIM NALAZOM KOD DECE SA DIJABETESOM TIPA 1 I 2 Žikić A. 1141-7. Matanovic D. et al. Nathaniel V. 37. 17(10). 1995. A study of the relationship between diabetic neuropathy and diabetic retinopathy.1992. Milićević V Univerzitetska dečja klinika. Sima AAF. Lalic N. Monticone G et al. Diabetes Care. Parisi V. et al. Nagaya K. Nikolić D. S218. Can J Neurol Sci 21: Suppl 4-S13-7. et al. 1996. Diabetes Care 19:11. 39. Uccioli L. 38. Diabetologia 35: 560-69. 36. Shu M. neurophysiol.

ali ove razlike nisu statistički značajne. Cilj: Uporednim praćenjem rezultata brzine provodljivosti senzitivnih i motornih nerava. otpustu i godinu dana nakon otpusta. a kod ostalih slučajeva jednom godišnje. što nam omogućava da pratimo promene koje se dešavaju kod neregulisanih i nestabilnih glikemija. Nakon 6 i 12 meseci. kontrolnu grupu je činilo 30 pacijenata nakon CVI koji nisu imali diabetes kao faktor rizika. Cilj rada je bio da se izvrši procena kvaliteta života kod pacijenata sa diabetes mellitusom nakon cerebrovaskularnog inzulta (CVI) u odnosu na pol. za vreme i post pubertetski stadijum. uzrasta 8 do 22 godine u periodu od 2004-2006. Ispitanike smo podelili u tri grupe. u zavisnosti u kom su dobu puberteta: pre.01).polineuropatije. lateralizaciju. Metod: U studiju je uključeno 30 pacijenata nakon CVI sa diabetes mellitusom koji su lečeni na Klinici za medicinsku rehabilitaciju Kliničkog centra u Novom Sadu. kao i vrednosti HbA1c želeli smo da ispitamo da li i kako vrednosti glikemije utiču na rezultat EMNG. KC Novi Sad. Srbija psfilipov@ptt. patoloških i socijalno-higijenskih pojava koje stoje u vezi sa pojavom cerebrovaskularne bolesti. Zaključak: Na osnovu neurofizioloskih ispitivanja možemo da utvrdimo postojanje polineuropatskih promena u najranijim fazama bolesti i korelaciju sa nivoom markera HbA1c i glikemije i ireverzibilnost promena. Mini mental skale i Skale socijalne podrške. Devečerski G2 1 2 Dom zdravlja Novi Sad. suralis sa jasno produženim distalnim terminalnim latencama kod subklinickih formi. peroneus i n. peroneusa.16 godina. Metod: Na Univerzitetskoj Dečjoj klinici ispitivali smo 22 pacijenta sa Diabetes mellitusom. U .6 meseci. Procena kvaliteta života vršena je putem Bartelovog indeksa. Rezultati: Pokazano je da se prve promene za brzine provodljivosti javljaju za n. Reverzibilnost promena se javlja sa regulacijom glikemije u prvim godinama lečenja bolesti. dolazi do smanjenja srednjih vrednosti. tibialisa i n. Merene su vrednosti HbA1c koje nam daju uvid u metaboličku kontrolu dijabetesa u poslednjih 4 . lokalizaciju i etiološki faktor CVI i uporede sa pacijentima koji nisu imali diabetes kao faktor rizika. Drugu. Klinika za medicinsku rehabilitaciju. tibialis u korelaciji sa nivoom glikemije i HbA1c naročito kod neregulisanog dijabeta i u grupi starije dece naročito od 13 .yu Faktori rizika su zbir bioloških. Ispitivanje je vršeno na prijemu. kao i oporavak pacijenata. češćim merenjem vrednosti glikemije. Zungove skale. a da su promene MCV za n. a u 4 slučaja merene su vrednosti glikemija 24 h pre vršenja EMG i ENG. Značajno je stalno praćenje u fazama pogoršanja. Merena je senzitivna provodljivost n. suralisa a motorna provodljivost n. Rezultati ukazuju da se srednje vrednosti svih korišćenih skala statistički značajno povećavaju u obe grupe pacijenata nakon otpusta (p < 0. P PROCENA KVALITETA ŽIVOTA KOD PACIJENATA SA DIABETES MELLITUSOM NAKON CEREBROVASKULARNOG INZULTA Filipov P1.

PRE I POSLE SVAKOG TRETMANA Merenje obima potkolenice PRE POSLE PRE POSLE Obim /cm/ LEVA NOGA DESNA NOGA 1.2 2. Novi Sad.8 27.05).7 3.odnosu na pol. Ispitivani su objektivni.8 27. Nad a. dok za ostale ispitivane skale nisu nađene statistički značajnije razlike.2 34. Popović V.6 43.9 35. Dobijeni rezultati pokazuju statistički značajno povećanje vrednosti svih ispitivanih skala koje se neznatno smanjuju u dužem vremenskom periodu. Koristili smo Greensac® firme IskraMedical (Slovenija) – ukupno 10 tretmana u trajanju od 20 minuta. razlike u srednjim vrednostima Bartelovog indeksa su imale statističku značajnost. lateralizaciju. U nivou patele 43. diabetes mellitus.4 godine prosečnog trajanja bolesti 17.2 43. Tretirano je ukupno 42 bolesnika (14 muškaraca i 28 žena) prosečne starosti 56. Zavod za medicinsku rehabilitaciju. 10 cm distalno od patele 39. Ključne reči: Kvalitet života. pokretljivost ekstremiteta).8 35. U odnosu na kontrolnu grupu pacijenta koje nisu imale diabetes kao faktor rizika. Srbija mcevic99@yahoo.0 38. Iznad korena III prsta 34.2 godina. kao i na značaj blagovremeno sprovedenog rehabilitacionog tretmana. Jelenc J Klinički centar Novi Sad. Metode: Primenom intermitentnih tretmana negativnim pritiskom na donje ekstremitete bolesnika koji više od 16 godina boluju od dijabetesa (tip IIb) pokušali smo da poboljšamo njihovu mikrocirkulaciju.Poplitealna jama 34. kao i subjektivni pokazatelji (bol. temperatura kože. Preko tuberositas tibiae 27.2 39.9 43.9 27.1 2. cerebrovaskularni inzult.1 35. Zaključak: Rezultati istraživanja upućuju da je fizička dimenzija kvaliteta života kod pacijenata nakon CVI sa diabetes mellitusom lošija u odnosu na pacijente koji nisu imali diabetes kao faktor rizika. Klinički. slabije pokretni. ekstremiteti su hladni.5 34.6 34. Miličević B.9 39.9 Temperatura kože 1. dorsalis pedis 34. sa trofičkim oštećenjima na koži. Devečerski G.1 . Rezultati: rezultati su prikazani u Tabeli 1.com Uvod i cilj rada: Među najteže posledice dijabetesa spadaju mikroangiopatske promene koje dovode do generalizovanog oštećenja mikrocirkulacije. nisu uočene statistički značajnije razlike u vrednostima korišćenih skala (p>0. claudicatio intermitens). rehabilitacija P PRIMENA INTERMITENTNIH TRETMANA NEGATIVNOG PRITISKA (GREENSAC® ) KOD DIJABETIČARA – PRVA ISKUSTVA Radaković N. lako dostupni indirektni pokazatelji kvaliteta periferne cirkulacije (obim ekstremiteta. etiologiju i lokalizaciju inzulta.9 35. tri puta nedeljno.1 35.2 3. Teofilovski M.2 34.

Posebno ističemo smanjenje razlika u dobijenim rezultatima na 2 ekstremiteta na početku u odnosu na kraj tretmana. PRE POSLE Claudicatio int. Klinički centar Niš. koji su bili samo na medikamentnoj. sa znacima DNP. jer dovodi do ujednačavanja mikrocirkulacije u ekstremitetima koji su različito zahvaćeni delovanjem dijabetesa. Korišćena je frekvenca od 80 Hz. Greensac®.-do 150 m N=17 N=6 Claudicatio int. 90°/60° . 90°/50°. Dijabetes P EFEKTI LASERA MALE SNAGE U LEČENJU BOLESNIKA SA DIJABETESNOM NEUROPATIJOM Stanković A. što se posebno ogleda na temperaturi kože. Metod rada: ispitivanjem je obuhvaćeno 35 bolesnika sa šećernom bolešću i to tip I i tip II. u ukupnom trajanju od 14 nedelja. Pokretljivost ekstremiteta Fleksija potkolenice Ekstenzija potkolenice Fleksija stopala Ekstenzija stopala Inverzija stopala . kliničkog pregleda. Dijagnoza DNP je postavljena na osnovu anamneze. Kontrolnu grupu je činilo 15 bolesnika.-preko 150 N=25 N=11 TABELA 1. Ristić T. prisustva izmenjenih refleksa i patoloških bolnih senzacija. Cilj rada: ispitivanje uloge lasera male snage u lečenju bolesnika sa znacima dijabetesne neuropatije. kod kojih je sprovedena terapija laserom male snage (talasne duzine 870 nm i izlazne snage od 60 mW). statistički značajnog subjektivnog smanjenja osećaja bola manifestuje i preko poboljšanja svih ispitivanih indirektnih pokazatelja periferne cirkulacije. vitaminskoj terapiji (Beviplex drag. Eksperimentalnu grupu je činilo 20 bolesnika. kao i na osnovu dokumentacije o prisustvu poremećaja motorike i senzibilteta. 90°/60°.180°/60° 180°/50° 180°/60° 180°/50° 165° 180° 170° 180° 90°/75° 90°/60° 90°/80° 90°/70° 90°/110° 90°/120°. a verovatno i patoloških manifestacija na perifernim nervima. Lazović M. raspoređeno na 20 tačaka. Takođe smatramo da su ovi početni rezultati ohrabrujući i da broj ispitavnih parametara treba povećati.5 J/cm2.com Dijabetesna neuropatija (DNP) je pojam koji obuhvata heterogenu grupu kliničkih. Kocić M Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju.3x2) i koji zbog udaljenosti mesta stanovanja nisu dolazili na terapiju. Zaključak: Smatramo da je to najveći uspeh i prednost ovakvog tretmana. u ambulantno polikliničkim uslovima Klinike za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju KC u Nišu. 90°/100° 90°/110° 90°/60° . Ukupna količina energije predata u okviru jednog tretmana je iznosila 30 J. koji su na insulinskoj terapiji. Ključne reči: intermitentni negativan pritisak. po 1. Rezultati merenja Zaključujemo da je jednomesečna primena Greensac®-a (ukupno 10 tretmana) blagotvorno delovala na mikrocirkulaciju bolesnika što se osim jasnog. Srbija anitastankovic@yahoo.

Za procenu stepena neuropatije. po završetku terapijskog tretmana. korišćeno je izračunavanje neuropatskog skora (subjektivni parametri: intenzitet bola i objektivni parametri: motorni i senzitivni poremećaji i refleksi).8 na 3. kao i za praćenje efekta terapije. pre terapije i nakon 14 nedelja. Rezultati rada: na kraju sprovedene laseroterapije neuropatski skor je značajno smanjen kod pacijenata u eksperimentalnoj grupi (sa 5. sa koeficijentom signifikantnosti (p < 0.05).9). zbog svog izraženog biomodulirajućeg. .58). Zaključak: laseroterapija predstavlja jednu od metoda izbora u lečenju pacijenata sa DNP.7 na 5. u poređenju sa kontrolnom grupom (sa 5. kao i analgetskog efekta.

ozbiljnih bolesti. Prelomi pršljenskih tela i distalnog radijusa su najteže i najčešće komplikacije. Postmenopauzalna osteoporoza se javlja kod žena u menopauzi mlađih od 70 godina . koji je nastao pre pedesete godine života. Ukoliko osoba ima jedan major ili dva minor faktora rizika. gube između 5 i 8 % koštane gustine. Vesović . Karakteriše je povećana resorpcija kosti koja je posledica deficita estrogena. kojoj se često ne utvrdi uzrok. prinuđene na mirovanje u postelji . Prelom kuka i kičmenih pršljenova se najčešće javlja kod ovog tipa bolesti. osteoporoza povezana sa trudnoćom ili periodom posle poroda(2). Osobe koje su zbog hirurških zahvata.Tema II PREVENCIJA I REHABILITACIJA BOLESNIKA SA OSTEOPOROZOM ULOGA I MESTO FIZIKALNE MEDICINE U PREVENCIJI I LEČENJU OSTEOPOROZE Manojlović . komplikacija trudnoće. osteoporozu analiziramo kao: involutivna (primarna). senilni tip se podjednako javlja u oba pola i posledica je normalnog starenja.Potić V KCS.Opačić M. duplira se verovatnoća nastanka istog kod ćerke. Beograd. narušena mikroarhitektura koštanog tkiva i posledično – rastući rizik od preloma kosti(1). Astronauti tokom 176 dana provedenih u svemiru. čija su posledica osteoporoza (Tab 1). Prema uzocima. Ukoliko u anamnezi postoji podatak o prelomu kuka kod majke. imobilizacije dela tela. Ova činjenica govori da iako osteoporozu uzrokuje više faktora.tip I. gde je poznat uzročnik (upotreba steroida. godine i iznosi 1-2% godišnje. Opšte je prihvaćeno da se uzroci nastanka i ispoljavanja osteoporoze razlikuju po značaju i doprinosu kao uzroci velikog uticaja (major) i uzroci koji nisu sami dovoljni (minor) da pokrenu složene procese u kostima. Tip II. Srbija vpotic@infosky. sekundarna. Gubitak koštanog tkiva započinje oko 35. hormonske disfunkcije) i retke forme osteoporoze kao što je juvenilna. povrede kičme. Inaktivnost povećava urinarnu ekskreciju kalcijuma (45% za godinu dana) i dovodi do osteoporoze.-40.yu Osteoporoza je progresivan sistemski skeletni poremećaj koga karakteriše snižen procenat minerala u kostima. posebnu pažnju treba obratiti na gen receptor vitamina D. potrebno je da ispita gustinu koštane mase(3).

hiperprolaktinemija. Čak i kratki intervali ustajanja usporavaju proces gubitka koštane građe. homocistinurija. . leukemija. Jetre ciroza. hiperparatireoidizam. Kušingov sindrom. Tabela 1. renalna sistema osteodistrofija. GiT gastrektomija. anoreksija nervoza.toj godini rana menopauza (pre 45. mogu doprineti nastanku osteoporoze (Tabela 2). mastocitoza Bolesti osteogenesis imperfecta. Gošerova bolest.tokom 5-10 nedelja. Ehlers-Danlos sy. primarna bilijarna ili idiopatska Maligne bolesti multipli mijelom. godine hronična antikonvulzantna terapija česti padovi osteoporotični prelom u porodici nizak unos kalcijuma hranom pušenje (prelom kuka kod majke) alkoholizam primena glikokortikoida >3 meseca preterano konzumiranje kofeina sindrom malabsorpcije telesna masa ispod 57 kg primarni hiperparatireoidizam hronična terapija heparinom hipogonadizam gubitak TM veći od 10 % od one u osteopenija na Rő snimku 25 . tadođe pripadaju rizičnoj grupi za nastanak osteoporoze. Tabela 2 Bolesti udružene sa osteoporozom su: Endokrinog hipertireoidizam. potrebno je da budu podvrgnuti dijagnostičkim procedurama u cilju otkrivanja osteoporoze. hiperkalciurija Renalnog renalna insuficijencija.5 mg pronizona tokom dužeg vremenskog perioda. različitih sistema u organizmu. Bolesnici kod kojih lekar planira terapiju pronizonom u dozi većoj ili jednakoj 7.5 mg dnevno u intervalu dužem od 3 meseca i oni koji su na toj terapiji bili tokom tri meseca ili su dobijali doze veće od 2. reumatoidni artritis mišićnog sis. renalna tubularna acidoza. malapsorpcija. vezivnog tkiva Marfanov sy Osteoporoza je u početku “tiha bolest” pa se kod manje od 10 % žena i 1 % muškaraca dijagnoza postavi na vreme i započne sa adekvatnim tretmanom. godine) I mnoge druge bolesti. manjak estrogena ili sistema testosterona. Faktori rizika za nastanak osteoporoze Major Minor reumatoidni artritis stariji od 65 godina anamnestički podatak o lečenoj kompresivni prelom kičme hipertireozi prelom posle 40. nedostatak vitamina D Zglobnoankilozantni spondilitis. U kasnijim fazama ekstremno je skupa kako po pitanju uticaja na kvalitet života bolesnika tako i na troškove lečenja.

Svaka aktivnost koja vodi ka ponavljanju opterećenja ima za posledicu povećanu gustinu koštane mase u toj regiji. TSH. Ovaj pristup zahteva potvrdu prospektivnih studija kao i adekvatnih kliničkih istraživanja. Dozirana fizička aktivnost i odredjena terapija mogu da poboljšaju postojeće stanje. ali su podjednako i socijalne i finansijske. Kod starih osoba .Pre započinjanja terapije. gustina koštane mase je najveća u petnoj kosti.0 -2. dijagnostikovan određivanjem gustine koštane mase i predstavljen mineralnom gustinom kosti (BMD). Aerobni trening koji podrazumeva kontinuirane ponavljane pokrete dva ili više ekstremiteta. košarkom i odbojkom – kičmi i petnoj kosti. 400-1000 ponavljanih opterećenja svake noge. a smanjena gustina koštane mase se detektuje već za nekoliko nedelja.2. U prevenciji i lečenju osteoporoze najveća uloga pripada vežbama kod kojih je uključena sila gravitacije. Tako kod osoba koje se bave trčanjem. Koštani sistem na vežbu odgovara maksimalnom gustinom koštane mase u regiji gde je i mesto najvećeg stresa(4). prisutan prelom osteoporoza Preporuka je da se dijagnoza i lečenje osteoporoze bazira na riziko faktorima i vrednosti T skora jer je predvidivost nastanka preloma tako daleko veća.5 i niži. i rizik od preloma kosti. Prema definiciji Svetske Zdravstvene Organizacije: Osteopenija BMD između 1.5 BMD 2.6 kilometara prave između 800 i 2000 koraka tj. Astronauti u nedostatku izloženosti sili gravitacije pokazuju gubitak koštane mase. pratećim oboljenjima i riziko faktorima. T-score 1. kreatinin. Osteoporoza T-score 2.). Više od jednog veka je poznato da se koštano tkivo adaptira na stres kojem je podvrgnuto. Osteoporoza se najčešće kasno dijagnostikuje. Kineziterapija ima značajan dprinos u prevenciji ali i u lečenju osteoporoze... ukoliko je BMD 1SD ispod normale za uzrast (“Z”. povećava gustinu koštane mase(5).5 i niži Dokazana T-score 2. Inaktivnost vezana za boravak u postelji za nekoliko dana dovodi do negativnog balansa kalcijuma.skor). telu butne kosti i kičmi. Otuda značaj rane rehabilitacije (mobilizacija i rana vertikalizacija) obolelih i povređenih osoba.nivo kalcijuma i fosfata u serumu. golenjači. Kod trkača na duge staze do povećane gustine dolazi zato što oni trčeći 1. Vežbe koje se vrše sa željom da se poveća snaga mišića proizvode stres na kost koja reaguje povećanjem gustine(6). potrebno je baterijom testova utvrditi da li je uzrok bolest udružena sa osteoporozom.5 SD niže od pika koštane mase (za 30 god. starosti bolesnika. Kod bavljenja tenisom – dominantnoj ruci i kičmi.5 SD i niži. Rizik za nastanak osteoporoze. Njene posledice narušavaju zdravlje osobe. nisu identični. Pri donošenju odluke o načinu lečenja vodi se računa o: evolucijskoj fazi patološkog procesa.0 . Intenzivan aerobni trening može uticati na mineralnu gustinu kosti direktnim uticajem na kost i indirektno − uticajem preko hipotalamičko-pituitarno-gonadalne veze. koja inače dovodi do pada koncentracije estrogena.

njenim očuvanjem kod odraslih i smanjenjem gubitka kod starih. Fizikalna medicina i rehabilitacija. radom sa osobama koje su iz različitih razloga vezane za postelju ili su samo delimično pokretne i kroz edukaciju žena u postmenopauzi o značaju i oblicima fizičke aktivnosti. Skoro polovina vrhunskih balerina. Intenzivan aerobni trening.9. triaton i druge sportove vezane za veliki fizički napor. praćen restriktivnom dijetom. preopterećenje – mora postojati progresivni porast u intenzitetu vežbi sa ciljem kontinuiranog napretka.pituitarno – estrogene ose dovodi do smanjenog oslobađanja estrogena i progesterona iz jajnika. .-74. Ukoliko poremećaj ciklusa traje kraće od 6 meseci.8. reakciono vreme kao i mišićna snaga čak i kod osoba od 80 godina(7. godine nema dovoljno snage da opruži nogu i popne se bez pomoći ruku na stepenik visine 30 cm. Tako intenzivni trening dovodi do stres fraktura i amenoreje. gubitak je ireverzibilan i ponekad dolazi do preloma kosti već u dvadesetim godinama. ali ako traje 2 – 3 godine. reverzibilnost – pozitivan efekat vežbi se gubi sa prekidom vežbi. fizička aktivnost. Nizak nivo estrogena dovodi do pada vrednosti gustine koštane mase prvenstveno u kičmi. prvi put je pomenuta amenoreja atletičarki. Prema podacima iz Velike Britanije gotovo polovina žena i 15 % muškaraca u dobi od 70. Sedamdesetih godina prošlog veka. Epidemiološke studije pokazuju da i ranije upražnjavana. koordinacija. početne vrednosti – osobe koje na početku imaju niske vrednosti gustine koštane mase će brže napredovati. osim svog značajnog mesta u terapiji osteoporoze (Tabela 3). Pri pravljenju programa za prevenciju osteoporoze fizijatar se pridržava pet osnovnih principa fizičkog kondicioniranja: specifičnost – vežbe su osmišljene sa ciljem da sila deluje na one delove skeleta koji su najrizičniji za nastanak osteoporotičnog preloma. Vežbom se poboljšava hod. Dozirana fizička aktivnost kod osoba starije dobi je najbolja prevencija ne samo osteoporoze već i insulin nezavisnog dijabeta. slabljenje efekta – postoji biološka granica fiziološkog poboljšanja posle koje je napredak i sa velikim naporom minimalan.kineziterapijske procedure dovode do poboljšanja mišićnog tonusa i balansa pa se time smanjuje i rizik od pada. preko hipotalamičko. moždanog udara. gornjem polu butne kosti i distalnom radijusu. balans. Prevencija se sprovodi na različitim nivoima: primenom ranih rehabilitacionih postupaka kod bolesnika hospitalizovanih zbog bolesti. umanjuju rizik od nastanka preloma kuka i do 50 %(12). povreda i operacija. ima daleko značajniju ulogu u njenoj prevenciji. ishemične bolesti srca. propriocepcija. Javlja se kod osoba ženskog pola koje treniraju maraton. hipertenzije. gustina se može korigovati. kao i ona koja se upražnjava u starijoj životnoj dobi. trkačica ima amenoreju.10. karcinoma debelog creva itd. biciklistkinja. Fizička aktivnost kod koje je uključeno dejstvo Zemljine teže je presudna u prevenciji osteoporoze i to trojako: kod mladih osoba postizanjem maksimalne gustine kosti.11).

termoterapija. hidroterapija. sprečava ekstravazaciju. stimulacija stvaranja kolagena. stabilizaciji potencijala ćelijske membrane. vremenski promenjivo električno i magnetno polje. kineziterapija. poboljšanje funkcije limfnog sistema. infracrvenog zračenja (IR segmentno i lokalno ). naročito u pubertetu treba da učestvuju u aerobnim sportskim aktivnostima (preporuka grupe B). gimnastika. laseroterapiju. intenzitetu i učestalosti u odnosu na starost osobe. Termoterapija je zasnovana na kritičnoj. trajanju. Osnovna dejstva lasera su stimulacija oslobađanja ATP. stimulacija fibroblastne aktivnosti. uzajamno povezano.(preporuka grupe C za muškarce i grupe B za žene). deluje na vezivno tkivo u cilju sprečava skraćenja mekih tkiva i nastajanje poboljšanja njegovih osobina kontraktura. . vožnja bicikla. trajanja pauze i frekvence.Tabela 3. dijadinamičnih i eksponencijalnih struja. često primenjivan u cilju preventive i lečenja osteoporoze. fototerapija. Elektromagnetno polje je jedinstveno. Deca. Njen uticaj na skelet se razlikuje u zavisnosti od tipa opterećenja koje proizvodi. smanjuje otok tkiva. povećava elastičnost mekih tkiva. aktiviranju enzimskih sistema i sintezi proteina kao i stimulaciji fibroblastne aktivnosti. podrazumeva primena galvanske struje. Fizičku aktivnost je potrebno prilagoditi po tipu. peloidoterapija. Metodima fizikalne medicine se postiže višestruki efekat: smanjuje ili otklanja bol antiinflamatorno delovanje. povećanje sinteze DNK i RNK. bioptron (lokalno). deluje na posledice zapaljenja. poboljšanje cirkulacije. povećanje fagocitoze. ubrzava proces regeneracije tkiva podstiče oporavak oštećenih nerava i sprečavaju promene na denervisanim mišićima. interferentnih struja. stimulaciji funkcije kalcijum i natrijum pumpe. Elektroterapija Metod elektroterapije. Tokom reproduktivne faze i muškarci i žene treba da upražnjavaju vežbe naročito one kod kojih se savlađuje Zemljina teža i sa komponentom otpora. balneoterapija. poboljšava cirkulacija povećava metabolizam. Najčešće primenjivane procedure fizikalne terapije u lečenju osteoporoze su: elektroterapija. trajanje impulsa. ples) i anaerobna ( plivanje. poboljšava trofika. antiinflamatorno dejstvo. bodi bilding). različite jačine (amplitude). doziranoj primeni temperature Fototerapija se primenjuje kroz suberitemne i eritemne doze ultraljubičastog zračenja (UV segmentno i lokalno). Fizičku aktivnost je aerobna ( trčanje. Dejstvo magnetnog polja na nivou ćelije ogleda se u repolarizaciji strukture proteina. smanjenje nadražljivosti nervnog tkiva.

muscle strength. 8.67:10-8.11:556-61. Dawson-Hughes B. Warren J. Kostense PJ. Campbell AJ. Beck TJ. Risk factors for longitudinal bone loss in elderly men and women: The Framingham Osteoporosis Study. Ismail AA. Donnelly M. Norton RN. Osteoporos Int 1999. Swift C. 7. Ellis M. et al. Randomised controlled trial of a general practice programme of home based exercise to prevent falls in elderly women. Felson DT. Elliot J. Close J. Petit MA. Zbog svojih efekata metode fizikalne medicine i rehabilitacije imaju ključnu ulogu u prevenciji i lečenju osteoporoze. Cauley JA. McKay HA. Risk of mortality following clinical fractures. Van Croonenborg JJ. Osteoporos Int 2001. Hannan MT. 12. Prevention of falls in the elderly trial (PROFET): a randomised controlled trial. 9. Cooper C. Lancet 1999. 4. The effect of exercise training programs on bone mass: A meta-analysis of published controlled trials in pre.13:1141-8.12:85-90. and pubertal stage as determinants of bone mineral density and bone area in adolescent boys. Calcif Tissue Int 2000. et al. prevenciju i lečenje osteoporoze i njenih komplikacija u kome je fizijatar nezaobilazni član. Cupples LA. Abendroth K. Gardner MM. Tilyard MW. Rhodes EC. ili su već imale pad. J Bone Miner Res 1998. NIH consensus statements 2000. Parisi G. Robertson MC. Br J Sports Med 2000. Hooper R. Glucksman E.34:18-22. Systematic review of randomized trials of the effect of exercise on bone mass in pre.17:363-72. Dosadašnja iskustva u lečenju bolesnika različitih uzrasta sa komplikacijama osteoporoze. J Bone Miner Res 2000. Tucker KL. Lorentzon R. CMAJ 1996.and postmenopausal women. Prevention and management of osteoporosis: consensus statements from the Scientific Advisory Board of the Osteoporosis Society of Canada: 1. Wolff I. 11. 6. diagnosis and therapy. Literatura: 1. nametnula su potrebu formiranja visoko stručnog tima osposobljenog za dijagnostiku. BMJ 1997. Type of physical activity. Introduction. Buchner DM. Black DM.353:93-7. Pettersson U. A randomized school-based jumping intervention confers site and maturity-specific benefits on bone structural properties in girls: a hip structural analysis study. Jackson S.and postmenopausal women.9:1-12. Prevalent vertebral deformity predicts incident hip though not distal forearm fracture: results from the European prospective osteoporosis. program vežbi je individualan i predstavlja kombinaciju vežbi snage i balansa. Heinonen A. 5. Hanley DA.155:921-3. Taunton JE. Ensrud KE.17(1):1-45. Cumming RG. 3. Wilson PWF. . Cockerill W. Khan KM. Nordstrom P.315: 1065-9. Josse RG. Finn JD. Osteoporosis prevention. Osteoporos Int 2000. Effects of one year of resistance training on the relation between muscular strength and bone density in elderly women. Martin AD.15:710-20. J Bone Miner Res 2002. MacKelvie KJ. 10. Thompson DE. Scott JC. Wallace BA. 2.Osobe starije životne dobi oba pola kod kojih je povišen rizik od pada. Twisk JWR. Kemper HCG.

Utvrđeno je da su osteociti mehanosenzitivne ćelije koje na ovaj način otkrivaju mehaničko opterećenje koje deluje na kost. resorpcija kosti. vrat butne kosti. Prema Wolffovom zakonu mehanički stresovi i opterećenja aplikovani na kost utiču na formiranje i remodeliranje kosti. Remodeliranje kosti odvija se u pet faza: aktiviranje osteoklasta. godine života. U osteoporozi postoji disbalans između resorpcije i stvaranja kosti u korist resorpcije što dovodi do gubitka kosti. ali i tokom treće decenije života dolazi do porasta u gustini kosti. a najviše pogođeni gubitkom mase su segmenti koji sadrže najveći procenat trabekularne kosti: kičmeni pršljenovi.FIZIČKA AKTIVNOST I OSTEOPOROZA Žitnik – Sivački S Institut za fizikalnu medicinu. Ovaj višeetapni proces nazvan mehanotransdukcija. godine a nakon toga. «Dr Simo Milošević» Igalo. a godišnje se u procesu remodeliranja zameni približno 20% koštanog tkiva. formiranje kosti i faza mirovanja do početka novog ciklusa. rehabilitaciju i reumatologiju. Kod odrasle osobe jedan ciklus traje 3 do 12 meseci. Opterećenja kosti koja nastaju delovanjem gravitacije i tenzionih sila proizvedenih mišićnom aktivnošću prirodni su stimulus za održavanje koštane mase i funkcionalne jačine (čvrstine) kosti. Prema najprihvaćenijoj. Masa kosti u određenom trenutku života je razlika između maksimuma koštane mase i količine koja je izgubljena nakon što je dostignut maksimum mase. Remodeliranje kosti po završetku rasta predstavljaju adaptaciju na funkcionalne mehaničke zahteve. Zbog toga se u osteoporozi više kosti izgubi u područjima trabekularne kosti. objašnjavaju različite teorije. pod dejstvom opterećenja dolazi do protoka intersticijalne tečnosti u lakunarno-kanalikularnoj mreži kosti. Iako sačinjava samo oko 20% skeletne koštane mase. Da bi došlo do adaptivnog remodeliranja kosti potrebno da mehanička opterećenja iz okoline budu otkrivena i transformisana u biohemijske ili bioelektrične signale koji se prenose efektornim ćelijama koje će odgovaraju produkcijom kosti. Rast skeleta se gotovo završava oko 18. u trabekularnoj kosti odvija se do 80% procesa remodeliranja. Trabekularna kost je metabolički aktivnija od kortikalne kosti. i 35. Proces .yu Fizička aktivnost je važna i često primenjivana intervencija u programima prevencije i lečenja osteoporoze. Kroz ciklični proces remodeliranja kost se obnavlja uklanjanjem stare kosti i zamenom novoformiranim koštanim tkivom i na taj način održava biomehanički integritet skeleta. Odgovor efektornih ćelija. Primena fizičke aktivnosti /vežbanja u jačanju kosti zasniva se na pretpostavci da je kost mehanosenzitivno tkivo koje se adaptira na mehaničko okruženje. Crna Gora sofija@cg. je adaptivno remodeliranje kosti koje podrazumeva stvaranje koštane građe koja je u stanju da izdrži primenjena opterećenja. aktiviranje osteoblasta. osteoklasta i osteoblasta. Maksimum koštane mase dostiže se između 30. normalni proces remodeliranja dovodi do gubitka kosti.

Starost je glavni faktor koji utiče na efekat fizičke aktivnosti na kost. Jačinu kosti čine zajedno dva osnovna uzajamno zavisna svojstva kosti: gustina i kvalitet. minimalni efikasni stimulus opterećenja. . Zbog toga se mladima u periodu rasta preporučuje fizička aktivnost. Upoznavanjem tih faktora. mehaničko opterećenje mora da bude dovoljno snažno. Efekti fizičke aktivnosti na kost zavise od individualnih karakteristika osobe ali i od različitih faktora vezanih za primenjenu fizičku aktivnost. navode se različiti faktori kao što su makro i mikroarhitektura kosti. Prema novijoj definiciji iz 2000. lamelarna svojstva. Nakon dostizanja koštane zrelosti kosti postaju manje osetljive na mehaničko opterećenje. međutim. fizička aktivnost u periodu razvoja dovodi i do debljanja periostalne kosti što poboljšava mehaničku jačinu kosti preko one koja se očekuje samo usled promena u gustini. Osim što povećava gustinu kosti. mikroporoznost. Međutim. U menopauzi i tokom starenja vežbanjem se može samo ublažiti gubitak koštane mase vezan za nedostatak estrogena odnosno starenje. Klasifikacija pacijenata u kategorije na osnovu mineralne gustine kosti osnova je za postavljanje ciljeva i programiranje fizičke aktivnosti u prevenciji i terapiji osteoporoze. uvek poznato kjoja veličina spoljnog opterećenja je potrebna da indukuje određeni nivo naprezanja i koja veličina naprezanja je potrebna da indukuje promene u kosti. Za sada ne postoji način da se izmeri ukupna jačina kosti pa se u ona kliničkoj praksi procenjuje na osnovu mineralne gustine kosti. akumulacija mikrooštećenja.funkcionalne adaptacije kosti odvija se kontinuirano tokom života održavajući rizik za frakture na prihvatljivom biološkom nivou. dinamika remodeliranja. mineralizacija matriksa. godine osteoporoza je skeletni poremećaj koji karakteriše poremećaj jačine kosti što dovodi do povećane sklonosti frakturama. pošto se gubitak kosti tokom starenja događa pre svega na endosalnoj površini. a adaptacija na mehaničke stimuluse događa se tek kada naprezanje kosti pređe određeni prag. materijalna svojstva tkiva. Rezultat izmenjenog procesa remodeliranja u osteoporozi je poremećaj kvantiteta i kvaliteta kosti. Poslednjih decenija sprovedeno je niz laboratorijskih i kliničkih istraživanja sa ciljem da se razjasne različiti faktori koji utiču na adaptivni odgovor kosti na mehaničko opterećenje. hemijski sastav ekstracelularnog matriksa. Da bi se postigao efekat stimulacije osteogeneze. omogućilo bi da se u praksi primeni fizička aktivnost koja će maksimalno stimulisati osteogenezu i smanjiti incidenciju fraktura. Nema saglasnosti oko toga šta podrazumeva kvalitet kosti. Opterećenje kosti dovodi do unutrašnjeg naprezanja kosti. Utvrđeno je da se promene u gustini kosti gube se brzo nakon prekida aktivnosti. tzv. Mlađi skelet bolje reaguje na mehaničko opterećenje od starijeg. Nije. promene u jačini kosti usled zadebljanja periosta u periodu rasta održavaju se dugoročno i tako smanjuju rizik za frakture u kasnijim godinama života. Za efikasnu i bezbednu primenu fizičke aktivnosti u prevenciji i lečenju osteoporoze potrebno je poznavati karakteristike mehaničkog stimulusa koji je u stanju da dovede do pozitivnih efekata na kost i smanji rizik za frakture.

Utvrđeno je da vežbe sa primenom otpora imaju pozitivan efekat na gustinu kosti i da podstiču osteogenezu u većoj meri nego drugi oblici vežbanja. Adaptivni odgovor na opterećenje kosti visoko je specifičan za mesto stimulacije. I pored dokazane povezanosti doze fizičke aktivnosti i gustine kosti. Adaptaciji podležu samo one kosti koje su podvrgnute opterećenju. treba nastaviti duže od devet meseci da bi se postigli pozitivni efekti na gustinu kosti. kao što su npr. Opterećenje treba da bude ponavljano svakodnevno. kao što su vrat femura. mehanosenzitivne ćelije odgovorne za detektovanje mehaničkog opterećenja skeleta. Zbog toga program vežbanja usmerenog na kost treba da sadrži vežbe sa većim opterećenjem. nema preciznih podataka o potrebnom intenzitetu. korisna u prevenciji osteoporoze. tenis. gimnastika. aerobne vežbe. Brzo primenjeni otpori izivaju brže naprezanje i dovode do veće adaptacije kosti. Ovo je potvrđeno u brojnim istraživanjima na sportistima koji su se praktikovali aktivnosti koje sadrže navedene oblike vežbanja. Kod postmenopauznih žena i starijih osoba zbog rizika primene visokog impakta preporučuju se aktivnosti sa niskim ili umerenim impaktom (hodanje. Vežbe sa većim opterećenjem utiču više na koštanu masu nego one sa manjim opterećenjem što je zapaženo kod sportista. aerobik vežbe.Sigurno je da veće spoljno opterećenje izaziva veće naprezanje kosti. Klinički značaj adaptacije specifične za mesto stimulacije je da program vežbi treba da bude usmeren ka kostima i mestima sklonim osteoporotičnim frakturama. Značajan efekat na osteogenezu imaju i vežbe sa visokim mehaničkim impaktom i aktivnosti sa opterećenjem težinom. Istraživanja su pokazala da vežbe uz opterećenje težinom. Najveći efekat na kost postiže se vežbama sa velikim otporom u obasti pripoja angažovanih mišića. Osim frekvencije i intenziteta vežbi. Ove aktivnosti efikasne su u smanjenju gubitka kosti vezanog za nedostatak estrogena i starenje. Najveći efekat ima ako se rano započne i sprovodi tokom čitavog života. frekvenciji i trajanju vežbi kojim bi se posti- . odbojka i košarka. Osobe sa normalnom mineralnom gustinom kosti mogu da izvode vežbe visokog impakta kao što su aerobik vežbe. uz progresivno povećanje intenziteta. za postizanje maksimalnih efekata na kost važna je i dužina njihove primene. da bude kratkog trajanja i primenjeno na specifične delove skeleta. osteociti. hod stepenicama). trčanje. Važan je i tip aktivnosti koji se primenjuje u cilju delovanja na kost. ispoljavaju fenomen desenzitizacije. Uvođenjem intermitentnih perioda odmora u program vežbi omogućuje se obnavljanje mehanosenzitivnosti i poboljšava potencijal vežbi u jačanju kosti. dakle. Efikasnija su dinamička nego statička opterećenja. džoging. Za postizanje optimalnog adaptivnog odgovora kosti na mehaničko opterećenje potrebno je vežbati kratko ali često. kičma i distalni radius. Desenzitizacija postignuta produženim opterećenjem je reverzibilna. Dokazano je da kombinacija vežbi sa dizanjem tereta i sportova visokog impakta dovodi do povećanja maksimuma koštane mase i da je. Kod pacijenata sa osteoporozom predozirano opterećenje može da dovede do oštećenja arhitekture kosti. U prisustvu porodužene stimulacije.

ne rezultat spontane frakture izmenjenog skeleta.glo predvidljivo povećanje gustine kosti. ali nema dokaza da vežbe u vodi mogu uticati na gustinu kosti. Delovanjem na najčešće faktore koji dovode do padova (slabost mišića. izmenjena postura i hod). rotacione pokrete kao i fleksiju kičme i podizanje tereta treba izbegavati kod pacijenata sa osteoporozom jer je utvrđeno da povećavaju frakture pršljenova. poboljšati aerobni kapacitet. U cilju korekcije kifotične posture mogu se primeniti i kifo-ortoze sa teretom dva puta dnevno po pola sata do jedan sat uz istovremene kontrakcije leđnih ekstenzora. potrebno je znati kakva je mineralna gustina kosti. Aktivnosti kao što su plivanje. mogu se takođe postići efekti u smanjenju fraktura nevezani za koštanu masu. psihosocijalno stanje. Vežbe u vodi preporučuju se pacijentima koji zbog bola ili slabosti nisu u stanju da izvode antigravitacione vežbe. Riziku za padove doprinosi i niz drugih faktora vezanih za zdravlje. smanjuju rizik od pada i fraktura. Izbor fizičke aktivnosti uvek treba da bude individualan. Posturalni trening kojim se smanjuje kifoza može da dovede i do smanjenja sindroma iliokostalne frikcije i poboljšanja respiratorne funkcije. Vežbe kojima se jačaju mišići. U kliničkoj praksi u doziranju vežbi mogu pomoći preporuke koje na osnovu naučnih dokaza formiraju profesionalne organizacije koje se bave osteoporozom. vežbanje smanjuje rizik za padove i nastanak osteoporotičnih fraktura. neki lekovi i faktori spoljne sredine pa u prevenciji padova treba i o njima voditi računa. Prelomi u osteoporozi su rezultat traume pri padu. ublažiti bol i poboljšati psihičko stanje. Vežbe istezanja (strečing) radi poboljšanja elastičnosti mišića deo su programa za sve grupe pacijenata bez obzra na postojeću gustinu kosti i treba ih primeniti za sve glavne mišićne grupe gornih i donjih ekstremiteta. koriguje postura. Otpor vode tokom plivanja i vežbi u vodi nije dovoljno visok da poništi količinu vremena provedenu bez opterećenja težinom. poremećaj koordinacije i balansa. brzi hod ili pedaliranje na stacionarnom biciklu nemaju značajan uticaj na osteogenezu. Kontinuiranim vežbanjem tokom života. ali dovode do poboljšanja kardiovaskularne kondicije bez opterećenja osteoporotičnog skeleta. U vežbama sa otporom za jačanje muskulature otpor se progresivno povećava zavisno od muskuloskeletnog statusa pacijenta. Žene sa osteoporozom obično imaju slabije leđne ekstenzore od žena bez osteoporoze iste starosti. Prevencija padova radi smanjenja učestalosti preloma neophodan je deo fizioterapijskog programa kod osteoporoze. Vežbama u vodi mogu se ojačati mišići. Pre nego što se preporuči programa vežbi sa teretima. Voditi . cirkulacija. U korekciji posture primenjuju se vežbe ekstenzije kičme i izometričke vežbe za jačanje trubušne muskulature. Ne treba primenjivati balistički tip strečinga. Nekada je potrebna reedukacija hoda i primena odgovarajućih pomagala hod. Poboljšanje posture utiče na balans i smanjuje rizika pada. Vežbe disanja posebno su važne kod pacijenata sa sekundarnom osteoporozom izazvanom prekomernom upotrebom kortikosteroida zbog respiratorne patologije. poboljšavaju koordinacija i balans. Vežbe koje uključuju visoki impakt.

5. Bonaiuti D. Manipulacije uz primenu velike sile kontraindikovane su kod dijagnostikovane osteoporoze. uputiti ga i obučiti za redovno vežbanje i izbegavanje hazarda spoljne sredine. Nishino H.com/cochrane. Kusaka Y. Negrini S. Washington (DC): National Osteoporosis Foundation.računa o individualnoj toleranciji fizičkog napora. www. Effects of walking-only interventions on bone mineral density at various skeletal sites: meta-analysis.28(3):102-7. Saito Y. Health professional's guide to rehabilitation of the patient with osteoporosis. Shea BJ. May 1990. ed. 9. 2003. In: Braddom RL. Kado DM. 1998. 4. Philadelphia: WB Saunders Company. Physical Medicine and Rehabilitation. 31 p. Važan deo fizioterapijskog lečenja pacijenata sa osteoporozom je edukacija.443:66-72.gov. Exercise for preventing and treating osteoporosis in postmenopausal women. 2006 Feb. Greendale GA. Brief Summary. http://www. Journal of Bone Miner Res. maja 2005. Tugwell P. National Osteoporosis Foundation. 67(1):10-18. Bone Density Changes in in Osteoporosis-prone Women Exposed to Pulsed Electromagnetic Fields (PEMFs). Clin Orthop Relat Res. World Health Organisation. Sports Med. 8. Sinaki M.guideline.35(9):779-830. Pacijenta treba upoznati sa faktorima rizika za razvoj osteoporoze i nastanak preloma. Literatura: 1. Issue 2. Iovine R. Calcified Tissue International 2000. 5(5): 437-442.update-software. American Journal of Physical Medicine and Rehabilitation. Cumming RG. Wells G. Exercise and regional bone mineral density in post-menopausal women. 10. Huang M. J Geriatr Phys Ther 2005. 2005. Tabrah F. Kajita E. Palombaro KM. 6. Prevention and Treatment of Osteoporosis. 77(1): 76 – 87. Cranney A. Geneva: WHO. Hyperkyphotic Posture and Poor Physical Functional Ability in Older Community-Dwelling Men and Women: The Rancho Bernardo Study. Iki M. Robinson VA. 11. A meta-analytic review of randomized trials. 2000: 894-912. WHO Technical Report Series 843. Systematic review of randomized trials of the effect of exercise on bone mass in pre. 1994. 7. . Borer KT. Wallace BA. 3. Kelley GA. Barrett-Connor E. S obzirom na to da je za postizanje promena u gustini kosti potreban duži period vežbanja. 60(5): 633– 637. Kemper HHCG. Physical activity in the prevention and amelioration of osteoporosis in women : interaction of mechanical. hormonal and dietary factors. 2005 May. Assessment of Fracture Risk and its Application to Screening for Postmenopausal Osteoporosis. J Gerontol A Biol Sci Med Sci. The Cochrane Database of Systematic Reviews 2002. 2nd ed. Pristupljeno 2. Trunk Muscle Strength is a Strong Predictor of Bone Loss in Postmenopausal Women.html 2. važno je motivisati pacijenta da vežba.and postmenopausal women.

a preostala 4 su prihvatila program grupe A i nastavila da vežbaju i posle 3 godine. Osobe starijeg životnog doba se teško navikavaju na redovno vežbanje. KC Novi Sad. U grupi B. U grupi A. a posle tri godine 58 pacijenata (88 %) je i dalje vežbalo.urosevic@gmail. Cilj rada: je bio da se utvrdi kako smanjenje koštane mase kod bolesnika sa reumatoidnim artritisom pri dugotrajnoj kortikosteroidnoj terapiji (GK) utiče na njihov funkcionalni status. što pored osnovne bolesti dodatno kompromituje funkcionalni status ovih bolesnika. Frakture su dijagnostifikovane na lateralnoj radiografiji. Pacijenti su kontrolisani posle 6 meseci. sa čestim prisustvom pridruženih bolesti. Beograd. Pantelić S.30 minuta. Cilj našeg istraživanja je da utvrdimo komplijentnost pacijenata u odnosu na ponuđeni program vežbanja. jedne i tri godine. Stojković S1 1 Zavod za reumatizam. Ispitivanjem je obuhvaćeno 109 osteoporotičnih žena sa jednom ili više vertebralnih fraktura.76). 2Klinika za medicinsku rehabilitaciju. Materijal i metodologija: retrospektivnom analizom obuhvaćeno je 175 bolesnika. Vulević S. A i B. i upražnjavala je program sastavljen od vežbi ekstenzora trupa i trbušne muskulature. Nikolić O. U UTICAJ SMANJENJA KOŠTANE GUSTINE NA FUNKCIONALNI STATUS BOLESNIKA SA REUMATOIDNIM ARTRITISOM Lazarević M1. svi pacijenti su nakon prva dva kontrolna perioda i dalje vežbali. Pacijenti su podeljeni u dve grupe. nakon godinu dana još 4 je napustilo grupu.com Vežbanje nije uobičajen način života za većinu starijih ljudi. A grupa je imala 66 ispitanica.yu Uvod: Dugotrajna kortikoidna terapija u lečenju bolesnika sa reumatoidnim artritisom dovodi do poremećaja gustine i koštane mase odnosno do osteoporoze. Urošević M Institut za ortopedsko . B grupa (43) je vežbala po programu koji uključuje većinu zglobova tela. posebno ako imaju zdravstveni problem koji prouzrokuje bol. Erdeljan B1. Najkraće vreme proteklo od pojave frakture do početka vežbanja iznosilo je 3 meseca. slabije su koncentracije. Srbija azam@eunet. koji su bolnički lečeni u Zavodu za reumatizam Novi Sad. 35 pacijenata (82 %) je odustalo od vežbi. ne pogoršavaju opšte zdravstveno stanje i donose olakšanje. prosečne starosti 64 godine (48 . Bošković K2. u trajanju od 20 . u trajanju do 90 minuta. Medikamentozna terapija je uključena kod svih ispitanica. posle 6 meseci. Srbija ljiljana. i prihvataju samo vežbe koje nisu iscrpljujuće. Ultrazvučnom .U IZBORNI PROGRAM VEŽBI KOD OSTEOPOROTIČNIH OSOBA SA VERTEBRALNIM FRAKTURAMA Urošević Lj.hirurške bolesti "Banjica".

Značajan procenat bolesnika (89. dok je kod 26. Svi ispitanici su bili obuhvaćeni hidro. Marosan G Zavod za specijalizovanu rehabilitaciju «Termal» Vrdnik.Vujasin R. koji su lečeni u našem zavodu 2001. . koji redovno obavljaju fizikalnu terapiju.7 % bolesnica je HAQ skor iznosio 0. prelom podlaktice 6. jer su i kasnije obavljali rehabilitaciju u našem zavodu. Tu grupu pacijenata smo pratili u periodu od 5 godina (2001-2005). dok je svega ¼ bolesnika je imala većih ograničenja. Jutarnja ukočenost zglobova je kod većine bolesnika iznosila 1 h i duže. a manje od 25 %. potkolenice 3 i natkolenice 1. Bolesnici lečeni GK su imali smanjenu koštanu masu za više od 10 %. prosečne starosti 58 + 11 godina. umerena nesposobnost). Napomena: Trajanje fiz.7 % iznosio 2.sbb. Zaključak: smanjenje koštane gustine je značajno utiče na funkcionalni status bolesnika sa reumatoidnim artritisom.5-1. Prosečna dužina trajanja bolesti naših bolesnika je iznosila 8. kinezi i magneto terapijom. Srbija termal@ptt. Takođe je zaključeno da HAQ preciznije ocenjuje sposobnost za obavljanje ADŽ-a. 2 prelom kuka i jedan prelom podlaktice. Funkcionalni status je kod svih bolesnika ocenjen funkcionalnim klasama prema Steinbrockeru. P ZNAČAJ FIZIKALNE TERAPIJE I EDUKACIJE PACIJENATA KOD OSTEOPOROZE Bjelica .3 % žena. dok je kod 30 bolesnica izabranih metodom slučajnog izbora ocenjen upitnikom The Health Assessment Questionnaire (HAQ). Cilj ispitivanja je bio da proverimo učestalost preloma kod pacijenata sa osteoporozom. životne dobi od 51 do 84 godine.yu Svakodnevno povećanje interesovanja za lečenje osteoporoze potvrđuje da ona danas predstavlja sve veći problem pacijentima i lekarima. godine.04 %) ih je bilo bez preloma a 41 (77 %) sa prelomom i to: prelom vrata butne kosti i natkolenice 17.7 % muškaraca i 78. Anatomske promene kod oko polovine bolesnika (45 %) su odgovarale III stadijumu po Steinbrockeru.4 godine. tretmana 10 . Od 53 ispitanika sa dijagnostifikovanom osteoporozom 12 (22.0 (potpuna nesposobnost pri obavljanju ADŽ-a). Rezultati: od 175 bolesnika bilo je 21. alekmak@ns. kompresivni prelom pršljena 14.co. Posmatrali smo grupu od 53 pacijenta (7 muškaraca i 46 žena).osteodenzitometrijom je merena koštana gustina kod 59 bolesnika koji su više godina lečeni GK.25 (obavljanje ADŽ-a sa teškoćama.0-3. dok su se ostale terapijske procedure razlikovale. a funkcionalno polovina bolesnika (55 %) je obavljala aktivnosti dnevnog života (ADŽ) uz teškoće a radna sposobnost im je bila ograničena (II klasa po Steinbrockeru). Od 41 pacijenta sa ranijim prelomom samo 8 je imalo ponovni prelom i to: 5 kompresivni prelom pršljena.yu . 19 jednom godišnje a 15 je obavilo dva do četiri tretmana u navedenom periodu. Kod 46. Od ukupnog broja ispitanika 19 je obavilo fizikalni tretman dva puta godišnje.1 %) je bio RF pozitivan.21 dan.

8 %) nije imalo nikakvih udruženih oboljenja.6 godina).6 % bolesnika.1 % bolesnika a reumatoidni artritis kod 5. Gastrointestinalne bolesti ima 21. Antihipertenzivne lekove uzima više od 1/2 bolesnika. Hidro.6 % bolesnika. Jedna bolesnica je imala i prelom prvog slabinskog pršljena. . Novaković B Klinika za medicinsku rehabilitaciju. rehabilitaciju lečeno je ukupno 205 bolesnika sa prelomom vrata butne kosti prethodno lečenih konzervativnim ili operativnim metodama. Rtg snimak kuka. prethodno konzervativno hirurški lečeno 7 bolesnika (2m: 5ž).6 % bolesnika.4 % bolesnika.2 % bolesnika. Hipotireozu leči 2. Metodom slučajnog izbora analizirano je 37 bolesnika (7m: 30ž. jer je 86 % ispitanika izjavilo da redovno obavlja kineziterapiju u kućnim uslovima. Svi operisani bolesnici uzimali su antikoagulantne lekove. prisustvo riziko faktora za nastanak osteoporoze. P OSTEOPOROZA KAO FAKTOR RIZIKA ZA PRELOM VRATA BUTNE KOSTI Bošković K. kinezi i magnetoterapija zauzimaju značajno mesto u terapiji osteoporoze kao i u prevenciji njenih komplikacija. Praćeni parametri: način zadobijanja preloma. dok je najveći broj bolesnika imao kardiovaskularni komorbiditet. a umereno konzumira alkohol 16. Zaključak: Neophodno je uvođenje osteodenzitometrije kod populacije sa riziko faktorima kao i adekvatne terapije osteoporoze bi se izbegle teže zdravstvene konsekvence. prosečne starosti 69. Cilj rada je bio da se ukaže na važnost ranog otkrivanja i lečenja osteoporoze kao faktora rizika za nastanak preloma vrata butne kosti. medikamentna terapija. Osteoporoza je ranije dijagnostikovana i lečena kod 16. Slabije vidi i vid koriguje naočarima 59. Rezultati: svi analizirani bolesnici su prelom butne kosti zadobili pri padu u nivou. Samo 1 bolesnik i 1/3 bolesnica je imalo malu telesnu masu.5 % bolesnika.net Uvod: Gubitak koštane gustine (BMD) i poremećaji kvaliteta kosti je nemi proces tako da je najčešće prvi znak ovog procesa prelom kosti. Ranu menopauzu je imala 1/5 bolesnica. Mali broj bolesnika (10. Kortikosteroide redovno uzima 13. Rtg snimak kod više od 1/2 bolesnika je ukazivao na jasnu ostoporozu snimljenih kostiju. a dijabetes melitus kod 21. Kada se na Rtg snimku skeleta konstatuje ostoporoza tada je gubitak BMD veći od 30 %. Hematološki poremećaji su konstatovani kod 16. prisustvo komorbiditeta. Pulmološka oboljenja prisutna su bila kod 8. Srbija nibos@verat. Puši 21.dok je 30 bolesnika (5m: 25ž) operisano.2 % bolesnika.4 % bolesnika. iako se sve više ukazuje potreba za preventivnim delovanjem na nastanak osteoporoze. Klinički centar Novi Sad.7 % bolesnika.Zaključujemo da edukacija povećava doprinos pacijenata u smanjenju komplikacija od osteoporoze. Materijal i metodologija: tokom prvih osam meseci 2006 godine na Klinici za med. Devečerski G.2 % bolesnika.

Podaci su prikupljani popunjavanjem standardizovanog upitnika sa opštim podacima o pacijentu. Srbija nalezoka@ptt. Metod: Ovo istraživanje obuhvata pacijenate rehabilitovane nakon preloma kuka tokom tri meseca u “Selters”-u u Mladenovcu. dugotrajna primena kortikoterapije. pozitivna porodična anamneza. Čak 11 pacijentkinja iz ove grupe (18. odeljenje “Selters” Mladenovac. Zaključak: Na osnovu učinjenog istraživanja može se sa sigurnšću tvrditi da propustamo šansu za redukovanje rizika od preloma kuka nedovoljnom dijagnostikom i lečenjem OP čak i među pacijenatima sa visokim rizikom. Analizom dobijenih podataka našli smo u ovoj grupi 9 pacijentkinja kojima je ukazano na mogućnost postojanja osteoporoze. među pacijentima sa niskoenergetskim frakturama kuka. rana menopauza. BMI manji od 19 kg/m². Više od 70 % pacijentkinja ima BMI nizi od 19 kg/m². U grupi pacijentkinja kod kojih nije postavljena sumnja na postojanje OP 16. Rezultati: Ispitano je 74 pacijenata sa prelomom kuka. Od ovog broja 69 je imalo niskoenergetsku frakturu kuka. koomorbiditet i stanja povezana sa gubitkom koštane mase. godine bez primene substitucione terapije imalo je 12 pacijentkinja (20 %). Cilj rada: utvrditi broj pacijenata ispitivanih zbog postojanja faktora rizika i lečenih od osteoporoze. kod 6 pacijentkinja je nakon DEXA dijagnostike započeto lečenje bisfosfonatima (9.75 %. Raonić M Institut za rehabilitaciju . Procenjuje se da 90 % pacijenata sa prelomima kuka ima osteoporozu. predhodnom ispitivanju i lečenju od osteoporoze kao i postojanju faktora rizika: prethodna fraktura.P PROPUŠTAMO LI ŠANSU DA LEČENJEM OSTEOPOROZE SMANJIMO UČESTALOST PRELOMA KUKA KOD RIZIČNIH PACIJENATA? Radosavljević N.Beograd. po potrebi heteroanamneze i uvida u medicinsku dokumentaciju. a rizik nastanka ovih preloma može se redukovati za oko 50 % njenim lečenjem. nakon vertebralnih fraktura.67 % imalo je tri i više od belezenih faktora rizika.yu Uvod: Niskoenergetski prelomi kuka predstavljaju drugu po učestalosti posledicu osteoporoze.78 godina. Od tog broja tri su dobile preporuku za medikamentozno dodavanje kalcijuma i vitamina D redovnoj ishrani.33 %) je imalo prethodnu NEF što je najvažniji prediktivni faktor. od kojih većinu čine osobe ženskog pola i to 92. ali samo jedna duže od godinu dana.3 %). Upitnik je popunjavao lekar za svakog pacijenta na osnovu anamneze. Jokić B.67 %). . pušenje. a menopauzu pre 45. prosečne starosti 78. od čega su 3 redovno uzimale terapiju (4.

a troškovi zbrinjavanja ovog stanja su u 2002. Srbija nalezoka@ptt. što predstavlja blizu 20 % od ukupnog broja hospitalizovanih. 61 sa transtrohanternim prelomima lečenih operativno metodom dinamičke unutrašnje fiksacije i 49 bolesnika lečenih metodom spoljne fiksacije. Srbija sasa65@bankerinter. Radenković M Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju KC Niš Ortopedsko . Materijal i metode: Bolesnici sa transtrohanternim prelomima koji su lečeni operativnim metodama na Ortopedsko . Raonić M Institut za rehabilitaciju . Na Ortopedsko-traumatološkoj klinici u Nišu se godišnje hospitalizuje oko 250 bolesnika sa prelomima kuka. godine registrovano ukupno 2265 osoba koje boluju od OP i 255 preloma kuka. Zaključak: Pravilno razumevanje i lečenje osteoporoze kroz medikamentoznu i fizikalnu terapiju može značajno smanjiti broj preloma u predelu kuka kod pacijenata starije životne dobi.P LEČENJE OSTEOPOROZE KAO JEDAN OD FAKTORA PREVENCIJE PRELOMA KUKA Ristić T. U radu se prikazuju rezultati lečenja 110 bolesnika. a nema podataka o ceni njihovog lečenja niti stepenu funkcionalne osposobljenosti. Radosavljević N. Neoperativne metode lečenja su praćene velikim procentom smrtnosti i ne daju dobre anatomske i funkcionalne rezultate.Beograd. P FUNKCIONALNI OPORAVAK PACIJENATA SA IMPLANTIRANOM ENDOPROTEZOM KUKA NAKON NISKOENERGETSKOG PRELOMA KUKA Jokić B.7 miliona preloma kuka nastalih kao posledica osteoporoze. Po podacima GZZZ u Beogradu je tokom 2005. . Broj preloma se povećava iz godine u godinu. odeljenje “Selters” Mladenovac.traumatološka Klinika Niš.g.net Uvod: Lečenje preloma kuka kod bolesnika starije populacije je veliki ortopedski i socio-ekonomski problem. Hirurško lečenje dinamičkim implantatima predstavlja metod izbora u fiksaciji preloma.iznosili 48 biliona dolara. Glavni uzrok nastanka preloma bolesnika starije životne dobi je osteoporoza. iznad 65 godina. Milenković S.yu Uvod: U svetu godišnje ima preko 1. kod kojih postoji veći gubitak koštane mase (osteoporoza). pogotovu kada je u pitanju hirurško lečenje koje zahteva skupe implantate za fiksaciju preloma ili aloartroplastiku kuka. Rezultati: Trohanterni prelomi nastaju najčešće kod bolesnika starije životne dobi. Za lečenje se troše ogromna materijalna sredstva.traumatološkoj klinici KC Niš.

Cilj kineziterapije je da se poboljša snaga. u proseku. obrađeni su putem upitnika koji sadrži opšte podatke o pacijentu i njegovom medicinskom statusu.Dimitrova E Zavod za fizikalna medicina i rehabilitacija. dok je srednja vrednost FIM Indexa iznosila 112.5. Fizikalna terapija u prevenciji i lečenju osteoporoze primenjuje se sa ciljem: održavanje koštane mase. Preporučuju . a prosecna starost 60.84 %) je hodalo uz pomoć dve štake i pratnju terapeuta. lečenje bola.28 g. Nijedan pacijent nije bio samostalan u samozbrinjavanju. Funkcionalna osposobljenost za određivana je pri otpustu pacijenata sa rehabilitacije Functional Independence Measure Index . Njihova rehabilitacija je otpočinjala oko 2.om (FIM) Rezultati: Tokom posmatranog perioda na rehabilitaciju je primljeno 69 pacijenata sa implantiranom EP zbog preloma i 30 zbog koksartroze. P PRIMENA KINEZITERAPIJE U PREVENCIJI I LEČENJU OSTEOPOROZE Nikolik .5 meseca nakon operacije i trajala 23.) gde je nakon rehabilitacije bilo 10 % osposobljenih za hod bez pomagala.33 % žena. Metod: Svi pacijenti upućeni na rehabilitaciju nakon implantacije endoproteze kuka.66 % je koristilo jednu štaku ili ručni stap.2. R. a srednje vrednost FIM – a iznosila je 73. Istovremeno smo pratili i grupu od 30 pacijenata sa implantiranom endoprotezom kuka zbog koksartroze (53. modifikacija ponašanja (pušenje. dok su ostali koristili kolica. Makedonija erietand@yahoo. postura i ravnoteža pacienta da bi se prevenirali padovi koji mogu da dovedu do fraktura i da bi se postiglo maksimalno fizičko funkcionisanje.com Cilj rada je da se prikaže program i značaj kineziterapije u prevenciji i lečenju osoba sa osteoporozom. starosti 78.Cilj rada: utvrditi stepen funkcionalnog oporavka pacijenata nakon niskoenergetske frakture kuka pri otpustu sa rehabilitacije.75 % žena. redovno monitoriranje koštanog denziteta i primena bifosfonata. koordinacija mišića.78 g. Uprvoj grupi je bilo 92. kardiovaskularne bolesti. profilaksa i lečenje deformiteta kičmenog stuba. unos alkohola i kofeina). Skopje.94 %) je hodalo uz pomoć štaka i maksimalnu asistenciju terapeuta. tokom tromesečnog perioda posmatranja. Redovne gravitacione vežbe i vežbe sa otporom su važne za održavanje i poboljšavanje koštane mase. sa skromnim rezultatima. jos 11 (15. Po isteku rehabiliitacije njih 13 (18. Za prevenciju osteoporoze preporučuje se edukacija pacijenata u odnosu na: ishranu (dodatak kalcijuma i vitamina D). koji opterećuje i društvo i porodicu pacijenata. Zaključak: Obzirom da je lečenje i rehabilitacija pacijenata nakon preloma kuka dugotrajan i skup proces. stimuliranje procesa resorpcije i taloženja kalcijuma u kostima. fleksibilnost. Tok rehabilitacije je bio usporen udruženim bolestima: dijabetes. neophodno je najveću pažnju posvetiti prevenciji glavnih faktora rizika: padova i osteoporoze. 36.01 dan. vežbe. urinarne i respiratorne infekcije. te je svima morao biti preporučen nastavak rehabilitacije u kucćnim uslovima.

vežbe ravnoteže i aerobne vežbe. Pacijenti se educiraju u vezi sa biomehanikom tela i korektivnim položajima tela u svakodnevnim aktivnostima. a samo zbog nemogućnosti da izdrže statički teret. izometrične vežbe za jačanje abdominalnih mišića. Pri tom izbor kineziterapiskog programa i fizičke aktivnosti trebalo bi da budu odabrani individualno i da održavaju kvalitet života ovih pacijenata. Rizik za frakturu distalnog radiusa.Kod muškaraca se takođe sa sa godinama smanjuje mineralna koštana gustina (BMD) ali smatra se deset godina kasnije u odnou na žene. često u hospitalnim uslovima. Dabetić J Dom zdravlja "Savski venac" Beograd. tenis.) Na rendgenskom snimku kost postaje evidentno porozna . Procenjuje se na 17 % za žene a svega 6 % za muškarce .)Anamnestički dobijamo podatak da su se kod pacijenta dešavali prelomi kostiju na relativno male traume. dugotrajno. a i fizijatriskog lečenja osteoporoze. 2. a za poboljšanje ravnoteže preporučuju se i Tai Chi vežbe. Česte frakture su uvek znak uznapredovalog procesa. Zaključak: Kineziterapiski tretman i edukacija zauzimaju značajno mesto u profilaksi i lečenju pacijenata sa osteoporozom. vežbe za redukciju lumbalne hiperlordoze. trčanje. Vežbe ravnoteže se primenjuju u sedećem i stojećem položaju. Srbija biljanafiz@email. Cilj rada: Danas je posle dobro sprovedene dijagnostike moguće uspešno lečiti osteoporozu. Posturalni trening je važan. ples. a samim tim i značajno smanjenje telesne visine.se vežbe za jačanje paravertebralnih mišića. Naš cilj je da prikažemo mogućnosti medikamentoznog. Najdrastičniji su slučajevi preloma pršljenskih tela bez spoljašnje traume. ostavi trajni invaliditet.co. P LEČENJE OSTEOPOROZE U AMBULANTNIM USLOVIMA . Za održavanje funkcionalnog stanja kardiovaskularnog i respiratornog sistema preporučuje se brzo pešačenje od 30 minuta na dan. proksimalnog femura ili pršljenskih tela u toku života nakon 50g. može da i posle lečenja umanji funkcionalnost tela. Dijagnostika: 1. Lečenje fraktura je skupo. a moguć je i letalni ishod pogotovu kod frakture kuka gde su relativno česte komplikacije. Trebalo bi da se izbegavaju spinalne fleksorne vežbe. penjanje uz stepenice. plivanje. Kliničkim pregledom najčešće utvrdimo postojanje senilne kifoze. vožnja statičkog bicikla. Vežbe u vodi se preporučuju kod pacijenata koji nisu u stanju da izvode antigravitacione vežbe zbog bola ili mišićne slabosti. Program vežbi za jačanje i aerobne vežbe zavise od mišićnoskeletnog i opšteg statusa bolesnika. Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije osteoporoza je sistemsko oboljenje skeleta koje dovodi do smanjenja koštane mase i mikroarhitektonskih promena koštanog tkiva što povećava fragilnost kostiju i rizik za nastanak koštanih preloma. vežbe za jačanje mišića gornjih i donjih ekstremiteta. ili 45 do 60 minuta tri puta nedeljno.PRIKAZ SLUČAJA Bokan B.yu Uvod: Epidemiološki podaci danas potvrđuju da osteoporoza ima karakter epidemije kod starije populacije.

Stojanovska M. Mitrevska B. Posle godinu dana terapije bisfosfonatima u dozi od 10 mg dnevno kalcijum (1. kinezi terapija. Ideos).8. Argakieva . kineziterapije i Bondronata doslo je do gubitka boli u ledjima i poboljsanje koskene gustine.1) Zaključak: Osteoporoza se danas može uspešno lečiti u ambulantnim u ulovima uz dobru dijagnostiku i praćene terapijskih efekata osteodezitometrijom. Metod rada: Pacijent g-đa I.elektroterapijom.te godine sa bolom u ledjima. svakih tri meseca. P FIZIKALNA TERAPIJA I BONDRONAT U LEČENJU OSTEOPOROZE PRIKAZ SLUČAJA Zafirovska L. Skopje. fototerapiom. Bondronat No IV. Kontrolna denzitometrija (DEXA) nakon jedne godine: T-skor na L4 bio je (-1. Metod rada: Pacient . Rezultati: Nivo jonizirajuceg Ca u krvi kontroliran svakih tri meseca bio je u granici normale. Zaključak: Nakon godinu dana primenom fizikalne terapije. visina 151 cm. tezina 63 kg. menopauza od 50 . Karakterizira se namalenjem koskenje gustine i gubitak kostenog tkiva ciji rezultat je veci rizik za frakture. oba kuka (-1. Denzitometrija (DEXA) iz 2005 godine pokazuje u lumbalnom delu kicme naprednu osteoporozu sa otstapljenjem Tskora na L4 (-3. Rezultat rada: Kontrolna denzitometrija je pokazala porast KG za 9 % (TScore -2. elektromagnetno polje niske frekvence 50 Hz u seriji od 10 terapija dva puta godišnje. Ca i vitamin D preparatom (tabl. a dobar program lečenja osteoporoze zaustavlja gubitak koštane mase i može je povećati za 2 % godišnje. . Tada ima naglašenost trbekula. Nije imala fakture. Nakon prvih tri meseca bol u ledjima se smanjio ali je bio povremeno prisutan dok posle godinu dana nije bio prisutan.2 g) i vitamin D (600 IJ). godina dijagnostikovana je posle treće fakture na Institutu za reumatologiju Kabinet za osteodenzitometriju T Score -2.tek kada izgubi više od 30 % koštane mase. magnetoterapijom. a pogotovo praćenje efekata lečenja boleski koštanog metabolizma. kineziterapijom i medikamentoznom terapijom . R. Bila je tretirana sa: fizikalnom terapijom u Zavodu . Makedonija zefir@mail.net. 3.Nikolova J.M zena od 59 godina.8).V 68. Gubitak koštane mase u menopauzi je oko 3 % godišnje.amp. Cilj: Da se potvrdi efikasnost fizikalne terapije i medikamentozne terapije Bondronat u lecenju osteoporoze. a u oba kuka (-0.9).0).1). Koevska V Zavod za fizikalna medicina i rehabilitacija.M.) Aparati za merenje koštane gustine su u mnogome poboljšali i olakšali dijagnostiku.To je jedan od ozbiljnih problema kod starijih pacijenata.mk Uvod: Osteoporoza je sistemsko obolenje kostiju. Manceva M.

Tema III REHABILITACIJA BOLESNIKA SA LEZIJOM CENTRALNOG MOTORNOG NEURONA REHABILITACIJA PACIJENATA SA MOTORNIM POREMEĆAJIMA USLED OŠTEĆENJA CENTRALNOG MOTORNOG NEURONA Jović S Klinika za rehabilitaciju ‘’Dr Miroslav Zotović’’. Simptomi i znaci koji prate motorne poremećaje jesu narušavanje refleksne aktivnosti. sekrecijom egzokrinih i endokrinih žlezda. Većina aktivnosti nervnog sistema inicirana je senzornim doživljajem. Isti učinak imaće i ozleda moždanog kraka i baze mozga. snage i napetosti mišića. ravnoteže i hoda i postojanje nevoljnih pokreta. Ozleda moždane kore i vlakana kortikospinalnog puta koja zahvata čeonu koru ili zadnji krak unutrašnje čaure uzrokovaće slabost donjeg dela lica i ekstremiteta suprotne strane tela. 3. 2. Sistem centralnog motornog neurona (CMN) predstavlja više funkcionalni koncept nego anatomsku strukturu. Beograd. Lezije CMN mogu nastati usled raznih etioloških faktora ili mogu biti prisutne u sledećim slučajevima: 1. 2. kontrakcijom skeletnih mišića svuda po telu.net Nervni sistem je jedinstven po ogromnoj složenosti kontrolnih radnji. Ovo se ostvaruje na sledeći način: 1. kontrakcijom glatkih mišića u unutrašnjim organima. Senzorni doživljaj može uzrokovati trenutnu reakciju. unutrašnjoj čauri. PMN i struktura koje učestvuju u obavljanju motorne delatnosti. trauma mehanička ili fizička . Ukoliko je oštećen ovaj put u grudnom delu kičmene moždine doćiće do istostrane slabosti noge. ili se sećanje na njega može deponovati u mozgu minutima. Najvažnija konačna uloga nervnog sistema je kontrola različitih aktivnosti tela. kardijalnim i vaskularnim stanjim (cerebrovaskularni akcidenti). Centralni nervni sistem (CNS) gradi više od 100 milijardi neurona. moždanom stablu ili kičmenoj moždini. Ove aktivnosti se zajedničkim imenom zovu motorne funkcije nervnog sistema. autoimunim stanjima (multipla skleroza). Zatim mozak sve ove informacije integriše da bi odredio kako će telo odgovoriti. Poremećaji motornih funkcija mogu nastati oštećenjem CMN. subkortikalnoj beloj masi. Srbija kzotovic@drenik. On prima milione pojedinačnih informacija iz različitih senzornih organa. nedeljama ili godinama. 3. poremećaji pokreta. ozleda bočnog kortikospinalnog puta u vratnoj kičmenoj moždini izazvaće slabost ruke ili noge na istoj strani. Poremećaji centralnog motornog neurona Slabost porekla CMN može da nastane u poremećajima koji zahvataju centralne motorne neurone ili njihove aksone u moždanoj kori.

pre 100 godina. cervikalna mijelopatija). pa do danas. Gracies navodi tri vrste promena nakon povrede CMN: 1. spasticitet je prošao kroz više značenja. autosomna recesivna stanja (Fridrajhova atakcija i dr. Sagledavanje opisanih promena sa patofiziološkog stanovišta ima značaja pri metodama evaluacije. Početkom 70-ih godina XX veka Herman je ukazao na moguće promene u viskoznoelastičnim osobinama mišića i mekih tkiva. i pružaju povećan otpor pri istezanju. hiperaktivnost mišića. u smislu klasične definicije. proteklog vremena od povrede kao i godina pacijenta. Potrebno je pored spasticiteta. 5. 8. posturom. 7. Iz kliničke prakse se zna da se pacijent gotovo nikad ne žali na povišen otpor mišića pri istezanju. 2. praćen bolom. Evolucija opisanih promena i njihov relativan doprinos sveukupnom funkcionalnom poremećaju nije ni do danas razjašnjen.oštećenja. sagledati i ulogu drugih faktora koji delom ili u celini doprinose kliničkoj slici i funkcionalnim poremećajima nakon oštećenja CMN. . bolest motornog neurona. što samo po sebi može doprineti ukočenosti mišića i razvoju kontraktura. 4. a posebno pri izboru terapije. 3. parezu. Promene verovatno zavise od vrste povrede. već obično na stalno prisutan grč šake. Današnja saznanja zahtevaju proširenje koncepta spasticiteta u cilju pronalaženja mesta za ceo spektar nerefleksnih promena u sklopu sindroma povrede CMN. manjim obimom pokreta i sl. Spastičnost varira i uslovljena je mišićnim tonusom. dužinom odgovarajuće mišićne grupe. 6. Opisane promene od sistemskog do ćelijskog nivoa jasno ukazuju na promene u mišićima i ostalom vezivnom tkivu nakon povrede CMN. Simptomi i znaci prisutni kod oštećenja CMN su: hipertonija (spastičnost) hiperrefleksija pozitivan Babinski refleks paraliza (mišićna slabost) nemogućnost izvođenja finih pokreta Klasično je shvatanje da lezije CMN prati spastičnost (rezidualna motorna aktivnost). kongenitalne malformacije (cerebralna paraliza. promene u mekim tkivima. Savremeni koncept spasticiteta u sklopu povrede CMN Jedan od osnovnih problema u klasičnoj definiciji spasticiteta je mišljenje da dominantan uzrok hipotonije jeste spasticitet. Iz ovog je očigledno da klasičan koncept spasticiteta ne može u potpunosti objasniti mnoge od pacijentovih tegoba. bakterijske i virusne infekcije. spina bifida). Sindrom spasticiteta u klasičnom smislu uključuje: povišen mišićni tonus pojačanu proprioceptivnu refleksnu aktivnost povećana polisinaptička (kutana) refleksna aktivnost – patološki refleks poremećaj voljnih pokreta Od Sherringtona. stanjem relaksacije i drugim aktivnostima CNS-a. ispadom funkcije. ortopedska stanja (cervikalna spondiloza. ukočenost u laktu i kolenu.). Skeletni mišići nakon povrede CMN su napeti i skraćeni u mirovanju.

Primena adekvatnih pasivnih i aktivnih pokreta (aferentna stimulacija) pokazala se uspešnom u procesu reorganizacije i funkcionalne supstitucije kod oštećenja CMN. Bobat. Terapijske metode kontrole spasticiteta Kontrola spasticiteta uključuje razne procedure. Ova tehnika se danas koristi za kontrolu spasticiteta i za kontrolu bola. Napušta se primena alkohola i rastvora fenola. sedećem i stojećem položaju kao i dugotrajno istezanje pojedinih mišićnih grupa pomoću ortoza. Epiduralna stimulacija je poseban oblik FES-e. Elektrostimulacijom dorzalnih struktura kičmene moždine vrši se njena deaferentacija. oštećenje kognitivnih funkcija i 3. Intratekalna farmakoterapija: prednost ove terapije je dostava leka u neposrednoj blizini tkiva na koga deluje i time se koristi bolji učinak manjom količinom leka nego pri oralnoj primeni. mišićima i zglobovima. počevši od edukacije i fizioterapijskih procedura preko farmakoterapije. 2. promenjena neurokontrola. Primena FES-a u restoraciji pokreta ima dva aspekta. koncepcijski se razlikuju ali zajedničko im je korišćenje aferentne stimulacije rezidualnih i promenljivih elemenata neurokontrole. Tizanidin. Spasticitet nije samo povećana nadražljivost na istezanje mišića. Primenjuje se kod izražene spastičnosti i u bolnim stanjima. Postoje sistemi višekanalne FES-e za obučavanje pružanja i hvatanja za gornje ekstremitete i za uvežbavanje stajanja i hoda za donje ekstremitete. Uspešan tretman zahteva primenu tehnika pozicioniranja tela i glave u ležećem. Tehnike relaksacije i sporih pokreta ispod nivoa brzine istezanja mišića. oštećenje psihosocijalnih funkcija. već je deo promenjene voljne i programirane motorne kontrole. Kod oštećenja CNS najčešće koristimo funkcionalnu neuromišićnu stimulaciju jer je nadražljivost perifernog nervnog sistema i mišića normalna. Pri terapiji naš cilj ne treba da bude suzbijanje spasticiteta već pre njegova modulacija radi efikasnijeg funkcionalnog korišćenja rezidualne motorne aktivnosti. Brunstrom i dr. Lokalna primena hemijskih supstanci: danas se sve više za kontrolu spasticiteta primenjuje Botulinum toksin koji izaziva reverzibilni blok neuromišićne ploče. Spasticitet kao deo sindroma oštećenja CMN je dominantan problem. . Primena facilitacionih tehnika Kabat. kada se primenjuje kao aktivna ortoza. Farmakoterapija Oralna farmakoterapija: koristi se kod difuznog spasticiteta koji je blagog do umerenog stepena. koriste smanjenje ekscitabilnosti segmentnih refleksa korišćenjem rezidualnih funkcija. Fizioterapija Kineziterapija je najstarija ali i najefikasnija terapijska metoda restoracije motornih funkcija. Dantrolen-natrijum i dr. eferentna stimulacija izaziva recipročnu inhibiciju antagonista).Principi terapije Kod oštećenja CMN izdvajaju se tri osnovne grupe problema: 1. Postižu se dobri rezultati u savlađivanju “neglekt sindroma” aferentnom stimulacijom preko receptora u koži. Funkcionalna električna stimulacija (FES) smanjuje spasticitet (aferentna stimulacija mesh – glave. Prvi . Najčešće korišćeni lekovi su: Baclofen. sve do korektivnih hirurških intervencija. Diazepam.

standardizovana. Sherrington CS. . intelektualni i emocionalni status.Privremena ili trajna pomagala se često koriste u osposobljavanju pacijenata posle oštećenja CMN. Srbija jmilorad@eunet. 1906 2. socijalni problemi u radnoj sredini i društvenom okruženju. opšte prihvaćena i podobna za medicinsku dokumentaciju.godine daje precizne definicije oštećenja. mentalnom i socijalnom blagostanju i sposobnosti osobe da optimalno funkcioniše u svom okruženju. Uslov za uspešnu rehabilitaciju osoba sa oštećenjem CNS je visokostručan multidisciplinaran tim. Procena treba da je sveobuhvatna.31:535-551 MOTORIČKA EVALUACIJA PACIJENATA NAKON CVI Jevtić RM Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. Naravno u procesu osposobljavanja ovih pacijenata postoje otvorena pitanja na koja treba dati odgovor. The integrative action of the nervous system. Gracies JM. Brain. Pathophysiological of spastic paresis. Ortoze se primenjuju za stabilizaciju pojedinih zglobova u raznim fazama restoracije pokreta. od 1993 i 2001. onesposobljenosti i hendikepa. 2005. KC Kragujevac. Muscle Nerve. II: Emergence of muscle overactivity. Pathophysiological of spastic paresis. sveobuhvatnoj rehabilitaciji i socijalnoj integraciji. Kod nekih pacijenata sa oštećenjem CMN u cilju boljeg funkcionalnog osposobljavanja rade se određene hirurške intervencije (tenotomije.yu Procena funkcionalnog stanja pacijenata nakon povrede ili oboljenja je po Loton-u. Osposobljavanje pacijenata sa oštećenjem mozga je složeno.31:552-571 4. svaki sistematski pokušaj da se proceni fizičko zdravlje. 2005. Gracies JM. Koriste se korektivne šine za gornje i donje ekstremitete u cilju prevencije ili savlađivanja kontraktura. Današnji koncept unapređenja zdravlja se bazira na fizičkom. Međunarodna klasifikacija (ICIDH). transpozicije tetiva i mišića i dr. kognitivnih i psihosocijalnih funkcija. Muscle Nerve.93:273-312 3.) Oštećenje mozga može da dovede do oštećenja govornih. I: Paresis and soft tissue changes. New Haven: Yale University Press. Krajem 30-ih godina ovog veka gerontolog Majory Warren je dao prve fizioterapeutske procene funkcionalnog stanja starijih pacijenata. 1970. Herman R. Clinico-physological aspects of spasticity and contracture. The myotactic reflex. jednostavna. Literatura: 1. isto onoliko koliko je složena funkcija mozga gde je došlo do oštećenja. Danas se postižu dobri rezultati kod pacijenata koji imaju motorne poremećaje zbog oštećenja mozga.

defektologa (logopeda.x0 – nema onesposobljenosti II III xx.) Testovi procene bolnih stanja (VAS skala.x. Mini mental skala i dr. senzibilitet površni.onesposobljenost hodanja po ravnom 42. Numerical Rating scale. funkcionalno telesno stanje. Glasgov Outcoma Scale.x. izdržljivost. – onesposobljenost savlađivanja stepenica . U cilju izrade mernih instrumenata u fizikalnoj medicini i rehabilitaciji angažovani su čitavi medicinski timovi kako bi se bolesnik sagledao ne samo sa aspekta fizičkog oboljenja nego kao kompletne ličnosti vodeći računa o njegovom mentalnom i socijalnom statusu. mišićna funkcija. U proceni mobiliteta (kretanja) nalaz i ocena fizijatra i fizioterapeuta se kodira prema kodovima ICIDH. Ključ ICIDH klasifikacije Fizioterapeutska ICIDH – gradacija procena onesposobljenosti kretanja I xx.x. Kompletna procena i kodiranje mora da uzme u obzir ocenu. onesposobljenosti i hendikepa. Craig Handicap Assesment and Reporting Technique i dr.) Testovi socijalne integracije i ekonomske nezavisnosti (Community Integration Questionaire. a prema specifičnim mernim instrumentima za svako oboljenje i onesposobljenost posle tog oboljenja ili povrede.x2 – izvođenje uz pomoć pomagala xx. Barthel Index. ergoterapeuta. Danas se može reći da sve te merne instrumente možemo grupisati na: Testovi motornog oštećenja (Fugl-Meyer. x. duboki bol i pokretljivost. motorički prelazi. a takođe i do usko specijalizovanih testova za pojedine bolesti i poremećaje. Ovakav upitnik koji ima i svojih nedostataka predstavlja opšti instrument za procenu oštećenja. psihomotoričke funkcije. pa smatramo da na osnovu literature takav jedan osnovni obrazac procene je upitnik koji je standardizovan u centru za gerijatriju i gerontologiju na Univerzitetu u Freiburgu.) Testovi funkcionalne sposobnosti ili nesposobnosti (Rivermead Mobility Index. kretanje i opasnost od pada. x.x1 – teškoće kod izvođenja xx. Motoricity Index i dr. U osnovnoj proceni treba analizirati 9 varijabli: kongnitivne funkcije. somatopeda) i socijalnog radnika. Functional Indipendence Measure i dr) Kongnitivni testovi (Glasgov Coma Scale.) U cilju da se terapeut početnik uključi u sve te složene i komplikovane procene potrebno je da bude upoznat sa osnovnim elementima procenjivanja. Ovde treba reći da se ovom ocenom ne sagledava celokupna problematika jedne osobe već se samo kodira fizioterapeutska procena. Rivermead Motor Assesment.Mnogi pokušaji su doveli do razvoja velikog broja opštih instrumenata za praćenje preostalih sposobnosti bolesnika. McGill Questionaire i dr.3 – izvođenje uz podršku Primer kodiranja hodanja 40.

