ŠESTI KONGRES FIZIJATARA SRBIJE I CRNE GORE sa međunarodnim učešćem ZBORNIK RADOVA

Šesti kongres fizijatara Srbije i Crne Gore Vrnjačka Banja 2006 ZBORNIK RADOVA

* Izdavač Udruženje fizijatara Srbije i Crne Gore * Za izdavača Milica Lazović Vladislava Vesović - Potić * Redaktor Ranka Krunić - Protić * Prelom teksta Dragan Vulović Aleksandar Grujić * Dizajn korica Miloš Petrović * Tehnički saradnik Aleksandar Grujić * Štampa Pelikan prim - Niš * Tiraž: 500

Udruženje fizijatara Srbije i Crne Gore

6. KONGRES FIZIJATARA SRBIJE I CRNE GORE
sa međunarodnim učešćem

ZBORNIK RADOVA

Vrnjačka Banja 01 - 04. novembar 2006. godine

Organizacioni odbor
Prof. dr Milica Lazović, predsednik Prof. dr Vladislava Vesović - Potić, potpredsednik Dr Dejan Stanojević, potpredsednik Prim. dr Đorđe Adamov Prof. dr Branislav Bobić Doc. dr Miodrag Veljković Prof. dr Gordana Devečerski Dr. med sc Sofija Žitnik - Sivački Prof. dr Stevan Jović Doc. dr Ljubica Konstantinović Prim. dr Ranka Krunić - Protić Dr. med sc Milan Obradović Prim. dr Vesna Simonović Dr. med sc Mirko Teofilovski Doc. dr Milisav Čutović Dr Željana Škarić - Karanikić Prof. dr Laslo Švirtlih

Naučni odbor
Prof. dr Vladislava Vesović - Potić, predsednik Dr. med sc Slobodan Branković Prof. dr Gordana Devečerski Doc. dr Aleksandar Đurović Prof. dr Miodrag Jevtić Prof. dr Stevan Jović Prof. dr Zoran Kojović Doc. dr Ljubica Konstantinović Prof. dr Milica Lazović Doc. dr Dragana Matanović Prim. dr Vukašin Mihajlović Prof. dr Ivana Petronić Prof. dr Gordana Popović Doc. dr Slobodan Radović Prof. dr Nada Rotović Prof. dr Kosta Savić

Sekretari
Prim. dr Ranka Krunić - Protić, generalni sekretar Dr. med sc Mirjana Kocić Prim. dr Dragan Vulović

godine. ubeđena sam da će ovaj Kongres i knjiga koja ga prati. sa Specijalnom bolnicom „Merkur“ predstavlja najsavremeniju medicinsku ustanovu za dijagnostiku. sa visokim kvalitetom smeštajnih objekata. o čemu govore ostaci bazena za kupanje i stari rimski izvor „Fons Romanus“. stvaraju uslovi za organizovanje banje kao lečilišta. uz konsultovanje najsavremenije svetske literature. što čini oazu zdravlja. da bi sve obrađene teme predstavljale srž onog što se danas radi u svetu i kod nas. Kroz mini simpozijume obrađeno je osam tema u 30 radova i to rehabilitacija bolesnika sa endokrinim i metaboličkim bolestima. Srpskog lekarskog društva – Sekcije za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. beleži se interesovanje lekara za vrnjačke vode. Društva ljekara Crne Gore i Specijalne bolnice za lečenje i rehabilitaciju bolesti organa za varenje i šećerne bolesti „Vrnjačka Banja“. koja svojom tradicijom. Danas Vrnjačka Banja. 2005. primena funkcionalnih testova u rehabilitaciji i balneoklimatoterapija. Do sada je održano 3 Kongresa fizijatara Srbije i Crne Gore kao i isto toliko Fizijatrijskih dana. Za poster prezentacije prihvaćeno je 132 originalna stručna rada. prevenciju. u tome značajno pomoći. ali se tek proglasom Osnovatelnog fundatorskog društva 1868. Kako je neophodno da savremeni fizijatar praktičar pomno i kontinuirano prati šta se u svetu nauke i medicinske prakse dešava. sa lezijom centralnog motornog neurona i kompresivnim neuropatijama kao i deca. Istorija korišćenja vrnjačkih mineralnih voda seže u duboku prošlost. sa malignim oboljenjima. godine. Svakako da najveća zasluga za to pripada autorima predavanja po pozivu i slobodnih saopštenja koji su uložili sve svoje znanje i iskustvo. . U slobodnim temama najveći broj radova je iz oblasti rehabilitacije bolesnika sa ortopedskim povredama i reumatičnih bolesnika. restorana i velnes centara. godine postalo redovan član ISPRM-a (International Society of Physical and Rehabilitation Medicine). lečenje i rehabilitaciju organa za varenje i šećerne bolesti. Udruženje fizijatara Srbije i Crne Gore je osnovano 2003. Kasnije. sredinom XIX veka. blagom umereno-kontinentalnom klimom bez vetra i bogatim kulturno istorijskim nasleđem u okolini.UVODNA REČ Šesti kongres fizijatara Srbije i Crne Gore održava se u Vrnjačkoj Banji. a obrađeni su i prevencija i rehabilitacija bolesnika sa osteoporozom. da bi dve godine kasnije. Ovogodišnji kongres se održava u organizaciji Udruženja fizijatara Srbije i Crne Gore. topline i zadovoljstva. predstavlja najpoznatiji zdravstveni i turistički centar Srbije. Ovaj Kongres se održava nakon razdruživanja državne zajednice Srbije i Crne Gore i to će biti prilika da se na Skuštini fizijatara dogovorimo o daljem organizovanju Fizijatara Srbije i Crne Gore.

Da bi se izdavanje Zbornika uspešno okončalo. dr Milica Lazović Predsednik Organizacionog odbora Kongresa . Mnogo napora je potrebno da se ovakav Kongres osmisli. potrebna je i znatna finansijska podrška. Da nije bilo svesrdnog rada svih članova Organizacionog i Naučnog odbora ova manifestacija i knjiga koja je prati sigurno ne bi bili tako sveobuhvatni i kvalitetni. Republike Srpske i Federacije Bosne i Hercegovine. Dugujemo veliku zahvalnost svima koji su doprineli da Zbornik radova u ovakvom obliku ugleda svetlost dana. a Farmaceutske kuće su u tome značajno pomogle.Zadovoljstvo je što je jedan broj radova iz Republike Makedonije. razrešavanju nedoumica koje postoje u svakodnevnom radu što bi opravdalo održavanje Konresa svake kalendarske godine. razmeni mišljenja. a takođe i svima koji će svojim prisustvom na Kongresu doprineti proširenju naših znanja. realizuje i da se na sam dan održavanja pojavi i Zbornik radova. Prof.

SADRŽAJ: .

Tako je ukazano na vrlo veliki značaj korekcije nivoa LDL čestica i sprečavanja njihove transformacije u mali gusti LDL. kao što je UKPDS (United Kingdom Prospective Diabetes Study). Velike prospektivne studije. uzrast. a zadnjih godina poprima razmere prave epidemije u zemljama bivšeg istočnog bloka (1). Ovi nalazi su usmerili istraživanja na kontrolu poremećaja metabolizma lipida. odnosno nasledna komponenta za nastanak ateroskleroze u ranom životnom dobu) i promenljivi (dislipidemije.Tema I REHABILITACIJA BOLESNIKA SA ENDOKRINIM I METABOLIČKIM BOLESTIMA ULOGA FIZIČKE AKTIVNOSTI U TRETMANU DISLIPIDEMIJA U ERI STATINA Lazović M1. da je danas mortalitet u Srbiji na drugom mestu u svetu. Povišeni nivo ovih čestica značajno ubrzava proces njihove oksidacije ali i glikozilacije i tako u značajno većem obimu podstiče nestabilnost i aktivira mehanizme rupture ateroskleroznog plaka. opisani su i predisponirajući faktori rizika: gojaznost. 2Klinika za medicinu rehabilitaciju. Komplementarne studije poremećaja metabolizma lipida su pokazale da se tip2 dijabetesa odlikuje značajno većom produkcijom malih gustih LDL čestica nego u nedijabetičara. mala fizička aktivnost. dijabetes melitus. Brojne epidemiološke studije i klinička istraživanja pokazala su da klasični faktori rizika mogu biti nepromenljivi (pol. Devečerski G2 1 Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. Ateroskleroza se manifestuje kao ishemijska bolest srca. Iako danas tačno neznamo sve uzroke i patofiziologiju ateroskleroze. sedanterni način života. pozitivna porodična anamneza za KVB u ranijem životnom dobu. smatra se da se njen nastanak može dobrim delom objasniti postojanjem faktora rizika (4). abdominalna gojaznost. jer se odvija bez simptoma dok se tri četvrtine poprečnog preseka arterije ne obstruira ateromom. Pored ovih glavnih faktora rizika. Srbija lazovica@eunet. . KC Niš. etničke karakteristike i psihosocijalni faktori (5). ako je primenjena bez intenzivne korekcije drugih faktora rizika da značajno smanji rizik od pojave infarkta miokarda (IM) i moždanog udara(6).yu Uvod Ateroskleroza je vodeći uzrok mortaliteta u razvijenim zemljama sveta. Razvoj ateroskleroze je podmukao. Dosadašnja ispitivanja su ukazala da postoji vrlo kompleksna povezanost faktora rizika za pojavu KVB i da oni deluju sinergistički. cerebrovaskularni insult i periferna vaskularna bolest (3). Tako. hipertenzija i pušenje). odmah iza Rusije (2). Klinički centar Novi Sad. utvrdile su da striktna kontrola glikemije nije dovoljna.

kao i kod osoba koje su podvrgnute visokim telesnim opterećenjima (17). Mehanizam kojim FT deluje na lipoproteine u plazmi je višestruk i vezan je za promenu aktivnosti enzima lipoproteinske lipaze (LPL) (14) kao i transferskih proteina (13). potrebno je praćenje bolesnika. Povećana aktivnost LPL je ustanovljena u masnom tkivu i mišićima atletičara. Fizička aktivnost i lipoproteini Fizički trening i druge nefarmakološke metode imaju veliku ulogu u „statinskoj eri“ ali ne samo kao dopuna terapije već i u samostalnoj prevenciji ateroskleroze. dovodi do povećanja HDL-C na račun povećanja HDL2 i smanjenja triglicerida kod muškaraca. smanjenjem faktora rizika i stope mortaliteta i morbiditeta(7). kontrolisanoj studiji NCEP Step 2 program nije dao značajne rezultate u sniženju LDL-C kod osoba koje su imale samo dijetu. FT umerenog intenziteta dovodi do porasta HDL-C i to se zapaža već prvih meseci posle akutnog IM. Za vreme lipolize triglicerida iz VLDL-a. Fizički trening (FT) utiče na profil lipoproteina u krvi.3 mmol/l (1). imaju za 20-35% veće vrednosti HDL-C (15). randomiziranoj. a sekundarni cilj je povećanje HDL-C na vrednosti iznad 1mmol/l i smanjenje triglicerida na nivo manji od 2. Primarni cilj je smanjenje nivoa LDL-C na vrednosti manje od 2. fosfolipidi i apoproteini se prenose na nascentne HDL čestice koje luči jetra. oslobođeni holesterol. Utvrđeno je da sportisti. može uzrokovati porast nivoa HDL-C u cilju zagarantovanog . Ovaj uticaj zavisi od intenziteta i dužine fizičke aktivnosti. te dolazi do povećanja nivoa HDL-C u plazmi. Eksperimentalne studije pokazuju da je aktivnost LPL ekstenzornih mišića utreniranog kolena viša no u neutreniranim mišićima (18). Fizička aktivnost i dijeta mogu značajno da utiču na stanje lipidemije i tek kada ove mere ne pokažu željene rezultate treba terapiji pridodati antilipemijske lekove (8) Primarne i sekundarne preventivne studije pokazale su da fizička aktivnost povećava nivoe kardioprotetivnog lipoproteina HDL2 i smanjuje aterogene lipoproteine (9. U odnosu na subfrakcije HDL-C pokazano je da FT dovodi do porasta HDL2 koji ima inverzan odnos sa ishemijskom bolešću srca (16). kod srednjeg rizika nefarmakološke mere ili medikamenti ako je to potrebno i u kategoriji visokog rizika (IBS i/ili diabetes) nefarmakološke mere i medikamenti.6 mmol/l. Najznačajniji efekat fizičke aktivnosti na nivoe plazmatskih lipoproteina odnosi se na HDL-C.U AHA/ACC preporukama za vođenje pacijenata nakon preležanog IM navodi se da su povećanje fizičke aktivnosti i regulacija lipidnih nivoa od presudnog značaja. Vežbama uzrokovana povišena lipolitička aktivnost sa kataboličkim efektom na trigliceride i poboljšanim fluksom VLDL-a.10. a nisu bile podvrgnute fizičkom treningu (12). u odnosu na osobe koje ne upražnjavaju fizičku aktivnost. 14).11) U jednogodišnjoj. Kod bolesnika sa niskim rizikom. Fizička aktivnost povećava aktivnost lipoproteinske lipaze čime se smanjuje nivo triglicerida i povećava nivo HDL-C. Mehanizam ovog dejstva nije u potpunosti rasvetljen ali se verovatno ostvaruje preko enzima uključenih u metabolizam lipida (13.

Povećanje HDL-C se kreće od 5-16%. Aktivnost hepatične lipaze je smanjena pri teškom mišićnom radu. uzimanjem alkohola i pušenjem. Hol/HDL-C i značajno povećan HDL odnos. Fizička aktivnost dovodi do redukcije triglicerida i VLDL-C i do značajnog povišenja HDL-C. Vizička aktivnost visokog intenziteta dovodi do redukcije holesterola za 5-7% (6). a kod starijih preko 65 godina za 15%. koja imaju za cilj da umeremo povećaju minutni volumen srca. LDL-C za 7-12% (21). Ovakav pristup kod bolesnika sa hiperlipidemijom bez KBS doveo je do redukcije lipidnih i nekih nelipidnih faktora rizika nakon 3 meseca. trigliceridi. pokazala je. S druge strane dokazani su povoljni efekti fizičke aktivnosti u primarnoj i sekundarnoj prevenciji KBS (12). Od nelipidnih faktora rizika bitno su smanjeni BMI. VLDL/C i LDL-C. tako i u grupi posle petogodišnjeg FT. Intenzivan FT dovodi do porasta HDL-C kod mlađih osoba za 14%. Nakon 6 meseci praćenja statistički značajno su redukovani ukupni holesterol. da je ova grupa imala značajno povišene vrednosti . Studija na 3333 odraslih osoba koji su imali fizičku aktivnost najmanje 30 minuta 3 puta nedeljno. kako u grupi bolesnika posle akutnog IM i četvoronedeljnog FT. Fizička neaktivnost je značajan faktor rizika u razvoju koronarne ateroskleroze. Povećana aktivnost LCAT nađena je kod atletičara i dobro utreniranih muškaraca (17). Povećanje aktivnosti hepatične lipaze često se može videti kod bolesnika sa hipertrigliceridemijom. Značajno su smanjeni i atertogeni odnosi LDLC/HDL-C. dinamska opterećenja. Efekat FT na trigliceride se ne ogleda samo u utrošku masnih kiselina iz VLDL-a za energetske potrebe već i na redukovanoj sintezi VLDL-a u jetri (18). brzi hod od 30 do 60 minuta. tako da redovno fizičko vežbanje udruženo sa dijetom sa nisko zasićenim mastima i sa malo holesterola kod muškaraca i žena sa viškom telesne mase poboljšava nivo HDL-C (21).001). Porast HDL-C. Fizički trening koji se preporučuje osobama sa visokim rizikom za KBS u primarnoj i sekundarnoj prevenciji su aerobna. a visoko značajno nakon 6 meseci praćenja. što je u neposrednoj vezi sa nivoima triglicerida.11).44%. HDL-C je povišen za 19. a nezavisno deluje i na smanjenje dijametra LDL i HDL čestica (20). ventilaciju i potrošnju kiseonika. 30 minuta u odnosu na muškarce koji su bili samo na dijeti ili onih u kontrolnoj grupi koji nisu bili ni na dijeti (p<0. Fizička aktivnost. Fizička aktivnost povećava i aktivnost enzima lecitin holesterol acetil transferaze koji podspešuje prenos masnih kiselina iz lecitina u holesterol za vreme stvaranja HDL-a. Svi aterogeni odnosi osim Hol/HDL-C su bitno promenjeni. rezultat je umerenog. dinamskog FT (10. telesnom masom. U prva tri meseca praćenja značajno su redukovani ukupni holesterol. LDL-C i visoko statistički sniženi trigliceridi. sistolni i dijastolni krvni pritisak i fibrinogen. 3 do 4 puta nedeljno je minimalno preporučena fizička aktivnost u prevenciji KBS. uz redukciju ostalih faktora rizika (22).optimalnog metabolizma mišića (19). Nivo HDL-C značajno raste kod muškaraca koji su pored niskokalorijske dijete imali i fizičku aktivnost 3-4 puta nedeljno. Pojačani mišićni rad povećava nivoe apolipoproteina E koji ima važnu ulogu u povratnom transportu holesterola (20). Slićni rezultati su postignuti i kod žena.

dok fizička aktivnost nema veliki uticaj na nivoe HDL-C kod žena (24). 19: 1434-503. Grupa koja je upražnjavala fizičku aktivnost samo jednom nedeljno imala je niži skor rizičnih faktora za KBS. 2003. U velikom broju zemalja postignut je konsenzus o potrebi sniženja lipida u plazmi. snižavaju rizik od KBS. kao i kod bolesnika sa visokim rizikom ili već dokumentovanom KBS kod kojih je neophodna značajna redukcija holesterola (26). zdravih ispitanika povišava nivoe HDL-C. 3. godine bile su agresivnije u preporukama za snižavanje holesterola nego evropske od 1998. posebno LDL-C. Fizički trening kod sedenternih. evropske preporuke od 2003. godine. kao i u kriterijumima za uključivanje lekova za sniženje lipida. i da lečenje nefarmakološkim sredstvima i lekovima uspešno smanjuje rizik od KBS. kao i njegovih subfrakcija za procenjivanje rizika od nastanka KBS (25). Aviliable from: http://www. 4. Novi ciljevi su pomereni na niže vrednosti. Američke preporuke za primarnu i sekundarnu prevenciju ishemijske bolesti srca iz 2001. fizička aktivnost i lekovi . Pokazano je da dijeta. u cilju usporenja progresije i povećanja regresije aterosklerotskih lezija u koronarnim arterijama. godine (3) se praktično u „agresivnosti“ snižavanja holesterola izjednačavaju sa američkim. Survellance of risk factors related to noncommunicable disease: Current status of global data. Prevention of coronary heart disease in clinical practice. World Heart Organisation. Literatura: 1. The Surf Report I. Međutim. u odnosu na grupu koja je vodila sedanterni način života.ncd/cvd. postoje razlike u ciljnim vrednostima i kriterijumima za procenu rizika za KBS. Fizička aktivnost i modifikacija ishrane i dalje ostaju prva terapijska linija u lečenju povišenih vrednosti ukupnog holesterola i LDL-C. Mortalitet od kardiovaskularnih bolesti. Terapija medikamentima za sniženje vrednosti lipida rezervisana je za bolesnike kod kojih fizička aktivnost i dijeta nemaju uspeha. u odnosu na sedanterne osobe (23). Nepublikovani podaci. Međutim. gde je i skor rizičnih faktora bio značajno viši. Prevention and control. pokazuju važnost određivanja apolipoproteina B i HDL-C. Eur Heart J 1998. Recommendations of the Second Joint Task Force of European and other Societies on coronary prevention. Nedvosmisleno je dokazano da je hiperholesterolemija jedna od najvažnijih karika u lancu događaja koji dovode do KBS. Studije sa ispitanicima koji imaju normalne vrednosti ukupnog holesterola i triglicerida u plazmi. naročito što se tiče lipidnog statusa i to kod svih kategorija rizika.HDL-C.who. Cardiovascular Disease. značajno nižu stopu pušenja i niži BMI.int. niže vrednosti triglicerida. CVD strategy 2001/2002. . Institut za zaštitu zdravlja Srbije. WHO. 2. Muškarci koji džogiraju 16km tokom šest meseci pokazuju porast nivoa HDL-C za10%. Analiza kombinovanih studija je pokazala značajnu redukciju kliničkih događanja za oko 20% ukoliko se vrednosti holesterola smanje za 10%. kombinovano.

.: Quantity and Function of High Density Lipoprotein as an Indicator of Coronary Atherosclerosis.82(9A):22-25.: Treatment of coronary heart disease by diet and exercise. et al. Sports Med 1993. 17.. Niška Banjo. 8.•1660-66.-3 3 5 (22) . International J Cardiol 2000. 9. Am J Cardiol 1998. Johmson JL. Savić T. Stefanik LM.5. BMJ.: Trygliceride as a risk factor for coronary artery disease. Pejović M. / Cardiovasc Pharmacol 1995 . Vink A.. 21. ProgCardiovasc Dis 1998.33(2):436-43. J Am Coll Cardiol 1999.. et al. 16(6):431-48 14. 25 (Suppl 4):S32-S34. 16. 7. Rader DJ.82(9A):13Q-21Q. J Anat 2002...231-236. Pronk NP. Miettinen T. 19. Gatto AM. Niebauer J. 18. Poppen M.41(2):137-50. N Engl J Med 1998. Kubler W. 1987:513-17 20.. Akutno fizičko opterećenje bolesnika sa prelezanim infarktom miokarda.319:1383-1389.. Schoneveld AH.: Effects of Diet and Exercise in Men and Postmenopausal Women with Low Levels of HDL Cholesterol and High Levels of LDL Cholesterol.: Short term effects of exercise on plasma lipids and lipoproteins in humans. 15.: Noninvasive Procedures for Subclinical Atherosclerosis RiskAssessment.: Management of Hypertrigliceridemic patients. Ping Li X... Other nonpharmacologic approaches. 22. 6. Wood AJJ.: The role of diet and exercise in the statin era. Ekelunod LG. J Am Coll Cardiol 1995. Clarson et al.. Kingwell BA. N Engi J Med 1998:339:12-20. 10. Superko HR. Neil HAW. Saku K. Hambrecht R. LaRosa JC. Association of glycaemia with macrovascular and microvascular complications of type 2 diabetes (UKPDS 35): prospective observational study.: Trygliceride as a risk factor for coronary artery disease.: Exercise and lipoprotein metabolism.73(3)-. Kwiterovich PO. Morphometric and immunohistochemical characterization of the intimal layer throughout the arterial system of elderly humans.76:21A-28A.68:38A-39A.: Four weeks of cycle training increases basal production of nitric oxide from the forearm. Sherrard B. Hauer K. Exersise Training Enhances Endotelial Function in Young Men. Am J Physiol 1997:272(3 pt 2) :H1070-H1077Gatto AM. Vogel G. Physical fitness as a predictor of a cardiovascular mortality in asymptomatic north american up study. Pavlovic M.: Protective effect of high density lipoprotein on endotelium-dependent vasodilatation. 2000. Novine u kardiologiji. Am J Cardiol 1998. Haslell WL. Schuler G. et al. Mancini M. Borst C. Am J Cardiol 1991..: The antiatherogenic role of high-density lipoprotein cholesterol... Am J Cardiol 1998. 82(9A):22-25. 2(4):310-5. 200: 97-103. Adler AI. 321: 405-412. et al. Am J Med 1999:107(2 pt 1):25S-27S 12. Stratton IM. . 11. Jennings GL. Hadži Pešić Lj..: Adjunctive Drug therapy of acute myocardial infarction Evidence from Clinical Trials. De Klein DP.. Nešić D. J Cardiovasc Risk 1995. NEng J Med 1996. 13.. Dart AM. et al. Schlierf G.

Atherosclerosis 1999. Uloga ovog tima je i da adekvatno obuči i lekare opšte prakse kao i sve druge osobe koje će učestvovati u lečenju datog pacijenta. Beograd..tip 2 dijabetesa koji traje >10 godina . Is The Choresterol a Positive Acute Phase Reacant?. baziran na jednom od sledećih kriterijuma: .142 (2):389-93. psiholog i pacijent. internista. Novija klinička istraživanja ukazuju da fizička aktivnost može biti terapeutsko oruđe kod velikog broja pacijenata sa dijabetesom ili rizikom za dijabetes. Novi Sad 2 Medicinski fakultet Niš..: Regular Physical Activity and Coronary Risk Factors in Japan's Men. Lazović M2. ima visoki rizik zbog kardiovaskularnog oboljenja. Klinika za medicinsku rehabilitaciju. Cas Lek Cesk 1995:134(18):577-9. stopala i nervni sistem.. Sakurai Y.. Tim koji sačinjavaju lekar specijalista fizijatar. Kardiovaskularni sistem Dozirani test opterećenja može biti koristan ako pacijent. Evaluacija pacijenta pre započinjanja programa vežbanja Pre započinjanja određenog režima vežbanja pacijent sa dijabetes melitusom mora proći deteljan medicinski pregled sa adekvatnim dijagnostičkim procedurama. će imati velike koristi ako steknu znanja i iskustvo iz fiziologije fizičke aktivnosti. Terry AJ.. Teofilovski M 3 1 Medicnski fakultet Novi Sad.: Upregulation of Cholesterol Syntesis After Acute Myocardial Infarction. Ovakav pregled bi trebao da obezbedi detaljan skrining za prisusutvo makro ili mikrovaskularnih komplikacija koje bi se mogle pogoršati u toku fizičke aktivnosti.: New Perspectives on the Management of LowLevels of High-Density Lipoprotein Cholesterol. bubrege.23. Srbija devecer@eunet. et al. Muto T.starost > 35godina . FIZIČKA AKTIVNOST I DIJABETES Devečerski G1.starost > 25godina i . Niš 3 Zavod za protetiku. Identifikacija ovih problema će pomoći u osmišljavanju individualnog programa vežbi koji će minimizirati ruzik po pacijenta. 26. Arch Intern Med1999. sestra.yu Svrha ovog izlaganja je da unapredi i razjasni trenutne stavove o ulozi fizičke aktivnosti kod pacijenata sa tipom 1 i 2 dijabetesa.: Indicators of lipoprotein metabolism in normolipidemic men after myocardial infarctus. Yoshinaga H. To praktično znači da će tim lekara koji učestvuje u lečenju biti obavezan da nauči kako da analizira rizike i koristi fizičke aktivnosti kod datog pacijenta. Hsieh SD. oči. 25. 24. Circulation 1998:97:661-5. Phofl M. et al. koji treba da se uključi u program vežbanja umerenog do visokog intenziteta.. dijetetičar. njeni efekti se moraju jasno razmotriti i shvatiti.tip 1 dijabetesa koji traje >15 godina .. fizipoterapeut. Kao i kod svake terapije. Harper CR. Zeman M. Detaljna anamneza i pregled bi trebali da se fokusiraju na simptome i znake bolesti koje zahvataju srce i krvne sudove. Klinika za fizikalnu medicinu.159:1049-57.

Prisusutvo pulsa nad a.prisustvo bilo kog dodatnog faktora rizika za koronarnu arterijsku bolest . Osnovni tretman za intermitentnu klaudikaciju čine prestanak pušenja i stručan program fizičke aktivnosti. Retinopatija Kod pacijenata koji imaju proliferativnu dijabetsku retinopatiju koja je aktivna. hladna stopala.autonomna neuropatija Kod pacijenata kod kojih se nađu nespecifične elektrokardiografske promene kao odgovor na fizičku aktivnost ili nespecifične promene ST i T talasa na elektrokardiogramu snimljenom u miru. Neuropatija: autonomna Prisusutvo autonomne neuropatije može ograničiti pacijentov kapacitet fizičke aktivnosti i povećati rizik neželjenih kardiovaskularnih događaja za vreme . Nefropatija Ne postoje specifične preporuke za fizičku aktivnost kod pacijenata sa incipijentnom ili očiglednom nefropatijom. lekar bi trebao na osnovu kliničke procene da odluči da li da preporuči test opterećenja. atrofiju subkutanih tkiva i gubitak dlakavosti.tibialis posterior ne eliminiše mogućnost postojanja ishemičnih promena na nivou proksimalnog dela stopala. U velikom broju slučajeva trebalo bi proceniti i sistolnu funkciju levog ventrikula u miru i za vreme fizičke aktivnosti.dorsalis pedis i a. Neuropatija: periferna Periferna neuropatija (PN) može izazvati gubitak osećaja dodira u stopalima. Ponavljanje određenih vežbi može u krajnjem slučaju izazvati ulceracije i frakture na neosetljivim stopalima. Kod pacijenata sa dokazanom koronarnom arterijskom bolešću bi trebalo da se odredi ishemički odgovor na fizičku aktivnost. uključujući intermitentnu klaudikaciju. Periferna arterijska bolest Evaluacija periferne arterijske bolesti se bazira na znacima i simptomima. intenzivnija fizička aktivnost bi se trebala izbagavati. osim ako postoji mogućnost pažljivog monitoringa krvnog pritiska za vreme vežbanja. naporna fizička aktivnost može izazvati krvarenje u staklastom telu ili trakcionu ablaciju retine.. Kod pacijenata kod kojih se planira učešće u fizičkim aktivnostima niskog intenziteta (<60% maksimalne srčane frekvence) kao što je šetnja. mogu se uraditi dodatni testovi kao što je radionuklidski stres test. Izražena PN je indikacija za ograničenje u vežbama sa opterećenjem. prag tolerancije ishemije i sklonost ka aritmijama za vreme vežbanja. Ovakvi pojedinci bi trebalo da izbegavaju anaerobne vežbe i fizičku aktivnost koja podrazumeva napinjanje i druge neadekvatne manevre nalik Valsalvinom. Evaluacija PN se može izvršiti na osnovu testiranja dubokih tetivnih refleksa. osećaja vibracije i dubokog senzibiliteta. moraju se izmeriti pritisci na prstima kao i Dopler pritisci na skočnom zglobu. Pacijenti sa očiglednom nefropatijom često imaju redukovan kapacitet za fizičku aktivnost. oslabljene ili odsutne pulseve. Iako ne postoji očigledan razlog za ograničenje aktivnosti niskog do umerenog stepena.prisustvo mikrovaskularnih oštećenja . Ako postoji bilo kakva dilema u vezi sa cirkulacijom proksimalnog dela stopala i prstiju na fizikalnom pregledu. što uzrokuje ograničenje u nivou aktivnosti.periferno vaskularno oboljenje .

Iznenadna smrt i asimptomatska miokardijalna ishemija pripisuju se kardijalnoj autonomnoj neuropatiji u okviru dijabetesa. Nakon toga. Posle završenog programa fizičke aktivnosti. Ovo bi trebalo da traje oko 5-10 minuta i da za to vreme postepeno spusti srčanu frekvencu na nivo pre vežbanja. ali se moraju preduzeti neophodne mere opreza po pitanju nege stopala. Sredovečne i starije osobe trebalo bi podsticati da budu fizički aktivne. trebalo bi da sledi još 5-10 minuta laganog istezanja mišića. Ovaj kratak interval zagrevanja služi da pripremi mišiće. Proces zagrevanja može se sprovoditi bilo pre bilo posle istezanja. a neaktivnost i diabetes mogu pogoršati problem. pacijent sa dijabetesom bi trebalo da se podvrgne detaljnom skriningu za moguće prateće komplikacije navedene u ranijem tekstu. Pre započinjanja bilo kakvog programa fizičke aktivnosti. je da fizička aktivnost uključuje adekvatno zagrevanje pre vežbanja kao i oporavak posle tj. ligamenata. Adekvatna obuća je neophodna i na tome se mora insistirati kod pacijenata sa dijabetesom. srce i pluća za progresivno povećavanje intenziteta treninga. Standardna preporuka za dijabetičare. kostiju i zglobova. obraćaju pažnju na žuljeve i druge potencijalne povrede na stopalima. dok se zagrevanje odnosi na sve mišiće.. Upotreba silikonskog gela ili vazdušastih uložaka za obuću kao i sintetičkih ili pamučno-sintetičkih čarapa za sprečavanje žuljeva i upijanje znoja čine važne mere za sprečavanje oštećenja kože na stopalima. Mlada osoba sa dobrom metaboličkom kontrolom može bezbedno uzeti učešća u većini aktivnosti. Narukvica za dijabetičare ili neko drugo obeležje mora uvek biti vidljivo za vreme vežbanja. Proces starenja vodi degeneraciji mišića. vožnja bicikla. zenica. Priprema za fizičku aktivnost Priprema pacijenta sa dijabetesom za siguran i ugodan program fizičke aktivnosti je podjednako bitna kao i sama aktivnost. Istežu se primarno oni mišići koji će biti aktivni. Pacijenti se moraju podučiti da. "hlađenje". ortostaza (pad sistolnog pritiska pri ustajanju >20 mmHg) ili drugi poremećaji u funkciji autonomnog nervnog sistema u okviru kože. Aerobna fizička aktivnost se preporučuje. sprovodi se kratak oporavak-"hlađenje". kao i za nedijabetičare. te im se mora savetovati da izbegavaju fizičku aktivnost u toploj i hladnoj sredini i da vode računa o adekvatnoj rehidraciji. Ovakvi pacijenti mogu imati problema i sa termoregulacijom.fizičke aktivnosti. . Na kardijalnu autonomnu neuropatiju mogu ukazati tahikardija u miru (>100 otkucaja u minuti). gastrointestinalnog ili genitourinarnog sistema. i pre i posle vežbanja.. Miokardijalna scintigrafija u miru i pri naporu predstavlja adekvatan neinvazivni test za prisusutvo i stepen makrovaskularne koronarne arterijske bolesti kod ovakvih pacijenata. naročito pri otpočinjanju programa fizičke aktivnosti. Zagrevanje bi trebalo da se sastoji od 5-10 minuta aerobne aktivnosti (šetanje. Postoji nekoliko naročito važnih i specifičnih stvari koje se moraju uzeti u obzir kada su u pitanju osobe sa dijebetesom. Hipotenzija i hipertenzija nakon naporne fizičke aktivnosti se mogu češće očekivati kod pacijenata sa autonomnom neuropatijom.) niskog intenziteta.

koji se može održavati najmanje 5 godina. Većina studija pokazuje da ovi pacijenti imaju nizak nivo kondicije u poređenju sa kontrolnom grupom. Efekti fizičke aktivnosti na snižavanje krvnog pritiska su najdoslednije dokazani kod pacijenata sa hiperinsulinemijom. efekti redovne fizičke aktivnosti na nivoe LDL holesterola nisu apsolutno potvrđeni. Međutim. Preporučuje se hidratacije i pre i za vreme fizičke aktivnosti. a najnovije studije potvrđuju značaj programa redovne fizičke aktivnosti za tretman i prevenciju ovog čestog metaboličkog poremećaja i njegovih komplikacija. Poboljšanje većine ovih faktora rizika je dovedeno u vezu sa sniženjem plazmatskog nivoa insulina i čini se da su mnogi. Studije su pokazale vezu između aerobnog tipa vežbanja i fibrinolize.Adekvatna hidratacija je takođe veoma bitna. ali još uvek ne postoji . ali ne i za starije ili one sa dugogodišnjim dijabetesom. Intenzivniji nivo vežbanja sa tegovima može biti prihvatljiv za mlade pacijenta sa dijabetesom. Umereni programi vežbanja sa lakšim tegovima i većim brojem ponavljanja se mogu upražnjavati za održavanja ili povećanje snage gornjeg dela tela kod skoro svih pacijenata sa dijabetesom. Hipertenzija Postoje dokazi koji povezuju insulinsku rezistenciju sa hipertenzijom. i da je niska aerobna kondicija povezana sa mnogim kardiovaskularnim faktorima rizika. jer dehidracija može uticati na nivo šećera u krvi i srčanu funkciju. Važnost hidratacije se naročito očituje kod fizičke aktivnosti u toploj sredini. većina studija nije uspela da dokaže značajno poboljšanje u nivoima HDL-a kod pacijenata sa tipom 2 dijabetesa. glavnog fiziološki prisutnog inhibitora tkivnog aktivatora plazminogena (t-PA). Specifični metabolički efekti su sledeći: Kontrola glikemije Nekoliko dugoročnih studija su dokazale konstantan pozitivan efekat redovne fizičke aktivnosti na metabolizam ugljenih hidrata i insulinsku senzitivnost. Hiperlipidemija Redovna fizička aktivnost je dokazana metoda za snižavanje nivoa VLDL. sindrom insulinske rezistencije predstavlja faktor rizika za ranu koronarnu bolest. naročito ako je u vezi sa hipertenzijom. Fizička aktivnost i tip 2 dijabetesa Potencijalna dobit fizičke aktivnosti kod pacijenata sa tip 2 dijabetesom je izrazita. po kardiovaskularni rizik korisni efekti fizičke aktivnosti. Sa izuzetkom. niskog HDL-a. povezani sa poboljšanjem insulinske senzitivnosti. možda iz razloga što su korišćeni relativni niski nivoi fizičke aktivnosti. hiperinsulinemijom. Prevencija kardiovaskularnih bolesti Kod pacijenata sa tipom 2 dijabetesa. Fibrinoliza Mnogi pacijenti sa tipom 2 dijabetesa imaju narušenu fibrinolitičku aktivnost povezanu sa povišenim nivoima inhibitora aktivacije plazminogena (PAI-1). poremećenog LDL-a i povišenih SMK. centralnom gojaznošću i dodatnim metaboličkim poremećajima hipertrigliceridemije. čak i kada se porede nivoi pri uobičajenim dnevnim aktivnostima.

mora istaći da je korist fizičke aktivnosti u regulisanju . što se najviše objašnjava metaboličkim abnormalnostima. Objavljena istraživanja dokumentuju da promene u stilu života (gubitak telesne težine. postaje sve jasnije da je epidemija tipa 2 dijabetesa koja hara planetom vezana za smanjen nivo fizičke aktivnosti i povećanje prevalence gojaznosti. Od naročitog su interesa studije koje impliciraju neproporcionalni efekat fizičke aktivnosti na gubitak intraabdominalne masnoće. Gojaznost Postoje brojni dokazi da fizička aktivnost može pospešiti gubitak telesne težine. pored drugih terapija. uključujući svakodnevne aktivnosti. U kontekstu dijabetesa. Pad u senzitivnosti na insulin takođe je delimično uzrokovan nedostatkom fizičke aktivnosti. ali na većinu prikupljenih podataka utiču neadekvatne dijete i druge promene u režimu života. može biti korisna u prevenciji ili odlaganju početka tipa 2 dijabetesa. redovna umerena fizička aktivnost) mogu odgoditi ili prevenirati nastanak dijabetesa.jasan konsenzus o tome da li fizička aktivnost utiče na poboljšanje fibrinolitičke aktivnosti kod ovih pacijenata. Prevencija tipa 2 dijabetesa Sakupljeni su mnogobrojni podatci koji podupiru hipotezu da fizička aktivnost. Fizička aktivnost i tip 1 dijabetesa Svi nivoi fizičke aktivnosti. Stoga se smatra da će održavanje boljeg nivoa fizičke aktivnosti kod starije populacije dovesti do smanjenja učestalosti hroničnih vaskularnih bolesti kao i do poboljšanja kvaliteta života. o nivou šećera u krvi kao odgovora na fizičku aktivnost i naknadnog korišćenja ovih podataka u unapređenju sopstvene bezbednosti i rezultata. ali nedostaju studije koje se tiču pacijenata sa tipom 2 dijabetesa. rekreativno bavljenje sportom i takmičarski sportovi. Podaci o uticaju vežbi sa tegovima na gubitak težine obećavaju. Iz tog razloga se kao glavni prioritet ističe promocija fizičke aktivnosti kao vitalne komponente u prevenciji i lečenju tipa 2 dijabetesa. a naročito njeno održavanje kada se sprovodi paralelno sa adekvatnim kalorijski kontrolisanim jelovnikom. putem samomerenja. Zaključak Skorašnji "Surgeon General' s Report on Physical Activity and Health" podvlači ključnu ulogu fizičke aktivnosti u unapređenju zdravlja i prevenciji bolesti. Naročito se ističe važnost učešća pacijenta u vođenju evidencije. Preporučuje se upražnjavanje umerene fizičke aktivnosti u trajanju od 30 minuta tokom većine dana u nedelji. Fizička aktivnost kod starijih Dokazano je da se progresivni gubitak kondicije i mišićne mase i snage koji dolazi sa godinama može delimično sprečiti održavanjem redovne fizičke aktivnosti. Ipak. Mogućnost održavanja adekvatnog terapijskog režima (insulin i adekvatna dijeta) u obezbeđivanju bezbednog i efektnog učestvovanja u ovim aktivnostima se sada smatra najvažnijom strategijom kod ovakvih pacijenata. mogu se upražnjavati od strane pacijenata sa tipom 1 dijabetesa koji nemaju komplikacije i koji drže nivo šećera pod dobrom kontrolom. Postoji nekoliko studija koje se specifično bave ovim problemom kod tipa 2 dijabetesa.

Lindstrom J. Valle TT. JAMA 1995:273:402– 407. Rastas M. American College of Sports Medicine: The recommended quantity and quality of exercise for developing and maintaining cardiorespiratory and muscular fitness in healthy adults (Position Statement).S. Laakso M.[Medline] 3. Zheng H. Jiang XG. Dijabetična neuropatija je . Louheranta A. Zhang H. naglasak se mora staviti na podešavanje terapeutskog režima na takav način da omogući bezbedno učestvovanje u svim oblicima fizičke aktivnosti spram želja i ciljeva pojedinca.[Abstract] 6. Ruderman N. kao i pojava komplikacija makro i mikrovaskularne prirode. National Center for Chronic Disease Prevention and Health Promotion. Diabetes Prevention Program Research Group: Reduction in the incidence of type 2 diabetes with lifestyle intervention or metformin. U. Diabetes Care :1994:17:924–937. Hu ZX. Illanne-Parikka P.S. Schneider SH. Diabetes Care :1990:13:785–789. Printing Office. Hu YH. Govt. Schneider SH. N Engl J Med 2002:346:393–403. Eriksson JG. Diabetes and exercise: the risk-benefit profile revisited. Keinanen-Kiukaaniemi S. Centers for Disease Control and Prevention. Jiang YY. Med Sci Sports Exercise 1990:22:265–274. 2002 4. Wang JX. Wang JP. Diabetes Care 1997:20:537–544. Howard BV: Effects of diet and exercise in preventing NIDDM in people with impaired glucose tolerance. In Handbook of Exercise in Diabetes. Centers for Disease Control and Prevention and the American College of Sports Medicine: Physical activity and public health: a recommendation.[Medline] 2. Liu PA. N Engl J Med 2001:344:1343–1350. Tuomilehto J. Literatura 1. Yang WY. Li GW. Ruderman N. [Medline] 7. Krisra A. U. Bennett PH. [Abstract/Free Full Text] NEUROFIZIOLOŠKA DIJAGNOSTIKA U RANOM OTKRIVANJU KASNIH KOMPLIKACIJA DIJABETES MELITUSA Matanović D Medicinski fakultet. VA.[Abstract] 9. Ruderman NB: Exercise and NIDDM (Technical Review). The DaQing IGT and Diabetes Study. Pan XR. Lin J. Devlin JT.metaboličkih poremećaja kod tipa 2 dijabetesa najveća kada se uvede u ranom stadijumu bolesti. Srbija dragam@eunet. An ZX. Washington. Wasserman DH. Uusitupa M: Prevention of type 2 diabetes mellitus by changes in lifestyle among subjects with impaired glucose tolerance.yu Dijabetes mellitus (DM) je hronično oboljenje koje karakteriše hiperglikemija. Alexandria. Xiao JZ. Salminen V. Cao HB. Zinman B: Exercise in individuals with IDDM (Technical Review). American Diabetes Association. 1996 5. Devlin JT. DC. Kod pacijenata sa tipom 1 dijabetesa. Univerzitet u Beogradu. Hamalainen H.[Abstract/Free Full Text] 8. Eds. Department of Health and Human Services: Physical Activity and Health: A Report of the Surgeon General.

teže otpuštanje kiseonika koji je vezan za glikozirani hemoglobin. Neurofiziološke studije su senzitivne. mikroskleroza. Senzitivnost ovih metoda potvrdjena je nizom ispitivanja. Frekvenca pojave DN u literaturi je različita i kreće se od 5 . u poslednje vreme i ispitivanje evociranih potencijala različitih modaliteta. kao i merenje latence kasnih odgovora / F talas i H refleks/. kao i razvijenosti pojedinih centara za dijagnostiku. a 1864 de Calvi je prvi dao predlog da ovo oboljenje nerava može biti uzrokovano i nekim drugim poremećajem. kao i adekvatna dijagnostika za ranu detekciju. Iako postoje različiti dijagnostički postupci. Sve ovo vodi ka hipoksiji i daljem reverzbilom propadanju perifernih nerava. EMG.60 %.9 godina. Jedan od mehanizama je rana promena tj. poboljšanje oksigenacije. nejednako definisanim terminima. vazodilatacija i poboljšanje lokalnog metabolizma. dovesti do gubitka mijelizovanih i nemijelizovanih vlakana i valerove degeneracije. neinvazivne metode . Jedan od mogućih mehanizama za dejstvo terapijskih efekata u fizikalnoj medicini je i dejstvo na mikrocirkulaciju. pa se sada srećemo sa nizom komplikacija osnovnog oboljenja. Rana dijagnostika dijabetične neuropatije je izuzetno važna u prevenciji kasnih komplikacija. tanjenje bazalne membrane krvnih sudova. Ovakve promene mogu se naći i pre dijagnostikovanja dijabeta kao osnovnog oboljenja. 1963 g. klinički testovi su limitirani za otkrivanje subkliničkih formi dijabetične neuropatije.sa mogućnošću široke primene. Patofiziološki mehanizmi za ove komplikacije nisu u potpunosti razjašnjeni. Najraniji opis dijabetične neuropatije. vreme preživljavanja ovih pacijenata je produženo. a izuzetan značaj ogleda se u otkrivanju subkliničkih formi dijabetesne neuropatije. Da li je DN komplikacija ili prateća pojava DM. 1866 Ogle ukazuje na mogućnost pojave promena i na kranijalnim nervima. Smatra se da će se pre ili kasnije kod svih pacijenata javiti neki od oblika DN. Dyck i saradnici preporučuju da jedan od 2 kriterijuma za dijagnozu DN mora da bude i nalaz brzine provodljivosti perifernih nerava. kada je opisao bol i parestezije u nogama. . jer se može dijagnostikovati uporedo sa dijagnostikovanjem DM. koji su neophodni za adekvatnu ishranu nervnog tkiva. U “pre insulinskoj eri “prosečno trajanje bolesti iznosilo je 4. Ova raznolikost može biti uzrokovana različitim kriterijumima. inhibicija aldozo-reduktaze i različita simptomatska terapija.jedna od najčešćih komplikacija. Dokazano je dejstvo hiperglikemije na oštećenje pre svega malih krvnih sudova. Neurofiziološke studije obuhvataju merenje brzine provodljivosti nerava. Pronalaskom i upotrebom insulina u lečenju DM. dok će hronična hiperglikemija.Za adekvatnu prevenciju i tretman neuropatije potrebna je regulacija hiperglikemije. kao i procenu i evaulaciju dijabetične neuropatije. dao je engleski lekar John Rollo 1789 g. NCV. vremenom. ukazano je sa se mogu naći simptomi DN bez jasnih znakova osnovnog oboljenja. Akutna hiperglikemija dovodi do sniženja brzine provodljivosti perifernih nerava. Pojava ove komplikacije udružena je sa stepenom i trajanjem hiperglikemije. DN.

gde je takodje ukazano na produženu latencu N9-N13 potencijala. Ranije se smatralo da je dominantna zahvaćenost senzitivnih nerava/ što se može pokazati merenjem senzitivne brzine providjenja.Odavno je poznato da hiperinsulinizam utiče na usporavnje motornih i senzitivnih brzina. Ovakvi nalazi obično se susreću prvo na distalno postavnjenim mišićima. a dobrom metaboličkom kontrolom glikemije. Osim opadanja vrednosti senzitivne brzine sprovodjenja. Produženje latence H refleksa takodje se povezuje sa delovanjem hiperglikemije na nervno vlakno. što ukazuje na patologiju spinalnih korenova ili zadnjih kolumni ili možda oboje istovremeno. U daljem napredovanju bolesti registruju se potencijali produženog trajanja . U ranijim stadijumima bolesti obično je dominantna zahvaćenost donjih ekstremiteta. Kod novootkrivenih dijabetičara. Za procenu kranijalne neuropatije može se koristiti i blink refleks. može se registrovati smanjenje amplitude i povećanje disperzije akcionog potencijala. koje su prve ukazale. Za dijagnostiku se mogu koristiti i evocirani potencijali. takodje u subkliničkim formama. kao i pretežno polifazni potencijali. Zanimljive su studije latence kasnih odgovora. . Ovi potencijali mogu se detektovati i bez prepoznatljive mišićne slabosti. Ne mali broj studija je ukazao i na potološki nalaz i kod AEP. naročito u subkliničkim formama sve više detektuje. Ovakvim dijagnostičkim postupcima možemo dijagnostikovati i sindrom karpal tunela. produžena latenca F talasa može se registrovati u vrlo visokom procentu. kao i kod EEG studija. Osim merenja motorne brzine provodjenja (MBP). Rane studije ukazale su da brzina motorne provodljivosti nerava takodje može biti snižena i kod novootkrivenih slučajeva. ovakve promene mogu registrovati i na gornjim ekstremitetima. da CNS. koji se smatra najsenzitivnijim parametrom za procenu neuropatija. naročito kod sublkiničkih formi. nego kod pacijenata sa dužim trajanjem dijabeta. Dijagnostička vrednost ovakve dijagnostike ogleda se i u proceni zahvaćenosti čitavih pleksusa. tj zahvaćenost očnog živca. nije zaštićen od varijacije glikemije u krvi. pre svega. EMG zahvaćenih mišića ukazaće na pojavu denervacionih potencijala. gde se primenom vizuelnih evociranih potencijala mogu pokazati promene i na optikusu. dok novija istraživanja pokazuju sve više da se i zahvaćenost motornih vlakana. dok se vremenom. kao jednog od prvih znakova neuropatije. EMG iglenom elektrodom predstavlja vrlo pouzdan znak aksonalne degeneracije. može se registrovati redukcija trase manjeg ili većeg stepena. U toku ispitivanja interferentnog uzorka pri maksimalnoj voljnoj kontrakciji. koji mogu pripadati subkliničkim formama . a slabokontrolisanih dijabetičara sniženje MBP može biti značajnije . kao primer mononeuropatije koja se javlja kod dijabetičara. (SBP) pre svega zasuralni nerv/. vrlo važan parametar je i merenje latence F talasa. somatosentitivni. Kod mladjih. Jedna od čestih komplikacija je i retinopatije. gde najnovija istraživanja / Kimura/ ukazuju da je merenje latence F talasa najsentitivniji parametar za procenu neuropatije. Pojava fibrilacionih potencijala može biti prvi znak neurogene zahvaćenosti.

Dimanico U et al. Clin Neurosci 4(6): 374-9. 16... et al: Brainstem auditory evoked potential. Neurophysiological changes in the central and peripheral nervous system of streptozotocin-diabetic rats. 1995. Annu Rev Med 46: 267-9. Philadelphia.: Visual evoked potentials. Versino M.New York 1997. Multimodal evoked potentials in diabetice. clin neurophysiol Suppl 2. 1999.: The pathogenesis of insulin-dependent diabetes mellitus. 5. 1997. 1993. Karnes JL. 1993. Neurology 42(6): 1164-70. 8. Deda G. 6. et al. Clin Neurophysiol. Course of development and effects of insulin treatment. Bax G. 1994 3. Brecelj J. Biessels GJ. 15. N Engl J Med 329:304-9. Brain 122(Pt 4): 757-68.O Brien PC et al. 1993. 9.. Baruchello M. Resent development. 1999.: Recommendend standards for pattern electroretinograms and visual evoked potentials. 4. N Engl J Med 33l:1428-36. 14. Amthor KF.1994. 2.: Some anatomical and physiological aspects of clinical electrophysiology of vision. 11. 1999. Akinici A.Callieco R.Editor. Dahl-Jorgensen K. Diabetes Care 18: 559-62.1992. 13. Early involvement of central nervous system in type 1 diabetic patients. Turk J Pediatr 36(4) 279-87. DCCT: The effect of intesive treatment of diabetes on the development and progression og long-term complications in insulin-depended diabetes mellitus. Correlated study of visual evoked potentials-polyneuropathy in diabetic patients without retinopathy. Crofford OB. S34. 12. Karagol U. Grands U. Minerva-Med. 13(3): 228-35. Chiappa K. Brigell M. Bergamaschi R. Cerebral complications of diabetes: clinical findings and pathogenetic mechanisms. . Celesia G.: The Rochester Diabetic Neuropathy Study: ressessment of test and criteria for diagnosis and staged severity. In Recommendations for the practice of clinical neurophysiology: guidelines of the international federation of clinical neurophysiology Ed by Deuschl G and Eisen A. 1991. Biessels GJ. visual evoked potential and nerve conduction velocity and their relation with Hb A1c and beta 2 microglobulin in children with insulin dependent diabetes mellitus. Third ed. 1995.1994.. Aguggia M. 1995..Literatura: 1. Diabetologia37(6): 579-84. Neth J Med 54(2): 35-45. Lelli S. Evoked potentials in diabetes mellitus. Diabetes control and complications. 97(4). Strucl M. 7. et al. Acta-Neurol-Napoli.. Electroenceph. Evoked potentials in clinical medicine. Atkinson MA and Maglaren NK. Electroenceph. 84(5): 227-31. Berg TJ: The effect of 8 years of strict glycaemic control on peripheral nerve function in IDDM patients: the Oslo Study. Rutten GJ. Cristino NA. Celesia G. 10. Zdrav Vestn 62: Suppl 1: 47-55.. et al. Dyck PJ. Lippincott-Raven.. Comi G.

1983.. N Engl J Med 319:542. 1988. Neurology 41: 799-807. Monticone et al. Uccioli L.: Visual Evoked potentials in patients with non-insulin-dependent diabetes . 1999. 110 (Suppl.: Electrophysiological assessment of visual function in IDDM patients. 30. sorbitol. Brighina F. Brighina F. Dyck PJ. Electroencephalogr Clin Neurophysdiol 108(5): 490-6. 1999. Nakamura R. 46: 643-7. Multievoked potentials in type I diabetic patients: one year follow-up study. Matanović D. Tesfaye S.21: Suppl 4-S3-7. Diabetes Care. 19. Dyck PJ. 1999. 1996. et al. 481-6. et al. Parisi V. Mariani E. Zbornik radova str 76. 32.: Clinical applications of VEPs and visual ERPs. . 1994. 18. 22. Beograd 1995.: Naša prva iskustva u registrovanju vizuelnih evociranih potencijala kod pacijenata sa novootkrivenim dijabetes melitusom. Electromyogr Clin Neurophysiol. Lehman KA et al. Značaj VEP u ranom otkrivanju retinopatije kod pacijentata sa insulin zavisnim dijabetes melitusom. Visual evoked responses in diabetes.first experience. et al. 1998.: The Rochester diabetic neuropathy study: design. Diabetologia 38(5): 573-6. J Neurol Neurosurg Psychiat. Matanovć D. 1993. Abstract book page 38. and reproducibility of neuropathic tests. Electromyogr Clin Neurophysiol. 23. Vesović V. Clin. 21... Uccioli L. Wong PK. Meil F. 26. Can J Neurol Sci. Hyperglycemia and microvascular and macrovascular disease in diabetes. 20. Magistarski rad. FierroB.: Clinical testing in diabetic peripheral neuropathy. 28. Parisi V. Medicinski fakulteta Univerzitt u Beogradu. Vesović V. Electroencephalogr Clin Neurophysiol 104:2. 37(6): 337-44. Fierro B. Neural conduction in visual pathways in newlydiagnosed IDDM patients. 25. Lalić K. 10th Balacan Congress of Endocrinology Belgrade.. Davethasan G. Noritake M. 1995. Diabetologia 36:454-9. Neorophysol. Diabetes Care 18: 258-68. Pizzamiglio G et al. Vilen TH et al. Onofrj M. 34. Somatosensory conduction delay in central and peripheral nervous system of diabetic patients. Feldman E. 27.Thomas A. Moreo G. Popović S. McGavin DM: Diabetes and diabetes retinopathy. Malik RA. criteria for types of neuropathy. 1996.: Somatosensory and visual evoked potentials study in young insulin-dependent diabetic patients. S 43. Beograd 25-27 jun 1998. 1). Puvanendran K. 1995. et al.17. Četvrti Srpski Kongres o šećernoj bolesti. 15(4): 532-5. Dijagnostički značaj elektroneurografskog nalaza kod pacijenata sa diabetes mellitusom. selection bias. 29. Kratz KM.. Lalć K. 171-9. Visual evoked potentials in NIDDM: a longitudinal study. 36:8.. Matanović D. Zimmerman BR. Parisi L. Thompson SD.: Nerve glucose. 1997 33. Stevens M. myoinositol and fiber degeneration and regeneration in diabetic neuropathy. Hosoda Y.: Endoneural localisation of microvascular damage in human diabetic neuropathy. Klein R. Cardella F. 1992 31. 24.. Doktorska disertacija. Community eye health Vol 9 No 20.1991. 2000.. Matanovć D.

Seidl R. Shu M. Diabetes Care. Obrenovic M.: Electrophysiological assessment of visual function in newly-diagnosed IDDM patients. Monticone G et al. Malik RA. 1995. Sima AAF. Lye RH et al. Zhang WX. 1991. Nikolić D. 44. Prashar A. 97(4). Milićević V Univerzitetska dečja klinika..: Impared visual evoked potential and primary axonopathy of the optic nerve in the diabetic BB/W. Sima AAF. 1995. 1220-4. hauser E. osetljiva. 1992 40. 1994 P KORELACIJA IZMEĐU NIVOA MARKERA HBA1C I NEUROPATSKIH PROMENA PRAĆENIH ELEKTRONEUROGRAFSKIM NALAZOM KOD DECE SA DIJABETESOM TIPA 1 I 2 Žikić A. 38. S218. Komplikacije ove hronične bolesti su polineuropatija i mikroangiopatija. 1994. Srbija annazikic@hotmail. 37. 36.rat. 98(11): 1126-30. 1993. Diabetes Care 19:11. Uccioli L. Nathaniel V. 43. Birnbacher R. Electroenceph. Parisi V. Diabetologia 35: 602-7. Lalic N. Veves A. 1141-7. Prashar A. Diabetologia 38(7): 804-8. Beograd.35. Algan M. et al. Can J Neurol Sci 21: Suppl 4-S13-7. neurophysiol. et al. et al. Diabet Med 10(2): 115-21. Matanovic D. A study of the relationship between diabetic neuropathy and diabetic retinopathy. Guerci B. pouzdana i objektivna metoda u istraživanju dijabeticke . et al.com Uvod: Dijabetes mellitus tip 1 se uglavnom javlja kod mlađe dece a poslednjih godina primećeno je češće javljanje tip 2 u dečjem uzrastu. et al. Sima AAF. Diabet Med 8(10): 917-21. Brow MR. 1994. Nagaya K..: The relationship between sural nerve morphometric findings and measures of peripheral nerve function in mild diabetic neuropathy. Vesovic V.: Pathological definition and evaulation of diabetic neuropathy and clinical correlations. Takahashi H. Postojanje subklinickih i klinički manifestovanih polineuropatija ispituje se elektroneurografijom ENG i elektromiografijom EMG.: Brainstem auditory evoked potentials and visually evoked potentials in young patients with IDDM. 42. Ziegler O.1992. 41. Nippon Ganka Gankkai Zasshi. Ispitivanje senzitivne i motorne nerve provodljivosti je neinvazivna. Sima AAF.: Impruved visual evoked potential latences in poorly controlled diabetic patients after short-term strict metabolic control. Diabetologia 35: 560-69. Electrophysiological studies in patients with newly discovered type 1 diabetes mellitus.. 39. Zdravković V. Cherian PV et al. 17(10). Petronić I.: The reproducibilitu and sensitivity of sural nerve morphometry in the assessment of diabetic peripheral polyneuropathy. 1996. Overt diabetic neuropathy: repair of axoglial dysfunction and axonal atrophy by aldoso reductase inhibitor and its correlation to improvement in nerve conduction velocity. clin.

lokalizaciju i etiološki faktor CVI i uporede sa pacijentima koji nisu imali diabetes kao faktor rizika. Metod: U studiju je uključeno 30 pacijenata nakon CVI sa diabetes mellitusom koji su lečeni na Klinici za medicinsku rehabilitaciju Kliničkog centra u Novom Sadu. Ispitivanje je vršeno na prijemu. Značajno je stalno praćenje u fazama pogoršanja.16 godina. češćim merenjem vrednosti glikemije. tibialisa i n. Reverzibilnost promena se javlja sa regulacijom glikemije u prvim godinama lečenja bolesti. U . kao i vrednosti HbA1c želeli smo da ispitamo da li i kako vrednosti glikemije utiču na rezultat EMNG. patoloških i socijalno-higijenskih pojava koje stoje u vezi sa pojavom cerebrovaskularne bolesti. Metod: Na Univerzitetskoj Dečjoj klinici ispitivali smo 22 pacijenta sa Diabetes mellitusom. Merena je senzitivna provodljivost n. KC Novi Sad. tibialis u korelaciji sa nivoom glikemije i HbA1c naročito kod neregulisanog dijabeta i u grupi starije dece naročito od 13 .polineuropatije. Nakon 6 i 12 meseci. uzrasta 8 do 22 godine u periodu od 2004-2006. peroneusa. Zungove skale. u zavisnosti u kom su dobu puberteta: pre.6 meseci.yu Faktori rizika su zbir bioloških. Srbija psfilipov@ptt. a da su promene MCV za n. otpustu i godinu dana nakon otpusta. a kod ostalih slučajeva jednom godišnje. Rezultati: Pokazano je da se prve promene za brzine provodljivosti javljaju za n.01). Zaključak: Na osnovu neurofizioloskih ispitivanja možemo da utvrdimo postojanje polineuropatskih promena u najranijim fazama bolesti i korelaciju sa nivoom markera HbA1c i glikemije i ireverzibilnost promena. Klinika za medicinsku rehabilitaciju. kontrolnu grupu je činilo 30 pacijenata nakon CVI koji nisu imali diabetes kao faktor rizika. Cilj: Uporednim praćenjem rezultata brzine provodljivosti senzitivnih i motornih nerava. Merene su vrednosti HbA1c koje nam daju uvid u metaboličku kontrolu dijabetesa u poslednjih 4 . Mini mental skale i Skale socijalne podrške. što nam omogućava da pratimo promene koje se dešavaju kod neregulisanih i nestabilnih glikemija. ali ove razlike nisu statistički značajne. suralisa a motorna provodljivost n. lateralizaciju. a u 4 slučaja merene su vrednosti glikemija 24 h pre vršenja EMG i ENG. suralis sa jasno produženim distalnim terminalnim latencama kod subklinickih formi. P PROCENA KVALITETA ŽIVOTA KOD PACIJENATA SA DIABETES MELLITUSOM NAKON CEREBROVASKULARNOG INZULTA Filipov P1. Ispitanike smo podelili u tri grupe. Cilj rada je bio da se izvrši procena kvaliteta života kod pacijenata sa diabetes mellitusom nakon cerebrovaskularnog inzulta (CVI) u odnosu na pol. Drugu. Procena kvaliteta života vršena je putem Bartelovog indeksa. dolazi do smanjenja srednjih vrednosti. Rezultati ukazuju da se srednje vrednosti svih korišćenih skala statistički značajno povećavaju u obe grupe pacijenata nakon otpusta (p < 0. Devečerski G2 1 2 Dom zdravlja Novi Sad. kao i oporavak pacijenata. peroneus i n. za vreme i post pubertetski stadijum.

6 43.2 43. U odnosu na kontrolnu grupu pacijenta koje nisu imale diabetes kao faktor rizika. rehabilitacija P PRIMENA INTERMITENTNIH TRETMANA NEGATIVNOG PRITISKA (GREENSAC® ) KOD DIJABETIČARA – PRVA ISKUSTVA Radaković N.2 34. Klinički.9 27.com Uvod i cilj rada: Među najteže posledice dijabetesa spadaju mikroangiopatske promene koje dovode do generalizovanog oštećenja mikrocirkulacije. Popović V. Iznad korena III prsta 34. cerebrovaskularni inzult. pokretljivost ekstremiteta).4 godine prosečnog trajanja bolesti 17. Dobijeni rezultati pokazuju statistički značajno povećanje vrednosti svih ispitivanih skala koje se neznatno smanjuju u dužem vremenskom periodu.1 .1 35.Poplitealna jama 34. kao i na značaj blagovremeno sprovedenog rehabilitacionog tretmana. Preko tuberositas tibiae 27. Ispitivani su objektivni. Miličević B.2 34. dok za ostale ispitivane skale nisu nađene statistički značajnije razlike.9 35. sa trofičkim oštećenjima na koži. dorsalis pedis 34.8 27.9 Temperatura kože 1.2 39. Devečerski G. Zaključak: Rezultati istraživanja upućuju da je fizička dimenzija kvaliteta života kod pacijenata nakon CVI sa diabetes mellitusom lošija u odnosu na pacijente koji nisu imali diabetes kao faktor rizika. razlike u srednjim vrednostima Bartelovog indeksa su imale statističku značajnost. kao i subjektivni pokazatelji (bol.2 3.05). Jelenc J Klinički centar Novi Sad.9 39.0 38. claudicatio intermitens).1 2.7 3.6 34. Rezultati: rezultati su prikazani u Tabeli 1. U nivou patele 43. Tretirano je ukupno 42 bolesnika (14 muškaraca i 28 žena) prosečne starosti 56. 10 cm distalno od patele 39. lateralizaciju. Nad a.8 35. Novi Sad.2 2.8 27. etiologiju i lokalizaciju inzulta.odnosu na pol. Srbija mcevic99@yahoo. Koristili smo Greensac® firme IskraMedical (Slovenija) – ukupno 10 tretmana u trajanju od 20 minuta. lako dostupni indirektni pokazatelji kvaliteta periferne cirkulacije (obim ekstremiteta. PRE I POSLE SVAKOG TRETMANA Merenje obima potkolenice PRE POSLE PRE POSLE Obim /cm/ LEVA NOGA DESNA NOGA 1.9 43. temperatura kože.9 35. nisu uočene statistički značajnije razlike u vrednostima korišćenih skala (p>0. ekstremiteti su hladni.5 34.2 godina. Zavod za medicinsku rehabilitaciju. Ključne reči: Kvalitet života. Teofilovski M. tri puta nedeljno. diabetes mellitus. slabije pokretni. Metode: Primenom intermitentnih tretmana negativnim pritiskom na donje ekstremitete bolesnika koji više od 16 godina boluju od dijabetesa (tip IIb) pokušali smo da poboljšamo njihovu mikrocirkulaciju.1 35.

-preko 150 N=25 N=11 TABELA 1. a verovatno i patoloških manifestacija na perifernim nervima. Ključne reči: intermitentni negativan pritisak. u ambulantno polikliničkim uslovima Klinike za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju KC u Nišu. što se posebno ogleda na temperaturi kože. Metod rada: ispitivanjem je obuhvaćeno 35 bolesnika sa šećernom bolešću i to tip I i tip II.com Dijabetesna neuropatija (DNP) je pojam koji obuhvata heterogenu grupu kliničkih. u ukupnom trajanju od 14 nedelja. Rezultati merenja Zaključujemo da je jednomesečna primena Greensac®-a (ukupno 10 tretmana) blagotvorno delovala na mikrocirkulaciju bolesnika što se osim jasnog. Dijagnoza DNP je postavljena na osnovu anamneze. Kocić M Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. 90°/50°. Cilj rada: ispitivanje uloge lasera male snage u lečenju bolesnika sa znacima dijabetesne neuropatije. PRE POSLE Claudicatio int. Posebno ističemo smanjenje razlika u dobijenim rezultatima na 2 ekstremiteta na početku u odnosu na kraj tretmana. Korišćena je frekvenca od 80 Hz. kliničkog pregleda. jer dovodi do ujednačavanja mikrocirkulacije u ekstremitetima koji su različito zahvaćeni delovanjem dijabetesa. koji su bili samo na medikamentnoj. Eksperimentalnu grupu je činilo 20 bolesnika. raspoređeno na 20 tačaka.-do 150 m N=17 N=6 Claudicatio int. koji su na insulinskoj terapiji. Pokretljivost ekstremiteta Fleksija potkolenice Ekstenzija potkolenice Fleksija stopala Ekstenzija stopala Inverzija stopala . sa znacima DNP. 90°/100° 90°/110° 90°/60° . statistički značajnog subjektivnog smanjenja osećaja bola manifestuje i preko poboljšanja svih ispitivanih indirektnih pokazatelja periferne cirkulacije. 90°/60° . 90°/60°. Ristić T. po 1. Lazović M. Srbija anitastankovic@yahoo. Zaključak: Smatramo da je to najveći uspeh i prednost ovakvog tretmana. prisustva izmenjenih refleksa i patoloških bolnih senzacija.5 J/cm2. Klinički centar Niš.3x2) i koji zbog udaljenosti mesta stanovanja nisu dolazili na terapiju. Dijabetes P EFEKTI LASERA MALE SNAGE U LEČENJU BOLESNIKA SA DIJABETESNOM NEUROPATIJOM Stanković A.180°/60° 180°/50° 180°/60° 180°/50° 165° 180° 170° 180° 90°/75° 90°/60° 90°/80° 90°/70° 90°/110° 90°/120°. Takođe smatramo da su ovi početni rezultati ohrabrujući i da broj ispitavnih parametara treba povećati. kao i na osnovu dokumentacije o prisustvu poremećaja motorike i senzibilteta. kod kojih je sprovedena terapija laserom male snage (talasne duzine 870 nm i izlazne snage od 60 mW). Kontrolnu grupu je činilo 15 bolesnika. Greensac®. vitaminskoj terapiji (Beviplex drag. Ukupna količina energije predata u okviru jednog tretmana je iznosila 30 J.

po završetku terapijskog tretmana. kao i analgetskog efekta. Rezultati rada: na kraju sprovedene laseroterapije neuropatski skor je značajno smanjen kod pacijenata u eksperimentalnoj grupi (sa 5.8 na 3. pre terapije i nakon 14 nedelja. u poređenju sa kontrolnom grupom (sa 5. zbog svog izraženog biomodulirajućeg. kao i za praćenje efekta terapije. . sa koeficijentom signifikantnosti (p < 0.7 na 5.9).58). korišćeno je izračunavanje neuropatskog skora (subjektivni parametri: intenzitet bola i objektivni parametri: motorni i senzitivni poremećaji i refleksi). Zaključak: laseroterapija predstavlja jednu od metoda izbora u lečenju pacijenata sa DNP.05).Za procenu stepena neuropatije.

senilni tip se podjednako javlja u oba pola i posledica je normalnog starenja.-40. povrede kičme.tip I. kojoj se često ne utvrdi uzrok. Vesović . Gubitak koštanog tkiva započinje oko 35. Prelomi pršljenskih tela i distalnog radijusa su najteže i najčešće komplikacije. osteoporozu analiziramo kao: involutivna (primarna). gde je poznat uzročnik (upotreba steroida. hormonske disfunkcije) i retke forme osteoporoze kao što je juvenilna. imobilizacije dela tela. Osobe koje su zbog hirurških zahvata. Beograd.yu Osteoporoza je progresivan sistemski skeletni poremećaj koga karakteriše snižen procenat minerala u kostima. komplikacija trudnoće. Prelom kuka i kičmenih pršljenova se najčešće javlja kod ovog tipa bolesti. Postmenopauzalna osteoporoza se javlja kod žena u menopauzi mlađih od 70 godina . prinuđene na mirovanje u postelji . čija su posledica osteoporoza (Tab 1). Ukoliko u anamnezi postoji podatak o prelomu kuka kod majke. Karakteriše je povećana resorpcija kosti koja je posledica deficita estrogena. Inaktivnost povećava urinarnu ekskreciju kalcijuma (45% za godinu dana) i dovodi do osteoporoze. narušena mikroarhitektura koštanog tkiva i posledično – rastući rizik od preloma kosti(1). koji je nastao pre pedesete godine života.Potić V KCS. godine i iznosi 1-2% godišnje. sekundarna. gube između 5 i 8 % koštane gustine. osteoporoza povezana sa trudnoćom ili periodom posle poroda(2). ozbiljnih bolesti. potrebno je da ispita gustinu koštane mase(3).Tema II PREVENCIJA I REHABILITACIJA BOLESNIKA SA OSTEOPOROZOM ULOGA I MESTO FIZIKALNE MEDICINE U PREVENCIJI I LEČENJU OSTEOPOROZE Manojlović . Srbija vpotic@infosky. Astronauti tokom 176 dana provedenih u svemiru. Ova činjenica govori da iako osteoporozu uzrokuje više faktora. Opšte je prihvaćeno da se uzroci nastanka i ispoljavanja osteoporoze razlikuju po značaju i doprinosu kao uzroci velikog uticaja (major) i uzroci koji nisu sami dovoljni (minor) da pokrenu složene procese u kostima. posebnu pažnju treba obratiti na gen receptor vitamina D.Opačić M. Tip II. Ukoliko osoba ima jedan major ili dva minor faktora rizika. Prema uzocima. duplira se verovatnoća nastanka istog kod ćerke.

godine) I mnoge druge bolesti.toj godini rana menopauza (pre 45. reumatoidni artritis mišićnog sis. homocistinurija. . hiperprolaktinemija. primarna bilijarna ili idiopatska Maligne bolesti multipli mijelom. različitih sistema u organizmu. GiT gastrektomija. Ehlers-Danlos sy. manjak estrogena ili sistema testosterona. malapsorpcija. nedostatak vitamina D Zglobnoankilozantni spondilitis. mogu doprineti nastanku osteoporoze (Tabela 2). Jetre ciroza.5 mg dnevno u intervalu dužem od 3 meseca i oni koji su na toj terapiji bili tokom tri meseca ili su dobijali doze veće od 2. hiperkalciurija Renalnog renalna insuficijencija. mastocitoza Bolesti osteogenesis imperfecta. potrebno je da budu podvrgnuti dijagnostičkim procedurama u cilju otkrivanja osteoporoze. tadođe pripadaju rizičnoj grupi za nastanak osteoporoze. hiperparatireoidizam. Tabela 1. Kušingov sindrom. leukemija. vezivnog tkiva Marfanov sy Osteoporoza je u početku “tiha bolest” pa se kod manje od 10 % žena i 1 % muškaraca dijagnoza postavi na vreme i započne sa adekvatnim tretmanom. anoreksija nervoza. Faktori rizika za nastanak osteoporoze Major Minor reumatoidni artritis stariji od 65 godina anamnestički podatak o lečenoj kompresivni prelom kičme hipertireozi prelom posle 40. Bolesnici kod kojih lekar planira terapiju pronizonom u dozi većoj ili jednakoj 7. renalna sistema osteodistrofija. Gošerova bolest. renalna tubularna acidoza.tokom 5-10 nedelja. U kasnijim fazama ekstremno je skupa kako po pitanju uticaja na kvalitet života bolesnika tako i na troškove lečenja.5 mg pronizona tokom dužeg vremenskog perioda. godine hronična antikonvulzantna terapija česti padovi osteoporotični prelom u porodici nizak unos kalcijuma hranom pušenje (prelom kuka kod majke) alkoholizam primena glikokortikoida >3 meseca preterano konzumiranje kofeina sindrom malabsorpcije telesna masa ispod 57 kg primarni hiperparatireoidizam hronična terapija heparinom hipogonadizam gubitak TM veći od 10 % od one u osteopenija na Rő snimku 25 . Čak i kratki intervali ustajanja usporavaju proces gubitka koštane građe. Tabela 2 Bolesti udružene sa osteoporozom su: Endokrinog hipertireoidizam.

Svaka aktivnost koja vodi ka ponavljanju opterećenja ima za posledicu povećanu gustinu koštane mase u toj regiji. Tako kod osoba koje se bave trčanjem. pratećim oboljenjima i riziko faktorima. telu butne kosti i kičmi. golenjači.nivo kalcijuma i fosfata u serumu.6 kilometara prave između 800 i 2000 koraka tj. povećava gustinu koštane mase(5).2. Kod trkača na duge staze do povećane gustine dolazi zato što oni trčeći 1. Ovaj pristup zahteva potvrdu prospektivnih studija kao i adekvatnih kliničkih istraživanja. kreatinin. nisu identični. Pri donošenju odluke o načinu lečenja vodi se računa o: evolucijskoj fazi patološkog procesa.. gustina koštane mase je najveća u petnoj kosti. Njene posledice narušavaju zdravlje osobe. T-score 1. 400-1000 ponavljanih opterećenja svake noge.0 . ukoliko je BMD 1SD ispod normale za uzrast (“Z”. Kineziterapija ima značajan dprinos u prevenciji ali i u lečenju osteoporoze. Vežbe koje se vrše sa željom da se poveća snaga mišića proizvode stres na kost koja reaguje povećanjem gustine(6).5 BMD 2.). koja inače dovodi do pada koncentracije estrogena. Kod starih osoba . U prevenciji i lečenju osteoporoze najveća uloga pripada vežbama kod kojih je uključena sila gravitacije.5 SD niže od pika koštane mase (za 30 god. Rizik za nastanak osteoporoze.5 i niži Dokazana T-score 2. Inaktivnost vezana za boravak u postelji za nekoliko dana dovodi do negativnog balansa kalcijuma. potrebno je baterijom testova utvrditi da li je uzrok bolest udružena sa osteoporozom. košarkom i odbojkom – kičmi i petnoj kosti. Više od jednog veka je poznato da se koštano tkivo adaptira na stres kojem je podvrgnuto. Dozirana fizička aktivnost i odredjena terapija mogu da poboljšaju postojeće stanje. TSH. starosti bolesnika. a smanjena gustina koštane mase se detektuje već za nekoliko nedelja. Osteoporoza se najčešće kasno dijagnostikuje. Otuda značaj rane rehabilitacije (mobilizacija i rana vertikalizacija) obolelih i povređenih osoba.5 SD i niži.5 i niži.Pre započinjanja terapije. Aerobni trening koji podrazumeva kontinuirane ponavljane pokrete dva ili više ekstremiteta. Prema definiciji Svetske Zdravstvene Organizacije: Osteopenija BMD između 1. Astronauti u nedostatku izloženosti sili gravitacije pokazuju gubitak koštane mase.. prisutan prelom osteoporoza Preporuka je da se dijagnoza i lečenje osteoporoze bazira na riziko faktorima i vrednosti T skora jer je predvidivost nastanka preloma tako daleko veća. Kod bavljenja tenisom – dominantnoj ruci i kičmi. dijagnostikovan određivanjem gustine koštane mase i predstavljen mineralnom gustinom kosti (BMD). ali su podjednako i socijalne i finansijske. i rizik od preloma kosti. Osteoporoza T-score 2.skor).0 -2. Intenzivan aerobni trening može uticati na mineralnu gustinu kosti direktnim uticajem na kost i indirektno − uticajem preko hipotalamičko-pituitarno-gonadalne veze. Koštani sistem na vežbu odgovara maksimalnom gustinom koštane mase u regiji gde je i mesto najvećeg stresa(4).

praćen restriktivnom dijetom. hipertenzije.kineziterapijske procedure dovode do poboljšanja mišićnog tonusa i balansa pa se time smanjuje i rizik od pada. ali ako traje 2 – 3 godine. . njenim očuvanjem kod odraslih i smanjenjem gubitka kod starih. slabljenje efekta – postoji biološka granica fiziološkog poboljšanja posle koje je napredak i sa velikim naporom minimalan. Dozirana fizička aktivnost kod osoba starije dobi je najbolja prevencija ne samo osteoporoze već i insulin nezavisnog dijabeta. Ukoliko poremećaj ciklusa traje kraće od 6 meseci. kao i ona koja se upražnjava u starijoj životnoj dobi. Nizak nivo estrogena dovodi do pada vrednosti gustine koštane mase prvenstveno u kičmi.8.pituitarno – estrogene ose dovodi do smanjenog oslobađanja estrogena i progesterona iz jajnika.-74. umanjuju rizik od nastanka preloma kuka i do 50 %(12). Javlja se kod osoba ženskog pola koje treniraju maraton. fizička aktivnost. balans. koordinacija.10. Epidemiološke studije pokazuju da i ranije upražnjavana.9. Prevencija se sprovodi na različitim nivoima: primenom ranih rehabilitacionih postupaka kod bolesnika hospitalizovanih zbog bolesti. preopterećenje – mora postojati progresivni porast u intenzitetu vežbi sa ciljem kontinuiranog napretka. Intenzivan aerobni trening. ishemične bolesti srca. prvi put je pomenuta amenoreja atletičarki. gornjem polu butne kosti i distalnom radijusu. Prema podacima iz Velike Britanije gotovo polovina žena i 15 % muškaraca u dobi od 70. karcinoma debelog creva itd. osim svog značajnog mesta u terapiji osteoporoze (Tabela 3). trkačica ima amenoreju. početne vrednosti – osobe koje na početku imaju niske vrednosti gustine koštane mase će brže napredovati. Vežbom se poboljšava hod. triaton i druge sportove vezane za veliki fizički napor. Fizička aktivnost kod koje je uključeno dejstvo Zemljine teže je presudna u prevenciji osteoporoze i to trojako: kod mladih osoba postizanjem maksimalne gustine kosti. radom sa osobama koje su iz različitih razloga vezane za postelju ili su samo delimično pokretne i kroz edukaciju žena u postmenopauzi o značaju i oblicima fizičke aktivnosti. Fizikalna medicina i rehabilitacija. moždanog udara. biciklistkinja. preko hipotalamičko. reakciono vreme kao i mišićna snaga čak i kod osoba od 80 godina(7. reverzibilnost – pozitivan efekat vežbi se gubi sa prekidom vežbi. propriocepcija. gubitak je ireverzibilan i ponekad dolazi do preloma kosti već u dvadesetim godinama. povreda i operacija. Pri pravljenju programa za prevenciju osteoporoze fizijatar se pridržava pet osnovnih principa fizičkog kondicioniranja: specifičnost – vežbe su osmišljene sa ciljem da sila deluje na one delove skeleta koji su najrizičniji za nastanak osteoporotičnog preloma.11). Sedamdesetih godina prošlog veka. Tako intenzivni trening dovodi do stres fraktura i amenoreje. godine nema dovoljno snage da opruži nogu i popne se bez pomoći ruku na stepenik visine 30 cm. gustina se može korigovati. Skoro polovina vrhunskih balerina. ima daleko značajniju ulogu u njenoj prevenciji.

. hidroterapija. trajanja pauze i frekvence. podrazumeva primena galvanske struje. infracrvenog zračenja (IR segmentno i lokalno ). deluje na posledice zapaljenja. poboljšava cirkulacija povećava metabolizam. gimnastika. smanjenje nadražljivosti nervnog tkiva. ples) i anaerobna ( plivanje.(preporuka grupe C za muškarce i grupe B za žene). Deca. stabilizaciji potencijala ćelijske membrane. Metodima fizikalne medicine se postiže višestruki efekat: smanjuje ili otklanja bol antiinflamatorno delovanje. poboljšava trofika. poboljšanje cirkulacije. Tokom reproduktivne faze i muškarci i žene treba da upražnjavaju vežbe naročito one kod kojih se savlađuje Zemljina teža i sa komponentom otpora. trajanje impulsa. balneoterapija. poboljšanje funkcije limfnog sistema. naročito u pubertetu treba da učestvuju u aerobnim sportskim aktivnostima (preporuka grupe B). vožnja bicikla. antiinflamatorno dejstvo. smanjuje otok tkiva. Fizičku aktivnost je aerobna ( trčanje. bioptron (lokalno).Tabela 3. različite jačine (amplitude). laseroterapiju. trajanju. fototerapija. Termoterapija je zasnovana na kritičnoj. Dejstvo magnetnog polja na nivou ćelije ogleda se u repolarizaciji strukture proteina. bodi bilding). povećanje sinteze DNK i RNK. stimulacija stvaranja kolagena. termoterapija. često primenjivan u cilju preventive i lečenja osteoporoze. Elektroterapija Metod elektroterapije. deluje na vezivno tkivo u cilju sprečava skraćenja mekih tkiva i nastajanje poboljšanja njegovih osobina kontraktura. peloidoterapija. sprečava ekstravazaciju. Njen uticaj na skelet se razlikuje u zavisnosti od tipa opterećenja koje proizvodi. aktiviranju enzimskih sistema i sintezi proteina kao i stimulaciji fibroblastne aktivnosti. povećanje fagocitoze. doziranoj primeni temperature Fototerapija se primenjuje kroz suberitemne i eritemne doze ultraljubičastog zračenja (UV segmentno i lokalno). povećava elastičnost mekih tkiva. uzajamno povezano. Elektromagnetno polje je jedinstveno. interferentnih struja. stimulaciji funkcije kalcijum i natrijum pumpe. Osnovna dejstva lasera su stimulacija oslobađanja ATP. vremenski promenjivo električno i magnetno polje. stimulacija fibroblastne aktivnosti. dijadinamičnih i eksponencijalnih struja. kineziterapija. Najčešće primenjivane procedure fizikalne terapije u lečenju osteoporoze su: elektroterapija. ubrzava proces regeneracije tkiva podstiče oporavak oštećenih nerava i sprečavaju promene na denervisanim mišićima. intenzitetu i učestalosti u odnosu na starost osobe. Fizičku aktivnost je potrebno prilagoditi po tipu.

12:85-90.155:921-3. Osteoporos Int 1999. Thompson DE. Black DM. 3. 4. Cockerill W. 7. Effects of one year of resistance training on the relation between muscular strength and bone density in elderly women. Cupples LA. et al. diagnosis and therapy. Lancet 1999. . 9. Parisi G. Felson DT. Lorentzon R. A randomized school-based jumping intervention confers site and maturity-specific benefits on bone structural properties in girls: a hip structural analysis study. Calcif Tissue Int 2000.13:1141-8. Petit MA. prevenciju i lečenje osteoporoze i njenih komplikacija u kome je fizijatar nezaobilazni član. program vežbi je individualan i predstavlja kombinaciju vežbi snage i balansa. Kostense PJ.34:18-22. 10. CMAJ 1996. Abendroth K. Warren J. Finn JD. Wolff I. Risk of mortality following clinical fractures. Systematic review of randomized trials of the effect of exercise on bone mass in pre. Hooper R. J Bone Miner Res 2000. Gardner MM. Jackson S. NIH consensus statements 2000. Glucksman E. Buchner DM. Tucker KL.67:10-8. Prevention and management of osteoporosis: consensus statements from the Scientific Advisory Board of the Osteoporosis Society of Canada: 1. 6. Cooper C. muscle strength. et al.and postmenopausal women. Twisk JWR. Taunton JE. Br J Sports Med 2000. Prevention of falls in the elderly trial (PROFET): a randomised controlled trial. Risk factors for longitudinal bone loss in elderly men and women: The Framingham Osteoporosis Study. Wallace BA. J Bone Miner Res 2002. 2.9:1-12.353:93-7. The effect of exercise training programs on bone mass: A meta-analysis of published controlled trials in pre. Tilyard MW. ili su već imale pad. and pubertal stage as determinants of bone mineral density and bone area in adolescent boys. Campbell AJ. 11. Robertson MC. Elliot J. Swift C. Martin AD. Ensrud KE.17:363-72. Cumming RG. Kemper HCG. Donnelly M. Hanley DA. 12. 8. Heinonen A. Osteoporos Int 2001. Close J.and postmenopausal women.15:710-20. Norton RN. 5. Scott JC. Rhodes EC. Zbog svojih efekata metode fizikalne medicine i rehabilitacije imaju ključnu ulogu u prevenciji i lečenju osteoporoze. Pettersson U. BMJ 1997. nametnula su potrebu formiranja visoko stručnog tima osposobljenog za dijagnostiku. Type of physical activity. Dawson-Hughes B. Dosadašnja iskustva u lečenju bolesnika različitih uzrasta sa komplikacijama osteoporoze. Hannan MT. J Bone Miner Res 1998.11:556-61. MacKelvie KJ. Wilson PWF. Prevalent vertebral deformity predicts incident hip though not distal forearm fracture: results from the European prospective osteoporosis.17(1):1-45. Nordstrom P. Osteoporos Int 2000. Ismail AA. Ellis M. Literatura: 1. Introduction. Osteoporosis prevention. Cauley JA. Van Croonenborg JJ. Khan KM.315: 1065-9. Josse RG. Randomised controlled trial of a general practice programme of home based exercise to prevent falls in elderly women. Beck TJ. McKay HA.Osobe starije životne dobi oba pola kod kojih je povišen rizik od pada.

U osteoporozi postoji disbalans između resorpcije i stvaranja kosti u korist resorpcije što dovodi do gubitka kosti. Prema Wolffovom zakonu mehanički stresovi i opterećenja aplikovani na kost utiču na formiranje i remodeliranje kosti. rehabilitaciju i reumatologiju. Ovaj višeetapni proces nazvan mehanotransdukcija. a najviše pogođeni gubitkom mase su segmenti koji sadrže najveći procenat trabekularne kosti: kičmeni pršljenovi. osteoklasta i osteoblasta. Da bi došlo do adaptivnog remodeliranja kosti potrebno da mehanička opterećenja iz okoline budu otkrivena i transformisana u biohemijske ili bioelektrične signale koji se prenose efektornim ćelijama koje će odgovaraju produkcijom kosti. «Dr Simo Milošević» Igalo.FIZIČKA AKTIVNOST I OSTEOPOROZA Žitnik – Sivački S Institut za fizikalnu medicinu. objašnjavaju različite teorije. Iako sačinjava samo oko 20% skeletne koštane mase. ali i tokom treće decenije života dolazi do porasta u gustini kosti. Utvrđeno je da su osteociti mehanosenzitivne ćelije koje na ovaj način otkrivaju mehaničko opterećenje koje deluje na kost. Zbog toga se u osteoporozi više kosti izgubi u područjima trabekularne kosti. Rast skeleta se gotovo završava oko 18. a godišnje se u procesu remodeliranja zameni približno 20% koštanog tkiva. Remodeliranje kosti odvija se u pet faza: aktiviranje osteoklasta. resorpcija kosti. i 35. normalni proces remodeliranja dovodi do gubitka kosti. formiranje kosti i faza mirovanja do početka novog ciklusa. Opterećenja kosti koja nastaju delovanjem gravitacije i tenzionih sila proizvedenih mišićnom aktivnošću prirodni su stimulus za održavanje koštane mase i funkcionalne jačine (čvrstine) kosti. Odgovor efektornih ćelija. vrat butne kosti. Maksimum koštane mase dostiže se između 30. Trabekularna kost je metabolički aktivnija od kortikalne kosti. Crna Gora sofija@cg. pod dejstvom opterećenja dolazi do protoka intersticijalne tečnosti u lakunarno-kanalikularnoj mreži kosti. aktiviranje osteoblasta.yu Fizička aktivnost je važna i često primenjivana intervencija u programima prevencije i lečenja osteoporoze. godine života. Masa kosti u određenom trenutku života je razlika između maksimuma koštane mase i količine koja je izgubljena nakon što je dostignut maksimum mase. Kod odrasle osobe jedan ciklus traje 3 do 12 meseci. Prema najprihvaćenijoj. Primena fizičke aktivnosti /vežbanja u jačanju kosti zasniva se na pretpostavci da je kost mehanosenzitivno tkivo koje se adaptira na mehaničko okruženje. je adaptivno remodeliranje kosti koje podrazumeva stvaranje koštane građe koja je u stanju da izdrži primenjena opterećenja. godine a nakon toga. Remodeliranje kosti po završetku rasta predstavljaju adaptaciju na funkcionalne mehaničke zahteve. Kroz ciklični proces remodeliranja kost se obnavlja uklanjanjem stare kosti i zamenom novoformiranim koštanim tkivom i na taj način održava biomehanički integritet skeleta. u trabekularnoj kosti odvija se do 80% procesa remodeliranja. Proces .