(1984) je jednostavan i jeftin merni instrument koji obuhvata procenu sposobnosti hoda kod hemiplegičara. FAC test Pacijent ne može da ide ili zahteva pomoć dve osobe 0 Pacijent zahteva pomoć jedne osobe u cilju održavanja ravnoteže 1 Pacijent zahteva intermedijarnu pomoć jedne osobe kod hoda. Timed Up & Go Test (TUG test) 5. Motor Assessment Scale Funkcionalni test kretanja – Functional Ambulation Gategory (FAC) FAC prema Holdenu et al.x9 – stepen onesposobljenosti nije bliže određen Klinički motorički evaluacioni testovi kod pacijenata sa hemiparezom posle CVI Zahtevi koji se traže od testova spsoobnosti hoda kod hemiplegičara da je jednostavan i upotrebljiv u kliničkoj praksi da su klinički testovi hoda senzibilni i validni da test odslikava svakodnevne sposobnosti pacijenta da se lako može interpretirati Neki testovi ispunjavaju ove zahteve 1. Šesto ili dvanaesto minutni test hodanja 4. i jednostavno se štopuje vreme za koje pacijent to može da pređe.Meter Gehtest Za sprovođenje ovog testa neophodno je da imamo stazu dugu najviše 15 metara. Rivermead Motor Assessment –gross function 7. Test ima 6 pojmova od 0-5. Funkcionalni test kretanja – Functional AMbulation Gategory (FAC) 2. U ovom testu zahteva se staza od 15 metara i analizira se frekvencija.x4 – izvođenje uz pomoć jedne osobe xx.x5 – visok stepen nesposobnosti (potrebna pomoć druge osobe ili specijalna pomagala) xx.IV N xx. brzina . Odmeri se tačno 10 metara. kao i broj koraka. sigurnosti 2 ravnoteže i korodinacije hoda Pacijent iziskuje potrebu verbalne potpore ili praćenja od strane jedne osobe 3 Pacijent je samostalan po ravnom terenu pri hodu 4 zahteva minimalnu pomoć kod savlađivanja stepenica Samostalan u okviru svih zahteva ADŽ 5 Desetometarni test hoda – 10 . brzina i dužina koraka.x6 – potpuna nesposobnost xx. Tako se može izračunati dužina koraka. Desetometarni test hoda – 10 Meter Gehtest 3. Step test 6.

5 km/h.hoda i frekvencija hoda. Barthel Index = . Kod osoba preko 65 godina kod ovog testa postoji opasnost od pada u toku izvođenja ove motoričke aktivnosti. 6 i 12 minutni test određuju i kardijalnu sposobnost pacijenta. a druga pomoćna sredstva su dozvoljena.54 km/h. Prema Eng-u postoji visok stepen korealtivnosti između postignute dužine i brzine hoda. na razdaljini od 5 cm.0. Brzina hoda nakon CVI je značajna jer se na taj način orijentišemo da pacijent može da pređe ulicu na raskrsnici za vreme trajanja zelenog svetla. Zaključak: Savremena evaluacija pacijenata nakon CVI podrazumeva upotrebu klinički adaptiranih i lako razumljivih testova. Takođe visok nivo brzine hoda znači dobar motorički oporavak jednog hemiplegičara. Smatram da predloženi testovi ispunjavaju sve . Timed Up & Go Test (TUG test) Mathias. Brzina hoda = dužina koraka* frekvencija koraka ili prema Pery-ju Dužina koraka = brzina hoda (m/min)/dopellkorak*2. Granična vrednost je 14 sekundi. Berg-balans-skala r = . okretanje. bez držanja za glender. TUG test ima negativnu korelaciju sa brzinom hoda r = .0. predstavlja signifaktni faktor za samostalnost hoda i samozbrinjavanje. hoda tri metra i vraća se nazad seda na stolicu. Hod se maksimalno posle 15 sekundi može prekinuti. podići mali džakić. 6 minutni test hoda Uzima rastojanje od 40 metara i prati koliko za 6 minuta može hemiparetičar da pređe. dubina 30 sm.61. Skala motoričke procene (MAS skala) Carr Shepherd. U periodu od 15 sekundi meri se broj koraka – pokušaja i uspešnog izvođenja. upoređujući sa snagom plantarnih fleksora i ravnotežom kod hemiplegičara. Meri se vreme za koje pacijent potroši od stajanja do ponovnog sedanja na stolicu. Takođe neki autori smatraju da 12 minutni test nema prednosti u odnosu na 6 minutni test. širok 41 cm. sa poda i vratiti se nazad u vremenu manjem od 25 sekundi f) pet stepenica se popeti i sići za manje od 35 sekundi.78. Kritična vrednost je manja brzina od 0.81. sa peskom. Pery naglašava da brzina hoda veća od 1. Napraviti jedan korak ka napred sa drugom nogom (Noseća noga mora biti ekstendirana) b) hod uz pomoć druge osobe c) hod tri metra bez pomoći (sva pomoćna sredstva su dozvoljena) d) hod od pet metara bez pomoći e) hod 10 metara bez pomoći.5 cm. Pacijent posle jednog signala pokušava da stavi jednu nogu ispred bloka – prepreka i da je vrati nazad. Ako je potrebno pacijentu više od 30 sekundi tada on sigurno zahteva pomoć u okviru ADŽ. Ako ne može da izvede nijednom i nema ravnotežu dobija ocenu 0. 2003 a) stajanje na paretičnoj nozi. koji je visok 7.0. Richardson (2001) su razvili test koji je inače veoma jednostavan: Pacijent ustaje sa jedne standardizovane stolice. Step test Pacijent stoji ispred jedne prepreke (blok).

mišićima i koži i omogućavaju informacije o dužini mišića. Centralni output (izlaz) je u vezi sa spoljašnom sredinom preko senzornog inputa. (1984) Gait assessment for neurologically impaired patients Standards for outcome assessment. skočni zglob kolena. validnost.zahteve savremene evaluacije nakon CVI: jednostavnost. Phys. temperaturi i pritisku i poziciji zglobova.H. (1997) Savremena rehabilitacija hemiplegičara. Horterer (2000) «MPH Therapiescore» Koranknegymnastik. Jugoslovenski kongres lekara za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. Miltner W. Actaphysiatrica. uključujući pokrete glave i posturalno . 54 2: 247-249 5. Srbija kzotovic@drenik. vestibulospinalni i medialni kortikospinalni put.. bolu. Weiss Th. Švirtlih L Klinika za rehabilitaciju “Dr. laku kliničku primenu i interpretaciju dobijenih rezultata. povredu glave kao i druge neurološke bolesti imaju poremećaj posturalne kontrole. (Holeden et al. vizuelni i vestibularni sistem. medijalni retikulospinalni. Ther. Jović S. M. Literatura: 1. Mi smo ranije pomenuli da tri primarna periferna senzorna inputa doprinose posturalnoj kontroli i to su somatosenzorni. H. Jevtić M.: 35-40). M. Balans je kompleksni proces koji uključuje prijem i integraciju senzornog priliva i planiranje i egzekuciju pokreta u postizanju cilja koji se traži.net Pacijenti koji su imali moždani udar. Mataruška banja. Kragujevac. zbornik radova – video bim prezentacija: 81-99. Stopala. leđa. vizuelni i vestibularni. Periferni vid detektuje kretanje same osobe u odnosu na spoljašnnju sredinu. Somatosenzorni receptori su lokalizovani u zglobovima. ligamentima. Pod posturalnom kontrolom se podrazumeva orijentacija i balans (ekvilibrijum). tonusu. a balans je sposobnost da se održi centar gravitacije u odnosu na širinu oslonca. Medicinski fakultet. Dragin A. Klinička kineziterapija. POREMEĆAJ BALANSA KOD BOLESNIKA SA OŠTEĆENJEM CNS Stefanović A. Orijentacija je podešavanje tela i glave na uspravan položaj. 2001 3.. zbornik radova: 134143 4. Vizuelni receptori u očima izvode dve radnje: Centralni (fokalni) vid omogućava spoljašnju orijentaciju. et al. i doprinosi percepciji pokreta uspravljanja i pomeranja. Za orientaciju prema okolini koristimo tri osećaja: somatosenzitivni. Zotović”. Drača S.R (2001) Motorisches Lernen – neuere Erkentnisse. vrat i mišići oka snabdevaju korisnim informacijama u cilju održavanja balansa. 6. Krankengymnastik. istezanju. Beograd. Posturalna kontrola se postiže centralnom komandom prema donjem motornom neuronu. kontrakciji. M Auracher. Lješević B. Zlatibor. kukovi. Jevtić M. a to je uspravan položaj. Muller. Centralnu komandu omogućavaju sledeći putevi: tektospinalni. 53 (4): 578-590 2. Krunić R (2004) Kada počinje rehabilitacioni tretman hemiplegičara..

Na primer pri pokretu glave ekcitacija jednog vestibularnog organa se povećava dok drugog se smanjuje propocionalno. Veze od nukleusa prema drugim strukturama mozga su kompleks i veliki ouflow (priliv) idu prema cerebellumu. Centralna senzorna percepcija Mozak traži informacije od sva tri čula da bi korektno razlikovo sam pokret od pokreta u sredini. Postoje dve komponenete: otolita utricle i saccule koji su orijentisane u različitim ravnima i zbog toga radeći zajedno mogu da detektuju i akceleraciju i tilt. Superiorni i medialni nucleus održavaju stabilnost pogleda. CNS bolesti ili lezija parietalnog lobusa može da ošteti ovaj procesorni mehanizam tako da dostupni. medialni nucleus učestvuje u kordinaciji glave i pokretima oka. Periferni somatosenzorni gubitak se dešava posle lezije kičmene moždine. Vestibularni sistem obezbeđuje centralni nervni sistem sa informacijama o poziciji i kretanju glave u relaciji sa gravitacijom.njihanje. Ovaj sistem uključuje semicirkularne kanale i otolite. Vizuelni input omogućava informacije o pokretu i uspravnom položaju. trup u relaciji sa stopalima) i spoljašnje relacije tela u odnosu na sredinu. lateralni i posteriorni. Njihov odnos omogućava informacije CNS i u direktnom su odnosu prema pokretima glave.Vestibularni sistem je interna referenca u cilju određivanja tačnosti druga dva čula kada su oni u konfliktu. Na kraju da zaključimo da somatosenzitivni input omogaćava informacije o prenosu težine i relativnu poziciju delova tela. a sa druge ekscitiran. Vestibularni putevi Vestibularni input se prenosi do vestibulanih jedara i do pontomedularnog spoja. Na kraju centralni meha-nizam ujedinjuje svaku dostupni i precizni input u cilju odgovora gde se nalazim. koji se dešavaju zajedno. tabes dorslis. tačni senzorni input se ne prepoznaje. kalibracija vestibularnih refleksa je oštećena kao i sposobnost da se izvede korektan pokret i brzina pokreta. Svaka strana moždanog stabla sadrži set jedara koji su opisani ranije i njihove interkonekcije između dve strane koje omogućavaju informacije sa svakog labirinta koje se prikupljaju pre interpretacije od strane CNS. Semicirkularni kanali su anteriorni. Senzorna komponenta vestibularnog sistema sastoji se od labirinta mehaničkog sistema dizajniranog da konvertuje pokrete glave u neurološku ekcitaciju. Donji inferiorni nukleus ima konekcije sa ostalim jedrima i sa retikularnom formacijom. Vestibularni input od receptora unutrašnjeg uva daje informacije o položaju glave u odnosu na gravitaciju i pokretima glave. Mozak koristi relativne promene u ekscitaciji sa obe strane u cilju da se odredi pravac rotacije. Ovi semicirkularni kanali oblika prstena sadrže trepljaste ćelije koje reaguju na pokret fluida kada se pokrene glava. amputacije. periferne neuropatije. Vestibularni nerv prenosi informacije od labirinta prema CNS. Znači pokret glave stimuliše oba seta semicirkularnih kanala tako da vestibularni nerv sa jedne strane je inhibiran. To uključuje oba segmenta tela i njihove unutrašnje povezanosti (glava u relaciji sa trupom. Kad cerebellum ne funkcioniše dobro usled lezije. Vizuelni i somatosenzorni mogu da predvide poremećaj balansa . kao i input u kontroli mišića ekstremiteta trupa u održavanju balansa. Svaki od 4 nukleusa (jedra) su uključeni u specifičnu funkciju vestibularnog sistema.

et al: reflex and Vestibular Aspects of Motor Control. 1990. veći brojevi pokazuju bolje izvođenje. a sva tri osećaja se koriste u cilju oblikovanja motorne reakcije na nestabilnost. godine.ac.Graybiel Ataxia test od osam stavki koje uključuju tandem hod. CV Mosby.. Fregley . 2. Smatra se da je uslovljen poremećajem impulsa iz unutrašnjeg dela globus palidus-a ka međumozgu i moždanom stablu koji su bitni za održavanje ravnoteže. movements. stajanje uz pomoć i bez pomoći. Barnes ML. Atlanta.. Čolović H1. Gde je 0 ne može da izvede radnju. In Hadson S (ed): Clinical Exercise Physiology. 1 Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. and control.u sedećem i u stojećem položaju. Weiner. Berg. 1989. TESTOVI BALANSA KOD OBOLELIH OD PARKINSONOVE BOLESTI Stanković I1. 3. 2Klinika za neurologiju. stajanje na zdravoj i na bolesnoj nozi. Philadelphia.Koristi se kod pacijenata koji su imali moždani udar u proceni balansa. Srbija ivona@med. Originala skala procene hoda (GARS) je lista od 16 abnormalnih aspekta hoda. Originalno je dizajnirana u cilju procene rizika pada kod starijih osoba. Međutim. Nashner L: Evaluation of postural stability. protektivne reakcije zdrave i bolesne strane ili već pomenuta Bergova skala. Fukcionalne skale balansa koje se koriste kod pacijenata sa oštećenjem CNS Bergova skala lista 14 radnji koji se traži od pacijenta. 5. najčeće tri test baterije. Tinetti skala procena hoda sadrži listu sedam normalnih aspekta hoda koji se posmatraju od strane ispitivača kada osoba hoda. Literatura: 1.Functional reach: A new clinical measure of balance Journal of Gerontology 45(6). Dimitrijević L1. 192-197. Duncan PW. Ispitivač ocenjuje svaku radnju od 0 do 4. (1990). Fugel . Reliability of Fugl-Meyer assessment of sensorirmotor recovery following cerebrovascular accident. 1994. KC Niš. Nelson SG. Kojović J1. Propst M. neočekivanom pomeranju bolesnika unazad za ramena.ni. D.. sedenje bez naslona.fak. Najbolje se posturalni problemi mogu evidentirati pri naglom. et al.K.. pošto jedan test ne može dati kompletnu sliku o balansnim sposobnostima pacijenta koristi se nekoliko. P. Najbolje je kad dostignu skor 12. Phys Ther 1983. Physiother Can 41:304. stajanje sa otvorenim i zatvorenim očima i stajanje na jednoj nozi. and Motor Learning. a 4 može da izvede radnju bez teškoća.Mayer senzomotorni test procene balansa koji je dizajniran za upotrebu kod hemiplegičara: balans . Skorovanje je od 0 do 2. Stamenović J2.K et al:Measuring balance in the elderly: Preliminary development of an Instrument. Duncan. hodanje 10 koraka sa zatvorenim očima.J. Kod zdravih osoba u ovom . Stokesville Publishing. Chandler.63:1606-10. 4. Motor Development.(destabilizaciju).yu Na problem ravnoteže kod obolelih od Parkinsonove bolesti ukazano je još 1967.

Odgovor na pokret koji sami indukuju kod bolesnika sa Parkinsonovom bolešću je normalan. Kompenzacija je na taj način omogućena uz pomoć spoljnih pokazatelja ili fokusiranjem pažnje na zadatak. Hill K i sar. Bitno je imati test rane dijagnoze sklonosti pada i znati da li su rezultati konzistentni tokom vremena. proprioceptivnih i vestibularnih impulsa radi održavanja ravnoteže. usled hipokinezije. Osobe sa Parkinsonovim bolešću se dosta oslanjaju na vizuelne informacije. auditivne stimuluse i proprioceptivnu povratnu spregu pri izvodjenju kompleksnih pokreta. Morris ME i sar. Usled nepraktičnosti korišćenja svih ovih testova. 1996. Izučavanja su ukazala da osobe sa Parkinsonovom bolešću dobro reaguju na promene težišta koje su sami izazvali ukoliko imaju dovoljno vremena za pripremu pokreta. a nasuprot tome. stopala). Morris ME i sar. kao i e) testovi sposobnosti integracije vizuelnih.. Grill S. 1996. podizanje ruku na gore i nekada fleksija kukova napred. ako se koncentrišu na pokret i ako vremenski faktor. nema jasnih podataka koja grupa najbolje precizira motorne sposobnosti održavanja ravnoteže kod pacijeneta sa i bez Parkinsonove bolesti. posturalne kontrole i smanjenje brzine i amplitude pokreta kod ovih bolesnika razvija . U kliničkoj praksi koristi se više testova za testiranje ravnoteže kod starijih pacijenata: a) testovi koji mere sposobnost odr`žvanja ravnoteže pri različitim položajima stopala. Bez obzira na rutinsko široko rasprostranjeno korišćenje ovih testova. posturalni odgovori na neočekivane spoljne promene težišta su umanjeni ili nedostaju (Mathias S i sar. somatosenzitivnih. ali bi koncentracijom trebalo da normalno održavaju uspravan stav kao i zdrave osobe istog uzrasta. nije ograničavajući. U nekim slučajevima dominira reakcija pada (Morris ME. Kliničke manifestacije Parkinsonove bolesti postaju jasne kada nastupi degeneracija 60-80 % dopaminergičnih neurona u supstanci nigri i gubitka 90 % dopamina u corpus striatum-u. b) testovi održavanja stabilnosti pri samostalno prouzrokovanim poremećajima ravnoteže (podizanje ruke. 1986.slučaju nastupa dorzifleksija u skočnom zglobu. Poremećaj ravnoteže. Bolesnici od Parkinsonove bolesti zavise od kortikalnih kontrolnih mehanizama u cilju počinjanja pokreta. Utvrđivanje stanja ravnoteže tokom stajanja predstavlja glavnu komponentu fizioterapijske analize bolesnika sa Parkinsonovom bolešću. ustajanja. 1993. 1997. 1999). Suština fizikalne terapije Parkinsonove bolesti je vežba zaobilaženja aktivnosti bazalnih ganglija. d) funkcionalni testovi ravnoteže tokom hoda. usporeni su ili u potpunosti izostaju.. Bolesnici od Parkinsonove bolesti imaju teškoće da odgovore na nagle promene težišta. okretanja. neophodno je definisati značaj pojedinih testova (Pastor MA i sar. a kod jačeg pomeranja nastupa i iskorak nazad. 2000). Kod bolesnika sa Parkinsonovom bolešću ovi pokreti imaju smanjenu amplitudu. kao i kod pacijenata koji imaju sklonost reakciji pada. 1999). Ovako pacijenti mogu imati normalan korak ukoliko im se kaže da hodaju po nacrtanoj osnovi. Porast aktivnosti frontalnih mehanizama pažnje može pomoći u sprečavanju automatskog odvijanja pokreta preko oštećenih bazalnih ganglija. c) testovi reakcije na neočekivane spoljne poremećaje (na primer guranje). Cunnington R i sar.

2000. pošto preko 60 % padova nastaje u kućnim uslovima (Schenkman M i sar 1988. 1998. Test se smatra završenim u slučaju promene položaja. Poslednja dva testa uraditi u obe verzije položaja nogu. ako je preko 10 sekundi uzima se u obzir. iskliznuća i pada. Ispitanik staji sa stopalima . Ispitivanje testa podizanja ruku: od pacijenta se zahteva da stoji sa stopalima razmaknutim za 10 cm i da podiže ruke gore do nivoa ramena i spusti ih dole maksimalan broj puta u intervalu od 15 sekundi. Danisi F. 1998). Modifikacija okoline smanjuje rizike. a da ne dodirne podlogu rukama ili promeni položaj stopala.sklonost zanošenja. Najbolji od tri rezultata. 1998. pa su utvrđivanje stanja i prevencija bitan moment planiranja i izvođenja fizikalne terapije Parkinsonove bolesti (Smithson F i sar. ako su kraći od 10 sekundi ili najbolji rezultat. Može se koristiti i test posturalnog odgovora. TESTOVI ENDOGENO UZROKOVANOG DIZBALANSA Za ispitivanje testa dosezanja primenjuju se plastični markeri rasporedjeni na po 50 mm duž linije. potrebe pomoći druge osobe ili stabilnog stajanja preko 30 sekundi. pri čemu je suprotno koleno sa fleksijom od 45o. a zatim podiže desnu ruku do 90o sa merenjem položaja srednjeg prsta na zidu (pozicija 1). 2002). Poboljšanje posturalne kontrole može se postići treniranjem i razmišljanjem o održavanju ravnoteže pre sprovodjenja aktivnosti. Test koračanja u mestu (step test): koristi se postolje visine 15 cm postavljeno 5 cm ispred stopala raširenih za 10 cm i pacijent načini maksimalan broj koraka gore i dole za 15 sekundi. Fizioterapeut demonstrira adekvatnu strategiju i sledi treniranje iskoraka u raznim smerovima tokom više dana i uz pomoć verbalne povratne sprege. paralelan stav (stopala razmaknuta za 10 cm). Rijken PM i sar. Pre i posle fizikalne terapije potrebno je evaluirati testove ravnoteže kod bolesnika od Parkinsonove bolesti tokom stajanja. Majsak i sar. TEST EGZOGENO UZROKOVANOG DIZBALANSA Za ispitivanje poremećaja ravnoteže usled spoljnih faktora primenjuje se pomeranje u ramenu sa ocenom u pet stupnjeva. Kada su oni gurnuti unazad u nivou ramena tipično je da izostaje iskorak unazad i sledi rigidni pad. TESTOVI STAJANJA Ispitati stav sa spojenim stopalima. Vizuelizacija i mentalna vežba su od pomoći. a peta prednje noge u ravni prstiju zadnje). Za evaluiranje testa savijanja i hvatanja meri se maksimalna udaljenost sa koje ispitanik može da se savije i sa podloge podigne plastične čunjeve raspoređene na udaljenosti od po 5 cm. Druga pripremna tehnika je identifikacija potencijalnih rizika u okolini pre hoda. Meri se najveća daljina koju doseže ispitanik sa fiksiranim osloncem.. tokom samostalno izazvanih promena težišta i tokom neočekivanih spoljno uzrokovanih promena težišta. pri čemu pacijent stoji desnom stranom blizu zida i stopalima razmaknutim 10 cm. Pomeranjem ispitanika maksimalno napred bez pomeranja oslonca dobija se položaj srednjeg prsta (položaj 2). stav u raskoraku (razmak 10 cm. Pacijentu je rečeno da će biti blago gurnut i da treba da samostalno povrati ravnotežu. Potrebno je učiti pacijenta o efektivnoj strategiji koračanja. stav sa stopalima neposredno jedno ispred drugog (tandem stav) i stav na jednoj nozi. Morris ME.

Slične razlike nadjene su i kod egzogeno uslovljenih poremećaja ravnoteže. daje brojne klinički bitne podatke. ali je statistički značajno poboljšanje ustanovljeno za vrednosti step testa i test egzogeno uslovljenog disbalansa. tako i egzogenog disbalansa. I u grupi obolelih od Parkinsonove bolesti koji ne pokazuju sklonost poremećaja stajanja vrednosti ove grupe testova su niže u odnosu na zdravu populaciju sličnih godina starosti. U grupi sa tendencijom pada propisana fizikalna terapija rezultuje statistički značajnim poboljšanjem svih ispitivanih parametara testova stajanja. 4) nekoliko iskoraka uz potrebu prihvatanja. 5) tendencija pada bez iskoraka. do punog isteka vremena od trideset sekundi. paralelan stav i stav u raskoraku. ali i statistički niže u odnosu na grupu sa sklonošću pada. . Sve vrednosti testova se približavaju vrednostima kontrolne grupe. Osobe sa Parkinsonovom bolešću nemaju posebnih teškoća pri uspravnom stavu sa malo razmaknutim stopalima i spuštenim rukama. Međutim. kako endogenog. Kod pacijenata sa tendencijom pada procedure fizikalne terapije poboljšavaju vrednosti svih analiziranih parametara. Većina pacijenata obolelih od Parkinsonove bolesti sa i bez sklonosti pada. svi parametri su statistički značajno slabiji u odnosu na grupu bez tendencije pada. Nasuprot vrednostima pomenutih testova. step test i test egzogeno uslovljenog disbalansa. Reakcija pacijenta se kvantifikuje kao: 1) uspravan stav bez iskoraka. 3) održavanje ravnoteže uz nekoliko iskoraka. step test i test egzogenog poremećaja ravnoteže. ispitivanje stajanja primenom tandem stava i stajanja na jednoj nozi pokazuju značajne razlike kontrolne grupe i grupe bolesnika sa sklonošću padu za ove oblike testiranja. nađena je značajna razlika u vrednostima testova samostalno indukovanih poremećaja ravnoteže. je statistički značajna razlika verifikovana za test funkcionalnog dosezanja. vrednosti svih testova sposobnosti stajanja se u grupi obolelih bez sklonosti pada posle adekvatne fizikalne terapije približavaju kontrolnim nivoima. 2) iskorak unazad i postizanje ravnoteže. Ispitivanje reagovanja na endogeno i egzogeno uslovljen poremećaj ravnoteže obolelih od Parkinsonove bolesti bez reakcije pada pokazuje statistički značajnu razliku u odnosu na kontrolu za step test i egzogeno uslovljen poremećaj ravnoteže. Ukupno analizirano. Nasuprot tome. podeljeno na analizu grupe sa i bez reakcije pada.razmaknutim za 10 cm. mogu da izvrše testove sa spojenim stopalima. Test funkcijskog dosezanja i step test je značajno različit između svih ispitivanih grupa. U grupi sa reakcijom pada. Fizikalna terapija grupe pacijenata bez reakcije pada poboljšava i parametre testova endogenog i egzogenog disbalansa. Ovo sistematsko izučavanje brojnih parametara održavanja ravnoteže kod pacijenata sa Parkinsonovom bolešću. Statistički značajno poboljšanje rezultata nađeno je za test funkcionalnog dosezanja. a naročito se to odnosi na tandem stav i stav na jednoj nozi gde su razlike bile statistički značajne. Nešto su slabiji rezultati ovih testova kod pacijenata sa reakcijom pada. ispitivač je iza njegovih leđa i vrši naglo pomeranje unazad za ramena koje odgovara masi ispitanika.

Može se zaključiti da: 1. Ne izgleda da je hipokinezija bitan faktor za rezultate step testa. Ona vrši pripremu za naredni pokret preko porasta aktivnosti neurona. Kod hipokinezije interakcija bazalnih ganglija suplementarne motorne areje (SMA) je prekinuta tokom izvođenja pokreta. Bolesnici bez reakcije pada imaju nešto umanjene. Kod testova podizanja ruku hipokinezija može značajno uticati na rezultate. ali zadovoljavajuće vrednost ovih testova. Najkorisniji testovi su: test tandem stava. 1996). Ovi testovi su jednostavni. ne bi povećalo njihovu specifičnost. Testovi ispitivanja ravnoteže obolelih od Parkinsonove bolesti pokazuju statistički značajnu razliku za test tandem stava i stajanja na jednoj nozi u odnosu na zdravu populaciju sličnih godina starosti (kontrola) i između grupa obolelih od Parkinsonove bolesti sa i bez tendencije pada. su tandem stav i stav na jednoj nozi klinički značajni testovi za razlikovanje pacijenata koji imaju reakciju pada. Ostali testovi stava nisu značajno različiti između analiziranih grupa. a kada nastupi spoljni signal pokreta njena aktivnost naglo prestaje. što odgovara nalazima i drugih studija po kojima je ovaj test značajan kod bolesnika sa neurološkim bolestima koje remete ravnotežu. stajanje na jednoj nozi i test spoljno uslovljenog poremećaja ravnoteže. brzi. produženje trajanja testa. Sa druge strane. test savijanja i dosezanja imao je neznačajne razlike izmedju grupa. i sar. Adaptivni mehanizmi koji koriste pažnju i senzorne stimuluse mogu biti zasnovani na pojačanoj aktivnosti nezahvaćenih cerebelarnih i lateralnih premotornih puteva. a posebno sa reakcijom pada (Morris ME i sar. takođe. Drugo objašnjenje se bazira na pozitivnom efektu ponovljenih funkcionalnih pokreta pod uticajem stimulusa (Nieuwboer A. Stoga. Na vrednosti oba testa bitno utiču visina i fleksibilnost muskuloskeletnog sistema ispitanika. posebno kod ovakvih ponovljenih pokreta.Testovi mirnog stajanja sa spojenim i rastavljenim stopalima i stav sa iskorakom nisu značajno različiti između grupa. Za razliku od njega. 2001). Takođe. Test funkcijskog dosezanja je. To odgovara zapažanju da osobe sa Parkinsonovom bolešću sa sklonošću pada nemaju adekvatnu sposobnost iskoraka usled značajne usporenosti ove reakcije. Na osnovu izučavanja može se ustanoviti postojanje klinički značajnih testova za razlikovanje sklonosti pada kod pacijenata sa Parkinsonovom bolešću. . zbog prirode bolesti. tandem stav i stav na jednoj nozi pokazuju značajne razlike između grupa Parkinsonove bolesti sa i bez tendencije pada. a bez razlike grupe bez tendencije pada u odnosu na kontrolu. jeftini i mogu se ponavljati po potrebi. Spoljno izazvani poremećaji ravnoteže uslovljavaju značajne razlike vrednosti između ispitivanih grupa. a time i mali klinički značaj.. pa nemaju značaj u fizikalnoj terapiji pacijenata sa Parkinsonovom bolešću. To ukazuje na mogućnost postojanja i centralnog deficita kontrole ravnoteže koji se samo delimično može kompenzovati kognitivnim funkcijama. različit u ispitivanim grupama. Razlog za ovo je vizuelni stimulus kod poslednjeg testa koji poboljšava rezultate kod Parkinsonove bolesti.

Lees A.116:1177-1190. Truyen M. Marsden CD: Vestivular Induced Postural Responses in Parkinsons Disease. 2. 2000. 8. 5. Geriatrics.48:179-81. a poboljšanje je statistički značajno za tandem stav u grupi obolelih bez tendencije pada.121:755-766. et al. J Am Geriatr Soc. 1999. Human Movement Science. 3. Rijken PM. Johnson KA.2. 7. Stephan KE.120:1339-1353. Bradshaw JL: Movement Related Potentials in Parkinsons Disease: Motor Imagery and Movement preparation. Controlled Trial. 10. 4. kao i za test funkcionalnog dosezanja za grupu sa tendencijom pada. 12.. 11. Summers JJ: Temporal Stability of Gait in Parkinson's Disease. 6. 2002. Kinetic. Grill S: Postural Instability in Parkinson's Disease.46:1207-1216. 2002. 2001. step test i test egzogeno izazvanog disbalansa predstavljaju pouzdane parametre ispitivanja balansa pacijenata sa Parkinsonovom bolešću sa i bez reakcije pada i treba ih koristiti za analizu stanja i praćenje efekata fizikalnih terapijskih procedura. stava na jednoj nozi. Iansek R. Morris ME.33:266-272. 1993. 1986. 1999. kao i testa endogeno i egzogeno izazvanog disbalansa i za step test. Cutson TM. Nayak U. Brain.76:763-77.Morris ME. Physical Therapy.80:578-597. Flanagan JR: The Reaching Movements of Patients with Parkinsons Disease Under Self-determinated Maximal Speed abd Visually Cued Conditions. 9. Fizikalna terapija dovodi do poboljšanja vrednosti testova stajanja. Huxham F. Arch Phys Med Rehabil. Matyas TA. Impaired Effective Connecting Among Frontal Cortical Regions. Physical Therapy 1996. McGinelly J. Test tandem stava. 4. Literatura: 1. Schenkman M.57:46-50. 1997. 1998. Janssens L. Md Med J.18: 461-483. Clin Rehabil.12:143-50. Frackowiak R. Therapeutic Strategies to Improve Patient Function and Quality of Life. Brain. Cunnington R. Ispitivanjem reagovanja na endogeno i egzogeno uslovljene poremećaje ravnoteže potvrđena je statistički značajna razlika za step test i egzogeni disbalans u odnosu na kontrolu i između grupa obolelih od Parkinsonove bolesti sa i bez tendencije pada. Pastor MA. .67:387-89. Kamsma Y: The Effect of a Home Physiotherapy Program for Persons with Parkinsons Disease. Iansek R. Dom R. 1998. Kaminski T.125:276-289. Nieuwboer A. 13. Brain. Majsak MJ. Passingham R: Attention to Action in Parkinsons Disease. Mathias S. Gentile AM. Danisi F: Parkinson’s Disease. Rowe J. 3. de Weerdt W. odnosno tandem stav i stav na jednoj nozi za grupu sa tendencijom pada. Isaacs B: Balance in Elderly Patients: The "Get up and Go" Test. Kutchibhatla M: Exercise to Improve Spinal Flexibility and Function of People with Parkinsons Disease: A Randomized. J Rehabil Med. Morris ME: Movement Disorders in People With Parkinson Disease: A Model for Physical Therapy. 1998. Brain. kinematic and spatiotemporal contraints on gait in Parkinson”s disease. Dekker J: Clinical Experience of Rehabilitation Therapists with Chronic Diseases: A Quantitative Approach. Day BL.

78:577-92. a oni su i problem u rehabilitaciji. Koevska V Zavod za fizikalnu medicinu i medicinsku rehabilitaciju Skopje. Gerakaroska S.27:53-57. Makedonija julijana_a_n@freemail. Int J of Rehabilitation Research. hemianopsija su najčešći simptomi koji govore o oštećenju visšh cerebralnih funkcija. Pri planiranju rehabilitacionog programa neophodno je da se uradi funkcionalna procena.mk Uvod: Evaluacija funkcionalne onesposobenosti bolesnika sa hemiplegijom nakon moždanog udara je od isklucitelne važnosti za prognoze. asomatognozija – nerusena telesna šema. Zato ovaj sindrom Francuzi su nazvali “Svet leve hemiplegije”. Stankovic I: The effect of physical therapy on balance of patients with parkinson’s disease. Marić .Milićević V. R. P "SINDROM NEDOMINANTNE HEMISFERE" KAO PROBLEM U REHABILITACIJI BOLESNIKA SA HEMIPLEGIJOM NAKON MOŽDANOG UDARA Argakieva . Cilj rada je da se uoči negativna korelacija prisustva “sindroma nedominantne hemisphere” u ishodu rehabilitacije bolesnika nakon moždanog udara. Maksimović G Institut za rehabilitaciju .Nikolova J. pri čemu fizijatar mora uočiti oštećenje viših cerebralnih funkcija koji prate “sindrom nedominantne hemisphere”. često nastaje i oštećenje viših cerebralnih funkcija. Morris ME. S obzirom na patološko .negiranje oduzetosti. . Zaključak: Hemianozognozija . 1998. Iansek R: Performance on Clinical Tests of Balance in Parkinson's Disease. konstruktivna apraksija. Zafirovska L. Srbija seltersmarketing@bitinfo. Physical Therapy. odeljenje ‘’Selters’’Mladenovac. Kod bolesnika sa levostrane hemiplegije nakon moždanog udara pored motornog deficita kao dominantan simptom. Labačevska V.14. P REHABILITACIJA BOLESNIKA POSLE CEREBROVASKULARNOG INSULTA Vukmanović M.com. Smithson F.yu Uvod: Cerebrovaskularni inzult je teška bolest koja je svakim danom sve veći problem u drustvu. tok i rezultate rehabilitacionog tretmana. Rezultati: Naši rezultati su pokazali da je prisustvo ovog sindroma "nedominantne hemisphere” znatno otežalo rehabilitacioni tretman pri čemu bolesnici nisu mogli aktvno da budu uključeni u rehabilitacioni program. Metod: korišćene su deskriptivne i analitičke metode.2004.anatomske promene razikujemo: trajna oštećenja (hemoragični oblik CVI i ishemijski oblik) i tranzitorne ishemijske atake (TIA) gde su promene na krvnim sudovima manje ili više izraženi.co.Beograd. a promene na moždanom parenhimu reverzibilne. 15.

12 %).U aktivnostima dnevnog života pri prijemu potpuno zavisnih od tuđe nege i pomoći bilo je 26 (81. godine. mogućnosti kretanja. a kod većine još elektroterapija i magnetoterapija. veći broj autora se slaže da ona može doprineti redukciji spasticiteta pogotovo ako se primeni na mišiće antagoniste. Zafirovska L Zavod za fizikalna medicina i rehabilitacija. Pri prijemu bolesnika nemogućnost održavanja balansa bilo je prisutno kod 20 (62.12 %) održava kraće vreme.12 %). orjentisanih 20 (62. kraće vreme održava balans 6 (18.51 %) bolesnika. Pri otpustu 5 (15.75 %).com. vremenu i prema ličnostima i samostalnosti u aktivnostima dnevnog života. zadovoljavajući balans održavalo je 6 (18. kod bolesnika kod kojih je ranije započeta rehabilitacija. delimično zavisnih od tuđe nege i pomoći 6 (18. hod uz pomoć druge osobe 6 (18. jedno ili više pridruženih oboljenja bilo je prisutno kod 27 (84. Osim hipertenzije. Efikasnost fizikalne terapije testirali smo upoređivanjem: balansa u sedećem i stojećem stavu.37 %). delimično orjentisanih 8 (25 %). Skopje.25 %) bolesnika. Nemogućnost hoda pri prijemu prisutna je kod 26 (81.37 %).88 %).51 %).73 godine.12 %) i samostalnih u ADŽ 0.12 %) prosečne starosne dobi 64. 18 (56. Makedonija mirasto@sonet. orjentacije u prostoru. delimično orjentisanih 9 (28. Koevska V. Bolji oporavak je postignut kod mlađih osoba.68 dana (najkraće 10. Mitrevska B. uz pomoć druge osobe 9 (28.12 %) i hod uz pomagala 9 (28. P UTICAJ ELEKTRIČNE STIMULACIJE DOZOFLEKSORNIH AGONISTA NA OPSEG AKTIVNE I PASIVNE DORZALNE FLEKSIJE SPASTIČNOG STOPALA Stojanovska M. hod uz pomagala 0.25 %) bolesnika.87 %). od toga 15 žena (46.75 %). Ipak. Rezultati rada: Studijom su obuhvaćena 32 bolesnika. Trajanje rehabilitacionog tretmana iznosilo je 28. najduže 46 dana).25 %) ima zadovoljavajući balans. prosečne starosne dobi 71. kod osoba bez psihoooganskog sindroma i koji su bili duži period na rehabilitaciji. lečenih u našoj Ustanovi od januara do juna 2006.75 %) i nezavisnih 0. R.mk Uvod: Primena električne stimulacije kod spastičnih stanja je i danas kontraverzna. Metod rada i bolesnici: Rađena je retrospektivna studija kojom je obuhvaćena grupa od 32 bolesnika izabranih metodom slučajnog izbora. Zaključak: U ispitivanoj grupi došlo je do poboljšanja praćenih parametara kod većine bolesnika. 9 (28. Pri otpustu hod je bio nemoguć kod 14 (41 %).38 %) bolesnika. sa manje pridruzenih hroničnih oboljenja. Od procedura fizikalne terapije primenjivana je kinezi i radna terapija kod svih pacijenata.75 %). delimicno zavisnih bilo je 9 (28. Dezorijntisanih pri prijemu je bilo 10 (31.62 %) bolesnika ne održava balans.60 godina i 17 muškaraca (53. Pri otpustu. orjentisanih 11 (34. koji su imali manji deficit na prijemu. Pri otpustu zavisnih od tuđe nege i pomoci bilo je 23 (71.25 %) bolesnika. dezorjentisanih je bilo 3 (9. .Cilj rada: Ispitivanje rezultata fizikalne terapije kod pacijenata nakon CVI kao posledice hemoragične ili ishemijske lezije.

001.PRIKAZ SLUČAJA Manojlović . Ćulibrk . P < 0.Đurović Lj. odmah posle. kako i povećanje opsega aktivne i pasivne dorzalne fleksije stopala. Najčešće indikacije su blefarospazam. Metod: Ispitivanje je vršeno na pacijentu starom 30 godina. odmah posle R = 0. P EFEKTI DYSPORTA KOD SPASTIČNE HEMIPLEGIJE . P < 0.89. sa desnom hemiparezom i spastičnim ekvinovarus stopalom. Za vrednosti aktivne dorzalne fleksije vrednosti R su iznosile: pre stimulacije 0. P < 0. Bipolarna stimulacija je vršena iznad m. Svakako.79. triceps surae i m.95. jedan čas i 24 časa posle stimulacije. potrebno je da se ispitivanje obavi na većoj i homolognoj grupi pacijenata.79.net Uvod i cilj rada: Dysport je prečišćeni preparat Botulinum toksina serološkog tipa A koji se izdvaja po velikoj moći. korišćenjem TENS aparata. frekvencije 40 Hz.001 i 24 časa posle stimulacije R = 0. spastičnost posle moždanog udara. jedan čas posle R = 0. dugom dejstvu i visokoj efikasnosti u smanjenju spasticiteta. posledicom ishemičnog CVI.01.M Zaključak: Naši nalazi idu u prilog činjenici da električna stimulacija antagonista spastičnih mišića dovodi do redukcije spasticiteta i povećanja opsega pokreta u zglobu.89. Zdravstveni centar Subotica.001. extensor diggitorum i m. Rezultati: U toku desetodnevne električne stimulacije evidentiran je trend redukcije mišićnog tonusa spastičnih plantarnih fleksora što je i potvrđeno subjektivnom procenom samog pacijenta.Skenderović M. sa trajanjem pojedinih stimulacija od 15 sekundi i pauzom između stimulacija od 30 sekundi. Aplicirani su bifazni asimetrični impulsi širine 250μs. za dobijanje konkluzivnih dokaza.01. soleusa (MAS) i aktivne i pasivne dorzalne fleksije stopala su vršeni neposredno pre.001. P < 0. Srbija sloman@suonline. P < 0. 24 časa posle stimulacije R = 0. jedan čas posle R = 0. rehabilitaciju. cervikalne distonije. Spearmanov koeficijent je pokazao jaku i veoma jaku korelaciju za vrednosti aktivne i pasivne dorzalne fleksije tokom deset dana stimulacije. P < 0. P < 0. Za pasivnu dorzalnu fleksiju R pre stimulacije je iznosio 0. Statistička analiza je obuhvatila proračun Spearman-ovog koeficijenta korelacije za vrednosti aktivne i pasivne dorzalne fleksije u toku desetodnevne stimulacije. da se merenja ne izvode od istog ispitivača koji vrši stimulaciju kao i da se nalazi uporede sa odgovarajućom kontrolnom grupom.extensor proprius u toku 10 dana.88. odmah posle R = 0. Klinička merenja mišićnog tonusa m.001. Odeljenje za fizikalnu medicinu i med.001. P < 0.Cilj rada je ispitati uticaj električne stimulacije agonista dozalnih fleksora na smanjenje mišićnog tonusa spastičnih plantarnih fleksora i time na povećanje opsega dorzalne fleksije stopala. Ograničava brzinu i preciznost pokreta što znači da doprinosi motornom .96. Spasticitet kao deo sindroma GMN često je problem u osposobljavanju motornih funkcija.89.

triceps surae (Klinika . Materijal i metode: primena terapijskih postupaka i tehnika u trajanju od četiri nedelje... Spasticitet po Ašvort skali izražen u fleksorima leve ruke i ekstenzorima stopala levo. m. sin. flexor digitorum profundus l.net Cilj: ispitati efekat posebno prilagođenih terapijskih postupaka na pojedine motorne poremećaje usled ataksije kod pacijenta sa kraniocerebralnom povredom. Srbija kzotovic@drenik. sin. flexor carpi radialis l. m.Zotović”). Procenom težine moždanog udara po Barthel indeksu dobijen skor 55. Sprovođena intezivna kineziterapija. kao i pojedinih selektivnih motornih funkcija što je objektivizirano navedenim testom za procenu ataksije. elektroterapija. U našem slučaju prikazan je dobar efekat posturalnog treninga i ponavljajućih stereotipnih pokreta kod pacijenta sa ataksijom usled kranicerebralne povrede. Urađene infiltracije botulinum toksinom u m. parafino terapija. Sekulić A Klinika za rehabilitaciju “Dr Miroslav Zotović”. Manifestuje se povećanim tonusom. . u 39. Efikasan je kod spastičnosti posle moždanog udara jer se popravlja motorni obrazac hoda što doprinosi boljem funkcionalnom osposobljavanju. P EFEKTI TERAPIJSKIH POSTUPAKA NA MOTORNE POREMEĆAJE KOD ATAKSIČNOG SINDROMA NASTALOG USLED KRANIOCEREBRALNE TRAUME . flexor digitorum sublimis l. S.deficitu. Rezultati: Nakon infiltracije Dysporta u odgovarajuće mišiće i intenzivnog kineziterapijskog tretmana popravljen je motorni obrazac hoda. Beograd. Metode: Pacijentkinja M. Batrhel index 90. sin. Rezultati: kod pacijenta je uočeno poboljšanje ukupnih motornih sposobnosti kroz funkciju hoda i stajanja. Zaključak: poboljšanje u pojedinim motornim funkcijama i posturalnoj kontroli utiče na brzinu i preciznost izvedenih pokreta. dva sata dnevno. nepravilnom koaktivacijom mišića pri pokušajima voljnih pokreta. m.-oj godini života doživela CVI sa posledičnim piramidnim deficitom nivoa plegije levo po spastičnom tipu. Zaključak: Dysport kao prečišćeni preparat Botulinum toksina aplikovan u obliku i. injekcija u odgovarajuće mišiće smanjuje mišićnu kontraktilnost blokirajući oslobađanje ACH iz završetaka motornih neurona. četiri puta tokom celog tretmana uz pomoć Međunarodne skale za procenu ataksije (International Cooperative Ataxia Rating Scale). sin. radna terapija.PRIKAZ SLUČAJA Stevanović S... Po Rankinovoj skali onesposobljenosti IV stepen. Procena je vršena u intervalima od deset dana. m. Rankinov skor: drugi stepen. i još 2 puta ponovljene u m. funkcionalna elektro stimulacija (FES). triceps surae l. dok kod ruke smanjenjem spasticiteta nije dobijeno značajnije poboljšanje.

terapija fizikalnih agenasa). Srbija nmagda@banjarusanda. Nakon lečenja kod većine bolesnika postignut je nepotpun funkcionalni oporavak. Svih 26 ispitanika su imali kinezi i krio terapiju. Karabegović A. Karakteriše ga hipokinezija. rigor mišića. na tuđu pomoć i dalje medicinsko zbrinjavanje. prosječne životne starosti 41. pa je prelom kuka česta povreda u ovih bolesnika. Uzorak je činilo 26 osoba koje boluju od multiple skleroze (MS). anomalije držanja i kretanja. Zonić . Cilj rada. komplikacije u toku rehabilitacije i Jensen index (socijalna osposobljenost). 14 (53. BiH dr. a 21 ispitanik je imao uz to i .8 godina. Sve to predstavlja visok rizik za traumu. Tunjić A. tremor u miru. Metod: Ispitivanje je sprovedeno na grupi od 37 bolesnika sa Parkinsonovom bolešću i stanjem nakon preloma kuka.8 %) žena i 12 (46. radna terapija. operativno lečenih ugradnjom parcijalne proteze.suada@bih.yu M. Kod svih bolesnika registrovan je metalni status (MMST). posebno iz razloga što je za ovu vrstu poremećaja pokreta razvijano ili objektivizirano relativno malo terapijskih tehnika. P FIZIKALNI TRETMAN I FUNKCIONALNI STATUS KOD OSOBA SA MULTIPLOM SKLEROZOM Kapidžić . Kontradiktorna su mišljenja o potrebi primjene fizikalnog tretmana kod osoba sa multiplom sklerozom.co. Lečenje se uglavnom sprovodi operativno. Parkinsoni je najčešće ekstrapiramidalno oboljenje i javlja se uglavnom kod muškaraca u dobi između pete i šeste decenije života.3 dana. Čićkušić A Klinika za fizikalnu medicinu i medicinsku rehabilitaciju. Cilj rada je da se ispita uticaj fizikalne terapije na funkcionalni status osoba sa multiplom sklerozom. kao i poterbno medikamentno lečenje.Jovanović T. Ispitanici i metode. naročito o primjeni kinezi terapije.4 ± 1. U aktivnostima svakodnevnog života upućeni su. P REHABILITACIJA BOLESNIKA SA PARKINSONOVOM BOLEŠĆU NAKON OPERATIVNO LEČENOG PRELOMA KUKA Stojković .Imamović M.Duraković S.Primenjeni model terapijskih postupaka i način procene može biti od koristi u kliničkom radu.1 %) muškaraca.ba Uvod. komplikacije i prikazati rezultate. Kod svih bolesnika sproveden je adekvatan program rehabilitacije (kinezi terapija. funkcionalni status (sposobnost za hod) na prijemu i otpustu. Svi su rehabilitovani na Klinici za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju u periodu od 2001 do 2006 godine prosječnog trajanja rehabilitacije od 20. Cilj rada je ukazati na specifičnosti rehabilitacije.net. Magda N Specijalna bolnica za FMR «Rusanda».7 ± 10. UKC Tuzla. uglavnom. vegetativni poremećaji. Melenci.

4 (od 91 do 99 bodova – mala ovisnost). 14 žena i 12 muškaraca.10 godina je bilo 9 (34. što se karakteriše raznovrsnim ispoljavanjem moždanih poremećaja. Rezultati.om (stepen onesposobljenosti oboljelih od MS-a). od 6 .teška ovisnost). 4 (15. U istraživanju je bilo 26 ispitanika.0 ± 0. motornim funkcijama i osećajima kada se neprovocirani napad javlja rekurentno. Srbija kzotovic@drenik. fizičkog i psihosocijalnog funkcionisanja sa pratećim smanjenjem ili promenom stanja svesti.U mehaničke povrede mozga ubrajamo i sekvele nastale nakon neurohirurskih intervencija pošto se one mogu shvatiti kao traume moždanog tkiva nakon kojih ostaje ožiljak (Martinovic.3 ± 16. nekongenitalna povreda mozga od strane spoljašnje mehaničke sile koja dovodi do trajnog ili prolaznog smanjenja kognitivnog. Stefanović A. moždani tumori i supratentorijalni apscesi i empijemi (Garibi JM. Epilepsija je opšti hronični moždani poremećaj koji se karakteriše rekurentnim napadima kao posledicom prekomernog pražnjenja moždanih neurona. Jović S.8. U neurohirurškoj praksi to su kraniotomije kod supratentorijalnih stanja kao sto su vaskularne malformacije (aneurizme i AV malformacije). Funkcionalni status je značajno poboljšan nakon primjene fizikalnih procedura kod osoba sa relapsing – remiting MS-om. FIM je na prijemu za sve ispitanike imao srednju vrijednost 91. Za sva tri testa vrijednosti na otpustu su u odnosu na vrijednosti na prijemu značajno bolje na nivou p < 0. emocijama. Kliničke karakteristike napada su određene normalnim funkcijama regiona korteksa u kojima neuroni ispaljuju abnormalno što dovodi do stereotipnih promena u svesti. FIM-om (funkcionalno mjerenje nezavisnosti). 3 (od 61 do 90 bodova – umjerena ovisnost).6 %) ispitanika i od 11 .7 a pri otpustu 3. stanje se naziva epilepsija (Comission on Epidemiology and Prognosis of the International League Against Epilepsy ILAE. 3 (11. Barthel index na prijemu je bio sa srednjom vrijednošću za sve ispitanike 2.5 ± 0.3 %) ispitanika. Barthel index. 2 (od 21 do 60 bodova .1993). Prema dužini trajanja bolesti od 0 .3 ± 15.5 godina je bilo 11 (42. Ključne riječi: Multipla skleroza.5 %) udovaca/udovica i 1 (3.2002).elektro terapiju. FIM. Zaključak. Prije početka tretmana svim ispitanicima je osim anamneze i fizikalnog statusa.2 %) oženjenih/udatih. 1997). funkcionalni status praćen Barthel index-om (mjerenje aktivnosti svakodnevnog života) gdje su bodovi podijeljeni u 4 grupe: 1 (od 0 do 20 bodova potpuna ovisnost).15 godina je bilo 6 (23. Dragin A Klinika za rehabilitaciju „Dr Miroslav Zotović“.8 %) razveden.6 ± 1.0001 mjereno t testom. ponašanju.3 %) samaca. a pri otpustu 4. i EDSS .4. Prema bračnom statusu je bilo 18 (69.2.1 ± 1. Posttraumatska epilepsija (PTE) se odnosi na poremećaj . Svi su bolovali od relapsno-remitirajućeg oblika MS-a.3. Na prijemu srednja vrijednost za EDSS je bila 4. EDSS P EPILEPTICNI NAPADI NAKON MEHANIČKOG OŠTEĆENJA MOZGA Lješević B.5 a pri otpustu 101.net Traumatska povreda mozga je nedegenerativna.0 %) ispitanika. Epileptični napadi se mogu definisati kao manifestacija prekomerne neuronalne aktivnosti u sivoj masi cerebralnog korteksa. Drača S. Beograd.

20. Stefanović A. Filteri su imali vrednosti od 0. Dragin A Klinika za rehabilitaciju „Dr Miroslav Zotović“. U ovom radu smo želeli da na osnovu iskustava drugih autora i sopstvenih iskustava prodiskutujemo o karakteristikama ove vrste poremećaja. Beograd. P EEG KARAKTERISTIKE KOD PACIJENATA SA TRAUMATSKOM POVREDOM MOZGA: KOMPARACIJA KOD SUBJEKATA SA POSTTRAUMATSKOM EPILEPSIJOM I OSOBA BEZ EPILEPTICNIH NAPADA Lješević B. koja je nažalost sve prisutnija u našoj populaciji u svim uzrastima.1 Hz za spore frekvence. Ukoliko se napadi jave tokom 24 časa od povrede mozga označavaju se kao neposredni posttraumatski napadi. neće se uvrstiti u grupu sa posttraumatskom epilepsijom (Posner. ne utiče na prevenciju kasne posttraumatske epilepsije. prolazne promene i artefakti. Za analize frekvencija koristili smo postupak brze Furijeve transformacije. EEG smo registrovali nezavisno od vremena proteklog od nastanka povrede. Frekvencijske opsege smo podelili na intervale od 4 Hz. a od 60 . koji označava bilo koji napad ili napade koji se javljaju kao posledica povrede mozga. Termin posttraumatka epilepsija treba razlikovati od termina posttraumatski napad.koji dovodi do rekurentnih napada za koji se veruje da je izazvan mehaničkom povredom mozga. Srbija kzotovic@drenik. Potom smo ih klasifikovali na pacijente sa nastankom ranih posttraumatskih napada (nastalih odmah nakon povrede i do nedelju dana nakon povrede) i kasnih posttraumatskih napada. Lorenzo. pacijente sa intrakranijalnom hemoragijom bez intrakranijalnog parenhimalnog oštećenja i one sa intrakranijalnim parenhimalnim oštećenjem. Isključili smo epohe u kojima su se pojavili znaci pospanosti. Ova analiza uključuje totalnu snagu i snagu unutar frekvencijskog opsega. Apsolutnu amplitudu smo merili za svaki frekvencijski opseg. S obzirom da primena antiepileptične terapije. Drača S. . Jović S. na osnovu mnogobrojnih studija u svetu. Snaga se računa kao kvadrat amplitude Asimetriju apsolutne i relativne amplitude i snage procenjivali smo pomoću indeksa asimetrije: levo minus desno /levo plus desno puta 100 /%/. Oko 20 % ljudi koji dožive samo jedan kasni posttraumatski napad i kasnije nemaju ni jedan.70 Hz za brze frekvence. Izračunavali smo relativnu amplitudu kada smo amplitudu jednog frekvencijskog opsega.net Pratili smo 36 pacijenata sa povredom glave (otvorenom i zatvorenom) i na osnovu CT i NMR nalaza ih klasifikovali na pacijente sa nejasnim intrakranijalnim patološkim nalazom. Ovakva povreda može biti posledica povrede glave tokom nekog akcidenta ili sekvela nakon operacije mozga. oni koji se jave do jedne nedelje od povrede mozga nazivaju se rani. 2002). Nalaz kod pacijenata sa traumom mozga i posttraumatskom epilepsijom smo uporedili sa nalazom kod pacijenata sa traumom mozga bez nastanka posttraumatske epilepsije i statistički obradili. njihovu primenu nismo uzimalni u obzir. a oni koji se jave posle nedelju dana od povrede nazivaju se kasni posttraumatski napadi. Elektrode smo postavljali po sistemu 10 . podelili sa amplitudom svih frekvencijskih opsega.

Stojanović M Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju.Tema IV REHABILITACIJA BOLESNIKA SA KOMPRESIVNIM NEUROPATIJAMA KOMPRESIVNE NEUROPATIJE – MEHANIZAM NASTANKA. javlja se hromatoliza sa gubitkom Nisslove supstance. KARAKTERISTIKE. Kompresija dovodi do zaustavljanja cirkulacije u intrafascikularnim kapilarima. su osetljiviji na kompresiju nego nekoliko manjih fascikulusa u velikoj količini vezivnog tkiva. Ove celularne promene uzrokuju teleskopsko pomeranje mijelina u predelu Ranvijerovog suženja. Takođe postojanje sistemske neuropatije (dijabetične. Ne reaguju svi nervi na isti način na kompresiju. nefrotske.yu Kompresivna neuropatija je oštećenje nerva uzrokovano pritiskom na nerv zbog disproporcije između zapremine perifernog nerva i prostora kroz koji nerv prolazi. Srbija vpotic@infosky. povećanja pritiska u njima. Supstrat je patološka mijelinizacija sa segmentnim zadebljanjima mijelina zbog preklapanja mijelinskih lamela (tomakule). čini ga permeabilnijim. Nervi koji se sastoje od krupnih fascikulusa sa malom količinom vezivnog tkiva. To oštećuje endotel. poremećaja ishrane i hipoksije. epineurijuma. fibroznokoštani kanali. ivica fascije. Beograd. . Pavićević . tuneli koje formiraju mišići. Sklonost razvoju kompresivnih neuropatija je karakteristika retke nasledne bolesti-tomakulozne neuropatije. Vlakna koja se nalaze na površini fascikulusa su podložnija kompresiji nego centralno postavljena. pa dolazi do prelaska tečnosti u fascikulus i do endoneuralnog edema. ispod fibroznih traka. Mesta na kojima nerv može da bude komprimovan su fibrozni.Potić V. Nemijelinizovana i tanja mijelinizovana vlakna su otpornija na kompresiju od debelih mijelinizovanih vlakana. ali nerv može i da trpi pritisak od okolnog tkiva. kalusa posle koštanih fraktura ili nerv trpi spoljašnji pritisak na mestu gde je površan. Ove histološke promene imaju za posledicu usporavanje sprovođenja impulsa duž nervnih vlakana. alkoholne) čini sve nerve osetljivijim na kompresiju. Klinički postoje ponavljane i višestruke fokalne kompresivne neuropatije. Klinički centar Srbije. koja je oštro ograničena na region kompresije. a vremenom i do paranodalne demijelinizacije. Ilić B. U osnovi kompresivnih neuropatija leže promene na mijelinskim ovojnicama. jedro postaje ekscentrično. FIZIKALNA TERAPIJA Vesović . raznih tumora. Takve promene dovode do bloka u intraneuralnom transportu materija što uzrokuje i promene na ćelijskom telu.

TENS. Kod postojanja motornog deficita primena elektrostimulacija je obavezni deo fizikalnog tretmana. Tunelarni sindromi u sportaša. 1st ed. Grujičić D. U toj fazi primenjuje se farmakoterapija (NSAIL. U tu svrhu se. primena infiltracija kortikopreparata. Uvek imati u vidu da istu kliničku sliku mogu dati različiti patološki procesi. Grujičić D. Terapija kompresivne neuropatije podrazumeva prvenstveno izbegavanje položaja. radnje koja je provocirala njen nastanak. MR) kako bi se na vreme otkrili slučajevi koji zahtevaju jedino hiruršku terapiju (pr. DD. ekstirpacija tumora). Rakočević Stojanović V. na pravi način iskombinovani. Bol u sklopu kompresivnih neuropatija nema preciznu lokalizaciju i javlja se često i veoma udaljeno od oštećenog nerva. EM. 2. steroidna) kao i. 3. 4. Zavisi od dužine trajanja kompresije i njenog intenziteta. . Brown and Company. 1983.od nekih prihvaćena. Povrede i oboljenja perifernih nerava. Parestezije se javljaju u zoni senzitivne inervacije odgovarajućeg nerva ili samo u distalnom delu tog područja. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Kompresivne neuropatije U: Samardžić M. 3rd ed. New York: Oxford University Press. a od drugih osporavana. dok kasnije kada simptomi postanu konstantni nema značaja njihovo izvođenje. laseroterapija. treba na pravi način posavetovati pacijenta i pravovremeno primeniti fizikalnu terapiju kako bi lečenje bilo što uspešnije. parafinoterapija. Sindromi prenaprezanja sustava za kretanje. određivanja težine lezije kao i prognoze za oporavak. UZ. 2001. kao i atipičnu motornu i senzitivnu inervaciju. Primenjuje se sa ciljem antiedematoznog i antiinflamatornog delovanja. Entrapment Neuropathies. 1998. IFS. Boston/Toronto: Little. 286-307. Bojanić I. Zagreb: Globus. Literatura: 1. prepoznati. analgetskog delovanja kod bolnih sindroma . pokreta. Lavrnić D. 433-515. Antunović V. U: Pećina M. nekad imobilizaciju u položaju koji smanjuje kompresiju (ortoze) i otklanjanje spoljašnjih uzroka kompresije. Dobro je uraditi odgovarajuća elektrodijagnostička ispitivanja radi potvrde dijagnoze. Kod pacijenata kod kojih se odlučimo za konzervativni tretman važno mesto u lečenju ima fizikalna terapija. reparatornog delovanja na sam nerv. Dawson D. 1992. Kompresivne neuropatije treba poznavati. Uraditi i ostalu potrebnu dijagnostiku (UZ.Klinička slika kompresivnih neuropatija je kombinacija senzitivnih i motornih ispada. Provokativni testovi za određene kompresivne neuropatije su pozitivni u početnim stadijumima. Electrodiagnosis in diseases of nerve and muscle. Pri postavljanju dijagnoze kompresivne neuropatije imati u vidu varijacije u grananju pojedinih nerava. pećina M. primenjuju EF. Da bi se kompresivna neuropatija dijagnostikovala na pravi način treba prvenstveno dobro poznavati anatomske odnose vezane za simptomima zahvaćenu regiju i treba detaljno analizirati anamnestičke podatke sa akcentom na okupaciono-radne aktivnosti i njihov opis. CT. Kimura J. Motorni deficit može da se ispolji kao blaga slabost ili kompletna paraliza mišića.

Klinički centar Srbije. ponavljana fleksija lakta (puna fleksija lakta sužava kanal za 55 %.Potić V Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. ali se uglavnom ne prepoznaju i pored veoma karakteristične kliničke slike. Srbija nenad100@eunet. W. a zatim i osećaj nespretnosti i slabosti šake. Pacijenti se obično prvo žale na parestezije šake u zoni distribucije ulnarisa. flexor digg. Kod sindroma kubitalnog tunela tipično je oštećenje ulnarnog dela m. čija vlakna su u predelu sulkusa površnija. kao posledica slabosti m. Tipičan je ispad senzibiliteta koji može da ukaže na nivo lezije. u epikondilarnom žlebu (sulcus n.yu U ovom radu biće prikazano nekoliko predstavnika kompresivnih neuropatija gornjih ekstremiteta. EMNG pregled može kod blagih simptoma otkriti da li postoji odstupanje i na kom nivou je kompresija. Kompresivna neuropatija ulnarnog nerva u predelu lakta Neuropatija ulnarnog nerva izazvana kompresijom u predelu lakta druga je po učestalosti javljanja među kompresivnim neuropatijama gornjih ekstremiteta. Ispad senzibiliteta postoji u distribuciji palmarne i dorzalne grane ulnarisa. Mesto kompresije u predelu lakta može biti na nekoliko nivoa: iznad medijalnog epikondila humerusa. pored dve najčešće i neke koje se ređe javljaju. Common Pain Syndromes. Vesović . ređe medijalni intermuskularni septum ili medijalna glava tricepsa. Beograd. ulnaris). jer je podlaktica inervisana medijalnim kožnim nervom koji je grana iz pleksusa i nikad nije oštećen kod kompresivnih sindroma. Smatra se da je značajan nalaz ako je razlika u brzini . a pošteđen je m. artroza lakatnog zgloba. Test fleksije lakta može biti pozitivan (pacijent flektira lakat pod uglom većim od 90 stepeni sa supinacijom podlaktice i ekstenzijom ručnog zgloba u toku 60 sekundi. koje su povezane nastavkom aponeuroze koja pokriva epikondilarni sulkus (Ozbornov ligament). flexor carpi ulnaris čija grana se proksimalnije odvaja. flexor pollicis brevis i m. flexor digg.profundusa. zadebljao Ozbornov ligament. u kubitalnom tunelu. zatim u zoni medijalnog epikondila. što nije slučaj kod lezije u nivou ručnog zgloba. Waldman S. Nema oštećenja senzibiliteta u predelu podlaktice.5. Ilić B.Stojanović M. profundus i superficialis. adductor pollicis. Saunders Company. kod pozitivnog testa se javlja trnjenje). koji se nalazi između dve glave m. naročito kada su podlaktica i šaka u supinaciji). 2001. KOMPRESIVNE NEUROPATIJE NERAVA GORNJIH EKSTREMITETA Pavićević . gde je najčešći uzrok kompresije Strutersova arkada (mišićnofascijalna traka koja se nalazi oko 8 cm proksimalno od epikondila).B. ganglion u sulkusu. nekad su zahvaćeni samo mišići šake. m. 1st ed. flexor carpi ulnaris. Tipični su znaci oštećenja mišića šake (Fromentov znak. Motorni deficit može biti raznovrstan. interosseus dorsalis I i Vartenbergov usled slabosti m. Etiološki faktori su mnogobrojni: ponavljani pritisci u predelu epikondilarnog žleba. interosseus volaris III). Test ukrštanja prstiju (II i III) pozitivan je zbog slabosti dorzalnih i volarnih interosealnih mišića. deformiteti posle suprakondilarnih preloma (tardivna ulnarna paraliza). u nivou aponeuroze između m.

a očuvan m. ganglioni u predelu lakta.provodjenja iznad i ispod lakta veća od 10m/s. flexor . Kompresivna neuropatija n. Klinička slika kod lezije u samom Gijonovom kanalu obuhvata slabost svih mišića šake inervisanih ulnarisom i senzitivni ispad u distribuciji terminalne digitalne grane. pa pacijent podiže šaku u položaju radijalne devijacije (grana za m. distalno od odvajanja grana za hipotenar. interosseus anterior je poslednja velika grana medijanusa. m. Lezija u predelu terminalne superficijalne grane daje samo senzitivni ispad volarne strane prstiju. distalno od lateralnog epikondila gde radijalni nerv ulazi u m. noću se imobilizacija može postići i jastukom omotanim oko ruke. Kompresija n. Obratiti pažnju: Senzitivni ispad u nivou palmarne i dorzalne grane ukazuje na to da je lezija iznad ručnog zgloba. prelomi kostiju ručja. interosseus anterior N. Etiološki faktori za nastanak sindroma mogu biti: ganglion u predelu kanala. ortotisanje u toku 2-3 meseca. verovatno se radi o sindromu kubitalnog tunela. interosseus posterior N. ciste. već se odvajaju 6-8 cm proksimalnije. On inerviše m. pritisak alatom u predelu dlana (okupaciona neuropatija). od n. carpi radialis. a ext. i motorni deficit će biti nekompletan. u cilju precizne lokalizacije. metakarpalnih kostiju. prelom ulne sa dislokacijom glavice radijusa (Monteggia). Ako je lezija u predelu hipotenara u delu duboke terminalne grane.. Motorni je tipičan: slabost ekstenzora prstiju i ulnarnog ekstenzora šake. supinator ispod Frohseove arkade. artroza ručnog zgloba. ext. carpi rad. carpi radialis longus ide od glavnog stabla radijalnog nerva.8 cm distalno od lateralnog epikondila. Mesto kompresije je u predelu lakta. Ukoliko je usporenje i pad amplitude 2 cm distalno od epikondila. pre ulaska u arkadu). preporučuje se segmentno merenje u intervalima od 2 cm. može postojati motorni deficit bez senzitivnih ispada. Može postojati izdvojeno samo motorni ili samo bolni sindrom. Uzroci kompresije mogu biti tumori. burze. burzitisi. radijusa. ulnarisa u predelu ručnog zgloba i šake U predelu ručnog zgloba i šake ulnarni nerv može biti komprimovan na četiri mesta: u samom Gijonovom kanalu (zatvoreni prostor između volarnog i transverzalnog karpalnog ligamenta i koštanog zida koji grade os pisiforme i hamatum) i distalnije prema izlazu i van kanala u šaci. Simptomi mogu biti bol u predelu lakta i proksimalne podlaktice i slabost ekstenzije šake i prstiju. Ako je lezija nešto distalnije od Gijonovog kanala. ali je palpatorna osetljivost distalnije ka podlaktici. odvaja se 5 . Bolni sindrom liči na sliku teniskog lakta. najčešće lipomi. flexor pollicis longus. Prevencija ovog sindroma podrazumeva izbegavanje fleksije u laktu. trauma (dislokacija lakta. jer te grane ne prolaze kroz Gijonov kanal. obično prvo IV i V prsta. Sindrom n. interosseus posterior. ext. Pacijenti se žale na trnjenje ili hipesteziju u predelu IV i V prsta. interosseus posterior je duboka motorna grana radijalnog nerva. slabost mišića šake u zavisnosti od nivoa lezije. Kompresija je verovatno u predelu epikondilarnog žleba ukoliko je najveće usporenje i pad amplitude CAMP proksimalno uz medijalni epikondil. br.

digg. prof. za II i III prst i pronator quadratus. Nema vlakna za površni senzibilitet, samo za duboki bol i propriocepciju predela ručnog zgloba. U ovoj regiji je često prisustvo fibroznih traka, vaskularnih i mišićnih anomalija, pa i minimalna trauma na već postojećim anomalnim anatomskim odnosima dovodi do lezije nerva (ponavljani pokreti fleksije i pronacije u laktu, nošenje tereta na podlaktici, vežbanje). Simptomi su bol u proksimalnoj podlaktici i osećaj slabosti stiska palca i kažiprsta, ali bez senzitivnih ispada. Pregledom se nalazi slabost ili nemogućnost aktivne fleksije interfalangealnog zgloba palca i distalnog interfalangealnog zgloba II i III prsta. Sindrom karpalnog kanala Sindrom karpalnog kanala je najčešća i najbolje ispitana kompresivna neuropatija. Mesto nastanka kompresije medijanusa je prostor lateralno i dorzalno ograničen kostima karpusa, a volarno transverzalnim karpalnim ligamentom. To je karpalni tunel, zatvoreni prostor koji sadrži nerv i fleksorne tetive, te svaki proces koji zauzima taj prostor može dovesti do ovog sindroma,. Često se radi o patološkim stanjima tetiva i ovojnica (fleksorni tenosinovitis, reumatoidni artritis), ali uzrok može biti i granulomatoza, amiloidoza, sarkoidoza, tumori, posledice preloma kostiju u predelu ručnog zgloba; stanja kao trudnoća i hipotireoza su predisponirajući za ovaj sindrom. Sindrom se javlja kod osoba koje u poslu vrše ponavljanu fleksiju ručnog zgloba sa šakom u ulnarnoj devijaciji i fleksijom prstiju. Prvi simptom je trnjenje u prva tri prsta i na radijalnoj strani IV prsta (najčešće u II i III). Interesantno je da pacijenti teško odrede ispad, pa misle da imaju trnjenje u svim prstima. Može se javiti i bol u predelu ručnog zgloba, koji se često širi i distalno i proksimalno. U kliničkoj slici dominira senzitivni ispad (n. medijanus pokriva senzibilitet volarne strane prstiju (I do IV), radijalni deo dlana i dorzalni deo distalnih falangi. Važno: Palmarna grana, koja pokriva tenar, odvaja se oko 3 cm proksimalno od transverzalnog ligamenta, tako da je senzibilitet tenara neoštećen kod ovog sindroma. Najlakše je ispitati senzibilitet na volarnoj strani II III prsta, jer su to autonomne zone medijanusa. Posebno treba testirati IV prst, jer je anatomska podela na zonu medijanusa i ulnarisa specifična. Kod svih proksimalnijih lezija nema te podele senzibiliteta. Test fleksije ručnog zgloba se ispituje tako što pacijent flektira oba ručna zgloba u toku 30 do 60 sekundi, a trnjenje je znak kompresije (Falenov znak). Može se naći i motorni deficit - slabost mišića tenara i hipotrofija. Elektrodijagnostički najosetljiviji znak je usporenje senzitivnog provođenja i to specifično u predelu ručnog zgloba. Prema Kimuri, najveće je 2-4 cm distalno od linije zgloba.Pozitivan znak je i pad amplitude neurograma. Potrebno je ispitati i palmarnu granu medijanusa koja je kod sindroma karpalnog kanala pošteđena. Ispitivanjem motorne provodljivosti nalazi se takođe usporenje. Elektromiografija je manje senzitivna, znaci postoje tek kad nastane aksonotmeza, tj. kod ozbiljnijih slučajeva.

Literatura: 1. Lavrnić D, Grujičić D, Rakočević Stojanović V,: Kompresivne neuropatije u: Samardžić M, Antunović V, Grujičić D: Povrede i oboljenja perifernih nerava, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1998. 2. Kimura J,.: Mononeuropathies and Entrapment Syndromes in: Electrodiagnosis in Diseases of Nerve and Muscle, Oxford University Press, 2001. 3. Vesović Potić V, Conić S,. Osnovi elektrodijagnostike, PS Grmeč, Beograd, 1997. 4. Dawson M. D, Hallet M, Millender L. H,. Entrapment Neuropathies, Little, Brown and Company, Boston/Toronto, 1983. KOMPRESIVNE NEUROPATIJE DONJIH EKSTREMITETA Ilić B, Pavićević - Stojanović M, Vesović - Potić V Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju, Klinički centar Srbije, Beograd, Srbija ibranka@ptt.yu Neuropatija peronealnog nerva Najčešća kompresivna neuropatija na donjim ekstremitetima je neuropatija n. peroneusa. N. peroneus communis je završna grana n. ishiadicusa sa vlaknima korenova L4 - S2. Nastaje podelom ishiadikusa u nivou poplitealne jame ili nešto iznad. Prolazi potom unapred i obilazi oko vrata fibule. Nerv je tu pokriven samo kožom i potkožnim tkivom i osetljiv na kompresiju. Onda prodire između 2 glave m. peroneusa longusa kroz prostor nazvan fibularni tunel, gde može da bude povređen istezanjem pri distenzionim povredama peroneusa longusa. Nerv se zatim deli na površnu i duboku peronealnu granu. Duboka peronealna grana inerviše ekstenzore stopala i prstiju i senzitivno kožu između I i II prsta. Superficijelna grana inerviše evertore stopala i senzitivno spoljašnju stranu potkolenice i dorzuma stopala. Uzrok kompresije može da bude neadekvatno stavljen gips, tesne čarape, bandaža, pritisak na nerv dok je pacijent u komi, dugotrajnoj anesteziji, produženom snu. Dugotrajno sedenje (putovanje), sedenje sa prekrštenim nogama, klečanje ili čučanj mogu da provociraju iznenadnu kompresivnu neuropatiju peroneusa, gde kompresiji doprinosi i tetiva bicepsa femorisa. Iznenadna jaka inverzija stopala (distorzija skočnog zgloba) može da istegne nerv, dovede do neuralne hemoragije i lezije nerva. Neuropatija peroneusa se viđa posle operacija na kolenu i posle naglog gubitka težine. Redje kompresiju vrše tumori, ciste, kalusi nakon frakture fibule, ganglioni i drugi ekspanzivni procesi. Simptomatologija zavisi od toga da li je komprimovan ceo nerv ili neka grana, da li je u pitanju jači pritisak u kratkom vremenu ili postepeno povećanje pritiska na nerv. Javljaju se motorni i senzitivni ispadi: slabost ili oduzetost dorzifleksora što rezultira padom stopala, peronealnim hodom i čestim spoticanjem. Pacijent može da ima parestezije spoljašnje strane lista i dorzuma stopala i da oseća bol na mestu kompresije. Diferencijalno dijagnostički misliti na leziju ishijadikusa sa dominantnom zahvaćenošću peronealnih vlakana (povrede u predelu kuka, deficit i kratke glave bicepsa femorisa), na L5 radikulopatiju (sniženje senzibiliteta iznad sredine spoljašnje strane potkolenice, slabost m.tibialisa

posteriora, slabiji ekstenzor palca od tibialis anteriora), generalizovanu neuropatiju (sporo progresivna, bilateralna, slabost i plantarnih fleksora, ispad senzibiliteta po tipu čarapa). U cilju postavljanja dijagnoze, primena ED ispitivanja kod pacijenata sa sumnjom na peronealnu neuropatiju je prema sadašnjim stavovima preporuka grupe C. ED ispitivanja imaju primenu u određivanju težine i prognoze lezije. Sindrom prednjeg tarzalnog tunela Sindrom prednjeg tarzalnog tunela je kompresivna neuropatija n.peroneusa profundusa u nivou dorzuma stopala pri prolasku ispod debele površne fascije skočnog zgloba (ekstenzornog retinakuluma). Uzrok je najčešće trauma dorzuma stopala, energična plantarna fleksija (pr. čučanj i fleksija trupa na visokim štiklama). Ne javlja se često, ali se obično pogrešno dijagnostikuje kao artroza skočnog zgloba, lumbalna radikulopatija, dijabetična polineuropatija. Simptomatologija je prvenstveno senzitivna, parestezije u prvom dorzalnom prostoru i bol u dorzumu stopala, ali i slabost m.extensora digitoruma brevisa. Ekstenzija prstiju protiv otpora izaziva bol i istovremeno omogućava uvid u hipotrofiju kratkog ekstenzora prstiju. Pacijent oseća rasterećenje pri ekstenziji i everziji stopala. Sindrom tarzalnog tunela Naziv sindrom tarzalnog tunela se obično odnosi na sindrom zadnjeg tarzalnog tunela. To je kompresivna neuropatija n.tibialisa iza medijalnog maleolusa, a u tarzalnom tunelu koji formiraju kosti tarzusa i fleksorni retinakulum. Kroz kanal prolaze tetive m.tibialisa posteriora, m.flexor digg. longusa, m.flexor hallucis longusa, n.tibialis, a.tibialis posterior. Nerv se u kanalu grana na plantarnu medijalnu, plantarnu lateralnu i kalkanearnu granu. Sindrom tarzalnog tunela izazivaju povrede stopala, frakture, teške distorzije, lokalizovani tumori i venski pleksus u tarzalnom kanalu, ali i tenosinovitis tetiva koje prolaze kroz kanal, a kao posledica ponavljanih kontrakcija mišića (često džoging, hodanje). Simptomatologija sindroma je posledica kompresije celog nerva ili pojedinih grana, a najčešće plantarne medijalne. Klinički se karakteriše žarećim bolom u skočnom zglobu i stopalu uz parestezije. Bol se pojačava u toku aktivnosti i često u toku noći. Može da se ispolji kao uporan bol u peti jer se od n.plantaris lateralis odvaja grana za periost kalkaneusa, a što se često pripisuje calcaru kalkaneusa odnosno plantarnom fasciitisu. Motorni deficit je ređi, a pacijent može da zapazi slabost fleksije prstiju i nestabilnost stopala zbog slabosti kratkog fleksora prstiju i lumbrikalnih mišića. Sindrom m.piriformisa Sindrom m.piriformisa je kompresivna neuropatija n.ishiadicusa sa slikom išijalgije. Smatra se da je u Americi 6 % svih išijalgija uzrokovano sindromom m.piriformisa i da se 6 puta češće javlja kod žena. M.piriformis je pelvitrohanterični mišić koji se pripaja na prednjoj strani krsne kosti oko 2. i 3. otvora (foramina sacralia pelvina). Odatle ide naniže, kroz veliki sedalni otvor (foramen ishiadicus) i završava se na gornjoj ivici velikog trohantera. On je primarno spoljašnji rotator natkolenice, kada je natkolenica u ekstenziji, a kada je flektirana – abduktor. Ceo ishiadicus ili neka njegova vlakna kod 20% ljudi prolaze kroz sam piriformis. Peronealna vlakna su kod 10 % osoba već u tom nivou odvojena od tibialisa i prolaze

kroz piriformis. Kompresija nerva je posledica skraćenja ili fibrozno izmenjenog piriformisa nakon traume. Simptomatologija je kao kod diskogene išijalgije (pseudoišijalgija). Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničkog pregleda, ne postoje testovi koji bi potvrdili kliničke nalaze. Spazam mišića se detektuje dubokom palpacijom. Abdukcija i spoljašnja rotacija uz otpor provociraju išijalgične tegobe (Pace test). Forsirana unutrašnja rotacija ispružene noge provocira bol (Freibergov test). Izmenjen hod pacijenata sa natkolenicom u unutrašnjoj rotaciji (pr. pacijent sa Mortonovim neuromom) može da provocira nastanak sindroma m.piriformisa: bol u metatarzusu i prominentna glava II metatarzalne kosti navodi pacijenta da hoda sa nogom u unutrašnjoj rotaciji, kompenzatorno piriformis kao spoljašnji rotator se ponavljano kontrahuje i nastaje sindrom m.piriformisa. Analizom hoda kod ovih pacijenata se uočava da oni hodaju sa natkolenicom u spoljašnjoj rotaciji. Terapija podrazumeva odmor, primenu toplotne terapije, UZ masaže, ali pre svega vežbe istezanja piriformisa. Kako se dijagnoza postavlja klinički treba uraditi ispitivanja i isključiti druge uzroke bola. Meralgia paresthetica Meralgia paresthetica je kompresivna neuropatija n.cutaneus femorisa lateralisa najčešće na mestu njegovog prolaska ispod ili kroz ingvinalni ligament uz prednje gornju bedrenu bodlju. N.cutaneus femoris lateralis je završna grana lumbalnog pleksusa i nosi vlakna korenova L1-L3. Probija m.psoas i ide kroz karlicu njegovom spoljašnjom ivicom ka ingvinalnom ligamentu kroz/ispod koga prolazi uz prednje gornju bedrenu bodlju. Meralgija parestetika se javlja češće kod gojaznih osoba, trudnica, dijabetičara, alkoholičara, osoba koje nose tesnu odeću i debele kaiševe. Opisuje se kod roditelja/osoba koje duže drže decu u krilu. Nerv je čisto senzitivni, a za sindrom su karakteristične parestezije tipa trrnjenja, žarenja, bockanja, ali i dizestezije, tupi i žareći bolovi prednje lateralne strane natkolenice, nekad sa širenjem i do patele. Nekad se pacijenti žale da ne podnose ni dodir tkanine, odela, što otežava i pregled. Simptomi retko nastaju iznenada, obično postepeno čak i nedeljama. Ekstenzija natkolenice pogoršava teboge zbog istezanja nerva. Savetuje se redukcija telesne težine, jačanje trbušne muskulature, nenošenje širokih kaiševa preko ingvinalne regije. Kompresivna neuropatija femoralisa Femoralni nerv je grana lumbalnog pleksusa koja nosi vlakna korenova L2L4. Probija m.psoas major, onda ide između njega i m.iliacusa kroz žleb iliopsoasa i prolazi ispod ingvinalnog kanala. To su tri mesta najčešće kompresije femoralnog nerva. On motorno inerviše m.iliopsoas (njegova grana se odvaja iznad ingvinalnog ligamenta) i m.quadriceps, a senzitivno preko svoje grane n.safenusa kožu unutrašnje strane natkolenice i prednjeunutrašnje strane lista. Femoralni nerv može da bude komprimovan hematomom u m.psoasu (hemofilija, antikoagulantna terapija, trauma), energičnom fleksijom natkolenice, aortnom ili ilijačnom aneurizmom ili tumorom. Često se viđa u sklopu dijabetične amiotrofije. Početak je akutan ili subakutan. Pacijenti se žale na otežan hod uz i niz stepenice i česte padove zbog nesigurnosti kolena. Jak bol u preponi i/ili nisko u abdomenu može da prati retroperitonealni hematom. Ređe se javljaju parestezije u distribuciji n.safenusa.

da pomognu u objektivnoj evaluaciji neuropatskih stanja i određivanju tačnog mesta kompresije. Grujičić D. En: Mayordomo M. Sekul E. Common Pain Syndromes. p. Pešić B. Waldman S. Available from http://www. 1998. Saunders Company. 319-333. Electrodiagnosis in diseases of nerve and muscle.htm 9. 2000. Rehabilitacion Medica. Boston/Toronto: Little. W. 1st ed. Srbija nenad100@eunet.yu Elektrodijagnostička ispitivanja kod kompresivnih neuropatija treba da potvrde klinički nalaz. Zagreb: Globus. Sindromi prenaprezanja sustava za kretanje. ali je ovde važno još jednom naglasiti da kliničku sliku kompresivne neuropatije treba prepoznati u svakodnevnoj kliničkoj praksi na osnovu tipične anamneze. snižen patelarni refleks. objektivnog nalaza (lokalnog statusa. Nov 21). U: Pećina M. Beograd. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Svako elektrofiziološko ispitivanje mora da bude u sklopu kliničkog nalaza i bez njega ne može dovesti do pravog zaključka.emedicine. Vesović . Klinički centar Srbije. Pećina M. Bojanić I.com/new. posle nekog vremena i hipotrofija mišića. Diferencijalno dijagnostički misliti na radikulopatiju. 2. Entrapment Neuropathies. EMG & Nerve Conduction / Nerve Entrapment Guide. 3rd ed.B. Dawson D. 2001. Madrid: Grupo Aula Medica. Povrede i oboljenja perifernih nerava. 1st ed. specifičnih testova). Meralgia Paresthetica. Kimura J. Ljig: Mala grafika.htm 7. tipične raspodele slabosti ili ispada senzibiliteta. Lavrnić D.Stojanović M. New York: Oxford University press. da procene težinu lezije nerva i registruju progresiju bolesti.Pregledom se nalazi slabost kvadricepsa. ELEKTRODIJAGNOSTIKA KOD BOLESNIKA SA KOMPRESIVNOM NEUROPATIJOM Pavićević . Ekstenzija natkolenice izaziva bol kod retroperitonealnog hematoma.Potić V Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. Grujičić D. Tunelarni sindromi u sportaša. a u prilog koje ide i slabost adduktornih mišića natkolenice. 4. Available from: http://www. Rehabilitacion de las polirradiculoneuritis y neuropatias perifericas. Brown and Company. 1992. Ilić B. 286-307 8. Antunović V. a zatim sa konkretnom uputnom dijagnozom ili diferencijalno-dijagnostičkom dilemom pacijenta uputiti na elektrodijagnostičko ispitivanje. Kompresivne neuropatije. Rakočević Stojanović V. 6. Takođe se javlja i slabost m. Alcazar Alcazar F. 1983. eMedicine (cited 2005. 433-515 3. 2004. 5. U: Samardžić M. Patofiziologija neuromišićnih bolesti. 2001. Literatura: 1.teleemg.iliopsoasa.com/neuro/topic590. .

dobija se informacija o mogućnosti brzog i kompletnog oporavka ili na osnovu ugašene reakcije na faradsku struju i ugašene reakcije na galvansku na motornim tačkama nerva – o ireverzibilnoj. u slučaju pojave kompresivne neuropatije. Kod tipičnih slučajeva ne bi trebalo da bude značajnijih dijagnostičkih dilema. ali kod ozbiljnijih kompresija. U toku ispitivanja treba misliti i na druga stanja koja mogu dovesti do fokalnog oštećenja nerava ( metabolička. zbog kojeg će. polineuropatija ipak može značajno uticati na dijagnostiku kompresivnih neuropatija. anamneza. Simetrične polineuropatije kakve se viđaju kod dijabetesa melitusa ili toksične posle nekih lekova. Kod ovakvih težih lezija. lako produženih hronaksija). gde su simptomi povremeni ili slabo izraženi i nema motornog deficita. pa ovde nema Valerove degeneracije i promene su reverzibilne. zahvataju prvo distalne segmente za razliku od kompresivnih koje nastaju asimetrično i lokalizovano i imaju brži razvoj. elektromiografija može dati podatke o denervaciji (spontana aktivnost). Segmentno merenje provodljivosti daće nam i podatke o tačnoj lokalizaciji kompresije što je vrlo važan podatak u slučaju planiranja hirurške intervencije. degenerativna). Tada oporavak teče kroz regeneraciju i reinervaciju nerva i proces je sporiji nego kod onih bez oštećenja aksona i može biti nekompletan. dijagnostika mora da da odgovor na pitanje koliko je ozbiljna lezija nerva. Ne zaboraviti da i paraliza mišića može imati u osnovi najlakši stepen lezije – neuropraksiju. kao i o stepenu motornog deficita (inervacioni uzorak). međutim. Ako kompresija ima hronični tok. To je metoda koja ne treba da bude vezana samo za vrhunske ustanove koje se bave elektrodijagnostikom. Elektroneurografija će nam rešiti i neke diferencijalnodijagnostičke dileme. Gubitak mijelina dovodi do usporenja nervnog provođenja u zahvaćenoj regiji. očekujemo da postoje samo promene u mijelinu. zapaljenska. Elektrofiziološki to omogućava dobijanje odgovora pri stimulaciji nerva ispod mesta lezije. teškoj leziji. može se naći samo usporenje u zahvaćenom predelu. Kod blagih oblika kompresivnih neuropatija. ali ne i iznad. Na osnovu minimalnih odstupanja u elektrodijagnostičkom nalazu (samo odstupanja u ekscitabilnosti. klinički nalaz i . Pre svega. ali i najteži. s obzirom na to da ne zahteva skupu aparaturu i dugotrajnu obuku ispitivača. Postoji blok u provođenju na mestu kompresije nerva. ali je akson očuvan. ove promene mogu dovesti do sekundarnog aksonskog oštećenja sa Valerovom degeneracijom distalno od mesta lezije. te ovde elektroneurografija ima prednost.Kompresivne neuropatije su predominantno demijelinizacione. Merenje senzitivne i motorne provodljivosti daće korisne informacije. pacijent sa polineuropatijom već ima poremećaj funkcije. vaskularna. Takav nalaz ukazuje na dobru prognozu za oporavak funkcije. Klasična elektrodijagnostika je metoda koja u svakodnevnoj fizijatrijskoj praksi može da da važne informacije o ozbiljnosti lezije nerva. neurotmezu. Ukoliko je jedan ili više mišića na oceni 0. imaju obično postepeni nastanak. Kod akutnih kompresija može nastati kondukcioni blok. gde postoji oštećenje aksona i Valerova degeneracija. sa ireverzibilnim tokom.

Antunović V. D. za dijagnozu je značajna celokupna slika. 3. Diferencijalnodijagnostički dolazi u obzir i asimetrična polineuropatija koja je najčešće vaskularnog porekla. Boston/Toronto. proksimalni bol u vratu odnosno krstima vezan je za radikulopatiju i nije uobičajen kod distalnih kompresivnih neuropatija. ali kad se nađe. Vesović Potić V. Literatura: 1. Kimura J. Maršavelska A. onda je veoma značajan..: Mononeuropathies and Entrapment Syndromes in. pacijent sa polineuropatijom ima veću sklonost kompresiji nego zdravi. Hallet M. 1998. 5. PS Grmeč. 1997. Beograd. što podrazumeva ispitivačevo dobro poznavanje funkcionalne anatomije i specifičnih mesta gde se može očekivati kompresija nerva. 2. pa i kod manjih kompresija dolazi do lezije koja je ovde i težeg stepena.. Brown and Company. Klinički i elektrodijagnostički problem takođe može postojati kod sindroma dvostruke kompresije gde neuropatija u proksimalnom delu čini distalni nerv osetljivijim na kompresiju. Slabosti u toku vaskulitisa takođe nastaju naglo. 4. Little. Elektrodijagnostika povreda perifernih nerava u: Samardžić M. kao i još neki od elektrofizioloških znakova odstupanja na drugim nervima. Cervikalna i lumbalna radikulopatija su značajne u diferencijalnoj dijagnostici kompresivnih neuropatija. u inervaciji mišića ruke postoji prekrivanje. Ovaj sindrom zahteva detaljno neurološko.elektrodijagnostički status biti izmenjeni. Na kraju treba još jednom naglasiti da elektrodijagnostičko ispitivanje ima važno mesto u postavljanju dijagnoze kompresivne neuropatije. Često se radi o neuropatiji lumbosakralnog pleksusa kod pacijenata sa lakšim oblikom dijabetesa. Nekoliko značajnih razlika nam mogu pomoći u postavljanju prave dijagnoze: 1. 3. 2. kod nekomplikovane radikulopatiji elektroneurografski rezultati su u granicama normalnih. nekada u razlikovanju igra ulogu podatak o naglom nastanku slabosti tipičnom za vaskularnu etilogiju. menjanjem položaja ruke. radiološko i elektrodijagnostičko ispitivanje. tj nijedan mišić nije inervisan samo iz jednog korena. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Grujičić D: Povrede i oboljenja perifernih nerava. Beograd. a elektromiografski se nalaze pozitivni znaci korenske lezije. S druge strane. Conić S. tako da slabost kod radikulopatije obično nije teškog stepena. Electrodiagnosis in Diseases of Nerve and Muscle. kupkama u vodi. bol pri kašljanju i kijanju nije čest kod radikulopatije. Oxford University Press. Osnovi elektrodijagnostike. Dawson M. 1983.. kao i ostala klinička slika ili postojanje blage polineuropatije. Entrapment Neuropathies. 2001. ali da u većini slučajeva na dijagnozu upućuje tipičan klinički nalaz. . nekad nam može pomoći i anamnestički podatak (pacijenti sa sindromom karpalnog kanala olakšavaju sebi bol protresanjem ruke. dok pacijent sa radikulopatijom uglavnom štedi ruku) 4.. H. Millender L.

prosecžčne starosti 39.2 godine. Kliničke manifestacije su uslovljene anatomskim specifičnostima i biomehaničkim karakteristikama ovog segmenta kičmenog stuba. Poznavanje svih činilaca važno je za primenu terapijskog protokola.Stanojević Lj Specijalistika fizijatrijska ordinacija "Latrija". Dužina trajanja bolesti kod prve grupe je 2. NSAIL kod prve grupe koristilo je 6 pacijenata (60 %). radiološke i neurofiziološke dijagnostike. Odeljenje za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. Evaluirani su kineziološki i neurološki parametri. Stanković I ZC Vranje.juni 2006.034 p > 0.P KARAKTERISTIKE KLINIČKE SLIKE CERVIKALNOG SINDROMA KOD ISPITANE GRUPE PACIJENATA Milašinović .5 meseci. Novi Sad. klinička slika P ELEKTROFOREZA BIOFREEZE GELA U TERAPIJI CERVIKALNOG MIOFASCIJALNOG BOLA Civkaroski D. Ovaj sindrom zahvata veliki deo populacije. godine.05. Cilj: Evaluacija kliničkih parametara i evaluacija uticaja pojedinih biomehaničkih faktora na razvoj kliničke slike. U prvoj grupi 10 pacijenata sa neuroloskim (specificnim) pokazateljima. prosešne starosti 49-4 godine. a kod druge 2 meseca. Materijal i metode: Analizom je obuhvaćeno 24 pacijenta sa sigurnom dijagnozom cervikalnog sindroma. U ispitivanju je korišćen upitnik za anamnestičke podatke i podatke iz kliničkog pregleda. Pojava neuroloških simptoma kod ispitanika iz prve grupe je u korelaciji sa dobi pacijenata i mikrotraumom degenerativno već izmenjenih zglobnih struktura. Dizajn: Retrospektivna analiza. Zaključak: Kliničke manifestacije cervikalnog sindroma. X2 = 0. lečenih u periodu januar . karakteristike. Vranje. U statističkoj obradi korišćen je X2 (Hi kvadrat) test. Srbija darkoc@ptt.yu Cervikalni sindrom je čest bolni sindrom koji najčešće nastaje iritacijom slobodnih nervnih završetaka spinalnog živca ili usled kompresije korena odgovarajućeg spinalnog živca. sa ili bez neuroloških pokazatelja uslovljene su etiopatogenetskim specifičnostima. Ključne reči: cervikalni sindrom. U drugoj grupi 14 pacijenata bez neuroloških pokazatelja. Srbija latrija@eunet. a kod druge grupe 8 pacijenata (57 %). laboratorijske.yu Uvod: Cervikalni sindrom najčešće nastaje na podlozi degenerativno izmenjenog DVS. Rezultati: Ne postoji statistički značajna razlika uticaja ispitanih parametara na razvoj kliničke slike u odnosu prve i druge grupe pacijenata. pre svega radno .

P ZNAČAJ EMOCIONALNE ADAPTACIJE PACIJENATA SA CERVIKALNIM SINDROMOM NA TERAPIJU MELOKSIKAM-om (Movalis®) Milenović N1. 2Klinika za medicinsku rehabilitaciju. dok je grupa B (20 pacijenata) podvrgnuta stabilnoj galvanizaciji. Elektroforeza BIOFREEZE gela se preporučuje kao pogodan vid aplikacije ove aktivne supstance. a zatim 14 dana po 1 tabletu od 7. U studiju je bilo uključeno 72 pacijenta (18 muškaraca i 54 žena) starosne dobi od 30-75 god (prosene starosti 57. Posle sprovedene terapije došlo je do bitnih razlika (statistički značajno za p>0.5 mg na dan.05) između ove dve grupe. Srbija drmuluc8@hotmail. Posebnost ovog problem je i njegova priroda. hronični tok. Bol je u obe grupe praćen pre početka terapije i tokom terapije pomoću Scott-Huskisson-ove vizuelne analogne skale. U obradi podataka korištene su kvalitativne statističke metode.12 godina). a jedinstvenim ga čini njegov glavi aktivni sastojak “ilex”. Korištene su skale pacijentove globalne procene zdravstvenog stanja. Kao sve veći psiho-socio-ekonomski problem ističe se cervikalni sindrom (CS). Rezultati: Na početku terapije pacijenti su svoje zdravstveno stanje u 70 % slučajeva opisivali kao nezadovoljavajuće da bi nakon završetka primene injekcija . a što sve predstavlja veliki terapijski izazov. KC Novi Sad.sposobne. Jedan od aktuelnih preparata na našem tržistu je i BIOFREEZE gel. Cilj: Značaj emocionalne adaptacije na procenu efikasnosti primene meloksikam (Movalis®) ampula i tableta u terapiji CS. Popović B1 1 Zavod za reumatizam. Grupa A (18 pacijenata) je podvrgnuta ciklusu od 10 elektroforeza BIOFREEZE gela. Tretirano je 38 pacijenata sa hroničnim miofascijalnim bolom kao rezultat lošeg držanja i prinudnog položaja ili umerene cervikalne artroze. Devečerski G2. čestim razlogom povremene ili trajne radne nesposposobnosti. Došlo je do opadanja intenziteta bola za oko 50 posto u tretiranoj grupi. Materijal i metode: Klinička prospektivna studija. a efekti su povoljniji u odnosu na elektroforezu bez BIOFREEZE-a. koji su primali na početku 3 ampule Movalis® od 15mg (1 ampula dnevno). pacijenti nisu bili pod medikamentnom terapijom. Kako bi utvrdili efekat BIOFREEZE gela na bol u ovoj regiji. Aplikovali smo BIOFREEZE gel elektroforezom i ispitali njegove efekte kod cervikalnog bolnog sindroma. efikasnosti i podnošljivosti Movalis®-a. niti na drugom obliku fizikalne terapije. Pacijenti su raspoređeni u dve grupe (18 i 20 pacijenata). sa tendencijom progresije u kasnijoj životnoj dobi. U praćenju se uključeni pacijenti kod kojih su se drugi NSAIL pokazali kao neefikasni.com Uvod: Moderan način života u velikoj meri dovodi do sve učestalije pojave degenerativnih promena na kičmenom stubu.

Dobroj proceni efikasnosti doprinelo je i neisticanje neželjenih efekata koji bi mogli da umanje efekte terapije. s tim da nije bilo pacijenata koji su svoje zdravstveno stanje opisali kao nezadovoljavajuće. intervertebralni diskus i lumbalni segment kao celina i analizirati morfologija i dinamika lumbalnog vertebralnog segmenta. inklinacija vertebruma u sagitalnoj ravni. rotacija pršljenova i nagib karlice. Cilj rada: Na osnovu Ro grafije lumbalnog segmenta kičmenog stuba odrediti najmanji broj parametara koji se mogu meriti i na osnovu kojih se može kompjuterski i geometrijski predstaviti lumbalni pršljen. p = 0. Kao naročito značajno se istaklo poboljšanje nakon prelaska sa injekcionog aplikovanja na uzimanje tableta (x2 = 7.2 % slučajeva.7 % slučajeva svoje zdravstveno stanje procenili kao zadovoljavajuće.05. Nisu uočene polne razlike u procenama pacijenata. Na kraju terapije u 50 % slučajeva globalna klinička procena efikasnosti je bila zadovoljavajuća. visina i konkavitet tela vertebruma. P = 0. Da bi geometrija lumbalnog diskovertebralnog segmenta bila što vernija.756) u pacijenata sa lošijim zdravstvenim stanjem čime ukazuje na njihovo bolje prihvatanje ovog vida terapije.sbb.005) koji ukazuje na bolji oporavak pacijenata sa lošijom procenom zdravstvenog stanja. korišćeni su i sledeći morfološki parametri: visina intervertebralnog diskusa.5 % pacijenata je svoje zdravstveno stanje opisalo kao zadovoljavajuće. Zaključak: Zahvaljujući dobroj prihvatljisti ovakvog vida kombinovane terapije primena Movalis® injekcija i tableta pokazala se kao efikasan izbor u terapiji CS. a nakon 14-og dana 62. Dinamička analiza funkcionalnosti lumbalnog segmenta kičmenog stuba zahteva poznavanje morfoloških karakteristika lumbalnih pršljenova.yu Uvod: Kičmeni stub je u anatomskom i funkcionalnom smislu sastavljen od niza dinamičkih vertebralnih segmenata.005). Utvrditi specifičnosti morfoloških karakteristika lumbalnih pršljenova kod bolesnika sa lumbalnom diskus hernijom. totalna visina i totalna dužina vertebruma. Metode: Osnovnu grupu ispitanika čini 50 bolesnika sa dijagnostikovanom lumbalnom diskus hernijom.co. pri čemu je uočen količnik šanse (LR = 8. Nakon prelaska na uzimanje tableta već nakon 7 dana 8. a koji se mogu izmeriti na rendgengrafiji lumbalnog segmenta kišmenog stuba urađenoj u dva pravca: širina. Podnošljivost nakon injekcije pacijenti su većinom opisivali kao vrlo dobru. P ZNAČAJ MORFOLOŠKIH KARAKTERISTIKA LUMBALNIH PRŠLJENOVA U ETIOLOGIJI LUMBALNE DISKUS HERNIJE Jurišić .3 % pacijenata je opisalo kao dobro. mada uočeno poboljšalje nije statistički značajno. . 2Klinički centar Srbije Beograd.Škevin A1. Miličić B2 1 Klinički centar Kragujevac. dužina. Jevtić M1. Srbija skevin@kg.u 41. pri čemu se izdvojio količnik šanse (LR = 1. a podnošljivosti u 79. a kontrolnu 50 ispitanika kod kojih je eliminisano postojanje diskus hernije. Određeno je šest glavnih parametara dovoljnih da opišu kompletnu vertebralnu geometriju.726.

Metodologija: postavljene su dve grupe ispitanika: osnovna grupa (30 ispitanika) – pacijenti sa lumbalnim sindromom. Rezultati ukazuju na postojanje predisponirajućih morfoloskih varijabli lumbalnih pršljenova koje mogu dovesti do pojave diskus hernije. inklinaciju i rotaciju karlice i posturalnu kontrolu. Time je omogućena kvalitetnija procena potencijalnih bolesnika. Zaključak: Na osnovu rendgengrafije lumbalnog segmenta kičmenog stuba moguće je kompjuterski i geometrijski predstaviti lumbalni pršljen. intervertebralni diskus i lumbalni segment kao celinu i analizirati morfologiju i dinamiku lumbalnog vertebralnog segmenta. Poređenjem prosečnih vrednosti MMT i testa za ispitivanje mišićne izdržljivosti ekstenzora kičmenog stuba i kuka. Pored MMT kineziološka evaluacija obuhvata i sledeće pokazatelje: mere pokretljivosti kičmenog stuba. kontrolna grupa (30 ispitanika) – zdravi pacijenti. smanjenu mobilnost dinamičkog vertebralnog segmenta i na povećanje konkaviteta lumbalne krivine kod bolesnika sa diskus hernijom. U cilju evaluacije postavljen je klinički obrazac sa anamnestičkim podacima. nađena je visoka statistička značajnost na nivou 0. . kao i mišićne izdržljivosti.Rezultati: Dobijeni rezultati ukazuju na statistički značajno sniženje zadnje visine intervertebralnog diskusa. Srbija veljkomio@ptt. Rezultati: kineziološka analiza ekstenzora kičmenog stuba i kuka kod ispitanika sa lumbalnim sindromom pokazuje evidentnu redukciju mišićne snage. medijana) i mere varijabiliteta (standardna devijacija. mere centralne tendencije (srednja vrednost.01. ekstenzori kičme i kuka. Analiza rezultata je prikazana kroz statističku obradu korišćenjem metoda deskriptivne statistike: apsolutni brojevi i proporcije. P ULOGA EKSTENZORA KIČME I KUKA KOD LUMBALNOG SINDROMA Veljković M. Ključne reči: lumbalni sindrom. Zaključak: kineziološka evaluacija ekstenzora kičme i ekstenzora kuka predstavlja značajan klinički pokazatelj u fizioterapeutskoj dijagnostici lumbalnog sindroma. blagovremena prevencija i adekvatno profesionalno usmeravanje osoba sa pozitivnim predisponirajucim morfoloskim karakteristikama lumbalnih pršljenova. osnovne i kontrolne grupe. KC Kragujevac.yu Cilj istraživanja: kineziološkom analizom utvrditi značaj ekstenzora kičme i kuka kod lumbalnog sindroma. Jevtić M Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. kao i ispitivanje izdržljivosti mišićne kontrakcije. socijalnom evaluacijom i kliničkom procenom manulenog mišićnog testa (MMT) za ekstenzore kičmenog stuba i kuka. manuleni mišićni test. interval vrednosti).test za dva nezavisna uzorka. Za poređenje prosečnih vrednosti posmatranih numeričkih obeležja izmedju dve posmatrane grupe korišćen je Studentov t.

Analiza podataka je pokazala na statistički signifikantno smanjenje bola u obe grupe bez značajnije razlike u uspešnosti obe vrste terapija.co. U fazi akutnog bola pacijenti su tretirani medikamentnom analgetskom terapijom. ali ne postoje naučni dokazi koji bi opravdali upotrebu SMT kod pacijenata sa lumbalnom hernijom .yu U patologiji lokomotornog aparata lumbalni sindrom je veoma čest. Lečenje je trajalo 10 dana u jednoj seriji. Velika incidenca u radno aktivnoj populaciji daje i veći medicinski značaj ovom problemu. U prvoj grupi ispitanika primenjivan je laser niske snage (Medicolaser 623) 800Hz. Radenković Z2 1 Služba za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju ZC Leskovac. 2Zavod za specijalizovanu rehabilitaciju Sijarinska banja. Spasić Lj1. Kod svih pacijenata pored navedenih procedura u lečenju su primenjene i IFS za L-S deo kičme kao i kineziterapija.NMR) od toga je troje imalo polidiskopatiju. Dominantni simptom je bol u slabinsko krsnom delu kičme praćen slabijom pokretljivošću tog dela sa širenjem duž noge. lečenih u Službi za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju u Leskovcu u periodu od januara do juna 2006 god. Pešić B1.P KOMPARTIVNA PROCENA ANALGETSKOG EFEKTA DVA PRISTUPA U FIZIKALNOJ TERAPIJI LUMBOISCHIALGIA Radenković B1. P UTICAJ SPINALNE MANIPULATIVNE TERAPIJE NA SMANJENJE BOLA KOD PACIJENATA SA AKUTNOM LUMBALNOM HERNIJOM DISKUSA Krstić Lj Vojnomedicinska akademija. Dijagnoza je postavljana na osnovu anamneze. ISP i pojava bola u toku probe „prsti-pod“. 2J po tački paravertebralno na 6 tačaka i 80Hz 1J po tački do 18j po tretmanu. Srbija zcleskovac@info-net. Kod 18 bolesnika je bila verifikovana discus hernija (CT. Beograd. kliničkog pregleda. palpacijom po Walleix-ovim tačkama.net Uvod: Spinalna manipulativna terapija (SMT) se smatra efikasnim i bezbednom metodom u tretmanu akutnog lumbalnog sindroma (ALS). Metod rada: prospektivnim observacionim istraživanjem praćeno je 50 pacijenata sa lumboišijalgijom podeljenih u 2 grupe. Cilj rada: uporedjivanje rezultata analgetskog efekta primene lasero-terapije i DD po bolnim tačkama duž ektremiteta. Rezultati i zaključak: praćeni su parametri smanjenja intenziviteta bola u obe grupe petostepenom numeričkom skalom. Lazarevićev znak. U drugoj grupi (25) primenjen je DD duž zahvaćenog ektremiteta („lov na bolne tačke“) po 1 min. Srbija zarek@infosky. Obuhvata sve subjektivne i objektivne znake koji se javljaju kao posledica iritacije lumbalnih korenova. radiološkog i EMNG nalaza.

ukupno tri puta sprovedena SMT.50 ± 9. Nakon tretmana je čak 26. Oko primene hiroprakse u lečenju ovog stanja postoje velike kontroverze. U literaturi nema prospektivnih studija koje procenjuju efikasnost i eventualne komplikacije nakon primene SMT kod pacijenata sa LHD u akutnoj fazi bolesti. elektromioneurografijom potvrđeno aktuelno trpljenje jednog ili više nervnih korenova i kod kojih je pregledom magnetnom rezonancom potvrđeno prisustvo lumbalne hernije diskusa okarakterisane kao protruzija ili ekstruzija bez sekvestracije. Rezultati: Prosečna vrednost subjektivnog osećaja jačine bola procenjenog VAS je pre tretmana iznosila 83.2 godina sa nespecificnim ALS kod kojih je pri prijemnom pregledu bio prisutan jak bol. bio da ispita terapijsko dejstvo hiroprakse kod 30 bolesnika sa akutnim ili hroničnim lumbalnim sindromom. Petrović M Služba hitne medicinske pomoći. Ispitivanjem je obuhvaceno 42 ispitanika oba pola. Grbović V. pri čemu ni kod jednog bolesnika nije registrovano pojačanje bola. Dom zdravlja Kragujevac. Zaključak: Rezultati ovog istraživanja su pokazali da je SMT efikasna u lečenju bolesnka sa ALS prouzrokovanim hernijom diskusa. samostalno ili u kombinaciji sa promenljivim uspehom. Gajić V. Cilj ovog istraživanja je bio da se kod pacijenata sa (ALS) uzrokovanim hernijom diskusa utvrdi efekat SMT na promenu jačine bola. Primenom SMT došlo je do značajnog poboljšanja vrednosti Lazarevićevog znaka na obe strane (p < 0. Bolesnici su lečeni u Službi Hitne pomoći Kragujevac. analogne . otvorenog dizajna.145. Metode: Istraživanje je sprovedeno kao prospektivna studija. Srbija drkika@ptt. pozitivan Lazarevićev znak. P HIROPRAKTIČNI PRISTUP LEČENJU KOMPRESIVNOG RADIKULARNOG SINDROMA Milojević D. Procena jačine bola vršena je pomoću vizuelne analogne skale (VAS). Za kontrolu efikasnosti navedenog tretmana poslužio je odnos rezultata pre i posle tretmana. Rašković A. prosečne starosti 29.38 mm (t = 24.52 ± 18.90 mm a posle 14. Veoma niska stopa komplikacija nakon lumbalne SMT dovela je do opste prihvaćenog dogovora da se ova terapija može uspešno sprovoditi kod pacijenata sa nekomplikovanom LHD. Jovanović B.001) i do značajnog smanjenja spazma (p < 0. procene Lazarevićevog znaka i procene stepena spazma paravertebralne muskulature. Kod ispitanika je svaki treći dan. izvršen detaljni fizikalni i neuroloski pregled i izvršena kvantifikacija bola na osnovu vizuelne.yu Uvod: U lečenju lumbalnog sindroma koriste se različite terapijske metode.001).diskusa (LDH) i radikulopatijom. Metode: Pre lečenja je uzeta detaljna anamneza.72 miliona manipulacija. Rizik da spinalna manipulacija kod pacijenata sa LDH dovede do kliničkog pogoršanja hernije diskusa ili nastanka sindroma kaude ekvine je 1 na 3. p < 0.2 % bolesnika bilo bez ikakvog bola. izražen spazam paravertebralne muskulature.001). Cilj: Zato je cilj naše pilot studije.

lečenje.Skopje. Makedonija dr_tatjanai@hotmail. Jovanović B. naročito u ambulantnim uslovima.1 % je dijagnostikovana idiopatska etiologija (najverovatnije izloženost hladnoći). Rašković A. R.com Periferna paraliza facijalnog nerva predstavlja često oboljenje koje zahteva kompleksno lečenje. Potom je kod bolesnika primenjena hiropraktična metoda kao jedina terapija. Rezultati: Sva tri pacijenta odustala su od neurohiruskog tretmana. Grbović V. Ključne reči: Lumbalni sindrom. Odmah posle lečenja izvršena je reevaluacija težine oboljenja. Kod 68 pacijenta ili 87.Popova E Voena Bolnica . Cilj rada je da prikažemo naše iskustvo u lečenju periferne paralize facijalnog nerva. naročito u ambulantnim uslovima. Petrović M Služba hitne medicinske pomoći. Ramova . Cilj: Utvrđivanje rezultata uporedne primene hiropraktičnog i medikamentoznog pristupa u terapiji lumboishialgije. dvostruko slepi dizajn. hiropraksa. Dom zdravlja Kragujevac. kontrolna grupa i drugo).PRIKAZ SLUČAJA Milojević D. i to 35 žena ili 45 % i 43 muškaraca ili 5 %. za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju u Vojnoj bolnici u Skoplju.skale. a koji su umesto toga bili tretirani hiropraktičnom metodom lečenja. Starosna dob je bila od 15 do 75 godina. Gajić V. Metode Tretirana su tri pacijenta koji su pre i posle tretmana evaluirani i reevaluirani putem jedinstvenog upitnika napravljenog u tu svrhu. U cilju dobijanja validnijih zaključaka o vrednosti ove metode potrebno je sprovesti dalja klinička ispitivanja na većem broju bolesnika uz korišćenje metoda za otklanjanje. Srbija drkika@ptt. pilot studija P HIROPRAKTIČNI PRISTUP LEČENJU KOMPRESIVNOG RADIKULARNOG SINDROMA . Zaključak Hiropraktična metoda bi mogla da bude izuzetno korisna u lečenju lumbalnog sindroma. odnosno smanjenje pristrasnosti (randomizacija.yu Uvod: Prikaz slučaja odnosi se na tri pacijenta kojima je indikovana neurohiruška intervencija. kod 5 . Zaključak: Rezultati naše studije sugerišu da bi hiroprakticna metoda mogla da bude izuzetno korisna u lečenju lumbalnog sindroma. Rezultati: Kod svih 30 lečenih bolesnika napred navedenom metodom posle primenjenog tretmana došlo je do poboljšanja i kasnije potpunog gubitka bola. P NAŠA ISKUSTVA U LEČENJU PERIFERNE PARALIZE NERVUSA FACIJALISA Ilievska T. Analizom je obuhvaceno 78 pacijenta koji su lečeni na Odd.

Do .samoocenjivanjue u smislu fizičkih i socijalnih poremećaja. facialis-a u toku 2005. paraliza P PRIMENA LASERA MALE SNAGE KOD PACIJENATA SA BELL-OVOM PARALIZOM Malešev S. a kod jednog pacijenta ili 14 % paraliza facijalnog nerva je bila postraumatske etilogije. Metod rada: Praćeno je 14 pacijenata oba pola sa Bell-ovom paralizom n.4 % do delimičnog oporavljanja a kod 7 pacijenta ili 9 % fizikalni tretman je produžen zbog minimalnog poboljšanja a kod 3 pacijenta ili 3. Svim pacijentima je urađena elektromiografija i primenjen je INF (indeks facijalne nemoći) . Svi su imali unilateralnu leziju n.4 dana). Kod 8 pacijenata (80 %) oporavak je bio 100 %.pacijenata ili 6.elektroforezu bazodilatatorima i elektrostimulaciju. Pandrc Lj Dom zdravlja Zemun. Dva pacijenta (14. poteškoće u govoru i ishrani. Deset pacijenata (71. facialis-a. Svim pacijentima je ordinirana doza od 20 J/cm2 po tretmanu. kortikosteroidnom i vitaminskom terapijom.vežbe ispred ogledala i manuelnu masažu. Kontrola oporavka pacijenata vršena je pri svakoj poseti pa je kod nekih pacijenata broj terapija bio i manji od planiranog jer je postignut pun oporavak.net Cilj rada: Cilj rada je da prikaže naše rezultate u primeni lasera male snage u lečenju Bell -ove paralize n. Periferna paraliza facijalnog nerva zahteva dugotrajno i kompleksno lečenje i zahteva saradnju lekarskog tima (fizijatra.1 otogena.6 %). godine. kod 4 ili 5. kod 19 ili 24. Svi pacijenti su bili prethodno hospitalizirani na Neurološkom i ORL odeljenju u našoj bolnici gde su dijagnostikovani i lečeni bazodilatatornom. kineziterapiju . slabost mimične muskulature lica.4 %) i 4 muškarca (28. elektroterapiju . Terapija je u početku sprovođena svakodnevno – prva serija 10 terapija. Za praćenje oporavka korišćena je HouseBrackmann-ova skala. facialis-a. Kontrolne preglede smo pravili sedmično. neurologa i otorinolaringologa) i pacijenta. a zatim 3 puta nedeljno još 20 terapija. Ključne reci: facijalni nerv.ovom paralizom bilo je 10 žena (71.4 %) se javilo nakon nekoliko dana od nastanka lezije (2 . Kod svih pacijenata smo primenili termoterapiju. Rezultati i diskusija: Od 14 pacijenata sa Bell . Nakon postavljanja dijagnoze započinjalo se sa primenom laseroterapije kao monoterapije.8 % došlo do kompletnog oporavljanja nerva. Kod svih pacijenata smo ustanovili asimetriju lica. Srbija slavenamalesev@beotel. a kod 2 pacijenta (20 %) oporavak je bio 85 %. a EMG na mesec dana. a po jednoj tački je ordinirano 1 – 2 J/cm2.4 % dijagnostikovana je virusna etiologija.3 %) su se javila nakon 2 i 3 meseca od nastanka lezije. Filipović B.8 % je prekinut zbog pojave sinkinezija. Rezultati pokazuju da je kod 49 pacijenta ili 62. Ovi pacijenti su imali od 6 – 30 terapija laserom (u proseku 19).

te promena propustljivosti opne je sa tendencijom normalizacije nepovoljnog stanja". Kumanovo. nakon 15 dana tretmana je došlo do poboljšanja stanja.03. 50Hz. Oni koji su terapiju započeli nakon 2 – 3 meseca od nastanka lezije imali su zadovoljavajući oporavak. Kod oba pacijenta je ranije bila sprovođena medikamentozna i fizikalna terapija.3 %) su se javila nakon 2 godine od nastanka lezije. sve više nailazi kod lekara pristalica tretmana i lečenja bolesnika sa ovom fizikalnom metodom. Ni kod jednog od 14 pacijenata nije došlo do pogoršanja. Makedonija zfm110749@yahoo. Na ovakvo "haotično" stanje ćelijske membrane. na našem odeljenju je postao "tretman izbora" osobito kod pacijenata sa perifernom parezom facijalisa. onda PNEP sa pravom zauzima visoko mesto u lečenju. Pacijenti su tretirani 15 . ali nije bilo nikakvog poboljšanja. Pulsirajuće niskofrekventno elektromagnetsko polje prouzrokuje vrtložne struje koje deluju na organizam na taj način što jone koji se nalaze u ćelijskoj membrani primorava na ubrzano pomicanje. Nije primećena pojava sinkinezija nakon primene laseroterapije. neurostatus). je novijeg datuma kod nas. Nakon primenjenih 30 laseroterapija došlo je do poboljšanja za 60 %. Opsta bolnica.2005 do 01. Metod rada: Na našem odeljenju je 28 ispitanika tretirano sa uputom od specijalista ORL sa Magneto pulsarom u periodu od 01. Zaključak: Kod pacijenata koji su sa laseroterapijom započeli u roku od nekoliko dana od nastanka lezije oporavak je bio najbolji.03. a kod pacijenata koji su se javili nakon 2 godine od nastanka lezije nije bilo nikakvog efekta nakon primenjene laseroterapije. timpanometrija. niti je bilo bilo kakvih neželjenih efekata.65 godina). iako uslovno rečeno.com Uvod: Magnetoterapija. Dva pacijenta (14.). osobito kod bolesnika sa obolelim paretičnim facijalisom. MAGNETO-PULSAR. Ako se svemu ovome doda i antiedematozni efekat. Pacijenti su bile različite dobi i pola (od 30 . organizam blagovremeno reaguje u smislu "stimulacije vegetativnih krugova regulacije. Kod 21 pacijenta koji predhodnu su imali poboljšanje stanja zakazan je produženji . Ni nakon sprovedenih 30 laseroterapija nije došlo do poboljšanja. Rezultati rada: Kod 21 (75 %) pacijenta. jedan od sofisticiranijih aparata sa pulsirajućim nisko-frekventnim elektromagnetskim poljem (PNEP). Cilj: Ukazati na korisnost i efikasnost pulsirajuceg niskofrekfentnog elektomagnetskog polja u lečenju facijalisa kao zasebnu fizikalnu metodu.uključivanja laseroterapije primali su medikamentoznu i druge oblike fizikalne terapije.15 min. a kod 9 (25 %) pacijenata je došlo do potpunog izlečenja (uredan nalaz pretraga na ORL odeljenju: EMG.2006 godine. P NAŠA ISKUSTVA U LEČENJU PERIFERNE PAREZE FACIJALISA SA MAGNETO-PULSAR-om Packov J RE-Fizikalna medicina i rehabilitacija.20 dana (5mT.

001) u poređenju sa drugim grupama (prva grupa . t = 30 min. vrtložne struje. Svi pacijenti su imali i odgovarajući kinezi tretman. prospektivna klinička studija otvorenog tipa. četvrta grupa . obeležje posmatranja pre i posle terapije.net Uvod: Primenom elektromagnetnog polja u poslednje vreme postižu se značajni rezultati u tretmanu osoba za različitim povredama i oboljenjima. Kao parametar. i 16 ž.01. Ishod je bio sledeći: Kod 18 (87. obuhvatajući 32 osobe (16 m. t = 30 min. III grupa od 8 pacijenata je tretirana NFPEMP (B = 5 mT. facijalis.). sastojala se od pacijenata tretiranih klasičnim fizikalnim procedurama stabilnom galvanizacijom i elektrostimulacijom.p < 0. Ključne reci: magnetoterapija. Neka istraživanja ukazuju na moguće dejstvo i na regeneraciju oštećenih perifernih nerava.p < 0.05. Metode: Ovo ispitivanje je obavljeno kao randomizovana. f = 25 Hz. t = 30 min. PNEP. Za statističku obradu dobijenih podataka.28 %) pacijenata je došlo skoro do potpunog izlečenja (vizuelno).76 %) smo poslali na ORL radi tretmana sa njihove strane i dalje investigacije. elektromagnetno polje P TERAPIJSKI EFEKTI PULSIRAJUĆEG ELEKTROMAGNETNOG POLJA U TRETMANU PACIJENATA SA TRAUMATSKOM LEZIJOM RADIJALNOG NERVA Pavlović A. f = 50 Hz. Srbija kzotovic@drenik. a pacijenti su tretirani samo 2 puta nedeljno 8mT.) i IV grupa. Na osnovu vrste primenjenog fizikalnog tretmana. t = 30 min. pored ostalih fizikalnih agenasa. sa sigurnošću računati i na pulsirajuće niskofrekfentno elektro-magnetno polje.) statistički najznačajniji (p<0. Zaključak: U tretmanima periferne pareze facijalisa treba. pa čak ga koristiti i kako jedinstvenu metodu. a jednoga (4. Beograd.). f = 5 Hz.5 mT. ali su terapijski efekti NFPEMP polja kod pacijenata II grupe (parametri elektromagnetnog polja B = 10 mT. kod 3 (14. II grupu od 8 ispitanika su činili pacijenti tretirani NFPEMP (B = 10 mT. f = 50 Hz.tretman u toku sledece 2 . . svi pacijenti su podeljeni u četiri grupe: I (kontrolna) grupa od 8 osoba.01).3 nedelje.). takođe NFPEMP (B = 1. korišćena je aktivna dorzalna fleksija šake. kontrolisana. korišćen je Studentov t-test. 30 min. Rezultati: Nakon terapije kod svih pacijenata je došlo do povećanja pokretljivosti u zglobu ručja. Milovanović N Klinika za rehabilitaciju "Dr Miroslav Zotović". odnosno do povećanja aktivne dorzalne fleksije šake.p < 0.). treća grupa .74 %) pacijenata je došlo do potpunog izlečenja. Cilj rada: objektivna procena terapijskih efekata različitih modaliteta niskofrekventnog pulsirajućeg elektromagnetnog polja (NFPEMP) i efekata klasičnih fizikalnih procedura u tretmanu pacijenata sa lezijom radijalnog nerva. 60Hz. Sve procedure su sprovođene tokom 20 dana.

trajanje i oblik dobijenih neurograma. plantaris lateralis. predstavlja najefikasniju terapijsku proceduru u tretmanu pacijenata sa lezijom radijalnog nerva. . 14 cm distalno. bez odstupanja jedne strane u odnosu na drugu. Kod ostalih pacijenata parametri neurograma n.. Registraciona elektroda postavljana je retromaleolarno. Urošević Lj. Beograd. Srbija cales@alinto. 4 muškog i 6 ženskog pola sa uputnom dijagnozom Morton neurom i tegobama koje traju više meseci. posebno modaliteta sa parametrima: B = 10 mT. Latenca i oblik neurograma u svim slučajevima su bili u granicama referentnih vrednosti. Pored rutinskog ispitivanja koristili smo antidromnu tehniku ispitivanja senzitivne provodljivosti n. plantaris lateralis i n. lateralno i medialno od registracione elektrode. Analizirani su nalazi 10 pacijenata. Đokić R. EMNeG ispitivanje. tibialis-a na proksimalnom nivou. a posebno kod pacijenata čije su tegobe uporne i ne kupiraju se konzervativnim lečenjem i kada treba doneti odluku o eventualnom hirurškom tretmanu lokalne regije. t = 30 min. U tri slučaja su pored gore navedenih parametara registrovane druge abnormalnosti na osnovu kojih smo doneli zaključak o njihovoj predominaciji u nalazu uz mogućnost postojanja i Mortonove metatarzalgije što je zahtevalo elektromioneurografsko kontrolno ispitivanje. Mitrović D. Institut za ortopedsko hirurške bolesti “Banjica”. plantaris medialis su bili u granicama referentnih vrednosti ali su registrovane druge elektromiografske i elektroneurografske abnormalnosti koje su upućivale na leziju lokalizovanu proksimalnije od metatarzalnog tunela. Vukićević M. Cilj rada je utvrđivanje korelacije izemđu uputne dijagnoze lekara specijaliste i zaključka nakon elektromioneurografskog ispitivanja. plantaris lateralis i n. starosne dobi od 36 do 59 godina. latenca.Zaključak: Iz rezultata rada može se zaključiti da primena NFPEMP. stimulaciona na stopalu. Analizirani su amplituda. P ELEKTRONEUROGRAFSKO ISPITIVANJE KOD PACIJENATA SA MORTON NEUROM-OM Vulević Farmer S. f = 50 Hz. plantaris medialis i n. ima odlučujuću ulogu u postavljanju dijagnoze i registrovanju eventualnih drugih kompresija n.com Morton-ov neurom je poseban oblik metatarzalgije koji nastaje zbog kompresije nervnih elemenata u metatarzalnom tunelu između glavica metatarzalnih kostiju. U cilju potvrđivanja kliničke dijagnoze Morton neurom-a potrebno je uraditi dodatno elektromioneurografsko ispitivanje. U četri slučaja je potvrđena uputna dijagnoza na osnovu sniženja amplitude neurograma n. plantaris medialis. pored anamnestičkih podataka i karakteristične kliničke slike.

P POLINEUROPATIJA KOD KRITIČNO OBOLELIH PACIJENATA PRIKAZ SLUČAJA Nedeljković U. Želimo da istaknemo važnost prepoznavanja ovog stanja. aktivnosti i sredstava neophodnih za izvođenje celokupnog nekog postupka. Nakon detaljnog neurološkog pregleda i dostupnih dijagnostickih sredstava (CT. Iako reverzibilnog toka. veština i testova koji se aktivno koriste i neophodni su za praktično ostvarivanje standarda. Praksa obuhvata niz aktivnosti. NMR) pretpostavili smo da se radi o jednom od ova dva uzroka (CIP/CIM). Kriterijumi su razne osobine pojava koje definisu standard. procesa i slično.Potić V Klinički centar Srbije. Beograd.CIP) je akutno. U toku lečenja kod nje se razvila generalizovana mišićna slabost.net Standardizovanje obuhvata definisanje kvantitativnog i kvalitativnog minimuma kriterijuma. Vesović . koja značajno utice na smanjenje komplikacija usled imobilnosti. Predstavljamo slučaj pacijentkinje stare 38 godina koja je primljena u JIN zbog razvijanja sepse i potrebe za mehaničkom ventilacijom nakon ekstrakcije mrtvih plodova i histerektomije.yu Polineuropatija kod kritično obolelih pacijenata (u anglosaksonskoj literaturi poznata kao Critical illness polyneuropathy . EMNG koja je naknadno uređena ukazala je na postojanje senzomotorne polineuropatije. Beograd. Na najvišem nivou tretman ovih pacijenata . Srbija kzotovic@drenik. Nakon mesec dana pacijentkinja je otpuštena radi nastavka rehabilitacionog tretmana. smanjuje dužinu boravka u bolnici i omogućava pacijentu maksimalan funkcionalni oporavak. Pri otpustu je urađen FIM test i dobijen rezultat od 98 poena. ne prepoznavanje ovog stanja i izostanak ranog fizikalnog tretmana može ostaviti trajne posledice. KRITERIJUMI I PRAKSA U TRETMANU PACIJENATA SA LEZIJOM KIČMENE MOŽDINE Vulović D. u sladu sa principima rane rehabilitacije neuroloških pacijenata. Rehabilitacija je započeta po stabilizaciji pacijentkinjinog stanja. Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. a koja sa stvaranjem novih kvaliteta uslova rada dozvoljava proširivanje standarda. Kriterijumi mogu da budu i standardi na nižem nivou. postupaka. kao i ulogu rane rehabilitacije. Srbija akiuki@ptt. reverzibilno oboljenje koje zajedno sa miopatijom (CIM) predstavlja čest uzrok mišićne slabosti kod pacijenata u jedinicama intenzivne nege. Standardi u tretmanu pacijenata sa lezijom kičmene moždine su višeslojni. Formiranje standarda je dinamički proces koji u jednom trenutku ima definisanu celinu grupe podataka. Jović S Klinika za rehabilitaciju “Dr Miroslav Zotović”. P STANDARDI. Krstić N.

Prema ranijem iskustvu formirani su standardi tretmana i to: • standardi funkcionalnog ishoda posle oštećenja cervikalne kičmene moždine. CCS se češće javlja kod starijih pacijenata sa cervikalnom spodilozom. Ova studija sadrži demografske. Za sve ove standarde daju se kriterijumi koji ga određuju i koji ujedno predstavljaju standard nižeg nivoa koji je obrazložen svojim kriterijumima. retko . Čobeljić R. Karakteriše ga veće motorno oštećenje gornjih u odnosu na donje ekstremitete. • standard objektivnog nalaza.net Central cord syndrome (CCS) ili Syndrome Schneider (SS) predstavlja inkompletnu leziju vratnih segmenata kičmene moždine. • standardi tretmana. • standardi funkcionalnog ishoda posle oštećenja caudae equinae. • standardi korišćenja sredstava i pomagala. Standardi funkcionalne dijagnostike kod pacijenata sa lezijom kičmene moždine (KM) obuhvata: • standard anamnestičkih podataka. disfunkcija mokraćne bešike i različiti stepen gubitka senzibiliteta ispod nivoa lezije. Cilj ovog istrazivanja je da se ispitaju demografske.definisu: • standardi funkcionalne dijagnostike. Učestalost je između 15 i 25 % od svih cervikalnih lezija kičmene moždine. Beograd. • standardi funkcionalnog ishoda posle oštećenja lumbalne kičmene moždine. Najniži kriterijumi ne dobijaju formu standarda već predstavljaju najkonkretnije aktivnosti. etiološke i neurološke karakteristike pacijenta sa CCS i motorni oporavak nakon sprovedenog standardnog programa rehabilitacije. posledica i komplikacija. • standardi funkcionalnog ishoda tretmana. radnje i postupke iz praktičnog rada. • standard funkcionalnog dijagnostikovanja. U studiju je uključeno 24 pacijenata koji su imali leziju vratnog segmenta kičmene moždine po tipu CCS. Standardi funkcionalnog ishoda tretmana kod pacijenata sa lezijom KM zavise od neuroloskog nivoa oštećenja i od stepena zahvaćenosti poprečnog preseka KM. godine. • standard proširenog funkcionalnog dijagnostikovanja. etiološke i neurološke karakteristike i motorne skorove za gornje i donje ekstremitete koji su registrovani na prijemu i na otpustu. Đorđević O Klinika za rehabilitaciju “Dr Miroslav Zotović”. • standardi lečenja. Sprovedena je retrospektivna studija na Klinici za rehabilitaciju “Dr Miroslav Zotović” u Beogradu u periodu od januara 2003. Ćurčić D. Standardi medicinskog rehabilitacionog tretmana pacijenata sa lezijom KM su: • standardi nege. • standardi funkcionalnog ishoda posle oštećenja gornje torakalne (Th1-Th6) KM. do decembra 2005. U istrazivanju su korišćeni ASIA skala oštećenja kičmene moždine i motorni skorovi za gornje i donje ekstremitete. • standardi funkcionalnog ishoda posle oštećenja gornje torakalne (Th7-Th12) KM. Srbija kzotovic@drenik. • standardi aktiviranja. P MOTORNI OPORAVAK KOD PACIJENATA SA CENTRAL CORD SYNDROME Stojanović A. nakon sprovedene rehabilitacije po standardnom protokolu. Najčešći mehanizam povrede je hiperekstenzija.

Osifikate mogu biti toliko masivne da blokiraju pasivni pokret zgloba. Napravili smo analizu ovih pacijenata po polu. Erazmo . Povezanost ovih faktora i pojava osifikata nije sasvim jasna. ali on je uvek izmenjen. megjutim ako ovi rizik faktori postoje onda postoji i mogucnost za pojave heterotopnih osifikata. CCS je isključivo inkompletna lezija vratnog segmenta kičmene moždine različitog stepena.com. 73 % sa dekubitalnim ulcera oko kuka.Ohrid.3 %) imali su heterotopne osifikate oko kuka. Makedonija mmicun@freemail. Gitov T Zavod za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. Uzroci nisu sasvim jasni. Od 90 pacienata rehabilitovanih u Zavodu za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju u Skoplju. prisustvo dekubitalnih ulcera.com Heterotopna osifikacija ili stvaranje osifikata u mekih tkiva oko zglobova. uzrastu. Motorni oporavak kod svih pacijenata je značajan i omogućava bitno povećanje funkcionalnih mogućnosti ove populacije pacijenata. Oko 50 % ovih pacijenata na otpustu zahtevaju minimalnu asistenciju ili su kompletno nezavisni u skoro svim aktivnostima dnevnog života. Cilj rada je identifikacija moznih rizik faktora heterotopne osifikacije kod pacijenata sa paraplegijom nakon lezije kicmene mozdine. Seksualni život paraplegičara ne mora biti potpuno ugašen. Neuroloski deficit. motornu i funkcionalnu prognozu nakon sprovedenog programa rehabilitacije. Naumoska S Bolnica Sv. Labacevska V. Mitrevska B. 21 (23. R. Makedonija vi230037@yahoo. plegičnih ekstremiteta. Promene mogu biti različite zavisno od vrste. Nema signifiknatnih razlika izmegju zena i miskaraca i prisustvo urinarnih infekcija. Pacijenti sa CCS imaju dobru neurološku. Gotovo 90 % je samostalno pokretno pri otpustu ili zahtevaju samo nadgledanje od strane druge osobe. neuroloskog deficita. Skopje. muskulni spasicitet i dekubitalne ulcere su vazni rizik faktori za pojave heterotopne osifikacije. P SEKSUALNA REHABILITACIJA PARAPLEGIČARA Mićunović M. je relativno česta komplikacija oko velikih zglobova. 75 % bili su sa kompletnom paraplegijom. 83 % sa izraženim spasticitetom muskulature. R. prisustvo čestih urinarnih infekcija. P POJAVA HETEROTOPNE OSIFIKACIJE KOD PACIJENATA SA PARAPLEGIJOM NAKON LEZIJE KIČMENE MOŽDINE Ivanovska L. lokalizacije i težine . spasticiteta muskulature. Od pacijenata sa heterotopnim osifikatima. nakon lezije kičmene moždine. Svi pacijenti bili su bez cirkulaornih problema donjih ekstremiteta.hiperfleksija vratnog segmenta kičmenog stuba.mk Uvod. 58 % bili su stariji od 30 godina.

Cilj. U dobroj seksualnoj formi postaje se sa intrakavernoznom apikacijom prostaglandina (alprostadil). Paraplegičari najteže podnose smetnje u neuromuskularnoj seksualnoj aktivnosti jer se manifestuju u poremećaju erekcije. Korišćena je metoda intrakavernozne aplikacije alprostadila u dozi od 10 do 20µg. . Rezultat. Posle aplikacije u roku od 5 do 10 minuta dobija se stabilna i čvrsta erekcija. Najteže promene u seksualnoj aktivnosti su kod patoloških promena (najčešće trauma) u sakralnom i lumbalnom delu kičmene moždine. sa vremenom trajanja od 30 do 90 minuta. Seksualni život paraplegicara nije ugašen sa paralizom donjih ekstremiteta od povrede torakolumbalne kičme. Četvoro je bilo u bračnom odnosu. U 1. 98 % pacijenata imali su erekciju sa dovoljno stabilnom čvrstinom za penetraciju. Cilj nam je da se dobije erekcija sa dovoljno stabilnom čvrstinom za penetraciju. naročito ako se radi o mladim polno zrelim osobama ili ako su u pitanju oženjeni paraplegičari.patoloških promena na kičmenoj moždini u čijem se sakralnom delu (S2-S¬4¬) nalazi spinalni centar seksualne aktivnosti. U poslednjih pet godina lečeno je 26 paraplegicara sa erektilnom disfunkcijom. Erektilna disfunkcija veoma teško pogađa paraplegičara. Materijal se sastoji od 26 paraplegičara sa starošću od 28 do 54 godina u poslednjih pet godina.9 % kao komplikacija pojavio se potkožni hematom kao rezultat loše tehnike aplikacije inekcije u penis. Zaključak. Materijal i metode. Pacijenti su sami sebi stavljali inekcije. Svi su imali nestabilnu erekciju.

elektromiografiju (EMG) i somatosenzorne evocirane potencijale (SEP) ukazuje na stepen i nivo oštećenja. Cilj: rane dijagnostike i rehabilitacije je da se u što većoj meri povrati izgubljena funkcija paralitičnih mišića. Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničkog pregleda i na osnovu neurofizioloških ispitivanja. . prvenstveno oporavak snage mišića. Zaključak: Oporavak dece sa lezijom pleksusa brahijalisa je specifičan i zavisi kako od stepena oštećenja tako i od adekvatne fizioterapije i rehabilitacije. U studiji je korišćen klinički pregled koji je podrazumevao precizan funkcionalni status koji uz neurofizioloska ispitivanja.2006 godine ispitivano je i lečeno 194 dece sa povredom brahijalnog pleksusa. sprečavanje nastanka atrofije i kontraktura kao i uspostavljanje kordinacije i šeme pokreta zahvaćenog ekstremiteta. 16 slučajeva sa povredom gornjeg tipa (Erb Duchenne) i 9 donjeg tipa (Klumpke Degerine). radiografskih i drugih imidžing tehnika (CT. Ćirović D. poremećajem ili gubitkom senzibiliteta. Iz tog razloga je značajna rana dijagnostika i terapija kako bi se sprečile trajne sekvele i hendikep usled smanjene funkcije zahvaćenog ekstremiteta. Nikolić G. dok su ostali imali kompletnu leziju. Rezultati: Naši rezultati su pokazali da je pojava reinervacionih potencijala u EMG nalazu i SEP odgovora u prva tri meseca ukazivala na neuropraksičnu leziju sa dobrom prognozom oporavka. MRI). Pojava i održavanje denervacionih potencijala i posle tri meseca starosti je loš prognosticki znak i ukazuje na postojanje neurotmeze kada je neophodno primeniti druga dodatna ispitivanja i eventualno hirursku intervenciju. Program rehabilitacije je individualan i primenjuje se odmah. Srbija golubz@eunet.yu Uvod: Obstetrikalne povrede brahijalnog pleksusa klinički se manifestuju još na rođenju gubitkom motornih funkcija mišića inervisanih od povređenog nerva ili nerava. Na osnovu utvrđenog nivoa i stepena lezije primenjuje se plan i program rehabilitacije koji podrazumeva primenu fizikalne terapije i kontinuirano praćenje uz konsultacije neurohirurga i ortopeda. Beograd. kinezi i radna terapija. Brdar R. a u kasnijoj fazi hidro. U slučaju neophodne hirurške intervencije fizikalni tretman je sprovođen postoperativno do maksimalnog funkcionalnog oporavka. pozicioniranjem ekstremiteta i uvođenjem termoelektro kinezi terapije.Tema V REHABILITACIJA DECE ZNAČAJ RANE DIJAGNOSTIKE I PRIMENE FIZIKALNE TERAPIJE KOD DECE SA OBSTETRIKALNOM LEZIJOM BRAHIJALNOG PLEKSUSA Petronić I. Fizikalno lečenje se sprovodi i prati kontinuirano do kraja rasta. Nikolić D Univerzitetska dečja klinika. Metodologija: Na Univerzitetskoj Dečjoj klinici u periodu od 2000 .

Savić K. Demeši Č Institut za zdravstvenu zaštitu dece i omladine. Pre aplikacije. Bekić V. ortotska pomagala). Srbija lidijad@bankerinter. Stanković I. Zaključak: Botulin toksin tip A-Dysport predstavlja efikasno sredstvo u lečenju dece sa cerebralnom paralizom. dok je za merenje spastičnosti korišćena modifikovana Ašvortova skala. Živković V. Materijal i metodi rada: Na Klinici za fizikalnu medicinu. Mikov A Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju KC Niš. procena motoričkog postignuća i ispitivanje posturalnih reakcija. Dysport je aplikovan u m. Kod 80 % dece terepijski efekti bili su uočljivi i nakon 6 meseci od aplikacije Dysporta.net Uvod: Botulin toksin tipa A je neurotoksin koji reverzibilno blokira oslobađanje acetilholina na neuromišićnoj spojnici. rehabilitaciju i protetiku u Nišu.j. Pet dana nakon aplikacije započet je intenzivan fizikalni tretman (kineziterapija. termoterapija.j. kao i nakon tri nedelje i nakon 6 meseci od aplikacije meren je obim pokreta u skočnom zglobu standardnim goniometrom. na kg telesne mase kod parapareze. odnosno 20 i. Mikov A. hidroterapija.yu Deca sa simptomatski rizičnim razvojem pokazuju znake abnormalnog ili izmenjenog razvoja pri neurokineziološkom pregledu po Vojti: ispitivanje primitivnih refleksa. Milić H.PRIMENA TOKSINA BOTULINA U LEČENJU SPASTIČNOSTI KOD DECE SA CEREBRALNOM PARALIZOM Dimitrijević L. Primenom ovog toksina postiže se značajno smanjenje spazama. Srbija asthma@eunet. na kg telesne mase kod hemipareze. Rezultati: Nakon tri nedelje od aplikacije Dysporta došlo je do povećanja obima pokreta u skočnom zglobu kod sve dece i to u smeru dorzalne fleksije koja je povećana u proseku za 15 stepeni aktivno i 20 stepeni pasivno. kao i do značajnog smanjenja spazama u mišićima donjih ekstremiteta. Novi Sad Centar za dečiju habilitaciju i rehabilitaciju. uzrasta od 2 do 8 godina sa dijagnozom Cerebralna paraliza (spastična hemipareza ili spastična parapareza) radi aplikacije Dysporta u spastičnu muskulaturu donjih ekstremiteta. Primenjuje se u terapiji spastičnih oblika dečje cerebralne paralize. U ZNAČAJ PRAĆENJA I RANOG UKLJUČIVANJA U STIMULATIVNI TRETMAN KOD ODOJČADI SA SIMPTOMATSKIM RIZIKOM Vulović M. Cilj: Ispitati efekte Dysport-a na smanjenje spazama i povećanje obima pokreta u skočnom zglobu kod dece sa hemiparetičnom i paraparetičnom formom cerebralne paralize. a najčešća indikacija je spastični equinus stopala. gastrocnemius lokalno 10 i. povećanje obima pokreta i korekcija hoda kod dece sa spastičnim equinusom stopala. . hospitalizovano je dvadeset šestoro dece oba pola. mišićnog tonusa.

70. Značajno je istaknuti važnost praćenja razvoja dece za simptomatskim rizikom i pravovremenog uključivanja u stimulativni tretman radi sprečavanja razvoja pogrešno integrisanih obrazaca pokreta i položaja i njihove fiksacije. B. Bošković M Specijalna bolnica za cerebralnu paralizu i razvojnu neurologiju. Dr Uljzibat je bio ortoped .90 %. U EVALUACIJA PACIJENATA SA CEREBRALNOM PARALIZOM OPERISANIH PO METODI V. telesna dužina 39.29. Uzorak smo podelili u dve grupe: grupa A nedonoščad telesne mase na rođenju ispod 1499 gr (n -17) i grupa B . Cilj rada: Uporediti pre .95. laki.61.40 %.61 % nedonoščadi.85 nedelja. Jedna trećina odojčadi iz grupe A postigli su zadovoljavajući motorni razvoj za uzrast u 12 mesecu. Odojčad iz grupe B su u dve trećine slučajeva sa navršenih 12 meseci postigli prosečan motorni razvoj za uzrast.70 %.com Uvod: Prof. ULJZIBATA Jekić M.90 %. Simonović V. Beograd. Čini ga etapno presecanje fibroziranog tkiva lokomotornog sistema specijalno konstruisanim instrumentom (zaštićen u patentnom zavodu ruske federacije) koji daje mogućnost hirurške intervencije bez velikog reza.om.95 a u petom 7. Jedno dete je sa cerebralnom paralizom. respiratorni distres sindrom 38.37 a u petom minutu 8. intrakranijalna hemoragija . Cilj rada je ukazati na značaj praćenja i ranog uključivanja u stimulativni tretman dece sa centralnim poremećajem koordinacije. Gajić S. Najčešći faktori rizika su: intrakranijalna hemoragija .76. U grupi A prosečna gestacijska starost na rodjenju je iznosila 29.2000gr (n .21). Radovanović Lj. a u grupi B 47. Deca su pregledana neurokineziološkom metodom po Vojti. U grupi A je 88. Rusija. Metod etapne fibrotomije pripada grupi mikroortopedskih operacija. porođajna masa 1685.94 nedelje.operativni i post-operativni status lokomotornog sistema kod pacijenata sa CP .Abnoramalan neurološki nalaz se definiše kao centralni poremećaj koordinacije (lakši. porođaj caskim rezom 61. Ispitivanjem je obuhvaćeno 38 nedonoščadi sa lakim i srednje teškim oblikom poremećaja centralne koordinacije (PCK). bilo uključeno u neurostimulativni tretman po Vojti i tretman po Bobathu (reakcije uspravljanja i ravnoteže). Miklja D.70 gr.06. koji su na praćenju i/ili tretmanu na Odeljenju za habilitaciju i ranu rehabilitaciju. u prvom ili drugom tromesečju. Rukovodio je institutom za kliničku rehabilitaciju u Tuli. srednji i teški oblik). a ostali do navršenih 15 meseci.7 cm. U grupi B prosečna gestacijska starost je 38.09 %.traumatrolog.58 %.52. Najčešći faktori rizika su respiratorni distres sindrom . Apgar skor u prvom minutu je 5.23 %. a ostali do navršenih 18 meseci. Srbija office@sbcprn. prematuritetna retinopatija . telesna dužina 37. Operacija je malo traumatska što daje mogućnost da se istovremeno uradi zahvat na više mesta u mišiću.64. porođaj carskim rezom .90. Apgar skor u prvom minutu 7. U poređenju sa .prosečne telesne mase od 1500 . prosečna telesna masa 1190 gr.

pojava kontraktura. intenzivan. u zavisnosti od lokalizacije i težine kontraktura.om. Institut u Tuli pored kontraktura kod dece sa CP-om. Naša bolnica je odlučila da pristupi evaluaciji stanja pacijenata pre i posle intervencije. Iz našeg dosadašnjeg iskustva. U radu će biti izneti rezultati pomenute evaluacije. stalnoj aktivnosti i motivisanosti pacijenata. Beograd. stepena i kliničke distribucije distrofije. Metodologija: Na Univerzitetskoj dečjoj klinici lečena su i praćena deca sa dijagnostikovanom mišićnom distrofijom. Poboljšanje snage ekstenzora stopala je bolje ukoliko se radi tenodeza i to u teškim slučajevima. Petronić I Univerzitetska dečja klinika. možemo da kažemo da je i ova hirurska intervencija jedna od pomoćnih metoda u lečenju i tretmanu pacijenata sa CP . Fizikalni tretman je sprovođen kroz doziranu kinezi terapiju radi očuvanja mišićne snage i sprečavanja kontraktura kolena i kukova i deformiteta stopala uz aplikaciju ortoza.već postojećim zahvatima. kineziterapijski tretman. Kod pogorčanja ekvinovarusa stopala sprovodi se hirurška korekcija tenotomije Ahilove tetive sa mišićnim transferom (Spencer). Postoje različiti faktori na koje može da se utiče u cilju održavanja nezavisnosti kretanja kao sto su: mišićna snaga. Lečenje se sprovodi uz neophodne savete o higijensko dijeteskom režimu. neurit facijalnog nerva itd. Cilj: rada je da se kontinuiranom fizikalnom terapijom i praćenjem od strane ortopeda pacijentima omogući maksimalna motorna i funkcionalna sposobnost radi održavanja nezavisnosti kretanja što je duže moguće. a koji u prvi plan ističu dalji. epikondiliti. U FIZIJATRIJSKO ORTOPEDSKO LEČENJE MIŠIĆNIH DISTROFIJA Brdar R. Ne postoji starosna granica za primenu ove operacije (bolji su rezultati kod mlađih pacijenata). skoliozama. Lečenje obuhvata fizikalni tretman i hirurške mere uz odgovarajuće ortotisanje uz stalni timski rad: neurologa. bavi se i sledećim stanjima: urođenim i stečenim tortikolisom. uz primenu izvesnih fizikalnih procedura i agenasa. neaktivnost i gojaznost pacijenta kao i emocijalni faktori. Da je naše mišljenje isravno potvrđuju i saveti ortopeda koji su uradili operacije. ovaj metod daje mogućnost smanjenja postoperativnog oporavka na 1-14 dana. pronacionim deformitetima podlaktice. paralizom Erba i drugim patološkim stanjima praćenim bolom (osteohondroze. Na ove operacije. a neki su tražili predlog za lečenje u inostranstvu na račun SIZ-a. ali sa napred naglašenim prednostima. Cavus . Srbija golubz@eunet. tipa deformiteta i funkcionalnog poremećaja.yu Uvod: Lečenje mišićne distrofije je različito i zavisi od forme. Komunikacijom između samih pacijenata i njihovih roditelja. kao i minimalnu mogućnost recidiva. Za institut kliničke rehabilitacije u Tuli saznali smo pre 3 godine. interes za ovu intervenciju je značajno porastao. fizijatra i hirurga.). kada su počeli da pristižu u našu bolnicu pacijenti operisani ovom metodom. roditelji su odveli svoju decu samoinicijativno. Neki od roditelja pacijenata su dolazili po mišljenje o efikasnosti operacije.

Prva grupa (31) tridest i jedno novorođenče rođeno je planiranim carskim rezom iz trudnoća koje su bile komplikovane gestacionim dijabetesom i fetopelvičnom disproporcijom. Cilj našeg rada je bio da dokažemo da se novorođenčad čije su majke u trudnoći imale gestacioni dijabet i fetopelvičnu disproporciju češće rađaju sa malpozicijskim deformitetima vrata i stropala u odnosu na novorođencad majki koje su imale samo fetopelvičnu disproporciju kao i da je izuzetno važno rano započeti korekciju postupcima rane rehabilitacije dok su novorođenčad pod dejstvom placentarnog hormona relaksina. Za gestacioni dijabetes mellitus je karakteristično da se prvi put javlja u trudnoci usled složenih metaboličkih i hormonskih dešavanja i da su deca rođena iz takvih trudnoća izuzetno krupna. Srbija deks@eunet. Postavlja se pitanje opravdanosti primene hirurških procedura naročito kod progresivnih stanja. Kod fleksionih kontraktura na kolenima i kukovima. Krstić N1.deformitet stopala se koriguje produženjem plantarne prepreke (Standlerovom operacijom). Druga grupa (39) trideset devetoro . Fetopelvična disproporcija označava nesrazmeran odnos prednjačećeg dela ploda i veličine ili oblika karlice majke. Madić T2 1 Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. jer osim sto dovode do poboljšanja za neko vreme. Produženje pregibača kuka (iliopsoasa) je sprovođeno kod pacijenata sa hiperlordozom praćenim lumbalnim bolom. Relativna indikacija za porođaj carskim rezom. a progresivno rezultuje gubitkom kretanja i hoda. edematozna. U POVEZANOST FAKTORA RIZIKA U TRUDNOĆI I MALPOZICIJSKIH DEFORMITETA U NOVOROĐENČADI – ZNAČAJ RANOG REHABILITACIONOG TRETMANA Blagojević D1. do avgusta 2006. KCS Beograd. hirurška intervencija je retko indikovana jer se radi o nepokretnim pacijentima. a kod zapuštenih i starijih slučajeva klinastom osteotomiom stopala. Vesović Potić V1. Zaključak: Mišićna distrofija predstavlja težak problem jer se retko rano dijagnostikuje. vrlo često hipotonicna. Svaki pacijent mora biti ocenjen u cilju kontrole motorne i funkcionalne sposobnosti koju poseduje u datom trenutku na osnovu čega se određuje fizijatrijsko ortopedski program lečenja sa ciljem poboljšanja kvaliteta života. Rezultati: U našem ispitivanju rezultati su pokazali da je lečenje ovih bolesnika individualno uz ranu i pravovremenu fizikalnu terapiju i korišćenje spoljnje potpore da bi se održalo nezavisno kretanje. Metod: Studijska grupa obuhvata sedamtesetoro novorođenčadi rođenih carskim rezom na Institutu za ginekologiju i akuserstvo Kliničkog centra Srbije u periodu od avgusta 2004. ne dovode do izlečenja pacijenata. 2Institut za ginekologiju i akušerstvo.yu Gestacioni dijabetes mellitus i fetopelvična disproporcija su među najčešćim faktorima rizika koji komplikuju trudnoću i intrauterine razvoj ploda.

godine pregledano je 6718 dece u fizijatrijskoj ambulanti Instituta. Kod 147 je ustanovljen hiperlaksicitet zglobova.co. Rezultati rada: Sva novorođenčad su pregledana od strane fizijatra u drugom danu života pri čemu je utvrđeno da dvadeset devetoro dece (29) iz prve grupe i devetnaestoro dece (19) iz druge grupe ima neki od položajnih deformiteta. Rehabilitacioni tretman u smislu kineziterapije je započet istog dana. Metoda rada: Tokom 2005.uk Uvod i cilj rada: Laxitas articulorum generalisata. U LAXITAS ARTICULORUM GENERALISATA U DECE . Jevtić T. sprovođen je tri puta dnevno sedam do deset dana odnosno do otpustanja iz porodilišta. a u drugoj grupi sedam. gena valga (21) i deformitet kičmenog stuba (8 dece). Zaključak: Iako je poznato da se hiperlaksicitet zglobova u najvećem broju slučajeva gubi sa pubertetom zbog češćih pojava povreda mišićno ligamentarnog aparata kod ove dece mišljenja smo da je neophodno ovu decu redovno kontrolisati i kod njih sprovoditi adekvatnu fizikalnu terapiju. Srbija jimmilanovic@yahoo. Cilj rada je bio da se ukaže na učestalost ove pojave u dečjoj populaciji.Milanović J. zglobovi sa prekomernom rastegljivošću je stanje kome se u ambulantama ne poklanja mnogo pažnje. Dijagnoza je postavljena na osnovu kliničkog testa Cartera i Wilkinsona. Rezultati rada: Uputne dijagnoze kod dece sa dijagnostikovanim hiperlaksicitetom su bile: pes talovalgus (9 dece). Uzrast dece se kretao od godinu dana do 14 godina. a prema osnovnom oboljenju. Zaključak: Novorođenčad majki sa fetopelvičnom disproporcijom i gestacionim dijabetom češće imaju malpozicijske deformitete vrata i stopala.DIJAGNOSTIČKI I TERAPIJSKI PROBLEM U FIZIJATRIJSKOJ AMBULANTI Rakić . .novorođenčadi je rođeno carskim rezom zbog fetopelvične disproporcije posle neuspelog vaginalnog porođaja. Pregledom pri otpuštanju dece iz porodilišta ustanovljeno je da u prvoj grupi ima jedanaetoro dece sa položajnim deformitetom. Majke dece sa nezadovoljavajućom korekcijom deformiteta su obučene za sprovođenje vežbi u kućnim uslovima uz obavezno redovno kontrolisanje u nadležnim zdravstvenim ustanovama. Beograd. pedes plana i pedes planovalga (109). Ni jedno od te dece nije upućeno sa dijagnozom hiperlaksicitet zglobova. Cvetković K. Lečenje smo sprovodili u rasponu od aktivnog bavljenja sportom do primena metoda fizikalne medicine i rehabilitacije i prepisivanja odgovarajućih ortoza. Od 109 dece koja su upućena kao pedes plana i pedes planovalga samo kod njih 36 je na osnovu plantograma potvrđena dijagnoza dok je kod 51 uočen samo valgus peta. Rehabilitacioni tretman započet u porodilištu upravo je kod ove dece dao najbolje rezultate. odnosno. Džudović S Institut za zdravstvenu zastitu majke i deteta Srbije "Dr Vukan Čupić".

godine za vreme redovnog sistematskog pregleda. pedijatra.2 % devojčica). pregled kičmenog stuba i pregled stopala (prednjeg. Beograd. aplazije levog pektoralnog mišića. RTG. pregledanih u periodu od oktobra do decembra 2005. i postavljena je dijagnoza Moebiusovog sindroma. MRI. Ravna stopala je imalo 91 % dece (90.94 % dece (2. Procena posture nakon fizijatrijskog pregleda koji je uključio procenu držanja tela. roditelja. Nikolić G.com Uvod: Ispitivali smo posturu dece u uzrastu od četiri godine u toku sistematskog pregleda u Vojnomedicinskoj akademiji.4 % devojčica). P PROCENA POSTURE KOD DECE U UZRASTU OD ČETIRI GODINE Pejović V. dok su deformiteti kičmenog stuba neznatno izraženi u ovom uzrastu.86 % devojčica). Dete je otpušteno u dobrom opštem stanju. terapeuta.4 % dečaka i 93. hipoplazije leve podlaktice sa anomalijom šake. EEG. korektivne ortoze za gornje i donje ekstremitete. ortopeda. Vukomanović A Vojnomedicinska akademija. med. Podaci su procenjeni procentualno u odnosu na ukupan broj dece. međutim kasnije on može da dovede i do ozbiljnijih problema u . Na Univerzitetsku Dečiju kliniku iz porodilišta je prevedeno muško novorođenče zbog krize disanja. Klinika za fiz. kao i deformitetima lokomotornog aparata. rano otkrivanje i lečenje deformiteta u posturi. sa zadovoljavajuće iskorigovanim deformitetima na lokomotornom aparatu.yu Sindrom Moebius predstavlja kongenitalnu paralizu facialnih nerava koja može biti udružena sa paralizom drugih kranijalnih nerava.6 % dece (6. anomalije na stopalima Pes equinovarus.6 % dečaka i 3. U pedijatrijskoj intenzivnoj nezi kliničko stanje se stabilizovalo posle čega je prevedeno na odeljenje fizijatrije radi sprovođenja terapije paralize oba facijalna nerva. Petronić I. Džamić D Univerzitetska dečja klinika. Na odeljenju fizijatrije sprovedena je elektroterapija. Loše držanje je imalo 11. Plavšić A. Srbija cirovic@Eunet.P MOEBIUS . Rezultati: Dobru posturu je imalo 6.77 % devojčica). Urađena je dijagnostika: EMG. Apgar 7. Beograd. Telesna masa na rođenju 3400.02 % dece (10.POLAND SINDROM: PRIKAZ SLUČAJA Ćirović D. Zbog toga što često ova deca imaju autizam neophodna im je i pomoć psihologa. Zaključak: Ravna stopala su najizraženiji deformitet u posturi dece. fizijatra. Cilj: Prevencija.49 % dečaka i 6. Srbija aleks_med@yahoo. kineziterapija. i rehabilitaciju. S obzirom na retku pojavu ove anomalije dijagnostikovanje i lečenje ove anomalije iziskuje multidisciplinarni pristup neurohirurga. Ravna stopala su u ovom uzrastu često zanemarljiv deformitet.oro dece iz Beograda u dobi od četiri godine.4 % dečaka i 11. Kifozu je imalo 2. Metod: Opservaciona klinička studija koja je obuhvatila 136 . srednjeg i zadnjeg segmenta).

razlika u visini rebarnih lukova. Teofilovski M3. hiperlordozom lumbalnog dela kičmenog stuba. P POVEZANOST ANTROPOMETRIJSKIH KARAKTERISTIKA I STATIČKE IZDRŽLJIVOSTI LUMBALNE I ABDOMINALNE MUSKULATURE KOD DEČAKA OD 7 DO 14 GODINA Radaković N1. pojava gibusa hemitoraksa u antefleksiji. Srbija ratatam@eunet. 3Zavod za protetiku.yu Uvod i cilj rada. Metodologija rada: Sistematskim fizijatriskim pregledom 2005/2006 školske godine pregledano je 1211 (hiljadu dvesta jedanaestoro) dece osnovnih škola na opštini.dvesta četrdeset petoro (20 %) dece. Skoliozu ima 245 . Zaključak: Pored intenzivnog rada na prevenciji i lečenju deformiteta kičmenog stuba treba raditi na edukaciji roditelja o značaju problema i visokom procentu dece kojoj je potrebna korekcija posture jer je još uvek broj dijagnostikovanih deformiteta mnogo veći od lečenih. kifozu 6 . P UČESTALOST DEFORMITETA KIČMENOG STUBA KOD DECE ŠKOLSKOG UZRASTA Bokan B. opuštenom trbušnom muskulaturom kao i prisustvom manje ili više skoliotičnog držanja. Stoga je neophodno raditi. mogu se javiti kod nekih oboljenja ili sindroma. kao i potreba za publikovanjem rezultata preventivnog i kurativnog rada koji se sprovodi.5 %) dece. Klinički kriterijumi za dijagnozu skolioze su: razlika u visini ramena. Antropometrijske karakteristike dece sa svojim senzitivnim periodima razvoja predstavljaju poteškoću u prevenciji spinalnih problema. na prevenciji i korekciji svih deformiteta posture. već i u ovom uzrastu.9 %) dece. posturalnu disfunkciju 326 . Dejanović A1. Ni jedno dete koje je redovno dolazilo na korektivnu gimnastiku nije imalo pogoršanje pri kontrolnom pregledu.5 %) dece.trista dvadeset šestoro (26. Promene . Jelenc J1. nejednaki Lorencovi trouglovi stasa.co. a naročito deformiteta stopala.šestoro (0. Mogu biti strukturalne i funkcionalne. Potrebu za nošenjem midera nije imalo ni jedno dete u ovoj školskoj godini što ukazuje da su skolioze naznačene u većini slusajeva (manje od 20 stepeni). Loše držanje tela karakteriše prisustvo svih ili nekoliko sledećih znakova: skapule alatae (odvojenost lopatica od rebarnih lukova). 2Institut za med reh. Milidrag M.posturi i do funkcionalnog ograničenja u fizičkim aktivnostima. kifoskoliozu 7-sedmoro (0.yu Uvod Skolioza predstavlja lateralnu krivinu kičmenog stuba u frontalnoj ravni. Devečerski G2. KC Novi Sad. Cilj rada: Isticanje značaja teme za populaciju u razvoju. Bajić R Dom zdravlja Savski Venac. Srbija biljanafiz@email. Miličević B1 1 Ordinacija CIM. a kifoza krivinu kičmenog stuba u sagitalnoj ravni. Beograd.

u cilju prevencije poremećaja u lumbalnoj regiji kod dece. Павловиќ П ЈЗУ Општа Болница.u antropometrijskom statusu izazivaju i promene u statičkoj izdržljvosti lumbalne i abdominalne muskulature.хормони-колаген Мишичи-асиметрија-простеогликани БИОМЕХАНИЧКИ ФАКТОРИ ЦИЛЈ: Прикажујемо случај на дјете (фамилија) са идиопатском јувенилном сколизом. može biti uzrok lumbalnom sindromu. Димитров П. Кавадарци Р. Testovi za procenu SILAM-a. 1999). Данас по РУШКОВСКИ сколиозе се дјеле у двије групе . Childs & Liebenson. У структурелне спадају – идиопатске сколиозе које НАЦХЕСОН – л983 год дао слечи модел мултифакторски могучности настанка идиоптских сколиоза: ГЕНЕТСКИ ФАКТОР ЦНС РАСТ МЕТАБОЛИЗАМ Равнотежа . Materijal i metode. Testovi se izvode najviše pet dana uzastopno. Različiti karakter povezanosti antropoloških varijabli i statičke izdržljivosti lumbalne i abdominalne muskulature.98 (McGill.com Кичма код пацијента се посматра у двије равнине – фронтално и сагитално и гледана тако нема никакав завој – искривјеност. Ако постои странична искривјеност . Zaključak Utvrđeni karakter povezanosti prostora antropometrijskih varijabli i statičke izdržljivosti lumbalno-abdominalne muskulature kod dece u osnovnoj školi.структурелне и неструктурелне. U ovom istraživanju su upotrebljena četiri standardna testa za procenu statičke izdržljivosti lumbalne i abdominalne muskulature nad 443 muška ispitanika u osnovnoj školi od 7 do 14 godina starosti.Македонија sencedimitrova@yahoo. Utvrđivanje karaktera povezanosti antropometrijskih karakteristika i statičke izdržljivosti lumbalne i abdominalne muskulature kod dečaka uzrasnih kategorija od 7 do 14 godina starosti. Cilj rada bio je da se pogodnim testovima ispita statička osetljivost lumbalne i abdominalne muskulature i registruju poremećaji koji bi pogodnom prevencijom sprečili budući razvoj lumbalnog sindroma. П ФАМИЛИЈАРНА (генетска) ПРЕДИСПОЗИЦИЈА – СКОЛИОЗЕ ПРИКАЗ КОД ЈЕДНЕ ФАМИЛИЈЕ Димитрова В. Rezultati Testovi za za procenu SILAM-a su na navedenom uzorku pokazali statističku značajnost 0. збор који произлази од грчке ријечи која означује – завој или искривјеност. i određene antropometrijske varijable za procenu longitudinalnih i transferzalnih dimenzija.на дјелом или цјеле кичме тада говоримо о СКОЛИОЗИ. tzv. volumena i mase tela. omogućava pravovremenu reakciju i upotrebu metoda fizičkog vaspitanja i medicine zajedno. .