Za sada ne postoji način da se izmeri ukupna jačina kosti pa se u ona kliničkoj praksi procenjuje na osnovu mineralne gustine kosti. . uvek poznato kjoja veličina spoljnog opterećenja je potrebna da indukuje određeni nivo naprezanja i koja veličina naprezanja je potrebna da indukuje promene u kosti. pošto se gubitak kosti tokom starenja događa pre svega na endosalnoj površini. minimalni efikasni stimulus opterećenja. Upoznavanjem tih faktora. U menopauzi i tokom starenja vežbanjem se može samo ublažiti gubitak koštane mase vezan za nedostatak estrogena odnosno starenje. Da bi se postigao efekat stimulacije osteogeneze. Osim što povećava gustinu kosti. dinamika remodeliranja. Zbog toga se mladima u periodu rasta preporučuje fizička aktivnost. Jačinu kosti čine zajedno dva osnovna uzajamno zavisna svojstva kosti: gustina i kvalitet.funkcionalne adaptacije kosti odvija se kontinuirano tokom života održavajući rizik za frakture na prihvatljivom biološkom nivou. Nije. Efekti fizičke aktivnosti na kost zavise od individualnih karakteristika osobe ali i od različitih faktora vezanih za primenjenu fizičku aktivnost. akumulacija mikrooštećenja. Poslednjih decenija sprovedeno je niz laboratorijskih i kliničkih istraživanja sa ciljem da se razjasne različiti faktori koji utiču na adaptivni odgovor kosti na mehaničko opterećenje. Nema saglasnosti oko toga šta podrazumeva kvalitet kosti. Za efikasnu i bezbednu primenu fizičke aktivnosti u prevenciji i lečenju osteoporoze potrebno je poznavati karakteristike mehaničkog stimulusa koji je u stanju da dovede do pozitivnih efekata na kost i smanji rizik za frakture. lamelarna svojstva. Utvrđeno je da se promene u gustini kosti gube se brzo nakon prekida aktivnosti. mehaničko opterećenje mora da bude dovoljno snažno. navode se različiti faktori kao što su makro i mikroarhitektura kosti. Međutim. Nakon dostizanja koštane zrelosti kosti postaju manje osetljive na mehaničko opterećenje. Rezultat izmenjenog procesa remodeliranja u osteoporozi je poremećaj kvantiteta i kvaliteta kosti. Prema novijoj definiciji iz 2000. tzv. a adaptacija na mehaničke stimuluse događa se tek kada naprezanje kosti pređe određeni prag. materijalna svojstva tkiva. promene u jačini kosti usled zadebljanja periosta u periodu rasta održavaju se dugoročno i tako smanjuju rizik za frakture u kasnijim godinama života. godine osteoporoza je skeletni poremećaj koji karakteriše poremećaj jačine kosti što dovodi do povećane sklonosti frakturama. fizička aktivnost u periodu razvoja dovodi i do debljanja periostalne kosti što poboljšava mehaničku jačinu kosti preko one koja se očekuje samo usled promena u gustini. mikroporoznost. hemijski sastav ekstracelularnog matriksa. mineralizacija matriksa. Klasifikacija pacijenata u kategorije na osnovu mineralne gustine kosti osnova je za postavljanje ciljeva i programiranje fizičke aktivnosti u prevenciji i terapiji osteoporoze. Mlađi skelet bolje reaguje na mehaničko opterećenje od starijeg. međutim. Starost je glavni faktor koji utiče na efekat fizičke aktivnosti na kost. omogućilo bi da se u praksi primeni fizička aktivnost koja će maksimalno stimulisati osteogenezu i smanjiti incidenciju fraktura. Opterećenje kosti dovodi do unutrašnjeg naprezanja kosti.

Uvođenjem intermitentnih perioda odmora u program vežbi omogućuje se obnavljanje mehanosenzitivnosti i poboljšava potencijal vežbi u jačanju kosti. Klinički značaj adaptacije specifične za mesto stimulacije je da program vežbi treba da bude usmeren ka kostima i mestima sklonim osteoporotičnim frakturama. Ove aktivnosti efikasne su u smanjenju gubitka kosti vezanog za nedostatak estrogena i starenje. odbojka i košarka. Utvrđeno je da vežbe sa primenom otpora imaju pozitivan efekat na gustinu kosti i da podstiču osteogenezu u većoj meri nego drugi oblici vežbanja. treba nastaviti duže od devet meseci da bi se postigli pozitivni efekti na gustinu kosti. Efikasnija su dinamička nego statička opterećenja. Kod postmenopauznih žena i starijih osoba zbog rizika primene visokog impakta preporučuju se aktivnosti sa niskim ili umerenim impaktom (hodanje. džoging. da bude kratkog trajanja i primenjeno na specifične delove skeleta. kao što su npr. Opterećenje treba da bude ponavljano svakodnevno. Brzo primenjeni otpori izivaju brže naprezanje i dovode do veće adaptacije kosti. tenis. uz progresivno povećanje intenziteta. frekvenciji i trajanju vežbi kojim bi se posti- . osteociti. Važan je i tip aktivnosti koji se primenjuje u cilju delovanja na kost. ispoljavaju fenomen desenzitizacije. kičma i distalni radius. Kod pacijenata sa osteoporozom predozirano opterećenje može da dovede do oštećenja arhitekture kosti. Adaptivni odgovor na opterećenje kosti visoko je specifičan za mesto stimulacije. gimnastika. dakle. Najveći efekat na kost postiže se vežbama sa velikim otporom u obasti pripoja angažovanih mišića. nema preciznih podataka o potrebnom intenzitetu. korisna u prevenciji osteoporoze. Dokazano je da kombinacija vežbi sa dizanjem tereta i sportova visokog impakta dovodi do povećanja maksimuma koštane mase i da je. Desenzitizacija postignuta produženim opterećenjem je reverzibilna. Zbog toga program vežbanja usmerenog na kost treba da sadrži vežbe sa većim opterećenjem. Značajan efekat na osteogenezu imaju i vežbe sa visokim mehaničkim impaktom i aktivnosti sa opterećenjem težinom. hod stepenicama).Sigurno je da veće spoljno opterećenje izaziva veće naprezanje kosti. za postizanje maksimalnih efekata na kost važna je i dužina njihove primene. Adaptaciji podležu samo one kosti koje su podvrgnute opterećenju. trčanje. kao što su vrat femura. Osobe sa normalnom mineralnom gustinom kosti mogu da izvode vežbe visokog impakta kao što su aerobik vežbe. Najveći efekat ima ako se rano započne i sprovodi tokom čitavog života. U prisustvu porodužene stimulacije. aerobik vežbe. Osim frekvencije i intenziteta vežbi. Vežbe sa većim opterećenjem utiču više na koštanu masu nego one sa manjim opterećenjem što je zapaženo kod sportista. Istraživanja su pokazala da vežbe uz opterećenje težinom. mehanosenzitivne ćelije odgovorne za detektovanje mehaničkog opterećenja skeleta. I pored dokazane povezanosti doze fizičke aktivnosti i gustine kosti. aerobne vežbe. Za postizanje optimalnog adaptivnog odgovora kosti na mehaničko opterećenje potrebno je vežbati kratko ali često. Ovo je potvrđeno u brojnim istraživanjima na sportistima koji su se praktikovali aktivnosti koje sadrže navedene oblike vežbanja.

psihosocijalno stanje. Vežbe disanja posebno su važne kod pacijenata sa sekundarnom osteoporozom izazvanom prekomernom upotrebom kortikosteroida zbog respiratorne patologije. Kontinuiranim vežbanjem tokom života. Poboljšanje posture utiče na balans i smanjuje rizika pada. ublažiti bol i poboljšati psihičko stanje. U cilju korekcije kifotične posture mogu se primeniti i kifo-ortoze sa teretom dva puta dnevno po pola sata do jedan sat uz istovremene kontrakcije leđnih ekstenzora. vežbanje smanjuje rizik za padove i nastanak osteoporotičnih fraktura. Prelomi u osteoporozi su rezultat traume pri padu. smanjuju rizik od pada i fraktura. Delovanjem na najčešće faktore koji dovode do padova (slabost mišića. U kliničkoj praksi u doziranju vežbi mogu pomoći preporuke koje na osnovu naučnih dokaza formiraju profesionalne organizacije koje se bave osteoporozom. Izbor fizičke aktivnosti uvek treba da bude individualan. ne rezultat spontane frakture izmenjenog skeleta. neki lekovi i faktori spoljne sredine pa u prevenciji padova treba i o njima voditi računa. Vežbe u vodi preporučuju se pacijentima koji zbog bola ili slabosti nisu u stanju da izvode antigravitacione vežbe. Ne treba primenjivati balistički tip strečinga. U vežbama sa otporom za jačanje muskulature otpor se progresivno povećava zavisno od muskuloskeletnog statusa pacijenta. ali nema dokaza da vežbe u vodi mogu uticati na gustinu kosti. Vežbe kojima se jačaju mišići. izmenjena postura i hod). U korekciji posture primenjuju se vežbe ekstenzije kičme i izometričke vežbe za jačanje trubušne muskulature. Aktivnosti kao što su plivanje. potrebno je znati kakva je mineralna gustina kosti. brzi hod ili pedaliranje na stacionarnom biciklu nemaju značajan uticaj na osteogenezu. Vežbe istezanja (strečing) radi poboljšanja elastičnosti mišića deo su programa za sve grupe pacijenata bez obzra na postojeću gustinu kosti i treba ih primeniti za sve glavne mišićne grupe gornih i donjih ekstremiteta. Pre nego što se preporuči programa vežbi sa teretima. koriguje postura. ali dovode do poboljšanja kardiovaskularne kondicije bez opterećenja osteoporotičnog skeleta. poboljšati aerobni kapacitet.glo predvidljivo povećanje gustine kosti. poboljšavaju koordinacija i balans. Nekada je potrebna reedukacija hoda i primena odgovarajućih pomagala hod. Prevencija padova radi smanjenja učestalosti preloma neophodan je deo fizioterapijskog programa kod osteoporoze. Riziku za padove doprinosi i niz drugih faktora vezanih za zdravlje. poremećaj koordinacije i balansa. Vežbe koje uključuju visoki impakt. cirkulacija. Otpor vode tokom plivanja i vežbi u vodi nije dovoljno visok da poništi količinu vremena provedenu bez opterećenja težinom. Posturalni trening kojim se smanjuje kifoza može da dovede i do smanjenja sindroma iliokostalne frikcije i poboljšanja respiratorne funkcije. mogu se takođe postići efekti u smanjenju fraktura nevezani za koštanu masu. Vežbama u vodi mogu se ojačati mišići. rotacione pokrete kao i fleksiju kičme i podizanje tereta treba izbegavati kod pacijenata sa osteoporozom jer je utvrđeno da povećavaju frakture pršljenova. Voditi . Žene sa osteoporozom obično imaju slabije leđne ekstenzore od žena bez osteoporoze iste starosti.

Prevention and Treatment of Osteoporosis. Physical Medicine and Rehabilitation. 6. 2003. Važan deo fizioterapijskog lečenja pacijenata sa osteoporozom je edukacija. National Osteoporosis Foundation. Huang M. Pacijenta treba upoznati sa faktorima rizika za razvoj osteoporoze i nastanak preloma. The Cochrane Database of Systematic Reviews 2002.and postmenopausal women. 1994. Health professional's guide to rehabilitation of the patient with osteoporosis. 2006 Feb. Shea BJ. Barrett-Connor E. 2nd ed. Philadelphia: WB Saunders Company. www. WHO Technical Report Series 843. 9.html 2. 60(5): 633– 637. S obzirom na to da je za postizanje promena u gustini kosti potreban duži period vežbanja. Iovine R.35(9):779-830. World Health Organisation. Bonaiuti D. Negrini S. A meta-analytic review of randomized trials. Washington (DC): National Osteoporosis Foundation. 8. 2005. 3. Exercise and regional bone mineral density in post-menopausal women. Trunk Muscle Strength is a Strong Predictor of Bone Loss in Postmenopausal Women. Saito Y.guideline. Systematic review of randomized trials of the effect of exercise on bone mass in pre. J Gerontol A Biol Sci Med Sci. 1998.28(3):102-7. Brief Summary. Greendale GA. Cranney A. ed. Iki M. Assessment of Fracture Risk and its Application to Screening for Postmenopausal Osteoporosis. važno je motivisati pacijenta da vežba. 67(1):10-18. 10. 77(1): 76 – 87.com/cochrane. Sports Med. Clin Orthop Relat Res. Borer KT. American Journal of Physical Medicine and Rehabilitation.update-software. Wells G. 2000: 894-912. 5(5): 437-442. Literatura: 1. Exercise for preventing and treating osteoporosis in postmenopausal women. 2005 May. 5. Kelley GA. Kado DM. Hyperkyphotic Posture and Poor Physical Functional Ability in Older Community-Dwelling Men and Women: The Rancho Bernardo Study. 11. http://www. Tugwell P. uputiti ga i obučiti za redovno vežbanje i izbegavanje hazarda spoljne sredine. Kemper HHCG. Kajita E. Manipulacije uz primenu velike sile kontraindikovane su kod dijagnostikovane osteoporoze. Effects of walking-only interventions on bone mineral density at various skeletal sites: meta-analysis. 31 p. Robinson VA. Cumming RG. Sinaki M. maja 2005. Issue 2. 7. Palombaro KM. hormonal and dietary factors. Physical activity in the prevention and amelioration of osteoporosis in women : interaction of mechanical. J Geriatr Phys Ther 2005. Tabrah F. Geneva: WHO. Wallace BA. 4. Kusaka Y. In: Braddom RL. Journal of Bone Miner Res. Pristupljeno 2.443:66-72.gov. May 1990. Nishino H.računa o individualnoj toleranciji fizičkog napora. . Calcified Tissue International 2000. Bone Density Changes in in Osteoporosis-prone Women Exposed to Pulsed Electromagnetic Fields (PEMFs).

urosevic@gmail. Beograd. i upražnjavala je program sastavljen od vežbi ekstenzora trupa i trbušne muskulature. Erdeljan B1. a preostala 4 su prihvatila program grupe A i nastavila da vežbaju i posle 3 godine. KC Novi Sad. svi pacijenti su nakon prva dva kontrolna perioda i dalje vežbali. U grupi B. U grupi A. Osobe starijeg životnog doba se teško navikavaju na redovno vežbanje. A i B. sa čestim prisustvom pridruženih bolesti. i prihvataju samo vežbe koje nisu iscrpljujuće. Ispitivanjem je obuhvaćeno 109 osteoporotičnih žena sa jednom ili više vertebralnih fraktura. u trajanju od 20 . prosečne starosti 64 godine (48 . Medikamentozna terapija je uključena kod svih ispitanica. Pacijenti su podeljeni u dve grupe. A grupa je imala 66 ispitanica. Srbija azam@eunet. jedne i tri godine. 35 pacijenata (82 %) je odustalo od vežbi. Bošković K2.hirurške bolesti "Banjica". Urošević M Institut za ortopedsko . B grupa (43) je vežbala po programu koji uključuje većinu zglobova tela. ne pogoršavaju opšte zdravstveno stanje i donose olakšanje.yu Uvod: Dugotrajna kortikoidna terapija u lečenju bolesnika sa reumatoidnim artritisom dovodi do poremećaja gustine i koštane mase odnosno do osteoporoze. 2Klinika za medicinsku rehabilitaciju. Frakture su dijagnostifikovane na lateralnoj radiografiji. Nikolić O. Najkraće vreme proteklo od pojave frakture do početka vežbanja iznosilo je 3 meseca. Pantelić S.30 minuta. Pacijenti su kontrolisani posle 6 meseci. koji su bolnički lečeni u Zavodu za reumatizam Novi Sad. što pored osnovne bolesti dodatno kompromituje funkcionalni status ovih bolesnika. u trajanju do 90 minuta. Ultrazvučnom .com Vežbanje nije uobičajen način života za većinu starijih ljudi. Stojković S1 1 Zavod za reumatizam. Materijal i metodologija: retrospektivnom analizom obuhvaćeno je 175 bolesnika. U UTICAJ SMANJENJA KOŠTANE GUSTINE NA FUNKCIONALNI STATUS BOLESNIKA SA REUMATOIDNIM ARTRITISOM Lazarević M1.76). posebno ako imaju zdravstveni problem koji prouzrokuje bol. nakon godinu dana još 4 je napustilo grupu. Cilj našeg istraživanja je da utvrdimo komplijentnost pacijenata u odnosu na ponuđeni program vežbanja.U IZBORNI PROGRAM VEŽBI KOD OSTEOPOROTIČNIH OSOBA SA VERTEBRALNIM FRAKTURAMA Urošević Lj. posle 6 meseci. a posle tri godine 58 pacijenata (88 %) je i dalje vežbalo. Cilj rada: je bio da se utvrdi kako smanjenje koštane mase kod bolesnika sa reumatoidnim artritisom pri dugotrajnoj kortikosteroidnoj terapiji (GK) utiče na njihov funkcionalni status. Srbija ljiljana. Vulević S. slabije su koncentracije.

potkolenice 3 i natkolenice 1. tretmana 10 . umerena nesposobnost). Tu grupu pacijenata smo pratili u periodu od 5 godina (2001-2005).5-1. 19 jednom godišnje a 15 je obavilo dva do četiri tretmana u navedenom periodu. dok je kod 30 bolesnica izabranih metodom slučajnog izbora ocenjen upitnikom The Health Assessment Questionnaire (HAQ). kompresivni prelom pršljena 14. Svi ispitanici su bili obuhvaćeni hidro. prosečne starosti 58 + 11 godina. a funkcionalno polovina bolesnika (55 %) je obavljala aktivnosti dnevnog života (ADŽ) uz teškoće a radna sposobnost im je bila ograničena (II klasa po Steinbrockeru). Funkcionalni status je kod svih bolesnika ocenjen funkcionalnim klasama prema Steinbrockeru. Bolesnici lečeni GK su imali smanjenu koštanu masu za više od 10 %. Zaključak: smanjenje koštane gustine je značajno utiče na funkcionalni status bolesnika sa reumatoidnim artritisom.Vujasin R. životne dobi od 51 do 84 godine. godine. koji redovno obavljaju fizikalnu terapiju. Marosan G Zavod za specijalizovanu rehabilitaciju «Termal» Vrdnik. . Od 53 ispitanika sa dijagnostifikovanom osteoporozom 12 (22.4 godine. prelom podlaktice 6.yu . Napomena: Trajanje fiz. Srbija termal@ptt. Takođe je zaključeno da HAQ preciznije ocenjuje sposobnost za obavljanje ADŽ-a.0 (potpuna nesposobnost pri obavljanju ADŽ-a). Od 41 pacijenta sa ranijim prelomom samo 8 je imalo ponovni prelom i to: 5 kompresivni prelom pršljena. Anatomske promene kod oko polovine bolesnika (45 %) su odgovarale III stadijumu po Steinbrockeru. Prosečna dužina trajanja bolesti naših bolesnika je iznosila 8.osteodenzitometrijom je merena koštana gustina kod 59 bolesnika koji su više godina lečeni GK. Jutarnja ukočenost zglobova je kod većine bolesnika iznosila 1 h i duže. Značajan procenat bolesnika (89. koji su lečeni u našem zavodu 2001.sbb.25 (obavljanje ADŽ-a sa teškoćama.1 %) je bio RF pozitivan. Rezultati: od 175 bolesnika bilo je 21.yu Svakodnevno povećanje interesovanja za lečenje osteoporoze potvrđuje da ona danas predstavlja sve veći problem pacijentima i lekarima.21 dan. Cilj ispitivanja je bio da proverimo učestalost preloma kod pacijenata sa osteoporozom. dok je kod 26.04 %) ih je bilo bez preloma a 41 (77 %) sa prelomom i to: prelom vrata butne kosti i natkolenice 17. P ZNAČAJ FIZIKALNE TERAPIJE I EDUKACIJE PACIJENATA KOD OSTEOPOROZE Bjelica . dok je svega ¼ bolesnika je imala većih ograničenja.0-3.co. dok su se ostale terapijske procedure razlikovale.3 % žena. a manje od 25 %.7 % bolesnica je HAQ skor iznosio 0.7 % iznosio 2. kinezi i magneto terapijom. Kod 46. jer su i kasnije obavljali rehabilitaciju u našem zavodu. Od ukupnog broja ispitanika 19 je obavilo fizikalni tretman dva puta godišnje. 2 prelom kuka i jedan prelom podlaktice. Posmatrali smo grupu od 53 pacijenta (7 muškaraca i 46 žena).7 % muškaraca i 78. alekmak@ns.

Hidro. jer je 86 % ispitanika izjavilo da redovno obavlja kineziterapiju u kućnim uslovima.8 %) nije imalo nikakvih udruženih oboljenja. Kortikosteroide redovno uzima 13.2 % bolesnika.2 % bolesnika. Antihipertenzivne lekove uzima više od 1/2 bolesnika. Gastrointestinalne bolesti ima 21. Zaključak: Neophodno je uvođenje osteodenzitometrije kod populacije sa riziko faktorima kao i adekvatne terapije osteoporoze bi se izbegle teže zdravstvene konsekvence. Praćeni parametri: način zadobijanja preloma.Zaključujemo da edukacija povećava doprinos pacijenata u smanjenju komplikacija od osteoporoze.4 % bolesnika. P OSTEOPOROZA KAO FAKTOR RIZIKA ZA PRELOM VRATA BUTNE KOSTI Bošković K. Samo 1 bolesnik i 1/3 bolesnica je imalo malu telesnu masu. prosečne starosti 69. Materijal i metodologija: tokom prvih osam meseci 2006 godine na Klinici za med. a umereno konzumira alkohol 16. dok je najveći broj bolesnika imao kardiovaskularni komorbiditet. kinezi i magnetoterapija zauzimaju značajno mesto u terapiji osteoporoze kao i u prevenciji njenih komplikacija. Rezultati: svi analizirani bolesnici su prelom butne kosti zadobili pri padu u nivou. Rtg snimak kod više od 1/2 bolesnika je ukazivao na jasnu ostoporozu snimljenih kostiju.4 % bolesnika.6 % bolesnika. Metodom slučajnog izbora analizirano je 37 bolesnika (7m: 30ž.net Uvod: Gubitak koštane gustine (BMD) i poremećaji kvaliteta kosti je nemi proces tako da je najčešće prvi znak ovog procesa prelom kosti. prisustvo riziko faktora za nastanak osteoporoze. Srbija nibos@verat. Ranu menopauzu je imala 1/5 bolesnica. Jedna bolesnica je imala i prelom prvog slabinskog pršljena.6 % bolesnika.7 % bolesnika.6 godina). Kada se na Rtg snimku skeleta konstatuje ostoporoza tada je gubitak BMD veći od 30 %. Novaković B Klinika za medicinsku rehabilitaciju. rehabilitaciju lečeno je ukupno 205 bolesnika sa prelomom vrata butne kosti prethodno lečenih konzervativnim ili operativnim metodama. Rtg snimak kuka. . Pulmološka oboljenja prisutna su bila kod 8.1 % bolesnika a reumatoidni artritis kod 5. a dijabetes melitus kod 21. Osteoporoza je ranije dijagnostikovana i lečena kod 16. Mali broj bolesnika (10. iako se sve više ukazuje potreba za preventivnim delovanjem na nastanak osteoporoze.6 % bolesnika. prisustvo komorbiditeta. medikamentna terapija. Hematološki poremećaji su konstatovani kod 16.dok je 30 bolesnika (5m: 25ž) operisano. Slabije vidi i vid koriguje naočarima 59. Devečerski G. Puši 21. Svi operisani bolesnici uzimali su antikoagulantne lekove. prethodno konzervativno hirurški lečeno 7 bolesnika (2m: 5ž). Klinički centar Novi Sad.2 % bolesnika.5 % bolesnika. Cilj rada je bio da se ukaže na važnost ranog otkrivanja i lečenja osteoporoze kao faktora rizika za nastanak preloma vrata butne kosti. Hipotireozu leči 2.

Podaci su prikupljani popunjavanjem standardizovanog upitnika sa opštim podacima o pacijentu.67 %). ali samo jedna duže od godinu dana. a rizik nastanka ovih preloma može se redukovati za oko 50 % njenim lečenjem. kod 6 pacijentkinja je nakon DEXA dijagnostike započeto lečenje bisfosfonatima (9. Više od 70 % pacijentkinja ima BMI nizi od 19 kg/m². dugotrajna primena kortikoterapije. prosečne starosti 78. Rezultati: Ispitano je 74 pacijenata sa prelomom kuka. Od ovog broja 69 je imalo niskoenergetsku frakturu kuka. Analizom dobijenih podataka našli smo u ovoj grupi 9 pacijentkinja kojima je ukazano na mogućnost postojanja osteoporoze. godine bez primene substitucione terapije imalo je 12 pacijentkinja (20 %). Raonić M Institut za rehabilitaciju . BMI manji od 19 kg/m². Jokić B.Beograd. Od tog broja tri su dobile preporuku za medikamentozno dodavanje kalcijuma i vitamina D redovnoj ishrani. nakon vertebralnih fraktura.67 % imalo je tri i više od belezenih faktora rizika. pušenje. Metod: Ovo istraživanje obuhvata pacijenate rehabilitovane nakon preloma kuka tokom tri meseca u “Selters”-u u Mladenovcu. odeljenje “Selters” Mladenovac. Srbija nalezoka@ptt.75 %. po potrebi heteroanamneze i uvida u medicinsku dokumentaciju. Procenjuje se da 90 % pacijenata sa prelomima kuka ima osteoporozu. a menopauzu pre 45. koomorbiditet i stanja povezana sa gubitkom koštane mase.P PROPUŠTAMO LI ŠANSU DA LEČENJEM OSTEOPOROZE SMANJIMO UČESTALOST PRELOMA KUKA KOD RIZIČNIH PACIJENATA? Radosavljević N. Upitnik je popunjavao lekar za svakog pacijenta na osnovu anamneze. pozitivna porodična anamneza. Cilj rada: utvrditi broj pacijenata ispitivanih zbog postojanja faktora rizika i lečenih od osteoporoze.78 godina. .33 %) je imalo prethodnu NEF što je najvažniji prediktivni faktor.3 %). Zaključak: Na osnovu učinjenog istraživanja može se sa sigurnšću tvrditi da propustamo šansu za redukovanje rizika od preloma kuka nedovoljnom dijagnostikom i lečenjem OP čak i među pacijenatima sa visokim rizikom. U grupi pacijentkinja kod kojih nije postavljena sumnja na postojanje OP 16. od kojih većinu čine osobe ženskog pola i to 92. predhodnom ispitivanju i lečenju od osteoporoze kao i postojanju faktora rizika: prethodna fraktura. među pacijentima sa niskoenergetskim frakturama kuka. od čega su 3 redovno uzimale terapiju (4.yu Uvod: Niskoenergetski prelomi kuka predstavljaju drugu po učestalosti posledicu osteoporoze. Čak 11 pacijentkinja iz ove grupe (18. rana menopauza.

iznosili 48 biliona dolara. Srbija nalezoka@ptt. Na Ortopedsko-traumatološkoj klinici u Nišu se godišnje hospitalizuje oko 250 bolesnika sa prelomima kuka.7 miliona preloma kuka nastalih kao posledica osteoporoze. Glavni uzrok nastanka preloma bolesnika starije životne dobi je osteoporoza.traumatološkoj klinici KC Niš. pogotovu kada je u pitanju hirurško lečenje koje zahteva skupe implantate za fiksaciju preloma ili aloartroplastiku kuka. Hirurško lečenje dinamičkim implantatima predstavlja metod izbora u fiksaciji preloma.P LEČENJE OSTEOPOROZE KAO JEDAN OD FAKTORA PREVENCIJE PRELOMA KUKA Ristić T. a troškovi zbrinjavanja ovog stanja su u 2002. Milenković S. U radu se prikazuju rezultati lečenja 110 bolesnika. Broj preloma se povećava iz godine u godinu. Neoperativne metode lečenja su praćene velikim procentom smrtnosti i ne daju dobre anatomske i funkcionalne rezultate. Srbija sasa65@bankerinter.traumatološka Klinika Niš. 61 sa transtrohanternim prelomima lečenih operativno metodom dinamičke unutrašnje fiksacije i 49 bolesnika lečenih metodom spoljne fiksacije. kod kojih postoji veći gubitak koštane mase (osteoporoza).g. Radenković M Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju KC Niš Ortopedsko . odeljenje “Selters” Mladenovac. Zaključak: Pravilno razumevanje i lečenje osteoporoze kroz medikamentoznu i fizikalnu terapiju može značajno smanjiti broj preloma u predelu kuka kod pacijenata starije životne dobi. Po podacima GZZZ u Beogradu je tokom 2005.yu Uvod: U svetu godišnje ima preko 1. godine registrovano ukupno 2265 osoba koje boluju od OP i 255 preloma kuka. . Za lečenje se troše ogromna materijalna sredstva. P FUNKCIONALNI OPORAVAK PACIJENATA SA IMPLANTIRANOM ENDOPROTEZOM KUKA NAKON NISKOENERGETSKOG PRELOMA KUKA Jokić B. Rezultati: Trohanterni prelomi nastaju najčešće kod bolesnika starije životne dobi.Beograd. Raonić M Institut za rehabilitaciju . iznad 65 godina. Radosavljević N. Materijal i metode: Bolesnici sa transtrohanternim prelomima koji su lečeni operativnim metodama na Ortopedsko . što predstavlja blizu 20 % od ukupnog broja hospitalizovanih. a nema podataka o ceni njihovog lečenja niti stepenu funkcionalne osposobljenosti.net Uvod: Lečenje preloma kuka kod bolesnika starije populacije je veliki ortopedski i socio-ekonomski problem.

Zaključak: Obzirom da je lečenje i rehabilitacija pacijenata nakon preloma kuka dugotrajan i skup proces. unos alkohola i kofeina). dok je srednja vrednost FIM Indexa iznosila 112.28 g. Cilj kineziterapije je da se poboljša snaga. neophodno je najveću pažnju posvetiti prevenciji glavnih faktora rizika: padova i osteoporoze.94 %) je hodalo uz pomoć štaka i maksimalnu asistenciju terapeuta. Skopje.75 % žena. lečenje bola.Dimitrova E Zavod za fizikalna medicina i rehabilitacija. Funkcionalna osposobljenost za određivana je pri otpustu pacijenata sa rehabilitacije Functional Independence Measure Index . postura i ravnoteža pacienta da bi se prevenirali padovi koji mogu da dovedu do fraktura i da bi se postiglo maksimalno fizičko funkcionisanje. Fizikalna terapija u prevenciji i lečenju osteoporoze primenjuje se sa ciljem: održavanje koštane mase. R.com Cilj rada je da se prikaže program i značaj kineziterapije u prevenciji i lečenju osoba sa osteoporozom.01 dan. urinarne i respiratorne infekcije. 36. Njihova rehabilitacija je otpočinjala oko 2. obrađeni su putem upitnika koji sadrži opšte podatke o pacijentu i njegovom medicinskom statusu.66 % je koristilo jednu štaku ili ručni stap. Nijedan pacijent nije bio samostalan u samozbrinjavanju.5 meseca nakon operacije i trajala 23. redovno monitoriranje koštanog denziteta i primena bifosfonata. u proseku.78 g.5. profilaksa i lečenje deformiteta kičmenog stuba. jos 11 (15. Istovremeno smo pratili i grupu od 30 pacijenata sa implantiranom endoprotezom kuka zbog koksartroze (53. tokom tromesečnog perioda posmatranja. vežbe. Uprvoj grupi je bilo 92. dok su ostali koristili kolica.2. koordinacija mišića. Makedonija erietand@yahoo. a srednje vrednost FIM – a iznosila je 73. Po isteku rehabiliitacije njih 13 (18. Preporučuju . Redovne gravitacione vežbe i vežbe sa otporom su važne za održavanje i poboljšavanje koštane mase. te je svima morao biti preporučen nastavak rehabilitacije u kucćnim uslovima. Metod: Svi pacijenti upućeni na rehabilitaciju nakon implantacije endoproteze kuka. starosti 78.om (FIM) Rezultati: Tokom posmatranog perioda na rehabilitaciju je primljeno 69 pacijenata sa implantiranom EP zbog preloma i 30 zbog koksartroze. a prosecna starost 60. kardiovaskularne bolesti. stimuliranje procesa resorpcije i taloženja kalcijuma u kostima.Cilj rada: utvrditi stepen funkcionalnog oporavka pacijenata nakon niskoenergetske frakture kuka pri otpustu sa rehabilitacije.84 %) je hodalo uz pomoć dve štake i pratnju terapeuta. sa skromnim rezultatima.) gde je nakon rehabilitacije bilo 10 % osposobljenih za hod bez pomagala.33 % žena. P PRIMENA KINEZITERAPIJE U PREVENCIJI I LEČENJU OSTEOPOROZE Nikolik . Za prevenciju osteoporoze preporučuje se edukacija pacijenata u odnosu na: ishranu (dodatak kalcijuma i vitamina D). fleksibilnost. modifikacija ponašanja (pušenje. koji opterećuje i društvo i porodicu pacijenata. Tok rehabilitacije je bio usporen udruženim bolestima: dijabetes.

Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije osteoporoza je sistemsko oboljenje skeleta koje dovodi do smanjenja koštane mase i mikroarhitektonskih promena koštanog tkiva što povećava fragilnost kostiju i rizik za nastanak koštanih preloma.PRIKAZ SLUČAJA Bokan B. trčanje. Dijagnostika: 1. Rizik za frakturu distalnog radiusa. P LEČENJE OSTEOPOROZE U AMBULANTNIM USLOVIMA . Kliničkim pregledom najčešće utvrdimo postojanje senilne kifoze. može da i posle lečenja umanji funkcionalnost tela.Kod muškaraca se takođe sa sa godinama smanjuje mineralna koštana gustina (BMD) ali smatra se deset godina kasnije u odnou na žene. ili 45 do 60 minuta tri puta nedeljno. Cilj rada: Danas je posle dobro sprovedene dijagnostike moguće uspešno lečiti osteoporozu. a samim tim i značajno smanjenje telesne visine. 2. ples. Lečenje fraktura je skupo.se vežbe za jačanje paravertebralnih mišića. Posturalni trening je važan. Srbija biljanafiz@email. vežbe za jačanje mišića gornjih i donjih ekstremiteta. ostavi trajni invaliditet.)Anamnestički dobijamo podatak da su se kod pacijenta dešavali prelomi kostiju na relativno male traume. često u hospitalnim uslovima. penjanje uz stepenice. vežbe ravnoteže i aerobne vežbe. tenis. Vežbe u vodi se preporučuju kod pacijenata koji nisu u stanju da izvode antigravitacione vežbe zbog bola ili mišićne slabosti. Program vežbi za jačanje i aerobne vežbe zavise od mišićnoskeletnog i opšteg statusa bolesnika. vožnja statičkog bicikla. Trebalo bi da se izbegavaju spinalne fleksorne vežbe.) Na rendgenskom snimku kost postaje evidentno porozna .yu Uvod: Epidemiološki podaci danas potvrđuju da osteoporoza ima karakter epidemije kod starije populacije. Pri tom izbor kineziterapiskog programa i fizičke aktivnosti trebalo bi da budu odabrani individualno i da održavaju kvalitet života ovih pacijenata. Za održavanje funkcionalnog stanja kardiovaskularnog i respiratornog sistema preporučuje se brzo pešačenje od 30 minuta na dan. proksimalnog femura ili pršljenskih tela u toku života nakon 50g. Zaključak: Kineziterapiski tretman i edukacija zauzimaju značajno mesto u profilaksi i lečenju pacijenata sa osteoporozom. a samo zbog nemogućnosti da izdrže statički teret. Česte frakture su uvek znak uznapredovalog procesa. plivanje.co. dugotrajno. Naš cilj je da prikažemo mogućnosti medikamentoznog. izometrične vežbe za jačanje abdominalnih mišića. a za poboljšanje ravnoteže preporučuju se i Tai Chi vežbe. Najdrastičniji su slučajevi preloma pršljenskih tela bez spoljašnje traume. Pacijenti se educiraju u vezi sa biomehanikom tela i korektivnim položajima tela u svakodnevnim aktivnostima. a i fizijatriskog lečenja osteoporoze. vežbe za redukciju lumbalne hiperlordoze. Procenjuje se na 17 % za žene a svega 6 % za muškarce . a moguć je i letalni ishod pogotovu kod frakture kuka gde su relativno česte komplikacije. Vežbe ravnoteže se primenjuju u sedećem i stojećem položaju. Dabetić J Dom zdravlja "Savski venac" Beograd.

Nije imala fakture.amp. a dobar program lečenja osteoporoze zaustavlja gubitak koštane mase i može je povećati za 2 % godišnje. Rezultati: Nivo jonizirajuceg Ca u krvi kontroliran svakih tri meseca bio je u granici normale. P FIZIKALNA TERAPIJA I BONDRONAT U LEČENJU OSTEOPOROZE PRIKAZ SLUČAJA Zafirovska L. a pogotovo praćenje efekata lečenja boleski koštanog metabolizma. a u oba kuka (-0. menopauza od 50 .2 g) i vitamin D (600 IJ). Skopje. Tada ima naglašenost trbekula. Karakterizira se namalenjem koskenje gustine i gubitak kostenog tkiva ciji rezultat je veci rizik za frakture. Ideos). Posle godinu dana terapije bisfosfonatima u dozi od 10 mg dnevno kalcijum (1.mk Uvod: Osteoporoza je sistemsko obolenje kostiju. Cilj: Da se potvrdi efikasnost fizikalne terapije i medikamentozne terapije Bondronat u lecenju osteoporoze.M zena od 59 godina. Gubitak koštane mase u menopauzi je oko 3 % godišnje.To je jedan od ozbiljnih problema kod starijih pacijenata. kineziterapije i Bondronata doslo je do gubitka boli u ledjima i poboljsanje koskene gustine.elektroterapijom.1). visina 151 cm.tek kada izgubi više od 30 % koštane mase.M. kineziterapijom i medikamentoznom terapijom . Ca i vitamin D preparatom (tabl.8. Bila je tretirana sa: fizikalnom terapijom u Zavodu . Nakon prvih tri meseca bol u ledjima se smanjio ali je bio povremeno prisutan dok posle godinu dana nije bio prisutan. 3. Bondronat No IV.0).9). Mitrevska B. tezina 63 kg. Manceva M. R. Zaključak: Nakon godinu dana primenom fizikalne terapije. Kontrolna denzitometrija (DEXA) nakon jedne godine: T-skor na L4 bio je (-1. Koevska V Zavod za fizikalna medicina i rehabilitacija. Makedonija zefir@mail. Argakieva . Metod rada: Pacijent g-đa I. svakih tri meseca. godina dijagnostikovana je posle treće fakture na Institutu za reumatologiju Kabinet za osteodenzitometriju T Score -2.) Aparati za merenje koštane gustine su u mnogome poboljšali i olakšali dijagnostiku.1) Zaključak: Osteoporoza se danas može uspešno lečiti u ambulantnim u ulovima uz dobru dijagnostiku i praćene terapijskih efekata osteodezitometrijom.Nikolova J. elektromagnetno polje niske frekvence 50 Hz u seriji od 10 terapija dva puta godišnje.net. oba kuka (-1.V 68. Rezultat rada: Kontrolna denzitometrija je pokazala porast KG za 9 % (TScore -2. kinezi terapija.te godine sa bolom u ledjima. Stojanovska M. .8). Metod rada: Pacient . Denzitometrija (DEXA) iz 2005 godine pokazuje u lumbalnom delu kicme naprednu osteoporozu sa otstapljenjem Tskora na L4 (-3. magnetoterapijom. fototerapiom.

poremećaji pokreta. Centralni nervni sistem (CNS) gradi više od 100 milijardi neurona. trauma mehanička ili fizička . nedeljama ili godinama. Većina aktivnosti nervnog sistema inicirana je senzornim doživljajem. Lezije CMN mogu nastati usled raznih etioloških faktora ili mogu biti prisutne u sledećim slučajevima: 1. Beograd. PMN i struktura koje učestvuju u obavljanju motorne delatnosti. Ovo se ostvaruje na sledeći način: 1.net Nervni sistem je jedinstven po ogromnoj složenosti kontrolnih radnji. snage i napetosti mišića. ili se sećanje na njega može deponovati u mozgu minutima. Senzorni doživljaj može uzrokovati trenutnu reakciju.Tema III REHABILITACIJA BOLESNIKA SA LEZIJOM CENTRALNOG MOTORNOG NEURONA REHABILITACIJA PACIJENATA SA MOTORNIM POREMEĆAJIMA USLED OŠTEĆENJA CENTRALNOG MOTORNOG NEURONA Jović S Klinika za rehabilitaciju ‘’Dr Miroslav Zotović’’. kardijalnim i vaskularnim stanjim (cerebrovaskularni akcidenti). unutrašnjoj čauri. Poremećaji motornih funkcija mogu nastati oštećenjem CMN. 3. Ukoliko je oštećen ovaj put u grudnom delu kičmene moždine doćiće do istostrane slabosti noge. moždanom stablu ili kičmenoj moždini. Sistem centralnog motornog neurona (CMN) predstavlja više funkcionalni koncept nego anatomsku strukturu. On prima milione pojedinačnih informacija iz različitih senzornih organa. Zatim mozak sve ove informacije integriše da bi odredio kako će telo odgovoriti. Ove aktivnosti se zajedničkim imenom zovu motorne funkcije nervnog sistema. autoimunim stanjima (multipla skleroza). Srbija kzotovic@drenik. Ozleda moždane kore i vlakana kortikospinalnog puta koja zahvata čeonu koru ili zadnji krak unutrašnje čaure uzrokovaće slabost donjeg dela lica i ekstremiteta suprotne strane tela. ravnoteže i hoda i postojanje nevoljnih pokreta. kontrakcijom skeletnih mišića svuda po telu. 2. Najvažnija konačna uloga nervnog sistema je kontrola različitih aktivnosti tela. sekrecijom egzokrinih i endokrinih žlezda. Isti učinak imaće i ozleda moždanog kraka i baze mozga. ozleda bočnog kortikospinalnog puta u vratnoj kičmenoj moždini izazvaće slabost ruke ili noge na istoj strani. subkortikalnoj beloj masi. Poremećaji centralnog motornog neurona Slabost porekla CMN može da nastane u poremećajima koji zahvataju centralne motorne neurone ili njihove aksone u moždanoj kori. kontrakcijom glatkih mišića u unutrašnjim organima. Simptomi i znaci koji prate motorne poremećaje jesu narušavanje refleksne aktivnosti. 3. 2.

ukočenost u laktu i kolenu. Početkom 70-ih godina XX veka Herman je ukazao na moguće promene u viskoznoelastičnim osobinama mišića i mekih tkiva. . autosomna recesivna stanja (Fridrajhova atakcija i dr. 3. spasticitet je prošao kroz više značenja. 4.). Simptomi i znaci prisutni kod oštećenja CMN su: hipertonija (spastičnost) hiperrefleksija pozitivan Babinski refleks paraliza (mišićna slabost) nemogućnost izvođenja finih pokreta Klasično je shvatanje da lezije CMN prati spastičnost (rezidualna motorna aktivnost). hiperaktivnost mišića. 5. bolest motornog neurona. Iz ovog je očigledno da klasičan koncept spasticiteta ne može u potpunosti objasniti mnoge od pacijentovih tegoba. posturom. pre 100 godina. Spastičnost varira i uslovljena je mišićnim tonusom. Sindrom spasticiteta u klasičnom smislu uključuje: povišen mišićni tonus pojačanu proprioceptivnu refleksnu aktivnost povećana polisinaptička (kutana) refleksna aktivnost – patološki refleks poremećaj voljnih pokreta Od Sherringtona. kongenitalne malformacije (cerebralna paraliza. 2. 8. Potrebno je pored spasticiteta. što samo po sebi može doprineti ukočenosti mišića i razvoju kontraktura. 6. spina bifida). već obično na stalno prisutan grč šake. proteklog vremena od povrede kao i godina pacijenta. Iz kliničke prakse se zna da se pacijent gotovo nikad ne žali na povišen otpor mišića pri istezanju. Promene verovatno zavise od vrste povrede. i pružaju povećan otpor pri istezanju. Opisane promene od sistemskog do ćelijskog nivoa jasno ukazuju na promene u mišićima i ostalom vezivnom tkivu nakon povrede CMN. pa do danas. promene u mekim tkivima. Sagledavanje opisanih promena sa patofiziološkog stanovišta ima značaja pri metodama evaluacije. manjim obimom pokreta i sl. Evolucija opisanih promena i njihov relativan doprinos sveukupnom funkcionalnom poremećaju nije ni do danas razjašnjen. sagledati i ulogu drugih faktora koji delom ili u celini doprinose kliničkoj slici i funkcionalnim poremećajima nakon oštećenja CMN. stanjem relaksacije i drugim aktivnostima CNS-a. parezu. Gracies navodi tri vrste promena nakon povrede CMN: 1. Savremeni koncept spasticiteta u sklopu povrede CMN Jedan od osnovnih problema u klasičnoj definiciji spasticiteta je mišljenje da dominantan uzrok hipotonije jeste spasticitet. dužinom odgovarajuće mišićne grupe. bakterijske i virusne infekcije. cervikalna mijelopatija). ispadom funkcije. a posebno pri izboru terapije.oštećenja. u smislu klasične definicije. praćen bolom. 7. Današnja saznanja zahtevaju proširenje koncepta spasticiteta u cilju pronalaženja mesta za ceo spektar nerefleksnih promena u sklopu sindroma povrede CMN. Skeletni mišići nakon povrede CMN su napeti i skraćeni u mirovanju. ortopedska stanja (cervikalna spondiloza.

Funkcionalna električna stimulacija (FES) smanjuje spasticitet (aferentna stimulacija mesh – glave. Najčešće korišćeni lekovi su: Baclofen. Tizanidin. kada se primenjuje kao aktivna ortoza. Lokalna primena hemijskih supstanci: danas se sve više za kontrolu spasticiteta primenjuje Botulinum toksin koji izaziva reverzibilni blok neuromišićne ploče. Postoje sistemi višekanalne FES-e za obučavanje pružanja i hvatanja za gornje ekstremitete i za uvežbavanje stajanja i hoda za donje ekstremitete. 2. Brunstrom i dr. Spasticitet nije samo povećana nadražljivost na istezanje mišića. koriste smanjenje ekscitabilnosti segmentnih refleksa korišćenjem rezidualnih funkcija. Primena adekvatnih pasivnih i aktivnih pokreta (aferentna stimulacija) pokazala se uspešnom u procesu reorganizacije i funkcionalne supstitucije kod oštećenja CMN. Spasticitet kao deo sindroma oštećenja CMN je dominantan problem. Primena FES-a u restoraciji pokreta ima dva aspekta. mišićima i zglobovima. Postižu se dobri rezultati u savlađivanju “neglekt sindroma” aferentnom stimulacijom preko receptora u koži. sve do korektivnih hirurških intervencija. Farmakoterapija Oralna farmakoterapija: koristi se kod difuznog spasticiteta koji je blagog do umerenog stepena. Bobat. Intratekalna farmakoterapija: prednost ove terapije je dostava leka u neposrednoj blizini tkiva na koga deluje i time se koristi bolji učinak manjom količinom leka nego pri oralnoj primeni. koncepcijski se razlikuju ali zajedničko im je korišćenje aferentne stimulacije rezidualnih i promenljivih elemenata neurokontrole. Tehnike relaksacije i sporih pokreta ispod nivoa brzine istezanja mišića. Prvi . Napušta se primena alkohola i rastvora fenola. . Epiduralna stimulacija je poseban oblik FES-e. oštećenje psihosocijalnih funkcija. počevši od edukacije i fizioterapijskih procedura preko farmakoterapije. Pri terapiji naš cilj ne treba da bude suzbijanje spasticiteta već pre njegova modulacija radi efikasnijeg funkcionalnog korišćenja rezidualne motorne aktivnosti.Principi terapije Kod oštećenja CMN izdvajaju se tri osnovne grupe problema: 1. Kod oštećenja CNS najčešće koristimo funkcionalnu neuromišićnu stimulaciju jer je nadražljivost perifernog nervnog sistema i mišića normalna. Terapijske metode kontrole spasticiteta Kontrola spasticiteta uključuje razne procedure. Elektrostimulacijom dorzalnih struktura kičmene moždine vrši se njena deaferentacija. već je deo promenjene voljne i programirane motorne kontrole. Primenjuje se kod izražene spastičnosti i u bolnim stanjima. Diazepam. eferentna stimulacija izaziva recipročnu inhibiciju antagonista). Uspešan tretman zahteva primenu tehnika pozicioniranja tela i glave u ležećem. sedećem i stojećem položaju kao i dugotrajno istezanje pojedinih mišićnih grupa pomoću ortoza. oštećenje kognitivnih funkcija i 3. Dantrolen-natrijum i dr. Fizioterapija Kineziterapija je najstarija ali i najefikasnija terapijska metoda restoracije motornih funkcija. Primena facilitacionih tehnika Kabat. promenjena neurokontrola. Ova tehnika se danas koristi za kontrolu spasticiteta i za kontrolu bola.

Literatura: 1.godine daje precizne definicije oštećenja. opšte prihvaćena i podobna za medicinsku dokumentaciju. 2005. . Gracies JM. 1970. 2005. II: Emergence of muscle overactivity. Danas se postižu dobri rezultati kod pacijenata koji imaju motorne poremećaje zbog oštećenja mozga. Srbija jmilorad@eunet. Gracies JM. Pathophysiological of spastic paresis. Clinico-physological aspects of spasticity and contracture.yu Procena funkcionalnog stanja pacijenata nakon povrede ili oboljenja je po Loton-u. Muscle Nerve. KC Kragujevac. Današnji koncept unapređenja zdravlja se bazira na fizičkom. Osposobljavanje pacijenata sa oštećenjem mozga je složeno. intelektualni i emocionalni status. Procena treba da je sveobuhvatna. kognitivnih i psihosocijalnih funkcija.31:535-551 MOTORIČKA EVALUACIJA PACIJENATA NAKON CVI Jevtić RM Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. 1906 2. jednostavna. standardizovana.31:552-571 4.93:273-312 3. onesposobljenosti i hendikepa. Brain. The myotactic reflex. The integrative action of the nervous system. New Haven: Yale University Press. transpozicije tetiva i mišića i dr. Koriste se korektivne šine za gornje i donje ekstremitete u cilju prevencije ili savlađivanja kontraktura. od 1993 i 2001.) Oštećenje mozga može da dovede do oštećenja govornih. Međunarodna klasifikacija (ICIDH). I: Paresis and soft tissue changes. Naravno u procesu osposobljavanja ovih pacijenata postoje otvorena pitanja na koja treba dati odgovor. Muscle Nerve. sveobuhvatnoj rehabilitaciji i socijalnoj integraciji. Krajem 30-ih godina ovog veka gerontolog Majory Warren je dao prve fizioterapeutske procene funkcionalnog stanja starijih pacijenata. Ortoze se primenjuju za stabilizaciju pojedinih zglobova u raznim fazama restoracije pokreta. socijalni problemi u radnoj sredini i društvenom okruženju. isto onoliko koliko je složena funkcija mozga gde je došlo do oštećenja. Uslov za uspešnu rehabilitaciju osoba sa oštećenjem CNS je visokostručan multidisciplinaran tim. Kod nekih pacijenata sa oštećenjem CMN u cilju boljeg funkcionalnog osposobljavanja rade se određene hirurške intervencije (tenotomije. Sherrington CS. Pathophysiological of spastic paresis.Privremena ili trajna pomagala se često koriste u osposobljavanju pacijenata posle oštećenja CMN. svaki sistematski pokušaj da se proceni fizičko zdravlje. Herman R. mentalnom i socijalnom blagostanju i sposobnosti osobe da optimalno funkcioniše u svom okruženju.

onesposobljenosti i hendikepa. U proceni mobiliteta (kretanja) nalaz i ocena fizijatra i fizioterapeuta se kodira prema kodovima ICIDH. funkcionalno telesno stanje. a prema specifičnim mernim instrumentima za svako oboljenje i onesposobljenost posle tog oboljenja ili povrede.x. Ključ ICIDH klasifikacije Fizioterapeutska ICIDH – gradacija procena onesposobljenosti kretanja I xx.onesposobljenost hodanja po ravnom 42.) Testovi socijalne integracije i ekonomske nezavisnosti (Community Integration Questionaire. Functional Indipendence Measure i dr) Kongnitivni testovi (Glasgov Coma Scale. duboki bol i pokretljivost. Barthel Index. defektologa (logopeda. senzibilitet površni.) Testovi procene bolnih stanja (VAS skala. kretanje i opasnost od pada. Numerical Rating scale.x1 – teškoće kod izvođenja xx. U osnovnoj proceni treba analizirati 9 varijabli: kongnitivne funkcije.) U cilju da se terapeut početnik uključi u sve te složene i komplikovane procene potrebno je da bude upoznat sa osnovnim elementima procenjivanja.x0 – nema onesposobljenosti II III xx. Mini mental skala i dr. Motoricity Index i dr. izdržljivost. Ovakav upitnik koji ima i svojih nedostataka predstavlja opšti instrument za procenu oštećenja. – onesposobljenost savlađivanja stepenica . mišićna funkcija. McGill Questionaire i dr. Danas se može reći da sve te merne instrumente možemo grupisati na: Testovi motornog oštećenja (Fugl-Meyer.) Testovi funkcionalne sposobnosti ili nesposobnosti (Rivermead Mobility Index. Kompletna procena i kodiranje mora da uzme u obzir ocenu.x2 – izvođenje uz pomoć pomagala xx. x.x. a takođe i do usko specijalizovanih testova za pojedine bolesti i poremećaje.3 – izvođenje uz podršku Primer kodiranja hodanja 40. somatopeda) i socijalnog radnika. Rivermead Motor Assesment. ergoterapeuta.Mnogi pokušaji su doveli do razvoja velikog broja opštih instrumenata za praćenje preostalih sposobnosti bolesnika. Glasgov Outcoma Scale. U cilju izrade mernih instrumenata u fizikalnoj medicini i rehabilitaciji angažovani su čitavi medicinski timovi kako bi se bolesnik sagledao ne samo sa aspekta fizičkog oboljenja nego kao kompletne ličnosti vodeći računa o njegovom mentalnom i socijalnom statusu. Craig Handicap Assesment and Reporting Technique i dr. Ovde treba reći da se ovom ocenom ne sagledava celokupna problematika jedne osobe već se samo kodira fizioterapeutska procena.x. pa smatramo da na osnovu literature takav jedan osnovni obrazac procene je upitnik koji je standardizovan u centru za gerijatriju i gerontologiju na Univerzitetu u Freiburgu. psihomotoričke funkcije. x. motorički prelazi.

Timed Up & Go Test (TUG test) 5. Test ima 6 pojmova od 0-5. kao i broj koraka. Motor Assessment Scale Funkcionalni test kretanja – Functional Ambulation Gategory (FAC) FAC prema Holdenu et al. U ovom testu zahteva se staza od 15 metara i analizira se frekvencija.Meter Gehtest Za sprovođenje ovog testa neophodno je da imamo stazu dugu najviše 15 metara.IV N xx. Funkcionalni test kretanja – Functional AMbulation Gategory (FAC) 2.x6 – potpuna nesposobnost xx. Desetometarni test hoda – 10 Meter Gehtest 3.x4 – izvođenje uz pomoć jedne osobe xx. sigurnosti 2 ravnoteže i korodinacije hoda Pacijent iziskuje potrebu verbalne potpore ili praćenja od strane jedne osobe 3 Pacijent je samostalan po ravnom terenu pri hodu 4 zahteva minimalnu pomoć kod savlađivanja stepenica Samostalan u okviru svih zahteva ADŽ 5 Desetometarni test hoda – 10 . Step test 6. Tako se može izračunati dužina koraka. i jednostavno se štopuje vreme za koje pacijent to može da pređe. Odmeri se tačno 10 metara. brzina .x9 – stepen onesposobljenosti nije bliže određen Klinički motorički evaluacioni testovi kod pacijenata sa hemiparezom posle CVI Zahtevi koji se traže od testova spsoobnosti hoda kod hemiplegičara da je jednostavan i upotrebljiv u kliničkoj praksi da su klinički testovi hoda senzibilni i validni da test odslikava svakodnevne sposobnosti pacijenta da se lako može interpretirati Neki testovi ispunjavaju ove zahteve 1. FAC test Pacijent ne može da ide ili zahteva pomoć dve osobe 0 Pacijent zahteva pomoć jedne osobe u cilju održavanja ravnoteže 1 Pacijent zahteva intermedijarnu pomoć jedne osobe kod hoda. brzina i dužina koraka.x5 – visok stepen nesposobnosti (potrebna pomoć druge osobe ili specijalna pomagala) xx. Šesto ili dvanaesto minutni test hodanja 4. Rivermead Motor Assessment –gross function 7. (1984) je jednostavan i jeftin merni instrument koji obuhvata procenu sposobnosti hoda kod hemiplegičara.

dubina 30 sm. Step test Pacijent stoji ispred jedne prepreke (blok). Barthel Index = . Berg-balans-skala r = .61. 2003 a) stajanje na paretičnoj nozi. Kod osoba preko 65 godina kod ovog testa postoji opasnost od pada u toku izvođenja ove motoričke aktivnosti. podići mali džakić.78. TUG test ima negativnu korelaciju sa brzinom hoda r = . hoda tri metra i vraća se nazad seda na stolicu.81. Ako ne može da izvede nijednom i nema ravnotežu dobija ocenu 0. sa poda i vratiti se nazad u vremenu manjem od 25 sekundi f) pet stepenica se popeti i sići za manje od 35 sekundi. Richardson (2001) su razvili test koji je inače veoma jednostavan: Pacijent ustaje sa jedne standardizovane stolice. Prema Eng-u postoji visok stepen korealtivnosti između postignute dužine i brzine hoda. Napraviti jedan korak ka napred sa drugom nogom (Noseća noga mora biti ekstendirana) b) hod uz pomoć druge osobe c) hod tri metra bez pomoći (sva pomoćna sredstva su dozvoljena) d) hod od pet metara bez pomoći e) hod 10 metara bez pomoći. Granična vrednost je 14 sekundi. okretanje. Brzina hoda = dužina koraka* frekvencija koraka ili prema Pery-ju Dužina koraka = brzina hoda (m/min)/dopellkorak*2. Timed Up & Go Test (TUG test) Mathias. Ako je potrebno pacijentu više od 30 sekundi tada on sigurno zahteva pomoć u okviru ADŽ. Zaključak: Savremena evaluacija pacijenata nakon CVI podrazumeva upotrebu klinički adaptiranih i lako razumljivih testova.0. Pery naglašava da brzina hoda veća od 1. Meri se vreme za koje pacijent potroši od stajanja do ponovnog sedanja na stolicu. 6 i 12 minutni test određuju i kardijalnu sposobnost pacijenta. Pacijent posle jednog signala pokušava da stavi jednu nogu ispred bloka – prepreka i da je vrati nazad. predstavlja signifaktni faktor za samostalnost hoda i samozbrinjavanje. Smatram da predloženi testovi ispunjavaju sve .54 km/h.5 cm. sa peskom.0. Kritična vrednost je manja brzina od 0. a druga pomoćna sredstva su dozvoljena. na razdaljini od 5 cm. Skala motoričke procene (MAS skala) Carr Shepherd. bez držanja za glender.5 km/h. upoređujući sa snagom plantarnih fleksora i ravnotežom kod hemiplegičara. Takođe visok nivo brzine hoda znači dobar motorički oporavak jednog hemiplegičara. koji je visok 7. Brzina hoda nakon CVI je značajna jer se na taj način orijentišemo da pacijent može da pređe ulicu na raskrsnici za vreme trajanja zelenog svetla. Takođe neki autori smatraju da 12 minutni test nema prednosti u odnosu na 6 minutni test. Hod se maksimalno posle 15 sekundi može prekinuti. U periodu od 15 sekundi meri se broj koraka – pokušaja i uspešnog izvođenja.hoda i frekvencija hoda.0. 6 minutni test hoda Uzima rastojanje od 40 metara i prati koliko za 6 minuta može hemiparetičar da pređe. širok 41 cm.

Kragujevac. Srbija kzotovic@drenik. istezanju.. POREMEĆAJ BALANSA KOD BOLESNIKA SA OŠTEĆENJEM CNS Stefanović A. (1997) Savremena rehabilitacija hemiplegičara. Somatosenzorni receptori su lokalizovani u zglobovima. Stopala. bolu. a balans je sposobnost da se održi centar gravitacije u odnosu na širinu oslonca. vrat i mišići oka snabdevaju korisnim informacijama u cilju održavanja balansa. Švirtlih L Klinika za rehabilitaciju “Dr. medijalni retikulospinalni. (Holeden et al.: 35-40). vestibulospinalni i medialni kortikospinalni put. Jović S. Ther. Muller. Mi smo ranije pomenuli da tri primarna periferna senzorna inputa doprinose posturalnoj kontroli i to su somatosenzorni.H. 54 2: 247-249 5. Literatura: 1. 53 (4): 578-590 2. Drača S. Centralni output (izlaz) je u vezi sa spoljašnom sredinom preko senzornog inputa. Zlatibor.. Beograd. kontrakciji. i doprinosi percepciji pokreta uspravljanja i pomeranja. Zotović”. zbornik radova – video bim prezentacija: 81-99. Phys.net Pacijenti koji su imali moždani udar. mišićima i koži i omogućavaju informacije o dužini mišića. Jevtić M. Centralnu komandu omogućavaju sledeći putevi: tektospinalni. Mataruška banja. kukovi. uključujući pokrete glave i posturalno . Actaphysiatrica. (1984) Gait assessment for neurologically impaired patients Standards for outcome assessment. M Auracher. Vizuelni receptori u očima izvode dve radnje: Centralni (fokalni) vid omogućava spoljašnju orijentaciju. Balans je kompleksni proces koji uključuje prijem i integraciju senzornog priliva i planiranje i egzekuciju pokreta u postizanju cilja koji se traži. Klinička kineziterapija. temperaturi i pritisku i poziciji zglobova. Dragin A. Horterer (2000) «MPH Therapiescore» Koranknegymnastik.zahteve savremene evaluacije nakon CVI: jednostavnost. et al. ligamentima. Medicinski fakultet. Miltner W. leđa. laku kliničku primenu i interpretaciju dobijenih rezultata. Posturalna kontrola se postiže centralnom komandom prema donjem motornom neuronu. Weiss Th. povredu glave kao i druge neurološke bolesti imaju poremećaj posturalne kontrole. Krankengymnastik.. 6. skočni zglob kolena. H. Jugoslovenski kongres lekara za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. Pod posturalnom kontrolom se podrazumeva orijentacija i balans (ekvilibrijum). Krunić R (2004) Kada počinje rehabilitacioni tretman hemiplegičara. Orijentacija je podešavanje tela i glave na uspravan položaj. M. Lješević B. tonusu. zbornik radova: 134143 4. vizuelni i vestibularni. Periferni vid detektuje kretanje same osobe u odnosu na spoljašnnju sredinu. vizuelni i vestibularni sistem. Za orientaciju prema okolini koristimo tri osećaja: somatosenzitivni. Jevtić M.R (2001) Motorisches Lernen – neuere Erkentnisse. a to je uspravan položaj. M. 2001 3. validnost.

Njihov odnos omogućava informacije CNS i u direktnom su odnosu prema pokretima glave. Vestibularni nerv prenosi informacije od labirinta prema CNS. tačni senzorni input se ne prepoznaje. Veze od nukleusa prema drugim strukturama mozga su kompleks i veliki ouflow (priliv) idu prema cerebellumu. Kad cerebellum ne funkcioniše dobro usled lezije. Na kraju centralni meha-nizam ujedinjuje svaku dostupni i precizni input u cilju odgovora gde se nalazim. Svaka strana moždanog stabla sadrži set jedara koji su opisani ranije i njihove interkonekcije između dve strane koje omogućavaju informacije sa svakog labirinta koje se prikupljaju pre interpretacije od strane CNS. Centralna senzorna percepcija Mozak traži informacije od sva tri čula da bi korektno razlikovo sam pokret od pokreta u sredini. Periferni somatosenzorni gubitak se dešava posle lezije kičmene moždine. Vestibularni putevi Vestibularni input se prenosi do vestibulanih jedara i do pontomedularnog spoja. lateralni i posteriorni. CNS bolesti ili lezija parietalnog lobusa može da ošteti ovaj procesorni mehanizam tako da dostupni. Donji inferiorni nukleus ima konekcije sa ostalim jedrima i sa retikularnom formacijom. a sa druge ekscitiran.Vestibularni sistem je interna referenca u cilju određivanja tačnosti druga dva čula kada su oni u konfliktu. Znači pokret glave stimuliše oba seta semicirkularnih kanala tako da vestibularni nerv sa jedne strane je inhibiran.njihanje. Mozak koristi relativne promene u ekscitaciji sa obe strane u cilju da se odredi pravac rotacije. Vestibularni input od receptora unutrašnjeg uva daje informacije o položaju glave u odnosu na gravitaciju i pokretima glave. Vestibularni sistem obezbeđuje centralni nervni sistem sa informacijama o poziciji i kretanju glave u relaciji sa gravitacijom. Superiorni i medialni nucleus održavaju stabilnost pogleda. Semicirkularni kanali su anteriorni. trup u relaciji sa stopalima) i spoljašnje relacije tela u odnosu na sredinu. Svaki od 4 nukleusa (jedra) su uključeni u specifičnu funkciju vestibularnog sistema. To uključuje oba segmenta tela i njihove unutrašnje povezanosti (glava u relaciji sa trupom. Senzorna komponenta vestibularnog sistema sastoji se od labirinta mehaničkog sistema dizajniranog da konvertuje pokrete glave u neurološku ekcitaciju. Na primer pri pokretu glave ekcitacija jednog vestibularnog organa se povećava dok drugog se smanjuje propocionalno. Postoje dve komponenete: otolita utricle i saccule koji su orijentisane u različitim ravnima i zbog toga radeći zajedno mogu da detektuju i akceleraciju i tilt. amputacije. Vizuelni i somatosenzorni mogu da predvide poremećaj balansa . tabes dorslis. Ovaj sistem uključuje semicirkularne kanale i otolite. Vizuelni input omogućava informacije o pokretu i uspravnom položaju. periferne neuropatije. medialni nucleus učestvuje u kordinaciji glave i pokretima oka. koji se dešavaju zajedno. kao i input u kontroli mišića ekstremiteta trupa u održavanju balansa. Ovi semicirkularni kanali oblika prstena sadrže trepljaste ćelije koje reaguju na pokret fluida kada se pokrene glava. kalibracija vestibularnih refleksa je oštećena kao i sposobnost da se izvede korektan pokret i brzina pokreta. Na kraju da zaključimo da somatosenzitivni input omogaćava informacije o prenosu težine i relativnu poziciju delova tela.

3. Motor Development. stajanje sa otvorenim i zatvorenim očima i stajanje na jednoj nozi.Koristi se kod pacijenata koji su imali moždani udar u proceni balansa. a 4 može da izvede radnju bez teškoća. sedenje bez naslona. Phys Ther 1983. Dimitrijević L1. Fregley . 1 Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju.(destabilizaciju). and Motor Learning. Tinetti skala procena hoda sadrži listu sedam normalnih aspekta hoda koji se posmatraju od strane ispitivača kada osoba hoda.u sedećem i u stojećem položaju. Fukcionalne skale balansa koje se koriste kod pacijenata sa oštećenjem CNS Bergova skala lista 14 radnji koji se traži od pacijenta.Functional reach: A new clinical measure of balance Journal of Gerontology 45(6). Reliability of Fugl-Meyer assessment of sensorirmotor recovery following cerebrovascular accident. hodanje 10 koraka sa zatvorenim očima. D. 1994. a sva tri osećaja se koriste u cilju oblikovanja motorne reakcije na nestabilnost. 4.63:1606-10. 2.. Kod zdravih osoba u ovom . CV Mosby. Čolović H1. Stamenović J2.ni. Fugel . 5. 192-197. Međutim.fak.Graybiel Ataxia test od osam stavki koje uključuju tandem hod. Ispitivač ocenjuje svaku radnju od 0 do 4.K et al:Measuring balance in the elderly: Preliminary development of an Instrument. Chandler. In Hadson S (ed): Clinical Exercise Physiology. neočekivanom pomeranju bolesnika unazad za ramena.ac. Weiner. Barnes ML.J. Duncan.. Srbija ivona@med. movements. protektivne reakcije zdrave i bolesne strane ili već pomenuta Bergova skala. 2Klinika za neurologiju. and control. Atlanta. stajanje na zdravoj i na bolesnoj nozi. Smatra se da je uslovljen poremećajem impulsa iz unutrašnjeg dela globus palidus-a ka međumozgu i moždanom stablu koji su bitni za održavanje ravnoteže.. godine. TESTOVI BALANSA KOD OBOLELIH OD PARKINSONOVE BOLESTI Stanković I1. et al. Physiother Can 41:304. et al: reflex and Vestibular Aspects of Motor Control.Mayer senzomotorni test procene balansa koji je dizajniran za upotrebu kod hemiplegičara: balans . Originala skala procene hoda (GARS) je lista od 16 abnormalnih aspekta hoda. Nashner L: Evaluation of postural stability. Kojović J1. Literatura: 1. Duncan PW.. 1989. Originalno je dizajnirana u cilju procene rizika pada kod starijih osoba.K. Gde je 0 ne može da izvede radnju. veći brojevi pokazuju bolje izvođenje. najčeće tri test baterije. Najbolje je kad dostignu skor 12. Propst M. Philadelphia. Berg. pošto jedan test ne može dati kompletnu sliku o balansnim sposobnostima pacijenta koristi se nekoliko. Skorovanje je od 0 do 2. Nelson SG. (1990).yu Na problem ravnoteže kod obolelih od Parkinsonove bolesti ukazano je još 1967. P. KC Niš. Stokesville Publishing. Najbolje se posturalni problemi mogu evidentirati pri naglom. stajanje uz pomoć i bez pomoći. 1990.

U kliničkoj praksi koristi se više testova za testiranje ravnoteže kod starijih pacijenata: a) testovi koji mere sposobnost odr`žvanja ravnoteže pri različitim položajima stopala. Bolesnici od Parkinsonove bolesti imaju teškoće da odgovore na nagle promene težišta. auditivne stimuluse i proprioceptivnu povratnu spregu pri izvodjenju kompleksnih pokreta. Cunnington R i sar. Usled nepraktičnosti korišćenja svih ovih testova. Hill K i sar. Kompenzacija je na taj način omogućena uz pomoć spoljnih pokazatelja ili fokusiranjem pažnje na zadatak. stopala). 2000). usporeni su ili u potpunosti izostaju. 1996. posturalni odgovori na neočekivane spoljne promene težišta su umanjeni ili nedostaju (Mathias S i sar. proprioceptivnih i vestibularnih impulsa radi održavanja ravnoteže. 1997.slučaju nastupa dorzifleksija u skočnom zglobu. Osobe sa Parkinsonovim bolešću se dosta oslanjaju na vizuelne informacije. Grill S. nema jasnih podataka koja grupa najbolje precizira motorne sposobnosti održavanja ravnoteže kod pacijeneta sa i bez Parkinsonove bolesti. a nasuprot tome. posturalne kontrole i smanjenje brzine i amplitude pokreta kod ovih bolesnika razvija . 1986. Kliničke manifestacije Parkinsonove bolesti postaju jasne kada nastupi degeneracija 60-80 % dopaminergičnih neurona u supstanci nigri i gubitka 90 % dopamina u corpus striatum-u. 1999). ustajanja. Bitno je imati test rane dijagnoze sklonosti pada i znati da li su rezultati konzistentni tokom vremena. Bolesnici od Parkinsonove bolesti zavise od kortikalnih kontrolnih mehanizama u cilju počinjanja pokreta. nije ograničavajući. Utvrđivanje stanja ravnoteže tokom stajanja predstavlja glavnu komponentu fizioterapijske analize bolesnika sa Parkinsonovom bolešću. Suština fizikalne terapije Parkinsonove bolesti je vežba zaobilaženja aktivnosti bazalnih ganglija. b) testovi održavanja stabilnosti pri samostalno prouzrokovanim poremećajima ravnoteže (podizanje ruke. Bez obzira na rutinsko široko rasprostranjeno korišćenje ovih testova. ali bi koncentracijom trebalo da normalno održavaju uspravan stav kao i zdrave osobe istog uzrasta. kao i kod pacijenata koji imaju sklonost reakciji pada. Poremećaj ravnoteže. kao i e) testovi sposobnosti integracije vizuelnih. Ovako pacijenti mogu imati normalan korak ukoliko im se kaže da hodaju po nacrtanoj osnovi. Kod bolesnika sa Parkinsonovom bolešću ovi pokreti imaju smanjenu amplitudu. U nekim slučajevima dominira reakcija pada (Morris ME. Porast aktivnosti frontalnih mehanizama pažnje može pomoći u sprečavanju automatskog odvijanja pokreta preko oštećenih bazalnih ganglija. podizanje ruku na gore i nekada fleksija kukova napred. Odgovor na pokret koji sami indukuju kod bolesnika sa Parkinsonovom bolešću je normalan. Morris ME i sar.. somatosenzitivnih. a kod jačeg pomeranja nastupa i iskorak nazad. Morris ME i sar. Izučavanja su ukazala da osobe sa Parkinsonovom bolešću dobro reaguju na promene težišta koje su sami izazvali ukoliko imaju dovoljno vremena za pripremu pokreta.. d) funkcionalni testovi ravnoteže tokom hoda. 1996. 1999). usled hipokinezije. okretanja. 1993. c) testovi reakcije na neočekivane spoljne poremećaje (na primer guranje). neophodno je definisati značaj pojedinih testova (Pastor MA i sar. ako se koncentrišu na pokret i ako vremenski faktor.

pa su utvrđivanje stanja i prevencija bitan moment planiranja i izvođenja fizikalne terapije Parkinsonove bolesti (Smithson F i sar. 1998. Rijken PM i sar. Majsak i sar. pri čemu pacijent stoji desnom stranom blizu zida i stopalima razmaknutim 10 cm. a zatim podiže desnu ruku do 90o sa merenjem položaja srednjeg prsta na zidu (pozicija 1). 2000. Može se koristiti i test posturalnog odgovora. Druga pripremna tehnika je identifikacija potencijalnih rizika u okolini pre hoda.sklonost zanošenja. Pre i posle fizikalne terapije potrebno je evaluirati testove ravnoteže kod bolesnika od Parkinsonove bolesti tokom stajanja. ako je preko 10 sekundi uzima se u obzir. Morris ME. Meri se najveća daljina koju doseže ispitanik sa fiksiranim osloncem. Pomeranjem ispitanika maksimalno napred bez pomeranja oslonca dobija se položaj srednjeg prsta (položaj 2). Fizioterapeut demonstrira adekvatnu strategiju i sledi treniranje iskoraka u raznim smerovima tokom više dana i uz pomoć verbalne povratne sprege. tokom samostalno izazvanih promena težišta i tokom neočekivanih spoljno uzrokovanih promena težišta. Danisi F. iskliznuća i pada. TESTOVI STAJANJA Ispitati stav sa spojenim stopalima. Poboljšanje posturalne kontrole može se postići treniranjem i razmišljanjem o održavanju ravnoteže pre sprovodjenja aktivnosti. Test se smatra završenim u slučaju promene položaja. potrebe pomoći druge osobe ili stabilnog stajanja preko 30 sekundi. a peta prednje noge u ravni prstiju zadnje). Test koračanja u mestu (step test): koristi se postolje visine 15 cm postavljeno 5 cm ispred stopala raširenih za 10 cm i pacijent načini maksimalan broj koraka gore i dole za 15 sekundi. Poslednja dva testa uraditi u obe verzije položaja nogu. Kada su oni gurnuti unazad u nivou ramena tipično je da izostaje iskorak unazad i sledi rigidni pad.. Potrebno je učiti pacijenta o efektivnoj strategiji koračanja. 1998). pri čemu je suprotno koleno sa fleksijom od 45o. 1998. 2002). ako su kraći od 10 sekundi ili najbolji rezultat. a da ne dodirne podlogu rukama ili promeni položaj stopala. Ispitanik staji sa stopalima . paralelan stav (stopala razmaknuta za 10 cm). stav u raskoraku (razmak 10 cm. Za evaluiranje testa savijanja i hvatanja meri se maksimalna udaljenost sa koje ispitanik može da se savije i sa podloge podigne plastične čunjeve raspoređene na udaljenosti od po 5 cm. TESTOVI ENDOGENO UZROKOVANOG DIZBALANSA Za ispitivanje testa dosezanja primenjuju se plastični markeri rasporedjeni na po 50 mm duž linije. Modifikacija okoline smanjuje rizike. TEST EGZOGENO UZROKOVANOG DIZBALANSA Za ispitivanje poremećaja ravnoteže usled spoljnih faktora primenjuje se pomeranje u ramenu sa ocenom u pet stupnjeva. stav sa stopalima neposredno jedno ispred drugog (tandem stav) i stav na jednoj nozi. Ispitivanje testa podizanja ruku: od pacijenta se zahteva da stoji sa stopalima razmaknutim za 10 cm i da podiže ruke gore do nivoa ramena i spusti ih dole maksimalan broj puta u intervalu od 15 sekundi. pošto preko 60 % padova nastaje u kućnim uslovima (Schenkman M i sar 1988. Najbolji od tri rezultata. Pacijentu je rečeno da će biti blago gurnut i da treba da samostalno povrati ravnotežu. Vizuelizacija i mentalna vežba su od pomoći.

U grupi sa tendencijom pada propisana fizikalna terapija rezultuje statistički značajnim poboljšanjem svih ispitivanih parametara testova stajanja. Kod pacijenata sa tendencijom pada procedure fizikalne terapije poboljšavaju vrednosti svih analiziranih parametara. Statistički značajno poboljšanje rezultata nađeno je za test funkcionalnog dosezanja. Međutim. vrednosti svih testova sposobnosti stajanja se u grupi obolelih bez sklonosti pada posle adekvatne fizikalne terapije približavaju kontrolnim nivoima. Ukupno analizirano. paralelan stav i stav u raskoraku. Sve vrednosti testova se približavaju vrednostima kontrolne grupe. kako endogenog. podeljeno na analizu grupe sa i bez reakcije pada. Većina pacijenata obolelih od Parkinsonove bolesti sa i bez sklonosti pada. ispitivanje stajanja primenom tandem stava i stajanja na jednoj nozi pokazuju značajne razlike kontrolne grupe i grupe bolesnika sa sklonošću padu za ove oblike testiranja. step test i test egzogenog poremećaja ravnoteže. step test i test egzogeno uslovljenog disbalansa. mogu da izvrše testove sa spojenim stopalima. ispitivač je iza njegovih leđa i vrši naglo pomeranje unazad za ramena koje odgovara masi ispitanika. Test funkcijskog dosezanja i step test je značajno različit između svih ispitivanih grupa. nađena je značajna razlika u vrednostima testova samostalno indukovanih poremećaja ravnoteže. tako i egzogenog disbalansa. Fizikalna terapija grupe pacijenata bez reakcije pada poboljšava i parametre testova endogenog i egzogenog disbalansa. Ispitivanje reagovanja na endogeno i egzogeno uslovljen poremećaj ravnoteže obolelih od Parkinsonove bolesti bez reakcije pada pokazuje statistički značajnu razliku u odnosu na kontrolu za step test i egzogeno uslovljen poremećaj ravnoteže. svi parametri su statistički značajno slabiji u odnosu na grupu bez tendencije pada. do punog isteka vremena od trideset sekundi. Nešto su slabiji rezultati ovih testova kod pacijenata sa reakcijom pada. Osobe sa Parkinsonovom bolešću nemaju posebnih teškoća pri uspravnom stavu sa malo razmaknutim stopalima i spuštenim rukama. Nasuprot vrednostima pomenutih testova. 5) tendencija pada bez iskoraka. I u grupi obolelih od Parkinsonove bolesti koji ne pokazuju sklonost poremećaja stajanja vrednosti ove grupe testova su niže u odnosu na zdravu populaciju sličnih godina starosti. daje brojne klinički bitne podatke. 4) nekoliko iskoraka uz potrebu prihvatanja. 2) iskorak unazad i postizanje ravnoteže. 3) održavanje ravnoteže uz nekoliko iskoraka.razmaknutim za 10 cm. Reakcija pacijenta se kvantifikuje kao: 1) uspravan stav bez iskoraka. ali i statistički niže u odnosu na grupu sa sklonošću pada. Slične razlike nadjene su i kod egzogeno uslovljenih poremećaja ravnoteže. a naročito se to odnosi na tandem stav i stav na jednoj nozi gde su razlike bile statistički značajne. U grupi sa reakcijom pada. . ali je statistički značajno poboljšanje ustanovljeno za vrednosti step testa i test egzogeno uslovljenog disbalansa. Nasuprot tome. Ovo sistematsko izučavanje brojnih parametara održavanja ravnoteže kod pacijenata sa Parkinsonovom bolešću. je statistički značajna razlika verifikovana za test funkcionalnog dosezanja.

To odgovara zapažanju da osobe sa Parkinsonovom bolešću sa sklonošću pada nemaju adekvatnu sposobnost iskoraka usled značajne usporenosti ove reakcije. Razlog za ovo je vizuelni stimulus kod poslednjeg testa koji poboljšava rezultate kod Parkinsonove bolesti. zbog prirode bolesti. Ona vrši pripremu za naredni pokret preko porasta aktivnosti neurona.. 1996). Može se zaključiti da: 1. Bolesnici bez reakcije pada imaju nešto umanjene. Na osnovu izučavanja može se ustanoviti postojanje klinički značajnih testova za razlikovanje sklonosti pada kod pacijenata sa Parkinsonovom bolešću. Ne izgleda da je hipokinezija bitan faktor za rezultate step testa. Kod testova podizanja ruku hipokinezija može značajno uticati na rezultate. Najkorisniji testovi su: test tandem stava. Stoga.Testovi mirnog stajanja sa spojenim i rastavljenim stopalima i stav sa iskorakom nisu značajno različiti između grupa. različit u ispitivanim grupama. pa nemaju značaj u fizikalnoj terapiji pacijenata sa Parkinsonovom bolešću. Sa druge strane. Kod hipokinezije interakcija bazalnih ganglija suplementarne motorne areje (SMA) je prekinuta tokom izvođenja pokreta. Drugo objašnjenje se bazira na pozitivnom efektu ponovljenih funkcionalnih pokreta pod uticajem stimulusa (Nieuwboer A. stajanje na jednoj nozi i test spoljno uslovljenog poremećaja ravnoteže. To ukazuje na mogućnost postojanja i centralnog deficita kontrole ravnoteže koji se samo delimično može kompenzovati kognitivnim funkcijama. brzi. Spoljno izazvani poremećaji ravnoteže uslovljavaju značajne razlike vrednosti između ispitivanih grupa. takođe. a posebno sa reakcijom pada (Morris ME i sar. . posebno kod ovakvih ponovljenih pokreta. 2001). Ostali testovi stava nisu značajno različiti između analiziranih grupa. Testovi ispitivanja ravnoteže obolelih od Parkinsonove bolesti pokazuju statistički značajnu razliku za test tandem stava i stajanja na jednoj nozi u odnosu na zdravu populaciju sličnih godina starosti (kontrola) i između grupa obolelih od Parkinsonove bolesti sa i bez tendencije pada. a time i mali klinički značaj. Test funkcijskog dosezanja je. i sar. produženje trajanja testa. Ovi testovi su jednostavni. Takođe. jeftini i mogu se ponavljati po potrebi. su tandem stav i stav na jednoj nozi klinički značajni testovi za razlikovanje pacijenata koji imaju reakciju pada. Adaptivni mehanizmi koji koriste pažnju i senzorne stimuluse mogu biti zasnovani na pojačanoj aktivnosti nezahvaćenih cerebelarnih i lateralnih premotornih puteva. a kada nastupi spoljni signal pokreta njena aktivnost naglo prestaje. Na vrednosti oba testa bitno utiču visina i fleksibilnost muskuloskeletnog sistema ispitanika. a bez razlike grupe bez tendencije pada u odnosu na kontrolu. tandem stav i stav na jednoj nozi pokazuju značajne razlike između grupa Parkinsonove bolesti sa i bez tendencije pada. ne bi povećalo njihovu specifičnost. što odgovara nalazima i drugih studija po kojima je ovaj test značajan kod bolesnika sa neurološkim bolestima koje remete ravnotežu. test savijanja i dosezanja imao je neznačajne razlike izmedju grupa. Za razliku od njega. ali zadovoljavajuće vrednost ovih testova.

et al. Isaacs B: Balance in Elderly Patients: The "Get up and Go" Test. Controlled Trial. Physical Therapy 1996. Brain. Pastor MA. Lees A. Brain. kinematic and spatiotemporal contraints on gait in Parkinson”s disease. Human Movement Science. Test tandem stava. Rijken PM. Bradshaw JL: Movement Related Potentials in Parkinsons Disease: Motor Imagery and Movement preparation. step test i test egzogeno izazvanog disbalansa predstavljaju pouzdane parametre ispitivanja balansa pacijenata sa Parkinsonovom bolešću sa i bez reakcije pada i treba ih koristiti za analizu stanja i praćenje efekata fizikalnih terapijskih procedura. . Literatura: 1. Kaminski T. Cutson TM. Kamsma Y: The Effect of a Home Physiotherapy Program for Persons with Parkinsons Disease. 11.80:578-597. odnosno tandem stav i stav na jednoj nozi za grupu sa tendencijom pada.12:143-50. kao i testa endogeno i egzogeno izazvanog disbalansa i za step test. McGinelly J. 4. Ispitivanjem reagovanja na endogeno i egzogeno uslovljene poremećaje ravnoteže potvrđena je statistički značajna razlika za step test i egzogeni disbalans u odnosu na kontrolu i između grupa obolelih od Parkinsonove bolesti sa i bez tendencije pada. J Rehabil Med. Dekker J: Clinical Experience of Rehabilitation Therapists with Chronic Diseases: A Quantitative Approach. 3. Iansek R. Grill S: Postural Instability in Parkinson's Disease. 2000. Majsak MJ. Kinetic. 12. Huxham F.120:1339-1353. kao i za test funkcionalnog dosezanja za grupu sa tendencijom pada. 6.18: 461-483. Johnson KA. Matyas TA. a poboljšanje je statistički značajno za tandem stav u grupi obolelih bez tendencije pada. 1999. Truyen M. Morris ME: Movement Disorders in People With Parkinson Disease: A Model for Physical Therapy. J Am Geriatr Soc. Nieuwboer A. Brain. 5.116:1177-1190.67:387-89.46:1207-1216. 2.2. Physical Therapy. Summers JJ: Temporal Stability of Gait in Parkinson's Disease. Iansek R. 4. 13. Dom R. 2002. Mathias S. Flanagan JR: The Reaching Movements of Patients with Parkinsons Disease Under Self-determinated Maximal Speed abd Visually Cued Conditions.33:266-272. Janssens L. 3. 2002. Passingham R: Attention to Action in Parkinsons Disease. 9. Therapeutic Strategies to Improve Patient Function and Quality of Life. Clin Rehabil. Danisi F: Parkinson’s Disease. Stephan KE. 1997. Nayak U.Morris ME. 1998. Impaired Effective Connecting Among Frontal Cortical Regions. stava na jednoj nozi. Gentile AM.57:46-50. 1993. Geriatrics. 10. Morris ME. 7. 1998. 1999. 8. Marsden CD: Vestivular Induced Postural Responses in Parkinsons Disease.125:276-289. 2001.. Cunnington R.76:763-77. Frackowiak R. 1986. 1998. Md Med J. Schenkman M. de Weerdt W.48:179-81.121:755-766. Kutchibhatla M: Exercise to Improve Spinal Flexibility and Function of People with Parkinsons Disease: A Randomized. Fizikalna terapija dovodi do poboljšanja vrednosti testova stajanja. Day BL. Arch Phys Med Rehabil. Rowe J. Brain.

Kod bolesnika sa levostrane hemiplegije nakon moždanog udara pored motornog deficita kao dominantan simptom. S obzirom na patološko . P "SINDROM NEDOMINANTNE HEMISFERE" KAO PROBLEM U REHABILITACIJI BOLESNIKA SA HEMIPLEGIJOM NAKON MOŽDANOG UDARA Argakieva . Zaključak: Hemianozognozija . Maksimović G Institut za rehabilitaciju . Metod: korišćene su deskriptivne i analitičke metode. Gerakaroska S. Stankovic I: The effect of physical therapy on balance of patients with parkinson’s disease. odeljenje ‘’Selters’’Mladenovac. R. Physical Therapy. Zafirovska L. hemianopsija su najčešći simptomi koji govore o oštećenju visšh cerebralnih funkcija.com. Pri planiranju rehabilitacionog programa neophodno je da se uradi funkcionalna procena.mk Uvod: Evaluacija funkcionalne onesposobenosti bolesnika sa hemiplegijom nakon moždanog udara je od isklucitelne važnosti za prognoze.yu Uvod: Cerebrovaskularni inzult je teška bolest koja je svakim danom sve veći problem u drustvu. Koevska V Zavod za fizikalnu medicinu i medicinsku rehabilitaciju Skopje. Marić .Nikolova J. a promene na moždanom parenhimu reverzibilne. često nastaje i oštećenje viših cerebralnih funkcija. Int J of Rehabilitation Research.Beograd.78:577-92. Iansek R: Performance on Clinical Tests of Balance in Parkinson's Disease.co. konstruktivna apraksija. Srbija seltersmarketing@bitinfo. 15. P REHABILITACIJA BOLESNIKA POSLE CEREBROVASKULARNOG INSULTA Vukmanović M. pri čemu fizijatar mora uočiti oštećenje viših cerebralnih funkcija koji prate “sindrom nedominantne hemisphere”. Rezultati: Naši rezultati su pokazali da je prisustvo ovog sindroma "nedominantne hemisphere” znatno otežalo rehabilitacioni tretman pri čemu bolesnici nisu mogli aktvno da budu uključeni u rehabilitacioni program. Cilj rada je da se uoči negativna korelacija prisustva “sindroma nedominantne hemisphere” u ishodu rehabilitacije bolesnika nakon moždanog udara. asomatognozija – nerusena telesna šema.27:53-57.2004.anatomske promene razikujemo: trajna oštećenja (hemoragični oblik CVI i ishemijski oblik) i tranzitorne ishemijske atake (TIA) gde su promene na krvnim sudovima manje ili više izraženi. . tok i rezultate rehabilitacionog tretmana.Milićević V. 1998.14. Morris ME. Makedonija julijana_a_n@freemail. Labačevska V. Zato ovaj sindrom Francuzi su nazvali “Svet leve hemiplegije”. a oni su i problem u rehabilitaciji.negiranje oduzetosti. Smithson F.