При прегледом . 2Univerzitetska dečja klinika. са КОбовом аглом од 320.Тх9.2 и ротација пршленских тела од Тх12 . на возраст од 14 година.МАТЕРИЈАЛ И МЕТОДИ: Анализирани су податоци из здравствених картона . родителја.Л1.(На иста воизраст од 14 год лечена је са тракцијом и гипсани корсет) ДИСКУСИЈА И ЗАКЛЈУЧАК: Деца који имају генетску предиспозицију потребно је да се редовно контролирају посебно са стране матичног лекара. Petronić I2. са израженом ротацијом пршленских тјела.com Uvod: Utvrđeno je da deformiteti stopla kod dece često mogu da budu posledica neurološkog deficita usled spinalnog disrafizma. radiografsko i imidzing metode lumbo-sakralne regije kičme. neurofiziološko. Mladenovac.сви знаци за кифосколиозе позитивни. у средним дистаним партијама. кои следе исту (нарочито у горној тречини торакалне кичме). Рајзеров знак је 4. Прва бременост – прво дјете примјено на одделение на инсистиранје једног од родителја. анамнеза мајке. Да би се спречила и поновила ситуција са родителја (мајка) и одгоила здрава и права деца без ризика од остале компликације. Аголкифозе је 3ост.Л2.Л5 са Кобовом аглом од 430 гр. Дискални простори следе девијацију. од први и други степен на Л1 . Nikolić D2. са уредан породјај.физијатар.com. ортопед .налази са систематским прегледама. Дискални простори следе исту девијацију. P FIZIKALNO LEČENJE DEFORMITETA STOPALA KOD DECE SA SPINALNIM DISRAFIZMOM Milićević V1. Редуцирана торакална физиолошка кифоза. прачена ротациом пршленским тјелама што следе исту. Beograd. Назначена субхондрална склероза и формирани спондилофити вентрално. СЕСТРА родјена 1997 год РТГ наод: Дексроковексна девијација на торакални дио кичменог стуба. Knežević T2. са уредним менструалним циклусом. сестре и баке. као и редуцирана физиолошка лумбална лордоза. Друга је синистроковексна -тораколумбална од Тх12 . Прва је декстроконвексна торакална од Тх . РЕЗУЛТАТИ: Ради се о женском дјетету родјено 1992 год. МАЈКА родјена 1974 год РТГ наод: Двојна синистроконвексна девијација. Na osnovu rezultata pravi se .3 до Л1. Урадјено РТГ панораму са слечим наодом . са проширеним дискални простори. Ćirović D2. Као и РТГ налази. denikol27@yahoo. Žikić A2 1 Institut za rehabilitaciju Selters.на прикажаном скелетом прати се двојна сколиоза. Srbija vencane60@yahoo. Zbog toga je neophodno kompletno ispitivanje koje obuhvata pored kliničkog. Цео постнаталан и детски период уредан. гр2 и ротација од лесен степен на ТХ8 .

com. u sustini osnovni posturalni mehanizmi koji se sastoje od reakcija ispravljanja i reakcija ravnoteže. a rani i osnovni motorni oblici kontrole pokreta. korekciju deformiteta i osposobljavanje za hod uz adekvatno ortotisanje. Prikaz značaja ranog neurofizioterapiskog tretmana kod dece sa rizikom u njihovom daljem motornom razvoju. Markovska . Ljusevska .Trajčevska Z.Naumoska S. tetrakord sindroma i posle operisane meningomijelocele. Zaključak: Iz gore dobijenih rezultata neophodan je dijagnostički protokol i individualni terapijski program kako bi se postigla maksimalna korekcija deformiteta i omogućio funkcionalni hod. P RANI NEUROFIZIOTERAPISKI TRETMAN DECE SA RIZIKOM I NJEGOV ZNAČAJ Kitrozova Z. refleksnih mehanizama i inhibiciju aktiviranja i izgradnju pogrešnih odnosno patoloških šema držanja tela i pokreta. Mićunović M Spec.Ničeska L. Cilj. Posle završene serije vršena je ponovna evaluacija. Rani početak neurofizioterapiskog tretmana kod dece sa rizikom u prva tri tromesečja života je od velikog značaja. Cilj: je da se pravovremenom dijagnostikom i ranom adekvatnom fizikalnom terapijom postigne maksimalni funkcionalni oporavak i korekcija deformiteta. Kod okultnog i tetrakord sindroma dijagnostika je značajna jer je uz lečenje potrebno stalno praćenje da bi se utvrdio oporavak ili progresija deformiteta do kraja rasta. trebaju se razvijati pre početka učenja deteta kompliciranim funkcijama. bolnica za ortopediju i traumatologiju "Sv.mk Uvod. Abnormalni oblici položaja i pokreta moraju biti zaustavljeni. Erazmo. termo. U grupi Tetrakord sindroma u konsultaciji sa neurohirurgom ukoliko je došlo do pogoršanja kliničkog i neurofizioloskog nalaza vršena je neurohirurska intervencija posle čega je sprovođena fizikalna terapija. . R. Ispitivanjem je obuhvaceno 40 dece od čega je 24 pacijenata imalo OSD. 13 operisano od meningomijelocele i 3 pacijenta sa tetrakord sindromom u periodu od 2000-2005 godine. Rezultati: U grupi OSD sa paretičnom muskulaturom podkolenice i stopala imali smo značajno poboljšanje funkcije hoda i zadovoljavajuću korekciju deformiteta uz neophodno stalno praćenje. a inhibiraju abnormalne sa ciljem tačnijeg praćenja redosleda normalnog motornog razvoja deteta. Kod tih pacijenata sprovodi se kontinuirana fizikalna terapija uz konsultaciju ortopeda i neurohirurga. Makedonija mmicun@freemail. kinzi terapije uz primenu korektivnih longeta.individualni plan i program rehabilitacije. Mićunović . U drugoj grupi (operisanih) takođe smo imali oporavak paretične i paralitične muskulature. Sva deca su bila uključena u program elektro. zato što plastičnost infantilnog mozga dozvoljava stimulaciju normalnih posturalnih. Stimulišu se normalne rakcije. Metod: Na Univerzitetskoj dečjoj klinici (UDK) praćena je grupa dece sa valgus i varus deformacijom stopala kao sekvela okultnog spinalnog disrafizma (OSD).Ohrid".

Primenjivan je tretman Bobath-ovom metodom neurofizioterapiski tretman sa refleksnom inhibicijom i facilitacijom. godine.Materijal i metode. Svi pacijenti su praćeni i kontrolisani od strane neurofiziologa i oftalmologa.yu Uvod: Vizuelni evocirani potencijali (VEP) kao dijagnostička metoda daju nam bitne informacije o funkcionalnom integritetu optičkog sistema kao i bazične funkcije vizuelne percepcije. Praćena je grupa dece starosti od 2 meseca do 2 godine sa suspektnim oštećenjem vida. Nikolić D. 4 meseca (dvoje dece). Milicev S Univerzitetska dečja klinika. U periodu od januara 2001god. Milićević V. do avgusta 2006god. Dijagnoza je opisna: Praćenje razvoja (ostali su sa cerebralnom paralizom i na uzrastu od 1-13 godina). Od velikog je značaja u detektovanju disfunkcije i stepena oštećenja vida kod pacijenata sa kojima nije moguće ostvariti komunikaciju. kod šestoro dece je postignut normalni motorni razvoj. Inhibicija abnormalnih položaja pomoću "refleksno inhibitornih položaja" i facilitacija željenih obrazaca sprovodi se manuelnim radom sa detetom i veštim korišćenjem "ključnih tačaka" kontrole. od ukupno 203 pacijenata kod kojih je sprovođen ambulantni neurofizioterapiski tretman. kod kojih je sprovođen rani neurofizioterapiski tretman na uzrastu od 2 meseca (troje dece). kao sto su novorođenčad i odojčadi. Zaključak. Rani neurofizioterapiski tretman kod dece sa rizikom sprovodi se u cilju potpomaganja njihovog rasta i razvoja. Cilj rada je bio primena VEP-a kao dijagnostičke metode koja omogućava praćenje oporavka i sazrevanja CNS-a kod prematurusa i dece sa hiperbilirubinemijom kao i kod rizikobeba kod kojih je usled boravka u inkubatoru došlo do oštećenja vida na različitom nivou. Rezultati. 7 meseci (jedno dete) i 8 meseci (troje dece). 3 meseca (jedno dete). kod dvoje je manifestirana cerebralna paraliza. 5 meseca (dvoje dece). kod kojih je sprovođen rani neurofizioterapiski tretman. Srbija knez@eunet. . P ZNAČAJ VIZUELNIH EVOCIRANIH POTENCIJALA U EVALUACIJI DISFUNKCIJE I ZRELOSTI CENTRALNOG NERVNOG SISTEMA KOD PREMATURUSA Knešević T. Metod: Na Univerzitetskoj dečjoj klinici (UDK) obrađeno je 30 pacijenata u periodu od 2001-2006. izdvojeno je i praćeno samo 14 dece. Zbog toga je prva godina života od velike važnosti za dalji razvoj dece sa rizikom. latenca. Parametri koji su praćeni su: prisustvo odgovora. amplituda i oblik odgovora. U našoj studiji koristili smo VEP “FLASH” stimulaciju monokularno sa registracijom kortikalnih odgovora po internacionalnom 10/20 sistemu. Od četrnaestoro praćene dece sa rizikom. Koliko je raniji početak. kod troje od nepoznatih razloga tretman je prekinut i kod troje dece praćenje razvoja je u toku. Petronić I. toliko su izgledi za normalizaciju lokomotorike veći. Beograd.

Metode Analizirali smo dokumentaciju 58 pacijenata sa SACP koji su se na prvi ili kontrolni pregled javili u prvih šest meseci 2003. u trećem tromesečju 8 odojčadi.l. Od 11 prematurusa sa suspektnom atrofijom papile kod 3-je (27 %) su registrovani slabi formirani odgovori niskih amplituda. Ova odojčad su dijagnostički obrađena (EEG. U ove dve grupe pacijenata anlizirali smo zastupljenost faktora rizika za oštećenje CNS-a (prematuritet. Zaključak: Iz dobijenih rezultata možemo zaključiti da su kod svih pacijenata registrovane promene VEP-om od potpunog prekida provodljivosti do srednje teške disfunkcije. Beograd. tortikolisa i talovalgusa stopala . asimetrije u posturi . Cilj rada je da ukaže na potrebu rane dijagnoze. Ova odojčad upućivana su iz savetovališta zbog odstupanja u neuromotornom razvoju .Jovanović S. Simonović V. Ostojić S.l. Srbija office@sbcprn.2. dok je kod 11 (18. FOU. Ovi pacijenti su se na prvi pregled javili u uzrastu odojčeta. Kod ove dece pratili smo pojavu provodljivosti optičkog nerva koja nam je kao indirektna metoda omogućavala procenu funkcije vizuelnog puta i maturaciju vizuelnog korteksa. Od 12 pacijenata sa kongenitalnom kataraktom kod 5-oro (42 %) nije registrovana provodljivost. hiperbilirubinemija. faktori rizika u trudnoći). odstupanja u EEG i UZ nalazu CNS-a i rezultate . asfiksija. latenci u fiziološkim granicama. talovalgusa stopala . Psihomotorni razvoj ove odojčadi može ići i u pravcu neurološkog deficita. UZ CNS-a. HIC. MR). sumnje na spastičnu hemiprazu .com Uvod Pod sindromom asimetrije centralnog porekla (SACP) podrazumeva se istovremeno postojanje asimetrije u posturi. kontinuiranog praćenja odojčadi sa SACP i na značaj ranog habilitacionog tretmana. P PRAĆENJE SIMPTOMATSKI RIZIČNE ODOJČADI SA SINDROMOM ASIMETRIJE CENTRALNOG POREKLA Gajić . 12 ih je imalo kongenitalnu kataraktu.96 %) ispoljen neurološki deficit. Rezultati Na kraju praćenja. niže amplitude i slabo formirani odgovori. godine. EP. Radovanović Lj. u prva dva tromesečja . Od 7 pacijenata sa mikroftalmusom 5-oro (71 %) je imalo prekid provodljivosti a 2-je (29 %) je imalo slabo formirane odgovore niskih amplituda i produženih latenci. HIE.l. od 58 pacijenata sa SACP kod 47 (81. neonatalne konvulzije. dok je kod 7-oro (58 %) registrovana produžena latenca. 7-oro mikroftalmus i 11 atrofiju papile optičkog nerva.7.Rezultati: Od 30 prematurusa. uključena u habilitacioni treman i kontinuirano praćena najmanje do uzrasta od godinu dana. dok je VEP najmanje senzitivan u dijagnostici kongenitalne katarakte.24. dok su kod 8oro (73 %) registrovane i produžene latence. hipertonije . distribuciji tonusa i posturalnom reaktibilitetu.8. Vidović P Specijalna bolnica za cerebralnu paralizu i razvojnu neurologiju.03%) došlo je do korekcije asimetrije. U našoj studiji najveća senzitivnost VEP-a kao metoda je kod atrofije papile optičkog nerva.50. sumnje na leziju brahijalnog pleksusa .

češće odstupanje EEG i UZ nalaza CNS-a od fiziološkog i veći procenat kašnjenja psihičkih funkcija. P EVALUACIJA MERA RANE REHABILITACIJE I PLUĆNIH KOMPLIKACIJA KOD DECE SA UROĐENIM SRČANIM MANAMA OPERISANIH NA UNIVERZITETSKOJ DEČJOJ KLINICI TROGODIŠNJE ISKUSTVO Nikolić D.2005. 11 odojčadi desno 3 pacijenta: 2 novorođenčeta. god. Grupu dece smo podelili u odnosu na tip komplikacije i starost. Program mera plućne rehabilitacije zauzima najznačajnije mesto sa obzirom na apsolutnu primenu i dobre rezultate u ranom postoperativnom periodu u svim uzrastima. Raznolikost kliničkog ispoljavanja i posledice na drugim sistemima zahtevaju timski rad u njihovom praćenju i lečenju.57 %) asimetrija je iskorigovana u prvoj godini života. Heterogenost dužine primene tehnika rane rehabilitacije ukazuje na neophodnost individualnog pristupa svakom detetu. značajnije zastupljena u periodu odojčeta. vertikalizacija (V) kod 3 deteta i hod (H) kod 1 deteta. Milinčić Z. Zaključak: Najčešća postoperativna komplikacija je atelektaza levo. Zaključak Razvoj SACP može ići i u pravcu neurološkog deficita što ukazuje na potrebu rane dijagnoze. a kod 19 (40. Petronić I. Beograd. Milićević V. Od 47 pacijenata sa iskorigovanom asimetrijom kod 28 (59. Pasivno relaksirajući pokreti (PRP) i perkusiona drenaža (PD) su primenjeni kod svih pacijenata.10/1000 živorođene dece. Dužina primenjenih tehnika se kretala od 3 dana do 33 dana sa najvećom srednjom frekfencijom od 6 dana. 1 deteta starosti 3 godine obostrano kod 1 odojčeta Desni pneumotoraks 1 odojče. Metod: Obrađeno je 387 dece lečenih na UDK u periodu od 2003 . Knežević T Univerzitetska dečija klinika.com Uvod: Urođene srčane mane predstavljaju najčešće urođene mane kod dece koje se se javljaju u 30 %. Mere rane rehabilitacije smo podelili prema tipu vežbi i dužini njihovog izvođenja. Cilj rada je bio sagledavanje plućnih postoperativnih komplikacija kod dece sa USM operisanih na Univerzitetskoj dečjoj klinici (UDK) u toku 3 godine kao i program rane rehabilitacije primenjene kod ove dece u cilju poboljčanja funkcije i sprečavanja komplikacije. Atelektaza se javila u 20 pacijenata i to: levo: 16 pacijenata: 5 novorođenčadi. . kontinuiranog praćenja i ranog uključivanja u habilitacioni tretman. Njihova incidenca je 8 . Srbija denikol27@yahoo. U grupi pacijenata sa neurološkim deficitom postojala je veća učestalost faktora rizika.42 %) nakon prve godine. vežbe disanja (VD) kod 14 dece.psihološkog testiranja. Rezultat: Plućne komplikacije su se pojavile kod 21 deteta.

R. te antivirusne itd.49 %) sa ak. kao i izbegavanje kontakata sa ak. uzrast dece: 0 18 god.43 %): bronhiektazije. obstruens. pravilna i punovredna ishrana i nega dece. te aerohelio i klimatoterapija itd. respiratorne vežbe. Zaključak: Pored medikamnetozne (etiološke i simptomatske. vežbe za jačanje muskulature. i slikovit prikaz drenažnih i dr. bronhitisom. dobija se optimalni učinak u lečenju i rehabilitaciji plućnih bolesti. Zafirovska E5 1 Institut za belodrobni zaboluvanja kaj decata (IBZD). Mickovski V3.itd.P NAŠA ISKUSTVA SA PREVENCIJOM. 2198 (11. pri psihijatriska bolnica – Skopje. terapije).na respiratorni nespecificni i alergiski zaboluvanja Otesevo 3 Specijalna detska bolnica za lekuvanje i rehabilitacija – Ohrid 4 Specijalna bolnica za lekuvanje i rehabilitacija na belodrobni zaboluvanja i TBC Jasenovo 5 Interno odd. Sveukupnom pravilnom primenom svih ovih mera. Skopje. hospitalnog morbiditeta (od 2000 .2005g) nekih pneumopatija u IBZ. infekcijama. 2019 (10. LEČENJEM I REHABILITACIJOM AKUTNIH I HRONIČNIH PNEUMOPATIJA KOD DECE I ADOLESCENATA Zafirovski Lj1. Za prevenciju: vakcinacije (pored redovnih uvođenje i kod nas antipneumokokne i antihemofilusne kao redovne.). Rezultati: Kod svih je primenuvan interni protokol: ACTD = KD + EV + FET dijagnosticki i terapeutski.Makedonija 2 Zavod za lekuvanje i reh. Proevski J2. vežbe relaksacije. aspiracije sekreta (kod dojenčadi) ili i drenažne tehnike. 261(6. kao i aerohelio i klimato terapija te higienodietetski rezim itd. 82 (0. kao i prikaz najčešćih respiratornih vežbi. Buzalkov G4.85 %) dece hospitalizirani zbog pneumonija. Vršena je i edukacija pacijenata.com U lečenju i rehabilitaciji pneumopatija u dece pored medikamentozne etiološke i simptomatske terapije nezaobilazna je i respiratorna kineziterapija (RK). a kod pleuropneumonija prevenira stvaranje pleuralnih athezija itd. Kozle. RK pomaže toaletu disajnog stabla (čime pomaže disajnu funkciju ali i olakšava tegobe bolesnika što je veoma važno kod male dece. i dizajniran je program praćenja pacijenata. pomaže i reekspanziju pluća i uzvraćanje plućne elastičnosti. . Cilj: Prikaz 6 god. kao i opšti fizički trening itd. R.59 %): bronchitis rec. potporne itd. a pospešuje se i skraćuje lečenje. respiratornim i dr. tehnika zavisno od lokalizacije obolenja. Makedonija zafirov2002@yahoo. Micevska D2. olakšavaju se tegobe pacijenata te poboljšava ukupni kvalitet života. Materijal i metode: Opservirali smo 10870 (56. pružana je psihosocijalna podrška osobito hroničarima. Svi pacijenti su ispisani kao poboljšani. nezaobilazna je i RKi ako se pravilno upotrebi korisna je u lečenju i rehabilitaciji respiratornih bolesti.56 %) sa astmom.

smanjuje se bol i respiratorni discomfort. R. 8 hirurški tretiranih plućnih abscesa. Materijal i metodi: Opservirano je 100 operisane dece.NAŠIH PACIJENATA Zafirovski Lj1. aktivne). 46 . od kojih 46 sa Echinococcus pulmonum. tretiranih konzervativno u istom periodu). Sotirovski Gj3. Zaključak: Preoperativna priprema olakšava sam torakalni hiruski zahvat i čini ga bezbednijem. vežbe za donje ekstremitete. Od njih 54 . 4Zavod za lekuvanje i rehabilitacija na nespecificni i alergiski belodrobni zaboluvanja. u istom periodu. Svi pacijenti su ispisani kao poboljšani. vežbe dijafragmalnog kontrolisanog disanja.operisanih bronhiektazija (od ukupno 82 konzervativno tretiranih bronhiektazija. 5 sa likvidopneumotoraksom. Miskovska – Saljamovska G4 1 Institut za belodrobni zaboluvanja kaj decata. vežbe za muskulaturu trupa. hernije. jačanje mišića sinergista (koje će biti pomoć operisanim agonistima). te poboljšava kvalitet života. 2 Klinika za torakalna hirurgija Medicinski fakultet. .muški. no samo pokazivanje). što remeti držanje trupa. Postoperativno: toaleta disajnog stable (posturalna drenaža. Karagjozov M2. prevenira se plućni i lokomotorni invaliditet.com Čak i najveštija torakotomija ostavlja patoanatomski i patofiziološki reziduum: posthiruška (traumatska) atrofija i skraćenje ozleđene muskulature. kao niti dijafragmalne i dr. 3 Specijalna detska bolnica za lecenje i rehabilitacija. pokretljivost ramena. Skopje. 7 sa hirurškom drenažom empijema. strukturalna skolioza.ženski. vežbe za rameni pojas. te fibrozna ankiloza okolnih mišića ramenog pojasa. Skopje. tumori. kao i dozirani opšti fizički trening. te psihološka podrška pacijentima i roditeljima. tehnike iskašljavanja (veoma pažljivo kod ehinokoknih cisti i ne kod distendiranih. a moguće su i defornmacije toraksa (s obzirom na funkcionalnu kompleksnost mišića trupa). Nisu uklučeni operisani medijastinalni i dr. torakoperkusije vibracije toraksa. suportivne. Ohrid. Micevska D4. 6 . disajnih i korektivnih vežbi. Cilj: Prikaz naših iskustva sa preoperativnom pripremom kao i postoperativnom rehabilitacijom torakotomirane dece iz našeg materijala. vežbe za širenje toraksa. Otesevo. korektivni položaji. niti funduplikacije gastroezofagealnih refluksa itd. Kondov G2. Rezultati: Kod svih je preoperativno primenjivana: edukacija i uvežbavanje korektivnih položaja. 28 sa traheobronhijalnim anomalijama. a zajedno sa postoperativnom rehabilitacijom se preveniraju postoperativne komplikacije.P PREOPERATIVNA PRIPREMA I POSTOPERATIVNA REHABILITACIJA KOD TORAKOTOMISANE DECE .odd za respiratorna rehabilitacija i fizikalna terapija.Makedonija zafirov2002@yahoo. srednja uzrast: 9. disajne i korektivne vezbe: (pasivne.hiruški tretiranim (ne računajući 37 pleurita. itd) tehnike iskašljavanja. vežbe forsiranog ekspiriuma. Ove kompleksne i nepoželjne funkcionalne posledice treba prevenirati pravilnim lečenjem koje obavezno uključuje ranu i upornu fizikalnu terapiju.38.

Vlahović N Institut za zdravstvenu zaštitu majke i detete Dr Vukan Čupić.. Veles: odeljenje za . ovaj deformitet se nalazi odmah iza urođenog iščašenja kuka. urođeno krivo stopalo.yu Uvod: Pes equinovarus.Fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. Sa njihovom saradnjom bi se delovalo na rano otkriće i suzbijanje. Srbija tanja_j@eunet.Milanović J.. Razlikujemo dva vida tortikolisa: urođeni i stečeni. Značajno je iskoristiti prva 3 meseca života.. neonatolozima.m. sternocleidomastoideus-a pa tada govorimo o (kongenitalnoj hemivertebri).com Uvod: Tortikolis je prunudan položaj vrata i glave.. neposredno po rođenju. Rakić .. a drugi anomalije pri formiranju ploda i odnosi se na skraćenje krajeva m.Ginekologiju i akušerstvo ..Neonatologija. razvrstanih po polu. Cilj rada je da istaknemo značaj i efekat rane primene procedura fizikalne terapije. Cilj: Prikaz tortikolisa kod novorođenih u periodu od tri godine ispitivano na materijalu iz JZU . Tada će njegove gestikulacije biti organoleptički primetne i propraćene i drugim problemima.OPŠTA BOLNICA. nagnut na jednu stranu. 2004 god.. nacionalnoj pripadnosti i mestu stanovanja (grad . Razlikuju se strukturalni i posturalni pes equnovarus. do 1 mesec. VELES Stoilovska T1. Stečeni tortikolis je posledica neuroloških bolesti.P TORTIKOLISI KOD NOVOROĐENIH NA MATERIJALU IZ JZU . varus. Jedan vid urođenih je posledica akta rađanja.7 dana. Cvetković K. Kod urođenog tortikolisa govorimo o neuhranjenosti ili ishemiji m. uzrastu (uzrasne grupe od 0 . Sugareva L2 1 Odeljenje za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. je najteži deformit stopala koga karakterišu 4 osnovne komponenete: ekvinus. Po učestalosti. . 2005 god. kada se deformitet najlakše koriguje. do 15 dana. a tačna etiologija nije poznata. u procesu lečenja kongenitalnog ekvinovarusa. i odelenje za . P ZNAČAJ PRIMENE RANE FIZIKALNE TERAPIJE U LEČENJU PES EQUINOVARUSA Jevtić T. Materijal i metode: Retrospektivni prikaz studije novorođenih u periodu od tri godine: 2003 god..m. Diskusija i zaključak: Za suzbijanje ove bolesti potrebna je kompletna saradnja sa: ginekolozima.Opšta bolnica. adduktus i ekskavatus. 2Odeljenje za ginekologiju i akušerstvo. Opšta bolnica Veles. pedijatrima i ortopedima. U samom radu izložićemo slike koje idu u prilog ove bolesti. sternocleidomastoidius-a. do 3 meseca i do 6 meseca ). R Makedonija tstoilovska@yahoo. Beograd. Ako se na vreme ne otkrije i ne raeguje adekvatno može doći do trajnog oštećenja mišića sa iskrivljenjem lica.selo).

Ranim započinjanjem fizikalnog tretmana. te je po incidenci od 0. odnosno 6 meseci.sa teritorije Opštine Kruševac kod kojih je u optimalno vreme započinjanja fizikalna terapija i kontrolnu grupu od 23 dece .upućenih iz Domova zdravlja susednih opština (Trstenik. STERNOCLEIDOMASTOIDEUSA (SCM) Mijušković G.4 -1. . elektroterapija .05. 35 dečaka i 17 devojčica. Varvarin). Matić D. na odeljenju fizikalne medicine i rehabilitacije lečeno je ukupno 80-oro dece pod dijagnozom pes equinovarus. Metodologija: Ispitivanje je sprovedeno u Službi dečje fizijatrije Zdravstvenog centra Kruševac (ZCK). dužina trajanja fizikalnog tretmana kao i efikasnost fizikalnog tretmana dece sa CMT sa pseudotumorom m. Fizikalni program treba kod svakog deteta sprovoditi dovoljno dugo i svako dete pratiti do završetka rasta. Zaključak: Urođeno krivo stopalo nikada ne može po veličini. desnostrani kod 22-oje. postižu se zadovoljavajući rezultati i smanjuje se broj operisane dece. Srbija hansmiha@my-its. Ciljevi rada: Da se sagleda i analizira. Obe grupe ispitanika tretirane su . kod kojih se nije uticalo na vreme javljanja na fizikalni tretman. u saradnji sa Odeljenjem neonatologije i Službom razvojnog savetovališta ZCK u periodu 01. P OCENA USPEHA I DUŽINA TRAJANJA FIZIKALNE TERAPIJE KOD DECE SA KONGENITALNIM MIŠIĆNIM TORTIKOLISOM (CMT) SA PSEUDOTUMOROM M. a uzorak je bio apsolutan. a na Rtg snimku Kite-ov ugao veći od 350. Azdejković Lj Zdravstveni centar Kruševac. iskorigovanu varus komponentu. Rezultati: Zadovoljavajućom korekcijom smatrali smo stopala kod kojih smo dobili pasivnu dorzifeksiju veću od 1100. obliku i funkciji poprimiti karekteristike potpuno normalnog stopala. Procedure fizikalne terapije koje smo primenjivali u lečenju pes equinovarusa su: kineziterapija. Obostrani pes equinovarus je dijagnostikovan kod 44-oro. a levostrani kod 14-oro dece. termoterapija od 15. Od ukupnog broja dece bilo je 58 dečaka i 22 devojčice. neposredno po rođenju. Brus. Nakon potvrđene dijagnoze CMT formirali smo dve grupe ispitanika: eksperimentalnu grupu od 29 dece . starosti od 5 dana do 6 meseci. dana života u vidu parafinskih kompresa. Prospektivna studija je obuhvatila 52 dece. Aleksandrovac. Osim 5-oro dece. ostala deca su hospitalizovana u prvih mesec dana života. 2001.net SZO je 1973 god. 2004. svrstala CMT u grupu kongenitalnih deformacija. Kod ostale dece Rtg i klinički nalaz nije bio zadovoljavajući i ta deca (njih 29-oro) su u ovom periodu podvrgnuta operativnom zahvatu . SCM. koja su prvi put dovedena na pregled sa 5. Ćićevac. u odnosu na vreme započinjanja tretmana i ograničenje pasivnog obima pokreta rotacije.Materijali i metodi rada: U periodu od 2000 do 2005 godine.elektrostimulacija na potkolenu muskulaturu po savlađivanju kontraktura i plasirali smo korektivne natkolene gipsane longete koje doprinose održavanju postignute korekcije. Ove rezultate smo postigli kod 51-og deteta.9 % na trećem mestu kongenitalnih mišićno skleletnih anomalija.

Dužina trajanja terapije u ispitanika eksperimentalne grupe kod kojih je započet tretman u prvih 30 dana starosti deteta iznosio je 67. Rezultati: Prosečna starost dece eksperimentalne grupe pri prvoj prezentaciji. Krajnji ishod fizikalnog tretmana analiziran je kroz dužinu trajanja tretmana. a pod Dg: Sy. Šolaja V Zavod za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju ‘’Dr Miroslav Zotović’’. sa postavljanjem lakta u poziciji 90 st. Srpska vera@ibhibih. p < 0.001). Redovito išli na kontrole. je terapiju CMT sa pseudotumorom m. Sy. laktovima. značajno najveći broj dece kontrolne grupe.terapijskim protokolom započetim danom dolaska u ZCK. Zbog osjećaja hladnoće u rukama i nogama.05). pregledana od strane vaskularnog hirurga – klinički nalaz na arteriovenskom sistemu gornjih i donjih ekstremiteta izuzev oslabljenih pulsacija art. zahvat desnog lakta – Arthrodesis cubiti dex. je terapiju CMT sa pseudotumorom m.istim fizikalno . Sa dvije godine starosti na dječijoj klinici Beograd urađena ablacija prekobrojnog palca desno i op.SCM.001). dece sa kongenitalnim mišićnim tortikolisom sa pseudotumorom m. u odnosu na vreme započinjanja tretmana i na početno ograničenje pasivnog obima pokreta rotacije. Djevojčica iz III uredne trudnoće. pedis obostrano . Trajanje tretmana je kraće i uspeh terapije bolji u dece koja su se javila u prvom mesecu starosti. dors. Tako je u eksperimentalnoj grupi utvrđena značajna korelacija srednje jačine (r = 0. thoracolumbalis. Po otpustu preporučen pregled fizijatra.28 dana.SCM.I bil. je značajno manja od starosti dece kontrolne grupe (p < 0. R. Analizom korelacionih koeficijenata uočili smo linearnu zavisnost dužine trajanja terapije i starosti ispitanika na početku tretmana. p < 0. Banjaluka. zahvat oba stopala – Megadactilija et clinodactilia pedis dig.373.org U našu ustanovu je prvi put upućena na liječenje jedanaestogodišnja djevojčica zbog ograničenih pokreta u ramenima. a u kontrolnoj grupi je utvrđena jaka pozitivna korelacija (r = 0. odmah po porodu uočene malformacije na licu. SCM. P REHABILITACIJA DJEVOJČICE SA ANOMALIJAMA LOKOMOTORNOG APARATA I KRAINOFACIJALNOM DISOSTOZOM Marjanović B. rukama.05 dana.Stevanović Đ. dok je kod onih kod kojih je lečenje započeto u drugom mesecu prosečna dužina lečenja iznosila 72. Dragić D. i imala zaostatak pasivnog obima pokreta rotacije manji od 30°. Kod ispitanika kontrolne grupe prosečna dužina trajanja tretmana iznosila je 94. kao i kada se posmatraju zajedno. Zaključak: Rezultati ovog istraživanja su potvrdili uspeh fizikalnog tretmana. zbog čega je prebačena na odjeljenje neonatologije bolnice u Užicu. započeo u drugom mesecu starosti (p < 0. Sa nepunih pet godina IOHB ‘’Banjica’’ zbog ograničenih pokreta u oba lakta urađen op. Crouzon. Papić . Kyphoscoliosis vert. Apert. nogama. značajno najveći broj dece eksperimentalne grupe.87 dana.664. šakama i zbog krive kičme.001).001). započeo u prvom mesecu starosti (p < 0. gde se nije uticalo na vreme javljanja.

Vlajković M. ramena povijena prema naprijed. lice spljošteno. pronaciju i supinaciju ne izvodi. Kretnje u ramenima redukovane. vodjenje dnevnika mokrenja u toku 48 časova. Pre uključivanja u studiju kod sve dece je izvršen klinički pregled. komunikativna. Klinički centar Niš. Cilj rada je bio da ispita efikasnost kombinovane primene BT-A i standarne uroterapije u lečenju dece sa disfunkcionalnim mokrenjem. skraćeni palčevi. koljenima i oba TC izvodi. čučanj izvodi. pokretna. Materijal i metod rada: prospektivna klinička studija je obuhvatila 9 neurološki zdravih devojčica. kičmeni stub u torakalnom dijelu kifotičan. hod na petama i prstima izvodi. nalaz: Djevojčica u dobi od jedanaest godina. šaku formira. korekcija stava je bolja. redukovan program za kifozu i skoliozu. dobila se minimalna fleksija lijevoga lakta. Dimitrijević L. diskretno skoliotičan. Program terapije: Kinezi. bavi se ritmikom.yu Uvod: Botulinum toksin tip A (BT-A) predstavlja snažan antagonist muskarinskih receptora koji izaziva različit stepen paralize poprečno-prugastih mišića. Kod odpusta je došlo do poboljšanja kretnji u ramenima. Lazović M. ultrazvučni pregled bubrega i mokraćne bešike. hidratacija i korekcija opstipacije) bez poboljšanja. P KOMBINOVANA PRIMENA BOTULINUM TOKSINA TIP A I REHABILITACIJE DONJEG URINARNOG TRAKTA KOD DECE SA DISFUNKCIONALNIM MOKRENJEM Živković V. svodovi stopala spušteni. Kl. Milić H. Kretnje u kukovima. Zbog pogoršanja funkcije desnog lakta indiciran ponovo op. lijevi lakat u ekstenziji. rehabilitaciju i protetiku. desni lakat u semifleksiji. radna th. Uloga BT-A u lečenju neurogenih poremećaja mokrenja kao što su hiperaktivnost detrusora i detrusor . zahvat zašto se roditelji nisu odlučili. Dorzifleksija oba RC redukovana. kao i urofloumetrija sa odredjivanjem postmikcionog rezidualnog urina. analiza urina i urinokultura. sindaktilija obostrano. pravilan položaj pri mokrenju. uvećane očne jabučice. BT-A (Dysport) u dozi od 500 jedinica je davan transperinealno u spoljašnji uretralni sfinkter. mentalni razvoj uredan. u ASŽ je donekle ovisna o tuđoj pomoći zbog redukovanih pokreta u laktovima i šakama. termo. prsti kratki deformisani. hidro. pasivna korekcija minimalna. Srbija petvesna@eunet. Nakon 2 nedelje . Malo je podataka o primeni BT-A u lečenju funkcionalnih poremećaja u neurološki zdrave dece.uredan. Cilj rehabilitacije je očuvanje i unapređenje sadašnji sposobnosti i sprečavanje pogoršanja novih oštećenja uz često obnavljanje rehabilitacionog tretmana. Slavković A Klinika za fizikalnu medicinu. osloncem na puna planta. sa disfunkcionalnim mokrenjem koje su lečene blokatorima α-1 adrenergičkih receptora i standardnom uroterapijom (trening mokračne bešike. 3-11 godina starosti. dosta dobro korektivan.sfinkter disinergija je dobro poznata. U školi redovito pohađa nastavu fizičkog vaspitanja.

Cilj anamnestičkog istraživanja je da utvrdi opravdanost uvođenja preventivnih programa i adekvatne mere prevencije koji će delovati na smanjenje faktora rizika fizičke neaktivnosti. Svetska istraživanja upozoravaju na fizičku neaktivnost kao faktor rizika koji ima za posledice gojaznost.yu Uvod: Fizicka neaktivnost je epidemija savremenog društva. količina izmokrenog urina (ml). Poremećaj njihovog zdravlja se neposredno reperkutuje na zdravlje čitave nacije postajući tako javno-zdravsveni problem. Anamnestičke studije ukazuju povećan trošak budžeta. postmikcioni rezidualni urin (ml). registrovano je značajno smanjenje postmikcionog rezidualnog urina. . (DM tip II) KVO. ali nismo uključeni u istraživanja na nacionalnom nivou pa samim tim ne postoji nacionalna strategija prevencije. kompjuterske igre). Kod nas postoje istraživanja fizičke neaktivnosti kao faktora rizika na lokalnom nivou. opstipaciji i kvalitetu života. dok značajno poboljšanje parametara urofloumetrije nije verifikovano. Pre i 6 meseci nakon davanja Dysporta vršeno je popunjavanje upitnika (modifikacija Van Gool-ovog upitnika) o prisustvu i stepenu dnevne urinarne inkontinencije. Nijedno dete nije imalo sistemske neželjene efekte u vezi sa primenom Dysporta. Pre terapije i nakon perioda praćenja od 6 meseci analizirani su sledeći parametri: totalni kapacitet mokraćne bešike (izražen u procentima kapaciteta očekivanog za uzrast). ali savremen način života utiče na ranu pojavu faktora rizika. a koji će biti primenjivi u našoj sredini. kao i vežbe za relaksaciju mišića karličnog dna. Kontrolna urofloumetrija je radjena 6 meseci nakon administracije BT-A. metaboličke poremećaje. poremećaje u ponašanju. Prospektivne studije sa većim brojem pacijenata su neophodne radi potvrde ovih inicijalnih pozitivnih rezultata.uključivan je rehabilitacioni tretman koji je obuhvatao trening mokračne bešike. zavisnost od informacionih tehnologija (internet. prosečna brzina protoka urina (ml/s). Rezultati: Šest meseci nakon davanja Dysporta postignuto je statistički značajno smanjenje ukupnog skora dobijenog iz upitnika što ukazuje na poboljšanje urinarne inkontinencije i simptoma otežanog mokrenja. chat rooms. Zaključak: naši rezultati ukazuju da se primenom BT-A uz rehabilitacioni tretman mehanizam mokrenja kod dece sa disfunkcionalnim mokrenjem rezistentnim na standarne oblike terapije može značajno poboljšati i održati najmanje 6 meseci. direktno povezan sa posledicama fizičke neaktivnosti. načinu mokrenja. Srbija dzsarigrad@sbb. noćne enureze. mokrenje u prisustvu lekara sa korekcijama akta mokrenja. Mandić N. Takodje. Tripković G Dom zdravlja Stari Grad. edukaciju o pravilnom položaju pri mokrenju. maksimalna brzina protoka urina (ml/s) i oblik urofloumetrijske krive. vreme mokrenja (s). Deca se smatraju najzdravijim delom drustva. Beograd. P FIZIČKA NEAKTIVNOST DECE KAO JAVNO ZDRAVSTVENI PROBLEM Ljubinković K.

„Mihajlo Petrović-Alas“ I OS „Braća Baruh“ 2005/2006god. -lokalnoj zajednici. implementaciju preventivnih programa u pravcu edukacije zdravih stilova života usmerenih ka: -pojedincu. 4. Rezultati istraživanja ukazuju da je potrebno osmisliti i primeniti strategiju prevencije fizičke neaktivnosti. U preventivnom programu bila su uključena deca četvrtog razreda njih 180. Postoji trend porasta troškova lečenja od posledica fizičke neaktivnosti u svetu što očekujemo i u našoj sredini. -porodici.S. podršku resornih Ministarstava.Metod: Sprovedeno je istraživanje u okviru Preventivnog pilot projekta „ Živimo Zdravo” Pilot-projekat je realizovan u dve osnovne škole na teritoriji opstine Stari grad u Beogradu i to O. Zaključak Predlazemo: 1. njihovi profesori i roditelji. . Instrument istraživanja je upitnik. 2. U statističkoj obradi podataka korišćene su deskriptivne i analiticke metode. -školi. medijsku kampanju. Strateški adekvatan program prevencije bi popravio kvalitet života korisnika zdravstvenih usluga i uticao na smanjenje troškova budžeta od lečenja posledica fizičke neaktivnosti. kartoni sistematskih pregleda pedijatra i fizijatra. izgradnju i dostupnost terena za fizičku aktivnost. 3.

koji se zatim senzornim neuronima prostiru do zadnjih rogova kičmene moždine. Prostaglandini su proinflamatorni lipidi koji nastaju od arahidonske kiseline pod uticajem enzima ciklooskigenaze (COX). talamusa i somatosenzorne kore velikog mozga. koji ublažavaju bol. epidermalni faktor rasta.10.2 i Kojović J 3 1 Univerzitet Crne Gore – Fakultet primijenjene fizioterapije Igalo. luče niz faktora koji direktno ekscitiraju ili senzitizuju nociceptore. slobodnim završecima A-delta i C-vlakana.9 . i to ne samo za ublažavanje bola već i za redukciju rasta tumora. nesteroidne antiinflamatorne i druge lekove. Srbija dejanvuk@cg.4. može se uticati lekovima. kao što su makrofage.9 Tu spadaju prostaglandini. U metastatskom i uznapredovalom stadijumu bol oseća 75 do 95% bolesnika.yu Bol utiče veoma destruktivno na kvalitet života bolesnika sa kancerom. pored povoljnog dejstva na tok bolesti. 7. ali ispoljavaju i sporedne štetne efekte. endotelini.2 Sivački-Žitnik S. Svaki od ovih faktora igra važnu ulogu u pojavi bola kod pojedinih oblika kancera. Tumorske ćelije i inflamatorne ćelije u vezi s tumorom. 16 Neki eksperimenti ukazuju na ulogu COX-2 enzima u angiogenezi i rastu tumora. izazivaju brojne štetne efekte. Crna Gora 2 Institut za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju „Dr Simo Milošević” Igalo. brojne transdukcione molekule za detekciju noksičnih draži. 11. 14. neutrofili i T-limfociti. Često je i prvi simptom bolesti. gde nastaje percepcija bola.Tema VI REHABILITACIJA BOLESNIKA SA MALIGNIM OBOLJENJIMA KANCERSKI BOL: ETIOPATOGENETSKI ASPEKT. hemoterapija i hirurške intervencije.1. Pojedine tumorske ćelije i makrofage u vezi sa tumorom imaju visoki nivo COX-2 enzima i u znatnoj meri produkuju prostaglandine. Transdukcija se odigrava u nociceptorima. To se odnosi i na opijate. faktor rasta koji potiče od trombocita. Crna Gora 3 Klinički centar Niš. koji postoji u dva izooblika: COX-1 i COX-2. transformišući faktor rasta. s različitim stepenom osetljivosti. Patogenetski aspekt Bol nastaje transdukcijom noksičnih draži u elektrohemijske signale. 12 Otuda lekovi COX-2 inhibitori imaju svoje mesto u tretmanu kancera. pri čemu se njegova učestalost i intenzitet povećavaju tokom progresije bolesti. koji poseduju. EVALUACIJA I MENADŽMENT Mihajlović V. a na neke od njih. koji.1. interleukini 1 i 6.9 U lečenju kancera koriste se razni modaliteti kao što su zračenje. prostaglandine i endoteline.

13 Endotelin je takođe involviran u angiogenezu i rast tumora. kao i bola uopšte. koji se projektuje iz udaljenih organa kao posledica konvergencije nociceptorskih somatskih i visceralnih vlakana u nivou zadnjih rogova. Javlja se u dva modaliteta: kao stimulus zavisni i stimulus nezavisni bol. obično počinje podmuklo. somatski. Prema distribuciji. u vidu grčeva i stezanja ili oštar. može biti tup. koja na kraju trigeriše ekspresiju C-fos proteina. breakthrough pain) posebna je vrsta kancerskog bola. javlja se neočekivano. Neuropatski bol se opisuje kao gorući. jesu: intenzitet. traje različito – sekundima. pokreće se kaskadna reakcija. lancinirajući ili u vidu trnjenja. distribucija i trajanje. kvalitet. pulzirajući. Hronični traje duže od tri meseca. kancerski bol može biti akutni i hronični. kompresijom. koji se iz više aspekata može smatrati markerom centralne senzitizacije. a u izvesnoj meri može objasniti i način njegovog nastanka. Akutni bolni sindromi obično su u vezi sa dijagnostičkim i terapijskim intervencijama.2 Centralna senzitizacija se odigrava u zadnjim rogovima aktivacijom NMDA receptora pod uticajem glutamata. a indukovana je oslobađanjem supstancije P i peptida srodnog kalcitonin genu. Karakteristike kancerskog bola3 Osnovne karakteristike kancerskog bola. One treba da se procenjuju ne samo iz aspekta terapije bola već i njegove patogeneze. Kvalitet bola često ukazuje na njegovu prirodu. Neki tumori.9 U nastajanju i održavanju hroničnog kancerskog bola sudeluje periferna i centralna senzitizacija.10. dok hronični najčešće nastaju direktnim kancerskim efektom. Mora se razlikovati od referisanog bola. neuropatski ili visceralni.9 Periferna senzitizacija se sastoji u sniženju praga aktivacije nociceptora. Probijajući bol (engl. satima. multifokalni i generalizovani. koji se javlja u vidu tranzitornih (epizodičnih) egzacerbacija perzistenog bola.2 Bolni sindromi3 Bolni sindromi u vezi sa kancerom mogu biti akutni i hronični. Fokalni se javlja u predelu lezije. Kancerom izazvani neuropatski bol nastaje mehaničkim oštećenjem. u vidu pulziranja ili pritiska.8.Drugi farmakološki cilj u tretmanu kancerskog bola jeste peptid endotelin-1. Stimulus zavisni bol manifestuje se u vidu hiperalgezije i alodinije. imaju visoki nivo ovog peptida. minutima. Ovaj bol prvi su opisali Portenoy i Hagen15 i . naročito kancer prostate. Kancerski bol može biti nociceptivni somatski. Visceralni nociceptivni bol je najčešće difuzan. 13 a kliničke studije ukazuju na to da je intenzitet bola u korelaciji sa nivoom endotelina u plazmi. 12 pa se njegovi antagonisti koriste u tretmanu ne samo kancerskog bola već i kancera. U odnosu na trajanje. Procena intenziteta bola je od značaja za izbor terapije. povećava se tokom progresije a smanjuje tokom regresije bolesti. može biti akutni ili hronični. Somatski nociceptivni bol je obično dobro lokalizovan i opisuje se kao oštar. nociceptivni visceralni i neuropatski. ishemijom ili proteolizom senzornih i simpatičkih vlakana. Može biti praćen anksioznošću ili depresijom i vegetativnim simptomima. kancerski bol može biti fokalni.

a samo u 15% slučajeva posledica su kancerske terapije. U tu svrhu upotrebljavaju se dve jednostavne skale: verbalna numerička i vizuelna analogna skala. spinalni opioidni hiperalgezični sindrom.nazvali su ga probijajućim jer „probija” regularnu medikaciju perzistentnog bola. opioidni injekcioni bol. na kojoj bolesnik markira poziciju svoga bola. opioidna glavobolja. Najčešće je u pitanju somatski nociceptivni. akutni radijacioni enteritis i proktokolitis. Akutni bol u vezi sa bisfosfonatima: koštani bol indukovan bisfosfonatima. kao što je pokret. tako da se povezivanjem markiranih pozicija dobija dinamika bola tokom lečenja. mikcija. Akutni bol u vezi sa antikancerskom terapijom: akutni bol u vezi sa tehnikama infuzione hemoterapije i akutni bol u vezi sa hemoterapijskim toksicitetom (mukozitis. subakutna radijaciona mijelopatija. 5 – neizdržljivi bol. 4 – jaki bol. Akutni bol u vezi sa analgetičkim tehnikama: lokalni anestetički infiltracioni bol. Obično počinju akutno i perzistiraju sve dok se ne primeni adekvatan tretman. 2 – blagi bol. bolna periferna neuropatija. defekacija. Akutni bol u vezi sa radioterapijom: orofaringealni mukozitis. incidentni bol) ili nevolnjim aktivnostima. Akutni bol u vezi sa vaskularnim poremećajima: akutni trombotički bol.). Vizuelna analogna skala je linija dužine 10 cm. zatim neuropatski i visceralni nociceptivni bol.. U centrima za kancer kao sastavni deo temperaturne liste koristi se vertikalna skala sa 10 podeoka.Radi kontinuiteta preporučuje se da se meri i u kućnim uslovima. Akutni bol u vezi sa hormonskom terapijom: hormonski indukovani bol kod metastaza kancera dojke. pri čemu najdonji podeok označava stanje bez bola a najgornji stanje sa neizdržljivim bolom. kašalj (tzv. bol usled biopsije i mamografije. 3 – umereni bol. Bol se meri uporedo sa temperaturom. Egzacerbacije mogu biti izazvane voljnim radnjama. pozicija na 0 cm označava stanje bez bola a na 10 cm stanje sa najjačim mogućim bolom koji bolesnik može da zamisli. akutni bol u vezi sa imunoterapijom: interferonom indukovani akutni bol. Akutni bol u vezi sa infekcijom: akutna herpetička neuralgija. epiduralni injekcioni bol. Akutni bolni sindromi3 Akutni bolni sindromi u vezi s kancerom najčešće nastaju usled dijagnostičkih i terapijskih intervencija. Akutni bol u vezi sa terapijskim intervencijama najčešće se ispoljava kao postoperativni bol. brahijalna pleksopatija sa ranim početkom. Hronični bolni sindromi3 Hronični bolni sindromi u vezi s kancerom nastaju direktnim kancerskim efektom. steroidni pseudoreumatizam.. Akutni bol u vezi sa dijagnostičkim intervencijama najčešće se javlja kao glavobolja usled lumbalne punkcije. . Merenje kancerskog bola Kancerski bol se meri radi procene efekta analgetičke terapije i monitoringa bolesnika. Probadajući bol treba razlikovati od egazcerbacija perzistentnog bola usled neadekvatnog doziranja analgetika. Verbalna numerička skala sadrži pet gradacija bola: 1 – nema bola. difuzni koštani bol.

adrenalni bolni sindrom. Sarkomi mogu da zahvate mišiće i da budu praćeni bolom. hronična radijaciona mijelopatija. Rejnoov sindrom. s bolom u leđima kao inicijalnim simptomom. avaskularna nekroza glave femura ili humerusa. mononeuropatije i periferne neuropatije usled infiltracije i kompresije nervnih struktura tumorskim tkvom ili kao posledica zračenja. cervikalne. maligni perinealni bol. Kancer pluća. brahijalna i lumbosakralna pleksopatija.Koštani bol kod bolesnika s kancerom obično nastaje usled metastaza . U pitanju je najčešće brahijalna i lumbosakralna pleksopatija. U pitanju je najčešće hronična bolna periferna neuropatija. više od 25% bolesnika sa koštanim metastazama ne oseća bol. Glavobolja i facijalni bol nastaju usled trakcije. hirurške i radijacione terapije. kao i neuralgiju glosofaringeusa i trigeminusa. mišićnih i biohemijskih poremećaja. inflamacije i infiltracije bolno senzitivnih struktura u predelu glave i vrata. Metastaze često zahvataju karlicu i kuk Mišićni bol u vidu grčeva kod bolesnika s kancerom potiče od neuralnih. manifestuju se brojnim bolnim sindromima. brahijalne i lumbosakralne pleksopatije. hronična intestinalna opstrukcija. mogu izazvati intracerebralni tumori i leptomenigealne metastaze. Neuropatski bol kod bolesnika s kancerom javlja se u okviru sindroma bolne radikulopatije. Posthemoterapijski sindromi nastaju usled citotoksičnog dejstva lekova koji se koriste u lečenju kancera. hormonske. dok metastaze u mišićima nisu uobičajene. i to u 2/3 slučajeva u torakalnim. zatim u lumbosakralnim (20%) i cervikalnim (10%). plućni kancerski bol. Glavobolju. Visceralni bolni sindromi3 U ovu grupu ubrajaju se hepatični distenzioni sindrom. postradikalni disekcioni cervikalni bol (nastaje nakon operacije živaca i mišića u predelu vrata). Hronični bolni sindromi u vezi sa kancerskom terapijom3 Ovi sindromi nastaju kao kolateralni štetni efekti hemoterapije. zavisno od lokalizacije. Koštane metastaze se najčešće lociraju u pršljenovima. Epiduralna kompresija kičmene moždine ili kaude ekvine je komplikacija metastaza u pršljenovima. središnji retroperitonealni sindrom. postoperativna mijalgija karličnog dna. Metastaze baze lobanje. Ovde spadaju: bolni sindrom nakon operacije dojke. ovarijalni kancerski bol. hronični radijacioni enteritis i . peritonealna karcinomatoza. Međutim. dojke i prostate najčešće metastazira u kosti. bol nakon torakotomije. Hronični postradijacioni bolni sindromi3 Ovi sindromi razvijaju se kao komplikacija zračenja nakon latencije od nekoliko meseci pa do jednu i po godinu. Hronični bol u vezi sa hormonalnom terapijom: ginekomastija usled antiandrogene terapije karcinoma prostate. ali i drugi tumori mogu biti komplikovani bolnim koštanim lezijama. ureteralna opstrukcija. Bolesnici sa multiplim koštanim metastazama obično osećaju bol samo na nekoliko mesta. postoperativno smrznuto rame. fantomski bolni sindromi. Hronični postoperativni bolni sindromi nastaju prvenstveno usled oštećenja perifernih živaca i pleksusa i manifestuju se neuropatskim bolom.

U tretmanu probijajućeg bola efikasan je fentanil citrat. u tretmanu umerenog do jakog bola. masaža. bol usled limfedema. terapijske vežbe. Druga lestvica podrazumeva primenu kodeina. U menadžmentu kancerskog bola primenjuju se razne fizioterapijske tehnike kao što su transkutana električna nervna stimulacija (TENS). Koristi se uglavnom u kontroli muskuloskeletnog bola izazvanog koštanim metastazama1. fizikalnih modaliteta i drugih analgetičkih tehnika uz antikancersku terapiju i neophodnu psihosociološku podršku. po potrebi i adjuvantnih analgetka. biofidbek. ne postoje objektivne randomizovane strudije koje bi potvrdile njihovu efikasnost u tretmanu kancerskog bola. U kontroli kancerskog bola koriste se metode tradicionalne kineske medicine: akupunktura i program vežbi qi gong i tai chi. Njihova primena se zasniva uglavnom na empiriji. mišićni relaksansi. koje pomažu bolesniku da bolje shvati svoj bol i uzme učešće u njegovoj kontroli. takođe i nesteroidni antiinflamatorni lekovi. a kada je posredi hronični i neuropatski bol upotrebljava se akupunkturi sličan TENS ili TENS u salvama (engl. Najčešće se primenjuju relaksacija i vizualizacija. osteoradionekroza. ladder) analgetičke medikacije. Produžena fizička aktivnost stimuliše produkciju endogenih opioida i smanjuje bol i povoljno utiče na pridružene simptome: anksioznost i depresiju. po potrebi i adjuvatnih analgetika. Treća lestvica odnosi se na primenu morfina. fentanila i drugih opioda. kao i zavisnost od opioida. kognitivna distrakcija. burst TENS).6 i neuropatskog bola izazvanog kompresijom neoplastičnim tkivom. Nivo aktivnosti treba da bude doziran prema intezitetu bola i toleranciji bolesnika. biofidbek.17 Kada je u pitanju akutni bol. TENS je najšire primenjivana elektroanalgetička tehnika. progredira iz dana u dan i zahteva individualan i dinamičan terapijski program: kombinovanu primenu regularnih i adjuvantnih analgetika. Prva lestvica obuhvata primenu paracetamola. koja može da smanji bol i anksioznost. koje treba da budu profilisane tako deluju na sve dimenzije fizičkog i psihićkog stanja bolesnika sa kancerom i kancerskim bolom. edukacija i psihoterapija. bisfosfonati. tramadola i nisku dozu morfina. perinealni bol u vidu pečenja. koji podrazumeva usklađenu primenu raznih terapija. Svetska zdravstvena organizacija18 etablirala je tri lestvice (engl. radijacioni cistitit. primenjuje se konvencionalni.proktitis. PENS je kombinovana primena električne stimulacije i akupunkture. Menadžment kancerskog bola zahteva multidisciplinarni pristup. U adjuvantne analgetike ubrajaju se psihotropni lekovi (anksiolitici i antidepresivi). nesteroidnih antiinflamatornih lekova i po potrebi adjuvantnih analgetika u kontroli blagog do umerenog bola. u terapiji jakog bola. kortikosteroidi. Menadžment kancerskog bola Kancerski bol je kompleksni bol sa izraženom afektivnom komponentom i multiplim fizičkim poremećajima. Takođe se koristi hipnoza. perkutana električna nervna stimulacija (PENS). . antikonvulzivi. U menadžmentu kancerskog bola koriste se kognitivno-bihejvioralne tehnike. Terapijske vežbe uklanjaju posledice smanjene aktivnosti zbog bola.

14. Current Medicinal Chemistry 2000. Yang QY. 110(4): 1259–1262. COX-2 inhibition. 2. Increased cyclooxygenase-level in carcinogen-indused rat colonic tumor. Shapell SB. Portenoy RK. Journal of Medicine 1982. Manning S. Moore BC. 11. eds). 42(3): 273–281. 329–333. Elsevier Churchill Livingstone 2006. In: Wall and Melzack’s Textbook of Pain (Mc Mahon SB and Koltzenburg M. West CR. 52(4). Kundu N. and chemoprevention by nonsteroidal anti-inflamantory drugs. 85: 45–48. et al. Elsevier Churchill Livingstone 2006. Mantyh PW. Gastroenterology 1996. 7. 81: 341–344. Increased cyclooxygenase-2 expression in human pancreatic carcinomas and cell lines: growth inhibition apoptosis and chemoprevention by non steroidal anti-inflammatory drugs. The assessment of cancer pain. 91(10): 1876– 1881. Reddy BS. Radhika A. Kovacic D et al. Simpson DI.Litearatura: 1. 12. In: Wall and Melzack’s Textbook of Pain (McMahon SB and Koltzenburg M. 13. Kurbel B. eds). 8. Avellanosa A. Chronic Pain: a New Disease. The role endothelin-1 and endothelin receptor in prostate cancer. 5. The management of symptoms in advanced cancer: experience in a hospital-based continuing care unit. Medical Hypothesis 1999. Cancer Research 2000. Alterations in lipoxygenase and cyclooxygenase-2 catalityc activity and mRNA expression in prostate carcinoma. 7(11): 1131–1144.M. Koki AT: Antiangiogenic and antitumor activities cyclooxygenase-2 inhibitors. 60(5): 1306–1311. In: Wall and Melzack’s Textbook of Pain (McMahon SB and Koltzenburg M. 3(4): 287–3003. Leahy KM. 3. 7(11): 1131–1144. 13: 203–2013. 6. BJU International 2000. Sitja Arnau M. prevalence and characteristic. Cherny NJ. Hoskin PJ. . Breakthrough pain: definition. Fuita T et al: Depth of invasion parallels increased cyclooxygenase-2 levels in patient in gastric carcinoma. consequences and therapeutic opportunities. 9. 10. Lemoine MG. Neoplasia 2001. 15. Nelson JB. Dubois RN. 16. Brookoff D. apoptosis. Carducci MA. OhmoR. International Journal of Cancer 2001. Masferrer JL. eds). Cancer pain: treatment overview. Molina MA. Increased cyclooxygenase-2 (COX-2) expression and activity in a murine model of metastatic breast cancer. 4. Experience with transcutaneous electrical nerve stimulation for relief of intractable pain in cancer patients. Journal of the Royal Society of Medicine 1988. Yoshinaga K. Boeglin WE. McGrow–Hill 2000. Kurbel S. Cancer pain: causes. Cancer 2001. 93(5): 681–686. Hoskin PJ. Elsevier Churchill Livingstone 2006. Current Medicinal Chemstry 2000. Hanks GW. Pain 1990. Hagen NA. Dorsey R. Endotheling secreting tumors and the idea of the pseudoectopic hormone secretion in tumors.

sa petogodišnjim preživljavanjem od približno 10%. World Health Organization. Cancer pain relief. Hemioterapija je pokazala bolje dejstvo na lokalni supstrat. eds). dobijaju još bolje rezultate korišćenjem radijacije. Filshie J. Thompson J. Amputacije su rađene sa ciljem da se spreči lokalno širenje tumora kao i stvaranje sekundarnih depozita.17. pa sve do tehničkih i funkcionalnih mogućnosti koje protetičko sredstvo pruža. kombinovanom redio i hemioterapijom. petogodišnja stopa preživljavanja je povećana i kreće se od 13. Geneva. KC Novi Sad. u ovim slučajevima. Oxford University Press 1993. Napredak su postigli Phillips i Higinbotham. . World Health Organization. Pritchard i sar.Parapid B3 1 Zavod za protetiku. adjuvantne hemioterapije i hirurgije.yu Koštani tumori spadaju u grupu retkih tumora. danas se radi u manjem broju slučajeva. Savremeni hirurški pristup u lečenju koštanih tumora se oslanja na metode spašavanja zahvaćenog ekstremiteta. imunoterapijom i hirurški. Najčešći i najopasniji tumori ove grupe su osteosarkom i Ewingov sarkom. PROTETIKA I ONKOLOŠKI BOLESNICI Teofilovski M1. od onih direktno vezanih za narušavanje psihofizičkog integriteta. 2Klinika za medicinsku rehabilitaciju. Incidenca je nešto veća kod muških adolescenata. Ovi tumori se leče hemioterapijom. 18. ali i na metastaze. pokazuju značajno lošiju prognozu kada je tumor primarno lokalizovan u pelvisu. Beograd. Maligni koštani tumori imaju stopu incidence od 8. nekad bila najčešća hirurška intervencija. Ukoliko je i amputacija ponuđena kao jedno od terapijskih rešenja. su zapazili porast u stopi preživljavanja u pacijenata lečenih hirurškom intervencijom sa i bez dodatne terapije. Amputacija ekstremiteta koja je.8 do 33%. Zračenje je bilo prvi napredak u lečenju Ewingovog Sarkoma ali je postalo očigledno da ne kontroliše konzistentno lokalnu bolest i ima malo efekta na metastaze. KC Srbije. Beograd. i postignutom stopom petogodišnjeg preživljavanja od 24%. Hanks G. Bacci i sar. Srbija office@zop. Transcutaneous electrical nerve stimulation (TENS) and acupuncture. In: Textbook of Pallative Medicine (Doyle D. MacDonald N. Napretkom hemioterapije i hirurških metoda spašavanja ekstremiteta. radiološkom terapijom. sa najvećom stopom od 19 na milion u uzrastu od 15 godina. Terapija koštanih tumora Raniji rezultati lečenja su bili razočaravajući. 3 Institut za kardiovaskularne bolesti. vezane za primarnu lokalizaciju tumora. Razlike u preživljavanju. Devečerski G2. Novim terapijama. terapijski značaj amputacija je znatno smanjen ali je njihov broj i dalje značajan.7 na milion stanovnika. Svi koštani kanceri beleže podjednak porast incidence u uzrastu od 5 do 10 godina i 11 do 15 godina.co. 1996. pacijentu se moraju objasniti svi aspekti protetičke rehabilitacije. Smatra se da sarkomi čine 1% od svih kancera.

Stopa preživljavanja u prvih 5 godina zavisi od uzrasta u kome se pojavio tumor i kreće se od 49% do 63%.5-2. Najviše primenjivane (85%) su tehnike spašavanja ekstremiteta ili resekcije koštanih tumora. 52. Carnegie navodi da su od svih primarnih oboljenja. tumori vodeći uzrok amputacije kod dece. amputacije netraumatske etiologije uzrokovane dijabetom su zastupljene u 45-83% slučajeva.4% su dezartikulacije kuka. . veličine tumora i mogućnosti njegovog recidiva. Kod osteosarkoma je stopa preživljavanja veća nego kod Ewingovog sarkoma. sa hemio i radioterapijom bio je 49%. naročito koštanih sarkoma visokog stepena. Pacijent mora dobro da razume prednosti i mane tehnike spašavanja ekstremiteta pre donošenja odluke. su značajno povećale mogućnost lociranja malignog supstrata. Takođe. a u onih bez kompletnog hirurškog tretmana. naročito kod manjeg uzrasta. Od tog broja 26.2% transtibijalne amputacije a ostalih 7% čine drugi nivoi. Takođe.Ebskov navodi da amputacije donjih ekstremiteta uzrokavane tumorima čine 1. Imidžing testovi za otkrivanje koštanih kancera u koje spada i magnetna rezonanca. određenim tehnikama kod dece se dopunjuje dužina i nastavlja dalji normalan rast ekstremiteta.2% svih amputacija. Malignitet kao jedan od razloga netraumatske amputacije ima dve specifičnosti: malu incidencu i nedostatak vitalne indikacije za pacijenta u datom trenutku. Amputacije su u 50% slučajeva urađene zbog primarnih koštanih tumora. Petogodišnje stope preživljavanja su bile 74% za operisane i 24% za neoperisane. Tumori visokog stepena se agresivno tretiraju hirurški. Na godišnjem nivou. Zračenje tumora se sprovodi samo u slučajevima koji nisu pristupačni za hirurški tretman kao što su oni locirani na kičmi. Jain i Stewart navode da amputacije donjih ekstremiteta uzrokavane tumorima čine 1-2% svih amputacija. Koja će od ovih metoda biti primenjena zavisi od tipa tumora. u 24% zbog tumora mekih tkiva.4% transfemoralne amputacije. ali je svima zajedničko gledište da je kancer kao uzrok amputacije procentualno najmanje zastupljen. Wilkins navodi da pacijenti lečeni hirurškom intervencijom. U zavisnosti od istraživanja podaci variraju. Amputacija kao deo terapije koštanih tumora Ebskov navodi da od svih amputacija oko 5% čine traumatske. Pristup je još složeniji kada je u pitanju amputacija. hemioterapijom i zračenjem su imali bolje stope preživljavanja. je zastupljen u skoro 95% slučajeva. Ovim tehnikama se postiže dobra funkcija restituisanog ekstremiteta.Amputirani su imali primarnu lokalizaciju distalno na ekstremitetu ili veliku leziju na proksimalnom delu femura. 14. veću stopu preživljavanja imali su pacijenti koji na prvom pregledu nisu imali metastaze od pacijenata sa metastazama. Hirurški tretman. karlici ili sakrumu. Osteosarkom je bio razlog u skoro 31% amputacija dok su benigni tumori bili zastupljeni u 12% slučajeva. Protokol postoperativne hemioterapije traje 6 do 12 meseci. On se odnosi na tehnike spašavanja ekstremiteta i u krajnjem slučaju na amputaciju ekstremiteta. na hemioterapiju dobro reaguju i pre i u postoperativnom periodu i za razliku od tumora sa manjom gradacijom dobro reaguju na zračenje. u 21% su uzrok bili tumori kože i u 5% slučajeva sekundarni depoziti. stepena invazivnosti tumora. Dvogodišnje stope preživljavanja u operisanih su bile 81%.

uključujući tu i transparentna test ležišta. U tom uzrastu. savremena protetika je osim novih . a po zarastanju rane. Kada su donji ekstremiteti u pitanju. amputacija je apsolutno indikovana. Adaptibilnosti prvog ležita kojom se supstituiše privrena proteza. Samo kod velikih tumora koji slabije reaguju na hemioterapiju. U poslednje vreme. Za razliku od osobe sa transtibijalnom amputacijom. Nakon hirurške intervencije.Savremeni terapijski pristup lečenju osteosarkoma podrazumeva tromesečnu preoperativnu hemioterapiju nakon koje se vidi da li se tumor lokalno promenio i regredirao ili je metastazirao. ima slabiju propriocepciju i balans. na vreme urađena amputacija daje mogućnost jednako kvalitetnog života kao što je to slučaj kod pacijenata kojima je amputacija urađena zbog druge etiologije. posle odstranjivanja osteosarkoma hirurškom resekcijom ostaje nefunkcionalan ekstremitet čiji je dalji rast i razvoj ozbiljno kompromitovan. u ovakvim slučajevima. U 85% slučajeva postoji mogućnost spašavanja ekstremiteta hirurškom resekcijom kosti. Amputacija je indikovana i u slučajevima kada tumor zahvati meka tkiva i kožu kao i važne nerve i arterije. Sa fizikalnom i kineziterapijom se rano započinje iz funkcionalnih i psiholoških razloga. specijalno osposobljeni fizioterapeuti. pružile su nove tehnologije i anatomske koncepcije izrade ležišta. treba započeti sa bandažiranjem amputacionog patrljka elastičnim poveskama nakon koje se se može aplikovati privremena proteza. ovakav stav se dovodi u pitanje jer visina amputacione linije mora da garantuje potpuno odstranjenje koštanog tumora i postavlja se kao prioritetna nad funkcionalnom reziduom amputacionaog patrljka. Sa privremenom protezom se započinje vertikalizacija i rana funkcionalna rehabilitacija bez obzira na nivo amputacije. osim preživljavanja. Rehabilitacioni principi protetisanja pacijenata sa amputacijom Aiteken navodi da bez obzira na promene terapijskih protokola koštanih tumora. Izrada definitivne proteze je oko tri meseca kasnije što je vreme predviđeno za formiranje protetički povoljnih funkciomorfoloških karakteristika amputacionog patrljka. Međutim. Za rešavanje problema karakterističnih za transfemoralne amputacije. Vertikalizacija amputirca i vežbe hoda sa protezom su posebna veština i sprovode ih za to. posle amputacije. Studije petnaestogodišnjeg praćenja pacijenata kojima je urađena transfemoralna amputacija u okviru terapije maligniteta koštanog tkiva donjih ekstremiteta pokazuju visok stepen preživljavanja u slučaju da je amputacija urađena u trenutku kada nije bilo evidentiranih metastatskih promena. osoba sa transfemoralnom amputacijom troši 89% procenata više energije za hod. aplikacija privremenog ležišta se vrši na operacionom stolu odmah nakon amputacije. kod maligniteta. Tada se donosi odluka o vrsti hirurške intervencije odnosno resekcije ili amputacije. ulogu privremene proteze preuzima takozvana definitivna proteza sa prvim ležištem. pacijent nastavlja sa hemioterapijom narednih godinu dana. nije menjan stav da u slučaju amputacije treba obavezno sprovesti mere protetisanja pacijenta. U sklopu drugih terapija. Rawley and Jain naglašavaju značaj spašavanja kolena kod amputacije na donjim ekstremitetima smatrajući ga veoma važnim za uspešnost rehabilitacije. U nekim klinikama. Amputacija je takođe najbolje rešenje za decu mlađu od pet godina.

visokofunkcionalne mehaničke. Ruka je višefunkcijski motorni i senzorni organ i njen gubitak proteza nemože da nadoknadi ni približno kao što to može proteza za donje ekstremitete. radnu protezu. Naročito pogodna za decu sa transradijalnim amputacijama i veoma popularna kod odraslih je mioelektrična podlakatna proteza. Nakon izrade proteze sprovodi se obuka u njenom korišćenju kao asistivne ruke dok se na validnu ruku prebacuje dominantnost ukoliko ona to nije bila pre amputacije. One su pokazale prednost prirodnim načinom kontrole. boljim konforom. Pozitivni efekti posthirurške medicinske rehabilitacije Proteza može poboljšati i izgled i funkciju. Nakon izrade proteze sledi obuka u hodu čija je dužina proporcionalna visini amputacije ali i opštem zdravstvenom i funkcionalnom statusu pacijenta kao i njegovoj starosti. Skeletni sistem proteze obložen mekim elastičnim materjalima može da daje izgled normalnog ekstremiteta. aplikuju se kozmetske i estetske proteze. Hod amputirca sa transfemoralnom amputacijom može pokazivati manje devijacije. U slučaju visokih amputacija sa najvišim stepenom funkcionalnog deficita primenjuju se hibridni sistemi. Pacijent sa transtibijalnom amputacijom i protezom. hod sa protezom može i . Protetisanje pacijenata sa podlakatnom amputacijom danas se rutinski izvodi i daje ohrabrujuće rezultate primenom novih tipova ležišta. a u samonapajajućim konstrukcijama i značajnim poboljšanjem estetike. može da hoda bez devijacija čak i da se bavi sportom. U ovoj fazi protetičke rehabilitacije. razvila niz rešenja kao što su modularni sistemi sa šok adapterima. i procesorski doziranom snagom hvata koji omogućava držanje predmeta bez ispadanja. iziskuje veću umešnost kao i veći utrošak energije ali ipak omogućava ograničeno bavljenje sportom. pokretne skočne zglobove i protetička stopala sa višestrukim artikulacijama. hidraulične i elektronski kontrolisane kolene jedinice. Pacijenti sa amputacijom gornjih ekstremiteta iziskuju obimnu rehabilitaciju sa fizikalnom i okupacionom terapijom. Sofisticarane hidraulične. reduciranim sistemom suspenzije i uprošćenim načinom upravljanja. To je glavni razlog čestog neprihvatanja proteze od strane pacijenta. bez oštećenja a sa najmanjim mogućim energetskim utroškom. Kod velikih deficita koje je teško protetisati ili kod malih deficita za koje amputirac ne želi aktivnu. odsustvom suspenzije i kablova. Generalno gledano. hospitalni tretman u specijalizovanoj rehabilitacionoj ustanovi je poželjan a za visoke nivoe amputacija i obavezan. Veliki je broj različitih terminalnih nastavaka kao što su mehaničke šake i hvataljke ali i usavršene elektronske šake sa velikom brzinom i rasponom hvata. Otuda je sve veći broj pacijenata koji efektivno koriste svoje proteze. elektronski kontrolisane kolene jedinice mogu pomoći amputircu da se vrati normalnom hodu.tipova ležišta kao što je uzdužno ovalno. Gledano sa strane. Visoke amputacije femura kao i desartikulacije u zglobu kuka se takođe protetišu ali je funkcionalni nivo najmanji zbog velikog utroška energije i slabe koordinacije. hod ovakvog amputirca je normalan za posmatrača.

destrukcijom mekih tkiva dovode do gubitka strukturalnog i funkcionalnog integriteta ekstremiteta. se amputacija završava u jednom hirurškom aktu i u daljem toku nema potreba za hirurškom reintervencijom za razliku od raznih tehnika hirurških resekcija koje često iziskuju korektivne reoperacije. Vrlo brzo nakon operacije započenje se sa fizikalnom i kineziterapijom. naročito kada su u pitanju visoke amputacije humerusa ili dezartikulacija u ramenu. Ako je plasirana bezcementna proteza. Amputacije gornjih ekstremiteta daju slabiji funkcionalni nivo nego što je to slučaj kod donjih ekstremiteta. Komplikacije kod modularne onkološke protetičke artroplastike su mnogobrojne ali lakše za rešavanje. Tokom rehabilitacije kod dece. protruzija kosti ili preteran rast koštane residue kod dece. Paraliza nerva može nastati prilokom oslobađanja nerva zahvađenog kancernim tkivom. Posmatrajaći dužinu trajanja rehabilitacije. fizikalnom terapijom ili manjom hirurškom intervencijom. Zaključak Koštani tumori spadaju u grupu retkih tumora ali su kao uzročnici amputacija visoko zastupljeni. pukne ili popusti u ležištu. Amputacija narušava emotivni i fizički sklad pacijenta.estetski i funkcionalno biti bolji od hoda sa spašenim ekstremitetom ali je energetski utrošak uvek veći. često zahtevaju reamputaciju. Veći je rizik recidiva nego kod amputacije pa je odluka pacijenta u izboru hirurške tehnike direktno vezana za preživljavanje od osteosarkoma. Iako je u tehničkom smislu mnogo jednostavnija od hirurških tehnika spašavanja ekstremiteta ona daje i neke komplikacije. može se zaključiti da se pacijenti sa cementnim modularnim onkološkim protezama brže rehabilituju od pacijenata čiji je ekstremitet spašen drugim tehnikama kao i od amputiranih pacijenata. Moguće su mehaničke komplikacije od strane implanta koji može da se razlabavi. Infekcija stopira vađenje osteosintetskog materijala dok se nekroza rane javlja zbog obilnosti resekcije mekih tkiva ali se može minimizirati upotrebom mišićnih režnjeva. Najčešći i najopasniji tumori ove grupe su osteosarkom i Ewingov sarkom. Ove paralize su najčešće reverzibilne. radiološkom . Druge vrste tumora nakoštanog porekla. Ovo je od posebnog značaja kod dece koja posle operacije nastavljaju sa hemioterapijom jer su im snaga i motivacija znatno smanjeni. Posle operacije spašavanja ekstremiteta sa modularnim onkološkim protezama takođe je nophodna rehabilitacija. Ovi problemi se mogu rešavati medikamentnom terapijom. što neizbežno uzrokuje amputaciju. fantomski bol i stvaranje neurinoma. ređe komplikacije kao što su nekroza rane. Tehnike spašavanja ekstremiteta mogu dati više postoperativnih komplikacija nego amputacija. Tumori se leče hemioterapijom. u narednih šest nedelja se koristi delimični oslonac na ekstremitet. Amputacija nosi sa sobom specifične probleme kao što su fantomske senzacije. Amputirani pacijenti često imaju brži oporavak i postižu viši funkcionalni nivo sa protezom nego pacijenti kojima je spašen ekstremitet. Najčešće. Ovo se može izbeći ako se ekstremitet koristi pažljivo. Druge. posebno je važno svakodnevno hrabrenje i podsticanje. Kod dece je jače izražena tendencija stvaranja fleksione kontrakture u kolenu što se mora sprečiti svim raspoloživim sredstvima.

Bacci G. Pritchard DJ. danas se radi u manjem broju slučajeva. Njima moraju da budu predočeni svi benefiti ali i nedostaci raznih terapija. Rosen G. Prognostic factors in children with Ewing. od onih direktno vezanih za narušavanje psihofizičkog integriteta. The curability of Ewing. kod amputiraca može biti znatno veći. Cancer 1986. Nesbit ME. Natl Cancer Inst Monogr. 6.s endothelioma of bone in children. J Pediatr 1967. The treatment of localized Ewing.s sarcoma: The experience at the Instituto Ortopedico Rizzoli in 163 cases treated with and without adjuvant chemiotherapy. Burgert EO et al. 3.77: 193-224. ali za njim obavezno sledi socijalna reintegracija. 5. Gitelis S.s sarcoma. Sugical experience in the management of Ewing. Spašavanje života je naravno primarna vodilja u terapiji maligniteta. Picci P. Teofilovski M. 1981. postignut stepen funkcionalne osposobljenosti pacijenta može pokazivati raznolikost tako da u pojedenim slučajevima. Savremeni hirurški pristup u lečenju koštanih tumora se oslanja na metode spašavanja zahvaćenog ekstremiteta. u ovim slučajevima. 4. Pritchard JD. Cancer. Najkraće traje rehabilitacija pacijenata sa cementnom protezom. Pacijent i njegova porodica donose odluku o načinu lečenja. Ukoliko je i amputacija ponuđena kao jedno od terapijskih rešenja.56:273-278. jer mu narušava telesni integritet. Konstantinović Lj. Međutim.56:169-171. Gehan EA. Current menagement of Ewing. nekad bila najčešća hirurška intervencija.56:1515.58:2551-2555.terapijom. Lower limb amputees over 65 years-activity of daily life (ADL) in our . Orthopedic Oncology. Amputacija ekstremiteta koja je.8:267-282. Higinbotham NL. 7. Devečerski G. et al. 8. Campanacci M. Classification of Bone Sarcomas. Unni KK.49:1561-1570. povećava mogućnost preživljavanja. Mujović N. kao deo terapije. Parapid B. Prog Clin Cancer. Literatura: 1. Campanacci M. Ona. ali je za pacijenta teško prihvatljiva. pacijentu se moraju objasniti svi aspekti protetičke rehabilitacije. Picci P. 2.s Sarcoma of Bone. 1982. povratak vršnjacima ili poslu sa ekstremitetom smanjenog funkcionalnog nivoa ili bez ekstremiteta sa protezom.70:391-397. Omer Burgert O Jr. 9.s sarcoma. Phillips RF. bez obzira na dužinu rehabilitacije. Bacci G.Borghi A. drastično mu smanjuje funkciju u socijalnom i profesionalnom okruženju. 1985. Natl Cancer Inst Monogr. a najduža je kod amputiraca.s sarcoma of bone. Wilkins MR. pa sve do tehničkih i funkcionalnih mogućnosti koje protetičko sredstvo pruža.Cancer 2002. 1981. Cancer 1982. Histologic Evaluation of Necrosis in Osteosarcoma Induced by Chemotherapy: Regional Mapping of Viable and Nonviable Tumor. Psihičke sekvele indukovane amputacijom su neizbežne pogotovu što se superponiraju na one već nastale saznanjem pacijenta da boluje od teške bolesti. imunoterapijom i hirurški. Witting J. Matanović D. Ewing.