Trajanje rehabilitacionog tretmana iznosilo je 28.25 %) ima zadovoljavajući balans. kraće vreme održava balans 6 (18. Metod rada i bolesnici: Rađena je retrospektivna studija kojom je obuhvaćena grupa od 32 bolesnika izabranih metodom slučajnog izbora.12 %) prosečne starosne dobi 64. Nemogućnost hoda pri prijemu prisutna je kod 26 (81. Zafirovska L Zavod za fizikalna medicina i rehabilitacija.75 %) i nezavisnih 0. orjentacije u prostoru.60 godina i 17 muškaraca (53.12 %). delimično orjentisanih 9 (28. jedno ili više pridruženih oboljenja bilo je prisutno kod 27 (84. Koevska V. Pri otpustu 5 (15. Efikasnost fizikalne terapije testirali smo upoređivanjem: balansa u sedećem i stojećem stavu.38 %) bolesnika. Dezorijntisanih pri prijemu je bilo 10 (31. mogućnosti kretanja. R. hod uz pomagala 0. orjentisanih 20 (62. delimično zavisnih od tuđe nege i pomoći 6 (18.mk Uvod: Primena električne stimulacije kod spastičnih stanja je i danas kontraverzna. P UTICAJ ELEKTRIČNE STIMULACIJE DOZOFLEKSORNIH AGONISTA NA OPSEG AKTIVNE I PASIVNE DORZALNE FLEKSIJE SPASTIČNOG STOPALA Stojanovska M. uz pomoć druge osobe 9 (28.25 %) bolesnika.Cilj rada: Ispitivanje rezultata fizikalne terapije kod pacijenata nakon CVI kao posledice hemoragične ili ishemijske lezije.75 %). Pri otpustu. a kod većine još elektroterapija i magnetoterapija.51 %) bolesnika. zadovoljavajući balans održavalo je 6 (18.12 %) i hod uz pomagala 9 (28.25 %) bolesnika.U aktivnostima dnevnog života pri prijemu potpuno zavisnih od tuđe nege i pomoći bilo je 26 (81. Makedonija mirasto@sonet.37 %).88 %). orjentisanih 11 (34. Osim hipertenzije. kod osoba bez psihoooganskog sindroma i koji su bili duži period na rehabilitaciji.12 %) održava kraće vreme. Rezultati rada: Studijom su obuhvaćena 32 bolesnika. od toga 15 žena (46. kod bolesnika kod kojih je ranije započeta rehabilitacija. . godine. najduže 46 dana). Zaključak: U ispitivanoj grupi došlo je do poboljšanja praćenih parametara kod većine bolesnika.62 %) bolesnika ne održava balans.87 %). Ipak. vremenu i prema ličnostima i samostalnosti u aktivnostima dnevnog života. lečenih u našoj Ustanovi od januara do juna 2006.73 godine. 9 (28. Skopje. Pri otpustu hod je bio nemoguć kod 14 (41 %).75 %). delimicno zavisnih bilo je 9 (28.68 dana (najkraće 10. Pri otpustu zavisnih od tuđe nege i pomoci bilo je 23 (71. Od procedura fizikalne terapije primenjivana je kinezi i radna terapija kod svih pacijenata.25 %) bolesnika. Pri prijemu bolesnika nemogućnost održavanja balansa bilo je prisutno kod 20 (62. prosečne starosne dobi 71. hod uz pomoć druge osobe 6 (18. 18 (56. veći broj autora se slaže da ona može doprineti redukciji spasticiteta pogotovo ako se primeni na mišiće antagoniste. sa manje pridruzenih hroničnih oboljenja. koji su imali manji deficit na prijemu.75 %).51 %). dezorjentisanih je bilo 3 (9.12 %). delimično orjentisanih 8 (25 %). Bolji oporavak je postignut kod mlađih osoba.12 %) i samostalnih u ADŽ 0.com. Mitrevska B.37 %).

korišćenjem TENS aparata. Statistička analiza je obuhvatila proračun Spearman-ovog koeficijenta korelacije za vrednosti aktivne i pasivne dorzalne fleksije u toku desetodnevne stimulacije. jedan čas posle R = 0. Svakako. P < 0.79.001.Skenderović M. odmah posle. potrebno je da se ispitivanje obavi na većoj i homolognoj grupi pacijenata. Ograničava brzinu i preciznost pokreta što znači da doprinosi motornom . P EFEKTI DYSPORTA KOD SPASTIČNE HEMIPLEGIJE .001.001.M Zaključak: Naši nalazi idu u prilog činjenici da električna stimulacija antagonista spastičnih mišića dovodi do redukcije spasticiteta i povećanja opsega pokreta u zglobu. 24 časa posle stimulacije R = 0. odmah posle R = 0. Spasticitet kao deo sindroma GMN često je problem u osposobljavanju motornih funkcija.96. Najčešće indikacije su blefarospazam. za dobijanje konkluzivnih dokaza. extensor diggitorum i m.79. kako i povećanje opsega aktivne i pasivne dorzalne fleksije stopala. P < 0. Odeljenje za fizikalnu medicinu i med. cervikalne distonije. P < 0. Metod: Ispitivanje je vršeno na pacijentu starom 30 godina. triceps surae i m.Đurović Lj. jedan čas i 24 časa posle stimulacije. Za pasivnu dorzalnu fleksiju R pre stimulacije je iznosio 0. da se merenja ne izvode od istog ispitivača koji vrši stimulaciju kao i da se nalazi uporede sa odgovarajućom kontrolnom grupom.net Uvod i cilj rada: Dysport je prečišćeni preparat Botulinum toksina serološkog tipa A koji se izdvaja po velikoj moći. P < 0.PRIKAZ SLUČAJA Manojlović . Spearmanov koeficijent je pokazao jaku i veoma jaku korelaciju za vrednosti aktivne i pasivne dorzalne fleksije tokom deset dana stimulacije. Srbija sloman@suonline. sa desnom hemiparezom i spastičnim ekvinovarus stopalom. Zdravstveni centar Subotica. P < 0. soleusa (MAS) i aktivne i pasivne dorzalne fleksije stopala su vršeni neposredno pre. Rezultati: U toku desetodnevne električne stimulacije evidentiran je trend redukcije mišićnog tonusa spastičnih plantarnih fleksora što je i potvrđeno subjektivnom procenom samog pacijenta. jedan čas posle R = 0. rehabilitaciju. Aplicirani su bifazni asimetrični impulsi širine 250μs. frekvencije 40 Hz. P < 0. P < 0.89. sa trajanjem pojedinih stimulacija od 15 sekundi i pauzom između stimulacija od 30 sekundi.001 i 24 časa posle stimulacije R = 0. odmah posle R = 0. Ćulibrk . Bipolarna stimulacija je vršena iznad m. posledicom ishemičnog CVI.01. P < 0.Cilj rada je ispitati uticaj električne stimulacije agonista dozalnih fleksora na smanjenje mišićnog tonusa spastičnih plantarnih fleksora i time na povećanje opsega dorzalne fleksije stopala. spastičnost posle moždanog udara.89.extensor proprius u toku 10 dana.01.001.89. dugom dejstvu i visokoj efikasnosti u smanjenju spasticiteta.95.001. Za vrednosti aktivne dorzalne fleksije vrednosti R su iznosile: pre stimulacije 0. Klinička merenja mišićnog tonusa m.88.

kao i pojedinih selektivnih motornih funkcija što je objektivizirano navedenim testom za procenu ataksije. flexor digitorum sublimis l. Rezultati: Nakon infiltracije Dysporta u odgovarajuće mišiće i intenzivnog kineziterapijskog tretmana popravljen je motorni obrazac hoda. Sekulić A Klinika za rehabilitaciju “Dr Miroslav Zotović”. sin.PRIKAZ SLUČAJA Stevanović S. parafino terapija. funkcionalna elektro stimulacija (FES). triceps surae l. injekcija u odgovarajuće mišiće smanjuje mišićnu kontraktilnost blokirajući oslobađanje ACH iz završetaka motornih neurona. elektroterapija. sin. sin. U našem slučaju prikazan je dobar efekat posturalnog treninga i ponavljajućih stereotipnih pokreta kod pacijenta sa ataksijom usled kranicerebralne povrede. radna terapija.net Cilj: ispitati efekat posebno prilagođenih terapijskih postupaka na pojedine motorne poremećaje usled ataksije kod pacijenta sa kraniocerebralnom povredom. flexor carpi radialis l. S.Zotović”). m. flexor digitorum profundus l. Po Rankinovoj skali onesposobljenosti IV stepen. Efikasan je kod spastičnosti posle moždanog udara jer se popravlja motorni obrazac hoda što doprinosi boljem funkcionalnom osposobljavanju. Zaključak: Dysport kao prečišćeni preparat Botulinum toksina aplikovan u obliku i. dva sata dnevno. m. nepravilnom koaktivacijom mišića pri pokušajima voljnih pokreta. Metode: Pacijentkinja M. Srbija kzotovic@drenik. m. Manifestuje se povećanim tonusom. m. četiri puta tokom celog tretmana uz pomoć Međunarodne skale za procenu ataksije (International Cooperative Ataxia Rating Scale). Materijal i metode: primena terapijskih postupaka i tehnika u trajanju od četiri nedelje. P EFEKTI TERAPIJSKIH POSTUPAKA NA MOTORNE POREMEĆAJE KOD ATAKSIČNOG SINDROMA NASTALOG USLED KRANIOCEREBRALNE TRAUME .. Rankinov skor: drugi stepen. Sprovođena intezivna kineziterapija. .. Spasticitet po Ašvort skali izražen u fleksorima leve ruke i ekstenzorima stopala levo. i još 2 puta ponovljene u m.. Batrhel index 90. Beograd. Procenom težine moždanog udara po Barthel indeksu dobijen skor 55. triceps surae (Klinika . Procena je vršena u intervalima od deset dana. Rezultati: kod pacijenta je uočeno poboljšanje ukupnih motornih sposobnosti kroz funkciju hoda i stajanja. Urađene infiltracije botulinum toksinom u m.deficitu. Zaključak: poboljšanje u pojedinim motornim funkcijama i posturalnoj kontroli utiče na brzinu i preciznost izvedenih pokreta. sin. dok kod ruke smanjenjem spasticiteta nije dobijeno značajnije poboljšanje. u 39.-oj godini života doživela CVI sa posledičnim piramidnim deficitom nivoa plegije levo po spastičnom tipu..

Srbija nmagda@banjarusanda. rigor mišića. funkcionalni status (sposobnost za hod) na prijemu i otpustu. U aktivnostima svakodnevnog života upućeni su. Lečenje se uglavnom sprovodi operativno. Parkinsoni je najčešće ekstrapiramidalno oboljenje i javlja se uglavnom kod muškaraca u dobi između pete i šeste decenije života.Imamović M. operativno lečenih ugradnjom parcijalne proteze. UKC Tuzla. Svih 26 ispitanika su imali kinezi i krio terapiju. Cilj rada je da se ispita uticaj fizikalne terapije na funkcionalni status osoba sa multiplom sklerozom.7 ± 10.8 %) žena i 12 (46. radna terapija. na tuđu pomoć i dalje medicinsko zbrinjavanje. a 21 ispitanik je imao uz to i . Svi su rehabilitovani na Klinici za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju u periodu od 2001 do 2006 godine prosječnog trajanja rehabilitacije od 20. Kontradiktorna su mišljenja o potrebi primjene fizikalnog tretmana kod osoba sa multiplom sklerozom. P REHABILITACIJA BOLESNIKA SA PARKINSONOVOM BOLEŠĆU NAKON OPERATIVNO LEČENOG PRELOMA KUKA Stojković . Kod svih bolesnika sproveden je adekvatan program rehabilitacije (kinezi terapija.yu M. kao i poterbno medikamentno lečenje. Tunjić A.net. anomalije držanja i kretanja.Duraković S. prosječne životne starosti 41.3 dana. P FIZIKALNI TRETMAN I FUNKCIONALNI STATUS KOD OSOBA SA MULTIPLOM SKLEROZOM Kapidžić . naročito o primjeni kinezi terapije.Jovanović T.co. Cilj rada je ukazati na specifičnosti rehabilitacije.8 godina. Uzorak je činilo 26 osoba koje boluju od multiple skleroze (MS). Zonić . vegetativni poremećaji. Metod: Ispitivanje je sprovedeno na grupi od 37 bolesnika sa Parkinsonovom bolešću i stanjem nakon preloma kuka. komplikacije i prikazati rezultate.ba Uvod. Sve to predstavlja visok rizik za traumu. Nakon lečenja kod većine bolesnika postignut je nepotpun funkcionalni oporavak. uglavnom. 14 (53. Cilj rada.4 ± 1. pa je prelom kuka česta povreda u ovih bolesnika. terapija fizikalnih agenasa). Melenci. Karabegović A. tremor u miru.1 %) muškaraca. Magda N Specijalna bolnica za FMR «Rusanda». Kod svih bolesnika registrovan je metalni status (MMST). posebno iz razloga što je za ovu vrstu poremećaja pokreta razvijano ili objektivizirano relativno malo terapijskih tehnika. Čićkušić A Klinika za fizikalnu medicinu i medicinsku rehabilitaciju. komplikacije u toku rehabilitacije i Jensen index (socijalna osposobljenost). Karakteriše ga hipokinezija.suada@bih.Primenjeni model terapijskih postupaka i način procene može biti od koristi u kliničkom radu. Ispitanici i metode. BiH dr.

3 (od 61 do 90 bodova – umjerena ovisnost).1993). stanje se naziva epilepsija (Comission on Epidemiology and Prognosis of the International League Against Epilepsy ILAE.2 %) oženjenih/udatih. 2 (od 21 do 60 bodova . što se karakteriše raznovrsnim ispoljavanjem moždanih poremećaja.3 %) ispitanika. FIM-om (funkcionalno mjerenje nezavisnosti).4.om (stepen onesposobljenosti oboljelih od MS-a). FIM. Beograd. emocijama. ponašanju. Rezultati. Jović S. Epileptični napadi se mogu definisati kao manifestacija prekomerne neuronalne aktivnosti u sivoj masi cerebralnog korteksa.net Traumatska povreda mozga je nedegenerativna.2. Stefanović A.1 ± 1.0001 mjereno t testom.U mehaničke povrede mozga ubrajamo i sekvele nastale nakon neurohirurskih intervencija pošto se one mogu shvatiti kao traume moždanog tkiva nakon kojih ostaje ožiljak (Martinovic. Zaključak. nekongenitalna povreda mozga od strane spoljašnje mehaničke sile koja dovodi do trajnog ili prolaznog smanjenja kognitivnog.teška ovisnost).5 %) udovaca/udovica i 1 (3.3. Posttraumatska epilepsija (PTE) se odnosi na poremećaj . 4 (od 91 do 99 bodova – mala ovisnost).0 %) ispitanika. 1997).2002). Na prijemu srednja vrijednost za EDSS je bila 4. i EDSS . funkcionalni status praćen Barthel index-om (mjerenje aktivnosti svakodnevnog života) gdje su bodovi podijeljeni u 4 grupe: 1 (od 0 do 20 bodova potpuna ovisnost). Epilepsija je opšti hronični moždani poremećaj koji se karakteriše rekurentnim napadima kao posledicom prekomernog pražnjenja moždanih neurona.8 %) razveden. Drača S. moždani tumori i supratentorijalni apscesi i empijemi (Garibi JM. 4 (15. Svi su bolovali od relapsno-remitirajućeg oblika MS-a.5 ± 0. od 6 . U neurohirurškoj praksi to su kraniotomije kod supratentorijalnih stanja kao sto su vaskularne malformacije (aneurizme i AV malformacije). FIM je na prijemu za sve ispitanike imao srednju vrijednost 91. Ključne riječi: Multipla skleroza. Za sva tri testa vrijednosti na otpustu su u odnosu na vrijednosti na prijemu značajno bolje na nivou p < 0. Prije početka tretmana svim ispitanicima je osim anamneze i fizikalnog statusa.10 godina je bilo 9 (34.6 %) ispitanika i od 11 .3 ± 16.5 a pri otpustu 101. 3 (11. Prema bračnom statusu je bilo 18 (69. Prema dužini trajanja bolesti od 0 .15 godina je bilo 6 (23. Srbija kzotovic@drenik. Dragin A Klinika za rehabilitaciju „Dr Miroslav Zotović“. Kliničke karakteristike napada su određene normalnim funkcijama regiona korteksa u kojima neuroni ispaljuju abnormalno što dovodi do stereotipnih promena u svesti.5 godina je bilo 11 (42. EDSS P EPILEPTICNI NAPADI NAKON MEHANIČKOG OŠTEĆENJA MOZGA Lješević B.6 ± 1. fizičkog i psihosocijalnog funkcionisanja sa pratećim smanjenjem ili promenom stanja svesti.8. Funkcionalni status je značajno poboljšan nakon primjene fizikalnih procedura kod osoba sa relapsing – remiting MS-om.7 a pri otpustu 3.3 ± 15.3 %) samaca. a pri otpustu 4. U istraživanju je bilo 26 ispitanika. motornim funkcijama i osećajima kada se neprovocirani napad javlja rekurentno.0 ± 0. Barthel index. 14 žena i 12 muškaraca.elektro terapiju. Barthel index na prijemu je bio sa srednjom vrijednošću za sve ispitanike 2.

pacijente sa intrakranijalnom hemoragijom bez intrakranijalnog parenhimalnog oštećenja i one sa intrakranijalnim parenhimalnim oštećenjem. Elektrode smo postavljali po sistemu 10 . Srbija kzotovic@drenik.koji dovodi do rekurentnih napada za koji se veruje da je izazvan mehaničkom povredom mozga.1 Hz za spore frekvence. Stefanović A. oni koji se jave do jedne nedelje od povrede mozga nazivaju se rani. ne utiče na prevenciju kasne posttraumatske epilepsije. Beograd. Dragin A Klinika za rehabilitaciju „Dr Miroslav Zotović“. Drača S. Ova analiza uključuje totalnu snagu i snagu unutar frekvencijskog opsega. 2002). Filteri su imali vrednosti od 0. koji označava bilo koji napad ili napade koji se javljaju kao posledica povrede mozga. U ovom radu smo želeli da na osnovu iskustava drugih autora i sopstvenih iskustava prodiskutujemo o karakteristikama ove vrste poremećaja. Lorenzo. Za analize frekvencija koristili smo postupak brze Furijeve transformacije. a od 60 . podelili sa amplitudom svih frekvencijskih opsega. koja je nažalost sve prisutnija u našoj populaciji u svim uzrastima.net Pratili smo 36 pacijenata sa povredom glave (otvorenom i zatvorenom) i na osnovu CT i NMR nalaza ih klasifikovali na pacijente sa nejasnim intrakranijalnim patološkim nalazom. Izračunavali smo relativnu amplitudu kada smo amplitudu jednog frekvencijskog opsega.70 Hz za brze frekvence. a oni koji se jave posle nedelju dana od povrede nazivaju se kasni posttraumatski napadi. EEG smo registrovali nezavisno od vremena proteklog od nastanka povrede. P EEG KARAKTERISTIKE KOD PACIJENATA SA TRAUMATSKOM POVREDOM MOZGA: KOMPARACIJA KOD SUBJEKATA SA POSTTRAUMATSKOM EPILEPSIJOM I OSOBA BEZ EPILEPTICNIH NAPADA Lješević B. Jović S. neće se uvrstiti u grupu sa posttraumatskom epilepsijom (Posner. prolazne promene i artefakti. njihovu primenu nismo uzimalni u obzir. Potom smo ih klasifikovali na pacijente sa nastankom ranih posttraumatskih napada (nastalih odmah nakon povrede i do nedelju dana nakon povrede) i kasnih posttraumatskih napada. Nalaz kod pacijenata sa traumom mozga i posttraumatskom epilepsijom smo uporedili sa nalazom kod pacijenata sa traumom mozga bez nastanka posttraumatske epilepsije i statistički obradili. Apsolutnu amplitudu smo merili za svaki frekvencijski opseg. na osnovu mnogobrojnih studija u svetu. Snaga se računa kao kvadrat amplitude Asimetriju apsolutne i relativne amplitude i snage procenjivali smo pomoću indeksa asimetrije: levo minus desno /levo plus desno puta 100 /%/. . S obzirom da primena antiepileptične terapije.20. Isključili smo epohe u kojima su se pojavili znaci pospanosti. Ukoliko se napadi jave tokom 24 časa od povrede mozga označavaju se kao neposredni posttraumatski napadi. Frekvencijske opsege smo podelili na intervale od 4 Hz. Ovakva povreda može biti posledica povrede glave tokom nekog akcidenta ili sekvela nakon operacije mozga. Termin posttraumatka epilepsija treba razlikovati od termina posttraumatski napad. Oko 20 % ljudi koji dožive samo jedan kasni posttraumatski napad i kasnije nemaju ni jedan.

. ali nerv može i da trpi pritisak od okolnog tkiva. čini ga permeabilnijim. To oštećuje endotel. Ilić B. fibroznokoštani kanali.Stojanović M Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. Nemijelinizovana i tanja mijelinizovana vlakna su otpornija na kompresiju od debelih mijelinizovanih vlakana. Ne reaguju svi nervi na isti način na kompresiju. nefrotske. Pavićević . Beograd. Sklonost razvoju kompresivnih neuropatija je karakteristika retke nasledne bolesti-tomakulozne neuropatije.Tema IV REHABILITACIJA BOLESNIKA SA KOMPRESIVNIM NEUROPATIJAMA KOMPRESIVNE NEUROPATIJE – MEHANIZAM NASTANKA. jedro postaje ekscentrično. Srbija vpotic@infosky. pa dolazi do prelaska tečnosti u fascikulus i do endoneuralnog edema. Nervi koji se sastoje od krupnih fascikulusa sa malom količinom vezivnog tkiva. Ove celularne promene uzrokuju teleskopsko pomeranje mijelina u predelu Ranvijerovog suženja. Vlakna koja se nalaze na površini fascikulusa su podložnija kompresiji nego centralno postavljena. Mesta na kojima nerv može da bude komprimovan su fibrozni. Klinički postoje ponavljane i višestruke fokalne kompresivne neuropatije. U osnovi kompresivnih neuropatija leže promene na mijelinskim ovojnicama. Supstrat je patološka mijelinizacija sa segmentnim zadebljanjima mijelina zbog preklapanja mijelinskih lamela (tomakule). kalusa posle koštanih fraktura ili nerv trpi spoljašnji pritisak na mestu gde je površan. FIZIKALNA TERAPIJA Vesović . tuneli koje formiraju mišići. povećanja pritiska u njima. Takve promene dovode do bloka u intraneuralnom transportu materija što uzrokuje i promene na ćelijskom telu. javlja se hromatoliza sa gubitkom Nisslove supstance. Klinički centar Srbije.yu Kompresivna neuropatija je oštećenje nerva uzrokovano pritiskom na nerv zbog disproporcije između zapremine perifernog nerva i prostora kroz koji nerv prolazi. koja je oštro ograničena na region kompresije. raznih tumora. KARAKTERISTIKE. a vremenom i do paranodalne demijelinizacije. poremećaja ishrane i hipoksije. Takođe postojanje sistemske neuropatije (dijabetične. ispod fibroznih traka. ivica fascije. su osetljiviji na kompresiju nego nekoliko manjih fascikulusa u velikoj količini vezivnog tkiva. Ove histološke promene imaju za posledicu usporavanje sprovođenja impulsa duž nervnih vlakana. epineurijuma. alkoholne) čini sve nerve osetljivijim na kompresiju.Potić V. Kompresija dovodi do zaustavljanja cirkulacije u intrafascikularnim kapilarima.

treba na pravi način posavetovati pacijenta i pravovremeno primeniti fizikalnu terapiju kako bi lečenje bilo što uspešnije. laseroterapija. 1992. . Entrapment Neuropathies. analgetskog delovanja kod bolnih sindroma . Boston/Toronto: Little. New York: Oxford University Press. 3. Kimura J.Klinička slika kompresivnih neuropatija je kombinacija senzitivnih i motornih ispada. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. 2001. reparatornog delovanja na sam nerv. radnje koja je provocirala njen nastanak. Primenjuje se sa ciljem antiedematoznog i antiinflamatornog delovanja. Dobro je uraditi odgovarajuća elektrodijagnostička ispitivanja radi potvrde dijagnoze. Literatura: 1. Povrede i oboljenja perifernih nerava. Grujičić D. EM. U: Pećina M. određivanja težine lezije kao i prognoze za oporavak. Kompresivne neuropatije U: Samardžić M. Rakočević Stojanović V. Electrodiagnosis in diseases of nerve and muscle. Zavisi od dužine trajanja kompresije i njenog intenziteta. a od drugih osporavana. Kod pacijenata kod kojih se odlučimo za konzervativni tretman važno mesto u lečenju ima fizikalna terapija. TENS. U toj fazi primenjuje se farmakoterapija (NSAIL. 433-515. UZ. 2. CT. MR) kako bi se na vreme otkrili slučajevi koji zahtevaju jedino hiruršku terapiju (pr. Zagreb: Globus. primena infiltracija kortikopreparata. kao i atipičnu motornu i senzitivnu inervaciju. Uraditi i ostalu potrebnu dijagnostiku (UZ. Bol u sklopu kompresivnih neuropatija nema preciznu lokalizaciju i javlja se često i veoma udaljeno od oštećenog nerva.od nekih prihvaćena. parafinoterapija. Provokativni testovi za određene kompresivne neuropatije su pozitivni u početnim stadijumima. Sindromi prenaprezanja sustava za kretanje. pećina M. Uvek imati u vidu da istu kliničku sliku mogu dati različiti patološki procesi. IFS. 3rd ed. steroidna) kao i. Bojanić I. Lavrnić D. Parestezije se javljaju u zoni senzitivne inervacije odgovarajućeg nerva ili samo u distalnom delu tog područja. Kod postojanja motornog deficita primena elektrostimulacija je obavezni deo fizikalnog tretmana. 1st ed. prepoznati. Tunelarni sindromi u sportaša. Pri postavljanju dijagnoze kompresivne neuropatije imati u vidu varijacije u grananju pojedinih nerava. Antunović V. DD. 286-307. pokreta. U tu svrhu se. Da bi se kompresivna neuropatija dijagnostikovala na pravi način treba prvenstveno dobro poznavati anatomske odnose vezane za simptomima zahvaćenu regiju i treba detaljno analizirati anamnestičke podatke sa akcentom na okupaciono-radne aktivnosti i njihov opis. Kompresivne neuropatije treba poznavati. 1998. Dawson D. Brown and Company. Grujičić D. primenjuju EF. nekad imobilizaciju u položaju koji smanjuje kompresiju (ortoze) i otklanjanje spoljašnjih uzroka kompresije. Terapija kompresivne neuropatije podrazumeva prvenstveno izbegavanje položaja. na pravi način iskombinovani. dok kasnije kada simptomi postanu konstantni nema značaja njihovo izvođenje. Motorni deficit može da se ispolji kao blaga slabost ili kompletna paraliza mišića. 1983. 4. ekstirpacija tumora).

Pacijenti se obično prvo žale na parestezije šake u zoni distribucije ulnarisa. ređe medijalni intermuskularni septum ili medijalna glava tricepsa. Test fleksije lakta može biti pozitivan (pacijent flektira lakat pod uglom većim od 90 stepeni sa supinacijom podlaktice i ekstenzijom ručnog zgloba u toku 60 sekundi. ali se uglavnom ne prepoznaju i pored veoma karakteristične kliničke slike.profundusa. Tipičan je ispad senzibiliteta koji može da ukaže na nivo lezije. KOMPRESIVNE NEUROPATIJE NERAVA GORNJIH EKSTREMITETA Pavićević . u kubitalnom tunelu. profundus i superficialis.5.Potić V Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. Nema oštećenja senzibiliteta u predelu podlaktice. adductor pollicis. flexor digg. pored dve najčešće i neke koje se ređe javljaju. Common Pain Syndromes. ulnaris). čija vlakna su u predelu sulkusa površnija. Kompresivna neuropatija ulnarnog nerva u predelu lakta Neuropatija ulnarnog nerva izazvana kompresijom u predelu lakta druga je po učestalosti javljanja među kompresivnim neuropatijama gornjih ekstremiteta. flexor carpi ulnaris čija grana se proksimalnije odvaja. Ispad senzibiliteta postoji u distribuciji palmarne i dorzalne grane ulnarisa. W. flexor digg.B. interosseus dorsalis I i Vartenbergov usled slabosti m. interosseus volaris III). 1st ed. Kod sindroma kubitalnog tunela tipično je oštećenje ulnarnog dela m. nekad su zahvaćeni samo mišići šake. artroza lakatnog zgloba. Etiološki faktori su mnogobrojni: ponavljani pritisci u predelu epikondilarnog žleba. u epikondilarnom žlebu (sulcus n. zatim u zoni medijalnog epikondila. ganglion u sulkusu. Beograd. a zatim i osećaj nespretnosti i slabosti šake. Motorni deficit može biti raznovrstan. koje su povezane nastavkom aponeuroze koja pokriva epikondilarni sulkus (Ozbornov ligament). naročito kada su podlaktica i šaka u supinaciji). flexor carpi ulnaris. 2001. Saunders Company. Srbija nenad100@eunet.Stojanović M. Test ukrštanja prstiju (II i III) pozitivan je zbog slabosti dorzalnih i volarnih interosealnih mišića. Klinički centar Srbije. koji se nalazi između dve glave m. gde je najčešći uzrok kompresije Strutersova arkada (mišićnofascijalna traka koja se nalazi oko 8 cm proksimalno od epikondila). Mesto kompresije u predelu lakta može biti na nekoliko nivoa: iznad medijalnog epikondila humerusa. Ilić B. ponavljana fleksija lakta (puna fleksija lakta sužava kanal za 55 %. jer je podlaktica inervisana medijalnim kožnim nervom koji je grana iz pleksusa i nikad nije oštećen kod kompresivnih sindroma. EMNG pregled može kod blagih simptoma otkriti da li postoji odstupanje i na kom nivou je kompresija.yu U ovom radu biće prikazano nekoliko predstavnika kompresivnih neuropatija gornjih ekstremiteta. zadebljao Ozbornov ligament. flexor pollicis brevis i m. što nije slučaj kod lezije u nivou ručnog zgloba. deformiteti posle suprakondilarnih preloma (tardivna ulnarna paraliza). Waldman S. kao posledica slabosti m. Tipični su znaci oštećenja mišića šake (Fromentov znak. u nivou aponeuroze između m. Vesović . m. Smatra se da je značajan nalaz ako je razlika u brzini . a pošteđen je m. kod pozitivnog testa se javlja trnjenje).

distalno od odvajanja grana za hipotenar. Klinička slika kod lezije u samom Gijonovom kanalu obuhvata slabost svih mišića šake inervisanih ulnarisom i senzitivni ispad u distribuciji terminalne digitalne grane. Motorni je tipičan: slabost ekstenzora prstiju i ulnarnog ekstenzora šake. burzitisi. a ext. distalno od lateralnog epikondila gde radijalni nerv ulazi u m. ext. najčešće lipomi. prelomi kostiju ručja. carpi radialis longus ide od glavnog stabla radijalnog nerva. ali je palpatorna osetljivost distalnije ka podlaktici. Etiološki faktori za nastanak sindroma mogu biti: ganglion u predelu kanala. Sindrom n. br. prelom ulne sa dislokacijom glavice radijusa (Monteggia). ganglioni u predelu lakta. pritisak alatom u predelu dlana (okupaciona neuropatija). carpi rad. Ako je lezija nešto distalnije od Gijonovog kanala. supinator ispod Frohseove arkade. pa pacijent podiže šaku u položaju radijalne devijacije (grana za m. i motorni deficit će biti nekompletan. interosseus anterior N. ext. carpi radialis. preporučuje se segmentno merenje u intervalima od 2 cm. interosseus posterior je duboka motorna grana radijalnog nerva. ciste. On inerviše m. već se odvajaju 6-8 cm proksimalnije. obično prvo IV i V prsta. Može postojati izdvojeno samo motorni ili samo bolni sindrom. Obratiti pažnju: Senzitivni ispad u nivou palmarne i dorzalne grane ukazuje na to da je lezija iznad ručnog zgloba. trauma (dislokacija lakta. noću se imobilizacija može postići i jastukom omotanim oko ruke. slabost mišića šake u zavisnosti od nivoa lezije. odvaja se 5 . m. Ukoliko je usporenje i pad amplitude 2 cm distalno od epikondila.. artroza ručnog zgloba. a očuvan m. Kompresija n. interosseus posterior. Prevencija ovog sindroma podrazumeva izbegavanje fleksije u laktu. ulnarisa u predelu ručnog zgloba i šake U predelu ručnog zgloba i šake ulnarni nerv može biti komprimovan na četiri mesta: u samom Gijonovom kanalu (zatvoreni prostor između volarnog i transverzalnog karpalnog ligamenta i koštanog zida koji grade os pisiforme i hamatum) i distalnije prema izlazu i van kanala u šaci. verovatno se radi o sindromu kubitalnog tunela.provodjenja iznad i ispod lakta veća od 10m/s. metakarpalnih kostiju. flexor pollicis longus. jer te grane ne prolaze kroz Gijonov kanal. Pacijenti se žale na trnjenje ili hipesteziju u predelu IV i V prsta. Mesto kompresije je u predelu lakta. Kompresivna neuropatija n. Uzroci kompresije mogu biti tumori. ortotisanje u toku 2-3 meseca. u cilju precizne lokalizacije. od n. Simptomi mogu biti bol u predelu lakta i proksimalne podlaktice i slabost ekstenzije šake i prstiju. Kompresija je verovatno u predelu epikondilarnog žleba ukoliko je najveće usporenje i pad amplitude CAMP proksimalno uz medijalni epikondil. radijusa. Ako je lezija u predelu hipotenara u delu duboke terminalne grane. flexor . interosseus posterior N. pre ulaska u arkadu). burze. interosseus anterior je poslednja velika grana medijanusa. Lezija u predelu terminalne superficijalne grane daje samo senzitivni ispad volarne strane prstiju. Bolni sindrom liči na sliku teniskog lakta. može postojati motorni deficit bez senzitivnih ispada.8 cm distalno od lateralnog epikondila.

digg. prof. za II i III prst i pronator quadratus. Nema vlakna za površni senzibilitet, samo za duboki bol i propriocepciju predela ručnog zgloba. U ovoj regiji je često prisustvo fibroznih traka, vaskularnih i mišićnih anomalija, pa i minimalna trauma na već postojećim anomalnim anatomskim odnosima dovodi do lezije nerva (ponavljani pokreti fleksije i pronacije u laktu, nošenje tereta na podlaktici, vežbanje). Simptomi su bol u proksimalnoj podlaktici i osećaj slabosti stiska palca i kažiprsta, ali bez senzitivnih ispada. Pregledom se nalazi slabost ili nemogućnost aktivne fleksije interfalangealnog zgloba palca i distalnog interfalangealnog zgloba II i III prsta. Sindrom karpalnog kanala Sindrom karpalnog kanala je najčešća i najbolje ispitana kompresivna neuropatija. Mesto nastanka kompresije medijanusa je prostor lateralno i dorzalno ograničen kostima karpusa, a volarno transverzalnim karpalnim ligamentom. To je karpalni tunel, zatvoreni prostor koji sadrži nerv i fleksorne tetive, te svaki proces koji zauzima taj prostor može dovesti do ovog sindroma,. Često se radi o patološkim stanjima tetiva i ovojnica (fleksorni tenosinovitis, reumatoidni artritis), ali uzrok može biti i granulomatoza, amiloidoza, sarkoidoza, tumori, posledice preloma kostiju u predelu ručnog zgloba; stanja kao trudnoća i hipotireoza su predisponirajući za ovaj sindrom. Sindrom se javlja kod osoba koje u poslu vrše ponavljanu fleksiju ručnog zgloba sa šakom u ulnarnoj devijaciji i fleksijom prstiju. Prvi simptom je trnjenje u prva tri prsta i na radijalnoj strani IV prsta (najčešće u II i III). Interesantno je da pacijenti teško odrede ispad, pa misle da imaju trnjenje u svim prstima. Može se javiti i bol u predelu ručnog zgloba, koji se često širi i distalno i proksimalno. U kliničkoj slici dominira senzitivni ispad (n. medijanus pokriva senzibilitet volarne strane prstiju (I do IV), radijalni deo dlana i dorzalni deo distalnih falangi. Važno: Palmarna grana, koja pokriva tenar, odvaja se oko 3 cm proksimalno od transverzalnog ligamenta, tako da je senzibilitet tenara neoštećen kod ovog sindroma. Najlakše je ispitati senzibilitet na volarnoj strani II III prsta, jer su to autonomne zone medijanusa. Posebno treba testirati IV prst, jer je anatomska podela na zonu medijanusa i ulnarisa specifična. Kod svih proksimalnijih lezija nema te podele senzibiliteta. Test fleksije ručnog zgloba se ispituje tako što pacijent flektira oba ručna zgloba u toku 30 do 60 sekundi, a trnjenje je znak kompresije (Falenov znak). Može se naći i motorni deficit - slabost mišića tenara i hipotrofija. Elektrodijagnostički najosetljiviji znak je usporenje senzitivnog provođenja i to specifično u predelu ručnog zgloba. Prema Kimuri, najveće je 2-4 cm distalno od linije zgloba.Pozitivan znak je i pad amplitude neurograma. Potrebno je ispitati i palmarnu granu medijanusa koja je kod sindroma karpalnog kanala pošteđena. Ispitivanjem motorne provodljivosti nalazi se takođe usporenje. Elektromiografija je manje senzitivna, znaci postoje tek kad nastane aksonotmeza, tj. kod ozbiljnijih slučajeva.

Literatura: 1. Lavrnić D, Grujičić D, Rakočević Stojanović V,: Kompresivne neuropatije u: Samardžić M, Antunović V, Grujičić D: Povrede i oboljenja perifernih nerava, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1998. 2. Kimura J,.: Mononeuropathies and Entrapment Syndromes in: Electrodiagnosis in Diseases of Nerve and Muscle, Oxford University Press, 2001. 3. Vesović Potić V, Conić S,. Osnovi elektrodijagnostike, PS Grmeč, Beograd, 1997. 4. Dawson M. D, Hallet M, Millender L. H,. Entrapment Neuropathies, Little, Brown and Company, Boston/Toronto, 1983. KOMPRESIVNE NEUROPATIJE DONJIH EKSTREMITETA Ilić B, Pavićević - Stojanović M, Vesović - Potić V Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju, Klinički centar Srbije, Beograd, Srbija ibranka@ptt.yu Neuropatija peronealnog nerva Najčešća kompresivna neuropatija na donjim ekstremitetima je neuropatija n. peroneusa. N. peroneus communis je završna grana n. ishiadicusa sa vlaknima korenova L4 - S2. Nastaje podelom ishiadikusa u nivou poplitealne jame ili nešto iznad. Prolazi potom unapred i obilazi oko vrata fibule. Nerv je tu pokriven samo kožom i potkožnim tkivom i osetljiv na kompresiju. Onda prodire između 2 glave m. peroneusa longusa kroz prostor nazvan fibularni tunel, gde može da bude povređen istezanjem pri distenzionim povredama peroneusa longusa. Nerv se zatim deli na površnu i duboku peronealnu granu. Duboka peronealna grana inerviše ekstenzore stopala i prstiju i senzitivno kožu između I i II prsta. Superficijelna grana inerviše evertore stopala i senzitivno spoljašnju stranu potkolenice i dorzuma stopala. Uzrok kompresije može da bude neadekvatno stavljen gips, tesne čarape, bandaža, pritisak na nerv dok je pacijent u komi, dugotrajnoj anesteziji, produženom snu. Dugotrajno sedenje (putovanje), sedenje sa prekrštenim nogama, klečanje ili čučanj mogu da provociraju iznenadnu kompresivnu neuropatiju peroneusa, gde kompresiji doprinosi i tetiva bicepsa femorisa. Iznenadna jaka inverzija stopala (distorzija skočnog zgloba) može da istegne nerv, dovede do neuralne hemoragije i lezije nerva. Neuropatija peroneusa se viđa posle operacija na kolenu i posle naglog gubitka težine. Redje kompresiju vrše tumori, ciste, kalusi nakon frakture fibule, ganglioni i drugi ekspanzivni procesi. Simptomatologija zavisi od toga da li je komprimovan ceo nerv ili neka grana, da li je u pitanju jači pritisak u kratkom vremenu ili postepeno povećanje pritiska na nerv. Javljaju se motorni i senzitivni ispadi: slabost ili oduzetost dorzifleksora što rezultira padom stopala, peronealnim hodom i čestim spoticanjem. Pacijent može da ima parestezije spoljašnje strane lista i dorzuma stopala i da oseća bol na mestu kompresije. Diferencijalno dijagnostički misliti na leziju ishijadikusa sa dominantnom zahvaćenošću peronealnih vlakana (povrede u predelu kuka, deficit i kratke glave bicepsa femorisa), na L5 radikulopatiju (sniženje senzibiliteta iznad sredine spoljašnje strane potkolenice, slabost m.tibialisa

posteriora, slabiji ekstenzor palca od tibialis anteriora), generalizovanu neuropatiju (sporo progresivna, bilateralna, slabost i plantarnih fleksora, ispad senzibiliteta po tipu čarapa). U cilju postavljanja dijagnoze, primena ED ispitivanja kod pacijenata sa sumnjom na peronealnu neuropatiju je prema sadašnjim stavovima preporuka grupe C. ED ispitivanja imaju primenu u određivanju težine i prognoze lezije. Sindrom prednjeg tarzalnog tunela Sindrom prednjeg tarzalnog tunela je kompresivna neuropatija n.peroneusa profundusa u nivou dorzuma stopala pri prolasku ispod debele površne fascije skočnog zgloba (ekstenzornog retinakuluma). Uzrok je najčešće trauma dorzuma stopala, energična plantarna fleksija (pr. čučanj i fleksija trupa na visokim štiklama). Ne javlja se često, ali se obično pogrešno dijagnostikuje kao artroza skočnog zgloba, lumbalna radikulopatija, dijabetična polineuropatija. Simptomatologija je prvenstveno senzitivna, parestezije u prvom dorzalnom prostoru i bol u dorzumu stopala, ali i slabost m.extensora digitoruma brevisa. Ekstenzija prstiju protiv otpora izaziva bol i istovremeno omogućava uvid u hipotrofiju kratkog ekstenzora prstiju. Pacijent oseća rasterećenje pri ekstenziji i everziji stopala. Sindrom tarzalnog tunela Naziv sindrom tarzalnog tunela se obično odnosi na sindrom zadnjeg tarzalnog tunela. To je kompresivna neuropatija n.tibialisa iza medijalnog maleolusa, a u tarzalnom tunelu koji formiraju kosti tarzusa i fleksorni retinakulum. Kroz kanal prolaze tetive m.tibialisa posteriora, m.flexor digg. longusa, m.flexor hallucis longusa, n.tibialis, a.tibialis posterior. Nerv se u kanalu grana na plantarnu medijalnu, plantarnu lateralnu i kalkanearnu granu. Sindrom tarzalnog tunela izazivaju povrede stopala, frakture, teške distorzije, lokalizovani tumori i venski pleksus u tarzalnom kanalu, ali i tenosinovitis tetiva koje prolaze kroz kanal, a kao posledica ponavljanih kontrakcija mišića (često džoging, hodanje). Simptomatologija sindroma je posledica kompresije celog nerva ili pojedinih grana, a najčešće plantarne medijalne. Klinički se karakteriše žarećim bolom u skočnom zglobu i stopalu uz parestezije. Bol se pojačava u toku aktivnosti i često u toku noći. Može da se ispolji kao uporan bol u peti jer se od n.plantaris lateralis odvaja grana za periost kalkaneusa, a što se često pripisuje calcaru kalkaneusa odnosno plantarnom fasciitisu. Motorni deficit je ređi, a pacijent može da zapazi slabost fleksije prstiju i nestabilnost stopala zbog slabosti kratkog fleksora prstiju i lumbrikalnih mišića. Sindrom m.piriformisa Sindrom m.piriformisa je kompresivna neuropatija n.ishiadicusa sa slikom išijalgije. Smatra se da je u Americi 6 % svih išijalgija uzrokovano sindromom m.piriformisa i da se 6 puta češće javlja kod žena. M.piriformis je pelvitrohanterični mišić koji se pripaja na prednjoj strani krsne kosti oko 2. i 3. otvora (foramina sacralia pelvina). Odatle ide naniže, kroz veliki sedalni otvor (foramen ishiadicus) i završava se na gornjoj ivici velikog trohantera. On je primarno spoljašnji rotator natkolenice, kada je natkolenica u ekstenziji, a kada je flektirana – abduktor. Ceo ishiadicus ili neka njegova vlakna kod 20% ljudi prolaze kroz sam piriformis. Peronealna vlakna su kod 10 % osoba već u tom nivou odvojena od tibialisa i prolaze

kroz piriformis. Kompresija nerva je posledica skraćenja ili fibrozno izmenjenog piriformisa nakon traume. Simptomatologija je kao kod diskogene išijalgije (pseudoišijalgija). Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničkog pregleda, ne postoje testovi koji bi potvrdili kliničke nalaze. Spazam mišića se detektuje dubokom palpacijom. Abdukcija i spoljašnja rotacija uz otpor provociraju išijalgične tegobe (Pace test). Forsirana unutrašnja rotacija ispružene noge provocira bol (Freibergov test). Izmenjen hod pacijenata sa natkolenicom u unutrašnjoj rotaciji (pr. pacijent sa Mortonovim neuromom) može da provocira nastanak sindroma m.piriformisa: bol u metatarzusu i prominentna glava II metatarzalne kosti navodi pacijenta da hoda sa nogom u unutrašnjoj rotaciji, kompenzatorno piriformis kao spoljašnji rotator se ponavljano kontrahuje i nastaje sindrom m.piriformisa. Analizom hoda kod ovih pacijenata se uočava da oni hodaju sa natkolenicom u spoljašnjoj rotaciji. Terapija podrazumeva odmor, primenu toplotne terapije, UZ masaže, ali pre svega vežbe istezanja piriformisa. Kako se dijagnoza postavlja klinički treba uraditi ispitivanja i isključiti druge uzroke bola. Meralgia paresthetica Meralgia paresthetica je kompresivna neuropatija n.cutaneus femorisa lateralisa najčešće na mestu njegovog prolaska ispod ili kroz ingvinalni ligament uz prednje gornju bedrenu bodlju. N.cutaneus femoris lateralis je završna grana lumbalnog pleksusa i nosi vlakna korenova L1-L3. Probija m.psoas i ide kroz karlicu njegovom spoljašnjom ivicom ka ingvinalnom ligamentu kroz/ispod koga prolazi uz prednje gornju bedrenu bodlju. Meralgija parestetika se javlja češće kod gojaznih osoba, trudnica, dijabetičara, alkoholičara, osoba koje nose tesnu odeću i debele kaiševe. Opisuje se kod roditelja/osoba koje duže drže decu u krilu. Nerv je čisto senzitivni, a za sindrom su karakteristične parestezije tipa trrnjenja, žarenja, bockanja, ali i dizestezije, tupi i žareći bolovi prednje lateralne strane natkolenice, nekad sa širenjem i do patele. Nekad se pacijenti žale da ne podnose ni dodir tkanine, odela, što otežava i pregled. Simptomi retko nastaju iznenada, obično postepeno čak i nedeljama. Ekstenzija natkolenice pogoršava teboge zbog istezanja nerva. Savetuje se redukcija telesne težine, jačanje trbušne muskulature, nenošenje širokih kaiševa preko ingvinalne regije. Kompresivna neuropatija femoralisa Femoralni nerv je grana lumbalnog pleksusa koja nosi vlakna korenova L2L4. Probija m.psoas major, onda ide između njega i m.iliacusa kroz žleb iliopsoasa i prolazi ispod ingvinalnog kanala. To su tri mesta najčešće kompresije femoralnog nerva. On motorno inerviše m.iliopsoas (njegova grana se odvaja iznad ingvinalnog ligamenta) i m.quadriceps, a senzitivno preko svoje grane n.safenusa kožu unutrašnje strane natkolenice i prednjeunutrašnje strane lista. Femoralni nerv može da bude komprimovan hematomom u m.psoasu (hemofilija, antikoagulantna terapija, trauma), energičnom fleksijom natkolenice, aortnom ili ilijačnom aneurizmom ili tumorom. Često se viđa u sklopu dijabetične amiotrofije. Početak je akutan ili subakutan. Pacijenti se žale na otežan hod uz i niz stepenice i česte padove zbog nesigurnosti kolena. Jak bol u preponi i/ili nisko u abdomenu može da prati retroperitonealni hematom. Ređe se javljaju parestezije u distribuciji n.safenusa.

W. Rakočević Stojanović V. Grujičić D. snižen patelarni refleks. Tunelarni sindromi u sportaša. 4. Ljig: Mala grafika. Zagreb: Globus. Ekstenzija natkolenice izaziva bol kod retroperitonealnog hematoma. Literatura: 1. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. tipične raspodele slabosti ili ispada senzibiliteta. Grujičić D. Ilić B. Rehabilitacion Medica. Boston/Toronto: Little. Antunović V. Takođe se javlja i slabost m. Available from http://www. a zatim sa konkretnom uputnom dijagnozom ili diferencijalno-dijagnostičkom dilemom pacijenta uputiti na elektrodijagnostičko ispitivanje. da pomognu u objektivnoj evaluaciji neuropatskih stanja i određivanju tačnog mesta kompresije. Dawson D. da procene težinu lezije nerva i registruju progresiju bolesti. a u prilog koje ide i slabost adduktornih mišića natkolenice. objektivnog nalaza (lokalnog statusa. Povrede i oboljenja perifernih nerava. New York: Oxford University press. En: Mayordomo M. p. 2001. 1998.com/new. Pešić B. Waldman S. 433-515 3. Bojanić I. 1st ed. 2000. Diferencijalno dijagnostički misliti na radikulopatiju. 5. Pećina M. Nov 21). Lavrnić D.teleemg. specifičnih testova).htm 9. Saunders Company. ELEKTRODIJAGNOSTIKA KOD BOLESNIKA SA KOMPRESIVNOM NEUROPATIJOM Pavićević . 2004. EMG & Nerve Conduction / Nerve Entrapment Guide. 2. Vesović . ali je ovde važno još jednom naglasiti da kliničku sliku kompresivne neuropatije treba prepoznati u svakodnevnoj kliničkoj praksi na osnovu tipične anamneze. Meralgia Paresthetica. Alcazar Alcazar F. Entrapment Neuropathies. Beograd. 1st ed. Common Pain Syndromes.Stojanović M. Kimura J.Potić V Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. Brown and Company. 1983. U: Pećina M. Srbija nenad100@eunet.com/neuro/topic590. Patofiziologija neuromišićnih bolesti.iliopsoasa. eMedicine (cited 2005. Electrodiagnosis in diseases of nerve and muscle.yu Elektrodijagnostička ispitivanja kod kompresivnih neuropatija treba da potvrde klinički nalaz. Sindromi prenaprezanja sustava za kretanje.emedicine. Available from: http://www.Pregledom se nalazi slabost kvadricepsa.htm 7. Sekul E.B. Kompresivne neuropatije. U: Samardžić M. Madrid: Grupo Aula Medica. 2001. posle nekog vremena i hipotrofija mišića. 3rd ed. Klinički centar Srbije. . Svako elektrofiziološko ispitivanje mora da bude u sklopu kliničkog nalaza i bez njega ne može dovesti do pravog zaključka. 286-307 8. Rehabilitacion de las polirradiculoneuritis y neuropatias perifericas. 6. 1992. 319-333.

ali i najteži. Segmentno merenje provodljivosti daće nam i podatke o tačnoj lokalizaciji kompresije što je vrlo važan podatak u slučaju planiranja hirurške intervencije. Na osnovu minimalnih odstupanja u elektrodijagnostičkom nalazu (samo odstupanja u ekscitabilnosti. Klasična elektrodijagnostika je metoda koja u svakodnevnoj fizijatrijskoj praksi može da da važne informacije o ozbiljnosti lezije nerva. klinički nalaz i . zapaljenska. Ako kompresija ima hronični tok. dijagnostika mora da da odgovor na pitanje koliko je ozbiljna lezija nerva. dobija se informacija o mogućnosti brzog i kompletnog oporavka ili na osnovu ugašene reakcije na faradsku struju i ugašene reakcije na galvansku na motornim tačkama nerva – o ireverzibilnoj. kao i o stepenu motornog deficita (inervacioni uzorak). Ukoliko je jedan ili više mišića na oceni 0. To je metoda koja ne treba da bude vezana samo za vrhunske ustanove koje se bave elektrodijagnostikom. Merenje senzitivne i motorne provodljivosti daće korisne informacije. sa ireverzibilnim tokom. polineuropatija ipak može značajno uticati na dijagnostiku kompresivnih neuropatija. Gubitak mijelina dovodi do usporenja nervnog provođenja u zahvaćenoj regiji. Simetrične polineuropatije kakve se viđaju kod dijabetesa melitusa ili toksične posle nekih lekova. Kod tipičnih slučajeva ne bi trebalo da bude značajnijih dijagnostičkih dilema. međutim. elektromiografija može dati podatke o denervaciji (spontana aktivnost). vaskularna. pacijent sa polineuropatijom već ima poremećaj funkcije. Postoji blok u provođenju na mestu kompresije nerva. degenerativna). Ne zaboraviti da i paraliza mišića može imati u osnovi najlakši stepen lezije – neuropraksiju. gde postoji oštećenje aksona i Valerova degeneracija. u slučaju pojave kompresivne neuropatije. zahvataju prvo distalne segmente za razliku od kompresivnih koje nastaju asimetrično i lokalizovano i imaju brži razvoj. imaju obično postepeni nastanak. zbog kojeg će. može se naći samo usporenje u zahvaćenom predelu. Kod blagih oblika kompresivnih neuropatija. U toku ispitivanja treba misliti i na druga stanja koja mogu dovesti do fokalnog oštećenja nerava ( metabolička. lako produženih hronaksija). Kod ovakvih težih lezija. pa ovde nema Valerove degeneracije i promene su reverzibilne. Takav nalaz ukazuje na dobru prognozu za oporavak funkcije. neurotmezu. Kod akutnih kompresija može nastati kondukcioni blok. ali je akson očuvan. Elektrofiziološki to omogućava dobijanje odgovora pri stimulaciji nerva ispod mesta lezije. Tada oporavak teče kroz regeneraciju i reinervaciju nerva i proces je sporiji nego kod onih bez oštećenja aksona i može biti nekompletan. anamneza.Kompresivne neuropatije su predominantno demijelinizacione. teškoj leziji. s obzirom na to da ne zahteva skupu aparaturu i dugotrajnu obuku ispitivača. očekujemo da postoje samo promene u mijelinu. Elektroneurografija će nam rešiti i neke diferencijalnodijagnostičke dileme. ali ne i iznad. Pre svega. gde su simptomi povremeni ili slabo izraženi i nema motornog deficita. ali kod ozbiljnijih kompresija. te ovde elektroneurografija ima prednost. ove promene mogu dovesti do sekundarnog aksonskog oštećenja sa Valerovom degeneracijom distalno od mesta lezije.

tako da slabost kod radikulopatije obično nije teškog stepena. Beograd. 2. onda je veoma značajan. Klinički i elektrodijagnostički problem takođe može postojati kod sindroma dvostruke kompresije gde neuropatija u proksimalnom delu čini distalni nerv osetljivijim na kompresiju. 3. Na kraju treba još jednom naglasiti da elektrodijagnostičko ispitivanje ima važno mesto u postavljanju dijagnoze kompresivne neuropatije. pacijent sa polineuropatijom ima veću sklonost kompresiji nego zdravi. Electrodiagnosis in Diseases of Nerve and Muscle. ali kad se nađe. 4. H.. 2. Elektrodijagnostika povreda perifernih nerava u: Samardžić M. .. Brown and Company. Ovaj sindrom zahteva detaljno neurološko. Osnovi elektrodijagnostike. Cervikalna i lumbalna radikulopatija su značajne u diferencijalnoj dijagnostici kompresivnih neuropatija. kao i još neki od elektrofizioloških znakova odstupanja na drugim nervima.: Mononeuropathies and Entrapment Syndromes in.. Vesović Potić V. PS Grmeč. Nekoliko značajnih razlika nam mogu pomoći u postavljanju prave dijagnoze: 1. Hallet M. 2001.elektrodijagnostički status biti izmenjeni. Antunović V. 3. 1997. proksimalni bol u vratu odnosno krstima vezan je za radikulopatiju i nije uobičajen kod distalnih kompresivnih neuropatija. ali da u većini slučajeva na dijagnozu upućuje tipičan klinički nalaz. D. u inervaciji mišića ruke postoji prekrivanje. bol pri kašljanju i kijanju nije čest kod radikulopatije. za dijagnozu je značajna celokupna slika. Oxford University Press. Slabosti u toku vaskulitisa takođe nastaju naglo. dok pacijent sa radikulopatijom uglavnom štedi ruku) 4. Conić S. radiološko i elektrodijagnostičko ispitivanje. pa i kod manjih kompresija dolazi do lezije koja je ovde i težeg stepena. nekada u razlikovanju igra ulogu podatak o naglom nastanku slabosti tipičnom za vaskularnu etilogiju. S druge strane. 1983. nekad nam može pomoći i anamnestički podatak (pacijenti sa sindromom karpalnog kanala olakšavaju sebi bol protresanjem ruke. Kimura J. kod nekomplikovane radikulopatiji elektroneurografski rezultati su u granicama normalnih. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. menjanjem položaja ruke. Grujičić D: Povrede i oboljenja perifernih nerava.. Maršavelska A. Beograd. Millender L. Little. Boston/Toronto. Literatura: 1. 1998. a elektromiografski se nalaze pozitivni znaci korenske lezije. Često se radi o neuropatiji lumbosakralnog pleksusa kod pacijenata sa lakšim oblikom dijabetesa. Diferencijalnodijagnostički dolazi u obzir i asimetrična polineuropatija koja je najčešće vaskularnog porekla. Entrapment Neuropathies. kao i ostala klinička slika ili postojanje blage polineuropatije. 5. Dawson M. kupkama u vodi. tj nijedan mišić nije inervisan samo iz jednog korena. što podrazumeva ispitivačevo dobro poznavanje funkcionalne anatomije i specifičnih mesta gde se može očekivati kompresija nerva.

Cilj: Evaluacija kliničkih parametara i evaluacija uticaja pojedinih biomehaničkih faktora na razvoj kliničke slike. Zaključak: Kliničke manifestacije cervikalnog sindroma.05. lečenih u periodu januar .Stanojević Lj Specijalistika fizijatrijska ordinacija "Latrija". radiološke i neurofiziološke dijagnostike.P KARAKTERISTIKE KLINIČKE SLIKE CERVIKALNOG SINDROMA KOD ISPITANE GRUPE PACIJENATA Milašinović . Ovaj sindrom zahvata veliki deo populacije. Evaluirani su kineziološki i neurološki parametri. Rezultati: Ne postoji statistički značajna razlika uticaja ispitanih parametara na razvoj kliničke slike u odnosu prve i druge grupe pacijenata. Stanković I ZC Vranje. godine. Novi Sad. Ključne reči: cervikalni sindrom. laboratorijske. Kliničke manifestacije su uslovljene anatomskim specifičnostima i biomehaničkim karakteristikama ovog segmenta kičmenog stuba. prosešne starosti 49-4 godine. Odeljenje za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. U ispitivanju je korišćen upitnik za anamnestičke podatke i podatke iz kliničkog pregleda. Vranje. Materijal i metode: Analizom je obuhvaćeno 24 pacijenta sa sigurnom dijagnozom cervikalnog sindroma. Pojava neuroloških simptoma kod ispitanika iz prve grupe je u korelaciji sa dobi pacijenata i mikrotraumom degenerativno već izmenjenih zglobnih struktura. a kod druge 2 meseca. karakteristike. U statističkoj obradi korišćen je X2 (Hi kvadrat) test. a kod druge grupe 8 pacijenata (57 %). klinička slika P ELEKTROFOREZA BIOFREEZE GELA U TERAPIJI CERVIKALNOG MIOFASCIJALNOG BOLA Civkaroski D. Poznavanje svih činilaca važno je za primenu terapijskog protokola. sa ili bez neuroloških pokazatelja uslovljene su etiopatogenetskim specifičnostima. Dužina trajanja bolesti kod prve grupe je 2. X2 = 0.juni 2006. Srbija latrija@eunet.yu Cervikalni sindrom je čest bolni sindrom koji najčešće nastaje iritacijom slobodnih nervnih završetaka spinalnog živca ili usled kompresije korena odgovarajućeg spinalnog živca.yu Uvod: Cervikalni sindrom najčešće nastaje na podlozi degenerativno izmenjenog DVS.2 godine. NSAIL kod prve grupe koristilo je 6 pacijenata (60 %). U prvoj grupi 10 pacijenata sa neuroloskim (specificnim) pokazateljima. pre svega radno . Dizajn: Retrospektivna analiza. U drugoj grupi 14 pacijenata bez neuroloških pokazatelja.5 meseci. prosecžčne starosti 39. Srbija darkoc@ptt.034 p > 0.

Kako bi utvrdili efekat BIOFREEZE gela na bol u ovoj regiji. niti na drugom obliku fizikalne terapije. Aplikovali smo BIOFREEZE gel elektroforezom i ispitali njegove efekte kod cervikalnog bolnog sindroma.com Uvod: Moderan način života u velikoj meri dovodi do sve učestalije pojave degenerativnih promena na kičmenom stubu. P ZNAČAJ EMOCIONALNE ADAPTACIJE PACIJENATA SA CERVIKALNIM SINDROMOM NA TERAPIJU MELOKSIKAM-om (Movalis®) Milenović N1.12 godina). Tretirano je 38 pacijenata sa hroničnim miofascijalnim bolom kao rezultat lošeg držanja i prinudnog položaja ili umerene cervikalne artroze. čestim razlogom povremene ili trajne radne nesposposobnosti. a efekti su povoljniji u odnosu na elektroforezu bez BIOFREEZE-a.5 mg na dan.05) između ove dve grupe.sposobne. Rezultati: Na početku terapije pacijenti su svoje zdravstveno stanje u 70 % slučajeva opisivali kao nezadovoljavajuće da bi nakon završetka primene injekcija . a zatim 14 dana po 1 tabletu od 7. Elektroforeza BIOFREEZE gela se preporučuje kao pogodan vid aplikacije ove aktivne supstance. Pacijenti su raspoređeni u dve grupe (18 i 20 pacijenata). Posle sprovedene terapije došlo je do bitnih razlika (statistički značajno za p>0. Srbija drmuluc8@hotmail. dok je grupa B (20 pacijenata) podvrgnuta stabilnoj galvanizaciji. 2Klinika za medicinsku rehabilitaciju. Cilj: Značaj emocionalne adaptacije na procenu efikasnosti primene meloksikam (Movalis®) ampula i tableta u terapiji CS. Posebnost ovog problem je i njegova priroda. KC Novi Sad. efikasnosti i podnošljivosti Movalis®-a. koji su primali na početku 3 ampule Movalis® od 15mg (1 ampula dnevno). Devečerski G2. U obradi podataka korištene su kvalitativne statističke metode. Jedan od aktuelnih preparata na našem tržistu je i BIOFREEZE gel. a što sve predstavlja veliki terapijski izazov. Materijal i metode: Klinička prospektivna studija. Korištene su skale pacijentove globalne procene zdravstvenog stanja. Bol je u obe grupe praćen pre početka terapije i tokom terapije pomoću Scott-Huskisson-ove vizuelne analogne skale. Grupa A (18 pacijenata) je podvrgnuta ciklusu od 10 elektroforeza BIOFREEZE gela. pacijenti nisu bili pod medikamentnom terapijom. sa tendencijom progresije u kasnijoj životnoj dobi. Kao sve veći psiho-socio-ekonomski problem ističe se cervikalni sindrom (CS). Došlo je do opadanja intenziteta bola za oko 50 posto u tretiranoj grupi. hronični tok. Popović B1 1 Zavod za reumatizam. U praćenju se uključeni pacijenti kod kojih su se drugi NSAIL pokazali kao neefikasni. a jedinstvenim ga čini njegov glavi aktivni sastojak “ilex”. U studiju je bilo uključeno 72 pacijenta (18 muškaraca i 54 žena) starosne dobi od 30-75 god (prosene starosti 57.

Dinamička analiza funkcionalnosti lumbalnog segmenta kičmenog stuba zahteva poznavanje morfoloških karakteristika lumbalnih pršljenova.7 % slučajeva svoje zdravstveno stanje procenili kao zadovoljavajuće. a nakon 14-og dana 62. Cilj rada: Na osnovu Ro grafije lumbalnog segmenta kičmenog stuba odrediti najmanji broj parametara koji se mogu meriti i na osnovu kojih se može kompjuterski i geometrijski predstaviti lumbalni pršljen. korišćeni su i sledeći morfološki parametri: visina intervertebralnog diskusa.3 % pacijenata je opisalo kao dobro. p = 0.u 41.005) koji ukazuje na bolji oporavak pacijenata sa lošijom procenom zdravstvenog stanja. P ZNAČAJ MORFOLOŠKIH KARAKTERISTIKA LUMBALNIH PRŠLJENOVA U ETIOLOGIJI LUMBALNE DISKUS HERNIJE Jurišić . visina i konkavitet tela vertebruma. dužina.726. inklinacija vertebruma u sagitalnoj ravni. . 2Klinički centar Srbije Beograd. Podnošljivost nakon injekcije pacijenti su većinom opisivali kao vrlo dobru. a kontrolnu 50 ispitanika kod kojih je eliminisano postojanje diskus hernije. Na kraju terapije u 50 % slučajeva globalna klinička procena efikasnosti je bila zadovoljavajuća.005). a koji se mogu izmeriti na rendgengrafiji lumbalnog segmenta kišmenog stuba urađenoj u dva pravca: širina. totalna visina i totalna dužina vertebruma.756) u pacijenata sa lošijim zdravstvenim stanjem čime ukazuje na njihovo bolje prihvatanje ovog vida terapije. pri čemu se izdvojio količnik šanse (LR = 1. mada uočeno poboljšalje nije statistički značajno. intervertebralni diskus i lumbalni segment kao celina i analizirati morfologija i dinamika lumbalnog vertebralnog segmenta. Utvrditi specifičnosti morfoloških karakteristika lumbalnih pršljenova kod bolesnika sa lumbalnom diskus hernijom. a podnošljivosti u 79. Miličić B2 1 Klinički centar Kragujevac.5 % pacijenata je svoje zdravstveno stanje opisalo kao zadovoljavajuće. Dobroj proceni efikasnosti doprinelo je i neisticanje neželjenih efekata koji bi mogli da umanje efekte terapije.05.sbb. Kao naročito značajno se istaklo poboljšanje nakon prelaska sa injekcionog aplikovanja na uzimanje tableta (x2 = 7. Jevtić M1. Da bi geometrija lumbalnog diskovertebralnog segmenta bila što vernija. P = 0.co.yu Uvod: Kičmeni stub je u anatomskom i funkcionalnom smislu sastavljen od niza dinamičkih vertebralnih segmenata. s tim da nije bilo pacijenata koji su svoje zdravstveno stanje opisali kao nezadovoljavajuće.Škevin A1. Određeno je šest glavnih parametara dovoljnih da opišu kompletnu vertebralnu geometriju. Nisu uočene polne razlike u procenama pacijenata. Srbija skevin@kg.2 % slučajeva. rotacija pršljenova i nagib karlice. Metode: Osnovnu grupu ispitanika čini 50 bolesnika sa dijagnostikovanom lumbalnom diskus hernijom. Nakon prelaska na uzimanje tableta već nakon 7 dana 8. pri čemu je uočen količnik šanse (LR = 8. Zaključak: Zahvaljujući dobroj prihvatljisti ovakvog vida kombinovane terapije primena Movalis® injekcija i tableta pokazala se kao efikasan izbor u terapiji CS.

P ULOGA EKSTENZORA KIČME I KUKA KOD LUMBALNOG SINDROMA Veljković M. Analiza rezultata je prikazana kroz statističku obradu korišćenjem metoda deskriptivne statistike: apsolutni brojevi i proporcije. KC Kragujevac. U cilju evaluacije postavljen je klinički obrazac sa anamnestičkim podacima. osnovne i kontrolne grupe. intervertebralni diskus i lumbalni segment kao celinu i analizirati morfologiju i dinamiku lumbalnog vertebralnog segmenta. Jevtić M Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. socijalnom evaluacijom i kliničkom procenom manulenog mišićnog testa (MMT) za ekstenzore kičmenog stuba i kuka. kao i ispitivanje izdržljivosti mišićne kontrakcije. Za poređenje prosečnih vrednosti posmatranih numeričkih obeležja izmedju dve posmatrane grupe korišćen je Studentov t.Rezultati: Dobijeni rezultati ukazuju na statistički značajno sniženje zadnje visine intervertebralnog diskusa. Rezultati ukazuju na postojanje predisponirajućih morfoloskih varijabli lumbalnih pršljenova koje mogu dovesti do pojave diskus hernije. Srbija veljkomio@ptt. medijana) i mere varijabiliteta (standardna devijacija. kontrolna grupa (30 ispitanika) – zdravi pacijenti. mere centralne tendencije (srednja vrednost. manuleni mišićni test. Zaključak: Na osnovu rendgengrafije lumbalnog segmenta kičmenog stuba moguće je kompjuterski i geometrijski predstaviti lumbalni pršljen. Pored MMT kineziološka evaluacija obuhvata i sledeće pokazatelje: mere pokretljivosti kičmenog stuba. interval vrednosti). nađena je visoka statistička značajnost na nivou 0. ekstenzori kičme i kuka. Metodologija: postavljene su dve grupe ispitanika: osnovna grupa (30 ispitanika) – pacijenti sa lumbalnim sindromom. .01. smanjenu mobilnost dinamičkog vertebralnog segmenta i na povećanje konkaviteta lumbalne krivine kod bolesnika sa diskus hernijom. Time je omogućena kvalitetnija procena potencijalnih bolesnika. blagovremena prevencija i adekvatno profesionalno usmeravanje osoba sa pozitivnim predisponirajucim morfoloskim karakteristikama lumbalnih pršljenova. Zaključak: kineziološka evaluacija ekstenzora kičme i ekstenzora kuka predstavlja značajan klinički pokazatelj u fizioterapeutskoj dijagnostici lumbalnog sindroma.test za dva nezavisna uzorka.yu Cilj istraživanja: kineziološkom analizom utvrditi značaj ekstenzora kičme i kuka kod lumbalnog sindroma. kao i mišićne izdržljivosti. Rezultati: kineziološka analiza ekstenzora kičmenog stuba i kuka kod ispitanika sa lumbalnim sindromom pokazuje evidentnu redukciju mišićne snage. Ključne reči: lumbalni sindrom. Poređenjem prosečnih vrednosti MMT i testa za ispitivanje mišićne izdržljivosti ekstenzora kičmenog stuba i kuka. inklinaciju i rotaciju karlice i posturalnu kontrolu.

Beograd. U prvoj grupi ispitanika primenjivan je laser niske snage (Medicolaser 623) 800Hz. Metod rada: prospektivnim observacionim istraživanjem praćeno je 50 pacijenata sa lumboišijalgijom podeljenih u 2 grupe. palpacijom po Walleix-ovim tačkama.net Uvod: Spinalna manipulativna terapija (SMT) se smatra efikasnim i bezbednom metodom u tretmanu akutnog lumbalnog sindroma (ALS). lečenih u Službi za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju u Leskovcu u periodu od januara do juna 2006 god. Kod 18 bolesnika je bila verifikovana discus hernija (CT.P KOMPARTIVNA PROCENA ANALGETSKOG EFEKTA DVA PRISTUPA U FIZIKALNOJ TERAPIJI LUMBOISCHIALGIA Radenković B1. Kod svih pacijenata pored navedenih procedura u lečenju su primenjene i IFS za L-S deo kičme kao i kineziterapija. U drugoj grupi (25) primenjen je DD duž zahvaćenog ektremiteta („lov na bolne tačke“) po 1 min.NMR) od toga je troje imalo polidiskopatiju. Obuhvata sve subjektivne i objektivne znake koji se javljaju kao posledica iritacije lumbalnih korenova. Lečenje je trajalo 10 dana u jednoj seriji. Spasić Lj1. Srbija zcleskovac@info-net. Pešić B1.yu U patologiji lokomotornog aparata lumbalni sindrom je veoma čest. Analiza podataka je pokazala na statistički signifikantno smanjenje bola u obe grupe bez značajnije razlike u uspešnosti obe vrste terapija. 2J po tački paravertebralno na 6 tačaka i 80Hz 1J po tački do 18j po tretmanu. ali ne postoje naučni dokazi koji bi opravdali upotrebu SMT kod pacijenata sa lumbalnom hernijom . Cilj rada: uporedjivanje rezultata analgetskog efekta primene lasero-terapije i DD po bolnim tačkama duž ektremiteta. Radenković Z2 1 Služba za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju ZC Leskovac. U fazi akutnog bola pacijenti su tretirani medikamentnom analgetskom terapijom. Dijagnoza je postavljana na osnovu anamneze. Srbija zarek@infosky. Lazarevićev znak. ISP i pojava bola u toku probe „prsti-pod“. radiološkog i EMNG nalaza. Rezultati i zaključak: praćeni su parametri smanjenja intenziviteta bola u obe grupe petostepenom numeričkom skalom. kliničkog pregleda. Dominantni simptom je bol u slabinsko krsnom delu kičme praćen slabijom pokretljivošću tog dela sa širenjem duž noge.co. 2Zavod za specijalizovanu rehabilitaciju Sijarinska banja. P UTICAJ SPINALNE MANIPULATIVNE TERAPIJE NA SMANJENJE BOLA KOD PACIJENATA SA AKUTNOM LUMBALNOM HERNIJOM DISKUSA Krstić Lj Vojnomedicinska akademija. Velika incidenca u radno aktivnoj populaciji daje i veći medicinski značaj ovom problemu.

Gajić V. otvorenog dizajna. Petrović M Služba hitne medicinske pomoći.001). izvršen detaljni fizikalni i neuroloski pregled i izvršena kvantifikacija bola na osnovu vizuelne. Rašković A. Zaključak: Rezultati ovog istraživanja su pokazali da je SMT efikasna u lečenju bolesnka sa ALS prouzrokovanim hernijom diskusa. bio da ispita terapijsko dejstvo hiroprakse kod 30 bolesnika sa akutnim ili hroničnim lumbalnim sindromom. ukupno tri puta sprovedena SMT. Nakon tretmana je čak 26.50 ± 9. procene Lazarevićevog znaka i procene stepena spazma paravertebralne muskulature.yu Uvod: U lečenju lumbalnog sindroma koriste se različite terapijske metode.diskusa (LDH) i radikulopatijom. Veoma niska stopa komplikacija nakon lumbalne SMT dovela je do opste prihvaćenog dogovora da se ova terapija može uspešno sprovoditi kod pacijenata sa nekomplikovanom LHD. Metode: Istraživanje je sprovedeno kao prospektivna studija. Ispitivanjem je obuhvaceno 42 ispitanika oba pola. U literaturi nema prospektivnih studija koje procenjuju efikasnost i eventualne komplikacije nakon primene SMT kod pacijenata sa LHD u akutnoj fazi bolesti. Za kontrolu efikasnosti navedenog tretmana poslužio je odnos rezultata pre i posle tretmana. pri čemu ni kod jednog bolesnika nije registrovano pojačanje bola. Rizik da spinalna manipulacija kod pacijenata sa LDH dovede do kliničkog pogoršanja hernije diskusa ili nastanka sindroma kaude ekvine je 1 na 3. prosečne starosti 29. Cilj ovog istraživanja je bio da se kod pacijenata sa (ALS) uzrokovanim hernijom diskusa utvrdi efekat SMT na promenu jačine bola. Grbović V.2 godina sa nespecificnim ALS kod kojih je pri prijemnom pregledu bio prisutan jak bol.52 ± 18.38 mm (t = 24. analogne . Procena jačine bola vršena je pomoću vizuelne analogne skale (VAS). samostalno ili u kombinaciji sa promenljivim uspehom. izražen spazam paravertebralne muskulature. Jovanović B. Dom zdravlja Kragujevac. Bolesnici su lečeni u Službi Hitne pomoći Kragujevac. Metode: Pre lečenja je uzeta detaljna anamneza. elektromioneurografijom potvrđeno aktuelno trpljenje jednog ili više nervnih korenova i kod kojih je pregledom magnetnom rezonancom potvrđeno prisustvo lumbalne hernije diskusa okarakterisane kao protruzija ili ekstruzija bez sekvestracije. pozitivan Lazarevićev znak.001). Primenom SMT došlo je do značajnog poboljšanja vrednosti Lazarevićevog znaka na obe strane (p < 0.001) i do značajnog smanjenja spazma (p < 0. Oko primene hiroprakse u lečenju ovog stanja postoje velike kontroverze.72 miliona manipulacija. p < 0. Rezultati: Prosečna vrednost subjektivnog osećaja jačine bola procenjenog VAS je pre tretmana iznosila 83. Srbija drkika@ptt. Cilj: Zato je cilj naše pilot studije. P HIROPRAKTIČNI PRISTUP LEČENJU KOMPRESIVNOG RADIKULARNOG SINDROMA Milojević D. Kod ispitanika je svaki treći dan.90 mm a posle 14.2 % bolesnika bilo bez ikakvog bola.145.

Potom je kod bolesnika primenjena hiropraktična metoda kao jedina terapija. lečenje. Ključne reči: Lumbalni sindrom. Grbović V. Petrović M Služba hitne medicinske pomoći. dvostruko slepi dizajn. Cilj rada je da prikažemo naše iskustvo u lečenju periferne paralize facijalnog nerva. za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju u Vojnoj bolnici u Skoplju. U cilju dobijanja validnijih zaključaka o vrednosti ove metode potrebno je sprovesti dalja klinička ispitivanja na većem broju bolesnika uz korišćenje metoda za otklanjanje. kontrolna grupa i drugo).Skopje. naročito u ambulantnim uslovima. Dom zdravlja Kragujevac. Makedonija dr_tatjanai@hotmail. a koji su umesto toga bili tretirani hiropraktičnom metodom lečenja. Metode Tretirana su tri pacijenta koji su pre i posle tretmana evaluirani i reevaluirani putem jedinstvenog upitnika napravljenog u tu svrhu. Ramova .1 % je dijagnostikovana idiopatska etiologija (najverovatnije izloženost hladnoći). i to 35 žena ili 45 % i 43 muškaraca ili 5 %.Popova E Voena Bolnica . P NAŠA ISKUSTVA U LEČENJU PERIFERNE PARALIZE NERVUSA FACIJALISA Ilievska T. Rašković A. Rezultati: Sva tri pacijenta odustala su od neurohiruskog tretmana. naročito u ambulantnim uslovima. Starosna dob je bila od 15 do 75 godina. Analizom je obuhvaceno 78 pacijenta koji su lečeni na Odd. Srbija drkika@ptt.skale. Zaključak: Rezultati naše studije sugerišu da bi hiroprakticna metoda mogla da bude izuzetno korisna u lečenju lumbalnog sindroma. Jovanović B. Zaključak Hiropraktična metoda bi mogla da bude izuzetno korisna u lečenju lumbalnog sindroma. Odmah posle lečenja izvršena je reevaluacija težine oboljenja.yu Uvod: Prikaz slučaja odnosi se na tri pacijenta kojima je indikovana neurohiruška intervencija. Rezultati: Kod svih 30 lečenih bolesnika napred navedenom metodom posle primenjenog tretmana došlo je do poboljšanja i kasnije potpunog gubitka bola. hiropraksa. Kod 68 pacijenta ili 87.com Periferna paraliza facijalnog nerva predstavlja često oboljenje koje zahteva kompleksno lečenje. odnosno smanjenje pristrasnosti (randomizacija. Cilj: Utvrđivanje rezultata uporedne primene hiropraktičnog i medikamentoznog pristupa u terapiji lumboishialgije. Gajić V. R. kod 5 . pilot studija P HIROPRAKTIČNI PRISTUP LEČENJU KOMPRESIVNOG RADIKULARNOG SINDROMA .PRIKAZ SLUČAJA Milojević D.

kineziterapiju . a kod jednog pacijenta ili 14 % paraliza facijalnog nerva je bila postraumatske etilogije. slabost mimične muskulature lica. facialis-a u toku 2005.1 otogena. Svi pacijenti su bili prethodno hospitalizirani na Neurološkom i ORL odeljenju u našoj bolnici gde su dijagnostikovani i lečeni bazodilatatornom. Ključne reci: facijalni nerv. Dva pacijenta (14. paraliza P PRIMENA LASERA MALE SNAGE KOD PACIJENATA SA BELL-OVOM PARALIZOM Malešev S. Rezultati pokazuju da je kod 49 pacijenta ili 62. Svim pacijentima je urađena elektromiografija i primenjen je INF (indeks facijalne nemoći) .elektroforezu bazodilatatorima i elektrostimulaciju.vežbe ispred ogledala i manuelnu masažu. Svi su imali unilateralnu leziju n. Terapija je u početku sprovođena svakodnevno – prva serija 10 terapija. Nakon postavljanja dijagnoze započinjalo se sa primenom laseroterapije kao monoterapije. a kod 2 pacijenta (20 %) oporavak je bio 85 %.3 %) su se javila nakon 2 i 3 meseca od nastanka lezije. Za praćenje oporavka korišćena je HouseBrackmann-ova skala. poteškoće u govoru i ishrani.4 % dijagnostikovana je virusna etiologija.8 % došlo do kompletnog oporavljanja nerva. kod 4 ili 5. Kod svih pacijenata smo primenili termoterapiju. godine. Periferna paraliza facijalnog nerva zahteva dugotrajno i kompleksno lečenje i zahteva saradnju lekarskog tima (fizijatra. Filipović B.4 %) i 4 muškarca (28.samoocenjivanjue u smislu fizičkih i socijalnih poremećaja. Do . a EMG na mesec dana. a zatim 3 puta nedeljno još 20 terapija. Kod 8 pacijenata (80 %) oporavak je bio 100 %.6 %).pacijenata ili 6.4 % do delimičnog oporavljanja a kod 7 pacijenta ili 9 % fizikalni tretman je produžen zbog minimalnog poboljšanja a kod 3 pacijenta ili 3. kortikosteroidnom i vitaminskom terapijom. Ovi pacijenti su imali od 6 – 30 terapija laserom (u proseku 19). Pandrc Lj Dom zdravlja Zemun.net Cilj rada: Cilj rada je da prikaže naše rezultate u primeni lasera male snage u lečenju Bell -ove paralize n. Svim pacijentima je ordinirana doza od 20 J/cm2 po tretmanu. facialis-a. Kontrolne preglede smo pravili sedmično. Kod svih pacijenata smo ustanovili asimetriju lica. Deset pacijenata (71. Metod rada: Praćeno je 14 pacijenata oba pola sa Bell-ovom paralizom n. kod 19 ili 24. a po jednoj tački je ordinirano 1 – 2 J/cm2.4 dana). Rezultati i diskusija: Od 14 pacijenata sa Bell .4 %) se javilo nakon nekoliko dana od nastanka lezije (2 . elektroterapiju . facialis-a.ovom paralizom bilo je 10 žena (71. neurologa i otorinolaringologa) i pacijenta. Kontrola oporavka pacijenata vršena je pri svakoj poseti pa je kod nekih pacijenata broj terapija bio i manji od planiranog jer je postignut pun oporavak. Srbija slavenamalesev@beotel.8 % je prekinut zbog pojave sinkinezija.

Makedonija zfm110749@yahoo. Pacijenti su tretirani 15 . te promena propustljivosti opne je sa tendencijom normalizacije nepovoljnog stanja". organizam blagovremeno reaguje u smislu "stimulacije vegetativnih krugova regulacije. 50Hz. Zaključak: Kod pacijenata koji su sa laseroterapijom započeli u roku od nekoliko dana od nastanka lezije oporavak je bio najbolji.).uključivanja laseroterapije primali su medikamentoznu i druge oblike fizikalne terapije. jedan od sofisticiranijih aparata sa pulsirajućim nisko-frekventnim elektromagnetskim poljem (PNEP). Pulsirajuće niskofrekventno elektromagnetsko polje prouzrokuje vrtložne struje koje deluju na organizam na taj način što jone koji se nalaze u ćelijskoj membrani primorava na ubrzano pomicanje. Kod 21 pacijenta koji predhodnu su imali poboljšanje stanja zakazan je produženji . Nije primećena pojava sinkinezija nakon primene laseroterapije. Dva pacijenta (14.03. ali nije bilo nikakvog poboljšanja. P NAŠA ISKUSTVA U LEČENJU PERIFERNE PAREZE FACIJALISA SA MAGNETO-PULSAR-om Packov J RE-Fizikalna medicina i rehabilitacija. sve više nailazi kod lekara pristalica tretmana i lečenja bolesnika sa ovom fizikalnom metodom. Pacijenti su bile različite dobi i pola (od 30 . nakon 15 dana tretmana je došlo do poboljšanja stanja. a kod pacijenata koji su se javili nakon 2 godine od nastanka lezije nije bilo nikakvog efekta nakon primenjene laseroterapije. je novijeg datuma kod nas. Kod oba pacijenta je ranije bila sprovođena medikamentozna i fizikalna terapija. niti je bilo bilo kakvih neželjenih efekata.2005 do 01.65 godina). osobito kod bolesnika sa obolelim paretičnim facijalisom. a kod 9 (25 %) pacijenata je došlo do potpunog izlečenja (uredan nalaz pretraga na ORL odeljenju: EMG. Ni nakon sprovedenih 30 laseroterapija nije došlo do poboljšanja. Ako se svemu ovome doda i antiedematozni efekat. Opsta bolnica. Cilj: Ukazati na korisnost i efikasnost pulsirajuceg niskofrekfentnog elektomagnetskog polja u lečenju facijalisa kao zasebnu fizikalnu metodu. Rezultati rada: Kod 21 (75 %) pacijenta. onda PNEP sa pravom zauzima visoko mesto u lečenju.com Uvod: Magnetoterapija.03. na našem odeljenju je postao "tretman izbora" osobito kod pacijenata sa perifernom parezom facijalisa.2006 godine.3 %) su se javila nakon 2 godine od nastanka lezije. Kumanovo. Na ovakvo "haotično" stanje ćelijske membrane.20 dana (5mT. MAGNETO-PULSAR. iako uslovno rečeno. Oni koji su terapiju započeli nakon 2 – 3 meseca od nastanka lezije imali su zadovoljavajući oporavak. Ni kod jednog od 14 pacijenata nije došlo do pogoršanja. timpanometrija. Metod rada: Na našem odeljenju je 28 ispitanika tretirano sa uputom od specijalista ORL sa Magneto pulsarom u periodu od 01. neurostatus). Nakon primenjenih 30 laseroterapija došlo je do poboljšanja za 60 %.15 min.

001) u poređenju sa drugim grupama (prva grupa . 30 min. Beograd. a jednoga (4. f = 50 Hz. Metode: Ovo ispitivanje je obavljeno kao randomizovana. Zaključak: U tretmanima periferne pareze facijalisa treba. pored ostalih fizikalnih agenasa.). III grupa od 8 pacijenata je tretirana NFPEMP (B = 5 mT. 60Hz.3 nedelje. korišćen je Studentov t-test. kod 3 (14.76 %) smo poslali na ORL radi tretmana sa njihove strane i dalje investigacije. a pacijenti su tretirani samo 2 puta nedeljno 8mT.net Uvod: Primenom elektromagnetnog polja u poslednje vreme postižu se značajni rezultati u tretmanu osoba za različitim povredama i oboljenjima. Ishod je bio sledeći: Kod 18 (87. takođe NFPEMP (B = 1.28 %) pacijenata je došlo skoro do potpunog izlečenja (vizuelno).tretman u toku sledece 2 . . odnosno do povećanja aktivne dorzalne fleksije šake. vrtložne struje. II grupu od 8 ispitanika su činili pacijenti tretirani NFPEMP (B = 10 mT. pa čak ga koristiti i kako jedinstvenu metodu. f = 50 Hz.05. Neka istraživanja ukazuju na moguće dejstvo i na regeneraciju oštećenih perifernih nerava. korišćena je aktivna dorzalna fleksija šake. Ključne reci: magnetoterapija. svi pacijenti su podeljeni u četiri grupe: I (kontrolna) grupa od 8 osoba. Na osnovu vrste primenjenog fizikalnog tretmana. Za statističku obradu dobijenih podataka. Kao parametar. obuhvatajući 32 osobe (16 m.) i IV grupa. t = 30 min. t = 30 min. i 16 ž. Cilj rada: objektivna procena terapijskih efekata različitih modaliteta niskofrekventnog pulsirajućeg elektromagnetnog polja (NFPEMP) i efekata klasičnih fizikalnih procedura u tretmanu pacijenata sa lezijom radijalnog nerva. PNEP.). Rezultati: Nakon terapije kod svih pacijenata je došlo do povećanja pokretljivosti u zglobu ručja. f = 25 Hz. Srbija kzotovic@drenik. sa sigurnošću računati i na pulsirajuće niskofrekfentno elektro-magnetno polje.p < 0. Sve procedure su sprovođene tokom 20 dana. obeležje posmatranja pre i posle terapije. Milovanović N Klinika za rehabilitaciju "Dr Miroslav Zotović".01. t = 30 min.). ali su terapijski efekti NFPEMP polja kod pacijenata II grupe (parametri elektromagnetnog polja B = 10 mT.74 %) pacijenata je došlo do potpunog izlečenja. facijalis. sastojala se od pacijenata tretiranih klasičnim fizikalnim procedurama stabilnom galvanizacijom i elektrostimulacijom. elektromagnetno polje P TERAPIJSKI EFEKTI PULSIRAJUĆEG ELEKTROMAGNETNOG POLJA U TRETMANU PACIJENATA SA TRAUMATSKOM LEZIJOM RADIJALNOG NERVA Pavlović A.) statistički najznačajniji (p<0. četvrta grupa .p < 0.5 mT. kontrolisana. f = 5 Hz. prospektivna klinička studija otvorenog tipa.). treća grupa . Svi pacijenti su imali i odgovarajući kinezi tretman. t = 30 min.01).p < 0.

trajanje i oblik dobijenih neurograma. Pored rutinskog ispitivanja koristili smo antidromnu tehniku ispitivanja senzitivne provodljivosti n. EMNeG ispitivanje. Urošević Lj. lateralno i medialno od registracione elektrode. plantaris medialis i n. starosne dobi od 36 do 59 godina. Mitrović D. Kod ostalih pacijenata parametri neurograma n. stimulaciona na stopalu. Beograd. f = 50 Hz. U cilju potvrđivanja kliničke dijagnoze Morton neurom-a potrebno je uraditi dodatno elektromioneurografsko ispitivanje. Cilj rada je utvrđivanje korelacije izemđu uputne dijagnoze lekara specijaliste i zaključka nakon elektromioneurografskog ispitivanja. Analizirani su nalazi 10 pacijenata. Đokić R. t = 30 min. posebno modaliteta sa parametrima: B = 10 mT. plantaris lateralis i n. Vukićević M. plantaris medialis. plantaris lateralis i n. predstavlja najefikasniju terapijsku proceduru u tretmanu pacijenata sa lezijom radijalnog nerva. plantaris medialis su bili u granicama referentnih vrednosti ali su registrovane druge elektromiografske i elektroneurografske abnormalnosti koje su upućivale na leziju lokalizovanu proksimalnije od metatarzalnog tunela. tibialis-a na proksimalnom nivou. plantaris lateralis.com Morton-ov neurom je poseban oblik metatarzalgije koji nastaje zbog kompresije nervnih elemenata u metatarzalnom tunelu između glavica metatarzalnih kostiju.. pored anamnestičkih podataka i karakteristične kliničke slike. P ELEKTRONEUROGRAFSKO ISPITIVANJE KOD PACIJENATA SA MORTON NEUROM-OM Vulević Farmer S. Analizirani su amplituda. Institut za ortopedsko hirurške bolesti “Banjica”. . Srbija cales@alinto.Zaključak: Iz rezultata rada može se zaključiti da primena NFPEMP. ima odlučujuću ulogu u postavljanju dijagnoze i registrovanju eventualnih drugih kompresija n. 4 muškog i 6 ženskog pola sa uputnom dijagnozom Morton neurom i tegobama koje traju više meseci. a posebno kod pacijenata čije su tegobe uporne i ne kupiraju se konzervativnim lečenjem i kada treba doneti odluku o eventualnom hirurškom tretmanu lokalne regije. bez odstupanja jedne strane u odnosu na drugu. U četri slučaja je potvrđena uputna dijagnoza na osnovu sniženja amplitude neurograma n. U tri slučaja su pored gore navedenih parametara registrovane druge abnormalnosti na osnovu kojih smo doneli zaključak o njihovoj predominaciji u nalazu uz mogućnost postojanja i Mortonove metatarzalgije što je zahtevalo elektromioneurografsko kontrolno ispitivanje. 14 cm distalno. latenca. Registraciona elektroda postavljana je retromaleolarno. Latenca i oblik neurograma u svim slučajevima su bili u granicama referentnih vrednosti.