Nash S.56-73. Serbian Academy of sciences and Arts Belgrade. Lower Limb Amputation Surgery. 10. 1-2. Ebskov LB. Lawrence D. Components of upper limb prostheses. Simon MA. Gitelis S. Van De Ven C. Edinburgh: Churchill Livingstone.28: 141-152. Orthogeriatrics.pp 243-268. 14. Tumour related lower limb amputation: a 23 year experience. Gitelis S. Chapman and Hall. 2004. Stewart CU. A Comparison of Function and Walking Efficiency in Patients With Aggressive Tumors at the Knee Treated by Above-the-Knee Amputation. XVIII International Symposium on Morphological sciences: Abstract book. and Cotton L.ICIB 3. J Trauma 1994. 5th Mediterranean Congress of Physical and Rehabilitation Medicine.213. and Cotton L. 11. Lower limb amputee survival. Harris IE. Stewart CPU.97-107. Miner L. Emmelot CH. Limb Amputation. Clin Orthop1990. Therapy for amputees. Prosthetics and Orthotics International. 24. 23.pp. Newijin SE. Upper limb amputation and congenital limb deficiency. 2005. 2000. Prosthetics and Orthotics International. Morton T. Prosthetics and Orthotics International. Quill G. Ham R. In: Engstrom B. Teofilovski M. In: Grabois M. 2000. ed Physical Medicine and Rehabilitation: The Complete Approach.72:1477. 21.16: 11-19. Colwell MO.S. Proceedings of 4th ISPO Central&Eastern European Conference: 2005.experience.I. 22. 1993. 18. 3rd ed. Level Selection Techniques and Amputation. In Ham R. Spires MC. 1989. 1992.13: 82-86. The CAT-CAM socket and quadrilateral socket: a comparison of energy cost during ambulation. Lower extremity prosthesis and rehabilitation. Complications Associated with Limb Salvage for Extremity Sarcomas and Their Management. 12. 20. In Newman J. 1999. Final program and Abstracts:Antalya.10. Ogston SA. Serbia and Montenegro 2005.36:778-783. The indications for hand prosthetic rehabilitation. Prosthetics and Orthotics International. or Knee Arthroplasty. 13.549-582.29: 3-13. J Bone Joint Surg Am.pp. Piasecki P. Raab W. A preliminary report. Van der Linde H. Aiteken G. Jain AS. Burditt C. Carnegie F.583-607. 1987. . In: Grabois M. Teofilovski M. Spyropoulos P. Jensen JS. 25. 17. Trauma-related mayor lower limb amputations: an epidemiologic stdz. Prosthetic fitting following amputation for bone tumor. Gailey RS. Spires MC. Hofstad CJ. 15.280:242. Knee Arthrodesis. Newelland M. Clinical field testing of trans-femoral prosthetic technologies: resin-wood and ICRC-polypropylene.39-42. Prosthetics and Orthotics International. ed Physical Medicine and Rehabilitation: The Complete Approach.17: 95-101. 1991. 2005.(5). Stump management after trans-tibial amputation: A systematic review.Turkey 2004:149. editors. 16. 19. Leff AR. and Jain A. Jain AS.R. Upper extremity amputation and prosthetic rehabilitation. Rowley D. 1992. 1990.

413. Lewis MM. Orthop Clin North Am 1991.22:121. Clin Plast Surg. Mankin HJ. Srbija k. Földi i saradnici izneli su mišljenje da „hronični postmastektomni otok ruke je uvek posledica bolesti limfnog sistema a nikad venskog sistema“. narušenu funkciju ruke do kozmetskog defekta.18:545.net Limfedem je definisan abnormalnom akumulacijom tkivnih proteina. Gebhardt MC. Većina bolesnika prijavljuje da ima neki stepen otoka nakon radikalne mastektomije. edemom i hroničnom inflamacijom unutar ekstremiteta. Fix RJ. Abstracts book: Madrid. Prosthetic rehabilitation of patients with transfemoral amputation due to periferal vascular desease. Guzman-Stein G. Zotović” Beograd. 1991. Limb Salvage in Pediatric Surgery: The Use of The Expandable Prosthesis. Incidenca Sveukupno saopštena incidenca postmastektomnog limfedema varira od niske. 27. Teofilovski M.. Lewis MM. 30. et al. Campanacci D.76:178. 5. Spain 2006. Devečerski G. Muscle Flap Coverage for the Lower Extremity. Modular Uncemented Prosthetic Reconstruction after Resection of Tumours of the Distal Femur. posebno u ranom postoperativnom periodu. Long-Term Results of Allograft Replacement in the Management of Bone Tumors. 29.57:499. Patofiziologija O uzroku oticanja ruke nakon mastektomije i aksilarne disekcije raspravljalo je nekoliko autora. 15th European Congress of Physical and Rehabilitation Medicine and 44th Congreso Nacional de la Sociedad Espanola de Rahabolitacion y Medicina Fisica. sveobuhvatnog tretmana.26. saopštena je pojava limfedema i posle 30 godina od operacije. Capanna R. Vasconez LO. uključujći nelagodnost. kada je razlika obima od 2 cm između ekstremiteta neizbežna. The Use of the Expandable and Adjustable Prosthesis in the Treatment of Childhood Malignant Bone Tumors of the Extremities. REHABILITACIJA BOLESNIKA SA LIMFEDEMOM RUKE NAKON RADIKALNE MASTEKTOMIJE Kanjuh Ž. 31. nedostatka informacija i kasne implementacije razumnog. Mujović N. Konstantinović Lj Klinika za rehabilitaciju „Dr M.5 % do visoke 80 %.324:86. et al. Osobe koje obolele od limfedema imaju značajne probleme. J Bone Joint Surg Br. 1994.. Bolesnici koju su imali postoperativnu zračnu terapiju imaju veću incidencu limfedema od onih koji nisu zračeni. 28. Međutim. Postmastektomni limfedem se uvek razmatra kao sekundarna forma limfedema. Jennings LC. Edem može nastati zbog direktnog uticaja tumora na limfatike ili kao posledica antineoplastične . Morris HG. Kenan S.zotovic@drenik. Rano prepoznavanje postmastektomnog limfedema može poštedeti bolesnika nepotrebnog zanemarivanja. Clin Orthop1996. Cancer1986.

koji dalje dovodi do destrukcije i blokade limfatika.terapije. reverzibilan na elevaciju ruke. Smanjenje obima pokreta i povećan pritisak tečnosti u subkutanom tkivu može uzrokovati različite simptome: od nelagodnosti do bola. što dovodi do smanjenja obim pokreta u zglobovima zahvaćene regije. jer je ekstracelularna tečnost relativno slobodna u distenzibilnom subkutanom prostoru. kako vreme odmiče. jeste tradicionalan metod. razvija se fibroza. Svakako da terapija u ovom stadiju je manje efikasna i poboljšanja su manje izražena a potrebno je više vremena. u neselektovanih bolesnika rizik je manji od 1 %. zbog fibroziranja subkutanog tkiva. vrlo retko. Limfedematozno tkivo je veoma prijemčivo za infekciju i veoma male opekotine ili ubodne rane mogu se razviti u generalizovani Erisypelas.200 cm3 ili razlika obima > 2 cm su dovoljni kriterijumi za dijagnozu limfedema. U ovom stadijumu odgovor na terapiju je relativno dobar. U prvom stadijumu. Međutim. Sa povećanjem limfedema. U ranoj fazi postaksilarne disekcije otok se karateriše „testastom“ konzistencijom. a mediana preživljavanja je 1. Zračna terapija može uzrokovati fibrozu okolnih struktura. funkcionalna oštećenja. slabost ili ukočenost zahvaćene ruke. Komplikacije Komplikacije limfedema uključuju predispoziciju za infekcije. dok sam otok stvara probleme u nalaženju adekvatne odeće i dovodi do kozmetskog naruženja što povećava emocionalni distres i socijalno funkcionisanje. smanjuje se sposobnost distenzije subkutanog tkiva. matastaze u aksilarnim limfnim čvorovima mogu blokirati limfatike. Volumetrijsko merenje imerzijom ruke u graduisani sud sa vodom. Dijagnostika i procena U bolesnika sa razvijenim unilateralnim otokom ruke i prethodnom anamnezom hirurškog/radijacionog lečenja maligniteta dojke prepoznavanje limfedema ne predstavlja problem. Limfedem može prouzrokovati ograničenje obima pokreta i bol. Predloženi su različiti sistemi merenja i klasifikacije postmastektomnog limfedema: merenje obima ekstremiteta centimetarskom trakom na različitim. otok je „testast“. Fizikalni nalaz postaje klinički detektibilan kada se poveća subkutani pritisak tečnosti. Naposletku. Akumulacija limfe u edematoznoj ruci stvara bogat medijum za porast bakterija. narušavajući njihovu funkciju. Smatra se da razlika volumena preko 100 . Hroničan i težak oblik limfedema može.3 godine. otok postaje spongiozne konzistencije i otvrdnjava. psihosocijalni distres i retko sekundarni malignitet. Incidenca ove komplikacije se retko saopštava u populaciji bolesnika sa limfedemom. maligno alterisati u limfangiosarkom. Drugi stadijum karakteriše proteinima bogat edem i proliferacija vezivnog tkiva. Smanjen obim pokreta i bol pak imaju reperkusiju na aktivnosti dnevnog života i radne aktivnosti.2 godine. truda i novca da bi se dobila signifikantna korist od terapije. Resekcija tumora može da povredi limfne čvorove i sudove. Internationa Society of Lymphology opisuje tri stadijuma limfedema. Ovo prouzrokuje . Prosečno vreme od mastektomije i pojave limfangiosarkoma je 10. unapred definisanim tačkama.

koji se sekvencijalno pumpaju vazduhom. optoeletronska volumetrija. opekotine i sl) koje mogu dovesti do egzacerbacije otoka. Izotopska limfoscintigrafija se koristi za morfološko ispitivanje. Vrlo je važno i to što rukav štiti ruku od intrinsic povrede u tzv. Rukav je podeljen u više odeljaka. venske staze. pomaže „razbijanje“ fibrotičnog tkiva i omekšava ekstremitet. za objektivo merenje periferne limfatičke funkcije i radi praćenja efekata terapije. Primenjuje se pritisak vazduha na ekstremitet putem gotovih inflatibilnih rukava. Redovna elevacija obolelog ekstremiteta smanjuje količinu stvorene limfe (smanjenjem kapilarne filtracije) i smanjuje tkivno naprezanje (hidrostatski pritisak tkivne tečnosti).stvrdnjavanje ekstremiteta a elevacija ne dovodi do redukcije otoka. CT i UZ objektivizuje strukturalne promene u limfedemu. sprečava se reakumulacija limfe. sa većim pritiskom u distalnim odeljcima. venskih i arterijskih ulcera i u preveniji tromboze dubokih vena. Treći stadijum je limfostatička elefantijaza. ciklusu otoka. u kombinaciji sa pokretom ima mikromasažni efekat koji podstiče limfni transport. smanjenjem tendencije istezanja kože. MRI. Gradijent pritiska između svakog odeljka je aproksimativno 10 mmHg. Elastični rukav redukuje količinu ekscesa fluida u zahvaćenoj ruci smanjenjem intersticijalnog hidrostatskog pritiska. kompjuterizovana tomografija. Postavljen limfodrenažer se kalibriše za postizanje gradijenta vremena i pritiska. Rukav je takođe protektivna mera akcidentalnih kožnih trauma (abrazije. intersticijumu /limfnom kapilaru. Mere rehabilitacije Tretmani u lečenju variraju od nečinjenja do primene agresivnih hirurških procedura. ove procedure imaju ograničenu vrednost u proceni ishoda lečenja limfedema. Međutim. Između ova dva ekstrema nalaze se kombinacije konzervativnih tretmana. kompresivna bandaža. Elevacija ruke je često prva intervencija savetovana od strane onkologa. Metode limfatične vizuelizacije se mogu grubo klasifikovati kao anatomska i funkcionalna ispitivanja i najčešča su: limfoscintigrafija. Kompresivna bandaža povećava intersticijumski pritisak i optimalizuje se balans tečnosti u funkcionalnoj kapilarnoj jedinici. . Pneumatska kompresija Pneumatska kompresija je jedan od najčeće korišćenih fizikalnih modaliteta u lečenju akutnih i hroničnih limfedema ruku i nogu. Za limfedem ruke preporučuje se elastični rukav pritiska 30-60 mmHg. Za bandažiranje elastičnim zavojima se koriste višeslojni kratko-elastični bandažni zavoji i sunđerasti jastučići. Takođe. što obezbedjuje „pumpajuće kretanje” duž limfatičnih sudova prema srcu. Pneumatski limfodrenažeri stimulišu pražnjenje limfnog sistema potiskivanjem stagnantne tečnosti kroz limfatike. hirurga i/ili fizijatara. Optoelektronska volumetrija omogućava dobijanje preciznih mera i detekciju minimalnih promena volumena ali je klinička relevantnost još uvek nejasna u ovom momentu. ultrazvučna dijagnostika. NMR. Pod kompresivnom bandažom zabeleženo je povećanje temperature kože do 50 C što ubrzava limfangiomotoriku.

Hirurško lečenje Hirurški pristupi se mogu podeliti na fiziološke i reduktivne. Hirurško lečenje se primenjuje u slučajevima kada je konzervatino lečenje neefikasno. Vodder-ova tehnika manuelne limfne drenaže je specijalna tehnika u tretmanu limfedema. centripetalnu masažu odnosno MLD. Opservacija eventualne infekcije i drugih komplikacija. Antibiotici. Kao rezultat toga poboljšava se limfni tok bez povećanja kapilarne filtracije. smer i ritam. Reduktivnim operacijama se uklanja eksces tkiva i edema radi smanjenja obima ekstremiteta na funkcionalno prihvatljivu veličinu. Ovaj pristup kombinuje četiri komponente: negu kože i adneksa kože. Terapeut koristi pokrete ruke kojima se postiže blaga akcija pumpanja na kožu. povećava se reapsorbcija proteina u limfatike. smanjuje se mikrolimfatična hipertenzija i poboljšava se kolateralna limfna drenaža između limfnih teritorija na koži. zbog narušene limfatične funkcije. Benzopironi (alfa benzopiron). kružni i imaju svoj redosled. manuelnu limfnu drenažu. kratko-elastičnu višeslojnu bandažu (nastavlja je plasiranje elastičnih delova odeće kada je edem redukovan) i terapijsko vežbanje odnosno kineziterapiju sa plasiranom bandažom ili odećom. Medikamentozna terapija U lečenju limfedema i pridruženih infekcija koristi se nekoliko vrata lekova. flavonoidi koji stimulišu makrofangu proteolitičku aktivnost kao i ukupan broj makrofaga u zahvaćenoj ruci. Time se postiže maksimalan efekat na istezanje kože sa minimalno primenjenim pritiskom. Tehnike masaže Tradicionalne tehnike masaže. . kineziterapiju i pneumatsku kompresiju čini osnovu programa za bolesnike sa limfedemom. koja uključuje elastičnu kompresiju. uključujući centripetalnu samomasažu. Tretman limfedema ruke se razvija kao multimodalna terapija nazvana kompleksna dekongestivna fizioterapija. što je važan princip u lečenju limfedema. Tipičan program sadrži dve faze: intenzvnu. Bolesnici oboleli od limfedema su skloni fizičkim i psihološkim sekvelama uključujući bol. smanjenje funkcije i depresije. pritisak. Pokreti su uvek tačno određeni. Zaključak Stečeni limfedem je relativno česta komplikacija hirurškog lečenja dojke. dekongestivnu fazu koja se sporovodi 4-5 nedelja koju nastavlja faza optimalizacije i održavanja postignute dekongestije. se propisuju u slučaju pojave cellulitis-a ili lymphangitis-a. uključujući i psihosocijalni distres nastavlja se i kada bolesnik nastavlja lečenje u kućnim uslovima. Multimodalna rehabilitaciona terapija. Povećana drenaža omogućava preusmeravanje tečnosti iz edematozne regije kroz funkcionalne limfne čvorove u nezahvaćenoj regiji. Opisani su brojni fiziološki efekti manuelne limfne drenaže: povećava se učestalost kontrakcija limfatika. propisuju se kao deo multidisciplinarnog terapijskog pristupa. u većoj dozi. Fiziološke operacije imaju za cilj uspostavljenje limfnog toka rekonstrukcijom limfnih puteva.Ne postoji standardni protokol za korišćenje limfodrenažera što vodi širokoj primeni bez ili sa malo medicinskog nadzora.

Lymphedema. Petrek JA. Način rada. . Efekti kompleksne dekongestivne fizikalne terapije u kontroli i lečenju limfedema ruke posle hirurškog lečenja karcinoma dojke. suportivnom i palijativnom onkološkom rehabilitacijom. metastaze ili patološke frakture u kostima GE ili SLER praćen paralizom brahijalnog pleksusa zahteva primenu PALIJATIVNE onkološke rehabilitacije. Magistarska teza. Medicinski fakultet u Beogradu.Literatura: 1. Focused review: postmastectomy lymphedema. Tomić S. Brennan MJ. itd. 2. 3. Limfedem ruke posle lečenja raka dojke. Beograd 2005. oštećenje brahijalnog pleksusa.RESTITUTIVNA ili SUPORTIVNA onkološka rehabilitacija. CMAJ 2001 Jan 23. Lymphoedema: klinika. sprovodi se tretman RESTITUTIVNA ili SUPORTIVNA onkološka rehabilitacija.. Prikaz onkološke rehabilitacije koji se sprovodi u Institutu za onkologiju Vojvodine kod pacijenata sa malignom neoplazmom dojke. Hemun S. Lymphedema. nastavlja se sa programom preventivne rehabilitacije. i Ž. Sremska Kamenica. Harris SR. 9.164(2):191-9. Institut za onkologiju Vojvodine. Lymphology 36 (2003). Kanjuh Ž.S. Goldner B. 2001. Ukoliko se razvije kontraktura u ramenom zglobu. Drugog postoperativnog dana kod operisanih od MN dojke sprovodi se PREVENTIVNA rehabiliatcija u cilju održavanja obima pokreta u ramenom zglobu i aktiviranja "mišićne pumpe". 19-51. Cancer 1998. Clinical practice guidelines for the care and treatment of breast cancer: 11. Razvijanjem SLER (sekundarni limfedem ruke) sprovodi se kompleks dekongestivne fizikalne terapije . 8. Arch Phys Med Rehabil 1996. dijagnostika i terapija. DePompolo RW. Beograd-Zagreb. Heelan MC. Naučna KMD. Ukoliko se u kasnijem periodu (kontinuirano praćenje pacijenata od strane fizijatra) ne razviju funkcionalne komplikacije. 7-30. niti progresija osnovne bolesti. 77 (Suppl 3): 74–80. 84-91. 7. Kordić V. 6.net Uvod. Kalezić V. Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu 2005. Am J Med. Srbija nedeljkovic@neobee. Cilj. Zavod za rehabilitaciju Instituta za onkologiju Vojvodine je jedina institucija u zemlji koja se bavi rehabilitacijom onkoloških pacijenata na sva 4 nivoa: preventivnom.110:288 –295 P ONKOLOŠKA REHABILITACIJA KOD MALIGNIH TUMORA DOJKE U INSTITUTU ZA ONKOLOGIJU VOJVODINE Popović . Nedeljković M. Bojić M i Lačković V.Granić M. International Society of Lymphology Executive Committee. Medicinska knjiga. Guyton CA: Medicinska fiziologija. Progresija bolesti. Rockson G. 4. Beograd 1993. Incidence of breast carcinoma-related lymphedema. restitutivnom.Radak Đ. 83 (Suppl 12): 2776–81. Kanjuh. 1986. 5. Garden FJ. The Diagnosis and Treatment of Peripheral Lymphedema. Babić M Zavod za rehabilitaciju.Petrović S.

Vježbe se provode u četiri faze. Ključne reči: Zavod za rehabilitaciju. Ukoliko postoperativni ožiljak u toku zarastanja postane neelastičan. Da bi se sve navedeno izbjeglo. bilo radikalnog bilo poštednog operativnog zahvata. becirovic-tz@hotmail. Onkološka rehabilitacija kod malignih neoplazmi dojke. potrebno je početi sa kineziterapijom još u bolničkom krevetu. hirurga. onkološka rehabilitacija P KINEZITERAPIJA NAKON OPERATIVNOG LIJEČENJA KARCINOMA DOJKE Sarić S. nivo opšte fizičke kondicije podići na veći stepen u postoperativnom periodu. zauzima viši položaj. imobilizirano rame.com Nakon operativnog liječenja karcinoma dojke. usljed čega se javljaju bolovi u cervikalnom segmentu praćeni glavoboljom. kao i bolovi u grudnom i donjem dijelu leđa. sa ciljem što kvalitetnijeg života ovih pacijenata. usljed promjena na mišićnom i vezivnom tkivu zračenog područja uzrokovanog fibrozom. Tanović Dž. te nastaviti provoditi preporučeni program vježbi nakon izlaska iz bolnice. BiH Poliklinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju Tuzla. bi morao da bude sastavni deo tretmana maligne neoplazme dojke. Muftić M. Rame koje se štedi. Bećirović E. Smanjenje obima pokreta ramena je utoliko veće ukoliko je i dio grudne muskulature u toku operativnog zahvata morao biti odstranjen. krut. a pripadajuća muskulatura je bolna. kontinuirano praćenje pacijenata od strane fizijatra i timski rad interniste. Nakon provedene radioterapije.Zaključak. smanjiti bolnost operiranog područja. Usljed bolnosti operiranog područja i straha od eventualnog daljnjeg pogoršanja. Prva faza počinje prvi dan nakon operativnog zahvata i traje dok se ne izvadi dren. povišenog tonusa. koji uključuje i odstranjenje dijela pazušnih limfnih čvorova iste strane. general@zenezazene. gubi se elastičnost tkiva što može uticati na daljnje smanjenje obima pokreta pripadajućeg područja. Institut za onkologiju Vojvodine. Dugoročno gledano smanjenje obima pokreta operirane strane uzrokuje i promjenu posture. Zaključak: Cilj redovnog vježbanja je postići potpuni obim pokretljivosti ramena na operiranoj strani. većina pacijentkinja / pacijenta “ štedi “ rame i ruku na operiranoj strani što vodi daljnjem pogoršanju stanja. povećati nivo samopouzdanja i .ba.net. Svaka od četiri faze sadrži detaljan program vježbi kreiran za tačno navedeni period.ba.Treća faza počinje kada se izvade konci a četrvrta faza uključuje svakodnevno vježbanje tokom cijelog života. Trmnić S Javna Ustanova Dom Zdravlja Kantona Sarajevo. radioterapeuta i fizijatra. BiH renewls@bih. kao i nakon postoperativnog perioda. što uzrokuje još veću bolnost cijele regije i posljedično smanjenje obima pokreta ramena. također doprinosi ograničenosti obima pokreta ramena na operiranoj strani. Druga faza počinje kada hirurg izvadi dren. javlja se ograničenost obima pokreta ramena na operiranoj strani.

kod 196 (12. Srbija nedeljkovic@neobee.1 . III stadijum: razlika 5. Hemun S.vjere u vlastite snage. preventivna onkološka rehabilitacija P UTICAJ FIZIOREHABILITACIONOG LEČENJA NA KVALITET ŽIVOTA BOLESNICA SA POSTMASTEKTOMNIM LIMFEDEMOM Kanjuh Z.Petrović S. a kontinuirano praćenje pacijenata od strane fizijatra dijagnostici ranih stadijuma SLER.6 %) i stadijum III kod 7 (3.9 %) pacijenata.net Uvod. Cilj. SLER je klasifikovan u 3 stadijuma: I stadijum: razlika obima do 3 cm. Primena preventivne onkološke rehabilitacije u bolničkim i kasnije kućnim uslovima i edukacija pacijenata o riziko faktorima značajno doprinosi redukovanju broja SLER. godina operisano je 1526 pacijenata od maligne neopazme dojke (prosečno godišnje 381 pacijent). . Babić M Zavod za rehabilitaciju. kineziterapija. Zotović". godine.. prosečne starosti 53. Materijal i metode. Institut za onkologiju Vojvodine. Studija obuhvata pacijente operisane u Institutu za onkologiju Vojvodine u periodu od januara 2000. Sve navedeno garantuje kvalitetan život.1 cm i više. Svi pacijenti su bili uključeni u program preventivne rehabilitacije i kontrolisani su od strane fizijatra najmanje 2 godine. Vreme od operacije do pojave SLER prosečno je bilo 13. Ključne reči: sekundarni limfedem ruke. Rezultati: U periodu 2000. do decembra 2003.5 cm. Popović . Perišić D Klinika za rehabilitaciju "Dr M. Konstantinović Lj. rehabilitacija. Ova postterapijska sekvela daje rezidualni funkcionalni deficit koji vodi ka onesposobljenosti i pogoršavaju kvalitet života. Zaključak. Prikaz dijagnostikovanih SLER kod pacijenata operisanih od maligne neoplazme dojke u Institutu za onkologiju Vojvodine. Tomić S.5 godina. pun aktivnosti i nakon operativnog liječenja karcinoma dojke. Sekundarni limfedem ruke (SLER) je najčešća komplikacija terapije maligne neoplazme dojke koja se može prevenirati. Kriterijum za postavljanje dijagnoze SLER je razlika obima od 2 cm na najmanje jednom od 6 merenih simetričnih nivoa na gornjim ekstremitetima. Jović S. Beograd. P SEKUNDARNI LIMFEDEM RUKE I MALIGNE NEOPLAZME DOJKEnaša iskustva Nedeljković M. Kordić V. Stadijum I je prisutan kod 160 pacijenata (80. II stadijum: razlika 3.2003. Ključne riječi: karcinom dojke.9 meseci.yu Uvod i cilj: limfedem ruke je relativno česta komplikacija posle hirurškog lečenja karcinoma dojke.9 %) dijagnostikovan je SLER. Tokom praćenja pacijenata u periodu od najmanje 2 godine. Srbija zkanjuh@ptt. stadijum II kod 29 (15.5 %). Sremska Kamenica.

karcinom pluća.traumatološka Klinika Niš 2 Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju KC Niš.Metode: Kliničkim istraživanjem obuhvaćena je 61 bolеsnica. Najveću diskriminativnost pokazao je skor emocionalnog zdravlja. Preduzimanje fiziorehabilitacionih postupaka uz zauzimanje aktivnog stava u kontroli i lečenju limfedema sigurnijm u sebe i socijalno adekvatnijim. Bolesnice su podeljene metodom slučajnog izbora u dve grupe. u remisiji. Minimalno invazivna hirurška intervencija može biti od vitalnog značaja za ovakve pacijente. te ukupni skor kvaliteta života po faktoru grupe tretmana nije dobijena statistički značajna razlika (p > 0.15 %) pacijentkinja.05). Radenković M1.. suočavamo se sa prelomom femura koji značajno pogoršava i onako često teško stanje pacijenata. Dimenzije kvaliteta života. Rezultati Operisano je 13 patoloških preloma dijafize femura. Dvofaktorskom analizom varijanse za subskor emocionalnog i fizičkog zdravlja. bol. Rezultati i zaključak: prosečne vrednosti subskora telesnog i emocionalnog zdravlja. percepcija fizičkog i emocionalnog zdravlja.05). 9 žena i 4 muškaraca. Metode Operativno je lečeno 13 pacijenata sa patološkim prelomima dijafize femura koji su nastali kao posledica koštanih metastaza. Svi prelomi su fiksirani dinamičkim unutrašnjim fiksatorom po Mitkoviću. Ristić T2 1 Ortopedsko . Postoperativno nije bilo mehaničkih komplikacija. Patološki prelom dijafize femura zbog metastaza karcinoma dojke je nastao kod 6 (46. i bez značajne interakcije (p > 0. prostate i dr. Trenutno zdravlje je ograničavajući faktor za tipične dnevne aktivnosti. teškoće zbog narušenog fizičkog zdravlja. prosečne starosti 57. Obavaljenje umerenih fizičkih aktivnosti. merene su upitnikom Short Form – 12 (SF – 12) Health Survey. Pored teške osnovne bolesti kao što je karcinom dojke.05) uz signifikantan porast vrednosti u obe grupe posle tretmana (p < 0. bez metastatske bolesti. kvalitet života. kompleksna dekongestivna fizioterapija. Ključne reči: postmastektomni limfedem. sličnih opštih karakteristika. Druga grupa je lečena intermitentnom vakuum-kompresionom terapijom uz nošenje elastičnog rukava te kineziterapijom. mentalni status i vitalnost bitno narušavaju fizičko funkcionisanje u obe grupe ispitanika. Prva grupa je lečena kompleksnom dekongestivnom fizikalnom terapijom.07 godina (od 44 do 71). P HIRURŠKO LEČENJE PATOLOŠKIH PRELOMA DIJAFIZE FEMURA KOJI SU NASTALI KAO POSLEDICA KOŠTANIH METASTAZA Milenković S1.001) ali bez statistički značajne razlike između grupa ispitivanih pacijentkinja. Srbija sasa65@bankerinter. sa hroničnim limfedemom ruke nakon lečenog karcinoma dojke. te ukupnog skora kvaliteta života u obe grupe bolesnica statistički su značajno porasle 3 meseca posle tretmana (p < 0. Postoperativna infekcija se pojavila kod jednog .net Uvod Patološki prelomi dijafize femura nastaju najčešće kao posledica metastaza karcinoma dojke. vakuum-kompresiona terapija.

B. P ALGORITAM FIZIKALNOG TRETMANA I REHABILITACIJE PACIJENATA SA PRIMARNIM I SEKUNDARNIM TUMORIMA CNS-a Nedeljković M. Beograd. Hod je bio limitiran slabijom mišićnom snagom i bržim zamaranjem bez prisutne anemije i trombocitopenije. Lečenje se ne sprovodi dok ne nastupi anemija i trombocitopenija.yu Uvod: Hronična limfocitna leukemija obično počinje kao asimptomatska limfocitoza kod starijih od 60 godina. Grujičić B. i pacijentkinja B. Svi operisani pacijenti su bili aktivirani i mobilisani za hod sa štakama. HLL može da uspori program ukoliko se pojave komplikacije i zato se program obavlja po I stepenu prioriteta. Marković M.Petrović S Zavod za rehabilitaciju Instituta za onkologiju Vojvodine. Srbija office@zop. Vidaković .operisanog pacijenta. Metode: Posmatrani su pacijenti hospitalizovani u Zavodu za protetiku u 2006.Maksimović B Zavod za protetiku. Sremska Kamenica. Prošli su školu hoda i koriste proteze na kraćim relacijama uz pomoć obe štake. Srbija nedeljkovic@neobee. P HRONIČNA LIMFOCITNA LEUKEMIJA I PROTETISANJE Gavrilović B.net Uvod U sklopu kompleksnog lečenja pacijenata sa primarnim i sekundarnim tumorima CNS-a u Zavodu za rehabilitaciju Instituta za onkologiju Vojvodine u Sremskoj Kamenici sprovodi se ambulantni i stacionarni rehabilitacioni tretman ovih pacijenata. Rezultati: I pacijent N. Popović . kao i značajno smanjenje bola. Zaključak: Nema specifičnosti u protetičkoj rehabilitaciji pacijenata sa HLL jer je program limitiran opštim i lokalnim promenama izazvanim šećernom bolešću i vaskularnim problemima. .mell i vaskularna insuficijencija može da uspori protetičku rehabilitaciju.K. Dinamički unutrašnji fiksator po Mitkoviću omogućava brzu i minimalno invazivnu aplikaciju i fiksaciju patoloških preloma. ustajanje i hod.co.. Bol je značajno smanjena kod svih operisanih. godini uz deskriptivnu statistiku. Operisanim pacijentima je kroz fizikalnu medicinu i rehabilitaciju omogućena normalna nega. Zaključak: Opšte stanje pacijenata koji imaju patološki prelom dijafize femura izazvan metastatskim tumorom može biti veoma teško. Cilj: Da prikažemo da prisustvo HLL kod pacijenata kod kojih je osnovni uzrok amputacije Dijabet. su prošli opšti program pretprotetičke pripreme i po preskripciji su dobili natkolene proteze sa ukočenim kolenim jedinicama i pelvičnim suspenzijama.

Ključne reči: Tumori CNS-a. Zaključak Izrada multidisciplinarno dorađenog algoritma tretmana pacijenata sa primarnim i sekundarnim tumorima CNS-a u čijem sklopu će postojati i fizikalni tretman i rehabilitacija. Zavod za rehabilitaciju. predstavlja imperativ koji je potrebno sprovesti u praksu u što skorijem vremenu. onkološka rehabilitacija. Način rada U sklopu timskog rada sa specijalnostima koje su uključene u lečenje primarnih i sekundarnih tumora CNS-a u Zavodu za rehabilitaciju Instituta za onkologiju Vojvodine u Sremskoj Kamenici sprovodi se fizikalni tretman i rehabilitacija po algoritmu koji smanjuje ili eliminiše neželjene efekte i doprinosi povećavanju kvaliteta života ovih pacijenata.Cilj Izrada algoritma fizikalnog tretmana i rehabilitacije koji će omogućiti kvalitetniji život pacijenata sa primarnim i sekundarnim tumorima CNS-a. Institut za onkologiju Vojvodine .

Tako je napravljena kovanica – zdravlje na prvom mjestu. koju je sačinjavalo nekoliko stotina vodećih naučnika u svijetu. Sredinom 2001. ONESPOSOBLJENOSTI I ZDRAVLJA Obradović M Institut za fizikalnu medicinu. Komisija za makroekonomiju i zdravlje. Danas se ovo smatra greškom jer je zdravi narod preduslov ekonomskog rasta jednako koliko i njegov rezultat. je dokazala da investiranje u zdravlje ima direktni uticaj na ekonomski razvoj. IFC takođe uključuje specifične informacije o faktorima okoline koji utiču na onesposobljenost otežavajući ili facilitirajući ukupno funkcionisanje osobe. starosne grupe. zdravlje i onesposobljenost prema modernim idejama zdravlja i onesposobljenosti. Poduzeta su detaljna naučna istraživanja da bi IFC bio primjenljiv na sve kulture. oba pola i dao pouzdane i poredljive podatke o ishodima zdravlja pojedinaca i grupa. Širom svijeta je u toku istraživanje zdravlja da se pomoću IFC dobiju podaci o zdravlju naroda. Crna Gora milano@cg.yu IFC je nova međunarodna publikacija Svjetske zdravstvene organizacije (SZO) koja klasifikuje funkcionisanje. izbor terapeutskih intervencija i naučna istraživanja. IFC sadrži standardizovane instrukcije koje opisuju kako bolesti. Posljednjih godina je u svijetu prisutna značajna debata o ulozi zdravlja u razvoju društva. On predstavlja rezultat sedmogodišnjih napora u kome je aktivno učestvovalo 65 zemalja. Ovaj posljedni set informacija je veoma važan za fizijatriju. Ove instrukcije u ustanovama rehabilitacije obezbjeđuju bogatu bazu podataka korisnih za evaluaciju i praćenje bolesnika. Predugo su mnogi ekonomisti ulaganje u zdravlje smatrali dodatnim troškom koji zemlje u razvoju mogu podnijeti tek kada dostignu veći ekonomski nivo. Igalo. Samo zdravi narod uz potporu . nakon dvije godine istraživanja.Tema VII PRIMENA FUNKCIONALNIH TESTOVA U REHABILITACIJI MEĐUNARODNA KLASIFIKACIJA FUNKCINISANJA. IFC je komplementaran Međunarodnoj statističkoj klasifikaciji bolesti i pridruženih stanja (ICD-10) pa oni zajedno čine porodicu međunarodnih klasifikacija SZO. povrede i poremećaji oštećuju funkciju i strukturu tijela. rehhabilitaciju i reumatologiju. ograničavaju aktivnosti i spriječavaju učešće. Pogledi se o tome definitivno mijenjaju. godine. On omogućava fokusiranje na transfer vještina koje se stiču u klasičnim rehabilitacionim ustanovama na setinge u lokalnoj zajednici. IFC je prihvaćen od 191 zemlje kao međunarodni standard koji opisuje i mjeri zdravlje i onesposobljenost.

Snaženje rehabilitacije kroz operativni bio-psiho-socijalni model Pomjeranje paradigme sa „restoracije“ na „osnaživanje“ IFC se pomjera sa „posljedica bolesti“ kako je to radila ICIDH i zauzima neutralnu poziciju naglašavajući funkcionisanje. a ne patologiju. IFC ima dva dijela Prvi dio klasifikuje funkcionisanje i onesposobljenost. mogućnost osobe da živi pun život kao pojedinac i član društva. Facilitatori pojačavaju funkciju dok barijere povećavaju ograničenja. aktivnosti i učešće. U drugom dijelu kontekstualni faktori su grupisani na a) lične faktore i b) faktore okoline koji su međuzavisni i predstavljaju ili facilitatore i barijere. Ono što je važno za osobe sa onesposobljenošću je da IFC otklanja stigmu razlika uzrokovanu različitom . ograničenje aktivnosti i učešća. Termin funkcionisanje je širok pojam koji označava sve funkcije tijela. Participacija znači učestvovanje u životnim situacijama. Dok ICD klasifikuje bolesti i uzroke smrti IFC klasifikuje zdravlje. Poboljšavanje zdravlje pojedinca i društva u cijelini nije samo pitanje smanjenja prerane smrti zbog bolesti i povreda. On ne stavlja zdravlje i onesposobljenost u uski biomedicnski ili društveni model kao prethodne klasifikacije nego identifikuje sve njihove majorne dimenzije kroz jedan integrisani bio-psiho-društveni model. Za razliku od ranijih modela onesposobljenosti. IFC ne ograničava onesposobljenost na mali segment društva sa određenim oštećenjem tijela već zagovara „univerzalni model“ koji uvodi funkcionisanje u ukupno ljudsko životno iskustvo. Aktivnost znači izvršavanje zadatka ili akcije od strane pojedinca. Ograničenje aktivnosti zamjenjuje raniji termin nesposobnost. Na kliničkom nivou IFC daje zajednički okvir za mjerenje zdravstvenih ishoda i efektivnosti različitih intervencija.funkcionalnog zdravstvenog sektora može obezbijediti održivi razvoj društva. Zdravlje takođe znači ukupno ljudsko funkcionisanje. Ovdje je IFC našao svoj puni smisao i predstavlja zajednički međunarodni okvir koji opisuje i mjeri zdravlje i onesposobljenost pojedinca i naroda. a ograničenje učešća zamjenjuje negativni termin hendikep koji se koristi u prethodnoj klasifikaciji ICIDH. Slično. Novi termini imaju za cilj da prošire opseg klasifikacije. Procjena zdravlja i onesposobljenosti je kroz čitav spektar različitih ljudskih funkcija od običnog senzornog oštećenja do punog učešća u aktivnostima zajednice. drugi opisuje okolinu i lične kontekstualne faktore. uključujući rehabilitaciju. Osnovni principi IFC IFC obezbjeđuje standardizovane instrumente za mjerenja zdravlja i onesposobljenosti i kreira novu paradigmu tretirajući zdravlje i i onesposobljenost kao multidimenzionalnu konstrukciju. Ali da bi se poboljšalo zdravlje potrebne su instrumenti koje mjere promjene nakon primjene društvenih intrevencija. Gubitak zdravlja nije samo gubitak za pojedinca već i za njegovu porodicu i cijelo društvo. pojam onesposobljenost (disability) se koristi kao zbirni izraz za oštećenje. osobe i društva i formulisane u dvije komponente: a) funkcije i struktura tijela i b) aktivnosti i učešća. Ovaj model snažno zagovara integraciju sa okolinom u kojoj osoba sa onesposobljenošću djeluje. Funkcionisanje i onesposobljenost su opisani sa perspektive tijela.

produktivan član društva. Kada osoba sa onesposobljenjošću dobije ista prava. E. Ovako široki pristup treba da učini lokalnu zajednicu još zainteresovanijom za rehabilitaciju. and role of external factors. „lagani grad“) u kombinaciji sa asistivnom tehnologijom (kolica. Prošireni interes da se osoba uklopi u svoju okolinu uvodi principe nezavisnog življenja u proces rehabilitacije. 53-62. Osnaženje se postiže kroz puno jedinstvo tijela i duha u stepenu koji to dozvoljava stanje zdravlja i iznalaženje puteva da se osoba integriše sa svojom okolinom na način koji će omogućiti njeno maksimalno funkcionisanje i puno učestvovanje u svim životnim situacijama.patologijom.) proširuju životni prostor i patricipaciju osobe sa onesposobljenošću. The Genesis of handicap: definitions. štake. fizičkog i društvenog okruženja. najbolje se sagledavaju kroz rehabilitaciju u zajednici (RUZ). kreatora zdravstvene politike. zdravstvenih institucija i dr. Ovo predstavlja dramatično pomjeranje za fizijatriju. proći će još dosta vremena dok se ne smanji precepcija stigme povezane za upotrebu ove tehnologije. Doing Disability Research.) i njihov uticaj na ograničenje aktivnosti i spriječavanje učestvovanja. Barnes. Disability and Rehabilitation. Literatura: 1. Kako bolesnik evoluira prema svom osnaženju potencijal za aktivnosti i mogućnosti učestvovanja se mogu shvatiti kao integrativne i preklapajuće aktivnosti u četiri sfere – tijela. 17. udlage. Međutim. a račva se u institucije rehabilitacije. ekonomskim i političkim aktivnostima. RUZ predstavlja „radikalan pristup“ jer jer reflektuje strukturu i funkciju plemenskih kultura i „izvire“ iz najširih slojeva loklane zajednice. pojedinačnih i društvenih ponašanja (davalaca usluga. religioznim. Badley. empowerment – multi-dimenzioni društveni proces kojim osoba stiče kontrolu nad svojim životom). models of disablement. Efektivna rehabilitacija pomaže bolesniku da ponovo stekne kontrolu nad svojim životom u toku i nakon akutne faze svoje bolesti. Mada precizni mahanizmi za kombinaciju ovih principa još treba da se usaglašavaju. C. Faktori okoline mogu biti veoma veliki uzrok ograničenja aktivnosti i učestvovanja što dovodi do potrebe za novim konceptom „lične ekologije“ koja istražuje kontekst uticaja fizičkih barijera. Koncept milosrđa je zamjenjen konceptom izjednačavanja mogućnosti i ljudskih prava. The Disability Press. Dugoročni ciljevi rehabilitacije su da se maksimiziraju fizičke i mentalne sposobnosti osobe i izjednače njene mogućnosti za uključivanje u zajednicu. kulturnim. uma. Proces zahtijeva da se poštuju prava osoba sa onesposobljenošću da žive u svojim zajednicama u punom zdravlju i blagostanju i ravnopravno učestvuju u obrazovnim. Spajanjem „medicinskog“ i „socijalnog“ modela dobija se „medicina osnaženja“ (eng. „lagani pristup“. 1997 . Dodajući kontekst okoline IFC ojačava paradigmu rehabilitacije. Mercer. Kroz znanje i napore medicina osnaženja daje snagu i autoritet bolesniku da bi ga dovela u najbolju poziciju iz koje može da upravlja svojim zivotom. Praksa bazirana na činjenicama se primjenjuje da se smanji oštećenje i unaprijedi funkcija prema potrebama i željama bolesnika. Intervencije u okolišu (univerzalni dizajn. mogućnosti i obaveze kao druge osobe on postaje osnažen da postane koristan. G. informacione tehnologije i dr. 1995 2.

e koji sadrže prepise zakona koje je doneo Urnamu. Italian-Australian comparison of quality of life among people with intellectual disability living in the community. 1992 6. Monteath.. redosledu. pogoršanja i kako ustanoviti grešku. J.. Nema idealnog merenja. WHO. 1992-1994 MERNI INSTRUMENTI I MERENJA U RANOJ REHABILITACIJI Krunić.yu Problemi merenja stari su koliko i ljudski rod. International statistical classification of diseases and related health problems. mukotrpnog odabira varijabli prema njihovoj težini. poboljšanja. 373-379. a uvek svesni da od načina propisanih mera i merenja zavise greške merenja.n. Pronađeni su fragmenti glinenih tablica iz oko 2500.krunic@beotel. Gerosa. Kako izmeriti vrednosti. 10th re. Micić M. Internetsko pretraživanje sa kljućnim riječima ICF. Petito. WHO classifications 5. Merni instrumenti su proizvod dugotrajnog rada. Isti problemi javljaju se i u medicini. Pitanjima šta je dobro. a sada jednako zastupljena i merenja atributivnih obeležja. E. F. S. stanja. WHO. 513-522.Protić R. Minaire. dva. 1997 4. Vesović-Potić V. Journal of Intellectual Disability Research 43. Verri. 407-413. mnogo i slično bavili su se mnogi narodi starih i novih civilizacija. illness and health: theoretical models of the disablement. Bulletin World Health Organization 70. ocenjivanja aktivnosti ispitanika na testu i tumačenja konačnih rezultata merenja. Vallero. disability and health: IFC. Cummins. u nekim standardima i protokolima lečenja postoje predloženi merni instrumeti za ocenjivanje i evaluaciju rezultata. jezičkim . R. testiranja i ispitivanja. Fitzgerald. International classification of functioning. namerne ili nenamerne. vladar Ura na kojima se vidi da je ozakonio ’’poštene i nepromenljive težine i mere’’. E Nappi. 2001 8. 1999 7. postupak lečenja ispravan ili ne. WHO. loše. U novije vreme. U rehabilitaciji su merenja numeričkih obeležja prihvaćena odavno dok su od kraja drugog svetskog rata započela.. Disease. svako je podložno nekoj vrsti greške. bolje. Beograd. Reclaiming the whole: self. godine p. A. a u užem smislu se odnosi na: utvrđivanje načina zadavanja testa (izvođenje). Jednako teška su merenja numeričkih i atributivnih obeležja. jedan.3.. ustaljeni postupak za izazivanje određene aktivnosti pomoću proverenih podsticaja na osnovu kojih se ispitanici porede po varijabli (varijablama) koja je predmet merenja. spirit and society. Šta je merni instrument (test)? To je sredstvo za utvrđivanje individualnih razlika. P. Merenja i rezultati moraju biti uporedivi sa drugim (tuđim) merenjima i rezultatima da bi se ustanovilo da li je npr. WHO. 1-3. vols. GA. Geneva. Đurović B Klinički centar Srbije. Geneva.. Srbija r. Mujović N. Disability and Rehabilitation 19. Ustaljeni ili standardizovan postupak u širem smislu se odnosi na sve metrijske karakteristike ili standarde koje instrument merenja (test) treba da zadovolji i poseduje da bi se njime moglo meriti.

Kako izabrati intrument merenja? Biranje instrumenta zahteva tačno postavljanje cilja: da li će instrument služiti kao indikator tj. a radi moguće dalje komunikacijei prenošenja informacije (bitni validnost. CHECK-LISTA .inventar u kome je ispitivačev izbor sveden na dve mogućnosti (da . pribor za rad i sl.. oni mogu biti: TEST (projektivni.) ali i uputstva za popunjavanje postignutih rezultata kod kojih se najčešće prave greške jer ispitivač daje dodatna uputstva koja merenje ne predviđa ili ih izostavlja. način uvođenja bolesnika u situaciju u kojoj se merenje vrši (npr. Pridavanje brojeva kvalitetu koji je predmet merenja (ocenjivanje) je jedna od ključnih opreacija akta merenja. Nekada je potrebno izvršiti standardizaciju.).ne. Zato je potrebno ustanoviti postojanje ispitivanja "valjanosti sadržaja" (content validity) u koju ulazi i "prividna valjanost" (face validity) koja meri da li je sadržaj/su varijable pravi/e – reprezentativni predstavnici odgovarajućeg stanja koje treba da prikažu (može se predložiti njihova izmena). U uputstvima o izvođenju nekog merenja navedeni su uslovi (okolnosti) pod kojima se merenje obavlja (npr.karakteristika i mnogim drugim osobinama i od uputstava koja su sastavni deo izabranog načina merenja se ne odstupa. ali za sve treba imati podatke o njihovoj validnosti. Pre redovne primene potrebno je izvesti Pilot studiju.odsutno) i SKALE koje omogućavaju gradaciju odgovora i to: nominalne (pripadnost ili nepripadnost nečemu) npr. pouzdanost). verbalni. ali samo sa dozvolom autora. uputstva se mogu modifikovati. standardom pomoću koga se obavlja merenje. tip onesposobljenosti. Merni instrumenti su zaštićeno vlasništvo autora ili neke grupacije (npr. Prema tehnici merenja koja je primenjena u instrumentu. Nije obavezno izabrati jedan instrument. adekvatnost instrumenta (validity) je kapacitet instrumenta da evaluira karakteristike za koje je konstruisan. Kod neposrednih fizičkih merenja nema potrebe da se pitamo da li nešto zaista ukazuje na varijablu koja je predmet merenja jer je ona prethodno. vreme ispitivanja. osteljivosti i pouzdanosti. stepen ozbiljnosti onesposobljenosti i intervalne (postoje jednaki intervali između vrednosti u skali). Neophodno je ustanoviti da li instrument meri oštećenje. oprema. osetljivost.) tako da neko polaže autorska prava na njih iako su većinom besplatni. ili kao mera ishoda i procene.. za merenje stanja u jednom trenutku vremena (bitna validnost. Duke University. Valjanost. koje podsticaje koristiti. neverbalni). u toku i posle primene neke metode ili postupka (bitna osetljivost i diskriminativnost). pre. ograničenje sposobnosti (onesposobljenost) ili ograničenje aktivnosti (hendikep). definisana ali je od izuzetne važnosti u merenjima posrednog karaktera. SZO. psihometrijski. osetljivost i mogućnost ponavljanja). Većinom je dozvoljena izmena originalne fizičke forme instrumenta ali nikada i sadržaja. Pošto merni instrumenti nisu podjednako osetljivi. prostorija. kako savladati otpor bolesnika i sl. prisutno . moguće je u raznim etapama lečenja koristiti različite instrumente. ordinalne (postoji unutrašnja gradacija) npr. "hipotetičke valjanosti" (construct validity) koja meri adekvatnost sadržaja instrumenta u odnosu na hipotezu ili teorijski koncept koji se ispituje. UPITNIK koji može biti delimično strukturiran interviju ili upitnik sa slobodnim odgovorima (open-ended). External validity opisuje veću ili manju saglasnost . za poređenje npr.

Pošto za odlučivanje o uvođenju bolesnika u rehabilitacioni tretman nema specifično dizajniranih instrumenata. ako je besprekorno tačan. Ni jedno merenje nije idealno i nemože da zameni fizikalni pregled bolesnika. "empirijska valjanost". Greške mogu biti sistematske (tj. Postoje različite vrste pouzdanosti u zavisnosti od toga da li se odnose na pojedinca. Pouzdanost instrumenta (reliability) meri koliko u ponovljenim merenjima jedan instrument koji zadajemo više puta istim ispitanicima.. Stepen osetljivosti nekog instrumenta se pojačava sistemom merenja koji naglašava razlike. Razlike se mogu uočiti između kao: interindividual sensitivity (sposobnost instrumenta da napravi razliku između različitih pojedinaca) i intra-individual sensitivity (otkrivanje razlika kod jednog istog pojedinca u različitim vremenskim intervalima ili u određenoj tački vremena). neurologije. Osetljivost mernog instrumenta (sensitivity) podrazumeva postojanje maksimalne diskriminativnosti između ispitanika i između broja varijabli i osetljivosti načina bodovanja. fizijatar koristi merne instrumente drugih medicinskih grana (anestezije. c) načinu primene instrumenta. Za politraumatizovane bolesnike (za koje se u najvećem broju slučajeva može tvrditi da su neposredno pre prijema u bolnicu bili sa potpuno očuvanom funkcijom). Greške se pojavljuju zavisno od faktora. fizijatar je član medicinskog tima sa kojim usko sarađuje. U jedinicama intenzivne nege. Ti faktori se mogu naći u: a) uzorku ispitanika.) kao i podatke opštih merenja u medicini. u jedinicama intenzivne nege koriste se Trauma skor i skor težine povreda (Trauma score and injury severity score) – TRISS koji kombinuje fiziološki poremećaj po . predictive validity) predstavlja sposobnost instrumenta da predviđa ishod .ovo je najznačajniji kapacitet instrumenta s obzirom da (case-management) upotreba instrumenta može da zavisi od toga. metod ponovnog zadavanja testa koji predstavlja saglasnost između dva ili više puta ponovljena testiranja iste osobe (pacijenta) u istim eksperimentalnim okolnostima u različitim situacijama. evaluacije stanja bolesnika i rezultata rehabilitacionog tretmana u kratkim vremenskim intervalima kao i merenja ranog ishoda lečenja. hirurgije. Ulaskom specijaliste fizikalne medicine i rehabilitacije . ortopedije. konstantne) i slučajne. Proces ustanovljavanja prediktivne validnosti instrumenta za merenje se odvija u vremenu i obično je za njega potrebno više godina.fizijatra i uvođenjem rane rehabilitacije u jedinice intenzivne nege i poluintenzivne nege postavio se problem odabira mernih instrumenta za procenu ulaznog stanja bolesnika radi odlučivanja o započinjanju rehabilitacionog tretmana. daje za svakog od njih iste izmerne vrednosti. Svako merenje ima greške. "valjanost orijentisana na kriterijum".retest reliability tj.između rezultata merenja i kliničke procene. neurohirurgije. pulmologije. Pouzdan je onaj instrument koji daje uporedive podatke (rezultate) u uporedivoj situaciji. b) samom instrumentu. a "kriterijum-valjanost’’. kardiologije. Na primer: inter-rater reliability predstavlja korelaciju između dobijenih rezultata od strane različitih ispitivača koji istu osobu ispituju u isto vreme istim instrumentom (testom) ili test.. "prediktivna valjanost" (criterion-relate. na vreme ili na instrument (test).

a rezultat se automatski preračunava).5 m/s. najpribližniji je dnevnim aktivnostima) i »shuttle« test (ispitanik hoda napred/nazad duž trase od 10 metara uz postepeno povećanje brzine kretanja. a daje procenu verovatnoće preživljavanja. tj. Međutim. Ova ulazna merenja mere oštećenja i služe kao okvir za odlučivanje o započinjanju ranog rehabilitacionog tretmana. Još uvek ne postoji potpuna naučna saglasnost o stvarnom uticaju rane rehabilitacije u jedinicama intenzivne i poluintenzivne nege i primeni njenih postupaka na krajnji ishod lečenja bolesnika. svesni su. APACHE II i NIH Stroke Scale (u jedinici za moždani udar). gde je 0 . izvodi se u hodniku ili većoj prostoriji.povređivanju sa anatomskom dezintegracijom tkiva uzimajući u obzir starost povređenog.nije u stanju da obavi test u predviđenom vremenskom periodu). povećanja. a zatim se povećava posle svakog minuta. a 8 maksimalno se guši). i daleko jednostavniji i brži Revidirani trauma skor (Revised Trauma Score – RTS) koji ne uzima u obzir starost povređenog. a doživeli su traumu mogu se koristiti VAS skala i modifikovana BORGOVA skala (sastoji se iz 8 ponuđenih odgovora na pitanje o stepenu dispneje. i njegove vrednosti se množe posebno kodiranim vrednostima regresivne analize upotrebljenih varijabli. brzinu hoda određuje signal sa kasetofona. Kod bolesnika koji imaju HOBP kao osnovno oboljenje. U svakodnevnom radu se pored procene opšteg stanja na osnovu kvalitativnih/kvantitativnih merenja najčešće koriste Glazgow Coma Score (GCS). bolesnik hoda tempom koji sam odredi u trajanju od 6 i/ili 12 minuta. za popunjavanje vrednosti je potrebno do 2 minuta. Canadian Stroke Scale. U toku ranog rehabilitacionog tretmana skoro je nemoguće meriti doprinos fizijatrijsko rehabilitacionih procedura koje se primenjuju pošto dostignuta stanja u kratkim vremenskim intervalima predstavljaju zbir svih primenjenih medicinskih postupaka. mehanizam povređivanja i ne diskriminiše povredu. dobra tolerancija od strane obolelog. Posebno je korisan APACHE II (Acute Physiology And Chronic Health Evaluation) score koji daje verovatnoću preživljavanja bolesnika sa povredama unutrašnjih organa i operisanih. Evaluacija stanja bolesnika sa fizijatrijsko rehabilitacionog aspekta je neophodna radi izmene. jednostavan je za izvođenje.bez gušenja. skraćenjm trajanja perioda između dva signala. U ranoj respiratornoj rehabilitaciji traume grudnog koša (ostali sistemi su obrađeni u drugim radovima) nema specifičnih instrumenta merenja ali se koriste numerička merenja: gasne analize i testovi plućne funkcije (spirometrijski testovi) za procenu oštećenja. Kod ovih bolesnika u fazi oporavka mogu se koristiti testovi opterećenja hodom: 6 i/ili12 . a uzima u obzir i komorbiditete (postoji kao besplatan kompjuterski program. ali uzima u obzir GCS skor. sistolni krvni pritisk i broj respiracija u minuti. ali postoji opšta saglasnost da ona treba da se primenjuje. . smanjenja ili ukidanja prepisanih postupaka. nema dokaza da su spirometrijski testovi u korelaciji sa bolesnikovom tolerancijom na fizički napor. početna brzina kretanja je 0. Disability Rating Scale (DRS) i druge. a odgovori su obeleženi ocenama. Najčešće preporučivani merni instrumenti su Motricity Index. kreće se od 0 do 8.minutni test (podrazumeva se razdaljina koju ispitanik pređe za 6 i/ili 12 minuta. test se završava kad je ispitanik toliko dispnoičan da ne može da održi ritam hoda. Glazgow Liege Score (GLS).

Vuk Karadžić.19. 1989 7.14:56-61 10. De Tanti A. The rehabilitation management of traumatic brain injury patients during the acute phase: criteria for referral and transfer from intensive care units to rehabilitative facilities. Bukvić A: Načela izrade psiholoških testova. unapred dogovorene hirurške intervencije određuje se postojeće. 29: 623-9. Robayae E. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Glasgow Outcome Scale – extended je gruba mera ishoda u okviru neurohirurških varijabli pa nije ušla u fizijatrijske varijable u ranoj rehabilitaciji. No 12-S 2. Maryland State Medical Journal 1965. 1988 5. a prema oštećenju ili intervenciji. Taricco M. Zagreb 1968 6. Boldrini P. Oba instrumenta su opšte prihvaćena u rehabilitaciji pa se mogu primeniti pri otpustu. Europa Mediophysica 2006. Mahoney FI. lečenja ili izvođenja određene. (National Consensus Conference. Functional evaluation: The Barthel Index. Guilford JP: Osnove psihološke i pedagoške statistike. na drugom odeljenju ili ustanovi. Crit Care Med.382-389 11. Demeurisse G. APACHE II: A severity of disease classification system. Motor evaluation in vascular hemiplegia. Sacco WJ. Version 1. Savremena administracija. Jennett B. ali je ima smisla primenjivati pri otpustu (završenoj rehabilitaciji) kod bolesnika koji su dugotrajno stacinarno rehabilitovani. Beograd. Beograd 1966. Hinder RS: Measurement Standards for Inerdisciplinary Medical Rehabilitation. Keith AR. 219 – 28 4. Knaus WA et al. Barthel D. Eur Neurol 1980. Dec 1992. Predložena je upotreba FIM pošto od 2003 postoji u elektronskoj formi. Ako bolesnik ulazi u bolnicu radi dijagnostike. 2000). Beograd 1968 3. Gatta G. ulazno funkcionalno stanje. Journal of Trauma. Literatura: 1. 1985. Hatt P: Tehnike skaliranja: osnovni problem u Metodi socijalnog istraživanja. dalje bira organ specifični intrumet merenja. Izbor mernih instrumenata u ranoj rehabilitaciji zavisi od stepena oštećenja jednog ili više organa kao i od stanja svesti. Braakman R. Demol O. Copes WS A revision of Trauma Score.42:73-84 9. ukoliko je to bolesniku potrebno. a odabir mernog instrumenta određuje i njegova prihvatljivost od strane drugog fizijatra koji nastavlja rehabilitacioni tretman.4:283 .13:818-29 8. Teasdale G. Goode W. Vol 73.Za merenje ranog ishoda lečenja koriste se merni instrumenti koji procenjuju opštu onesposobljenost kao što su Barthel Index i Functional Indipendence Measure (FIM). Johnston VM. Archives of Physical Medicine and Rehabilitation. Supek R: Ispitivanje javnog mnjenja. Prognosis in a series of patients with severe head injury. Champion HR. Functional Independence Measurement (FIM) Technical Manual and Security Guide. Modena June 21-21. Department of Veteran Affairs VistA SystemDesign and Development May 2003 12. Neurosurgery 1979.

. artikulaciona dispraksija) Psihički poremećaji (depresija. b.kvantitativna polielektromiografija (posredno.net Intenzivan razvoj bazičnih nauka zadnjih decenija omogućio je ne samo efikasniju dijagnostiku i lečenje oštećenja CNS već je i otvorio nove horizonte i mogućnosti funkcionalnog osposobljavanja u medicinskoj rehabilitaciji.somatosenzorno (SEP). 2. . egzekutivne funkcije planiranja. - . . Najčešći etiološki uzroci oštećenja CNS su vaskularna oboljenja. zatim zapaljenjska i degenerativna oboljenja CNS.funkcionalni urotest (evaluacija neurokontrole i stanja inervcije mokraćne bešike). vizuelno (VEP) i motorno (MEP) evocirani potencijali (evaluacija aferentnih puteva). kardiovaskularnog sistema. (neglekt sindrom.transkranijalna magnetna stimulacija (evaluacija eferentnih puteva od korteksa do mišića). Sa kojim problemima ćemo se suočiti u procesu rehabilitacije ne zavisi u biti od etiologije već prvenstveno od lokalizacije i rasprostranjenosti oštećenja.elektroencefalografija (analiza moždane električne aktivnosti). Opsti cilj rehabilitacije je restoracija izgubljenih i oštećenih funkcija radi što uspešnijeg funkcionalnog osposobljavanja u medicinskom. poremećaj koordinacije (cerebelarna. . poremecaj vegetativnih funkcija (disanja. Glasgow coma scale i sl. po svojoj suštini. Najznačajnije posledice oštećenja CNS mogu se podeliti u dve velike grupe: 1. klinička: . dizartrija. (procena i kvantifikacija oštećenja CNS). vigilna koma itd. . . Poremećaj stanja svesti i psihičkih funkcija: Poremećaj stanja svesti (koma. itd. Drača S Klinika za rehabilitaciju „ Dr Miroslav Zotović”.stimulaciona elektromiografija: H-refleks i F talas (aktivacija segmentnih motoneurona na aferentnu stimulaciju). NIH skor. Funkcionalna procena: I. apraksija/dispraksija. preko registrovane aktivnosti u mišićima. Dragin A. pamćenje. rešavanja problema. Lješević B. atetoza). Srbija kzotovic@drenik.). analizira se supraspinalna aktivacija motornih jedara u prednjim rogovima kičmene moždine). Izmenjena motorna kontrola: Poremećaj motorike sindrom oštećenja gornjeg motornog neurona (plegija. spinalna ataksija). funkcionalno osposobljavanje. rigiditet).nevoljni pokreti (tremor. benigni i maligni tumori i drugo.neurološki testovi kao Scandinavian neurological stroke scale.funkcionalna NMR itd. horea. . Beograd. auditivno (AEP). Zbog svoje uloge i značaja u funkcionisanju ljudskog bića jedan od najsloženijih zadataka u rehabilitaciji uopste je rehabilitacija osoba sa oštećenjem centralnog nervnog sistema (CNS).FUNKCIONALNA PROCENA OSOBA SA OŠTEĆENJEM CENTRALNOG NERVNOG SISTEMA Švirtlih L. poremećaj senzibiliteta (površnog i dubokog).) Oštećenje kognitivnih funkcija. anksioznost. Pošto je rehabilitacija. trauma. spasticitet. psihosocijalnom i profesionalnom domenu. pažnja. timsku funkcionalnu procenu osobe sa oštećenjem CNS. Funkcionalna dijagnostika: a. kontrole pražnjenja mokraćne bešike i creva. samoposmatranja i samokontrole) Poremećaj funkcija komunikacije (afazija/disfazija. pre postavljanja kratkoročnih i dugoročnih ciljeva neophodno je izvršiti detaljnu. neurofizioloska: .emocionalizam). emocionalna labilnost . Stefanović A.

Stadijumi motornog oporavka po Signe Brunnstrom: I. III.neuropsihološka dijagnostika. jednostavan i eksplicitan kako u proceni motornog oporvka tako i u postavljanju kratkoročnih i dugoročnih ciljeva terapije. . spasticitet sa i dalje smanjuje – izvodi sve teže kombinacije pokreta uz gubitak predominacije osnovnih sinergistickih obrazaca nad selektivnim pokretima.V. B – Inkompletno oštećenje (očuvan je samo senzibilitet ispod nivoa lezije. u literaturi se sve više sreću specificni testovi za samo pojedine elemente ili aspekte motornog oporavka. prateći hipotezu da je restoracija motorne kontrole nakon oštećenja potepena i sekvencijalna: od faze mlitavosti preko refleksnih reakcija. II. prema manuelnom mišićnom testu .MMT. Pored opšte prihvaćenih testova: Fugl. Većina ključnih mišića ispod nivoa lezije je.Meyer. Testovi praćenja i evaluacije motornog oporavka Specificni testovi za detaljnu analizu elemenata oporavka motornih funkcija nakon oštećenja mozga. na oceni nižoj od 3). preko sinergistickih voljnih do selektivnih voljnih pokreta i na kraju voljnih koordiniranih radnji. izražen spasticitet – voljna kontrola kroz sinergične pokrete pri čemu sinergična kontrola ne mora biti u potpunosti razvijena za sve segmente ekstremiteta. оbuhvatajući i sakralne segmente S4S5). u strucnoj literaturi i kliničkoj praksi je: ASIA SKALA oštećenja А – Kompletno oštećenje (nе pоstојi očuvanost ni motornih ni senzitivnih funkcija u sakralnim segmentima S4-S5).VI. Za neuropsihološku dijagnostiku u rehabilitaciji koriste se testovi koji su rehabilitaciono orijentisani. Većina ključnih mišića ispod nivoa lezije je. II. . Brunnstrom.„Normalan“ nalaz (motorne i senzitivne funkcije ispod nivoa lezije su u granicama normale – po kriterijumima kliničkih ispitivanja). zbog specificnosti oštećenja tog dela CNS koristi se više specifičnih testova i skala za procenu oštećenja i senzomotornog oporavka.prognostički testovi (prognoza oporavka na osnovu specificnih parametara neurološkog oštećenja). Ona je definisala šest stadijuma motornog oporavka.neuropsihološki testovi za procenu inicijalnog oštećenja kognitivnih funkcija. na oceni 3 ili oceni većoj od 3 E . III. Opsteprihvacena kao bazična. D – Inkompletno oštećenje (motorna funkcija je očuvana ispod neurološkog nivoa lezije. Brunnstrom. spasticitet počinje da se razvija – fleksioni ili ekstenzioni sinergizmi celog ekstremiteta kao refleksni odgovor na draz ili voljni napor uz minimalnu voljnu aktivnost. spasticitet nestao ili minimalan – selektivni pokreti svih segmenata postaju mogući i koordinacija pokreta se priblizava normalnoj.Ashworth skala za procenu stepena spasticiteta (procenom otpora mišića na istezanje). С – Inkompletno oštećenje (motorna funkcija је očuvana ispod neurološkog nivoa lezije. ekstremitet flakcidan – bez voljnih pokreta. prema MMT. Kod oštećenja kičmene moždine. Test preporučujemo jer je brz. Testovi praćenja i evaluacije oporavka kognitivnih funkcija i psihičkih poremećaja . što znači da su usmereni na otkrivanje specifičnih .IV. Za rutinsku primenu predlažemo evaluaciju motornog oporavka po S. spasticitet počinje da se smanjuje – kombinacije pokreta: pored sinergija pri izvodjenju motornih radnji prisutni i selektivni (izolovani) pokreti u pojedinim segmentima. Naravno oporavak može da se zaustavi na bilo kom od navedenih nivoa.

Saunders Company. Ovim testom se dijagnostikuje afazija i tip afazičnog sindroma. na koji način funkcioniše oštećeni kognitivni sistem i koji su rezervni potencijali očuvani na koje treba graditi terapijski plan. Hamiltonova i Montgomeri-Ashberg rejting skale za depresiju. Wisconsin test za procenu egzekutivnih funkcija kao i Lurijina baterija testova. Test verbalne fluentnosti. Za ispitivanje jezičkih funkcija kod afazičnog sindroma najčešće se koriste: Bostonski dijagnosticki test za afazije (BDAE). U standardnu bateriju testova za procenu kognitivnih oštećenja spadaju: Vekslerov test inteligencije. RAVLT za procenu verbalnog učenja. Zadaci testa obuhvataju evaluaciju govornih i jezičkih funkcija kroz sledeće modalitete: konverzacijski govor. Oni daju sliku funkcionalnih sposobnosti jedinke u određenom trenutku i omogućuje procenu funkcionalnog oporavka u toku i po završenoj rehabilitaciji. Ono što svaki lekar u rehabilitaciji može da primeni radi brze. Token test (TT). Ovi jednostavni testovi omogućuju brzu. Svih devetnaest elemenata se procenjuje po sedmostepenoj skali od potpune zavisnosti do potpune nezavisnosti. IV. Opšti funkcionalni testovi Da bi se procenila težina funkcionalnog oštećenja osobe u celini. čitanje. komunikacije. Od svih funkcionalnih testova u svetu su opšte prihvaćeni 1. automatski govor. Handbook of Physical medicin and Rehabilitation. kontrole sfinktera. Indeks funkcionalne nezavisnosti FIM (koji je složeniji i sastoji se iz dva dela: procene fizičkih funkcija samozbrinjavanja. transfera i lokomocije i kognitivnih funkcija komunikacije i socijalizacije. mobilnosti. spretnosti.W. Rey-ova kompleksna figura za procenu vizuo – perceptivnih sposobnosti i neverbalnog učenja. Za procenu emocionalnog statusa osim MMPI testa. Dijagnosticki intervju i MiniMental Test su ujedno i sastavni deo svake neuropsihološke baterije testova.B. pisanje i jezičko mišljenje. Za rutinski klinički rad preporučujemo Bostonski dijagnostički test (BDAE) koji predstavlja standardizovanu bateriju testova za afazije. spontani govor. . orijentacione dijagnostike kognitivnih i psihičkih poremećaja je da primeni MiniMental Test i tzv. Bartel indeks (koji procenjuje stepen nezavisnosti u izvođenju deset zadataka iz oblasti samozbrinjavanja i aktivnosti dnevnog života) i 2. Predlažemo da oba ova testa postanu sastavni deo rutinske obrade pacijenata na rehabilitaciji (na pocetku i kraju tretmana). ponavljanje. V. U mnogim zemljama su obavezni deo bolničke dokumentacije stacionarnih rehabilitacionih službi. Literatura: 1.oštećenja. kod pacijenata sa organskim lezijama koriste se: Beck-ova. kognicije i socijalizacije. aktivnosti dnevnog života. Bostonski test nominacije (BNT). Trail making test A:B (TMT) za procenu pažnje. 2002. konstruisani su brojni testovi koji numerički ocenjuju sposobnost izvršavanja određenih zadataka iz domena samozbrinjavanja. Dijagnosticki intervju (iscrpna anamneza). koji je preobiman. nominacija. Testovi praćenja i evaluacije oporavka poremećenih funkcija komunikacije. Vrednost ovih testova je da se mogu primeniti kako kod moždanih tako i kod spinalnih oštećenja. grubu procenu kognitivnog i emocionalnog statusa i ukazati na potrebu dodatne. detaljnije psihološke dijagnostike.).

in Physical Rehabilitation. Noviji koncepti funkcionalno fokusiranih terapijskih modaliteta i rehabilitacionih tehnika zahtevaju funkcionalnu evaluaciju pacijenata sa mišićnoskeletnim sindromima tokom procesa rehabilitacije kako u pogledu dijagnostike tako i u pogledu praćenja ishoda terapije. Davis Company.International Classification and Functioning.. ali i načina na koji pacijent živi u svojoj radnoj i socijalnoj okolini u prisustvu bolesti ili povrede (participacija i faktori okoline). sec. Springer Verlag. 2004. Zwarts MJ. Motor recovery after stroke: a systematic review of the literature. Jović S Klinika za rehabilitaciju ''Dr Miroslav Zotović'' Beograd. 1988 7. Hesse S. FUNKCIONALNA PROCENA MIŠIĆNOSKELETNIH SINDROMA Konstantinović Lj. Noviji koncepti istraživanja u rehabilitaciji podrazumevaju uniformisanje dizajna kliničkih studija i odabir opšte prihvaćenih testova kako bi se rezultati mogli međusobno upoređivati. sec ed. Kliničke studije zaista i ukazuju da je trajanje i ishod lečenja u relaciji sa ranim i adekvatnim lečenjem. Disability and Health) podrazumeva mnogo realnije sagledavanja pacijenta u smislu kvalifikacije struktura i funkcija koje su oštećene. Royal College of Physicians.. O’ Sullivan. Fizikalna medicina i rehabilitacija. Srbija k. Clinical Rehabilitation 12: 183-186. Testiranja u mišićno skeletnoj rehabilitaciji odražavaju upravo suštinu nove klasifikacije. Arch Phys Med Rehabil. 2002. National clinical guidlines for stroke. Hendricks HT. . et al. 1999. London. Veliki broj kliničkih studija i meta analiza dovelo je do promena mnogih stavova u pogledu izbora tehnika rehabilitacije.zotovic@drenik. 4. Intercollegiate Stroke Working Party. ed. 5. 6. Medicinski fakultet. Geurts AC. jer obuhvataju ne samo strukturalno funkcionalna oštećenja već i elemente opsteg funkcionisanja pacijenta uključujući i njegove tegobe. Krankengymnastik. Evidence relating to assessment in rehabilitation. Motor Control Assessment.net Rezime: I pored velikog zahteva da se stručni stavovi u oblasti mišićnoskeletne rehabilitacije zasnivaju na dokazima zasnovanim činjenicama veliki broj testova otežava ovaj zadatak. S. Kanjuh Ž.2.. van Limbeek J. Prema prethodnoj klasifikaciji-ICIDH (International classification of Impairment. Disability and Handicap) kvalifikovali smo pacijente samo prema hendikepiranosti (1). Neues in der Lokomotionstherapie von Patienten mit Hemiparese nach Schlaganfall. 2004. Jevtic M. 1998. Rehabilitacioni program oboljenja i oštećenja mora biti zasnovan na poznavanju procesa oštećenja i regeneracije. Uvod: Mišicnoskeletna rehabilitacija obuhvata veliki broj kliničkih sindroma iz oblasti ortopedije i reumatologije. 83(11):1629-37. Berlin. Nova klasifikacija bolesti (ICF . 3. Wade D. Kragujevac. što zahteva stalnu funkcionalnu evaluaciju i prilagođavanje rehabilitacionih postupaka fazi oporavka.

ali prisutni su i testovi koji su specifični i za odredjenu bolest ili povredu (Test funkcije Ahilove tetive nakon rupture.Parametri koje merni instrumenti (testovi) sadrže su zapravo promene do kojih bolest dovodi na strukturalnom. Takodje je i objašnjenje za veliki broj testova različitog nivoa obuhvatnosti. 1996. 36:130-137 2. od kojih se pojedini upotrebljavaju često (tab 1) i veliki broj njihovih adaptacija koje su opravdane u kontekstu jezičkokulturoloških inetrpretacija pojedinih kvalifikacija merenih parametara. Yiven R: Utility of international classification of functioning Disability and Health partipcipation dimension in assigning ICF codes to items from extant rating instruments. Većina testova meri stepen onesposobljenosti i nije mera funkcionisanja pacijenata u realnom životu. Takodje većina testova iz oblasti mišićno skeletne rehabilitacije vezana je za funkcije segmenta. Postoji na stotine testova. Značajan napredak je postignut uvodjenjem mere kvaliteta života u praćenju ishoda bolesti i terapijskih intervencija. 6 minutni test hoda) rangirane u nekoliko stepena i složene testove koje sadrže informacije o bolu. Zaključak: Većina svetskih stručnih asocijacija iz različitih oblasti mišićno-skeletne rehabilitacije se danas slaže da je najbolje za praćenje rezultata lečenja upotrebiti jedan prihvaćeni merni instrument koji se odnosi na segment koji je u problemu i jedan opšti instrument koji odražava opštu funkcionalnost pacijenta(4). J rehab med 2004. Agel J. Koji ćemo test odabrati zavisi od prirode i faze bolesti.14: 182-92. Tako imamo testove koji samo mere bol (VAS. To je zapravo i objašnjenje otkuda toliko testova u kliničkoj praksi pa čak i za svaki segment ponaosob. Ove promene same po sebi evoluiraju tokom trajanja bolesti i često su u kontekstu subjektivnog doživljaja pacijenta. Eriksson l. Obremsky W. a ne sa poda») zaista predstavlja kvalitativni odskok sa kliničkim značajem(3). Svaki parametar koji se meri treba da je odlika bolesti (studije normi u odnosu na zdravu populaciju) da njegova promena bude merljiva naročito u odnosu pre i posle tretmana. test funkcije kolena nakon artroplastike. Takođe preporuka je da se ne povećavaju mereni parametri već da se indentifikuju podgrupe pacijenata iz područja varijabilnih rezultata i prati njihovo ponašanje tokom istraživanja. Literatura: 1. veličini otoka i aktivnostima (WOMAC). . petostepena skala bola. Mc Gill upitnik o bolu) ili obim pokreta i misicnu snagu. Musculoskeletal Function Assessment instrument: criterion and construct validity. Swiontkowski MF. lokalnom i opštem funkcionalnom nivou. senzitivan i specifičan(2). uzrasta pacijenta. kao i da rangiranja parametra u odredjene nivoe («mogu da podignem predmete sa stola. validan. J Orthop Res. test funkcije kuka nakon frakture.. Engelberg R. Coronado G. Sam test prolazi veliku statističku proveru: da li je pouzdan. Granlund M.).. Ovakav izbor testova u proceni mišićno-skeletnih sindroma omogućio bi medjusobno poredjenje kliničkih rezultata. Martin DP. testove koji mere odredjene aktivnosti (hope test.

6. 1996. Skala balansa po Berg-u. Indeks bola i onesposobljenosti ramena. Skala aktivnosti dnevnog života C. Keller SD. Barthel indeks. Tab 1: Najčešće upotrebljavani testovi u mišićnoskeltnoj evaluaciji: A. Fortin PR. Liang MH. Skala oštećenja funkcija šake Kuk: Obim pokreta i MMT. WOMAC* (Westren Ontario and McMaster Universities) index(6) Koleno: Obim pokreta i MMT.2002. Opšta funkcionalnost: SF-36 . Harris WH. indeks težine oštećenja ramena. Measuring clinically important changes with patient-oriented questionnaires.3. Snapp D. petostepena skala bola Oznakom * označeni su testovi koji prevashodno mere funkciju određenog segmenta ali imaju i elemente opšte funkcionalnosti. WHO-QOL. Agel J. Eurogal. Daltroy L. 40(4 Suppl):II45 -51 5. Harris skor* (5)Indeks težine oštećenja po Lequesne*. 15: 1833-1840. Med Care. Oswestry skor*(7). Engelberg R. Indeks težine oštećenja po Lequesne. McGill upitnik o bolu. Development of a musculoskeletal extremity health status instrument: the Musculoskeletal Function Assessment instrument. 7. J Orthop Res. A 12-item short form health survey. Physiotherapy. 4. Lew RA. Stucki G. Ware JE. Martin DP. kanadske i američke asocijacije za bolesti kičmenog stuba B. Segmenta funkcija: Rame: Obim pokreta i MMT. Kosinski M. Bellamy N. Skala oštećenja stopala i prstiju Kičmeni stub: Obim pokreta i MMT.14: 173-81. 1969. WOMAC* (Westren Ontario and McMaster Universities) index Stopalo: Obim pokreta i MMT. (8) kratka forma upitnika o medicinskim ishodima (Short form of medical outcomes). Validation study of WOMAC: A health status instrument for measuring clinically important patient relevant outcomes to antirheumatic drug therapy in patients with osteoarthritis of the hip or knee. J Bone Joint Surg. Med Care 1996. 1980. Michigen upitnik o ishodu oboljenja šake. Profil onesposbljenosti (Disability impact profil –DIP). The Oswestry low back pain disability questionnaire. Šober test. Davies JB. Jednostavan test za rame Lakat: Obim pokreta i MMT. Buchanan WW. J Rheumatol. Swiontkowski MF. . Traumatic arthritis of the hip after dislocation and acetabular fractures: Treatment by mold arthroplasty. Indeks upotrebe lakta Mayo klinike Šaka: Obim pokreta i MMT. 8. Testovi subjektivnih tegoba: Vizulena analogna skala-VAS. SF-12. 66: 271-273. 34:220-3. 1988. 51A: 737-755. Fairbank JCT. Skale funkcije vrata danske. Skala procene funkcije lakta (Elbow Function Assessment-EFA)*. et al.

U slučaju okluzione bolesti reaktivna hiperemija javlja se tek nakon 20 . Vrijeme je dobar indikator funkcionalne sposobnosti ekstremiteta u odnosu na arterijalnu irigaciju.5 najviše 10 sekundi.3 km/sat nagib 12. Svaki bolesnik s intermitentnom klaudikacijom zna približno koliko mu je dužina pređenog puta bez tegoba. javlja se ishemični bol.klaudikaciona distanca. zavisno od kolateralnog krvotoka. vršeći kružne pokrete stopala u skočnom zglobu ili fleksiju i ekstenziju oko 30 puta u minuti. Bolesnik zatim spusti noge i one teže da vise niz krevet. Pacijent hoda fiksnom brzinom od 120 koraka u minuti ili 2 koraka u sekundi pod kontrolom metronoma po ravnoj površini određene dužine.yu Poremećaji perifernih krvnih sudova mogu se objektivno dokazati i putem funkcionalnih metoda ispitivanja. Stoga je potrebno kontrolisano opterećenje pod uvijek uslovima. test zatvaranja pesnica i Allenov test. Ovi testovi služe i za procjenu terapijskog efekta. da se registruje vrijeme u sekundama kada je prisiljen da stane. Ova metoda je kontraindicirana kod manifestne srčane insuficijencije. rehabilitaciju i reumatologiju «Dr Simo Milošević» Igalo. Test se može izvesti i na pokretnoj traci . odnosno dužina pređenog puta (hoda) u metrima do pojave klaudikacionog bola. Klaudikacioni test Kada potrebe metabolizma kod latentne ishemije prerastu sposobnost cirkulacije. Grna Gora pr.10 snažnih . Ona nije potpuno pouzdana. U slučaju okluzije vrlo brzo će se javiti bledilo (test plantarne ishemije). a ispražnjene i kolabirane vene za 5 .15 sekundi (test punjenja vena). Kod zdravog ispitanika reaktivna hiperemija javlja se na stopalu za 3 .dr.FUNKCIONALNI TESTOVI KOD OBOLJENJA PERIFERNOG KRVOTOKA Radović S Institut za fizikalnu medicinu. Pozicioni test po Ratschow-u Test po Ratschow-u izvodi se tako da bolesnik leži na leđima i noge podigne vertikalno. U većini slučajeva je momenat klaudikacije pri hodu i njen intezitet u direktnom odnosu sa stepenom ishemije mišića. Traži se od bolesnika da kaže kad počne bol u mišićima. Određuje se klaudikacioni interval .50. jer je podložna subjektivnoj procjeni. Test zatvaranja šaka Ovaj test odgovara pozicionom testu po Ratschow-u i izvodi se kod gornjih ekstremiteta.radovic@cg. Treba istaći da reaktivna hiperemija može da zakasni ako je bolesniku hladno ili ako mu je povećan tonus arterija. koja nije uvijek ista u usponu ili spuštanju i dr. klaudikacioni test. Funkcionalni testovi za ispitivanje arterijskog sistema U praksi koristimo sledeće testove za perifernu arterijsku cirkulaciju: pozicioni test po Ratschow-u. Bolesnik podiže ruke iznad ramena vertikalno i izvodi 5 .60 sekundi ili kasnije. brzini hoda.brzina 3. Isto tako mogu se dobiti normalni nalazi u organskoj opstrukciji arterija ako je istovremeno prisutna i venozna insuficijencija. lokalizovan ispod stenoze.

Ako krv najuri u varikozno promijenjenu venu. onda su vjerovatno insuficijentne perforantne vene na natkoljenici. ulnaris.pokreta zatvaranja šaka. Radi boljeg efekta ispitivač može komprimirati arterije u predjelu ručnog zgloba. onda je Trendeleburgov test pozitivan (patološki). ulnaris i obratno komprimuje se a. Kod komprimovanja a. a pogodan je kod ispitivanja i a.10 zatvaranja pesnica u cilju ispitivanja a. Potom pacijent otvara šake i mjeri se vrijeme pojavljivanja reaktivne hiperemije. Normalno stegnuta vena kod bolesnika koji stoji. Stisnutu venu treba posmatrati 30 sekundi. napuni se za 2-3 minuta. Brzo punjenje vena na potkoljenici nakon odstranjivanja donje poveske dokazuje insuficijenciju zalistka na ušću v. oštećenja zalistaka u pojedinim segmentima i funkcionalnu sposobnost mišićne pumpe. Blijeda šaka označava okluziju nekomprimovane arterije. radialis. a na potkoljenici ispod koljena. odnosno ako se vena uprkos pritiskivanju puni. Ispitanik nakon toga ustaje. Cooper-ov test pomoću tri poveske: to je zapravo modifikovani Trendelenburgov test. Treba napomenuti da šaka može ostati blijeda u slučajevima kada pri podizanju ruku klavicula komprimira a. Ukoliko se vena saphena magna brzo puni već u prvih 30 sekundi. Pozitivan test dokazuje insuficijenciju zalistka na saphenofemoralnom ušću. na primjer okluzija a. Nakon toga palcem ili gumenom vrpcom stisne se proksimalni dio v.ulnaris radi ispitivanja a. radialis komprimovana i obratno. saphene parve. femoralis. saphene magne i kaže pacijentu da ustane. a kasni kod patoloških stanja. saphena magna ni u ležećem položaju ne može istisnuti. Kod zdravih odmah nakon otvaranja šake javlja se crvenilo. Sa stezanjem treba prestati nakon 30 sekundi. Nakon istiskivanja i ispražnjivanja vena kod ležećeg pacijenta s podignutom nogom. Nabreknuće vene na potkoljenici u roku kraćem od 30 sekundi dokazuje da postoji insuficijencija jedne ili više perforantnih vena. saphene magne u v. Bolesniku se u ležećem položaju isprazni v. radialis pacijent izvede 5 . Ako do brzog punjenja odozgo ne dođe. saphena magna putem istiskivanja. Allenov test Ovaj test uveo je američki angiolog Allen radi ustanovljavanja okluzija u predjelu a. a uz to i perforantnih vena. a) Testovi za ispitivanje sprovodljivosti površnog venskog sistema Trendelburgov test: pomoću njega provjeravamo funkcionalnu sposobnost zalistaka kod ulivanja v. pa se ona brzo i masivno napuni. ulnaris kada je a. Brzo punjenje nakon uklanjanja srednje poveske ukazuje na insuficijenciju Dodove grupe perforantnih vena. . donji ekstremitet se stegne pomoću tri gumene poveske i to na natkoljenici neposredno ispod fose ovalis i iznad samog koljena. sumnja se na arteriovensku fistulu. Punjenje nakon skidanja proksimalne poveske u biti je pozitivan Trendelenburgov test. onda je Trendelenburgov test negativan (normalan). Funkcionalni testovi za ispitivanje venskog sistema Funkcionalna ispitivanja mogu orijentaciono ustanoviti sprovodljivost površnih i dubokih vena. Kada se varikozno promijenjena v. radialis. subclaviu. Subpapilarni venski pleksus šake i prstiju kod zatvaranja pesnica se isprazni.

Kod insuficijentnih zalistaka osjetićemo da se talasi šire nesmetano. Pri normalnoj sprovodljivosti dubokih vena prenabrekle varikozne vene. Trendelenburgovog za površni i Perthesovog za intrafascijski sistem. Površinska vena nabrekne čim popusti poveska iznad segmenta u kojem je perforantna vena insuficijentna. . Na mjesto gdje se ispitivana vena počne ponovo puniti odozgo prema dolje. Pri tome treba da između oba povoja ostane nepovijena zona. isprazne se zbog djelovanja mišićne pumpe. stavi se i pritegne gumena poveska. saphene magne kod pacijenta u ležećem ili stojećem položaju.Schwartz-ov test: pri ležećem ili stojećem stavu ispitanika prstom se pritisne prenabrekla (varikozno proširena) vena. Linton-ov test: u stojećem stavu ispitaniku se podveže površni venski sistem na natkoljenici. Najbolje je kada se pored navedenih funkcionalonih testova primijene i druge angiološke pretrage. Mahorner-Ochsner-ov test: kod pacijenta u stojećem položaju. One omogućavaju da se objektivnije prikažu ne samo kvalitativne promjene nego i kvantitativne. femoralis i suprotno. Pacijent nakon toga legne. Pri rutinskom radu može se postići dobar orijentacioni uvid u hemodinamska zbivanja s jednim ili drugim testom. Pri modifikovanom testu kod ležećeg bolesnika sa podignutom nogom podvezuje se natkoljenica na više mjesta istovremeno. odnosno njihovim modifikacijama. Ispitaniku kažemo da se zakašlje. zavijemo elastičnim zavojem nogu od prstiju do proksimalne trećine natkoljenice. Osim nabrojanih. Iznad segmenata u kojima su perforantne vene insuficijentne. b) Testovi za ispitivanje sprovodljivosti perforantnih vena Prattt-ov test: ležećem ispitaniku sa podignutom nogom vertikalno. Ispitanik nakon toga ustane. c) Testovi za ispitivanje dubokih vena Perthes-ov test: ispitaniku u stojećem položaju sa prenabreklim varikoznim venama podveže se potkoljenica neposredno ispod koljena ili natkoljenica iznad samog koljena. varikoziteti će u nepovijenim predjelima nabreknuti. Poveske se postupno odstranjuju odozgo prema dolje. Nakon toga elastični zavoj se počne polagano odvijati od poveske prema dolje. Pacijentu se kaže da vojnički hoda 10-15 minuta ili maršira na jednom mjestu isto toliko vremena. postoje još mnoge funkcionalne pretrage koje su uglavnom sve samo izvedene ili su pak modifikacije klasičnih testova. Test prema Albaneseu: varikozno izmijenjenu venu kod stojećeg ispitanika postupno eksprimiramo prstima od periferije u proksimalnom smjeru. gumena poveska na natkoljenici se mijenja sve dok se vene na potkoljenici ne prestanu puniti. Prstom druge ruke na momente pritiska se ili udara po veni sapheni magni tamo gdje se ona u v. Hackenbruch-ov test: treba položiti prst na varikozno promijenjeno stablo v. Pod prstom će se osjetiti taalasni udar odozgo prema dolje što ga izaziva kašalj. Ispitanik nakon toga ustane. Istovremeno se u istom smjeru stavlja drugi elastični zavoj. Lintonov test je takođe pozitivan ako se vještački izazvan zastoj pri ležećem stavu pacijenta smanji nakon podizanja noge naviše. Duboki venski sistem je suficijentan ako se u horizontalnom položaju u toku mišićnog rada isprazne prenapete varikozne vene. Na mjestu gdje se elastični zavoj završava. perforantna vena je insuficijentna.

Physikalische Therapie bei peripheren verschlus krankheit. 4 th ISPO CENTRAL EASTERN EUROPEAN Conference and Fifth Congress of Serbia and Montenegro Physiatrists.1 to issue N. bolesnika sa hroničnom art. Med. Phys. Schoop W. Baln. Stuttgart. 2. 7.Med. A Test of Claudicatory Distance in evaluation of therapeutic effects. Baln. Klim. 24-28. 2005.Band 2. 55-59. Zbornik radova kong. fizijatara Crne Gore i Srbije 2002. Bevegungstherapie bei Patient mit Claudicatio intermittens. 3. Uvid u zadovoljstvo životom nije deo rutinskog fizijatrijskog pregleda trudnica u drugoj polovini trudnoce.2001. Suppl. Radović S.. Praktische Angiology.Vasa. Lazović M. Nenadić D.Z.39. Rehabilitation of Patients with chronic venous insufficiecy. Institut za ginekologiju i akušerstzvo Kliničkog centra Srbije. Forth ISPO Central and Eastern European Conf. Rehabilitac. Hertel H. Delić M.50. Cardiology. Schoop W. 2) Odrediti statički balans kod žena u drugoj polovini trudnoće i zdravih žena iste životne dobi. 6. Brdareski Z Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju VMA. sudova u II stad.Official Journal of the International Union of Angiology. 3) Odrediti stepen zadovoljstva životom kod žena u drugoj polovini trudnoće i zdravih žena iste životne dobi. 2000. Radović S. Radović S. Teoretische Grundlagen der Trainingstherapie bei Claudicatio intermittens. Ljubić A. Radović S. Novi Sad. po Fontain-u. 2001. Phys. Marić M. 10. Reh. First Congress of Physical Medicine and Rehabilitation Physicians of Bosnia and Herzegovina(with international partipation). 22-24.XIII kongres kardiologa Jugoslavije. Vol. 1973. Peripheral artery Diseases and Reh. Book of Abst. insuficijencijom. 4) Uporediti statički balans i stepen zadovoljstva životom kod žena u drugoj polovini trudnoće i zdravih žena iste životne dobi. 1986. Z. Hartman B. Kohlrausch A. 17. 9.Suppl.yu Uvod: Balans je proces održavanja centra gravitacije u granicama telesnog oslonca. Anđelić P. 15:92-93. Igalo. .Literatura: 1. of Serbia and Montenegro Physiatrists. U TESTOVI STATIČKOG BALANSA I ZADOVOLJSTVA ŽIVOTOM KOD ŽENA U DRUGOJ POLOVINI TRUDNOĆE Đurović A.59. 5. 2005. Srbija alyuron@beotel. 4. Verlag Georg Thieme l975. 1. Beograd. tretman bolesnika sa obolj. Kod žena u drugoj polovini trudnoće dolazi do određenih promena u centru gravitacije i promena u balansu. 2001. N 174. Heft 2. Radović S. Ciljevi: 1) Odabrati praktične testove za merenje statičkog balansa i stepena zadovoljstva životom. art. per.Tuzla. Plavšić A. Devečerski G. 8. Med. 1988. Radović S. and Fifth Cong. Klim.

praktičniji za upotrebu i prognostički precizniji. Oba testa bodovana su na prijemu. Beograd.05) u statičkom balansu. 12 % zdravih žena bilo je nezadovoljno svojim životom.3.9 +. U PROCENA TEŽINE NEUROLOŠKOG DEFICITA KOD CVI FIM I NINDS TESTOM . Stepen zadovoljstva životom kod obe grupe ispitanica bio je u proseku visok.yu Cilj rada je uporediti prakticnost FIM testa i NINDS testa i moguđnost primene pojedinačnih komponenti oba testa kao prediktora toka i konačnog ishoda rehabilitacije. Obuhvatilo je 25 žena u drugoj polovini trudnoce i 25 zdravih žena koje su se od trudnica značajno razlikovale samo u BMI (body mass index). nakon 14. Glavna obeležja posmatranja bila su: Statički balans meren pomoću izabranog BESS (Balance Error Scoring System).4 +. U grupi zdravih žena iste životne dobi BESS skor bio je 12. Njihov BESS skor bio je 15. Nije bilo značajne razlike u stepenu zadovoljstva životom izraženom LSS skorom.6. Trudnice u drugoj polovini trudnoće imale su značajno lošiji statički balans od zdravih žena iste životne dobi. a stepen zadovoljstva životom pomoću LSS (Life Satisfaction Scale). Materijal i metod: Duplo slepa studija je rađena na 70 pacijenata posle CVI. Kod trudnih i zdravih žena nađena je statistički značajna razlika (p < 0.0.UPOREDNA STUDIJA Nikčević Lj Bolnica za prevenciju i lečenje CVO "Sveti Sava". Radna hipoteza je da je FIM test u odnosu na NINDS praktičniji. Dobijeni podaci obrađivani su standardnim statističkim metodama.Metod: Kliničko eksperimentalno istraživanje po tipu neekvivalentna kontrolna grupa dizajn. Rezultati: Značajna većina trudnica (76 %) uspešno je izvela test statičkog balansa.8 +. a LSS skor 25. .3. 30 i 90 dana od nastanka CVI. a LSS skor 23.3.4. U statističkoj obradi korišćeni su Hi kvadrat i Studentov T test. Kod 59 pacijenata posle CVI FIM testom ocenjivana je funkcija hoda i Total FIM skor i funkcija paretične noge NINDS testom i Total NINDS skor. Zaključak: BESS i LSS su primenljivi u svakodnevnom radu.8 +.8. 40 % trudnica bilo je nezadovoljno svojim životom. Srbija milenac@eunet. Iz dobijenih podataka može se zaključiti da je FIM u odnosu na NINDS test lakši za bodovanje.9.11 pacijenata tokom studije je egzitiralo. lakši za bodovanje i da njegove pojedinačne komponente mogu poslužiti kao prediktori toka i konačnog ishoda rehabilitacije.

Ispitivanje je sprovedeno u KC Kragujevac.gross function 7. KC Kragujevac. Takođe FAC i TUG testovi su značajni u praćenju rezultata terapijskog programa i korekciji rehabilitacionog plana. Srbija veljkomio@ptt.yu Procena motoričkih sposobnosti hemiplegičara predstavlja značajan elemenat u evaluaciji motoričke spremnosti odnosno lokomotorne aktivnosti. Neki testovi ispunjavaju ove zahteve 1. Ključne reči: CVI. Funkcionalni test kretanja – Functional Ambulation Gategory (FAC = 2. na kraju lečenja imali smo povećanje broja pacijenata koji su mogli test da obave između 15 . TUG test pokazuje da na prijemu i na otpustu nismo imali ni jednog pacijenta koji bi izvršio test zadatak za manje od 15 sekundi. U savremenoj literaturi postoji niz testova koji evaluirju motoričku sposobnost.Meter Gehtest 3. Step test 6. Rivermead Motor Assessment . FAC test . Cilj rada: Postaviti optimalnu motoričku procenu hemiplegičara na početku i na kraju kineziterapijskog programa Metodologija: U okviru našeg istraživanja motoričke sposobnosti hemiplegičara odabrali smo dva testa Timed up & go test (TUG) i Functional ambulation category (FAC). Zaključak: FAC i TUG se mogu. Rezultati: Tabelarna analiza FAC testa na početku i na kraju kineziterapije ukazuje da su parametri evaluacije (t*= prosečno vreme pređene staze. Da test odslikava svakodnevne sposobnosti pacijenta. Takođe motorički testovi su značajni u praćenju rezultata terapijskog programa i korekciji rehabilitacionog plana. kao merni istrumenti za evaluaciju motoričke sposobnosti hemiplegičara. Timed Up & Go Test (TUG test) 5.30 sekundi (na početku 8 na kraju terapije 14 pacijenata). TUG test. Desetometarni test hoda -10 . No.U EVALUACIJA MOTORIČKIH SPOSOBNOSTI HEMIPLEGIČARA PUTEM TIMED UP & GO TEST (TUG) I FUNCTIONAL AMBULATION CATEGORY (FAC) Jevtić M. Da se lako može interpretirati. uspešno koristiti u kliničkoj praksi. Šesto ili dvanaesto minutni test hodanja 4. Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju i obuhvatilo je 30 pacijenata nakon cerebrovaskularnog insulta. Veljković M Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. v*= prosečna brzina hoda i d*= prosečna dužina koraka) značajno poboljšani nakon primene kineziterapije. Motor Assessment Scale. Zahtevi koji se traže od testova sposobnosti hoda kod hemiplegičara? Da je jednostavan i upotrebljiv u kliničkoj praksi Da su klinički testovi hoda senzibilni i validni.

ali klinički značajne i relevantne promene u funkcionalnim sposobnostima pacijenata sa tetraplegijom. sveobuhvatan je i omogućava brzu procenu i orijentaciju. lokomocija. Srbija kzotovic@drenik. fizio i radnog terapeuta. i to: samozbrinjavanje. komunikacija i socijalizacija. Funkcionalna procena pacijenata sa lezijom kičmene moždine predstavlja kompleksan postupak u cilju određivanja trenutnih funkcionalnih mogućnosti. Maksimalni skor na testu iznosi 126 poena. Prva verzija ovog testa je uradjena 1996. Ovaj test je veoma osetljiv i registruje . FIM test se sastoji od 6 segmenata iz oblasti funkcionisanja pacijenta u svakodnevnom životu. kada je radna verzija ovog testa ispitana u Americi. medicinske sestre. Ocenjivanje se vrši ocenama od 1 do 7 u zavisnosti od stepena nezavisnosti pacijenta. godine. a druga 2002. SCIM (Spinal Cord Independence Measure) je spečifican test za funkcionalnu procenu pacijenata sa spinalnom lezijom.net Rehabilitacija pacijenata sa spinalnim lezijama podrazumeva primenu svih standardnih neophodnih mera i postupaka u cilju postizanja maksimalno mogućeg stepena samostalnosti ovih pacijenata u obavljanju aktivnosti svakodnevnog zivota. U okviru ovih 6 segmenata pacijenti se testiraju kroz 18 zadataka. godine. QIF (Quadriplegia Index of Function) test je strogo specifican. transferi. Dizajniran je tako da registruje i male.FIM (Functional Independence Measure). Koristi se isključivo za procenu funkcionalnih mogućnosti pacijenata sa kvadriplegijom. Za njeno sprovođenje neophodno je angazovanje svih članova rehabilitacionog tima fizijatra. sadrži mali broj podataka. Sastoji se od 10 segmenata. Nedostaci FIM testa su u njegovoj nedovoljnoj preciznosti i osetljivosti na minimalne promene u funkcionalnom statusu pacijenata sa spinalnom lezijom. psihologa i socijalnog radnika. Primenjuje se od 1984. Sprovode se inicijalno testiranje na početku rehabilitacije i periodična kontrolna testiranja u cilju evaluacije promena u funkcionalnom statusu i shodno nalazu sprovodi se odgovarajuci fizikalni tretman i obuka pacijenata u smislu edukacije aktivnostima iz svakodnevnog života u cilju postizanja maksimalno mogućeg stepena samostalnosti. Beograd. Ocenjivanje se vrsi ocenama od 0 do 4. Ćurčić D Klinika za rehabilitaciju “Dr Miroslav Zotović”. Prednosti ovog testa su u njegovoj jednostavnosti. Čobeljić R. (SCIM II) godine. Predstavlja najčešće korišćeni test za procenu funkcionalnih sposobnosti kod pacijenata sa spinalnom lezijom.U SPECIFIČNOSTI FUNKCIONALNE PROCENE PACIJENATA SA LEZIJOM KIČMENE MOŽDINE Stojanović A. QIF (Quadriplegia Index of Function) i SCIM (Spinal Cord Independence Measure). Švirtlih L. U cilju funkcionalne procene koristimo standardizovane funkcionalne testove . odnosno 10 grupa aktivnosti u okviru aktivnosti svakodnevnog života. kao i u cilju evaluacije promena u funkcionalnim mogućnostima u toku procesa rehabilitacije. FIM (Functional Independence Measure) je univerzalni test i koristi se za procenu stepena funkcionalne nezavisnosti pacijenata sa neurološkim oštećenjima. (SCIM I). U upotrebi je još od 1980. Maksimalni mogući skor iznosi 200 poena. kontrola sfinktera.

KC Niš 2 Klinika za rehabilitaciju „Dr Miroslav Zotović“. testova ravnoteže i testova hoda. Rezultati rada i diskusija: Ispitana je grupa pacijenata obolelih od Parkinsonove bolesti među kojima je bilo 14 osoba muškog pola i 5 žena. . Cilj rada: Utvrditi klinički značaj PAS testa. odnosno tri grupe aktivnosti svakodnevnog života i to: samozbrinjavanje. Zaključak: PAS-test. Evaluacija funkcionalne sposobnosti je sprovedena pomoću: Samoocenjivanja aktivnosti svakodnevnog života (PAS test). respiracija i zbrinjavanje sfinktera i mobilnost. saznajne funkcije. U PROCENA FUNKCIONALNE SPOSOBNOSTI KOD MORBUS PARCINSONI – PAS TEST. Sastoji se iz tri segmenta. god.net Uvod. rehabilitaciju i protetiku. Totalna endoproteza kuka poboljšava funkcionalni status kuka i kvalitet života operisanih pacijenata. Lazović M1. autonomni sistem i psihosocijalne funkcije. Ključne reči: Morbus Parcinsoni. testova ravnoteže i testova hoda.05. PAS test U EVALUACIJA FUNKCIONALNOG STANJA KUKA NAKON IMPLANTACIJE TOTALNE ENDOPROTEZE KUKA Kocić M1. testovi ravnoteže i testovi hoda imaju klinički značaj jer objektiviziraju funkcionalno stanje i uspeh kineziterapije. testovi ravnoteže i testovi hoda pokazuju značajnu statističku razliku na početku i na kraju tretmana na nivou p < 0. progresivni neurološki poremećaj koji može značajno uticati na pokrete. Evaluacija ishoda operacije može se vršiti na više načina.yu Prvi opis Parkinsonove bolesti vezuje se za staru Indiju. Jović S2. PAS test. Čutović M2 1 Klinika za fizikalnu medicinu. kao i njihov značaj u evaluaciji kineziterapijskog programa kod Parkinsonove bolesti. TESTOVI RAVNOTEZE I TESTOVI HODA Veljković M. KC Kragujevac. James Parkinson je 1817. pod pojmom Parkinsonova bolest podrazumevamo hronični. Beograd. Jevtić M Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. Svi pacijenti su tetsirani na početku i na kraju kineziterapijskog programa. Svi ispitanici su uzrasta od 65 . Kojović Z1.80 god.minimalne promene u funkcionalnim sposobnostima pacijenata sa spinalnom lezijom. Maksimalni skor na ovom testu iznosi 100 poena. Materijal i metodolgija rada: Istraživanje predstavlja prospektivnu studiju koja obuvata 19 pacijenata uzrasta preko 65 godina obolelih od Parkinsonove bolesti. Srbija veljkomio@ptt. Srbija lakidika@bankerinter. Danas. opisao ovu bolest pod nazivom: "An Essay on the Shaking Palsy". gde se ova bolest pominje pod nazivom "kampavata".

kao i test stajanja na jednoj nozi. Manojlović . Veoma dobro funkcionalno stanje kuka verifikovano je kod 77. Rezultati: Između antropometrijskih merenja i primenjenih testova utvrđeno je postojanje statistički visoko značajne inverzne korelacije. Naša modifikacija Harris-ovog skora se može koristiti u dugotrajnom praćenju funkcionalnog stanja kuka nakon implantacije totalne endoproteze kuka. Radovanović T Centar za fizikalnu medicinu. Lysholmov test. Srbija zulekule@net. testovi stabilnosti. Tomanović .34 % i 82. Beograd. prospektivnu studiju koja je obuhvatila 45 pacijenata sa ligamentoplastikom LCA. KCS. test skakanja sa jedne noge. 92 % bolesnika je bilo zadovoljno ishodom operacije. specificnih kliničkih testova i funkcionalnih testova. Rezultati.yu Uvod i cilj rada: Procena spremnosti pacijenta za povratak neograničenim aktivnostima od velikog je značaja nakon ligamentoplastike LCA. kolena i natkolene muskulature.Potić V.Vujadinović S. U PROCENA FUNCKIONALNOG OPORAVKA KOLENA NAKON LIGAMENTOPLASITKE PREDNJE UKRŠTENE VEZE NA OSNOVU ANTROPOMETRIJSKOG ISPITIVANJA I KLINIČKIH TESTOVA Dubljanin . Kod svih pacijenata je godinu dana i 5 godina nakon operacije urađena klinička evaluacija korišćenjem modifikovanog Harris-ovog skora. Cilj ovog rada je da oceni funkcionalno stanje kuka godinu dana i 5 godina nakon primarne implantacije totalne endoproteze kuka primenom modifikovanog Harris-ovog skora za procenu funkcije kuka. Iz originalnog skora isključili smo pitanja koja se odnose na obim pokreta i prisustvo deformiteta. Zaključak: Na osnovu rezultata savetujemo primenu više tipova mera ishoda.Cilj. Tegnerov test. Ispitivanjem je obuhvaćeno 75 pacijenata sa 78 primarnih totalnih endoproteza kuka. . Zaključak.Raspopović E. kao i da definišemo kriterijume za povratak preoperativnom nivou aktivnosti. Metode: Ispitivanje predstavlja kontrolisanu. Metode.Opačić M. kao i postojanje korelacije između samih testova koje smo primenjivali. Cilj našeg rada bio je da utvrdimo da li postoji korelacija između antropometrijskih merenja. a dodali dva pitanja vezana za funkciju kuka kao i pitanje o satisfakciji pacijenta o ishodu operacije.14 % bolesnika nakon 1 i 5 godina od operacije (odličan i dobar ukupni skor po Harrisu). kao i ispunjavanje više kriterijuma iz domena svih područja sprovedene evaluacije za povratak sportu. Vesović . Postoperativno su praćeni obim pokreta.

Hadžiefendić A. da bi imali što objektivniji dokaz o njenom djelovanju. Cilj rada je da se ocijeni težina funkcionalnog oštećenja bolesnika sa osteoartritisom (OA) koljena korištenjem Womac upitnika i efekat FT.12. pa je Womac upitnik za bol smanjen na 1.34.48. U PRIMENA STANDARDIZOVANOG UPITNIKA U PROCENI FUNKCIONALNOG STANJA LAKTA NAKON SUPRAKONDILARNOG PRELOMA KOD DECE Čolović H. Uvođenje funkcionalnih testova u rehabilitaciju omogućava da se na jednostavan. Bolesnici i metode: Ispitivanje je vršeno na 60 bolesnika sa OA koljena koji su ispunjavali ACR kriterije za OA. Nakon FT je došlo do signifikantnog poboljšanja u svim mjerenjima.1 god. ukočenost i funkciju) i 5 stepeni gradacije (0 = uredno do 4 = jako ozbiljno). Mulić S. Za funkcionalno testiranje je korišten Womac upitnik koji ima 3 subskale (za bol. a najveći bol je bio kod penjanja i silaska niz stepenice.4. vježbe i interferentne struje.com Učinak fizikalne terapije (FT) je uvijek potrebno izmjeriti. UKC. Prosječna starost bolesnika je bila 60. prije FT bila 2. Niš. Srbija hristinamc@yahoo. Tuzla. Dimitrijević L.U PRAĆENJE EFEKTA FIZIKALNE TERAPIJE NA OSTEOARTRITIS KOLJENA PREKO WOMAC UPITNIKA Kapidžić . pa je pogodan za ocjenu efekta FT. Živković V. a za funkciju na 1. Antić D Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. Stanković I.Imamović M. Živanović D Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. a kvalitetan način. prema Womac upitniku. Rezultati: Prosječna ocjena za bol je.Bašić N. ocijeni funkcionalno oštećenje koje bolest izaziva i promjene koje nastaju pod uticajem FT. Hotić . Ocjena za ukočenost u zglobovima ujutro ili nakon dnevnog odmora je bila 1. a za funkciju 2. a obzirom na 5 stepeni gradacije osjetljiv je tako da može da registruje i manje promjene u kratkom vremenskom razmaku. za ukočenost na 1.96. Halilbegović E. Klinika za dečju hirurgiju. Mjerenje obima pokretljivosti zglobova nije dovoljno da se procijeni učinak FT.com Uvod i cilj: Razvoj standardizovanih upitnika koji su procenjivali rezultate tretmana i kvalitet života postali su značajni u kliničkom istraživanju poslednjih godina. a prosječno trajanje bolesti 11.41.43. The . Zaključak: Womac upitnik može kvalitetno da procjeni funkcionalnu sposobnost bolesnika. Testiranje je pokazalo da su dnevne aktivnosti koje zavise od koljena značajno ugrožene i da je bolesniku kretanje otežano i ograničeno. Fizikalna terapija je trajala 4 nedjelje i korišteni su: parafin. Bosna i Hercegovina mabasic@hotmail. Zonić .

Disabilities of the Arm, Shoulder and Hand (DASH) Outcome Questionnaire-upitnik za procenu nesposobnosti ruke, ramena, šake pokazuje visok stepen korelacije sa objektivnim pokazateljima funkcionalnog stanja ruke. Predložen je od strane Američke akademije ortopedskih hirurga, a prihvaćen od Američke asocijacije za hirurgiju ruke, kao region specifican instrument u merenju nesposobnosti i simptoma ruke. U više objavljenih radova potvrđena je validnost ovog upitnika u populaciji odraslih sa traumom u predelu lakta. U svetskoj literaturi do sada nije objavljen analogan upitnik primenljiv kod dece. Iz tog razloga smo uradili modifikaciju DASH upitnika, i primenili kod dece na rehabilitaciji nakon suprakondilarne frakture (SCF) humerusa. Cilj rada je da se ispita korelacija modifikovanog DASH upitnika sa poremećajem funkcije lakta nakon SCF humerusa kod dece školskog uzrasta, i mogućnost njegove primene na manjem uzorku. Metode: Istraživanje je obuhvatilo 30 dece školskog uzrasta, uključenih u rehabilitaciju nakon SCF humerusa, bez lezija nerava. Efekti sprovedene rehabilitacije procenjivani su praćenjem i analizom obima pokreta u zglobu lakta i testiranjem modifikovanim DASH upitnikom. Testiranje je vršeno na prvom pregledu, prvog dana rehabilitacije (re-test) i po završenoj rehabilitaciji. Pri utvrdjivanju korelacija koršćen je Pearsonov koeficijent linearne korelacije. Rezultati: Na prvom testu, re-testu i testu na kraju rehabilitacije postoji visoko negativno statisticki značajna korelacija DASH skora i ekstenzije (p 0,001), kao i negativno statisticki značajna korelacija DASH skora i fleksije (p 0,01) na re-testu i testu na kraju rehabilitacije. Zaključak: Modifikovani DASH upitnik korelira sa objektivnim pokazateljima funkcionalnog stanja ruke nakon SCF kod dece školskog uzrasta i primenljiv je na malom uzorku. Značajan je u praćenju efekata i izboru metoda rehabilitacije. U PRIMENA SPECIFIČNOG UPITNIKA ZA PROCENU KVALITETA ŽIVOTA KOD BOLESNIKA SA LUMBALNOM RADIKULOPATIJOM Bošković K1, Naumović N2 1 Klinički centar Novi Sad, Klinika za medicinsku rehabilitaciju, 2Zavod za fiziologiju Medicinski fakultet Novi Sad, Srbija azam@Eunet.yu Uvod: Pojam kvalitet života podrazumeva više segmenata od kojih se svaki može oceniti objektivnom dimenzijom funkcionisanja ili zdravstvenog stanja. Percepcija kvaliteta života bolesnika sa lumbalnom radikulopatijom podrazumeva promene u fizičkom, funkcionalnom, mentalnom i socijalnom statusu. Cilj rada: je bio da se na osnovu subjektivne ocene bolesnika sa lumbalnom radikulopatijom proceni ishod lečenja i kvalitet života lečenih konzervativnim i hirurškim metodama. Materijal i metodologija: u prospektivnoj studiji ispitano je 100 bolesnika sa lumbalnom radikulopatijom (57muškaraca i 43 žene, prosečne starosti 46 godina). Uzorak je podeljen u dve grupe ispitanika: gr.A, 50 bolesnika koji su lečeni konzervativno, gr.B, 50 bolesnika koji su lečeni hirurški. Korišćen je specifični

upitnik za procenu kvaliteta života North American Spine Society Low Back Pain Outcame Instrument (NASS LBP), i to u tri vremenska perioda: na početku, kao i nakon tri i šest meseci lečenja. Rezultati: Na početku rehabilitacije bolesnika sa lumbalnom radikulopatijom vrednosti kvaliteta života sa aspekta domena bol-nesposobnost i domena neurološki simptomi, mereni specifičnim upitnikom NASS LBP, su veće u grupi operisanih bolesnika, odnosno kvalitet života operisanih bolesnika je lošiji. Nakon tri meseca razlike više nisu značajne. Takodje nakon šest meseci nema značajnih razlika u kvalitetu života operisanih i neoperisanih bolesnika sa lumbalnom readikulopatijom. Vrednost domena očekivanja je značajno veća u grupi operisanih bolesnika, a zadovoljstvo tretmanom je jednako u obe grupe bolesnika. Kod operisanih bolesnika vrednosti domena ukazuju da se ova grupa bolesnika veoma heterogeno oseća nakon operacije i primenjenog rehabilitacionog tretmana i zahteva detaljnu analizu i upotrebu specifičnog upitnika. Zaključak: Radi adekvatnije procene kvaliteta života bolesnika sa lumbalnom radikulopatijom treba sprovoditi dugoročno praćenje uz kulturološku adaptaciju upitnika za procenu kvaliteta života. P FUNKCIONALNI OPORAVAK BOLESNIKA POSLE MOŽDANOG UDARA Dragin A, Stafanović A, Kanjuh Ž, Lješević B, Drača S, Švirtlih L Klinika za rehabilitaciju "Dr M. Zotović", Beograd, Srbija mrvica@infosky.net , kzotovic@drenik.net Uvod Kvantifikacija funkcionalnog oporavka bolesnika posle moždanog udara, zahvaljujući razvoju validnih i pouzdanih mernih instrumenata (skala), predstavlja osnovu za praćenje i analizu rezultata rehabilitacije. Cilj Procena funkcionalnog oporavka bolesnika posle moždanog udara. Materijal i metode Praćena su 22 bolesnika posle akutnog moždanog udara na intrahospitalnoj rehabilitaciji. Rehabilitacioni tretman se sastojao od kineziterapijskih procedura, okupacione terapije, FES i logopedskog tretmana. Za procenu funkcionalnog oporavka korišćen je motorni FIM skor (Functional Independence Measure) na prijemu i otpustu, kao i trajanje hospitalizacije. Motorni FIM skor se sastoji od 13 pojedinačnih zadataka, koji se ocenjuju u opsegu od sedam nivoa nezavisnosti (od potpune nezavisnosti (7) - do potpune pomoći (1)). Od faktora koji mogu uticati na ishod oporavka i trajanje rehabilitacije praćeni su: godine starosti, tip moždanog udara (ishemija / hemoragija), prethodni (ponovni) moždani udar i prisustvo drugih bolesti i stanja (kardiovaskularne, diabetes mellitus, hiperholesterolemia). Rezultati Viši motorni FIM skor na otpustu i kraće vreme hospitalizacije su imali mlađi bolesnici bez prethodnog moždanog udara. Najčešće prisutne druge bolesti i stanja koje utiču na dužinu hospitalizacije i funkcionalni oporavak bolesnika su arterijska hipertenzija i diabetes mellitus.

Zaključak Numeričko praćenje funkcionalnog oporavka bolesnika posle moždanog udara pomoću motornog FIM skora predstavlja pouzdan i jednostavan način procene efikasnosti rehabilitacije. Predikcija trajanja hospitalizacije i ishoda rehabilitacije su međusobno povezani multifaktorijalni pokazatelji koje treba zajedno posmatrati. P FUNKCIONALNA PROCENA PACIJENATA POSLE MOŽDANOG UDARA: POREĐENJE FUGL - MEYER PROCENE I TESTA DOSEZANJA I HVATANJA PARETIČNE RUKE (ARAT) Stefanović A, Dragin A, Lješević B, Jović S, Drača S, Švirtlih L Klinika za rehabilitaciju "Dr M. Zotović", Beograd, Srbija mrvica@infosky.net , kzotovic@drenik.net Uvod Test dosezanja i hvatanja paretične ruke (ARAT) kao i Fugl - Meyer test imju visoku pouzdanost i validnost. Raniji radovi upoređivanja ova dva testa i motornog bodovanja, uprkos sličnom stepenovanju poboljšanja i srednje vrednosti skorovanja, davali su prednost ARAT testu, jer je potrebno kraće vreme. Cilj ovog rada je poboljšanje procene motornog oporavka pacijenata koji su imali moždani udar poređenjem rezultata evaluacije senzomotornog oporavka gornjeg ekstremiteta po Fugl - Meyer-u i ARAT testu, kao i procenu odnosa između ova dva testa. Materijal i metod 66 pacijenata (30 žena i 36 muškaraca) je uključeno u testiranje. Kriterijumi za izbor pacijenata su bili: stabilno medicinsko stanje 2-3 nedelje posle moždanog udara, dijagnoza moždanog udara, koja je bila bazirana na kliničkoj istoriji, neurološkom pregledu i CT i NMR dijagnostici, i očuvana kognitivna i komunikativna sposobnost pacijenata i sposobnost da prate verbalne i gestikularne naloge. Dodatni kriterijum je bio odabir pacijenata sa srednje teškim oštećenjem paretične ruke prethodno procenjene po NIHSS skali (preko 5). Merenje. Procena je vršena prva tri dana po prijemu i jedan dan pre otpusta pacijenata, testovima Fugl-Meyer i ARAT. Fugl-Meyer je sistem za evaluaciju motorne funkcije, balansa, nekih kvaliteta senzibiliteta i funkcije zglobova. Koncipiran je na sekvencijalnim stadijumima motornog oporavka hemiplegičnih pacijenata, prateći hipotezu da je restoracija motorne funkcije postepena: pojava refleksa prethodi voljnoj motornoj aktivnosti, sinergije i na kraju voljna motorna funkcija sa normalnim mišićnim refleksima. Glavna procena uključuje pokrete u gornjem i donjem ekstremitetu, senzibilitet i balans. Test traje 30 do 40 minuta, a motorno bodovanje sadrži 33 stavke za gornji ekstermitet uključujući pokrete proksimalno i distalnih delova. Totalni skor za gornje ekstremitete je od 0-66. Test hvatanja i dosezanja predmeta (ARAT) je standardizovana skala merenja (ruke i šake). ARAT je baziran na pretpostavci da kompleksni pokreti gornjeg ekstremiteta koji se koriste u aktivnostima dnevnog života mogu da se objasne i procene sa četiri bazična pokreta: dosezanje, hvatanje, stezanje koristeći samo palac i prst, i udružene pokrete fleksije i ekstenzije u laktu i ramenu. Test procenjuje sposobnost da se podignu objekti različitog oblika do visine 37.5 cm, pomere objekti cilindričnog oblika na dužinu od 37.5 cm i korišćenje "pinch" hvatanja (palac i prst). ARAT je stepenovan sa 4 tačke skale (57 je maksimum

za svaki gornji ekstremitet): 3 poena ako se zadatak izvrši normalno, 2 poena ako je zadatak izvršen potpuno, ali je potrebno mnogo duže vreme, ili je urađeno sa teškoćom ili je urađen zadatak, ali sa oštećenom koordinacijom, 1 poen kada je parcijalno urađena radnja, 0 nije urađen zadatak.Test može da se uradi za 8 do 10 minuta. Rezultat Analizom faktora korelacije zaključeno je da postoji visoka korelacija između ova dva testa (Fugl -Meyer i ARAT ) i između funkcionalne procene i neurološke procene. Zaključak Oba testa, Fugl-Meyer motorički rezultat i ARAT, bili su jednako osetljivi na promene u toku oporavka pacijenata i mogu da se rutinski koriste u merenju motornog oporavka funkcije gornjih ekstremiteta. P KVALIFIKACIJA TEŽINE BOLESTI OBOLELIH OD SISTEMSKOG ERITEMSKOG LUPUSA KORIŠNJEM SLEDAI SKORA Vilotić - Subotić R, Raškovic S, Plečić - Knežević V, Tomić D, Sajerman S Bolnica Valjevo, Srbija drrs@ptt.yu Uvod: Postoji više od oko 60 modela za kliničku procenu aktivnosti bolesti kod obolelih od sistemskog eritemskog lupusa, a samo nekoliko od njih se primenjuje u rutinskom radu. Najčešće primenjivani su SLEDAI, BILAG, SLAM koji imaju međusobno dobru korelaciju. Često se koristi AIMS skala za merenje posledica artritisa i HAQ upitnik za procenu zdravstvenog statusa. SLEDAI (SLE disease activity index) je validan model globalne procene aktivnosti bolesti. Proistekao je iz konsenzusa stručnjaka koji su se bavili lupusom. Baziran je na postojanju dvadeset četiri deskriptora koji opisuju devet organskih sistema. Maksimalna vrednost SLEDAI je 105. Cilj rada: da ukaže na procenu težine bolesti kod obolelih od sistemskog eritemskog lupusa korišćenjem SLEDAI skora Metodologija rada: procenjivana je aktivnost bolesti korišćenjem SLEDAI skora kod 34 ispitanika sa dijagnozom sistemskog eritemskog lupusa sa prosečnim trajanjem bolesti 4.12 godina u momentu posmatranja. Prema broju indeksnih poena izraženih preko SLEDAI skora pacijenti su podeljeni u 3 grupe: pacijenti sa blagom formom bolesti (manje od 9 indeksnih poena), umereno aktivnom (9 - 20 indeksnih poena) i aktivnom bolesti (više od 20 indeksnih poena) Rezultati rada: U grupi naših ispitanika nije bilo bolesnika sa brojem indeksnih poena manjim od 9, umerenu aktivnost je imalo 14.71 % ispitanika (srednja vrednost 15.2 indeksnih poena). Aktivnu bolest imalo je 85.29 % ispitanika (sa brojem indeksnih poena većim od 20), srednja vrednost 36.20 indeksnih poena. Najmanja vrednost SLEDAI skora kod naših ispitanika iznosila je 12, najveća 79 (srednja vrednost 23.12; sd = 15.88). Najveći broj pacijenata imao je vrednosti skora do 45 (7/34, što čini 79.42 %). Zaključak: SLEDAI skor može da posluži kao globalni model za procenu aktivnosti i praćenje bolesti što i može uticati na odluku o vođenju terapije. Ključne reči: SLE, SLEDAI, indeks aktivnosti bolesti

Što se tiče prvih hemijski analiza tople mineralne vode Vrnjačke banje. godine.Tema VIII BALNEOKLIMATOTERAPIJA . to opet držim da neću mnogo pogrešiti ako uporedim našu Vrnjačku vodu sa hvaljenim toplim kiseljacima u Emsu. . Beograd. dok je zvanična banjska sezona otvorena 1870. godine. sredinom prošlog veka. Posle propasti rimske imperije lekovite vode ove banje pale su u zaborav. godine prilikom kaptaže tople vode. Srbija Prema postojećim podacima lekovite mineralne vode Vrnjačke banje koristili su još stari Rimljani. probudilo je veliko interesovanje javnosti i bilo najbolja preporuka za korišćenje ovih voda u lečenju. stoga što svaka sadrži makar najmanje nečega čega u drugim nema. održano na Velikoj školi u Beogradu 1869 godine. kao i novac iz II i IV veka nove ere. prema postojećim podacima uradio ih je baron Herder. Konstantinović Lj2 1 Institut za rehabilitaciju Beograd. U pogledu poređenja minerlanih voda Vrnjačke banje sa sličnim vodama u Evropi i ocenjujući njena lekovita svojstva. nađeni su 1924.“ Tako je profesor Pančić bio prvi lekar koji je uočio lekovite vrednosti Vrnjačke tople vode. Prve preporuke za lečenje u ovoj banji. da kako sa nužnom predostrožnošću i po pravilima koje u svakom pojedinom slučaju samo vešt lekar propisati moze. a koji je pokaziovao veliko interesovanje za Vrnjačku banju i njene lekovite vode. dao je profesor Josif Pančić. indikovao ih za upotrebu kod određenih oboljenja i ujedno prvi lekar koji je upućivao bolesnike na lečenje u Vrnjačku banju. koji je nađen u njemu. zapisano je: „ voda je mlaka i kisela. Pa kako se Emska voda preporučuje u lečenju hroničnih katara utrobnog kanala. 2Klinika za rehabilitaciju ''Dr Miroslav Zotović''. g. upravnik kraljevskih rudnika u Frajburgu i to 1856.HEMIJSKE KARAKTERISTIKE MINERALNIH VODA VRNJAČKE BANJE Popović G1. a u lekovitom pogledu uporedjena je sa lekovitom vodom Šlosburn u Karlsbadu u Češkoj“. nauke i kulture. Njegovo predavanje o mineralnim vodama Vrnjačke banje.RESURSI I PRIMENA FIZIČKO . o čemu svedoči „Rimski izvor“ i rimsko kupatilo. što se retko u prirodi javlja. izuzetna ličnost srpske medicine. Eksponati iz antičkog doba koji se čuvaju u vitrinama banjskog kupatila. U izveštaju barona Herdera posle urađenih analiza. proferor Pančić je napisao: „Premda nema mineralne vode koja bi se mogla sa kojom drugom lekovitom vodom na svetu sravnati. to se slobodno i naša Vrnjačka banja može u istim nevoljama upotrebljavati. geolog i rudarski stručnjak. a ponovo počinju da se koriste tek 1858.

Pijenje mineralnih voda je glavni i esencijalni vid balneoterapije Vrnjačke banje. Veoma je značajno što ove vode sadrže minimalne količine hlorida. individualnom doziranju.11 Jezero 3. sulfata. i kao što se lekovi ne mogu dati svakom bolesniku isti i u istoj količini tako se ni mineralna voda ne može svakom bolesniku dati u istoj količini i u isto vreme. godine. Iz ove definicije se vidi da se već tada vodilo računa o osnovnim principima balneoterapije: preciznom. Pored ovih dominantnih jona. Vode se piju na samom izvoru (krenoterapija) a po uputstvu lekara. kod svakog bolesnika posebno. s obzirom na to da se u balneoterapijske svrhe koriste uglavnom pijenjem.87 96. kupanje. Da su mineralne vode bile centralni i glavni terapijski agens Vrnjačke banje potvrdjuje i monografija „lečenje u Vrnjačkoj banji“ poznatog banjskoj lekara Tome Milića. br. prve detaljne hemijske analize mineralnih voda Vrnjačke banje uradio je prof.77 Slatina 3. fluorida i bromida. Fe (gvožđe).58 96. godine. 1 Izvori Vrnjacke banje Izvor mineralizacija u gr/l Topli 3.77 61. Tabela br.59 17. mineralne vode Vrnjačke banje sadrže i male količine Li (litijuma).39 18.51 14. Tabela br. davne 1874. što se vidi iz tab. Mineralne vode Vrnjačke banje su dobro mineralizovane. vaginalna ispiranja. kao i drugi lekovi. 1.86 Mg++ 13.43 HCO396.39 Snežnik 2. inhalacije. Sima lozanić. U Vrnjačkoj banji postoje četiri izvora mineralnih voda: Topli izvor 2) Snežnik 3) Slatina i 4) Jezero Tople mineralne vode se upotrebljavaju za pijenje. a hladne samo za pijenje.Od naših stručnjaka. pa bilo da se upotrebi za piće ili kupanje.67 Što se tiče jonskog sastava mineralnih voda Vrnjačke banje.43 90. Mn (mangana). ispiranja žučnih kanala putem duodenalne sonde.88 48. izdata 1928. osnovni katjoni su: Na+ (natrijum). 2 Prikaz glavnih jona u mineralnim vodama Vrnjačke banje (izraženo u milival %) Izvor Topli Jezero Snežnik Slatina Na+ 69.41 . kako u odnosu na količinu koju će uneti tako i u odnosu na vreme upotrebe.34 19.91 Ca++ 11.69 61. O mineralnim vodama Milić u ovoj monografiji kaže: „Mineralna voda je lek. klizme. pa bilo da se pije ili da se u njoj kupa“.16 25.65 13. Ca++ (kalcijum) i Mg++ (magnezijum) a od anjona dominantan je jon hidrokarbonata (HCO3-). fosfata.

najmanje Snežnik koji ima i najveću količinu kalcijuma (Ca++) i magnezijuma (Mg++).hidrokarbonatna.99 / Uzimajući u obzir anjonsko-katjonski sastav. Što se tiče sadržaja lekovitih gasova u mineralnim vodama Vrnjačke banje. 3 Temperatura mineralnih voda Vrnjačke banje Izvor Temperatura C ° Kategorija Topli 35.3 0. Tabela br.8 hladna Slatina 16.90 / Slatina 6.3 homeoterma Jezero 26. ove vode pripadaju kategoriji natrijum-hidrokarbonatnih (Topli izvor.20 0.00 / Snežnik 6. sulfidna homeoterma natrijum-hidrokarbonatna. Od anjona u svim voda je dominantan hidrokarbonatni jon(HCO3-). za lekovitost mineralne vode značajna je njena temperatura kao i sadržaj lekovitih gasova.kisela. ugljeno-kisela.5 1. prema Quentin-u. sa izvora Jezero voda je mlaka a sa Toplog izvora je topla. Obzirom na dominantne anjone i katjone. Tabela br. ugljeno kisela. svi izvori a najviše Slatina sadrže značajne količine ugljn-dioksida (CO2) a Topli izvor i vodonik-sulfida (H2S). ugljeno-kisela. Jezero i Slatina) i natrijum-kalcijum magnezijum hidrokarbonatnih (Snežnik). 4 Sadržaj lekovitih gasova u mineralnim vodama Vrnjačke banje i pH vrednosti H2S mg/l Izvor pH CO2 gr/l Topli 6. hladna mineralna voda natrijum.001 Jezero 6.Analiziranjem se zapaža da sve mineralne vode imaju veliku količinu Na+ (natrijuma). 5 Izvor Topli Jezero Snežnik Slatina Kategorizacija mineralnih voda Vrnjačke banje Kategorija natrijum-hidrokarbonatna. definitivna klasifikacija mineralnih voda Vrnjačke banje bila bi sledaća: Tabela br. hipoterma natrijum-kalcijum-magnezijum.3 hladna Iz tabele se vidi da su vode sa izvora Snežnik i Slatina hladne.3 1.4 hipoterma Snežnik 16.6 1. hidrokarbonatna. hladna mineralna voda . Međutim pored anjonsko-katjonskog sastava. temperaturu i sadržaj gasova. ugljeno. Postojeće temperature mineralnih voda Vrnjačke banje su od značaja obzirm na indikacije i način njihove upotrebe.

jetri i bilijarnom sistemu. rekonvalescenta stanja (posle preležanih akutnih oboljenja i određenih hirurških intervencija na organima za varenje). temperaturom. a zatim i holagognim dejstvom. želdcu. a magnezijum sedativno.Iz table se zapaža da su mineralne vode Vrnjačke banje natrijum i kalcijummagnezijum hidrokarbonatne. a najbolji efekti se ispoljavaju njihovom upotrebom na samom izvoru. maksimalno organizovanoj i specijalizovanoj medicinskoj ustanovi Vrnjačke banje. hepatobilijarnim oboljenjima i diabetes mellitus-om je posledica toga što se ono sprovodi u savremenoj. Kontraindikacije su maligne i benigne neoplazme. Međutim. akutne zapaljenske bolesti . mineralne vode i uopšte prirodna lekovita sredstva deluju na više sistema ili čitav organizam. što je od značaja u terapiji gastro intestinalnih. deluje hipoglikemiski jer ulazi u izgradnju insulinskog lanca i drugih belnačevina odnostno strukturnih elemenata žive supstance. Međutim. Hidrokarbonatne mineralne vode deluju i na sekretornu funkciju jetre. pankreasu. Glavni učinak ovih voda zasniva se na alkalnom dejstvu hidro-karbonatnog jona (naročito natrijum hidrokarbonatnih) kod kojih odmah posle upotrebe dolazi do smanjenja kiselosti želudačnog soka. regenerativne procese. učestuje u sintezi niza amino kiselina. crevima. Kalcijum-magnezijum hidrokarbonatne vode imaju slabije izražen alkalni efekat i slabije se resorbuju iz digestivnog trakta. Pozitivni rezultati primenjenog balneoklimatskog lečenja bitno zavise od pravilno postavljenih indikacija i kontraindikacija te njihovo detaljno poznavanje predstavlja imperativ za lekare koji upućuju. U terapijske svrhe koriste se uglavnom pijenjem jer najizrazitije deluju na sekreciju i motilitet želudačno-crevnog trakta i na bilijarne funkcije. U zaključku treba istaći da su mineralne vode pomoćna lekovita sredstva i da za razliku od lekova – sintetskih preparata. hepatobilijarnih i uroloških oboljenja. što se ispoljava holeretičnim. a posebno za one koji treba da realizuju kompleksni program balneo-klimatoterapije. ciste i apscesi jetre i pankreasa. veći divertikuli i divertikulitis. sveobuhvatno balneoterapijsko dejstvo ne samo mineralnih voda već i povoljnih klimatskih čiinilaca Vrnjačke banje kod bolesnika sa gastrointestinalim. gasovima. Indikacije za primenu kompleksne balneoklimatoterapije u specijalizovanim medicinskim banjskim ustanovama Vrnjačke banje su: hronične neifektivne zapaljenske bolesti (bez pratećih i nastalih komplikacija) i funkciski poremećaji u jednjaku. krvarenje. koji ispoljavaju uglavnom selektivno dejstvo na pojedine funkcionalne sisteme. lakši oblici insulin nezavisnog dijabetes mellitus-a. kalcijum u ovim vodama deluje aniinflamatorno i diuretski. stimuliše tkivno disanje. Sumpor iz sulfidnih mineralnih voda (Topli izvor). Ovakvo polifiziološko delovanje prirodnih lekovitih faktora objašnjava se njihovim složenim hemijskim sastavom. Oni deluju sadržajem raznih minerala. mikroelemenata.

Srpski Arhiv. g.: Balneo. 1987. Mihajlović D i sar. neizlečene crevne parazitoze. Srbija mbcons@eunet. južnoj i istočnoj Evropi a prilikom njihove gradnje posebno se vodilo računa o čuvanju prirodnog resursa zbog koga je dotično banjsko klimatsko mesto i formirano.yu Područije Srbije je izrazito bogato u posedovanju prirodnih lekovitih činilaca (lekovite vode. dekompenzovane ciroze jetre i bilijarna ciroza. lekovita blata. Literatura: 1. G Popović.SAVREMEN KONCEPT KORIŠĆENJA PRIRODNIH LEKOVITIH ČINILACA Čutović M Klinika za rehabilitaciju ’’Dr. oslobadjanja od sve prisutnijih stresova i raznih drugih aktivnosti koje danas svrstavamo uglavnom u prevenciju.(infektivne i neinfektivne). T Jovanović. CIBIF. hronična oboljenja sa pretećim ili već nastalim komplikacijama (koje nisu hirurško operativno zbrinute). popravljanja psihofizičkog stanja. akutni i hronični pakreatitis. M Janjić. klimato i talasoterapija i rehabilitacija. Bogoljubov M: Suština i mehanizam delovanja unetih mineralnih voda. Beograd. I jugoslovenski balneoklimatološki kongres. portna hipertenzija. U cilju relaksacije. 1958. lekoviti gasovi i lekoviti klimati) što je predstavljalo dovoljan razlog da se u periodu druge polovine 19. Ova mesta gradjena su i organizovana po uzoru na slična u srednjoj. lekarski priručnik. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Beograd. obnove energije. otklanjanja loših životnih navika. Škerović Đ: Uticaj tople mineralne vode Vrnjačke banje kod psa. Miroslav Zotović’’ Beograd. sedmo izdanje. Do pojave izrazitih konceptualnih razlika u . Beograd 1996 NOVA BANJA . Zbornik radova 2. od 1486-1510 4. 1992. veka i između dva svetska rata na njemu izgradi i razvije relativno veliki broj banjskih i klimatskih mesta u kojima su glavnu ulogu igrale ugledne lečilišne ustanove. kalkulozni holecistitisi i holangitisi. Godić V. S Conić: Balneoklimatologija. Od nekadašnjih dominantno lečilišnih ustanova i mesta današnje banje su postale mesta za sve masovniji odmor i oporavak uz potrebu za intenzivnim korišćenjem prirodnih lekovitih i blagotvornih činilaca. S obzirom na to da su se način i svrha korišćenja prirodnih lekovitih činilaca kroz vremenska razdoblja menjali. obstruktivni ikterus. dijabetes mellitus sa komplikacijama. Pun procvat su naša kao i evropska banjsko klimatska mesta doživela u periodu između dva svetska rata. U tom periodu nismo se mnogo razlikovali od najrazvijenijih delova Evrope pa je i ekonomski učinak naših banja i vazdušnih sanatorijuma toga doba zauzimao značajno mesto u ekonomiji države. današnja uloga banjsko klimatskih mesta se značajno promenila u odnosu na prošla vremena pre svega u osnovnom motivu ljudi da ih posećuju. 997 3. 7-8.

Slovenija). moderna brojna naučna dostignuća ne samo medicinskih već i . Vrlo brzo se pokazalo da su SPA centri veoma pogodni upravo za Evropljane. osećanjima i brojnim drugim krajnje ličnim momentima koji ranije ili kasnije ugrožavaju kvalitet i dužinu njegovog života. Tako su se do neslućenih razmera razvile medicinske nauke. koji je u mnogo čemu izmenio čitav svet. Kroz razne vrste Wellnesa koji se organizuju u okviru SPA centra postiže se zadovoljenje interesa vrlo različitih populacija. a među njima i farmakologija što je uslovilo intenzivan razvoj farmaceutske industrije kao i pojavu primene modernih tehnologija kako u terapiji tako i u dijagnostici. Austrija. Pokušaji izgradnje ’’centara za specijalizovanu rehabilitaciju’’ u nekima od razvijenijih banjsko klimatskih mesta zaslužuje pažnju ali nije dao zadovoljavajuće rezultate. došlo je do izrazito intenzivnog razvoja nauke i tehnologija. svom izgledu. Evropa je prilagođavajući ih svojim potrebama vrlo uspešno počela da gradi i organizuje takozvane SPA (Salus per aquam) centre koji su i u Americi stvoreni tek 90-ih godina prošlog veka. Posle ovog. u novijoj istoriji svakako najznačajnijeg događaja. da oni najintenzivnije aktiviraju prirodne lekovite činioce. nažalost. banjska i klimatska mesta Srbije su najzapuštenija i najneorganizovanija u Evropi tako da se više ne mogu porediti ni sa Rumunijom i Bugarskom a kamoli srednje evropskim zemljama pod čijim uticajem su se pre stotinak godina i razvile. njihove nekontrolisane i pogrešne transformacije u neku vrstu turističkih mesta kakva ne postoje nigde u svetu. pre svega termalnu vodu. Savremen čovek bez obzira što živi duže živi sve nepravilnije i ostaje mu sve manje vremena za brigu o sebi. raspoloženju. Može se slobodno reći da je ’’Nova banja’’ u sebi pomirila vrednosti iskonski starih prirodnih lekovitih činilaca. Savremeni svetski koncept korišćenja prirodnih lekovitih činilaca danas se sprovodi u ’’Novim banjama’’ koje predstavljaju potpuno nov sadržaj i suštinski se jako razlikuju od ranijeg koncepta kako u arhitektonsko-građevinskom tako i u sadržajom smislu. Italija. Verovatno je najviše zbog toga došlo do promene uloge i značaja banjskih i klimatskih mesta u životu ljudi pa su i najrazvijenije banje Evrope u dužem periodu (sve do 90-ih godina prošlog veka) preživljavale prilično veliku krizu. Od maštovitosti organizatora najviše zavisi kvalitet SPA centra koji u pružanju usluga ide od bajkovitih pa do vrlo dinamičnih ambijenata. urbanističkog upropašćavanja. i raznih drugih znanja i veština koje se primenjuju sa ciljem dostizanja maksimuma u negovanju tela i duše savremenog čoveka. da pobuđuju interes ogromnog broja ljudi svih uzrasta i da predstavljaju veoma profitabilnu savremenu delatnost. Tvorci ovog modela su Amerika i Kanada a u poslednje vreme sve više ’’Novih banja’’ pojavljuje se u najrazvijenijim evropskim zemljama (Nemačka. U ovom trenutku. Mađarska. zapuštanja i zagađenja karakterističnih prirodnih resursa i mnogih drugih problema. ’’Nova banja’’ (SPA centar) je potpuno nov proizvod koji očigledno odgovara najvećem broju savremene humane populacije i koji počiva na veoma raznovrsnoj primeni prirodnih lekovitih činilaca (uglavnom vode ali i drugih).fukcionisanju banjsko klimatskih mesta nije došlo naglo već postepeno a period prekretnice je period drugog svetskog rata. U našim uslovima ovaj problem je doveo do potpunog zapuštanja banjsko klimatskih mesta.

Nema dileme da koncept ’’Nove banje’’ može pomiriti interese svih i kvalitet takvog jednog mesta najviše će zavisiti od sposobnosti njegovog menadžmenta da u prirodno pogodnom ambijentu. Danas je moderno dovođenje tople lekovite vode do soba korisnika kao i izgradnja raznovrsnih bazena. izgradnja modernih kapaciteta za što raznovrsniju primenu istih. iskoristi sve raspoložive ljudske resurse atvarajući potpuno nov proizvod veoma neophodan današnjem čoveku nezavisno od njegovog uzrasta. teretana. Na žalost u našim prilikama najrazvijeniji banjsko klimatski centri su ’’prebolničeni’’ i stalno pokazuju tendenciju razvoja u pravcu što specijalizovanijeg medicinskog rada sa potpunim odbacivanjem davanja bilo kakvog značaja prirodnih lekovitih činilaca čije korišćenje se prepušta volji gostiju nezavisno od njihovih potreba pa i zdravstvenog stanja. ’’Novih Banja’’ takozvane ’’specijalne bolnice za . S obzirom na to da medicinski fakulteti u Srbiji već decenijama praktično nemaju nastavu iz balneoklimatologije ili je imaju u veoma malom obimu naši lekari teže da zapošljavajući se u banjama što više primene svoje egzaktno.Primenu prirodnih lekovitih činilaca . raznovrsnim sportsko rekreativnim objektima i obiljem kulturno zabavnih sadržaja. pola. Sa druge strane u ostalim akterima. Ta činjenica sama po sebi ne bi trebala da bude negativna kada bi se moderne medicinske tehnologije pažljivo kombinovale sa maksimalnom primenom prirodnih lekovitih činilaca. ’’Nove banje’’ se mogu organizovati u okviru prostora postojećih banjskih i klimatskih mesta ili na potpuno novim destinacijama što je u našim prilikama često lakše i jeftinije.. Preduslov je posedovanje određene količine prirodnih lekovitih činilaca a pre svega termalne vode. blatnih kupatila. prvenstveno turističkih radnicima stvara se oportun stav pa oni umesto da razvijaju svoju struku glavnu energiju usmeravaju na suprotstavljanje medicinskim radnicima pa kao posledicu u banjama imamo umesto modernih. profesije. veoma stare tehnike tradicionalne medicine poreklom sa istoka i proizvode najmodernijih zapadnih tehnologija.. ’’Nova banja’’ mora biti dobro saobraćajno povezana sa velikim emitivnim destinaijama tako da se do nje može brzo stići i njeni sadržaji koristiti ne samo boravišno već i izletnički. bez ikakve posebne organizacije pa često i značajnijeg gubljenja vremena. često instrumentalno znanje. shvatanja pa i zdravstvenog stanja uz svakodnevne životne aktivnosti. gasnih kupki. veroispovesti pa i zdravstvenog stanja. U jednom broju razvijenijih banjsko klimatskih mesta u Srbiji živi i radi veliki broj visoko obrazovanih stručnih kadrova raznih vrsta a posebno lekara raznih specijalnosti i njihovih saradnika iz medicinske delatnosti.drugih nauka. Mora raspolagati sa dovoljnim brojem smeštajnih kapaciteta raznih kategorija. Tako posetilac ’’Nove banje’’ može zadovoljiti svoje potrebe nezavisno od uzrasta. salona lepote i mnogobrojnih drugih sadržaja. često bez ikakvih drugih sadržaja na drugoj strani. sala za vežbanje.’’ na jednoj i klasične hotele raznih kategorija. gradeći što kvalitetnije objekte. prostora za što udobniji boravak gostiju i adekvatno obučeni kadrovi. raznih vrsta masažnih kada. U našim prilikama u većini slučajeva ’’Novu banju’’ je mnogo lakše izgraditi na brojnim lokalitetima koji poseduju pre svega izdašne termalne izvore nego u postojećim banjskim i klimatskim mestima koja su uglavnom urbanistički upropašćena sa zapuštenim i neadekvatno korišćenim prirodnim resursima i veoma konzervativnim navikama.

2003. Čutović. Čutović. Darmstadt: Steinkopff Verlag. M. u Stanković. Filipović B. 1999.. 2. Lukić. Banja Koviljača 2006. Strategija održivog razvoja centralne zone Banje Vrujci. Značaj planiranja. S. Balint G.izvanredno dopunjuju različite tehnike nege tela u vidu mnogobrojnih masaža. 2003.. Balneotherapy. uređenja i zaštite banjskih klimatskih mesta u ostvarivanju savremenog koncepta zdravstvenog turizma Srbije. Udruženje banjskih i klimatskih mesta Srbije − Institut za hidrogeologiju Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu. D. 1989: 95−105. sauna i fitnes programa pa do uređenja posebnih ambijenata za psihičku relaksaciju. pratiti potrebe različitih generacija svojih posetilaca kontinuirano se prilagođavajući. Čutović. Berlin − Heidelberg − New York − . Čutović.... Čutović.. Szbenyi B. Vrnjačka Banja − Beograd. Godić. Hildebrandt G. ’’Nova banja’’ mora biti mesto gde će se sve više okupljati mladi i zdravi. skrećući pažnju na mogućnost opstanka ovakvih programa u modernim socioekonoskim prilikama. Antunović. Literatura: 1. International journal of balneology 1998-1999. M. M. Gutenbrunner Chr. Mineralne. M.Radić. V.. Rheumatol Europe 1995. M. već da ukaže na potrebu njene gradnje. Važnu ulogu u ovom procesu ima edukacija stanovništva i usmeravanje ulaganja u pravcu izgradnje infrastrukture i drugih objekata koji sačinjavaju koncept ’’Nove banje’’. 4. In: Kompendium der Balneologie und Kurortmedizin. Zbornik radova. od meditacije do holistike. B. Banje Srbije. u kome ne sme biti dosadno i koje će.. M. 6.. 2006. Kojović. postignuti uspeh je zavidan a afinitet posetilaca trajno obezbeđen. Naturwissenschaftliche Charakterisierung der Peloide. Ostalo mora izgraditi na isti način kako su to uradile i okolne razvijene zemlje. Strategija održivog razvoja turizma opštine Gornji Milanovac... Deseti fizijatrijski dani Jugoslavije Banja Koviljača. Eichelsdörfer D.. 9. 1963. termalne i termomineralne vode Srbije. 7.. Springer-Verlag. Handbuch der Balneologie und medizinischen Klimatologie. Cilj ovog teksta nije da se detaljno bavi vrstom i kvalitetom sadržaja u ’’Novoj banji’’ kao novom proizvodu. shodno interesima savremenog čoveka. 10. Za razliku od naših tradicionalnih predstava o banjama. 3. očuvanja kvaliteta i produžetka ljudskog života.. 5. 24. M. 8..149−152. Planiranje uređenje i zaštita banjskih i klimatskih mesta Srbije. Srbija raspolaže sa ogromnom količinom prirodnih resursa.. Research and training at spa resorts in Europe.. U koliko se svi raspoloživi sadržaji adekvatno medicinski verifikuju počevši od neagresivne dijagnostike pa do stručnih preporuka pojedinih sadržaja pojedincima u zavisnosti od procene njihovih potreba. Time će ona zadržati svojstva i ulogu veoma bitne medicinske ustanove čije je težište obavljanje prevencije-veoma masovnog oblika zaštite ljudskog zdravlja. u koje će isti ljudi dolaziti više puta godišnje. Komercijalni aspekti zdravstvenog turizma Srbije.

1998. BiH. 2005. Hidrogeotermalni resursi kao faktor razvoja i nove strategije urbanizacije banja. 11. Vukelić. 15. Mihajlović. povrijeđenih. 2Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju KBC Niš. Mineralne. Delalić A3.mineralnim vodama. BiH. Burić M. B. Balneoklimatologija od empirije do nauke.klimato . termalne i termotermalne vode Srbije. Kapidžić .. Dukić. Balneoterapija je skup postupaka kojima se voda s ljekovitih izvora koristi u svrhu liječenja. njihovoj ulozi resursima i primjeni u balneologiji.. 12. Mesto i značaj mineralnih voda u razvoju banjskih i klimatskih mesta Jugoslavije. Mutapčić S4 1 Poliklinika za fizikalnu medicinu I rehabilitaciju DZ Tuzla. Lazović M . pogotovo ako se izučava skupa sa klimatoterapijom. Filipović. Krunić O. Pod pojmom mineralna voda smatra se ona ona voda koja ima više od 1 gr. Jovanović.. Urbana ekologija. M.. 2003. Svaka ova disciplina ponaosob sa svojim terapeutskim činiocima ima izuzetnu važnost u zdravstvu samo ako se pravilno koristi i ako su ti centri stavljeni pod kontrolu doktrinalne primjene. mitskim i religioznim obrascima. balneoterapiji.. rehabilitaciju i rekreaciju (oboljelih.Barcelona − Budapest − Hongkong − London − Mailand − Paris − Santa Clara − Singapur − Tokyo. Obzirom na zadatu temu «govoriti» ćemo samo o termo . 4Zavod za medicinu rada DZ Tuzla. Lješević. Savremeno stanje banjskog i klimatskog lečenja.. suhog ostatka na 1 litar vode.talasoterapije. M. Šta je balneologija-balneoterapija-mineralne vode ? Balneologija je nauka o prirodnim banjskim lječilištima koja koriste prirodne mineralne vode u terapijske i profilakričke svrhe.com Prirodni teraputski činioci koji se koriste za liječenje. RESURSI I PRIMJENA TERMOMINERALNIH VODA U BALNEOLOGIJI 1 2 Bećirović E . Srbija. T.. 1995. zdravih) ogledaju se uglavnom u tri prirodna segmenta. značajnom zbog uvođenja naučnog pristupa u balneologiju i prekida tradicije opterećene kultnim. perspektiva razvoja.terapija. kada je u Berlinu ustanovljena Balneološka sekcija Lječilišnog društva. Mineralne termalne vode su se manje ili više koristile (već u . 3Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju UKC Tuzla. Problemi. IV Kongres Balneoklimatologa Jugoslavije sa internacionalnim učešćem. Balneoterapija predstavlja najšira prirodna bogatstva. 13. Kapidžić . godinu.. Nije bez razloga čest izraz u svezi ovih prirodnih činioca i talasoterapija pa se onda može govoriti i u zajednici balneo klimato .Bašić N3.. Milosavljević S. 16. klimatoterapiji I talasoterapiji. 14. ULOGA. D. T. Mihajlović. B. S. Filipović.Duraković S3. Šta “kaže” istorija? Istoričari medicine smatraju 1878.. 1995. Prirodne i terapeutske veze između ove dvije discipline su logične i često se koriste u jedinstvenom nazivu balneo . 1995. 1996. BiH becirovic-tz@hotmail.

Nalazimo ih u Budimpešti. stoljeća naše ere). a tu tehniku Rimljani su preuzeli od Vizantinaca a preko njih Arabljani i Turci. otkrivena 1907 godine u St. temperatura i druge važne osobine odstupaju najviše +/. Niškoj banji.Još i danas su poznate «turske kupke» tj. prirodne mineralne vode moraju ostati orginalni prirodni produkt i ne smiju biti tehnološki obrađivane. krvarenja.) kritički promatrao upotrebu i liječenje sa izvorima mineralnih voda. Izvorska pitka voda razlikuje se od prirodne mineralne vode mineralizacijom. Evropske smjernice za kvalitetu takvih voda su slijedeće: izvor vode je prirodan. potrebno je posebice istaknuti balneološku i geološku definiciju koje su u praksi dobro slažu.Nešto mlađe iskopine su pronašli u Jamnici u Hrvatskoj (1828 god. Jedini liječnik starog vijeka. Takođe i danas kod tih bolesti (stanja) postoje kontraindikacije. Celzijus u prvom stoljeću naše ere preporučuje kupke sa istovremenom upotrebom lijekovitih biljaka i mirisnih soli.20 % od prosječne godišnje vrijednosti za i one čiji ekvivalentni udio iznosi 20 mmol% i +/. pa čak do potpunog negiranja. vodu s temperaturom na izvoru iznad 20°C i bez obzira na mineralizaciju možemo nazvati termalnom vodom. Usporedo sa upotrebom i učincima istraživači su već u to vrijeme poznavali štetne posljedice balneoterapije kod tuberkuloze.predhistorijsko doba). U istoriji medicine je balneologija imala prilično raznoliku ulogu: od perioda potpunog povjerenja. Za prirodne ljekovite vode su dozvoljena odstupanja u sastavu do 20%. voda se ne smije dezinficirati niti drugačije tehnološki pripremati. Po novim smjernicama Evropske zajednice. Strumici itd. koji preporučuje kupke u termama i pijenje mineralnih voda. Moritzu u Švajcarskoj. Već je Hipokrat (460-377 n.) kupke uopće ne spominje. Vijeće Evropske zajednice o termomineralnim vodama Vijeće Evropske zajednice je dopunama iz 1996 godine ‘’savjetovalo’’ svojim članicama. prije naše ere). koja je i vodeća država obzirom na broj mineralnih voda. U skladu sa smjernicama Europske zajednice i po uzoru na Njemačko zakonodavstvo o mineralnim vodama (u Evropi trenutno najuređeniji sistem) je zasnovano i novo Slovensko zakonodavstvo sažeto u Pravilniku o prirodnoj mirelanoj vodi i izvorskoj vodi (marta 2000. luesu i akutnih vručinskih stanja. voda ima prvobitnu čistoću na izvoru zbog prisustva fiziološko važnih mineralnih tvari i elemenata u tragovima a i drugih sastojaka. da ne ustraju na izrazu mineralna voda nego na izrazu’’prirodna’’ mineralna voda. Galen (129-199 n.) i u Očeslavcima u Slovačkoj (1883 god. Gornjem Šeheru (kod Banja Luke). takva voda ima prehrambeno-fiziološke učinke.e. Zakonodavstvo sa područja mineralnih voda je u Evropskoj zajednici najviše razvijeno u Njemačkoj. registriranih u Evropskoj zajednici.).50 % prosječne godišnje vrijednosti za CO2. U dolini Engadin su pronašli stare kaptaže iz bronzanog doba (oko 1000 god. . Tehnika izgradnje kupališta takođe je vremenom mijenjana. je prema historijskim izvorima bio Celij Aurelianus (krajem 2. zaštićeno i uređeno vrelo. okrugli pokriveni bazeni sa prostorijama za «bivanje» prije i poslije kupki. otoka (vjerojatno kardialnog uzroka).e. jer ima 471 od 946 mineralnih voda. sastav.) Što se termalnih voda tiče. To između ostalog dokazuju i nalazišta.

Klasifikacija MV po Quentinu ima četiri grupe: I grupa (MV) koje sadrže više od 1gr/dm3 rastvorenih čvrstih materija a karakter vode određuje se prema jonima kojih ima više 20 mvol%: 1. ugljeno . natrium sulfatne (salinične). mikroelementi). 1. 2. gvožđevite vode (10 mg/dm3 gvožđa). mora). Jodne vode (1 mg/dm3 joda). alkalne (Ph veći od 7.mineralne (suhi ostatak iznad 1 gr/1 litar vode pri t6emperaturi od 1800C) *Prema toplotnom stupnju MV se dijele na: hipotermne (20 . inhalacijom. Sulfatne vode sadrže Na. Podsticajno djeluju na stvaranje mokraćne kiseline. Alkalne vode djeluju na neutralizaciju sone kiseline u želudcu a zemno –alkalne djeluju antiinflamatorno i sedativno na gastrointestinalni trakt.8 . Na hepatobilijarni trakt djeluje holeretično i holagogno. Primjenjuju se. neutralne (Ph od 6. juvenilne (potiču iz usijane magme I fosilne dubinske vode). Akratopege (temp.400C.7. Fe. Hladne MV su ispod 20º C (temp. IV grupa Akratoterme (divlje vode). Hidrokarbonatne vode (HCO3). kalcijum. a biloški su aktivni: S.8). *Prema Ph reakciji (MV) se dijele na: kisele (Ph manje od 6.2) * Najvažniji anioni koji se mogu naći u MV su: hidrokarbonatni (HCO3). Smanjuju sadržaj masti. a od katjona Na. sulfati (SO4). As. Mg. a od oligoelemenata bakar i kobalt * Najvažniji gasovi su: ugljendioksid. kupanjem. Povećavaju diurezu. Mg.2). Sulfatne.300C). I.Osobine termomineralnih voda * Prema svom porijeklu mineralne vode (MV) mogu biti vadozne (potiču iz atmosferskih padavina). magnezijum hidrokarbonatne (zemno-alkalne). Zbog sadržaja S djeluju preko pankreasa na jače lučenje insulina (hipoglikemijski dijabet). hiperterme (400C i dalje). vaginalnim orošavanjem. natrijum hidrokarbonatne (alkalne).7 mg/dm3 arsena) III grupa MV koje sadrže rastvorene gasove: 1. Sumporaste vode (s najmanje 1 mg/dm3 titriranog sumpora). .kisele vode (više od 1 g/dm3 slobodnog ugljendioksida). magnezijum sulfatne (gorke). Ca. 3. radioaktivne vode (čija koncentracija aktivnosti iznosi najmanje 50 Bq/dm3). Primjenjuju se uglavnom pijenjem. natrijum hloridne (murijatične ili slane) II grupa MV koje sadrže materije koje su biološki aktive u malim količinama (tkz. * Elementi koji se mogu naći u MV. sulfat (SO4) Dijeluje laksativno jer joni MgSO4 vezuju za sebe veliku kolićinu vode. Sulfatne vode (SO4).niža od 20ºC) Hidrokarbonatske vode (HCO3). . 2.oligomineralne (suhi ostatak ispod 1gr/1 litar vode pri temperaturi od 1800C). Ovi gasovi se mogu pojaviti iz zemlje I bez vode. Hloridne vode. hlor (Cl). 4. suporvodonik i radon. 2. homeotermne (30 . arsenske vode (0. pijenjem. * Prema količini suhog ostatka MV se dijele na: . 3.

Pospješuju lučenje mokraćne kiseline (giht). eritrocite. povećava leukocite. Primjenjuju se. a refleksno izazivaju nastajanje vazodilatacija na periferiji (bez toplote) . Gvožđovito-arsenske vode (Fe. pijenjem. Ugljeno . Koristi se kod hipohromne i sideropenijske anemije. Povoljno djeluju kod kožne Tbc i psorijaze. Sumporovite vode. smanjuju krvni tlak. Smanjuju hipersekreciju žljezde. kočenje mitoze u koži (pokusi na životinjama). Radon stimuliše rad jajnika koji su u hipofunkciji (sterilitet). Podstiću želudćano lućenje. pijenjem. Arsenske vode djeluju anabolički (blokiraju redoks sistem i smanjuju dejstvo tiroksina) . Kontraindicirane su kod bubrežnih i srćanih oboljenja i hipertenzije. poticanje mikrocirkulacije. inhalacijom i pijenjem. kupanjem. Arsen uzet u većim kolićinama je otrovan. Povećavaju izlučivanje mokraćne kiseline. motilitet crijeva i oticanje žući. krvotoka.značajna uloga za periferne krvne sudove gdje je toplota kontraindicirana. Opšte djelovanje je preko kože. pijenjem. Smanjuju periferni otpor i tonus u arterijskom sistemu. Lokalno djeluju na termoreceptore (toplota). Djeluju lokalno i opšte. sudjeluje u produkciji tireoidnog hormona.pospješuju debljanje kod odraslih. As). hronični ekcem). Primenjuju se pijenjem I kupanjem. Djeluju kao ekspektoransi. Podstiću eritropoezu (djeluju nadražajno na koštanu srž). s čime se aktivira sistem hipofiza .natriju hlorna (2 .5 % i više).nadbubrežna žlijezda pa onda se povećava lučenje glikokortikoida (analgetski efekat?). opuštanje mišića. Oprez kod primjene. Uzete per os povećavaju diurezu. motilitet želudca i crijeva. Najćešće upotrebljavane vode. uticaj na kožni metabolizam I termoregulaciju. modulacija upale. Radioaktivne vode. Neposredni učinci različitih vrsta kupki na organizam NaCl. Indirektno djeluje na hipofizu. povećavaju udarni i sistolni volumen srca. Radon smanjuje broj eritrocita i krvni tlak. a na to su naročito osjetljive endokrine žlijezde i koštana srž. lučenje HCl. kupanjem. Resorbuju se putem kože za 3 h. Nikada se ne koristi per os. Primjenjuju se. ”suhe kupke”.Hloridne vode(Cl). djeluju keratolitički (psorijaza. Primjenjuju se kupanjem. Primjenjuju se. Biološko dejstvo radonskih voda potiće od alfa zraka koji izazivaju jonizaciju tkiva. osetljivost na UV zrake. Jod unijet vodom u cijelosti se apsorbuje u krv a izlućuje putem bubrega. Jodne vode. promjena osmatskog ponašanja kože. U koži izazivaju vazodilataciju arteriola i kapilara pa zbog toga smanjuju krvni tlak. Stimulativno djeluju na stavranje insulina preko S. Ove vode sadrže jod i brom. na disajni centar djeluju povećavanjem ventilacije pluća. produžuju dijastolu. eliminišu preko bubrega za 10 h. Radioaktivne vode imaju najjaći analgetski efekat od svih mineralnih voda. kupanjem i inhalacijom. djeluju sedativno. Zadržavaju tećnost. Ove vode se primjenjuju na samom izvoru. dakle primjenjuju se kod hipertireoze.kisele vode (CO2) Primjenjuju se. zbog retencije S u hrskavici indikovane su kod reumatskih bolesti (psorijatični artritis). pijenjem. venski hematokrit i feremiju.S manjuju diurezu. a time i krvni tlak. kupanjem i inhalacijom. . popravljaju hemoglobin.