Srbija akiuki@ptt. aktivnosti i sredstava neophodnih za izvođenje celokupnog nekog postupka. Srbija kzotovic@drenik. Nakon detaljnog neurološkog pregleda i dostupnih dijagnostickih sredstava (CT. EMNG koja je naknadno uređena ukazala je na postojanje senzomotorne polineuropatije.net Standardizovanje obuhvata definisanje kvantitativnog i kvalitativnog minimuma kriterijuma. Praksa obuhvata niz aktivnosti. Iako reverzibilnog toka. reverzibilno oboljenje koje zajedno sa miopatijom (CIM) predstavlja čest uzrok mišićne slabosti kod pacijenata u jedinicama intenzivne nege. ne prepoznavanje ovog stanja i izostanak ranog fizikalnog tretmana može ostaviti trajne posledice. Kriterijumi mogu da budu i standardi na nižem nivou. Želimo da istaknemo važnost prepoznavanja ovog stanja.P POLINEUROPATIJA KOD KRITIČNO OBOLELIH PACIJENATA PRIKAZ SLUČAJA Nedeljković U. u sladu sa principima rane rehabilitacije neuroloških pacijenata. Rehabilitacija je započeta po stabilizaciji pacijentkinjinog stanja.yu Polineuropatija kod kritično obolelih pacijenata (u anglosaksonskoj literaturi poznata kao Critical illness polyneuropathy . Krstić N. KRITERIJUMI I PRAKSA U TRETMANU PACIJENATA SA LEZIJOM KIČMENE MOŽDINE Vulović D. P STANDARDI. Predstavljamo slučaj pacijentkinje stare 38 godina koja je primljena u JIN zbog razvijanja sepse i potrebe za mehaničkom ventilacijom nakon ekstrakcije mrtvih plodova i histerektomije. Standardi u tretmanu pacijenata sa lezijom kičmene moždine su višeslojni.Potić V Klinički centar Srbije. veština i testova koji se aktivno koriste i neophodni su za praktično ostvarivanje standarda. Formiranje standarda je dinamički proces koji u jednom trenutku ima definisanu celinu grupe podataka. Na najvišem nivou tretman ovih pacijenata . NMR) pretpostavili smo da se radi o jednom od ova dva uzroka (CIP/CIM). postupaka. kao i ulogu rane rehabilitacije. Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. Jović S Klinika za rehabilitaciju “Dr Miroslav Zotović”. Vesović . U toku lečenja kod nje se razvila generalizovana mišićna slabost. a koja sa stvaranjem novih kvaliteta uslova rada dozvoljava proširivanje standarda. procesa i slično. smanjuje dužinu boravka u bolnici i omogućava pacijentu maksimalan funkcionalni oporavak. koja značajno utice na smanjenje komplikacija usled imobilnosti.CIP) je akutno. Kriterijumi su razne osobine pojava koje definisu standard. Nakon mesec dana pacijentkinja je otpuštena radi nastavka rehabilitacionog tretmana. Pri otpustu je urađen FIM test i dobijen rezultat od 98 poena. Beograd. Beograd.

nakon sprovedene rehabilitacije po standardnom protokolu. • standardi aktiviranja. • standardi funkcionalnog ishoda posle oštećenja gornje torakalne (Th7-Th12) KM. • standardi funkcionalnog ishoda posle oštećenja gornje torakalne (Th1-Th6) KM. godine. • standardi funkcionalnog ishoda posle oštećenja caudae equinae. Cilj ovog istrazivanja je da se ispitaju demografske. P MOTORNI OPORAVAK KOD PACIJENATA SA CENTRAL CORD SYNDROME Stojanović A. Standardi funkcionalnog ishoda tretmana kod pacijenata sa lezijom KM zavise od neuroloskog nivoa oštećenja i od stepena zahvaćenosti poprečnog preseka KM. etiološke i neurološke karakteristike i motorne skorove za gornje i donje ekstremitete koji su registrovani na prijemu i na otpustu. Za sve ove standarde daju se kriterijumi koji ga određuju i koji ujedno predstavljaju standard nižeg nivoa koji je obrazložen svojim kriterijumima. do decembra 2005. Čobeljić R. • standard objektivnog nalaza. disfunkcija mokraćne bešike i različiti stepen gubitka senzibiliteta ispod nivoa lezije. U studiju je uključeno 24 pacijenata koji su imali leziju vratnog segmenta kičmene moždine po tipu CCS. U istrazivanju su korišćeni ASIA skala oštećenja kičmene moždine i motorni skorovi za gornje i donje ekstremitete. Prema ranijem iskustvu formirani su standardi tretmana i to: • standardi funkcionalnog ishoda posle oštećenja cervikalne kičmene moždine. CCS se češće javlja kod starijih pacijenata sa cervikalnom spodilozom. • standardi tretmana. • standard funkcionalnog dijagnostikovanja. Standardi funkcionalne dijagnostike kod pacijenata sa lezijom kičmene moždine (KM) obuhvata: • standard anamnestičkih podataka. Srbija kzotovic@drenik. • standardi funkcionalnog ishoda posle oštećenja lumbalne kičmene moždine. • standardi funkcionalnog ishoda tretmana. Karakteriše ga veće motorno oštećenje gornjih u odnosu na donje ekstremitete. Ćurčić D. Đorđević O Klinika za rehabilitaciju “Dr Miroslav Zotović”. Sprovedena je retrospektivna studija na Klinici za rehabilitaciju “Dr Miroslav Zotović” u Beogradu u periodu od januara 2003. posledica i komplikacija.net Central cord syndrome (CCS) ili Syndrome Schneider (SS) predstavlja inkompletnu leziju vratnih segmenata kičmene moždine. Beograd. Standardi medicinskog rehabilitacionog tretmana pacijenata sa lezijom KM su: • standardi nege. Učestalost je između 15 i 25 % od svih cervikalnih lezija kičmene moždine. Ova studija sadrži demografske. • standardi korišćenja sredstava i pomagala. Najčešći mehanizam povrede je hiperekstenzija. radnje i postupke iz praktičnog rada. • standardi lečenja.definisu: • standardi funkcionalne dijagnostike. Najniži kriterijumi ne dobijaju formu standarda već predstavljaju najkonkretnije aktivnosti. • standard proširenog funkcionalnog dijagnostikovanja. retko . etiološke i neurološke karakteristike pacijenta sa CCS i motorni oporavak nakon sprovedenog standardnog programa rehabilitacije.

motornu i funkcionalnu prognozu nakon sprovedenog programa rehabilitacije. Od pacijenata sa heterotopnim osifikatima. neuroloskog deficita. nakon lezije kičmene moždine. ali on je uvek izmenjen. 21 (23. Mitrevska B. lokalizacije i težine .com Heterotopna osifikacija ili stvaranje osifikata u mekih tkiva oko zglobova. plegičnih ekstremiteta. 83 % sa izraženim spasticitetom muskulature. je relativno česta komplikacija oko velikih zglobova.Ohrid. Naumoska S Bolnica Sv. R. Makedonija mmicun@freemail. Pacijenti sa CCS imaju dobru neurološku. Oko 50 % ovih pacijenata na otpustu zahtevaju minimalnu asistenciju ili su kompletno nezavisni u skoro svim aktivnostima dnevnog života. CCS je isključivo inkompletna lezija vratnog segmenta kičmene moždine različitog stepena. Nema signifiknatnih razlika izmegju zena i miskaraca i prisustvo urinarnih infekcija. 73 % sa dekubitalnim ulcera oko kuka. Seksualni život paraplegičara ne mora biti potpuno ugašen. Napravili smo analizu ovih pacijenata po polu. muskulni spasicitet i dekubitalne ulcere su vazni rizik faktori za pojave heterotopne osifikacije. Promene mogu biti različite zavisno od vrste. Od 90 pacienata rehabilitovanih u Zavodu za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju u Skoplju. Motorni oporavak kod svih pacijenata je značajan i omogućava bitno povećanje funkcionalnih mogućnosti ove populacije pacijenata. Cilj rada je identifikacija moznih rizik faktora heterotopne osifikacije kod pacijenata sa paraplegijom nakon lezije kicmene mozdine. Svi pacijenti bili su bez cirkulaornih problema donjih ekstremiteta. 58 % bili su stariji od 30 godina. Gitov T Zavod za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju.3 %) imali su heterotopne osifikate oko kuka. Erazmo . uzrastu. 75 % bili su sa kompletnom paraplegijom. Uzroci nisu sasvim jasni.com. prisustvo čestih urinarnih infekcija. Neuroloski deficit. Skopje. Labacevska V. P SEKSUALNA REHABILITACIJA PARAPLEGIČARA Mićunović M. Osifikate mogu biti toliko masivne da blokiraju pasivni pokret zgloba. P POJAVA HETEROTOPNE OSIFIKACIJE KOD PACIJENATA SA PARAPLEGIJOM NAKON LEZIJE KIČMENE MOŽDINE Ivanovska L. Gotovo 90 % je samostalno pokretno pri otpustu ili zahtevaju samo nadgledanje od strane druge osobe. prisustvo dekubitalnih ulcera. Povezanost ovih faktora i pojava osifikata nije sasvim jasna.mk Uvod. R. Makedonija vi230037@yahoo. megjutim ako ovi rizik faktori postoje onda postoji i mogucnost za pojave heterotopnih osifikata.hiperfleksija vratnog segmenta kičmenog stuba. spasticiteta muskulature.

Rezultat. Seksualni život paraplegicara nije ugašen sa paralizom donjih ekstremiteta od povrede torakolumbalne kičme. Najteže promene u seksualnoj aktivnosti su kod patoloških promena (najčešće trauma) u sakralnom i lumbalnom delu kičmene moždine. Četvoro je bilo u bračnom odnosu. Paraplegičari najteže podnose smetnje u neuromuskularnoj seksualnoj aktivnosti jer se manifestuju u poremećaju erekcije. Korišćena je metoda intrakavernozne aplikacije alprostadila u dozi od 10 do 20µg. Svi su imali nestabilnu erekciju. U dobroj seksualnoj formi postaje se sa intrakavernoznom apikacijom prostaglandina (alprostadil). Materijal se sastoji od 26 paraplegičara sa starošću od 28 do 54 godina u poslednjih pet godina. sa vremenom trajanja od 30 do 90 minuta. Erektilna disfunkcija veoma teško pogađa paraplegičara. Posle aplikacije u roku od 5 do 10 minuta dobija se stabilna i čvrsta erekcija. . Cilj. U poslednjih pet godina lečeno je 26 paraplegicara sa erektilnom disfunkcijom. Materijal i metode. Pacijenti su sami sebi stavljali inekcije. Zaključak. 98 % pacijenata imali su erekciju sa dovoljno stabilnom čvrstinom za penetraciju.9 % kao komplikacija pojavio se potkožni hematom kao rezultat loše tehnike aplikacije inekcije u penis. U 1.patoloških promena na kičmenoj moždini u čijem se sakralnom delu (S2-S¬4¬) nalazi spinalni centar seksualne aktivnosti. naročito ako se radi o mladim polno zrelim osobama ili ako su u pitanju oženjeni paraplegičari. Cilj nam je da se dobije erekcija sa dovoljno stabilnom čvrstinom za penetraciju.

prvenstveno oporavak snage mišića. Metodologija: Na Univerzitetskoj Dečjoj klinici u periodu od 2000 . elektromiografiju (EMG) i somatosenzorne evocirane potencijale (SEP) ukazuje na stepen i nivo oštećenja. Cilj: rane dijagnostike i rehabilitacije je da se u što većoj meri povrati izgubljena funkcija paralitičnih mišića. poremećajem ili gubitkom senzibiliteta. Program rehabilitacije je individualan i primenjuje se odmah. radiografskih i drugih imidžing tehnika (CT. Na osnovu utvrđenog nivoa i stepena lezije primenjuje se plan i program rehabilitacije koji podrazumeva primenu fizikalne terapije i kontinuirano praćenje uz konsultacije neurohirurga i ortopeda. Rezultati: Naši rezultati su pokazali da je pojava reinervacionih potencijala u EMG nalazu i SEP odgovora u prva tri meseca ukazivala na neuropraksičnu leziju sa dobrom prognozom oporavka. Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničkog pregleda i na osnovu neurofizioloških ispitivanja. U slučaju neophodne hirurške intervencije fizikalni tretman je sprovođen postoperativno do maksimalnog funkcionalnog oporavka. Iz tog razloga je značajna rana dijagnostika i terapija kako bi se sprečile trajne sekvele i hendikep usled smanjene funkcije zahvaćenog ekstremiteta. pozicioniranjem ekstremiteta i uvođenjem termoelektro kinezi terapije. Brdar R. U studiji je korišćen klinički pregled koji je podrazumevao precizan funkcionalni status koji uz neurofizioloska ispitivanja. a u kasnijoj fazi hidro. Zaključak: Oporavak dece sa lezijom pleksusa brahijalisa je specifičan i zavisi kako od stepena oštećenja tako i od adekvatne fizioterapije i rehabilitacije. kinezi i radna terapija. Beograd. Fizikalno lečenje se sprovodi i prati kontinuirano do kraja rasta. 16 slučajeva sa povredom gornjeg tipa (Erb Duchenne) i 9 donjeg tipa (Klumpke Degerine). Pojava i održavanje denervacionih potencijala i posle tri meseca starosti je loš prognosticki znak i ukazuje na postojanje neurotmeze kada je neophodno primeniti druga dodatna ispitivanja i eventualno hirursku intervenciju.Tema V REHABILITACIJA DECE ZNAČAJ RANE DIJAGNOSTIKE I PRIMENE FIZIKALNE TERAPIJE KOD DECE SA OBSTETRIKALNOM LEZIJOM BRAHIJALNOG PLEKSUSA Petronić I. Srbija golubz@eunet. . sprečavanje nastanka atrofije i kontraktura kao i uspostavljanje kordinacije i šeme pokreta zahvaćenog ekstremiteta.yu Uvod: Obstetrikalne povrede brahijalnog pleksusa klinički se manifestuju još na rođenju gubitkom motornih funkcija mišića inervisanih od povređenog nerva ili nerava. MRI). Nikolić D Univerzitetska dečja klinika. dok su ostali imali kompletnu leziju. Ćirović D. Nikolić G.2006 godine ispitivano je i lečeno 194 dece sa povredom brahijalnog pleksusa.

Zaključak: Botulin toksin tip A-Dysport predstavlja efikasno sredstvo u lečenju dece sa cerebralnom paralizom.PRIMENA TOKSINA BOTULINA U LEČENJU SPASTIČNOSTI KOD DECE SA CEREBRALNOM PARALIZOM Dimitrijević L.net Uvod: Botulin toksin tipa A je neurotoksin koji reverzibilno blokira oslobađanje acetilholina na neuromišićnoj spojnici. a najčešća indikacija je spastični equinus stopala. na kg telesne mase kod parapareze. Materijal i metodi rada: Na Klinici za fizikalnu medicinu. Dysport je aplikovan u m. Srbija asthma@eunet. Mikov A. Pre aplikacije. gastrocnemius lokalno 10 i. hidroterapija. na kg telesne mase kod hemipareze. .j. Novi Sad Centar za dečiju habilitaciju i rehabilitaciju. Kod 80 % dece terepijski efekti bili su uočljivi i nakon 6 meseci od aplikacije Dysporta. Cilj: Ispitati efekte Dysport-a na smanjenje spazama i povećanje obima pokreta u skočnom zglobu kod dece sa hemiparetičnom i paraparetičnom formom cerebralne paralize. Rezultati: Nakon tri nedelje od aplikacije Dysporta došlo je do povećanja obima pokreta u skočnom zglobu kod sve dece i to u smeru dorzalne fleksije koja je povećana u proseku za 15 stepeni aktivno i 20 stepeni pasivno. termoterapija. Živković V. kao i nakon tri nedelje i nakon 6 meseci od aplikacije meren je obim pokreta u skočnom zglobu standardnim goniometrom.j. procena motoričkog postignuća i ispitivanje posturalnih reakcija. uzrasta od 2 do 8 godina sa dijagnozom Cerebralna paraliza (spastična hemipareza ili spastična parapareza) radi aplikacije Dysporta u spastičnu muskulaturu donjih ekstremiteta. povećanje obima pokreta i korekcija hoda kod dece sa spastičnim equinusom stopala. U ZNAČAJ PRAĆENJA I RANOG UKLJUČIVANJA U STIMULATIVNI TRETMAN KOD ODOJČADI SA SIMPTOMATSKIM RIZIKOM Vulović M.yu Deca sa simptomatski rizičnim razvojem pokazuju znake abnormalnog ili izmenjenog razvoja pri neurokineziološkom pregledu po Vojti: ispitivanje primitivnih refleksa. Primenjuje se u terapiji spastičnih oblika dečje cerebralne paralize. Srbija lidijad@bankerinter. mišićnog tonusa. kao i do značajnog smanjenja spazama u mišićima donjih ekstremiteta. rehabilitaciju i protetiku u Nišu. Demeši Č Institut za zdravstvenu zaštitu dece i omladine. ortotska pomagala). Primenom ovog toksina postiže se značajno smanjenje spazama. Milić H. Bekić V. odnosno 20 i. Savić K. Pet dana nakon aplikacije započet je intenzivan fizikalni tretman (kineziterapija. Stanković I. dok je za merenje spastičnosti korišćena modifikovana Ašvortova skala. Mikov A Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju KC Niš. hospitalizovano je dvadeset šestoro dece oba pola.

Jedno dete je sa cerebralnom paralizom.23 %. Najčešći faktori rizika su: intrakranijalna hemoragija .61 % nedonoščadi.90.61. Čini ga etapno presecanje fibroziranog tkiva lokomotornog sistema specijalno konstruisanim instrumentom (zaštićen u patentnom zavodu ruske federacije) koji daje mogućnost hirurške intervencije bez velikog reza.Abnoramalan neurološki nalaz se definiše kao centralni poremećaj koordinacije (lakši. Jedna trećina odojčadi iz grupe A postigli su zadovoljavajući motorni razvoj za uzrast u 12 mesecu. a ostali do navršenih 18 meseci. Cilj rada: Uporediti pre .29.om. Ispitivanjem je obuhvaćeno 38 nedonoščadi sa lakim i srednje teškim oblikom poremećaja centralne koordinacije (PCK). Srbija office@sbcprn.52. Dr Uljzibat je bio ortoped . a ostali do navršenih 15 meseci. Rukovodio je institutom za kliničku rehabilitaciju u Tuli. B.09 %. laki. ULJZIBATA Jekić M. Metod etapne fibrotomije pripada grupi mikroortopedskih operacija. telesna dužina 37.operativni i post-operativni status lokomotornog sistema kod pacijenata sa CP . Apgar skor u prvom minutu je 5. U EVALUACIJA PACIJENATA SA CEREBRALNOM PARALIZOM OPERISANIH PO METODI V.95 a u petom 7. Bošković M Specijalna bolnica za cerebralnu paralizu i razvojnu neurologiju. U grupi B prosečna gestacijska starost je 38. Radovanović Lj. bilo uključeno u neurostimulativni tretman po Vojti i tretman po Bobathu (reakcije uspravljanja i ravnoteže). prosečna telesna masa 1190 gr. U grupi A je 88.06. Rusija. Najčešći faktori rizika su respiratorni distres sindrom .90 %.70.70 gr.traumatrolog. Deca su pregledana neurokineziološkom metodom po Vojti. Odojčad iz grupe B su u dve trećine slučajeva sa navršenih 12 meseci postigli prosečan motorni razvoj za uzrast. porođajna masa 1685. U grupi A prosečna gestacijska starost na rodjenju je iznosila 29. prematuritetna retinopatija . Uzorak smo podelili u dve grupe: grupa A nedonoščad telesne mase na rođenju ispod 1499 gr (n -17) i grupa B . Značajno je istaknuti važnost praćenja razvoja dece za simptomatskim rizikom i pravovremenog uključivanja u stimulativni tretman radi sprečavanja razvoja pogrešno integrisanih obrazaca pokreta i položaja i njihove fiksacije. koji su na praćenju i/ili tretmanu na Odeljenju za habilitaciju i ranu rehabilitaciju. porođaj caskim rezom 61. porođaj carskim rezom .21).com Uvod: Prof.58 %. u prvom ili drugom tromesečju.40 %. respiratorni distres sindrom 38.90 %. srednji i teški oblik).2000gr (n .94 nedelje. telesna dužina 39. Cilj rada je ukazati na značaj praćenja i ranog uključivanja u stimulativni tretman dece sa centralnim poremećajem koordinacije. Simonović V. Operacija je malo traumatska što daje mogućnost da se istovremeno uradi zahvat na više mesta u mišiću.85 nedelja. intrakranijalna hemoragija . Gajić S. Beograd. Apgar skor u prvom minutu 7.7 cm. a u grupi B 47.76.95.64. U poređenju sa .prosečne telesne mase od 1500 .70 %.37 a u petom minutu 8. Miklja D.

U radu će biti izneti rezultati pomenute evaluacije. intenzivan. uz primenu izvesnih fizikalnih procedura i agenasa. pojava kontraktura. stepena i kliničke distribucije distrofije.već postojećim zahvatima. ali sa napred naglašenim prednostima. u zavisnosti od lokalizacije i težine kontraktura. Naša bolnica je odlučila da pristupi evaluaciji stanja pacijenata pre i posle intervencije. paralizom Erba i drugim patološkim stanjima praćenim bolom (osteohondroze. Neki od roditelja pacijenata su dolazili po mišljenje o efikasnosti operacije. Petronić I Univerzitetska dečja klinika. skoliozama. bavi se i sledećim stanjima: urođenim i stečenim tortikolisom. Cavus . Cilj: rada je da se kontinuiranom fizikalnom terapijom i praćenjem od strane ortopeda pacijentima omogući maksimalna motorna i funkcionalna sposobnost radi održavanja nezavisnosti kretanja što je duže moguće. Za institut kliničke rehabilitacije u Tuli saznali smo pre 3 godine. Ne postoji starosna granica za primenu ove operacije (bolji su rezultati kod mlađih pacijenata).om. Kod pogorčanja ekvinovarusa stopala sprovodi se hirurška korekcija tenotomije Ahilove tetive sa mišićnim transferom (Spencer). pronacionim deformitetima podlaktice. možemo da kažemo da je i ova hirurska intervencija jedna od pomoćnih metoda u lečenju i tretmanu pacijenata sa CP . neaktivnost i gojaznost pacijenta kao i emocijalni faktori. Metodologija: Na Univerzitetskoj dečjoj klinici lečena su i praćena deca sa dijagnostikovanom mišićnom distrofijom. kineziterapijski tretman. interes za ovu intervenciju je značajno porastao. kada su počeli da pristižu u našu bolnicu pacijenti operisani ovom metodom. a neki su tražili predlog za lečenje u inostranstvu na račun SIZ-a. Srbija golubz@eunet. epikondiliti. Fizikalni tretman je sprovođen kroz doziranu kinezi terapiju radi očuvanja mišićne snage i sprečavanja kontraktura kolena i kukova i deformiteta stopala uz aplikaciju ortoza. Lečenje se sprovodi uz neophodne savete o higijensko dijeteskom režimu. neurit facijalnog nerva itd. U FIZIJATRIJSKO ORTOPEDSKO LEČENJE MIŠIĆNIH DISTROFIJA Brdar R. Beograd.yu Uvod: Lečenje mišićne distrofije je različito i zavisi od forme. Poboljšanje snage ekstenzora stopala je bolje ukoliko se radi tenodeza i to u teškim slučajevima. tipa deformiteta i funkcionalnog poremećaja. Na ove operacije. Da je naše mišljenje isravno potvrđuju i saveti ortopeda koji su uradili operacije. fizijatra i hirurga. Postoje različiti faktori na koje može da se utiče u cilju održavanja nezavisnosti kretanja kao sto su: mišićna snaga. Lečenje obuhvata fizikalni tretman i hirurške mere uz odgovarajuće ortotisanje uz stalni timski rad: neurologa. kao i minimalnu mogućnost recidiva. a koji u prvi plan ističu dalji. Komunikacijom između samih pacijenata i njihovih roditelja. roditelji su odveli svoju decu samoinicijativno.). Institut u Tuli pored kontraktura kod dece sa CP-om. stalnoj aktivnosti i motivisanosti pacijenata. Iz našeg dosadašnjeg iskustva. ovaj metod daje mogućnost smanjenja postoperativnog oporavka na 1-14 dana.

hirurška intervencija je retko indikovana jer se radi o nepokretnim pacijentima. edematozna. 2Institut za ginekologiju i akušerstvo. Druga grupa (39) trideset devetoro . Rezultati: U našem ispitivanju rezultati su pokazali da je lečenje ovih bolesnika individualno uz ranu i pravovremenu fizikalnu terapiju i korišćenje spoljnje potpore da bi se održalo nezavisno kretanje. Za gestacioni dijabetes mellitus je karakteristično da se prvi put javlja u trudnoci usled složenih metaboličkih i hormonskih dešavanja i da su deca rođena iz takvih trudnoća izuzetno krupna. Zaključak: Mišićna distrofija predstavlja težak problem jer se retko rano dijagnostikuje. Fetopelvična disproporcija označava nesrazmeran odnos prednjačećeg dela ploda i veličine ili oblika karlice majke. U POVEZANOST FAKTORA RIZIKA U TRUDNOĆI I MALPOZICIJSKIH DEFORMITETA U NOVOROĐENČADI – ZNAČAJ RANOG REHABILITACIONOG TRETMANA Blagojević D1. Relativna indikacija za porođaj carskim rezom. ne dovode do izlečenja pacijenata. jer osim sto dovode do poboljšanja za neko vreme. Kod fleksionih kontraktura na kolenima i kukovima. Produženje pregibača kuka (iliopsoasa) je sprovođeno kod pacijenata sa hiperlordozom praćenim lumbalnim bolom. Metod: Studijska grupa obuhvata sedamtesetoro novorođenčadi rođenih carskim rezom na Institutu za ginekologiju i akuserstvo Kliničkog centra Srbije u periodu od avgusta 2004. Krstić N1. Srbija deks@eunet. KCS Beograd. Cilj našeg rada je bio da dokažemo da se novorođenčad čije su majke u trudnoći imale gestacioni dijabet i fetopelvičnu disproporciju češće rađaju sa malpozicijskim deformitetima vrata i stropala u odnosu na novorođencad majki koje su imale samo fetopelvičnu disproporciju kao i da je izuzetno važno rano započeti korekciju postupcima rane rehabilitacije dok su novorođenčad pod dejstvom placentarnog hormona relaksina.deformitet stopala se koriguje produženjem plantarne prepreke (Standlerovom operacijom).yu Gestacioni dijabetes mellitus i fetopelvična disproporcija su među najčešćim faktorima rizika koji komplikuju trudnoću i intrauterine razvoj ploda. Postavlja se pitanje opravdanosti primene hirurških procedura naročito kod progresivnih stanja. a progresivno rezultuje gubitkom kretanja i hoda. Vesović Potić V1. Madić T2 1 Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. Svaki pacijent mora biti ocenjen u cilju kontrole motorne i funkcionalne sposobnosti koju poseduje u datom trenutku na osnovu čega se određuje fizijatrijsko ortopedski program lečenja sa ciljem poboljšanja kvaliteta života. a kod zapuštenih i starijih slučajeva klinastom osteotomiom stopala. vrlo često hipotonicna. do avgusta 2006. Prva grupa (31) tridest i jedno novorođenče rođeno je planiranim carskim rezom iz trudnoća koje su bile komplikovane gestacionim dijabetesom i fetopelvičnom disproporcijom.

uk Uvod i cilj rada: Laxitas articulorum generalisata. Dijagnoza je postavljena na osnovu kliničkog testa Cartera i Wilkinsona. Zaključak: Iako je poznato da se hiperlaksicitet zglobova u najvećem broju slučajeva gubi sa pubertetom zbog češćih pojava povreda mišićno ligamentarnog aparata kod ove dece mišljenja smo da je neophodno ovu decu redovno kontrolisati i kod njih sprovoditi adekvatnu fizikalnu terapiju. Majke dece sa nezadovoljavajućom korekcijom deformiteta su obučene za sprovođenje vežbi u kućnim uslovima uz obavezno redovno kontrolisanje u nadležnim zdravstvenim ustanovama. Rezultati rada: Uputne dijagnoze kod dece sa dijagnostikovanim hiperlaksicitetom su bile: pes talovalgus (9 dece). . Beograd. zglobovi sa prekomernom rastegljivošću je stanje kome se u ambulantama ne poklanja mnogo pažnje. Cilj rada je bio da se ukaže na učestalost ove pojave u dečjoj populaciji. Rehabilitacioni tretman započet u porodilištu upravo je kod ove dece dao najbolje rezultate. Metoda rada: Tokom 2005. Cvetković K.co.Milanović J. Rezultati rada: Sva novorođenčad su pregledana od strane fizijatra u drugom danu života pri čemu je utvrđeno da dvadeset devetoro dece (29) iz prve grupe i devetnaestoro dece (19) iz druge grupe ima neki od položajnih deformiteta. Ni jedno od te dece nije upućeno sa dijagnozom hiperlaksicitet zglobova. sprovođen je tri puta dnevno sedam do deset dana odnosno do otpustanja iz porodilišta. a u drugoj grupi sedam. Kod 147 je ustanovljen hiperlaksicitet zglobova.DIJAGNOSTIČKI I TERAPIJSKI PROBLEM U FIZIJATRIJSKOJ AMBULANTI Rakić . a prema osnovnom oboljenju. Džudović S Institut za zdravstvenu zastitu majke i deteta Srbije "Dr Vukan Čupić". Od 109 dece koja su upućena kao pedes plana i pedes planovalga samo kod njih 36 je na osnovu plantograma potvrđena dijagnoza dok je kod 51 uočen samo valgus peta. Uzrast dece se kretao od godinu dana do 14 godina. godine pregledano je 6718 dece u fizijatrijskoj ambulanti Instituta. odnosno. Jevtić T. Pregledom pri otpuštanju dece iz porodilišta ustanovljeno je da u prvoj grupi ima jedanaetoro dece sa položajnim deformitetom. Lečenje smo sprovodili u rasponu od aktivnog bavljenja sportom do primena metoda fizikalne medicine i rehabilitacije i prepisivanja odgovarajućih ortoza. Rehabilitacioni tretman u smislu kineziterapije je započet istog dana. pedes plana i pedes planovalga (109). Srbija jimmilanovic@yahoo.novorođenčadi je rođeno carskim rezom zbog fetopelvične disproporcije posle neuspelog vaginalnog porođaja. U LAXITAS ARTICULORUM GENERALISATA U DECE . Zaključak: Novorođenčad majki sa fetopelvičnom disproporcijom i gestacionim dijabetom češće imaju malpozicijske deformitete vrata i stopala. gena valga (21) i deformitet kičmenog stuba (8 dece).

Dete je otpušteno u dobrom opštem stanju. Urađena je dijagnostika: EMG. Ravna stopala su u ovom uzrastu često zanemarljiv deformitet.6 % dečaka i 3. Telesna masa na rođenju 3400. fizijatra. EEG.6 % dece (6. Džamić D Univerzitetska dečja klinika. Rezultati: Dobru posturu je imalo 6. Zaključak: Ravna stopala su najizraženiji deformitet u posturi dece. Cilj: Prevencija. Klinika za fiz. Na Univerzitetsku Dečiju kliniku iz porodilišta je prevedeno muško novorođenče zbog krize disanja.86 % devojčica). i postavljena je dijagnoza Moebiusovog sindroma. RTG.oro dece iz Beograda u dobi od četiri godine. Apgar 7. Petronić I. Ravna stopala je imalo 91 % dece (90. roditelja.yu Sindrom Moebius predstavlja kongenitalnu paralizu facialnih nerava koja može biti udružena sa paralizom drugih kranijalnih nerava. kao i deformitetima lokomotornog aparata. pregled kičmenog stuba i pregled stopala (prednjeg. aplazije levog pektoralnog mišića. Kifozu je imalo 2. Beograd. Procena posture nakon fizijatrijskog pregleda koji je uključio procenu držanja tela. pedijatra. Loše držanje je imalo 11.2 % devojčica). godine za vreme redovnog sistematskog pregleda.4 % devojčica).77 % devojčica). Srbija cirovic@Eunet. pregledanih u periodu od oktobra do decembra 2005. ortopeda. međutim kasnije on može da dovede i do ozbiljnijih problema u .4 % dečaka i 11. srednjeg i zadnjeg segmenta). terapeuta. Plavšić A.49 % dečaka i 6.P MOEBIUS .com Uvod: Ispitivali smo posturu dece u uzrastu od četiri godine u toku sistematskog pregleda u Vojnomedicinskoj akademiji. Na odeljenju fizijatrije sprovedena je elektroterapija. Nikolić G. Srbija aleks_med@yahoo.02 % dece (10. sa zadovoljavajuće iskorigovanim deformitetima na lokomotornom aparatu. rano otkrivanje i lečenje deformiteta u posturi.4 % dečaka i 93. korektivne ortoze za gornje i donje ekstremitete. med. Metod: Opservaciona klinička studija koja je obuhvatila 136 .94 % dece (2. dok su deformiteti kičmenog stuba neznatno izraženi u ovom uzrastu. Zbog toga što često ova deca imaju autizam neophodna im je i pomoć psihologa. Podaci su procenjeni procentualno u odnosu na ukupan broj dece. S obzirom na retku pojavu ove anomalije dijagnostikovanje i lečenje ove anomalije iziskuje multidisciplinarni pristup neurohirurga. Vukomanović A Vojnomedicinska akademija. Beograd. hipoplazije leve podlaktice sa anomalijom šake. MRI. anomalije na stopalima Pes equinovarus. i rehabilitaciju. kineziterapija. P PROCENA POSTURE KOD DECE U UZRASTU OD ČETIRI GODINE Pejović V.POLAND SINDROM: PRIKAZ SLUČAJA Ćirović D. U pedijatrijskoj intenzivnoj nezi kliničko stanje se stabilizovalo posle čega je prevedeno na odeljenje fizijatrije radi sprovođenja terapije paralize oba facijalna nerva.

Potrebu za nošenjem midera nije imalo ni jedno dete u ovoj školskoj godini što ukazuje da su skolioze naznačene u većini slusajeva (manje od 20 stepeni). Skoliozu ima 245 . Promene .yu Uvod i cilj rada. Dejanović A1. kao i potreba za publikovanjem rezultata preventivnog i kurativnog rada koji se sprovodi. Mogu biti strukturalne i funkcionalne. Teofilovski M3. hiperlordozom lumbalnog dela kičmenog stuba. Beograd.5 %) dece. Jelenc J1. razlika u visini rebarnih lukova. 2Institut za med reh. Miličević B1 1 Ordinacija CIM. KC Novi Sad.yu Uvod Skolioza predstavlja lateralnu krivinu kičmenog stuba u frontalnoj ravni.9 %) dece. Ni jedno dete koje je redovno dolazilo na korektivnu gimnastiku nije imalo pogoršanje pri kontrolnom pregledu. Devečerski G2. posturalnu disfunkciju 326 . mogu se javiti kod nekih oboljenja ili sindroma.5 %) dece. kifozu 6 . P UČESTALOST DEFORMITETA KIČMENOG STUBA KOD DECE ŠKOLSKOG UZRASTA Bokan B. na prevenciji i korekciji svih deformiteta posture. opuštenom trbušnom muskulaturom kao i prisustvom manje ili više skoliotičnog držanja. Cilj rada: Isticanje značaja teme za populaciju u razvoju. nejednaki Lorencovi trouglovi stasa. već i u ovom uzrastu. Loše držanje tela karakteriše prisustvo svih ili nekoliko sledećih znakova: skapule alatae (odvojenost lopatica od rebarnih lukova). Zaključak: Pored intenzivnog rada na prevenciji i lečenju deformiteta kičmenog stuba treba raditi na edukaciji roditelja o značaju problema i visokom procentu dece kojoj je potrebna korekcija posture jer je još uvek broj dijagnostikovanih deformiteta mnogo veći od lečenih. 3Zavod za protetiku. Stoga je neophodno raditi. Bajić R Dom zdravlja Savski Venac. P POVEZANOST ANTROPOMETRIJSKIH KARAKTERISTIKA I STATIČKE IZDRŽLJIVOSTI LUMBALNE I ABDOMINALNE MUSKULATURE KOD DEČAKA OD 7 DO 14 GODINA Radaković N1. kifoskoliozu 7-sedmoro (0. Milidrag M. pojava gibusa hemitoraksa u antefleksiji.šestoro (0. a kifoza krivinu kičmenog stuba u sagitalnoj ravni.trista dvadeset šestoro (26.posturi i do funkcionalnog ograničenja u fizičkim aktivnostima. Klinički kriterijumi za dijagnozu skolioze su: razlika u visini ramena. Antropometrijske karakteristike dece sa svojim senzitivnim periodima razvoja predstavljaju poteškoću u prevenciji spinalnih problema. Srbija ratatam@eunet. Metodologija rada: Sistematskim fizijatriskim pregledom 2005/2006 školske godine pregledano je 1211 (hiljadu dvesta jedanaestoro) dece osnovnih škola na opštini.dvesta četrdeset petoro (20 %) dece.co. a naročito deformiteta stopala. Srbija biljanafiz@email.

u antropometrijskom statusu izazivaju i promene u statičkoj izdržljvosti lumbalne i abdominalne muskulature.98 (McGill. Димитров П.хормони-колаген Мишичи-асиметрија-простеогликани БИОМЕХАНИЧКИ ФАКТОРИ ЦИЛЈ: Прикажујемо случај на дјете (фамилија) са идиопатском јувенилном сколизом. Кавадарци Р. i određene antropometrijske varijable za procenu longitudinalnih i transferzalnih dimenzija. volumena i mase tela. Testovi se izvode najviše pet dana uzastopno. Različiti karakter povezanosti antropoloških varijabli i statičke izdržljivosti lumbalne i abdominalne muskulature. omogućava pravovremenu reakciju i upotrebu metoda fizičkog vaspitanja i medicine zajedno. Utvrđivanje karaktera povezanosti antropometrijskih karakteristika i statičke izdržljivosti lumbalne i abdominalne muskulature kod dečaka uzrasnih kategorija od 7 do 14 godina starosti. П ФАМИЛИЈАРНА (генетска) ПРЕДИСПОЗИЦИЈА – СКОЛИОЗЕ ПРИКАЗ КОД ЈЕДНЕ ФАМИЛИЈЕ Димитрова В.структурелне и неструктурелне. Ако постои странична искривјеност . Zaključak Utvrđeni karakter povezanosti prostora antropometrijskih varijabli i statičke izdržljivosti lumbalno-abdominalne muskulature kod dece u osnovnoj školi. u cilju prevencije poremećaja u lumbalnoj regiji kod dece. Materijal i metode. U ovom istraživanju su upotrebljena četiri standardna testa za procenu statičke izdržljivosti lumbalne i abdominalne muskulature nad 443 muška ispitanika u osnovnoj školi od 7 do 14 godina starosti. збор који произлази од грчке ријечи која означује – завој или искривјеност. Childs & Liebenson. Cilj rada bio je da se pogodnim testovima ispita statička osetljivost lumbalne i abdominalne muskulature i registruju poremećaji koji bi pogodnom prevencijom sprečili budući razvoj lumbalnog sindroma. može biti uzrok lumbalnom sindromu. Павловиќ П ЈЗУ Општа Болница. . Rezultati Testovi za za procenu SILAM-a su na navedenom uzorku pokazali statističku značajnost 0. Данас по РУШКОВСКИ сколиозе се дјеле у двије групе .Македонија sencedimitrova@yahoo. У структурелне спадају – идиопатске сколиозе које НАЦХЕСОН – л983 год дао слечи модел мултифакторски могучности настанка идиоптских сколиоза: ГЕНЕТСКИ ФАКТОР ЦНС РАСТ МЕТАБОЛИЗАМ Равнотежа . Testovi za procenu SILAM-a.com Кичма код пацијента се посматра у двије равнине – фронтално и сагитално и гледана тако нема никакав завој – искривјеност. 1999).на дјелом или цјеле кичме тада говоримо о СКОЛИОЗИ. tzv.

као и редуцирана физиолошка лумбална лордоза. кои следе исту (нарочито у горној тречини торакалне кичме). Nikolić D2. Прва је декстроконвексна торакална од Тх . родителја. Žikić A2 1 Institut za rehabilitaciju Selters.физијатар.(На иста воизраст од 14 год лечена је са тракцијом и гипсани корсет) ДИСКУСИЈА И ЗАКЛЈУЧАК: Деца који имају генетску предиспозицију потребно је да се редовно контролирају посебно са стране матичног лекара. сестре и баке. са израженом ротацијом пршленских тјела. Mladenovac. РЕЗУЛТАТИ: Ради се о женском дјетету родјено 1992 год. P FIZIKALNO LEČENJE DEFORMITETA STOPALA KOD DECE SA SPINALNIM DISRAFIZMOM Milićević V1. radiografsko i imidzing metode lumbo-sakralne regije kičme. 2Univerzitetska dečja klinika. При прегледом . са уредан породјај.2 и ротација пршленских тела од Тх12 . у средним дистаним партијама.сви знаци за кифосколиозе позитивни.Л1. Дискални простори следе исту девијацију. Аголкифозе је 3ост.Л2. Дискални простори следе девијацију. Рајзеров знак је 4. Petronić I2.3 до Л1. Друга је синистроковексна -тораколумбална од Тх12 . са проширеним дискални простори. Урадјено РТГ панораму са слечим наодом .Тх9.налази са систематским прегледама. Zbog toga je neophodno kompletno ispitivanje koje obuhvata pored kliničkog. Редуцирана торакална физиолошка кифоза.Л5 са Кобовом аглом од 430 гр. Na osnovu rezultata pravi se .com. Цео постнаталан и детски период уредан. Да би се спречила и поновила ситуција са родителја (мајка) и одгоила здрава и права деца без ризика од остале компликације. Ćirović D2. Прва бременост – прво дјете примјено на одделение на инсистиранје једног од родителја. са КОбовом аглом од 320. denikol27@yahoo. ортопед . анамнеза мајке. Као и РТГ налази. Beograd. СЕСТРА родјена 1997 год РТГ наод: Дексроковексна девијација на торакални дио кичменог стуба. Назначена субхондрална склероза и формирани спондилофити вентрално. Knežević T2. прачена ротациом пршленским тјелама што следе исту. МАЈКА родјена 1974 год РТГ наод: Двојна синистроконвексна девијација.МАТЕРИЈАЛ И МЕТОДИ: Анализирани су податоци из здравствених картона .на прикажаном скелетом прати се двојна сколиоза. на возраст од 14 година. са уредним менструалним циклусом. Srbija vencane60@yahoo.com Uvod: Utvrđeno je da deformiteti stopla kod dece često mogu da budu posledica neurološkog deficita usled spinalnog disrafizma. од први и други степен на Л1 . neurofiziološko. гр2 и ротација од лесен степен на ТХ8 .

Zaključak: Iz gore dobijenih rezultata neophodan je dijagnostički protokol i individualni terapijski program kako bi se postigla maksimalna korekcija deformiteta i omogućio funkcionalni hod. termo. Posle završene serije vršena je ponovna evaluacija. R. Makedonija mmicun@freemail. Ispitivanjem je obuhvaceno 40 dece od čega je 24 pacijenata imalo OSD.Ohrid". U grupi Tetrakord sindroma u konsultaciji sa neurohirurgom ukoliko je došlo do pogoršanja kliničkog i neurofizioloskog nalaza vršena je neurohirurska intervencija posle čega je sprovođena fizikalna terapija. Stimulišu se normalne rakcije. Markovska . Cilj. Kod tih pacijenata sprovodi se kontinuirana fizikalna terapija uz konsultaciju ortopeda i neurohirurga. Metod: Na Univerzitetskoj dečjoj klinici (UDK) praćena je grupa dece sa valgus i varus deformacijom stopala kao sekvela okultnog spinalnog disrafizma (OSD). 13 operisano od meningomijelocele i 3 pacijenta sa tetrakord sindromom u periodu od 2000-2005 godine. Erazmo. P RANI NEUROFIZIOTERAPISKI TRETMAN DECE SA RIZIKOM I NJEGOV ZNAČAJ Kitrozova Z. Sva deca su bila uključena u program elektro. . Kod okultnog i tetrakord sindroma dijagnostika je značajna jer je uz lečenje potrebno stalno praćenje da bi se utvrdio oporavak ili progresija deformiteta do kraja rasta. kinzi terapije uz primenu korektivnih longeta. Prikaz značaja ranog neurofizioterapiskog tretmana kod dece sa rizikom u njihovom daljem motornom razvoju. Ljusevska . refleksnih mehanizama i inhibiciju aktiviranja i izgradnju pogrešnih odnosno patoloških šema držanja tela i pokreta. zato što plastičnost infantilnog mozga dozvoljava stimulaciju normalnih posturalnih. tetrakord sindroma i posle operisane meningomijelocele.com. Abnormalni oblici položaja i pokreta moraju biti zaustavljeni. u sustini osnovni posturalni mehanizmi koji se sastoje od reakcija ispravljanja i reakcija ravnoteže.individualni plan i program rehabilitacije. Mićunović .Naumoska S. a inhibiraju abnormalne sa ciljem tačnijeg praćenja redosleda normalnog motornog razvoja deteta.mk Uvod.Ničeska L. Rani početak neurofizioterapiskog tretmana kod dece sa rizikom u prva tri tromesečja života je od velikog značaja.Trajčevska Z. a rani i osnovni motorni oblici kontrole pokreta. Mićunović M Spec. U drugoj grupi (operisanih) takođe smo imali oporavak paretične i paralitične muskulature. bolnica za ortopediju i traumatologiju "Sv. Cilj: je da se pravovremenom dijagnostikom i ranom adekvatnom fizikalnom terapijom postigne maksimalni funkcionalni oporavak i korekcija deformiteta. korekciju deformiteta i osposobljavanje za hod uz adekvatno ortotisanje. Rezultati: U grupi OSD sa paretičnom muskulaturom podkolenice i stopala imali smo značajno poboljšanje funkcije hoda i zadovoljavajuću korekciju deformiteta uz neophodno stalno praćenje. trebaju se razvijati pre početka učenja deteta kompliciranim funkcijama.

7 meseci (jedno dete) i 8 meseci (troje dece). do avgusta 2006god. . Cilj rada je bio primena VEP-a kao dijagnostičke metode koja omogućava praćenje oporavka i sazrevanja CNS-a kod prematurusa i dece sa hiperbilirubinemijom kao i kod rizikobeba kod kojih je usled boravka u inkubatoru došlo do oštećenja vida na različitom nivou.Materijal i metode. kod šestoro dece je postignut normalni motorni razvoj. U periodu od januara 2001god. Inhibicija abnormalnih položaja pomoću "refleksno inhibitornih položaja" i facilitacija željenih obrazaca sprovodi se manuelnim radom sa detetom i veštim korišćenjem "ključnih tačaka" kontrole. Rezultati. Od četrnaestoro praćene dece sa rizikom.yu Uvod: Vizuelni evocirani potencijali (VEP) kao dijagnostička metoda daju nam bitne informacije o funkcionalnom integritetu optičkog sistema kao i bazične funkcije vizuelne percepcije. U našoj studiji koristili smo VEP “FLASH” stimulaciju monokularno sa registracijom kortikalnih odgovora po internacionalnom 10/20 sistemu. Koliko je raniji početak. Metod: Na Univerzitetskoj dečjoj klinici (UDK) obrađeno je 30 pacijenata u periodu od 2001-2006. Rani neurofizioterapiski tretman kod dece sa rizikom sprovodi se u cilju potpomaganja njihovog rasta i razvoja. Od velikog je značaja u detektovanju disfunkcije i stepena oštećenja vida kod pacijenata sa kojima nije moguće ostvariti komunikaciju. 5 meseca (dvoje dece). Zbog toga je prva godina života od velike važnosti za dalji razvoj dece sa rizikom. kod troje od nepoznatih razloga tretman je prekinut i kod troje dece praćenje razvoja je u toku. toliko su izgledi za normalizaciju lokomotorike veći. kod dvoje je manifestirana cerebralna paraliza. kod kojih je sprovođen rani neurofizioterapiski tretman. Milicev S Univerzitetska dečja klinika. latenca. Milićević V. Srbija knez@eunet. 4 meseca (dvoje dece). P ZNAČAJ VIZUELNIH EVOCIRANIH POTENCIJALA U EVALUACIJI DISFUNKCIJE I ZRELOSTI CENTRALNOG NERVNOG SISTEMA KOD PREMATURUSA Knešević T. Petronić I. Primenjivan je tretman Bobath-ovom metodom neurofizioterapiski tretman sa refleksnom inhibicijom i facilitacijom. Dijagnoza je opisna: Praćenje razvoja (ostali su sa cerebralnom paralizom i na uzrastu od 1-13 godina). 3 meseca (jedno dete). Nikolić D. izdvojeno je i praćeno samo 14 dece. od ukupno 203 pacijenata kod kojih je sprovođen ambulantni neurofizioterapiski tretman. Parametri koji su praćeni su: prisustvo odgovora. Zaključak. kao sto su novorođenčad i odojčadi. amplituda i oblik odgovora. Beograd. kod kojih je sprovođen rani neurofizioterapiski tretman na uzrastu od 2 meseca (troje dece). Praćena je grupa dece starosti od 2 meseca do 2 godine sa suspektnim oštećenjem vida. godine. Svi pacijenti su praćeni i kontrolisani od strane neurofiziologa i oftalmologa.

com Uvod Pod sindromom asimetrije centralnog porekla (SACP) podrazumeva se istovremeno postojanje asimetrije u posturi. FOU. odstupanja u EEG i UZ nalazu CNS-a i rezultate . niže amplitude i slabo formirani odgovori.96 %) ispoljen neurološki deficit. tortikolisa i talovalgusa stopala . u trećem tromesečju 8 odojčadi. Metode Analizirali smo dokumentaciju 58 pacijenata sa SACP koji su se na prvi ili kontrolni pregled javili u prvih šest meseci 2003. Vidović P Specijalna bolnica za cerebralnu paralizu i razvojnu neurologiju. Radovanović Lj. od 58 pacijenata sa SACP kod 47 (81. sumnje na leziju brahijalnog pleksusa .8. neonatalne konvulzije.7. godine. P PRAĆENJE SIMPTOMATSKI RIZIČNE ODOJČADI SA SINDROMOM ASIMETRIJE CENTRALNOG POREKLA Gajić . hiperbilirubinemija. U ove dve grupe pacijenata anlizirali smo zastupljenost faktora rizika za oštećenje CNS-a (prematuritet. Ostojić S. HIC.24. U našoj studiji najveća senzitivnost VEP-a kao metoda je kod atrofije papile optičkog nerva. Od 11 prematurusa sa suspektnom atrofijom papile kod 3-je (27 %) su registrovani slabi formirani odgovori niskih amplituda. dok je kod 7-oro (58 %) registrovana produžena latenca. Od 12 pacijenata sa kongenitalnom kataraktom kod 5-oro (42 %) nije registrovana provodljivost. Ova odojčad su dijagnostički obrađena (EEG.2. MR). distribuciji tonusa i posturalnom reaktibilitetu. latenci u fiziološkim granicama. dok je kod 11 (18.l. 12 ih je imalo kongenitalnu kataraktu. sumnje na spastičnu hemiprazu . Psihomotorni razvoj ove odojčadi može ići i u pravcu neurološkog deficita. 7-oro mikroftalmus i 11 atrofiju papile optičkog nerva. asfiksija. UZ CNS-a. Zaključak: Iz dobijenih rezultata možemo zaključiti da su kod svih pacijenata registrovane promene VEP-om od potpunog prekida provodljivosti do srednje teške disfunkcije. Kod ove dece pratili smo pojavu provodljivosti optičkog nerva koja nam je kao indirektna metoda omogućavala procenu funkcije vizuelnog puta i maturaciju vizuelnog korteksa. Rezultati Na kraju praćenja. EP. HIE. dok su kod 8oro (73 %) registrovane i produžene latence. Od 7 pacijenata sa mikroftalmusom 5-oro (71 %) je imalo prekid provodljivosti a 2-je (29 %) je imalo slabo formirane odgovore niskih amplituda i produženih latenci. u prva dva tromesečja . Simonović V.l. dok je VEP najmanje senzitivan u dijagnostici kongenitalne katarakte. asimetrije u posturi . kontinuiranog praćenja odojčadi sa SACP i na značaj ranog habilitacionog tretmana.Jovanović S. uključena u habilitacioni treman i kontinuirano praćena najmanje do uzrasta od godinu dana. Ovi pacijenti su se na prvi pregled javili u uzrastu odojčeta. hipertonije .l. Ova odojčad upućivana su iz savetovališta zbog odstupanja u neuromotornom razvoju . Beograd. talovalgusa stopala . Srbija office@sbcprn.03%) došlo je do korekcije asimetrije. Cilj rada je da ukaže na potrebu rane dijagnoze. faktori rizika u trudnoći).50.Rezultati: Od 30 prematurusa.

Program mera plućne rehabilitacije zauzima najznačajnije mesto sa obzirom na apsolutnu primenu i dobre rezultate u ranom postoperativnom periodu u svim uzrastima. češće odstupanje EEG i UZ nalaza CNS-a od fiziološkog i veći procenat kašnjenja psihičkih funkcija. Mere rane rehabilitacije smo podelili prema tipu vežbi i dužini njihovog izvođenja. Rezultat: Plućne komplikacije su se pojavile kod 21 deteta. U grupi pacijenata sa neurološkim deficitom postojala je veća učestalost faktora rizika. Pasivno relaksirajući pokreti (PRP) i perkusiona drenaža (PD) su primenjeni kod svih pacijenata. Grupu dece smo podelili u odnosu na tip komplikacije i starost. Dužina primenjenih tehnika se kretala od 3 dana do 33 dana sa najvećom srednjom frekfencijom od 6 dana.42 %) nakon prve godine. Raznolikost kliničkog ispoljavanja i posledice na drugim sistemima zahtevaju timski rad u njihovom praćenju i lečenju. Beograd. Metod: Obrađeno je 387 dece lečenih na UDK u periodu od 2003 . kontinuiranog praćenja i ranog uključivanja u habilitacioni tretman. Cilj rada je bio sagledavanje plućnih postoperativnih komplikacija kod dece sa USM operisanih na Univerzitetskoj dečjoj klinici (UDK) u toku 3 godine kao i program rane rehabilitacije primenjene kod ove dece u cilju poboljčanja funkcije i sprečavanja komplikacije.2005. Atelektaza se javila u 20 pacijenata i to: levo: 16 pacijenata: 5 novorođenčadi. 1 deteta starosti 3 godine obostrano kod 1 odojčeta Desni pneumotoraks 1 odojče. Zaključak: Najčešća postoperativna komplikacija je atelektaza levo. Zaključak Razvoj SACP može ići i u pravcu neurološkog deficita što ukazuje na potrebu rane dijagnoze. 11 odojčadi desno 3 pacijenta: 2 novorođenčeta. Njihova incidenca je 8 .57 %) asimetrija je iskorigovana u prvoj godini života. Milićević V. a kod 19 (40. P EVALUACIJA MERA RANE REHABILITACIJE I PLUĆNIH KOMPLIKACIJA KOD DECE SA UROĐENIM SRČANIM MANAMA OPERISANIH NA UNIVERZITETSKOJ DEČJOJ KLINICI TROGODIŠNJE ISKUSTVO Nikolić D.psihološkog testiranja. . Heterogenost dužine primene tehnika rane rehabilitacije ukazuje na neophodnost individualnog pristupa svakom detetu. Srbija denikol27@yahoo. značajnije zastupljena u periodu odojčeta. Milinčić Z. Knežević T Univerzitetska dečija klinika.10/1000 živorođene dece. god. Od 47 pacijenata sa iskorigovanom asimetrijom kod 28 (59.com Uvod: Urođene srčane mane predstavljaju najčešće urođene mane kod dece koje se se javljaju u 30 %. vežbe disanja (VD) kod 14 dece. vertikalizacija (V) kod 3 deteta i hod (H) kod 1 deteta. Petronić I.

olakšavaju se tegobe pacijenata te poboljšava ukupni kvalitet života.2005g) nekih pneumopatija u IBZ. Kozle. R. Micevska D2. Buzalkov G4. Materijal i metode: Opservirali smo 10870 (56. pri psihijatriska bolnica – Skopje. Cilj: Prikaz 6 god. 261(6.itd. bronhitisom. Proevski J2. Za prevenciju: vakcinacije (pored redovnih uvođenje i kod nas antipneumokokne i antihemofilusne kao redovne. dobija se optimalni učinak u lečenju i rehabilitaciji plućnih bolesti. Rezultati: Kod svih je primenuvan interni protokol: ACTD = KD + EV + FET dijagnosticki i terapeutski. 82 (0. . 2019 (10. a pospešuje se i skraćuje lečenje. tehnika zavisno od lokalizacije obolenja. Skopje. respiratorne vežbe. pravilna i punovredna ishrana i nega dece. Mickovski V3.85 %) dece hospitalizirani zbog pneumonija.49 %) sa ak. R. RK pomaže toaletu disajnog stabla (čime pomaže disajnu funkciju ali i olakšava tegobe bolesnika što je veoma važno kod male dece. 2198 (11. Zaključak: Pored medikamnetozne (etiološke i simptomatske. te antivirusne itd. aspiracije sekreta (kod dojenčadi) ili i drenažne tehnike. obstruens.59 %): bronchitis rec. vežbe za jačanje muskulature.com U lečenju i rehabilitaciji pneumopatija u dece pored medikamentozne etiološke i simptomatske terapije nezaobilazna je i respiratorna kineziterapija (RK). LEČENJEM I REHABILITACIJOM AKUTNIH I HRONIČNIH PNEUMOPATIJA KOD DECE I ADOLESCENATA Zafirovski Lj1.Makedonija 2 Zavod za lekuvanje i reh. a kod pleuropneumonija prevenira stvaranje pleuralnih athezija itd. te aerohelio i klimatoterapija itd. Makedonija zafirov2002@yahoo. terapije). infekcijama. hospitalnog morbiditeta (od 2000 . Svi pacijenti su ispisani kao poboljšani.). respiratornim i dr. potporne itd. i slikovit prikaz drenažnih i dr.56 %) sa astmom. kao i aerohelio i klimato terapija te higienodietetski rezim itd. vežbe relaksacije. pružana je psihosocijalna podrška osobito hroničarima. pomaže i reekspanziju pluća i uzvraćanje plućne elastičnosti. Zafirovska E5 1 Institut za belodrobni zaboluvanja kaj decata (IBZD).43 %): bronhiektazije.P NAŠA ISKUSTVA SA PREVENCIJOM.na respiratorni nespecificni i alergiski zaboluvanja Otesevo 3 Specijalna detska bolnica za lekuvanje i rehabilitacija – Ohrid 4 Specijalna bolnica za lekuvanje i rehabilitacija na belodrobni zaboluvanja i TBC Jasenovo 5 Interno odd. kao i prikaz najčešćih respiratornih vežbi. i dizajniran je program praćenja pacijenata. kao i opšti fizički trening itd. Vršena je i edukacija pacijenata. kao i izbegavanje kontakata sa ak. nezaobilazna je i RKi ako se pravilno upotrebi korisna je u lečenju i rehabilitaciji respiratornih bolesti. Sveukupnom pravilnom primenom svih ovih mera. uzrast dece: 0 18 god.

od kojih 46 sa Echinococcus pulmonum. vežbe za širenje toraksa. 7 sa hirurškom drenažom empijema. a moguće su i defornmacije toraksa (s obzirom na funkcionalnu kompleksnost mišića trupa). R. Materijal i metodi: Opservirano je 100 operisane dece. Ove kompleksne i nepoželjne funkcionalne posledice treba prevenirati pravilnim lečenjem koje obavezno uključuje ranu i upornu fizikalnu terapiju. suportivne. 5 sa likvidopneumotoraksom. Miskovska – Saljamovska G4 1 Institut za belodrobni zaboluvanja kaj decata. Zaključak: Preoperativna priprema olakšava sam torakalni hiruski zahvat i čini ga bezbednijem. vežbe forsiranog ekspiriuma. vežbe za donje ekstremitete. što remeti držanje trupa.Makedonija zafirov2002@yahoo. itd) tehnike iskašljavanja.com Čak i najveštija torakotomija ostavlja patoanatomski i patofiziološki reziduum: posthiruška (traumatska) atrofija i skraćenje ozleđene muskulature. no samo pokazivanje). 46 .NAŠIH PACIJENATA Zafirovski Lj1. Kondov G2. tretiranih konzervativno u istom periodu). Cilj: Prikaz naših iskustva sa preoperativnom pripremom kao i postoperativnom rehabilitacijom torakotomirane dece iz našeg materijala. te fibrozna ankiloza okolnih mišića ramenog pojasa.38.odd za respiratorna rehabilitacija i fizikalna terapija. Nisu uklučeni operisani medijastinalni i dr. Svi pacijenti su ispisani kao poboljšani. 3 Specijalna detska bolnica za lecenje i rehabilitacija. Skopje. vežbe dijafragmalnog kontrolisanog disanja. pokretljivost ramena. disajne i korektivne vezbe: (pasivne.hiruški tretiranim (ne računajući 37 pleurita. tumori. 4Zavod za lekuvanje i rehabilitacija na nespecificni i alergiski belodrobni zaboluvanja. tehnike iskašljavanja (veoma pažljivo kod ehinokoknih cisti i ne kod distendiranih. hernije. disajnih i korektivnih vežbi. 6 .ženski. aktivne). u istom periodu. vežbe za muskulaturu trupa. jačanje mišića sinergista (koje će biti pomoć operisanim agonistima). 28 sa traheobronhijalnim anomalijama. kao niti dijafragmalne i dr. smanjuje se bol i respiratorni discomfort. Ohrid. torakoperkusije vibracije toraksa. 2 Klinika za torakalna hirurgija Medicinski fakultet. srednja uzrast: 9. korektivni položaji. strukturalna skolioza. Sotirovski Gj3. .operisanih bronhiektazija (od ukupno 82 konzervativno tretiranih bronhiektazija. Otesevo. kao i dozirani opšti fizički trening. Postoperativno: toaleta disajnog stable (posturalna drenaža. a zajedno sa postoperativnom rehabilitacijom se preveniraju postoperativne komplikacije. Skopje. te poboljšava kvalitet života. Micevska D4. niti funduplikacije gastroezofagealnih refluksa itd. Od njih 54 . 8 hirurški tretiranih plućnih abscesa. te psihološka podrška pacijentima i roditeljima. prevenira se plućni i lokomotorni invaliditet. vežbe za rameni pojas. Karagjozov M2.muški. Rezultati: Kod svih je preoperativno primenjivana: edukacija i uvežbavanje korektivnih položaja.P PREOPERATIVNA PRIPREMA I POSTOPERATIVNA REHABILITACIJA KOD TORAKOTOMISANE DECE .

Stečeni tortikolis je posledica neuroloških bolesti.Neonatologija. i odelenje za . Cilj rada je da istaknemo značaj i efekat rane primene procedura fizikalne terapije. pedijatrima i ortopedima. sternocleidomastoidius-a.P TORTIKOLISI KOD NOVOROĐENIH NA MATERIJALU IZ JZU .selo). Razlikuju se strukturalni i posturalni pes equnovarus.m.Opšta bolnica. R Makedonija tstoilovska@yahoo. sternocleidomastoideus-a pa tada govorimo o (kongenitalnoj hemivertebri). Opšta bolnica Veles. neposredno po rođenju. neonatolozima. uzrastu (uzrasne grupe od 0 . 2005 god. ovaj deformitet se nalazi odmah iza urođenog iščašenja kuka. Ako se na vreme ne otkrije i ne raeguje adekvatno može doći do trajnog oštećenja mišića sa iskrivljenjem lica. do 15 dana.. Materijal i metode: Retrospektivni prikaz studije novorođenih u periodu od tri godine: 2003 god. nagnut na jednu stranu.. 2Odeljenje za ginekologiju i akušerstvo. u procesu lečenja kongenitalnog ekvinovarusa. Cvetković K. Beograd.m. 2004 god..OPŠTA BOLNICA. Srbija tanja_j@eunet.. Sa njihovom saradnjom bi se delovalo na rano otkriće i suzbijanje.Fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. razvrstanih po polu. Vlahović N Institut za zdravstvenu zaštitu majke i detete Dr Vukan Čupić. a drugi anomalije pri formiranju ploda i odnosi se na skraćenje krajeva m. Po učestalosti.Ginekologiju i akušerstvo . Značajno je iskoristiti prva 3 meseca života. Tada će njegove gestikulacije biti organoleptički primetne i propraćene i drugim problemima. U samom radu izložićemo slike koje idu u prilog ove bolesti. do 3 meseca i do 6 meseca ). Jedan vid urođenih je posledica akta rađanja. je najteži deformit stopala koga karakterišu 4 osnovne komponenete: ekvinus. . do 1 mesec. Diskusija i zaključak: Za suzbijanje ove bolesti potrebna je kompletna saradnja sa: ginekolozima. nacionalnoj pripadnosti i mestu stanovanja (grad .com Uvod: Tortikolis je prunudan položaj vrata i glave. Veles: odeljenje za . Kod urođenog tortikolisa govorimo o neuhranjenosti ili ishemiji m. adduktus i ekskavatus. VELES Stoilovska T1... Razlikujemo dva vida tortikolisa: urođeni i stečeni. kada se deformitet najlakše koriguje.7 dana.yu Uvod: Pes equinovarus. Rakić .. Sugareva L2 1 Odeljenje za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. Cilj: Prikaz tortikolisa kod novorođenih u periodu od tri godine ispitivano na materijalu iz JZU . P ZNAČAJ PRIMENE RANE FIZIKALNE TERAPIJE U LEČENJU PES EQUINOVARUSA Jevtić T. urođeno krivo stopalo. a tačna etiologija nije poznata..Milanović J. varus.

Nakon potvrđene dijagnoze CMT formirali smo dve grupe ispitanika: eksperimentalnu grupu od 29 dece . Fizikalni program treba kod svakog deteta sprovoditi dovoljno dugo i svako dete pratiti do završetka rasta.9 % na trećem mestu kongenitalnih mišićno skleletnih anomalija. Prospektivna studija je obuhvatila 52 dece. svrstala CMT u grupu kongenitalnih deformacija. 2001. P OCENA USPEHA I DUŽINA TRAJANJA FIZIKALNE TERAPIJE KOD DECE SA KONGENITALNIM MIŠIĆNIM TORTIKOLISOM (CMT) SA PSEUDOTUMOROM M. Matić D. desnostrani kod 22-oje. SCM. Metodologija: Ispitivanje je sprovedeno u Službi dečje fizijatrije Zdravstvenog centra Kruševac (ZCK). Brus. 2004. Procedure fizikalne terapije koje smo primenjivali u lečenju pes equinovarusa su: kineziterapija. Kod ostale dece Rtg i klinički nalaz nije bio zadovoljavajući i ta deca (njih 29-oro) su u ovom periodu podvrgnuta operativnom zahvatu . Rezultati: Zadovoljavajućom korekcijom smatrali smo stopala kod kojih smo dobili pasivnu dorzifeksiju veću od 1100. .net SZO je 1973 god. Osim 5-oro dece. 35 dečaka i 17 devojčica. Ove rezultate smo postigli kod 51-og deteta. starosti od 5 dana do 6 meseci. a na Rtg snimku Kite-ov ugao veći od 350. Varvarin).sa teritorije Opštine Kruševac kod kojih je u optimalno vreme započinjanja fizikalna terapija i kontrolnu grupu od 23 dece . u saradnji sa Odeljenjem neonatologije i Službom razvojnog savetovališta ZCK u periodu 01.upućenih iz Domova zdravlja susednih opština (Trstenik. Zaključak: Urođeno krivo stopalo nikada ne može po veličini. Obe grupe ispitanika tretirane su . termoterapija od 15.elektrostimulacija na potkolenu muskulaturu po savlađivanju kontraktura i plasirali smo korektivne natkolene gipsane longete koje doprinose održavanju postignute korekcije. a uzorak je bio apsolutan. Od ukupnog broja dece bilo je 58 dečaka i 22 devojčice. Obostrani pes equinovarus je dijagnostikovan kod 44-oro. STERNOCLEIDOMASTOIDEUSA (SCM) Mijušković G. odnosno 6 meseci. neposredno po rođenju. elektroterapija . na odeljenju fizikalne medicine i rehabilitacije lečeno je ukupno 80-oro dece pod dijagnozom pes equinovarus. koja su prvi put dovedena na pregled sa 5. kod kojih se nije uticalo na vreme javljanja na fizikalni tretman. iskorigovanu varus komponentu. Ranim započinjanjem fizikalnog tretmana. Aleksandrovac. Ćićevac.4 -1. u odnosu na vreme započinjanja tretmana i ograničenje pasivnog obima pokreta rotacije. dana života u vidu parafinskih kompresa. Srbija hansmiha@my-its. Azdejković Lj Zdravstveni centar Kruševac. ostala deca su hospitalizovana u prvih mesec dana života. postižu se zadovoljavajući rezultati i smanjuje se broj operisane dece.05.Materijali i metodi rada: U periodu od 2000 do 2005 godine. Ciljevi rada: Da se sagleda i analizira. te je po incidenci od 0. dužina trajanja fizikalnog tretmana kao i efikasnost fizikalnog tretmana dece sa CMT sa pseudotumorom m. obliku i funkciji poprimiti karekteristike potpuno normalnog stopala. a levostrani kod 14-oro dece.

SCM.org U našu ustanovu je prvi put upućena na liječenje jedanaestogodišnja djevojčica zbog ograničenih pokreta u ramenima. a pod Dg: Sy.87 dana. p < 0. zahvat desnog lakta – Arthrodesis cubiti dex.Stevanović Đ. nogama. P REHABILITACIJA DJEVOJČICE SA ANOMALIJAMA LOKOMOTORNOG APARATA I KRAINOFACIJALNOM DISOSTOZOM Marjanović B. zahvat oba stopala – Megadactilija et clinodactilia pedis dig. Trajanje tretmana je kraće i uspeh terapije bolji u dece koja su se javila u prvom mesecu starosti. Analizom korelacionih koeficijenata uočili smo linearnu zavisnost dužine trajanja terapije i starosti ispitanika na početku tretmana. kao i kada se posmatraju zajedno. pregledana od strane vaskularnog hirurga – klinički nalaz na arteriovenskom sistemu gornjih i donjih ekstremiteta izuzev oslabljenih pulsacija art.001). Djevojčica iz III uredne trudnoće. pedis obostrano . Kyphoscoliosis vert.terapijskim protokolom započetim danom dolaska u ZCK. Apert. i imala zaostatak pasivnog obima pokreta rotacije manji od 30°.373. u odnosu na vreme započinjanja tretmana i na početno ograničenje pasivnog obima pokreta rotacije. Po otpustu preporučen pregled fizijatra.I bil. je značajno manja od starosti dece kontrolne grupe (p < 0. dece sa kongenitalnim mišićnim tortikolisom sa pseudotumorom m. Krajnji ishod fizikalnog tretmana analiziran je kroz dužinu trajanja tretmana.SCM. Srpska vera@ibhibih. zbog čega je prebačena na odjeljenje neonatologije bolnice u Užicu. je terapiju CMT sa pseudotumorom m. p < 0. SCM. Dužina trajanja terapije u ispitanika eksperimentalne grupe kod kojih je započet tretman u prvih 30 dana starosti deteta iznosio je 67.istim fizikalno .001). laktovima. Sy. thoracolumbalis. dors. rukama. Crouzon. Šolaja V Zavod za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju ‘’Dr Miroslav Zotović’’. gde se nije uticalo na vreme javljanja. započeo u drugom mesecu starosti (p < 0. značajno najveći broj dece eksperimentalne grupe. Tako je u eksperimentalnoj grupi utvrđena značajna korelacija srednje jačine (r = 0. Zaključak: Rezultati ovog istraživanja su potvrdili uspeh fizikalnog tretmana. je terapiju CMT sa pseudotumorom m.05 dana. Sa dvije godine starosti na dječijoj klinici Beograd urađena ablacija prekobrojnog palca desno i op. dok je kod onih kod kojih je lečenje započeto u drugom mesecu prosečna dužina lečenja iznosila 72. značajno najveći broj dece kontrolne grupe.001). R. Kod ispitanika kontrolne grupe prosečna dužina trajanja tretmana iznosila je 94. Papić .28 dana. Banjaluka. Dragić D. Redovito išli na kontrole. započeo u prvom mesecu starosti (p < 0. Sa nepunih pet godina IOHB ‘’Banjica’’ zbog ograničenih pokreta u oba lakta urađen op. Rezultati: Prosečna starost dece eksperimentalne grupe pri prvoj prezentaciji.001). sa postavljanjem lakta u poziciji 90 st. Zbog osjećaja hladnoće u rukama i nogama. odmah po porodu uočene malformacije na licu.05). šakama i zbog krive kičme. a u kontrolnoj grupi je utvrđena jaka pozitivna korelacija (r = 0.664.

BT-A (Dysport) u dozi od 500 jedinica je davan transperinealno u spoljašnji uretralni sfinkter. U školi redovito pohađa nastavu fizičkog vaspitanja. pravilan položaj pri mokrenju. šaku formira. korekcija stava je bolja. ramena povijena prema naprijed. rehabilitaciju i protetiku. P KOMBINOVANA PRIMENA BOTULINUM TOKSINA TIP A I REHABILITACIJE DONJEG URINARNOG TRAKTA KOD DECE SA DISFUNKCIONALNIM MOKRENJEM Živković V. Zbog pogoršanja funkcije desnog lakta indiciran ponovo op. pasivna korekcija minimalna. pokretna. Uloga BT-A u lečenju neurogenih poremećaja mokrenja kao što su hiperaktivnost detrusora i detrusor .uredan. Kretnje u kukovima. termo. Materijal i metod rada: prospektivna klinička studija je obuhvatila 9 neurološki zdravih devojčica. Kod odpusta je došlo do poboljšanja kretnji u ramenima. diskretno skoliotičan.sfinkter disinergija je dobro poznata. radna th. lice spljošteno. hod na petama i prstima izvodi. dobila se minimalna fleksija lijevoga lakta. Vlajković M. Cilj rada je bio da ispita efikasnost kombinovane primene BT-A i standarne uroterapije u lečenju dece sa disfunkcionalnim mokrenjem. kičmeni stub u torakalnom dijelu kifotičan. dosta dobro korektivan. Slavković A Klinika za fizikalnu medicinu. kao i urofloumetrija sa odredjivanjem postmikcionog rezidualnog urina. čučanj izvodi. osloncem na puna planta. koljenima i oba TC izvodi. mentalni razvoj uredan.yu Uvod: Botulinum toksin tip A (BT-A) predstavlja snažan antagonist muskarinskih receptora koji izaziva različit stepen paralize poprečno-prugastih mišića. redukovan program za kifozu i skoliozu. u ASŽ je donekle ovisna o tuđoj pomoći zbog redukovanih pokreta u laktovima i šakama. uvećane očne jabučice. Dorzifleksija oba RC redukovana. Milić H. sa disfunkcionalnim mokrenjem koje su lečene blokatorima α-1 adrenergičkih receptora i standardnom uroterapijom (trening mokračne bešike. vodjenje dnevnika mokrenja u toku 48 časova. lijevi lakat u ekstenziji. Lazović M. skraćeni palčevi. Srbija petvesna@eunet. 3-11 godina starosti. Dimitrijević L. Nakon 2 nedelje . nalaz: Djevojčica u dobi od jedanaest godina. desni lakat u semifleksiji. hidratacija i korekcija opstipacije) bez poboljšanja. Cilj rehabilitacije je očuvanje i unapređenje sadašnji sposobnosti i sprečavanje pogoršanja novih oštećenja uz često obnavljanje rehabilitacionog tretmana. Klinički centar Niš. hidro. analiza urina i urinokultura. pronaciju i supinaciju ne izvodi. komunikativna. Kretnje u ramenima redukovane. prsti kratki deformisani. Malo je podataka o primeni BT-A u lečenju funkcionalnih poremećaja u neurološki zdrave dece. Program terapije: Kinezi. sindaktilija obostrano. ultrazvučni pregled bubrega i mokraćne bešike. bavi se ritmikom. Kl. svodovi stopala spušteni. zahvat zašto se roditelji nisu odlučili. Pre uključivanja u studiju kod sve dece je izvršen klinički pregled.

opstipaciji i kvalitetu života. metaboličke poremećaje. Nijedno dete nije imalo sistemske neželjene efekte u vezi sa primenom Dysporta. Srbija dzsarigrad@sbb. zavisnost od informacionih tehnologija (internet. Anamnestičke studije ukazuju povećan trošak budžeta. . prosečna brzina protoka urina (ml/s). (DM tip II) KVO. načinu mokrenja. količina izmokrenog urina (ml). Pre i 6 meseci nakon davanja Dysporta vršeno je popunjavanje upitnika (modifikacija Van Gool-ovog upitnika) o prisustvu i stepenu dnevne urinarne inkontinencije. chat rooms. Prospektivne studije sa većim brojem pacijenata su neophodne radi potvrde ovih inicijalnih pozitivnih rezultata. vreme mokrenja (s).uključivan je rehabilitacioni tretman koji je obuhvatao trening mokračne bešike. poremećaje u ponašanju. kao i vežbe za relaksaciju mišića karličnog dna. Deca se smatraju najzdravijim delom drustva. postmikcioni rezidualni urin (ml).yu Uvod: Fizicka neaktivnost je epidemija savremenog društva. Takodje. Beograd. Pre terapije i nakon perioda praćenja od 6 meseci analizirani su sledeći parametri: totalni kapacitet mokraćne bešike (izražen u procentima kapaciteta očekivanog za uzrast). ali savremen način života utiče na ranu pojavu faktora rizika. kompjuterske igre). P FIZIČKA NEAKTIVNOST DECE KAO JAVNO ZDRAVSTVENI PROBLEM Ljubinković K. noćne enureze. ali nismo uključeni u istraživanja na nacionalnom nivou pa samim tim ne postoji nacionalna strategija prevencije. Tripković G Dom zdravlja Stari Grad. Kontrolna urofloumetrija je radjena 6 meseci nakon administracije BT-A. Svetska istraživanja upozoravaju na fizičku neaktivnost kao faktor rizika koji ima za posledice gojaznost. Kod nas postoje istraživanja fizičke neaktivnosti kao faktora rizika na lokalnom nivou. registrovano je značajno smanjenje postmikcionog rezidualnog urina. maksimalna brzina protoka urina (ml/s) i oblik urofloumetrijske krive. Mandić N. Cilj anamnestičkog istraživanja je da utvrdi opravdanost uvođenja preventivnih programa i adekvatne mere prevencije koji će delovati na smanjenje faktora rizika fizičke neaktivnosti. a koji će biti primenjivi u našoj sredini. direktno povezan sa posledicama fizičke neaktivnosti. dok značajno poboljšanje parametara urofloumetrije nije verifikovano. edukaciju o pravilnom položaju pri mokrenju. Rezultati: Šest meseci nakon davanja Dysporta postignuto je statistički značajno smanjenje ukupnog skora dobijenog iz upitnika što ukazuje na poboljšanje urinarne inkontinencije i simptoma otežanog mokrenja. Poremećaj njihovog zdravlja se neposredno reperkutuje na zdravlje čitave nacije postajući tako javno-zdravsveni problem. mokrenje u prisustvu lekara sa korekcijama akta mokrenja. Zaključak: naši rezultati ukazuju da se primenom BT-A uz rehabilitacioni tretman mehanizam mokrenja kod dece sa disfunkcionalnim mokrenjem rezistentnim na standarne oblike terapije može značajno poboljšati i održati najmanje 6 meseci.

„Mihajlo Petrović-Alas“ I OS „Braća Baruh“ 2005/2006god. podršku resornih Ministarstava. izgradnju i dostupnost terena za fizičku aktivnost. medijsku kampanju. Strateški adekvatan program prevencije bi popravio kvalitet života korisnika zdravstvenih usluga i uticao na smanjenje troškova budžeta od lečenja posledica fizičke neaktivnosti.S. kartoni sistematskih pregleda pedijatra i fizijatra. njihovi profesori i roditelji. Zaključak Predlazemo: 1. U preventivnom programu bila su uključena deca četvrtog razreda njih 180. -porodici. U statističkoj obradi podataka korišćene su deskriptivne i analiticke metode. Rezultati istraživanja ukazuju da je potrebno osmisliti i primeniti strategiju prevencije fizičke neaktivnosti. implementaciju preventivnih programa u pravcu edukacije zdravih stilova života usmerenih ka: -pojedincu. 2. 3. 4. Instrument istraživanja je upitnik. Postoji trend porasta troškova lečenja od posledica fizičke neaktivnosti u svetu što očekujemo i u našoj sredini.Metod: Sprovedeno je istraživanje u okviru Preventivnog pilot projekta „ Živimo Zdravo” Pilot-projekat je realizovan u dve osnovne škole na teritoriji opstine Stari grad u Beogradu i to O. -lokalnoj zajednici. -školi. .

koji postoji u dva izooblika: COX-1 i COX-2. pored povoljnog dejstva na tok bolesti. epidermalni faktor rasta. endotelini. s različitim stepenom osetljivosti. ali ispoljavaju i sporedne štetne efekte. koji ublažavaju bol. Crna Gora 3 Klinički centar Niš. faktor rasta koji potiče od trombocita.9 Tu spadaju prostaglandini. U metastatskom i uznapredovalom stadijumu bol oseća 75 do 95% bolesnika. 7. Svaki od ovih faktora igra važnu ulogu u pojavi bola kod pojedinih oblika kancera. To se odnosi i na opijate.1.1.yu Bol utiče veoma destruktivno na kvalitet života bolesnika sa kancerom. pri čemu se njegova učestalost i intenzitet povećavaju tokom progresije bolesti. 16 Neki eksperimenti ukazuju na ulogu COX-2 enzima u angiogenezi i rastu tumora. talamusa i somatosenzorne kore velikog mozga. izazivaju brojne štetne efekte. koji poseduju. koji se zatim senzornim neuronima prostiru do zadnjih rogova kičmene moždine. kao što su makrofage.Tema VI REHABILITACIJA BOLESNIKA SA MALIGNIM OBOLJENJIMA KANCERSKI BOL: ETIOPATOGENETSKI ASPEKT. neutrofili i T-limfociti. koji. a na neke od njih.2 Sivački-Žitnik S. nesteroidne antiinflamatorne i druge lekove. Transdukcija se odigrava u nociceptorima. Patogenetski aspekt Bol nastaje transdukcijom noksičnih draži u elektrohemijske signale. Često je i prvi simptom bolesti. 12 Otuda lekovi COX-2 inhibitori imaju svoje mesto u tretmanu kancera. EVALUACIJA I MENADŽMENT Mihajlović V. gde nastaje percepcija bola. Tumorske ćelije i inflamatorne ćelije u vezi s tumorom. 11. 14. Crna Gora 2 Institut za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju „Dr Simo Milošević” Igalo. interleukini 1 i 6. brojne transdukcione molekule za detekciju noksičnih draži. hemoterapija i hirurške intervencije. prostaglandine i endoteline. slobodnim završecima A-delta i C-vlakana. Pojedine tumorske ćelije i makrofage u vezi sa tumorom imaju visoki nivo COX-2 enzima i u znatnoj meri produkuju prostaglandine. Prostaglandini su proinflamatorni lipidi koji nastaju od arahidonske kiseline pod uticajem enzima ciklooskigenaze (COX).2 i Kojović J 3 1 Univerzitet Crne Gore – Fakultet primijenjene fizioterapije Igalo.9 U lečenju kancera koriste se razni modaliteti kao što su zračenje. može se uticati lekovima. Srbija dejanvuk@cg. transformišući faktor rasta.9 .10.4. i to ne samo za ublažavanje bola već i za redukciju rasta tumora. luče niz faktora koji direktno ekscitiraju ili senzitizuju nociceptore.

javlja se neočekivano. naročito kancer prostate. koja na kraju trigeriše ekspresiju C-fos proteina. traje različito – sekundima. dok hronični najčešće nastaju direktnim kancerskim efektom.Drugi farmakološki cilj u tretmanu kancerskog bola jeste peptid endotelin-1. neuropatski ili visceralni. Neki tumori.13 Endotelin je takođe involviran u angiogenezu i rast tumora. obično počinje podmuklo. Hronični traje duže od tri meseca. satima. kao i bola uopšte.9 Periferna senzitizacija se sastoji u sniženju praga aktivacije nociceptora. Kvalitet bola često ukazuje na njegovu prirodu. može biti akutni ili hronični.8. Procena intenziteta bola je od značaja za izbor terapije. kancerski bol može biti akutni i hronični. U odnosu na trajanje. breakthrough pain) posebna je vrsta kancerskog bola. Prema distribuciji. lancinirajući ili u vidu trnjenja. Fokalni se javlja u predelu lezije. u vidu grčeva i stezanja ili oštar. pulzirajući. 13 a kliničke studije ukazuju na to da je intenzitet bola u korelaciji sa nivoom endotelina u plazmi. One treba da se procenjuju ne samo iz aspekta terapije bola već i njegove patogeneze. imaju visoki nivo ovog peptida.2 Bolni sindromi3 Bolni sindromi u vezi sa kancerom mogu biti akutni i hronični. ishemijom ili proteolizom senzornih i simpatičkih vlakana. kompresijom. povećava se tokom progresije a smanjuje tokom regresije bolesti. Visceralni nociceptivni bol je najčešće difuzan. Akutni bolni sindromi obično su u vezi sa dijagnostičkim i terapijskim intervencijama. Neuropatski bol se opisuje kao gorući. Može biti praćen anksioznošću ili depresijom i vegetativnim simptomima. koji se javlja u vidu tranzitornih (epizodičnih) egzacerbacija perzistenog bola. Stimulus zavisni bol manifestuje se u vidu hiperalgezije i alodinije.10. Kancerski bol može biti nociceptivni somatski. multifokalni i generalizovani. u vidu pulziranja ili pritiska. koji se iz više aspekata može smatrati markerom centralne senzitizacije. Javlja se u dva modaliteta: kao stimulus zavisni i stimulus nezavisni bol. somatski. Karakteristike kancerskog bola3 Osnovne karakteristike kancerskog bola. 12 pa se njegovi antagonisti koriste u tretmanu ne samo kancerskog bola već i kancera.9 U nastajanju i održavanju hroničnog kancerskog bola sudeluje periferna i centralna senzitizacija. Kancerom izazvani neuropatski bol nastaje mehaničkim oštećenjem. a u izvesnoj meri može objasniti i način njegovog nastanka. nociceptivni visceralni i neuropatski. koji se projektuje iz udaljenih organa kao posledica konvergencije nociceptorskih somatskih i visceralnih vlakana u nivou zadnjih rogova. jesu: intenzitet. može biti tup. kancerski bol može biti fokalni. minutima. Mora se razlikovati od referisanog bola. distribucija i trajanje. Ovaj bol prvi su opisali Portenoy i Hagen15 i . Somatski nociceptivni bol je obično dobro lokalizovan i opisuje se kao oštar. pokreće se kaskadna reakcija. Probijajući bol (engl.2 Centralna senzitizacija se odigrava u zadnjim rogovima aktivacijom NMDA receptora pod uticajem glutamata. a indukovana je oslobađanjem supstancije P i peptida srodnog kalcitonin genu. kvalitet.

pri čemu najdonji podeok označava stanje bez bola a najgornji stanje sa neizdržljivim bolom. U tu svrhu upotrebljavaju se dve jednostavne skale: verbalna numerička i vizuelna analogna skala. opioidni injekcioni bol. brahijalna pleksopatija sa ranim početkom. mikcija.. Akutni bol u vezi sa radioterapijom: orofaringealni mukozitis. 2 – blagi bol. Najčešće je u pitanju somatski nociceptivni. akutni radijacioni enteritis i proktokolitis. Akutni bol u vezi sa hormonskom terapijom: hormonski indukovani bol kod metastaza kancera dojke. opioidna glavobolja. spinalni opioidni hiperalgezični sindrom. zatim neuropatski i visceralni nociceptivni bol. pozicija na 0 cm označava stanje bez bola a na 10 cm stanje sa najjačim mogućim bolom koji bolesnik može da zamisli. Egzacerbacije mogu biti izazvane voljnim radnjama. subakutna radijaciona mijelopatija.. Bol se meri uporedo sa temperaturom. Probadajući bol treba razlikovati od egazcerbacija perzistentnog bola usled neadekvatnog doziranja analgetika. . 5 – neizdržljivi bol. Akutni bol u vezi sa terapijskim intervencijama najčešće se ispoljava kao postoperativni bol. difuzni koštani bol. epiduralni injekcioni bol. defekacija. Obično počinju akutno i perzistiraju sve dok se ne primeni adekvatan tretman. Akutni bol u vezi sa vaskularnim poremećajima: akutni trombotički bol. akutni bol u vezi sa imunoterapijom: interferonom indukovani akutni bol. Akutni bolni sindromi3 Akutni bolni sindromi u vezi s kancerom najčešće nastaju usled dijagnostičkih i terapijskih intervencija. Hronični bolni sindromi3 Hronični bolni sindromi u vezi s kancerom nastaju direktnim kancerskim efektom. Akutni bol u vezi sa antikancerskom terapijom: akutni bol u vezi sa tehnikama infuzione hemoterapije i akutni bol u vezi sa hemoterapijskim toksicitetom (mukozitis. Akutni bol u vezi sa infekcijom: akutna herpetička neuralgija.Radi kontinuiteta preporučuje se da se meri i u kućnim uslovima. Akutni bol u vezi sa dijagnostičkim intervencijama najčešće se javlja kao glavobolja usled lumbalne punkcije. Verbalna numerička skala sadrži pet gradacija bola: 1 – nema bola. bol usled biopsije i mamografije. incidentni bol) ili nevolnjim aktivnostima. na kojoj bolesnik markira poziciju svoga bola. Akutni bol u vezi sa analgetičkim tehnikama: lokalni anestetički infiltracioni bol. kao što je pokret. 4 – jaki bol. kašalj (tzv. bolna periferna neuropatija. Akutni bol u vezi sa bisfosfonatima: koštani bol indukovan bisfosfonatima. a samo u 15% slučajeva posledica su kancerske terapije. 3 – umereni bol.nazvali su ga probijajućim jer „probija” regularnu medikaciju perzistentnog bola. steroidni pseudoreumatizam. U centrima za kancer kao sastavni deo temperaturne liste koristi se vertikalna skala sa 10 podeoka. Vizuelna analogna skala je linija dužine 10 cm. tako da se povezivanjem markiranih pozicija dobija dinamika bola tokom lečenja. Merenje kancerskog bola Kancerski bol se meri radi procene efekta analgetičke terapije i monitoringa bolesnika.).

brahijalna i lumbosakralna pleksopatija. adrenalni bolni sindrom. postoperativna mijalgija karličnog dna. Metastaze često zahvataju karlicu i kuk Mišićni bol u vidu grčeva kod bolesnika s kancerom potiče od neuralnih. Hronični postoperativni bolni sindromi nastaju prvenstveno usled oštećenja perifernih živaca i pleksusa i manifestuju se neuropatskim bolom. peritonealna karcinomatoza. Epiduralna kompresija kičmene moždine ili kaude ekvine je komplikacija metastaza u pršljenovima. maligni perinealni bol. fantomski bolni sindromi. zavisno od lokalizacije. hirurške i radijacione terapije. postoperativno smrznuto rame. plućni kancerski bol. Posthemoterapijski sindromi nastaju usled citotoksičnog dejstva lekova koji se koriste u lečenju kancera. hronična radijaciona mijelopatija. hronični radijacioni enteritis i . kao i neuralgiju glosofaringeusa i trigeminusa. ureteralna opstrukcija. mononeuropatije i periferne neuropatije usled infiltracije i kompresije nervnih struktura tumorskim tkvom ili kao posledica zračenja. bol nakon torakotomije. cervikalne. Neuropatski bol kod bolesnika s kancerom javlja se u okviru sindroma bolne radikulopatije. s bolom u leđima kao inicijalnim simptomom. Hronični postradijacioni bolni sindromi3 Ovi sindromi razvijaju se kao komplikacija zračenja nakon latencije od nekoliko meseci pa do jednu i po godinu. zatim u lumbosakralnim (20%) i cervikalnim (10%). središnji retroperitonealni sindrom. Hronični bol u vezi sa hormonalnom terapijom: ginekomastija usled antiandrogene terapije karcinoma prostate. Kancer pluća. mišićnih i biohemijskih poremećaja. i to u 2/3 slučajeva u torakalnim. Hronični bolni sindromi u vezi sa kancerskom terapijom3 Ovi sindromi nastaju kao kolateralni štetni efekti hemoterapije. Međutim. inflamacije i infiltracije bolno senzitivnih struktura u predelu glave i vrata. hronična intestinalna opstrukcija. Ovde spadaju: bolni sindrom nakon operacije dojke. Glavobolja i facijalni bol nastaju usled trakcije. ovarijalni kancerski bol. više od 25% bolesnika sa koštanim metastazama ne oseća bol. Rejnoov sindrom. U pitanju je najčešće hronična bolna periferna neuropatija. Glavobolju. Bolesnici sa multiplim koštanim metastazama obično osećaju bol samo na nekoliko mesta. dok metastaze u mišićima nisu uobičajene. dojke i prostate najčešće metastazira u kosti. postradikalni disekcioni cervikalni bol (nastaje nakon operacije živaca i mišića u predelu vrata). manifestuju se brojnim bolnim sindromima. mogu izazvati intracerebralni tumori i leptomenigealne metastaze. Sarkomi mogu da zahvate mišiće i da budu praćeni bolom. Visceralni bolni sindromi3 U ovu grupu ubrajaju se hepatični distenzioni sindrom. hormonske.Koštani bol kod bolesnika s kancerom obično nastaje usled metastaza . avaskularna nekroza glave femura ili humerusa. Koštane metastaze se najčešće lociraju u pršljenovima. Metastaze baze lobanje. ali i drugi tumori mogu biti komplikovani bolnim koštanim lezijama. brahijalne i lumbosakralne pleksopatije. U pitanju je najčešće brahijalna i lumbosakralna pleksopatija.

koje pomažu bolesniku da bolje shvati svoj bol i uzme učešće u njegovoj kontroli. Treća lestvica odnosi se na primenu morfina.6 i neuropatskog bola izazvanog kompresijom neoplastičnim tkivom. takođe i nesteroidni antiinflamatorni lekovi. po potrebi i adjuvatnih analgetika. . U kontroli kancerskog bola koriste se metode tradicionalne kineske medicine: akupunktura i program vežbi qi gong i tai chi. U menadžmentu kancerskog bola primenjuju se razne fizioterapijske tehnike kao što su transkutana električna nervna stimulacija (TENS). fizikalnih modaliteta i drugih analgetičkih tehnika uz antikancersku terapiju i neophodnu psihosociološku podršku. Najčešće se primenjuju relaksacija i vizualizacija. ne postoje objektivne randomizovane strudije koje bi potvrdile njihovu efikasnost u tretmanu kancerskog bola. U menadžmentu kancerskog bola koriste se kognitivno-bihejvioralne tehnike. osteoradionekroza.17 Kada je u pitanju akutni bol. nesteroidnih antiinflamatornih lekova i po potrebi adjuvantnih analgetika u kontroli blagog do umerenog bola. koje treba da budu profilisane tako deluju na sve dimenzije fizičkog i psihićkog stanja bolesnika sa kancerom i kancerskim bolom. koji podrazumeva usklađenu primenu raznih terapija. primenjuje se konvencionalni. Druga lestvica podrazumeva primenu kodeina. edukacija i psihoterapija. Svetska zdravstvena organizacija18 etablirala je tri lestvice (engl. bol usled limfedema. progredira iz dana u dan i zahteva individualan i dinamičan terapijski program: kombinovanu primenu regularnih i adjuvantnih analgetika. Takođe se koristi hipnoza. Njihova primena se zasniva uglavnom na empiriji. kortikosteroidi. U adjuvantne analgetike ubrajaju se psihotropni lekovi (anksiolitici i antidepresivi). terapijske vežbe. a kada je posredi hronični i neuropatski bol upotrebljava se akupunkturi sličan TENS ili TENS u salvama (engl. biofidbek. biofidbek. mišićni relaksansi. Menadžment kancerskog bola Kancerski bol je kompleksni bol sa izraženom afektivnom komponentom i multiplim fizičkim poremećajima. masaža. burst TENS). po potrebi i adjuvantnih analgetka. Nivo aktivnosti treba da bude doziran prema intezitetu bola i toleranciji bolesnika. perkutana električna nervna stimulacija (PENS). tramadola i nisku dozu morfina. bisfosfonati.proktitis. PENS je kombinovana primena električne stimulacije i akupunkture. Koristi se uglavnom u kontroli muskuloskeletnog bola izazvanog koštanim metastazama1. u terapiji jakog bola. perinealni bol u vidu pečenja. Menadžment kancerskog bola zahteva multidisciplinarni pristup. kognitivna distrakcija. radijacioni cistitit. Produžena fizička aktivnost stimuliše produkciju endogenih opioida i smanjuje bol i povoljno utiče na pridružene simptome: anksioznost i depresiju. u tretmanu umerenog do jakog bola. fentanila i drugih opioda. ladder) analgetičke medikacije. antikonvulzivi. kao i zavisnost od opioida. TENS je najšire primenjivana elektroanalgetička tehnika. Terapijske vežbe uklanjaju posledice smanjene aktivnosti zbog bola. U tretmanu probijajućeg bola efikasan je fentanil citrat. Prva lestvica obuhvata primenu paracetamola. koja može da smanji bol i anksioznost.

West CR. Radhika A. Lemoine MG. The management of symptoms in advanced cancer: experience in a hospital-based continuing care unit. Dorsey R. 110(4): 1259–1262. 42(3): 273–281. 93(5): 681–686. Cancer pain: causes. 13: 203–2013. 52(4). COX-2 inhibition. 13. Yang QY. Hoskin PJ. et al. Hagen NA. eds). 12. Molina MA. BJU International 2000. Current Medicinal Chemstry 2000. 2. Kovacic D et al. 14. 16. Boeglin WE. Sitja Arnau M. In: Wall and Melzack’s Textbook of Pain (Mc Mahon SB and Koltzenburg M. Shapell SB. Increased cyclooxygenase-2 (COX-2) expression and activity in a murine model of metastatic breast cancer. Leahy KM. 60(5): 1306–1311. Kundu N. The assessment of cancer pain. 9. Cancer pain: treatment overview. Reddy BS. Avellanosa A. Fuita T et al: Depth of invasion parallels increased cyclooxygenase-2 levels in patient in gastric carcinoma. Hanks GW.Litearatura: 1. Endotheling secreting tumors and the idea of the pseudoectopic hormone secretion in tumors. Kurbel S. Elsevier Churchill Livingstone 2006.M. Gastroenterology 1996. 10. Experience with transcutaneous electrical nerve stimulation for relief of intractable pain in cancer patients. . 91(10): 1876– 1881. Brookoff D. Masferrer JL. Journal of Medicine 1982. eds). apoptosis. Medical Hypothesis 1999. Alterations in lipoxygenase and cyclooxygenase-2 catalityc activity and mRNA expression in prostate carcinoma. eds). 6. 8. prevalence and characteristic. Cherny NJ. Dubois RN. Yoshinaga K. In: Wall and Melzack’s Textbook of Pain (McMahon SB and Koltzenburg M. Carducci MA. and chemoprevention by nonsteroidal anti-inflamantory drugs. Elsevier Churchill Livingstone 2006. Increased cyclooxygenase-level in carcinogen-indused rat colonic tumor. In: Wall and Melzack’s Textbook of Pain (McMahon SB and Koltzenburg M. OhmoR. 11. Breakthrough pain: definition. 7(11): 1131–1144. Simpson DI. International Journal of Cancer 2001. Nelson JB. Manning S. Kurbel B. 7. 81: 341–344. Neoplasia 2001. Elsevier Churchill Livingstone 2006. Increased cyclooxygenase-2 expression in human pancreatic carcinomas and cell lines: growth inhibition apoptosis and chemoprevention by non steroidal anti-inflammatory drugs. Current Medicinal Chemistry 2000. Journal of the Royal Society of Medicine 1988. Chronic Pain: a New Disease. consequences and therapeutic opportunities. Cancer Research 2000. Moore BC. 15. 4. 3(4): 287–3003. Hoskin PJ. 7(11): 1131–1144. Mantyh PW. The role endothelin-1 and endothelin receptor in prostate cancer. 3. 5. McGrow–Hill 2000. Koki AT: Antiangiogenic and antitumor activities cyclooxygenase-2 inhibitors. Cancer 2001. Portenoy RK. Pain 1990. 329–333. 85: 45–48.

Filshie J. sa najvećom stopom od 19 na milion u uzrastu od 15 godina. Amputacije su rađene sa ciljem da se spreči lokalno širenje tumora kao i stvaranje sekundarnih depozita. KC Novi Sad. KC Srbije. su zapazili porast u stopi preživljavanja u pacijenata lečenih hirurškom intervencijom sa i bez dodatne terapije.Parapid B3 1 Zavod za protetiku. 2Klinika za medicinsku rehabilitaciju. u ovim slučajevima.yu Koštani tumori spadaju u grupu retkih tumora. pokazuju značajno lošiju prognozu kada je tumor primarno lokalizovan u pelvisu.7 na milion stanovnika. Beograd. eds). 18. dobijaju još bolje rezultate korišćenjem radijacije. Bacci i sar. Zračenje je bilo prvi napredak u lečenju Ewingovog Sarkoma ali je postalo očigledno da ne kontroliše konzistentno lokalnu bolest i ima malo efekta na metastaze. Pritchard i sar. vezane za primarnu lokalizaciju tumora. Savremeni hirurški pristup u lečenju koštanih tumora se oslanja na metode spašavanja zahvaćenog ekstremiteta. Geneva. Incidenca je nešto veća kod muških adolescenata. Hanks G. Hemioterapija je pokazala bolje dejstvo na lokalni supstrat. World Health Organization. Srbija office@zop.8 do 33%. MacDonald N. Ovi tumori se leče hemioterapijom. Maligni koštani tumori imaju stopu incidence od 8. Devečerski G2. Cancer pain relief. Napretkom hemioterapije i hirurških metoda spašavanja ekstremiteta. radiološkom terapijom. adjuvantne hemioterapije i hirurgije. ali i na metastaze.co. Smatra se da sarkomi čine 1% od svih kancera. Najčešći i najopasniji tumori ove grupe su osteosarkom i Ewingov sarkom. . pa sve do tehničkih i funkcionalnih mogućnosti koje protetičko sredstvo pruža. Ukoliko je i amputacija ponuđena kao jedno od terapijskih rešenja. terapijski značaj amputacija je znatno smanjen ali je njihov broj i dalje značajan. pacijentu se moraju objasniti svi aspekti protetičke rehabilitacije. Amputacija ekstremiteta koja je. nekad bila najčešća hirurška intervencija. Beograd. Transcutaneous electrical nerve stimulation (TENS) and acupuncture. kombinovanom redio i hemioterapijom. 1996. Napredak su postigli Phillips i Higinbotham. Novim terapijama. Terapija koštanih tumora Raniji rezultati lečenja su bili razočaravajući. Oxford University Press 1993. petogodišnja stopa preživljavanja je povećana i kreće se od 13. World Health Organization. 3 Institut za kardiovaskularne bolesti. sa petogodišnjim preživljavanjem od približno 10%.17. Thompson J. Svi koštani kanceri beleže podjednak porast incidence u uzrastu od 5 do 10 godina i 11 do 15 godina. imunoterapijom i hirurški. danas se radi u manjem broju slučajeva. i postignutom stopom petogodišnjeg preživljavanja od 24%. PROTETIKA I ONKOLOŠKI BOLESNICI Teofilovski M1. Razlike u preživljavanju. In: Textbook of Pallative Medicine (Doyle D. od onih direktno vezanih za narušavanje psihofizičkog integriteta.

Amputacije su u 50% slučajeva urađene zbog primarnih koštanih tumora. tumori vodeći uzrok amputacije kod dece. Ovim tehnikama se postiže dobra funkcija restituisanog ekstremiteta. u 21% su uzrok bili tumori kože i u 5% slučajeva sekundarni depoziti. hemioterapijom i zračenjem su imali bolje stope preživljavanja. karlici ili sakrumu. Najviše primenjivane (85%) su tehnike spašavanja ekstremiteta ili resekcije koštanih tumora. veću stopu preživljavanja imali su pacijenti koji na prvom pregledu nisu imali metastaze od pacijenata sa metastazama. Pacijent mora dobro da razume prednosti i mane tehnike spašavanja ekstremiteta pre donošenja odluke. On se odnosi na tehnike spašavanja ekstremiteta i u krajnjem slučaju na amputaciju ekstremiteta. naročito kod manjeg uzrasta.Amputirani su imali primarnu lokalizaciju distalno na ekstremitetu ili veliku leziju na proksimalnom delu femura.4% su dezartikulacije kuka. Stopa preživljavanja u prvih 5 godina zavisi od uzrasta u kome se pojavio tumor i kreće se od 49% do 63%. u 24% zbog tumora mekih tkiva. naročito koštanih sarkoma visokog stepena. Malignitet kao jedan od razloga netraumatske amputacije ima dve specifičnosti: malu incidencu i nedostatak vitalne indikacije za pacijenta u datom trenutku. .Ebskov navodi da amputacije donjih ekstremiteta uzrokavane tumorima čine 1. Dvogodišnje stope preživljavanja u operisanih su bile 81%. 14. veličine tumora i mogućnosti njegovog recidiva.2% transtibijalne amputacije a ostalih 7% čine drugi nivoi. Carnegie navodi da su od svih primarnih oboljenja. a u onih bez kompletnog hirurškog tretmana. Osteosarkom je bio razlog u skoro 31% amputacija dok su benigni tumori bili zastupljeni u 12% slučajeva. Jain i Stewart navode da amputacije donjih ekstremiteta uzrokavane tumorima čine 1-2% svih amputacija. 52. na hemioterapiju dobro reaguju i pre i u postoperativnom periodu i za razliku od tumora sa manjom gradacijom dobro reaguju na zračenje. Kod osteosarkoma je stopa preživljavanja veća nego kod Ewingovog sarkoma.5-2. sa hemio i radioterapijom bio je 49%. Koja će od ovih metoda biti primenjena zavisi od tipa tumora. Zračenje tumora se sprovodi samo u slučajevima koji nisu pristupačni za hirurški tretman kao što su oni locirani na kičmi. Protokol postoperativne hemioterapije traje 6 do 12 meseci. određenim tehnikama kod dece se dopunjuje dužina i nastavlja dalji normalan rast ekstremiteta. Na godišnjem nivou. Petogodišnje stope preživljavanja su bile 74% za operisane i 24% za neoperisane.4% transfemoralne amputacije. Takođe. amputacije netraumatske etiologije uzrokovane dijabetom su zastupljene u 45-83% slučajeva. Hirurški tretman. Tumori visokog stepena se agresivno tretiraju hirurški.2% svih amputacija. ali je svima zajedničko gledište da je kancer kao uzrok amputacije procentualno najmanje zastupljen. Pristup je još složeniji kada je u pitanju amputacija. Wilkins navodi da pacijenti lečeni hirurškom intervencijom. stepena invazivnosti tumora. Imidžing testovi za otkrivanje koštanih kancera u koje spada i magnetna rezonanca. je zastupljen u skoro 95% slučajeva. U zavisnosti od istraživanja podaci variraju. Takođe. Od tog broja 26. Amputacija kao deo terapije koštanih tumora Ebskov navodi da od svih amputacija oko 5% čine traumatske. su značajno povećale mogućnost lociranja malignog supstrata.

Izrada definitivne proteze je oko tri meseca kasnije što je vreme predviđeno za formiranje protetički povoljnih funkciomorfoloških karakteristika amputacionog patrljka. Za rešavanje problema karakterističnih za transfemoralne amputacije. nije menjan stav da u slučaju amputacije treba obavezno sprovesti mere protetisanja pacijenta. Studije petnaestogodišnjeg praćenja pacijenata kojima je urađena transfemoralna amputacija u okviru terapije maligniteta koštanog tkiva donjih ekstremiteta pokazuju visok stepen preživljavanja u slučaju da je amputacija urađena u trenutku kada nije bilo evidentiranih metastatskih promena. Tada se donosi odluka o vrsti hirurške intervencije odnosno resekcije ili amputacije. a po zarastanju rane. Amputacija je indikovana i u slučajevima kada tumor zahvati meka tkiva i kožu kao i važne nerve i arterije. aplikacija privremenog ležišta se vrši na operacionom stolu odmah nakon amputacije. pružile su nove tehnologije i anatomske koncepcije izrade ležišta. amputacija je apsolutno indikovana. Rawley and Jain naglašavaju značaj spašavanja kolena kod amputacije na donjim ekstremitetima smatrajući ga veoma važnim za uspešnost rehabilitacije. uključujući tu i transparentna test ležišta. Adaptibilnosti prvog ležita kojom se supstituiše privrena proteza. Međutim. treba započeti sa bandažiranjem amputacionog patrljka elastičnim poveskama nakon koje se se može aplikovati privremena proteza. kod maligniteta. posle odstranjivanja osteosarkoma hirurškom resekcijom ostaje nefunkcionalan ekstremitet čiji je dalji rast i razvoj ozbiljno kompromitovan. Sa privremenom protezom se započinje vertikalizacija i rana funkcionalna rehabilitacija bez obzira na nivo amputacije. ovakav stav se dovodi u pitanje jer visina amputacione linije mora da garantuje potpuno odstranjenje koštanog tumora i postavlja se kao prioritetna nad funkcionalnom reziduom amputacionaog patrljka. Kada su donji ekstremiteti u pitanju. osim preživljavanja. specijalno osposobljeni fizioterapeuti. posle amputacije. Vertikalizacija amputirca i vežbe hoda sa protezom su posebna veština i sprovode ih za to. Sa fizikalnom i kineziterapijom se rano započinje iz funkcionalnih i psiholoških razloga. ulogu privremene proteze preuzima takozvana definitivna proteza sa prvim ležištem. ima slabiju propriocepciju i balans. savremena protetika je osim novih . Za razliku od osobe sa transtibijalnom amputacijom. pacijent nastavlja sa hemioterapijom narednih godinu dana. Amputacija je takođe najbolje rešenje za decu mlađu od pet godina. Rehabilitacioni principi protetisanja pacijenata sa amputacijom Aiteken navodi da bez obzira na promene terapijskih protokola koštanih tumora. osoba sa transfemoralnom amputacijom troši 89% procenata više energije za hod. u ovakvim slučajevima. na vreme urađena amputacija daje mogućnost jednako kvalitetnog života kao što je to slučaj kod pacijenata kojima je amputacija urađena zbog druge etiologije. Nakon hirurške intervencije. U 85% slučajeva postoji mogućnost spašavanja ekstremiteta hirurškom resekcijom kosti. U nekim klinikama. Samo kod velikih tumora koji slabije reaguju na hemioterapiju. U tom uzrastu.Savremeni terapijski pristup lečenju osteosarkoma podrazumeva tromesečnu preoperativnu hemioterapiju nakon koje se vidi da li se tumor lokalno promenio i regredirao ili je metastazirao. U poslednje vreme. U sklopu drugih terapija.

One su pokazale prednost prirodnim načinom kontrole. Generalno gledano. aplikuju se kozmetske i estetske proteze. Otuda je sve veći broj pacijenata koji efektivno koriste svoje proteze. Ruka je višefunkcijski motorni i senzorni organ i njen gubitak proteza nemože da nadoknadi ni približno kao što to može proteza za donje ekstremitete. Veliki je broj različitih terminalnih nastavaka kao što su mehaničke šake i hvataljke ali i usavršene elektronske šake sa velikom brzinom i rasponom hvata. Protetisanje pacijenata sa podlakatnom amputacijom danas se rutinski izvodi i daje ohrabrujuće rezultate primenom novih tipova ležišta.tipova ležišta kao što je uzdužno ovalno. reduciranim sistemom suspenzije i uprošćenim načinom upravljanja. Hod amputirca sa transfemoralnom amputacijom može pokazivati manje devijacije. Nakon izrade proteze sprovodi se obuka u njenom korišćenju kao asistivne ruke dok se na validnu ruku prebacuje dominantnost ukoliko ona to nije bila pre amputacije. To je glavni razlog čestog neprihvatanja proteze od strane pacijenta. elektronski kontrolisane kolene jedinice mogu pomoći amputircu da se vrati normalnom hodu. hospitalni tretman u specijalizovanoj rehabilitacionoj ustanovi je poželjan a za visoke nivoe amputacija i obavezan. Nakon izrade proteze sledi obuka u hodu čija je dužina proporcionalna visini amputacije ali i opštem zdravstvenom i funkcionalnom statusu pacijenta kao i njegovoj starosti. boljim konforom. visokofunkcionalne mehaničke. Visoke amputacije femura kao i desartikulacije u zglobu kuka se takođe protetišu ali je funkcionalni nivo najmanji zbog velikog utroška energije i slabe koordinacije. U slučaju visokih amputacija sa najvišim stepenom funkcionalnog deficita primenjuju se hibridni sistemi. bez oštećenja a sa najmanjim mogućim energetskim utroškom. U ovoj fazi protetičke rehabilitacije. hod ovakvog amputirca je normalan za posmatrača. iziskuje veću umešnost kao i veći utrošak energije ali ipak omogućava ograničeno bavljenje sportom. razvila niz rešenja kao što su modularni sistemi sa šok adapterima. može da hoda bez devijacija čak i da se bavi sportom. Pozitivni efekti posthirurške medicinske rehabilitacije Proteza može poboljšati i izgled i funkciju. hod sa protezom može i . odsustvom suspenzije i kablova. a u samonapajajućim konstrukcijama i značajnim poboljšanjem estetike. Sofisticarane hidraulične. Gledano sa strane. radnu protezu. i procesorski doziranom snagom hvata koji omogućava držanje predmeta bez ispadanja. Pacijenti sa amputacijom gornjih ekstremiteta iziskuju obimnu rehabilitaciju sa fizikalnom i okupacionom terapijom. hidraulične i elektronski kontrolisane kolene jedinice. Naročito pogodna za decu sa transradijalnim amputacijama i veoma popularna kod odraslih je mioelektrična podlakatna proteza. pokretne skočne zglobove i protetička stopala sa višestrukim artikulacijama. Pacijent sa transtibijalnom amputacijom i protezom. Kod velikih deficita koje je teško protetisati ili kod malih deficita za koje amputirac ne želi aktivnu. Skeletni sistem proteze obložen mekim elastičnim materjalima može da daje izgled normalnog ekstremiteta.

Ove paralize su najčešće reverzibilne. fantomski bol i stvaranje neurinoma. Iako je u tehničkom smislu mnogo jednostavnija od hirurških tehnika spašavanja ekstremiteta ona daje i neke komplikacije. Druge vrste tumora nakoštanog porekla. Vrlo brzo nakon operacije započenje se sa fizikalnom i kineziterapijom. fizikalnom terapijom ili manjom hirurškom intervencijom. Najčešći i najopasniji tumori ove grupe su osteosarkom i Ewingov sarkom. Kod dece je jače izražena tendencija stvaranja fleksione kontrakture u kolenu što se mora sprečiti svim raspoloživim sredstvima. Veći je rizik recidiva nego kod amputacije pa je odluka pacijenta u izboru hirurške tehnike direktno vezana za preživljavanje od osteosarkoma. u narednih šest nedelja se koristi delimični oslonac na ekstremitet. Druge. Infekcija stopira vađenje osteosintetskog materijala dok se nekroza rane javlja zbog obilnosti resekcije mekih tkiva ali se može minimizirati upotrebom mišićnih režnjeva. Komplikacije kod modularne onkološke protetičke artroplastike su mnogobrojne ali lakše za rešavanje. Ovi problemi se mogu rešavati medikamentnom terapijom. Ovo je od posebnog značaja kod dece koja posle operacije nastavljaju sa hemioterapijom jer su im snaga i motivacija znatno smanjeni. ređe komplikacije kao što su nekroza rane. posebno je važno svakodnevno hrabrenje i podsticanje. Paraliza nerva može nastati prilokom oslobađanja nerva zahvađenog kancernim tkivom. Najčešće. Amputacija narušava emotivni i fizički sklad pacijenta. destrukcijom mekih tkiva dovode do gubitka strukturalnog i funkcionalnog integriteta ekstremiteta. često zahtevaju reamputaciju. Tehnike spašavanja ekstremiteta mogu dati više postoperativnih komplikacija nego amputacija. Ako je plasirana bezcementna proteza. Zaključak Koštani tumori spadaju u grupu retkih tumora ali su kao uzročnici amputacija visoko zastupljeni. Amputacija nosi sa sobom specifične probleme kao što su fantomske senzacije. Posmatrajaći dužinu trajanja rehabilitacije. može se zaključiti da se pacijenti sa cementnim modularnim onkološkim protezama brže rehabilituju od pacijenata čiji je ekstremitet spašen drugim tehnikama kao i od amputiranih pacijenata. Tokom rehabilitacije kod dece. radiološkom . se amputacija završava u jednom hirurškom aktu i u daljem toku nema potreba za hirurškom reintervencijom za razliku od raznih tehnika hirurških resekcija koje često iziskuju korektivne reoperacije. Amputacije gornjih ekstremiteta daju slabiji funkcionalni nivo nego što je to slučaj kod donjih ekstremiteta. Posle operacije spašavanja ekstremiteta sa modularnim onkološkim protezama takođe je nophodna rehabilitacija. što neizbežno uzrokuje amputaciju. Amputirani pacijenti često imaju brži oporavak i postižu viši funkcionalni nivo sa protezom nego pacijenti kojima je spašen ekstremitet. pukne ili popusti u ležištu. Tumori se leče hemioterapijom. protruzija kosti ili preteran rast koštane residue kod dece.estetski i funkcionalno biti bolji od hoda sa spašenim ekstremitetom ali je energetski utrošak uvek veći. Moguće su mehaničke komplikacije od strane implanta koji može da se razlabavi. Ovo se može izbeći ako se ekstremitet koristi pažljivo. naročito kada su u pitanju visoke amputacije humerusa ili dezartikulacija u ramenu.

Picci P. Orthopedic Oncology. Ewing. 9.s sarcoma of bone. 4.56:1515. povratak vršnjacima ili poslu sa ekstremitetom smanjenog funkcionalnog nivoa ili bez ekstremiteta sa protezom. Pritchard DJ. Prog Clin Cancer.Cancer 2002. drastično mu smanjuje funkciju u socijalnom i profesionalnom okruženju. Ona. Bacci G. ali je za pacijenta teško prihvatljiva. Najkraće traje rehabilitacija pacijenata sa cementnom protezom.terapijom. Histologic Evaluation of Necrosis in Osteosarcoma Induced by Chemotherapy: Regional Mapping of Viable and Nonviable Tumor. Savremeni hirurški pristup u lečenju koštanih tumora se oslanja na metode spašavanja zahvaćenog ekstremiteta. Devečerski G. J Pediatr 1967. Nesbit ME. Wilkins MR.s sarcoma. Higinbotham NL. kao deo terapije. 1982. kod amputiraca može biti znatno veći. Campanacci M. pa sve do tehničkih i funkcionalnih mogućnosti koje protetičko sredstvo pruža. pacijentu se moraju objasniti svi aspekti protetičke rehabilitacije. Ukoliko je i amputacija ponuđena kao jedno od terapijskih rešenja. Amputacija ekstremiteta koja je. et al. The curability of Ewing. 1981. Cancer 1982. povećava mogućnost preživljavanja. Cancer 1986.58:2551-2555. The treatment of localized Ewing. Classification of Bone Sarcomas. 3. Pritchard JD. Burgert EO et al. Literatura: 1. Prognostic factors in children with Ewing. od onih direktno vezanih za narušavanje psihofizičkog integriteta.70:391-397. bez obzira na dužinu rehabilitacije. Konstantinović Lj. jer mu narušava telesni integritet. nekad bila najčešća hirurška intervencija. Parapid B. Natl Cancer Inst Monogr.s Sarcoma of Bone. Mujović N. postignut stepen funkcionalne osposobljenosti pacijenta može pokazivati raznolikost tako da u pojedenim slučajevima.s sarcoma: The experience at the Instituto Ortopedico Rizzoli in 163 cases treated with and without adjuvant chemiotherapy. Cancer. Current menagement of Ewing. Rosen G. Bacci G. Picci P. Spašavanje života je naravno primarna vodilja u terapiji maligniteta. Psihičke sekvele indukovane amputacijom su neizbežne pogotovu što se superponiraju na one već nastale saznanjem pacijenta da boluje od teške bolesti.Borghi A.s sarcoma. Unni KK. a najduža je kod amputiraca. 5. u ovim slučajevima. Sugical experience in the management of Ewing. 1981. Lower limb amputees over 65 years-activity of daily life (ADL) in our .s endothelioma of bone in children.8:267-282. Međutim. Natl Cancer Inst Monogr. 8. Campanacci M.77: 193-224. 7. Gehan EA. Njima moraju da budu predočeni svi benefiti ali i nedostaci raznih terapija. Witting J. 1985. Pacijent i njegova porodica donose odluku o načinu lečenja. Gitelis S. danas se radi u manjem broju slučajeva. 2. Omer Burgert O Jr. Teofilovski M.49:1561-1570. 6. ali za njim obavezno sledi socijalna reintegracija. Phillips RF.56:273-278.56:169-171. Matanović D. imunoterapijom i hirurški.

pp. Jain AS. Serbia and Montenegro 2005.213.97-107. In Ham R. Clin Orthop1990. Prosthetic fitting following amputation for bone tumor. 23. Ham R. ed Physical Medicine and Rehabilitation: The Complete Approach.39-42. In: Grabois M. 5th Mediterranean Congress of Physical and Rehabilitation Medicine. A Comparison of Function and Walking Efficiency in Patients With Aggressive Tumors at the Knee Treated by Above-the-Knee Amputation. 2000. Newelland M. 13.S. 2005. Nash S. Emmelot CH.549-582. Teofilovski M.72:1477. Final program and Abstracts:Antalya. Newijin SE. ed Physical Medicine and Rehabilitation: The Complete Approach. 1993.Turkey 2004:149. Gitelis S. The CAT-CAM socket and quadrilateral socket: a comparison of energy cost during ambulation. Chapman and Hall. Stump management after trans-tibial amputation: A systematic review.pp 243-268.16: 11-19. Colwell MO. 14.17: 95-101. Serbian Academy of sciences and Arts Belgrade. Miner L.56-73. In Newman J. Orthogeriatrics.experience. 19. Harris IE. Jensen JS. Leff AR. 2005. Stewart CU. or Knee Arthroplasty. Carnegie F. 15. and Jain A. Lower limb amputee survival. Gitelis S. editors.583-607. 3rd ed. Prosthetics and Orthotics International. Prosthetics and Orthotics International. Ogston SA. 16. 10. Lower extremity prosthesis and rehabilitation. Stewart CPU. Teofilovski M. 21. Knee Arthrodesis. 1990.10. Level Selection Techniques and Amputation. Burditt C. Edinburgh: Churchill Livingstone.R. Complications Associated with Limb Salvage for Extremity Sarcomas and Their Management. 12. Simon MA. Therapy for amputees. Piasecki P.28: 141-152.36:778-783. 24.280:242.13: 82-86. Upper extremity amputation and prosthetic rehabilitation. XVIII International Symposium on Morphological sciences: Abstract book.pp. In: Grabois M. Rowley D. Limb Amputation. Aiteken G. Jain AS. and Cotton L. Prosthetics and Orthotics International. 1-2. 1987. Van De Ven C. 25. Van der Linde H. Proceedings of 4th ISPO Central&Eastern European Conference: 2005. 18. 11. A preliminary report. Clinical field testing of trans-femoral prosthetic technologies: resin-wood and ICRC-polypropylene. 1991. Raab W. Spires MC. . 1989. Hofstad CJ. Spires MC. Trauma-related mayor lower limb amputations: an epidemiologic stdz. Upper limb amputation and congenital limb deficiency. 17. Spyropoulos P. 2004. Components of upper limb prostheses. Prosthetics and Orthotics International.29: 3-13. 1999.I. Tumour related lower limb amputation: a 23 year experience. Ebskov LB. 20. J Bone Joint Surg Am. In: Engstrom B.ICIB 3. Quill G. 22. The indications for hand prosthetic rehabilitation. Lower Limb Amputation Surgery. 1992. Gailey RS. and Cotton L. 1992. Lawrence D.(5). 2000. Morton T. J Trauma 1994. Prosthetics and Orthotics International.

28. 5. Jennings LC. 31. Patofiziologija O uzroku oticanja ruke nakon mastektomije i aksilarne disekcije raspravljalo je nekoliko autora. posebno u ranom postoperativnom periodu. Teofilovski M.zotovic@drenik. nedostatka informacija i kasne implementacije razumnog. The Use of the Expandable and Adjustable Prosthesis in the Treatment of Childhood Malignant Bone Tumors of the Extremities.22:121. Vasconez LO. Postmastektomni limfedem se uvek razmatra kao sekundarna forma limfedema. REHABILITACIJA BOLESNIKA SA LIMFEDEMOM RUKE NAKON RADIKALNE MASTEKTOMIJE Kanjuh Ž. et al. Mujović N. Edem može nastati zbog direktnog uticaja tumora na limfatike ili kao posledica antineoplastične . Bolesnici koju su imali postoperativnu zračnu terapiju imaju veću incidencu limfedema od onih koji nisu zračeni. 27.. Međutim. Većina bolesnika prijavljuje da ima neki stepen otoka nakon radikalne mastektomije. Abstracts book: Madrid. 30.57:499. Zotović” Beograd. Konstantinović Lj Klinika za rehabilitaciju „Dr M. 1994.76:178. narušenu funkciju ruke do kozmetskog defekta. Fix RJ. Morris HG.. Devečerski G.net Limfedem je definisan abnormalnom akumulacijom tkivnih proteina.413. Muscle Flap Coverage for the Lower Extremity. uključujći nelagodnost.26. Mankin HJ.324:86.18:545. kada je razlika obima od 2 cm između ekstremiteta neizbežna. Modular Uncemented Prosthetic Reconstruction after Resection of Tumours of the Distal Femur. Lewis MM. Lewis MM. Cancer1986. Osobe koje obolele od limfedema imaju značajne probleme. Rano prepoznavanje postmastektomnog limfedema može poštedeti bolesnika nepotrebnog zanemarivanja. Kenan S. Földi i saradnici izneli su mišljenje da „hronični postmastektomni otok ruke je uvek posledica bolesti limfnog sistema a nikad venskog sistema“. 15th European Congress of Physical and Rehabilitation Medicine and 44th Congreso Nacional de la Sociedad Espanola de Rahabolitacion y Medicina Fisica. Orthop Clin North Am 1991. 29. Incidenca Sveukupno saopštena incidenca postmastektomnog limfedema varira od niske. J Bone Joint Surg Br. Clin Plast Surg.5 % do visoke 80 %. Gebhardt MC. Long-Term Results of Allograft Replacement in the Management of Bone Tumors. Clin Orthop1996. 1991. saopštena je pojava limfedema i posle 30 godina od operacije. sveobuhvatnog tretmana. Limb Salvage in Pediatric Surgery: The Use of The Expandable Prosthesis. Srbija k. edemom i hroničnom inflamacijom unutar ekstremiteta. Capanna R. Spain 2006. Prosthetic rehabilitation of patients with transfemoral amputation due to periferal vascular desease. Campanacci D. Guzman-Stein G. et al.

Drugi stadijum karakteriše proteinima bogat edem i proliferacija vezivnog tkiva. otok je „testast“. Naposletku.2 godine. reverzibilan na elevaciju ruke. Resekcija tumora može da povredi limfne čvorove i sudove. Fizikalni nalaz postaje klinički detektibilan kada se poveća subkutani pritisak tečnosti. Volumetrijsko merenje imerzijom ruke u graduisani sud sa vodom. što dovodi do smanjenja obim pokreta u zglobovima zahvaćene regije.200 cm3 ili razlika obima > 2 cm su dovoljni kriterijumi za dijagnozu limfedema. vrlo retko. kako vreme odmiče. maligno alterisati u limfangiosarkom. Internationa Society of Lymphology opisuje tri stadijuma limfedema. truda i novca da bi se dobila signifikantna korist od terapije. Dijagnostika i procena U bolesnika sa razvijenim unilateralnim otokom ruke i prethodnom anamnezom hirurškog/radijacionog lečenja maligniteta dojke prepoznavanje limfedema ne predstavlja problem. Smatra se da razlika volumena preko 100 . Limfedem može prouzrokovati ograničenje obima pokreta i bol. Incidenca ove komplikacije se retko saopštava u populaciji bolesnika sa limfedemom. Zračna terapija može uzrokovati fibrozu okolnih struktura.3 godine. Ovo prouzrokuje . Hroničan i težak oblik limfedema može. dok sam otok stvara probleme u nalaženju adekvatne odeće i dovodi do kozmetskog naruženja što povećava emocionalni distres i socijalno funkcionisanje. slabost ili ukočenost zahvaćene ruke. matastaze u aksilarnim limfnim čvorovima mogu blokirati limfatike. a mediana preživljavanja je 1. U ovom stadijumu odgovor na terapiju je relativno dobar. Limfedematozno tkivo je veoma prijemčivo za infekciju i veoma male opekotine ili ubodne rane mogu se razviti u generalizovani Erisypelas. unapred definisanim tačkama. Komplikacije Komplikacije limfedema uključuju predispoziciju za infekcije. U ranoj fazi postaksilarne disekcije otok se karateriše „testastom“ konzistencijom. Sa povećanjem limfedema. funkcionalna oštećenja. zbog fibroziranja subkutanog tkiva. Predloženi su različiti sistemi merenja i klasifikacije postmastektomnog limfedema: merenje obima ekstremiteta centimetarskom trakom na različitim. smanjuje se sposobnost distenzije subkutanog tkiva. Smanjen obim pokreta i bol pak imaju reperkusiju na aktivnosti dnevnog života i radne aktivnosti. koji dalje dovodi do destrukcije i blokade limfatika. Akumulacija limfe u edematoznoj ruci stvara bogat medijum za porast bakterija. U prvom stadijumu. Smanjenje obima pokreta i povećan pritisak tečnosti u subkutanom tkivu može uzrokovati različite simptome: od nelagodnosti do bola. psihosocijalni distres i retko sekundarni malignitet. Međutim. narušavajući njihovu funkciju. jeste tradicionalan metod. u neselektovanih bolesnika rizik je manji od 1 %.terapije. otok postaje spongiozne konzistencije i otvrdnjava. jer je ekstracelularna tečnost relativno slobodna u distenzibilnom subkutanom prostoru. Svakako da terapija u ovom stadiju je manje efikasna i poboljšanja su manje izražena a potrebno je više vremena. razvija se fibroza. Prosečno vreme od mastektomije i pojave limfangiosarkoma je 10.

Primenjuje se pritisak vazduha na ekstremitet putem gotovih inflatibilnih rukava. Pneumatski limfodrenažeri stimulišu pražnjenje limfnog sistema potiskivanjem stagnantne tečnosti kroz limfatike. ciklusu otoka. Izotopska limfoscintigrafija se koristi za morfološko ispitivanje. Gradijent pritiska između svakog odeljka je aproksimativno 10 mmHg. kompjuterizovana tomografija. Elevacija ruke je često prva intervencija savetovana od strane onkologa. Rukav je podeljen u više odeljaka. što obezbedjuje „pumpajuće kretanje” duž limfatičnih sudova prema srcu. Optoelektronska volumetrija omogućava dobijanje preciznih mera i detekciju minimalnih promena volumena ali je klinička relevantnost još uvek nejasna u ovom momentu. opekotine i sl) koje mogu dovesti do egzacerbacije otoka. NMR. pomaže „razbijanje“ fibrotičnog tkiva i omekšava ekstremitet. Kompresivna bandaža povećava intersticijumski pritisak i optimalizuje se balans tečnosti u funkcionalnoj kapilarnoj jedinici. ove procedure imaju ograničenu vrednost u proceni ishoda lečenja limfedema. intersticijumu /limfnom kapilaru. . u kombinaciji sa pokretom ima mikromasažni efekat koji podstiče limfni transport. venskih i arterijskih ulcera i u preveniji tromboze dubokih vena. sa većim pritiskom u distalnim odeljcima. Između ova dva ekstrema nalaze se kombinacije konzervativnih tretmana. Za limfedem ruke preporučuje se elastični rukav pritiska 30-60 mmHg. Međutim. Postavljen limfodrenažer se kalibriše za postizanje gradijenta vremena i pritiska. sprečava se reakumulacija limfe. ultrazvučna dijagnostika. CT i UZ objektivizuje strukturalne promene u limfedemu. Redovna elevacija obolelog ekstremiteta smanjuje količinu stvorene limfe (smanjenjem kapilarne filtracije) i smanjuje tkivno naprezanje (hidrostatski pritisak tkivne tečnosti). Elastični rukav redukuje količinu ekscesa fluida u zahvaćenoj ruci smanjenjem intersticijalnog hidrostatskog pritiska. smanjenjem tendencije istezanja kože. MRI. Takođe. hirurga i/ili fizijatara. Rukav je takođe protektivna mera akcidentalnih kožnih trauma (abrazije. optoeletronska volumetrija. Metode limfatične vizuelizacije se mogu grubo klasifikovati kao anatomska i funkcionalna ispitivanja i najčešča su: limfoscintigrafija. Za bandažiranje elastičnim zavojima se koriste višeslojni kratko-elastični bandažni zavoji i sunđerasti jastučići. za objektivo merenje periferne limfatičke funkcije i radi praćenja efekata terapije. Pod kompresivnom bandažom zabeleženo je povećanje temperature kože do 50 C što ubrzava limfangiomotoriku. venske staze. koji se sekvencijalno pumpaju vazduhom.stvrdnjavanje ekstremiteta a elevacija ne dovodi do redukcije otoka. Pneumatska kompresija Pneumatska kompresija je jedan od najčeće korišćenih fizikalnih modaliteta u lečenju akutnih i hroničnih limfedema ruku i nogu. kompresivna bandaža. Vrlo je važno i to što rukav štiti ruku od intrinsic povrede u tzv. Mere rehabilitacije Tretmani u lečenju variraju od nečinjenja do primene agresivnih hirurških procedura. Treći stadijum je limfostatička elefantijaza.

Pokreti su uvek tačno određeni. pritisak. Tretman limfedema ruke se razvija kao multimodalna terapija nazvana kompleksna dekongestivna fizioterapija. Time se postiže maksimalan efekat na istezanje kože sa minimalno primenjenim pritiskom. propisuju se kao deo multidisciplinarnog terapijskog pristupa. smanjenje funkcije i depresije. Multimodalna rehabilitaciona terapija. Terapeut koristi pokrete ruke kojima se postiže blaga akcija pumpanja na kožu. kružni i imaju svoj redosled. Opisani su brojni fiziološki efekti manuelne limfne drenaže: povećava se učestalost kontrakcija limfatika. što je važan princip u lečenju limfedema. uključujući i psihosocijalni distres nastavlja se i kada bolesnik nastavlja lečenje u kućnim uslovima. centripetalnu masažu odnosno MLD.Ne postoji standardni protokol za korišćenje limfodrenažera što vodi širokoj primeni bez ili sa malo medicinskog nadzora. Vodder-ova tehnika manuelne limfne drenaže je specijalna tehnika u tretmanu limfedema. Tehnike masaže Tradicionalne tehnike masaže. zbog narušene limfatične funkcije. Hirurško lečenje Hirurški pristupi se mogu podeliti na fiziološke i reduktivne. kineziterapiju i pneumatsku kompresiju čini osnovu programa za bolesnike sa limfedemom. dekongestivnu fazu koja se sporovodi 4-5 nedelja koju nastavlja faza optimalizacije i održavanja postignute dekongestije. koja uključuje elastičnu kompresiju. kratko-elastičnu višeslojnu bandažu (nastavlja je plasiranje elastičnih delova odeće kada je edem redukovan) i terapijsko vežbanje odnosno kineziterapiju sa plasiranom bandažom ili odećom. . Ovaj pristup kombinuje četiri komponente: negu kože i adneksa kože. smanjuje se mikrolimfatična hipertenzija i poboljšava se kolateralna limfna drenaža između limfnih teritorija na koži. Bolesnici oboleli od limfedema su skloni fizičkim i psihološkim sekvelama uključujući bol. Reduktivnim operacijama se uklanja eksces tkiva i edema radi smanjenja obima ekstremiteta na funkcionalno prihvatljivu veličinu. manuelnu limfnu drenažu. Povećana drenaža omogućava preusmeravanje tečnosti iz edematozne regije kroz funkcionalne limfne čvorove u nezahvaćenoj regiji. Tipičan program sadrži dve faze: intenzvnu. Medikamentozna terapija U lečenju limfedema i pridruženih infekcija koristi se nekoliko vrata lekova. smer i ritam. Fiziološke operacije imaju za cilj uspostavljenje limfnog toka rekonstrukcijom limfnih puteva. Antibiotici. se propisuju u slučaju pojave cellulitis-a ili lymphangitis-a. Opservacija eventualne infekcije i drugih komplikacija. uključujući centripetalnu samomasažu. Kao rezultat toga poboljšava se limfni tok bez povećanja kapilarne filtracije. povećava se reapsorbcija proteina u limfatike. u većoj dozi. Zaključak Stečeni limfedem je relativno česta komplikacija hirurškog lečenja dojke. Benzopironi (alfa benzopiron). flavonoidi koji stimulišu makrofangu proteolitičku aktivnost kao i ukupan broj makrofaga u zahvaćenoj ruci. Hirurško lečenje se primenjuje u slučajevima kada je konzervatino lečenje neefikasno.

nastavlja se sa programom preventivne rehabilitacije. Institut za onkologiju Vojvodine. Ukoliko se razvije kontraktura u ramenom zglobu. Cilj. Efekti kompleksne dekongestivne fizikalne terapije u kontroli i lečenju limfedema ruke posle hirurškog lečenja karcinoma dojke. 2. Clinical practice guidelines for the care and treatment of breast cancer: 11. Sremska Kamenica. Limfedem ruke posle lečenja raka dojke.Petrović S. restitutivnom. dijagnostika i terapija. 8.S.. Incidence of breast carcinoma-related lymphedema. Lymphoedema: klinika. Beograd 1993. DePompolo RW. 1986. Kanjuh. itd. 77 (Suppl 3): 74–80. Hemun S. Harris SR. Kordić V. Tomić S.110:288 –295 P ONKOLOŠKA REHABILITACIJA KOD MALIGNIH TUMORA DOJKE U INSTITUTU ZA ONKOLOGIJU VOJVODINE Popović . Lymphedema. metastaze ili patološke frakture u kostima GE ili SLER praćen paralizom brahijalnog pleksusa zahteva primenu PALIJATIVNE onkološke rehabilitacije. Način rada. Magistarska teza. Drugog postoperativnog dana kod operisanih od MN dojke sprovodi se PREVENTIVNA rehabiliatcija u cilju održavanja obima pokreta u ramenom zglobu i aktiviranja "mišićne pumpe". Medicinski fakultet u Beogradu. 19-51. Cancer 1998. Kalezić V.RESTITUTIVNA ili SUPORTIVNA onkološka rehabilitacija. Srbija nedeljkovic@neobee. Naučna KMD.Literatura: 1. Petrek JA. 9. Guyton CA: Medicinska fiziologija. 2001. Heelan MC. Babić M Zavod za rehabilitaciju. 84-91. Beograd-Zagreb.net Uvod. i Ž.Radak Đ. Bojić M i Lačković V. niti progresija osnovne bolesti. Ukoliko se u kasnijem periodu (kontinuirano praćenje pacijenata od strane fizijatra) ne razviju funkcionalne komplikacije. Nedeljković M. Medicinska knjiga. . Brennan MJ. International Society of Lymphology Executive Committee. Beograd 2005. Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu 2005. Arch Phys Med Rehabil 1996. Lymphedema. Prikaz onkološke rehabilitacije koji se sprovodi u Institutu za onkologiju Vojvodine kod pacijenata sa malignom neoplazmom dojke. Focused review: postmastectomy lymphedema. Lymphology 36 (2003). 7-30. The Diagnosis and Treatment of Peripheral Lymphedema. Am J Med. Goldner B. 7. 3. Kanjuh Ž. CMAJ 2001 Jan 23. 4.Granić M. Progresija bolesti. 83 (Suppl 12): 2776–81. suportivnom i palijativnom onkološkom rehabilitacijom. sprovodi se tretman RESTITUTIVNA ili SUPORTIVNA onkološka rehabilitacija. 5. Razvijanjem SLER (sekundarni limfedem ruke) sprovodi se kompleks dekongestivne fizikalne terapije . oštećenje brahijalnog pleksusa.164(2):191-9. 6. Rockson G. Zavod za rehabilitaciju Instituta za onkologiju Vojvodine je jedina institucija u zemlji koja se bavi rehabilitacijom onkoloških pacijenata na sva 4 nivoa: preventivnom. Garden FJ.

Prva faza počinje prvi dan nakon operativnog zahvata i traje dok se ne izvadi dren.com Nakon operativnog liječenja karcinoma dojke. Institut za onkologiju Vojvodine. krut.Treća faza počinje kada se izvade konci a četrvrta faza uključuje svakodnevno vježbanje tokom cijelog života. Muftić M. Dugoročno gledano smanjenje obima pokreta operirane strane uzrokuje i promjenu posture.ba.Zaključak. bi morao da bude sastavni deo tretmana maligne neoplazme dojke.ba. zauzima viši položaj. BiH Poliklinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju Tuzla. radioterapeuta i fizijatra. Zaključak: Cilj redovnog vježbanja je postići potpuni obim pokretljivosti ramena na operiranoj strani. Onkološka rehabilitacija kod malignih neoplazmi dojke. također doprinosi ograničenosti obima pokreta ramena na operiranoj strani. Tanović Dž. usljed promjena na mišićnom i vezivnom tkivu zračenog područja uzrokovanog fibrozom. onkološka rehabilitacija P KINEZITERAPIJA NAKON OPERATIVNOG LIJEČENJA KARCINOMA DOJKE Sarić S. Svaka od četiri faze sadrži detaljan program vježbi kreiran za tačno navedeni period. povišenog tonusa. potrebno je početi sa kineziterapijom još u bolničkom krevetu. usljed čega se javljaju bolovi u cervikalnom segmentu praćeni glavoboljom. general@zenezazene. Nakon provedene radioterapije. Usljed bolnosti operiranog područja i straha od eventualnog daljnjeg pogoršanja. kao i bolovi u grudnom i donjem dijelu leđa. većina pacijentkinja / pacijenta “ štedi “ rame i ruku na operiranoj strani što vodi daljnjem pogoršanju stanja. kontinuirano praćenje pacijenata od strane fizijatra i timski rad interniste. a pripadajuća muskulatura je bolna. Smanjenje obima pokreta ramena je utoliko veće ukoliko je i dio grudne muskulature u toku operativnog zahvata morao biti odstranjen. hirurga. Trmnić S Javna Ustanova Dom Zdravlja Kantona Sarajevo. becirovic-tz@hotmail. Ključne reči: Zavod za rehabilitaciju. imobilizirano rame. Bećirović E. nivo opšte fizičke kondicije podići na veći stepen u postoperativnom periodu. gubi se elastičnost tkiva što može uticati na daljnje smanjenje obima pokreta pripadajućeg područja. kao i nakon postoperativnog perioda. što uzrokuje još veću bolnost cijele regije i posljedično smanjenje obima pokreta ramena. bilo radikalnog bilo poštednog operativnog zahvata. Da bi se sve navedeno izbjeglo. Ukoliko postoperativni ožiljak u toku zarastanja postane neelastičan. smanjiti bolnost operiranog područja. BiH renewls@bih. sa ciljem što kvalitetnijeg života ovih pacijenata.net. Druga faza počinje kada hirurg izvadi dren. Vježbe se provode u četiri faze. javlja se ograničenost obima pokreta ramena na operiranoj strani. koji uključuje i odstranjenje dijela pazušnih limfnih čvorova iste strane. Rame koje se štedi. te nastaviti provoditi preporučeni program vježbi nakon izlaska iz bolnice. povećati nivo samopouzdanja i .

II stadijum: razlika 3.vjere u vlastite snage. Srbija zkanjuh@ptt.9 %) dijagnostikovan je SLER. Hemun S.Petrović S. do decembra 2003. Vreme od operacije do pojave SLER prosečno je bilo 13. godine. Konstantinović Lj.net Uvod. rehabilitacija.5 %).5 cm. Studija obuhvata pacijente operisane u Institutu za onkologiju Vojvodine u periodu od januara 2000. Ključne reči: sekundarni limfedem ruke. Stadijum I je prisutan kod 160 pacijenata (80. Institut za onkologiju Vojvodine. kineziterapija. . P SEKUNDARNI LIMFEDEM RUKE I MALIGNE NEOPLAZME DOJKEnaša iskustva Nedeljković M. Sve navedeno garantuje kvalitetan život. Perišić D Klinika za rehabilitaciju "Dr M. pun aktivnosti i nakon operativnog liječenja karcinoma dojke. stadijum II kod 29 (15. kod 196 (12. Popović . Prikaz dijagnostikovanih SLER kod pacijenata operisanih od maligne neoplazme dojke u Institutu za onkologiju Vojvodine. Primena preventivne onkološke rehabilitacije u bolničkim i kasnije kućnim uslovima i edukacija pacijenata o riziko faktorima značajno doprinosi redukovanju broja SLER.5 godina. Ova postterapijska sekvela daje rezidualni funkcionalni deficit koji vodi ka onesposobljenosti i pogoršavaju kvalitet života. a kontinuirano praćenje pacijenata od strane fizijatra dijagnostici ranih stadijuma SLER.yu Uvod i cilj: limfedem ruke je relativno česta komplikacija posle hirurškog lečenja karcinoma dojke. Srbija nedeljkovic@neobee. Jović S. prosečne starosti 53. Tomić S.9 meseci.9 %) pacijenata. Babić M Zavod za rehabilitaciju. Materijal i metode. Beograd. Sremska Kamenica. Tokom praćenja pacijenata u periodu od najmanje 2 godine. preventivna onkološka rehabilitacija P UTICAJ FIZIOREHABILITACIONOG LEČENJA NA KVALITET ŽIVOTA BOLESNICA SA POSTMASTEKTOMNIM LIMFEDEMOM Kanjuh Z.6 %) i stadijum III kod 7 (3. Cilj. SLER je klasifikovan u 3 stadijuma: I stadijum: razlika obima do 3 cm.2003.1 . Zotović". godina operisano je 1526 pacijenata od maligne neopazme dojke (prosečno godišnje 381 pacijent)..1 cm i više. Rezultati: U periodu 2000. Kriterijum za postavljanje dijagnoze SLER je razlika obima od 2 cm na najmanje jednom od 6 merenih simetričnih nivoa na gornjim ekstremitetima. Ključne riječi: karcinom dojke. Svi pacijenti su bili uključeni u program preventivne rehabilitacije i kontrolisani su od strane fizijatra najmanje 2 godine. Sekundarni limfedem ruke (SLER) je najčešća komplikacija terapije maligne neoplazme dojke koja se može prevenirati. Kordić V. Zaključak. III stadijum: razlika 5.

Postoperativno nije bilo mehaničkih komplikacija. Minimalno invazivna hirurška intervencija može biti od vitalnog značaja za ovakve pacijente.05) uz signifikantan porast vrednosti u obe grupe posle tretmana (p < 0. Dimenzije kvaliteta života. kvalitet života. Preduzimanje fiziorehabilitacionih postupaka uz zauzimanje aktivnog stava u kontroli i lečenju limfedema sigurnijm u sebe i socijalno adekvatnijim. karcinom pluća. te ukupnog skora kvaliteta života u obe grupe bolesnica statistički su značajno porasle 3 meseca posle tretmana (p < 0. Prva grupa je lečena kompleksnom dekongestivnom fizikalnom terapijom. teškoće zbog narušenog fizičkog zdravlja. percepcija fizičkog i emocionalnog zdravlja. bez metastatske bolesti. Svi prelomi su fiksirani dinamičkim unutrašnjim fiksatorom po Mitkoviću. Dvofaktorskom analizom varijanse za subskor emocionalnog i fizičkog zdravlja. Ristić T2 1 Ortopedsko . Druga grupa je lečena intermitentnom vakuum-kompresionom terapijom uz nošenje elastičnog rukava te kineziterapijom. sa hroničnim limfedemom ruke nakon lečenog karcinoma dojke.Metode: Kliničkim istraživanjem obuhvaćena je 61 bolеsnica.05). Najveću diskriminativnost pokazao je skor emocionalnog zdravlja. Obavaljenje umerenih fizičkih aktivnosti. Radenković M1. u remisiji. kompleksna dekongestivna fizioterapija. suočavamo se sa prelomom femura koji značajno pogoršava i onako često teško stanje pacijenata. 9 žena i 4 muškaraca. Trenutno zdravlje je ograničavajući faktor za tipične dnevne aktivnosti. Metode Operativno je lečeno 13 pacijenata sa patološkim prelomima dijafize femura koji su nastali kao posledica koštanih metastaza. Srbija sasa65@bankerinter.traumatološka Klinika Niš 2 Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju KC Niš. P HIRURŠKO LEČENJE PATOLOŠKIH PRELOMA DIJAFIZE FEMURA KOJI SU NASTALI KAO POSLEDICA KOŠTANIH METASTAZA Milenković S1. Postoperativna infekcija se pojavila kod jednog .05). prosečne starosti 57.. Rezultati i zaključak: prosečne vrednosti subskora telesnog i emocionalnog zdravlja. Bolesnice su podeljene metodom slučajnog izbora u dve grupe.001) ali bez statistički značajne razlike između grupa ispitivanih pacijentkinja. sličnih opštih karakteristika. te ukupni skor kvaliteta života po faktoru grupe tretmana nije dobijena statistički značajna razlika (p > 0. Rezultati Operisano je 13 patoloških preloma dijafize femura. vakuum-kompresiona terapija. Pored teške osnovne bolesti kao što je karcinom dojke.07 godina (od 44 do 71). bol. merene su upitnikom Short Form – 12 (SF – 12) Health Survey.net Uvod Patološki prelomi dijafize femura nastaju najčešće kao posledica metastaza karcinoma dojke. i bez značajne interakcije (p > 0. prostate i dr.15 %) pacijentkinja. mentalni status i vitalnost bitno narušavaju fizičko funkcionisanje u obe grupe ispitanika. Patološki prelom dijafize femura zbog metastaza karcinoma dojke je nastao kod 6 (46. Ključne reči: postmastektomni limfedem.

HLL može da uspori program ukoliko se pojave komplikacije i zato se program obavlja po I stepenu prioriteta. Grujičić B. su prošli opšti program pretprotetičke pripreme i po preskripciji su dobili natkolene proteze sa ukočenim kolenim jedinicama i pelvičnim suspenzijama. Svi operisani pacijenti su bili aktivirani i mobilisani za hod sa štakama. Marković M. Popović . Srbija nedeljkovic@neobee.. Metode: Posmatrani su pacijenti hospitalizovani u Zavodu za protetiku u 2006. godini uz deskriptivnu statistiku. Lečenje se ne sprovodi dok ne nastupi anemija i trombocitopenija.B. ustajanje i hod.co. Vidaković .Maksimović B Zavod za protetiku. Hod je bio limitiran slabijom mišićnom snagom i bržim zamaranjem bez prisutne anemije i trombocitopenije. P HRONIČNA LIMFOCITNA LEUKEMIJA I PROTETISANJE Gavrilović B. Prošli su školu hoda i koriste proteze na kraćim relacijama uz pomoć obe štake. Operisanim pacijentima je kroz fizikalnu medicinu i rehabilitaciju omogućena normalna nega. Cilj: Da prikažemo da prisustvo HLL kod pacijenata kod kojih je osnovni uzrok amputacije Dijabet. P ALGORITAM FIZIKALNOG TRETMANA I REHABILITACIJE PACIJENATA SA PRIMARNIM I SEKUNDARNIM TUMORIMA CNS-a Nedeljković M. Bol je značajno smanjena kod svih operisanih. Rezultati: I pacijent N.K.Petrović S Zavod za rehabilitaciju Instituta za onkologiju Vojvodine. . Sremska Kamenica. Srbija office@zop. Dinamički unutrašnji fiksator po Mitkoviću omogućava brzu i minimalno invazivnu aplikaciju i fiksaciju patoloških preloma.net Uvod U sklopu kompleksnog lečenja pacijenata sa primarnim i sekundarnim tumorima CNS-a u Zavodu za rehabilitaciju Instituta za onkologiju Vojvodine u Sremskoj Kamenici sprovodi se ambulantni i stacionarni rehabilitacioni tretman ovih pacijenata. kao i značajno smanjenje bola. Beograd.yu Uvod: Hronična limfocitna leukemija obično počinje kao asimptomatska limfocitoza kod starijih od 60 godina. Zaključak: Nema specifičnosti u protetičkoj rehabilitaciji pacijenata sa HLL jer je program limitiran opštim i lokalnim promenama izazvanim šećernom bolešću i vaskularnim problemima.operisanog pacijenta. Zaključak: Opšte stanje pacijenata koji imaju patološki prelom dijafize femura izazvan metastatskim tumorom može biti veoma teško.mell i vaskularna insuficijencija može da uspori protetičku rehabilitaciju. i pacijentkinja B.

Zaključak Izrada multidisciplinarno dorađenog algoritma tretmana pacijenata sa primarnim i sekundarnim tumorima CNS-a u čijem sklopu će postojati i fizikalni tretman i rehabilitacija. Zavod za rehabilitaciju. predstavlja imperativ koji je potrebno sprovesti u praksu u što skorijem vremenu.Cilj Izrada algoritma fizikalnog tretmana i rehabilitacije koji će omogućiti kvalitetniji život pacijenata sa primarnim i sekundarnim tumorima CNS-a. onkološka rehabilitacija. Institut za onkologiju Vojvodine . Način rada U sklopu timskog rada sa specijalnostima koje su uključene u lečenje primarnih i sekundarnih tumora CNS-a u Zavodu za rehabilitaciju Instituta za onkologiju Vojvodine u Sremskoj Kamenici sprovodi se fizikalni tretman i rehabilitacija po algoritmu koji smanjuje ili eliminiše neželjene efekte i doprinosi povećavanju kvaliteta života ovih pacijenata. Ključne reči: Tumori CNS-a.

nakon dvije godine istraživanja. Ove instrukcije u ustanovama rehabilitacije obezbjeđuju bogatu bazu podataka korisnih za evaluaciju i praćenje bolesnika. Poduzeta su detaljna naučna istraživanja da bi IFC bio primjenljiv na sve kulture. IFC je prihvaćen od 191 zemlje kao međunarodni standard koji opisuje i mjeri zdravlje i onesposobljenost. ograničavaju aktivnosti i spriječavaju učešće. Predugo su mnogi ekonomisti ulaganje u zdravlje smatrali dodatnim troškom koji zemlje u razvoju mogu podnijeti tek kada dostignu veći ekonomski nivo. povrede i poremećaji oštećuju funkciju i strukturu tijela. On predstavlja rezultat sedmogodišnjih napora u kome je aktivno učestvovalo 65 zemalja. Crna Gora milano@cg. Sredinom 2001. je dokazala da investiranje u zdravlje ima direktni uticaj na ekonomski razvoj. izbor terapeutskih intervencija i naučna istraživanja. Pogledi se o tome definitivno mijenjaju. Širom svijeta je u toku istraživanje zdravlja da se pomoću IFC dobiju podaci o zdravlju naroda. Samo zdravi narod uz potporu . starosne grupe. ONESPOSOBLJENOSTI I ZDRAVLJA Obradović M Institut za fizikalnu medicinu.yu IFC je nova međunarodna publikacija Svjetske zdravstvene organizacije (SZO) koja klasifikuje funkcionisanje. IFC sadrži standardizovane instrukcije koje opisuju kako bolesti. rehhabilitaciju i reumatologiju. koju je sačinjavalo nekoliko stotina vodećih naučnika u svijetu. Ovaj posljedni set informacija je veoma važan za fizijatriju. godine. IFC takođe uključuje specifične informacije o faktorima okoline koji utiču na onesposobljenost otežavajući ili facilitirajući ukupno funkcionisanje osobe. IFC je komplementaran Međunarodnoj statističkoj klasifikaciji bolesti i pridruženih stanja (ICD-10) pa oni zajedno čine porodicu međunarodnih klasifikacija SZO. Igalo.Tema VII PRIMENA FUNKCIONALNIH TESTOVA U REHABILITACIJI MEĐUNARODNA KLASIFIKACIJA FUNKCINISANJA. Danas se ovo smatra greškom jer je zdravi narod preduslov ekonomskog rasta jednako koliko i njegov rezultat. Komisija za makroekonomiju i zdravlje. Tako je napravljena kovanica – zdravlje na prvom mjestu. Posljednjih godina je u svijetu prisutna značajna debata o ulozi zdravlja u razvoju društva. zdravlje i onesposobljenost prema modernim idejama zdravlja i onesposobljenosti. On omogućava fokusiranje na transfer vještina koje se stiču u klasičnim rehabilitacionim ustanovama na setinge u lokalnoj zajednici. oba pola i dao pouzdane i poredljive podatke o ishodima zdravlja pojedinaca i grupa.

On ne stavlja zdravlje i onesposobljenost u uski biomedicnski ili društveni model kao prethodne klasifikacije nego identifikuje sve njihove majorne dimenzije kroz jedan integrisani bio-psiho-društveni model. Aktivnost znači izvršavanje zadatka ili akcije od strane pojedinca. Facilitatori pojačavaju funkciju dok barijere povećavaju ograničenja. Ovaj model snažno zagovara integraciju sa okolinom u kojoj osoba sa onesposobljenošću djeluje. Zdravlje takođe znači ukupno ljudsko funkcionisanje. pojam onesposobljenost (disability) se koristi kao zbirni izraz za oštećenje. IFC ne ograničava onesposobljenost na mali segment društva sa određenim oštećenjem tijela već zagovara „univerzalni model“ koji uvodi funkcionisanje u ukupno ljudsko životno iskustvo. Novi termini imaju za cilj da prošire opseg klasifikacije. Ograničenje aktivnosti zamjenjuje raniji termin nesposobnost. IFC ima dva dijela Prvi dio klasifikuje funkcionisanje i onesposobljenost. Poboljšavanje zdravlje pojedinca i društva u cijelini nije samo pitanje smanjenja prerane smrti zbog bolesti i povreda. Osnovni principi IFC IFC obezbjeđuje standardizovane instrumente za mjerenja zdravlja i onesposobljenosti i kreira novu paradigmu tretirajući zdravlje i i onesposobljenost kao multidimenzionalnu konstrukciju.funkcionalnog zdravstvenog sektora može obezbijediti održivi razvoj društva. U drugom dijelu kontekstualni faktori su grupisani na a) lične faktore i b) faktore okoline koji su međuzavisni i predstavljaju ili facilitatore i barijere. Ali da bi se poboljšalo zdravlje potrebne su instrumenti koje mjere promjene nakon primjene društvenih intrevencija. uključujući rehabilitaciju. Participacija znači učestvovanje u životnim situacijama. a ograničenje učešća zamjenjuje negativni termin hendikep koji se koristi u prethodnoj klasifikaciji ICIDH. a ne patologiju. mogućnost osobe da živi pun život kao pojedinac i član društva. osobe i društva i formulisane u dvije komponente: a) funkcije i struktura tijela i b) aktivnosti i učešća. Snaženje rehabilitacije kroz operativni bio-psiho-socijalni model Pomjeranje paradigme sa „restoracije“ na „osnaživanje“ IFC se pomjera sa „posljedica bolesti“ kako je to radila ICIDH i zauzima neutralnu poziciju naglašavajući funkcionisanje. Dok ICD klasifikuje bolesti i uzroke smrti IFC klasifikuje zdravlje. Ono što je važno za osobe sa onesposobljenošću je da IFC otklanja stigmu razlika uzrokovanu različitom . aktivnosti i učešće. Na kliničkom nivou IFC daje zajednički okvir za mjerenje zdravstvenih ishoda i efektivnosti različitih intervencija. Funkcionisanje i onesposobljenost su opisani sa perspektive tijela. Za razliku od ranijih modela onesposobljenosti. Gubitak zdravlja nije samo gubitak za pojedinca već i za njegovu porodicu i cijelo društvo. Slično. drugi opisuje okolinu i lične kontekstualne faktore. ograničenje aktivnosti i učešća. Procjena zdravlja i onesposobljenosti je kroz čitav spektar različitih ljudskih funkcija od običnog senzornog oštećenja do punog učešća u aktivnostima zajednice. Termin funkcionisanje je širok pojam koji označava sve funkcije tijela. Ovdje je IFC našao svoj puni smisao i predstavlja zajednički međunarodni okvir koji opisuje i mjeri zdravlje i onesposobljenost pojedinca i naroda.

Proces zahtijeva da se poštuju prava osoba sa onesposobljenošću da žive u svojim zajednicama u punom zdravlju i blagostanju i ravnopravno učestvuju u obrazovnim. štake. Disability and Rehabilitation. Dodajući kontekst okoline IFC ojačava paradigmu rehabilitacije. udlage. 17. Spajanjem „medicinskog“ i „socijalnog“ modela dobija se „medicina osnaženja“ (eng. Faktori okoline mogu biti veoma veliki uzrok ograničenja aktivnosti i učestvovanja što dovodi do potrebe za novim konceptom „lične ekologije“ koja istražuje kontekst uticaja fizičkih barijera. G. and role of external factors. pojedinačnih i društvenih ponašanja (davalaca usluga. kulturnim. Ovako široki pristup treba da učini lokalnu zajednicu još zainteresovanijom za rehabilitaciju. Doing Disability Research. Kroz znanje i napore medicina osnaženja daje snagu i autoritet bolesniku da bi ga dovela u najbolju poziciju iz koje može da upravlja svojim zivotom.) i njihov uticaj na ograničenje aktivnosti i spriječavanje učestvovanja. Badley. uma. mogućnosti i obaveze kao druge osobe on postaje osnažen da postane koristan. C. ekonomskim i političkim aktivnostima. 1997 . E. informacione tehnologije i dr. Intervencije u okolišu (univerzalni dizajn. 1995 2. Kako bolesnik evoluira prema svom osnaženju potencijal za aktivnosti i mogućnosti učestvovanja se mogu shvatiti kao integrativne i preklapajuće aktivnosti u četiri sfere – tijela. fizičkog i društvenog okruženja. 53-62. Prošireni interes da se osoba uklopi u svoju okolinu uvodi principe nezavisnog življenja u proces rehabilitacije. The Disability Press. Osnaženje se postiže kroz puno jedinstvo tijela i duha u stepenu koji to dozvoljava stanje zdravlja i iznalaženje puteva da se osoba integriše sa svojom okolinom na način koji će omogućiti njeno maksimalno funkcionisanje i puno učestvovanje u svim životnim situacijama. Literatura: 1. kreatora zdravstvene politike. zdravstvenih institucija i dr. najbolje se sagledavaju kroz rehabilitaciju u zajednici (RUZ). Barnes. RUZ predstavlja „radikalan pristup“ jer jer reflektuje strukturu i funkciju plemenskih kultura i „izvire“ iz najširih slojeva loklane zajednice. proći će još dosta vremena dok se ne smanji precepcija stigme povezane za upotrebu ove tehnologije. models of disablement. Mercer. The Genesis of handicap: definitions. produktivan član društva. empowerment – multi-dimenzioni društveni proces kojim osoba stiče kontrolu nad svojim životom). Mada precizni mahanizmi za kombinaciju ovih principa još treba da se usaglašavaju. Dugoročni ciljevi rehabilitacije su da se maksimiziraju fizičke i mentalne sposobnosti osobe i izjednače njene mogućnosti za uključivanje u zajednicu. Ovo predstavlja dramatično pomjeranje za fizijatriju. Praksa bazirana na činjenicama se primjenjuje da se smanji oštećenje i unaprijedi funkcija prema potrebama i željama bolesnika. „lagani grad“) u kombinaciji sa asistivnom tehnologijom (kolica. Kada osoba sa onesposobljenjošću dobije ista prava. Međutim. Efektivna rehabilitacija pomaže bolesniku da ponovo stekne kontrolu nad svojim životom u toku i nakon akutne faze svoje bolesti.) proširuju životni prostor i patricipaciju osobe sa onesposobljenošću. Koncept milosrđa je zamjenjen konceptom izjednačavanja mogućnosti i ljudskih prava.patologijom. „lagani pristup“. a račva se u institucije rehabilitacije. religioznim.

Monteath.n.e koji sadrže prepise zakona koje je doneo Urnamu.3. jedan. poboljšanja. jezičkim . 513-522. stanja. a uvek svesni da od načina propisanih mera i merenja zavise greške merenja. Verri. ocenjivanja aktivnosti ispitanika na testu i tumačenja konačnih rezultata merenja. Pronađeni su fragmenti glinenih tablica iz oko 2500. P. a u užem smislu se odnosi na: utvrđivanje načina zadavanja testa (izvođenje). WHO. WHO. Vallero. WHO classifications 5. Cummins. spirit and society. 407-413. E. Nema idealnog merenja. Ustaljeni ili standardizovan postupak u širem smislu se odnosi na sve metrijske karakteristike ili standarde koje instrument merenja (test) treba da zadovolji i poseduje da bi se njime moglo meriti. WHO. U rehabilitaciji su merenja numeričkih obeležja prihvaćena odavno dok su od kraja drugog svetskog rata započela. Gerosa. Micić M. 1997 4.. a sada jednako zastupljena i merenja atributivnih obeležja. E Nappi.. Fitzgerald. 1992-1994 MERNI INSTRUMENTI I MERENJA U RANOJ REHABILITACIJI Krunić.krunic@beotel. Disability and Rehabilitation 19. F. Internetsko pretraživanje sa kljućnim riječima ICF. Šta je merni instrument (test)? To je sredstvo za utvrđivanje individualnih razlika. 373-379.. redosledu. disability and health: IFC. Beograd.Protić R. vladar Ura na kojima se vidi da je ozakonio ’’poštene i nepromenljive težine i mere’’. S. Srbija r. u nekim standardima i protokolima lečenja postoje predloženi merni instrumeti za ocenjivanje i evaluaciju rezultata. 1999 7. Reclaiming the whole: self.yu Problemi merenja stari su koliko i ljudski rod. GA. Journal of Intellectual Disability Research 43. bolje. 2001 8. U novije vreme. Bulletin World Health Organization 70. ustaljeni postupak za izazivanje određene aktivnosti pomoću proverenih podsticaja na osnovu kojih se ispitanici porede po varijabli (varijablama) koja je predmet merenja. Pitanjima šta je dobro. 10th re. Isti problemi javljaju se i u medicini. dva.. A. Đurović B Klinički centar Srbije. International statistical classification of diseases and related health problems. Minaire. Mujović N. Merni instrumenti su proizvod dugotrajnog rada. vols.. Italian-Australian comparison of quality of life among people with intellectual disability living in the community. pogoršanja i kako ustanoviti grešku. Vesović-Potić V. R. Disease. WHO. 1992 6. godine p. loše. svako je podložno nekoj vrsti greške. International classification of functioning. Kako izmeriti vrednosti. Jednako teška su merenja numeričkih i atributivnih obeležja. mnogo i slično bavili su se mnogi narodi starih i novih civilizacija. postupak lečenja ispravan ili ne. illness and health: theoretical models of the disablement. Geneva. J. Merenja i rezultati moraju biti uporedivi sa drugim (tuđim) merenjima i rezultatima da bi se ustanovilo da li je npr. Petito. testiranja i ispitivanja. 1-3. mukotrpnog odabira varijabli prema njihovoj težini. namerne ili nenamerne. Geneva.

oni mogu biti: TEST (projektivni. Pre redovne primene potrebno je izvesti Pilot studiju. način uvođenja bolesnika u situaciju u kojoj se merenje vrši (npr. osetljivost.) ali i uputstva za popunjavanje postignutih rezultata kod kojih se najčešće prave greške jer ispitivač daje dodatna uputstva koja merenje ne predviđa ili ih izostavlja. kako savladati otpor bolesnika i sl. Kako izabrati intrument merenja? Biranje instrumenta zahteva tačno postavljanje cilja: da li će instrument služiti kao indikator tj. Duke University.inventar u kome je ispitivačev izbor sveden na dve mogućnosti (da . Valjanost.) tako da neko polaže autorska prava na njih iako su većinom besplatni. pribor za rad i sl. pre. Pošto merni instrumenti nisu podjednako osetljivi. SZO. Nekada je potrebno izvršiti standardizaciju.ne. Neophodno je ustanoviti da li instrument meri oštećenje. ograničenje sposobnosti (onesposobljenost) ili ograničenje aktivnosti (hendikep). External validity opisuje veću ili manju saglasnost . pouzdanost). stepen ozbiljnosti onesposobljenosti i intervalne (postoje jednaki intervali između vrednosti u skali). ili kao mera ishoda i procene.karakteristika i mnogim drugim osobinama i od uputstava koja su sastavni deo izabranog načina merenja se ne odstupa. a radi moguće dalje komunikacijei prenošenja informacije (bitni validnost. CHECK-LISTA . definisana ali je od izuzetne važnosti u merenjima posrednog karaktera. ali za sve treba imati podatke o njihovoj validnosti. UPITNIK koji može biti delimično strukturiran interviju ili upitnik sa slobodnim odgovorima (open-ended). "hipotetičke valjanosti" (construct validity) koja meri adekvatnost sadržaja instrumenta u odnosu na hipotezu ili teorijski koncept koji se ispituje. Kod neposrednih fizičkih merenja nema potrebe da se pitamo da li nešto zaista ukazuje na varijablu koja je predmet merenja jer je ona prethodno. Većinom je dozvoljena izmena originalne fizičke forme instrumenta ali nikada i sadržaja. neverbalni).. vreme ispitivanja.). Prema tehnici merenja koja je primenjena u instrumentu. ordinalne (postoji unutrašnja gradacija) npr. za merenje stanja u jednom trenutku vremena (bitna validnost. osteljivosti i pouzdanosti. u toku i posle primene neke metode ili postupka (bitna osetljivost i diskriminativnost). adekvatnost instrumenta (validity) je kapacitet instrumenta da evaluira karakteristike za koje je konstruisan. osetljivost i mogućnost ponavljanja). uputstva se mogu modifikovati. prostorija. oprema. psihometrijski. Pridavanje brojeva kvalitetu koji je predmet merenja (ocenjivanje) je jedna od ključnih opreacija akta merenja.. za poređenje npr. koje podsticaje koristiti. standardom pomoću koga se obavlja merenje. prisutno . U uputstvima o izvođenju nekog merenja navedeni su uslovi (okolnosti) pod kojima se merenje obavlja (npr. Nije obavezno izabrati jedan instrument. ali samo sa dozvolom autora. verbalni.odsutno) i SKALE koje omogućavaju gradaciju odgovora i to: nominalne (pripadnost ili nepripadnost nečemu) npr. Zato je potrebno ustanoviti postojanje ispitivanja "valjanosti sadržaja" (content validity) u koju ulazi i "prividna valjanost" (face validity) koja meri da li je sadržaj/su varijable pravi/e – reprezentativni predstavnici odgovarajućeg stanja koje treba da prikažu (može se predložiti njihova izmena). tip onesposobljenosti. Merni instrumenti su zaštićeno vlasništvo autora ili neke grupacije (npr. moguće je u raznim etapama lečenja koristiti različite instrumente.

Razlike se mogu uočiti između kao: interindividual sensitivity (sposobnost instrumenta da napravi razliku između različitih pojedinaca) i intra-individual sensitivity (otkrivanje razlika kod jednog istog pojedinca u različitim vremenskim intervalima ili u određenoj tački vremena).fizijatra i uvođenjem rane rehabilitacije u jedinice intenzivne nege i poluintenzivne nege postavio se problem odabira mernih instrumenta za procenu ulaznog stanja bolesnika radi odlučivanja o započinjanju rehabilitacionog tretmana. u jedinicama intenzivne nege koriste se Trauma skor i skor težine povreda (Trauma score and injury severity score) – TRISS koji kombinuje fiziološki poremećaj po . konstantne) i slučajne.. pulmologije. neurologije. Greške se pojavljuju zavisno od faktora. Svako merenje ima greške. metod ponovnog zadavanja testa koji predstavlja saglasnost između dva ili više puta ponovljena testiranja iste osobe (pacijenta) u istim eksperimentalnim okolnostima u različitim situacijama. Stepen osetljivosti nekog instrumenta se pojačava sistemom merenja koji naglašava razlike. U jedinicama intenzivne nege. neurohirurgije. Na primer: inter-rater reliability predstavlja korelaciju između dobijenih rezultata od strane različitih ispitivača koji istu osobu ispituju u isto vreme istim instrumentom (testom) ili test. "valjanost orijentisana na kriterijum". "empirijska valjanost". ako je besprekorno tačan.između rezultata merenja i kliničke procene. Ti faktori se mogu naći u: a) uzorku ispitanika. Pošto za odlučivanje o uvođenju bolesnika u rehabilitacioni tretman nema specifično dizajniranih instrumenata. Osetljivost mernog instrumenta (sensitivity) podrazumeva postojanje maksimalne diskriminativnosti između ispitanika i između broja varijabli i osetljivosti načina bodovanja. evaluacije stanja bolesnika i rezultata rehabilitacionog tretmana u kratkim vremenskim intervalima kao i merenja ranog ishoda lečenja. Ni jedno merenje nije idealno i nemože da zameni fizikalni pregled bolesnika. Za politraumatizovane bolesnike (za koje se u najvećem broju slučajeva može tvrditi da su neposredno pre prijema u bolnicu bili sa potpuno očuvanom funkcijom). fizijatar koristi merne instrumente drugih medicinskih grana (anestezije. Proces ustanovljavanja prediktivne validnosti instrumenta za merenje se odvija u vremenu i obično je za njega potrebno više godina. na vreme ili na instrument (test). daje za svakog od njih iste izmerne vrednosti. c) načinu primene instrumenta.) kao i podatke opštih merenja u medicini. hirurgije. a "kriterijum-valjanost’’. Pouzdanost instrumenta (reliability) meri koliko u ponovljenim merenjima jedan instrument koji zadajemo više puta istim ispitanicima. fizijatar je član medicinskog tima sa kojim usko sarađuje. predictive validity) predstavlja sposobnost instrumenta da predviđa ishod . Greške mogu biti sistematske (tj. "prediktivna valjanost" (criterion-relate.retest reliability tj.ovo je najznačajniji kapacitet instrumenta s obzirom da (case-management) upotreba instrumenta može da zavisi od toga. ortopedije.. Pouzdan je onaj instrument koji daje uporedive podatke (rezultate) u uporedivoj situaciji. kardiologije. Ulaskom specijaliste fizikalne medicine i rehabilitacije . Postoje različite vrste pouzdanosti u zavisnosti od toga da li se odnose na pojedinca. b) samom instrumentu.

Posebno je korisan APACHE II (Acute Physiology And Chronic Health Evaluation) score koji daje verovatnoću preživljavanja bolesnika sa povredama unutrašnjih organa i operisanih. U ranoj respiratornoj rehabilitaciji traume grudnog koša (ostali sistemi su obrađeni u drugim radovima) nema specifičnih instrumenta merenja ali se koriste numerička merenja: gasne analize i testovi plućne funkcije (spirometrijski testovi) za procenu oštećenja. Glazgow Liege Score (GLS). test se završava kad je ispitanik toliko dispnoičan da ne može da održi ritam hoda. gde je 0 .minutni test (podrazumeva se razdaljina koju ispitanik pređe za 6 i/ili 12 minuta. a rezultat se automatski preračunava). povećanja. a uzima u obzir i komorbiditete (postoji kao besplatan kompjuterski program. Kod ovih bolesnika u fazi oporavka mogu se koristiti testovi opterećenja hodom: 6 i/ili12 . a odgovori su obeleženi ocenama. za popunjavanje vrednosti je potrebno do 2 minuta. a zatim se povećava posle svakog minuta. APACHE II i NIH Stroke Scale (u jedinici za moždani udar). ali postoji opšta saglasnost da ona treba da se primenjuje. Disability Rating Scale (DRS) i druge.bez gušenja. Međutim. i njegove vrednosti se množe posebno kodiranim vrednostima regresivne analize upotrebljenih varijabli.nije u stanju da obavi test u predviđenom vremenskom periodu). a doživeli su traumu mogu se koristiti VAS skala i modifikovana BORGOVA skala (sastoji se iz 8 ponuđenih odgovora na pitanje o stepenu dispneje. Canadian Stroke Scale. Najčešće preporučivani merni instrumenti su Motricity Index. Još uvek ne postoji potpuna naučna saglasnost o stvarnom uticaju rane rehabilitacije u jedinicama intenzivne i poluintenzivne nege i primeni njenih postupaka na krajnji ishod lečenja bolesnika. U toku ranog rehabilitacionog tretmana skoro je nemoguće meriti doprinos fizijatrijsko rehabilitacionih procedura koje se primenjuju pošto dostignuta stanja u kratkim vremenskim intervalima predstavljaju zbir svih primenjenih medicinskih postupaka. svesni su. Ova ulazna merenja mere oštećenja i služe kao okvir za odlučivanje o započinjanju ranog rehabilitacionog tretmana. najpribližniji je dnevnim aktivnostima) i »shuttle« test (ispitanik hoda napred/nazad duž trase od 10 metara uz postepeno povećanje brzine kretanja. ali uzima u obzir GCS skor. skraćenjm trajanja perioda između dva signala. izvodi se u hodniku ili većoj prostoriji. mehanizam povređivanja i ne diskriminiše povredu. i daleko jednostavniji i brži Revidirani trauma skor (Revised Trauma Score – RTS) koji ne uzima u obzir starost povređenog. . smanjenja ili ukidanja prepisanih postupaka. dobra tolerancija od strane obolelog. početna brzina kretanja je 0. brzinu hoda određuje signal sa kasetofona. Evaluacija stanja bolesnika sa fizijatrijsko rehabilitacionog aspekta je neophodna radi izmene. U svakodnevnom radu se pored procene opšteg stanja na osnovu kvalitativnih/kvantitativnih merenja najčešće koriste Glazgow Coma Score (GCS). tj.5 m/s.povređivanju sa anatomskom dezintegracijom tkiva uzimajući u obzir starost povređenog. Kod bolesnika koji imaju HOBP kao osnovno oboljenje. nema dokaza da su spirometrijski testovi u korelaciji sa bolesnikovom tolerancijom na fizički napor. kreće se od 0 do 8. jednostavan je za izvođenje. sistolni krvni pritisk i broj respiracija u minuti. a 8 maksimalno se guši). a daje procenu verovatnoće preživljavanja. bolesnik hoda tempom koji sam odredi u trajanju od 6 i/ili 12 minuta.