Mehaničko dejstvo potiče od sile potiska i hidrostatičkog pritiska. već i na druga tkiva i organe. Želudačnu sekreciju stimulišu ugljeno . Smanjenje sinteze DNK I povišenje obnove DNK. ugljen-dioksid. Crijevnu peristaltiku pojačavaju magnezijum sulfatne i natrijum . sniženje temeljnog metabolizma. povišenje kapilarnog otoka. pokriven ekskretima lojnih žlijezda. mehanički i hemijski. najviše sumporovite. . prilikom svoje peneracije. odakle se oni neuro .kisele i natrijum. modulacija upale . Takođe se resorbuju jod. natrijum. Hemijsko dejstvo se sastoji u tome što se pojedine hemijske materije resorbuju kroz kožu i prelaze u krvotok djelujuću na taj način ne samo na kožu.Analiza ljekovite vode mora se u vidu analize ljekovitih kupališta ili ljekovitih izvora lječilišta s ljekovitim izvorom provoditi najmanje svakih 10 godina. ugljeno-kisele. ugradnja sumpora u vezivno tkivo . One pri spoljnoj primjeni djeluju na organizam termički. poticanje gonadne djelatnosti. poticanje hijaluronidazne djelatnosti. histamin. narošito ugljeno . brom. povišenje izlučivanja uričke kiseline.Tada se resorbuju materije koje su se adsorbovale i imbibirale kožu. Spolja se primjenjuju skoro sve vrste mineralnih voda. Resorpcija se odvija ne samo za vrijeme kupke već i poslije njenog prekida. mineralne vode se uglavnom koriste radi djelovanmja na sekreciju i motilitet gastrointestinalnog i hepatobilijarnog trakta. Pri spoljnoj primjeni mineralnih voda kože prima i transformiše sve vrste nadražaja . inaktivacija epinefrina. a takođe I svojom toplotom.termičke. dok sulfatne i hidrokarbonatne vode stimulišu sekreciju i oticanje žuči (holeretičko i holagogno dejstvo). kalcijum i drugi elementi. ugradnja sumpora u vezivno tkivo.Najviše se resorbuju materije koe su rastvorljive u lipidima. ali u znatno manjoj mjrei.kisele. vazodilatacija. kao što su gasovi: radon.hloridne vode. (mjesna imunosupresija). utjecaj na enzimski metabolizam u koži. Način primjene i mehanizam dejstva Termalne vode su velika grupa prirodnih mineralnih voda iz prirodnih izvora i umjetnih bušotina. Radioaktivna (radonska) analgezija. Mineralne vode se primjenjuju spolja kupanjem u kadama i bazenim. stvaranje steroidnih sintetizirajućih biomembrana. Temperatura voda ne smije biti niža od 20°C. Resorpcija je proporcijalna njihovom parcijalnom pritisku u vodi. jodne. Osnovnu prepreku za resorpciju pruža rožasti sloj kože. nego za kupanje. radonske. povećavaju diurezu. a inhibiraju hidrokarbonatne vode. One pri tome djeluju hemijski i osmotski. natrijum-hloridne. serotomin i dr. Termalne vode nisu namjenjene za piće. sumporovodonik. mehaničke i hemijske. Sumporna. modulecija upale. U vidu kura liječenja. i interno-pijenjem i inhaliranjem. a kao analiza punjenja (analiza boca) kod pogona ljekovitih izvora svakih pet godina.hloridne.humoralnim putem prenose na odgovarajuće organe I sisteme. utjecaj na receptore za hladnoću i hipotermija. U koži se pri tome stvaraju biološki aktivne materije: acetil holin. Termičko dejstvo zavisi od temperature vode. Neke mineralne vode. kočenje Langerhansovih stanica u koži.CO2 (ugljen dioksid). sumpor. sniženje krvnog tlaka.

rehabilitacija. liječenje. izmjenične. neurološke bolesti.sklonost krvarenju. tzv.Većina autora misli da je balneoreakcija izazvana acetilholinom. Metoda upotrebe termomineralnih voda Kupke (lokalne. . obično vještački dobivenog pomoću uređaja za raspršivanje.povišenom temperaturom.Hladana voda povećava želudačnu sekreciju i evakuaciju i crijevnu peristaltiku. Mogućnosti iskorištavanja mineralnih. kožne bolesti osim psorijaze.hipotonija sa cerebralnim krizama. u organizam se takođe unose gasovi. hipertonija II i III stupnja. psorijaze. kao i vaginalnim orošavanjem kod ginekološkig oboljenja. sonoforeza. aneurizma srca. mikroklizme. Flaširaju se uglavnom ugljeno kiseli tipovi vode kao stolne vode (napici u vidu sokova) i sl.gubitkom apetita. primenjuju se vode koje djeluju sekretolitički: hidrokarbonatne. ginekološka i urološka oboljenja. hidromasaža). dijabetesa. rijetko može da se koristi prirodni aerosol koji se stvara na izvorima. hidrogalvanske kupke-kada) bazeni (hidrokineziterapija. kao što su radon i ugljen dioksid. jodne. Balneoreakcija Balneoreakcija se može pojaviti pri kupanju i pijenju. umora. vrtložne. hronićna profesionalna trovanja teškim metalima. bolesti organa za disanje. unutarmišićna injekcija. koji se oslobađaju iz vode pri njenoj spoljnoj primjeni. Subtermalne i homeotermalne kao i vode sa nižom mineralizacijom koriste se uglavnom u rekreacione svrhe (bazeni) i sl. druga polovina trudnoće.stenokardije sa ćešćim recidivima. ‘’slobodna upotreba’’. maligne bolesti.Neki je autori smatraju normalnom reakcijom hemijskih draži na kožu .Javlja se u vidu nesanice.pogoršanjem reumatskih tegoba.depresije. krvne bolesti (hipohromna anemija).uznapredovala arterioskleroza. natrijum . jontoforeza. hroničnih ekcema i dr. termalnih i termo-mineralnih voda U balneologiji (uglavnom) mogućnosti ovih voda nisu u potpunosti iskorištene obzirom na rezerve i potencijalne mogućnosti: profilaksa. dok topla voda djeluje suprotno. Inhaliranjem. Mineralne vode se primenjuju i grgotanjem kod oboljenja ždrijela i usne šupljine.hloridne. tuberkuloza u akutnom stadiju. duboka starost. Opšte indikacije i kontraindikacije za primjenu termomineralnih voda Indikacije Kardiovaskularne bolesti. inhalacije. Inhaliranje mineralne vode se primenjuje u obliku aerosola. bolesti organa za varenje. oblozi i zavoji.dekompenzovane kardiovaskularne bolesti. infektivne bolesti. potkožna injekcija (ekstrahovanog CO2 kod angine pectoris). vaginalno orošavanje.) Kontraindikacije Sve bolesti u aktivnom stadiju. reumatske bolesti.koji se pri kupanju izlućuje iz kožnih stanica a pojačava ga kalijum koji difuzijom prelazi iz kože u tijelo.Kod djece (poslije hepatitisa. hroničnog recidiviranog enterokolitisa. rekreacija i zdravstveni turizam svih programiranih sadržaja.bolesti kože. infarkt srca i inzult unutar 3-6 mjeseci. endokrina i metabolićka oboljenja . pijenje.Pri kupanju uglavnom se pojavljuje poslije 3-6 aplikacija ili 5-6dana boravka u banji. Na ovaj način.

Živković M. Potrebica S.Zagreb.Zbornik radova. Posljednjih godina mineralne vode su predmet istraživanja i iskorištavanja u višenamjenske svrhe čime se nesumnjivo postiže njihova potpunija ekonomska valorizacija. Ivanišević G.Termalne i termomineralne vode su izvor (u zadnje vrijeme) hidrogeotermalne energije (u zavisnosti od njihove temperature) mogu se koristiti za različite potrebe. 5. Ivanišević G. Mjesto i uloga prirodnog faktora u medicinskoj rehabilitaciji u SR Sloveniji. za gajenje riba. 4.Prirodni ljekoviti činitelji u promicanju zdravlja čovjeka u 21.U: Ivanišević G.Zbornik radova. Kongres lekara za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. za zagrijavanje staja. Knjiga izlaganja na znanstvenom skupu. Belieza B.Knjiga izlaganja na međunarodnom zdravstvenom skupu. Čepelak R. Banjsko klimatska mjesta i mineralne stolne vode Bosne i Hercegovine. Prirodni ljekoviti činitelji u Hrvatskoj. za toplo navodnjavanje. Obodsko slovo.Akademija medicinske znanosti Hrvatske. počev od toplifikacije objekata u poljoprivnedi i za poljoprivredne potrebe (za gajenje voća i povrća u plastenicima i staklencima. Kongres lekara za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju Jugoslavije. . 11.Prirodni ljekoviti činitelji u promociji zdravlja čovjeka u 21.Zbornik radova. Ekspertiza zavoda za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju u funkciji hrvatske balneološke službe. U: Ivanišević G. 5. Prirodni ljekoviti činitelji u Hrvatskoj. Kongres lekara za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju u Jugoslaviji. u preradi hrane. Bled 1987: 206-208. voća. Literatura: 1. 8. Popović G. (drugo izdanje) 2. 10. 5. (urednici). Franović A. stoljeću. Prirodni terapeutski činioci banjsko-klimatskih lječilišta u Bosni i Hercegovini. odnosno zemljišta i sl). Akademija medicinskih znanosti Hrvatske 2001:219-244. odmrzavanje stijena. Mesto i uloga prirodnog faktora u medicinskoj rehabilitaciji.Balneoklimatologija 1998. Rijeka Crnojovica Beograd 2002. Bled 1987: 144-147. zagrijavanje zemljišta. 6.Kongres fizijatara Srbije i Crne Gore. Tišma R. 7. 3. Fizikalna terapija. 1-4: 11-22. 2000: 11-31. PrintCom. 12.Zbornik radova. Varaždinske Toplice 2001: 35-44. U: Ivanišević G. Nacionalna i univerzitetska biblioteka BiH. urednik Zdravstveni turizam u Hrvatskoj. (urednici). Prirodni lekoviti činioci. Bećirović E. Stevanović M. Pijenje mineralne vode u ljekovite svrhe.5. Prirodni faktori u medicini-njihovo mjesto i uloga nekad i danas. 9. Vulović D. Mihajlović V. povrća. Bećirović E. 5. Mandić V. Bled 1987: 142-144. Turk Z. Uloga prirodnog faktora u medicinskoj rehabilitaciji u SR Bosni i Hercegovini. Potrebica S. Tuzla 2004: 139. Zagreb. Kongres ljekara za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju u Jugoslaviji. Prirodni ljekoviti činitelji u Sloveniji.Zbornik radova. Igalo 2002:26-29. Bled 1987: 212-214. za sušenje žitarica.

2Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu. a industrijski. RAZVOJNI I ORGANIZACIONI IZAZOVI U MENADŽMENTU SPA CENTARA Grajić M1. tako i za one koji su tek u planiranju. Zaključak: Uspešan model SPA centra je integrisao i maksimalizovao sve raspoložive resurse.2 1 Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. Resort Hotel Spa. Krunić . Bez obzira u kojoj se fazi razvoja nalazi SPA centar. U bilo kom smeru specijalizacije i razvoja da se usmeri kvalitet usluge ne varira već je prepoznatljiv na tržištu SPA brendova. Takav trend nosi brojne rizike kako za već postojeće SPA centre. četri elementa se nameću kao ključni faktori u uspešnom dugoročnom poslovanju: Menadzment SPA centra. Izazovi su brojni. Sa svim specificnostima određenog sektora naglašene su najvažnije tačke u menadžmentu i projekciji razvoja uspešnog SPA centra. Cruise Ship Spa. a sve to u strategiju i viziju razvoja. odgovara na sva očekivanja i potrebe korisnika. Vesović . Medical Spa. Klinicki centar Srbije. ekonomski i pravni aspekti moraju se uklopiti u etičke i medicinske norme. Rezultati. Operativno funkcionisanje SPA. Cilj: Ukazati na osnovne organizacione i razvojne probleme savremenog SPA i moguća rešenja za njihovu prevenciju Metod: Napravljen je presek stanja i uočeni trendovi u globalnoj SPA industriji. Destination Spa. bez koje je uspeh nemoguć. što je vrh piramide razvoja jednog SPA centra. čija je osovina razvoja SPA centar u različitim formama. strateška istrazivanja ukazuju na to da je daleko od svog "vrha" i da postoji ogromna rezerva u sve većem broju klijenata i potrebama za korišćenjem SPA usluga.Knjiga izlaganja na međunarodnom zdravstvenom skupu. Sa druge strane izuzetna pažnja se globalno poklanja očuvanju i korišćenju prirodnih resursa u lečenju i prevenciji. Svaki od elemenata zahteva kontinuiranu evaluaciju na osnovu kojih se donose strateške odluke. ISPA je definisala sedam sektora i vrsta SPA centara: Club Spa. Day Spa.stoljeću. Unapređenje SPA.Akademija medicinskih znanosti Hrvatske. Utisak korisnika usluge SPA. Iako je trend razvoja izuzetno brz i visok.yu Uvod: U proteklih 10 godina došlo je do enormnog rasta SPA industrije. Srbija mgrajic@eunet. a konzistentnim unapređenjem kvaliteta usluge pozicionira se i otvara mogućnosti za dalje razvojne potencijale. Praćenje globalnih trendova je neophodno. . adekvatan marketinski pristup i specifican odabir i obuka ljudskih resursa te uvođenje sistema kvaliteta menadžmenta elementarni u sferi razvoja i poslovanja SPA.Potić V1. Mineral Springs Spa. P GLOBALNI TRENDOVI. Potvrda sve većeg značaja SPA sektora je što su ga mnoge države i regioni uključili u svoj strateški razvoj. Varaždinske Toplice 2001: 45-52.Protić R1.

Delić M Institut za fizikalnu medicinu. Srbija 2 Klinika za kožno . Na prijemu i otpustu kod svih pacijenata urađen je Ratschow test.radovic@cg. izuzev u primjeni kineziterapije kod desnog stopala (p < 0. Stojković . P PRIMENA PELOIDOTERAPIJE U LEČENJU VULGARNE PSORIJAZE Magda N1. Na kraju se zaključuje da je kombinovana terapija dala najbolji terapijski efekat i da je možemo preporučiti u tretmanu oboljenja periferne arterijske cirkulacije.05).P UTICAJ TESTA PO RATSHOW-U NA TERAPIJSKI EFEKAT KOD BOLESNIKA SA POREMEĆAJIMA PERIFERNE ARTERIJSKE CIRKULACIJE Radović S. deskvamacije i infiltracije.001). pre i nakon tretmana. a kod treće sa 60 bolesnika kombinovana terapija kinezi i peloidoterapija.co. Vrijeme pojavljivanja reaktivne hiperemije (Ratschow test) u trećoj grupi kod lijevog stopala se smanjilo za 8 sekundi. Kod prve grupe (61 pacijent) primijenjene su peloidne aplikacije. Srbija nmagda@banjarusanda. Ispitivali smo l82 pacijenta sa dijagnozom »Arteriosclerosis obliterans» u II stadijumu po Fontain-u. Cilj našeg rada je da se ispita efekat lekovitog blata iz jezera Rusanda na kliničke simptome obolelih od plakoznog oblika psorijaze. Bolesnici su tretirani 21 dan. Melenci. otkrivena upravo na slučajevima isceljenja kožnih promena. sadrži aktivne forme sumpora i visok salinitet.yu Lekovitost blata iz jezera Rusanda u Melencima je. Kod prve i druge grupe rezultati na kraju tretmana nijesu statistički značajni (p > 0. Peloid spada u grupu visoko alkalnih. po legendama.rehabilitaciju i reumatologiju «Dr SimoMilošević» Igalo. što je statistički veoma značajno (p < 0.Jovanović T1 1 Specijalna bolnica za FMR «Rusanda». Crna Gora pr.35 sek. Kasnije je peloidoterapija korišćena prvenstveno u lečenju degenerativnog reumatizma. Vrednovano je poboljšanje simptoma: eritema. Za procenu terapijske efikasnosti je korišćen PASI skor. kod druge grupe (61 pacijent) kineziterapija. KC Novi Sad. retinoidima ili kortikosteroidima.dr.venerične bolesti. Golušin Z2.yu Cilj našeg rada je dobijanje odgovora da li peloidoterapija ili kineziterapija ili pak njihova kombinacija daju najpovoljniji terapijski efekat. Metod: Uzorak čine bolesnici sa plakoznim oblikom psorijaze.a kod desnog za 8. . koji nisu pod terapijom citostaticima. Primenjena su pakovanja peloidom u sloju od 3 cm.02). Bolesnici su podijeljeni u tri grupe. trajanja 20 minuta.

neindikovane upotrebe. Potrebna su dalja ispitivanja. Prelević J2. U kvalifikacionom ispitivanju opšteg zdravstvenog stanja isključena su dva potencijalna učesnika. aromoagenasa i hidromasaze. tehnoloških dostignuća i empirijske činjenice zasnovane na drevnom korišćenju prirodnih fakora u lečenju.Rezultati: Kod svih bolesnika je postignuto poboljšanje. srčana frekvencija SF. Protkolom tretmana određeno je vreme trajanja od 36 minuta. . Istice se osećaj relaksiranosti. koji se kombinaciji sa klasičnim fizikalnim agensima. Najizraženije je smanjenje deskvamacije. niti uočeni neželjeni efekti tretmana. iscrpljenost i osećaj zamora. neposredno dejstvo na kardiovaskularni sistem i uvrđivanje eventualnih neželjenih efekata i komplikacija tretmana. energetskog nivoa. ali i manje konvencionalnim pristupima koriste ne samo za lečenje. Metod: U istraživanju je učestvovao 31 ispitanik. Rezultati: Mada kod jedne grupe ispitanika postoji tendencija za snižavanjem. održavanju psihofizičke ravnoteže. Pravdić A2 1 Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. oba zbog neregulisane hipertenzije. kvalitetnog sna i svežine sledećeg dana i u tom smislu je kompletna procedura ocenjana od strane ispitanika ocenjena prosečnom ocenom “vrlo zadovoljan”. Srbija mgrajic@eunet. Ipak. već i prevenciji zdravstvenih poremećaja. ocena uspeha lečenja je: od 41-60%-«dobar». Cilj: Procena efekata tretmana “Panthermal” komorom. Klinicki centar Srbije. Merenja su vršena neposredno pre i posle tretmana. subjektivna procena zamora tokom dnevnih aktivnosti. kvalitet sna. Odabrani parametri ispitivanja su TA. a ispitano je i produženo delovanje. Na osnovu smanjenja PASI skora. Zaključak: Peloidoterapija se može koristiti kao efikasna lokalna terapija kod plakoznog oblika psorijaze.yu Uvod. svežine. vrlo malo se zna o efektima takvih tretmana što može dovesti do nestručne. a kod druge sa povećanjem TA i SF nisu verifikovane statističke značajne razlike. proizvela je sve masovnije korišćenje najmodernije tehnologije u specijalnim komorama u kojima je upravo moguće objediniti više SPA procedura. a njim je obuhvaćeno korišćenje zagrejane jonizovane pare. Sinteza naučnog medicinskog pricipa. Zaključak: Odabrani protokol kombinovanih procedura u “Panthermalu” u grupi ispitanika zdravih ljudi pokazao je dobre efekte na kvalitet spavanja. a u krajnoj meri i ugroziti zdravlje korisnika. P EFEKTI SPA TRETMANA “PANTHERMAL” KOMOROM Grajić M1. Beograd. 2Centar za relaksaciju i detoksikaciju “ Thermaldetoks“. pri čemu nije registrovano značajno kolebanje TA i SF. Tokom protekle dve decenije uočeni su mnogobrojni dobri efekti različitih terapijskih procedura is “SPA” medicine. kiseonika. Tokom protokola nisu zabeleženi neželjeni efekti i komplikacije tretmana.

R. Ključne reči: mineralne vode. Prema tome. Istraživanjem bušenjem je ustanovljeno da voda spada u hipetermalnu grupu sa temperaturom od 42ºC koja se pored ostalog. kalium. koja nažalost još uvek je u registru "divih" banja Makedonije. mineralni izvori. turizam je od vajkada nudio novu i produbljenu dimenziju na relaciji između korisnoga i efikasnoga osobito u domenu zdravstva i ove poljoprivredne discipline.magneziumovo . fizičko-hemijska analiza. Makedonija zfm110749@yahoo. kako i njihovom fizikalnom aplikacijom. Kumanovo. kako i kod pacijenata sa slabom cirkulaciom krvotoka i limfotoka. lokomotorni sistem.fluoridno .kalciumovo . Kumanovsko šire područje je veoma bogato izvorima mineralnih voda čije vode se upotrebljavaju i su masovno korišćeni za terapiju putem pijenja.com Banja Strnovac nalazi se 25 km. severoistočno od Kumanova u Opštini Staro Nagoričane čiji atar na severu se granici sa Srbijom. posttraumatskim stanjima. To u izobilju nudi ova Banja Strnova. sulfatno . Balneološka analiza je samo potvrdila da se od davnina ove vode upotrebljavaju za terapiju lečenja bolesti lokomotornog sistema. Na osnovu opsežnih hidrogeoloskih istraživanja i izvršenih fizičko-hemiskih analiza ukazuje se na stalan sastav vode koja je klasifikovana u grupi slabo kiselih mineralnih voda. kao geotermalna energija koristi i za obližnje oranžerije poljoprivredo-industrijskog kombinata. ginekoloških i nekih kožnih bolesti. Povoljne i ohrabrujuće rezultate daju vodene kupke (naši ispitanici i rezultati) u lečenju i tretmanima bolesnika sa degenerativnim reumatizmom. turizam . bikarbonatne mineralne vode.stronciumovo.P BALNEOLOŠKE VREDNOSTI TERMOMINERALNE VODE BANJE STRNOVAC Packov J RE Fizikalna medicina i rehabilitacija. Opšta bolnica.

posle mesec dana i na kraju lečenja. rehabilitation. 2Klinika za fizikalnu medicinu i rehablitaciju.ac. Srbija eni@ga.analognom skalom. Serbia & Montenegro mmilosevic@kg. opisno je registrovana promena boje kože ukoliko je postojala. pulsirajuće elektromagnetno polje i kineziterapiju. nekontaktna. Tokom lečenja pratili smo oporavak bolesnika merenjima u tri navrata: na početku lečenja. otok ekstremiteta registrovanjem razlike u obimu. i ocenjen je funkcionalni status zahvaćenog ekstremiteta. interference current. lečenje i rehabilitaciju reumatičnih i kardiovaskularnih bolesti "Niška Banja". Serbia. KC Niš. Dobijeni rezultati ohrabruju praktičare u daljoj primeni fizikalnih agenasa kod bolesnika sa kompleksnim regionalnim bolnim sindromom. Ristić B2 1 Center for Physical Medicine and Rehabilitation 2 Center for Orthopedic Surgery and Traumatology Kragujevac.yu .yu Nov dijagnostički pristup i objašnjenje mehanizma nastanka suštinski je uticao na izbor terapije i ishod lečenja bolesnika sa kompleksnim regionalnim bolnim sindromom.yu Uvod Infrared termovizijsko snimanje je neinvazivna.co. pulsed electromagnetic field P TERMOVIZIJSKA KAMERA U PRAĆENJU EFEKATA LASERO TERAPIJE KOD KOMPLEKSNOG REGIONALNOG BOLNOG SINDROMA Zlatanović I1. lazovica@eunet. Keywords: complex regional pain syndrome type 1. Meren je intenzitet bolova vizuelno .sbb. Oslanjajući se na bogato iskustvo autora koji su se bavili ovom problematikom 30 bolesnika sa kompleksnim regionalnim bolnim sindromom i gornjih ekstremiteta koristili smo interferentne struje. Mančić D1. Kocić M2. brza metoda kojom se dijagnostikuje kompleksni regionalni bolni sindrom (CRPS) i prati njegov tok bolesti. Lazović M2. Ristic T2 1 Institut za prevenciju.Tema IX SLOBODNE TEME P MOGUĆNOSTI FIZIKALNE TERAPIJE U OSPOSOBLJAVANJU BOLESNIKA SA KOMPLEKSNIM REGIONALNIM BOLNIM SINDROMOM NA GORNJIM EKSTREMITETIMA Zečević – Luković T1. .ni.

Protiče kroz tri preklapajuće faze: bolna. . Pacijenti su bili tretirani poluprovodnicnim GaAs laserom male snage od 70 mW.005). te je često vezan sa dugim radnim apsentizmom. Metode Ispitivanje je obuhvatilo 15 pacijenata kod kojih je postavljena dijagnoza CRPS na osnovu kriterijuma. neposredno iznad i ispod linije zgloba.15. ima i mogućnost u proceni efikasnosti terapijskih procedura. fizikalno. upotrebom termovizijske kamere. P IDIOPASTSKI FROZEN SHOULDER FIZIKALNA TERAPIJA I FUNKCIONALNO OSPOSOBLJAVANJE Špica Lj. frekvencije 1-2500 Hz. talasne duzine 810 nm. Zaključak Termovizijska kamera pored svoje mogućnosti da lokalizuje mesto patološkog stanja i prati tok bolesti. Kvantitativnom analizom termograma pre sprovedene terapije verifikovana je prosečna vrednost temperature regije od interesa 34.179 (p < 0.NSAIL i intraartikularna primena kortikosteroida. snimane su obostrano termovizijskom kamerom Varioscan high resolution pre i nakon sprovedene terapije laserom male snage. Pacijenti su ambulantno ili stacionarno lečeni na Klinici za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju u Nišu. Rezultati Pri kvalitativnoj analizi termograma pre sprovedene terapije.3480C ± 1. verifikovano je hipertermičko područje u odnosu na kontralaterano područje. Beograd. uočili smo da je sprovedena terapija laserom male snage efikasna u lečenju pacijenata sa CRPS.1 Vuković Lj. regije od interesa su kvalitativno i kvantitativno analizirane. koje je prihvatila The International Association for Study of Pain. Nakon sprovedene terapije hipertermija je na termogramima bila znatno slabije izražena.7100C ± 1. dok je nakon sprovedene terapije registrovano statistički značajno smanjenje prosečne vrednosti temperature na 32. Za statističku analizu podataka primenjen je Student T testa za zavisne uzorke. a prirodan tok je prolongiran i meri se mesecima. Na dobijenim termogramima. Srbija viendbi@eunet. dozom 1. zamrzavajuća i faza rezolucije. Regije od interesa. Lečenje je medikamentozno .5 J/cm2. a nakon toga sledećih 10 terapija na drugi dan.Cilj ovog rada je da ispitamo efikasnost lasero terapije u lečenju pacijenata sa CRPS. Bolesnici su prvih 10 terapija imali svakodnevno 5 dana u nedelji. Na osnovu dobijenih rezultata. Kod bolesnika je primenjena i kineziterapija koja je bila dozirana do granice bola. 2DZ Voždovac. ortopedsko-hirurško i kombinacija navedenih metoda.yu Idiopatski frozen shoulder je klinički entitet koji se karakteriše bolom i kontrakturom glenohumeralnog zgloba bez signifikantnog uzroka u istoriji bolesti i bez radiološke evaluacije koja bi objasnila navedene kliničke manifestacije. Cilj rada je prikaz naših rezultata u lečenju i funkcionalnom osposobljavanju pacijenata sa idiopatskim FS kombinovanom primenom lasero i kineziterapije. Ukupna kolicina energije po jednom tretmanu iznosila je 25 J-30 J.1 Zvicer Z. Tretirane su bolne tačke u predelu linije zgloba.2 1 DZ Novi Beograd.

01). Rezultati: Benefit kod prve grupe tretirane fizikalnom terapijom nakon mesec dana u pogledu bola bio je visoko statistički značajan (VAS skor u miru: 2.01.65 posle terapije. Zaključak: Jedan mesec je kratak period za potpuni funkcionalni oporavak idiopatskog FS. p< 0. ali kombinovanom primenom lasero i kineziterapije započinjemo efektan i efikasan fizikalni tretman kojim stičemo poverenje pacijenta u metod lečenja. a nakon ponavljanjih mikrotrauma. p < 0.6 pre terapije: 0.05). Srbija kzotovic@drenik. Istovremeno su uključeni u individualni kineziterapijeski program baziran na pendularnim vežbama i pasivnim vežbama istezanja respekrujući granicu bola. test istezanja srednjeg prsta. P UPOREDNI EFEKTI PRIMENE LASERA NISKE SNAGE FREKVENCE 10HZ I IFS-A PRI LEČENJU EPIKONDILITISA HUMERUSA Perišić D. kod kojih se oboljenje nalazilo u I i II fazi.1 pre: 2.05). talasne dužine 780 nm.75 god. pet svakodnevno tokom prve sedmice. u odnosu na povećanje obima pokreta koje je statistički značajno kod: prednje elevacije (79º pre: 110º posle terapije. Millsov test – bol pri ekstenziji . Preopterećenje izaziva mikrorascepe u pripoju tetive ekstenzora ERCB (najčešće extensor carpi radialis brevis). merenja obima pokreta u ramenu i funkcionalnog statusa primenom The Simple Shoulder Test-a (SST) pre početka terapije i nakon mesec dana. Dobijene podatke smo analizirali Studentovim t testom. Beograd. U pogledu funkcionalnog statusa takodje smo postigli statistički značajno poboljšanje (p < 0. Procenu efekta lečenja radili smo na osnovu praćenja parametera bola u miru i pri aktivnostima (VAS 1-10 cm).teniski lakat je oboljenje izazvano preopterećenjem pripoja ekstenzornih mišića ručja. I grupa od 20 pacijenata tretirana je primenom laseroterapije putem poluprovodničke diode izlazne snage 30 mW.net Lateralni epikondilitis . Klinička dijagnoza se zasniva na bar dva sledeća pozitivna testa – bol iznad spoljne strane lakta. pri aktivnostima: 5.Metod i materijal: Ispitivanjem smo obuhvatili 32 pacijenta prosečne starosti 53. Uprkos imenu samo 5 -10 posto slučajeva potiče od povreda izazvanih tenisom. lokalna osetljivost na mestu lateralnog epikondila. Kod druge grupe pacijenata ni kod jednog parametra nismo postigli statistički značajna poboljšanja (p > 0. dok nisu zabeleženi statistički značajni rezultati u odnosu na ostale pokrete (p > 0.800 HZ. 12 J po tretmanu. frekvencom 100 .05).05). Lokalizacija je na pripoju ekstenzorne muskulature podlaktice na lateralnom epikondilu humerusa u obliku tendiperiostitisa.75 posle – p < 0. Konstantinović Lj.05) i abdukcije (38º pre: 59º posle terapije.5 meseci pre javljanja na pregled. II (kontrolna) grupa od 12 pacijenata tretirana je primenom NSAIL. p < 0. 10 procedura. i još pet na drugi dan tokom naredne dve sedmice. Kanjuh Z Klinika za rehabilitaciju ”Dr Miroslav Zotović”. sa uputstvom da iste sprovode kod kuće još dva do tri puta dnevno. a počelo 2 . posebno prilikom rada sa rukom u ekstenziji i stisnutom šakom. podstičemo motivaciju za sistematično sprovođenje naučenih vežbi i na taj način skraćujemo prirodno prolongiran tok navedenog oboljenja.

lakta, pronaciji podlaktice, fleksiji i ulnarnoj devijaciji ručja, Cozenov test – bol pri ispitivanju snage ERCB. Ispitivanje je izvršeno na grupi od 42 ispitanika oba pola podeljenih u 2 grupe. Prvu grupu činio je 21 ispitanik lečen metodom kontaktne terapije laserom niske snage talasne dužine 632.8 (He Ne) niske frekvence od 10 Hz na 5 bolnih tačaka od po 3 min po tački tokom 10 tretmana, drugu grupu činio je takođe 21 ispitanik oba pola tretiranih IFS om sa 4 polja pri čemu je centar delovanja IFS, a postavljen na mesto bola u trajanju od 15 min 10 svakodnevnih aplikacija. Praćen je intenzitet bola u miru, na palpaciju i pri pokretima u lakatnom zglobu i to Petostepenom skalom, Visuelnom analognom skalom, Senzornom Mc Guille scor skalom i Afektivnom Mc Guille scor skalom. U cilju analize primenjene su metode deskriptivne statistike (SV,SD,Min,Max), analitičke statističke metode (Studentov T test, mann-Whitney, Wilcoxon test kao i Pearson-ov i Spearman-ov korelacijski test). Navedeni rezultati pokazuju statistički značajno bolje rezultate u grupi ispitanika tretiranih laserom niske snage frekvence 10 Hz u odnosu na grupu ispitanika tretiranih IFS-om. P UČESTALOST ZGLOBNOG TENDINITISA (COMPJUTER VISION SYNDROME) KOD MLADIH I FIZIKALNI TRETMAN Packov J RE - Fizikalna medicina i rehabilitacija - Opšta bolnica - Kumanovo, R. Makedonija zfm110749@yahoo.com Uvod: Zglobni tendinitis je iritacija jedne od tetiva u predelu gde se ista sastavlja sa zglobom i izaziva bol. Pojava Comjuter vision Syndrome je po simptomima obolenje staro-novog datuma koje sa sve većim zamahom komjuterizacije društva zaslužuje veću pažnju lekara. Ovaj zglobni tendinitis je u literaturi poznat i pod nazivima: flexor tenosynovitis, Dekerven-ova bolest, extenzor tendinitis. Cilj: Ukazati na pojavu sve većeg broja slučajeva sa zglobnim tendinitisom (kod mlađih osoba koje se profesionalno i amaterski bave radom sa kompjuterom). Ispitanici i metode rada: Analizirano je 65 pacijenata sa zglobnim tendinitisom na našem odeljenju u periodu od jedne godine (od maja 2005 do maja 2006 godine). Ispitanici su podeljeni u 2 grupe. U prvoj je bilo 30 pacijenata (različitih polova i doba od 20 do 48 godina) koji su se profesionalno bavili radom na kompjuteru, a u drugoj preostalih 26 pacijenata sa dijagnozom zglobnog tendinita, straničnim ili srednjim epikondilitisom po slobodnom izboru. U prvoj grupi (30) kod 23 (76.67 %) ispitanika je preovađivala simptomatologija bola (bol u metakarpalnom zglobu koja se povećavala sa većim stiskom ruke, brzim pokretima zglobnih struktura ili kod postavljanja zgloba i prstiju šake u ekstremnim položajima). Bol je lokalizovana u području baze palca desne ruke (svi su bili dešnjaci) – Dekerven-ov tendosinovitis. Kod ostalih: U 5 (16.67 %) ispitanika, bol je bila dominantna sa zadnje strane ručnog zgloba, a kod preostala 2 (6.67 %)

ispitanika, bol se projektovala sa unutrašnje strane šake. Svim ispitanicima je savetovano da prilikom rada sa kompjuterom izbegavaju rad sa mausom (mišem).U drugoj grupi ispitanika (26) stanje je bilo sledeće: Kod njih 12 (46.15 %) su bili prisutni znaci tendovaginita u šaci, kod 8 (30.77 %) ispitanika je dijagnosticiran “teniski lakat”, a kod preostalih 6 (23.08 %) “golfski lakat”. Svi pacijenti su tretirani fizikalnim agensima, a kod nekih smo bili primorani da apliciramo analgetike i/ili antireumatike, kako i antiflogistiku oralno, i.m., i.a. ili lokalno (mast, krema). Rezultati rada: U prvoj grupi (30), nakon terapije posle 15 dana: njih 22 (73.33 %) su bili skoro izlečeni i nisu tražili produžene tretmane, 5 (16.67 %) ispitanika je imalo minimalne bolove, koji su takođe izostavili dalji tretman, a za 3 (10.00 %) ispitanika je zatražena ortopedska pomoć, nakon čega je aplikovana ampula Flosterona sa strane ortopeda. U drugoj grupi (26), kod 8 (30.77%) je došlo do smirivanja simptomatologije u šaci i skorog izlečenja tendovaginita (smanjenje boli – subjektivno), kog 4 (15.38 %) ispitanika sa teniskim laktom simptomi bola su se smirili, ali terapija je produžena sa analgeticima i/ili reumaticima, kod 2 (7.69 %) su produžili fizikalne tretmane, 5 (19.23 %) su tretirani i kineskom akupunkturom sledećih 15 dana, posle čega su se bolovi smirili, dok preostalih 5 (19.23 %) su morali na ortopediju u Skopju, a za koje nemamo opipljive i dokumentovane informacije. Zaključak: Sve veći je broj profesionalnog zglobnog tendinitisa, osobito ako je profesija usko povezana sa radom na kompjuteru. Preovladava Comjuter vision Syndrome koji će biti česta pojava ukoliko se radi mausom, a manje koristi tastatura kompjutera. Fizikalna terapija je jako uspešna ako se sprovodi blagovremeno nakon dijagnostikovanja osobito Dekervenove bolesti. Ključne reči: Dekerven-ova bolest, Compjuter vision Syndrome, zglobni tendinitis P UTICAJ PREKOMJERNE TJELESNE TEŽINE NA FUNKCIONALNU SPOSOBNOST BOLESNIKA SA OSTEOARTRISOM KOLJENA Kapidžić - Bašić N, Kikanović Š, Džananović Dž, Selesković H, Bećirović E, Mujić N Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju, Interna klinika, Univerzitetski klinički centar Tuzla, BiH mabasic@hotmail.com Dokazano je da je prekomjerna tjelesna težina jedan od značajnih riziko faktora za nastanak osteoartritisa (OA) koljena. Ona otežava, a nekad i onemogućava pokretljivost bolesnika, pa se očekuje da veča tjelesna težina uzrokuje veću funkcionalnu onesposobljenost, kao i da umanjuje djelovanje fizikalne terapije (FT). Cilj rada je utvrditi odnos tjelesne mase i funkcionalne sposobnosti bolesnika sa OA koljena, kao i uticaj prekomjerne tjelesne težine na učinak FT. Ispitanici i metode: Ispitivanje je izvršeno na 50 bolesnika sa OA koljena, prosječne starosti 62.9 i prosječnog trajanja bolesti 11.4 god. Tjelesna masa je prikazana preko indexa tjelesne mase (BMI). Funkcionalna sposobnost je ocjenjivana sa Lequesne indexom za OA koljena. Bolesnici su razvrstani u grupe prema vrijednosti BMI: I

grupa su bili pacijenti sa normalnom tjelesnom masom (BMI do 25), II grupa su bili umjereno gojazni pacijenti (BMI 25.1 - 30.0), u III i IV grupi su bili prekomjerno gojazni pacijenti, sa BMI od 30.1 - 35.0 (III grupa) i od 35.1 - 40.0 (IV grupa). V grupa su bili ekstremno gojazni (BMI preko 40). Rezultati: Najveći broj bolesnika (96 %) je imao povećanu tjelesnu težinu, od čega je 74 % imalo prekomjernu i ekstremnu tjelesnu težinu (BMI preko 30). Prosječna vrijednost Lequesne funkcionalnog indeksa prije FT je bila 16.0. Između II, III, IV i V grupe nije bilo značajne razlike u vrijednosti Lequesne indexa, dok je za I grupu ona bila signifikantno manja u odnosu na ostale grupe (10.0). Nakon provedene FT vrijednost Lequesne indexa je značajno smanjena u svim grupama. Efekat FT nije ovisio o vrijednosti BMI. Zaključak: Povećana tjelesna težina dovodi do nastanka OA koljena, ali ne postoji povezanost njene veličine sa težinom funkcionalnog oštećenja. Funkcionalna sposobnost koljena mjerena sa Lequesne indexom nije korelirala sa BMI, niti je učinak FT zavisio od veličine BMI. P UTICAJ GOJAZNOSTI NA FUNKCIONALNU SPOSOBNOST PACIJENTKINJA OBOLELIH OD GONARTROZE Milenovic N1, Devecerski G2, Popovic B1 1 Zavod za reumatizam, Novi Sad 2 Medicinski faklutet, Klinika za medicinsku rehabilitaciju, KC Novi Sad, Srbija drmuluc8@hotmail.com Uvod - Moderan način života, usled nepravilne ishrane i pojave gojaznosti, u mnogome dovodi do pojave artrotičnih promena prvenstveno na kolenima. Cilj ove studije je bio da se utvdi uticaj gojaznosti na procenu funkcionalne sposobnosti pacijenatkinja obolelih od gonartroze. Material i metode- U studiju je bilo uključeno 68 pacijentkinja, starosti 40 - 75 godina, sa dijagnostifikovanom gonatrozom II i III stepena po Kellgren & Lawrence radiografskoj skali. Za određivanje telesne težine je korišćena "Tanita BC 540 Innerscan Body Composition Monitor", dok je za određivanje stepena gojaznosti korišćena klasifikacija ishranjenosti prema indeksu telesne mase (BMI). Za funkcionalnu procenu je korišten test ¨up and go¨ (TUG). Rezultat - Prosečna telesna težina je iznosila 79.3 kg (SD ± 17.24). Prosečan BMI = 31.6606 kg/m2 (SD ± 4.77), od čega je 92.2 % pacijenata imalo neki od problema sa viškom telesne težine pri čemu je 35.3 % pacijentkinja pripadalo grupi predgojaznih, a 32.4 % pacijentkinja grupi gojaznosti I stepena. Prosečna vrednost TUG-a je bila 12.79 sec (SD ± 2.95). Uočeno produženje TUG-a ukazivalo je na lošije funkcionalno stanje pacijentkinja. Dobijena je visoka statistički značajna koleracija (r = 0.91; p = 0.018) između BMI i TUG-a, što je ukazalo da je kod pacijenata sa višim stepenom gojaznosti izraženije smanjenje funkcionalne sposobnosti.

Zaključak: Gojaznost predstavlja jedan od značajnih problema pacijentkinja obolelih od gonartroze, s tim da viši stepen gojaznosti ujedno dovodi do smanjene funkcionalne sposobnosti pacijenta. Ključne reči: gonartroza, gojaznost, funkcionalna sposobnost P TERAPIJSKI IZBOR U LEČENJU GONARTROZA Božović Jelić J, Ranković O, Anđelić G Zdravstveni centar Valjevo, Služba za fizikalnu medicinu, rehabilitaciju i reumatologiju, Valjevo, Srbija ivanj1313@teleport.co.yu Uvod: gonartroza je degenerativna bolest kolenskog zgloba pri čemu se dešavaju promene u zglobnoj hrskavici i subhondralnoj kosti. U kasnijem toku bolesti brojni faktori sinovijske inflamacije podržavaju primarne destruktivne procese u hrskavici. Program lečenja gonartroza uključuje primenu fizikalne i/ili medikamentne terapije. Cilj rada je da ukaže na mogućnosti lečenja gonartroza i da potencira najefikasniji način. Metodologija: ispitivanjem je obuhvaćeno 30 bolesnika lečenih u Službi za fiziklnu medicinu, rehabilitaciju i reumatologiju u Valjevu, kod kojih je po ACR kriterijumima postavljena dijagnoza gonartroze. U grupi je bilo 20 žena i 10 muškaraca, životne dobi od 42 do 69 godina (prosecne starosti 60.3 ± 4.6 godina) dužine trajanja bolesti od 1 do 14 godina. Bolesnici su podeljeni u 3 grupe: kod bolesnika prve grupe korišćena je samo medikamentna terapija (bolesnici koji su izjavili da ne mogu da dolaze na fizikalnu terapiju); kod bolesnika druge grupe primenjivana je samo fizikalna terapija (bolesnici sa ulkusnom bolešću ili nekom drugom kontraindikacijom za primenu NSAIL) i kod bolesnika treće grupe primenjivana je fizikalna terapija uz NSAIL. Od fizikalnih procedura primenjena je terapija elektromagnetnim poljem niske frekvence, DD struje, EF antireumatika i kinezi terapija. Kontrolni pregled je rađen posle dve i posle četiri nedelje. Za parametre smo uzeli MOP u kolenu i merenje GMS m.quadriceps-a MMT. Rezultati: na početku lečenja pun obim pokreta u obolelom zglobu imalo je 13 pacijenata, a kod ostalih 17 je ograničenje iznosilo od 20 - 60 stepeni. Mišićna snaga m. quadriceps-a merena MMT se kretala od 3 - 4. Posle četiri nedelje lečenja, u sve tri grupe bolesnika došlo je do povećanja obima pokreta, a mišićna snaga ispitivane muskulature je bila veća. Kao što se i očekivalo najuspešnije lečenje je bilo one grupe pacijenata koji su bili na fizikalnoj i medikamentnoj terapiji. Posle mesec dana lečenja u toj grupi bolesnika ograničenje obima pokreta je smanjeno na 10 - 20 stepeni, dok je u ostale dve grupe ograničenje smanjeno na 20-30 stepeni. Mišićna snaga natkolene muskulature povećana je za ½ ocene, što se može objasniti činjenicom da je za povećanje mišićne snage potrebno duže trajanje kinezi terapije. Zaključak: u lečenju gonartroza najbolji rezultati se postižu kombinovanom primenom fizikalne i medikamentne terapije, dok pojedinačna primena jedne ili

mišićni test za m. analgetici) i klasičnom fizikalnom terapijom: Ultrazvuk 0. Svi posmatrani parametri mereni su u tri vremena merenja: pre početka primene terapije. Mejdi Z Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. U I grupi ispitanika pored navedene terapije primenjena je elektroforeza kortikosteroida i to methylprednisolon (Lemod depo u dozi od 40 mg u obliku vodene suspenzije) 10 dana.072). procene noćnog i jutarnjeg bola. Srbija veljkomio@ptt.8W/cm2 x 5 min. Postaviti optimalnu metodologiju elektroforetske primene kortikosteroida kod gonarthrosis. Svaka grupa ima 30 ispitanika. a što dovodi do pojave bolova. Homogenizacija izvršena prema godinama starosti i polu. stanje pacijenta je procenjivano na osnovu VAS skale bola i . 2. parafinoterapija i kineziterapija.druge vrste lečenja daje približno iste rezultate. posle deset terapijski procedura i nakom mesec dana primene terapije. kontraktura u kolenom zglobu u stepenima. U drugoj grupi ispitanika aplikovana je elektroforeza placeba sa istim parametrima elektroterapije kao kod primene elektroforeze Lemod depo (methylprednizolon). TENS terapija. P TERAPIJSKI EFEKTI ELEKTROFOREZE KORTIKOSTEROIDA KOD GONARTROZE Jevtić M. Za procenu efekta primenjivane terapije kod bolesnika sa artrozom kolenog zgloba korišćene su VAS skala za procenu bola.yu Gonartroza je najčešće degenerativno reumatsko oboljenje. Hubertus test. redukcije pokretljivosti. • Na kraju tridesetodnevnog perioda praćenja.026). U kliničkoj slici se često sreće i sinovitis kao prateći simptom "aktivirane gonarthroze". p=0. Veljković M. U tom cilju prospektivnom studijom postavljene su dve grupe ispitanika. Osnovni parametar procene terapijskog uspeha je subjektivna ocena bola od strane pacijenta. nemogućnosti hoda i sl. KC Kragujevac. Proceniti terapijski efekat elektroforeze kortikosteroida (jednostruko slepa studija) Metod rada: Osnovna ideja rada je da se uporede terapijski rezultati primene kortikosteroida putem elektroforeze.Za značajnije povećanje mišićne snage natkolene muskulature potrebna je duža primena kinezi terapije. kao i smanjenje doza u NSAIL. p=0. uočavamo: • Da su vrednosti ocene bola pre početke terpije statistički značajno bile veće kod pacijenta kod kojih je primenjivana elektroforeza Lemod depo-om (Mann-Whitney U test. Rezultati: Poređenjem stanja pacijenata između posmatranih grupa ispitanika sa elektroforezom aplikovanom kortikosteroidima i destilovanom vodom. Primarno je oštećena zglobna hrskavica. • Posle deset dana terapije vrednosti ocene bola nisu se statistički značajno razlikovale između ove dve grupe ispitanika (Mann-Whitney U test. Obe grupe su tretirane istom terapijskom metodologijom: primena medikamentozne reumatološke terapije (NSAIL. Cilj rada: 1. a procenjeno na osnovu ocena VAS skale bola. quadriceps femoris.

u kontrolnoj grupi kao i posle 2 meseca od primenjene terapije. Ranije su nosili naziv hondroprotektivnim lekovima (R. Mijušković G.01). starosti od 30 81 godina.). obima pokreta i grube mišićne snage natkolene muskulature. Subjektivno stanje procenjivano je merenjem jačine bola WOMAC skorom. na različitim nivoima kao i stimulacija anaboličkih procesa indukcijom sinteze matrixa preko faktora rasta i aktivnih metabolita. Posle 4 meseca od početka lečenja nije bilo statistički značajnog smanjenja razlike u obimu kolena . Poboljšanje kliničkog nalaza i redukcija bolova pri elektroforezi placeba (aqua redestilata) se objašnjava analgetskim efektom pozitivnog pola (anodna galvanizacija). kortikosteroidi. p=0. Posle 20 terapijskih procedura. elekroforeza.05). Cilj: Ispitati kliničku efikasnost kombinovane terapije fizikalnih agenasa i DMOAD u terapiji OA kolena i sagledati i analizirati dužinu trajanja lečenja do postizanja punog kliničkog benefita kod kombinovanog lečenja i lečenja fizikalnim agensima. Ključne reči: Gonarthrosis. Nije bilo statistički . Kontrolisana randominizirana studija je obuhvatila 80 bolesnika. Nakon postavljene dijagnoze pacijenti su podeljeni u dve grupe: eksperimentalnu grupu .Altman 1987. mogu uticati i na modifikaciju toka bolesti u OA.statistički značajno je bilo bolje u grupi kod koje je za lečenje artroze kolena primenjivana elektroforeza kortikosteroidima (Mann-Whitney U test. Rezultati: U eksperimentalnoj grupi posle 20 terapijskih procedura. Statistički značajno povećanje postignuto je tek posle 2 meseca i 4 meseca i to u odnosu na početni status (p < 0. Azdejković Lj Zdravstveni centar Kruševac. Njihov osnovni princip delovanja je različit stepen inhibicije kataboličkih procesa u hrskavici i okolnom tkivu. zapažamo veoma statistički značajno smanjenje obima kolena (p < 0.net Antiartrotični lekovi sa simptomatskim sporim i strukturno modificirajućim delovanjem su posebna grupa nove generacije lekova. Srbija hansmiha@my-its. zapaženo je statistički značajno smanjenje obima kolena ispitanika (p < 0. nakon 20 terapijskih procedura. nakon 2 i 4 meseca i to merenjem: obima kolena. P FUNKCIONALNI STATUS PACIJENATA SA OSTEOARTHRITISOM KOLENA (OA) TRETIRANIH DISEASE MODIFYING OA DRUGS Matić D.40 pacijenata tretiranih fizikalnim agenasima po standardnom protokolu za OAK i DMOAD. a danas ih nazivamo Disease Modifying OA Drugs (DMOAD).05). kao i posle 2 i 4 meseca od primenjene terapije. i kontrolna grupu – 40 pacijenata tretiranih isključivo fizikalnim agenasima.000). Funkcionalno stanje pacijenata procenjivano je: pre terapije. Metodologija: Ispitivanje je obavljeno u Zdravstvenom centru u Kruševcu u 2004 god. koji su zadovoljili dijagnostičke kriterijume za OAK.05). Nakon 20 procedura u eksperimentalnoj grupi nije bilo statistički značajnog povećanja obima pokreta u tretiranom kolenu (p > 0. koji pored simptomatskih efekata.

P OSTEOPOROZA I OSTEOARTROZA KUKA Filipov R. Zaključak: Primena fizikalnih agenasa i DMOAD daje dobre terapijske rezultate kod pacijenata sa OA kolena. Rezultati: Dobijeni rezultati su pokazali da je koksartroza udružena sa povećanjem BMD. Niška Banja. Cilj našeg rada je bio da utvrdimo da li kod pacijentkinja sa koksartrozom postoji povećanje koštane gustine i u kakvoj je vezi indeks telesne mase (BMI) i koštane gustine (BMD). . Degenerativno oboljenje zgloba kuka – coxarthrosis s etiopatogenetskog gledišta javlja se u vreme opšte staračke involucije i endokrinih poremećaja vezanih za smanjenu aktivnost seksualnih hormona. penjanju/ silaženju niz stepenice. kao i pri stajanju (p < 0. lečenje i rehabilitaciju reumatičnih i kardiovaskularnih bolesnika ’’Niška Banja“. Marković K. što se manifestuje poboljšanjem njihovog funkcionalnog statusa. Kod svih 60 žena vršeno je merenje koštane gustine na lumbalnim pršljenovima L1 –L4 DEXA metodom na aparatu Lunar DPX. postoji visoko statistički značajno smanjenje bola pri: hodu po ravnom.05). Jovanović J.01).značajnog povećanja obima pokreta u tretiranom kolenu kod ispitanika kontrolne grupe ni u jednom hronološki izdvojenom vremenskom periodu posle primenjene terapije (p > 0. starosti 45 – 84 god. U zaključku bi istakli da je veza između koksartroze i veće koštane mase izraženija kod mlađih pacijentkinja i da se smanjuje s godinama i sa smanjenom fizičkom aktivnošću. Kod 30 ispitanica klinički i radiološki je dijagnostikovana koksartroza.05). Nije bilo statistički značajnog poboljšanja mišićne snage m.001). Metode: Ispitivanjem je obuhvaćeno 60 žena u postmenopauzalnom periodu. Posle 4 meseca kod ispitanika eksperimentalne grupe uočavamo visoku statističku značajnost u smanjenju bola u svim kategorijama WOMAC skora. Dimić A Institut za prevenciju. Posle 2 meseca u korist ispitanika eksperimentalne grupe. ali i da postoji pozitivna korelacija između BMI i BMD kao i da je veći BMI udružen sa većom gustinom kostiju. i veoma statistički značajno smanjenje bola pri sedenju/ležanju kao i noćnog bola (p < 0.6 nedelja u odnosu na vreme započete terapije. Srbija filipovr@bankerinter. dok su 30 bile bez koksartroze i predstavljale kontrolnu grupu. kako posle 20 procedura.Osteoporoza je sistemska metabolička bolest koja se javlja u starijem životnom dobu i posebno kod žena u menopauzi. Za postizanje kliničke efikasnosti kombinovane primene fizikalnih agenasa i DMOAD porebno je vreme od 4 .net Uvod: Artroze spadaju u red ne samo najčešćih već i najstarijih poznatih bolesti. tako ni posle 2 i 4 meseca (p > 0. Nakon 20 fizikalnih procedura i permanentnog peroralnog uzimanja DMOAD u ispitanika obe grupe nije bilo statistički značajne razlike u oceni bola.quadricepsa i mišića zadnje lože natkolena nakon primenjene terapije u eksperimentalnoj a ni u kontrolnoj grupi.

Srbija aleks_med@yahoo.yu Uvod: u periodu od oktobra 2000. niti iritacije okolnog tkiva. Starost bolesnika kretala se od 12 do 90 godina. Srbija zckikinda@ptt. u specijalističkim ambulantama službe za fizikalnu i sportsku medicinu. Pakaški D Zdravstveni centar Kikinda. prijatnog je mirisa i nestvara kontaktne alergijske reakcije. godine lečeno je na odeljenju. a 60 žena. Nađ K. Materijal i metode: Pomenutih 150 bolesnika lečeno je metodom slučajnog izbora. Popović Z. Ispitanika sa bolom samo u desnom kuku bilo je 70. Bečejac R. a funkcije su se povećale ili vratile u normalu. Od toga broja 90 je bilo muškaraca. dva do tri puta dnevno u zavisnosti od kliničke slike. Prijatnog je mirisa. pedijatrijske službe Bolnice Kikinda. Beograd. Klinika za ortopediju i traumatologiju VMA. Borojević S. odnosno kako su u pomenutom periodu dolazili u specijalističke ambulante. primenjuje se površinskim nanošenjem i blagim utrljavanjem ili dubljom masažom bolnih mesta. Odlikuje se i visokim sadržajem lipoidnih sastojaka čime je prilagođen specijalno za lokalnu masažu bolnih mesta. Kod svih lečenih bolesnika došlo je do poboljšanja nakon primene MENTOGAL gela. godine do decembra 2004. Mora se naglasiti da ni kod jednog bolesnika nije bilo nepodnošljivosti na preparat. samo u levom kuku 60 i u oba kuka 20. najviše ih je bilo između 15 i 30 godina (povrede) i između 55 i 75 godina (degenerativni reumatizam).P LEČENJE BOLOVA U KUKOVIMA MENTOGAL GELOM Pakaški O. odlično se podnosio. . nane.com Uvod: Bol i ukočenost u kuku glavni su razlozi zbog kojih pacijenti sa koksartrozom imaju probleme u seksualnim odnosima. borovih iglica i gaveze. Cilj: Ispitati povezanost bola pri pokretu i bola pri mirovanju sa stepenom poteškoća pri seksualnim odnosima. Zaključak: MENTOGAL gel ”MENTA” Padej je odličan fito preparat u lečenju sindroma bolnog ramena. P KORELACIJA BOLA I PROBLEMA U SEKSUALNIM ODNOSIMA PACIJENATA SA KOKSARTROZOM Vukomanović A. kontaktne alergije. Molnar Đ. Baščarević Z Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. Kod naših ispitanika se pokazao kao neškodljiv. Bolovi su se smanjili u intezitetu i dužini trajanja. Cilj rada: Da ispitamo i iznesemo rezultate lečenja kod sindroma bolnog ramena novim preparatom MENTOGAL gel-om. IOHB ‘’Banjica’’. MENTOGAL gel je fito preparat čiji su osnovni funkcionalni sastojci: etanolni ekstrakt kamilice. Pejović V. Banja Kanjiža i Dom zdravlja Bečej ukupno 150 bolesnika preparatom MENTOGAL gel-om.

Božović . godine života. Korelacija bola pri pokretu i poteškoća pri seksualnim odnosima je na nivou visoke statističke značajnosti (r = 0.yu Reumatski artritis (RA) je hronična. Rezultati: U studiji je učestvovalo 45 pacijenata oba pola. Zaključak: Pacijenti sa kosartrozom koji su kandidati za artroplastiku kuka imaju poteškoće u seksualnim odnosima ukoliko je njihov bol pri pokretima u kuku veći. najveći broj njih je bio u I (10 bolesnica) i II (12 bol. Sve bolesnice su imale u terapiji neki od bolest modifikujućih lekova (MTX. Metodologija: Ispitivanjem su obuhvaćene 32 bolesnice kod kojih je dijagnoza RA postavljena na osnovu ARA kriterijuma.53 mm. Prema anatomskom stadijumu u kome su se nalazile ispitivane bolesnice. VAS za bol pri pokretu = 69. p 0. nije nađena povezanost bola u miru i stepena poteškoća pri seksualnim odnosima (r = 0. zapaljenska. Srbija matija03@ptt. Anatomska oštećenja ispitivana su na radiografijama šaka.). po Steinbrockeru.) anatomskom stadijumu. a prosečno trajanje RA iznosilo je 6. Resochin. Prosečna vrednost: VAS za bol u miru = 32 mm.503. rehabilitaciju i reumatologiju. u II 8 bolesnica. sistemska bolest vezivnog tkiva. P RANA DIJAGNOZA I RANA TERAPIJA . do 63. bilo je 15 bolesnica. VAS pri pokretu i VAS poteškoća pri seksualnom odnosu. Slična je bila i distribucija bolesnica prema funkcionalnoj klasi. Takođe. od 19. U I funkcionalnoj klasi po Steinbrockeru. a u IV funkcionalnoj klasi bile su samo 4 bolesnice. Vrednosti su izražene u milimetrima (mm). otok i destrukcija zglobova. pa samim tim i na očuvanje uobičajene dnevne aktivnosti bolesnika.s. Soli zlata).276. . Ključno pitanje u lečenju RA je vreme postavljanja tačne dijagnoze i vreme početka agresivne terapije. Zaključak: Rana dijagnoza i blagovremeno uvođenje bolest modifikujucih lekova mogu uticati na manju radiolosku progresiju i očuvanje funkcije zglobova.Metod: Opservaciona klinička studija obuhvatila je 45 pacijenata sa koksartrozom koji su primljeni na ortopedsko odeljenje radi artroplastike kuka. određivan je i funkcionalni stadijum u kome su se bolesnice nalazile. Kod najvećeg broja bolesnica (73 %) bolest je počela u IV deceniji života. muškarci : žene = 17 : 28.78 godina. Rezultati: Prosečna starost ispitivanih bolesnica bila je 54. Obrada podataka je izvrsena Pearsonovim koeficijentom korelacije. VAS za poteškoće pri seksualnim odnosima = 47. Zdravstveni centar Valjevo. koju karakterisu bol.11 mm.MANJA ANATOMSKA OŠTEĆENJA I BOLJI FUNKCIONALNI STATUS BOLESNIKA SA REUMATSKIM ARTRITISOM Ranković O. Cilj rada je da ukaže na bolji funkcionalni status i moguće smanjenje radiografske progresije ranim uvođenjem u terapiju lekova koji modifikuju bolest. n.97 godina.Jelić J Služba za fizikalnu medicinu. Sulfasalazin. po Steinbrockeru.0001). Svi pacijenti su pre operacije popunili upitnik sa vizuelnom analognom skalom (VAS) za bol u miru.

QUADRICEPSA I M. naši rezultati pokazali su da ocena 2 i 2+ postoji samo u grupi sa artritisom kolena.biceps femorisa kod bolesnika sa reumatoidnim artritisom. quadriceps femoris levo. Rezultati rada: Testiranjem m. dok su ocene 4 i 4+ češće u grupi bez artritisa kolena. zbog uticaja zglobnog oštećenja.722. quadriceps femorisa.525.je zastupljenija nego u grupi bez artritisa kolena. c2 = 7. p = 0. 2 i 2+ bile su prisutne samo u grupi sa artritisom kolena.daleko češća. pχpostojanje statistički visoko značajne razlike. .0001. Bolje ocene zastupljenije su u grupi bolesnika bez artritisa kolena. 4+. Snaga mišića procenjvana je prema MMT. Srbija vladaort@yahoo. Testiranjem desnog m.quadricepsa i m.biceps femorisa. Ocene 2 i 2+ postoje samo u grupi bolesnika sa artritisom kolena. prisutnim artritisom uslovljava brzu progresiju bolesti. mada bez statističke značajnosti. dok ocena 5 i 5postoji samo u grupi bez artritisa kolena. Bolje ocene. uz poštovanje ACR kriterijuma.com Zahvaćenost kolenskog zgloba u RA je ređa no zahvaćenost sitnih zglobova šaka i stopala. Bolje ocene 4. a i ocena 3. < 0.biceps femorisa. p = 0. lečenje i rehabilitaciju reumatičnih i kardiovaskularnih bolesti „Niška Banja“.108. uz postojanje statističke značajnosti c2 = 20. dok ih nije bilo u grupi bez artritisa kolena. 4-. izliva. Marković Z. 4+ i 5. BICEPS FEMORISA KOD BOLESNIKA SA REUMATOIDNIM ARTRITISOM Jovanović J. Zaključak: Naši rezultati pokazali su da artritis kolena ima značajan uticaj na smanjenje mišićne snage m. Kolenski zglob. 2-. Zahvaćenost kolenskog zgloba u RA nosi sa sobom ozbiljan funkcionalni poremećaj.9 %) bez aktuelno prisutnog artritisa kolena – kontrolna grupa. Male ocene 1. mada van okvira statističke značajnosti.zastupljenije su u grupi bez artritisa kolena. gde je i ocena 3.P UTICAJ ARTRITISA KOLENA NA MIŠIĆNU SNAGU M. 2 i 2+ postoje samo u grupi bolesnika sa artritisom kolena. ali moguća i u značajnom procentu. takođe je potvrđeno da grupa sa artritisom kolena ima slabije ocene u odnosu na grupu bez artritisa kolena. Jovanović V. zastupljenije su u grupi bez artritisa kolena.1 %) sa aktuelno prisutnim artritisom kolena – ispitivana grupa i 67 bolesnika (37. ocene 2-.847.05. koja u RA nastaje. bola i posledičnog smanjenja aktivnosti bolesnika i zbog mišićne atrofije usled bolesti. Pavlović A. Bolesnici i metode: Ispitivanjem je obuhvaćeno 177 bolesnika sa RA.073. p < 0. koji su bili podeljeni u 2 grupe: 110 bolesnika (62. kao veliki noseći zglob. uz moguću invalidnost težeg stepena. uz 2 = 31600.biceps femoris-a prema MMT dobijene su slabije ocene u grupi bolesnika sa artritisom kolena u odnosu na grupu bez artritisa kolena. Prilikom testiranja levog m. c2 = 19. Filipov R Institut za prevenciju. teži stepen funkcionalnog oštećenja. Cilj rada bio je utvrditi da li i u kom stepenu prisustvo artritisa kolena dovodi do smanjenja mišićne snage m.quadricepsa i m. uz moguću invalidnost težeg stepena. Slični rezultati su dobijeni i za procenu mišićne snage desnog m.

P PRIMENA NSAIL U LEČENJU BOLESNIKA SA REUMATOIDNIM ARTRITISOM U ZAVODU ZA REUMATIZAM NOVI SAD Erdeljan B1. Nimesulid tablete od 100 mg (2 x 1 tbl. a GK 1/3 bolesnika.3 % ž) sa reumatoidnim artritisom koji su tokom 2005 godine lečeni u Zavodu za reumatizam Novi Sad.) je uzimalo 2. Ibuprofen u dozi od 400mg (3 x 1 tbl. sjandric@teol.5 mg (1 x 1 tbl. Prosečna starost bolesnika bila je 58 + 11 godina.Zotović“.net Suprakondilarne frakture humerusa su najčešće frakture u području lakta u dječijoj populaciji. Bećirević E2 1 Zavod za rehabilitaciju „Dr M. a u kapsulama 15. Srbija azam@Eunet. 78. Većina bolesnika (91.4 % bolesnika. Lazarević M1 1 Zavod za reumatizam. P FUNKCIONALNI ISHOD KOD DJECE SA SUPRAKONDILARNIM PRELOMOM HUMERUSA Jandrić S1.59 godina.4 % bolesnika. BiH slavicajandric@yahoo. Najčešće primenjeni NSAIL kod naših bolesnika (34. 2Klinika za medicinsku rehabilitaciju.4 %) je dobijala BML. U fazama pogoršanja bolesti 1/4 bolesnika je dobijala GK intramuskularno ili intraartikularno.) i Meloxicam tablete u dozi od 7.7 %). KC Novi Sad. .). Prtina D1.7 % m.3 %) nisu u terapiji dati NSAIL. Bošković K2. One mogu voditi u funkcionalno oštećenje sa smanjenjem obima pokreta u zglobu lakta.9 % bolesnika. Materijal i metodologija: retrospektivnom studijom je obuhvaćeno 175 bolesnika (21. Rezultati: Kod skoro svih ispitivanih bolesnika sa reumatoidnim artritisom u lečenju je primenjen NSAIL (93. Kod svih bolesnika analizirana je primena vrste i doze primenjenog NSAIL. sa najvećim brojem bolesnika u grupi od 50 .) je uzimalo 9. Kod svega 11 bolesnika (6. RS 2 Poliklinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju DZ Tuzla.com .) je dobijalo 31.2 % bolesnika. Diklofenak u tabletama od 100 mg (1 x 1 tbl. Cilj rada je bio da se ispita učestalost primene NSAIL kod bolesnika sa reumatoidnim artritisom (RA) u referentnoj vojvodjanskoj ustanovi za lečenje reumatskih bolesti. Marjanović B1. Zaključak : iz dobijenih rezultata se može zaključiti da se u Zavodu za reumatizam u Novom Sadu primenjuju savremeni stavovi u lečenju RA. U lečenju bolesnika sa reumatoidnim artritisom (RA) primenjuju se pored bolest modifikujućih lekova (BML) i kortikosteroida (GK). da se vodi računa o neželjenim dejstvima NSAIL i najčešće primenjuju selektivni COX2 inhibitori.yu Uvod: Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL) su najčešće primenjivani simptomatski lekovi u lečenju reumatskih bolesti i bolnih sindroma. Banjaluka.3 %) bio je Meloxicam u ampulama u dozi od 15 mg (1 x 1 im.

94 godina) sa kontrakturama lakta koje smo tretirali procedurama fizikalne terapije poslije ortopedskog liječenja suprakondilarnih preloma humerusa. Tomanović S1. Rezultati: Rezultati su prikazani Constant scorom. kao i principe lečenja. nakon 6 meseci od operacije i u okviru njega rezultatima funkcije ramena operisanih bolesnika. Dubljanin E1 1 Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. Cilj rada je da se prikažu rezultati oporavka funkcije ramena posle ugradnje parcijalne proteze ramena zbog preloma. s obzirom na to da pokreti u ramenu predstavljaju kombinaciju složenih. godine rehabilitovano je 16 bolesnika kojima je ugrađena parcijalna proteza ramena zbog preloma na gornjem okrajku. Razlika u ocjenama na početku i na kraju terapije je statistički značajna (t = 16.001).Opačić M1. Materijal:U Centru za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. kao i trodelni prelomi osteoporotične kosti. Vukov V2. Funkcionalni oporavak operisanog ramena u velikoj meri zavisi od ranog započinjanja rehabilitacionog tretmana. koji čine 5 % svih preloma.Ugradnjom parcijalne proteze ramena leče se četvorodelni i dislocirani prelomi. do 2006. Analizirali smo 34 . prelomi glave nadlakatne kosti. klasifikuju se prema Neeru (1970) u četiri grupe koje povezuju anatomske i biomehaničke faktore. sinhronih pokreta ostvarenih u skapulohumeralnom ritmu. kontrakture. p < 0. na svakom pojedinačnom nivou ramenog kompleksa i da promena na bilo kom nivou dovodi do narušavanja sinhronosti. Ključne riječi: lakat. .18 %. Metod: Rehabilitacija je sprovedena prema modifikovanom protokolu po Neeru i protokolu Johan Hopkins univerziteta u Baltimoru. impaktirani prelomi.38.Potić V1.yu Uvod: Prelomi gornjeg okrajka nadlakatne kosti. Srbija tradovanovic@eunet. Vesović . fizikalna terapija P FUNKCIONALNA EVALUACIJA BOLESNIKA SA UGRAĐENOM PARCIJALNOM PROTEZOM RAMENA ZBOG PRELOMA Radovanović T1.57 ± 2. Kompleks različitih terapijskih fizikalnih procedura može značajno poboljšati obim pokreta u zglobu lakta. KCS Beograd. KCS Beograd 2 Institut za ortopedsku hirurgiju i traumatologiju. dječije suprakondilarne frakture humerusa. Manojlović . Funkcionalni ishod je predstavljen ocjenama od 1 do 3 (Flynn). djece je imalo odličan rezultat poslije liječenja. KCS-a u Beogradu u periodu od 2003. prelomi glave koji zahvataju više od 50 % zglobne površine. 91. nepravilnosi i ograničenja pokreta sa subjektivnim smetnjama.oro djece (prosječne starosti 8.Cilj naše studije je bio da istraži efekat fizikalne terapije na obim pokreta u zglobu lakta kod posttraumatskih kontraktura lakta kod djece sa suprakondilarnim prelomom.

60.8 ± 1. parcijalna proteza ramena P EFIKASNOST PULSIRAJUĆEG ELEKTRO .7 do kraja lečenja (r2 = 0. Ristić B2 1 Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. veličinu otoka (merenjem obima gornjih ekstremiteta na topografski definisanim mestima).47 bol se statistički značajno smanjio na 1. Friščić Ž2. fraktura distalnog radijusa. T < 2). Prelom je srastao do kraja lečenja kod svih 30 bolesnika. zadovoljavajući status kod 11 bolesnika). Na kraju lečenja bez otoka je 16 (53. a 2 (6. sveža fraktura .16 dana sa dobrim funkcionalnim oporavkom (izlečenje kod 18.5 ± 0. Srbija mmilosevic@kg. Lečenje naših bolesnika je trajalo 50. pokretljivost zahvaćenih zglobova (merenjem obima pokreta univerzalnim goniometrom). 2Centar za ortopediju i traumatologiju Klinički centar i Medicinski fakultet Kragujevac. Rezultati Sa početnih 3.66 %) izražen otok. 12 (40 %) ima umeren.co.Zaključak: Visoke vrednosti Constant scora kod bolesnika kojima je ugrađena parcijalna proteza ramena zbog preloma.43. magneto terapija. T > 2). Savremeno tumačenje koštanog zarastanja opravdava korišćenje pulsirajućeg elektromagnetnog polja dok imobilizacija još traje.3 %) bolesnika. dužinu lečenja i prisustvo komplikacija. Maksimalno moguća restitucija funkcije operisanog ramena se može dobiti pod uslovom da se strogo poštuje rehabilitacioni protokol. postižu se ukoliko je rehabilitacioni tretman započet na vreme. Zaključak Terapija pulsirajućim elektromagnetnim poljem frekvencije 640 Hz 30 minuta na dan (1 vremenska jedinica). usporenoj konsolidaciji preloma). Najčešće registrovana komplikacija u našem uzorku bila je ograničena pokretljivost zglobova koja je sa početnih 15 (50 %) smanjila na 2 (6. funkcionalni status. Kod 30 bolesnika registrovali smo sledeće parametre: jačinu bolova (vizuelno-analognom skalom). sa sukcesivnim povećanjem intenziteta pokazala se efikasnom u lečenju ''svežeg'' preloma radijusa na tipičnom mestu. Ključne reči: funkcionalna evaluacija. 66 %). rehabilitacija. a dobijeni rezultati su kontradiktorni. Ključne reči: pulsirajuće elektromagnetno polje.MAGNETNOG POLJA U TERAPIJI ''SVEŽIH'' PRELOMA RADIJUSA NA TIPIČNOM MESTU Zečević Luković T1. pseudoartrozi.97 ± 19.yu Uvod O upotrebi pulsirajućeg elektromagnetnog polja u lečenju ''svežih'' nekomplikovanih preloma ima mnogo manje podataka nego o drugim vrstama stimulacije koštanog zarastanja (osteoporozi. a razlika u odnosu na početak lečenja nije bila statistički značajna (r2 = 0. Metod Prospektivnom kliničkom studijom pratili smo i registrovali efekte pulsirajućeg elektromagnetnog polja primenjenog od trećeg dana od nastanka preloma radijusa na tipičnom mestu. Zečević A2.sbb.

kod kojih je morala da se uradi hiruška intervencija. a mogu da ostave velike funkcionalne poremećaje. Metode: prospektivnom studijom je obuhvaćeno 28 pacijenata. koja je iznosila 150°. Rezultati rada: nakon sprovedene rehabilitacije. zaostala je ekstenzija lakta. koji su došli na rehabilitaciju mesec dana posle povrede. koji su lečeni gipsanom imobilizacijom u trajanju od 7 dana.01). Zaključak: rana rehabilitacija kod pacijenata sa prelomom radijusa dovodi do potpunog funkcionalnog oporavka lakatnog zgloba. Stanković A. krio. Rehabilitacija je nastavljena kod ova tri pacijenta još 4 nedelje nakon čega se kontraktura u lakatnom zglobu održala u dva pacijenta. Dobijeni rezultati u eksperimentalnoj grupi su bili statistički visoko značajno bolji nego u kontrolnoj grupi (p < 0. manjom od jedne trećine cirkumferencije i dislokacijom do 1 mm. Srbija radmilos@bankerinter. Ispitanici su podeljeni u dve grupe: eksperimentalnu grupu (EG) je činilo 17 pacijenata sa navedenim prelomom. koje prolaze često bez odgovarajuće kliničke i radiološke dijagnostike. Cilj rada: da ispita efikasnost rane rehabilitacije.hiruška klinika. anitastankovic@yahoo. radne. sa kontrakturom u predelu lakta. a fleksija je iznosila 100° kod tri pacijenta. sa prelomom glavice radijusa.P REHABILITACIJA PACIJENATA SA PRELOMOM GLAVICE RADIJUSA Ristić T. Pre započinjanja terapije. Milenković S Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. . 20 terapijskih procedura od ponedeljka do petka. Kontrolnu grupu (KG) je činilo 11 pacijenata. koji su bili na ambulantno polikliničkoj rehabilitaciji. na Klinici za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju KC Niš.com Prelom glavice radijusa spada u česte povrede lakta. Klinički centar Niš Ortopedsko . Kod obe grupe pacijenata primenjivan je rehabilitacioni tretman koji se sastojao u primeni: kinezi. kojima je praćen rezultat rehabilitacije.net. Klinički centar Niš. što sugeriše ortopedima da odmah nakon postavljanja dijagnoze pacijente šalju na fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. i nakon toga su imali rehabilitacioni program na klinici. Radenković M. elektro i impulsne elektromegnetne terapije u trajanju od 4 nedelje. Lazović M. Kod kontrlne grupe. sprovedene kod pacijenata sa prelomom glavice radijusa. nakon sprovedene rehabilitacije. kao i na završetku urađena su merenja obima pokreta u lakatnom zglobu. u eksperimentalnoj grupi smo dobili pun obim pokreta u lakatnom zglobu.

Ovde želimo da predstavimo . Oporavak pacijenata i rehabilitacija veoma su ubrzani. nestao je bol. med. Radojević B. Ipak. a boravak u bolnici skraćen na 3 do 7 dana.ac. Grkova Miškovska E Zavod za fiz. uz mnogo osporavanja i kontrovezi.bg. Njihov interes nije u njihovoj frekfentnosti. Svi su bili tretirani sa elektroterapijom. estetski veoma prihvatljive kožne incizije. Kod 9 pacienata posle toga rezultati su bili odlični. Pantelić S IOHB Banjica. hirurgija veštačkog kuka napredovala je. da bi krajem XX veka postala dominantna. sonoterapijom. kineziterapijom i radnom terapijom u trajanje od 20 tretmana. Svi su bili konzervativno tretirani sa gipsanom imobilizacijom od trajanja 4 . pored male. Medikus-Matea-Skopje. R. potiskujući hirursku tehniku u drugi plan. Usavršavanje hirurških postupaka pratila je nauka o biomaterijalima.yu Više od šest decenija veštački zglob predstavlja najbolje rešenje za bolna degenerativna stanja kuka. Makedonija mitrevskabiljana@hotmail. Sy. a kod 1 ostali su svi simptomi poradi kontrakture u prstima. pre svega mišića i kapsule. vec u frekfentnosti njihovih komplikacija. znači pre svega minimalno oštećenje dubljih tkiva. Kod 6 pacienata bio je potreban ponovni tretman posle 4 nedelje. i rehabilitacija-Skopje. ograničenih dvizenja i rengenološki dokazan Sudeckov sindrom. Srbija z_bascarevic@med. Stojanovska M.com Fraktura radii loco typico je jedna od najčestih fraktura posebno u srednoj i postaroj vozrasnoj strukturi. Materijal i metodi: korišteni su pacienti sa Collesovom frakturom lečeni u Zavodu za fizikalnu medicinu i rehabiltaciju u Skoplju. Beograd. Obradjeni su 30 pacienata od kojih kod 16 bili su prisutni simptomi Sudeckovog sindroma: bol. vrativši rasprave o hirurškoj veštini u ortopedske krugove. Colles-ova fraktura. a dvizenja u ručnom zglobu i prstima bio je do N. Labačevska V. otok. do “mini invazivnih . otok. Cilj rada je da se prikaže začestenost komplikacija i lečenje istih sa fizikalnom terapijom. Sudeck P MINIMALNO INVAZIVNA HIRURGIJA KUKA – ZAŠTO I KADA? Baščarević Z. Zafirovska L.6 nedelja.MIS” operativnih postupaka.P REHABILITACIJA KOMPLIKACIJA POSLE FRAKTURA RADII LOCO TYPICO Mitrevska B. Danas možemo reći da u hirurgiji veštačkog kuka ništa više nije isto. Lečenje pacienata sa Collesovom frakturom konzevativno i to sa manjim periodom imobilizacije i što ranije sa fizikalnom terapijom je metoda izbora za izbegavanje kasnijih komplikacija i sa samim tim namalenje invalidnosti. Ivanovska L. Ključne reči: radii loco typico. Minimalno invazivna hirurgija.

ovu novu vrstu hirurgije veštačkih zglobova, koja je u našoj bolnici primenjena početkom 2004. godine, a danas u svetu prihvaćene od većine aloplasticnih hirurga. P REHABILITACIJA POSLE MINIMALNE INVAZIVNE HIRURGIJE KUKA - PRIKAZ SLUČAJA Pantelić S, Radojević B, Baščarević Z, Nikolić O IOHB "Banjica", Beograd, Srbija info@iohbb.edu.yu MIS je nova operativna tehnika koja se u našoj ustanovi primenjuje već dve i po godine. Cilj rada je prikaz razlika u rehabilitacionim postupcima kod pacijenata operisanih na ovaj način u odnosu na pacijente operisane standardnom metodom, pošto su one značajne. Za MIS se odlučujemo kod centriranih kukova sa artrotičnim promenama. Osnovne karakteristike ove operativne tehnike od značaja za rehabilitaciju jesu: - mali operativni rez, - minimalna trauma mekih tkiva, - usivanje svih struktura koje su tokom operativnog pristupa presečene (kapsula i spoljašnji rotator), - neznatan gubitak krvi tokom i posle operacije. Iz ovih karakteristika operativne tehnike proizilaze prednosti u toku rehabilitacije u neposrednom postoperativnom periodu: - bol manjeg inteziteta i kraćeg trajanja, - ranije podizanje i prohodavanje, - bolje opšte stanje, - veći obim pokreta, posebno abdukcija, - manji gubitak mišićne snage, - pravilniji hod. Intezivni i sveobuhvatni rehabilitacioni postupci se mogu primeniti praktično od prvog postoperativnog dana, da bi pacijenti bili samostalni i obučeni osnovnim aktivnostima dnevnog života već u toku prvih tri do četiri dana kada im se preporučuje odlazak iz bolnice. Ovo se posebno odnosi na dobro preoperativno fizikalnom terapijom pripremljene pacijente. P RANA POSTOPERATIVNA REHABILITACIJA PACIJENATA SA UGRAĐENOM ENDOPROTEZOM KUKA Ljusevska - Trajčevska Z, Kitrozova Z, Markovska - Ničeska L, Mićunović Naumoska S, Ivanoski P, Blažeska V, Mićunović M Spec. bolnica za ortopediju i traumatologiju ‘’Sv. Erazmo’’ Ohrid, R Makedonija mmicun@freemail.com.mk Uvod. Izrazene artrozne promene i traumatske povrede kuka su glavni uzroci radi kojih se pacijenti odlučuju za operativno lečenje, odnosno implantaciju endoproteze kuka. Cilj. Značaj rane postoperativne rehabilitacije kod pacijenata sa ugrađenom endoprotezom kuka, u smislu što bržeg obezboljivanja, postizanja optimalnog opsega pokreta kuka i rane mobilizacije. Materijal i metode. Analizirali smo 134 pacijenata od kojih 92 (68.6 %) žene i 42 (31.4 %) muškarci, koji su operirani u našoj bolnici tokom 2005 i prvih 7 meseci 2006 godine. Prema dijagnozi, 78 (58.2 %) su sa artroznim ili kongenitalnim promenama kuka, a 56 (41.8 %) sa traumatskim povredama. I u jednom i u drugom slučaju, žene su

više zastupljene 70.5 % kod koksartroze i 66 % kod pacijenata sa frakturom vrata natkolenice. Prema starosti, žene sa koksartrozom su starosti od 31 - 83 godine, ili prosecno 55.2 god., dok su muškarci od 53 - 75 god., prosečno 65.5 godina. Žene sa prelomom vrata natkolenice su prosečne starosti od 71.9 godina (50 - 95), a muškarci 72.4 godina (60 - 85). U zavisnosti od vezivanja proteze sa koksalnim delom, broj pacijenata sa apliciranim cementnim endoprotezama je 60 totalnih i 35 subtotalnih, uglavnom po Zimmeru. U drugoj grupi su 39 bezcementnih endoproteza. Rehabilitacioni tretman počinje još prvog postopertivnog dana sa respiratornom gimnastikom, izometričkim vežbama m. qudricepsa i glutealne mm., kondicionim vežbama gornjih ekstremiteta, aktivnim vežbama na zdravoj nozi i skočnog zgloba operirane noge u cilju poboljšanja cirkulacije. Drugi dan operativnog zahvata nastavlja se sa potpomognutim vežbama operiranog kuka i kolena, vežbama za jačanje muskulature, sa posebnim akcentom na ekstenzornu i abduktornu muskulaturu, manuelnom masažom, ustajanjem uz pomoć dubka ili štaka, sa ili bez oslonca u zavisnosti od tipa implantirane endoproteze. Kod cementnih endoproteza ustajanje je sa potpunim opterećenjem, dok kod bezcemntnih opterećenje počinjemo posle 8-10 nedelja uz pomoć štaka. U daljem se toku povećava intenzitet kineziterapijskih procedura, hidro - kinezi terapija, statički točak. Uporedo sa ovim procedurama, pacijenti se educiraju o načinu sedenja i ustajanja iz kreveta, hodanju stepenicama, o dozvoljenim i nedozvoljenim pokretima kuka. Rezultati. Od prikazanih 134 pacijenata sa ugrađenom endoprotezom kuka, vreme lečenja od dana operativnog zahvata do dana ispisa je 14 dana do 3 meseca. Kod pacijenata sa koksartrozom je 21.7 dana, ili 30.2 dana kod pacijenata sa traumatskom povredom kuka, ili za obe kategorije prosečno 25.9 dana, u kojem je periodu postignut cilj rane rehabilitacije, odnosno bezbolni i dobri pokreti operiranog kuka i pacijenti su ispisani pokretni, sa ili bez pomagala. Zaključak. Sa rano sprovedenim postoperativnim fizikalnim tretmanom kod pacijenata sa ugrađenom endoprotezom kuka, postignuto je u najvećem broju slučajeva skoro potpuno obezboljenje, optimalan opseg pokreta i brza mobilizacija, čime se pacijenti za relativno kratko vreme vraćaju svakodnevnim obavezama, sa signifikantnim poboljšanjem kvaliteta života. P НАШ ПРВИ ПАЦИЈЕНТ СА ОБОСТРАНИМ ВЕШТАЧКИМ ЕНДОПРОТЕЗАМА КУКА - ПРИКАЗ СЛУЧАЈ Димитрова В, Димитров П, Павловиќ П ЈЗУ Општа Болница Кавадарци Р. Македонија sencedimitrova@yahoo.com Најтеже и готово немогуче је да тачно дефинирати што је то нормално држанје и нормални усправни став човјека. Сваки човјек има своју вертебралну физиономију (СТАГНАРА). Болне коксартросе с деструкциојом зглоба код пацијента старих од6о год данас су главна индикација за тоталне замјене зглоба. При обострано непокретлјиви

или слабо покретлјивим куковима тоталне замјене зглоба код коксартроза раде се и у младјим годинама живота. ЦИЛJ: Прикажујемо случај на пацијент са обостраном коксартрозом , кои је у приоду од 10 година лечен на нашем одделу са физикалном и медикамнтозном терапијом. МАТЕРИЈАЛ И МЕТОДИ: Анализирани су податци са здравственог картона, отпусно писмо 2288/05, 6806/06, 2111/06, 3192/06,1200/06. Користен је дескриптивни метод. РЕЗУЛТАТИ: Ради се о мушком пацијентом М.И .родјен 1951 год, кои је ради као физички радник. Прије 10 годинаје почело са тегобама на десном куку, па после 7 година и на левом куку. У тај период је лечен са медикамнтозном и физикалном терапијом. Пацијент је активан крводарител више од 25 година. Од 2004 год. због појачанја бола иде са двије штаке 2005 год. Постоје болне и ограничене движбе у оба кука. Ротација скоро неможна.Флексијадо цца 800. Абдукција и аддукција на оба кука минималне. РТГ нао у прилог ДГ (забранјује се дуго стајанје, дуго пешаченје, подизанје и ношенје терет као и физички рад.). Тренд на влошуванје продушује до комплетно губенје свих движенја у оба кука, а лева глава комплетно че да колабира. 12. 2005 год. Имплантирана ендопротеза тотална кокса лат. декс сек. ЗИММЕР. Пацијент пост оперативни период је поднио добро. Рехабилитациони период уредан.примјенено - хидротерапијом, ман. масажа, мед. гимнастика, парафин, ДД, КБ, УЗ. 15. 03. 2006 - бол и намалених движбе и у левом куку (појачани). 23. 05. 2006 Имплантацио ендопротезис тоталис цксаел ат син. Сец. ЗИММЕРИ. Пацијент је пост опретаивни и реахбилиатцини период поднио добро. Сад иде са једном подпазушном патерицом и далје осеча бол дуж леве ноге, посебно поткјоленице. ДИСКУСИЈА И ЗАКЛЈУЧАК: КОКСАРТРОЗА је изразито хронична, дегенеративно - регенеративна болест с клиничким манифестацијама најчешче у петом или шесте деценије живота. Од етиолошких фактора веројатно је у питанју (код нашег пацијената) локалне циркулаторне пречке (које прикажујемо на фотографије). ВАЖНО је подобрити живот пацијенту и ублажити бол. НАШ ПАЦИЈЕНТ ЈЕ И ДАЛЈЕ АКТИВНИ КРВОДАРИТЕЛ P USPEŠNOST REHABILITACIJE U POSTOPERATIVNOM PERIODU PACIJENTA SA UGRAĐENIM ENDOPROTEZAMA OBA KUKA U JEDNOM HIRURŠKOM AKTU – PRIKAZ SLUČAJA Milićević V1, Leovać S2, Nikolić D3, Knežević T3, Vukmanović M1, Ristić - Đoković S1 1 Institut za rehabilitaciju Selters, Mladenovac, 2Centar za rehabilitaciju Zlatar, 3 Univerzitetska dečja klinika, Beograd, Srbija denikol27@yahoo.com Ovim radom želimo prikazati tok rehabilitacije pacijenta operisanog od koksartroze kao posledice nekorigovane kongenitalne displazije oba kuka u 49 - oj godini života.