2000). Glasgow Outcome Scale – extended je gruba mera ishoda u okviru neurohirurških varijabli pa nije ušla u fizijatrijske varijable u ranoj rehabilitaciji. Taricco M. a prema oštećenju ili intervenciji. Sacco WJ. Izbor mernih instrumenata u ranoj rehabilitaciji zavisi od stepena oštećenja jednog ili više organa kao i od stanja svesti. 1985. 1989 7. Mahoney FI. a odabir mernog instrumenta određuje i njegova prihvatljivost od strane drugog fizijatra koji nastavlja rehabilitacioni tretman. Oba instrumenta su opšte prihvaćena u rehabilitaciji pa se mogu primeniti pri otpustu.14:56-61 10. Guilford JP: Osnove psihološke i pedagoške statistike. Journal of Trauma. Bukvić A: Načela izrade psiholoških testova. Functional Independence Measurement (FIM) Technical Manual and Security Guide. Neurosurgery 1979. Eur Neurol 1980. Keith AR. Prognosis in a series of patients with severe head injury. 1988 5. Johnston VM. Hatt P: Tehnike skaliranja: osnovni problem u Metodi socijalnog istraživanja. Crit Care Med.Za merenje ranog ishoda lečenja koriste se merni instrumenti koji procenjuju opštu onesposobljenost kao što su Barthel Index i Functional Indipendence Measure (FIM). Demeurisse G. ali je ima smisla primenjivati pri otpustu (završenoj rehabilitaciji) kod bolesnika koji su dugotrajno stacinarno rehabilitovani. dalje bira organ specifični intrumet merenja. Modena June 21-21. 29: 623-9. Ako bolesnik ulazi u bolnicu radi dijagnostike. Literatura: 1. Archives of Physical Medicine and Rehabilitation. Vuk Karadžić. Department of Veteran Affairs VistA SystemDesign and Development May 2003 12. Copes WS A revision of Trauma Score. Version 1. Predložena je upotreba FIM pošto od 2003 postoji u elektronskoj formi. Goode W.13:818-29 8.4:283 . Vol 73. Beograd. Knaus WA et al. Beograd 1966. No 12-S 2. (National Consensus Conference. The rehabilitation management of traumatic brain injury patients during the acute phase: criteria for referral and transfer from intensive care units to rehabilitative facilities. Demol O. na drugom odeljenju ili ustanovi. Dec 1992. lečenja ili izvođenja određene. ukoliko je to bolesniku potrebno.42:73-84 9. 219 – 28 4. Supek R: Ispitivanje javnog mnjenja. Champion HR. APACHE II: A severity of disease classification system. Braakman R. De Tanti A. Motor evaluation in vascular hemiplegia. Zagreb 1968 6. Teasdale G. Beograd 1968 3. ulazno funkcionalno stanje. Jennett B.19.382-389 11. Savremena administracija. Europa Mediophysica 2006. Gatta G. Hinder RS: Measurement Standards for Inerdisciplinary Medical Rehabilitation. Functional evaluation: The Barthel Index. Barthel D. Robayae E. unapred dogovorene hirurške intervencije određuje se postojeće. Boldrini P. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Maryland State Medical Journal 1965.

kardiovaskularnog sistema. po svojoj suštini. timsku funkcionalnu procenu osobe sa oštećenjem CNS. samoposmatranja i samokontrole) Poremećaj funkcija komunikacije (afazija/disfazija.) Oštećenje kognitivnih funkcija. egzekutivne funkcije planiranja. pamćenje. pre postavljanja kratkoročnih i dugoročnih ciljeva neophodno je izvršiti detaljnu.stimulaciona elektromiografija: H-refleks i F talas (aktivacija segmentnih motoneurona na aferentnu stimulaciju). Dragin A. - .). emocionalna labilnost . (procena i kvantifikacija oštećenja CNS).transkranijalna magnetna stimulacija (evaluacija eferentnih puteva od korteksa do mišića). dizartrija. pažnja. Funkcionalna procena: I. preko registrovane aktivnosti u mišićima. Najznačajnije posledice oštećenja CNS mogu se podeliti u dve velike grupe: 1. Glasgow coma scale i sl. rigiditet). apraksija/dispraksija. poremećaj senzibiliteta (površnog i dubokog). Zbog svoje uloge i značaja u funkcionisanju ljudskog bića jedan od najsloženijih zadataka u rehabilitaciji uopste je rehabilitacija osoba sa oštećenjem centralnog nervnog sistema (CNS). kontrole pražnjenja mokraćne bešike i creva. Najčešći etiološki uzroci oštećenja CNS su vaskularna oboljenja. Pošto je rehabilitacija.FUNKCIONALNA PROCENA OSOBA SA OŠTEĆENJEM CENTRALNOG NERVNOG SISTEMA Švirtlih L. anksioznost. vigilna koma itd. zatim zapaljenjska i degenerativna oboljenja CNS. (neglekt sindrom.somatosenzorno (SEP).elektroencefalografija (analiza moždane električne aktivnosti).funkcionalna NMR itd. artikulaciona dispraksija) Psihički poremećaji (depresija. Beograd. spinalna ataksija). NIH skor. .funkcionalni urotest (evaluacija neurokontrole i stanja inervcije mokraćne bešike). . . psihosocijalnom i profesionalnom domenu. poremećaj koordinacije (cerebelarna.nevoljni pokreti (tremor. Drača S Klinika za rehabilitaciju „ Dr Miroslav Zotović”. funkcionalno osposobljavanje. . . neurofizioloska: . auditivno (AEP). Stefanović A. benigni i maligni tumori i drugo. Opsti cilj rehabilitacije je restoracija izgubljenih i oštećenih funkcija radi što uspešnijeg funkcionalnog osposobljavanja u medicinskom. Funkcionalna dijagnostika: a. poremecaj vegetativnih funkcija (disanja. . Sa kojim problemima ćemo se suočiti u procesu rehabilitacije ne zavisi u biti od etiologije već prvenstveno od lokalizacije i rasprostranjenosti oštećenja.net Intenzivan razvoj bazičnih nauka zadnjih decenija omogućio je ne samo efikasniju dijagnostiku i lečenje oštećenja CNS već je i otvorio nove horizonte i mogućnosti funkcionalnog osposobljavanja u medicinskoj rehabilitaciji. Lješević B. Srbija kzotovic@drenik.neurološki testovi kao Scandinavian neurological stroke scale. itd. atetoza). rešavanja problema. Poremećaj stanja svesti i psihičkih funkcija: Poremećaj stanja svesti (koma. 2.emocionalizam). Izmenjena motorna kontrola: Poremećaj motorike sindrom oštećenja gornjeg motornog neurona (plegija. klinička: . .kvantitativna polielektromiografija (posredno. trauma. b. horea. spasticitet. vizuelno (VEP) i motorno (MEP) evocirani potencijali (evaluacija aferentnih puteva). analizira se supraspinalna aktivacija motornih jedara u prednjim rogovima kičmene moždine).

Brunnstrom.„Normalan“ nalaz (motorne i senzitivne funkcije ispod nivoa lezije su u granicama normale – po kriterijumima kliničkih ispitivanja). prema manuelnom mišićnom testu . Većina ključnih mišića ispod nivoa lezije je. С – Inkompletno oštećenje (motorna funkcija је očuvana ispod neurološkog nivoa lezije. Testovi praćenja i evaluacije motornog oporavka Specificni testovi za detaljnu analizu elemenata oporavka motornih funkcija nakon oštećenja mozga. jednostavan i eksplicitan kako u proceni motornog oporvka tako i u postavljanju kratkoročnih i dugoročnih ciljeva terapije. Ona je definisala šest stadijuma motornog oporavka. preko sinergistickih voljnih do selektivnih voljnih pokreta i na kraju voljnih koordiniranih radnji. III. II.IV. .VI. Naravno oporavak može da se zaustavi na bilo kom od navedenih nivoa.neuropsihološki testovi za procenu inicijalnog oštećenja kognitivnih funkcija. Za rutinsku primenu predlažemo evaluaciju motornog oporavka po S. izražen spasticitet – voljna kontrola kroz sinergične pokrete pri čemu sinergična kontrola ne mora biti u potpunosti razvijena za sve segmente ekstremiteta. II. Testovi praćenja i evaluacije oporavka kognitivnih funkcija i psihičkih poremećaja . zbog specificnosti oštećenja tog dela CNS koristi se više specifičnih testova i skala za procenu oštećenja i senzomotornog oporavka. na oceni nižoj od 3). D – Inkompletno oštećenje (motorna funkcija je očuvana ispod neurološkog nivoa lezije. III. Opsteprihvacena kao bazična. Pored opšte prihvaćenih testova: Fugl. ekstremitet flakcidan – bez voljnih pokreta. u literaturi se sve više sreću specificni testovi za samo pojedine elemente ili aspekte motornog oporavka. spasticitet nestao ili minimalan – selektivni pokreti svih segmenata postaju mogući i koordinacija pokreta se priblizava normalnoj. B – Inkompletno oštećenje (očuvan je samo senzibilitet ispod nivoa lezije. prema MMT. Brunnstrom. spasticitet sa i dalje smanjuje – izvodi sve teže kombinacije pokreta uz gubitak predominacije osnovnih sinergistickih obrazaca nad selektivnim pokretima. Kod oštećenja kičmene moždine. Test preporučujemo jer je brz. Za neuropsihološku dijagnostiku u rehabilitaciji koriste se testovi koji su rehabilitaciono orijentisani. što znači da su usmereni na otkrivanje specifičnih .prognostički testovi (prognoza oporavka na osnovu specificnih parametara neurološkog oštećenja). Većina ključnih mišića ispod nivoa lezije je. spasticitet počinje da se smanjuje – kombinacije pokreta: pored sinergija pri izvodjenju motornih radnji prisutni i selektivni (izolovani) pokreti u pojedinim segmentima.V.neuropsihološka dijagnostika. prateći hipotezu da je restoracija motorne kontrole nakon oštećenja potepena i sekvencijalna: od faze mlitavosti preko refleksnih reakcija.Ashworth skala za procenu stepena spasticiteta (procenom otpora mišića na istezanje).MMT. na oceni 3 ili oceni većoj od 3 E . оbuhvatajući i sakralne segmente S4S5). . Stadijumi motornog oporavka po Signe Brunnstrom: I. u strucnoj literaturi i kliničkoj praksi je: ASIA SKALA oštećenja А – Kompletno oštećenje (nе pоstојi očuvanost ni motornih ni senzitivnih funkcija u sakralnim segmentima S4-S5).Meyer. spasticitet počinje da se razvija – fleksioni ili ekstenzioni sinergizmi celog ekstremiteta kao refleksni odgovor na draz ili voljni napor uz minimalnu voljnu aktivnost.

kontrole sfinktera. IV. Bostonski test nominacije (BNT). na koji način funkcioniše oštećeni kognitivni sistem i koji su rezervni potencijali očuvani na koje treba graditi terapijski plan. U standardnu bateriju testova za procenu kognitivnih oštećenja spadaju: Vekslerov test inteligencije. RAVLT za procenu verbalnog učenja. koji je preobiman. spretnosti.). . kod pacijenata sa organskim lezijama koriste se: Beck-ova. Od svih funkcionalnih testova u svetu su opšte prihvaćeni 1. ponavljanje. V. aktivnosti dnevnog života. Literatura: 1. 2002. Test verbalne fluentnosti. Ovim testom se dijagnostikuje afazija i tip afazičnog sindroma. komunikacije. Hamiltonova i Montgomeri-Ashberg rejting skale za depresiju. nominacija. Ovi jednostavni testovi omogućuju brzu. Indeks funkcionalne nezavisnosti FIM (koji je složeniji i sastoji se iz dva dela: procene fizičkih funkcija samozbrinjavanja. Opšti funkcionalni testovi Da bi se procenila težina funkcionalnog oštećenja osobe u celini.Saunders Company. Ono što svaki lekar u rehabilitaciji može da primeni radi brze. pisanje i jezičko mišljenje. Rey-ova kompleksna figura za procenu vizuo – perceptivnih sposobnosti i neverbalnog učenja. Wisconsin test za procenu egzekutivnih funkcija kao i Lurijina baterija testova. transfera i lokomocije i kognitivnih funkcija komunikacije i socijalizacije. orijentacione dijagnostike kognitivnih i psihičkih poremećaja je da primeni MiniMental Test i tzv. Zadaci testa obuhvataju evaluaciju govornih i jezičkih funkcija kroz sledeće modalitete: konverzacijski govor. Dijagnosticki intervju i MiniMental Test su ujedno i sastavni deo svake neuropsihološke baterije testova. Trail making test A:B (TMT) za procenu pažnje. Handbook of Physical medicin and Rehabilitation. Predlažemo da oba ova testa postanu sastavni deo rutinske obrade pacijenata na rehabilitaciji (na pocetku i kraju tretmana). Vrednost ovih testova je da se mogu primeniti kako kod moždanih tako i kod spinalnih oštećenja. Token test (TT). kognicije i socijalizacije.B.W. mobilnosti. Dijagnosticki intervju (iscrpna anamneza). Za procenu emocionalnog statusa osim MMPI testa. Testovi praćenja i evaluacije oporavka poremećenih funkcija komunikacije. U mnogim zemljama su obavezni deo bolničke dokumentacije stacionarnih rehabilitacionih službi. čitanje. Bartel indeks (koji procenjuje stepen nezavisnosti u izvođenju deset zadataka iz oblasti samozbrinjavanja i aktivnosti dnevnog života) i 2. Svih devetnaest elemenata se procenjuje po sedmostepenoj skali od potpune zavisnosti do potpune nezavisnosti. grubu procenu kognitivnog i emocionalnog statusa i ukazati na potrebu dodatne. spontani govor. Za ispitivanje jezičkih funkcija kod afazičnog sindroma najčešće se koriste: Bostonski dijagnosticki test za afazije (BDAE). detaljnije psihološke dijagnostike. Za rutinski klinički rad preporučujemo Bostonski dijagnostički test (BDAE) koji predstavlja standardizovanu bateriju testova za afazije. automatski govor. konstruisani su brojni testovi koji numerički ocenjuju sposobnost izvršavanja određenih zadataka iz domena samozbrinjavanja.oštećenja. Oni daju sliku funkcionalnih sposobnosti jedinke u određenom trenutku i omogućuje procenu funkcionalnog oporavka u toku i po završenoj rehabilitaciji.

in Physical Rehabilitation. Noviji koncepti funkcionalno fokusiranih terapijskih modaliteta i rehabilitacionih tehnika zahtevaju funkcionalnu evaluaciju pacijenata sa mišićnoskeletnim sindromima tokom procesa rehabilitacije kako u pogledu dijagnostike tako i u pogledu praćenja ishoda terapije. 2004. van Limbeek J.net Rezime: I pored velikog zahteva da se stručni stavovi u oblasti mišićnoskeletne rehabilitacije zasnivaju na dokazima zasnovanim činjenicama veliki broj testova otežava ovaj zadatak. 4. Kragujevac. Motor Control Assessment. Zwarts MJ. Wade D. Clinical Rehabilitation 12: 183-186. O’ Sullivan. FUNKCIONALNA PROCENA MIŠIĆNOSKELETNIH SINDROMA Konstantinović Lj. et al. Medicinski fakultet. . jer obuhvataju ne samo strukturalno funkcionalna oštećenja već i elemente opsteg funkcionisanja pacijenta uključujući i njegove tegobe.. Rehabilitacioni program oboljenja i oštećenja mora biti zasnovan na poznavanju procesa oštećenja i regeneracije. Springer Verlag. Veliki broj kliničkih studija i meta analiza dovelo je do promena mnogih stavova u pogledu izbora tehnika rehabilitacije. National clinical guidlines for stroke.. 3. sec. Hendricks HT. Nova klasifikacija bolesti (ICF . Royal College of Physicians. Jović S Klinika za rehabilitaciju ''Dr Miroslav Zotović'' Beograd. sec ed. Motor recovery after stroke: a systematic review of the literature. 1998. Neues in der Lokomotionstherapie von Patienten mit Hemiparese nach Schlaganfall. Testiranja u mišićno skeletnoj rehabilitaciji odražavaju upravo suštinu nove klasifikacije. Jevtic M. Disability and Handicap) kvalifikovali smo pacijente samo prema hendikepiranosti (1). Kliničke studije zaista i ukazuju da je trajanje i ishod lečenja u relaciji sa ranim i adekvatnim lečenjem. Noviji koncepti istraživanja u rehabilitaciji podrazumevaju uniformisanje dizajna kliničkih studija i odabir opšte prihvaćenih testova kako bi se rezultati mogli međusobno upoređivati. Uvod: Mišicnoskeletna rehabilitacija obuhvata veliki broj kliničkih sindroma iz oblasti ortopedije i reumatologije. ali i načina na koji pacijent živi u svojoj radnoj i socijalnoj okolini u prisustvu bolesti ili povrede (participacija i faktori okoline). Kanjuh Ž. 5.International Classification and Functioning. S. Prema prethodnoj klasifikaciji-ICIDH (International classification of Impairment.zotovic@drenik. što zahteva stalnu funkcionalnu evaluaciju i prilagođavanje rehabilitacionih postupaka fazi oporavka. 1999. 83(11):1629-37. 2002. Berlin. Krankengymnastik. Davis Company. 1988 7. Hesse S. ed.2. Geurts AC. Arch Phys Med Rehabil.. Evidence relating to assessment in rehabilitation. Srbija k. Intercollegiate Stroke Working Party. Disability and Health) podrazumeva mnogo realnije sagledavanja pacijenta u smislu kvalifikacije struktura i funkcija koje su oštećene. Fizikalna medicina i rehabilitacija. 6. London. 2004.

Martin DP. test funkcije kuka nakon frakture. Musculoskeletal Function Assessment instrument: criterion and construct validity. To je zapravo i objašnjenje otkuda toliko testova u kliničkoj praksi pa čak i za svaki segment ponaosob. Tako imamo testove koji samo mere bol (VAS. lokalnom i opštem funkcionalnom nivou. 36:130-137 2. 1996. Svaki parametar koji se meri treba da je odlika bolesti (studije normi u odnosu na zdravu populaciju) da njegova promena bude merljiva naročito u odnosu pre i posle tretmana. Takođe preporuka je da se ne povećavaju mereni parametri već da se indentifikuju podgrupe pacijenata iz područja varijabilnih rezultata i prati njihovo ponašanje tokom istraživanja. Agel J.. Engelberg R. ali prisutni su i testovi koji su specifični i za odredjenu bolest ili povredu (Test funkcije Ahilove tetive nakon rupture. Zaključak: Većina svetskih stručnih asocijacija iz različitih oblasti mišićno-skeletne rehabilitacije se danas slaže da je najbolje za praćenje rezultata lečenja upotrebiti jedan prihvaćeni merni instrument koji se odnosi na segment koji je u problemu i jedan opšti instrument koji odražava opštu funkcionalnost pacijenta(4). Mc Gill upitnik o bolu) ili obim pokreta i misicnu snagu.). Takodje je i objašnjenje za veliki broj testova različitog nivoa obuhvatnosti. Yiven R: Utility of international classification of functioning Disability and Health partipcipation dimension in assigning ICF codes to items from extant rating instruments. Ovakav izbor testova u proceni mišićno-skeletnih sindroma omogućio bi medjusobno poredjenje kliničkih rezultata. kao i da rangiranja parametra u odredjene nivoe («mogu da podignem predmete sa stola. . 6 minutni test hoda) rangirane u nekoliko stepena i složene testove koje sadrže informacije o bolu. Postoji na stotine testova. Eriksson l. uzrasta pacijenta. Swiontkowski MF. testove koji mere odredjene aktivnosti (hope test. Obremsky W. J rehab med 2004. test funkcije kolena nakon artroplastike. petostepena skala bola. Koji ćemo test odabrati zavisi od prirode i faze bolesti. Granlund M. a ne sa poda») zaista predstavlja kvalitativni odskok sa kliničkim značajem(3). Literatura: 1. Coronado G.. J Orthop Res. Takodje većina testova iz oblasti mišićno skeletne rehabilitacije vezana je za funkcije segmenta. od kojih se pojedini upotrebljavaju često (tab 1) i veliki broj njihovih adaptacija koje su opravdane u kontekstu jezičkokulturoloških inetrpretacija pojedinih kvalifikacija merenih parametara. Značajan napredak je postignut uvodjenjem mere kvaliteta života u praćenju ishoda bolesti i terapijskih intervencija.14: 182-92. Većina testova meri stepen onesposobljenosti i nije mera funkcionisanja pacijenata u realnom životu. Ove promene same po sebi evoluiraju tokom trajanja bolesti i često su u kontekstu subjektivnog doživljaja pacijenta. validan.Parametri koje merni instrumenti (testovi) sadrže su zapravo promene do kojih bolest dovodi na strukturalnom. veličini otoka i aktivnostima (WOMAC). senzitivan i specifičan(2). Sam test prolazi veliku statističku proveru: da li je pouzdan.

Fortin PR. Swiontkowski MF. Tab 1: Najčešće upotrebljavani testovi u mišićnoskeltnoj evaluaciji: A. WOMAC* (Westren Ontario and McMaster Universities) index(6) Koleno: Obim pokreta i MMT. Šober test. Measuring clinically important changes with patient-oriented questionnaires. Buchanan WW. 40(4 Suppl):II45 -51 5. Bellamy N. Barthel indeks. Jednostavan test za rame Lakat: Obim pokreta i MMT. 34:220-3. WHO-QOL. Segmenta funkcija: Rame: Obim pokreta i MMT.2002. McGill upitnik o bolu. Agel J. The Oswestry low back pain disability questionnaire. Indeks upotrebe lakta Mayo klinike Šaka: Obim pokreta i MMT. Harris skor* (5)Indeks težine oštećenja po Lequesne*. Validation study of WOMAC: A health status instrument for measuring clinically important patient relevant outcomes to antirheumatic drug therapy in patients with osteoarthritis of the hip or knee. 1996.3. J Bone Joint Surg. Physiotherapy. Ware JE. Skala oštećenja stopala i prstiju Kičmeni stub: Obim pokreta i MMT. Testovi subjektivnih tegoba: Vizulena analogna skala-VAS. Kosinski M. 8. indeks težine oštećenja ramena. 1969. 66: 271-273. Oswestry skor*(7). Michigen upitnik o ishodu oboljenja šake. Liang MH. 51A: 737-755. A 12-item short form health survey. Engelberg R. Keller SD. 15: 1833-1840. J Rheumatol. Indeks težine oštećenja po Lequesne. Skala procene funkcije lakta (Elbow Function Assessment-EFA)*. Med Care 1996. Skala oštećenja funkcija šake Kuk: Obim pokreta i MMT. 6. Skala aktivnosti dnevnog života C. Indeks bola i onesposobljenosti ramena.14: 173-81. 1980. J Orthop Res. Stucki G. Traumatic arthritis of the hip after dislocation and acetabular fractures: Treatment by mold arthroplasty. Development of a musculoskeletal extremity health status instrument: the Musculoskeletal Function Assessment instrument. 7. Lew RA. (8) kratka forma upitnika o medicinskim ishodima (Short form of medical outcomes). Med Care. kanadske i američke asocijacije za bolesti kičmenog stuba B. SF-12. . Daltroy L. 1988. Eurogal. Davies JB. Martin DP. Opšta funkcionalnost: SF-36 . WOMAC* (Westren Ontario and McMaster Universities) index Stopalo: Obim pokreta i MMT. et al. Skala balansa po Berg-u. Profil onesposbljenosti (Disability impact profil –DIP). 4. petostepena skala bola Oznakom * označeni su testovi koji prevashodno mere funkciju određenog segmenta ali imaju i elemente opšte funkcionalnosti. Skale funkcije vrata danske. Harris WH. Snapp D. Fairbank JCT.

50. Ona nije potpuno pouzdana. Test se može izvesti i na pokretnoj traci . Kod zdravog ispitanika reaktivna hiperemija javlja se na stopalu za 3 . Test zatvaranja šaka Ovaj test odgovara pozicionom testu po Ratschow-u i izvodi se kod gornjih ekstremiteta. Svaki bolesnik s intermitentnom klaudikacijom zna približno koliko mu je dužina pređenog puta bez tegoba.brzina 3. Grna Gora pr. Pozicioni test po Ratschow-u Test po Ratschow-u izvodi se tako da bolesnik leži na leđima i noge podigne vertikalno.5 najviše 10 sekundi. Bolesnik zatim spusti noge i one teže da vise niz krevet. U većini slučajeva je momenat klaudikacije pri hodu i njen intezitet u direktnom odnosu sa stepenom ishemije mišića.3 km/sat nagib 12. vršeći kružne pokrete stopala u skočnom zglobu ili fleksiju i ekstenziju oko 30 puta u minuti.15 sekundi (test punjenja vena).FUNKCIONALNI TESTOVI KOD OBOLJENJA PERIFERNOG KRVOTOKA Radović S Institut za fizikalnu medicinu.dr. odnosno dužina pređenog puta (hoda) u metrima do pojave klaudikacionog bola. Vrijeme je dobar indikator funkcionalne sposobnosti ekstremiteta u odnosu na arterijalnu irigaciju. Isto tako mogu se dobiti normalni nalazi u organskoj opstrukciji arterija ako je istovremeno prisutna i venozna insuficijencija. jer je podložna subjektivnoj procjeni. U slučaju okluzije vrlo brzo će se javiti bledilo (test plantarne ishemije). test zatvaranja pesnica i Allenov test.yu Poremećaji perifernih krvnih sudova mogu se objektivno dokazati i putem funkcionalnih metoda ispitivanja. Traži se od bolesnika da kaže kad počne bol u mišićima. Klaudikacioni test Kada potrebe metabolizma kod latentne ishemije prerastu sposobnost cirkulacije. Funkcionalni testovi za ispitivanje arterijskog sistema U praksi koristimo sledeće testove za perifernu arterijsku cirkulaciju: pozicioni test po Ratschow-u.10 snažnih . Pacijent hoda fiksnom brzinom od 120 koraka u minuti ili 2 koraka u sekundi pod kontrolom metronoma po ravnoj površini određene dužine.radovic@cg. da se registruje vrijeme u sekundama kada je prisiljen da stane. Ova metoda je kontraindicirana kod manifestne srčane insuficijencije.klaudikaciona distanca. zavisno od kolateralnog krvotoka. lokalizovan ispod stenoze. Bolesnik podiže ruke iznad ramena vertikalno i izvodi 5 . Određuje se klaudikacioni interval . Ovi testovi služe i za procjenu terapijskog efekta. klaudikacioni test. brzini hoda. a ispražnjene i kolabirane vene za 5 . rehabilitaciju i reumatologiju «Dr Simo Milošević» Igalo. Stoga je potrebno kontrolisano opterećenje pod uvijek uslovima. koja nije uvijek ista u usponu ili spuštanju i dr. Treba istaći da reaktivna hiperemija može da zakasni ako je bolesniku hladno ili ako mu je povećan tonus arterija. U slučaju okluzione bolesti reaktivna hiperemija javlja se tek nakon 20 . javlja se ishemični bol.60 sekundi ili kasnije.

saphene parve. Allenov test Ovaj test uveo je američki angiolog Allen radi ustanovljavanja okluzija u predjelu a. napuni se za 2-3 minuta. radialis komprimovana i obratno. Nabreknuće vene na potkoljenici u roku kraćem od 30 sekundi dokazuje da postoji insuficijencija jedne ili više perforantnih vena. ulnaris i obratno komprimuje se a. . Stisnutu venu treba posmatrati 30 sekundi. femoralis. oštećenja zalistaka u pojedinim segmentima i funkcionalnu sposobnost mišićne pumpe. donji ekstremitet se stegne pomoću tri gumene poveske i to na natkoljenici neposredno ispod fose ovalis i iznad samog koljena. Nakon toga palcem ili gumenom vrpcom stisne se proksimalni dio v. radialis pacijent izvede 5 . ulnaris kada je a. radialis. saphena magna putem istiskivanja. saphene magne u v. a uz to i perforantnih vena. onda je Trendelenburgov test negativan (normalan). saphene magne i kaže pacijentu da ustane. Ako do brzog punjenja odozgo ne dođe. radialis. Punjenje nakon skidanja proksimalne poveske u biti je pozitivan Trendelenburgov test. a pogodan je kod ispitivanja i a. pa se ona brzo i masivno napuni. Subpapilarni venski pleksus šake i prstiju kod zatvaranja pesnica se isprazni. Normalno stegnuta vena kod bolesnika koji stoji. Blijeda šaka označava okluziju nekomprimovane arterije. onda su vjerovatno insuficijentne perforantne vene na natkoljenici. Ukoliko se vena saphena magna brzo puni već u prvih 30 sekundi. Pozitivan test dokazuje insuficijenciju zalistka na saphenofemoralnom ušću. Sa stezanjem treba prestati nakon 30 sekundi. ulnaris. subclaviu. saphena magna ni u ležećem položaju ne može istisnuti. Kod zdravih odmah nakon otvaranja šake javlja se crvenilo. Brzo punjenje nakon uklanjanja srednje poveske ukazuje na insuficijenciju Dodove grupe perforantnih vena. Kada se varikozno promijenjena v.10 zatvaranja pesnica u cilju ispitivanja a. na primjer okluzija a.pokreta zatvaranja šaka. a kasni kod patoloških stanja. a) Testovi za ispitivanje sprovodljivosti površnog venskog sistema Trendelburgov test: pomoću njega provjeravamo funkcionalnu sposobnost zalistaka kod ulivanja v. Funkcionalni testovi za ispitivanje venskog sistema Funkcionalna ispitivanja mogu orijentaciono ustanoviti sprovodljivost površnih i dubokih vena. Bolesniku se u ležećem položaju isprazni v. a na potkoljenici ispod koljena. odnosno ako se vena uprkos pritiskivanju puni. Kod komprimovanja a.ulnaris radi ispitivanja a. Radi boljeg efekta ispitivač može komprimirati arterije u predjelu ručnog zgloba. Treba napomenuti da šaka može ostati blijeda u slučajevima kada pri podizanju ruku klavicula komprimira a. Nakon istiskivanja i ispražnjivanja vena kod ležećeg pacijenta s podignutom nogom. Ispitanik nakon toga ustaje. Cooper-ov test pomoću tri poveske: to je zapravo modifikovani Trendelenburgov test. Potom pacijent otvara šake i mjeri se vrijeme pojavljivanja reaktivne hiperemije. Ako krv najuri u varikozno promijenjenu venu. sumnja se na arteriovensku fistulu. Brzo punjenje vena na potkoljenici nakon odstranjivanja donje poveske dokazuje insuficijenciju zalistka na ušću v. onda je Trendeleburgov test pozitivan (patološki).

Na mjesto gdje se ispitivana vena počne ponovo puniti odozgo prema dolje. Na mjestu gdje se elastični zavoj završava. Površinska vena nabrekne čim popusti poveska iznad segmenta u kojem je perforantna vena insuficijentna. Kod insuficijentnih zalistaka osjetićemo da se talasi šire nesmetano. One omogućavaju da se objektivnije prikažu ne samo kvalitativne promjene nego i kvantitativne. Duboki venski sistem je suficijentan ako se u horizontalnom položaju u toku mišićnog rada isprazne prenapete varikozne vene. Pri normalnoj sprovodljivosti dubokih vena prenabrekle varikozne vene. Pri rutinskom radu može se postići dobar orijentacioni uvid u hemodinamska zbivanja s jednim ili drugim testom. femoralis i suprotno. Najbolje je kada se pored navedenih funkcionalonih testova primijene i druge angiološke pretrage. Istovremeno se u istom smjeru stavlja drugi elastični zavoj. b) Testovi za ispitivanje sprovodljivosti perforantnih vena Prattt-ov test: ležećem ispitaniku sa podignutom nogom vertikalno. Pacijent nakon toga legne. Ispitanik nakon toga ustane. Poveske se postupno odstranjuju odozgo prema dolje. Mahorner-Ochsner-ov test: kod pacijenta u stojećem položaju. perforantna vena je insuficijentna. odnosno njihovim modifikacijama. gumena poveska na natkoljenici se mijenja sve dok se vene na potkoljenici ne prestanu puniti. isprazne se zbog djelovanja mišićne pumpe. Pacijentu se kaže da vojnički hoda 10-15 minuta ili maršira na jednom mjestu isto toliko vremena. Nakon toga elastični zavoj se počne polagano odvijati od poveske prema dolje. postoje još mnoge funkcionalne pretrage koje su uglavnom sve samo izvedene ili su pak modifikacije klasičnih testova. Pri tome treba da između oba povoja ostane nepovijena zona. Pod prstom će se osjetiti taalasni udar odozgo prema dolje što ga izaziva kašalj. varikoziteti će u nepovijenim predjelima nabreknuti. Hackenbruch-ov test: treba položiti prst na varikozno promijenjeno stablo v. Osim nabrojanih. stavi se i pritegne gumena poveska. saphene magne kod pacijenta u ležećem ili stojećem položaju. Pri modifikovanom testu kod ležećeg bolesnika sa podignutom nogom podvezuje se natkoljenica na više mjesta istovremeno. Trendelenburgovog za površni i Perthesovog za intrafascijski sistem. Iznad segmenata u kojima su perforantne vene insuficijentne. Prstom druge ruke na momente pritiska se ili udara po veni sapheni magni tamo gdje se ona u v. c) Testovi za ispitivanje dubokih vena Perthes-ov test: ispitaniku u stojećem položaju sa prenabreklim varikoznim venama podveže se potkoljenica neposredno ispod koljena ili natkoljenica iznad samog koljena. Linton-ov test: u stojećem stavu ispitaniku se podveže površni venski sistem na natkoljenici. Ispitanik nakon toga ustane. Ispitaniku kažemo da se zakašlje. . Test prema Albaneseu: varikozno izmijenjenu venu kod stojećeg ispitanika postupno eksprimiramo prstima od periferije u proksimalnom smjeru. zavijemo elastičnim zavojem nogu od prstiju do proksimalne trećine natkoljenice. Lintonov test je takođe pozitivan ako se vještački izazvan zastoj pri ležećem stavu pacijenta smanji nakon podizanja noge naviše.Schwartz-ov test: pri ležećem ili stojećem stavu ispitanika prstom se pritisne prenabrekla (varikozno proširena) vena.

Ljubić A.39. 2000. Kod žena u drugoj polovini trudnoće dolazi do određenih promena u centru gravitacije i promena u balansu.50. insuficijencijom. 2. First Congress of Physical Medicine and Rehabilitation Physicians of Bosnia and Herzegovina(with international partipation). Radović S. 2001. 1988. Praktische Angiology.Med. 4. 2) Odrediti statički balans kod žena u drugoj polovini trudnoće i zdravih žena iste životne dobi. Hertel H. 7.Vasa. Schoop W. Med. Novi Sad. Anđelić P. Hartman B. Uvid u zadovoljstvo životom nije deo rutinskog fizijatrijskog pregleda trudnica u drugoj polovini trudnoce. 22-24. po Fontain-u.XIII kongres kardiologa Jugoslavije.. .Tuzla. 24-28. A Test of Claudicatory Distance in evaluation of therapeutic effects. 1973. U TESTOVI STATIČKOG BALANSA I ZADOVOLJSTVA ŽIVOTOM KOD ŽENA U DRUGOJ POLOVINI TRUDNOĆE Đurović A. Zbornik radova kong. 3) Odrediti stepen zadovoljstva životom kod žena u drugoj polovini trudnoće i zdravih žena iste životne dobi. 5. Reh.Suppl. Suppl. Igalo.Literatura: 1. Kohlrausch A. Lazović M. Rehabilitation of Patients with chronic venous insufficiecy. 17. Stuttgart. Plavšić A. per. Radović S. Peripheral artery Diseases and Reh. Verlag Georg Thieme l975. Brdareski Z Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju VMA. 55-59. 4 th ISPO CENTRAL EASTERN EUROPEAN Conference and Fifth Congress of Serbia and Montenegro Physiatrists.Z. Bevegungstherapie bei Patient mit Claudicatio intermittens. 2001. Beograd. Institut za ginekologiju i akušerstzvo Kliničkog centra Srbije. 10. Radović S. Baln. Heft 2. Rehabilitac.2001. 4) Uporediti statički balans i stepen zadovoljstva životom kod žena u drugoj polovini trudnoće i zdravih žena iste životne dobi. Physikalische Therapie bei peripheren verschlus krankheit. Cardiology. Nenadić D. Schoop W. 8.yu Uvod: Balans je proces održavanja centra gravitacije u granicama telesnog oslonca. Klim. 2005. tretman bolesnika sa obolj. Phys. Radović S.Band 2. fizijatara Crne Gore i Srbije 2002. Srbija alyuron@beotel. Marić M.1 to issue N. 2005. and Fifth Cong. Radović S. sudova u II stad. 15:92-93.Official Journal of the International Union of Angiology. Phys. Ciljevi: 1) Odabrati praktične testove za merenje statičkog balansa i stepena zadovoljstva životom. 1986. 3. Teoretische Grundlagen der Trainingstherapie bei Claudicatio intermittens. of Serbia and Montenegro Physiatrists. Delić M. Baln. Radović S. art.59. Book of Abst. bolesnika sa hroničnom art. 6. Klim. Z. N 174. Devečerski G. Forth ISPO Central and Eastern European Conf. Vol. 9. 1. Med.

12 % zdravih žena bilo je nezadovoljno svojim životom. a stepen zadovoljstva životom pomoću LSS (Life Satisfaction Scale). praktičniji za upotrebu i prognostički precizniji.Metod: Kliničko eksperimentalno istraživanje po tipu neekvivalentna kontrolna grupa dizajn. U grupi zdravih žena iste životne dobi BESS skor bio je 12.4.UPOREDNA STUDIJA Nikčević Lj Bolnica za prevenciju i lečenje CVO "Sveti Sava". Rezultati: Značajna većina trudnica (76 %) uspešno je izvela test statičkog balansa. Dobijeni podaci obrađivani su standardnim statističkim metodama. a LSS skor 25.9. Kod trudnih i zdravih žena nađena je statistički značajna razlika (p < 0. Stepen zadovoljstva životom kod obe grupe ispitanica bio je u proseku visok. Kod 59 pacijenata posle CVI FIM testom ocenjivana je funkcija hoda i Total FIM skor i funkcija paretične noge NINDS testom i Total NINDS skor. nakon 14. 40 % trudnica bilo je nezadovoljno svojim životom. lakši za bodovanje i da njegove pojedinačne komponente mogu poslužiti kao prediktori toka i konačnog ishoda rehabilitacije.11 pacijenata tokom studije je egzitiralo. Nije bilo značajne razlike u stepenu zadovoljstva životom izraženom LSS skorom.6. U statističkoj obradi korišćeni su Hi kvadrat i Studentov T test. a LSS skor 23. Beograd. Radna hipoteza je da je FIM test u odnosu na NINDS praktičniji.05) u statičkom balansu.3. Trudnice u drugoj polovini trudnoće imale su značajno lošiji statički balans od zdravih žena iste životne dobi. Obuhvatilo je 25 žena u drugoj polovini trudnoce i 25 zdravih žena koje su se od trudnica značajno razlikovale samo u BMI (body mass index).9 +. Materijal i metod: Duplo slepa studija je rađena na 70 pacijenata posle CVI. 30 i 90 dana od nastanka CVI. U PROCENA TEŽINE NEUROLOŠKOG DEFICITA KOD CVI FIM I NINDS TESTOM . Njihov BESS skor bio je 15.8 +. .4 +.yu Cilj rada je uporediti prakticnost FIM testa i NINDS testa i moguđnost primene pojedinačnih komponenti oba testa kao prediktora toka i konačnog ishoda rehabilitacije. Glavna obeležja posmatranja bila su: Statički balans meren pomoću izabranog BESS (Balance Error Scoring System).8 +. Srbija milenac@eunet.3. Zaključak: BESS i LSS su primenljivi u svakodnevnom radu.0. Iz dobijenih podataka može se zaključiti da je FIM u odnosu na NINDS test lakši za bodovanje.8. Oba testa bodovana su na prijemu.3.

Srbija veljkomio@ptt. KC Kragujevac. Ključne reči: CVI. Neki testovi ispunjavaju ove zahteve 1. na kraju lečenja imali smo povećanje broja pacijenata koji su mogli test da obave između 15 . uspešno koristiti u kliničkoj praksi.yu Procena motoričkih sposobnosti hemiplegičara predstavlja značajan elemenat u evaluaciji motoričke spremnosti odnosno lokomotorne aktivnosti. Zaključak: FAC i TUG se mogu. Šesto ili dvanaesto minutni test hodanja 4.gross function 7. Cilj rada: Postaviti optimalnu motoričku procenu hemiplegičara na početku i na kraju kineziterapijskog programa Metodologija: U okviru našeg istraživanja motoričke sposobnosti hemiplegičara odabrali smo dva testa Timed up & go test (TUG) i Functional ambulation category (FAC). Timed Up & Go Test (TUG test) 5. v*= prosečna brzina hoda i d*= prosečna dužina koraka) značajno poboljšani nakon primene kineziterapije. Da se lako može interpretirati. Veljković M Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju.Meter Gehtest 3. Rezultati: Tabelarna analiza FAC testa na početku i na kraju kineziterapije ukazuje da su parametri evaluacije (t*= prosečno vreme pređene staze. Rivermead Motor Assessment . Takođe motorički testovi su značajni u praćenju rezultata terapijskog programa i korekciji rehabilitacionog plana. TUG test. Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju i obuhvatilo je 30 pacijenata nakon cerebrovaskularnog insulta.U EVALUACIJA MOTORIČKIH SPOSOBNOSTI HEMIPLEGIČARA PUTEM TIMED UP & GO TEST (TUG) I FUNCTIONAL AMBULATION CATEGORY (FAC) Jevtić M. Step test 6.30 sekundi (na početku 8 na kraju terapije 14 pacijenata). Zahtevi koji se traže od testova sposobnosti hoda kod hemiplegičara? Da je jednostavan i upotrebljiv u kliničkoj praksi Da su klinički testovi hoda senzibilni i validni. Funkcionalni test kretanja – Functional Ambulation Gategory (FAC = 2. Motor Assessment Scale. U savremenoj literaturi postoji niz testova koji evaluirju motoričku sposobnost. Desetometarni test hoda -10 . TUG test pokazuje da na prijemu i na otpustu nismo imali ni jednog pacijenta koji bi izvršio test zadatak za manje od 15 sekundi. Da test odslikava svakodnevne sposobnosti pacijenta. Ispitivanje je sprovedeno u KC Kragujevac. FAC test . Takođe FAC i TUG testovi su značajni u praćenju rezultata terapijskog programa i korekciji rehabilitacionog plana. kao merni istrumenti za evaluaciju motoričke sposobnosti hemiplegičara. No.

Maksimalni mogući skor iznosi 200 poena. odnosno 10 grupa aktivnosti u okviru aktivnosti svakodnevnog života. sveobuhvatan je i omogućava brzu procenu i orijentaciju. godine. Dizajniran je tako da registruje i male.FIM (Functional Independence Measure). FIM test se sastoji od 6 segmenata iz oblasti funkcionisanja pacijenta u svakodnevnom životu. Beograd. Ocenjivanje se vrši ocenama od 1 do 7 u zavisnosti od stepena nezavisnosti pacijenta. SCIM (Spinal Cord Independence Measure) je spečifican test za funkcionalnu procenu pacijenata sa spinalnom lezijom. Čobeljić R. ali klinički značajne i relevantne promene u funkcionalnim sposobnostima pacijenata sa tetraplegijom. Prva verzija ovog testa je uradjena 1996. a druga 2002. Predstavlja najčešće korišćeni test za procenu funkcionalnih sposobnosti kod pacijenata sa spinalnom lezijom.U SPECIFIČNOSTI FUNKCIONALNE PROCENE PACIJENATA SA LEZIJOM KIČMENE MOŽDINE Stojanović A. (SCIM I). godine. lokomocija. Sastoji se od 10 segmenata. fizio i radnog terapeuta. kada je radna verzija ovog testa ispitana u Americi. Ćurčić D Klinika za rehabilitaciju “Dr Miroslav Zotović”. Ocenjivanje se vrsi ocenama od 0 do 4. Koristi se isključivo za procenu funkcionalnih mogućnosti pacijenata sa kvadriplegijom. psihologa i socijalnog radnika. U cilju funkcionalne procene koristimo standardizovane funkcionalne testove . Funkcionalna procena pacijenata sa lezijom kičmene moždine predstavlja kompleksan postupak u cilju određivanja trenutnih funkcionalnih mogućnosti. QIF (Quadriplegia Index of Function) test je strogo specifican. komunikacija i socijalizacija. medicinske sestre. kontrola sfinktera. Primenjuje se od 1984. U upotrebi je još od 1980. sadrži mali broj podataka. i to: samozbrinjavanje. Sprovode se inicijalno testiranje na početku rehabilitacije i periodična kontrolna testiranja u cilju evaluacije promena u funkcionalnom statusu i shodno nalazu sprovodi se odgovarajuci fizikalni tretman i obuka pacijenata u smislu edukacije aktivnostima iz svakodnevnog života u cilju postizanja maksimalno mogućeg stepena samostalnosti. Maksimalni skor na testu iznosi 126 poena. (SCIM II) godine. Prednosti ovog testa su u njegovoj jednostavnosti. U okviru ovih 6 segmenata pacijenti se testiraju kroz 18 zadataka. Za njeno sprovođenje neophodno je angazovanje svih članova rehabilitacionog tima fizijatra. QIF (Quadriplegia Index of Function) i SCIM (Spinal Cord Independence Measure). FIM (Functional Independence Measure) je univerzalni test i koristi se za procenu stepena funkcionalne nezavisnosti pacijenata sa neurološkim oštećenjima. transferi. Srbija kzotovic@drenik. Ovaj test je veoma osetljiv i registruje . Švirtlih L.net Rehabilitacija pacijenata sa spinalnim lezijama podrazumeva primenu svih standardnih neophodnih mera i postupaka u cilju postizanja maksimalno mogućeg stepena samostalnosti ovih pacijenata u obavljanju aktivnosti svakodnevnog zivota. Nedostaci FIM testa su u njegovoj nedovoljnoj preciznosti i osetljivosti na minimalne promene u funkcionalnom statusu pacijenata sa spinalnom lezijom. kao i u cilju evaluacije promena u funkcionalnim mogućnostima u toku procesa rehabilitacije.

Materijal i metodolgija rada: Istraživanje predstavlja prospektivnu studiju koja obuvata 19 pacijenata uzrasta preko 65 godina obolelih od Parkinsonove bolesti. autonomni sistem i psihosocijalne funkcije. gde se ova bolest pominje pod nazivom "kampavata".05. saznajne funkcije. opisao ovu bolest pod nazivom: "An Essay on the Shaking Palsy". Ključne reči: Morbus Parcinsoni. Sastoji se iz tri segmenta. Lazović M1. Evaluacija funkcionalne sposobnosti je sprovedena pomoću: Samoocenjivanja aktivnosti svakodnevnog života (PAS test). Zaključak: PAS-test.80 god. testova ravnoteže i testova hoda. Totalna endoproteza kuka poboljšava funkcionalni status kuka i kvalitet života operisanih pacijenata. Kojović Z1. PAS test U EVALUACIJA FUNKCIONALNOG STANJA KUKA NAKON IMPLANTACIJE TOTALNE ENDOPROTEZE KUKA Kocić M1. TESTOVI RAVNOTEZE I TESTOVI HODA Veljković M. . respiracija i zbrinjavanje sfinktera i mobilnost. testovi ravnoteže i testovi hoda pokazuju značajnu statističku razliku na početku i na kraju tretmana na nivou p < 0. Maksimalni skor na ovom testu iznosi 100 poena. Cilj rada: Utvrditi klinički značaj PAS testa. Svi pacijenti su tetsirani na početku i na kraju kineziterapijskog programa.yu Prvi opis Parkinsonove bolesti vezuje se za staru Indiju. KC Kragujevac. god. KC Niš 2 Klinika za rehabilitaciju „Dr Miroslav Zotović“. PAS test. rehabilitaciju i protetiku. Evaluacija ishoda operacije može se vršiti na više načina. Čutović M2 1 Klinika za fizikalnu medicinu. Srbija veljkomio@ptt. Jevtić M Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. Jović S2. pod pojmom Parkinsonova bolest podrazumevamo hronični. James Parkinson je 1817. testova ravnoteže i testova hoda. Beograd.net Uvod. testovi ravnoteže i testovi hoda imaju klinički značaj jer objektiviziraju funkcionalno stanje i uspeh kineziterapije. Srbija lakidika@bankerinter. U PROCENA FUNKCIONALNE SPOSOBNOSTI KOD MORBUS PARCINSONI – PAS TEST. Rezultati rada i diskusija: Ispitana je grupa pacijenata obolelih od Parkinsonove bolesti među kojima je bilo 14 osoba muškog pola i 5 žena. odnosno tri grupe aktivnosti svakodnevnog života i to: samozbrinjavanje. Svi ispitanici su uzrasta od 65 . kao i njihov značaj u evaluaciji kineziterapijskog programa kod Parkinsonove bolesti. progresivni neurološki poremećaj koji može značajno uticati na pokrete. Danas.minimalne promene u funkcionalnim sposobnostima pacijenata sa spinalnom lezijom.

kao i postojanje korelacije između samih testova koje smo primenjivali. Zaključak: Na osnovu rezultata savetujemo primenu više tipova mera ishoda. Naša modifikacija Harris-ovog skora se može koristiti u dugotrajnom praćenju funkcionalnog stanja kuka nakon implantacije totalne endoproteze kuka. Manojlović . Metode.Vujadinović S.Potić V. Ispitivanjem je obuhvaćeno 75 pacijenata sa 78 primarnih totalnih endoproteza kuka. Rezultati. Metode: Ispitivanje predstavlja kontrolisanu.Raspopović E. Postoperativno su praćeni obim pokreta. testovi stabilnosti. Lysholmov test. kolena i natkolene muskulature. Kod svih pacijenata je godinu dana i 5 godina nakon operacije urađena klinička evaluacija korišćenjem modifikovanog Harris-ovog skora. Radovanović T Centar za fizikalnu medicinu.14 % bolesnika nakon 1 i 5 godina od operacije (odličan i dobar ukupni skor po Harrisu). specificnih kliničkih testova i funkcionalnih testova. Beograd. Tomanović . U PROCENA FUNCKIONALNOG OPORAVKA KOLENA NAKON LIGAMENTOPLASITKE PREDNJE UKRŠTENE VEZE NA OSNOVU ANTROPOMETRIJSKOG ISPITIVANJA I KLINIČKIH TESTOVA Dubljanin . Cilj ovog rada je da oceni funkcionalno stanje kuka godinu dana i 5 godina nakon primarne implantacije totalne endoproteze kuka primenom modifikovanog Harris-ovog skora za procenu funkcije kuka. Zaključak. Veoma dobro funkcionalno stanje kuka verifikovano je kod 77. . a dodali dva pitanja vezana za funkciju kuka kao i pitanje o satisfakciji pacijenta o ishodu operacije. KCS. prospektivnu studiju koja je obuhvatila 45 pacijenata sa ligamentoplastikom LCA. Cilj našeg rada bio je da utvrdimo da li postoji korelacija između antropometrijskih merenja.Cilj. Rezultati: Između antropometrijskih merenja i primenjenih testova utvrđeno je postojanje statistički visoko značajne inverzne korelacije. kao i ispunjavanje više kriterijuma iz domena svih područja sprovedene evaluacije za povratak sportu. Tegnerov test. Vesović . Srbija zulekule@net.Opačić M. 92 % bolesnika je bilo zadovoljno ishodom operacije. kao i test stajanja na jednoj nozi. Iz originalnog skora isključili smo pitanja koja se odnose na obim pokreta i prisustvo deformiteta.yu Uvod i cilj rada: Procena spremnosti pacijenta za povratak neograničenim aktivnostima od velikog je značaja nakon ligamentoplastike LCA. test skakanja sa jedne noge.34 % i 82. kao i da definišemo kriterijume za povratak preoperativnom nivou aktivnosti.

Imamović M.Bašić N. a kvalitetan način. ukočenost i funkciju) i 5 stepeni gradacije (0 = uredno do 4 = jako ozbiljno). Tuzla. Bosna i Hercegovina mabasic@hotmail. Živanović D Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. Niš. ocijeni funkcionalno oštećenje koje bolest izaziva i promjene koje nastaju pod uticajem FT. Testiranje je pokazalo da su dnevne aktivnosti koje zavise od koljena značajno ugrožene i da je bolesniku kretanje otežano i ograničeno. prije FT bila 2. Hotić .41. a za funkciju 2. da bi imali što objektivniji dokaz o njenom djelovanju. Cilj rada je da se ocijeni težina funkcionalnog oštećenja bolesnika sa osteoartritisom (OA) koljena korištenjem Womac upitnika i efekat FT. Halilbegović E. Stanković I. Bolesnici i metode: Ispitivanje je vršeno na 60 bolesnika sa OA koljena koji su ispunjavali ACR kriterije za OA. Mulić S.com Uvod i cilj: Razvoj standardizovanih upitnika koji su procenjivali rezultate tretmana i kvalitet života postali su značajni u kliničkom istraživanju poslednjih godina. Živković V.48. UKC. Mjerenje obima pokretljivosti zglobova nije dovoljno da se procijeni učinak FT.34. Ocjena za ukočenost u zglobovima ujutro ili nakon dnevnog odmora je bila 1. Rezultati: Prosječna ocjena za bol je. pa je pogodan za ocjenu efekta FT. Zonić . Antić D Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju.Hadžiefendić A. Prosječna starost bolesnika je bila 60. U PRIMENA STANDARDIZOVANOG UPITNIKA U PROCENI FUNKCIONALNOG STANJA LAKTA NAKON SUPRAKONDILARNOG PRELOMA KOD DECE Čolović H.com Učinak fizikalne terapije (FT) je uvijek potrebno izmjeriti.U PRAĆENJE EFEKTA FIZIKALNE TERAPIJE NA OSTEOARTRITIS KOLJENA PREKO WOMAC UPITNIKA Kapidžić . Dimitrijević L. Nakon FT je došlo do signifikantnog poboljšanja u svim mjerenjima. vježbe i interferentne struje. a za funkciju na 1. prema Womac upitniku.4. Srbija hristinamc@yahoo. Klinika za dečju hirurgiju. za ukočenost na 1. Zaključak: Womac upitnik može kvalitetno da procjeni funkcionalnu sposobnost bolesnika. Uvođenje funkcionalnih testova u rehabilitaciju omogućava da se na jednostavan. The . a prosječno trajanje bolesti 11. a obzirom na 5 stepeni gradacije osjetljiv je tako da može da registruje i manje promjene u kratkom vremenskom razmaku. Fizikalna terapija je trajala 4 nedjelje i korišteni su: parafin. Za funkcionalno testiranje je korišten Womac upitnik koji ima 3 subskale (za bol.12. a najveći bol je bio kod penjanja i silaska niz stepenice.96.1 god.43. pa je Womac upitnik za bol smanjen na 1.

Disabilities of the Arm, Shoulder and Hand (DASH) Outcome Questionnaire-upitnik za procenu nesposobnosti ruke, ramena, šake pokazuje visok stepen korelacije sa objektivnim pokazateljima funkcionalnog stanja ruke. Predložen je od strane Američke akademije ortopedskih hirurga, a prihvaćen od Američke asocijacije za hirurgiju ruke, kao region specifican instrument u merenju nesposobnosti i simptoma ruke. U više objavljenih radova potvrđena je validnost ovog upitnika u populaciji odraslih sa traumom u predelu lakta. U svetskoj literaturi do sada nije objavljen analogan upitnik primenljiv kod dece. Iz tog razloga smo uradili modifikaciju DASH upitnika, i primenili kod dece na rehabilitaciji nakon suprakondilarne frakture (SCF) humerusa. Cilj rada je da se ispita korelacija modifikovanog DASH upitnika sa poremećajem funkcije lakta nakon SCF humerusa kod dece školskog uzrasta, i mogućnost njegove primene na manjem uzorku. Metode: Istraživanje je obuhvatilo 30 dece školskog uzrasta, uključenih u rehabilitaciju nakon SCF humerusa, bez lezija nerava. Efekti sprovedene rehabilitacije procenjivani su praćenjem i analizom obima pokreta u zglobu lakta i testiranjem modifikovanim DASH upitnikom. Testiranje je vršeno na prvom pregledu, prvog dana rehabilitacije (re-test) i po završenoj rehabilitaciji. Pri utvrdjivanju korelacija koršćen je Pearsonov koeficijent linearne korelacije. Rezultati: Na prvom testu, re-testu i testu na kraju rehabilitacije postoji visoko negativno statisticki značajna korelacija DASH skora i ekstenzije (p 0,001), kao i negativno statisticki značajna korelacija DASH skora i fleksije (p 0,01) na re-testu i testu na kraju rehabilitacije. Zaključak: Modifikovani DASH upitnik korelira sa objektivnim pokazateljima funkcionalnog stanja ruke nakon SCF kod dece školskog uzrasta i primenljiv je na malom uzorku. Značajan je u praćenju efekata i izboru metoda rehabilitacije. U PRIMENA SPECIFIČNOG UPITNIKA ZA PROCENU KVALITETA ŽIVOTA KOD BOLESNIKA SA LUMBALNOM RADIKULOPATIJOM Bošković K1, Naumović N2 1 Klinički centar Novi Sad, Klinika za medicinsku rehabilitaciju, 2Zavod za fiziologiju Medicinski fakultet Novi Sad, Srbija azam@Eunet.yu Uvod: Pojam kvalitet života podrazumeva više segmenata od kojih se svaki može oceniti objektivnom dimenzijom funkcionisanja ili zdravstvenog stanja. Percepcija kvaliteta života bolesnika sa lumbalnom radikulopatijom podrazumeva promene u fizičkom, funkcionalnom, mentalnom i socijalnom statusu. Cilj rada: je bio da se na osnovu subjektivne ocene bolesnika sa lumbalnom radikulopatijom proceni ishod lečenja i kvalitet života lečenih konzervativnim i hirurškim metodama. Materijal i metodologija: u prospektivnoj studiji ispitano je 100 bolesnika sa lumbalnom radikulopatijom (57muškaraca i 43 žene, prosečne starosti 46 godina). Uzorak je podeljen u dve grupe ispitanika: gr.A, 50 bolesnika koji su lečeni konzervativno, gr.B, 50 bolesnika koji su lečeni hirurški. Korišćen je specifični

upitnik za procenu kvaliteta života North American Spine Society Low Back Pain Outcame Instrument (NASS LBP), i to u tri vremenska perioda: na početku, kao i nakon tri i šest meseci lečenja. Rezultati: Na početku rehabilitacije bolesnika sa lumbalnom radikulopatijom vrednosti kvaliteta života sa aspekta domena bol-nesposobnost i domena neurološki simptomi, mereni specifičnim upitnikom NASS LBP, su veće u grupi operisanih bolesnika, odnosno kvalitet života operisanih bolesnika je lošiji. Nakon tri meseca razlike više nisu značajne. Takodje nakon šest meseci nema značajnih razlika u kvalitetu života operisanih i neoperisanih bolesnika sa lumbalnom readikulopatijom. Vrednost domena očekivanja je značajno veća u grupi operisanih bolesnika, a zadovoljstvo tretmanom je jednako u obe grupe bolesnika. Kod operisanih bolesnika vrednosti domena ukazuju da se ova grupa bolesnika veoma heterogeno oseća nakon operacije i primenjenog rehabilitacionog tretmana i zahteva detaljnu analizu i upotrebu specifičnog upitnika. Zaključak: Radi adekvatnije procene kvaliteta života bolesnika sa lumbalnom radikulopatijom treba sprovoditi dugoročno praćenje uz kulturološku adaptaciju upitnika za procenu kvaliteta života. P FUNKCIONALNI OPORAVAK BOLESNIKA POSLE MOŽDANOG UDARA Dragin A, Stafanović A, Kanjuh Ž, Lješević B, Drača S, Švirtlih L Klinika za rehabilitaciju "Dr M. Zotović", Beograd, Srbija mrvica@infosky.net , kzotovic@drenik.net Uvod Kvantifikacija funkcionalnog oporavka bolesnika posle moždanog udara, zahvaljujući razvoju validnih i pouzdanih mernih instrumenata (skala), predstavlja osnovu za praćenje i analizu rezultata rehabilitacije. Cilj Procena funkcionalnog oporavka bolesnika posle moždanog udara. Materijal i metode Praćena su 22 bolesnika posle akutnog moždanog udara na intrahospitalnoj rehabilitaciji. Rehabilitacioni tretman se sastojao od kineziterapijskih procedura, okupacione terapije, FES i logopedskog tretmana. Za procenu funkcionalnog oporavka korišćen je motorni FIM skor (Functional Independence Measure) na prijemu i otpustu, kao i trajanje hospitalizacije. Motorni FIM skor se sastoji od 13 pojedinačnih zadataka, koji se ocenjuju u opsegu od sedam nivoa nezavisnosti (od potpune nezavisnosti (7) - do potpune pomoći (1)). Od faktora koji mogu uticati na ishod oporavka i trajanje rehabilitacije praćeni su: godine starosti, tip moždanog udara (ishemija / hemoragija), prethodni (ponovni) moždani udar i prisustvo drugih bolesti i stanja (kardiovaskularne, diabetes mellitus, hiperholesterolemia). Rezultati Viši motorni FIM skor na otpustu i kraće vreme hospitalizacije su imali mlađi bolesnici bez prethodnog moždanog udara. Najčešće prisutne druge bolesti i stanja koje utiču na dužinu hospitalizacije i funkcionalni oporavak bolesnika su arterijska hipertenzija i diabetes mellitus.

Zaključak Numeričko praćenje funkcionalnog oporavka bolesnika posle moždanog udara pomoću motornog FIM skora predstavlja pouzdan i jednostavan način procene efikasnosti rehabilitacije. Predikcija trajanja hospitalizacije i ishoda rehabilitacije su međusobno povezani multifaktorijalni pokazatelji koje treba zajedno posmatrati. P FUNKCIONALNA PROCENA PACIJENATA POSLE MOŽDANOG UDARA: POREĐENJE FUGL - MEYER PROCENE I TESTA DOSEZANJA I HVATANJA PARETIČNE RUKE (ARAT) Stefanović A, Dragin A, Lješević B, Jović S, Drača S, Švirtlih L Klinika za rehabilitaciju "Dr M. Zotović", Beograd, Srbija mrvica@infosky.net , kzotovic@drenik.net Uvod Test dosezanja i hvatanja paretične ruke (ARAT) kao i Fugl - Meyer test imju visoku pouzdanost i validnost. Raniji radovi upoređivanja ova dva testa i motornog bodovanja, uprkos sličnom stepenovanju poboljšanja i srednje vrednosti skorovanja, davali su prednost ARAT testu, jer je potrebno kraće vreme. Cilj ovog rada je poboljšanje procene motornog oporavka pacijenata koji su imali moždani udar poređenjem rezultata evaluacije senzomotornog oporavka gornjeg ekstremiteta po Fugl - Meyer-u i ARAT testu, kao i procenu odnosa između ova dva testa. Materijal i metod 66 pacijenata (30 žena i 36 muškaraca) je uključeno u testiranje. Kriterijumi za izbor pacijenata su bili: stabilno medicinsko stanje 2-3 nedelje posle moždanog udara, dijagnoza moždanog udara, koja je bila bazirana na kliničkoj istoriji, neurološkom pregledu i CT i NMR dijagnostici, i očuvana kognitivna i komunikativna sposobnost pacijenata i sposobnost da prate verbalne i gestikularne naloge. Dodatni kriterijum je bio odabir pacijenata sa srednje teškim oštećenjem paretične ruke prethodno procenjene po NIHSS skali (preko 5). Merenje. Procena je vršena prva tri dana po prijemu i jedan dan pre otpusta pacijenata, testovima Fugl-Meyer i ARAT. Fugl-Meyer je sistem za evaluaciju motorne funkcije, balansa, nekih kvaliteta senzibiliteta i funkcije zglobova. Koncipiran je na sekvencijalnim stadijumima motornog oporavka hemiplegičnih pacijenata, prateći hipotezu da je restoracija motorne funkcije postepena: pojava refleksa prethodi voljnoj motornoj aktivnosti, sinergije i na kraju voljna motorna funkcija sa normalnim mišićnim refleksima. Glavna procena uključuje pokrete u gornjem i donjem ekstremitetu, senzibilitet i balans. Test traje 30 do 40 minuta, a motorno bodovanje sadrži 33 stavke za gornji ekstermitet uključujući pokrete proksimalno i distalnih delova. Totalni skor za gornje ekstremitete je od 0-66. Test hvatanja i dosezanja predmeta (ARAT) je standardizovana skala merenja (ruke i šake). ARAT je baziran na pretpostavci da kompleksni pokreti gornjeg ekstremiteta koji se koriste u aktivnostima dnevnog života mogu da se objasne i procene sa četiri bazična pokreta: dosezanje, hvatanje, stezanje koristeći samo palac i prst, i udružene pokrete fleksije i ekstenzije u laktu i ramenu. Test procenjuje sposobnost da se podignu objekti različitog oblika do visine 37.5 cm, pomere objekti cilindričnog oblika na dužinu od 37.5 cm i korišćenje "pinch" hvatanja (palac i prst). ARAT je stepenovan sa 4 tačke skale (57 je maksimum

za svaki gornji ekstremitet): 3 poena ako se zadatak izvrši normalno, 2 poena ako je zadatak izvršen potpuno, ali je potrebno mnogo duže vreme, ili je urađeno sa teškoćom ili je urađen zadatak, ali sa oštećenom koordinacijom, 1 poen kada je parcijalno urađena radnja, 0 nije urađen zadatak.Test može da se uradi za 8 do 10 minuta. Rezultat Analizom faktora korelacije zaključeno je da postoji visoka korelacija između ova dva testa (Fugl -Meyer i ARAT ) i između funkcionalne procene i neurološke procene. Zaključak Oba testa, Fugl-Meyer motorički rezultat i ARAT, bili su jednako osetljivi na promene u toku oporavka pacijenata i mogu da se rutinski koriste u merenju motornog oporavka funkcije gornjih ekstremiteta. P KVALIFIKACIJA TEŽINE BOLESTI OBOLELIH OD SISTEMSKOG ERITEMSKOG LUPUSA KORIŠNJEM SLEDAI SKORA Vilotić - Subotić R, Raškovic S, Plečić - Knežević V, Tomić D, Sajerman S Bolnica Valjevo, Srbija drrs@ptt.yu Uvod: Postoji više od oko 60 modela za kliničku procenu aktivnosti bolesti kod obolelih od sistemskog eritemskog lupusa, a samo nekoliko od njih se primenjuje u rutinskom radu. Najčešće primenjivani su SLEDAI, BILAG, SLAM koji imaju međusobno dobru korelaciju. Često se koristi AIMS skala za merenje posledica artritisa i HAQ upitnik za procenu zdravstvenog statusa. SLEDAI (SLE disease activity index) je validan model globalne procene aktivnosti bolesti. Proistekao je iz konsenzusa stručnjaka koji su se bavili lupusom. Baziran je na postojanju dvadeset četiri deskriptora koji opisuju devet organskih sistema. Maksimalna vrednost SLEDAI je 105. Cilj rada: da ukaže na procenu težine bolesti kod obolelih od sistemskog eritemskog lupusa korišćenjem SLEDAI skora Metodologija rada: procenjivana je aktivnost bolesti korišćenjem SLEDAI skora kod 34 ispitanika sa dijagnozom sistemskog eritemskog lupusa sa prosečnim trajanjem bolesti 4.12 godina u momentu posmatranja. Prema broju indeksnih poena izraženih preko SLEDAI skora pacijenti su podeljeni u 3 grupe: pacijenti sa blagom formom bolesti (manje od 9 indeksnih poena), umereno aktivnom (9 - 20 indeksnih poena) i aktivnom bolesti (više od 20 indeksnih poena) Rezultati rada: U grupi naših ispitanika nije bilo bolesnika sa brojem indeksnih poena manjim od 9, umerenu aktivnost je imalo 14.71 % ispitanika (srednja vrednost 15.2 indeksnih poena). Aktivnu bolest imalo je 85.29 % ispitanika (sa brojem indeksnih poena većim od 20), srednja vrednost 36.20 indeksnih poena. Najmanja vrednost SLEDAI skora kod naših ispitanika iznosila je 12, najveća 79 (srednja vrednost 23.12; sd = 15.88). Najveći broj pacijenata imao je vrednosti skora do 45 (7/34, što čini 79.42 %). Zaključak: SLEDAI skor može da posluži kao globalni model za procenu aktivnosti i praćenje bolesti što i može uticati na odluku o vođenju terapije. Ključne reči: SLE, SLEDAI, indeks aktivnosti bolesti

Posle propasti rimske imperije lekovite vode ove banje pale su u zaborav.Tema VIII BALNEOKLIMATOTERAPIJA . proferor Pančić je napisao: „Premda nema mineralne vode koja bi se mogla sa kojom drugom lekovitom vodom na svetu sravnati. upravnik kraljevskih rudnika u Frajburgu i to 1856. zapisano je: „ voda je mlaka i kisela. Srbija Prema postojećim podacima lekovite mineralne vode Vrnjačke banje koristili su još stari Rimljani. Beograd. U izveštaju barona Herdera posle urađenih analiza.HEMIJSKE KARAKTERISTIKE MINERALNIH VODA VRNJAČKE BANJE Popović G1. prema postojećim podacima uradio ih je baron Herder. Eksponati iz antičkog doba koji se čuvaju u vitrinama banjskog kupatila. geolog i rudarski stručnjak. izuzetna ličnost srpske medicine. to se slobodno i naša Vrnjačka banja može u istim nevoljama upotrebljavati. indikovao ih za upotrebu kod određenih oboljenja i ujedno prvi lekar koji je upućivao bolesnike na lečenje u Vrnjačku banju.“ Tako je profesor Pančić bio prvi lekar koji je uočio lekovite vrednosti Vrnjačke tople vode. koji je nađen u njemu. nađeni su 1924. stoga što svaka sadrži makar najmanje nečega čega u drugim nema. godine prilikom kaptaže tople vode. dao je profesor Josif Pančić. održano na Velikoj školi u Beogradu 1869 godine. što se retko u prirodi javlja. Konstantinović Lj2 1 Institut za rehabilitaciju Beograd. dok je zvanična banjska sezona otvorena 1870. a koji je pokaziovao veliko interesovanje za Vrnjačku banju i njene lekovite vode.RESURSI I PRIMENA FIZIČKO . godine. nauke i kulture. da kako sa nužnom predostrožnošću i po pravilima koje u svakom pojedinom slučaju samo vešt lekar propisati moze. Prve preporuke za lečenje u ovoj banji. a u lekovitom pogledu uporedjena je sa lekovitom vodom Šlosburn u Karlsbadu u Češkoj“. Pa kako se Emska voda preporučuje u lečenju hroničnih katara utrobnog kanala. probudilo je veliko interesovanje javnosti i bilo najbolja preporuka za korišćenje ovih voda u lečenju. o čemu svedoči „Rimski izvor“ i rimsko kupatilo. Njegovo predavanje o mineralnim vodama Vrnjačke banje. 2Klinika za rehabilitaciju ''Dr Miroslav Zotović''. a ponovo počinju da se koriste tek 1858. U pogledu poređenja minerlanih voda Vrnjačke banje sa sličnim vodama u Evropi i ocenjujući njena lekovita svojstva. godine. Što se tiče prvih hemijski analiza tople mineralne vode Vrnjačke banje. sredinom prošlog veka. g. to opet držim da neću mnogo pogrešiti ako uporedim našu Vrnjačku vodu sa hvaljenim toplim kiseljacima u Emsu. kao i novac iz II i IV veka nove ere. .

77 61. davne 1874. Pored ovih dominantnih jona.67 Što se tiče jonskog sastava mineralnih voda Vrnjačke banje.86 Mg++ 13.43 HCO396. kupanje.77 Slatina 3.58 96. Ca++ (kalcijum) i Mg++ (magnezijum) a od anjona dominantan je jon hidrokarbonata (HCO3-). sulfata. i kao što se lekovi ne mogu dati svakom bolesniku isti i u istoj količini tako se ni mineralna voda ne može svakom bolesniku dati u istoj količini i u isto vreme. izdata 1928.39 18. pa bilo da se pije ili da se u njoj kupa“. kod svakog bolesnika posebno. Vode se piju na samom izvoru (krenoterapija) a po uputstvu lekara. fluorida i bromida. mineralne vode Vrnjačke banje sadrže i male količine Li (litijuma).11 Jezero 3. br. Tabela br. s obzirom na to da se u balneoterapijske svrhe koriste uglavnom pijenjem. Iz ove definicije se vidi da se već tada vodilo računa o osnovnim principima balneoterapije: preciznom. Mineralne vode Vrnjačke banje su dobro mineralizovane. pa bilo da se upotrebi za piće ili kupanje. klizme. Veoma je značajno što ove vode sadrže minimalne količine hlorida. Sima lozanić. a hladne samo za pijenje. osnovni katjoni su: Na+ (natrijum). 2 Prikaz glavnih jona u mineralnim vodama Vrnjačke banje (izraženo u milival %) Izvor Topli Jezero Snežnik Slatina Na+ 69. kao i drugi lekovi. 1 Izvori Vrnjacke banje Izvor mineralizacija u gr/l Topli 3.16 25. kako u odnosu na količinu koju će uneti tako i u odnosu na vreme upotrebe.39 Snežnik 2.34 19.Od naših stručnjaka.87 96. O mineralnim vodama Milić u ovoj monografiji kaže: „Mineralna voda je lek.65 13. individualnom doziranju. inhalacije.91 Ca++ 11. Tabela br. vaginalna ispiranja.69 61.88 48. Mn (mangana). godine. U Vrnjačkoj banji postoje četiri izvora mineralnih voda: Topli izvor 2) Snežnik 3) Slatina i 4) Jezero Tople mineralne vode se upotrebljavaju za pijenje. Da su mineralne vode bile centralni i glavni terapijski agens Vrnjačke banje potvrdjuje i monografija „lečenje u Vrnjačkoj banji“ poznatog banjskoj lekara Tome Milića. ispiranja žučnih kanala putem duodenalne sonde. Fe (gvožđe). godine. prve detaljne hemijske analize mineralnih voda Vrnjačke banje uradio je prof. fosfata.43 90. 1.59 17.51 14. Pijenje mineralnih voda je glavni i esencijalni vid balneoterapije Vrnjačke banje. što se vidi iz tab.41 .

hladna mineralna voda .6 1.5 1. 3 Temperatura mineralnih voda Vrnjačke banje Izvor Temperatura C ° Kategorija Topli 35. za lekovitost mineralne vode značajna je njena temperatura kao i sadržaj lekovitih gasova. Obzirom na dominantne anjone i katjone.hidrokarbonatna.3 0. ove vode pripadaju kategoriji natrijum-hidrokarbonatnih (Topli izvor. 4 Sadržaj lekovitih gasova u mineralnim vodama Vrnjačke banje i pH vrednosti H2S mg/l Izvor pH CO2 gr/l Topli 6. Što se tiče sadržaja lekovitih gasova u mineralnim vodama Vrnjačke banje.3 1. prema Quentin-u. Jezero i Slatina) i natrijum-kalcijum magnezijum hidrokarbonatnih (Snežnik). temperaturu i sadržaj gasova. ugljeno-kisela.3 hladna Iz tabele se vidi da su vode sa izvora Snežnik i Slatina hladne. Postojeće temperature mineralnih voda Vrnjačke banje su od značaja obzirm na indikacije i način njihove upotrebe. svi izvori a najviše Slatina sadrže značajne količine ugljn-dioksida (CO2) a Topli izvor i vodonik-sulfida (H2S). najmanje Snežnik koji ima i najveću količinu kalcijuma (Ca++) i magnezijuma (Mg++). sulfidna homeoterma natrijum-hidrokarbonatna.3 homeoterma Jezero 26.90 / Slatina 6. hidrokarbonatna.20 0. definitivna klasifikacija mineralnih voda Vrnjačke banje bila bi sledaća: Tabela br. hipoterma natrijum-kalcijum-magnezijum.99 / Uzimajući u obzir anjonsko-katjonski sastav.8 hladna Slatina 16.Analiziranjem se zapaža da sve mineralne vode imaju veliku količinu Na+ (natrijuma).00 / Snežnik 6. hladna mineralna voda natrijum.kisela. Od anjona u svim voda je dominantan hidrokarbonatni jon(HCO3-).4 hipoterma Snežnik 16. Tabela br. ugljeno. sa izvora Jezero voda je mlaka a sa Toplog izvora je topla. ugljeno kisela. ugljeno-kisela. 5 Izvor Topli Jezero Snežnik Slatina Kategorizacija mineralnih voda Vrnjačke banje Kategorija natrijum-hidrokarbonatna. Tabela br.001 Jezero 6. Međutim pored anjonsko-katjonskog sastava.

želdcu. U terapijske svrhe koriste se uglavnom pijenjem jer najizrazitije deluju na sekreciju i motilitet želudačno-crevnog trakta i na bilijarne funkcije. gasovima. regenerativne procese. mineralne vode i uopšte prirodna lekovita sredstva deluju na više sistema ili čitav organizam. mikroelemenata. učestuje u sintezi niza amino kiselina. deluje hipoglikemiski jer ulazi u izgradnju insulinskog lanca i drugih belnačevina odnostno strukturnih elemenata žive supstance. Hidrokarbonatne mineralne vode deluju i na sekretornu funkciju jetre. što se ispoljava holeretičnim. maksimalno organizovanoj i specijalizovanoj medicinskoj ustanovi Vrnjačke banje. Međutim. Kalcijum-magnezijum hidrokarbonatne vode imaju slabije izražen alkalni efekat i slabije se resorbuju iz digestivnog trakta. a posebno za one koji treba da realizuju kompleksni program balneo-klimatoterapije. kalcijum u ovim vodama deluje aniinflamatorno i diuretski. koji ispoljavaju uglavnom selektivno dejstvo na pojedine funkcionalne sisteme. hepatobilijarnim oboljenjima i diabetes mellitus-om je posledica toga što se ono sprovodi u savremenoj. akutne zapaljenske bolesti . Pozitivni rezultati primenjenog balneoklimatskog lečenja bitno zavise od pravilno postavljenih indikacija i kontraindikacija te njihovo detaljno poznavanje predstavlja imperativ za lekare koji upućuju. Glavni učinak ovih voda zasniva se na alkalnom dejstvu hidro-karbonatnog jona (naročito natrijum hidrokarbonatnih) kod kojih odmah posle upotrebe dolazi do smanjenja kiselosti želudačnog soka. stimuliše tkivno disanje. lakši oblici insulin nezavisnog dijabetes mellitus-a. a najbolji efekti se ispoljavaju njihovom upotrebom na samom izvoru. Međutim. rekonvalescenta stanja (posle preležanih akutnih oboljenja i određenih hirurških intervencija na organima za varenje). jetri i bilijarnom sistemu. Oni deluju sadržajem raznih minerala. temperaturom. hepatobilijarnih i uroloških oboljenja. a zatim i holagognim dejstvom. pankreasu. krvarenje. što je od značaja u terapiji gastro intestinalnih. crevima. sveobuhvatno balneoterapijsko dejstvo ne samo mineralnih voda već i povoljnih klimatskih čiinilaca Vrnjačke banje kod bolesnika sa gastrointestinalim. Ovakvo polifiziološko delovanje prirodnih lekovitih faktora objašnjava se njihovim složenim hemijskim sastavom.Iz table se zapaža da su mineralne vode Vrnjačke banje natrijum i kalcijummagnezijum hidrokarbonatne. Indikacije za primenu kompleksne balneoklimatoterapije u specijalizovanim medicinskim banjskim ustanovama Vrnjačke banje su: hronične neifektivne zapaljenske bolesti (bez pratećih i nastalih komplikacija) i funkciski poremećaji u jednjaku. Kontraindikacije su maligne i benigne neoplazme. U zaključku treba istaći da su mineralne vode pomoćna lekovita sredstva i da za razliku od lekova – sintetskih preparata. a magnezijum sedativno. veći divertikuli i divertikulitis. ciste i apscesi jetre i pankreasa. Sumpor iz sulfidnih mineralnih voda (Topli izvor).

Mihajlović D i sar. U cilju relaksacije. dijabetes mellitus sa komplikacijama. lekoviti gasovi i lekoviti klimati) što je predstavljalo dovoljan razlog da se u periodu druge polovine 19. lekarski priručnik. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. neizlečene crevne parazitoze.SAVREMEN KONCEPT KORIŠĆENJA PRIRODNIH LEKOVITIH ČINILACA Čutović M Klinika za rehabilitaciju ’’Dr. obnove energije. popravljanja psihofizičkog stanja. hronična oboljenja sa pretećim ili već nastalim komplikacijama (koje nisu hirurško operativno zbrinute). Beograd 1996 NOVA BANJA . S obzirom na to da su se način i svrha korišćenja prirodnih lekovitih činilaca kroz vremenska razdoblja menjali. S Conić: Balneoklimatologija. Pun procvat su naša kao i evropska banjsko klimatska mesta doživela u periodu između dva svetska rata. M Janjić.(infektivne i neinfektivne). od 1486-1510 4. Do pojave izrazitih konceptualnih razlika u . 1987. obstruktivni ikterus. 1958. 7-8. sedmo izdanje.yu Područije Srbije je izrazito bogato u posedovanju prirodnih lekovitih činilaca (lekovite vode. južnoj i istočnoj Evropi a prilikom njihove gradnje posebno se vodilo računa o čuvanju prirodnog resursa zbog koga je dotično banjsko klimatsko mesto i formirano. 1992. veka i između dva svetska rata na njemu izgradi i razvije relativno veliki broj banjskih i klimatskih mesta u kojima su glavnu ulogu igrale ugledne lečilišne ustanove. U tom periodu nismo se mnogo razlikovali od najrazvijenijih delova Evrope pa je i ekonomski učinak naših banja i vazdušnih sanatorijuma toga doba zauzimao značajno mesto u ekonomiji države. Srpski Arhiv. lekovita blata. CIBIF. 997 3. Godić V. današnja uloga banjsko klimatskih mesta se značajno promenila u odnosu na prošla vremena pre svega u osnovnom motivu ljudi da ih posećuju. oslobadjanja od sve prisutnijih stresova i raznih drugih aktivnosti koje danas svrstavamo uglavnom u prevenciju. akutni i hronični pakreatitis. I jugoslovenski balneoklimatološki kongres. dekompenzovane ciroze jetre i bilijarna ciroza. klimato i talasoterapija i rehabilitacija. Ova mesta gradjena su i organizovana po uzoru na slična u srednjoj. Literatura: 1. Srbija mbcons@eunet. Beograd. Škerović Đ: Uticaj tople mineralne vode Vrnjačke banje kod psa. Od nekadašnjih dominantno lečilišnih ustanova i mesta današnje banje su postale mesta za sve masovniji odmor i oporavak uz potrebu za intenzivnim korišćenjem prirodnih lekovitih i blagotvornih činilaca. Zbornik radova 2. Beograd. portna hipertenzija. g. T Jovanović. Miroslav Zotović’’ Beograd. kalkulozni holecistitisi i holangitisi. Bogoljubov M: Suština i mehanizam delovanja unetih mineralnih voda. otklanjanja loših životnih navika.: Balneo. G Popović.

Tvorci ovog modela su Amerika i Kanada a u poslednje vreme sve više ’’Novih banja’’ pojavljuje se u najrazvijenijim evropskim zemljama (Nemačka. Vrlo brzo se pokazalo da su SPA centri veoma pogodni upravo za Evropljane. pre svega termalnu vodu. svom izgledu. moderna brojna naučna dostignuća ne samo medicinskih već i . Savremeni svetski koncept korišćenja prirodnih lekovitih činilaca danas se sprovodi u ’’Novim banjama’’ koje predstavljaju potpuno nov sadržaj i suštinski se jako razlikuju od ranijeg koncepta kako u arhitektonsko-građevinskom tako i u sadržajom smislu. a među njima i farmakologija što je uslovilo intenzivan razvoj farmaceutske industrije kao i pojavu primene modernih tehnologija kako u terapiji tako i u dijagnostici. Savremen čovek bez obzira što živi duže živi sve nepravilnije i ostaje mu sve manje vremena za brigu o sebi. koji je u mnogo čemu izmenio čitav svet. Pokušaji izgradnje ’’centara za specijalizovanu rehabilitaciju’’ u nekima od razvijenijih banjsko klimatskih mesta zaslužuje pažnju ali nije dao zadovoljavajuće rezultate. njihove nekontrolisane i pogrešne transformacije u neku vrstu turističkih mesta kakva ne postoje nigde u svetu. da pobuđuju interes ogromnog broja ljudi svih uzrasta i da predstavljaju veoma profitabilnu savremenu delatnost. Posle ovog. u novijoj istoriji svakako najznačajnijeg događaja. raspoloženju. banjska i klimatska mesta Srbije su najzapuštenija i najneorganizovanija u Evropi tako da se više ne mogu porediti ni sa Rumunijom i Bugarskom a kamoli srednje evropskim zemljama pod čijim uticajem su se pre stotinak godina i razvile. Kroz razne vrste Wellnesa koji se organizuju u okviru SPA centra postiže se zadovoljenje interesa vrlo različitih populacija. U našim uslovima ovaj problem je doveo do potpunog zapuštanja banjsko klimatskih mesta. Može se slobodno reći da je ’’Nova banja’’ u sebi pomirila vrednosti iskonski starih prirodnih lekovitih činilaca. Od maštovitosti organizatora najviše zavisi kvalitet SPA centra koji u pružanju usluga ide od bajkovitih pa do vrlo dinamičnih ambijenata. Tako su se do neslućenih razmera razvile medicinske nauke. Evropa je prilagođavajući ih svojim potrebama vrlo uspešno počela da gradi i organizuje takozvane SPA (Salus per aquam) centre koji su i u Americi stvoreni tek 90-ih godina prošlog veka. Italija. urbanističkog upropašćavanja. zapuštanja i zagađenja karakterističnih prirodnih resursa i mnogih drugih problema. došlo je do izrazito intenzivnog razvoja nauke i tehnologija. Verovatno je najviše zbog toga došlo do promene uloge i značaja banjskih i klimatskih mesta u životu ljudi pa su i najrazvijenije banje Evrope u dužem periodu (sve do 90-ih godina prošlog veka) preživljavale prilično veliku krizu. U ovom trenutku. nažalost. Austrija. Mađarska.fukcionisanju banjsko klimatskih mesta nije došlo naglo već postepeno a period prekretnice je period drugog svetskog rata. Slovenija). da oni najintenzivnije aktiviraju prirodne lekovite činioce. ’’Nova banja’’ (SPA centar) je potpuno nov proizvod koji očigledno odgovara najvećem broju savremene humane populacije i koji počiva na veoma raznovrsnoj primeni prirodnih lekovitih činilaca (uglavnom vode ali i drugih). osećanjima i brojnim drugim krajnje ličnim momentima koji ranije ili kasnije ugrožavaju kvalitet i dužinu njegovog života. i raznih drugih znanja i veština koje se primenjuju sa ciljem dostizanja maksimuma u negovanju tela i duše savremenog čoveka.

’’Novih Banja’’ takozvane ’’specijalne bolnice za . Na žalost u našim prilikama najrazvijeniji banjsko klimatski centri su ’’prebolničeni’’ i stalno pokazuju tendenciju razvoja u pravcu što specijalizovanijeg medicinskog rada sa potpunim odbacivanjem davanja bilo kakvog značaja prirodnih lekovitih činilaca čije korišćenje se prepušta volji gostiju nezavisno od njihovih potreba pa i zdravstvenog stanja.Primenu prirodnih lekovitih činilaca . veoma stare tehnike tradicionalne medicine poreklom sa istoka i proizvode najmodernijih zapadnih tehnologija. gasnih kupki. blatnih kupatila.. pola. Sa druge strane u ostalim akterima. Ta činjenica sama po sebi ne bi trebala da bude negativna kada bi se moderne medicinske tehnologije pažljivo kombinovale sa maksimalnom primenom prirodnih lekovitih činilaca. sala za vežbanje. salona lepote i mnogobrojnih drugih sadržaja.. profesije. U našim prilikama u većini slučajeva ’’Novu banju’’ je mnogo lakše izgraditi na brojnim lokalitetima koji poseduju pre svega izdašne termalne izvore nego u postojećim banjskim i klimatskim mestima koja su uglavnom urbanistički upropašćena sa zapuštenim i neadekvatno korišćenim prirodnim resursima i veoma konzervativnim navikama.drugih nauka. Preduslov je posedovanje određene količine prirodnih lekovitih činilaca a pre svega termalne vode. prvenstveno turističkih radnicima stvara se oportun stav pa oni umesto da razvijaju svoju struku glavnu energiju usmeravaju na suprotstavljanje medicinskim radnicima pa kao posledicu u banjama imamo umesto modernih. bez ikakve posebne organizacije pa često i značajnijeg gubljenja vremena. raznovrsnim sportsko rekreativnim objektima i obiljem kulturno zabavnih sadržaja. teretana. U jednom broju razvijenijih banjsko klimatskih mesta u Srbiji živi i radi veliki broj visoko obrazovanih stručnih kadrova raznih vrsta a posebno lekara raznih specijalnosti i njihovih saradnika iz medicinske delatnosti. Mora raspolagati sa dovoljnim brojem smeštajnih kapaciteta raznih kategorija. ’’Nova banja’’ mora biti dobro saobraćajno povezana sa velikim emitivnim destinaijama tako da se do nje može brzo stići i njeni sadržaji koristiti ne samo boravišno već i izletnički. veroispovesti pa i zdravstvenog stanja. Tako posetilac ’’Nove banje’’ može zadovoljiti svoje potrebe nezavisno od uzrasta. S obzirom na to da medicinski fakulteti u Srbiji već decenijama praktično nemaju nastavu iz balneoklimatologije ili je imaju u veoma malom obimu naši lekari teže da zapošljavajući se u banjama što više primene svoje egzaktno. često instrumentalno znanje. prostora za što udobniji boravak gostiju i adekvatno obučeni kadrovi. raznih vrsta masažnih kada.’’ na jednoj i klasične hotele raznih kategorija. Danas je moderno dovođenje tople lekovite vode do soba korisnika kao i izgradnja raznovrsnih bazena. ’’Nove banje’’ se mogu organizovati u okviru prostora postojećih banjskih i klimatskih mesta ili na potpuno novim destinacijama što je u našim prilikama često lakše i jeftinije. često bez ikakvih drugih sadržaja na drugoj strani. iskoristi sve raspoložive ljudske resurse atvarajući potpuno nov proizvod veoma neophodan današnjem čoveku nezavisno od njegovog uzrasta. gradeći što kvalitetnije objekte. izgradnja modernih kapaciteta za što raznovrsniju primenu istih. shvatanja pa i zdravstvenog stanja uz svakodnevne životne aktivnosti. Nema dileme da koncept ’’Nove banje’’ može pomiriti interese svih i kvalitet takvog jednog mesta najviše će zavisiti od sposobnosti njegovog menadžmenta da u prirodno pogodnom ambijentu.

u Stanković. Time će ona zadržati svojstva i ulogu veoma bitne medicinske ustanove čije je težište obavljanje prevencije-veoma masovnog oblika zaštite ljudskog zdravlja. Banje Srbije. shodno interesima savremenog čoveka. 8. Rheumatol Europe 1995. Važnu ulogu u ovom procesu ima edukacija stanovništva i usmeravanje ulaganja u pravcu izgradnje infrastrukture i drugih objekata koji sačinjavaju koncept ’’Nove banje’’. International journal of balneology 1998-1999. Lukić. Berlin − Heidelberg − New York − .Radić. Springer-Verlag. Srbija raspolaže sa ogromnom količinom prirodnih resursa.. Zbornik radova. u koje će isti ljudi dolaziti više puta godišnje. S. Antunović. Vrnjačka Banja − Beograd.izvanredno dopunjuju različite tehnike nege tela u vidu mnogobrojnih masaža. Kojović. Mineralne. Deseti fizijatrijski dani Jugoslavije Banja Koviljača. Čutović.149−152. 9.. M. postignuti uspeh je zavidan a afinitet posetilaca trajno obezbeđen. pratiti potrebe različitih generacija svojih posetilaca kontinuirano se prilagođavajući. ’’Nova banja’’ mora biti mesto gde će se sve više okupljati mladi i zdravi. Filipović B.. Cilj ovog teksta nije da se detaljno bavi vrstom i kvalitetom sadržaja u ’’Novoj banji’’ kao novom proizvodu. 2.. 4. u kome ne sme biti dosadno i koje će. Research and training at spa resorts in Europe. 3. 1963. 2003.... Strategija održivog razvoja centralne zone Banje Vrujci. Szbenyi B.. Čutović.... Gutenbrunner Chr. M. Balneotherapy. Za razliku od naših tradicionalnih predstava o banjama. V. skrećući pažnju na mogućnost opstanka ovakvih programa u modernim socioekonoskim prilikama.. Strategija održivog razvoja turizma opštine Gornji Milanovac. uređenja i zaštite banjskih klimatskih mesta u ostvarivanju savremenog koncepta zdravstvenog turizma Srbije. 10. M. 24. sauna i fitnes programa pa do uređenja posebnih ambijenata za psihičku relaksaciju. Balint G. Darmstadt: Steinkopff Verlag. Handbuch der Balneologie und medizinischen Klimatologie. M. Naturwissenschaftliche Charakterisierung der Peloide. Komercijalni aspekti zdravstvenog turizma Srbije. M. Hildebrandt G. U koliko se svi raspoloživi sadržaji adekvatno medicinski verifikuju počevši od neagresivne dijagnostike pa do stručnih preporuka pojedinih sadržaja pojedincima u zavisnosti od procene njihovih potreba. 6. Čutović. 2006. Godić. Čutović.. Ostalo mora izgraditi na isti način kako su to uradile i okolne razvijene zemlje. Banja Koviljača 2006. 2003. termalne i termomineralne vode Srbije.. D. In: Kompendium der Balneologie und Kurortmedizin. Udruženje banjskih i klimatskih mesta Srbije − Institut za hidrogeologiju Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu. Planiranje uređenje i zaštita banjskih i klimatskih mesta Srbije... od meditacije do holistike. 1989: 95−105. Značaj planiranja. očuvanja kvaliteta i produžetka ljudskog života. 5. Čutović. 1999. 7. Literatura: 1. M. Eichelsdörfer D. B.. M. već da ukaže na potrebu njene gradnje.

2005. IV Kongres Balneoklimatologa Jugoslavije sa internacionalnim učešćem. 2003.. perspektiva razvoja. Kapidžić . Pod pojmom mineralna voda smatra se ona ona voda koja ima više od 1 gr.. godinu. Kapidžić . 1996. 14.. Urbana ekologija. 1995. Filipović. Savremeno stanje banjskog i klimatskog lečenja. Šta “kaže” istorija? Istoričari medicine smatraju 1878.Duraković S3. Krunić O. RESURSI I PRIMJENA TERMOMINERALNIH VODA U BALNEOLOGIJI 1 2 Bećirović E . 1995. BiH. Milosavljević S. rehabilitaciju i rekreaciju (oboljelih. suhog ostatka na 1 litar vode. Lješević. Mihajlović.Bašić N3.. Srbija. termalne i termotermalne vode Srbije. Filipović. Obzirom na zadatu temu «govoriti» ćemo samo o termo . zdravih) ogledaju se uglavnom u tri prirodna segmenta. M. Balneoklimatologija od empirije do nauke. njihovoj ulozi resursima i primjeni u balneologiji. 2Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju KBC Niš. Delalić A3. Nije bez razloga čest izraz u svezi ovih prirodnih činioca i talasoterapija pa se onda može govoriti i u zajednici balneo klimato . D. Vukelić. M. Mineralne.. klimatoterapiji I talasoterapiji. Lazović M . Problemi. Prirodne i terapeutske veze između ove dvije discipline su logične i često se koriste u jedinstvenom nazivu balneo .com Prirodni teraputski činioci koji se koriste za liječenje..terapija.talasoterapije. 15.. 1998. Mihajlović.mineralnim vodama. mitskim i religioznim obrascima. Burić M.klimato . 11. T. povrijeđenih. B. 1995. 12. Mineralne termalne vode su se manje ili više koristile (već u . Hidrogeotermalni resursi kao faktor razvoja i nove strategije urbanizacije banja. BiH becirovic-tz@hotmail. S. Mesto i značaj mineralnih voda u razvoju banjskih i klimatskih mesta Jugoslavije. 13. T. 4Zavod za medicinu rada DZ Tuzla.Barcelona − Budapest − Hongkong − London − Mailand − Paris − Santa Clara − Singapur − Tokyo. Šta je balneologija-balneoterapija-mineralne vode ? Balneologija je nauka o prirodnim banjskim lječilištima koja koriste prirodne mineralne vode u terapijske i profilakričke svrhe. 3Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju UKC Tuzla... Jovanović. značajnom zbog uvođenja naučnog pristupa u balneologiju i prekida tradicije opterećene kultnim. pogotovo ako se izučava skupa sa klimatoterapijom.. Svaka ova disciplina ponaosob sa svojim terapeutskim činiocima ima izuzetnu važnost u zdravstvu samo ako se pravilno koristi i ako su ti centri stavljeni pod kontrolu doktrinalne primjene. balneoterapiji. Dukić. B. 16. Balneoterapija je skup postupaka kojima se voda s ljekovitih izvora koristi u svrhu liječenja. Mutapčić S4 1 Poliklinika za fizikalnu medicinu I rehabilitaciju DZ Tuzla. Balneoterapija predstavlja najšira prirodna bogatstva. BiH. ULOGA. kada je u Berlinu ustanovljena Balneološka sekcija Lječilišnog društva.

koji preporučuje kupke u termama i pijenje mineralnih voda.Nešto mlađe iskopine su pronašli u Jamnici u Hrvatskoj (1828 god. sastav. zaštićeno i uređeno vrelo. Jedini liječnik starog vijeka. Već je Hipokrat (460-377 n. Takođe i danas kod tih bolesti (stanja) postoje kontraindikacije.predhistorijsko doba). Galen (129-199 n.) kupke uopće ne spominje. Usporedo sa upotrebom i učincima istraživači su već u to vrijeme poznavali štetne posljedice balneoterapije kod tuberkuloze. Gornjem Šeheru (kod Banja Luke). stoljeća naše ere). okrugli pokriveni bazeni sa prostorijama za «bivanje» prije i poslije kupki. Strumici itd.e. pa čak do potpunog negiranja.) Što se termalnih voda tiče. . otoka (vjerojatno kardialnog uzroka). potrebno je posebice istaknuti balneološku i geološku definiciju koje su u praksi dobro slažu.20 % od prosječne godišnje vrijednosti za i one čiji ekvivalentni udio iznosi 20 mmol% i +/. Moritzu u Švajcarskoj. Izvorska pitka voda razlikuje se od prirodne mineralne vode mineralizacijom.50 % prosječne godišnje vrijednosti za CO2. Evropske smjernice za kvalitetu takvih voda su slijedeće: izvor vode je prirodan. voda ima prvobitnu čistoću na izvoru zbog prisustva fiziološko važnih mineralnih tvari i elemenata u tragovima a i drugih sastojaka. prije naše ere). To između ostalog dokazuju i nalazišta.Nalazimo ih u Budimpešti. Vijeće Evropske zajednice o termomineralnim vodama Vijeće Evropske zajednice je dopunama iz 1996 godine ‘’savjetovalo’’ svojim članicama. U istoriji medicine je balneologija imala prilično raznoliku ulogu: od perioda potpunog povjerenja. prirodne mineralne vode moraju ostati orginalni prirodni produkt i ne smiju biti tehnološki obrađivane.). temperatura i druge važne osobine odstupaju najviše +/. Za prirodne ljekovite vode su dozvoljena odstupanja u sastavu do 20%. krvarenja. Tehnika izgradnje kupališta takođe je vremenom mijenjana. a tu tehniku Rimljani su preuzeli od Vizantinaca a preko njih Arabljani i Turci. registriranih u Evropskoj zajednici. voda se ne smije dezinficirati niti drugačije tehnološki pripremati. otkrivena 1907 godine u St. Zakonodavstvo sa područja mineralnih voda je u Evropskoj zajednici najviše razvijeno u Njemačkoj.e. luesu i akutnih vručinskih stanja. da ne ustraju na izrazu mineralna voda nego na izrazu’’prirodna’’ mineralna voda. jer ima 471 od 946 mineralnih voda. U skladu sa smjernicama Europske zajednice i po uzoru na Njemačko zakonodavstvo o mineralnim vodama (u Evropi trenutno najuređeniji sistem) je zasnovano i novo Slovensko zakonodavstvo sažeto u Pravilniku o prirodnoj mirelanoj vodi i izvorskoj vodi (marta 2000. koja je i vodeća država obzirom na broj mineralnih voda.) i u Očeslavcima u Slovačkoj (1883 god. takva voda ima prehrambeno-fiziološke učinke. Po novim smjernicama Evropske zajednice. Celzijus u prvom stoljeću naše ere preporučuje kupke sa istovremenom upotrebom lijekovitih biljaka i mirisnih soli. Niškoj banji.) kritički promatrao upotrebu i liječenje sa izvorima mineralnih voda. U dolini Engadin su pronašli stare kaptaže iz bronzanog doba (oko 1000 god.Još i danas su poznate «turske kupke» tj. je prema historijskim izvorima bio Celij Aurelianus (krajem 2. vodu s temperaturom na izvoru iznad 20°C i bez obzira na mineralizaciju možemo nazvati termalnom vodom.

hlor (Cl). Klasifikacija MV po Quentinu ima četiri grupe: I grupa (MV) koje sadrže više od 1gr/dm3 rastvorenih čvrstih materija a karakter vode određuje se prema jonima kojih ima više 20 mvol%: 1. Jodne vode (1 mg/dm3 joda). Ca. Primjenjuju se uglavnom pijenjem. hiperterme (400C i dalje). 3. inhalacijom. natrijum hidrokarbonatne (alkalne). Podsticajno djeluju na stvaranje mokraćne kiseline. Ovi gasovi se mogu pojaviti iz zemlje I bez vode. gvožđevite vode (10 mg/dm3 gvožđa). Sulfatne vode sadrže Na. * Elementi koji se mogu naći u MV. arsenske vode (0. Smanjuju sadržaj masti. Primjenjuju se. mora). natrium sulfatne (salinične). ugljeno . * Prema količini suhog ostatka MV se dijele na: .2). Na hepatobilijarni trakt djeluje holeretično i holagogno.2) * Najvažniji anioni koji se mogu naći u MV su: hidrokarbonatni (HCO3). alkalne (Ph veći od 7. 2. 4. 1. Akratopege (temp. suporvodonik i radon. Zbog sadržaja S djeluju preko pankreasa na jače lučenje insulina (hipoglikemijski dijabet). Mg. homeotermne (30 . 2. a od oligoelemenata bakar i kobalt * Najvažniji gasovi su: ugljendioksid. Sulfatne. Hladne MV su ispod 20º C (temp. vaginalnim orošavanjem. Sulfatne vode (SO4). 2. a od katjona Na. kalcijum. natrijum hloridne (murijatične ili slane) II grupa MV koje sadrže materije koje su biološki aktive u malim količinama (tkz. mikroelementi).8). Sumporaste vode (s najmanje 1 mg/dm3 titriranog sumpora).oligomineralne (suhi ostatak ispod 1gr/1 litar vode pri temperaturi od 1800C). . IV grupa Akratoterme (divlje vode). sulfat (SO4) Dijeluje laksativno jer joni MgSO4 vezuju za sebe veliku kolićinu vode.7 mg/dm3 arsena) III grupa MV koje sadrže rastvorene gasove: 1. kupanjem. Fe. Hidrokarbonatne vode (HCO3).niža od 20ºC) Hidrokarbonatske vode (HCO3). radioaktivne vode (čija koncentracija aktivnosti iznosi najmanje 50 Bq/dm3). juvenilne (potiču iz usijane magme I fosilne dubinske vode). Hloridne vode.mineralne (suhi ostatak iznad 1 gr/1 litar vode pri t6emperaturi od 1800C) *Prema toplotnom stupnju MV se dijele na: hipotermne (20 . .8 . magnezijum sulfatne (gorke). *Prema Ph reakciji (MV) se dijele na: kisele (Ph manje od 6. magnezijum hidrokarbonatne (zemno-alkalne). sulfati (SO4). I.400C. As. pijenjem.Osobine termomineralnih voda * Prema svom porijeklu mineralne vode (MV) mogu biti vadozne (potiču iz atmosferskih padavina). Povećavaju diurezu. neutralne (Ph od 6.7. Mg.kisele vode (više od 1 g/dm3 slobodnog ugljendioksida). Alkalne vode djeluju na neutralizaciju sone kiseline u želudcu a zemno –alkalne djeluju antiinflamatorno i sedativno na gastrointestinalni trakt. 3.300C). a biloški su aktivni: S.

Smanjuju periferni otpor i tonus u arterijskom sistemu. motilitet želudca i crijeva. Biološko dejstvo radonskih voda potiće od alfa zraka koji izazivaju jonizaciju tkiva. Povećavaju izlučivanje mokraćne kiseline. produžuju dijastolu. povećavaju udarni i sistolni volumen srca. Oprez kod primjene. djeluju sedativno. kočenje mitoze u koži (pokusi na životinjama). Radioaktivne vode imaju najjaći analgetski efekat od svih mineralnih voda. Smanjuju hipersekreciju žljezde. povećava leukocite. pijenjem. As). pijenjem. Lokalno djeluju na termoreceptore (toplota).natriju hlorna (2 . Gvožđovito-arsenske vode (Fe. poticanje mikrocirkulacije. Nikada se ne koristi per os. smanjuju krvni tlak. Radon smanjuje broj eritrocita i krvni tlak. lučenje HCl.S manjuju diurezu. Podstiću eritropoezu (djeluju nadražajno na koštanu srž). Radon stimuliše rad jajnika koji su u hipofunkciji (sterilitet). Primjenjuju se kupanjem. popravljaju hemoglobin. a refleksno izazivaju nastajanje vazodilatacija na periferiji (bez toplote) . sudjeluje u produkciji tireoidnog hormona. Resorbuju se putem kože za 3 h. a na to su naročito osjetljive endokrine žlijezde i koštana srž. modulacija upale. Uzete per os povećavaju diurezu. Stimulativno djeluju na stavranje insulina preko S. Opšte djelovanje je preko kože. Podstiću želudćano lućenje. venski hematokrit i feremiju. kupanjem i inhalacijom. Pospješuju lučenje mokraćne kiseline (giht). U koži izazivaju vazodilataciju arteriola i kapilara pa zbog toga smanjuju krvni tlak. opuštanje mišića. pijenjem. Ugljeno . Radioaktivne vode. ”suhe kupke”. Jod unijet vodom u cijelosti se apsorbuje u krv a izlućuje putem bubrega. Kontraindicirane su kod bubrežnih i srćanih oboljenja i hipertenzije. eritrocite.5 % i više). motilitet crijeva i oticanje žući. Primjenjuju se.Hloridne vode(Cl).pospješuju debljanje kod odraslih. Ove vode sadrže jod i brom.kisele vode (CO2) Primjenjuju se. . dakle primjenjuju se kod hipertireoze. Najćešće upotrebljavane vode. Povoljno djeluju kod kožne Tbc i psorijaze. inhalacijom i pijenjem. Arsenske vode djeluju anabolički (blokiraju redoks sistem i smanjuju dejstvo tiroksina) . na disajni centar djeluju povećavanjem ventilacije pluća. uticaj na kožni metabolizam I termoregulaciju. Primjenjuju se. promjena osmatskog ponašanja kože. Djeluju lokalno i opšte. Neposredni učinci različitih vrsta kupki na organizam NaCl. pijenjem. Djeluju kao ekspektoransi. Jodne vode. djeluju keratolitički (psorijaza. kupanjem. Zadržavaju tećnost.nadbubrežna žlijezda pa onda se povećava lučenje glikokortikoida (analgetski efekat?). Ove vode se primjenjuju na samom izvoru. kupanjem i inhalacijom. Koristi se kod hipohromne i sideropenijske anemije. Primjenjuju se. zbog retencije S u hrskavici indikovane su kod reumatskih bolesti (psorijatični artritis). Indirektno djeluje na hipofizu.značajna uloga za periferne krvne sudove gdje je toplota kontraindicirana. Sumporovite vode. kupanjem. Arsen uzet u većim kolićinama je otrovan. a time i krvni tlak. krvotoka. eliminišu preko bubrega za 10 h. s čime se aktivira sistem hipofiza . Primenjuju se pijenjem I kupanjem. osetljivost na UV zrake. hronični ekcem).

Temperatura voda ne smije biti niža od 20°C. Termalne vode nisu namjenjene za piće.kisele.Tada se resorbuju materije koje su se adsorbovale i imbibirale kožu.termičke.hloridne. a inhibiraju hidrokarbonatne vode. Način primjene i mehanizam dejstva Termalne vode su velika grupa prirodnih mineralnih voda iz prirodnih izvora i umjetnih bušotina.kisele i natrijum.humoralnim putem prenose na odgovarajuće organe I sisteme. One pri tome djeluju hemijski i osmotski. jodne. Želudačnu sekreciju stimulišu ugljeno . prilikom svoje peneracije. Takođe se resorbuju jod. kalcijum i drugi elementi. nego za kupanje. i interno-pijenjem i inhaliranjem. ali u znatno manjoj mjrei. Mehaničko dejstvo potiče od sile potiska i hidrostatičkog pritiska. mehanički i hemijski. natrijum-hloridne. već i na druga tkiva i organe. Pri spoljnoj primjeni mineralnih voda kože prima i transformiše sve vrste nadražaja . kočenje Langerhansovih stanica u koži. povišenje izlučivanja uričke kiseline. radonske. ugljen-dioksid. modulacija upale . a kao analiza punjenja (analiza boca) kod pogona ljekovitih izvora svakih pet godina. utjecaj na receptore za hladnoću i hipotermija. dok sulfatne i hidrokarbonatne vode stimulišu sekreciju i oticanje žuči (holeretičko i holagogno dejstvo). Resorpcija se odvija ne samo za vrijeme kupke već i poslije njenog prekida. Smanjenje sinteze DNK I povišenje obnove DNK. Termičko dejstvo zavisi od temperature vode. sumpor. povećavaju diurezu. sniženje krvnog tlaka. poticanje hijaluronidazne djelatnosti. ugradnja sumpora u vezivno tkivo. utjecaj na enzimski metabolizam u koži. U vidu kura liječenja. odakle se oni neuro . stvaranje steroidnih sintetizirajućih biomembrana. Spolja se primjenjuju skoro sve vrste mineralnih voda. . Sumporna. (mjesna imunosupresija).CO2 (ugljen dioksid). pokriven ekskretima lojnih žlijezda. serotomin i dr. Crijevnu peristaltiku pojačavaju magnezijum sulfatne i natrijum .Analiza ljekovite vode mora se u vidu analize ljekovitih kupališta ili ljekovitih izvora lječilišta s ljekovitim izvorom provoditi najmanje svakih 10 godina. poticanje gonadne djelatnosti. ugradnja sumpora u vezivno tkivo . a takođe I svojom toplotom. mineralne vode se uglavnom koriste radi djelovanmja na sekreciju i motilitet gastrointestinalnog i hepatobilijarnog trakta. natrijum. povišenje kapilarnog otoka. mehaničke i hemijske. inaktivacija epinefrina. sumporovodonik. U koži se pri tome stvaraju biološki aktivne materije: acetil holin. histamin. Mineralne vode se primjenjuju spolja kupanjem u kadama i bazenim. Osnovnu prepreku za resorpciju pruža rožasti sloj kože. vazodilatacija. Resorpcija je proporcijalna njihovom parcijalnom pritisku u vodi. One pri spoljnoj primjeni djeluju na organizam termički. Neke mineralne vode. ugljeno-kisele. najviše sumporovite. kao što su gasovi: radon.hloridne vode. modulecija upale. narošito ugljeno .Najviše se resorbuju materije koe su rastvorljive u lipidima. Radioaktivna (radonska) analgezija. sniženje temeljnog metabolizma. brom. Hemijsko dejstvo se sastoji u tome što se pojedine hemijske materije resorbuju kroz kožu i prelaze u krvotok djelujuću na taj način ne samo na kožu.

ginekološka i urološka oboljenja. psorijaze. rekreacija i zdravstveni turizam svih programiranih sadržaja. dok topla voda djeluje suprotno. obično vještački dobivenog pomoću uređaja za raspršivanje. . kožne bolesti osim psorijaze.Hladana voda povećava želudačnu sekreciju i evakuaciju i crijevnu peristaltiku. dijabetesa. tuberkuloza u akutnom stadiju. Metoda upotrebe termomineralnih voda Kupke (lokalne. Subtermalne i homeotermalne kao i vode sa nižom mineralizacijom koriste se uglavnom u rekreacione svrhe (bazeni) i sl. Inhaliranje mineralne vode se primenjuje u obliku aerosola. hroničnih ekcema i dr.povišenom temperaturom. natrijum . bolesti organa za varenje. aneurizma srca. kao i vaginalnim orošavanjem kod ginekološkig oboljenja. krvne bolesti (hipohromna anemija). rehabilitacija.hipotonija sa cerebralnim krizama. umora. hronićna profesionalna trovanja teškim metalima. jontoforeza.hloridne. liječenje. vaginalno orošavanje. ‘’slobodna upotreba’’. izmjenične.Kod djece (poslije hepatitisa. primenjuju se vode koje djeluju sekretolitički: hidrokarbonatne. mikroklizme. neurološke bolesti.depresije. hidrogalvanske kupke-kada) bazeni (hidrokineziterapija. duboka starost. pijenje. Mineralne vode se primenjuju i grgotanjem kod oboljenja ždrijela i usne šupljine. Inhaliranjem. kao što su radon i ugljen dioksid. hroničnog recidiviranog enterokolitisa.dekompenzovane kardiovaskularne bolesti. u organizam se takođe unose gasovi. sonoforeza. Flaširaju se uglavnom ugljeno kiseli tipovi vode kao stolne vode (napici u vidu sokova) i sl. rijetko može da se koristi prirodni aerosol koji se stvara na izvorima.stenokardije sa ćešćim recidivima.pogoršanjem reumatskih tegoba.Neki je autori smatraju normalnom reakcijom hemijskih draži na kožu . termalnih i termo-mineralnih voda U balneologiji (uglavnom) mogućnosti ovih voda nisu u potpunosti iskorištene obzirom na rezerve i potencijalne mogućnosti: profilaksa. Balneoreakcija Balneoreakcija se može pojaviti pri kupanju i pijenju. bolesti organa za disanje. maligne bolesti. Mogućnosti iskorištavanja mineralnih. infektivne bolesti.bolesti kože. tzv. inhalacije. reumatske bolesti. Na ovaj način. druga polovina trudnoće.sklonost krvarenju. potkožna injekcija (ekstrahovanog CO2 kod angine pectoris).Pri kupanju uglavnom se pojavljuje poslije 3-6 aplikacija ili 5-6dana boravka u banji. oblozi i zavoji.gubitkom apetita.uznapredovala arterioskleroza. hidromasaža). vrtložne. infarkt srca i inzult unutar 3-6 mjeseci. jodne.Većina autora misli da je balneoreakcija izazvana acetilholinom.koji se pri kupanju izlućuje iz kožnih stanica a pojačava ga kalijum koji difuzijom prelazi iz kože u tijelo.Javlja se u vidu nesanice.) Kontraindikacije Sve bolesti u aktivnom stadiju. unutarmišićna injekcija. hipertonija II i III stupnja. Opšte indikacije i kontraindikacije za primjenu termomineralnih voda Indikacije Kardiovaskularne bolesti. endokrina i metabolićka oboljenja . koji se oslobađaju iz vode pri njenoj spoljnoj primjeni.

Mesto i uloga prirodnog faktora u medicinskoj rehabilitaciji. voća. Tuzla 2004: 139. zagrijavanje zemljišta. Bećirović E. 11. Pijenje mineralne vode u ljekovite svrhe. Potrebica S. Tišma R.Balneoklimatologija 1998. (urednici). u preradi hrane. PrintCom. Vulović D. Ekspertiza zavoda za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju u funkciji hrvatske balneološke službe. Turk Z. 4.Zbornik radova. . Varaždinske Toplice 2001: 35-44. Kongres lekara za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju u Jugoslaviji.Zbornik radova. 2000: 11-31. Kongres lekara za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. Prirodni ljekoviti činitelji u Hrvatskoj. Mihajlović V. Kongres lekara za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju Jugoslavije. Prirodni ljekoviti činitelji u Hrvatskoj. stoljeću. za toplo navodnjavanje.5. počev od toplifikacije objekata u poljoprivnedi i za poljoprivredne potrebe (za gajenje voća i povrća u plastenicima i staklencima. Knjiga izlaganja na znanstvenom skupu. Akademija medicinskih znanosti Hrvatske 2001:219-244. Bećirović E. Bled 1987: 212-214. Stevanović M. U: Ivanišević G.Knjiga izlaganja na međunarodnom zdravstvenom skupu.Zagreb. 1-4: 11-22. Potrebica S. Mandić V. Bled 1987: 206-208.U: Ivanišević G.Termalne i termomineralne vode su izvor (u zadnje vrijeme) hidrogeotermalne energije (u zavisnosti od njihove temperature) mogu se koristiti za različite potrebe. 5.Prirodni ljekoviti činitelji u promociji zdravlja čovjeka u 21. Prirodni faktori u medicini-njihovo mjesto i uloga nekad i danas. Mjesto i uloga prirodnog faktora u medicinskoj rehabilitaciji u SR Sloveniji. za zagrijavanje staja. Bled 1987: 144-147. 7. Nacionalna i univerzitetska biblioteka BiH. Kongres ljekara za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju u Jugoslaviji. 12. odnosno zemljišta i sl). povrća.Prirodni ljekoviti činitelji u promicanju zdravlja čovjeka u 21. 10.Akademija medicinske znanosti Hrvatske. Prirodni ljekoviti činitelji u Sloveniji. urednik Zdravstveni turizam u Hrvatskoj.Zbornik radova. Posljednjih godina mineralne vode su predmet istraživanja i iskorištavanja u višenamjenske svrhe čime se nesumnjivo postiže njihova potpunija ekonomska valorizacija. (urednici). Ivanišević G. Popović G. 5. Rijeka Crnojovica Beograd 2002. 8. 5. Uloga prirodnog faktora u medicinskoj rehabilitaciji u SR Bosni i Hercegovini. Prirodni terapeutski činioci banjsko-klimatskih lječilišta u Bosni i Hercegovini. Prirodni lekoviti činioci. Bled 1987: 142-144. 3. odmrzavanje stijena. za gajenje riba. 5. za sušenje žitarica. Belieza B. Banjsko klimatska mjesta i mineralne stolne vode Bosne i Hercegovine.Zbornik radova. Fizikalna terapija.Kongres fizijatara Srbije i Crne Gore. Živković M. U: Ivanišević G. 6. (drugo izdanje) 2. Igalo 2002:26-29. Ivanišević G. Franović A.Zbornik radova. Zagreb. Literatura: 1. Obodsko slovo. 9. Čepelak R.

Mineral Springs Spa. P GLOBALNI TRENDOVI. Iako je trend razvoja izuzetno brz i visok. Varaždinske Toplice 2001: 45-52. Rezultati. Srbija mgrajic@eunet. Cruise Ship Spa. adekvatan marketinski pristup i specifican odabir i obuka ljudskih resursa te uvođenje sistema kvaliteta menadžmenta elementarni u sferi razvoja i poslovanja SPA. ISPA je definisala sedam sektora i vrsta SPA centara: Club Spa.2 1 Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. ekonomski i pravni aspekti moraju se uklopiti u etičke i medicinske norme. Praćenje globalnih trendova je neophodno. Utisak korisnika usluge SPA. Potvrda sve većeg značaja SPA sektora je što su ga mnoge države i regioni uključili u svoj strateški razvoj. Izazovi su brojni. Krunić . Vesović . četri elementa se nameću kao ključni faktori u uspešnom dugoročnom poslovanju: Menadzment SPA centra. RAZVOJNI I ORGANIZACIONI IZAZOVI U MENADŽMENTU SPA CENTARA Grajić M1. Medical Spa. Takav trend nosi brojne rizike kako za već postojeće SPA centre. strateška istrazivanja ukazuju na to da je daleko od svog "vrha" i da postoji ogromna rezerva u sve većem broju klijenata i potrebama za korišćenjem SPA usluga.Akademija medicinskih znanosti Hrvatske. U bilo kom smeru specijalizacije i razvoja da se usmeri kvalitet usluge ne varira već je prepoznatljiv na tržištu SPA brendova.Knjiga izlaganja na međunarodnom zdravstvenom skupu.stoljeću. čija je osovina razvoja SPA centar u različitim formama. Svaki od elemenata zahteva kontinuiranu evaluaciju na osnovu kojih se donose strateške odluke.Protić R1. Resort Hotel Spa. . Day Spa.yu Uvod: U proteklih 10 godina došlo je do enormnog rasta SPA industrije. Klinicki centar Srbije. Unapređenje SPA. Zaključak: Uspešan model SPA centra je integrisao i maksimalizovao sve raspoložive resurse. tako i za one koji su tek u planiranju. Bez obzira u kojoj se fazi razvoja nalazi SPA centar. Cilj: Ukazati na osnovne organizacione i razvojne probleme savremenog SPA i moguća rešenja za njihovu prevenciju Metod: Napravljen je presek stanja i uočeni trendovi u globalnoj SPA industriji. a konzistentnim unapređenjem kvaliteta usluge pozicionira se i otvara mogućnosti za dalje razvojne potencijale. odgovara na sva očekivanja i potrebe korisnika. bez koje je uspeh nemoguć. a industrijski. Destination Spa. 2Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu. Operativno funkcionisanje SPA. što je vrh piramide razvoja jednog SPA centra. Sa svim specificnostima određenog sektora naglašene su najvažnije tačke u menadžmentu i projekciji razvoja uspešnog SPA centra.Potić V1. a sve to u strategiju i viziju razvoja. Sa druge strane izuzetna pažnja se globalno poklanja očuvanju i korišćenju prirodnih resursa u lečenju i prevenciji.

kod druge grupe (61 pacijent) kineziterapija. po legendama.co.yu Cilj našeg rada je dobijanje odgovora da li peloidoterapija ili kineziterapija ili pak njihova kombinacija daju najpovoljniji terapijski efekat.venerične bolesti. Kasnije je peloidoterapija korišćena prvenstveno u lečenju degenerativnog reumatizma. Na prijemu i otpustu kod svih pacijenata urađen je Ratschow test.rehabilitaciju i reumatologiju «Dr SimoMilošević» Igalo.35 sek. trajanja 20 minuta. Golušin Z2.Jovanović T1 1 Specijalna bolnica za FMR «Rusanda». a kod treće sa 60 bolesnika kombinovana terapija kinezi i peloidoterapija. pre i nakon tretmana. retinoidima ili kortikosteroidima. Bolesnici su tretirani 21 dan. Na kraju se zaključuje da je kombinovana terapija dala najbolji terapijski efekat i da je možemo preporučiti u tretmanu oboljenja periferne arterijske cirkulacije. Kod prve grupe (61 pacijent) primijenjene su peloidne aplikacije. izuzev u primjeni kineziterapije kod desnog stopala (p < 0. otkrivena upravo na slučajevima isceljenja kožnih promena. Ispitivali smo l82 pacijenta sa dijagnozom »Arteriosclerosis obliterans» u II stadijumu po Fontain-u. P PRIMENA PELOIDOTERAPIJE U LEČENJU VULGARNE PSORIJAZE Magda N1. Delić M Institut za fizikalnu medicinu. što je statistički veoma značajno (p < 0. Melenci.05). Srbija nmagda@banjarusanda. .radovic@cg.dr.a kod desnog za 8.P UTICAJ TESTA PO RATSHOW-U NA TERAPIJSKI EFEKAT KOD BOLESNIKA SA POREMEĆAJIMA PERIFERNE ARTERIJSKE CIRKULACIJE Radović S.02). Cilj našeg rada je da se ispita efekat lekovitog blata iz jezera Rusanda na kliničke simptome obolelih od plakoznog oblika psorijaze.yu Lekovitost blata iz jezera Rusanda u Melencima je. KC Novi Sad. Peloid spada u grupu visoko alkalnih. Srbija 2 Klinika za kožno . koji nisu pod terapijom citostaticima. Vrednovano je poboljšanje simptoma: eritema. Kod prve i druge grupe rezultati na kraju tretmana nijesu statistički značajni (p > 0.001). Stojković . sadrži aktivne forme sumpora i visok salinitet. deskvamacije i infiltracije. Bolesnici su podijeljeni u tri grupe. Metod: Uzorak čine bolesnici sa plakoznim oblikom psorijaze. Primenjena su pakovanja peloidom u sloju od 3 cm. Crna Gora pr. Vrijeme pojavljivanja reaktivne hiperemije (Ratschow test) u trećoj grupi kod lijevog stopala se smanjilo za 8 sekundi. Za procenu terapijske efikasnosti je korišćen PASI skor.

neindikovane upotrebe. već i prevenciji zdravstvenih poremećaja. ali i manje konvencionalnim pristupima koriste ne samo za lečenje. Istice se osećaj relaksiranosti. Najizraženije je smanjenje deskvamacije. Metod: U istraživanju je učestvovao 31 ispitanik. Beograd. kvalitetnog sna i svežine sledećeg dana i u tom smislu je kompletna procedura ocenjana od strane ispitanika ocenjena prosečnom ocenom “vrlo zadovoljan”. održavanju psihofizičke ravnoteže.yu Uvod. svežine. kiseonika. pri čemu nije registrovano značajno kolebanje TA i SF. energetskog nivoa. Sinteza naučnog medicinskog pricipa. a u krajnoj meri i ugroziti zdravlje korisnika. Tokom protekle dve decenije uočeni su mnogobrojni dobri efekti različitih terapijskih procedura is “SPA” medicine. neposredno dejstvo na kardiovaskularni sistem i uvrđivanje eventualnih neželjenih efekata i komplikacija tretmana. srčana frekvencija SF. . subjektivna procena zamora tokom dnevnih aktivnosti. Cilj: Procena efekata tretmana “Panthermal” komorom. Odabrani parametri ispitivanja su TA. Rezultati: Mada kod jedne grupe ispitanika postoji tendencija za snižavanjem. a ispitano je i produženo delovanje. niti uočeni neželjeni efekti tretmana. Potrebna su dalja ispitivanja. Pravdić A2 1 Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. Srbija mgrajic@eunet. Zaključak: Odabrani protokol kombinovanih procedura u “Panthermalu” u grupi ispitanika zdravih ljudi pokazao je dobre efekte na kvalitet spavanja. Prelević J2. U kvalifikacionom ispitivanju opšteg zdravstvenog stanja isključena su dva potencijalna učesnika. kvalitet sna. koji se kombinaciji sa klasičnim fizikalnim agensima. Na osnovu smanjenja PASI skora. 2Centar za relaksaciju i detoksikaciju “ Thermaldetoks“. aromoagenasa i hidromasaze. tehnoloških dostignuća i empirijske činjenice zasnovane na drevnom korišćenju prirodnih fakora u lečenju. vrlo malo se zna o efektima takvih tretmana što može dovesti do nestručne. Zaključak: Peloidoterapija se može koristiti kao efikasna lokalna terapija kod plakoznog oblika psorijaze. a njim je obuhvaćeno korišćenje zagrejane jonizovane pare. P EFEKTI SPA TRETMANA “PANTHERMAL” KOMOROM Grajić M1. Ipak. Merenja su vršena neposredno pre i posle tretmana. proizvela je sve masovnije korišćenje najmodernije tehnologije u specijalnim komorama u kojima je upravo moguće objediniti više SPA procedura.Rezultati: Kod svih bolesnika je postignuto poboljšanje. iscrpljenost i osećaj zamora. Klinicki centar Srbije. Tokom protokola nisu zabeleženi neželjeni efekti i komplikacije tretmana. ocena uspeha lečenja je: od 41-60%-«dobar». Protkolom tretmana određeno je vreme trajanja od 36 minuta. a kod druge sa povećanjem TA i SF nisu verifikovane statističke značajne razlike. oba zbog neregulisane hipertenzije.

Balneološka analiza je samo potvrdila da se od davnina ove vode upotrebljavaju za terapiju lečenja bolesti lokomotornog sistema. ginekoloških i nekih kožnih bolesti. bikarbonatne mineralne vode. Opšta bolnica. kako i kod pacijenata sa slabom cirkulaciom krvotoka i limfotoka.stronciumovo. Istraživanjem bušenjem je ustanovljeno da voda spada u hipetermalnu grupu sa temperaturom od 42ºC koja se pored ostalog. R. turizam . To u izobilju nudi ova Banja Strnova.com Banja Strnovac nalazi se 25 km. Kumanovsko šire područje je veoma bogato izvorima mineralnih voda čije vode se upotrebljavaju i su masovno korišćeni za terapiju putem pijenja. Ključne reči: mineralne vode. kalium. Na osnovu opsežnih hidrogeoloskih istraživanja i izvršenih fizičko-hemiskih analiza ukazuje se na stalan sastav vode koja je klasifikovana u grupi slabo kiselih mineralnih voda. Prema tome. fizičko-hemijska analiza. severoistočno od Kumanova u Opštini Staro Nagoričane čiji atar na severu se granici sa Srbijom.magneziumovo .fluoridno . Makedonija zfm110749@yahoo. Povoljne i ohrabrujuće rezultate daju vodene kupke (naši ispitanici i rezultati) u lečenju i tretmanima bolesnika sa degenerativnim reumatizmom. mineralni izvori. koja nažalost još uvek je u registru "divih" banja Makedonije. kako i njihovom fizikalnom aplikacijom. lokomotorni sistem.P BALNEOLOŠKE VREDNOSTI TERMOMINERALNE VODE BANJE STRNOVAC Packov J RE Fizikalna medicina i rehabilitacija. Kumanovo.kalciumovo . posttraumatskim stanjima. sulfatno . turizam je od vajkada nudio novu i produbljenu dimenziju na relaciji između korisnoga i efikasnoga osobito u domenu zdravstva i ove poljoprivredne discipline. kao geotermalna energija koristi i za obližnje oranžerije poljoprivredo-industrijskog kombinata.

interference current. Oslanjajući se na bogato iskustvo autora koji su se bavili ovom problematikom 30 bolesnika sa kompleksnim regionalnim bolnim sindromom i gornjih ekstremiteta koristili smo interferentne struje. Keywords: complex regional pain syndrome type 1. Mančić D1.yu Uvod Infrared termovizijsko snimanje je neinvazivna. lazovica@eunet.analognom skalom. Dobijeni rezultati ohrabruju praktičare u daljoj primeni fizikalnih agenasa kod bolesnika sa kompleksnim regionalnim bolnim sindromom. Kocić M2. Srbija eni@ga. opisno je registrovana promena boje kože ukoliko je postojala. lečenje i rehabilitaciju reumatičnih i kardiovaskularnih bolesti "Niška Banja".yu Nov dijagnostički pristup i objašnjenje mehanizma nastanka suštinski je uticao na izbor terapije i ishod lečenja bolesnika sa kompleksnim regionalnim bolnim sindromom.yu . nekontaktna. brza metoda kojom se dijagnostikuje kompleksni regionalni bolni sindrom (CRPS) i prati njegov tok bolesti. KC Niš. pulsed electromagnetic field P TERMOVIZIJSKA KAMERA U PRAĆENJU EFEKATA LASERO TERAPIJE KOD KOMPLEKSNOG REGIONALNOG BOLNOG SINDROMA Zlatanović I1. 2Klinika za fizikalnu medicinu i rehablitaciju.co. Ristic T2 1 Institut za prevenciju.Tema IX SLOBODNE TEME P MOGUĆNOSTI FIZIKALNE TERAPIJE U OSPOSOBLJAVANJU BOLESNIKA SA KOMPLEKSNIM REGIONALNIM BOLNIM SINDROMOM NA GORNJIM EKSTREMITETIMA Zečević – Luković T1. Lazović M2. Ristić B2 1 Center for Physical Medicine and Rehabilitation 2 Center for Orthopedic Surgery and Traumatology Kragujevac. Serbia & Montenegro mmilosevic@kg.ni.ac. Meren je intenzitet bolova vizuelno . pulsirajuće elektromagnetno polje i kineziterapiju. . rehabilitation. i ocenjen je funkcionalni status zahvaćenog ekstremiteta. Serbia. posle mesec dana i na kraju lečenja. Tokom lečenja pratili smo oporavak bolesnika merenjima u tri navrata: na početku lečenja.sbb. otok ekstremiteta registrovanjem razlike u obimu.

Tretirane su bolne tačke u predelu linije zgloba.yu Idiopatski frozen shoulder je klinički entitet koji se karakteriše bolom i kontrakturom glenohumeralnog zgloba bez signifikantnog uzroka u istoriji bolesti i bez radiološke evaluacije koja bi objasnila navedene kliničke manifestacije. Na osnovu dobijenih rezultata. Beograd. . talasne duzine 810 nm. Zaključak Termovizijska kamera pored svoje mogućnosti da lokalizuje mesto patološkog stanja i prati tok bolesti. Cilj rada je prikaz naših rezultata u lečenju i funkcionalnom osposobljavanju pacijenata sa idiopatskim FS kombinovanom primenom lasero i kineziterapije. regije od interesa su kvalitativno i kvantitativno analizirane. Za statističku analizu podataka primenjen je Student T testa za zavisne uzorke.NSAIL i intraartikularna primena kortikosteroida. Regije od interesa.2 1 DZ Novi Beograd. Kod bolesnika je primenjena i kineziterapija koja je bila dozirana do granice bola. te je često vezan sa dugim radnim apsentizmom. ortopedsko-hirurško i kombinacija navedenih metoda. fizikalno. a nakon toga sledećih 10 terapija na drugi dan. dok je nakon sprovedene terapije registrovano statistički značajno smanjenje prosečne vrednosti temperature na 32. P IDIOPASTSKI FROZEN SHOULDER FIZIKALNA TERAPIJA I FUNKCIONALNO OSPOSOBLJAVANJE Špica Lj.3480C ± 1.005). Ukupna kolicina energije po jednom tretmanu iznosila je 25 J-30 J.15. Kvantitativnom analizom termograma pre sprovedene terapije verifikovana je prosečna vrednost temperature regije od interesa 34. Pacijenti su bili tretirani poluprovodnicnim GaAs laserom male snage od 70 mW. Lečenje je medikamentozno . 2DZ Voždovac.1 Zvicer Z.1 Vuković Lj. Metode Ispitivanje je obuhvatilo 15 pacijenata kod kojih je postavljena dijagnoza CRPS na osnovu kriterijuma. Bolesnici su prvih 10 terapija imali svakodnevno 5 dana u nedelji. Pacijenti su ambulantno ili stacionarno lečeni na Klinici za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju u Nišu.Cilj ovog rada je da ispitamo efikasnost lasero terapije u lečenju pacijenata sa CRPS. verifikovano je hipertermičko područje u odnosu na kontralaterano područje. upotrebom termovizijske kamere. snimane su obostrano termovizijskom kamerom Varioscan high resolution pre i nakon sprovedene terapije laserom male snage. neposredno iznad i ispod linije zgloba.179 (p < 0. Nakon sprovedene terapije hipertermija je na termogramima bila znatno slabije izražena. frekvencije 1-2500 Hz. Na dobijenim termogramima. Srbija viendbi@eunet. a prirodan tok je prolongiran i meri se mesecima. zamrzavajuća i faza rezolucije. Rezultati Pri kvalitativnoj analizi termograma pre sprovedene terapije.7100C ± 1. ima i mogućnost u proceni efikasnosti terapijskih procedura.5 J/cm2. uočili smo da je sprovedena terapija laserom male snage efikasna u lečenju pacijenata sa CRPS. koje je prihvatila The International Association for Study of Pain. Protiče kroz tri preklapajuće faze: bolna. dozom 1.

Kod druge grupe pacijenata ni kod jednog parametra nismo postigli statistički značajna poboljšanja (p > 0. II (kontrolna) grupa od 12 pacijenata tretirana je primenom NSAIL. 10 procedura. ali kombinovanom primenom lasero i kineziterapije započinjemo efektan i efikasan fizikalni tretman kojim stičemo poverenje pacijenta u metod lečenja.1 pre: 2.net Lateralni epikondilitis . p< 0. posebno prilikom rada sa rukom u ekstenziji i stisnutom šakom. Lokalizacija je na pripoju ekstenzorne muskulature podlaktice na lateralnom epikondilu humerusa u obliku tendiperiostitisa. a nakon ponavljanjih mikrotrauma. Uprkos imenu samo 5 -10 posto slučajeva potiče od povreda izazvanih tenisom. I grupa od 20 pacijenata tretirana je primenom laseroterapije putem poluprovodničke diode izlazne snage 30 mW. u odnosu na povećanje obima pokreta koje je statistički značajno kod: prednje elevacije (79º pre: 110º posle terapije.800 HZ. test istezanja srednjeg prsta. pet svakodnevno tokom prve sedmice. Preopterećenje izaziva mikrorascepe u pripoju tetive ekstenzora ERCB (najčešće extensor carpi radialis brevis).Metod i materijal: Ispitivanjem smo obuhvatili 32 pacijenta prosečne starosti 53.75 god.5 meseci pre javljanja na pregled. U pogledu funkcionalnog statusa takodje smo postigli statistički značajno poboljšanje (p < 0.05) i abdukcije (38º pre: 59º posle terapije.65 posle terapije. Millsov test – bol pri ekstenziji . a počelo 2 . 12 J po tretmanu. Rezultati: Benefit kod prve grupe tretirane fizikalnom terapijom nakon mesec dana u pogledu bola bio je visoko statistički značajan (VAS skor u miru: 2. kod kojih se oboljenje nalazilo u I i II fazi. pri aktivnostima: 5.05).01). Kanjuh Z Klinika za rehabilitaciju ”Dr Miroslav Zotović”. P UPOREDNI EFEKTI PRIMENE LASERA NISKE SNAGE FREKVENCE 10HZ I IFS-A PRI LEČENJU EPIKONDILITISA HUMERUSA Perišić D. p < 0.05).05). Klinička dijagnoza se zasniva na bar dva sledeća pozitivna testa – bol iznad spoljne strane lakta. Srbija kzotovic@drenik.6 pre terapije: 0. Istovremeno su uključeni u individualni kineziterapijeski program baziran na pendularnim vežbama i pasivnim vežbama istezanja respekrujući granicu bola.05).01. Konstantinović Lj. p < 0. podstičemo motivaciju za sistematično sprovođenje naučenih vežbi i na taj način skraćujemo prirodno prolongiran tok navedenog oboljenja.75 posle – p < 0. talasne dužine 780 nm. i još pet na drugi dan tokom naredne dve sedmice. Beograd. Zaključak: Jedan mesec je kratak period za potpuni funkcionalni oporavak idiopatskog FS.teniski lakat je oboljenje izazvano preopterećenjem pripoja ekstenzornih mišića ručja. lokalna osetljivost na mestu lateralnog epikondila. sa uputstvom da iste sprovode kod kuće još dva do tri puta dnevno. merenja obima pokreta u ramenu i funkcionalnog statusa primenom The Simple Shoulder Test-a (SST) pre početka terapije i nakon mesec dana. Dobijene podatke smo analizirali Studentovim t testom. Procenu efekta lečenja radili smo na osnovu praćenja parametera bola u miru i pri aktivnostima (VAS 1-10 cm). dok nisu zabeleženi statistički značajni rezultati u odnosu na ostale pokrete (p > 0. frekvencom 100 .

lakta, pronaciji podlaktice, fleksiji i ulnarnoj devijaciji ručja, Cozenov test – bol pri ispitivanju snage ERCB. Ispitivanje je izvršeno na grupi od 42 ispitanika oba pola podeljenih u 2 grupe. Prvu grupu činio je 21 ispitanik lečen metodom kontaktne terapije laserom niske snage talasne dužine 632.8 (He Ne) niske frekvence od 10 Hz na 5 bolnih tačaka od po 3 min po tački tokom 10 tretmana, drugu grupu činio je takođe 21 ispitanik oba pola tretiranih IFS om sa 4 polja pri čemu je centar delovanja IFS, a postavljen na mesto bola u trajanju od 15 min 10 svakodnevnih aplikacija. Praćen je intenzitet bola u miru, na palpaciju i pri pokretima u lakatnom zglobu i to Petostepenom skalom, Visuelnom analognom skalom, Senzornom Mc Guille scor skalom i Afektivnom Mc Guille scor skalom. U cilju analize primenjene su metode deskriptivne statistike (SV,SD,Min,Max), analitičke statističke metode (Studentov T test, mann-Whitney, Wilcoxon test kao i Pearson-ov i Spearman-ov korelacijski test). Navedeni rezultati pokazuju statistički značajno bolje rezultate u grupi ispitanika tretiranih laserom niske snage frekvence 10 Hz u odnosu na grupu ispitanika tretiranih IFS-om. P UČESTALOST ZGLOBNOG TENDINITISA (COMPJUTER VISION SYNDROME) KOD MLADIH I FIZIKALNI TRETMAN Packov J RE - Fizikalna medicina i rehabilitacija - Opšta bolnica - Kumanovo, R. Makedonija zfm110749@yahoo.com Uvod: Zglobni tendinitis je iritacija jedne od tetiva u predelu gde se ista sastavlja sa zglobom i izaziva bol. Pojava Comjuter vision Syndrome je po simptomima obolenje staro-novog datuma koje sa sve većim zamahom komjuterizacije društva zaslužuje veću pažnju lekara. Ovaj zglobni tendinitis je u literaturi poznat i pod nazivima: flexor tenosynovitis, Dekerven-ova bolest, extenzor tendinitis. Cilj: Ukazati na pojavu sve većeg broja slučajeva sa zglobnim tendinitisom (kod mlađih osoba koje se profesionalno i amaterski bave radom sa kompjuterom). Ispitanici i metode rada: Analizirano je 65 pacijenata sa zglobnim tendinitisom na našem odeljenju u periodu od jedne godine (od maja 2005 do maja 2006 godine). Ispitanici su podeljeni u 2 grupe. U prvoj je bilo 30 pacijenata (različitih polova i doba od 20 do 48 godina) koji su se profesionalno bavili radom na kompjuteru, a u drugoj preostalih 26 pacijenata sa dijagnozom zglobnog tendinita, straničnim ili srednjim epikondilitisom po slobodnom izboru. U prvoj grupi (30) kod 23 (76.67 %) ispitanika je preovađivala simptomatologija bola (bol u metakarpalnom zglobu koja se povećavala sa većim stiskom ruke, brzim pokretima zglobnih struktura ili kod postavljanja zgloba i prstiju šake u ekstremnim položajima). Bol je lokalizovana u području baze palca desne ruke (svi su bili dešnjaci) – Dekerven-ov tendosinovitis. Kod ostalih: U 5 (16.67 %) ispitanika, bol je bila dominantna sa zadnje strane ručnog zgloba, a kod preostala 2 (6.67 %)

ispitanika, bol se projektovala sa unutrašnje strane šake. Svim ispitanicima je savetovano da prilikom rada sa kompjuterom izbegavaju rad sa mausom (mišem).U drugoj grupi ispitanika (26) stanje je bilo sledeće: Kod njih 12 (46.15 %) su bili prisutni znaci tendovaginita u šaci, kod 8 (30.77 %) ispitanika je dijagnosticiran “teniski lakat”, a kod preostalih 6 (23.08 %) “golfski lakat”. Svi pacijenti su tretirani fizikalnim agensima, a kod nekih smo bili primorani da apliciramo analgetike i/ili antireumatike, kako i antiflogistiku oralno, i.m., i.a. ili lokalno (mast, krema). Rezultati rada: U prvoj grupi (30), nakon terapije posle 15 dana: njih 22 (73.33 %) su bili skoro izlečeni i nisu tražili produžene tretmane, 5 (16.67 %) ispitanika je imalo minimalne bolove, koji su takođe izostavili dalji tretman, a za 3 (10.00 %) ispitanika je zatražena ortopedska pomoć, nakon čega je aplikovana ampula Flosterona sa strane ortopeda. U drugoj grupi (26), kod 8 (30.77%) je došlo do smirivanja simptomatologije u šaci i skorog izlečenja tendovaginita (smanjenje boli – subjektivno), kog 4 (15.38 %) ispitanika sa teniskim laktom simptomi bola su se smirili, ali terapija je produžena sa analgeticima i/ili reumaticima, kod 2 (7.69 %) su produžili fizikalne tretmane, 5 (19.23 %) su tretirani i kineskom akupunkturom sledećih 15 dana, posle čega su se bolovi smirili, dok preostalih 5 (19.23 %) su morali na ortopediju u Skopju, a za koje nemamo opipljive i dokumentovane informacije. Zaključak: Sve veći je broj profesionalnog zglobnog tendinitisa, osobito ako je profesija usko povezana sa radom na kompjuteru. Preovladava Comjuter vision Syndrome koji će biti česta pojava ukoliko se radi mausom, a manje koristi tastatura kompjutera. Fizikalna terapija je jako uspešna ako se sprovodi blagovremeno nakon dijagnostikovanja osobito Dekervenove bolesti. Ključne reči: Dekerven-ova bolest, Compjuter vision Syndrome, zglobni tendinitis P UTICAJ PREKOMJERNE TJELESNE TEŽINE NA FUNKCIONALNU SPOSOBNOST BOLESNIKA SA OSTEOARTRISOM KOLJENA Kapidžić - Bašić N, Kikanović Š, Džananović Dž, Selesković H, Bećirović E, Mujić N Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju, Interna klinika, Univerzitetski klinički centar Tuzla, BiH mabasic@hotmail.com Dokazano je da je prekomjerna tjelesna težina jedan od značajnih riziko faktora za nastanak osteoartritisa (OA) koljena. Ona otežava, a nekad i onemogućava pokretljivost bolesnika, pa se očekuje da veča tjelesna težina uzrokuje veću funkcionalnu onesposobljenost, kao i da umanjuje djelovanje fizikalne terapije (FT). Cilj rada je utvrditi odnos tjelesne mase i funkcionalne sposobnosti bolesnika sa OA koljena, kao i uticaj prekomjerne tjelesne težine na učinak FT. Ispitanici i metode: Ispitivanje je izvršeno na 50 bolesnika sa OA koljena, prosječne starosti 62.9 i prosječnog trajanja bolesti 11.4 god. Tjelesna masa je prikazana preko indexa tjelesne mase (BMI). Funkcionalna sposobnost je ocjenjivana sa Lequesne indexom za OA koljena. Bolesnici su razvrstani u grupe prema vrijednosti BMI: I

grupa su bili pacijenti sa normalnom tjelesnom masom (BMI do 25), II grupa su bili umjereno gojazni pacijenti (BMI 25.1 - 30.0), u III i IV grupi su bili prekomjerno gojazni pacijenti, sa BMI od 30.1 - 35.0 (III grupa) i od 35.1 - 40.0 (IV grupa). V grupa su bili ekstremno gojazni (BMI preko 40). Rezultati: Najveći broj bolesnika (96 %) je imao povećanu tjelesnu težinu, od čega je 74 % imalo prekomjernu i ekstremnu tjelesnu težinu (BMI preko 30). Prosječna vrijednost Lequesne funkcionalnog indeksa prije FT je bila 16.0. Između II, III, IV i V grupe nije bilo značajne razlike u vrijednosti Lequesne indexa, dok je za I grupu ona bila signifikantno manja u odnosu na ostale grupe (10.0). Nakon provedene FT vrijednost Lequesne indexa je značajno smanjena u svim grupama. Efekat FT nije ovisio o vrijednosti BMI. Zaključak: Povećana tjelesna težina dovodi do nastanka OA koljena, ali ne postoji povezanost njene veličine sa težinom funkcionalnog oštećenja. Funkcionalna sposobnost koljena mjerena sa Lequesne indexom nije korelirala sa BMI, niti je učinak FT zavisio od veličine BMI. P UTICAJ GOJAZNOSTI NA FUNKCIONALNU SPOSOBNOST PACIJENTKINJA OBOLELIH OD GONARTROZE Milenovic N1, Devecerski G2, Popovic B1 1 Zavod za reumatizam, Novi Sad 2 Medicinski faklutet, Klinika za medicinsku rehabilitaciju, KC Novi Sad, Srbija drmuluc8@hotmail.com Uvod - Moderan način života, usled nepravilne ishrane i pojave gojaznosti, u mnogome dovodi do pojave artrotičnih promena prvenstveno na kolenima. Cilj ove studije je bio da se utvdi uticaj gojaznosti na procenu funkcionalne sposobnosti pacijenatkinja obolelih od gonartroze. Material i metode- U studiju je bilo uključeno 68 pacijentkinja, starosti 40 - 75 godina, sa dijagnostifikovanom gonatrozom II i III stepena po Kellgren & Lawrence radiografskoj skali. Za određivanje telesne težine je korišćena "Tanita BC 540 Innerscan Body Composition Monitor", dok je za određivanje stepena gojaznosti korišćena klasifikacija ishranjenosti prema indeksu telesne mase (BMI). Za funkcionalnu procenu je korišten test ¨up and go¨ (TUG). Rezultat - Prosečna telesna težina je iznosila 79.3 kg (SD ± 17.24). Prosečan BMI = 31.6606 kg/m2 (SD ± 4.77), od čega je 92.2 % pacijenata imalo neki od problema sa viškom telesne težine pri čemu je 35.3 % pacijentkinja pripadalo grupi predgojaznih, a 32.4 % pacijentkinja grupi gojaznosti I stepena. Prosečna vrednost TUG-a je bila 12.79 sec (SD ± 2.95). Uočeno produženje TUG-a ukazivalo je na lošije funkcionalno stanje pacijentkinja. Dobijena je visoka statistički značajna koleracija (r = 0.91; p = 0.018) između BMI i TUG-a, što je ukazalo da je kod pacijenata sa višim stepenom gojaznosti izraženije smanjenje funkcionalne sposobnosti.

Zaključak: Gojaznost predstavlja jedan od značajnih problema pacijentkinja obolelih od gonartroze, s tim da viši stepen gojaznosti ujedno dovodi do smanjene funkcionalne sposobnosti pacijenta. Ključne reči: gonartroza, gojaznost, funkcionalna sposobnost P TERAPIJSKI IZBOR U LEČENJU GONARTROZA Božović Jelić J, Ranković O, Anđelić G Zdravstveni centar Valjevo, Služba za fizikalnu medicinu, rehabilitaciju i reumatologiju, Valjevo, Srbija ivanj1313@teleport.co.yu Uvod: gonartroza je degenerativna bolest kolenskog zgloba pri čemu se dešavaju promene u zglobnoj hrskavici i subhondralnoj kosti. U kasnijem toku bolesti brojni faktori sinovijske inflamacije podržavaju primarne destruktivne procese u hrskavici. Program lečenja gonartroza uključuje primenu fizikalne i/ili medikamentne terapije. Cilj rada je da ukaže na mogućnosti lečenja gonartroza i da potencira najefikasniji način. Metodologija: ispitivanjem je obuhvaćeno 30 bolesnika lečenih u Službi za fiziklnu medicinu, rehabilitaciju i reumatologiju u Valjevu, kod kojih je po ACR kriterijumima postavljena dijagnoza gonartroze. U grupi je bilo 20 žena i 10 muškaraca, životne dobi od 42 do 69 godina (prosecne starosti 60.3 ± 4.6 godina) dužine trajanja bolesti od 1 do 14 godina. Bolesnici su podeljeni u 3 grupe: kod bolesnika prve grupe korišćena je samo medikamentna terapija (bolesnici koji su izjavili da ne mogu da dolaze na fizikalnu terapiju); kod bolesnika druge grupe primenjivana je samo fizikalna terapija (bolesnici sa ulkusnom bolešću ili nekom drugom kontraindikacijom za primenu NSAIL) i kod bolesnika treće grupe primenjivana je fizikalna terapija uz NSAIL. Od fizikalnih procedura primenjena je terapija elektromagnetnim poljem niske frekvence, DD struje, EF antireumatika i kinezi terapija. Kontrolni pregled je rađen posle dve i posle četiri nedelje. Za parametre smo uzeli MOP u kolenu i merenje GMS m.quadriceps-a MMT. Rezultati: na početku lečenja pun obim pokreta u obolelom zglobu imalo je 13 pacijenata, a kod ostalih 17 je ograničenje iznosilo od 20 - 60 stepeni. Mišićna snaga m. quadriceps-a merena MMT se kretala od 3 - 4. Posle četiri nedelje lečenja, u sve tri grupe bolesnika došlo je do povećanja obima pokreta, a mišićna snaga ispitivane muskulature je bila veća. Kao što se i očekivalo najuspešnije lečenje je bilo one grupe pacijenata koji su bili na fizikalnoj i medikamentnoj terapiji. Posle mesec dana lečenja u toj grupi bolesnika ograničenje obima pokreta je smanjeno na 10 - 20 stepeni, dok je u ostale dve grupe ograničenje smanjeno na 20-30 stepeni. Mišićna snaga natkolene muskulature povećana je za ½ ocene, što se može objasniti činjenicom da je za povećanje mišićne snage potrebno duže trajanje kinezi terapije. Zaključak: u lečenju gonartroza najbolji rezultati se postižu kombinovanom primenom fizikalne i medikamentne terapije, dok pojedinačna primena jedne ili

p=0. TENS terapija. U I grupi ispitanika pored navedene terapije primenjena je elektroforeza kortikosteroida i to methylprednisolon (Lemod depo u dozi od 40 mg u obliku vodene suspenzije) 10 dana. • Na kraju tridesetodnevnog perioda praćenja. Postaviti optimalnu metodologiju elektroforetske primene kortikosteroida kod gonarthrosis. Mejdi Z Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. kontraktura u kolenom zglobu u stepenima.Za značajnije povećanje mišićne snage natkolene muskulature potrebna je duža primena kinezi terapije. U drugoj grupi ispitanika aplikovana je elektroforeza placeba sa istim parametrima elektroterapije kao kod primene elektroforeze Lemod depo (methylprednizolon). a što dovodi do pojave bolova. Svaka grupa ima 30 ispitanika. Cilj rada: 1. Za procenu efekta primenjivane terapije kod bolesnika sa artrozom kolenog zgloba korišćene su VAS skala za procenu bola. uočavamo: • Da su vrednosti ocene bola pre početke terpije statistički značajno bile veće kod pacijenta kod kojih je primenjivana elektroforeza Lemod depo-om (Mann-Whitney U test. nemogućnosti hoda i sl. Homogenizacija izvršena prema godinama starosti i polu. procene noćnog i jutarnjeg bola.072).026).yu Gonartroza je najčešće degenerativno reumatsko oboljenje. U kliničkoj slici se često sreće i sinovitis kao prateći simptom "aktivirane gonarthroze". mišićni test za m. posle deset terapijski procedura i nakom mesec dana primene terapije. U tom cilju prospektivnom studijom postavljene su dve grupe ispitanika. Svi posmatrani parametri mereni su u tri vremena merenja: pre početka primene terapije. Primarno je oštećena zglobna hrskavica. Hubertus test. p=0. • Posle deset dana terapije vrednosti ocene bola nisu se statistički značajno razlikovale između ove dve grupe ispitanika (Mann-Whitney U test. stanje pacijenta je procenjivano na osnovu VAS skale bola i . KC Kragujevac. kao i smanjenje doza u NSAIL.druge vrste lečenja daje približno iste rezultate. P TERAPIJSKI EFEKTI ELEKTROFOREZE KORTIKOSTEROIDA KOD GONARTROZE Jevtić M. Veljković M. a procenjeno na osnovu ocena VAS skale bola. Srbija veljkomio@ptt. 2. Obe grupe su tretirane istom terapijskom metodologijom: primena medikamentozne reumatološke terapije (NSAIL. Osnovni parametar procene terapijskog uspeha je subjektivna ocena bola od strane pacijenta. Proceniti terapijski efekat elektroforeze kortikosteroida (jednostruko slepa studija) Metod rada: Osnovna ideja rada je da se uporede terapijski rezultati primene kortikosteroida putem elektroforeze. analgetici) i klasičnom fizikalnom terapijom: Ultrazvuk 0.8W/cm2 x 5 min. quadriceps femoris. redukcije pokretljivosti. Rezultati: Poređenjem stanja pacijenata između posmatranih grupa ispitanika sa elektroforezom aplikovanom kortikosteroidima i destilovanom vodom. parafinoterapija i kineziterapija.

Nakon 20 procedura u eksperimentalnoj grupi nije bilo statistički značajnog povećanja obima pokreta u tretiranom kolenu (p > 0. Kontrolisana randominizirana studija je obuhvatila 80 bolesnika. Posle 20 terapijskih procedura. u kontrolnoj grupi kao i posle 2 meseca od primenjene terapije. kortikosteroidi. Njihov osnovni princip delovanja je različit stepen inhibicije kataboličkih procesa u hrskavici i okolnom tkivu. Cilj: Ispitati kliničku efikasnost kombinovane terapije fizikalnih agenasa i DMOAD u terapiji OA kolena i sagledati i analizirati dužinu trajanja lečenja do postizanja punog kliničkog benefita kod kombinovanog lečenja i lečenja fizikalnim agensima. obima pokreta i grube mišićne snage natkolene muskulature. a danas ih nazivamo Disease Modifying OA Drugs (DMOAD). Nije bilo statistički .net Antiartrotični lekovi sa simptomatskim sporim i strukturno modificirajućim delovanjem su posebna grupa nove generacije lekova. i kontrolna grupu – 40 pacijenata tretiranih isključivo fizikalnim agenasima.05).05). kao i posle 2 i 4 meseca od primenjene terapije. starosti od 30 81 godina. zapažamo veoma statistički značajno smanjenje obima kolena (p < 0.01). Statistički značajno povećanje postignuto je tek posle 2 meseca i 4 meseca i to u odnosu na početni status (p < 0.40 pacijenata tretiranih fizikalnim agenasima po standardnom protokolu za OAK i DMOAD. Subjektivno stanje procenjivano je merenjem jačine bola WOMAC skorom.statistički značajno je bilo bolje u grupi kod koje je za lečenje artroze kolena primenjivana elektroforeza kortikosteroidima (Mann-Whitney U test. zapaženo je statistički značajno smanjenje obima kolena ispitanika (p < 0. Posle 4 meseca od početka lečenja nije bilo statistički značajnog smanjenja razlike u obimu kolena . Poboljšanje kliničkog nalaza i redukcija bolova pri elektroforezi placeba (aqua redestilata) se objašnjava analgetskim efektom pozitivnog pola (anodna galvanizacija). Nakon postavljene dijagnoze pacijenti su podeljeni u dve grupe: eksperimentalnu grupu . Azdejković Lj Zdravstveni centar Kruševac. Ranije su nosili naziv hondroprotektivnim lekovima (R. P FUNKCIONALNI STATUS PACIJENATA SA OSTEOARTHRITISOM KOLENA (OA) TRETIRANIH DISEASE MODIFYING OA DRUGS Matić D. na različitim nivoima kao i stimulacija anaboličkih procesa indukcijom sinteze matrixa preko faktora rasta i aktivnih metabolita. Ključne reči: Gonarthrosis. Mijušković G. nakon 20 terapijskih procedura. mogu uticati i na modifikaciju toka bolesti u OA.Altman 1987. nakon 2 i 4 meseca i to merenjem: obima kolena. Rezultati: U eksperimentalnoj grupi posle 20 terapijskih procedura. Funkcionalno stanje pacijenata procenjivano je: pre terapije. p=0. Metodologija: Ispitivanje je obavljeno u Zdravstvenom centru u Kruševcu u 2004 god. Srbija hansmiha@my-its.000). koji pored simptomatskih efekata. elekroforeza.05).). koji su zadovoljili dijagnostičke kriterijume za OAK.

01). što se manifestuje poboljšanjem njihovog funkcionalnog statusa. Zaključak: Primena fizikalnih agenasa i DMOAD daje dobre terapijske rezultate kod pacijenata sa OA kolena.6 nedelja u odnosu na vreme započete terapije. Za postizanje kliničke efikasnosti kombinovane primene fizikalnih agenasa i DMOAD porebno je vreme od 4 . starosti 45 – 84 god. Nakon 20 fizikalnih procedura i permanentnog peroralnog uzimanja DMOAD u ispitanika obe grupe nije bilo statistički značajne razlike u oceni bola. Posle 4 meseca kod ispitanika eksperimentalne grupe uočavamo visoku statističku značajnost u smanjenju bola u svim kategorijama WOMAC skora. lečenje i rehabilitaciju reumatičnih i kardiovaskularnih bolesnika ’’Niška Banja“. tako ni posle 2 i 4 meseca (p > 0. Posle 2 meseca u korist ispitanika eksperimentalne grupe. Niška Banja. Marković K.net Uvod: Artroze spadaju u red ne samo najčešćih već i najstarijih poznatih bolesti. Metode: Ispitivanjem je obuhvaćeno 60 žena u postmenopauzalnom periodu. Nije bilo statistički značajnog poboljšanja mišićne snage m. Rezultati: Dobijeni rezultati su pokazali da je koksartroza udružena sa povećanjem BMD.quadricepsa i mišića zadnje lože natkolena nakon primenjene terapije u eksperimentalnoj a ni u kontrolnoj grupi.05). Cilj našeg rada je bio da utvrdimo da li kod pacijentkinja sa koksartrozom postoji povećanje koštane gustine i u kakvoj je vezi indeks telesne mase (BMI) i koštane gustine (BMD).05). . Kod svih 60 žena vršeno je merenje koštane gustine na lumbalnim pršljenovima L1 –L4 DEXA metodom na aparatu Lunar DPX. P OSTEOPOROZA I OSTEOARTROZA KUKA Filipov R. kao i pri stajanju (p < 0.Osteoporoza je sistemska metabolička bolest koja se javlja u starijem životnom dobu i posebno kod žena u menopauzi. Degenerativno oboljenje zgloba kuka – coxarthrosis s etiopatogenetskog gledišta javlja se u vreme opšte staračke involucije i endokrinih poremećaja vezanih za smanjenu aktivnost seksualnih hormona. postoji visoko statistički značajno smanjenje bola pri: hodu po ravnom. U zaključku bi istakli da je veza između koksartroze i veće koštane mase izraženija kod mlađih pacijentkinja i da se smanjuje s godinama i sa smanjenom fizičkom aktivnošću. penjanju/ silaženju niz stepenice. kako posle 20 procedura.001). dok su 30 bile bez koksartroze i predstavljale kontrolnu grupu. ali i da postoji pozitivna korelacija između BMI i BMD kao i da je veći BMI udružen sa većom gustinom kostiju. Srbija filipovr@bankerinter. Jovanović J. Dimić A Institut za prevenciju.značajnog povećanja obima pokreta u tretiranom kolenu kod ispitanika kontrolne grupe ni u jednom hronološki izdvojenom vremenskom periodu posle primenjene terapije (p > 0. Kod 30 ispitanica klinički i radiološki je dijagnostikovana koksartroza. i veoma statistički značajno smanjenje bola pri sedenju/ležanju kao i noćnog bola (p < 0.

a 60 žena. godine lečeno je na odeljenju. Cilj: Ispitati povezanost bola pri pokretu i bola pri mirovanju sa stepenom poteškoća pri seksualnim odnosima. Klinika za ortopediju i traumatologiju VMA. Od toga broja 90 je bilo muškaraca. odlično se podnosio. odnosno kako su u pomenutom periodu dolazili u specijalističke ambulante. Prijatnog je mirisa. Borojević S. Starost bolesnika kretala se od 12 do 90 godina. Baščarević Z Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju.yu Uvod: u periodu od oktobra 2000. samo u levom kuku 60 i u oba kuka 20. Materijal i metode: Pomenutih 150 bolesnika lečeno je metodom slučajnog izbora. Bolovi su se smanjili u intezitetu i dužini trajanja.com Uvod: Bol i ukočenost u kuku glavni su razlozi zbog kojih pacijenti sa koksartrozom imaju probleme u seksualnim odnosima.P LEČENJE BOLOVA U KUKOVIMA MENTOGAL GELOM Pakaški O. P KORELACIJA BOLA I PROBLEMA U SEKSUALNIM ODNOSIMA PACIJENATA SA KOKSARTROZOM Vukomanović A. Mora se naglasiti da ni kod jednog bolesnika nije bilo nepodnošljivosti na preparat. Kod svih lečenih bolesnika došlo je do poboljšanja nakon primene MENTOGAL gela. pedijatrijske službe Bolnice Kikinda. Ispitanika sa bolom samo u desnom kuku bilo je 70. MENTOGAL gel je fito preparat čiji su osnovni funkcionalni sastojci: etanolni ekstrakt kamilice. Beograd. Kod naših ispitanika se pokazao kao neškodljiv. Cilj rada: Da ispitamo i iznesemo rezultate lečenja kod sindroma bolnog ramena novim preparatom MENTOGAL gel-om. niti iritacije okolnog tkiva. nane. Molnar Đ. Zaključak: MENTOGAL gel ”MENTA” Padej je odličan fito preparat u lečenju sindroma bolnog ramena. primenjuje se površinskim nanošenjem i blagim utrljavanjem ili dubljom masažom bolnih mesta. Banja Kanjiža i Dom zdravlja Bečej ukupno 150 bolesnika preparatom MENTOGAL gel-om. Pejović V. Popović Z. Pakaški D Zdravstveni centar Kikinda. . godine do decembra 2004. kontaktne alergije. borovih iglica i gaveze. Srbija zckikinda@ptt. u specijalističkim ambulantama službe za fizikalnu i sportsku medicinu. Odlikuje se i visokim sadržajem lipoidnih sastojaka čime je prilagođen specijalno za lokalnu masažu bolnih mesta. dva do tri puta dnevno u zavisnosti od kliničke slike. prijatnog je mirisa i nestvara kontaktne alergijske reakcije. Srbija aleks_med@yahoo. najviše ih je bilo između 15 i 30 godina (povrede) i između 55 i 75 godina (degenerativni reumatizam). a funkcije su se povećale ili vratile u normalu. Nađ K. IOHB ‘’Banjica’’. Bečejac R.

godine života. VAS pri pokretu i VAS poteškoća pri seksualnom odnosu. Korelacija bola pri pokretu i poteškoća pri seksualnim odnosima je na nivou visoke statističke značajnosti (r = 0. od 19. p 0. Sulfasalazin.) anatomskom stadijumu. Takođe. . muškarci : žene = 17 : 28. Rezultati: U studiji je učestvovalo 45 pacijenata oba pola. Ključno pitanje u lečenju RA je vreme postavljanja tačne dijagnoze i vreme početka agresivne terapije. sistemska bolest vezivnog tkiva.s.Jelić J Služba za fizikalnu medicinu. u II 8 bolesnica.276.97 godina.11 mm. pa samim tim i na očuvanje uobičajene dnevne aktivnosti bolesnika. otok i destrukcija zglobova. Zdravstveni centar Valjevo. određivan je i funkcionalni stadijum u kome su se bolesnice nalazile. a prosečno trajanje RA iznosilo je 6. najveći broj njih je bio u I (10 bolesnica) i II (12 bol. P RANA DIJAGNOZA I RANA TERAPIJA . po Steinbrockeru. Zaključak: Rana dijagnoza i blagovremeno uvođenje bolest modifikujucih lekova mogu uticati na manju radiolosku progresiju i očuvanje funkcije zglobova. Sve bolesnice su imale u terapiji neki od bolest modifikujućih lekova (MTX. n.). bilo je 15 bolesnica. Obrada podataka je izvrsena Pearsonovim koeficijentom korelacije. VAS za bol pri pokretu = 69. Srbija matija03@ptt. Metodologija: Ispitivanjem su obuhvaćene 32 bolesnice kod kojih je dijagnoza RA postavljena na osnovu ARA kriterijuma. Kod najvećeg broja bolesnica (73 %) bolest je počela u IV deceniji života.503. Soli zlata). Prema anatomskom stadijumu u kome su se nalazile ispitivane bolesnice. Svi pacijenti su pre operacije popunili upitnik sa vizuelnom analognom skalom (VAS) za bol u miru. a u IV funkcionalnoj klasi bile su samo 4 bolesnice.MANJA ANATOMSKA OŠTEĆENJA I BOLJI FUNKCIONALNI STATUS BOLESNIKA SA REUMATSKIM ARTRITISOM Ranković O. VAS za poteškoće pri seksualnim odnosima = 47. Božović .Metod: Opservaciona klinička studija obuhvatila je 45 pacijenata sa koksartrozom koji su primljeni na ortopedsko odeljenje radi artroplastike kuka. Resochin. koju karakterisu bol. zapaljenska. Cilj rada je da ukaže na bolji funkcionalni status i moguće smanjenje radiografske progresije ranim uvođenjem u terapiju lekova koji modifikuju bolest. Vrednosti su izražene u milimetrima (mm).53 mm. nije nađena povezanost bola u miru i stepena poteškoća pri seksualnim odnosima (r = 0. Slična je bila i distribucija bolesnica prema funkcionalnoj klasi. Zaključak: Pacijenti sa kosartrozom koji su kandidati za artroplastiku kuka imaju poteškoće u seksualnim odnosima ukoliko je njihov bol pri pokretima u kuku veći. Anatomska oštećenja ispitivana su na radiografijama šaka. do 63.0001). U I funkcionalnoj klasi po Steinbrockeru.78 godina. po Steinbrockeru. Prosečna vrednost: VAS za bol u miru = 32 mm.yu Reumatski artritis (RA) je hronična. rehabilitaciju i reumatologiju. Rezultati: Prosečna starost ispitivanih bolesnica bila je 54.

c2 = 19. Ocene 2 i 2+ postoje samo u grupi bolesnika sa artritisom kolena. Zaključak: Naši rezultati pokazali su da artritis kolena ima značajan uticaj na smanjenje mišićne snage m. zbog uticaja zglobnog oštećenja. Bolje ocene 4. Bolesnici i metode: Ispitivanjem je obuhvaćeno 177 bolesnika sa RA. Bolje ocene.P UTICAJ ARTRITISA KOLENA NA MIŠIĆNU SNAGU M. BICEPS FEMORISA KOD BOLESNIKA SA REUMATOIDNIM ARTRITISOM Jovanović J.073. lečenje i rehabilitaciju reumatičnih i kardiovaskularnih bolesti „Niška Banja“. zastupljenije su u grupi bez artritisa kolena.quadricepsa i m. koja u RA nastaje.je zastupljenija nego u grupi bez artritisa kolena.biceps femorisa. 4-.biceps femorisa kod bolesnika sa reumatoidnim artritisom. ali moguća i u značajnom procentu. Male ocene 1.108. izliva. teži stepen funkcionalnog oštećenja. pχpostojanje statistički visoko značajne razlike. QUADRICEPSA I M. Zahvaćenost kolenskog zgloba u RA nosi sa sobom ozbiljan funkcionalni poremećaj. Marković Z.525.biceps femorisa.zastupljenije su u grupi bez artritisa kolena. p = 0. uz poštovanje ACR kriterijuma. Bolje ocene zastupljenije su u grupi bolesnika bez artritisa kolena.0001. 4+. gde je i ocena 3. quadriceps femorisa. ocene 2-. Srbija vladaort@yahoo. Jovanović V. Cilj rada bio je utvrditi da li i u kom stepenu prisustvo artritisa kolena dovodi do smanjenja mišićne snage m. Rezultati rada: Testiranjem m. a i ocena 3. p = 0.1 %) sa aktuelno prisutnim artritisom kolena – ispitivana grupa i 67 bolesnika (37. uz moguću invalidnost težeg stepena. naši rezultati pokazali su da ocena 2 i 2+ postoji samo u grupi sa artritisom kolena. Pavlović A. bola i posledičnog smanjenja aktivnosti bolesnika i zbog mišićne atrofije usled bolesti. . takođe je potvrđeno da grupa sa artritisom kolena ima slabije ocene u odnosu na grupu bez artritisa kolena.daleko češća. uz postojanje statističke značajnosti c2 = 20.9 %) bez aktuelno prisutnog artritisa kolena – kontrolna grupa. mada van okvira statističke značajnosti. dok su ocene 4 i 4+ češće u grupi bez artritisa kolena. Kolenski zglob.com Zahvaćenost kolenskog zgloba u RA je ređa no zahvaćenost sitnih zglobova šaka i stopala. 2 i 2+ bile su prisutne samo u grupi sa artritisom kolena.quadricepsa i m. Slični rezultati su dobijeni i za procenu mišićne snage desnog m. 2-. Testiranjem desnog m. uz moguću invalidnost težeg stepena. mada bez statističke značajnosti. dok ocena 5 i 5postoji samo u grupi bez artritisa kolena. kao veliki noseći zglob. Filipov R Institut za prevenciju. p < 0. 2 i 2+ postoje samo u grupi bolesnika sa artritisom kolena. koji su bili podeljeni u 2 grupe: 110 bolesnika (62. Snaga mišića procenjvana je prema MMT. < 0. c2 = 7. quadriceps femoris levo.05.847. uz 2 = 31600.722. prisutnim artritisom uslovljava brzu progresiju bolesti.biceps femoris-a prema MMT dobijene su slabije ocene u grupi bolesnika sa artritisom kolena u odnosu na grupu bez artritisa kolena. dok ih nije bilo u grupi bez artritisa kolena. Prilikom testiranja levog m. 4+ i 5.

2 % bolesnika. Banjaluka.4 % bolesnika. . Diklofenak u tabletama od 100 mg (1 x 1 tbl.7 % m.5 mg (1 x 1 tbl. Materijal i metodologija: retrospektivnom studijom je obuhvaćeno 175 bolesnika (21. Bećirević E2 1 Zavod za rehabilitaciju „Dr M. Većina bolesnika (91.) je dobijalo 31.yu Uvod: Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL) su najčešće primenjivani simptomatski lekovi u lečenju reumatskih bolesti i bolnih sindroma.net Suprakondilarne frakture humerusa su najčešće frakture u području lakta u dječijoj populaciji. 2Klinika za medicinsku rehabilitaciju.4 %) je dobijala BML. Bošković K2. Ibuprofen u dozi od 400mg (3 x 1 tbl. U fazama pogoršanja bolesti 1/4 bolesnika je dobijala GK intramuskularno ili intraartikularno. a GK 1/3 bolesnika.com . Prtina D1.Zotović“. sjandric@teol. U lečenju bolesnika sa reumatoidnim artritisom (RA) primenjuju se pored bolest modifikujućih lekova (BML) i kortikosteroida (GK). Kod svih bolesnika analizirana je primena vrste i doze primenjenog NSAIL. Srbija azam@Eunet. 78.P PRIMENA NSAIL U LEČENJU BOLESNIKA SA REUMATOIDNIM ARTRITISOM U ZAVODU ZA REUMATIZAM NOVI SAD Erdeljan B1.) je uzimalo 9. Najčešće primenjeni NSAIL kod naših bolesnika (34.9 % bolesnika. One mogu voditi u funkcionalno oštećenje sa smanjenjem obima pokreta u zglobu lakta.7 %).3 % ž) sa reumatoidnim artritisom koji su tokom 2005 godine lečeni u Zavodu za reumatizam Novi Sad.). KC Novi Sad.3 %) nisu u terapiji dati NSAIL. Zaključak : iz dobijenih rezultata se može zaključiti da se u Zavodu za reumatizam u Novom Sadu primenjuju savremeni stavovi u lečenju RA.) i Meloxicam tablete u dozi od 7. RS 2 Poliklinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju DZ Tuzla. da se vodi računa o neželjenim dejstvima NSAIL i najčešće primenjuju selektivni COX2 inhibitori. Lazarević M1 1 Zavod za reumatizam. a u kapsulama 15. Prosečna starost bolesnika bila je 58 + 11 godina. Nimesulid tablete od 100 mg (2 x 1 tbl.4 % bolesnika.59 godina. BiH slavicajandric@yahoo. Kod svega 11 bolesnika (6.3 %) bio je Meloxicam u ampulama u dozi od 15 mg (1 x 1 im. Rezultati: Kod skoro svih ispitivanih bolesnika sa reumatoidnim artritisom u lečenju je primenjen NSAIL (93. sa najvećim brojem bolesnika u grupi od 50 . P FUNKCIONALNI ISHOD KOD DJECE SA SUPRAKONDILARNIM PRELOMOM HUMERUSA Jandrić S1.) je uzimalo 2. Marjanović B1. Cilj rada je bio da se ispita učestalost primene NSAIL kod bolesnika sa reumatoidnim artritisom (RA) u referentnoj vojvodjanskoj ustanovi za lečenje reumatskih bolesti.

prelomi glave nadlakatne kosti.18 %. sinhronih pokreta ostvarenih u skapulohumeralnom ritmu. Manojlović . p < 0. klasifikuju se prema Neeru (1970) u četiri grupe koje povezuju anatomske i biomehaničke faktore. Funkcionalni ishod je predstavljen ocjenama od 1 do 3 (Flynn).Potić V1.oro djece (prosječne starosti 8. djece je imalo odličan rezultat poslije liječenja. kontrakture. dječije suprakondilarne frakture humerusa. fizikalna terapija P FUNKCIONALNA EVALUACIJA BOLESNIKA SA UGRAĐENOM PARCIJALNOM PROTEZOM RAMENA ZBOG PRELOMA Radovanović T1. godine rehabilitovano je 16 bolesnika kojima je ugrađena parcijalna proteza ramena zbog preloma na gornjem okrajku. Dubljanin E1 1 Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. kao i principe lečenja.57 ± 2. Metod: Rehabilitacija je sprovedena prema modifikovanom protokolu po Neeru i protokolu Johan Hopkins univerziteta u Baltimoru. KCS-a u Beogradu u periodu od 2003. Tomanović S1.yu Uvod: Prelomi gornjeg okrajka nadlakatne kosti. 91. Rezultati: Rezultati su prikazani Constant scorom.001).Cilj naše studije je bio da istraži efekat fizikalne terapije na obim pokreta u zglobu lakta kod posttraumatskih kontraktura lakta kod djece sa suprakondilarnim prelomom. s obzirom na to da pokreti u ramenu predstavljaju kombinaciju složenih. Funkcionalni oporavak operisanog ramena u velikoj meri zavisi od ranog započinjanja rehabilitacionog tretmana. kao i trodelni prelomi osteoporotične kosti.Ugradnjom parcijalne proteze ramena leče se četvorodelni i dislocirani prelomi. Razlika u ocjenama na početku i na kraju terapije je statistički značajna (t = 16. impaktirani prelomi. Srbija tradovanovic@eunet. na svakom pojedinačnom nivou ramenog kompleksa i da promena na bilo kom nivou dovodi do narušavanja sinhronosti.Opačić M1. nepravilnosi i ograničenja pokreta sa subjektivnim smetnjama. KCS Beograd 2 Institut za ortopedsku hirurgiju i traumatologiju. KCS Beograd. Cilj rada je da se prikažu rezultati oporavka funkcije ramena posle ugradnje parcijalne proteze ramena zbog preloma. Kompleks različitih terapijskih fizikalnih procedura može značajno poboljšati obim pokreta u zglobu lakta. Materijal:U Centru za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. do 2006. Ključne riječi: lakat. Analizirali smo 34 .94 godina) sa kontrakturama lakta koje smo tretirali procedurama fizikalne terapije poslije ortopedskog liječenja suprakondilarnih preloma humerusa. Vesović . .38. Vukov V2. nakon 6 meseci od operacije i u okviru njega rezultatima funkcije ramena operisanih bolesnika. koji čine 5 % svih preloma. prelomi glave koji zahvataju više od 50 % zglobne površine.

66 %) izražen otok.3 %) bolesnika.8 ± 1. dužinu lečenja i prisustvo komplikacija.sbb. a razlika u odnosu na početak lečenja nije bila statistički značajna (r2 = 0. pokretljivost zahvaćenih zglobova (merenjem obima pokreta univerzalnim goniometrom). Kod 30 bolesnika registrovali smo sledeće parametre: jačinu bolova (vizuelno-analognom skalom). usporenoj konsolidaciji preloma).yu Uvod O upotrebi pulsirajućeg elektromagnetnog polja u lečenju ''svežih'' nekomplikovanih preloma ima mnogo manje podataka nego o drugim vrstama stimulacije koštanog zarastanja (osteoporozi. T > 2). Prelom je srastao do kraja lečenja kod svih 30 bolesnika. Najčešće registrovana komplikacija u našem uzorku bila je ograničena pokretljivost zglobova koja je sa početnih 15 (50 %) smanjila na 2 (6. Maksimalno moguća restitucija funkcije operisanog ramena se može dobiti pod uslovom da se strogo poštuje rehabilitacioni protokol. Metod Prospektivnom kliničkom studijom pratili smo i registrovali efekte pulsirajućeg elektromagnetnog polja primenjenog od trećeg dana od nastanka preloma radijusa na tipičnom mestu. Zečević A2. postižu se ukoliko je rehabilitacioni tretman započet na vreme. 66 %). zadovoljavajući status kod 11 bolesnika). pseudoartrozi. rehabilitacija. Lečenje naših bolesnika je trajalo 50.97 ± 19. magneto terapija. sveža fraktura . Zaključak Terapija pulsirajućim elektromagnetnim poljem frekvencije 640 Hz 30 minuta na dan (1 vremenska jedinica). funkcionalni status. Ristić B2 1 Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. 12 (40 %) ima umeren. Ključne reči: pulsirajuće elektromagnetno polje. sa sukcesivnim povećanjem intenziteta pokazala se efikasnom u lečenju ''svežeg'' preloma radijusa na tipičnom mestu. fraktura distalnog radijusa.16 dana sa dobrim funkcionalnim oporavkom (izlečenje kod 18.MAGNETNOG POLJA U TERAPIJI ''SVEŽIH'' PRELOMA RADIJUSA NA TIPIČNOM MESTU Zečević Luković T1. 2Centar za ortopediju i traumatologiju Klinički centar i Medicinski fakultet Kragujevac.5 ± 0. a dobijeni rezultati su kontradiktorni. a 2 (6.47 bol se statistički značajno smanjio na 1. Na kraju lečenja bez otoka je 16 (53. parcijalna proteza ramena P EFIKASNOST PULSIRAJUĆEG ELEKTRO . Rezultati Sa početnih 3. T < 2). Friščić Ž2.co. veličinu otoka (merenjem obima gornjih ekstremiteta na topografski definisanim mestima).Zaključak: Visoke vrednosti Constant scora kod bolesnika kojima je ugrađena parcijalna proteza ramena zbog preloma. Savremeno tumačenje koštanog zarastanja opravdava korišćenje pulsirajućeg elektromagnetnog polja dok imobilizacija još traje. Ključne reči: funkcionalna evaluacija.43. Srbija mmilosevic@kg.60.7 do kraja lečenja (r2 = 0.

kod kojih je morala da se uradi hiruška intervencija. manjom od jedne trećine cirkumferencije i dislokacijom do 1 mm. Ispitanici su podeljeni u dve grupe: eksperimentalnu grupu (EG) je činilo 17 pacijenata sa navedenim prelomom. 20 terapijskih procedura od ponedeljka do petka. a mogu da ostave velike funkcionalne poremećaje. Stanković A. što sugeriše ortopedima da odmah nakon postavljanja dijagnoze pacijente šalju na fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. sprovedene kod pacijenata sa prelomom glavice radijusa. Pre započinjanja terapije. krio. koji su lečeni gipsanom imobilizacijom u trajanju od 7 dana. na Klinici za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju KC Niš. zaostala je ekstenzija lakta. Rezultati rada: nakon sprovedene rehabilitacije. Cilj rada: da ispita efikasnost rane rehabilitacije. elektro i impulsne elektromegnetne terapije u trajanju od 4 nedelje. koji su došli na rehabilitaciju mesec dana posle povrede. Kod obe grupe pacijenata primenjivan je rehabilitacioni tretman koji se sastojao u primeni: kinezi. kao i na završetku urađena su merenja obima pokreta u lakatnom zglobu. Srbija radmilos@bankerinter. Zaključak: rana rehabilitacija kod pacijenata sa prelomom radijusa dovodi do potpunog funkcionalnog oporavka lakatnog zgloba. Klinički centar Niš. kojima je praćen rezultat rehabilitacije. Dobijeni rezultati u eksperimentalnoj grupi su bili statistički visoko značajno bolji nego u kontrolnoj grupi (p < 0. Milenković S Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. anitastankovic@yahoo. Metode: prospektivnom studijom je obuhvaćeno 28 pacijenata. koja je iznosila 150°. radne.hiruška klinika. koje prolaze često bez odgovarajuće kliničke i radiološke dijagnostike.01). u eksperimentalnoj grupi smo dobili pun obim pokreta u lakatnom zglobu. Klinički centar Niš Ortopedsko .com Prelom glavice radijusa spada u česte povrede lakta. koji su bili na ambulantno polikliničkoj rehabilitaciji. Radenković M. sa prelomom glavice radijusa. Kod kontrlne grupe. sa kontrakturom u predelu lakta.net. nakon sprovedene rehabilitacije. Rehabilitacija je nastavljena kod ova tri pacijenta još 4 nedelje nakon čega se kontraktura u lakatnom zglobu održala u dva pacijenta.P REHABILITACIJA PACIJENATA SA PRELOMOM GLAVICE RADIJUSA Ristić T. i nakon toga su imali rehabilitacioni program na klinici. a fleksija je iznosila 100° kod tri pacijenta. . Lazović M. Kontrolnu grupu (KG) je činilo 11 pacijenata.

Cilj rada je da se prikaže začestenost komplikacija i lečenje istih sa fizikalnom terapijom. Makedonija mitrevskabiljana@hotmail. Ipak. Materijal i metodi: korišteni su pacienti sa Collesovom frakturom lečeni u Zavodu za fizikalnu medicinu i rehabiltaciju u Skoplju. Svi su bili tretirani sa elektroterapijom. otok. estetski veoma prihvatljive kožne incizije. i rehabilitacija-Skopje. Sudeck P MINIMALNO INVAZIVNA HIRURGIJA KUKA – ZAŠTO I KADA? Baščarević Z. otok. Sy. ograničenih dvizenja i rengenološki dokazan Sudeckov sindrom.MIS” operativnih postupaka. Oporavak pacijenata i rehabilitacija veoma su ubrzani.bg.ac. Svi su bili konzervativno tretirani sa gipsanom imobilizacijom od trajanja 4 . Radojević B.6 nedelja. znači pre svega minimalno oštećenje dubljih tkiva. Danas možemo reći da u hirurgiji veštačkog kuka ništa više nije isto. Grkova Miškovska E Zavod za fiz. pre svega mišića i kapsule. Obradjeni su 30 pacienata od kojih kod 16 bili su prisutni simptomi Sudeckovog sindroma: bol. Usavršavanje hirurških postupaka pratila je nauka o biomaterijalima. med. Ivanovska L. a kod 1 ostali su svi simptomi poradi kontrakture u prstima. pored male. vrativši rasprave o hirurškoj veštini u ortopedske krugove. Ključne reči: radii loco typico. R. Srbija z_bascarevic@med. potiskujući hirursku tehniku u drugi plan. Zafirovska L. nestao je bol. Kod 9 pacienata posle toga rezultati su bili odlični. hirurgija veštačkog kuka napredovala je. Lečenje pacienata sa Collesovom frakturom konzevativno i to sa manjim periodom imobilizacije i što ranije sa fizikalnom terapijom je metoda izbora za izbegavanje kasnijih komplikacija i sa samim tim namalenje invalidnosti. a boravak u bolnici skraćen na 3 do 7 dana. sonoterapijom. vec u frekfentnosti njihovih komplikacija. Colles-ova fraktura. do “mini invazivnih . kineziterapijom i radnom terapijom u trajanje od 20 tretmana. a dvizenja u ručnom zglobu i prstima bio je do N. Kod 6 pacienata bio je potreban ponovni tretman posle 4 nedelje. Stojanovska M. da bi krajem XX veka postala dominantna.com Fraktura radii loco typico je jedna od najčestih fraktura posebno u srednoj i postaroj vozrasnoj strukturi. Ovde želimo da predstavimo . Beograd. Labačevska V. uz mnogo osporavanja i kontrovezi. Njihov interes nije u njihovoj frekfentnosti.P REHABILITACIJA KOMPLIKACIJA POSLE FRAKTURA RADII LOCO TYPICO Mitrevska B. Medikus-Matea-Skopje. Pantelić S IOHB Banjica.yu Više od šest decenija veštački zglob predstavlja najbolje rešenje za bolna degenerativna stanja kuka. Minimalno invazivna hirurgija.

ovu novu vrstu hirurgije veštačkih zglobova, koja je u našoj bolnici primenjena početkom 2004. godine, a danas u svetu prihvaćene od većine aloplasticnih hirurga. P REHABILITACIJA POSLE MINIMALNE INVAZIVNE HIRURGIJE KUKA - PRIKAZ SLUČAJA Pantelić S, Radojević B, Baščarević Z, Nikolić O IOHB "Banjica", Beograd, Srbija info@iohbb.edu.yu MIS je nova operativna tehnika koja se u našoj ustanovi primenjuje već dve i po godine. Cilj rada je prikaz razlika u rehabilitacionim postupcima kod pacijenata operisanih na ovaj način u odnosu na pacijente operisane standardnom metodom, pošto su one značajne. Za MIS se odlučujemo kod centriranih kukova sa artrotičnim promenama. Osnovne karakteristike ove operativne tehnike od značaja za rehabilitaciju jesu: - mali operativni rez, - minimalna trauma mekih tkiva, - usivanje svih struktura koje su tokom operativnog pristupa presečene (kapsula i spoljašnji rotator), - neznatan gubitak krvi tokom i posle operacije. Iz ovih karakteristika operativne tehnike proizilaze prednosti u toku rehabilitacije u neposrednom postoperativnom periodu: - bol manjeg inteziteta i kraćeg trajanja, - ranije podizanje i prohodavanje, - bolje opšte stanje, - veći obim pokreta, posebno abdukcija, - manji gubitak mišićne snage, - pravilniji hod. Intezivni i sveobuhvatni rehabilitacioni postupci se mogu primeniti praktično od prvog postoperativnog dana, da bi pacijenti bili samostalni i obučeni osnovnim aktivnostima dnevnog života već u toku prvih tri do četiri dana kada im se preporučuje odlazak iz bolnice. Ovo se posebno odnosi na dobro preoperativno fizikalnom terapijom pripremljene pacijente. P RANA POSTOPERATIVNA REHABILITACIJA PACIJENATA SA UGRAĐENOM ENDOPROTEZOM KUKA Ljusevska - Trajčevska Z, Kitrozova Z, Markovska - Ničeska L, Mićunović Naumoska S, Ivanoski P, Blažeska V, Mićunović M Spec. bolnica za ortopediju i traumatologiju ‘’Sv. Erazmo’’ Ohrid, R Makedonija mmicun@freemail.com.mk Uvod. Izrazene artrozne promene i traumatske povrede kuka su glavni uzroci radi kojih se pacijenti odlučuju za operativno lečenje, odnosno implantaciju endoproteze kuka. Cilj. Značaj rane postoperativne rehabilitacije kod pacijenata sa ugrađenom endoprotezom kuka, u smislu što bržeg obezboljivanja, postizanja optimalnog opsega pokreta kuka i rane mobilizacije. Materijal i metode. Analizirali smo 134 pacijenata od kojih 92 (68.6 %) žene i 42 (31.4 %) muškarci, koji su operirani u našoj bolnici tokom 2005 i prvih 7 meseci 2006 godine. Prema dijagnozi, 78 (58.2 %) su sa artroznim ili kongenitalnim promenama kuka, a 56 (41.8 %) sa traumatskim povredama. I u jednom i u drugom slučaju, žene su

više zastupljene 70.5 % kod koksartroze i 66 % kod pacijenata sa frakturom vrata natkolenice. Prema starosti, žene sa koksartrozom su starosti od 31 - 83 godine, ili prosecno 55.2 god., dok su muškarci od 53 - 75 god., prosečno 65.5 godina. Žene sa prelomom vrata natkolenice su prosečne starosti od 71.9 godina (50 - 95), a muškarci 72.4 godina (60 - 85). U zavisnosti od vezivanja proteze sa koksalnim delom, broj pacijenata sa apliciranim cementnim endoprotezama je 60 totalnih i 35 subtotalnih, uglavnom po Zimmeru. U drugoj grupi su 39 bezcementnih endoproteza. Rehabilitacioni tretman počinje još prvog postopertivnog dana sa respiratornom gimnastikom, izometričkim vežbama m. qudricepsa i glutealne mm., kondicionim vežbama gornjih ekstremiteta, aktivnim vežbama na zdravoj nozi i skočnog zgloba operirane noge u cilju poboljšanja cirkulacije. Drugi dan operativnog zahvata nastavlja se sa potpomognutim vežbama operiranog kuka i kolena, vežbama za jačanje muskulature, sa posebnim akcentom na ekstenzornu i abduktornu muskulaturu, manuelnom masažom, ustajanjem uz pomoć dubka ili štaka, sa ili bez oslonca u zavisnosti od tipa implantirane endoproteze. Kod cementnih endoproteza ustajanje je sa potpunim opterećenjem, dok kod bezcemntnih opterećenje počinjemo posle 8-10 nedelja uz pomoć štaka. U daljem se toku povećava intenzitet kineziterapijskih procedura, hidro - kinezi terapija, statički točak. Uporedo sa ovim procedurama, pacijenti se educiraju o načinu sedenja i ustajanja iz kreveta, hodanju stepenicama, o dozvoljenim i nedozvoljenim pokretima kuka. Rezultati. Od prikazanih 134 pacijenata sa ugrađenom endoprotezom kuka, vreme lečenja od dana operativnog zahvata do dana ispisa je 14 dana do 3 meseca. Kod pacijenata sa koksartrozom je 21.7 dana, ili 30.2 dana kod pacijenata sa traumatskom povredom kuka, ili za obe kategorije prosečno 25.9 dana, u kojem je periodu postignut cilj rane rehabilitacije, odnosno bezbolni i dobri pokreti operiranog kuka i pacijenti su ispisani pokretni, sa ili bez pomagala. Zaključak. Sa rano sprovedenim postoperativnim fizikalnim tretmanom kod pacijenata sa ugrađenom endoprotezom kuka, postignuto je u najvećem broju slučajeva skoro potpuno obezboljenje, optimalan opseg pokreta i brza mobilizacija, čime se pacijenti za relativno kratko vreme vraćaju svakodnevnim obavezama, sa signifikantnim poboljšanjem kvaliteta života. P НАШ ПРВИ ПАЦИЈЕНТ СА ОБОСТРАНИМ ВЕШТАЧКИМ ЕНДОПРОТЕЗАМА КУКА - ПРИКАЗ СЛУЧАЈ Димитрова В, Димитров П, Павловиќ П ЈЗУ Општа Болница Кавадарци Р. Македонија sencedimitrova@yahoo.com Најтеже и готово немогуче је да тачно дефинирати што је то нормално држанје и нормални усправни став човјека. Сваки човјек има своју вертебралну физиономију (СТАГНАРА). Болне коксартросе с деструкциојом зглоба код пацијента старих од6о год данас су главна индикација за тоталне замјене зглоба. При обострано непокретлјиви

или слабо покретлјивим куковима тоталне замјене зглоба код коксартроза раде се и у младјим годинама живота. ЦИЛJ: Прикажујемо случај на пацијент са обостраном коксартрозом , кои је у приоду од 10 година лечен на нашем одделу са физикалном и медикамнтозном терапијом. МАТЕРИЈАЛ И МЕТОДИ: Анализирани су податци са здравственог картона, отпусно писмо 2288/05, 6806/06, 2111/06, 3192/06,1200/06. Користен је дескриптивни метод. РЕЗУЛТАТИ: Ради се о мушком пацијентом М.И .родјен 1951 год, кои је ради као физички радник. Прије 10 годинаје почело са тегобама на десном куку, па после 7 година и на левом куку. У тај период је лечен са медикамнтозном и физикалном терапијом. Пацијент је активан крводарител више од 25 година. Од 2004 год. због појачанја бола иде са двије штаке 2005 год. Постоје болне и ограничене движбе у оба кука. Ротација скоро неможна.Флексијадо цца 800. Абдукција и аддукција на оба кука минималне. РТГ нао у прилог ДГ (забранјује се дуго стајанје, дуго пешаченје, подизанје и ношенје терет као и физички рад.). Тренд на влошуванје продушује до комплетно губенје свих движенја у оба кука, а лева глава комплетно че да колабира. 12. 2005 год. Имплантирана ендопротеза тотална кокса лат. декс сек. ЗИММЕР. Пацијент пост оперативни период је поднио добро. Рехабилитациони период уредан.примјенено - хидротерапијом, ман. масажа, мед. гимнастика, парафин, ДД, КБ, УЗ. 15. 03. 2006 - бол и намалених движбе и у левом куку (појачани). 23. 05. 2006 Имплантацио ендопротезис тоталис цксаел ат син. Сец. ЗИММЕРИ. Пацијент је пост опретаивни и реахбилиатцини период поднио добро. Сад иде са једном подпазушном патерицом и далје осеча бол дуж леве ноге, посебно поткјоленице. ДИСКУСИЈА И ЗАКЛЈУЧАК: КОКСАРТРОЗА је изразито хронична, дегенеративно - регенеративна болест с клиничким манифестацијама најчешче у петом или шесте деценије живота. Од етиолошких фактора веројатно је у питанју (код нашег пацијената) локалне циркулаторне пречке (које прикажујемо на фотографије). ВАЖНО је подобрити живот пацијенту и ублажити бол. НАШ ПАЦИЈЕНТ ЈЕ И ДАЛЈЕ АКТИВНИ КРВОДАРИТЕЛ P USPEŠNOST REHABILITACIJE U POSTOPERATIVNOM PERIODU PACIJENTA SA UGRAĐENIM ENDOPROTEZAMA OBA KUKA U JEDNOM HIRURŠKOM AKTU – PRIKAZ SLUČAJA Milićević V1, Leovać S2, Nikolić D3, Knežević T3, Vukmanović M1, Ristić - Đoković S1 1 Institut za rehabilitaciju Selters, Mladenovac, 2Centar za rehabilitaciju Zlatar, 3 Univerzitetska dečja klinika, Beograd, Srbija denikol27@yahoo.com Ovim radom želimo prikazati tok rehabilitacije pacijenta operisanog od koksartroze kao posledice nekorigovane kongenitalne displazije oba kuka u 49 - oj godini života.

Hirurški zahvat je odrađen u jednom aktu postavljanjem obe bezcementne endoproteze – ZIMMER. U preoperativnom periodu pacijent je imao ekstenzione kontrakture u oba kuka sa izrazito ograničenom unutrašnjom i spoljašnjom rotacijom kao i hipotrofiju i slabost natkolene i pelvitrohanterne muskulature obostrano. Pacijent do operativnog postupka nije bio podvrgnut korektivnim merama rehabilitacije i fizikalne medicine. Od subjektivnih tegoba navodi bolove unazad 5 godina (onesposobljavajuće bolove noću) bez znakova remisije na terapiju analgeticima. U postoperativnom periodu pacijent je osposobljen za hod uz oslonac sa štakama prvog postoperativnog dana. Tok oporavka uz primenu mera rane rehabilitacije je sproveden bez komplikacija uz otpust pacijenta posle 11 operativnog dana. Po otpustu nastavljen je intenzivni ambulantni fizikalni tretman, hidro terapijom, elektro terapijom, laserom i kinezi terapijom. Nakon primenjenog intenzivnog fizikalnog tretmana pacijent posle 2.5 meseca hoda uz pomoć jednog stapa bez subjektivnih tegoba korektnim hodom. Pokreti u kukovima su zadovoljavajućeg stepena i obima za endoprotezu bez pojave novih patoloških znakova i simptoma. Natkolena i pelvitrohanterna muskulatura je ojačana i ocenjena ocenom do 4. Primena mera rane rehabilitacije i intenzivnog ambulantnog fizikalnog tretamana koji se u slučajevima implantacije obe endoproteze kuka retko primenjuje dala je visoko zadovoljavajuće rezultate učinivši pacijentu dalji život visoko motorno funkcionalnim u odnosu na prethodno stanje. P RANA REHABILITACIJA POLITRAUMATIZOVANOG BOLESNIKA SA OSTEOSINTEZOM ACETABULUMA - PRIKAZ SLUČAJA Đulić - Stojičić S, Damnjanović G, Vesović - Potić V, Lešić A, Krunić - Protić R Klinički centar Srbije, Beograd, Srbija silvana69beo@hot.mail.com Povrede acetabuluma su česte kod saobraćajnih nesreća, a usko povezane sa ranim respiratornim i tromboembolijskim komplikacijama kako u pre, tako i u postoperativnom toku. Zbog mehanizma nastajanja povreda, prelomi zadnjeg zida acetabuluma spadaju u češće vrste preloma acetabuluma i mogu se rešavati operativno. Operativni tretman najčešće je uslovljen vrstom preloma i posledičnom nestabilnosti kuka kao i opštim stanjem bolesnika. U postoperativnom toku mogu se primeniti dva pristupa lečenja bolesnika. Prema jednim autorima bolesnik započinje rehabilitaciju prvog postoperativnog dana i u daljem toku se vertikalizizuje, dok po drugim mišljenjima postoperativno se stavlja skeletna trakcija u trajanju od 4 - 6 nedelja što podrazumeva rehabilitacioni tretman u postelji. Pacijent NN star 46 godina povređen u saobraćajnom udesu kao vozač pri čemu je zadobio prelom acetabuluma desno, serijski prelom rebara od IV do VII sa leve strane i lakšu kontuziju mozga. Kao politraumatizovan primljen na odeljenje intenzivne nege sa APACHE II skorom verovatnosti preživljavanja od 42.4 %. Prelom acetabuluma rešavan operativno drugog dana (osteosinteza acetabuluma sa

dana od povrede. Rehabilitacioni tretman nastavio u za to specijalizovanoj ustanovi. vežbe za perifernu cirkulaciju. izometrijske vežbe za mm. suprakondilarne ekstenzije 4. laseroterapija) u slučajevima izliva krvi u zglobove i meka tkiva.dva zavrtnja) i na odeljenju intenzivne nege proveo ukupno 4 dana gde je započet rani rehabilitacioni tretman. uz uslov da prime supstitucionu terapiju svakog dana pre primene terapije. Savić K. Prvog postoperativnog dana bolesnik ima vežbe disanja. Sedeo je u polusedećem položaju. a bez oslonca na operisanu nogu. inhalacije. aktivne vežbe za nepovređenu nogu. elektroterapija nisko i srednje frekventnim strujama. 9. dana nakon povrede uz dozvoljen hod pomoću ortopedskih pomagala bez oslonca na povređenu nogu. dana nakon povrede u opštoj anesteziji načinjena i ortopedska repozicija ulomaka i njihova stabilizacija pomoću dva kanulirana šrafa od 8 mm. Na Odeljenju za habilitaciju i ranu rehabilitaciju pacijent je primljen 23. aktivno potpomognute vežbe za operisani ekstremitet. P REHABILITACIJA PACIJENTA SA HEMOFILIJOM A NAKON PRELOMA VRATA BUTNE KOSTI – PRIKAZ SLUČAJA Bekić V. Bolesnik je započeo ranu rehabilitaciju prvog postoperativnog dana. a trećeg postoperativnog dana je vertikalizovan u potpunosti i započeo sa hodom. Cilj rada bio je da se prikaže tok rehabilitacije pacijenta sa hemofilijom A nakon frakture vrata desne butne kosti Na dan povrede (zadesno pri padu sa stepenica) pacijent uzrasta 15 godina primljen je na Odeljenje dečje ortopedije sa traumatologijom gde je nakon dijagnostikovanja i primene transosalne. Imao je ograničenje pokretljivosti u zglobnim segmentima povređene desne noge . Drugog postoperativnog dana bolesnik verikalizovan do sedenja u rasteretnom položaju da bi trećeg stajao u pilotu i napravio nekoliko koraka bez oslonca na operisanu nogu. Demeši Č Centar za dečju habilitaciju i rehabilitaciju Instituta za zdravstvenu zaštitu dece i omladine u Novom Sadu. a petog započinje obuku hoda uz pomoć štaka. Pacijent na prijemu nije bio samostalno ambulatoran ni pomoću pomagala. Činjenica da bolesnik nije imao ni jednu respiratornu komplikaciju niti tromboembolijske probleme ide u prilog zaključku da je blagovremena primena rehabilitacionih postupaka i vertikalizacija nakon operativno rešavane frakture acetabuluma neophodna za sprečavanje/umanjivanje postoperativnih komplikacija. quadricepse i započeto je sa vertikalnizacijom u postelji. Četvrtog dana bolesnik hoda u pilotu. Mikov A. Vulović M.yu Pacijenti sa hemofilijom redovno se leče na Odeljenju za habilitaciju i ranu rehabilitaciju fizikalnim procedurama (krio terapija. Otpušten desetog postoperativnog dana osposobljen za hod uz i niz stepenice uz pomoć štaka. U toku boravka primao antikoagulantnu terapiju. Srbija asthma@eunet. TENS. nakon pregleda fizijatra pacijent je uključen u rani rehabilitacijski program.

Nakon ekstrakcije fiksacionog materijala pacijent se ponovo prima na naše Odeljenje i hoda uz pomoć podpazušnih štaka bez oslonca na operisanu desnu nogu da bi kroz 1. a od objektivnih obim pokreta. a nakon 2 meseca pun oslonac. Tokom izliva u zglobovima usporena je vertikalizacija pacijenta a primenjivana je shema terapije kod pacijenata sa hemofilijom: krio terapija+TENS. povećanog obima pokreta u zglobovima i delimično povećane mišićne snage desne noge. nakon preloma vrata butne kosti. Howorth . kinezi terapija i fizikalne procedure (krioterapija. Podaci o svim praćenim parametrima opisani su pomoću modela deskriptivne statistike. Cilj rada je da odgovori na pitanje:da li uzrast bolesnika ima uticaja na rezultat lečenja hondrolize kuka. Plan i program lečenja obuhvatao je dve faze: fazu imobilizacije i fazu po skidanju imobilizacije.) Prikazani slučaj ističe značaj multidisciplinarnog pristupa u rehabilitaciji (pedijatar -hematolog. Svi parametri su kvantifikovani u četiri stepena .struja. laseroterapija i parafinoterapija). uprkos redovne primene faktora koagulacije VIII. a bez pomagala na kraće relacije. Ekstrakcija alenteze planirana je i sprovedena nakon nepunih 3 meseca od povrede kada je pacijent bio samostalno ambulatoran pomoću jedne podpazušne štake. koje je pre ove traume često lečeno zbog izliva krvi. dečji ortoped. Materijal i metodologija: Ovom studijom je obuhvaćeno 32 pacijenta koji su lečeni od hondrolize kuka.Fergusonov indeks. snaga pelvifemoralne muskulature. Rehabilitaciju je dodatno usporavala i laka fleksiona kontraktura desnog kolena. Od subjektivnih parametara praćen je bol. Sprovođena je postepena vertikalizacija pacijenta. Za ocenu rezultata praćeni su klinički (subjektivni i objektivni) parametri. elektromagntetna terapija. TENS terapija. dužina ekstremiteta. Srbija momirka@yubc. IF.(Haemarthrosis genus dex. Predstavlja najtežu komplikaciju nastalu posle skliznuća glave butne kosti. Nakon mesec dana od prijema uspostavljen je hod sa štakama sa osloncem na povređenu nogu od 50% telesne težine. Za ocenu rezultata lečenja korišćen je model Howorth . uz posledičnu limitiranost ekstenzije i atrofiju muskulature.Fergusonov . u levi lakatni zglob (2 puta) te u desni skočni zglob. a zatim su analizirani najsavremenijim analitičkim metodama. Beograd.5 mesec bio otpušten kući samostalno ambulatoran bez pomagala sa punim osloncem na desnu nogu.net Uvod: Hondroliza kuka je akutna nekroza hijaline zglobne hrskavice kuka.(desnom kuku i kolenu). masa pelvifemoralne muskulature i hod. Komplikacije tokom lečenja ovog pacijenta bili su izlivi krvi u desno koleno (u 3 navrata). P DA LI UZRAST BOLESNIKA IMA UTICAJA NA REZULTAT LEČENJA HONDROLIZE KUKA? Vukićević M IOHB ’’Banjica’’. fizijatar) u cilju što boljeg funkcionalnog osposobljavanja pacijenta sa hemofilijom A.

subtrochanterni i dijafizarni (metod izbora) i potkolenice . rehabilitacija je trajala dva do tri meseca.aktivno potpomognute vežbe susednih zglobova. Sekulić S IOHB "Banjica" .hod sa štakama uz progresivno povećanje oslonca.21. Zaključak: Utvrđeno je da uzrast pacijenata nije statisticki značajno različit po kategorijama rezultata lečenja. Praćeno je 35 pacijenata operisanih od 2004 . Ustanovljeno je da ne postoji statisticki značajna razlika (t = 1. Đokić R. godinu.edu.26 godina.yu Intramedularna fiksacija (IM) femura i tibije je relativno mlada metoda koja se primenjuje u našoj ustanovi poslednjih desetak godina.Prosečna starost pacijenata ženskog pola bila je 13.IFS. ukoliko propagacija preloma ne ide niže od 4 cm iznad artikularne površine distalne tibije. paralelno sa povećanjem oslonca. Indikacije: prelomi natkolenice. sa dobrim 14. .42 godine. godine na odeljenju. .25 %) pacijenata. nakon koje su zaostajale minimalne sekvele u vidu blage hipotrofije muskulature ili neznatne kontrakture susednih zglobova. Pantelić S. Značajnost razlike u uzrastu u odnosu na kategorije rezultata lečenja testirana je modelom jednofaktorske numericke ANOVA-e za parametarske podatke. p > 0. Ranu rehabilitaciju smo počinjali prvog postoperativnog dana .79 godina.. P REHABILITACIJA OPERATIVNO LEČENIH PRELOMA FEMURA I TIBIJE INTRAMEDULARNOM FIKSACIJOM Nikolić O. a sa lošim 8 (25 %).12 %). Srbija info@iohbb. Po dolasku na odeljenje priprema za vertikalizaciju i vertikalizacija u okviru prvih 72 sata postoperativno . a sa lošim rezultatom bila je 15. . . iako je u kategoriji odličnih rezultata uočena nešto manja starost pacijenata (F = 2. pacijenti se relativno brzo vraćaju svom radu i svakodnevnim aktivnostima. a muskog 14. sa zadovoljavajućim 15.81 godinu. Obzirom da IM fiksacija omogućava ranu vertikalizaciju i imobilizaciju susednih zglobova kao i ubrzano stvaranje kalusa.62 %). U zavisnosti od vrste i lokalizacije preloma kao i udruženosti povreda. Prosečna starost pacijenata u kategoriji sa odličnim rezultatima bila je 13. Značajnost razlike u starosnoj strukturi između pacijenata muškog i ženskog pola testirana je Studentovim t-testom za dva mala nezavisna uzorka.Beograd.65 godina.prema kome je: sa odlicnim rezultatom bilo 10 (31. a potom vežbe sa otporom. sa dobrim 9 (28.05).067. .73. p > 0.staticke vežbe muskulature operisanog ekstremiteta.05).srednja i distalna trećina. Rezultati: Prosečna starost pacijenata iznosila je 14. sa zadovoljavajućim5 (15.21 godinu. Cilj ovog rada je prikaz oporavka pacijenata nakon operativnog lečenja preloma IM fiksacijom i preporuka fizikalne terapije i rehabilitacije. Mitrović D.hod u bazenu i plivanje posle skidanja konaca.2006. Vulević S.opšte kondicione vežbe u postelji.

Cilj: Prikaz rezultata lečenja postupkom primene interferentnih struja (IF) struja kod pacijenata sa SF. Marić R Dom zdravlja ”M.). min. Pacijenti su imali ugrađen SF na gornjim ekstremitetima (GE) u 5 slučajeva i to 2 preloma nadlakta i 3 preloma podlaktice. Statistički značajne razlike posle terapije u radnoj grupi ispoljene su u merenju obima pokreta: ulnarne devijacije. SF je bio plasiran kod preloma podlaktice u 4 slučaja. abdukcije nadlakta i plantarne fleksije stopala. 2) Terapije IF nije dala neželjene efekte ni kod jednog.P TERAPIJSKE MOGUĆNOSTI INTERFERENTNIH STRUJA POSLE APLIKACIJE SPOLJNIH FIKSATORA Biškupić G. i varus deformiteta potkolenice 3 sl. U cilju praćenja efekata fizikalne terapije korišćeni su testovi merenja. Zaključak: 1) Kombinacija ET i kineziterapijskih procedura kod pacijenata sa aplikovanim SF daje znatno bolji funkcionalni oporavak nego samo primena kineziterapijskih procedura. kineziterapija . a kontrolna grupa je u toku terapije imala samo kineziterapijske procedure. Ključne reči: spoljni fiksator. Stojković“ Grocka. Radna grupa je bila obuhvaćena u toku rehabilitacije sa primenom IF struja i kineziterapijskim tretmanom.com Uvod: Osobina interferentnih struja da se mogu primeniti u prisustvu metala korišćena je u rehabilitaciji pacijenata koji su imali plasirani spoljni fiksator (SF). Na donjim ekstremitetima (DE) spoljni fiksator je bio plasiran u 2 slučaja kod preloma distalnog okrajka tibije. Rezultati: Za deskripciju podataka numeričke prirode korišćene su standardne nedeskriptivne statistike aritmetička sredina. MMT i merenje obima i dužine ekstremiteta. 3) Brži i kompleksniji oporavak se dobija kombinovanjem fizikalnih procedura.biskupic@hotmail. 3 deformiteta stopala i 2 hipoplazije potkolenice. aplazije ulne 1 slucčaj a na DE kod hipoplazije femura 2 sl. IF. pokretljivost zglobova. Za analizu korišćen je T – test i nivo značajnosti u svim testovima je bio 0.05. U radnoj grupi obuhvaćeno je 15 pacijenata (11 pacijenata muskog pola starosti od 6 – 20 god i 4 pacijenta ženskog pola starosti od 6 – 20 god. i max. Kod otvorenih preloma potkolenice 4 sl. Pojedine traume sa plasiranim SF komplikovale su se sa lezijom radijalnog i peronalnog nerva. Srbija g. U kontrolnoj grupi pacijenata je obuhvaćeno 12 pacijenata (7 pacijenata muškog pola i 5 pacijenata ženskog pola). Materijal i metode: U prospektivnoj studiji uključeno je 27 pacijenata koji su podeljeni u 2 grupe. SD. osteohondritisa glave butne kosti 1 sl. vrednosti. IF struje su korišćene u obimu frekventnog obsega 0 – 100 Hz i u trajanju od 15 minuta kao i u opsegu od 50 – 100 Hz u trajanju od 15 minuta.

Kada se iscrpe sve druge metode lečenja. primenom operativnih metoda moguće je efikasno otkloniti bolove i poboljšati funkciju kod bolesnika sa ostreoartrozom kolena. Bolesnica stara 72. Zaključak: Timskim radom. Cilj rada: Prikazati rezultate rehabilitacije bolesnice kod koje je urađena obostrana totalna aloplastika kolena (TAK). KAD I ZAŠTO? REZULTATI . Radovanović T3 1 Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije. artodeza kao i aloplastika. koštanom kongruencijom. 3 Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju Kliničkog centra Srbije. zglobnom kapsulom. meniskusa i koordinisanim neuromuskularnim kontrakcijama. Baščarević Z2. remeti opterećenje i vodi ka razvoju osteoartoze sa irevirzibilnim gubitkom artikularne hrskavice. Kod zdravog kolena pokreti su kontrolisani ligamentima.P MINIMALNO INCIZIONA ALOPLASTIČNA HIRURGIJA KOLENA. obostrana fiziološka osobina. kao i pravovremenom rehabilitacijom postiže se potpuni funkcionalni oporavak bolesnika. meseca posle operacije: desno koleno: fleksija 1200. Desno koleno je operisano januara 2006. Ključne reči: Osteoartroza kolena TAK – (totalna aloplastika kolena) MIS – (minimalno inciziona hirurgija) rehabilitacija . Maksimalni obim pokreta (MOP) 3.yu Uslovi za dobru funkciju kolena su stabilnost i koordinisani i dovoljno snažni pokreti u punom obimu. godine. primljena u bolnicu radi operativnog zbrinjavanja obostranog ekstremnog varusa kolena koji je posledica dugogodišnje artrooze. Zavisno od jačine bolova. levo koleno: fleksija oko 900. adekvatnom operativnom tehnikom. zaraslo u nepovoljnoj poziciji – postojeći deformitet pogoršan). totalna aloplastika minimalno incizionim postupkom (MIS). standardnim operativnim pristupom (pre tri godine Makuetova osteotomija proksimalne tibije. Beograd. Poremećaj u bilo kom segmentu vodi ka abnormalnim pokretima. Srbija sanitet@mup. Rehabilitacija započeta prvog postoperativnog dana Rezultati: Preoperativno. 6.meseci posle operacije: desno koleno: fleksija preko 1250. 2 Ortopedska klinika «Banjica». stepena degerativnih promena i veličine deformiteta primenjuju se različite hirurške procedure: artroskopija. levo koleno fleksija preko 1000.sr. osteotomija. dok je levo kleno je operisano marta 2006.gov.PRIKAZ SLUČAJA Marković D1. značajno ograničena pokretljivost u oba kolena (više levo) redukovane bolom.

Results are showed the goodness of knee function after 20 days of treatment by 100% of patients and partial stability. had upper right knee muscles soft trauma before one month. The post arthroscopy charge depended of arthroscopy treatment. it was indication for surgery treatment. Ortopetska klinika Skopje. we had made in our department after 7-10 days of surgery treatment in late rehabilitation period. Poposka A Voena Bolnica-Skopje.. with swelling and pain after that. Key words: meniscus injury. FYR Macedonia betiramova62@yahoo.com The rehabilitation of patients after knee arthroscopy. With this case report we like to represent our expirins with determination the soft tissue trauma and to follow treatment by it.P THE REHABILITATION OF PATIENTS AFTER ARTHROSCOPY TREATMENT OF KNEE Popova Ramova E. The aim of this study is to represent our rehabilitation plane and results by Wilson and Venters score by this patients with that condition. With use of this diagnostic method the quality of examination is on the higher stage. and X-ray picture. localization of pain and movements in knee mobility and stability. medical and hydro gymnastic. upper knee muscles trophy. The early rehabilitation was started at surgery department. Material and method: We treated 48 patients with aver age of 37.Skopje. Rehabilitation at our department was followed by follow notices and measurements: swelling. Material and method: The patient 48 years old.CASE REPORT Popova Ramova E. Ilievska T Voena Bolnica . All patients had magnetic resonance imaging and clinical positive tests before arthroscopy. by used score. They were treated after clinical examination and measurements. but for complete knee stability it is needing to follow patients more than 1 month and treated with exercises for stability and power. rehabilitation. We are using this diagnostic method before and many times during rehabilitation to follow condition.com The patients with soft tissue lesions are rehabilitation on our department after surgical examination. It is persisting functional . FYR Macedonia betiramova62@yahoo. arthroscopy treatment. Sonography diagnostic method was including and they were examinated with MIR if it was indicated. The patients were treated with electro therapy. P SONOGRAPHY MANAGEMENT IN REHABILITATION OF SOFT TISSUE LEZION .5 years. Conclusion: our rehabilitation program has given good results by knee score of Wilson and Venters.

Pacijentkinja K. Amp OHBl2. dijadinamičke struje za skočni zglob i blokada dijadinamičkim strujama na ganglion stallatum. Nakon dva . rehabilitation. Conclusion: Sonography had located the patho morphological change and give us structurally show of tissue.D. sada i noću.yu Cilj rada je da prikažemo slučaj pacijentkinje kod koje se razvio Sudeckov sindrom nakon manje traume noge. Sledi ponovna distorzija skočnog zgloba ali sada se na Rtg snimku uočava i fraktura proksimalnog dela fibule. leukocitozu sa lakom neutrofilijom. izražen edem i hiperemija kože distalno od kolena. 5 meseci nakon prve povrede. and third. Bošković K Klinika za medicinsku rehabilitaciju. muscles tears in regeneration and bursitis of pes anserine and the lest forth completely retreat of swelling and good trophy. Ponovo gipsana imobilizacija od mesec dana. Po skidanju imobilizacije. a tretman nastavljen u kućnim uslovima. Srbija azam@eunet.3 mm.. bila je na ambulantnom fizikalnom tretmanu. kineziterapija (u početku izometrijske. Za medikamentnu terepiju konsultovan je endokrinolog te je dobijala Miacalcic nasol. Pacijentkinja je otpuštena kući. Na kontrolnom Rtg snimku konstatovana mrljasta atrofija kostiju stopala i pacijentkinja pod dijagnozom algodistrofičnog sindroma primljena u našu ustanovu. zadobila je distorziju skočnog zgloba i lečena gipsanom imobilizacijom mesec dana. Bolovi i otok konstantno prisutni. 2 meseca. After 10 therapy 7. on second. ali bez bitnijeg poboljšanja. 36/70). povećan je oslonac na nogu. We had used it for management of physical therapy. Osteopan tbl. stara 37 godina. Key words: soft tissue lesions. P ALGODISTROFIČNI SINDROM NAKON TRAUME POTKOLENICE Novaković B. sonography. magnetoterapija. orošena znojem. Results: We had made follow sonography and noted at first before treatment-supra patellar bursitis 25mm.deficit and it was reason because he was coming for examination. After 15 therapy. it was important for successful treatment proved with completely retired of swelling and muscles regeneration with out fibrosis. hidro i radna terapija. noćni bolovi prestali. Discussion: Sonography is significant method for detection of pery articular soft tissue trauma. cirkulatorni i funkcionalni nalaz poboljšan. Laboratorijski nalazi ukazivali su na povišenu sedimentaciju (37/71. Vrlo brzo javili su se otok i bol u nozi. krioterapija. The follow of condition is important for weight of muscles and leg. a kasnije aktivne i vežbe sa opterećenjem). U sklopu tretmana primenjene su: elevacija. Trental tbl i Bensedin tbl. Hodala uz pomoć podpazušnih štaka. We had made 4 sonography and physical therapy was application with mark and localization of the lesion. KC Novi Sad. Nakon mesec dana fizikalnog tretmana bolovi su se znatno smanjili. redukovana fleksija u zglobu kolena i skočnom zglobu i izraženu slabost mišića pokretača stopala.

net Uvod Hallux valgus je kompleksan. Bolesnici su kontrolisani od 12 . P DISTALNA METATARZALNA OSTEOTOMIJA KOD VALGUS DEFORMITETA I METATARZALNE KOSTI Stamenković A. Operisani su bolesnici sa hallux valgus uglom HVU između 15 . Ristić T2 1 Ortopedsko-Traumatološka Klinika Niš. Pacijenti su klinički i radiografski dijagnostikovani. 107 žena i 5 muskaraca sa indikacijom za distalnu osteotomiju – Mitchell. Rezultat Kod 87 % operisanih odličan rezultat. dobri u 11 % što podrazumeva usporeno zarastanje osteotomije i zadovoljavajuci u 2 % smislu ograničenja plantarne fleksije palca. Deformitet i bol su otkolonjeni u 98 % dok u 2 % operisanih je došlo do skraćenja I MT kosti što bi jedino i moglo da se kaže da je nedostatak Mitchell-ove osteotomije.18 meseci po operativnom lečenju. postignuta je puna pokretljivost skočnog zgloba a perzistirao manji edem skočnog zgloba pri opterećenju. Možemo zaključiti da se kombinacijom više terapijskih postupaka može postići potpuni funkcionalni oporavak i uspešna rehabilitacija pacijeta sa algodistrofičkim sindromom.NOVI PRISTUP OPERATIVNOG LEČENJA Milenković S1. Metod rada U radu prikazujemo rezultate lečenja 112 bolesnika. Cilj rada je bio da se prikažu prednosti i nedostaci distalne metatarzalne osteotomije Mitchell. Najčešće nastaju dejstvom jakih sila kao što su pad sa visine ili saobraćajne nesreće. Ranković V Centar za ortopediju i traumatologiju. U lečenju se primenjuju različite operativne metode. Otvorene subtalarne luksacije . P SUBTALARNE LUKSACIJE . 2Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju KC Niš. Radenković M1.net Uvod Subtalarne luksacije su teške i retke povrede. U post operativnom periodu su pacijenti hodali sa punim osloncem u gips 'klompama'.Beograd. Srbija sasa65@bankerinter. Zaključak Primena Mitchell . KBC 'Zvezdara' .meseca pacijentkinja je hodala bez pomagala. progresivni deformitet prednjeg dela stopala sa lateralnom devijacijom palca i medijalnom devijacijom I MT kosti i često prisutnom subluksacijom I MTPh zgloba. Pacijentkinja se vratila na posao.ove osteotomije kod pacijenata sa jasnom indikacijom daje odlične rezultate i relativno brz oporavak i povratak normalnim fizičkim aktivnostima.35 stepeni i intermetatarzalnim uglom do 15 stepeni. Stanojković M1. funkcionalni oporavak i rešen deformitet. Srbija snaveran@beotel.

Rana rehabilitacija omogućava brzi i lakši funkcionalni oporavak. u KBC 'Zvezdara' .Stanković V Centar za ortopediju i traumatologiju.g. amplituda. Srbija snaveran@beotel. Grubačić . Lečeni su predhodno ortopedski i fizijatrijski od 4 .24 meseci od operacije su dobri kod svih bolesnika. pacijent je po terapiji radno sposoban. progresivnog bolnog stanja u stopalu. karakterističnog. Nije bilo slučajeva avaskularne nekroze talusa i infekcija. Svi pacijenti su se javili sa bolom i ograničenom pokretljivošcću stopala. Marković N. Terapija je sprovođena u tri seanse na 7 dana.85 godina (26 .39).2006.12 nedelja. do 12 nedelje od obavljene terapije obezboljeno je još 17 % a kod 12 % nije bilo efekta.mogu da se završe sa lošim krajnjim anatomskim i funkcionalnim rezultatima. neinvazivna ambulantna terapija.g. . Infekcije i avaskularne nekroze talusa nisu retke kod otvorenih subtalarnih luksacija. Starost pacijenata od 42 . Cilj rada je bio da se pokaže mogućnost primene ESWT (extracorporeal shock wave therapy) u lečenju plantarnog fascitisa. Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju KBC 'Zvezdara' .68g.Beograd. elektrohidrauličnog i piezoelektricnog efekta zvučnog talasa. Stamenković A. koje zahteva dugo mirovanje i prouzrokuje nesposobnost u periodu od 6 . Funkcionalno poboljšanje je postignuto kod 73 % sto podrazumeva praćenje obima pokreta do max. odnos žena i muškaraca 2:1. Zaključak Hitno hirurško zbrinjavanje otvorenih subtalarnih luksacija uključujući spoljnu fiksaciju i umerenu distrakciju skočnog zgloba može da ima važnu ulogu u prevenciji infekcije i avaskularne nekroze talusa. Metod rada: U periodu od 2003 . primena u ortopediji i prednosti terapije s obzirom da je ovo prvo iskustvo u našoj sredini. Svi operisani bolesnici su povređeni nakon pada sa visine preko 3m.30 min. Koriscen je Dornier Compact Alpha. Rezultat: U prve 4 nedelje obezboljavanje je postignuto u 71 % od ukupnog broja pacijenata. Tretman traje od 20 . Rezultati Naše teorijsko misljenje je da umerenom distrakcijom skočnog zgloba rasterećujemo talus i na taj način smanjujemo mogućnost za nastanak avaskularne nekroze. P ORTOTRIPSIJA U TERAPIJI PLANTARNOG FASCITISA Ranković V. Metod U radu prikazujemo naše rezultate lečenja 5 otvorenih (4 medijalnih i jedna lateralna) subtalarnih luksacija lečenih metodom distrakcione spoljne fiksacije. Zasniva se na primeni elektromagnetnog. Svi su bili muškog pola.net Uvod Ortotripsija je širom sveta našla kliničku primenu u ortopediji od 1989. Zaključak: Ortotripsija je najsavremenija. ESWT je zauzela značajno mesto u lečenju entenzita plantarne fascije.13 meseci. Cilj rada Lečenje otvorenih subtalarnih luksacija metodom distrakcione spoljne fiksacije i prikaz rezultata. aparat novije generacije.Beograd. Krajnji funkcionalni rezultati lečenja 18 . tretirano je 48 pacijenata sa plantarnim fscitisom. procedura eliminiše rizike operativnog lečenja. Prosečna starost je iznosila 27.

Srbija manolat@eunet. steroidnim injekcijama i dugotrajnom fizijatrijskom lečenju. varus pozicijom potkolenice i stopala. afunkcionalnim kolenom i skočnim zglobom. prisutnosti glave femura i prisustvu veze glave i distalnih delova femura u vreme kada je završen rast. rotacioplastike ili deze. funkciju stajanja i hoda. Predlažemo formiranje Nacionalnog tima za rešavanje kongenitalnih anomalija ekstremiteta kako bi se poboljšao tretman ove dece. P PRINCIPI PROTETIČKE I ORTOTIČKE REHABILITACIJE DECE SA UROĐENIM NEDOSTATKOM BUTNE KOSTI (LDFP) Blagojević T 1. Hiruške intervencije u cilju veće funkcionalnosti su osteotomije femura sa derotacijama. deze kolena. 2Zavod za protetiku. srca i gornjih ekstremiteta. Ključne reči: LDFP. Uglavnom su to bila deca sa tipom C i D LDFP-a.alternativa je višemesečnoj upotrebi NSAIL. rotacioplastike. Gavrilović B2 1 Medicinski fakultet Univerzoteta u Beogradu.2. do specifičnih protetičkih sistema. Aitken tip A najčešće zahteva ortopedsku cipelu sa povišicom. najčešće nepoznate etiologije. odnosno nisu bile predlagane amputacije. abdukcije i spoljne rotacije. Grujičić B2. Stojanović S2. stabilnost pojedinih segmenata. pseudoartroza butne kosti. fibule. Tipovi B. kičme. Označava delimičan ili potpuni nedostatak proksimalnog dela butne kosti.Otežana je funkcija stajanja i hoda. preko potkolenih i natkolenih ortoza koje rešavaju probleme nefunkcionalnog stopala. Marković Z2. kolena. partial) je novi termin u literaturi za raniji naziv PFFD (proximal focal femoral deficiency). U Zavodu za protetiku Beograd u toku poslednjih pet godina uočena je pojava većeg broja dece sa ovom kompleksnom anomalijom. Protetički tim ima na raspolaganju rešenja od povišice u obući koja egalizuje razliku u dužini ekstremiteta. dužini femura. sa fleksionim kontrakturama u kuku i kolenu. Zbrinjavani su specifičnim protetičkim sistemom za primarnu vertikalizaciju u uzrastu od l godine. Etiologija je uglavnom bila nepoznata.yu LDFP (longitudinal deficiency of the femur. Cilj ovog rada je da pokaže osnovne principe zbrinjavanja dece sa LDFP-om. stopala). Tomić M2. kraća. zahtevaju ozbiljnije hiruške intervencije i kompleksnije ortotičke i protetičke sisteme. skočnog zgloba. udružen sa nedostacima drugih delova donjih ekstremiteta (zgloba kuka. rehabilitacija . Ortopedski hirurzi i rehabilitacioni tim rešavaju probleme koji se odnose na dužinu ekstremiteta. Zahvaćena noga je u položaju fleksije. niti im je predlagan drugi način rešavanja anomalije. Može biti prisutan na jednoj ili obe strane. uz eventualnu valgizacionu osteotomiju femura i elongacije. rotaciju. kuka. Roditeljima najčešće nije bila objašnjena anomalija. Beograd. elongacije natkolenice i potkolenice. prema razvijenosti acetabuluma. amputacije u nivou skočnog zgloba. Aitken-ova klasifikacija koja se najčešće koristi za kategroizaciju LDFP-a označava ABC i D grupu. C i D.

Srbija azam@eunet. Po socijalnoj strukturi 24 pacijenta su bili penzioneri. a samo u jednom slučaju amputacija je rađena zbog teškog osteomijelitisa kostiju potkolenica. . P REHABILITACIONI TRETMAN BOLESNIKA SA AMPUTACIJOM DONJEG EKSTREMITETA Argakieva . dok je 7 pacijenta bilo ženskog pola (20 %).28 %) amputacija je rađena zbog akutne opstrukcije perifernih arterija nastala kao komlikacija nakon operacija na srcu (2) ili operacija arterija nogu (tromboza bypass a u 3 slučaja). od čega je l4 njih bilo na insulinskoj terapiji. 28 pacijenata su bili muškog pola (80 %).mk Uvod: Najčešći uzroci amputacije su: oboljenja krvnih sudova (Morbus Burger. tumori (benigni i maligni).com. Makedonija julijana_a_n@freemail. embolija i drugo).71 %). Devečerski G. U 5 slučajeva (14. Prosečno vreme bolovanja od šećerne bolesti do amputacije donjeg ektremiteta. Adamov Đ. a 9 na terapiji oralnim hipoglikemicima. Cilj rada je pokazati važnost rehabilitacionog tretmana u osposobljavanju bolesnika za korišćenje proteze kako i hodanje sa protezom. bolesti metabolizma sa komplikacijom krvnih sudova (diabet . Mitrevska B. a radi sprovođenja proteisanja nakon amputacije donjeg ekstremiteta. najčešće kao posledice dijabet mellitusa. KC Novi Sad. Skoro svi su bolovali od okluzivne bolesti perifernih arterija. a 3 pacijentkinje su bile domaćice.P SOCIOETIOLOŠKI ASPEKT PACIJENATA SA AMPUTACIJOM DONJIH EKSTREMITETA Novaković B. Iz gore navedeng. možemo zaključiti da do amputacije donjih ekstremiteta najčešće dolazi kod muškaraca starosti oko 62 godine koji boluju od periferne okluzivne arterijske bolesti. Bošković K Klinika za medicinsku rehabilitaciju. Zafirovska L. Vodeći uzrok vaskularnog oboljenja bio je šećerna bolest – kod 23 pacijenta (65. arterioskleroza. teške traumatske povrede. prosečne starosti 62 godine. bilo je 14 godina. Labachevska V. Kod 7 pacijenta (20 %) amputacija je rađena zbog ishemijske gangrene na bazi ateroskleroze arterija donjih ekstremiteta (nedijabetesni bolesnici) a kod 2 pacijenta (5. kako i kongenitalne malformacije. Ivanovska L Zavod za fizikalnu medicinu i medicinsku rehabilitaciju Skopje.yu Obrađeno je 35 pacijenata koji su primljeni u našu Kliniku tokom 2005 god. 6 pacijenata radnici.inzulinozavisni i inzulinonezavisni). 2 zemljoradnici.7 %) bila je dijagnostikovana Burgerova bolest.Nikolova J. Pacijenti su bili uzrasta od 32 do 78 god .

a samo 9 pacijenata (18 %) su bili stariji od 70 godina. Za analizu korišćene su metode deskriptivnih i analitičkih studija. lakše savladavanje psihološke traume radi gubitka ekstremeiteta. Zaključak: Rano započeti rehabilitacioni tretman omogućiće dobra priprema patrljaka. obuka bolesnika za korišćenjem i hodanjem sa protezom. Razvoj različitih novih tehnika dopusta savladjivanje ovih problema. P UZROCI AMPUTACIJE I PROTETSKOG TRETMANA KOD PACIJENATA SA PODKOLENOM AMPUTACIJOM Labačevska V. . Nove tehničke mogućnosti i rani start rehabilitacije su doveli do odličnih funkcionalnih rezultata posle kojih je moguće i normalno hodanje.Skopje. Od 37 (100 %) bolesnika kod kojih ja ordinirana proteza 25 (68 %) obučeni su za horanje sa patericama.22.35). najveći broj osoba je bio uzrasta od 50 . Gauthier Gagnon et all. Mitrevska B Zavod za fizikalna medicina i rehabilitacija . a 19 (45 %) hodali su sa patericama. Cilj našeg rada je bio analiza najčešćih uzroka podkolenih amputacija i funkcionalno poboljšanje u zavisnosti od dužine patrljka i opšteg zdravstvenog stanja. amputacije su bile češće kod osoba muškog pola (62 %).1994). pol. kod 13 (31 %) radi oboljenja krvnih sudova.70 godina. a sa druge strane . uzrast. a samo 3 (8 %) hodali su bez pomagala . R. kod 18 (43 %) amputacija je bila radi bolesti metabolizma sa komplikacijom krvnih sudova (diabet). Kod 33 pacijenata (66 %) koji su imali duži patrljak. Rezultati: Od 42 (100 %) bolesnika. Jedan pacijenat je imao izraženu fleksornu kontrakturu i bila je neophodna nadkolena reamputacija. dužina patrljka i funkcionalno poboljšanje korišćenjem proteza. Pri prijemu 23 (23 %) bolesnika nisu bili vertikalizovani. ordiniranje proteze. a 7 pacijenata (14 %) je imalo kratak patrljak (skor 32 .com Amputacije ekstremiteta dovode do estetskog i funkcionalnog deficita. Ivanovska L. Ovo će omogućiti sa jedne strane. Kod 50 pacijenata su analizirani uzroci amputacija. G. Nakon sprovođenja rehabilitacionog tretmana kod 37 (88 %) bila je ordinirana proteza. Za ocenu je bila korišćena skala aktivnosti (Prosthetic Profile for Amputees . 2 (5 %) bolesnika hodalo je sa dubkom. Najčešći uzrok amputacija su bile vaskularne bolesti (52 %).PPA. kod 8 (19 %) radi teške traume.bolesnik može ponovo biti aktivan član u semejnoj i u radnoj sredini.posle obuke za korišćenje i hodanje sa protezom .slobodno. dezartikulacija gležnja i Chopart-ova amputaja je pokazala odlične rezultate (skor 38 .Materijal i metode: U Zavodu za fizikalnu medicinu i medicinsku rehabilitaciju u Skoplju bili su lečeni 42 bolesnika sa amputacijom donjeg ekstremiteta. 7 bolesnika (19 %) hodali su sa jednom štakom. Rehabilitacija je bila otežana kod pacijenata sa kontrakturom mišića patrljka. a kod 5 bolesnika (12 %) nije se mogla ordinirati proteza.42). Makedonija labacevski@yahoo. kod najvećeg broja pacijenata skor je bio 20 . a kod 3 (7 %) radi tumora.

postignut je optimalan nivo funkcionalne osposobljenosti. proteza P FRAKTURE AMPUTACIONIH PATRLJAKA DONJIH EKSTREMITETA I NJIHOV UTICAJ NA PROTETIČKI PROGRAM Stojanović S. Ključne reči: amputacija. Protetički tretman je sproveden timskim radom svih članova protetičkog tima. primenom kineziterapijskog programa koji je bio doziran i individualan. mišićna snaga je bila oslabljena. Blagojević T. Pacijent je pripadao gerijatrijskoj populaciji. patrljak. U kabinetu Zavoda izrađeno je četvrtasto ležiste od plasitčnog materijala koje je pratilo poziciju patrljka i kroz koje je izbegnut pritisak na ožiljno tkivo od operativnog reza. Beograd utvrđjena je ograničena pokretljivost u koksofemoralnom zglobu na strani amputacije i prisustvo osteosintetskog materijala.njih 100 su podeljeni u tri vremenske grupe – juvenilnu. Beograd. Srbija zvezdana@eunet. Beograd . Tomić M.Ključne reci: amputacija. frakture donjih ekstremiteta. Kondić K. bila je prisutna koksartroza. Prisutan ostosintetski materijal je otežao ali nije onemogućio protetički program. Timskom evaluacijom nađen je najpovoljniji način za rasterećenje delova ležista proteze koja su u kontaktu sa ostosintetskim materijalom. Postignut je povećan obim pokreta u tretiranom zglobu i jačanje muskulature relevantne za protetički hod. protetisanje P OSOBE SA AMPUTACIJAMA DONJIH EKSTREMITETA I BOLESTI ZAVISNOSTI Marković Z. Zavod za protetiku. Svi ispitanici su . Tomić M. Srbija office@zop.yu Frakture na strani amputacije donjih ekstremiteta zahtevaju određjenu specifičnost u protetičkom programu. pacijenti Zavoda za protetiku. Beograd. Omogućena je lokomocija kod pacijenta sa izraženim sniženim funkcionalnim potencijalom amputacionog patrljka. Stojanović S. Sprovedena je škola hoda sa protezom uz pomoć štaka na kraćim relacijama. Fizikalnim pregledom pacijenata u Zavod za protetiku. ograničenost pokreta u zglobu kuka amputirane strane.co. Marković Z Zavod za protetiku. bol je bio prisutan u predelu ostosintetskog materijala. Sproveden je kineziterapijski program koji je bio doziran i individualan prema lokalnom statusu i stanju validnog ekstremiteta. Na amputacionom patrljku prisutan ožiljak od operativnog reza.Psihologija. Dobrom evaluacijom statusa. Blagojević T. Izrađeno je komforno ležiste. Vidaković . Filozofski fakultet u Univerziteta u Beogradu . odraslu i gerijatrijsku grupu.yu Uvod: Ispitanici.Maksimović B. Teofilovski M.

6 godina i u ukupnom uzorku u intervalu 57. u grupi starih više od 55 godina diabates mellitus – 60. atherosclerosis 33.8 godina. ЕТОЛАК показуе и потврдјуе да је ефикасан и добро подношлјив препарат. Zbog toga je neophodna edukacija i podizanje svesti među gradjanima o tome koje bolesti zavisnosti mogu da uzrokuju amputacije donjih ekstremiteta.8 ± 10. a u grupi starih više od 55 godina (n = 55) kreće u intervalu 67.5 %. obradjenih metodom deskriptivne i diferencijalne statistike. ретке нуспојаве.1 %.1 %. појавио се нови препарат ЕТОЛАК. као што су брза ресорпција. uzrokuju nastanak sekundarnih bolesti.7 %. Osnovni uzrok nastajanja bolesti zavisnosti nije poznat.Македонија sencedimitrova@yahoo.3 %.70.3 %.4 %.3 %. Mb Burger – 4.2 %. narkotici . Bolesti zavisnosti ili loše navike su hronični poremećaji ponašanja koji zbog ponovljene upotrebe supstanci ili načina ponašanja.com Изразита распространјеност реуматичких болести и велике индивидуалне разлике у реагованју болесника на леченје омогучавају примену различитих фармакотерапијских средства.38.9 %.7 ± 6. Према нашем скромном искуству. добра подношлјивост.52 %. У велик арсенал добро познатих препарата који се користе у леченју ових оболенја. Podaci u svakoj analiziranoj grupi su međusobno homogeni (koeficijenti varijacije su manji od 30 %). alkohola.2 %.4 godina.01) u kontingentu starih više od 55 godina. ali je evidentno da je njihovo ispoljavanje u vezi sa genetskim. tablete . biološko – farmakološkim i socijalnim faktorima.osobe sa amputacijama donjih ekstremiteta U toku celog istzraživanja nije bilo među ispitanicima nijednog iz juvenilne grupe. Prema starosti i osnovnom uzroku amputacije u grupi starih 55 i manje godina je diabates mellitus – 42. trauma – 11.5 %.4 ± 14. statistička obrada podataka na PC računaru. tableta (anksiolitici). Павловиќ П ЈЗУ Општа Болница Кавадарци Р. Zbog toga su upoređivani rezultati dobijeni u grupi odraslih i gerijatrijskoj grupi. malignitet kosti – 8. Димитров П. gojaznost (BMI veći od 25) .1 % i drugo – 0. Rezultati: Analizirajući starost osoba sa amputacijama donjih ekstremiteta utvrđeno je da se prosečna starost u grupi starih 55 i manje godina (n = 45) kreće u intervalu 44. Od bolesti zavisnosti samo je gojaznost statistički značajno zastupljena (p<0. Нјегове особине. narkotika i poremećaja ishtrane (gojaznost). P ЕТОЛАК У ЛЕЧЕНЈУ АРТРОЗА И СПОРТСКЕ ПОВРЕДЕ ЗГЛОБОВА Димитрова В.6 %. Cilj rada: Prevencija uzroka amputacija donjih ekstemimeta nastalih kao posledica bolesti zavisnosti Metode: Strukturisani upitnik opštih podataka sa 20 varijabli. alkohol . Zaključak: Analizom rezultata ispitivanja potvrđeno je da su osobe sa amputacijama donjih ekstremiteta sklone bolestima zavisnosti (nikotin . atherosclerosis 35. Mb Burger – 1. омогушује нјегову . Ispitivane su zavisnost od nikotina. malignitet kosti – 3.

Ради лакшег прегледа и праченје. Код ове групе смо од почетка применјивали леченје са 3 таблета ЕТОЛАК на дани то 2 таблета ујутро и 1 таблета увечер. У првој групи је било 48 болесника са артрозама колених зглобова. Ова група болесника није предходно лечена другим антиреуматицима а таблете ЕТОЛАК подносила је без тегоба. У четвртој групи. Болест је трајала три до шест мјесеца са боловима при кретанју. У тречој групи је било 37 болесника са променама на коксофеморалним зглобовима. али и ничу. Уз примену двије таблете ЕТОЛАК на дан – изчезавају инфламаторне променје веч у првој неделју леченја. денталне боли и др. Покретлјивост зглобова ограничена. сасвим изчезава. а после 10 . Леченје је трајало 3 . сем у 3 случајева кои и далје су остале на леченју.примену у лешенјусвих облика реуматских болести. тако да смо код неких пацијената тек при крају примјенили физикалне процедуре и кинезитерапију. Поред објективно потврдјеног степена поболјшанје после леченје ЕТОЛАКОМ болесници су давали и своје субјективно мишлјенје. који је болји или бар једнако ефикасан као други лекови из те групе. сманјенјом покретлјивошчу коленог зглоба. У току испитиванја била је веома важна сараднја са болесника. После 3 . оток је нестао. секундарним инфламаторним променама и изразитом болом при ходу. уз и низ степенице. тегобе су се смалјиле а потом сасвим изчезле. ЦИЛЈ – овог испитиванје био је проверити нов препарат са антиинфламаторним и аналгетичним својством. бол се сманјује и потпуно нестаје после десет дана узиманје лека.14 дана узиманје лека бол.4 неделја леченје ЕТОЛАКОМ од 3 таблетана дан.као и ослобадјанје од благе или умјерено тежих боли код спорстске повреде. Оцене су углавном биле једнаке.4 неделје. У овој је групи је само један пацијент имао гастричне сметнје. бол. Инфламација нестаје у току првих седам дана. постоперативних боли. поделили смо болеснике у четири групе. лечили смо ЕТОЛАКОМ. како и ванзлобног реумзтизма. . боловима у фази мируванја и при ходу. Код свих пацијената урадјени су одговарајуче лабараториске анализе а повредама на зглобовима потврдјени су на рентген. 167 болесника оба пола и различите старости. али болјом подношлјивошчом. честим инфламацијом и отоком. у облику таблете. било је 27 пацијента са спортским акутним повредама зглобова и код нјих је аплицирана по једна таблета ЕТОЛАК дневно у трајану од десет дана бол се изгубио. Болест је трајала од 2 до 9 година. са честим рецидивима. У другој групи било је 55 болесника. Имајучи у виду сва ова својства. као и оток се сманјују. Покретлјивост зглоба спорије се упоставлја. Бол је трајала од један до осам мјесеца. Подношлјивост одлична. док се оток одржава и до 3 неделје.

Takođe je bolesnik dobio uputstva o korišćenju Biofreez gela u kućnim uslovima. KC Novi Sad. kao pomoćnog terapijskog sredstva u lečenju bolesnika kod kojih su dominantni simptomi otok i bol. Beograd. uslovljava kompresiju mišića vratne regije i dovodi do redukovane cirkulacije.yu Biofreez gel je prirodni preparat napravljen na bazi biljnih ekstrakta. Radovanović T. Vesović – Potić V Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. Nisu se pojavile komplikacije i alergije. Rezultati naše studije su prikazani tabelarno. 14. Cilj naše studije je da prikaže značaj i mesto korišćenja Biofreez gela. 21 bolesnik muškog roda. kao i ograničenje pokreta u zglobu. dana.P UPOTREBA BIOFREEZE GELA U KLINIČKOJ PRAKSI Tomanović . a bol se procenjivao VAS skalom bola. uglomer. kod 9 bolesnika je ugrađen osteosintetski materijal (kod preloma hirurškog vrata humerusa i bimaleolarnog preloma) i 26 bolesnika je imalo entenzite i entenzopatije tetiva ramenog i lakatnog zgloba. P ZNAČAJ FIZIKALNIH TERAPIJA U LEČENJU SINDROMA GORNJEG OTVORA GRUDNOG KOŠA Milenović N1.. dana videli smo napredak u smislu smanjenja otoka i bola i povećanje obima pokreta tretiranog zgloba. KCS. Otok. Dubljanin – Raspopović E. bol i obim pokreta su kontrolisani pri prvom pregledu. Medicinski faklutet. 2Klinika za medicinsku rehabilitaciju.ekonomski problem.Vujadinović S. Gel se nanosio 20 minuta pre započinjenja kineziterapijskog protokola od strane fizioterapeuta metodom lagane masaže glađenjem u trajanju od 7 – 10 minuta. Našim radom obuhvaćeno je 50 bolesnika. a time ga svrstava u značajan socio . i 21. Prosečna starost bolesnika iznosila je 45 godina (25 – 65). što uslovljava pojavu mnogih kliničkih simptoma dovodeći time do značajne funkcionalne nesposobnosti. Manojlović .com Uvod: Sindroma gornjeg otvora grudnog koša (Sy TOS) zahvaljujući svojim specifičnim osteovaskularnim strukturama. Njihovom analizom zaključili smo da Biofreez gel ima svoje mesto u terapiji bolesnika kod kojih su bol.Opačić M. . Popović B1 1 Zavod za reumatizam Novi Sad. 7. 15 bolesnika je imalo operaciju na kolenu (ligamentoplastika LCA). 29 ženskog roda. Već posle 7. otok i ograničenje pokreta dominantni simptomi. Srbija drmuluc8@hotmail. Srbija medicalnet@sezampro. kao i limitiran obim pokreta tretiranog zgloba. Devečerski G2. Koristili smo klasične terapeutske santimetre. ambulantno lečenih u Centru za fizikalnu medicinu KCS u periodu od godinu dana. Svi bolesnici su imali izražen otok i bol..

ali ono još uvek nije bilo statistički značajno i nije pokazivalo stabilan trend poboljšanja.Cilj ove studije je bio da se utvrdi efikasnost primene dijadinamskih stuja (DDS) i ultrazvuka (UZ) u pacijenata sa dijagnostifikovanim Sy TOS. Rezultati: Nakon prve sedmice fizikalnih terapija uočeno je poboljšalje u PSP koje nije bilo statistički značajno (p = 0. Cilj ispitivanja je bio da ukažemo na način rehabilitacije pacijenata sa hipertenzijom koji će dati najbolje rezultate.alekmak@ns. ultrazvuk. stoga ovu terapiju treba favorizovati u otklanjanu simptomatologije Sy TOS. Material i metode: U studiji je učestvovalo 80 pacijenata (40 muškaraca i 40 žena). Nije uočena statistički značajna razlika u efikasnosti pojedinačnih fizikalnih terapija (p = 0. naročito UZ. Matrijal i metod: Ispitivanjem su obuhvaćene 3 grupe od po 50 pacijenata. i koji su u toku prve nedelje postepeno uvođeni u fizikalni tretman.Vujasin R. Rezultati: Po obavljenom tretmanu kod kontrolne grupe smo imali najbolje rezultate. p = 0. Za praćenje efekta terapije korištena je skala pacijentove samoprocene zdravstvenog stanja (PSP).60 godina. Nakon druge nedelje fizikalnih terapija uočava se stabilan pozitivan trend poboljšanja u PSP. dijadinamik P FIZIKALNA TERAPIJA KOD PACIJENATA SA HIPERTENZIJOM Bjelica .31).25). godine. koji su lečeni u Zavodu u periodu januar-decembar 2005. Marosan G i saradnici Zavod za specijalizovanu rehabilitaciju «Termal» Vrdnik. tokom dve sedmice dolazi do značajnog PSP poboljšanja.yu U toku rada sa pacijentima koji boluju od hipertenzije smo uočili da nam ona predstavlja značajan ograničavajući faktor u provođenju rehabilitacije. Zaključak: Korištenjem fizikalnih procedura. tako da su tek od druge nedelje stavljeni na puni terapijski tretman.7 W/cm2 u trajanju od 5 min uz korištenje parafinskog ulja.yu . Srbija termal@ptt. Naročito značajno poboljšanje PSP (t = 78.co. u odnosu na početak fizikalnog tretmana. bez obzira na pol pacijenta. Ključne reči: Sindrom gornjeg grudnog otvora (Sy TOS). U I grupi su pacijenti bez hipertenzije – kontrolna grupa. U drugoj grupi samo 12 pacijenata je uspelo završiti tretman bez . Treća grupa su pacijenti sa HTA na prijemu 160/95 mmHg i više. II grupa su pacijenti sa terapijom za HTA i pritiskom do 150/90 mmHg.LP modaliteti DDS u trajanju od 6 min po modalitetu.sbb. približno slične polne zastupljenosti.012). Pacijenti su bili podvrgnuti dvonedeljnom tretmanu fizikalnih elektroprocedura: u prvoj grupi korišćeni su CP . uočeno u pacijenata tretiranih UZ. koji su odmah uključeni na «puni« rehabilitacioni program. imali su radiografske snimke cervikalne regije kao i pozitivne nalaze oscilografije. starosti od 40-60 godina. starosti 30 . a u drugoj grupi UZ snage 0. Poboljšanje je uočeno i u grupi pacijenata tretiranih DDS. koji takođe imaju terapiju od interniste. i nije pokazivalo statistističku značajnost u odnosu na pol. Svi pacijenti su prošli kroz kompletan neurološki i fizijatrijski pregled.

dok ih je čak 38 prekidalo fiz.2005.vakusak. terapije za hipertoničare nisu dovoljne.nepotpuna rekanalizacija lumena dubokih vena različitog stepena i nivoa sa organizovanim trombotičnim masama. Među samim hipertoničarima rezultati su bolji tamo gde je fizikalna terapija uvođena postepeno. Terepiju 1 i više puta zbog skoka pritiska. daleko lošiji u odnosu na kontrolnu grupu. do 30. a po obavljenom tretmanu rezultati rehabilitacije su bili daleko lošiji nego u III grupi gde je fiz. kod većine bolesnika (85 . znaci dermatofleboskleroze i induracije potkožnih struktura do stvaranja ulceroznih promena.90 %) došlo je do smanjenja voluminoznosti noge sa poboljšanjem trofike kože i kolorita. od kojih je 18 pacijenata imalo kruralne venske ulkuse. ekcematoidne. Materijal i metod rada: U periodu od 1. sa kliničkom slikom posttrombotskog sindroma. Progresivnost procesa nalaže sagledavanje problematike sa aspekta kliničkih. Srbija gambanja@verat. linearnom sondom 7.sniženi protoci kroz rekanalisani segment tromboziranog lumena.g. KCS. Zapažamo da 3 nedelje fiz. magneto. Hemodinamski nalaz . insuficijencijom valvula dubokih vena i insuficijencijom komunikantnih vena. dilatacija i insuficijencija perforantnih vena sa razvojem sekundarnih variksa. Institut za KVB.6.net Uvod i cilj rada: Posttrombotski sindrom predstavlja stanje hroničnog venskog zastoja nastalog nepotpunom rekanalizacijom tromboziranog lumena dubokih vena. Maksimović Z. Damnjanović Z Zavod za specijalizovanu rehabilitaciju "Gamzigrad" Gamzigradska Banja. morfoloških i hemodinamskih zbivanja i mogućnost pomoći fizikalnim agensima u smanjenju i otklanjanju posttrombotskih sekvela. Sagledavanje morfoloskih i hemodinamskih zbivanja vršeno je ehosonografski (color Doppler duplex scan metodom -ESAOTE Megas GPX.edem i voluminoznost noge. U kliničkoj slici ispoljavani su znaci različitog stepena venske insuficijencije . redukcije subjektivnih tegoba sa . kinezi.5 MHz).1. Beograd. omekšavanja i smanjenja induriranih dermatofleboskleroznih ploča i infiltrata. MORFOLOŠKI I HEMODINAMSKI PRIKAZ POSTTROMBOTSKOG SINDROMA I EFEKATA FIZIKALNIH AGENASA U POBOLJŠANJU VENSKE DRENAŽE Rondović D.prekidanja. lečeno je 132 pacijenta . a daleko bolji nego u drugoj grupi Zaključak: Kod pacijenata sa hipertenzijom su ukupni rezultati reh. P KLINIČKI. Morfoloski nalaz . različiti stepeni troficnih promena (hiperpigmentacije. (U toj grupi je 47 pacijenata završilo terapiju bez prekidanja. insuficijencija valvula sa refluksnim tokom. Rezultati rehabilitacije u toj grupi su lošiji nego u kontrolnoj. Rezultati: Primenom fizikalnih agenasa .g.2006. deskvamacije. elektro. a samo kod 3 pacijenta je fizikalni tretman bio prekidan).21 dan. laser i selektovane proimene termomineralne vode indiferentne temperature u toku 15 . tretman uvođen postepeno. Kostić R. maceracije kože).

Rezultati: Učinak za svako od funkcionalnih merenja ocenjivan je od 1 (najgori) – 5 (najbolji). smanjuje agregabilnost trombocita i ubrzava neokapilarizaciju.2 ATA. Učinak fizikalnih agenasa na morfološka i hemodinamska zbivanja praćeno je ehosonografskim kontrolama sa nalazom za bolju rekanalizaciju lumena i bolju vensku drenažu. po 10 seansi kontinuirano. smanjuje viskoznost plazme. Zaključak: Primena HBO povećava funkcionalnu sposobnost kod obolelih od dijabetične angiopatije čime omogućava njihovu veću fizičku aktivnost i poboljšanje kvaliteta života.smanjenjem napetosti i bolnosti. Rozman . maksimalan 25. Kostić R. mogućnost održavanja ravnoteže pri stajanju (10 s). povećava elastičnost membrane eritrocita. Vujinović D. Srbija zaklinadamnjanovic@gmail. izostajanjem grčeva. vreme potrebno za pet ponovljenih ustajanja sa stolice. P EFEKAT HIPERBARIČNE OKSIGENACIJE NA FUNKCIONALNU SPOSOBNOST OBOLELIH OD DIJABETIČNE ANGIOPATIJE Damnjanović Ž. u toku 60 minuta.Jović S Zavod za specijalizovanu rehabilitaciju"Gamzigrad". postizanja lakšeg koraka. vreme potrebno da se pređe 4 metra pri uobičajenom i najbržem koraku. kao i po završetku vršena su funkcionalna merenja: dužina hoda na stazi od 30 m u toku 6 minuta. Cilj: Pokazati kako HBO utiče na funkcionalnu sposobnost obolelih od dijabetične angiopatije. Zaključak: Posttrombotski sindrom predstavlja težak oblik hronične venske insuficijencije. Metod: Prospektivnim kliničkim istraživanjem obuhvaćeno je16 bolesnika kod kojih je primenjena HBO u jednomesnoj komori ruske proizvodnje BLKS . Pre početka lečenja. Primenjen je test ekvivalenthih parova za dva zavisna uzorka (Wilcoxon-ov test) koji je pokazao statistički značajnu razliku između vrednosti izmerenih pre i posle tretrmana. . Minimalan broj bodova za svakog ispitanika bio je 5.303 MK sa 100 % kisenokom na 2. Gamzigradska Banja. a zbog svoje perzistencije i progresije zahteva multidisciplinarni pristup u čijem timu primena fizikalnih agenasa ima značajan učinak.com Uvod: Hiperbaricna oksigenacija (HBO) difuzno povećava količinu kiseonika u tkivima na račun fizički rastvorenog kiseonika u plazmi i tako otklanja ili ublažava hipoksiju čime poboljšava cirkulaciju krvi.

nelagodnošću i bolom. U tretman je uključen 31 pacijent. te retko malignom alteracijom. kozmetičkim defektom. Zaključak: Primenom intermitentne hipobarične terapije uz pomoć vreće postižu se smanjenje obima ekstremiteta i povećanje temperature što doprinosi smanjenju bolova i kvalitetnijem hodu. Devečerski G. Negativan pritisak koji se postiže izvlačenjem vazduha uzrokuje delimične promene čvrstine i elastičnosti tkiva i krvnih sudova. postepeno dolazi do gubitka mišićnih vlakana i demijelinizacije perifernih nerava.Vrednosti krvnog pritiska se nisu značajnije menjale. Devečerski G. Praćeni su sledeći parametri: obim ekstremiteta. mišićna snaga. Na taj način se u željenom delu tela vrši masaža i drenaža. a samim tim i kvalitetnijem načinu života Ključne reči: hipobarična terapija. ograničene fizičke aktivnosti i smanjenja funkcionalne sposobnosti donjih ekstremiteta. Srbija tanja5@eunet. Klinički centar Novi Sad. Milić Z Klinika za medicinsku rehabilitaciju.yu Oboljenja arteriskih krvnih sudova izazivaju cirkularne smetnje u ekstremitetima što dovodi do značajnih promena u funkcionisanju lokomotornog aparata.15 muškaraca) prosečne starosne dobi 55 godina. Milić Z Klinika za medicinsku rehabilitaciju. Krivokuća J. Ovo uslovljava pojavu specifičnih i nespecifičnih simptoma koji dovode do atrofije mišića. . Temperatura kože je povećana nakon tretmana za 4 stepena Celzijusa. To je stanje koje se manifestuje osećajem težine.P REZULTATI PRIMENE INTERMITENTNE HIPOBARIČNE TERAPIJE APARATMOM « GREENSACK» Krivokuća J. interniste. klaudikacije. To ima za posledicu bolju prokrvljenost tretiranog područja. Indikacije za uključivanje u terapiju postavljali su lekari specijalisti . Srbija prkisa@ptt. patofiziologa.fizijatri uz konsultaciju vaskularnog hirurga. a radijus kretanja povećan. uzrokovan preteranom akumulacijom limfe. Naši rezultati ukazuju da je obim ekstremiteta smanjen kod većine pacijenata (92 %). Cilj rada je da prikažemo naša iskustva u radu sa ovim aparatom. Klinički centar Novi Sad. Aparat «Green sack» je terapeutski masažni sistem koji principom usisavanja stvara podpritisak u posebnoj za to izrađenoj vreći ili ventuzi.yu Limfedem je otok dela tela. poboljšanu ishranu ćelija te bržu regeneraciju tkiva. Nastaju promene na zidovima arterija. temperatura kože i vrednosti krvnog pritiska. najčešće ekstremiteta. funkcionalna sposobnost P ULOGA I ZNAČAJ APARATA “GREEN SACK” U TRETMANU LIMFEDEMA DONJIH EKSTREMITETA Mitrović T. (16 žena.Obim pokreta i mišićna snaga se nisu značajnije menjali. U lečenju ovih stanja značajno mesto zauzima intermitentna hipobarična terapija. obim pokreta. Tretirani su pacijenti sa stenozom i okluzijom arterija donjih ekstremiteta. Bol i klaudikacije su smanjene(95 %). čestim upalama. bol.

a cirkulacija na donjim ekstremitetima sa Duplex scan om. Cilj rada je da se kroz prikaz pacijenta sa bimaleolarnim prelomom noge i cirkulatornim smetnjama. Tokom tretmana praćeni su sledeći parametri: 1. ojačane mišićne snage mm. claudicatio intermitens pri hodu do 100 m.donjih ekstremiteta 6.co. Od med. U 95 % bolesnika smanjen je subjektivni osećaj težine u donjim ekstremitetima.sbb. Pacijent je posle 3 nedelje hodao sa štapom i bez claudicaio intermitens do 600 m. Vrednost krvnog pritiska. Obim pokreta na donjim ekstremitetima i 7. Nakon primene 15 terapija obim ekstremiteta se smanjio u značajnoj meri (3 . Srbija djordje@ns.Temperatura kože 4. Pre i nakon primenjene terpije pratili smo sledeće pametre: merili smo obim ekstremiteta. Pacijent je pri padu zadobio prelom. Obim na donjim ekstremitetima 5.yu Sprovođenje medicinske rehabilitacije kod pacijenta sa prelomom i narušenom cirkulacijom na donjim ekstremitetima svakako je otežano i sa dosta problema. Zaključili smo da je primena ove metode jedna od vrlo specifičnih. Jakovljević D. prikaže pozitivno dejstvo primene aparata "Green vacum". Th: pacijent je uzimao . lako primenljivih i efikasnih terapijskih procedure u lečenju limfedema na donjim ekstremitetima. koji je konzervativno lečen od strane ortopeda. uz osecaj"slabosti" I "hladnoce" u donjim ekstremitetima. Bol u donjim ekstremitetima 3. Pre uključivanja obrađen je od strane vaskularnog hirurga. vrednosti krvnog pritiska.5 godine bolove u potkolenicama i stopalima. Indikaciju za primenu ove terapije postavljali su lekari specijalisti fizijatri. Mišićna snaga mm. klaudikacioni bol. Cilj rada je bio da se pokaže značaj i uloga aparata »Green sack» u terapiji limfedema na donjim ekstremitetima. Cladicatio intermitens 2. Bol se smanjio na 3. skoro normalizovane pokretljivosti u skočnom zglobu. Klinički centar Novi Sad. noge i minimalnim otokom. Ključne reči: limfedem. Krvni pritisak je varirao unutar 10 mmHg. Pre preloma imao je oko 1. temperaturu kože kao i subjektivni osećaj težine u donjim ekstremitetima pre i posle primene limfne drenaže. hipobarična pulsirajuća terapija P ISHOD LECENJA APARATOM "GREEN VACUM" KOD PACIJENTA SA PRELOMOM I NARUŠENOM CIRKULACIJOM NA DONJIM EKSTREMITETIMA Adamov Đ.5 cm). obim pokreta.Nastaje kao rezultat poremećaja odnosa između opterećenja i sposobnosti limfnog sistema da odstrani proteine i tečnost iz kapilarne filtracije koji nisu vraćeni kroz venske fenestere. Novaković B Klinika za medicinsku rehabilitaciju. Temperatura kože se povisila do 370 C. a klaudikacioni bol je izostao kod 55 %. sa gipsanom imobilizacijom. U Klinici za medicinsku rehabilitaciju lečeno je 15 pacijenata starosti od 40 do 70 godina sa limfedemom na donjim ekstremitetima. Pacijent je uključen na aparat sa vakum vrećom i imao je uporedo kinezi vežbe. mišićnu snagu.

.yu Uvod: Klinička slika sistemskog eritemskog lupusa manifestuje se simptomima zahvaćenosti jednog ili istovremeno više organa i sistema.Alergologija. Za psihološku detekciju su korišćeni: BFI.Drag.NAŠI REZULTATI Vilotić .01) nakon propisanih procedura. Trental a 400 mg 2 x 1. beleži se poboljšanje (p < 0. Uobičajene manifestacije su . Bezinovićeve skale self-koncepta (karakterisitike). Zaključak: praćenje psiholoških obeležja pre i nakon aplicirane fizikalno terapijske procedure beleži testovna odstupanja na malom broju ajtema. oporavkom i poboljšanom cirkulacijom na donjim ekstremitetima. Klinički centar Novi Sad. Ključne reči: prelom.3 x 1 i Tbl. Navedeni pokazatelji su indikatori kako stresa u kontaktu sa terapijskim procedurama u hospitalnim uslovima tako i subjektivnog osećanja umanjene bolnosti.Knežević V. pozitivan efekat kod pacijenta. koji je rezultirao ovde sa dobrom sanacijom preloma. Paracetamol a 500 mg 1 . Metod rada: primenjuje se test-baterija pre početka fizikalnog tretmana i testovi za procenu stanja nakon završenog tretmana. Ostali testovi ne beleže značajne razlike. Srbija mmnesa9@Eunet. terapijske procedure i hospitalizaciju doživljava kao visoko stresne što zahteva praćenje psihičkih korelata somatskog poremećaja kao i njihovih varijacija. uočava se statistički značajan porast situacione anksioznosti (p < 0. Amlopin a 5 mg 2 x 1/2. BDI.05). bol P PSIHOLOŠKA OBELEŽJA PACIJENATA TRETIRANIH ‚‚GREENSAC‚‚ APARATOM TOKOM PROJEKTA ‚‚EUREKA‚‚ Platiša N Klinika za medicinsku rehabilitaciju. Cilj rada je da se uoče i porede psihološka obeležja pacijenata pre i nakon tretmana ‚‚greensac‚‚ aparatom. Sajerman S Služba za unutrašnje bolesti . STAI.04 i 0. Srbija drrs@ptt. Sa aparatom "Green vacum" dobili smo jos jednu efikasnu terapiju. Subjekti: prate se psihometrijski parametri grupe od 12 ispitanika koji su tretirani ‚‚greensac‚‚ aparatom. Rezultati: U okviru malog uzorka. Dva ajtema koja se odnose na kvalitet života beleže statistički značajno ‚‚pogoršanje‚‚ stanja (p < 0. claudicatio intermitens. Rašković S. P UČESTALOST KLINIČKIH POJAVA U TOKU SISTEMSKOG ERITEMSKOG LUPUSA .02). koja daje dobar. Bolnica Valjevo. Tbl.yu Uvod: pacijent dijagnostičke. Tomić D. SF36 kvalitet življenja (stanje).Subotić R. cirkulacija. Na ajtemu koji se odnosi na umanjenje bolnosti. otok. Plečić .

poremećaj srčanog ritma bio je prisutan kod 5 ispitanika.3 %.4 %. mišljenja.Maksimović B Zavod za protetiku Beograd.2 %. interpretativnost. povišen krvni pritisak iznad 140/90 imalo je 20 ispitanika. postupan gubitak smislenosti vlastitog rada (entuzijazam . sto čini 58. hematološki poremećaji.net Zadravstveni radnici i saradnici koji učestvuju u rehabilitaciji starih osoba podložni su sindromu izgaranja.2 %. što čini 52.slabost. što čini 29. što čini 85. vrtoglavice. P SINDROM IZGARANJA U REHABILITACIJI STARAČKE POPULACIJE Vujko M. Metodologija rada: sadrži nekoliko etapa . kožne promene imao je 31 ispitanik što čini 91.2 %. razdražljivost. Gubitak u telesnoj težini prijavilo je 17 ispitanika. bolovi u mišićima i zglobovima. artritis/artralgije. alergiju na lekove imalo je 10 ispitanika što čini 29. Za prisustvo CNS tegoba (glavobolje. na malaksalost se žalilo 29 ispitanika. Tok bolesti može biti blag do fulminantnog sa potencijalno fatalnim ishodom. dispneju je imalo 18 ispitanika. povišena temperatura. a najstariji 61 godinu. osobenostima starih (polimorbiditet.9 %. sporiji oporavak. Stojanović S. karakretistične kožne promene.stagnacija . što čini 14.fizička iscrpljenost.2 %. konverzvina i depresivna reagovanja. alopecija se javila kod 16 ispitanika. Bolesnici su izabrani metodom slučajnog izbora iz grupe pacijenata kojima je postavljena dijagnoza sistemskog eritemskog lupusa naosnovu revidiranih ACR kriterijuma. brzo umaranje je imao 31 ispitanik. samarićanin). što čini 47. što čini 41.8 % od ukupnog broja ispitanika.Svim bilesnicima je uzeta detaljna anamneza. Cilj rada: Utvrđivanje najčešćih kliničkih manifestacija kod obolelih od sistemskog eritemskog lupusa. statistička obrada podataka. raspoloženja) dalo je podatak 14 ispitanika. Zaključak: na ispitivsnom uzorku zaključujemo da su zamaranje. Odlikuje ga neprimetan.formiranje upitnika.urađeni standardni laboratorijski testovi i imunološke analizeuz neophodna dopunska ispitivanja.8 %.rezignacija). analiza dobijenih rezultata.1 %. a javlju se i znaci oštećenja bubrega i centalnog nervnog sistema. Rezulati rada: Fotosenzitivnost je postojala kod 20 ispitanika što čini 58. što čini 50 %. malaksalost. depersonalizovan odnos prema pacijentima. psiho . epi napade. serozitis.7 %. bolove i otoke zglobova imao je 31 ispitanik što čini 91. poremećaj pamćenja. presavestan.4 %. Vidaković . Srbija vujko@verat. 29 žena i 5 osoba muškog pola. izbor bolesnika.Analizirana su 34 ispitanika.2 %. što čini 91. gastrointestionalne tegobe imalo je 10 ispitanika. Pojava ovog sindroma uslovljena je ličnošću radnika (ambiciozan. malaksalost najučestalije kliničke manifestacije lupusa prema anamnestičkim podacima. Blagojević T. psiho - . Božović Lj.Oralne ulceracije imalo je13 ispitanika što čini 38. nesvestice. U vreme postavljanja dijagnoze bolesti najmlađi ispitanik imao je 16 godina.

3. česte teme smrti) i načinom organizacije rada u rehabilitacionoj ustanovi (jasnoća ciljeva poslovanja. stavove. srednja vrednost stepena nikotinske zavisnosti merena Fagestrom testom je 4. U Evropi istraživanja prevalencije pušenja kod lekara ukazuju da države sa dužom tradicijom podizanja nivoa svesti o štetnosti duvana imaju značajno nižu prevalenciju pušenja kod lekara (npr. što predstavlja značajne teškoće u uspešnosti odvikavanja. naročito kod muškaraca (npr.yu 1 Uvod: Glavni faktor rizika po zdravlje (povećava rizik za preko 30 bolesti) koji se može izbeći je pušenje. Cilj rada: Istražiti prevalenciju pušenja. odvikavanje. Treba li naglašavati da lekari imaju izrazito važnu ulogu u suzbijanju pušenja. 37 % lekara su pušači prema istraživanju sprovedenom 2001 g. Pavković S1 1 Zavod za protetiku. ponašanje / odvikavanje.8 god. izloženost duvanskom dimu. ista prevalencija gotovo preslikava stanje u opštoj populaciji. starost.2 %. rehabilitacija P FIZIJATAR I DUVANSKI DIM Grujičić B . težini. Zaključak: U proseku su višegodišnji pušači i srednje teški zavisnici. Kod pušača primenjeni testovi: Fagestrom.1. te i u Srbiji. Rezultat: Stalnih pušača 37. 6. Gvozden M1. jer nas većina ljudi smatra pravim izvorom znanja i saveta vezanim za zdravlje uopšte. Beograd 2 Bolnica za prevenciju i lečenje CV oboljenja mozga "Sv. Rumunija 43. izloženost duvanskom dimu u okruženju. jednaka zastupljenost oba pola.8 %. stavovi. prosečni indeks paklo /godina bio je 49. prosečna starost pušača 44. Stoga je važan zadatak fizijatara i promocija zdravog načina života kroz edukaciju pacijenata (najbolje ličnim primerom) o regularnoj fizičkoj aktivnosti.5 %. Beograd. zdravoj ishrani. navika pušenja. prestanku pušenja. Marković M1.4 %. Ross. Sava". Gavrilović B1. Preventiva: stalna edukacija radnika u cilju uspostavljanja što fleksibilnijeg odnosa prema poslu. u KC Srbije). U ostalim državama. . kod fizijatara zaposlenih u Zavodu za protetiku. Švedska 14 %). međusobni odnosi. Metod: Obuhvaćeno je svih 16 fizijatara zaposlenih u Zavodu. bivših pušača 18 %.8 % u Velikoj Britaniji. kolegama i – samom sebi. Rezultati su statistički analizirani. problem nagradjivanja). Ključne reči: sindrom izgaranja. Nikčević LJ2. ponašanje. Irska 7.socijalni problemi. Sadržaj upitnika: demografski podaci / podaci o radnom mestu. Makedonija 42. Srbija anjev@eunet. ali su svesni da svojim mogućim primerom zdravog načina života (bez pušenja) mogu uticati i na širu zajednicu. odgovarajućoj tel.

3 %) i Septembru (12.2 %) i distorzije (31.P POVREDE NA RADU U METALSKOJ INDUSTRIJI Jovanović J.4 radnih dana).ni. Među povredama dominiraju povrede donjih (54. Najveći broj povreda na radu se događa u mesecu Maju (14. Prosečna dužina bolovanja zbog povreda u metalskoj industriji je iznosila 63. Stevanović V.4 %).7 radnih dana. Analizirani su izvestaji o povredama na radu u ispitivanom periodu. Među povredama donjih ekstremiteta dominiraju frakture (43. Smatramo da rezultati ovog istraživanja mogu imati praktičnu primenu u prevenciji i smanjenju težine povreda na radu u metalskoj industriji.4 %) ekstremiteta. Srbija joca@medfak. Najveći broj povređenih radnika se registruje ponedeljkom između 8 i 10 sati. .ac. Najveći broj povreda (71. U tom periodu se dogodilo 584 povreda na radu. Najveći broj izgubljenih radnih dana je zbog fraktura (115.4 %).8 %) i gornjih (31. Manić S Medicinski fakultet Niš.2 %) se dogodio na samom radnom mestu dok se 28.58 % povreda dogodilo na putu od kuće do posla i obratno.yu Povrede na radu predstavljaju znacajan medicinski i ekonomski problem u našoj sredini. Cilj ovog istraživanja je analiza povreda na radu u metalskoj industriji u proteklih pet godina.