Hirurški zahvat je odrađen u jednom aktu postavljanjem obe bezcementne endoproteze – ZIMMER. U preoperativnom periodu pacijent je imao ekstenzione kontrakture u oba kuka sa izrazito ograničenom unutrašnjom i spoljašnjom rotacijom kao i hipotrofiju i slabost natkolene i pelvitrohanterne muskulature obostrano. Pacijent do operativnog postupka nije bio podvrgnut korektivnim merama rehabilitacije i fizikalne medicine. Od subjektivnih tegoba navodi bolove unazad 5 godina (onesposobljavajuće bolove noću) bez znakova remisije na terapiju analgeticima. U postoperativnom periodu pacijent je osposobljen za hod uz oslonac sa štakama prvog postoperativnog dana. Tok oporavka uz primenu mera rane rehabilitacije je sproveden bez komplikacija uz otpust pacijenta posle 11 operativnog dana. Po otpustu nastavljen je intenzivni ambulantni fizikalni tretman, hidro terapijom, elektro terapijom, laserom i kinezi terapijom. Nakon primenjenog intenzivnog fizikalnog tretmana pacijent posle 2.5 meseca hoda uz pomoć jednog stapa bez subjektivnih tegoba korektnim hodom. Pokreti u kukovima su zadovoljavajućeg stepena i obima za endoprotezu bez pojave novih patoloških znakova i simptoma. Natkolena i pelvitrohanterna muskulatura je ojačana i ocenjena ocenom do 4. Primena mera rane rehabilitacije i intenzivnog ambulantnog fizikalnog tretamana koji se u slučajevima implantacije obe endoproteze kuka retko primenjuje dala je visoko zadovoljavajuće rezultate učinivši pacijentu dalji život visoko motorno funkcionalnim u odnosu na prethodno stanje. P RANA REHABILITACIJA POLITRAUMATIZOVANOG BOLESNIKA SA OSTEOSINTEZOM ACETABULUMA - PRIKAZ SLUČAJA Đulić - Stojičić S, Damnjanović G, Vesović - Potić V, Lešić A, Krunić - Protić R Klinički centar Srbije, Beograd, Srbija silvana69beo@hot.mail.com Povrede acetabuluma su česte kod saobraćajnih nesreća, a usko povezane sa ranim respiratornim i tromboembolijskim komplikacijama kako u pre, tako i u postoperativnom toku. Zbog mehanizma nastajanja povreda, prelomi zadnjeg zida acetabuluma spadaju u češće vrste preloma acetabuluma i mogu se rešavati operativno. Operativni tretman najčešće je uslovljen vrstom preloma i posledičnom nestabilnosti kuka kao i opštim stanjem bolesnika. U postoperativnom toku mogu se primeniti dva pristupa lečenja bolesnika. Prema jednim autorima bolesnik započinje rehabilitaciju prvog postoperativnog dana i u daljem toku se vertikalizizuje, dok po drugim mišljenjima postoperativno se stavlja skeletna trakcija u trajanju od 4 - 6 nedelja što podrazumeva rehabilitacioni tretman u postelji. Pacijent NN star 46 godina povređen u saobraćajnom udesu kao vozač pri čemu je zadobio prelom acetabuluma desno, serijski prelom rebara od IV do VII sa leve strane i lakšu kontuziju mozga. Kao politraumatizovan primljen na odeljenje intenzivne nege sa APACHE II skorom verovatnosti preživljavanja od 42.4 %. Prelom acetabuluma rešavan operativno drugog dana (osteosinteza acetabuluma sa

Na Odeljenju za habilitaciju i ranu rehabilitaciju pacijent je primljen 23. TENS. Četvrtog dana bolesnik hoda u pilotu. a bez oslonca na operisanu nogu. izometrijske vežbe za mm. P REHABILITACIJA PACIJENTA SA HEMOFILIJOM A NAKON PRELOMA VRATA BUTNE KOSTI – PRIKAZ SLUČAJA Bekić V. aktivne vežbe za nepovređenu nogu. Savić K. Sedeo je u polusedećem položaju. suprakondilarne ekstenzije 4. U toku boravka primao antikoagulantnu terapiju. nakon pregleda fizijatra pacijent je uključen u rani rehabilitacijski program. Vulović M. aktivno potpomognute vežbe za operisani ekstremitet.yu Pacijenti sa hemofilijom redovno se leče na Odeljenju za habilitaciju i ranu rehabilitaciju fizikalnim procedurama (krio terapija. Bolesnik je započeo ranu rehabilitaciju prvog postoperativnog dana. dana od povrede. elektroterapija nisko i srednje frekventnim strujama. 9. Imao je ograničenje pokretljivosti u zglobnim segmentima povređene desne noge . uz uslov da prime supstitucionu terapiju svakog dana pre primene terapije. Srbija asthma@eunet. Demeši Č Centar za dečju habilitaciju i rehabilitaciju Instituta za zdravstvenu zaštitu dece i omladine u Novom Sadu. Cilj rada bio je da se prikaže tok rehabilitacije pacijenta sa hemofilijom A nakon frakture vrata desne butne kosti Na dan povrede (zadesno pri padu sa stepenica) pacijent uzrasta 15 godina primljen je na Odeljenje dečje ortopedije sa traumatologijom gde je nakon dijagnostikovanja i primene transosalne.dva zavrtnja) i na odeljenju intenzivne nege proveo ukupno 4 dana gde je započet rani rehabilitacioni tretman. Rehabilitacioni tretman nastavio u za to specijalizovanoj ustanovi. Pacijent na prijemu nije bio samostalno ambulatoran ni pomoću pomagala. Prvog postoperativnog dana bolesnik ima vežbe disanja. Drugog postoperativnog dana bolesnik verikalizovan do sedenja u rasteretnom položaju da bi trećeg stajao u pilotu i napravio nekoliko koraka bez oslonca na operisanu nogu. laseroterapija) u slučajevima izliva krvi u zglobove i meka tkiva. dana nakon povrede uz dozvoljen hod pomoću ortopedskih pomagala bez oslonca na povređenu nogu. quadricepse i započeto je sa vertikalnizacijom u postelji. Otpušten desetog postoperativnog dana osposobljen za hod uz i niz stepenice uz pomoć štaka. vežbe za perifernu cirkulaciju. inhalacije. Činjenica da bolesnik nije imao ni jednu respiratornu komplikaciju niti tromboembolijske probleme ide u prilog zaključku da je blagovremena primena rehabilitacionih postupaka i vertikalizacija nakon operativno rešavane frakture acetabuluma neophodna za sprečavanje/umanjivanje postoperativnih komplikacija. dana nakon povrede u opštoj anesteziji načinjena i ortopedska repozicija ulomaka i njihova stabilizacija pomoću dva kanulirana šrafa od 8 mm. Mikov A. a trećeg postoperativnog dana je vertikalizovan u potpunosti i započeo sa hodom. a petog započinje obuku hoda uz pomoć štaka.

5 mesec bio otpušten kući samostalno ambulatoran bez pomagala sa punim osloncem na desnu nogu. fizijatar) u cilju što boljeg funkcionalnog osposobljavanja pacijenta sa hemofilijom A. Od subjektivnih parametara praćen je bol. Svi parametri su kvantifikovani u četiri stepena . Za ocenu rezultata lečenja korišćen je model Howorth . Tokom izliva u zglobovima usporena je vertikalizacija pacijenta a primenjivana je shema terapije kod pacijenata sa hemofilijom: krio terapija+TENS. masa pelvifemoralne muskulature i hod. koje je pre ove traume često lečeno zbog izliva krvi. Ekstrakcija alenteze planirana je i sprovedena nakon nepunih 3 meseca od povrede kada je pacijent bio samostalno ambulatoran pomoću jedne podpazušne štake. Beograd.struja. Rehabilitaciju je dodatno usporavala i laka fleksiona kontraktura desnog kolena. uprkos redovne primene faktora koagulacije VIII. a bez pomagala na kraće relacije.net Uvod: Hondroliza kuka je akutna nekroza hijaline zglobne hrskavice kuka. a nakon 2 meseca pun oslonac. kinezi terapija i fizikalne procedure (krioterapija.(Haemarthrosis genus dex.) Prikazani slučaj ističe značaj multidisciplinarnog pristupa u rehabilitaciji (pedijatar -hematolog. IF. Srbija momirka@yubc. Za ocenu rezultata praćeni su klinički (subjektivni i objektivni) parametri. Plan i program lečenja obuhvatao je dve faze: fazu imobilizacije i fazu po skidanju imobilizacije. nakon preloma vrata butne kosti. laseroterapija i parafinoterapija). Howorth . TENS terapija. a zatim su analizirani najsavremenijim analitičkim metodama. Nakon ekstrakcije fiksacionog materijala pacijent se ponovo prima na naše Odeljenje i hoda uz pomoć podpazušnih štaka bez oslonca na operisanu desnu nogu da bi kroz 1.(desnom kuku i kolenu). snaga pelvifemoralne muskulature. dužina ekstremiteta. povećanog obima pokreta u zglobovima i delimično povećane mišićne snage desne noge. Nakon mesec dana od prijema uspostavljen je hod sa štakama sa osloncem na povređenu nogu od 50% telesne težine. Cilj rada je da odgovori na pitanje:da li uzrast bolesnika ima uticaja na rezultat lečenja hondrolize kuka. Sprovođena je postepena vertikalizacija pacijenta. Podaci o svim praćenim parametrima opisani su pomoću modela deskriptivne statistike. Komplikacije tokom lečenja ovog pacijenta bili su izlivi krvi u desno koleno (u 3 navrata).Fergusonov indeks. Predstavlja najtežu komplikaciju nastalu posle skliznuća glave butne kosti. u levi lakatni zglob (2 puta) te u desni skočni zglob.Fergusonov . elektromagntetna terapija. dečji ortoped. P DA LI UZRAST BOLESNIKA IMA UTICAJA NA REZULTAT LEČENJA HONDROLIZE KUKA? Vukićević M IOHB ’’Banjica’’. Materijal i metodologija: Ovom studijom je obuhvaćeno 32 pacijenta koji su lečeni od hondrolize kuka. a od objektivnih obim pokreta. uz posledičnu limitiranost ekstenzije i atrofiju muskulature.

hod sa štakama uz progresivno povećanje oslonca.aktivno potpomognute vežbe susednih zglobova. subtrochanterni i dijafizarni (metod izbora) i potkolenice . Pantelić S. sa dobrim 14.opšte kondicione vežbe u postelji.staticke vežbe muskulature operisanog ekstremiteta. Zaključak: Utvrđeno je da uzrast pacijenata nije statisticki značajno različit po kategorijama rezultata lečenja.62 %). Rezultati: Prosečna starost pacijenata iznosila je 14.79 godina. U zavisnosti od vrste i lokalizacije preloma kao i udruženosti povreda.25 %) pacijenata.21. Značajnost razlike u uzrastu u odnosu na kategorije rezultata lečenja testirana je modelom jednofaktorske numericke ANOVA-e za parametarske podatke. .73. Praćeno je 35 pacijenata operisanih od 2004 . Indikacije: prelomi natkolenice.Beograd.42 godine.81 godinu.. p > 0.26 godina. a potom vežbe sa otporom. ukoliko propagacija preloma ne ide niže od 4 cm iznad artikularne površine distalne tibije. paralelno sa povećanjem oslonca.067.srednja i distalna trećina. .yu Intramedularna fiksacija (IM) femura i tibije je relativno mlada metoda koja se primenjuje u našoj ustanovi poslednjih desetak godina.Prosečna starost pacijenata ženskog pola bila je 13. sa zadovoljavajućim 15. Ustanovljeno je da ne postoji statisticki značajna razlika (t = 1.IFS. Srbija info@iohbb. . a sa lošim rezultatom bila je 15.2006. Vulević S. godinu.hod u bazenu i plivanje posle skidanja konaca. P REHABILITACIJA OPERATIVNO LEČENIH PRELOMA FEMURA I TIBIJE INTRAMEDULARNOM FIKSACIJOM Nikolić O. iako je u kategoriji odličnih rezultata uočena nešto manja starost pacijenata (F = 2.65 godina. Ranu rehabilitaciju smo počinjali prvog postoperativnog dana . Značajnost razlike u starosnoj strukturi između pacijenata muškog i ženskog pola testirana je Studentovim t-testom za dva mala nezavisna uzorka. Cilj ovog rada je prikaz oporavka pacijenata nakon operativnog lečenja preloma IM fiksacijom i preporuka fizikalne terapije i rehabilitacije. a sa lošim 8 (25 %). . sa dobrim 9 (28.05). . a muskog 14. Sekulić S IOHB "Banjica" . Prosečna starost pacijenata u kategoriji sa odličnim rezultatima bila je 13. Mitrović D. Obzirom da IM fiksacija omogućava ranu vertikalizaciju i imobilizaciju susednih zglobova kao i ubrzano stvaranje kalusa.12 %). godine na odeljenju. Po dolasku na odeljenje priprema za vertikalizaciju i vertikalizacija u okviru prvih 72 sata postoperativno .21 godinu.prema kome je: sa odlicnim rezultatom bilo 10 (31. sa zadovoljavajućim5 (15.05). nakon koje su zaostajale minimalne sekvele u vidu blage hipotrofije muskulature ili neznatne kontrakture susednih zglobova. rehabilitacija je trajala dva do tri meseca. p > 0.edu. Đokić R. pacijenti se relativno brzo vraćaju svom radu i svakodnevnim aktivnostima.

biskupic@hotmail.). Kod otvorenih preloma potkolenice 4 sl. MMT i merenje obima i dužine ekstremiteta. SD. IF. Pojedine traume sa plasiranim SF komplikovale su se sa lezijom radijalnog i peronalnog nerva. 3 deformiteta stopala i 2 hipoplazije potkolenice. Stojković“ Grocka. Radna grupa je bila obuhvaćena u toku rehabilitacije sa primenom IF struja i kineziterapijskim tretmanom. Za analizu korišćen je T – test i nivo značajnosti u svim testovima je bio 0. Statistički značajne razlike posle terapije u radnoj grupi ispoljene su u merenju obima pokreta: ulnarne devijacije. kineziterapija . Pacijenti su imali ugrađen SF na gornjim ekstremitetima (GE) u 5 slučajeva i to 2 preloma nadlakta i 3 preloma podlaktice. U cilju praćenja efekata fizikalne terapije korišćeni su testovi merenja. min. Srbija g. osteohondritisa glave butne kosti 1 sl.P TERAPIJSKE MOGUĆNOSTI INTERFERENTNIH STRUJA POSLE APLIKACIJE SPOLJNIH FIKSATORA Biškupić G. U kontrolnoj grupi pacijenata je obuhvaćeno 12 pacijenata (7 pacijenata muškog pola i 5 pacijenata ženskog pola). Cilj: Prikaz rezultata lečenja postupkom primene interferentnih struja (IF) struja kod pacijenata sa SF. aplazije ulne 1 slucčaj a na DE kod hipoplazije femura 2 sl.05. Marić R Dom zdravlja ”M. Rezultati: Za deskripciju podataka numeričke prirode korišćene su standardne nedeskriptivne statistike aritmetička sredina. pokretljivost zglobova. SF je bio plasiran kod preloma podlaktice u 4 slučaja.com Uvod: Osobina interferentnih struja da se mogu primeniti u prisustvu metala korišćena je u rehabilitaciji pacijenata koji su imali plasirani spoljni fiksator (SF). Zaključak: 1) Kombinacija ET i kineziterapijskih procedura kod pacijenata sa aplikovanim SF daje znatno bolji funkcionalni oporavak nego samo primena kineziterapijskih procedura. Materijal i metode: U prospektivnoj studiji uključeno je 27 pacijenata koji su podeljeni u 2 grupe. a kontrolna grupa je u toku terapije imala samo kineziterapijske procedure. Na donjim ekstremitetima (DE) spoljni fiksator je bio plasiran u 2 slučaja kod preloma distalnog okrajka tibije. i max. Ključne reči: spoljni fiksator. 3) Brži i kompleksniji oporavak se dobija kombinovanjem fizikalnih procedura. i varus deformiteta potkolenice 3 sl. IF struje su korišćene u obimu frekventnog obsega 0 – 100 Hz i u trajanju od 15 minuta kao i u opsegu od 50 – 100 Hz u trajanju od 15 minuta. U radnoj grupi obuhvaćeno je 15 pacijenata (11 pacijenata muskog pola starosti od 6 – 20 god i 4 pacijenta ženskog pola starosti od 6 – 20 god. abdukcije nadlakta i plantarne fleksije stopala. 2) Terapije IF nije dala neželjene efekte ni kod jednog. vrednosti.

adekvatnom operativnom tehnikom. Ključne reči: Osteoartroza kolena TAK – (totalna aloplastika kolena) MIS – (minimalno inciziona hirurgija) rehabilitacija . značajno ograničena pokretljivost u oba kolena (više levo) redukovane bolom. Baščarević Z2. godine.meseci posle operacije: desno koleno: fleksija preko 1250.PRIKAZ SLUČAJA Marković D1. Kod zdravog kolena pokreti su kontrolisani ligamentima. osteotomija.P MINIMALNO INCIZIONA ALOPLASTIČNA HIRURGIJA KOLENA. Cilj rada: Prikazati rezultate rehabilitacije bolesnice kod koje je urađena obostrana totalna aloplastika kolena (TAK). kao i pravovremenom rehabilitacijom postiže se potpuni funkcionalni oporavak bolesnika. levo koleno fleksija preko 1000. 3 Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju Kliničkog centra Srbije. obostrana fiziološka osobina. primljena u bolnicu radi operativnog zbrinjavanja obostranog ekstremnog varusa kolena koji je posledica dugogodišnje artrooze. levo koleno: fleksija oko 900. Kada se iscrpe sve druge metode lečenja. standardnim operativnim pristupom (pre tri godine Makuetova osteotomija proksimalne tibije. Beograd. zglobnom kapsulom.sr. primenom operativnih metoda moguće je efikasno otkloniti bolove i poboljšati funkciju kod bolesnika sa ostreoartrozom kolena. remeti opterećenje i vodi ka razvoju osteoartoze sa irevirzibilnim gubitkom artikularne hrskavice. Radovanović T3 1 Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije. totalna aloplastika minimalno incizionim postupkom (MIS). KAD I ZAŠTO? REZULTATI . stepena degerativnih promena i veličine deformiteta primenjuju se različite hirurške procedure: artroskopija.yu Uslovi za dobru funkciju kolena su stabilnost i koordinisani i dovoljno snažni pokreti u punom obimu. 6.gov. zaraslo u nepovoljnoj poziciji – postojeći deformitet pogoršan). Zavisno od jačine bolova. meniskusa i koordinisanim neuromuskularnim kontrakcijama. Srbija sanitet@mup. koštanom kongruencijom. Rehabilitacija započeta prvog postoperativnog dana Rezultati: Preoperativno. Bolesnica stara 72. 2 Ortopedska klinika «Banjica». Poremećaj u bilo kom segmentu vodi ka abnormalnim pokretima. dok je levo kleno je operisano marta 2006. Maksimalni obim pokreta (MOP) 3. Desno koleno je operisano januara 2006. Zaključak: Timskim radom. artodeza kao i aloplastika. meseca posle operacije: desno koleno: fleksija 1200.

With use of this diagnostic method the quality of examination is on the higher stage. it was indication for surgery treatment. With this case report we like to represent our expirins with determination the soft tissue trauma and to follow treatment by it. All patients had magnetic resonance imaging and clinical positive tests before arthroscopy. rehabilitation. we had made in our department after 7-10 days of surgery treatment in late rehabilitation period.Skopje. Ilievska T Voena Bolnica . localization of pain and movements in knee mobility and stability.5 years. The early rehabilitation was started at surgery department. by used score. Material and method: The patient 48 years old.P THE REHABILITATION OF PATIENTS AFTER ARTHROSCOPY TREATMENT OF KNEE Popova Ramova E. arthroscopy treatment. FYR Macedonia betiramova62@yahoo.com The patients with soft tissue lesions are rehabilitation on our department after surgical examination.. but for complete knee stability it is needing to follow patients more than 1 month and treated with exercises for stability and power. It is persisting functional . had upper right knee muscles soft trauma before one month. We are using this diagnostic method before and many times during rehabilitation to follow condition.com The rehabilitation of patients after knee arthroscopy. Key words: meniscus injury. upper knee muscles trophy. The post arthroscopy charge depended of arthroscopy treatment. Results are showed the goodness of knee function after 20 days of treatment by 100% of patients and partial stability. They were treated after clinical examination and measurements. Conclusion: our rehabilitation program has given good results by knee score of Wilson and Venters. medical and hydro gymnastic. and X-ray picture. Material and method: We treated 48 patients with aver age of 37. Rehabilitation at our department was followed by follow notices and measurements: swelling. FYR Macedonia betiramova62@yahoo. with swelling and pain after that. Sonography diagnostic method was including and they were examinated with MIR if it was indicated. The aim of this study is to represent our rehabilitation plane and results by Wilson and Venters score by this patients with that condition. Poposka A Voena Bolnica-Skopje.CASE REPORT Popova Ramova E. Ortopetska klinika Skopje. The patients were treated with electro therapy. P SONOGRAPHY MANAGEMENT IN REHABILITATION OF SOFT TISSUE LEZION .

Srbija azam@eunet. bila je na ambulantnom fizikalnom tretmanu. krioterapija. Vrlo brzo javili su se otok i bol u nozi. U sklopu tretmana primenjene su: elevacija. Laboratorijski nalazi ukazivali su na povišenu sedimentaciju (37/71. Pacijentkinja K. After 10 therapy 7. Osteopan tbl. Trental tbl i Bensedin tbl. muscles tears in regeneration and bursitis of pes anserine and the lest forth completely retreat of swelling and good trophy. a kasnije aktivne i vežbe sa opterećenjem). Nakon dva . Nakon mesec dana fizikalnog tretmana bolovi su se znatno smanjili. Key words: soft tissue lesions. hidro i radna terapija. orošena znojem. kineziterapija (u početku izometrijske. Bolovi i otok konstantno prisutni. sada i noću. ali bez bitnijeg poboljšanja. KC Novi Sad. magnetoterapija. P ALGODISTROFIČNI SINDROM NAKON TRAUME POTKOLENICE Novaković B. Discussion: Sonography is significant method for detection of pery articular soft tissue trauma. and third. Po skidanju imobilizacije. We had made 4 sonography and physical therapy was application with mark and localization of the lesion. We had used it for management of physical therapy. izražen edem i hiperemija kože distalno od kolena..yu Cilj rada je da prikažemo slučaj pacijentkinje kod koje se razvio Sudeckov sindrom nakon manje traume noge. Hodala uz pomoć podpazušnih štaka. Results: We had made follow sonography and noted at first before treatment-supra patellar bursitis 25mm. a tretman nastavljen u kućnim uslovima. 5 meseci nakon prve povrede. dijadinamičke struje za skočni zglob i blokada dijadinamičkim strujama na ganglion stallatum. povećan je oslonac na nogu. cirkulatorni i funkcionalni nalaz poboljšan.3 mm. noćni bolovi prestali. 2 meseca.deficit and it was reason because he was coming for examination. on second. Conclusion: Sonography had located the patho morphological change and give us structurally show of tissue. Ponovo gipsana imobilizacija od mesec dana. The follow of condition is important for weight of muscles and leg. Pacijentkinja je otpuštena kući. Na kontrolnom Rtg snimku konstatovana mrljasta atrofija kostiju stopala i pacijentkinja pod dijagnozom algodistrofičnog sindroma primljena u našu ustanovu. 36/70). it was important for successful treatment proved with completely retired of swelling and muscles regeneration with out fibrosis. leukocitozu sa lakom neutrofilijom. rehabilitation.D. After 15 therapy. stara 37 godina. Amp OHBl2. redukovana fleksija u zglobu kolena i skočnom zglobu i izraženu slabost mišića pokretača stopala. Bošković K Klinika za medicinsku rehabilitaciju. zadobila je distorziju skočnog zgloba i lečena gipsanom imobilizacijom mesec dana. Za medikamentnu terepiju konsultovan je endokrinolog te je dobijala Miacalcic nasol. Sledi ponovna distorzija skočnog zgloba ali sada se na Rtg snimku uočava i fraktura proksimalnog dela fibule. sonography.

2Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju KC Niš.net Uvod Hallux valgus je kompleksan. Bolesnici su kontrolisani od 12 . U lečenju se primenjuju različite operativne metode. Zaključak Primena Mitchell .ove osteotomije kod pacijenata sa jasnom indikacijom daje odlične rezultate i relativno brz oporavak i povratak normalnim fizičkim aktivnostima. U post operativnom periodu su pacijenti hodali sa punim osloncem u gips 'klompama'. funkcionalni oporavak i rešen deformitet.Beograd. Srbija snaveran@beotel. Najčešće nastaju dejstvom jakih sila kao što su pad sa visine ili saobraćajne nesreće. Radenković M1.18 meseci po operativnom lečenju. Otvorene subtalarne luksacije . Deformitet i bol su otkolonjeni u 98 % dok u 2 % operisanih je došlo do skraćenja I MT kosti što bi jedino i moglo da se kaže da je nedostatak Mitchell-ove osteotomije. progresivni deformitet prednjeg dela stopala sa lateralnom devijacijom palca i medijalnom devijacijom I MT kosti i često prisutnom subluksacijom I MTPh zgloba. Ristić T2 1 Ortopedsko-Traumatološka Klinika Niš. KBC 'Zvezdara' .35 stepeni i intermetatarzalnim uglom do 15 stepeni. 107 žena i 5 muskaraca sa indikacijom za distalnu osteotomiju – Mitchell. Pacijentkinja se vratila na posao. Pacijenti su klinički i radiografski dijagnostikovani. postignuta je puna pokretljivost skočnog zgloba a perzistirao manji edem skočnog zgloba pri opterećenju. Stanojković M1.meseca pacijentkinja je hodala bez pomagala. Rezultat Kod 87 % operisanih odličan rezultat. Cilj rada je bio da se prikažu prednosti i nedostaci distalne metatarzalne osteotomije Mitchell. P DISTALNA METATARZALNA OSTEOTOMIJA KOD VALGUS DEFORMITETA I METATARZALNE KOSTI Stamenković A. Možemo zaključiti da se kombinacijom više terapijskih postupaka može postići potpuni funkcionalni oporavak i uspešna rehabilitacija pacijeta sa algodistrofičkim sindromom. Metod rada U radu prikazujemo rezultate lečenja 112 bolesnika.NOVI PRISTUP OPERATIVNOG LEČENJA Milenković S1. dobri u 11 % što podrazumeva usporeno zarastanje osteotomije i zadovoljavajuci u 2 % smislu ograničenja plantarne fleksije palca.net Uvod Subtalarne luksacije su teške i retke povrede. P SUBTALARNE LUKSACIJE . Operisani su bolesnici sa hallux valgus uglom HVU između 15 . Srbija sasa65@bankerinter. Ranković V Centar za ortopediju i traumatologiju.

amplituda.Stanković V Centar za ortopediju i traumatologiju. Cilj rada Lečenje otvorenih subtalarnih luksacija metodom distrakcione spoljne fiksacije i prikaz rezultata. aparat novije generacije. karakterističnog. odnos žena i muškaraca 2:1.13 meseci. Svi operisani bolesnici su povređeni nakon pada sa visine preko 3m. Nije bilo slučajeva avaskularne nekroze talusa i infekcija.24 meseci od operacije su dobri kod svih bolesnika. Rezultat: U prve 4 nedelje obezboljavanje je postignuto u 71 % od ukupnog broja pacijenata.Beograd. do 12 nedelje od obavljene terapije obezboljeno je još 17 % a kod 12 % nije bilo efekta. Tretman traje od 20 . neinvazivna ambulantna terapija. Metod rada: U periodu od 2003 .g. Rana rehabilitacija omogućava brzi i lakši funkcionalni oporavak. Krajnji funkcionalni rezultati lečenja 18 . progresivnog bolnog stanja u stopalu. Cilj rada je bio da se pokaže mogućnost primene ESWT (extracorporeal shock wave therapy) u lečenju plantarnog fascitisa. Starost pacijenata od 42 . koje zahteva dugo mirovanje i prouzrokuje nesposobnost u periodu od 6 . elektrohidrauličnog i piezoelektricnog efekta zvučnog talasa. P ORTOTRIPSIJA U TERAPIJI PLANTARNOG FASCITISA Ranković V. ESWT je zauzela značajno mesto u lečenju entenzita plantarne fascije. .12 nedelja.85 godina (26 . Svi su bili muškog pola. Infekcije i avaskularne nekroze talusa nisu retke kod otvorenih subtalarnih luksacija. Grubačić .g.2006. Zaključak: Ortotripsija je najsavremenija. Srbija snaveran@beotel. Marković N. Funkcionalno poboljšanje je postignuto kod 73 % sto podrazumeva praćenje obima pokreta do max. Zaključak Hitno hirurško zbrinjavanje otvorenih subtalarnih luksacija uključujući spoljnu fiksaciju i umerenu distrakciju skočnog zgloba može da ima važnu ulogu u prevenciji infekcije i avaskularne nekroze talusa. Prosečna starost je iznosila 27.30 min.39). tretirano je 48 pacijenata sa plantarnim fscitisom. Stamenković A. Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju KBC 'Zvezdara' . Koriscen je Dornier Compact Alpha. primena u ortopediji i prednosti terapije s obzirom da je ovo prvo iskustvo u našoj sredini.mogu da se završe sa lošim krajnjim anatomskim i funkcionalnim rezultatima. Terapija je sprovođena u tri seanse na 7 dana.68g.Beograd. Metod U radu prikazujemo naše rezultate lečenja 5 otvorenih (4 medijalnih i jedna lateralna) subtalarnih luksacija lečenih metodom distrakcione spoljne fiksacije. pacijent je po terapiji radno sposoban. u KBC 'Zvezdara' . procedura eliminiše rizike operativnog lečenja. Rezultati Naše teorijsko misljenje je da umerenom distrakcijom skočnog zgloba rasterećujemo talus i na taj način smanjujemo mogućnost za nastanak avaskularne nekroze. Zasniva se na primeni elektromagnetnog.net Uvod Ortotripsija je širom sveta našla kliničku primenu u ortopediji od 1989. Svi pacijenti su se javili sa bolom i ograničenom pokretljivošcću stopala. Lečeni su predhodno ortopedski i fizijatrijski od 4 .

stabilnost pojedinih segmenata. 2Zavod za protetiku. Roditeljima najčešće nije bila objašnjena anomalija. Aitken tip A najčešće zahteva ortopedsku cipelu sa povišicom. fibule. Tomić M2. deze kolena. Marković Z2. odnosno nisu bile predlagane amputacije. Grujičić B2.alternativa je višemesečnoj upotrebi NSAIL. amputacije u nivou skočnog zgloba. P PRINCIPI PROTETIČKE I ORTOTIČKE REHABILITACIJE DECE SA UROĐENIM NEDOSTATKOM BUTNE KOSTI (LDFP) Blagojević T 1. afunkcionalnim kolenom i skočnim zglobom.2. Gavrilović B2 1 Medicinski fakultet Univerzoteta u Beogradu. rotaciju. Može biti prisutan na jednoj ili obe strane. Beograd. funkciju stajanja i hoda. Tipovi B. srca i gornjih ekstremiteta. rotacioplastike ili deze. Zbrinjavani su specifičnim protetičkim sistemom za primarnu vertikalizaciju u uzrastu od l godine. zahtevaju ozbiljnije hiruške intervencije i kompleksnije ortotičke i protetičke sisteme. elongacije natkolenice i potkolenice. kičme. rotacioplastike. prema razvijenosti acetabuluma.yu LDFP (longitudinal deficiency of the femur. C i D. kuka. Označava delimičan ili potpuni nedostatak proksimalnog dela butne kosti. Protetički tim ima na raspolaganju rešenja od povišice u obući koja egalizuje razliku u dužini ekstremiteta. kolena. partial) je novi termin u literaturi za raniji naziv PFFD (proximal focal femoral deficiency). preko potkolenih i natkolenih ortoza koje rešavaju probleme nefunkcionalnog stopala. kraća. Uglavnom su to bila deca sa tipom C i D LDFP-a. Ortopedski hirurzi i rehabilitacioni tim rešavaju probleme koji se odnose na dužinu ekstremiteta. Etiologija je uglavnom bila nepoznata. udružen sa nedostacima drugih delova donjih ekstremiteta (zgloba kuka. stopala). najčešće nepoznate etiologije. Aitken-ova klasifikacija koja se najčešće koristi za kategroizaciju LDFP-a označava ABC i D grupu. U Zavodu za protetiku Beograd u toku poslednjih pet godina uočena je pojava većeg broja dece sa ovom kompleksnom anomalijom. do specifičnih protetičkih sistema. varus pozicijom potkolenice i stopala. niti im je predlagan drugi način rešavanja anomalije. pseudoartroza butne kosti. Srbija manolat@eunet. steroidnim injekcijama i dugotrajnom fizijatrijskom lečenju. sa fleksionim kontrakturama u kuku i kolenu. Hiruške intervencije u cilju veće funkcionalnosti su osteotomije femura sa derotacijama.Otežana je funkcija stajanja i hoda. rehabilitacija . dužini femura. Cilj ovog rada je da pokaže osnovne principe zbrinjavanja dece sa LDFP-om. skočnog zgloba. prisutnosti glave femura i prisustvu veze glave i distalnih delova femura u vreme kada je završen rast. Predlažemo formiranje Nacionalnog tima za rešavanje kongenitalnih anomalija ekstremiteta kako bi se poboljšao tretman ove dece. abdukcije i spoljne rotacije. Ključne reči: LDFP. uz eventualnu valgizacionu osteotomiju femura i elongacije. Stojanović S2. Zahvaćena noga je u položaju fleksije.

teške traumatske povrede. najčešće kao posledice dijabet mellitusa.yu Obrađeno je 35 pacijenata koji su primljeni u našu Kliniku tokom 2005 god. a 3 pacijentkinje su bile domaćice. embolija i drugo).7 %) bila je dijagnostikovana Burgerova bolest. 6 pacijenata radnici.inzulinozavisni i inzulinonezavisni). Cilj rada je pokazati važnost rehabilitacionog tretmana u osposobljavanju bolesnika za korišćenje proteze kako i hodanje sa protezom. U 5 slučajeva (14. a 9 na terapiji oralnim hipoglikemicima. prosečne starosti 62 godine. Devečerski G. Labachevska V. Bošković K Klinika za medicinsku rehabilitaciju.71 %). Kod 7 pacijenta (20 %) amputacija je rađena zbog ishemijske gangrene na bazi ateroskleroze arterija donjih ekstremiteta (nedijabetesni bolesnici) a kod 2 pacijenta (5. Srbija azam@eunet.P SOCIOETIOLOŠKI ASPEKT PACIJENATA SA AMPUTACIJOM DONJIH EKSTREMITETA Novaković B. Prosečno vreme bolovanja od šećerne bolesti do amputacije donjeg ektremiteta. Ivanovska L Zavod za fizikalnu medicinu i medicinsku rehabilitaciju Skopje. Po socijalnoj strukturi 24 pacijenta su bili penzioneri. tumori (benigni i maligni). bilo je 14 godina. dok je 7 pacijenta bilo ženskog pola (20 %). kako i kongenitalne malformacije.mk Uvod: Najčešći uzroci amputacije su: oboljenja krvnih sudova (Morbus Burger.28 %) amputacija je rađena zbog akutne opstrukcije perifernih arterija nastala kao komlikacija nakon operacija na srcu (2) ili operacija arterija nogu (tromboza bypass a u 3 slučaja). .Nikolova J. Makedonija julijana_a_n@freemail. P REHABILITACIONI TRETMAN BOLESNIKA SA AMPUTACIJOM DONJEG EKSTREMITETA Argakieva . a radi sprovođenja proteisanja nakon amputacije donjeg ekstremiteta. 2 zemljoradnici. možemo zaključiti da do amputacije donjih ekstremiteta najčešće dolazi kod muškaraca starosti oko 62 godine koji boluju od periferne okluzivne arterijske bolesti. od čega je l4 njih bilo na insulinskoj terapiji. KC Novi Sad. 28 pacijenata su bili muškog pola (80 %).com. Iz gore navedeng. Zafirovska L. Adamov Đ. Pacijenti su bili uzrasta od 32 do 78 god . arterioskleroza. a samo u jednom slučaju amputacija je rađena zbog teškog osteomijelitisa kostiju potkolenica. Vodeći uzrok vaskularnog oboljenja bio je šećerna bolest – kod 23 pacijenta (65. bolesti metabolizma sa komplikacijom krvnih sudova (diabet . Skoro svi su bolovali od okluzivne bolesti perifernih arterija. Mitrevska B.

22. Razvoj različitih novih tehnika dopusta savladjivanje ovih problema. a kod 3 (7 %) radi tumora.slobodno. kod 18 (43 %) amputacija je bila radi bolesti metabolizma sa komplikacijom krvnih sudova (diabet). R. kod najvećeg broja pacijenata skor je bio 20 . dužina patrljka i funkcionalno poboljšanje korišćenjem proteza. Za analizu korišćene su metode deskriptivnih i analitičkih studija. 2 (5 %) bolesnika hodalo je sa dubkom. Mitrevska B Zavod za fizikalna medicina i rehabilitacija . amputacije su bile češće kod osoba muškog pola (62 %).1994). G. P UZROCI AMPUTACIJE I PROTETSKOG TRETMANA KOD PACIJENATA SA PODKOLENOM AMPUTACIJOM Labačevska V. a samo 9 pacijenata (18 %) su bili stariji od 70 godina. uzrast. lakše savladavanje psihološke traume radi gubitka ekstremeiteta. Pri prijemu 23 (23 %) bolesnika nisu bili vertikalizovani. Rehabilitacija je bila otežana kod pacijenata sa kontrakturom mišića patrljka. Ivanovska L. Zaključak: Rano započeti rehabilitacioni tretman omogućiće dobra priprema patrljaka. a 19 (45 %) hodali su sa patericama. a 7 pacijenata (14 %) je imalo kratak patrljak (skor 32 . a sa druge strane . a kod 5 bolesnika (12 %) nije se mogla ordinirati proteza. Makedonija labacevski@yahoo. pol. ordiniranje proteze.70 godina.bolesnik može ponovo biti aktivan član u semejnoj i u radnoj sredini. Nove tehničke mogućnosti i rani start rehabilitacije su doveli do odličnih funkcionalnih rezultata posle kojih je moguće i normalno hodanje. Kod 33 pacijenata (66 %) koji su imali duži patrljak. dezartikulacija gležnja i Chopart-ova amputaja je pokazala odlične rezultate (skor 38 .Materijal i metode: U Zavodu za fizikalnu medicinu i medicinsku rehabilitaciju u Skoplju bili su lečeni 42 bolesnika sa amputacijom donjeg ekstremiteta. Jedan pacijenat je imao izraženu fleksornu kontrakturu i bila je neophodna nadkolena reamputacija. Za ocenu je bila korišćena skala aktivnosti (Prosthetic Profile for Amputees . Nakon sprovođenja rehabilitacionog tretmana kod 37 (88 %) bila je ordinirana proteza.com Amputacije ekstremiteta dovode do estetskog i funkcionalnog deficita. Cilj našeg rada je bio analiza najčešćih uzroka podkolenih amputacija i funkcionalno poboljšanje u zavisnosti od dužine patrljka i opšteg zdravstvenog stanja.PPA. Ovo će omogućiti sa jedne strane. najveći broj osoba je bio uzrasta od 50 . kod 13 (31 %) radi oboljenja krvnih sudova. Rezultati: Od 42 (100 %) bolesnika.Skopje. 7 bolesnika (19 %) hodali su sa jednom štakom. Najčešći uzrok amputacija su bile vaskularne bolesti (52 %).42). a samo 3 (8 %) hodali su bez pomagala .posle obuke za korišćenje i hodanje sa protezom . Kod 50 pacijenata su analizirani uzroci amputacija.35). . obuka bolesnika za korišćenjem i hodanjem sa protezom. kod 8 (19 %) radi teške traume. Od 37 (100 %) bolesnika kod kojih ja ordinirana proteza 25 (68 %) obučeni su za horanje sa patericama. Gauthier Gagnon et all.

odraslu i gerijatrijsku grupu. Postignut je povećan obim pokreta u tretiranom zglobu i jačanje muskulature relevantne za protetički hod. bila je prisutna koksartroza. bol je bio prisutan u predelu ostosintetskog materijala. Stojanović S. Sprovedena je škola hoda sa protezom uz pomoć štaka na kraćim relacijama. U kabinetu Zavoda izrađeno je četvrtasto ležiste od plasitčnog materijala koje je pratilo poziciju patrljka i kroz koje je izbegnut pritisak na ožiljno tkivo od operativnog reza. primenom kineziterapijskog programa koji je bio doziran i individualan. Teofilovski M. ograničenost pokreta u zglobu kuka amputirane strane.co. Ključne reči: amputacija. patrljak. Prisutan ostosintetski materijal je otežao ali nije onemogućio protetički program. postignut je optimalan nivo funkcionalne osposobljenosti. Beograd . protetisanje P OSOBE SA AMPUTACIJAMA DONJIH EKSTREMITETA I BOLESTI ZAVISNOSTI Marković Z.njih 100 su podeljeni u tri vremenske grupe – juvenilnu. Protetički tretman je sproveden timskim radom svih članova protetičkog tima. Tomić M. Vidaković . Izrađeno je komforno ležiste. Zavod za protetiku. frakture donjih ekstremiteta. Sproveden je kineziterapijski program koji je bio doziran i individualan prema lokalnom statusu i stanju validnog ekstremiteta. Blagojević T. Blagojević T. Beograd. Fizikalnim pregledom pacijenata u Zavod za protetiku.Psihologija.Maksimović B.Ključne reci: amputacija. Omogućena je lokomocija kod pacijenta sa izraženim sniženim funkcionalnim potencijalom amputacionog patrljka. Marković Z Zavod za protetiku. Filozofski fakultet u Univerziteta u Beogradu . Srbija office@zop. Tomić M.yu Uvod: Ispitanici. Beograd utvrđjena je ograničena pokretljivost u koksofemoralnom zglobu na strani amputacije i prisustvo osteosintetskog materijala. Svi ispitanici su . pacijenti Zavoda za protetiku. Na amputacionom patrljku prisutan ožiljak od operativnog reza. Beograd. Dobrom evaluacijom statusa. mišićna snaga je bila oslabljena. Srbija zvezdana@eunet. Timskom evaluacijom nađen je najpovoljniji način za rasterećenje delova ležista proteze koja su u kontaktu sa ostosintetskim materijalom. proteza P FRAKTURE AMPUTACIONIH PATRLJAKA DONJIH EKSTREMITETA I NJIHOV UTICAJ NA PROTETIČKI PROGRAM Stojanović S.yu Frakture na strani amputacije donjih ekstremiteta zahtevaju određjenu specifičnost u protetičkom programu. Kondić K. Pacijent je pripadao gerijatrijskoj populaciji.

1 %.5 %.6 %.Македонија sencedimitrova@yahoo. Zbog toga su upoređivani rezultati dobijeni u grupi odraslih i gerijatrijskoj grupi.8 godina.osobe sa amputacijama donjih ekstremiteta U toku celog istzraživanja nije bilo među ispitanicima nijednog iz juvenilne grupe. gojaznost (BMI veći od 25) . ali je evidentno da je njihovo ispoljavanje u vezi sa genetskim. malignitet kosti – 8. tableta (anksiolitici). biološko – farmakološkim i socijalnim faktorima.01) u kontingentu starih više od 55 godina. као што су брза ресорпција.52 %. alkohola. atherosclerosis 33.3 %. statistička obrada podataka na PC računaru.3 %.2 %.4 %.70. Podaci u svakoj analiziranoj grupi su međusobno homogeni (koeficijenti varijacije su manji od 30 %).4 ± 14. појавио се нови препарат ЕТОЛАК.9 %.2 %.com Изразита распространјеност реуматичких болести и велике индивидуалне разлике у реагованју болесника на леченје омогучавају примену различитих фармакотерапијских средства.8 ± 10.6 godina i u ukupnom uzorku u intervalu 57. Mb Burger – 4. Mb Burger – 1.1 % i drugo – 0. Osnovni uzrok nastajanja bolesti zavisnosti nije poznat. u grupi starih više od 55 godina diabates mellitus – 60. Prema starosti i osnovnom uzroku amputacije u grupi starih 55 i manje godina je diabates mellitus – 42. trauma – 11. Нјегове особине. malignitet kosti – 3.7 ± 6. atherosclerosis 35.38. Димитров П.4 godina. Zaključak: Analizom rezultata ispitivanja potvrđeno je da su osobe sa amputacijama donjih ekstremiteta sklone bolestima zavisnosti (nikotin . ЕТОЛАК показуе и потврдјуе да је ефикасан и добро подношлјив препарат.3 %. Rezultati: Analizirajući starost osoba sa amputacijama donjih ekstremiteta utvrđeno je da se prosečna starost u grupi starih 55 i manje godina (n = 45) kreće u intervalu 44. P ЕТОЛАК У ЛЕЧЕНЈУ АРТРОЗА И СПОРТСКЕ ПОВРЕДЕ ЗГЛОБОВА Димитрова В. uzrokuju nastanak sekundarnih bolesti. narkotika i poremećaja ishtrane (gojaznost). obradjenih metodom deskriptivne i diferencijalne statistike. Zbog toga je neophodna edukacija i podizanje svesti među gradjanima o tome koje bolesti zavisnosti mogu da uzrokuju amputacije donjih ekstremiteta. narkotici . tablete . Ispitivane su zavisnost od nikotina. добра подношлјивост. Према нашем скромном искуству. Od bolesti zavisnosti samo je gojaznost statistički značajno zastupljena (p<0. омогушује нјегову . ретке нуспојаве.1 %. Cilj rada: Prevencija uzroka amputacija donjih ekstemimeta nastalih kao posledica bolesti zavisnosti Metode: Strukturisani upitnik opštih podataka sa 20 varijabli. alkohol . a u grupi starih više od 55 godina (n = 55) kreće u intervalu 67. Bolesti zavisnosti ili loše navike su hronični poremećaji ponašanja koji zbog ponovljene upotrebe supstanci ili načina ponašanja. Павловиќ П ЈЗУ Општа Болница Кавадарци Р.5 %.7 %. У велик арсенал добро познатих препарата који се користе у леченју ових оболенја.

Леченје је трајало 3 . али болјом подношлјивошчом. Болест је трајала три до шест мјесеца са боловима при кретанју. Имајучи у виду сва ова својства. тегобе су се смалјиле а потом сасвим изчезле. бол се сманјује и потпуно нестаје после десет дана узиманје лека. секундарним инфламаторним променама и изразитом болом при ходу. Покретлјивост зглоба спорије се упоставлја. лечили смо ЕТОЛАКОМ. уз и низ степенице. Ова група болесника није предходно лечена другим антиреуматицима а таблете ЕТОЛАК подносила је без тегоба. док се оток одржава и до 3 неделје. тако да смо код неких пацијената тек при крају примјенили физикалне процедуре и кинезитерапију. сманјенјом покретлјивошчу коленог зглоба. Инфламација нестаје у току првих седам дана. Код ове групе смо од почетка применјивали леченје са 3 таблета ЕТОЛАК на дани то 2 таблета ујутро и 1 таблета увечер. а после 10 . али и ничу.4 неделје. са честим рецидивима. Покретлјивост зглобова ограничена. У овој је групи је само један пацијент имао гастричне сметнје. У тречој групи је било 37 болесника са променама на коксофеморалним зглобовима. ЦИЛЈ – овог испитиванје био је проверити нов препарат са антиинфламаторним и аналгетичним својством. честим инфламацијом и отоком. како и ванзлобног реумзтизма. боловима у фази мируванја и при ходу. Ради лакшег прегледа и праченје. У првој групи је било 48 болесника са артрозама колених зглобова. бол. било је 27 пацијента са спортским акутним повредама зглобова и код нјих је аплицирана по једна таблета ЕТОЛАК дневно у трајану од десет дана бол се изгубио. Бол је трајала од један до осам мјесеца.14 дана узиманје лека бол. који је болји или бар једнако ефикасан као други лекови из те групе. Болест је трајала од 2 до 9 година.4 неделја леченје ЕТОЛАКОМ од 3 таблетана дан. 167 болесника оба пола и различите старости.као и ослобадјанје од благе или умјерено тежих боли код спорстске повреде. Подношлјивост одлична. оток је нестао. У току испитиванја била је веома важна сараднја са болесника. Оцене су углавном биле једнаке. У четвртој групи. Код свих пацијената урадјени су одговарајуче лабараториске анализе а повредама на зглобовима потврдјени су на рентген. сем у 3 случајева кои и далје су остале на леченју. Уз примену двије таблете ЕТОЛАК на дан – изчезавају инфламаторне променје веч у првој неделју леченја. . После 3 . постоперативних боли. поделили смо болеснике у четири групе. у облику таблете. Поред објективно потврдјеног степена поболјшанје после леченје ЕТОЛАКОМ болесници су давали и своје субјективно мишлјенје. денталне боли и др. као и оток се сманјују.примену у лешенјусвих облика реуматских болести. сасвим изчезава. У другој групи било је 55 болесника.

Koristili smo klasične terapeutske santimetre. Manojlović .com Uvod: Sindroma gornjeg otvora grudnog koša (Sy TOS) zahvaljujući svojim specifičnim osteovaskularnim strukturama. Devečerski G2. uslovljava kompresiju mišića vratne regije i dovodi do redukovane cirkulacije. a time ga svrstava u značajan socio . ambulantno lečenih u Centru za fizikalnu medicinu KCS u periodu od godinu dana. 14. Vesović – Potić V Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. Dubljanin – Raspopović E.yu Biofreez gel je prirodni preparat napravljen na bazi biljnih ekstrakta. 21 bolesnik muškog roda.ekonomski problem.Vujadinović S. 15 bolesnika je imalo operaciju na kolenu (ligamentoplastika LCA). Radovanović T. Prosečna starost bolesnika iznosila je 45 godina (25 – 65). Već posle 7. kao i limitiran obim pokreta tretiranog zgloba. kao pomoćnog terapijskog sredstva u lečenju bolesnika kod kojih su dominantni simptomi otok i bol. P ZNAČAJ FIZIKALNIH TERAPIJA U LEČENJU SINDROMA GORNJEG OTVORA GRUDNOG KOŠA Milenović N1. i 21. Otok. Beograd. Nisu se pojavile komplikacije i alergije. kod 9 bolesnika je ugrađen osteosintetski materijal (kod preloma hirurškog vrata humerusa i bimaleolarnog preloma) i 26 bolesnika je imalo entenzite i entenzopatije tetiva ramenog i lakatnog zgloba. dana videli smo napredak u smislu smanjenja otoka i bola i povećanje obima pokreta tretiranog zgloba. Svi bolesnici su imali izražen otok i bol. KC Novi Sad. . 29 ženskog roda. a bol se procenjivao VAS skalom bola. KCS. otok i ograničenje pokreta dominantni simptomi. Našim radom obuhvaćeno je 50 bolesnika. Takođe je bolesnik dobio uputstva o korišćenju Biofreez gela u kućnim uslovima..P UPOTREBA BIOFREEZE GELA U KLINIČKOJ PRAKSI Tomanović . 2Klinika za medicinsku rehabilitaciju. Gel se nanosio 20 minuta pre započinjenja kineziterapijskog protokola od strane fizioterapeuta metodom lagane masaže glađenjem u trajanju od 7 – 10 minuta. kao i ograničenje pokreta u zglobu. Cilj naše studije je da prikaže značaj i mesto korišćenja Biofreez gela. Medicinski faklutet. Srbija drmuluc8@hotmail. dana.Opačić M. što uslovljava pojavu mnogih kliničkih simptoma dovodeći time do značajne funkcionalne nesposobnosti. Popović B1 1 Zavod za reumatizam Novi Sad. uglomer.. Rezultati naše studije su prikazani tabelarno. Njihovom analizom zaključili smo da Biofreez gel ima svoje mesto u terapiji bolesnika kod kojih su bol. Srbija medicalnet@sezampro. 7. bol i obim pokreta su kontrolisani pri prvom pregledu.

U I grupi su pacijenti bez hipertenzije – kontrolna grupa. starosti od 40-60 godina. Poboljšanje je uočeno i u grupi pacijenata tretiranih DDS. Zaključak: Korištenjem fizikalnih procedura. bez obzira na pol pacijenta. stoga ovu terapiju treba favorizovati u otklanjanu simptomatologije Sy TOS. Pacijenti su bili podvrgnuti dvonedeljnom tretmanu fizikalnih elektroprocedura: u prvoj grupi korišćeni su CP .25). Cilj ispitivanja je bio da ukažemo na način rehabilitacije pacijenata sa hipertenzijom koji će dati najbolje rezultate. Marosan G i saradnici Zavod za specijalizovanu rehabilitaciju «Termal» Vrdnik. ali ono još uvek nije bilo statistički značajno i nije pokazivalo stabilan trend poboljšanja. Za praćenje efekta terapije korištena je skala pacijentove samoprocene zdravstvenog stanja (PSP).co. Ključne reči: Sindrom gornjeg grudnog otvora (Sy TOS). Srbija termal@ptt.sbb. u odnosu na početak fizikalnog tretmana. naročito UZ. godine. koji su odmah uključeni na «puni« rehabilitacioni program. Rezultati: Nakon prve sedmice fizikalnih terapija uočeno je poboljšalje u PSP koje nije bilo statistički značajno (p = 0. U drugoj grupi samo 12 pacijenata je uspelo završiti tretman bez . uočeno u pacijenata tretiranih UZ. a u drugoj grupi UZ snage 0.7 W/cm2 u trajanju od 5 min uz korištenje parafinskog ulja. Material i metode: U studiji je učestvovalo 80 pacijenata (40 muškaraca i 40 žena). tokom dve sedmice dolazi do značajnog PSP poboljšanja. Matrijal i metod: Ispitivanjem su obuhvaćene 3 grupe od po 50 pacijenata.60 godina.31). ultrazvuk. i nije pokazivalo statistističku značajnost u odnosu na pol. dijadinamik P FIZIKALNA TERAPIJA KOD PACIJENATA SA HIPERTENZIJOM Bjelica . približno slične polne zastupljenosti.012). koji su lečeni u Zavodu u periodu januar-decembar 2005. koji takođe imaju terapiju od interniste. Treća grupa su pacijenti sa HTA na prijemu 160/95 mmHg i više. imali su radiografske snimke cervikalne regije kao i pozitivne nalaze oscilografije. starosti 30 .yu .LP modaliteti DDS u trajanju od 6 min po modalitetu. II grupa su pacijenti sa terapijom za HTA i pritiskom do 150/90 mmHg. Nakon druge nedelje fizikalnih terapija uočava se stabilan pozitivan trend poboljšanja u PSP. tako da su tek od druge nedelje stavljeni na puni terapijski tretman.Vujasin R.alekmak@ns. Naročito značajno poboljšanje PSP (t = 78.yu U toku rada sa pacijentima koji boluju od hipertenzije smo uočili da nam ona predstavlja značajan ograničavajući faktor u provođenju rehabilitacije. i koji su u toku prve nedelje postepeno uvođeni u fizikalni tretman.Cilj ove studije je bio da se utvrdi efikasnost primene dijadinamskih stuja (DDS) i ultrazvuka (UZ) u pacijenata sa dijagnostifikovanim Sy TOS. p = 0. Svi pacijenti su prošli kroz kompletan neurološki i fizijatrijski pregled. Nije uočena statistički značajna razlika u efikasnosti pojedinačnih fizikalnih terapija (p = 0. Rezultati: Po obavljenom tretmanu kod kontrolne grupe smo imali najbolje rezultate.

Terepiju 1 i više puta zbog skoka pritiska. omekšavanja i smanjenja induriranih dermatofleboskleroznih ploča i infiltrata.2006. Hemodinamski nalaz . laser i selektovane proimene termomineralne vode indiferentne temperature u toku 15 . Damnjanović Z Zavod za specijalizovanu rehabilitaciju "Gamzigrad" Gamzigradska Banja. Maksimović Z.edem i voluminoznost noge. Rezultati rehabilitacije u toj grupi su lošiji nego u kontrolnoj.sniženi protoci kroz rekanalisani segment tromboziranog lumena. od kojih je 18 pacijenata imalo kruralne venske ulkuse. maceracije kože).1. a po obavljenom tretmanu rezultati rehabilitacije su bili daleko lošiji nego u III grupi gde je fiz. (U toj grupi je 47 pacijenata završilo terapiju bez prekidanja. dilatacija i insuficijencija perforantnih vena sa razvojem sekundarnih variksa.g.90 %) došlo je do smanjenja voluminoznosti noge sa poboljšanjem trofike kože i kolorita. terapije za hipertoničare nisu dovoljne. Srbija gambanja@verat. Kostić R. KCS. Beograd. lečeno je 132 pacijenta . a samo kod 3 pacijenta je fizikalni tretman bio prekidan). insuficijencijom valvula dubokih vena i insuficijencijom komunikantnih vena. Rezultati: Primenom fizikalnih agenasa . Sagledavanje morfoloskih i hemodinamskih zbivanja vršeno je ehosonografski (color Doppler duplex scan metodom -ESAOTE Megas GPX. tretman uvođen postepeno.6. kinezi. Zapažamo da 3 nedelje fiz. do 30. elektro.prekidanja. MORFOLOŠKI I HEMODINAMSKI PRIKAZ POSTTROMBOTSKOG SINDROMA I EFEKATA FIZIKALNIH AGENASA U POBOLJŠANJU VENSKE DRENAŽE Rondović D.net Uvod i cilj rada: Posttrombotski sindrom predstavlja stanje hroničnog venskog zastoja nastalog nepotpunom rekanalizacijom tromboziranog lumena dubokih vena. Institut za KVB. različiti stepeni troficnih promena (hiperpigmentacije.5 MHz). redukcije subjektivnih tegoba sa .2005. Morfoloski nalaz . kod većine bolesnika (85 . U kliničkoj slici ispoljavani su znaci različitog stepena venske insuficijencije . morfoloških i hemodinamskih zbivanja i mogućnost pomoći fizikalnim agensima u smanjenju i otklanjanju posttrombotskih sekvela.vakusak. Materijal i metod rada: U periodu od 1. znaci dermatofleboskleroze i induracije potkožnih struktura do stvaranja ulceroznih promena. a daleko bolji nego u drugoj grupi Zaključak: Kod pacijenata sa hipertenzijom su ukupni rezultati reh. deskvamacije. ekcematoidne.g.21 dan. insuficijencija valvula sa refluksnim tokom.nepotpuna rekanalizacija lumena dubokih vena različitog stepena i nivoa sa organizovanim trombotičnim masama. magneto. dok ih je čak 38 prekidalo fiz. daleko lošiji u odnosu na kontrolnu grupu. Progresivnost procesa nalaže sagledavanje problematike sa aspekta kliničkih. sa kliničkom slikom posttrombotskog sindroma. linearnom sondom 7. P KLINIČKI. Među samim hipertoničarima rezultati su bolji tamo gde je fizikalna terapija uvođena postepeno.

vreme potrebno da se pređe 4 metra pri uobičajenom i najbržem koraku. a zbog svoje perzistencije i progresije zahteva multidisciplinarni pristup u čijem timu primena fizikalnih agenasa ima značajan učinak. smanjuje agregabilnost trombocita i ubrzava neokapilarizaciju.Jović S Zavod za specijalizovanu rehabilitaciju"Gamzigrad". P EFEKAT HIPERBARIČNE OKSIGENACIJE NA FUNKCIONALNU SPOSOBNOST OBOLELIH OD DIJABETIČNE ANGIOPATIJE Damnjanović Ž. povećava elastičnost membrane eritrocita. Srbija zaklinadamnjanovic@gmail. kao i po završetku vršena su funkcionalna merenja: dužina hoda na stazi od 30 m u toku 6 minuta. smanjuje viskoznost plazme. Učinak fizikalnih agenasa na morfološka i hemodinamska zbivanja praćeno je ehosonografskim kontrolama sa nalazom za bolju rekanalizaciju lumena i bolju vensku drenažu. Gamzigradska Banja. Zaključak: Primena HBO povećava funkcionalnu sposobnost kod obolelih od dijabetične angiopatije čime omogućava njihovu veću fizičku aktivnost i poboljšanje kvaliteta života. izostajanjem grčeva. Zaključak: Posttrombotski sindrom predstavlja težak oblik hronične venske insuficijencije. vreme potrebno za pet ponovljenih ustajanja sa stolice. u toku 60 minuta. po 10 seansi kontinuirano. maksimalan 25. mogućnost održavanja ravnoteže pri stajanju (10 s). Primenjen je test ekvivalenthih parova za dva zavisna uzorka (Wilcoxon-ov test) koji je pokazao statistički značajnu razliku između vrednosti izmerenih pre i posle tretrmana.2 ATA. . Rezultati: Učinak za svako od funkcionalnih merenja ocenjivan je od 1 (najgori) – 5 (najbolji). Minimalan broj bodova za svakog ispitanika bio je 5.303 MK sa 100 % kisenokom na 2. Kostić R. Rozman . Cilj: Pokazati kako HBO utiče na funkcionalnu sposobnost obolelih od dijabetične angiopatije. Metod: Prospektivnim kliničkim istraživanjem obuhvaćeno je16 bolesnika kod kojih je primenjena HBO u jednomesnoj komori ruske proizvodnje BLKS .com Uvod: Hiperbaricna oksigenacija (HBO) difuzno povećava količinu kiseonika u tkivima na račun fizički rastvorenog kiseonika u plazmi i tako otklanja ili ublažava hipoksiju čime poboljšava cirkulaciju krvi. Pre početka lečenja.smanjenjem napetosti i bolnosti. Vujinović D. postizanja lakšeg koraka.

Srbija tanja5@eunet. uzrokovan preteranom akumulacijom limfe. Cilj rada je da prikažemo naša iskustva u radu sa ovim aparatom. Bol i klaudikacije su smanjene(95 %). Nastaju promene na zidovima arterija. Devečerski G. interniste. U tretman je uključen 31 pacijent. a samim tim i kvalitetnijem načinu života Ključne reči: hipobarična terapija. te retko malignom alteracijom. klaudikacije.fizijatri uz konsultaciju vaskularnog hirurga.Vrednosti krvnog pritiska se nisu značajnije menjale.yu Oboljenja arteriskih krvnih sudova izazivaju cirkularne smetnje u ekstremitetima što dovodi do značajnih promena u funkcionisanju lokomotornog aparata. Milić Z Klinika za medicinsku rehabilitaciju. nelagodnošću i bolom. ograničene fizičke aktivnosti i smanjenja funkcionalne sposobnosti donjih ekstremiteta. U lečenju ovih stanja značajno mesto zauzima intermitentna hipobarična terapija. Negativan pritisak koji se postiže izvlačenjem vazduha uzrokuje delimične promene čvrstine i elastičnosti tkiva i krvnih sudova. najčešće ekstremiteta. a radijus kretanja povećan. Zaključak: Primenom intermitentne hipobarične terapije uz pomoć vreće postižu se smanjenje obima ekstremiteta i povećanje temperature što doprinosi smanjenju bolova i kvalitetnijem hodu. . To ima za posledicu bolju prokrvljenost tretiranog područja. funkcionalna sposobnost P ULOGA I ZNAČAJ APARATA “GREEN SACK” U TRETMANU LIMFEDEMA DONJIH EKSTREMITETA Mitrović T. Aparat «Green sack» je terapeutski masažni sistem koji principom usisavanja stvara podpritisak u posebnoj za to izrađenoj vreći ili ventuzi. postepeno dolazi do gubitka mišićnih vlakana i demijelinizacije perifernih nerava. obim pokreta. Na taj način se u željenom delu tela vrši masaža i drenaža. Naši rezultati ukazuju da je obim ekstremiteta smanjen kod većine pacijenata (92 %).Obim pokreta i mišićna snaga se nisu značajnije menjali. čestim upalama. Milić Z Klinika za medicinsku rehabilitaciju. Klinički centar Novi Sad. To je stanje koje se manifestuje osećajem težine. poboljšanu ishranu ćelija te bržu regeneraciju tkiva.yu Limfedem je otok dela tela. Praćeni su sledeći parametri: obim ekstremiteta. (16 žena. Srbija prkisa@ptt. Temperatura kože je povećana nakon tretmana za 4 stepena Celzijusa. bol.15 muškaraca) prosečne starosne dobi 55 godina. Tretirani su pacijenti sa stenozom i okluzijom arterija donjih ekstremiteta. Ovo uslovljava pojavu specifičnih i nespecifičnih simptoma koji dovode do atrofije mišića. Krivokuća J. mišićna snaga. Indikacije za uključivanje u terapiju postavljali su lekari specijalisti . kozmetičkim defektom.P REZULTATI PRIMENE INTERMITENTNE HIPOBARIČNE TERAPIJE APARATMOM « GREENSACK» Krivokuća J. Devečerski G. Klinički centar Novi Sad. temperatura kože i vrednosti krvnog pritiska. patofiziologa.

noge i minimalnim otokom. prikaže pozitivno dejstvo primene aparata "Green vacum". skoro normalizovane pokretljivosti u skočnom zglobu. vrednosti krvnog pritiska.yu Sprovođenje medicinske rehabilitacije kod pacijenta sa prelomom i narušenom cirkulacijom na donjim ekstremitetima svakako je otežano i sa dosta problema. Pacijent je posle 3 nedelje hodao sa štapom i bez claudicaio intermitens do 600 m. claudicatio intermitens pri hodu do 100 m. Jakovljević D. hipobarična pulsirajuća terapija P ISHOD LECENJA APARATOM "GREEN VACUM" KOD PACIJENTA SA PRELOMOM I NARUŠENOM CIRKULACIJOM NA DONJIM EKSTREMITETIMA Adamov Đ. Pre i nakon primenjene terpije pratili smo sledeće pametre: merili smo obim ekstremiteta. Bol u donjim ekstremitetima 3. uz osecaj"slabosti" I "hladnoce" u donjim ekstremitetima. Temperatura kože se povisila do 370 C. Mišićna snaga mm. Srbija djordje@ns. a klaudikacioni bol je izostao kod 55 %. sa gipsanom imobilizacijom. klaudikacioni bol. Pacijent je uključen na aparat sa vakum vrećom i imao je uporedo kinezi vežbe. Ključne reči: limfedem.donjih ekstremiteta 6.sbb. lako primenljivih i efikasnih terapijskih procedure u lečenju limfedema na donjim ekstremitetima.Nastaje kao rezultat poremećaja odnosa između opterećenja i sposobnosti limfnog sistema da odstrani proteine i tečnost iz kapilarne filtracije koji nisu vraćeni kroz venske fenestere.5 godine bolove u potkolenicama i stopalima. Bol se smanjio na 3. Obim pokreta na donjim ekstremitetima i 7. Vrednost krvnog pritiska. U 95 % bolesnika smanjen je subjektivni osećaj težine u donjim ekstremitetima. Obim na donjim ekstremitetima 5.Temperatura kože 4. Pre preloma imao je oko 1. Cilj rada je bio da se pokaže značaj i uloga aparata »Green sack» u terapiji limfedema na donjim ekstremitetima. Klinički centar Novi Sad.co. Th: pacijent je uzimao . U Klinici za medicinsku rehabilitaciju lečeno je 15 pacijenata starosti od 40 do 70 godina sa limfedemom na donjim ekstremitetima. Tokom tretmana praćeni su sledeći parametri: 1. Novaković B Klinika za medicinsku rehabilitaciju. obim pokreta. Indikaciju za primenu ove terapije postavljali su lekari specijalisti fizijatri. Od med. Pre uključivanja obrađen je od strane vaskularnog hirurga. Krvni pritisak je varirao unutar 10 mmHg. mišićnu snagu. Nakon primene 15 terapija obim ekstremiteta se smanjio u značajnoj meri (3 . Cladicatio intermitens 2. a cirkulacija na donjim ekstremitetima sa Duplex scan om.5 cm). Zaključili smo da je primena ove metode jedna od vrlo specifičnih. koji je konzervativno lečen od strane ortopeda. Pacijent je pri padu zadobio prelom. temperaturu kože kao i subjektivni osećaj težine u donjim ekstremitetima pre i posle primene limfne drenaže. Cilj rada je da se kroz prikaz pacijenta sa bimaleolarnim prelomom noge i cirkulatornim smetnjama. ojačane mišićne snage mm.

Amlopin a 5 mg 2 x 1/2. SF36 kvalitet življenja (stanje). Plečić . Sa aparatom "Green vacum" dobili smo jos jednu efikasnu terapiju. BDI. Rašković S. bol P PSIHOLOŠKA OBELEŽJA PACIJENATA TRETIRANIH ‚‚GREENSAC‚‚ APARATOM TOKOM PROJEKTA ‚‚EUREKA‚‚ Platiša N Klinika za medicinsku rehabilitaciju. STAI. terapijske procedure i hospitalizaciju doživljava kao visoko stresne što zahteva praćenje psihičkih korelata somatskog poremećaja kao i njihovih varijacija.Alergologija.Subotić R. Sajerman S Služba za unutrašnje bolesti . Subjekti: prate se psihometrijski parametri grupe od 12 ispitanika koji su tretirani ‚‚greensac‚‚ aparatom.05). koja daje dobar. Navedeni pokazatelji su indikatori kako stresa u kontaktu sa terapijskim procedurama u hospitalnim uslovima tako i subjektivnog osećanja umanjene bolnosti. Paracetamol a 500 mg 1 .02). Uobičajene manifestacije su . claudicatio intermitens. otok.3 x 1 i Tbl. Metod rada: primenjuje se test-baterija pre početka fizikalnog tretmana i testovi za procenu stanja nakon završenog tretmana. Za psihološku detekciju su korišćeni: BFI. Srbija mmnesa9@Eunet. cirkulacija.NAŠI REZULTATI Vilotić . pozitivan efekat kod pacijenta. Dva ajtema koja se odnose na kvalitet života beleže statistički značajno ‚‚pogoršanje‚‚ stanja (p < 0. Srbija drrs@ptt.04 i 0. oporavkom i poboljšanom cirkulacijom na donjim ekstremitetima. Rezultati: U okviru malog uzorka. Tomić D.yu Uvod: pacijent dijagnostičke.. P UČESTALOST KLINIČKIH POJAVA U TOKU SISTEMSKOG ERITEMSKOG LUPUSA . Cilj rada je da se uoče i porede psihološka obeležja pacijenata pre i nakon tretmana ‚‚greensac‚‚ aparatom. Na ajtemu koji se odnosi na umanjenje bolnosti. koji je rezultirao ovde sa dobrom sanacijom preloma.01) nakon propisanih procedura. Trental a 400 mg 2 x 1.yu Uvod: Klinička slika sistemskog eritemskog lupusa manifestuje se simptomima zahvaćenosti jednog ili istovremeno više organa i sistema.Drag. Zaključak: praćenje psiholoških obeležja pre i nakon aplicirane fizikalno terapijske procedure beleži testovna odstupanja na malom broju ajtema. Ostali testovi ne beleže značajne razlike. Bolnica Valjevo. uočava se statistički značajan porast situacione anksioznosti (p < 0. Tbl. Ključne reči: prelom. Klinički centar Novi Sad.Knežević V. Bezinovićeve skale self-koncepta (karakterisitike). beleži se poboljšanje (p < 0.

brzo umaranje je imao 31 ispitanik. poremećaj srčanog ritma bio je prisutan kod 5 ispitanika.4 %. epi napade. bolove i otoke zglobova imao je 31 ispitanik što čini 91.9 %.2 %. serozitis. Zaključak: na ispitivsnom uzorku zaključujemo da su zamaranje. konverzvina i depresivna reagovanja. osobenostima starih (polimorbiditet. razdražljivost.rezignacija). Stojanović S. gastrointestionalne tegobe imalo je 10 ispitanika. izbor bolesnika. analiza dobijenih rezultata. povišena temperatura. Pojava ovog sindroma uslovljena je ličnošću radnika (ambiciozan. malaksalost najučestalije kliničke manifestacije lupusa prema anamnestičkim podacima.4 %. samarićanin). Metodologija rada: sadrži nekoliko etapa .7 %. što čini 41.formiranje upitnika. poremećaj pamćenja. hematološki poremećaji. dispneju je imalo 18 ispitanika. što čini 50 %.2 %.8 %. U vreme postavljanja dijagnoze bolesti najmlađi ispitanik imao je 16 godina. interpretativnost.8 % od ukupnog broja ispitanika. kožne promene imao je 31 ispitanik što čini 91. što čini 85. što čini 47. vrtoglavice. 29 žena i 5 osoba muškog pola. što čini 91. Odlikuje ga neprimetan.2 %. presavestan. raspoloženja) dalo je podatak 14 ispitanika.fizička iscrpljenost. sto čini 58.Maksimović B Zavod za protetiku Beograd. Gubitak u telesnoj težini prijavilo je 17 ispitanika. Za prisustvo CNS tegoba (glavobolje. artritis/artralgije. karakretistične kožne promene. Cilj rada: Utvrđivanje najčešćih kliničkih manifestacija kod obolelih od sistemskog eritemskog lupusa. alergiju na lekove imalo je 10 ispitanika što čini 29. malaksalost. Tok bolesti može biti blag do fulminantnog sa potencijalno fatalnim ishodom. depersonalizovan odnos prema pacijentima. mišljenja.slabost. Bolesnici su izabrani metodom slučajnog izbora iz grupe pacijenata kojima je postavljena dijagnoza sistemskog eritemskog lupusa naosnovu revidiranih ACR kriterijuma.Oralne ulceracije imalo je13 ispitanika što čini 38.Svim bilesnicima je uzeta detaljna anamneza. što čini 14. Blagojević T.stagnacija .2 %. sporiji oporavak. statistička obrada podataka. P SINDROM IZGARANJA U REHABILITACIJI STARAČKE POPULACIJE Vujko M. psiho - . Božović Lj.urađeni standardni laboratorijski testovi i imunološke analizeuz neophodna dopunska ispitivanja. a najstariji 61 godinu. Rezulati rada: Fotosenzitivnost je postojala kod 20 ispitanika što čini 58.2 %. Srbija vujko@verat. na malaksalost se žalilo 29 ispitanika. Vidaković . povišen krvni pritisak iznad 140/90 imalo je 20 ispitanika. što čini 29. alopecija se javila kod 16 ispitanika. postupan gubitak smislenosti vlastitog rada (entuzijazam . bolovi u mišićima i zglobovima. nesvestice.Analizirana su 34 ispitanika.3 %. a javlju se i znaci oštećenja bubrega i centalnog nervnog sistema.1 %.net Zadravstveni radnici i saradnici koji učestvuju u rehabilitaciji starih osoba podložni su sindromu izgaranja. psiho . što čini 52.

u KC Srbije). Treba li naglašavati da lekari imaju izrazito važnu ulogu u suzbijanju pušenja. Gavrilović B1. težini. odgovarajućoj tel. rehabilitacija P FIZIJATAR I DUVANSKI DIM Grujičić B . izloženost duvanskom dimu u okruženju. . stavovi. Rumunija 43. jednaka zastupljenost oba pola. zdravoj ishrani. starost. Kod pušača primenjeni testovi: Fagestrom. ponašanje / odvikavanje. Beograd 2 Bolnica za prevenciju i lečenje CV oboljenja mozga "Sv. Ross.socijalni problemi. česte teme smrti) i načinom organizacije rada u rehabilitacionoj ustanovi (jasnoća ciljeva poslovanja. bivših pušača 18 %. prestanku pušenja. Sadržaj upitnika: demografski podaci / podaci o radnom mestu. Zaključak: U proseku su višegodišnji pušači i srednje teški zavisnici. međusobni odnosi. Irska 7. 37 % lekara su pušači prema istraživanju sprovedenom 2001 g. naročito kod muškaraca (npr.2 %. prosečna starost pušača 44. prosečni indeks paklo /godina bio je 49. Srbija anjev@eunet. problem nagradjivanja). ali su svesni da svojim mogućim primerom zdravog načina života (bez pušenja) mogu uticati i na širu zajednicu.8 % u Velikoj Britaniji. Metod: Obuhvaćeno je svih 16 fizijatara zaposlenih u Zavodu. stavove.yu 1 Uvod: Glavni faktor rizika po zdravlje (povećava rizik za preko 30 bolesti) koji se može izbeći je pušenje. Sava". jer nas većina ljudi smatra pravim izvorom znanja i saveta vezanim za zdravlje uopšte. srednja vrednost stepena nikotinske zavisnosti merena Fagestrom testom je 4. kolegama i – samom sebi. Preventiva: stalna edukacija radnika u cilju uspostavljanja što fleksibilnijeg odnosa prema poslu.3. Makedonija 42. Stoga je važan zadatak fizijatara i promocija zdravog načina života kroz edukaciju pacijenata (najbolje ličnim primerom) o regularnoj fizičkoj aktivnosti. Rezultat: Stalnih pušača 37. Beograd. Gvozden M1. što predstavlja značajne teškoće u uspešnosti odvikavanja.8 %. U Evropi istraživanja prevalencije pušenja kod lekara ukazuju da države sa dužom tradicijom podizanja nivoa svesti o štetnosti duvana imaju značajno nižu prevalenciju pušenja kod lekara (npr.4 %. navika pušenja. Marković M1. 6. Ključne reči: sindrom izgaranja. izloženost duvanskom dimu. ista prevalencija gotovo preslikava stanje u opštoj populaciji.8 god. Cilj rada: Istražiti prevalenciju pušenja. Rezultati su statistički analizirani.5 %.1. odvikavanje. kod fizijatara zaposlenih u Zavodu za protetiku. U ostalim državama. ponašanje. Nikčević LJ2. Švedska 14 %). te i u Srbiji. Pavković S1 1 Zavod za protetiku.

Analizirani su izvestaji o povredama na radu u ispitivanom periodu.58 % povreda dogodilo na putu od kuće do posla i obratno.8 %) i gornjih (31.ni. U tom periodu se dogodilo 584 povreda na radu.4 %) ekstremiteta.yu Povrede na radu predstavljaju znacajan medicinski i ekonomski problem u našoj sredini. Među povredama donjih ekstremiteta dominiraju frakture (43. .2 %) i distorzije (31.4 %). Najveći broj izgubljenih radnih dana je zbog fraktura (115.4 %). Najveći broj povređenih radnika se registruje ponedeljkom između 8 i 10 sati. Srbija joca@medfak. Smatramo da rezultati ovog istraživanja mogu imati praktičnu primenu u prevenciji i smanjenju težine povreda na radu u metalskoj industriji.2 %) se dogodio na samom radnom mestu dok se 28. Među povredama dominiraju povrede donjih (54.7 radnih dana.3 %) i Septembru (12. Prosečna dužina bolovanja zbog povreda u metalskoj industriji je iznosila 63.ac. Manić S Medicinski fakultet Niš.P POVREDE NA RADU U METALSKOJ INDUSTRIJI Jovanović J. Cilj ovog istraživanja je analiza povreda na radu u metalskoj industriji u proteklih pet godina. Najveći broj povreda na radu se događa u mesecu Maju (14.4 radnih dana). Stevanović V. Najveći broj povreda (71.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful