ŠESTI KONGRES FIZIJATARA SRBIJE I CRNE GORE sa međunarodnim učešćem ZBORNIK RADOVA

Šesti kongres fizijatara Srbije i Crne Gore Vrnjačka Banja 2006 ZBORNIK RADOVA

* Izdavač Udruženje fizijatara Srbije i Crne Gore * Za izdavača Milica Lazović Vladislava Vesović - Potić * Redaktor Ranka Krunić - Protić * Prelom teksta Dragan Vulović Aleksandar Grujić * Dizajn korica Miloš Petrović * Tehnički saradnik Aleksandar Grujić * Štampa Pelikan prim - Niš * Tiraž: 500

Udruženje fizijatara Srbije i Crne Gore

6. KONGRES FIZIJATARA SRBIJE I CRNE GORE
sa međunarodnim učešćem

ZBORNIK RADOVA

Vrnjačka Banja 01 - 04. novembar 2006. godine

Organizacioni odbor
Prof. dr Milica Lazović, predsednik Prof. dr Vladislava Vesović - Potić, potpredsednik Dr Dejan Stanojević, potpredsednik Prim. dr Đorđe Adamov Prof. dr Branislav Bobić Doc. dr Miodrag Veljković Prof. dr Gordana Devečerski Dr. med sc Sofija Žitnik - Sivački Prof. dr Stevan Jović Doc. dr Ljubica Konstantinović Prim. dr Ranka Krunić - Protić Dr. med sc Milan Obradović Prim. dr Vesna Simonović Dr. med sc Mirko Teofilovski Doc. dr Milisav Čutović Dr Željana Škarić - Karanikić Prof. dr Laslo Švirtlih

Naučni odbor
Prof. dr Vladislava Vesović - Potić, predsednik Dr. med sc Slobodan Branković Prof. dr Gordana Devečerski Doc. dr Aleksandar Đurović Prof. dr Miodrag Jevtić Prof. dr Stevan Jović Prof. dr Zoran Kojović Doc. dr Ljubica Konstantinović Prof. dr Milica Lazović Doc. dr Dragana Matanović Prim. dr Vukašin Mihajlović Prof. dr Ivana Petronić Prof. dr Gordana Popović Doc. dr Slobodan Radović Prof. dr Nada Rotović Prof. dr Kosta Savić

Sekretari
Prim. dr Ranka Krunić - Protić, generalni sekretar Dr. med sc Mirjana Kocić Prim. dr Dragan Vulović

blagom umereno-kontinentalnom klimom bez vetra i bogatim kulturno istorijskim nasleđem u okolini. ubeđena sam da će ovaj Kongres i knjiga koja ga prati. Ovogodišnji kongres se održava u organizaciji Udruženja fizijatara Srbije i Crne Gore. Kroz mini simpozijume obrađeno je osam tema u 30 radova i to rehabilitacija bolesnika sa endokrinim i metaboličkim bolestima. Kako je neophodno da savremeni fizijatar praktičar pomno i kontinuirano prati šta se u svetu nauke i medicinske prakse dešava. sa Specijalnom bolnicom „Merkur“ predstavlja najsavremeniju medicinsku ustanovu za dijagnostiku. Srpskog lekarskog društva – Sekcije za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. sa visokim kvalitetom smeštajnih objekata. sredinom XIX veka. stvaraju uslovi za organizovanje banje kao lečilišta. Istorija korišćenja vrnjačkih mineralnih voda seže u duboku prošlost. Društva ljekara Crne Gore i Specijalne bolnice za lečenje i rehabilitaciju bolesti organa za varenje i šećerne bolesti „Vrnjačka Banja“. godine. o čemu govore ostaci bazena za kupanje i stari rimski izvor „Fons Romanus“. Danas Vrnjačka Banja. primena funkcionalnih testova u rehabilitaciji i balneoklimatoterapija. što čini oazu zdravlja. da bi sve obrađene teme predstavljale srž onog što se danas radi u svetu i kod nas. 2005. a obrađeni su i prevencija i rehabilitacija bolesnika sa osteoporozom. prevenciju.UVODNA REČ Šesti kongres fizijatara Srbije i Crne Gore održava se u Vrnjačkoj Banji. sa malignim oboljenjima. topline i zadovoljstva. lečenje i rehabilitaciju organa za varenje i šećerne bolesti. u tome značajno pomoći. . sa lezijom centralnog motornog neurona i kompresivnim neuropatijama kao i deca. koja svojom tradicijom. Kasnije. Ovaj Kongres se održava nakon razdruživanja državne zajednice Srbije i Crne Gore i to će biti prilika da se na Skuštini fizijatara dogovorimo o daljem organizovanju Fizijatara Srbije i Crne Gore. godine postalo redovan član ISPRM-a (International Society of Physical and Rehabilitation Medicine). Do sada je održano 3 Kongresa fizijatara Srbije i Crne Gore kao i isto toliko Fizijatrijskih dana. restorana i velnes centara. uz konsultovanje najsavremenije svetske literature. beleži se interesovanje lekara za vrnjačke vode. Svakako da najveća zasluga za to pripada autorima predavanja po pozivu i slobodnih saopštenja koji su uložili sve svoje znanje i iskustvo. Za poster prezentacije prihvaćeno je 132 originalna stručna rada. Udruženje fizijatara Srbije i Crne Gore je osnovano 2003. predstavlja najpoznatiji zdravstveni i turistički centar Srbije. da bi dve godine kasnije. ali se tek proglasom Osnovatelnog fundatorskog društva 1868. godine. U slobodnim temama najveći broj radova je iz oblasti rehabilitacije bolesnika sa ortopedskim povredama i reumatičnih bolesnika.

realizuje i da se na sam dan održavanja pojavi i Zbornik radova. Da nije bilo svesrdnog rada svih članova Organizacionog i Naučnog odbora ova manifestacija i knjiga koja je prati sigurno ne bi bili tako sveobuhvatni i kvalitetni. potrebna je i znatna finansijska podrška. a takođe i svima koji će svojim prisustvom na Kongresu doprineti proširenju naših znanja. Da bi se izdavanje Zbornika uspešno okončalo. a Farmaceutske kuće su u tome značajno pomogle. razrešavanju nedoumica koje postoje u svakodnevnom radu što bi opravdalo održavanje Konresa svake kalendarske godine. Dugujemo veliku zahvalnost svima koji su doprineli da Zbornik radova u ovakvom obliku ugleda svetlost dana. Republike Srpske i Federacije Bosne i Hercegovine.Zadovoljstvo je što je jedan broj radova iz Republike Makedonije. Mnogo napora je potrebno da se ovakav Kongres osmisli. razmeni mišljenja. dr Milica Lazović Predsednik Organizacionog odbora Kongresa . Prof.

SADRŽAJ: .

smatra se da se njen nastanak može dobrim delom objasniti postojanjem faktora rizika (4). Devečerski G2 1 Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. . jer se odvija bez simptoma dok se tri četvrtine poprečnog preseka arterije ne obstruira ateromom. Iako danas tačno neznamo sve uzroke i patofiziologiju ateroskleroze. Pored ovih glavnih faktora rizika. odmah iza Rusije (2). hipertenzija i pušenje). pozitivna porodična anamneza za KVB u ranijem životnom dobu. Povišeni nivo ovih čestica značajno ubrzava proces njihove oksidacije ali i glikozilacije i tako u značajno većem obimu podstiče nestabilnost i aktivira mehanizme rupture ateroskleroznog plaka. ako je primenjena bez intenzivne korekcije drugih faktora rizika da značajno smanji rizik od pojave infarkta miokarda (IM) i moždanog udara(6). Srbija lazovica@eunet.Tema I REHABILITACIJA BOLESNIKA SA ENDOKRINIM I METABOLIČKIM BOLESTIMA ULOGA FIZIČKE AKTIVNOSTI U TRETMANU DISLIPIDEMIJA U ERI STATINA Lazović M1. a zadnjih godina poprima razmere prave epidemije u zemljama bivšeg istočnog bloka (1). cerebrovaskularni insult i periferna vaskularna bolest (3). Razvoj ateroskleroze je podmukao. da je danas mortalitet u Srbiji na drugom mestu u svetu. Brojne epidemiološke studije i klinička istraživanja pokazala su da klasični faktori rizika mogu biti nepromenljivi (pol. Velike prospektivne studije. Komplementarne studije poremećaja metabolizma lipida su pokazale da se tip2 dijabetesa odlikuje značajno većom produkcijom malih gustih LDL čestica nego u nedijabetičara. Dosadašnja ispitivanja su ukazala da postoji vrlo kompleksna povezanost faktora rizika za pojavu KVB i da oni deluju sinergistički. opisani su i predisponirajući faktori rizika: gojaznost. utvrdile su da striktna kontrola glikemije nije dovoljna. kao što je UKPDS (United Kingdom Prospective Diabetes Study). etničke karakteristike i psihosocijalni faktori (5). Tako. Ateroskleroza se manifestuje kao ishemijska bolest srca. Ovi nalazi su usmerili istraživanja na kontrolu poremećaja metabolizma lipida. mala fizička aktivnost. sedanterni način života.yu Uvod Ateroskleroza je vodeći uzrok mortaliteta u razvijenim zemljama sveta. Klinički centar Novi Sad. KC Niš. 2Klinika za medicinu rehabilitaciju. dijabetes melitus. uzrast. odnosno nasledna komponenta za nastanak ateroskleroze u ranom životnom dobu) i promenljivi (dislipidemije. abdominalna gojaznost. Tako je ukazano na vrlo veliki značaj korekcije nivoa LDL čestica i sprečavanja njihove transformacije u mali gusti LDL.

Mehanizam kojim FT deluje na lipoproteine u plazmi je višestruk i vezan je za promenu aktivnosti enzima lipoproteinske lipaze (LPL) (14) kao i transferskih proteina (13). smanjenjem faktora rizika i stope mortaliteta i morbiditeta(7). Za vreme lipolize triglicerida iz VLDL-a. fosfolipidi i apoproteini se prenose na nascentne HDL čestice koje luči jetra. kontrolisanoj studiji NCEP Step 2 program nije dao značajne rezultate u sniženju LDL-C kod osoba koje su imale samo dijetu. Mehanizam ovog dejstva nije u potpunosti rasvetljen ali se verovatno ostvaruje preko enzima uključenih u metabolizam lipida (13. kao i kod osoba koje su podvrgnute visokim telesnim opterećenjima (17). može uzrokovati porast nivoa HDL-C u cilju zagarantovanog . FT umerenog intenziteta dovodi do porasta HDL-C i to se zapaža već prvih meseci posle akutnog IM. oslobođeni holesterol. a nisu bile podvrgnute fizičkom treningu (12). U odnosu na subfrakcije HDL-C pokazano je da FT dovodi do porasta HDL2 koji ima inverzan odnos sa ishemijskom bolešću srca (16). randomiziranoj. kod srednjeg rizika nefarmakološke mere ili medikamenti ako je to potrebno i u kategoriji visokog rizika (IBS i/ili diabetes) nefarmakološke mere i medikamenti. 14).11) U jednogodišnjoj. dovodi do povećanja HDL-C na račun povećanja HDL2 i smanjenja triglicerida kod muškaraca. Kod bolesnika sa niskim rizikom. Fizička aktivnost i dijeta mogu značajno da utiču na stanje lipidemije i tek kada ove mere ne pokažu željene rezultate treba terapiji pridodati antilipemijske lekove (8) Primarne i sekundarne preventivne studije pokazale su da fizička aktivnost povećava nivoe kardioprotetivnog lipoproteina HDL2 i smanjuje aterogene lipoproteine (9.3 mmol/l (1). Ovaj uticaj zavisi od intenziteta i dužine fizičke aktivnosti. a sekundarni cilj je povećanje HDL-C na vrednosti iznad 1mmol/l i smanjenje triglicerida na nivo manji od 2. u odnosu na osobe koje ne upražnjavaju fizičku aktivnost. Najznačajniji efekat fizičke aktivnosti na nivoe plazmatskih lipoproteina odnosi se na HDL-C. Utvrđeno je da sportisti. Vežbama uzrokovana povišena lipolitička aktivnost sa kataboličkim efektom na trigliceride i poboljšanim fluksom VLDL-a. Fizički trening (FT) utiče na profil lipoproteina u krvi.U AHA/ACC preporukama za vođenje pacijenata nakon preležanog IM navodi se da su povećanje fizičke aktivnosti i regulacija lipidnih nivoa od presudnog značaja.10.6 mmol/l. Fizička aktivnost i lipoproteini Fizički trening i druge nefarmakološke metode imaju veliku ulogu u „statinskoj eri“ ali ne samo kao dopuna terapije već i u samostalnoj prevenciji ateroskleroze. te dolazi do povećanja nivoa HDL-C u plazmi. potrebno je praćenje bolesnika. Primarni cilj je smanjenje nivoa LDL-C na vrednosti manje od 2. imaju za 20-35% veće vrednosti HDL-C (15). Fizička aktivnost povećava aktivnost lipoproteinske lipaze čime se smanjuje nivo triglicerida i povećava nivo HDL-C. Eksperimentalne studije pokazuju da je aktivnost LPL ekstenzornih mišića utreniranog kolena viša no u neutreniranim mišićima (18). Povećana aktivnost LPL je ustanovljena u masnom tkivu i mišićima atletičara.

Nivo HDL-C značajno raste kod muškaraca koji su pored niskokalorijske dijete imali i fizičku aktivnost 3-4 puta nedeljno. 30 minuta u odnosu na muškarce koji su bili samo na dijeti ili onih u kontrolnoj grupi koji nisu bili ni na dijeti (p<0. a nezavisno deluje i na smanjenje dijametra LDL i HDL čestica (20). rezultat je umerenog. LDL-C i visoko statistički sniženi trigliceridi. Hol/HDL-C i značajno povećan HDL odnos. Fizički trening koji se preporučuje osobama sa visokim rizikom za KBS u primarnoj i sekundarnoj prevenciji su aerobna. ventilaciju i potrošnju kiseonika. dinamska opterećenja. Pojačani mišićni rad povećava nivoe apolipoproteina E koji ima važnu ulogu u povratnom transportu holesterola (20). Nakon 6 meseci praćenja statistički značajno su redukovani ukupni holesterol. Intenzivan FT dovodi do porasta HDL-C kod mlađih osoba za 14%. Aktivnost hepatične lipaze je smanjena pri teškom mišićnom radu. 3 do 4 puta nedeljno je minimalno preporučena fizička aktivnost u prevenciji KBS. tako i u grupi posle petogodišnjeg FT. Povećanje aktivnosti hepatične lipaze često se može videti kod bolesnika sa hipertrigliceridemijom. Studija na 3333 odraslih osoba koji su imali fizičku aktivnost najmanje 30 minuta 3 puta nedeljno. Značajno su smanjeni i atertogeni odnosi LDLC/HDL-C. VLDL/C i LDL-C.optimalnog metabolizma mišića (19). brzi hod od 30 do 60 minuta. Fizička aktivnost. Povećanje HDL-C se kreće od 5-16%. Porast HDL-C. a kod starijih preko 65 godina za 15%. sistolni i dijastolni krvni pritisak i fibrinogen. Povećana aktivnost LCAT nađena je kod atletičara i dobro utreniranih muškaraca (17).44%. Od nelipidnih faktora rizika bitno su smanjeni BMI. dinamskog FT (10. HDL-C je povišen za 19. Vizička aktivnost visokog intenziteta dovodi do redukcije holesterola za 5-7% (6). LDL-C za 7-12% (21). Svi aterogeni odnosi osim Hol/HDL-C su bitno promenjeni. trigliceridi.001). koja imaju za cilj da umeremo povećaju minutni volumen srca. Ovakav pristup kod bolesnika sa hiperlipidemijom bez KBS doveo je do redukcije lipidnih i nekih nelipidnih faktora rizika nakon 3 meseca.11). što je u neposrednoj vezi sa nivoima triglicerida. Fizička neaktivnost je značajan faktor rizika u razvoju koronarne ateroskleroze. Fizička aktivnost dovodi do redukcije triglicerida i VLDL-C i do značajnog povišenja HDL-C. Efekat FT na trigliceride se ne ogleda samo u utrošku masnih kiselina iz VLDL-a za energetske potrebe već i na redukovanoj sintezi VLDL-a u jetri (18). tako da redovno fizičko vežbanje udruženo sa dijetom sa nisko zasićenim mastima i sa malo holesterola kod muškaraca i žena sa viškom telesne mase poboljšava nivo HDL-C (21). telesnom masom. kako u grupi bolesnika posle akutnog IM i četvoronedeljnog FT. uzimanjem alkohola i pušenjem. pokazala je. Slićni rezultati su postignuti i kod žena. Fizička aktivnost povećava i aktivnost enzima lecitin holesterol acetil transferaze koji podspešuje prenos masnih kiselina iz lecitina u holesterol za vreme stvaranja HDL-a. uz redukciju ostalih faktora rizika (22). a visoko značajno nakon 6 meseci praćenja. da je ova grupa imala značajno povišene vrednosti . S druge strane dokazani su povoljni efekti fizičke aktivnosti u primarnoj i sekundarnoj prevenciji KBS (12). U prva tri meseca praćenja značajno su redukovani ukupni holesterol.

CVD strategy 2001/2002.HDL-C. Survellance of risk factors related to noncommunicable disease: Current status of global data. Literatura: 1. Analiza kombinovanih studija je pokazala značajnu redukciju kliničkih događanja za oko 20% ukoliko se vrednosti holesterola smanje za 10%. Prevention and control. postoje razlike u ciljnim vrednostima i kriterijumima za procenu rizika za KBS. naročito što se tiče lipidnog statusa i to kod svih kategorija rizika.ncd/cvd. Mortalitet od kardiovaskularnih bolesti. Fizička aktivnost i modifikacija ishrane i dalje ostaju prva terapijska linija u lečenju povišenih vrednosti ukupnog holesterola i LDL-C. Muškarci koji džogiraju 16km tokom šest meseci pokazuju porast nivoa HDL-C za10%. Cardiovascular Disease. Pokazano je da dijeta. u odnosu na sedanterne osobe (23). Eur Heart J 1998. Grupa koja je upražnjavala fizičku aktivnost samo jednom nedeljno imala je niži skor rizičnih faktora za KBS. Novi ciljevi su pomereni na niže vrednosti. kao i njegovih subfrakcija za procenjivanje rizika od nastanka KBS (25). posebno LDL-C. u odnosu na grupu koja je vodila sedanterni način života. kao i u kriterijumima za uključivanje lekova za sniženje lipida. 2. kao i kod bolesnika sa visokim rizikom ili već dokumentovanom KBS kod kojih je neophodna značajna redukcija holesterola (26). i da lečenje nefarmakološkim sredstvima i lekovima uspešno smanjuje rizik od KBS. snižavaju rizik od KBS. fizička aktivnost i lekovi . Nedvosmisleno je dokazano da je hiperholesterolemija jedna od najvažnijih karika u lancu događaja koji dovode do KBS. dok fizička aktivnost nema veliki uticaj na nivoe HDL-C kod žena (24). godine (3) se praktično u „agresivnosti“ snižavanja holesterola izjednačavaju sa američkim. u cilju usporenja progresije i povećanja regresije aterosklerotskih lezija u koronarnim arterijama. značajno nižu stopu pušenja i niži BMI. godine. Studije sa ispitanicima koji imaju normalne vrednosti ukupnog holesterola i triglicerida u plazmi. World Heart Organisation. Aviliable from: http://www. evropske preporuke od 2003. U velikom broju zemalja postignut je konsenzus o potrebi sniženja lipida u plazmi. Američke preporuke za primarnu i sekundarnu prevenciju ishemijske bolesti srca iz 2001. niže vrednosti triglicerida. zdravih ispitanika povišava nivoe HDL-C. Terapija medikamentima za sniženje vrednosti lipida rezervisana je za bolesnike kod kojih fizička aktivnost i dijeta nemaju uspeha.int. WHO. godine bile su agresivnije u preporukama za snižavanje holesterola nego evropske od 1998. Nepublikovani podaci. Fizički trening kod sedenternih.who. 2003. Recommendations of the Second Joint Task Force of European and other Societies on coronary prevention. gde je i skor rizičnih faktora bio značajno viši. kombinovano. Prevention of coronary heart disease in clinical practice. Međutim. 3. . The Surf Report I. 19: 1434-503. Institut za zaštitu zdravlja Srbije. pokazuju važnost određivanja apolipoproteina B i HDL-C. Međutim. 4.

10. 13.. J Am Coll Cardiol 1995. 200: 97-103.: Short term effects of exercise on plasma lipids and lipoproteins in humans. 11. 21. International J Cardiol 2000. Novine u kardiologiji.73(3)-.. Niška Banjo. 82(9A):22-25. Hadži Pešić Lj.. 8.: Noninvasive Procedures for Subclinical Atherosclerosis RiskAssessment. Morphometric and immunohistochemical characterization of the intimal layer throughout the arterial system of elderly humans. . 321: 405-412. Schoneveld AH. Schuler G. Other nonpharmacologic approaches.: Trygliceride as a risk factor for coronary artery disease. Physical fitness as a predictor of a cardiovascular mortality in asymptomatic north american up study. 6.•1660-66.231-236. 16. Am J Cardiol 1991.68:38A-39A.: The role of diet and exercise in the statin era.: Four weeks of cycle training increases basal production of nitric oxide from the forearm.5. Saku K. ProgCardiovasc Dis 1998.: Effects of Diet and Exercise in Men and Postmenopausal Women with Low Levels of HDL Cholesterol and High Levels of LDL Cholesterol. / Cardiovasc Pharmacol 1995 . Pejović M. Poppen M. Superko HR. Miettinen T.. Am J Physiol 1997:272(3 pt 2) :H1070-H1077Gatto AM.: The antiatherogenic role of high-density lipoprotein cholesterol. 2(4):310-5. 16(6):431-48 14. 22. et al.: Trygliceride as a risk factor for coronary artery disease. Adler AI. NEng J Med 1996...: Protective effect of high density lipoprotein on endotelium-dependent vasodilatation.. Association of glycaemia with macrovascular and microvascular complications of type 2 diabetes (UKPDS 35): prospective observational study. Am J Med 1999:107(2 pt 1):25S-27S 12. Niebauer J.: Adjunctive Drug therapy of acute myocardial infarction Evidence from Clinical Trials..76:21A-28A.. Am J Cardiol 1998. Hambrecht R. Nešić D. Ping Li X. Stefanik LM. 1987:513-17 20.. 2000. J Am Coll Cardiol 1999.-3 3 5 (22) . 19. Neil HAW. Am J Cardiol 1998. Kingwell BA. Sports Med 1993. et al. 17. 7.: Treatment of coronary heart disease by diet and exercise. N Engi J Med 1998:339:12-20.82(9A):13Q-21Q.. Am J Cardiol 1998... Jennings GL. Exersise Training Enhances Endotelial Function in Young Men. De Klein DP.41(2):137-50.. Sherrard B. Akutno fizičko opterećenje bolesnika sa prelezanim infarktom miokarda. Gatto AM.: Management of Hypertrigliceridemic patients. Clarson et al. et al. N Engl J Med 1998.82(9A):22-25. Rader DJ. Haslell WL. Vink A.: Quantity and Function of High Density Lipoprotein as an Indicator of Coronary Atherosclerosis.. 18. Kwiterovich PO. Pavlovic M. Wood AJJ. Pronk NP. J Cardiovasc Risk 1995. LaRosa JC. et al. Dart AM. Stratton IM. J Anat 2002. Mancini M. Hauer K. Borst C. Vogel G.. Ekelunod LG. et al. Kubler W. 9..33(2):436-43.319:1383-1389. Schlierf G. 25 (Suppl 4):S32-S34.: Exercise and lipoprotein metabolism. Savić T. BMJ. Johmson JL. 15.

. će imati velike koristi ako steknu znanja i iskustvo iz fiziologije fizičke aktivnosti.: Indicators of lipoprotein metabolism in normolipidemic men after myocardial infarctus. Arch Intern Med1999. Tim koji sačinjavaju lekar specijalista fizijatar.. et al. Novi Sad 2 Medicinski fakultet Niš. Klinika za medicinsku rehabilitaciju.yu Svrha ovog izlaganja je da unapredi i razjasni trenutne stavove o ulozi fizičke aktivnosti kod pacijenata sa tipom 1 i 2 dijabetesa. psiholog i pacijent. Evaluacija pacijenta pre započinjanja programa vežbanja Pre započinjanja određenog režima vežbanja pacijent sa dijabetes melitusom mora proći deteljan medicinski pregled sa adekvatnim dijagnostičkim procedurama.. Ovakav pregled bi trebao da obezbedi detaljan skrining za prisusutvo makro ili mikrovaskularnih komplikacija koje bi se mogle pogoršati u toku fizičke aktivnosti. internista. FIZIČKA AKTIVNOST I DIJABETES Devečerski G1.: Regular Physical Activity and Coronary Risk Factors in Japan's Men. 24. bubrege. Muto T. Phofl M.: New Perspectives on the Management of LowLevels of High-Density Lipoprotein Cholesterol.142 (2):389-93. Beograd.. Circulation 1998:97:661-5. sestra. 25..: Upregulation of Cholesterol Syntesis After Acute Myocardial Infarction.23. Atherosclerosis 1999. Detaljna anamneza i pregled bi trebali da se fokusiraju na simptome i znake bolesti koje zahvataju srce i krvne sudove. Harper CR. Niš 3 Zavod za protetiku. Srbija devecer@eunet.tip 1 dijabetesa koji traje >15 godina . Novija klinička istraživanja ukazuju da fizička aktivnost može biti terapeutsko oruđe kod velikog broja pacijenata sa dijabetesom ili rizikom za dijabetes.starost > 35godina . Identifikacija ovih problema će pomoći u osmišljavanju individualnog programa vežbi koji će minimizirati ruzik po pacijenta. et al. Cas Lek Cesk 1995:134(18):577-9. 26. oči. Lazović M2. njeni efekti se moraju jasno razmotriti i shvatiti. Kardiovaskularni sistem Dozirani test opterećenja može biti koristan ako pacijent. Teofilovski M 3 1 Medicnski fakultet Novi Sad. Klinika za fizikalnu medicinu. Uloga ovog tima je i da adekvatno obuči i lekare opšte prakse kao i sve druge osobe koje će učestvovati u lečenju datog pacijenta. Terry AJ. To praktično znači da će tim lekara koji učestvuje u lečenju biti obavezan da nauči kako da analizira rizike i koristi fizičke aktivnosti kod datog pacijenta. stopala i nervni sistem. Is The Choresterol a Positive Acute Phase Reacant?. Sakurai Y. ima visoki rizik zbog kardiovaskularnog oboljenja.starost > 25godina i . dijetetičar. fizipoterapeut. Kao i kod svake terapije.. baziran na jednom od sledećih kriterijuma: . Hsieh SD. Yoshinaga H. Zeman M.159:1049-57.tip 2 dijabetesa koji traje >10 godina .. koji treba da se uključi u program vežbanja umerenog do visokog intenziteta.

Osnovni tretman za intermitentnu klaudikaciju čine prestanak pušenja i stručan program fizičke aktivnosti. osim ako postoji mogućnost pažljivog monitoringa krvnog pritiska za vreme vežbanja. Izražena PN je indikacija za ograničenje u vežbama sa opterećenjem. mogu se uraditi dodatni testovi kao što je radionuklidski stres test. uključujući intermitentnu klaudikaciju. osećaja vibracije i dubokog senzibiliteta.. što uzrokuje ograničenje u nivou aktivnosti. oslabljene ili odsutne pulseve.prisustvo mikrovaskularnih oštećenja . Retinopatija Kod pacijenata koji imaju proliferativnu dijabetsku retinopatiju koja je aktivna. Evaluacija PN se može izvršiti na osnovu testiranja dubokih tetivnih refleksa. U velikom broju slučajeva trebalo bi proceniti i sistolnu funkciju levog ventrikula u miru i za vreme fizičke aktivnosti.periferno vaskularno oboljenje . naporna fizička aktivnost može izazvati krvarenje u staklastom telu ili trakcionu ablaciju retine. Nefropatija Ne postoje specifične preporuke za fizičku aktivnost kod pacijenata sa incipijentnom ili očiglednom nefropatijom. Kod pacijenata sa dokazanom koronarnom arterijskom bolešću bi trebalo da se odredi ishemički odgovor na fizičku aktivnost. atrofiju subkutanih tkiva i gubitak dlakavosti. Ponavljanje određenih vežbi može u krajnjem slučaju izazvati ulceracije i frakture na neosetljivim stopalima. Ovakvi pojedinci bi trebalo da izbegavaju anaerobne vežbe i fizičku aktivnost koja podrazumeva napinjanje i druge neadekvatne manevre nalik Valsalvinom. Ako postoji bilo kakva dilema u vezi sa cirkulacijom proksimalnog dela stopala i prstiju na fizikalnom pregledu. prag tolerancije ishemije i sklonost ka aritmijama za vreme vežbanja. Iako ne postoji očigledan razlog za ograničenje aktivnosti niskog do umerenog stepena.dorsalis pedis i a. intenzivnija fizička aktivnost bi se trebala izbagavati. Prisusutvo pulsa nad a. Neuropatija: autonomna Prisusutvo autonomne neuropatije može ograničiti pacijentov kapacitet fizičke aktivnosti i povećati rizik neželjenih kardiovaskularnih događaja za vreme . Pacijenti sa očiglednom nefropatijom često imaju redukovan kapacitet za fizičku aktivnost.prisustvo bilo kog dodatnog faktora rizika za koronarnu arterijsku bolest . Neuropatija: periferna Periferna neuropatija (PN) može izazvati gubitak osećaja dodira u stopalima.autonomna neuropatija Kod pacijenata kod kojih se nađu nespecifične elektrokardiografske promene kao odgovor na fizičku aktivnost ili nespecifične promene ST i T talasa na elektrokardiogramu snimljenom u miru. lekar bi trebao na osnovu kliničke procene da odluči da li da preporuči test opterećenja.tibialis posterior ne eliminiše mogućnost postojanja ishemičnih promena na nivou proksimalnog dela stopala. Periferna arterijska bolest Evaluacija periferne arterijske bolesti se bazira na znacima i simptomima. hladna stopala. Kod pacijenata kod kojih se planira učešće u fizičkim aktivnostima niskog intenziteta (<60% maksimalne srčane frekvence) kao što je šetnja. moraju se izmeriti pritisci na prstima kao i Dopler pritisci na skočnom zglobu.

"hlađenje".fizičke aktivnosti. Ovaj kratak interval zagrevanja služi da pripremi mišiće. je da fizička aktivnost uključuje adekvatno zagrevanje pre vežbanja kao i oporavak posle tj. Zagrevanje bi trebalo da se sastoji od 5-10 minuta aerobne aktivnosti (šetanje. a neaktivnost i diabetes mogu pogoršati problem. Pre započinjanja bilo kakvog programa fizičke aktivnosti. Proces starenja vodi degeneraciji mišića. Na kardijalnu autonomnu neuropatiju mogu ukazati tahikardija u miru (>100 otkucaja u minuti). sprovodi se kratak oporavak-"hlađenje".. i pre i posle vežbanja. Adekvatna obuća je neophodna i na tome se mora insistirati kod pacijenata sa dijabetesom. obraćaju pažnju na žuljeve i druge potencijalne povrede na stopalima.) niskog intenziteta. srce i pluća za progresivno povećavanje intenziteta treninga. Narukvica za dijabetičare ili neko drugo obeležje mora uvek biti vidljivo za vreme vežbanja. Nakon toga. te im se mora savetovati da izbegavaju fizičku aktivnost u toploj i hladnoj sredini i da vode računa o adekvatnoj rehidraciji. pacijent sa dijabetesom bi trebalo da se podvrgne detaljnom skriningu za moguće prateće komplikacije navedene u ranijem tekstu. Posle završenog programa fizičke aktivnosti. Priprema za fizičku aktivnost Priprema pacijenta sa dijabetesom za siguran i ugodan program fizičke aktivnosti je podjednako bitna kao i sama aktivnost. gastrointestinalnog ili genitourinarnog sistema. ortostaza (pad sistolnog pritiska pri ustajanju >20 mmHg) ili drugi poremećaji u funkciji autonomnog nervnog sistema u okviru kože. Standardna preporuka za dijabetičare. trebalo bi da sledi još 5-10 minuta laganog istezanja mišića. Ovo bi trebalo da traje oko 5-10 minuta i da za to vreme postepeno spusti srčanu frekvencu na nivo pre vežbanja. ligamenata. Miokardijalna scintigrafija u miru i pri naporu predstavlja adekvatan neinvazivni test za prisusutvo i stepen makrovaskularne koronarne arterijske bolesti kod ovakvih pacijenata. Istežu se primarno oni mišići koji će biti aktivni. Upotreba silikonskog gela ili vazdušastih uložaka za obuću kao i sintetičkih ili pamučno-sintetičkih čarapa za sprečavanje žuljeva i upijanje znoja čine važne mere za sprečavanje oštećenja kože na stopalima. Mlada osoba sa dobrom metaboličkom kontrolom može bezbedno uzeti učešća u većini aktivnosti. Proces zagrevanja može se sprovoditi bilo pre bilo posle istezanja.. . vožnja bicikla. dok se zagrevanje odnosi na sve mišiće. naročito pri otpočinjanju programa fizičke aktivnosti. ali se moraju preduzeti neophodne mere opreza po pitanju nege stopala. zenica. Pacijenti se moraju podučiti da. Iznenadna smrt i asimptomatska miokardijalna ishemija pripisuju se kardijalnoj autonomnoj neuropatiji u okviru dijabetesa. Aerobna fizička aktivnost se preporučuje. Sredovečne i starije osobe trebalo bi podsticati da budu fizički aktivne. kostiju i zglobova. kao i za nedijabetičare. Postoji nekoliko naročito važnih i specifičnih stvari koje se moraju uzeti u obzir kada su u pitanju osobe sa dijebetesom. Ovakvi pacijenti mogu imati problema i sa termoregulacijom. Hipotenzija i hipertenzija nakon naporne fizičke aktivnosti se mogu češće očekivati kod pacijenata sa autonomnom neuropatijom.

glavnog fiziološki prisutnog inhibitora tkivnog aktivatora plazminogena (t-PA). Studije su pokazale vezu između aerobnog tipa vežbanja i fibrinolize. centralnom gojaznošću i dodatnim metaboličkim poremećajima hipertrigliceridemije. po kardiovaskularni rizik korisni efekti fizičke aktivnosti. Hipertenzija Postoje dokazi koji povezuju insulinsku rezistenciju sa hipertenzijom. ali još uvek ne postoji . Efekti fizičke aktivnosti na snižavanje krvnog pritiska su najdoslednije dokazani kod pacijenata sa hiperinsulinemijom. Hiperlipidemija Redovna fizička aktivnost je dokazana metoda za snižavanje nivoa VLDL. sindrom insulinske rezistencije predstavlja faktor rizika za ranu koronarnu bolest. Prevencija kardiovaskularnih bolesti Kod pacijenata sa tipom 2 dijabetesa. Poboljšanje većine ovih faktora rizika je dovedeno u vezu sa sniženjem plazmatskog nivoa insulina i čini se da su mnogi. poremećenog LDL-a i povišenih SMK. Specifični metabolički efekti su sledeći: Kontrola glikemije Nekoliko dugoročnih studija su dokazale konstantan pozitivan efekat redovne fizičke aktivnosti na metabolizam ugljenih hidrata i insulinsku senzitivnost. Važnost hidratacije se naročito očituje kod fizičke aktivnosti u toploj sredini. a najnovije studije potvrđuju značaj programa redovne fizičke aktivnosti za tretman i prevenciju ovog čestog metaboličkog poremećaja i njegovih komplikacija. Fizička aktivnost i tip 2 dijabetesa Potencijalna dobit fizičke aktivnosti kod pacijenata sa tip 2 dijabetesom je izrazita. niskog HDL-a. Većina studija pokazuje da ovi pacijenti imaju nizak nivo kondicije u poređenju sa kontrolnom grupom. Intenzivniji nivo vežbanja sa tegovima može biti prihvatljiv za mlade pacijenta sa dijabetesom. Međutim. naročito ako je u vezi sa hipertenzijom. i da je niska aerobna kondicija povezana sa mnogim kardiovaskularnim faktorima rizika. čak i kada se porede nivoi pri uobičajenim dnevnim aktivnostima. povezani sa poboljšanjem insulinske senzitivnosti. možda iz razloga što su korišćeni relativni niski nivoi fizičke aktivnosti. Sa izuzetkom. većina studija nije uspela da dokaže značajno poboljšanje u nivoima HDL-a kod pacijenata sa tipom 2 dijabetesa. hiperinsulinemijom. jer dehidracija može uticati na nivo šećera u krvi i srčanu funkciju. Fibrinoliza Mnogi pacijenti sa tipom 2 dijabetesa imaju narušenu fibrinolitičku aktivnost povezanu sa povišenim nivoima inhibitora aktivacije plazminogena (PAI-1). ali ne i za starije ili one sa dugogodišnjim dijabetesom. Umereni programi vežbanja sa lakšim tegovima i većim brojem ponavljanja se mogu upražnjavati za održavanja ili povećanje snage gornjeg dela tela kod skoro svih pacijenata sa dijabetesom.Adekvatna hidratacija je takođe veoma bitna. Preporučuje se hidratacije i pre i za vreme fizičke aktivnosti. koji se može održavati najmanje 5 godina. efekti redovne fizičke aktivnosti na nivoe LDL holesterola nisu apsolutno potvrđeni.

Objavljena istraživanja dokumentuju da promene u stilu života (gubitak telesne težine. Stoga se smatra da će održavanje boljeg nivoa fizičke aktivnosti kod starije populacije dovesti do smanjenja učestalosti hroničnih vaskularnih bolesti kao i do poboljšanja kvaliteta života. mogu se upražnjavati od strane pacijenata sa tipom 1 dijabetesa koji nemaju komplikacije i koji drže nivo šećera pod dobrom kontrolom. Prevencija tipa 2 dijabetesa Sakupljeni su mnogobrojni podatci koji podupiru hipotezu da fizička aktivnost. o nivou šećera u krvi kao odgovora na fizičku aktivnost i naknadnog korišćenja ovih podataka u unapređenju sopstvene bezbednosti i rezultata. Ipak. Mogućnost održavanja adekvatnog terapijskog režima (insulin i adekvatna dijeta) u obezbeđivanju bezbednog i efektnog učestvovanja u ovim aktivnostima se sada smatra najvažnijom strategijom kod ovakvih pacijenata. Iz tog razloga se kao glavni prioritet ističe promocija fizičke aktivnosti kao vitalne komponente u prevenciji i lečenju tipa 2 dijabetesa. Fizička aktivnost kod starijih Dokazano je da se progresivni gubitak kondicije i mišićne mase i snage koji dolazi sa godinama može delimično sprečiti održavanjem redovne fizičke aktivnosti. Fizička aktivnost i tip 1 dijabetesa Svi nivoi fizičke aktivnosti. Zaključak Skorašnji "Surgeon General' s Report on Physical Activity and Health" podvlači ključnu ulogu fizičke aktivnosti u unapređenju zdravlja i prevenciji bolesti. rekreativno bavljenje sportom i takmičarski sportovi. Podaci o uticaju vežbi sa tegovima na gubitak težine obećavaju. što se najviše objašnjava metaboličkim abnormalnostima. redovna umerena fizička aktivnost) mogu odgoditi ili prevenirati nastanak dijabetesa. Naročito se ističe važnost učešća pacijenta u vođenju evidencije. Pad u senzitivnosti na insulin takođe je delimično uzrokovan nedostatkom fizičke aktivnosti. U kontekstu dijabetesa. Gojaznost Postoje brojni dokazi da fizička aktivnost može pospešiti gubitak telesne težine. pored drugih terapija. a naročito njeno održavanje kada se sprovodi paralelno sa adekvatnim kalorijski kontrolisanim jelovnikom. Preporučuje se upražnjavanje umerene fizičke aktivnosti u trajanju od 30 minuta tokom većine dana u nedelji. mora istaći da je korist fizičke aktivnosti u regulisanju . postaje sve jasnije da je epidemija tipa 2 dijabetesa koja hara planetom vezana za smanjen nivo fizičke aktivnosti i povećanje prevalence gojaznosti. Od naročitog su interesa studije koje impliciraju neproporcionalni efekat fizičke aktivnosti na gubitak intraabdominalne masnoće. ali na većinu prikupljenih podataka utiču neadekvatne dijete i druge promene u režimu života. uključujući svakodnevne aktivnosti. može biti korisna u prevenciji ili odlaganju početka tipa 2 dijabetesa. ali nedostaju studije koje se tiču pacijenata sa tipom 2 dijabetesa. putem samomerenja.jasan konsenzus o tome da li fizička aktivnost utiče na poboljšanje fibrinolitičke aktivnosti kod ovih pacijenata. Postoji nekoliko studija koje se specifično bave ovim problemom kod tipa 2 dijabetesa.

National Center for Chronic Disease Prevention and Health Promotion. Department of Health and Human Services: Physical Activity and Health: A Report of the Surgeon General. Jiang YY. In Handbook of Exercise in Diabetes. Washington. Lindstrom J. The DaQing IGT and Diabetes Study. Ruderman N. Diabetes Care 1997:20:537–544. kao i pojava komplikacija makro i mikrovaskularne prirode. Zinman B: Exercise in individuals with IDDM (Technical Review). Keinanen-Kiukaaniemi S. Devlin JT. Wasserman DH. N Engl J Med 2002:346:393–403. Diabetes Prevention Program Research Group: Reduction in the incidence of type 2 diabetes with lifestyle intervention or metformin. Louheranta A. VA. naglasak se mora staviti na podešavanje terapeutskog režima na takav način da omogući bezbedno učestvovanje u svim oblicima fizičke aktivnosti spram želja i ciljeva pojedinca.[Abstract/Free Full Text] 8. Hu ZX. Eds. Printing Office.[Medline] 2. Illanne-Parikka P. Howard BV: Effects of diet and exercise in preventing NIDDM in people with impaired glucose tolerance. Univerzitet u Beogradu. Pan XR. Schneider SH. N Engl J Med 2001:344:1343–1350.metaboličkih poremećaja kod tipa 2 dijabetesa najveća kada se uvede u ranom stadijumu bolesti.[Abstract] 9. American College of Sports Medicine: The recommended quantity and quality of exercise for developing and maintaining cardiorespiratory and muscular fitness in healthy adults (Position Statement). Uusitupa M: Prevention of type 2 diabetes mellitus by changes in lifestyle among subjects with impaired glucose tolerance. Literatura 1. Schneider SH.S. JAMA 1995:273:402– 407. Wang JP. DC. Xiao JZ.[Medline] 3. Yang WY. Valle TT. Krisra A. Centers for Disease Control and Prevention and the American College of Sports Medicine: Physical activity and public health: a recommendation. Srbija dragam@eunet. Salminen V. Hu YH. Diabetes Care :1990:13:785–789. Devlin JT. Lin J.[Abstract] 6. Tuomilehto J. U. Hamalainen H. Cao HB. Diabetes Care :1994:17:924–937. Diabetes and exercise: the risk-benefit profile revisited. Ruderman NB: Exercise and NIDDM (Technical Review).S. [Medline] 7. Centers for Disease Control and Prevention. American Diabetes Association. Liu PA. [Abstract/Free Full Text] NEUROFIZIOLOŠKA DIJAGNOSTIKA U RANOM OTKRIVANJU KASNIH KOMPLIKACIJA DIJABETES MELITUSA Matanović D Medicinski fakultet. Bennett PH. Zhang H. Eriksson JG. Li GW. Laakso M. Rastas M. Alexandria. Med Sci Sports Exercise 1990:22:265–274. Govt. 2002 4. Jiang XG. U. Zheng H.yu Dijabetes mellitus (DM) je hronično oboljenje koje karakteriše hiperglikemija. Ruderman N. An ZX. 1996 5. Wang JX. Dijabetična neuropatija je . Kod pacijenata sa tipom 1 dijabetesa.

EMG. DN. Sve ovo vodi ka hipoksiji i daljem reverzbilom propadanju perifernih nerava. ukazano je sa se mogu naći simptomi DN bez jasnih znakova osnovnog oboljenja. Iako postoje različiti dijagnostički postupci. Pojava ove komplikacije udružena je sa stepenom i trajanjem hiperglikemije. kao i razvijenosti pojedinih centara za dijagnostiku. 1866 Ogle ukazuje na mogućnost pojave promena i na kranijalnim nervima. Smatra se da će se pre ili kasnije kod svih pacijenata javiti neki od oblika DN. Ova raznolikost može biti uzrokovana različitim kriterijumima. u poslednje vreme i ispitivanje evociranih potencijala različitih modaliteta. pa se sada srećemo sa nizom komplikacija osnovnog oboljenja. Neurofiziološke studije su senzitivne. jer se može dijagnostikovati uporedo sa dijagnostikovanjem DM. Rana dijagnostika dijabetične neuropatije je izuzetno važna u prevenciji kasnih komplikacija. Akutna hiperglikemija dovodi do sniženja brzine provodljivosti perifernih nerava. kao i merenje latence kasnih odgovora / F talas i H refleks/. Jedan od mehanizama je rana promena tj. . Da li je DN komplikacija ili prateća pojava DM. a izuzetan značaj ogleda se u otkrivanju subkliničkih formi dijabetesne neuropatije. dovesti do gubitka mijelizovanih i nemijelizovanih vlakana i valerove degeneracije. dok će hronična hiperglikemija.jedna od najčešćih komplikacija. Senzitivnost ovih metoda potvrdjena je nizom ispitivanja. 1963 g. U “pre insulinskoj eri “prosečno trajanje bolesti iznosilo je 4.sa mogućnošću široke primene.60 %. koji su neophodni za adekvatnu ishranu nervnog tkiva. klinički testovi su limitirani za otkrivanje subkliničkih formi dijabetične neuropatije. Patofiziološki mehanizmi za ove komplikacije nisu u potpunosti razjašnjeni. Frekvenca pojave DN u literaturi je različita i kreće se od 5 . Neurofiziološke studije obuhvataju merenje brzine provodljivosti nerava. NCV. Pronalaskom i upotrebom insulina u lečenju DM. Dokazano je dejstvo hiperglikemije na oštećenje pre svega malih krvnih sudova. vazodilatacija i poboljšanje lokalnog metabolizma.9 godina. tanjenje bazalne membrane krvnih sudova. kada je opisao bol i parestezije u nogama. Najraniji opis dijabetične neuropatije. vremenom. kao i procenu i evaulaciju dijabetične neuropatije.Za adekvatnu prevenciju i tretman neuropatije potrebna je regulacija hiperglikemije. kao i adekvatna dijagnostika za ranu detekciju. dao je engleski lekar John Rollo 1789 g. neinvazivne metode . nejednako definisanim terminima. a 1864 de Calvi je prvi dao predlog da ovo oboljenje nerava može biti uzrokovano i nekim drugim poremećajem. vreme preživljavanja ovih pacijenata je produženo. poboljšanje oksigenacije. teže otpuštanje kiseonika koji je vezan za glikozirani hemoglobin. Dyck i saradnici preporučuju da jedan od 2 kriterijuma za dijagnozu DN mora da bude i nalaz brzine provodljivosti perifernih nerava. inhibicija aldozo-reduktaze i različita simptomatska terapija. Jedan od mogućih mehanizama za dejstvo terapijskih efekata u fizikalnoj medicini je i dejstvo na mikrocirkulaciju. mikroskleroza. Ovakve promene mogu se naći i pre dijagnostikovanja dijabeta kao osnovnog oboljenja.

tj zahvaćenost očnog živca. nego kod pacijenata sa dužim trajanjem dijabeta. koji mogu pripadati subkliničkim formama . Jedna od čestih komplikacija je i retinopatije. (SBP) pre svega zasuralni nerv/. koje su prve ukazale. dok se vremenom. koji se smatra najsenzitivnijim parametrom za procenu neuropatija. U ranijim stadijumima bolesti obično je dominantna zahvaćenost donjih ekstremiteta. kao i kod EEG studija. može se registrovati smanjenje amplitude i povećanje disperzije akcionog potencijala. EMG zahvaćenih mišića ukazaće na pojavu denervacionih potencijala.Odavno je poznato da hiperinsulinizam utiče na usporavnje motornih i senzitivnih brzina. U toku ispitivanja interferentnog uzorka pri maksimalnoj voljnoj kontrakciji. Osim opadanja vrednosti senzitivne brzine sprovodjenja. Osim merenja motorne brzine provodjenja (MBP). vrlo važan parametar je i merenje latence F talasa. naročito u subkliničkim formama sve više detektuje. Produženje latence H refleksa takodje se povezuje sa delovanjem hiperglikemije na nervno vlakno. Ovakvim dijagnostičkim postupcima možemo dijagnostikovati i sindrom karpal tunela. a slabokontrolisanih dijabetičara sniženje MBP može biti značajnije . Rane studije ukazale su da brzina motorne provodljivosti nerava takodje može biti snižena i kod novootkrivenih slučajeva. Ne mali broj studija je ukazao i na potološki nalaz i kod AEP. dok novija istraživanja pokazuju sve više da se i zahvaćenost motornih vlakana. kao primer mononeuropatije koja se javlja kod dijabetičara. Za procenu kranijalne neuropatije može se koristiti i blink refleks. kao jednog od prvih znakova neuropatije. da CNS. Kod novootkrivenih dijabetičara. takodje u subkliničkim formama. Ovakvi nalazi obično se susreću prvo na distalno postavnjenim mišićima. Ovi potencijali mogu se detektovati i bez prepoznatljive mišićne slabosti. Dijagnostička vrednost ovakve dijagnostike ogleda se i u proceni zahvaćenosti čitavih pleksusa. Pojava fibrilacionih potencijala može biti prvi znak neurogene zahvaćenosti. Ranije se smatralo da je dominantna zahvaćenost senzitivnih nerava/ što se može pokazati merenjem senzitivne brzine providjenja. . kao i pretežno polifazni potencijali. nije zaštićen od varijacije glikemije u krvi. gde je takodje ukazano na produženu latencu N9-N13 potencijala. gde se primenom vizuelnih evociranih potencijala mogu pokazati promene i na optikusu. ovakve promene mogu registrovati i na gornjim ekstremitetima. pre svega. U daljem napredovanju bolesti registruju se potencijali produženog trajanja . produžena latenca F talasa može se registrovati u vrlo visokom procentu. EMG iglenom elektrodom predstavlja vrlo pouzdan znak aksonalne degeneracije. može se registrovati redukcija trase manjeg ili većeg stepena. naročito kod sublkiničkih formi. Zanimljive su studije latence kasnih odgovora. Kod mladjih. gde najnovija istraživanja / Kimura/ ukazuju da je merenje latence F talasa najsentitivniji parametar za procenu neuropatije. što ukazuje na patologiju spinalnih korenova ili zadnjih kolumni ili možda oboje istovremeno. somatosentitivni. Za dijagnostiku se mogu koristiti i evocirani potencijali. a dobrom metaboličkom kontrolom glikemije.

1999. . et al..O Brien PC et al. Dimanico U et al. Correlated study of visual evoked potentials-polyneuropathy in diabetic patients without retinopathy.. 1999. clin neurophysiol Suppl 2. Chiappa K. Annu Rev Med 46: 267-9. Celesia G. 1993. Evoked potentials in diabetes mellitus. Versino M. 10. Electroenceph. Clin Neurosci 4(6): 374-9. 84(5): 227-31. Course of development and effects of insulin treatment.Literatura: 1. Biessels GJ. Philadelphia. Rutten GJ. 13(3): 228-35. Diabetes control and complications. 7. 13.: The Rochester Diabetic Neuropathy Study: ressessment of test and criteria for diagnosis and staged severity. S34. Strucl M. 9. 1993. N Engl J Med 329:304-9. et al.: Visual evoked potentials. 11. 1994 3. 5. Baruchello M. Third ed. Acta-Neurol-Napoli. Turk J Pediatr 36(4) 279-87. 1997. DCCT: The effect of intesive treatment of diabetes on the development and progression og long-term complications in insulin-depended diabetes mellitus.1992. Karagol U. Deda G. 15. Neth J Med 54(2): 35-45. Karnes JL. Zdrav Vestn 62: Suppl 1: 47-55. Neurology 42(6): 1164-70. Berg TJ: The effect of 8 years of strict glycaemic control on peripheral nerve function in IDDM patients: the Oslo Study. In Recommendations for the practice of clinical neurophysiology: guidelines of the international federation of clinical neurophysiology Ed by Deuschl G and Eisen A.Editor. 12.: Some anatomical and physiological aspects of clinical electrophysiology of vision. 1999. Dahl-Jorgensen K. Bax G.. 4. 1995. N Engl J Med 33l:1428-36. visual evoked potential and nerve conduction velocity and their relation with Hb A1c and beta 2 microglobulin in children with insulin dependent diabetes mellitus. Early involvement of central nervous system in type 1 diabetic patients. et al: Brainstem auditory evoked potential.Callieco R. Brecelj J.... 16. 6. Diabetologia37(6): 579-84. 14. 1993. Brigell M. Lippincott-Raven.. Amthor KF. Minerva-Med. Celesia G. 2. Diabetes Care 18: 559-62.. Multimodal evoked potentials in diabetice.1994.: The pathogenesis of insulin-dependent diabetes mellitus. 8. 1995. Grands U. Electroenceph. Clin Neurophysiol. Lelli S.1994. 1991.New York 1997. Akinici A. Brain 122(Pt 4): 757-68.: Recommendend standards for pattern electroretinograms and visual evoked potentials. Resent development. Evoked potentials in clinical medicine. Atkinson MA and Maglaren NK. Bergamaschi R. Neurophysiological changes in the central and peripheral nervous system of streptozotocin-diabetic rats. 97(4). 1995. et al. Comi G. Crofford OB. Biessels GJ. Cristino NA. Cerebral complications of diabetes: clinical findings and pathogenetic mechanisms. Aguggia M. Dyck PJ.

110 (Suppl. Monticone et al.. 34.: Somatosensory and visual evoked potentials study in young insulin-dependent diabetic patients. Uccioli L. 1993. and reproducibility of neuropathic tests. Puvanendran K. Uccioli L. Hyperglycemia and microvascular and macrovascular disease in diabetes.: Endoneural localisation of microvascular damage in human diabetic neuropathy. Wong PK. Dijagnostički značaj elektroneurografskog nalaza kod pacijenata sa diabetes mellitusom. 19. 27. myoinositol and fiber degeneration and regeneration in diabetic neuropathy. Vesović V. Brighina F. 10th Balacan Congress of Endocrinology Belgrade.: Clinical applications of VEPs and visual ERPs. Matanovć D. Pizzamiglio G et al. Malik RA.. 1997 33. Electromyogr Clin Neurophysiol. Diabetologia 38(5): 573-6. Abstract book page 38. Beograd 25-27 jun 1998. Visual evoked potentials in NIDDM: a longitudinal study.17. Lehman KA et al. et al.: Naša prva iskustva u registrovanju vizuelnih evociranih potencijala kod pacijenata sa novootkrivenim dijabetes melitusom. Medicinski fakulteta Univerzitt u Beogradu. Stevens M. Electroencephalogr Clin Neurophysiol 104:2. 1998. Kratz KM. 29. Parisi L. 15(4): 532-5. Diabetologia 36:454-9. et al.: Clinical testing in diabetic peripheral neuropathy. Doktorska disertacija. 18. criteria for types of neuropathy. Meil F. sorbitol. Parisi V. Diabetes Care. 30. Dyck PJ. Diabetes Care 18: 258-68. Multievoked potentials in type I diabetic patients: one year follow-up study. 1999. Cardella F. Zbornik radova str 76. Feldman E. 32. 46: 643-7. 25. Visual evoked responses in diabetes. 1988. 1995. 37(6): 337-44.. Hosoda Y. Clin.: The Rochester diabetic neuropathy study: design. 171-9. J Neurol Neurosurg Psychiat. Somatosensory conduction delay in central and peripheral nervous system of diabetic patients. Četvrti Srpski Kongres o šećernoj bolesti. Lalić K. Brighina F. N Engl J Med 319:542. Matanović D. Davethasan G. 1996. Thompson SD. 36:8.Thomas A. 1). Mariani E. 1992 31. Dyck PJ. Značaj VEP u ranom otkrivanju retinopatije kod pacijentata sa insulin zavisnim dijabetes melitusom. 20.: Nerve glucose. FierroB. Neurology 41: 799-807. Magistarski rad.. Can J Neurol Sci. 1983. 24.1991. selection bias. McGavin DM: Diabetes and diabetes retinopathy. Noritake M. Vilen TH et al. Popović S. 26. 23. 1996. 2000.. et al.. 28. Tesfaye S. Lalć K. 1995.: Electrophysiological assessment of visual function in IDDM patients. Fierro B. Matanovć D.first experience. Vesović V. Moreo G. Community eye health Vol 9 No 20.: Visual Evoked potentials in patients with non-insulin-dependent diabetes .21: Suppl 4-S3-7. 1999. 21.. Nakamura R. Beograd 1995. . 1999. Electroencephalogr Clin Neurophysdiol 108(5): 490-6. Parisi V. 22. Electromyogr Clin Neurophysiol. Klein R. 1994. Zimmerman BR. 481-6. Neural conduction in visual pathways in newlydiagnosed IDDM patients. Matanović D. Neorophysol. et al.. Onofrj M. S 43.

1994. Ziegler O. 1996. Veves A. Postojanje subklinickih i klinički manifestovanih polineuropatija ispituje se elektroneurografijom ENG i elektromiografijom EMG. Nikolić D. 1995. et al.: The relationship between sural nerve morphometric findings and measures of peripheral nerve function in mild diabetic neuropathy. Uccioli L. Monticone G et al. Cherian PV et al. neurophysiol. Vesovic V. Nippon Ganka Gankkai Zasshi. 98(11): 1126-30.: The reproducibilitu and sensitivity of sural nerve morphometry in the assessment of diabetic peripheral polyneuropathy. Komplikacije ove hronične bolesti su polineuropatija i mikroangiopatija.rat. hauser E. clin. Takahashi H. 41. Diabetes Care 19:11. pouzdana i objektivna metoda u istraživanju dijabeticke .. Malik RA. 1991. Milićević V Univerzitetska dečja klinika. Sima AAF.: Impruved visual evoked potential latences in poorly controlled diabetic patients after short-term strict metabolic control. 1994. Parisi V. Diabet Med 8(10): 917-21. 43. Diabet Med 10(2): 115-21. Zhang WX. Obrenovic M. 1141-7. Diabetologia 35: 602-7. Diabetologia 35: 560-69. 97(4). Seidl R. S218. 38. osetljiva. Prashar A. Sima AAF. Diabetologia 38(7): 804-8. Birnbacher R. Diabetes Care. Srbija annazikic@hotmail. 39.1992. Overt diabetic neuropathy: repair of axoglial dysfunction and axonal atrophy by aldoso reductase inhibitor and its correlation to improvement in nerve conduction velocity. Beograd. Zdravković V.. Guerci B. et al. 36. 1995. Can J Neurol Sci 21: Suppl 4-S13-7.com Uvod: Dijabetes mellitus tip 1 se uglavnom javlja kod mlađe dece a poslednjih godina primećeno je češće javljanje tip 2 u dečjem uzrastu.: Pathological definition and evaulation of diabetic neuropathy and clinical correlations. 1994 P KORELACIJA IZMEĐU NIVOA MARKERA HBA1C I NEUROPATSKIH PROMENA PRAĆENIH ELEKTRONEUROGRAFSKIM NALAZOM KOD DECE SA DIJABETESOM TIPA 1 I 2 Žikić A. et al.. et al. Electrophysiological studies in patients with newly discovered type 1 diabetes mellitus. Algan M. Lalic N. 1993. 44. Brow MR.: Brainstem auditory evoked potentials and visually evoked potentials in young patients with IDDM. 37. 17(10). 1220-4. Ispitivanje senzitivne i motorne nerve provodljivosti je neinvazivna. Shu M. Petronić I.35. 1992 40. Prashar A. A study of the relationship between diabetic neuropathy and diabetic retinopathy. Matanovic D.: Impared visual evoked potential and primary axonopathy of the optic nerve in the diabetic BB/W. Electroenceph. Nagaya K. Lye RH et al. Sima AAF. Nathaniel V. et al. 42. Sima AAF.: Electrophysiological assessment of visual function in newly-diagnosed IDDM patients.

tibialis u korelaciji sa nivoom glikemije i HbA1c naročito kod neregulisanog dijabeta i u grupi starije dece naročito od 13 . Merene su vrednosti HbA1c koje nam daju uvid u metaboličku kontrolu dijabetesa u poslednjih 4 . Ispitivanje je vršeno na prijemu. češćim merenjem vrednosti glikemije. Drugu. Mini mental skale i Skale socijalne podrške. lokalizaciju i etiološki faktor CVI i uporede sa pacijentima koji nisu imali diabetes kao faktor rizika. suralisa a motorna provodljivost n. Zungove skale. peroneus i n. Cilj: Uporednim praćenjem rezultata brzine provodljivosti senzitivnih i motornih nerava. uzrasta 8 do 22 godine u periodu od 2004-2006. a u 4 slučaja merene su vrednosti glikemija 24 h pre vršenja EMG i ENG. Metod: U studiju je uključeno 30 pacijenata nakon CVI sa diabetes mellitusom koji su lečeni na Klinici za medicinsku rehabilitaciju Kliničkog centra u Novom Sadu. patoloških i socijalno-higijenskih pojava koje stoje u vezi sa pojavom cerebrovaskularne bolesti. što nam omogućava da pratimo promene koje se dešavaju kod neregulisanih i nestabilnih glikemija.01). suralis sa jasno produženim distalnim terminalnim latencama kod subklinickih formi. Klinika za medicinsku rehabilitaciju.6 meseci. dolazi do smanjenja srednjih vrednosti. Procena kvaliteta života vršena je putem Bartelovog indeksa. Rezultati: Pokazano je da se prve promene za brzine provodljivosti javljaju za n. Reverzibilnost promena se javlja sa regulacijom glikemije u prvim godinama lečenja bolesti. P PROCENA KVALITETA ŽIVOTA KOD PACIJENATA SA DIABETES MELLITUSOM NAKON CEREBROVASKULARNOG INZULTA Filipov P1. Značajno je stalno praćenje u fazama pogoršanja. KC Novi Sad.16 godina. lateralizaciju.polineuropatije. Nakon 6 i 12 meseci. Merena je senzitivna provodljivost n. a kod ostalih slučajeva jednom godišnje. U .yu Faktori rizika su zbir bioloških. kao i oporavak pacijenata. kao i vrednosti HbA1c želeli smo da ispitamo da li i kako vrednosti glikemije utiču na rezultat EMNG. peroneusa. Zaključak: Na osnovu neurofizioloskih ispitivanja možemo da utvrdimo postojanje polineuropatskih promena u najranijim fazama bolesti i korelaciju sa nivoom markera HbA1c i glikemije i ireverzibilnost promena. tibialisa i n. kontrolnu grupu je činilo 30 pacijenata nakon CVI koji nisu imali diabetes kao faktor rizika. otpustu i godinu dana nakon otpusta. Devečerski G2 1 2 Dom zdravlja Novi Sad. za vreme i post pubertetski stadijum. u zavisnosti u kom su dobu puberteta: pre. ali ove razlike nisu statistički značajne. Ispitanike smo podelili u tri grupe. Srbija psfilipov@ptt. a da su promene MCV za n. Metod: Na Univerzitetskoj Dečjoj klinici ispitivali smo 22 pacijenta sa Diabetes mellitusom. Rezultati ukazuju da se srednje vrednosti svih korišćenih skala statistički značajno povećavaju u obe grupe pacijenata nakon otpusta (p < 0. Cilj rada je bio da se izvrši procena kvaliteta života kod pacijenata sa diabetes mellitusom nakon cerebrovaskularnog inzulta (CVI) u odnosu na pol.

Tretirano je ukupno 42 bolesnika (14 muškaraca i 28 žena) prosečne starosti 56.9 39. Nad a. 10 cm distalno od patele 39. Rezultati: rezultati su prikazani u Tabeli 1.7 3.9 35.2 godina.8 27.6 34.9 27.4 godine prosečnog trajanja bolesti 17.8 27. Ključne reči: Kvalitet života. claudicatio intermitens). nisu uočene statistički značajnije razlike u vrednostima korišćenih skala (p>0. Popović V. rehabilitacija P PRIMENA INTERMITENTNIH TRETMANA NEGATIVNOG PRITISKA (GREENSAC® ) KOD DIJABETIČARA – PRVA ISKUSTVA Radaković N.8 35. Koristili smo Greensac® firme IskraMedical (Slovenija) – ukupno 10 tretmana u trajanju od 20 minuta.2 34. pokretljivost ekstremiteta).9 35.6 43. Zaključak: Rezultati istraživanja upućuju da je fizička dimenzija kvaliteta života kod pacijenata nakon CVI sa diabetes mellitusom lošija u odnosu na pacijente koji nisu imali diabetes kao faktor rizika.5 34. Devečerski G. lako dostupni indirektni pokazatelji kvaliteta periferne cirkulacije (obim ekstremiteta. Dobijeni rezultati pokazuju statistički značajno povećanje vrednosti svih ispitivanih skala koje se neznatno smanjuju u dužem vremenskom periodu. Ispitivani su objektivni. Teofilovski M.1 35. cerebrovaskularni inzult.0 38. dok za ostale ispitivane skale nisu nađene statistički značajnije razlike. Metode: Primenom intermitentnih tretmana negativnim pritiskom na donje ekstremitete bolesnika koji više od 16 godina boluju od dijabetesa (tip IIb) pokušali smo da poboljšamo njihovu mikrocirkulaciju. diabetes mellitus. lateralizaciju. ekstremiteti su hladni.2 39.1 . Preko tuberositas tibiae 27.9 43.2 34.odnosu na pol.2 43. tri puta nedeljno. temperatura kože. sa trofičkim oštećenjima na koži. etiologiju i lokalizaciju inzulta. kao i subjektivni pokazatelji (bol. U nivou patele 43.Poplitealna jama 34.1 2.com Uvod i cilj rada: Među najteže posledice dijabetesa spadaju mikroangiopatske promene koje dovode do generalizovanog oštećenja mikrocirkulacije.05).9 Temperatura kože 1.2 3. Miličević B. dorsalis pedis 34.2 2. Jelenc J Klinički centar Novi Sad. slabije pokretni. PRE I POSLE SVAKOG TRETMANA Merenje obima potkolenice PRE POSLE PRE POSLE Obim /cm/ LEVA NOGA DESNA NOGA 1. razlike u srednjim vrednostima Bartelovog indeksa su imale statističku značajnost. Srbija mcevic99@yahoo. Novi Sad. kao i na značaj blagovremeno sprovedenog rehabilitacionog tretmana. U odnosu na kontrolnu grupu pacijenta koje nisu imale diabetes kao faktor rizika.1 35. Iznad korena III prsta 34. Zavod za medicinsku rehabilitaciju. Klinički.

koji su na insulinskoj terapiji. u ambulantno polikliničkim uslovima Klinike za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju KC u Nišu. PRE POSLE Claudicatio int. Greensac®.com Dijabetesna neuropatija (DNP) je pojam koji obuhvata heterogenu grupu kliničkih. Dijagnoza DNP je postavljena na osnovu anamneze. Kocić M Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. Takođe smatramo da su ovi početni rezultati ohrabrujući i da broj ispitavnih parametara treba povećati. sa znacima DNP. kliničkog pregleda. što se posebno ogleda na temperaturi kože. Pokretljivost ekstremiteta Fleksija potkolenice Ekstenzija potkolenice Fleksija stopala Ekstenzija stopala Inverzija stopala . prisustva izmenjenih refleksa i patoloških bolnih senzacija.-preko 150 N=25 N=11 TABELA 1. Korišćena je frekvenca od 80 Hz.3x2) i koji zbog udaljenosti mesta stanovanja nisu dolazili na terapiju. Ključne reči: intermitentni negativan pritisak. u ukupnom trajanju od 14 nedelja. jer dovodi do ujednačavanja mikrocirkulacije u ekstremitetima koji su različito zahvaćeni delovanjem dijabetesa.5 J/cm2. 90°/50°. Dijabetes P EFEKTI LASERA MALE SNAGE U LEČENJU BOLESNIKA SA DIJABETESNOM NEUROPATIJOM Stanković A. Ukupna količina energije predata u okviru jednog tretmana je iznosila 30 J. Rezultati merenja Zaključujemo da je jednomesečna primena Greensac®-a (ukupno 10 tretmana) blagotvorno delovala na mikrocirkulaciju bolesnika što se osim jasnog. koji su bili samo na medikamentnoj. Posebno ističemo smanjenje razlika u dobijenim rezultatima na 2 ekstremiteta na početku u odnosu na kraj tretmana. Kontrolnu grupu je činilo 15 bolesnika. 90°/100° 90°/110° 90°/60° . Ristić T. po 1. Zaključak: Smatramo da je to najveći uspeh i prednost ovakvog tretmana. Eksperimentalnu grupu je činilo 20 bolesnika. Lazović M. Srbija anitastankovic@yahoo. raspoređeno na 20 tačaka. statistički značajnog subjektivnog smanjenja osećaja bola manifestuje i preko poboljšanja svih ispitivanih indirektnih pokazatelja periferne cirkulacije. 90°/60° . 90°/60°.180°/60° 180°/50° 180°/60° 180°/50° 165° 180° 170° 180° 90°/75° 90°/60° 90°/80° 90°/70° 90°/110° 90°/120°. a verovatno i patoloških manifestacija na perifernim nervima. Klinički centar Niš. Metod rada: ispitivanjem je obuhvaćeno 35 bolesnika sa šećernom bolešću i to tip I i tip II.-do 150 m N=17 N=6 Claudicatio int. vitaminskoj terapiji (Beviplex drag. kao i na osnovu dokumentacije o prisustvu poremećaja motorike i senzibilteta. Cilj rada: ispitivanje uloge lasera male snage u lečenju bolesnika sa znacima dijabetesne neuropatije. kod kojih je sprovedena terapija laserom male snage (talasne duzine 870 nm i izlazne snage od 60 mW).

58). Zaključak: laseroterapija predstavlja jednu od metoda izbora u lečenju pacijenata sa DNP.7 na 5. pre terapije i nakon 14 nedelja.8 na 3. Rezultati rada: na kraju sprovedene laseroterapije neuropatski skor je značajno smanjen kod pacijenata u eksperimentalnoj grupi (sa 5. . sa koeficijentom signifikantnosti (p < 0. kao i analgetskog efekta. u poređenju sa kontrolnom grupom (sa 5. po završetku terapijskog tretmana.05). kao i za praćenje efekta terapije. korišćeno je izračunavanje neuropatskog skora (subjektivni parametri: intenzitet bola i objektivni parametri: motorni i senzitivni poremećaji i refleksi). zbog svog izraženog biomodulirajućeg.9).Za procenu stepena neuropatije.

Karakteriše je povećana resorpcija kosti koja je posledica deficita estrogena. Osobe koje su zbog hirurških zahvata. povrede kičme. sekundarna. osteoporoza povezana sa trudnoćom ili periodom posle poroda(2). senilni tip se podjednako javlja u oba pola i posledica je normalnog starenja. Astronauti tokom 176 dana provedenih u svemiru. gde je poznat uzročnik (upotreba steroida. čija su posledica osteoporoza (Tab 1). osteoporozu analiziramo kao: involutivna (primarna). prinuđene na mirovanje u postelji . kojoj se često ne utvrdi uzrok. Ukoliko u anamnezi postoji podatak o prelomu kuka kod majke.yu Osteoporoza je progresivan sistemski skeletni poremećaj koga karakteriše snižen procenat minerala u kostima. imobilizacije dela tela. ozbiljnih bolesti. godine i iznosi 1-2% godišnje. Prelomi pršljenskih tela i distalnog radijusa su najteže i najčešće komplikacije.Opačić M. narušena mikroarhitektura koštanog tkiva i posledično – rastući rizik od preloma kosti(1). komplikacija trudnoće.tip I. Gubitak koštanog tkiva započinje oko 35.Potić V KCS. Ukoliko osoba ima jedan major ili dva minor faktora rizika. Vesović . koji je nastao pre pedesete godine života. hormonske disfunkcije) i retke forme osteoporoze kao što je juvenilna. duplira se verovatnoća nastanka istog kod ćerke. Prelom kuka i kičmenih pršljenova se najčešće javlja kod ovog tipa bolesti. potrebno je da ispita gustinu koštane mase(3). posebnu pažnju treba obratiti na gen receptor vitamina D. Tip II. Postmenopauzalna osteoporoza se javlja kod žena u menopauzi mlađih od 70 godina . Ova činjenica govori da iako osteoporozu uzrokuje više faktora. gube između 5 i 8 % koštane gustine.Tema II PREVENCIJA I REHABILITACIJA BOLESNIKA SA OSTEOPOROZOM ULOGA I MESTO FIZIKALNE MEDICINE U PREVENCIJI I LEČENJU OSTEOPOROZE Manojlović . Prema uzocima. Opšte je prihvaćeno da se uzroci nastanka i ispoljavanja osteoporoze razlikuju po značaju i doprinosu kao uzroci velikog uticaja (major) i uzroci koji nisu sami dovoljni (minor) da pokrenu složene procese u kostima.-40. Beograd. Srbija vpotic@infosky. Inaktivnost povećava urinarnu ekskreciju kalcijuma (45% za godinu dana) i dovodi do osteoporoze.

Kušingov sindrom. hiperkalciurija Renalnog renalna insuficijencija. homocistinurija. mogu doprineti nastanku osteoporoze (Tabela 2).5 mg dnevno u intervalu dužem od 3 meseca i oni koji su na toj terapiji bili tokom tri meseca ili su dobijali doze veće od 2. mastocitoza Bolesti osteogenesis imperfecta. Tabela 2 Bolesti udružene sa osteoporozom su: Endokrinog hipertireoidizam. Čak i kratki intervali ustajanja usporavaju proces gubitka koštane građe. . Ehlers-Danlos sy. U kasnijim fazama ekstremno je skupa kako po pitanju uticaja na kvalitet života bolesnika tako i na troškove lečenja. renalna sistema osteodistrofija. godine hronična antikonvulzantna terapija česti padovi osteoporotični prelom u porodici nizak unos kalcijuma hranom pušenje (prelom kuka kod majke) alkoholizam primena glikokortikoida >3 meseca preterano konzumiranje kofeina sindrom malabsorpcije telesna masa ispod 57 kg primarni hiperparatireoidizam hronična terapija heparinom hipogonadizam gubitak TM veći od 10 % od one u osteopenija na Rő snimku 25 . primarna bilijarna ili idiopatska Maligne bolesti multipli mijelom. GiT gastrektomija. anoreksija nervoza. Jetre ciroza. Bolesnici kod kojih lekar planira terapiju pronizonom u dozi većoj ili jednakoj 7. reumatoidni artritis mišićnog sis. Gošerova bolest.toj godini rana menopauza (pre 45. Faktori rizika za nastanak osteoporoze Major Minor reumatoidni artritis stariji od 65 godina anamnestički podatak o lečenoj kompresivni prelom kičme hipertireozi prelom posle 40. tadođe pripadaju rizičnoj grupi za nastanak osteoporoze. nedostatak vitamina D Zglobnoankilozantni spondilitis. godine) I mnoge druge bolesti. različitih sistema u organizmu. leukemija. hiperprolaktinemija. malapsorpcija. vezivnog tkiva Marfanov sy Osteoporoza je u početku “tiha bolest” pa se kod manje od 10 % žena i 1 % muškaraca dijagnoza postavi na vreme i započne sa adekvatnim tretmanom. potrebno je da budu podvrgnuti dijagnostičkim procedurama u cilju otkrivanja osteoporoze. manjak estrogena ili sistema testosterona.tokom 5-10 nedelja. hiperparatireoidizam. renalna tubularna acidoza. Tabela 1.5 mg pronizona tokom dužeg vremenskog perioda.

koja inače dovodi do pada koncentracije estrogena. Prema definiciji Svetske Zdravstvene Organizacije: Osteopenija BMD između 1. Osteoporoza T-score 2.5 i niži Dokazana T-score 2. Osteoporoza se najčešće kasno dijagnostikuje. gustina koštane mase je najveća u petnoj kosti.5 SD niže od pika koštane mase (za 30 god. Koštani sistem na vežbu odgovara maksimalnom gustinom koštane mase u regiji gde je i mesto najvećeg stresa(4). Otuda značaj rane rehabilitacije (mobilizacija i rana vertikalizacija) obolelih i povređenih osoba..0 . Intenzivan aerobni trening može uticati na mineralnu gustinu kosti direktnim uticajem na kost i indirektno − uticajem preko hipotalamičko-pituitarno-gonadalne veze. Kod trkača na duge staze do povećane gustine dolazi zato što oni trčeći 1. povećava gustinu koštane mase(5). Kod bavljenja tenisom – dominantnoj ruci i kičmi.Pre započinjanja terapije. U prevenciji i lečenju osteoporoze najveća uloga pripada vežbama kod kojih je uključena sila gravitacije. pratećim oboljenjima i riziko faktorima. i rizik od preloma kosti. Inaktivnost vezana za boravak u postelji za nekoliko dana dovodi do negativnog balansa kalcijuma. telu butne kosti i kičmi. Vežbe koje se vrše sa željom da se poveća snaga mišića proizvode stres na kost koja reaguje povećanjem gustine(6).6 kilometara prave između 800 i 2000 koraka tj.nivo kalcijuma i fosfata u serumu. Aerobni trening koji podrazumeva kontinuirane ponavljane pokrete dva ili više ekstremiteta.5 i niži. ukoliko je BMD 1SD ispod normale za uzrast (“Z”. potrebno je baterijom testova utvrditi da li je uzrok bolest udružena sa osteoporozom. TSH.skor). kreatinin. Tako kod osoba koje se bave trčanjem. košarkom i odbojkom – kičmi i petnoj kosti. T-score 1. Kineziterapija ima značajan dprinos u prevenciji ali i u lečenju osteoporoze. prisutan prelom osteoporoza Preporuka je da se dijagnoza i lečenje osteoporoze bazira na riziko faktorima i vrednosti T skora jer je predvidivost nastanka preloma tako daleko veća. 400-1000 ponavljanih opterećenja svake noge. a smanjena gustina koštane mase se detektuje već za nekoliko nedelja. Njene posledice narušavaju zdravlje osobe. Svaka aktivnost koja vodi ka ponavljanju opterećenja ima za posledicu povećanu gustinu koštane mase u toj regiji. ali su podjednako i socijalne i finansijske.). Rizik za nastanak osteoporoze. Više od jednog veka je poznato da se koštano tkivo adaptira na stres kojem je podvrgnuto. Kod starih osoba .2.5 SD i niži. dijagnostikovan određivanjem gustine koštane mase i predstavljen mineralnom gustinom kosti (BMD). starosti bolesnika.0 -2. Pri donošenju odluke o načinu lečenja vodi se računa o: evolucijskoj fazi patološkog procesa.. nisu identični. Astronauti u nedostatku izloženosti sili gravitacije pokazuju gubitak koštane mase. golenjači. Dozirana fizička aktivnost i odredjena terapija mogu da poboljšaju postojeće stanje. Ovaj pristup zahteva potvrdu prospektivnih studija kao i adekvatnih kliničkih istraživanja.5 BMD 2.

Intenzivan aerobni trening. njenim očuvanjem kod odraslih i smanjenjem gubitka kod starih. osim svog značajnog mesta u terapiji osteoporoze (Tabela 3). Nizak nivo estrogena dovodi do pada vrednosti gustine koštane mase prvenstveno u kičmi. reverzibilnost – pozitivan efekat vežbi se gubi sa prekidom vežbi. koordinacija. preko hipotalamičko. Vežbom se poboljšava hod.-74. trkačica ima amenoreju. godine nema dovoljno snage da opruži nogu i popne se bez pomoći ruku na stepenik visine 30 cm. Sedamdesetih godina prošlog veka. Dozirana fizička aktivnost kod osoba starije dobi je najbolja prevencija ne samo osteoporoze već i insulin nezavisnog dijabeta. Skoro polovina vrhunskih balerina. biciklistkinja. propriocepcija. radom sa osobama koje su iz različitih razloga vezane za postelju ili su samo delimično pokretne i kroz edukaciju žena u postmenopauzi o značaju i oblicima fizičke aktivnosti. umanjuju rizik od nastanka preloma kuka i do 50 %(12). ali ako traje 2 – 3 godine. reakciono vreme kao i mišićna snaga čak i kod osoba od 80 godina(7. praćen restriktivnom dijetom. karcinoma debelog creva itd. Epidemiološke studije pokazuju da i ranije upražnjavana. ima daleko značajniju ulogu u njenoj prevenciji.11). gornjem polu butne kosti i distalnom radijusu. Ukoliko poremećaj ciklusa traje kraće od 6 meseci. Fizička aktivnost kod koje je uključeno dejstvo Zemljine teže je presudna u prevenciji osteoporoze i to trojako: kod mladih osoba postizanjem maksimalne gustine kosti. . Pri pravljenju programa za prevenciju osteoporoze fizijatar se pridržava pet osnovnih principa fizičkog kondicioniranja: specifičnost – vežbe su osmišljene sa ciljem da sila deluje na one delove skeleta koji su najrizičniji za nastanak osteoporotičnog preloma. hipertenzije. Javlja se kod osoba ženskog pola koje treniraju maraton. preopterećenje – mora postojati progresivni porast u intenzitetu vežbi sa ciljem kontinuiranog napretka. povreda i operacija. fizička aktivnost.10. početne vrednosti – osobe koje na početku imaju niske vrednosti gustine koštane mase će brže napredovati. balans. triaton i druge sportove vezane za veliki fizički napor.9. slabljenje efekta – postoji biološka granica fiziološkog poboljšanja posle koje je napredak i sa velikim naporom minimalan. kao i ona koja se upražnjava u starijoj životnoj dobi. moždanog udara.pituitarno – estrogene ose dovodi do smanjenog oslobađanja estrogena i progesterona iz jajnika. prvi put je pomenuta amenoreja atletičarki. gubitak je ireverzibilan i ponekad dolazi do preloma kosti već u dvadesetim godinama.kineziterapijske procedure dovode do poboljšanja mišićnog tonusa i balansa pa se time smanjuje i rizik od pada. gustina se može korigovati. Fizikalna medicina i rehabilitacija. Prema podacima iz Velike Britanije gotovo polovina žena i 15 % muškaraca u dobi od 70.8. Prevencija se sprovodi na različitim nivoima: primenom ranih rehabilitacionih postupaka kod bolesnika hospitalizovanih zbog bolesti. Tako intenzivni trening dovodi do stres fraktura i amenoreje. ishemične bolesti srca.

Metodima fizikalne medicine se postiže višestruki efekat: smanjuje ili otklanja bol antiinflamatorno delovanje. hidroterapija. vožnja bicikla. Fizičku aktivnost je aerobna ( trčanje. uzajamno povezano. trajanje impulsa. gimnastika. bioptron (lokalno). deluje na posledice zapaljenja. fototerapija. bodi bilding). . aktiviranju enzimskih sistema i sintezi proteina kao i stimulaciji fibroblastne aktivnosti. stimulacija fibroblastne aktivnosti. Tokom reproduktivne faze i muškarci i žene treba da upražnjavaju vežbe naročito one kod kojih se savlađuje Zemljina teža i sa komponentom otpora. Elektromagnetno polje je jedinstveno. povećanje fagocitoze. Deca. antiinflamatorno dejstvo. kineziterapija. stimulacija stvaranja kolagena. Njen uticaj na skelet se razlikuje u zavisnosti od tipa opterećenja koje proizvodi. dijadinamičnih i eksponencijalnih struja. trajanja pauze i frekvence. poboljšanje funkcije limfnog sistema. termoterapija. smanjuje otok tkiva. smanjenje nadražljivosti nervnog tkiva. podrazumeva primena galvanske struje. laseroterapiju. vremenski promenjivo električno i magnetno polje. različite jačine (amplitude).(preporuka grupe C za muškarce i grupe B za žene). poboljšanje cirkulacije. Osnovna dejstva lasera su stimulacija oslobađanja ATP. balneoterapija.Tabela 3. često primenjivan u cilju preventive i lečenja osteoporoze. interferentnih struja. infracrvenog zračenja (IR segmentno i lokalno ). Najčešće primenjivane procedure fizikalne terapije u lečenju osteoporoze su: elektroterapija. ubrzava proces regeneracije tkiva podstiče oporavak oštećenih nerava i sprečavaju promene na denervisanim mišićima. intenzitetu i učestalosti u odnosu na starost osobe. Elektroterapija Metod elektroterapije. stimulaciji funkcije kalcijum i natrijum pumpe. povećava elastičnost mekih tkiva. deluje na vezivno tkivo u cilju sprečava skraćenja mekih tkiva i nastajanje poboljšanja njegovih osobina kontraktura. Fizičku aktivnost je potrebno prilagoditi po tipu. sprečava ekstravazaciju. doziranoj primeni temperature Fototerapija se primenjuje kroz suberitemne i eritemne doze ultraljubičastog zračenja (UV segmentno i lokalno). poboljšava trofika. trajanju. povećanje sinteze DNK i RNK. stabilizaciji potencijala ćelijske membrane. Termoterapija je zasnovana na kritičnoj. Dejstvo magnetnog polja na nivou ćelije ogleda se u repolarizaciji strukture proteina. ples) i anaerobna ( plivanje. poboljšava cirkulacija povećava metabolizam. naročito u pubertetu treba da učestvuju u aerobnim sportskim aktivnostima (preporuka grupe B). peloidoterapija.

Swift C. and pubertal stage as determinants of bone mineral density and bone area in adolescent boys. Tucker KL. Wolff I.13:1141-8. Prevention of falls in the elderly trial (PROFET): a randomised controlled trial. Tilyard MW. 8.12:85-90. Parisi G. et al. diagnosis and therapy. Glucksman E.353:93-7.and postmenopausal women. Br J Sports Med 2000. Osteoporos Int 1999. Robertson MC. 12.67:10-8. A randomized school-based jumping intervention confers site and maturity-specific benefits on bone structural properties in girls: a hip structural analysis study. Cockerill W. 11. NIH consensus statements 2000. prevenciju i lečenje osteoporoze i njenih komplikacija u kome je fizijatar nezaobilazni član. Scott JC. Introduction. Kostense PJ. Osteoporos Int 2000. Kemper HCG. Rhodes EC. Zbog svojih efekata metode fizikalne medicine i rehabilitacije imaju ključnu ulogu u prevenciji i lečenju osteoporoze. CMAJ 1996. Close J. Osteoporosis prevention. Abendroth K. ili su već imale pad.Osobe starije životne dobi oba pola kod kojih je povišen rizik od pada. Pettersson U. Felson DT. Ensrud KE. Nordstrom P.11:556-61. 10. Wilson PWF. Lancet 1999. Risk factors for longitudinal bone loss in elderly men and women: The Framingham Osteoporosis Study.17(1):1-45.17:363-72. Prevention and management of osteoporosis: consensus statements from the Scientific Advisory Board of the Osteoporosis Society of Canada: 1. Buchner DM. Systematic review of randomized trials of the effect of exercise on bone mass in pre. 7. Ismail AA. Effects of one year of resistance training on the relation between muscular strength and bone density in elderly women. Taunton JE. Warren J. Dawson-Hughes B. Wallace BA. J Bone Miner Res 2002. Van Croonenborg JJ. McKay HA. . The effect of exercise training programs on bone mass: A meta-analysis of published controlled trials in pre. et al. Twisk JWR. Campbell AJ.155:921-3. Elliot J.and postmenopausal women. Osteoporos Int 2001. J Bone Miner Res 2000. 2. BMJ 1997.315: 1065-9. Hannan MT. 5. Calcif Tissue Int 2000. Dosadašnja iskustva u lečenju bolesnika različitih uzrasta sa komplikacijama osteoporoze. Lorentzon R. Petit MA. 9. Norton RN. Beck TJ. Hanley DA. Prevalent vertebral deformity predicts incident hip though not distal forearm fracture: results from the European prospective osteoporosis. nametnula su potrebu formiranja visoko stručnog tima osposobljenog za dijagnostiku. 4. Black DM. Heinonen A. program vežbi je individualan i predstavlja kombinaciju vežbi snage i balansa. J Bone Miner Res 1998. Finn JD. Cumming RG.9:1-12. Martin AD. Gardner MM. 6.34:18-22. Randomised controlled trial of a general practice programme of home based exercise to prevent falls in elderly women. Cooper C. Type of physical activity. Khan KM. MacKelvie KJ. Literatura: 1. Josse RG. muscle strength. Donnelly M. Ellis M. Cauley JA. Jackson S. Risk of mortality following clinical fractures. Hooper R. Thompson DE. 3. Cupples LA.15:710-20.

normalni proces remodeliranja dovodi do gubitka kosti. Kod odrasle osobe jedan ciklus traje 3 do 12 meseci. je adaptivno remodeliranje kosti koje podrazumeva stvaranje koštane građe koja je u stanju da izdrži primenjena opterećenja. Rast skeleta se gotovo završava oko 18. a najviše pogođeni gubitkom mase su segmenti koji sadrže najveći procenat trabekularne kosti: kičmeni pršljenovi. osteoklasta i osteoblasta. godine a nakon toga. Crna Gora sofija@cg. u trabekularnoj kosti odvija se do 80% procesa remodeliranja. «Dr Simo Milošević» Igalo. Odgovor efektornih ćelija. Prema najprihvaćenijoj. Primena fizičke aktivnosti /vežbanja u jačanju kosti zasniva se na pretpostavci da je kost mehanosenzitivno tkivo koje se adaptira na mehaničko okruženje.yu Fizička aktivnost je važna i često primenjivana intervencija u programima prevencije i lečenja osteoporoze. resorpcija kosti. ali i tokom treće decenije života dolazi do porasta u gustini kosti. formiranje kosti i faza mirovanja do početka novog ciklusa. Prema Wolffovom zakonu mehanički stresovi i opterećenja aplikovani na kost utiču na formiranje i remodeliranje kosti. objašnjavaju različite teorije. Da bi došlo do adaptivnog remodeliranja kosti potrebno da mehanička opterećenja iz okoline budu otkrivena i transformisana u biohemijske ili bioelektrične signale koji se prenose efektornim ćelijama koje će odgovaraju produkcijom kosti. Proces . Kroz ciklični proces remodeliranja kost se obnavlja uklanjanjem stare kosti i zamenom novoformiranim koštanim tkivom i na taj način održava biomehanički integritet skeleta. pod dejstvom opterećenja dolazi do protoka intersticijalne tečnosti u lakunarno-kanalikularnoj mreži kosti. Ovaj višeetapni proces nazvan mehanotransdukcija. Maksimum koštane mase dostiže se između 30. vrat butne kosti. Trabekularna kost je metabolički aktivnija od kortikalne kosti. U osteoporozi postoji disbalans između resorpcije i stvaranja kosti u korist resorpcije što dovodi do gubitka kosti. Zbog toga se u osteoporozi više kosti izgubi u područjima trabekularne kosti. aktiviranje osteoblasta. Remodeliranje kosti odvija se u pet faza: aktiviranje osteoklasta. rehabilitaciju i reumatologiju. i 35. Opterećenja kosti koja nastaju delovanjem gravitacije i tenzionih sila proizvedenih mišićnom aktivnošću prirodni su stimulus za održavanje koštane mase i funkcionalne jačine (čvrstine) kosti. Utvrđeno je da su osteociti mehanosenzitivne ćelije koje na ovaj način otkrivaju mehaničko opterećenje koje deluje na kost. a godišnje se u procesu remodeliranja zameni približno 20% koštanog tkiva. godine života.FIZIČKA AKTIVNOST I OSTEOPOROZA Žitnik – Sivački S Institut za fizikalnu medicinu. Iako sačinjava samo oko 20% skeletne koštane mase. Remodeliranje kosti po završetku rasta predstavljaju adaptaciju na funkcionalne mehaničke zahteve. Masa kosti u određenom trenutku života je razlika između maksimuma koštane mase i količine koja je izgubljena nakon što je dostignut maksimum mase.

godine osteoporoza je skeletni poremećaj koji karakteriše poremećaj jačine kosti što dovodi do povećane sklonosti frakturama. Starost je glavni faktor koji utiče na efekat fizičke aktivnosti na kost. mehaničko opterećenje mora da bude dovoljno snažno. hemijski sastav ekstracelularnog matriksa. Zbog toga se mladima u periodu rasta preporučuje fizička aktivnost.funkcionalne adaptacije kosti odvija se kontinuirano tokom života održavajući rizik za frakture na prihvatljivom biološkom nivou. Efekti fizičke aktivnosti na kost zavise od individualnih karakteristika osobe ali i od različitih faktora vezanih za primenjenu fizičku aktivnost. Jačinu kosti čine zajedno dva osnovna uzajamno zavisna svojstva kosti: gustina i kvalitet. Upoznavanjem tih faktora. U menopauzi i tokom starenja vežbanjem se može samo ublažiti gubitak koštane mase vezan za nedostatak estrogena odnosno starenje. navode se različiti faktori kao što su makro i mikroarhitektura kosti. Opterećenje kosti dovodi do unutrašnjeg naprezanja kosti. fizička aktivnost u periodu razvoja dovodi i do debljanja periostalne kosti što poboljšava mehaničku jačinu kosti preko one koja se očekuje samo usled promena u gustini. akumulacija mikrooštećenja. Nije. minimalni efikasni stimulus opterećenja. međutim. uvek poznato kjoja veličina spoljnog opterećenja je potrebna da indukuje određeni nivo naprezanja i koja veličina naprezanja je potrebna da indukuje promene u kosti. tzv. Za sada ne postoji način da se izmeri ukupna jačina kosti pa se u ona kliničkoj praksi procenjuje na osnovu mineralne gustine kosti. promene u jačini kosti usled zadebljanja periosta u periodu rasta održavaju se dugoročno i tako smanjuju rizik za frakture u kasnijim godinama života. pošto se gubitak kosti tokom starenja događa pre svega na endosalnoj površini. Da bi se postigao efekat stimulacije osteogeneze. . Poslednjih decenija sprovedeno je niz laboratorijskih i kliničkih istraživanja sa ciljem da se razjasne različiti faktori koji utiču na adaptivni odgovor kosti na mehaničko opterećenje. materijalna svojstva tkiva. Za efikasnu i bezbednu primenu fizičke aktivnosti u prevenciji i lečenju osteoporoze potrebno je poznavati karakteristike mehaničkog stimulusa koji je u stanju da dovede do pozitivnih efekata na kost i smanji rizik za frakture. Nakon dostizanja koštane zrelosti kosti postaju manje osetljive na mehaničko opterećenje. Nema saglasnosti oko toga šta podrazumeva kvalitet kosti. Rezultat izmenjenog procesa remodeliranja u osteoporozi je poremećaj kvantiteta i kvaliteta kosti. Klasifikacija pacijenata u kategorije na osnovu mineralne gustine kosti osnova je za postavljanje ciljeva i programiranje fizičke aktivnosti u prevenciji i terapiji osteoporoze. Prema novijoj definiciji iz 2000. Mlađi skelet bolje reaguje na mehaničko opterećenje od starijeg. Osim što povećava gustinu kosti. lamelarna svojstva. omogućilo bi da se u praksi primeni fizička aktivnost koja će maksimalno stimulisati osteogenezu i smanjiti incidenciju fraktura. dinamika remodeliranja. mikroporoznost. mineralizacija matriksa. Utvrđeno je da se promene u gustini kosti gube se brzo nakon prekida aktivnosti. Međutim. a adaptacija na mehaničke stimuluse događa se tek kada naprezanje kosti pređe određeni prag.

uz progresivno povećanje intenziteta. osteociti. Značajan efekat na osteogenezu imaju i vežbe sa visokim mehaničkim impaktom i aktivnosti sa opterećenjem težinom. Kod pacijenata sa osteoporozom predozirano opterećenje može da dovede do oštećenja arhitekture kosti. da bude kratkog trajanja i primenjeno na specifične delove skeleta. Kod postmenopauznih žena i starijih osoba zbog rizika primene visokog impakta preporučuju se aktivnosti sa niskim ili umerenim impaktom (hodanje. Najveći efekat na kost postiže se vežbama sa velikim otporom u obasti pripoja angažovanih mišića. Klinički značaj adaptacije specifične za mesto stimulacije je da program vežbi treba da bude usmeren ka kostima i mestima sklonim osteoporotičnim frakturama. ispoljavaju fenomen desenzitizacije. Vežbe sa većim opterećenjem utiču više na koštanu masu nego one sa manjim opterećenjem što je zapaženo kod sportista. Brzo primenjeni otpori izivaju brže naprezanje i dovode do veće adaptacije kosti. trčanje.Sigurno je da veće spoljno opterećenje izaziva veće naprezanje kosti. Utvrđeno je da vežbe sa primenom otpora imaju pozitivan efekat na gustinu kosti i da podstiču osteogenezu u većoj meri nego drugi oblici vežbanja. tenis. korisna u prevenciji osteoporoze. frekvenciji i trajanju vežbi kojim bi se posti- . Osim frekvencije i intenziteta vežbi. Adaptaciji podležu samo one kosti koje su podvrgnute opterećenju. U prisustvu porodužene stimulacije. Adaptivni odgovor na opterećenje kosti visoko je specifičan za mesto stimulacije. Dokazano je da kombinacija vežbi sa dizanjem tereta i sportova visokog impakta dovodi do povećanja maksimuma koštane mase i da je. dakle. za postizanje maksimalnih efekata na kost važna je i dužina njihove primene. aerobik vežbe. Osobe sa normalnom mineralnom gustinom kosti mogu da izvode vežbe visokog impakta kao što su aerobik vežbe. Za postizanje optimalnog adaptivnog odgovora kosti na mehaničko opterećenje potrebno je vežbati kratko ali često. kičma i distalni radius. Važan je i tip aktivnosti koji se primenjuje u cilju delovanja na kost. I pored dokazane povezanosti doze fizičke aktivnosti i gustine kosti. Efikasnija su dinamička nego statička opterećenja. treba nastaviti duže od devet meseci da bi se postigli pozitivni efekti na gustinu kosti. aerobne vežbe. odbojka i košarka. Opterećenje treba da bude ponavljano svakodnevno. mehanosenzitivne ćelije odgovorne za detektovanje mehaničkog opterećenja skeleta. Ove aktivnosti efikasne su u smanjenju gubitka kosti vezanog za nedostatak estrogena i starenje. hod stepenicama). kao što su npr. Najveći efekat ima ako se rano započne i sprovodi tokom čitavog života. gimnastika. Ovo je potvrđeno u brojnim istraživanjima na sportistima koji su se praktikovali aktivnosti koje sadrže navedene oblike vežbanja. Uvođenjem intermitentnih perioda odmora u program vežbi omogućuje se obnavljanje mehanosenzitivnosti i poboljšava potencijal vežbi u jačanju kosti. Desenzitizacija postignuta produženim opterećenjem je reverzibilna. džoging. Zbog toga program vežbanja usmerenog na kost treba da sadrži vežbe sa većim opterećenjem. Istraživanja su pokazala da vežbe uz opterećenje težinom. nema preciznih podataka o potrebnom intenzitetu. kao što su vrat femura.

Vežbama u vodi mogu se ojačati mišići. Žene sa osteoporozom obično imaju slabije leđne ekstenzore od žena bez osteoporoze iste starosti. Izbor fizičke aktivnosti uvek treba da bude individualan. vežbanje smanjuje rizik za padove i nastanak osteoporotičnih fraktura. Posturalni trening kojim se smanjuje kifoza može da dovede i do smanjenja sindroma iliokostalne frikcije i poboljšanja respiratorne funkcije. U korekciji posture primenjuju se vežbe ekstenzije kičme i izometričke vežbe za jačanje trubušne muskulature. Nekada je potrebna reedukacija hoda i primena odgovarajućih pomagala hod. Otpor vode tokom plivanja i vežbi u vodi nije dovoljno visok da poništi količinu vremena provedenu bez opterećenja težinom. smanjuju rizik od pada i fraktura. ublažiti bol i poboljšati psihičko stanje. Vežbe koje uključuju visoki impakt. U kliničkoj praksi u doziranju vežbi mogu pomoći preporuke koje na osnovu naučnih dokaza formiraju profesionalne organizacije koje se bave osteoporozom. ne rezultat spontane frakture izmenjenog skeleta. izmenjena postura i hod). mogu se takođe postići efekti u smanjenju fraktura nevezani za koštanu masu. Vežbe disanja posebno su važne kod pacijenata sa sekundarnom osteoporozom izazvanom prekomernom upotrebom kortikosteroida zbog respiratorne patologije. poboljšati aerobni kapacitet. poboljšavaju koordinacija i balans. rotacione pokrete kao i fleksiju kičme i podizanje tereta treba izbegavati kod pacijenata sa osteoporozom jer je utvrđeno da povećavaju frakture pršljenova. ali dovode do poboljšanja kardiovaskularne kondicije bez opterećenja osteoporotičnog skeleta. poremećaj koordinacije i balansa. neki lekovi i faktori spoljne sredine pa u prevenciji padova treba i o njima voditi računa. Delovanjem na najčešće faktore koji dovode do padova (slabost mišića. brzi hod ili pedaliranje na stacionarnom biciklu nemaju značajan uticaj na osteogenezu. ali nema dokaza da vežbe u vodi mogu uticati na gustinu kosti. psihosocijalno stanje.glo predvidljivo povećanje gustine kosti. Prelomi u osteoporozi su rezultat traume pri padu. Kontinuiranim vežbanjem tokom života. potrebno je znati kakva je mineralna gustina kosti. Vežbe istezanja (strečing) radi poboljšanja elastičnosti mišića deo su programa za sve grupe pacijenata bez obzra na postojeću gustinu kosti i treba ih primeniti za sve glavne mišićne grupe gornih i donjih ekstremiteta. Poboljšanje posture utiče na balans i smanjuje rizika pada. Aktivnosti kao što su plivanje. U vežbama sa otporom za jačanje muskulature otpor se progresivno povećava zavisno od muskuloskeletnog statusa pacijenta. Vežbe u vodi preporučuju se pacijentima koji zbog bola ili slabosti nisu u stanju da izvode antigravitacione vežbe. Riziku za padove doprinosi i niz drugih faktora vezanih za zdravlje. Vežbe kojima se jačaju mišići. Voditi . Ne treba primenjivati balistički tip strečinga. koriguje postura. U cilju korekcije kifotične posture mogu se primeniti i kifo-ortoze sa teretom dva puta dnevno po pola sata do jedan sat uz istovremene kontrakcije leđnih ekstenzora. Prevencija padova radi smanjenja učestalosti preloma neophodan je deo fizioterapijskog programa kod osteoporoze. Pre nego što se preporuči programa vežbi sa teretima. cirkulacija.

guideline.računa o individualnoj toleranciji fizičkog napora. 60(5): 633– 637. 2000: 894-912. 7.443:66-72. Journal of Bone Miner Res. Iovine R. Kelley GA. Geneva: WHO. maja 2005. Wallace BA. 9.com/cochrane. 3. Iki M. Brief Summary. Važan deo fizioterapijskog lečenja pacijenata sa osteoporozom je edukacija. J Geriatr Phys Ther 2005. Manipulacije uz primenu velike sile kontraindikovane su kod dijagnostikovane osteoporoze. World Health Organisation. Shea BJ. Hyperkyphotic Posture and Poor Physical Functional Ability in Older Community-Dwelling Men and Women: The Rancho Bernardo Study. Palombaro KM. 77(1): 76 – 87. 2nd ed. ed. Bone Density Changes in in Osteoporosis-prone Women Exposed to Pulsed Electromagnetic Fields (PEMFs). uputiti ga i obučiti za redovno vežbanje i izbegavanje hazarda spoljne sredine. 6. Sinaki M. Cranney A. Calcified Tissue International 2000. 2003. . http://www. Kemper HHCG. Systematic review of randomized trials of the effect of exercise on bone mass in pre. Physical activity in the prevention and amelioration of osteoporosis in women : interaction of mechanical. važno je motivisati pacijenta da vežba. Wells G. Health professional's guide to rehabilitation of the patient with osteoporosis. Issue 2. Physical Medicine and Rehabilitation. American Journal of Physical Medicine and Rehabilitation.28(3):102-7. Philadelphia: WB Saunders Company. WHO Technical Report Series 843. Tugwell P. Pristupljeno 2. A meta-analytic review of randomized trials. Kajita E. May 1990. Barrett-Connor E.gov. 11. 1994. J Gerontol A Biol Sci Med Sci. Cumming RG. www. Exercise for preventing and treating osteoporosis in postmenopausal women. Huang M. Prevention and Treatment of Osteoporosis. Clin Orthop Relat Res. Trunk Muscle Strength is a Strong Predictor of Bone Loss in Postmenopausal Women. Exercise and regional bone mineral density in post-menopausal women. Kado DM. Negrini S. National Osteoporosis Foundation. 5(5): 437-442. 8. 5. 2005. 67(1):10-18.35(9):779-830. Nishino H. Tabrah F. In: Braddom RL. Effects of walking-only interventions on bone mineral density at various skeletal sites: meta-analysis.and postmenopausal women. 2006 Feb. 31 p. Sports Med. 1998.update-software. Pacijenta treba upoznati sa faktorima rizika za razvoj osteoporoze i nastanak preloma. Literatura: 1. Washington (DC): National Osteoporosis Foundation. Kusaka Y. 10. Robinson VA. S obzirom na to da je za postizanje promena u gustini kosti potreban duži period vežbanja. Borer KT. hormonal and dietary factors. 4. 2005 May. Bonaiuti D. The Cochrane Database of Systematic Reviews 2002.html 2. Greendale GA. Assessment of Fracture Risk and its Application to Screening for Postmenopausal Osteoporosis. Saito Y.

hirurške bolesti "Banjica". Frakture su dijagnostifikovane na lateralnoj radiografiji. što pored osnovne bolesti dodatno kompromituje funkcionalni status ovih bolesnika. posle 6 meseci. ne pogoršavaju opšte zdravstveno stanje i donose olakšanje.yu Uvod: Dugotrajna kortikoidna terapija u lečenju bolesnika sa reumatoidnim artritisom dovodi do poremećaja gustine i koštane mase odnosno do osteoporoze. koji su bolnički lečeni u Zavodu za reumatizam Novi Sad. jedne i tri godine. Urošević M Institut za ortopedsko .com Vežbanje nije uobičajen način života za većinu starijih ljudi.U IZBORNI PROGRAM VEŽBI KOD OSTEOPOROTIČNIH OSOBA SA VERTEBRALNIM FRAKTURAMA Urošević Lj. Medikamentozna terapija je uključena kod svih ispitanica. prosečne starosti 64 godine (48 . Ispitivanjem je obuhvaćeno 109 osteoporotičnih žena sa jednom ili više vertebralnih fraktura. Nikolić O. svi pacijenti su nakon prva dva kontrolna perioda i dalje vežbali.76). nakon godinu dana još 4 je napustilo grupu. Cilj našeg istraživanja je da utvrdimo komplijentnost pacijenata u odnosu na ponuđeni program vežbanja. A i B. 2Klinika za medicinsku rehabilitaciju. U grupi A. KC Novi Sad. i upražnjavala je program sastavljen od vežbi ekstenzora trupa i trbušne muskulature. B grupa (43) je vežbala po programu koji uključuje većinu zglobova tela. U grupi B. i prihvataju samo vežbe koje nisu iscrpljujuće. slabije su koncentracije. Stojković S1 1 Zavod za reumatizam. Pacijenti su kontrolisani posle 6 meseci. Bošković K2. u trajanju do 90 minuta. a posle tri godine 58 pacijenata (88 %) je i dalje vežbalo. Osobe starijeg životnog doba se teško navikavaju na redovno vežbanje. u trajanju od 20 . a preostala 4 su prihvatila program grupe A i nastavila da vežbaju i posle 3 godine.urosevic@gmail.30 minuta. Srbija azam@eunet. posebno ako imaju zdravstveni problem koji prouzrokuje bol. Beograd. sa čestim prisustvom pridruženih bolesti. U UTICAJ SMANJENJA KOŠTANE GUSTINE NA FUNKCIONALNI STATUS BOLESNIKA SA REUMATOIDNIM ARTRITISOM Lazarević M1. Vulević S. Ultrazvučnom . A grupa je imala 66 ispitanica. Pantelić S. Najkraće vreme proteklo od pojave frakture do početka vežbanja iznosilo je 3 meseca. 35 pacijenata (82 %) je odustalo od vežbi. Pacijenti su podeljeni u dve grupe. Erdeljan B1. Materijal i metodologija: retrospektivnom analizom obuhvaćeno je 175 bolesnika. Srbija ljiljana. Cilj rada: je bio da se utvrdi kako smanjenje koštane mase kod bolesnika sa reumatoidnim artritisom pri dugotrajnoj kortikosteroidnoj terapiji (GK) utiče na njihov funkcionalni status.

godine.7 % iznosio 2.yu Svakodnevno povećanje interesovanja za lečenje osteoporoze potvrđuje da ona danas predstavlja sve veći problem pacijentima i lekarima. kinezi i magneto terapijom. koji redovno obavljaju fizikalnu terapiju. dok je svega ¼ bolesnika je imala većih ograničenja. 2 prelom kuka i jedan prelom podlaktice. jer su i kasnije obavljali rehabilitaciju u našem zavodu. . Zaključak: smanjenje koštane gustine je značajno utiče na funkcionalni status bolesnika sa reumatoidnim artritisom. umerena nesposobnost). dok je kod 26. a manje od 25 %. Značajan procenat bolesnika (89. dok su se ostale terapijske procedure razlikovale. prosečne starosti 58 + 11 godina.Vujasin R.osteodenzitometrijom je merena koštana gustina kod 59 bolesnika koji su više godina lečeni GK.sbb. Svi ispitanici su bili obuhvaćeni hidro. Rezultati: od 175 bolesnika bilo je 21.21 dan. Od 41 pacijenta sa ranijim prelomom samo 8 je imalo ponovni prelom i to: 5 kompresivni prelom pršljena.7 % muškaraca i 78. Bolesnici lečeni GK su imali smanjenu koštanu masu za više od 10 %.yu . a funkcionalno polovina bolesnika (55 %) je obavljala aktivnosti dnevnog života (ADŽ) uz teškoće a radna sposobnost im je bila ograničena (II klasa po Steinbrockeru). Od 53 ispitanika sa dijagnostifikovanom osteoporozom 12 (22. 19 jednom godišnje a 15 je obavilo dva do četiri tretmana u navedenom periodu.7 % bolesnica je HAQ skor iznosio 0. Srbija termal@ptt.co. Jutarnja ukočenost zglobova je kod većine bolesnika iznosila 1 h i duže. Anatomske promene kod oko polovine bolesnika (45 %) su odgovarale III stadijumu po Steinbrockeru. koji su lečeni u našem zavodu 2001. P ZNAČAJ FIZIKALNE TERAPIJE I EDUKACIJE PACIJENATA KOD OSTEOPOROZE Bjelica .5-1. Cilj ispitivanja je bio da proverimo učestalost preloma kod pacijenata sa osteoporozom. tretmana 10 . Takođe je zaključeno da HAQ preciznije ocenjuje sposobnost za obavljanje ADŽ-a. potkolenice 3 i natkolenice 1. kompresivni prelom pršljena 14.4 godine.1 %) je bio RF pozitivan.0-3. Marosan G Zavod za specijalizovanu rehabilitaciju «Termal» Vrdnik. Funkcionalni status je kod svih bolesnika ocenjen funkcionalnim klasama prema Steinbrockeru. alekmak@ns.3 % žena.25 (obavljanje ADŽ-a sa teškoćama. dok je kod 30 bolesnica izabranih metodom slučajnog izbora ocenjen upitnikom The Health Assessment Questionnaire (HAQ).0 (potpuna nesposobnost pri obavljanju ADŽ-a). Kod 46. životne dobi od 51 do 84 godine. Tu grupu pacijenata smo pratili u periodu od 5 godina (2001-2005).04 %) ih je bilo bez preloma a 41 (77 %) sa prelomom i to: prelom vrata butne kosti i natkolenice 17. Posmatrali smo grupu od 53 pacijenta (7 muškaraca i 46 žena). Od ukupnog broja ispitanika 19 je obavilo fizikalni tretman dva puta godišnje. prelom podlaktice 6. Napomena: Trajanje fiz. Prosečna dužina trajanja bolesti naših bolesnika je iznosila 8.

Jedna bolesnica je imala i prelom prvog slabinskog pršljena. Osteoporoza je ranije dijagnostikovana i lečena kod 16. Rezultati: svi analizirani bolesnici su prelom butne kosti zadobili pri padu u nivou.2 % bolesnika. prisustvo riziko faktora za nastanak osteoporoze. a dijabetes melitus kod 21.2 % bolesnika.4 % bolesnika. Mali broj bolesnika (10. Kortikosteroide redovno uzima 13.6 % bolesnika. rehabilitaciju lečeno je ukupno 205 bolesnika sa prelomom vrata butne kosti prethodno lečenih konzervativnim ili operativnim metodama. dok je najveći broj bolesnika imao kardiovaskularni komorbiditet. prethodno konzervativno hirurški lečeno 7 bolesnika (2m: 5ž). Antihipertenzivne lekove uzima više od 1/2 bolesnika. Svi operisani bolesnici uzimali su antikoagulantne lekove. Novaković B Klinika za medicinsku rehabilitaciju. a umereno konzumira alkohol 16.2 % bolesnika. Hematološki poremećaji su konstatovani kod 16.4 % bolesnika. Hipotireozu leči 2. Hidro. Zaključak: Neophodno je uvođenje osteodenzitometrije kod populacije sa riziko faktorima kao i adekvatne terapije osteoporoze bi se izbegle teže zdravstvene konsekvence.dok je 30 bolesnika (5m: 25ž) operisano.8 %) nije imalo nikakvih udruženih oboljenja. Slabije vidi i vid koriguje naočarima 59. Samo 1 bolesnik i 1/3 bolesnica je imalo malu telesnu masu.5 % bolesnika.Zaključujemo da edukacija povećava doprinos pacijenata u smanjenju komplikacija od osteoporoze. medikamentna terapija. prisustvo komorbiditeta.1 % bolesnika a reumatoidni artritis kod 5.6 % bolesnika.6 % bolesnika.net Uvod: Gubitak koštane gustine (BMD) i poremećaji kvaliteta kosti je nemi proces tako da je najčešće prvi znak ovog procesa prelom kosti. Rtg snimak kuka. Rtg snimak kod više od 1/2 bolesnika je ukazivao na jasnu ostoporozu snimljenih kostiju. P OSTEOPOROZA KAO FAKTOR RIZIKA ZA PRELOM VRATA BUTNE KOSTI Bošković K. Kada se na Rtg snimku skeleta konstatuje ostoporoza tada je gubitak BMD veći od 30 %. Puši 21. Metodom slučajnog izbora analizirano je 37 bolesnika (7m: 30ž. Gastrointestinalne bolesti ima 21. jer je 86 % ispitanika izjavilo da redovno obavlja kineziterapiju u kućnim uslovima. Praćeni parametri: način zadobijanja preloma. Srbija nibos@verat. Klinički centar Novi Sad. iako se sve više ukazuje potreba za preventivnim delovanjem na nastanak osteoporoze.6 godina). prosečne starosti 69. kinezi i magnetoterapija zauzimaju značajno mesto u terapiji osteoporoze kao i u prevenciji njenih komplikacija.7 % bolesnika. Devečerski G. Cilj rada je bio da se ukaže na važnost ranog otkrivanja i lečenja osteoporoze kao faktora rizika za nastanak preloma vrata butne kosti. Ranu menopauzu je imala 1/5 bolesnica. Pulmološka oboljenja prisutna su bila kod 8. Materijal i metodologija: tokom prvih osam meseci 2006 godine na Klinici za med. .

67 % imalo je tri i više od belezenih faktora rizika.P PROPUŠTAMO LI ŠANSU DA LEČENJEM OSTEOPOROZE SMANJIMO UČESTALOST PRELOMA KUKA KOD RIZIČNIH PACIJENATA? Radosavljević N. Čak 11 pacijentkinja iz ove grupe (18. pušenje. Cilj rada: utvrditi broj pacijenata ispitivanih zbog postojanja faktora rizika i lečenih od osteoporoze. kod 6 pacijentkinja je nakon DEXA dijagnostike započeto lečenje bisfosfonatima (9.Beograd. Od ovog broja 69 je imalo niskoenergetsku frakturu kuka. predhodnom ispitivanju i lečenju od osteoporoze kao i postojanju faktora rizika: prethodna fraktura. Podaci su prikupljani popunjavanjem standardizovanog upitnika sa opštim podacima o pacijentu. po potrebi heteroanamneze i uvida u medicinsku dokumentaciju. ali samo jedna duže od godinu dana. Srbija nalezoka@ptt. prosečne starosti 78.yu Uvod: Niskoenergetski prelomi kuka predstavljaju drugu po učestalosti posledicu osteoporoze. Od tog broja tri su dobile preporuku za medikamentozno dodavanje kalcijuma i vitamina D redovnoj ishrani. Više od 70 % pacijentkinja ima BMI nizi od 19 kg/m². od kojih većinu čine osobe ženskog pola i to 92. Zaključak: Na osnovu učinjenog istraživanja može se sa sigurnšću tvrditi da propustamo šansu za redukovanje rizika od preloma kuka nedovoljnom dijagnostikom i lečenjem OP čak i među pacijenatima sa visokim rizikom. Raonić M Institut za rehabilitaciju .78 godina. Upitnik je popunjavao lekar za svakog pacijenta na osnovu anamneze. odeljenje “Selters” Mladenovac. godine bez primene substitucione terapije imalo je 12 pacijentkinja (20 %). Procenjuje se da 90 % pacijenata sa prelomima kuka ima osteoporozu. Analizom dobijenih podataka našli smo u ovoj grupi 9 pacijentkinja kojima je ukazano na mogućnost postojanja osteoporoze. BMI manji od 19 kg/m². koomorbiditet i stanja povezana sa gubitkom koštane mase. od čega su 3 redovno uzimale terapiju (4. dugotrajna primena kortikoterapije. a menopauzu pre 45. Jokić B.75 %. . U grupi pacijentkinja kod kojih nije postavljena sumnja na postojanje OP 16. Metod: Ovo istraživanje obuhvata pacijenate rehabilitovane nakon preloma kuka tokom tri meseca u “Selters”-u u Mladenovcu.3 %).67 %). među pacijentima sa niskoenergetskim frakturama kuka. a rizik nastanka ovih preloma može se redukovati za oko 50 % njenim lečenjem. pozitivna porodična anamneza. nakon vertebralnih fraktura.33 %) je imalo prethodnu NEF što je najvažniji prediktivni faktor. Rezultati: Ispitano je 74 pacijenata sa prelomom kuka. rana menopauza.

Rezultati: Trohanterni prelomi nastaju najčešće kod bolesnika starije životne dobi. Srbija sasa65@bankerinter. U radu se prikazuju rezultati lečenja 110 bolesnika. Milenković S. . Na Ortopedsko-traumatološkoj klinici u Nišu se godišnje hospitalizuje oko 250 bolesnika sa prelomima kuka. Glavni uzrok nastanka preloma bolesnika starije životne dobi je osteoporoza. pogotovu kada je u pitanju hirurško lečenje koje zahteva skupe implantate za fiksaciju preloma ili aloartroplastiku kuka. Srbija nalezoka@ptt. što predstavlja blizu 20 % od ukupnog broja hospitalizovanih. Radenković M Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju KC Niš Ortopedsko .g.iznosili 48 biliona dolara. Zaključak: Pravilno razumevanje i lečenje osteoporoze kroz medikamentoznu i fizikalnu terapiju može značajno smanjiti broj preloma u predelu kuka kod pacijenata starije životne dobi.P LEČENJE OSTEOPOROZE KAO JEDAN OD FAKTORA PREVENCIJE PRELOMA KUKA Ristić T.Beograd.yu Uvod: U svetu godišnje ima preko 1. Po podacima GZZZ u Beogradu je tokom 2005. Radosavljević N. Neoperativne metode lečenja su praćene velikim procentom smrtnosti i ne daju dobre anatomske i funkcionalne rezultate. Za lečenje se troše ogromna materijalna sredstva. Broj preloma se povećava iz godine u godinu. Hirurško lečenje dinamičkim implantatima predstavlja metod izbora u fiksaciji preloma. a nema podataka o ceni njihovog lečenja niti stepenu funkcionalne osposobljenosti.net Uvod: Lečenje preloma kuka kod bolesnika starije populacije je veliki ortopedski i socio-ekonomski problem.traumatološkoj klinici KC Niš. a troškovi zbrinjavanja ovog stanja su u 2002. odeljenje “Selters” Mladenovac. godine registrovano ukupno 2265 osoba koje boluju od OP i 255 preloma kuka. kod kojih postoji veći gubitak koštane mase (osteoporoza).7 miliona preloma kuka nastalih kao posledica osteoporoze. 61 sa transtrohanternim prelomima lečenih operativno metodom dinamičke unutrašnje fiksacije i 49 bolesnika lečenih metodom spoljne fiksacije. P FUNKCIONALNI OPORAVAK PACIJENATA SA IMPLANTIRANOM ENDOPROTEZOM KUKA NAKON NISKOENERGETSKOG PRELOMA KUKA Jokić B. Raonić M Institut za rehabilitaciju .traumatološka Klinika Niš. Materijal i metode: Bolesnici sa transtrohanternim prelomima koji su lečeni operativnim metodama na Ortopedsko . iznad 65 godina.

te je svima morao biti preporučen nastavak rehabilitacije u kucćnim uslovima. tokom tromesečnog perioda posmatranja.Dimitrova E Zavod za fizikalna medicina i rehabilitacija. lečenje bola.5. kardiovaskularne bolesti. postura i ravnoteža pacienta da bi se prevenirali padovi koji mogu da dovedu do fraktura i da bi se postiglo maksimalno fizičko funkcionisanje. R. Tok rehabilitacije je bio usporen udruženim bolestima: dijabetes. dok su ostali koristili kolica.78 g.84 %) je hodalo uz pomoć dve štake i pratnju terapeuta.94 %) je hodalo uz pomoć štaka i maksimalnu asistenciju terapeuta. Funkcionalna osposobljenost za određivana je pri otpustu pacijenata sa rehabilitacije Functional Independence Measure Index .5 meseca nakon operacije i trajala 23. Fizikalna terapija u prevenciji i lečenju osteoporoze primenjuje se sa ciljem: održavanje koštane mase. Po isteku rehabiliitacije njih 13 (18. a srednje vrednost FIM – a iznosila je 73. unos alkohola i kofeina). 36. koji opterećuje i društvo i porodicu pacijenata. stimuliranje procesa resorpcije i taloženja kalcijuma u kostima.75 % žena.66 % je koristilo jednu štaku ili ručni stap. fleksibilnost. vežbe. neophodno je najveću pažnju posvetiti prevenciji glavnih faktora rizika: padova i osteoporoze. Skopje. jos 11 (15. Metod: Svi pacijenti upućeni na rehabilitaciju nakon implantacije endoproteze kuka. Istovremeno smo pratili i grupu od 30 pacijenata sa implantiranom endoprotezom kuka zbog koksartroze (53.) gde je nakon rehabilitacije bilo 10 % osposobljenih za hod bez pomagala. u proseku. Njihova rehabilitacija je otpočinjala oko 2. a prosecna starost 60. Nijedan pacijent nije bio samostalan u samozbrinjavanju. Uprvoj grupi je bilo 92. obrađeni su putem upitnika koji sadrži opšte podatke o pacijentu i njegovom medicinskom statusu. dok je srednja vrednost FIM Indexa iznosila 112. Cilj kineziterapije je da se poboljša snaga. Makedonija erietand@yahoo. modifikacija ponašanja (pušenje. Za prevenciju osteoporoze preporučuje se edukacija pacijenata u odnosu na: ishranu (dodatak kalcijuma i vitamina D).2. Preporučuju .com Cilj rada je da se prikaže program i značaj kineziterapije u prevenciji i lečenju osoba sa osteoporozom.28 g.01 dan. redovno monitoriranje koštanog denziteta i primena bifosfonata. koordinacija mišića. sa skromnim rezultatima. starosti 78. urinarne i respiratorne infekcije.om (FIM) Rezultati: Tokom posmatranog perioda na rehabilitaciju je primljeno 69 pacijenata sa implantiranom EP zbog preloma i 30 zbog koksartroze.33 % žena. profilaksa i lečenje deformiteta kičmenog stuba.Cilj rada: utvrditi stepen funkcionalnog oporavka pacijenata nakon niskoenergetske frakture kuka pri otpustu sa rehabilitacije. Zaključak: Obzirom da je lečenje i rehabilitacija pacijenata nakon preloma kuka dugotrajan i skup proces. Redovne gravitacione vežbe i vežbe sa otporom su važne za održavanje i poboljšavanje koštane mase. P PRIMENA KINEZITERAPIJE U PREVENCIJI I LEČENJU OSTEOPOROZE Nikolik .

vežbe ravnoteže i aerobne vežbe.) Na rendgenskom snimku kost postaje evidentno porozna . tenis. Kliničkim pregledom najčešće utvrdimo postojanje senilne kifoze. Program vežbi za jačanje i aerobne vežbe zavise od mišićnoskeletnog i opšteg statusa bolesnika. a za poboljšanje ravnoteže preporučuju se i Tai Chi vežbe. 2. Posturalni trening je važan. Rizik za frakturu distalnog radiusa. vežbe za redukciju lumbalne hiperlordoze.co. Procenjuje se na 17 % za žene a svega 6 % za muškarce . Česte frakture su uvek znak uznapredovalog procesa. a samo zbog nemogućnosti da izdrže statički teret.se vežbe za jačanje paravertebralnih mišića. trčanje. Trebalo bi da se izbegavaju spinalne fleksorne vežbe. proksimalnog femura ili pršljenskih tela u toku života nakon 50g. Naš cilj je da prikažemo mogućnosti medikamentoznog. a i fizijatriskog lečenja osteoporoze. često u hospitalnim uslovima.yu Uvod: Epidemiološki podaci danas potvrđuju da osteoporoza ima karakter epidemije kod starije populacije. Najdrastičniji su slučajevi preloma pršljenskih tela bez spoljašnje traume.)Anamnestički dobijamo podatak da su se kod pacijenta dešavali prelomi kostiju na relativno male traume. Vežbe u vodi se preporučuju kod pacijenata koji nisu u stanju da izvode antigravitacione vežbe zbog bola ili mišićne slabosti. Cilj rada: Danas je posle dobro sprovedene dijagnostike moguće uspešno lečiti osteoporozu. Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije osteoporoza je sistemsko oboljenje skeleta koje dovodi do smanjenja koštane mase i mikroarhitektonskih promena koštanog tkiva što povećava fragilnost kostiju i rizik za nastanak koštanih preloma. Vežbe ravnoteže se primenjuju u sedećem i stojećem položaju. ples. Dijagnostika: 1. a samim tim i značajno smanjenje telesne visine. a moguć je i letalni ishod pogotovu kod frakture kuka gde su relativno česte komplikacije. izometrične vežbe za jačanje abdominalnih mišića. može da i posle lečenja umanji funkcionalnost tela. ostavi trajni invaliditet. Za održavanje funkcionalnog stanja kardiovaskularnog i respiratornog sistema preporučuje se brzo pešačenje od 30 minuta na dan. Pri tom izbor kineziterapiskog programa i fizičke aktivnosti trebalo bi da budu odabrani individualno i da održavaju kvalitet života ovih pacijenata. plivanje. Srbija biljanafiz@email. ili 45 do 60 minuta tri puta nedeljno.Kod muškaraca se takođe sa sa godinama smanjuje mineralna koštana gustina (BMD) ali smatra se deset godina kasnije u odnou na žene. vežbe za jačanje mišića gornjih i donjih ekstremiteta. Pacijenti se educiraju u vezi sa biomehanikom tela i korektivnim položajima tela u svakodnevnim aktivnostima. P LEČENJE OSTEOPOROZE U AMBULANTNIM USLOVIMA . Lečenje fraktura je skupo.PRIKAZ SLUČAJA Bokan B. Zaključak: Kineziterapiski tretman i edukacija zauzimaju značajno mesto u profilaksi i lečenju pacijenata sa osteoporozom. vožnja statičkog bicikla. Dabetić J Dom zdravlja "Savski venac" Beograd. dugotrajno. penjanje uz stepenice.

a u oba kuka (-0. kineziterapijom i medikamentoznom terapijom .To je jedan od ozbiljnih problema kod starijih pacijenata. Ca i vitamin D preparatom (tabl. svakih tri meseca. Mitrevska B.Nikolova J. godina dijagnostikovana je posle treće fakture na Institutu za reumatologiju Kabinet za osteodenzitometriju T Score -2. kineziterapije i Bondronata doslo je do gubitka boli u ledjima i poboljsanje koskene gustine.elektroterapijom.1) Zaključak: Osteoporoza se danas može uspešno lečiti u ambulantnim u ulovima uz dobru dijagnostiku i praćene terapijskih efekata osteodezitometrijom. a pogotovo praćenje efekata lečenja boleski koštanog metabolizma. Koevska V Zavod za fizikalna medicina i rehabilitacija.amp.2 g) i vitamin D (600 IJ). visina 151 cm.8. magnetoterapijom.mk Uvod: Osteoporoza je sistemsko obolenje kostiju. Manceva M.te godine sa bolom u ledjima. Rezultati: Nivo jonizirajuceg Ca u krvi kontroliran svakih tri meseca bio je u granici normale. Denzitometrija (DEXA) iz 2005 godine pokazuje u lumbalnom delu kicme naprednu osteoporozu sa otstapljenjem Tskora na L4 (-3. Tada ima naglašenost trbekula. Gubitak koštane mase u menopauzi je oko 3 % godišnje. kinezi terapija.M. Makedonija zefir@mail.) Aparati za merenje koštane gustine su u mnogome poboljšali i olakšali dijagnostiku. 3. Stojanovska M. elektromagnetno polje niske frekvence 50 Hz u seriji od 10 terapija dva puta godišnje. Zaključak: Nakon godinu dana primenom fizikalne terapije. Ideos). Nije imala fakture.net.V 68.9). Bondronat No IV. Nakon prvih tri meseca bol u ledjima se smanjio ali je bio povremeno prisutan dok posle godinu dana nije bio prisutan. a dobar program lečenja osteoporoze zaustavlja gubitak koštane mase i može je povećati za 2 % godišnje. Argakieva . Posle godinu dana terapije bisfosfonatima u dozi od 10 mg dnevno kalcijum (1. fototerapiom.0). Metod rada: Pacient . Rezultat rada: Kontrolna denzitometrija je pokazala porast KG za 9 % (TScore -2.1). Kontrolna denzitometrija (DEXA) nakon jedne godine: T-skor na L4 bio je (-1. P FIZIKALNA TERAPIJA I BONDRONAT U LEČENJU OSTEOPOROZE PRIKAZ SLUČAJA Zafirovska L. oba kuka (-1. Bila je tretirana sa: fizikalnom terapijom u Zavodu . . Karakterizira se namalenjem koskenje gustine i gubitak kostenog tkiva ciji rezultat je veci rizik za frakture.M zena od 59 godina. R. Cilj: Da se potvrdi efikasnost fizikalne terapije i medikamentozne terapije Bondronat u lecenju osteoporoze. Metod rada: Pacijent g-đa I.tek kada izgubi više od 30 % koštane mase. Skopje. tezina 63 kg. menopauza od 50 .8).

Najvažnija konačna uloga nervnog sistema je kontrola različitih aktivnosti tela. snage i napetosti mišića. ravnoteže i hoda i postojanje nevoljnih pokreta. poremećaji pokreta. 3. Senzorni doživljaj može uzrokovati trenutnu reakciju. Ove aktivnosti se zajedničkim imenom zovu motorne funkcije nervnog sistema. Sistem centralnog motornog neurona (CMN) predstavlja više funkcionalni koncept nego anatomsku strukturu. ili se sećanje na njega može deponovati u mozgu minutima. trauma mehanička ili fizička . Zatim mozak sve ove informacije integriše da bi odredio kako će telo odgovoriti. Isti učinak imaće i ozleda moždanog kraka i baze mozga. Beograd. On prima milione pojedinačnih informacija iz različitih senzornih organa. 2. 3. ozleda bočnog kortikospinalnog puta u vratnoj kičmenoj moždini izazvaće slabost ruke ili noge na istoj strani.net Nervni sistem je jedinstven po ogromnoj složenosti kontrolnih radnji. Većina aktivnosti nervnog sistema inicirana je senzornim doživljajem. unutrašnjoj čauri. kardijalnim i vaskularnim stanjim (cerebrovaskularni akcidenti). kontrakcijom glatkih mišića u unutrašnjim organima. Srbija kzotovic@drenik. Centralni nervni sistem (CNS) gradi više od 100 milijardi neurona. autoimunim stanjima (multipla skleroza). 2. sekrecijom egzokrinih i endokrinih žlezda. PMN i struktura koje učestvuju u obavljanju motorne delatnosti.Tema III REHABILITACIJA BOLESNIKA SA LEZIJOM CENTRALNOG MOTORNOG NEURONA REHABILITACIJA PACIJENATA SA MOTORNIM POREMEĆAJIMA USLED OŠTEĆENJA CENTRALNOG MOTORNOG NEURONA Jović S Klinika za rehabilitaciju ‘’Dr Miroslav Zotović’’. Lezije CMN mogu nastati usled raznih etioloških faktora ili mogu biti prisutne u sledećim slučajevima: 1. Poremećaji centralnog motornog neurona Slabost porekla CMN može da nastane u poremećajima koji zahvataju centralne motorne neurone ili njihove aksone u moždanoj kori. Ozleda moždane kore i vlakana kortikospinalnog puta koja zahvata čeonu koru ili zadnji krak unutrašnje čaure uzrokovaće slabost donjeg dela lica i ekstremiteta suprotne strane tela. Poremećaji motornih funkcija mogu nastati oštećenjem CMN. moždanom stablu ili kičmenoj moždini. nedeljama ili godinama. Simptomi i znaci koji prate motorne poremećaje jesu narušavanje refleksne aktivnosti. kontrakcijom skeletnih mišića svuda po telu. Ukoliko je oštećen ovaj put u grudnom delu kičmene moždine doćiće do istostrane slabosti noge. subkortikalnoj beloj masi. Ovo se ostvaruje na sledeći način: 1.

6. Simptomi i znaci prisutni kod oštećenja CMN su: hipertonija (spastičnost) hiperrefleksija pozitivan Babinski refleks paraliza (mišićna slabost) nemogućnost izvođenja finih pokreta Klasično je shvatanje da lezije CMN prati spastičnost (rezidualna motorna aktivnost). pa do danas. Iz ovog je očigledno da klasičan koncept spasticiteta ne može u potpunosti objasniti mnoge od pacijentovih tegoba. bolest motornog neurona. Potrebno je pored spasticiteta. ispadom funkcije. Savremeni koncept spasticiteta u sklopu povrede CMN Jedan od osnovnih problema u klasičnoj definiciji spasticiteta je mišljenje da dominantan uzrok hipotonije jeste spasticitet. bakterijske i virusne infekcije. spina bifida). stanjem relaksacije i drugim aktivnostima CNS-a. cervikalna mijelopatija). ukočenost u laktu i kolenu. 2. u smislu klasične definicije. posturom. kongenitalne malformacije (cerebralna paraliza. Sagledavanje opisanih promena sa patofiziološkog stanovišta ima značaja pri metodama evaluacije. i pružaju povećan otpor pri istezanju. . spasticitet je prošao kroz više značenja. manjim obimom pokreta i sl. već obično na stalno prisutan grč šake. 3. autosomna recesivna stanja (Fridrajhova atakcija i dr. parezu.oštećenja. a posebno pri izboru terapije.). 7. Skeletni mišići nakon povrede CMN su napeti i skraćeni u mirovanju. Današnja saznanja zahtevaju proširenje koncepta spasticiteta u cilju pronalaženja mesta za ceo spektar nerefleksnih promena u sklopu sindroma povrede CMN. Iz kliničke prakse se zna da se pacijent gotovo nikad ne žali na povišen otpor mišića pri istezanju. proteklog vremena od povrede kao i godina pacijenta. pre 100 godina. Evolucija opisanih promena i njihov relativan doprinos sveukupnom funkcionalnom poremećaju nije ni do danas razjašnjen. Početkom 70-ih godina XX veka Herman je ukazao na moguće promene u viskoznoelastičnim osobinama mišića i mekih tkiva. dužinom odgovarajuće mišićne grupe. Spastičnost varira i uslovljena je mišićnim tonusom. Sindrom spasticiteta u klasičnom smislu uključuje: povišen mišićni tonus pojačanu proprioceptivnu refleksnu aktivnost povećana polisinaptička (kutana) refleksna aktivnost – patološki refleks poremećaj voljnih pokreta Od Sherringtona. što samo po sebi može doprineti ukočenosti mišića i razvoju kontraktura. hiperaktivnost mišića. Gracies navodi tri vrste promena nakon povrede CMN: 1. praćen bolom. 5. sagledati i ulogu drugih faktora koji delom ili u celini doprinose kliničkoj slici i funkcionalnim poremećajima nakon oštećenja CMN. 8. 4. ortopedska stanja (cervikalna spondiloza. Promene verovatno zavise od vrste povrede. promene u mekim tkivima. Opisane promene od sistemskog do ćelijskog nivoa jasno ukazuju na promene u mišićima i ostalom vezivnom tkivu nakon povrede CMN.

Primenjuje se kod izražene spastičnosti i u bolnim stanjima. Bobat. Tizanidin. Kod oštećenja CNS najčešće koristimo funkcionalnu neuromišićnu stimulaciju jer je nadražljivost perifernog nervnog sistema i mišića normalna. mišićima i zglobovima. Spasticitet kao deo sindroma oštećenja CMN je dominantan problem. oštećenje kognitivnih funkcija i 3. Primena adekvatnih pasivnih i aktivnih pokreta (aferentna stimulacija) pokazala se uspešnom u procesu reorganizacije i funkcionalne supstitucije kod oštećenja CMN. Pri terapiji naš cilj ne treba da bude suzbijanje spasticiteta već pre njegova modulacija radi efikasnijeg funkcionalnog korišćenja rezidualne motorne aktivnosti. Diazepam. Postižu se dobri rezultati u savlađivanju “neglekt sindroma” aferentnom stimulacijom preko receptora u koži. Fizioterapija Kineziterapija je najstarija ali i najefikasnija terapijska metoda restoracije motornih funkcija. Primena facilitacionih tehnika Kabat. sedećem i stojećem položaju kao i dugotrajno istezanje pojedinih mišićnih grupa pomoću ortoza. koncepcijski se razlikuju ali zajedničko im je korišćenje aferentne stimulacije rezidualnih i promenljivih elemenata neurokontrole. Postoje sistemi višekanalne FES-e za obučavanje pružanja i hvatanja za gornje ekstremitete i za uvežbavanje stajanja i hoda za donje ekstremitete. Lokalna primena hemijskih supstanci: danas se sve više za kontrolu spasticiteta primenjuje Botulinum toksin koji izaziva reverzibilni blok neuromišićne ploče. Dantrolen-natrijum i dr. promenjena neurokontrola. oštećenje psihosocijalnih funkcija. već je deo promenjene voljne i programirane motorne kontrole. Najčešće korišćeni lekovi su: Baclofen. Funkcionalna električna stimulacija (FES) smanjuje spasticitet (aferentna stimulacija mesh – glave. Farmakoterapija Oralna farmakoterapija: koristi se kod difuznog spasticiteta koji je blagog do umerenog stepena. Epiduralna stimulacija je poseban oblik FES-e. . Terapijske metode kontrole spasticiteta Kontrola spasticiteta uključuje razne procedure. Primena FES-a u restoraciji pokreta ima dva aspekta. Ova tehnika se danas koristi za kontrolu spasticiteta i za kontrolu bola. 2.Principi terapije Kod oštećenja CMN izdvajaju se tri osnovne grupe problema: 1. Prvi . koriste smanjenje ekscitabilnosti segmentnih refleksa korišćenjem rezidualnih funkcija. počevši od edukacije i fizioterapijskih procedura preko farmakoterapije. sve do korektivnih hirurških intervencija. kada se primenjuje kao aktivna ortoza. Elektrostimulacijom dorzalnih struktura kičmene moždine vrši se njena deaferentacija. Tehnike relaksacije i sporih pokreta ispod nivoa brzine istezanja mišića. Spasticitet nije samo povećana nadražljivost na istezanje mišića. Uspešan tretman zahteva primenu tehnika pozicioniranja tela i glave u ležećem. eferentna stimulacija izaziva recipročnu inhibiciju antagonista). Brunstrom i dr. Intratekalna farmakoterapija: prednost ove terapije je dostava leka u neposrednoj blizini tkiva na koga deluje i time se koristi bolji učinak manjom količinom leka nego pri oralnoj primeni. Napušta se primena alkohola i rastvora fenola.

Muscle Nerve. svaki sistematski pokušaj da se proceni fizičko zdravlje. I: Paresis and soft tissue changes. 2005. Naravno u procesu osposobljavanja ovih pacijenata postoje otvorena pitanja na koja treba dati odgovor. Međunarodna klasifikacija (ICIDH). od 1993 i 2001. Koriste se korektivne šine za gornje i donje ekstremitete u cilju prevencije ili savlađivanja kontraktura. standardizovana. transpozicije tetiva i mišića i dr. intelektualni i emocionalni status.) Oštećenje mozga može da dovede do oštećenja govornih. Clinico-physological aspects of spasticity and contracture. New Haven: Yale University Press. Današnji koncept unapređenja zdravlja se bazira na fizičkom. The integrative action of the nervous system. Procena treba da je sveobuhvatna. 1906 2. Ortoze se primenjuju za stabilizaciju pojedinih zglobova u raznim fazama restoracije pokreta. Danas se postižu dobri rezultati kod pacijenata koji imaju motorne poremećaje zbog oštećenja mozga. Osposobljavanje pacijenata sa oštećenjem mozga je složeno. Herman R. Kod nekih pacijenata sa oštećenjem CMN u cilju boljeg funkcionalnog osposobljavanja rade se određene hirurške intervencije (tenotomije.31:552-571 4. socijalni problemi u radnoj sredini i društvenom okruženju. 1970. onesposobljenosti i hendikepa. Pathophysiological of spastic paresis. 2005. KC Kragujevac. Muscle Nerve. Gracies JM. opšte prihvaćena i podobna za medicinsku dokumentaciju. sveobuhvatnoj rehabilitaciji i socijalnoj integraciji. Pathophysiological of spastic paresis.31:535-551 MOTORIČKA EVALUACIJA PACIJENATA NAKON CVI Jevtić RM Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. Literatura: 1.Privremena ili trajna pomagala se često koriste u osposobljavanju pacijenata posle oštećenja CMN. Brain. Sherrington CS.yu Procena funkcionalnog stanja pacijenata nakon povrede ili oboljenja je po Loton-u. Srbija jmilorad@eunet. isto onoliko koliko je složena funkcija mozga gde je došlo do oštećenja. Uslov za uspešnu rehabilitaciju osoba sa oštećenjem CNS je visokostručan multidisciplinaran tim. kognitivnih i psihosocijalnih funkcija. Gracies JM. . II: Emergence of muscle overactivity. jednostavna.godine daje precizne definicije oštećenja. The myotactic reflex. Krajem 30-ih godina ovog veka gerontolog Majory Warren je dao prve fizioterapeutske procene funkcionalnog stanja starijih pacijenata. mentalnom i socijalnom blagostanju i sposobnosti osobe da optimalno funkcioniše u svom okruženju.93:273-312 3.

) Testovi funkcionalne sposobnosti ili nesposobnosti (Rivermead Mobility Index.onesposobljenost hodanja po ravnom 42. x. Ovde treba reći da se ovom ocenom ne sagledava celokupna problematika jedne osobe već se samo kodira fizioterapeutska procena. Rivermead Motor Assesment. Kompletna procena i kodiranje mora da uzme u obzir ocenu. pa smatramo da na osnovu literature takav jedan osnovni obrazac procene je upitnik koji je standardizovan u centru za gerijatriju i gerontologiju na Univerzitetu u Freiburgu.x. funkcionalno telesno stanje.x1 – teškoće kod izvođenja xx. Mini mental skala i dr.x. Danas se može reći da sve te merne instrumente možemo grupisati na: Testovi motornog oštećenja (Fugl-Meyer.x.Mnogi pokušaji su doveli do razvoja velikog broja opštih instrumenata za praćenje preostalih sposobnosti bolesnika. Ovakav upitnik koji ima i svojih nedostataka predstavlja opšti instrument za procenu oštećenja. ergoterapeuta. defektologa (logopeda.3 – izvođenje uz podršku Primer kodiranja hodanja 40. U osnovnoj proceni treba analizirati 9 varijabli: kongnitivne funkcije. senzibilitet površni. U proceni mobiliteta (kretanja) nalaz i ocena fizijatra i fizioterapeuta se kodira prema kodovima ICIDH. Motoricity Index i dr.x2 – izvođenje uz pomoć pomagala xx. psihomotoričke funkcije. U cilju izrade mernih instrumenata u fizikalnoj medicini i rehabilitaciji angažovani su čitavi medicinski timovi kako bi se bolesnik sagledao ne samo sa aspekta fizičkog oboljenja nego kao kompletne ličnosti vodeći računa o njegovom mentalnom i socijalnom statusu. izdržljivost. duboki bol i pokretljivost. Barthel Index.) U cilju da se terapeut početnik uključi u sve te složene i komplikovane procene potrebno je da bude upoznat sa osnovnim elementima procenjivanja. Craig Handicap Assesment and Reporting Technique i dr. onesposobljenosti i hendikepa. a prema specifičnim mernim instrumentima za svako oboljenje i onesposobljenost posle tog oboljenja ili povrede. Numerical Rating scale. Ključ ICIDH klasifikacije Fizioterapeutska ICIDH – gradacija procena onesposobljenosti kretanja I xx. Functional Indipendence Measure i dr) Kongnitivni testovi (Glasgov Coma Scale. kretanje i opasnost od pada. somatopeda) i socijalnog radnika. motorički prelazi. a takođe i do usko specijalizovanih testova za pojedine bolesti i poremećaje.) Testovi procene bolnih stanja (VAS skala. McGill Questionaire i dr. – onesposobljenost savlađivanja stepenica . Glasgov Outcoma Scale.) Testovi socijalne integracije i ekonomske nezavisnosti (Community Integration Questionaire. x.x0 – nema onesposobljenosti II III xx. mišićna funkcija.

U ovom testu zahteva se staza od 15 metara i analizira se frekvencija. i jednostavno se štopuje vreme za koje pacijent to može da pređe. sigurnosti 2 ravnoteže i korodinacije hoda Pacijent iziskuje potrebu verbalne potpore ili praćenja od strane jedne osobe 3 Pacijent je samostalan po ravnom terenu pri hodu 4 zahteva minimalnu pomoć kod savlađivanja stepenica Samostalan u okviru svih zahteva ADŽ 5 Desetometarni test hoda – 10 . Funkcionalni test kretanja – Functional AMbulation Gategory (FAC) 2. kao i broj koraka. brzina i dužina koraka. Timed Up & Go Test (TUG test) 5. brzina .x4 – izvođenje uz pomoć jedne osobe xx.x5 – visok stepen nesposobnosti (potrebna pomoć druge osobe ili specijalna pomagala) xx. Test ima 6 pojmova od 0-5. Motor Assessment Scale Funkcionalni test kretanja – Functional Ambulation Gategory (FAC) FAC prema Holdenu et al.IV N xx. Šesto ili dvanaesto minutni test hodanja 4. Odmeri se tačno 10 metara.x9 – stepen onesposobljenosti nije bliže određen Klinički motorički evaluacioni testovi kod pacijenata sa hemiparezom posle CVI Zahtevi koji se traže od testova spsoobnosti hoda kod hemiplegičara da je jednostavan i upotrebljiv u kliničkoj praksi da su klinički testovi hoda senzibilni i validni da test odslikava svakodnevne sposobnosti pacijenta da se lako može interpretirati Neki testovi ispunjavaju ove zahteve 1.x6 – potpuna nesposobnost xx. Tako se može izračunati dužina koraka. Rivermead Motor Assessment –gross function 7. FAC test Pacijent ne može da ide ili zahteva pomoć dve osobe 0 Pacijent zahteva pomoć jedne osobe u cilju održavanja ravnoteže 1 Pacijent zahteva intermedijarnu pomoć jedne osobe kod hoda. Desetometarni test hoda – 10 Meter Gehtest 3.Meter Gehtest Za sprovođenje ovog testa neophodno je da imamo stazu dugu najviše 15 metara. Step test 6. (1984) je jednostavan i jeftin merni instrument koji obuhvata procenu sposobnosti hoda kod hemiplegičara.

dubina 30 sm. sa poda i vratiti se nazad u vremenu manjem od 25 sekundi f) pet stepenica se popeti i sići za manje od 35 sekundi.0. na razdaljini od 5 cm. upoređujući sa snagom plantarnih fleksora i ravnotežom kod hemiplegičara. sa peskom.81. a druga pomoćna sredstva su dozvoljena. 2003 a) stajanje na paretičnoj nozi.5 km/h. Smatram da predloženi testovi ispunjavaju sve .hoda i frekvencija hoda. Brzina hoda nakon CVI je značajna jer se na taj način orijentišemo da pacijent može da pređe ulicu na raskrsnici za vreme trajanja zelenog svetla. koji je visok 7. predstavlja signifaktni faktor za samostalnost hoda i samozbrinjavanje. hoda tri metra i vraća se nazad seda na stolicu.0. Hod se maksimalno posle 15 sekundi može prekinuti. Zaključak: Savremena evaluacija pacijenata nakon CVI podrazumeva upotrebu klinički adaptiranih i lako razumljivih testova. Ako je potrebno pacijentu više od 30 sekundi tada on sigurno zahteva pomoć u okviru ADŽ. Richardson (2001) su razvili test koji je inače veoma jednostavan: Pacijent ustaje sa jedne standardizovane stolice. Timed Up & Go Test (TUG test) Mathias. širok 41 cm. Skala motoričke procene (MAS skala) Carr Shepherd. Pery naglašava da brzina hoda veća od 1. Takođe neki autori smatraju da 12 minutni test nema prednosti u odnosu na 6 minutni test. podići mali džakić. Ako ne može da izvede nijednom i nema ravnotežu dobija ocenu 0. Takođe visok nivo brzine hoda znači dobar motorički oporavak jednog hemiplegičara.0. Pacijent posle jednog signala pokušava da stavi jednu nogu ispred bloka – prepreka i da je vrati nazad. 6 i 12 minutni test određuju i kardijalnu sposobnost pacijenta. Barthel Index = . bez držanja za glender. okretanje. TUG test ima negativnu korelaciju sa brzinom hoda r = .78. Meri se vreme za koje pacijent potroši od stajanja do ponovnog sedanja na stolicu.54 km/h. 6 minutni test hoda Uzima rastojanje od 40 metara i prati koliko za 6 minuta može hemiparetičar da pređe. U periodu od 15 sekundi meri se broj koraka – pokušaja i uspešnog izvođenja.5 cm. Berg-balans-skala r = .61. Prema Eng-u postoji visok stepen korealtivnosti između postignute dužine i brzine hoda. Brzina hoda = dužina koraka* frekvencija koraka ili prema Pery-ju Dužina koraka = brzina hoda (m/min)/dopellkorak*2. Step test Pacijent stoji ispred jedne prepreke (blok). Napraviti jedan korak ka napred sa drugom nogom (Noseća noga mora biti ekstendirana) b) hod uz pomoć druge osobe c) hod tri metra bez pomoći (sva pomoćna sredstva su dozvoljena) d) hod od pet metara bez pomoći e) hod 10 metara bez pomoći. Granična vrednost je 14 sekundi. Kritična vrednost je manja brzina od 0. Kod osoba preko 65 godina kod ovog testa postoji opasnost od pada u toku izvođenja ove motoričke aktivnosti.

2001 3. Ther. Medicinski fakultet. kukovi. (Holeden et al. medijalni retikulospinalni. Stopala. laku kliničku primenu i interpretaciju dobijenih rezultata. Weiss Th. Zotović”. Zlatibor. Balans je kompleksni proces koji uključuje prijem i integraciju senzornog priliva i planiranje i egzekuciju pokreta u postizanju cilja koji se traži. Muller. Orijentacija je podešavanje tela i glave na uspravan položaj.: 35-40). i doprinosi percepciji pokreta uspravljanja i pomeranja. istezanju. Periferni vid detektuje kretanje same osobe u odnosu na spoljašnnju sredinu. Mi smo ranije pomenuli da tri primarna periferna senzorna inputa doprinose posturalnoj kontroli i to su somatosenzorni. M Auracher. Dragin A. kontrakciji. validnost. Mataruška banja. Beograd. Vizuelni receptori u očima izvode dve radnje: Centralni (fokalni) vid omogućava spoljašnju orijentaciju. Kragujevac. Jugoslovenski kongres lekara za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju.H. (1984) Gait assessment for neurologically impaired patients Standards for outcome assessment. zbornik radova – video bim prezentacija: 81-99. Za orientaciju prema okolini koristimo tri osećaja: somatosenzitivni.net Pacijenti koji su imali moždani udar. Krankengymnastik. Miltner W.. Srbija kzotovic@drenik. leđa. vestibulospinalni i medialni kortikospinalni put. uključujući pokrete glave i posturalno . Horterer (2000) «MPH Therapiescore» Koranknegymnastik. tonusu. Jevtić M. (1997) Savremena rehabilitacija hemiplegičara. bolu. Phys. a to je uspravan položaj. 54 2: 247-249 5. Actaphysiatrica. vrat i mišići oka snabdevaju korisnim informacijama u cilju održavanja balansa. Centralnu komandu omogućavaju sledeći putevi: tektospinalni. 6.. Klinička kineziterapija. ligamentima.R (2001) Motorisches Lernen – neuere Erkentnisse. skočni zglob kolena. Lješević B. Švirtlih L Klinika za rehabilitaciju “Dr. 53 (4): 578-590 2. M.. Krunić R (2004) Kada počinje rehabilitacioni tretman hemiplegičara. Pod posturalnom kontrolom se podrazumeva orijentacija i balans (ekvilibrijum). Drača S. povredu glave kao i druge neurološke bolesti imaju poremećaj posturalne kontrole. vizuelni i vestibularni. temperaturi i pritisku i poziciji zglobova. Somatosenzorni receptori su lokalizovani u zglobovima. Jović S. M. Centralni output (izlaz) je u vezi sa spoljašnom sredinom preko senzornog inputa. H. Jevtić M. Literatura: 1. zbornik radova: 134143 4. et al. POREMEĆAJ BALANSA KOD BOLESNIKA SA OŠTEĆENJEM CNS Stefanović A. vizuelni i vestibularni sistem. Posturalna kontrola se postiže centralnom komandom prema donjem motornom neuronu.zahteve savremene evaluacije nakon CVI: jednostavnost. a balans je sposobnost da se održi centar gravitacije u odnosu na širinu oslonca. mišićima i koži i omogućavaju informacije o dužini mišića.

Ovaj sistem uključuje semicirkularne kanale i otolite. Vestibularni input od receptora unutrašnjeg uva daje informacije o položaju glave u odnosu na gravitaciju i pokretima glave. tabes dorslis. CNS bolesti ili lezija parietalnog lobusa može da ošteti ovaj procesorni mehanizam tako da dostupni. a sa druge ekscitiran. To uključuje oba segmenta tela i njihove unutrašnje povezanosti (glava u relaciji sa trupom. Periferni somatosenzorni gubitak se dešava posle lezije kičmene moždine.Vestibularni sistem je interna referenca u cilju određivanja tačnosti druga dva čula kada su oni u konfliktu. amputacije. Mozak koristi relativne promene u ekscitaciji sa obe strane u cilju da se odredi pravac rotacije. lateralni i posteriorni. periferne neuropatije. kao i input u kontroli mišića ekstremiteta trupa u održavanju balansa. Svaki od 4 nukleusa (jedra) su uključeni u specifičnu funkciju vestibularnog sistema. Znači pokret glave stimuliše oba seta semicirkularnih kanala tako da vestibularni nerv sa jedne strane je inhibiran. Vestibularni putevi Vestibularni input se prenosi do vestibulanih jedara i do pontomedularnog spoja. Ovi semicirkularni kanali oblika prstena sadrže trepljaste ćelije koje reaguju na pokret fluida kada se pokrene glava. Njihov odnos omogućava informacije CNS i u direktnom su odnosu prema pokretima glave. Vestibularni sistem obezbeđuje centralni nervni sistem sa informacijama o poziciji i kretanju glave u relaciji sa gravitacijom. Vestibularni nerv prenosi informacije od labirinta prema CNS. koji se dešavaju zajedno. Svaka strana moždanog stabla sadrži set jedara koji su opisani ranije i njihove interkonekcije između dve strane koje omogućavaju informacije sa svakog labirinta koje se prikupljaju pre interpretacije od strane CNS. kalibracija vestibularnih refleksa je oštećena kao i sposobnost da se izvede korektan pokret i brzina pokreta.njihanje. Superiorni i medialni nucleus održavaju stabilnost pogleda. Na kraju da zaključimo da somatosenzitivni input omogaćava informacije o prenosu težine i relativnu poziciju delova tela. Vizuelni i somatosenzorni mogu da predvide poremećaj balansa . Donji inferiorni nukleus ima konekcije sa ostalim jedrima i sa retikularnom formacijom. Vizuelni input omogućava informacije o pokretu i uspravnom položaju. Na kraju centralni meha-nizam ujedinjuje svaku dostupni i precizni input u cilju odgovora gde se nalazim. Postoje dve komponenete: otolita utricle i saccule koji su orijentisane u različitim ravnima i zbog toga radeći zajedno mogu da detektuju i akceleraciju i tilt. Kad cerebellum ne funkcioniše dobro usled lezije. medialni nucleus učestvuje u kordinaciji glave i pokretima oka. tačni senzorni input se ne prepoznaje. Centralna senzorna percepcija Mozak traži informacije od sva tri čula da bi korektno razlikovo sam pokret od pokreta u sredini. Senzorna komponenta vestibularnog sistema sastoji se od labirinta mehaničkog sistema dizajniranog da konvertuje pokrete glave u neurološku ekcitaciju. Semicirkularni kanali su anteriorni. Veze od nukleusa prema drugim strukturama mozga su kompleks i veliki ouflow (priliv) idu prema cerebellumu. Na primer pri pokretu glave ekcitacija jednog vestibularnog organa se povećava dok drugog se smanjuje propocionalno. trup u relaciji sa stopalima) i spoljašnje relacije tela u odnosu na sredinu.

Koristi se kod pacijenata koji su imali moždani udar u proceni balansa.J. Barnes ML. Tinetti skala procena hoda sadrži listu sedam normalnih aspekta hoda koji se posmatraju od strane ispitivača kada osoba hoda. In Hadson S (ed): Clinical Exercise Physiology. stajanje sa otvorenim i zatvorenim očima i stajanje na jednoj nozi. stajanje na zdravoj i na bolesnoj nozi. Dimitrijević L1.ac. Physiother Can 41:304. Originala skala procene hoda (GARS) je lista od 16 abnormalnih aspekta hoda. Literatura: 1.Graybiel Ataxia test od osam stavki koje uključuju tandem hod. et al: reflex and Vestibular Aspects of Motor Control. 1989.Functional reach: A new clinical measure of balance Journal of Gerontology 45(6). P. movements. CV Mosby. neočekivanom pomeranju bolesnika unazad za ramena. Najbolje je kad dostignu skor 12. (1990). D. Propst M. Motor Development. hodanje 10 koraka sa zatvorenim očima. veći brojevi pokazuju bolje izvođenje. a sva tri osećaja se koriste u cilju oblikovanja motorne reakcije na nestabilnost. and Motor Learning.63:1606-10.(destabilizaciju). Duncan PW. Philadelphia.. sedenje bez naslona. TESTOVI BALANSA KOD OBOLELIH OD PARKINSONOVE BOLESTI Stanković I1. Nelson SG. Skorovanje je od 0 do 2..K. Srbija ivona@med. and control. pošto jedan test ne može dati kompletnu sliku o balansnim sposobnostima pacijenta koristi se nekoliko. Fregley . 1 Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. 192-197. 4. Phys Ther 1983. Najbolje se posturalni problemi mogu evidentirati pri naglom. Reliability of Fugl-Meyer assessment of sensorirmotor recovery following cerebrovascular accident.Mayer senzomotorni test procene balansa koji je dizajniran za upotrebu kod hemiplegičara: balans . Berg.. Stokesville Publishing. najčeće tri test baterije. Fugel . 1994. 2Klinika za neurologiju. a 4 može da izvede radnju bez teškoća. Ispitivač ocenjuje svaku radnju od 0 do 4. Čolović H1. Nashner L: Evaluation of postural stability. et al. Atlanta.yu Na problem ravnoteže kod obolelih od Parkinsonove bolesti ukazano je još 1967. Fukcionalne skale balansa koje se koriste kod pacijenata sa oštećenjem CNS Bergova skala lista 14 radnji koji se traži od pacijenta. 5. protektivne reakcije zdrave i bolesne strane ili već pomenuta Bergova skala. KC Niš. 3.fak. Međutim.u sedećem i u stojećem položaju. godine. Chandler. 1990. Kojović J1.ni. Weiner. Duncan. Smatra se da je uslovljen poremećajem impulsa iz unutrašnjeg dela globus palidus-a ka međumozgu i moždanom stablu koji su bitni za održavanje ravnoteže. 2. stajanje uz pomoć i bez pomoći. Originalno je dizajnirana u cilju procene rizika pada kod starijih osoba. Stamenović J2. Kod zdravih osoba u ovom . Gde je 0 ne može da izvede radnju.K et al:Measuring balance in the elderly: Preliminary development of an Instrument..

1996. somatosenzitivnih. Usled nepraktičnosti korišćenja svih ovih testova. Izučavanja su ukazala da osobe sa Parkinsonovom bolešću dobro reaguju na promene težišta koje su sami izazvali ukoliko imaju dovoljno vremena za pripremu pokreta. podizanje ruku na gore i nekada fleksija kukova napred. stopala). 1996. 1999). c) testovi reakcije na neočekivane spoljne poremećaje (na primer guranje). Suština fizikalne terapije Parkinsonove bolesti je vežba zaobilaženja aktivnosti bazalnih ganglija. usporeni su ili u potpunosti izostaju. Kod bolesnika sa Parkinsonovom bolešću ovi pokreti imaju smanjenu amplitudu. posturalne kontrole i smanjenje brzine i amplitude pokreta kod ovih bolesnika razvija . auditivne stimuluse i proprioceptivnu povratnu spregu pri izvodjenju kompleksnih pokreta. usled hipokinezije. proprioceptivnih i vestibularnih impulsa radi održavanja ravnoteže. Ovako pacijenti mogu imati normalan korak ukoliko im se kaže da hodaju po nacrtanoj osnovi. ustajanja. Poremećaj ravnoteže. okretanja. a kod jačeg pomeranja nastupa i iskorak nazad. U kliničkoj praksi koristi se više testova za testiranje ravnoteže kod starijih pacijenata: a) testovi koji mere sposobnost odr`žvanja ravnoteže pri različitim položajima stopala. Odgovor na pokret koji sami indukuju kod bolesnika sa Parkinsonovom bolešću je normalan. kao i kod pacijenata koji imaju sklonost reakciji pada. neophodno je definisati značaj pojedinih testova (Pastor MA i sar. posturalni odgovori na neočekivane spoljne promene težišta su umanjeni ili nedostaju (Mathias S i sar. Cunnington R i sar. Bez obzira na rutinsko široko rasprostranjeno korišćenje ovih testova. ako se koncentrišu na pokret i ako vremenski faktor. Kliničke manifestacije Parkinsonove bolesti postaju jasne kada nastupi degeneracija 60-80 % dopaminergičnih neurona u supstanci nigri i gubitka 90 % dopamina u corpus striatum-u. kao i e) testovi sposobnosti integracije vizuelnih. Morris ME i sar. Morris ME i sar. ali bi koncentracijom trebalo da normalno održavaju uspravan stav kao i zdrave osobe istog uzrasta. Porast aktivnosti frontalnih mehanizama pažnje može pomoći u sprečavanju automatskog odvijanja pokreta preko oštećenih bazalnih ganglija.slučaju nastupa dorzifleksija u skočnom zglobu. b) testovi održavanja stabilnosti pri samostalno prouzrokovanim poremećajima ravnoteže (podizanje ruke. Kompenzacija je na taj način omogućena uz pomoć spoljnih pokazatelja ili fokusiranjem pažnje na zadatak. a nasuprot tome. d) funkcionalni testovi ravnoteže tokom hoda. Osobe sa Parkinsonovim bolešću se dosta oslanjaju na vizuelne informacije.. Hill K i sar. Utvrđivanje stanja ravnoteže tokom stajanja predstavlja glavnu komponentu fizioterapijske analize bolesnika sa Parkinsonovom bolešću. 1997. nema jasnih podataka koja grupa najbolje precizira motorne sposobnosti održavanja ravnoteže kod pacijeneta sa i bez Parkinsonove bolesti. nije ograničavajući. Bolesnici od Parkinsonove bolesti zavise od kortikalnih kontrolnih mehanizama u cilju počinjanja pokreta. Bitno je imati test rane dijagnoze sklonosti pada i znati da li su rezultati konzistentni tokom vremena. Grill S. 2000). Bolesnici od Parkinsonove bolesti imaju teškoće da odgovore na nagle promene težišta. U nekim slučajevima dominira reakcija pada (Morris ME. 1986. 1993.. 1999).

stav u raskoraku (razmak 10 cm. Test koračanja u mestu (step test): koristi se postolje visine 15 cm postavljeno 5 cm ispred stopala raširenih za 10 cm i pacijent načini maksimalan broj koraka gore i dole za 15 sekundi. paralelan stav (stopala razmaknuta za 10 cm). TEST EGZOGENO UZROKOVANOG DIZBALANSA Za ispitivanje poremećaja ravnoteže usled spoljnih faktora primenjuje se pomeranje u ramenu sa ocenom u pet stupnjeva. Poslednja dva testa uraditi u obe verzije položaja nogu. 1998). Vizuelizacija i mentalna vežba su od pomoći. Kada su oni gurnuti unazad u nivou ramena tipično je da izostaje iskorak unazad i sledi rigidni pad. Za evaluiranje testa savijanja i hvatanja meri se maksimalna udaljenost sa koje ispitanik može da se savije i sa podloge podigne plastične čunjeve raspoređene na udaljenosti od po 5 cm. potrebe pomoći druge osobe ili stabilnog stajanja preko 30 sekundi. pa su utvrđivanje stanja i prevencija bitan moment planiranja i izvođenja fizikalne terapije Parkinsonove bolesti (Smithson F i sar. Ispitanik staji sa stopalima . ako je preko 10 sekundi uzima se u obzir. tokom samostalno izazvanih promena težišta i tokom neočekivanih spoljno uzrokovanih promena težišta. Potrebno je učiti pacijenta o efektivnoj strategiji koračanja. a peta prednje noge u ravni prstiju zadnje). TESTOVI STAJANJA Ispitati stav sa spojenim stopalima. Druga pripremna tehnika je identifikacija potencijalnih rizika u okolini pre hoda. stav sa stopalima neposredno jedno ispred drugog (tandem stav) i stav na jednoj nozi. Majsak i sar. Poboljšanje posturalne kontrole može se postići treniranjem i razmišljanjem o održavanju ravnoteže pre sprovodjenja aktivnosti. Pre i posle fizikalne terapije potrebno je evaluirati testove ravnoteže kod bolesnika od Parkinsonove bolesti tokom stajanja. Modifikacija okoline smanjuje rizike. pri čemu pacijent stoji desnom stranom blizu zida i stopalima razmaknutim 10 cm. Najbolji od tri rezultata. Pacijentu je rečeno da će biti blago gurnut i da treba da samostalno povrati ravnotežu. a da ne dodirne podlogu rukama ili promeni položaj stopala. Danisi F. Ispitivanje testa podizanja ruku: od pacijenta se zahteva da stoji sa stopalima razmaknutim za 10 cm i da podiže ruke gore do nivoa ramena i spusti ih dole maksimalan broj puta u intervalu od 15 sekundi. pošto preko 60 % padova nastaje u kućnim uslovima (Schenkman M i sar 1988.. Pomeranjem ispitanika maksimalno napred bez pomeranja oslonca dobija se položaj srednjeg prsta (položaj 2). Može se koristiti i test posturalnog odgovora. 1998. ako su kraći od 10 sekundi ili najbolji rezultat. 1998. TESTOVI ENDOGENO UZROKOVANOG DIZBALANSA Za ispitivanje testa dosezanja primenjuju se plastični markeri rasporedjeni na po 50 mm duž linije. 2002). Meri se najveća daljina koju doseže ispitanik sa fiksiranim osloncem. 2000. Rijken PM i sar. Morris ME. Fizioterapeut demonstrira adekvatnu strategiju i sledi treniranje iskoraka u raznim smerovima tokom više dana i uz pomoć verbalne povratne sprege. Test se smatra završenim u slučaju promene položaja. iskliznuća i pada. pri čemu je suprotno koleno sa fleksijom od 45o. a zatim podiže desnu ruku do 90o sa merenjem položaja srednjeg prsta na zidu (pozicija 1).sklonost zanošenja.

podeljeno na analizu grupe sa i bez reakcije pada. Ukupno analizirano.razmaknutim za 10 cm. Međutim. 4) nekoliko iskoraka uz potrebu prihvatanja. Sve vrednosti testova se približavaju vrednostima kontrolne grupe. mogu da izvrše testove sa spojenim stopalima. paralelan stav i stav u raskoraku. ali je statistički značajno poboljšanje ustanovljeno za vrednosti step testa i test egzogeno uslovljenog disbalansa. step test i test egzogenog poremećaja ravnoteže. ispitivač je iza njegovih leđa i vrši naglo pomeranje unazad za ramena koje odgovara masi ispitanika. Fizikalna terapija grupe pacijenata bez reakcije pada poboljšava i parametre testova endogenog i egzogenog disbalansa. 3) održavanje ravnoteže uz nekoliko iskoraka. kako endogenog. Osobe sa Parkinsonovom bolešću nemaju posebnih teškoća pri uspravnom stavu sa malo razmaknutim stopalima i spuštenim rukama. U grupi sa reakcijom pada. Većina pacijenata obolelih od Parkinsonove bolesti sa i bez sklonosti pada. Test funkcijskog dosezanja i step test je značajno različit između svih ispitivanih grupa. vrednosti svih testova sposobnosti stajanja se u grupi obolelih bez sklonosti pada posle adekvatne fizikalne terapije približavaju kontrolnim nivoima. . Nasuprot tome. 5) tendencija pada bez iskoraka. Statistički značajno poboljšanje rezultata nađeno je za test funkcionalnog dosezanja. do punog isteka vremena od trideset sekundi. je statistički značajna razlika verifikovana za test funkcionalnog dosezanja. Ovo sistematsko izučavanje brojnih parametara održavanja ravnoteže kod pacijenata sa Parkinsonovom bolešću. I u grupi obolelih od Parkinsonove bolesti koji ne pokazuju sklonost poremećaja stajanja vrednosti ove grupe testova su niže u odnosu na zdravu populaciju sličnih godina starosti. ali i statistički niže u odnosu na grupu sa sklonošću pada. svi parametri su statistički značajno slabiji u odnosu na grupu bez tendencije pada. daje brojne klinički bitne podatke. nađena je značajna razlika u vrednostima testova samostalno indukovanih poremećaja ravnoteže. U grupi sa tendencijom pada propisana fizikalna terapija rezultuje statistički značajnim poboljšanjem svih ispitivanih parametara testova stajanja. Reakcija pacijenta se kvantifikuje kao: 1) uspravan stav bez iskoraka. Kod pacijenata sa tendencijom pada procedure fizikalne terapije poboljšavaju vrednosti svih analiziranih parametara. Nešto su slabiji rezultati ovih testova kod pacijenata sa reakcijom pada. tako i egzogenog disbalansa. ispitivanje stajanja primenom tandem stava i stajanja na jednoj nozi pokazuju značajne razlike kontrolne grupe i grupe bolesnika sa sklonošću padu za ove oblike testiranja. step test i test egzogeno uslovljenog disbalansa. Slične razlike nadjene su i kod egzogeno uslovljenih poremećaja ravnoteže. Nasuprot vrednostima pomenutih testova. Ispitivanje reagovanja na endogeno i egzogeno uslovljen poremećaj ravnoteže obolelih od Parkinsonove bolesti bez reakcije pada pokazuje statistički značajnu razliku u odnosu na kontrolu za step test i egzogeno uslovljen poremećaj ravnoteže. 2) iskorak unazad i postizanje ravnoteže. a naročito se to odnosi na tandem stav i stav na jednoj nozi gde su razlike bile statistički značajne.

što odgovara nalazima i drugih studija po kojima je ovaj test značajan kod bolesnika sa neurološkim bolestima koje remete ravnotežu. Spoljno izazvani poremećaji ravnoteže uslovljavaju značajne razlike vrednosti između ispitivanih grupa. produženje trajanja testa. a time i mali klinički značaj. i sar. Bolesnici bez reakcije pada imaju nešto umanjene. Test funkcijskog dosezanja je.Testovi mirnog stajanja sa spojenim i rastavljenim stopalima i stav sa iskorakom nisu značajno različiti između grupa. Može se zaključiti da: 1. Ne izgleda da je hipokinezija bitan faktor za rezultate step testa. ali zadovoljavajuće vrednost ovih testova. Ona vrši pripremu za naredni pokret preko porasta aktivnosti neurona. test savijanja i dosezanja imao je neznačajne razlike izmedju grupa. takođe.. Kod testova podizanja ruku hipokinezija može značajno uticati na rezultate. Kod hipokinezije interakcija bazalnih ganglija suplementarne motorne areje (SMA) je prekinuta tokom izvođenja pokreta. Na vrednosti oba testa bitno utiču visina i fleksibilnost muskuloskeletnog sistema ispitanika. jeftini i mogu se ponavljati po potrebi. a kada nastupi spoljni signal pokreta njena aktivnost naglo prestaje. Takođe. Ovi testovi su jednostavni. pa nemaju značaj u fizikalnoj terapiji pacijenata sa Parkinsonovom bolešću. Ostali testovi stava nisu značajno različiti između analiziranih grupa. Adaptivni mehanizmi koji koriste pažnju i senzorne stimuluse mogu biti zasnovani na pojačanoj aktivnosti nezahvaćenih cerebelarnih i lateralnih premotornih puteva. brzi. Drugo objašnjenje se bazira na pozitivnom efektu ponovljenih funkcionalnih pokreta pod uticajem stimulusa (Nieuwboer A. 1996). su tandem stav i stav na jednoj nozi klinički značajni testovi za razlikovanje pacijenata koji imaju reakciju pada. a posebno sa reakcijom pada (Morris ME i sar. stajanje na jednoj nozi i test spoljno uslovljenog poremećaja ravnoteže. Razlog za ovo je vizuelni stimulus kod poslednjeg testa koji poboljšava rezultate kod Parkinsonove bolesti. posebno kod ovakvih ponovljenih pokreta. a bez razlike grupe bez tendencije pada u odnosu na kontrolu. 2001). . ne bi povećalo njihovu specifičnost. Stoga. Najkorisniji testovi su: test tandem stava. Testovi ispitivanja ravnoteže obolelih od Parkinsonove bolesti pokazuju statistički značajnu razliku za test tandem stava i stajanja na jednoj nozi u odnosu na zdravu populaciju sličnih godina starosti (kontrola) i između grupa obolelih od Parkinsonove bolesti sa i bez tendencije pada. To ukazuje na mogućnost postojanja i centralnog deficita kontrole ravnoteže koji se samo delimično može kompenzovati kognitivnim funkcijama. zbog prirode bolesti. Za razliku od njega. Na osnovu izučavanja može se ustanoviti postojanje klinički značajnih testova za razlikovanje sklonosti pada kod pacijenata sa Parkinsonovom bolešću. različit u ispitivanim grupama. tandem stav i stav na jednoj nozi pokazuju značajne razlike između grupa Parkinsonove bolesti sa i bez tendencije pada. Sa druge strane. To odgovara zapažanju da osobe sa Parkinsonovom bolešću sa sklonošću pada nemaju adekvatnu sposobnost iskoraka usled značajne usporenosti ove reakcije.

kao i za test funkcionalnog dosezanja za grupu sa tendencijom pada.48:179-81. Morris ME. 13. Clin Rehabil. Danisi F: Parkinson’s Disease. Matyas TA. Frackowiak R. 8. Brain.121:755-766. 4. Johnson KA. Cunnington R.. de Weerdt W. Lees A. 6. Kinetic. 1997.12:143-50. Brain. et al. Brain.46:1207-1216. 4. Truyen M. Controlled Trial. Md Med J. 3. 9.125:276-289. Majsak MJ.80:578-597. 2002. 2000. Ispitivanjem reagovanja na endogeno i egzogeno uslovljene poremećaje ravnoteže potvrđena je statistički značajna razlika za step test i egzogeni disbalans u odnosu na kontrolu i između grupa obolelih od Parkinsonove bolesti sa i bez tendencije pada. 2. Kutchibhatla M: Exercise to Improve Spinal Flexibility and Function of People with Parkinsons Disease: A Randomized. Pastor MA. a poboljšanje je statistički značajno za tandem stav u grupi obolelih bez tendencije pada. Rijken PM. 7. Physical Therapy 1996. McGinelly J.120:1339-1353. Nieuwboer A. Iansek R. 1993. Gentile AM. Huxham F. Cutson TM.67:387-89. Therapeutic Strategies to Improve Patient Function and Quality of Life. Day BL. Bradshaw JL: Movement Related Potentials in Parkinsons Disease: Motor Imagery and Movement preparation. 2001. Dekker J: Clinical Experience of Rehabilitation Therapists with Chronic Diseases: A Quantitative Approach. Passingham R: Attention to Action in Parkinsons Disease. Mathias S. Kaminski T. Dom R.Morris ME. 1998. 1998. 5. Stephan KE. Physical Therapy. 3.2. Marsden CD: Vestivular Induced Postural Responses in Parkinsons Disease. 1986. Iansek R. Kamsma Y: The Effect of a Home Physiotherapy Program for Persons with Parkinsons Disease. stava na jednoj nozi. 11. 1999. Flanagan JR: The Reaching Movements of Patients with Parkinsons Disease Under Self-determinated Maximal Speed abd Visually Cued Conditions. Janssens L.18: 461-483. 1999. Summers JJ: Temporal Stability of Gait in Parkinson's Disease.33:266-272. . Test tandem stava. 12. 1998. Brain. 10. Geriatrics.116:1177-1190. Arch Phys Med Rehabil. 2002.76:763-77. Nayak U. Grill S: Postural Instability in Parkinson's Disease. Isaacs B: Balance in Elderly Patients: The "Get up and Go" Test. Rowe J.57:46-50. J Am Geriatr Soc. Impaired Effective Connecting Among Frontal Cortical Regions. odnosno tandem stav i stav na jednoj nozi za grupu sa tendencijom pada. Schenkman M. J Rehabil Med. Fizikalna terapija dovodi do poboljšanja vrednosti testova stajanja. kao i testa endogeno i egzogeno izazvanog disbalansa i za step test. Morris ME: Movement Disorders in People With Parkinson Disease: A Model for Physical Therapy. Literatura: 1. Human Movement Science. kinematic and spatiotemporal contraints on gait in Parkinson”s disease. step test i test egzogeno izazvanog disbalansa predstavljaju pouzdane parametre ispitivanja balansa pacijenata sa Parkinsonovom bolešću sa i bez reakcije pada i treba ih koristiti za analizu stanja i praćenje efekata fizikalnih terapijskih procedura.

S obzirom na patološko . često nastaje i oštećenje viših cerebralnih funkcija. Int J of Rehabilitation Research. Koevska V Zavod za fizikalnu medicinu i medicinsku rehabilitaciju Skopje. Morris ME. Kod bolesnika sa levostrane hemiplegije nakon moždanog udara pored motornog deficita kao dominantan simptom. 15. Labačevska V. Maksimović G Institut za rehabilitaciju . Makedonija julijana_a_n@freemail. P "SINDROM NEDOMINANTNE HEMISFERE" KAO PROBLEM U REHABILITACIJI BOLESNIKA SA HEMIPLEGIJOM NAKON MOŽDANOG UDARA Argakieva . Rezultati: Naši rezultati su pokazali da je prisustvo ovog sindroma "nedominantne hemisphere” znatno otežalo rehabilitacioni tretman pri čemu bolesnici nisu mogli aktvno da budu uključeni u rehabilitacioni program.com.78:577-92. a promene na moždanom parenhimu reverzibilne. Zafirovska L. pri čemu fizijatar mora uočiti oštećenje viših cerebralnih funkcija koji prate “sindrom nedominantne hemisphere”. odeljenje ‘’Selters’’Mladenovac. asomatognozija – nerusena telesna šema. Stankovic I: The effect of physical therapy on balance of patients with parkinson’s disease. R. konstruktivna apraksija. hemianopsija su najčešći simptomi koji govore o oštećenju visšh cerebralnih funkcija.2004.Milićević V.anatomske promene razikujemo: trajna oštećenja (hemoragični oblik CVI i ishemijski oblik) i tranzitorne ishemijske atake (TIA) gde su promene na krvnim sudovima manje ili više izraženi. Cilj rada je da se uoči negativna korelacija prisustva “sindroma nedominantne hemisphere” u ishodu rehabilitacije bolesnika nakon moždanog udara. Pri planiranju rehabilitacionog programa neophodno je da se uradi funkcionalna procena. Iansek R: Performance on Clinical Tests of Balance in Parkinson's Disease. . Zato ovaj sindrom Francuzi su nazvali “Svet leve hemiplegije”.Beograd. Metod: korišćene su deskriptivne i analitičke metode.negiranje oduzetosti. P REHABILITACIJA BOLESNIKA POSLE CEREBROVASKULARNOG INSULTA Vukmanović M.yu Uvod: Cerebrovaskularni inzult je teška bolest koja je svakim danom sve veći problem u drustvu. Physical Therapy. Srbija seltersmarketing@bitinfo.27:53-57. tok i rezultate rehabilitacionog tretmana.14. Smithson F. Marić . a oni su i problem u rehabilitaciji.co. 1998.mk Uvod: Evaluacija funkcionalne onesposobenosti bolesnika sa hemiplegijom nakon moždanog udara je od isklucitelne važnosti za prognoze. Zaključak: Hemianozognozija .Nikolova J. Gerakaroska S.

68 dana (najkraće 10. kod osoba bez psihoooganskog sindroma i koji su bili duži period na rehabilitaciji. Pri otpustu. prosečne starosne dobi 71.75 %).75 %). orjentacije u prostoru.88 %). Efikasnost fizikalne terapije testirali smo upoređivanjem: balansa u sedećem i stojećem stavu.37 %). Makedonija mirasto@sonet.25 %) bolesnika. Rezultati rada: Studijom su obuhvaćena 32 bolesnika. lečenih u našoj Ustanovi od januara do juna 2006.51 %) bolesnika. Bolji oporavak je postignut kod mlađih osoba. hod uz pomagala 0. godine. Pri otpustu zavisnih od tuđe nege i pomoci bilo je 23 (71. Osim hipertenzije.75 %) i nezavisnih 0. Metod rada i bolesnici: Rađena je retrospektivna studija kojom je obuhvaćena grupa od 32 bolesnika izabranih metodom slučajnog izbora. zadovoljavajući balans održavalo je 6 (18.62 %) bolesnika ne održava balans. kraće vreme održava balans 6 (18.12 %) i samostalnih u ADŽ 0. vremenu i prema ličnostima i samostalnosti u aktivnostima dnevnog života.12 %).12 %) održava kraće vreme.60 godina i 17 muškaraca (53. kod bolesnika kod kojih je ranije započeta rehabilitacija. sa manje pridruzenih hroničnih oboljenja.73 godine. delimično orjentisanih 9 (28. koji su imali manji deficit na prijemu.25 %) ima zadovoljavajući balans. Pri otpustu hod je bio nemoguć kod 14 (41 %).38 %) bolesnika. Skopje. Pri prijemu bolesnika nemogućnost održavanja balansa bilo je prisutno kod 20 (62. . a kod većine još elektroterapija i magnetoterapija. 18 (56. Ipak. orjentisanih 20 (62. Dezorijntisanih pri prijemu je bilo 10 (31. P UTICAJ ELEKTRIČNE STIMULACIJE DOZOFLEKSORNIH AGONISTA NA OPSEG AKTIVNE I PASIVNE DORZALNE FLEKSIJE SPASTIČNOG STOPALA Stojanovska M. Trajanje rehabilitacionog tretmana iznosilo je 28. najduže 46 dana). Koevska V. hod uz pomoć druge osobe 6 (18. delimično zavisnih od tuđe nege i pomoći 6 (18.25 %) bolesnika.12 %) i hod uz pomagala 9 (28. dezorjentisanih je bilo 3 (9. Zafirovska L Zavod za fizikalna medicina i rehabilitacija. Od procedura fizikalne terapije primenjivana je kinezi i radna terapija kod svih pacijenata.25 %) bolesnika. jedno ili više pridruženih oboljenja bilo je prisutno kod 27 (84.12 %).75 %). R. delimično orjentisanih 8 (25 %).87 %). Mitrevska B.U aktivnostima dnevnog života pri prijemu potpuno zavisnih od tuđe nege i pomoći bilo je 26 (81. veći broj autora se slaže da ona može doprineti redukciji spasticiteta pogotovo ako se primeni na mišiće antagoniste.12 %) prosečne starosne dobi 64. mogućnosti kretanja. uz pomoć druge osobe 9 (28. delimicno zavisnih bilo je 9 (28.com. Nemogućnost hoda pri prijemu prisutna je kod 26 (81. od toga 15 žena (46.37 %). orjentisanih 11 (34.mk Uvod: Primena električne stimulacije kod spastičnih stanja je i danas kontraverzna. Zaključak: U ispitivanoj grupi došlo je do poboljšanja praćenih parametara kod većine bolesnika. Pri otpustu 5 (15.51 %). 9 (28.Cilj rada: Ispitivanje rezultata fizikalne terapije kod pacijenata nakon CVI kao posledice hemoragične ili ishemijske lezije.

95. Zdravstveni centar Subotica.PRIKAZ SLUČAJA Manojlović . rehabilitaciju.96.001. 24 časa posle stimulacije R = 0.001 i 24 časa posle stimulacije R = 0. odmah posle R = 0. potrebno je da se ispitivanje obavi na većoj i homolognoj grupi pacijenata. P < 0. odmah posle.001.Skenderović M. Ograničava brzinu i preciznost pokreta što znači da doprinosi motornom .79. P < 0.extensor proprius u toku 10 dana. za dobijanje konkluzivnih dokaza. P < 0.89. Srbija sloman@suonline. P EFEKTI DYSPORTA KOD SPASTIČNE HEMIPLEGIJE . spastičnost posle moždanog udara. sa trajanjem pojedinih stimulacija od 15 sekundi i pauzom između stimulacija od 30 sekundi. Spearmanov koeficijent je pokazao jaku i veoma jaku korelaciju za vrednosti aktivne i pasivne dorzalne fleksije tokom deset dana stimulacije. cervikalne distonije.79. Za vrednosti aktivne dorzalne fleksije vrednosti R su iznosile: pre stimulacije 0. P < 0. Statistička analiza je obuhvatila proračun Spearman-ovog koeficijenta korelacije za vrednosti aktivne i pasivne dorzalne fleksije u toku desetodnevne stimulacije. Svakako. sa desnom hemiparezom i spastičnim ekvinovarus stopalom. jedan čas posle R = 0. P < 0.M Zaključak: Naši nalazi idu u prilog činjenici da električna stimulacija antagonista spastičnih mišića dovodi do redukcije spasticiteta i povećanja opsega pokreta u zglobu.001. extensor diggitorum i m. Za pasivnu dorzalnu fleksiju R pre stimulacije je iznosio 0. da se merenja ne izvode od istog ispitivača koji vrši stimulaciju kao i da se nalazi uporede sa odgovarajućom kontrolnom grupom. posledicom ishemičnog CVI.Cilj rada je ispitati uticaj električne stimulacije agonista dozalnih fleksora na smanjenje mišićnog tonusa spastičnih plantarnih fleksora i time na povećanje opsega dorzalne fleksije stopala.01. P < 0. Ćulibrk .89. jedan čas posle R = 0. frekvencije 40 Hz. Odeljenje za fizikalnu medicinu i med. P < 0.001. jedan čas i 24 časa posle stimulacije. Bipolarna stimulacija je vršena iznad m. Rezultati: U toku desetodnevne električne stimulacije evidentiran je trend redukcije mišićnog tonusa spastičnih plantarnih fleksora što je i potvrđeno subjektivnom procenom samog pacijenta. triceps surae i m.89. P < 0. odmah posle R = 0. Spasticitet kao deo sindroma GMN često je problem u osposobljavanju motornih funkcija. Klinička merenja mišićnog tonusa m.001.Đurović Lj. dugom dejstvu i visokoj efikasnosti u smanjenju spasticiteta. Metod: Ispitivanje je vršeno na pacijentu starom 30 godina. Najčešće indikacije su blefarospazam. kako i povećanje opsega aktivne i pasivne dorzalne fleksije stopala.01.88. korišćenjem TENS aparata.net Uvod i cilj rada: Dysport je prečišćeni preparat Botulinum toksina serološkog tipa A koji se izdvaja po velikoj moći. Aplicirani su bifazni asimetrični impulsi širine 250μs. soleusa (MAS) i aktivne i pasivne dorzalne fleksije stopala su vršeni neposredno pre.

Sekulić A Klinika za rehabilitaciju “Dr Miroslav Zotović”. m. Efikasan je kod spastičnosti posle moždanog udara jer se popravlja motorni obrazac hoda što doprinosi boljem funkcionalnom osposobljavanju. m. Metode: Pacijentkinja M.. elektroterapija. Po Rankinovoj skali onesposobljenosti IV stepen. injekcija u odgovarajuće mišiće smanjuje mišićnu kontraktilnost blokirajući oslobađanje ACH iz završetaka motornih neurona.. dva sata dnevno. Rezultati: kod pacijenta je uočeno poboljšanje ukupnih motornih sposobnosti kroz funkciju hoda i stajanja. m. sin. Rankinov skor: drugi stepen. sin.. Materijal i metode: primena terapijskih postupaka i tehnika u trajanju od četiri nedelje. P EFEKTI TERAPIJSKIH POSTUPAKA NA MOTORNE POREMEĆAJE KOD ATAKSIČNOG SINDROMA NASTALOG USLED KRANIOCEREBRALNE TRAUME . Spasticitet po Ašvort skali izražen u fleksorima leve ruke i ekstenzorima stopala levo. parafino terapija. Urađene infiltracije botulinum toksinom u m. četiri puta tokom celog tretmana uz pomoć Međunarodne skale za procenu ataksije (International Cooperative Ataxia Rating Scale). m. u 39. Batrhel index 90. triceps surae l. triceps surae (Klinika . Rezultati: Nakon infiltracije Dysporta u odgovarajuće mišiće i intenzivnog kineziterapijskog tretmana popravljen je motorni obrazac hoda. Sprovođena intezivna kineziterapija. Manifestuje se povećanim tonusom. Beograd. flexor digitorum profundus l. U našem slučaju prikazan je dobar efekat posturalnog treninga i ponavljajućih stereotipnih pokreta kod pacijenta sa ataksijom usled kranicerebralne povrede. sin. nepravilnom koaktivacijom mišića pri pokušajima voljnih pokreta. Zaključak: poboljšanje u pojedinim motornim funkcijama i posturalnoj kontroli utiče na brzinu i preciznost izvedenih pokreta. funkcionalna elektro stimulacija (FES). Srbija kzotovic@drenik. sin.Zotović”).PRIKAZ SLUČAJA Stevanović S. flexor digitorum sublimis l. dok kod ruke smanjenjem spasticiteta nije dobijeno značajnije poboljšanje. flexor carpi radialis l. i još 2 puta ponovljene u m. . radna terapija. kao i pojedinih selektivnih motornih funkcija što je objektivizirano navedenim testom za procenu ataksije. S. Procena je vršena u intervalima od deset dana.-oj godini života doživela CVI sa posledičnim piramidnim deficitom nivoa plegije levo po spastičnom tipu..deficitu.net Cilj: ispitati efekat posebno prilagođenih terapijskih postupaka na pojedine motorne poremećaje usled ataksije kod pacijenta sa kraniocerebralnom povredom. Zaključak: Dysport kao prečišćeni preparat Botulinum toksina aplikovan u obliku i. Procenom težine moždanog udara po Barthel indeksu dobijen skor 55.

yu M.Primenjeni model terapijskih postupaka i način procene može biti od koristi u kliničkom radu. rigor mišića.8 godina. Karabegović A. pa je prelom kuka česta povreda u ovih bolesnika. Kod svih bolesnika registrovan je metalni status (MMST). radna terapija. P REHABILITACIJA BOLESNIKA SA PARKINSONOVOM BOLEŠĆU NAKON OPERATIVNO LEČENOG PRELOMA KUKA Stojković . Lečenje se uglavnom sprovodi operativno. funkcionalni status (sposobnost za hod) na prijemu i otpustu. Cilj rada je ukazati na specifičnosti rehabilitacije. Sve to predstavlja visok rizik za traumu. uglavnom. Uzorak je činilo 26 osoba koje boluju od multiple skleroze (MS). Srbija nmagda@banjarusanda.4 ± 1. vegetativni poremećaji.net. kao i poterbno medikamentno lečenje. UKC Tuzla.1 %) muškaraca. a 21 ispitanik je imao uz to i . Cilj rada. operativno lečenih ugradnjom parcijalne proteze. Čićkušić A Klinika za fizikalnu medicinu i medicinsku rehabilitaciju. Magda N Specijalna bolnica za FMR «Rusanda». prosječne životne starosti 41. P FIZIKALNI TRETMAN I FUNKCIONALNI STATUS KOD OSOBA SA MULTIPLOM SKLEROZOM Kapidžić . Tunjić A. Melenci.suada@bih.7 ± 10. Kontradiktorna su mišljenja o potrebi primjene fizikalnog tretmana kod osoba sa multiplom sklerozom. komplikacije u toku rehabilitacije i Jensen index (socijalna osposobljenost). U aktivnostima svakodnevnog života upućeni su. anomalije držanja i kretanja. Nakon lečenja kod većine bolesnika postignut je nepotpun funkcionalni oporavak. BiH dr. Ispitanici i metode. tremor u miru. Kod svih bolesnika sproveden je adekvatan program rehabilitacije (kinezi terapija. Svih 26 ispitanika su imali kinezi i krio terapiju. Svi su rehabilitovani na Klinici za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju u periodu od 2001 do 2006 godine prosječnog trajanja rehabilitacije od 20.Duraković S.3 dana. naročito o primjeni kinezi terapije. 14 (53.co. terapija fizikalnih agenasa). Metod: Ispitivanje je sprovedeno na grupi od 37 bolesnika sa Parkinsonovom bolešću i stanjem nakon preloma kuka. Parkinsoni je najčešće ekstrapiramidalno oboljenje i javlja se uglavnom kod muškaraca u dobi između pete i šeste decenije života.ba Uvod. posebno iz razloga što je za ovu vrstu poremećaja pokreta razvijano ili objektivizirano relativno malo terapijskih tehnika. komplikacije i prikazati rezultate. Karakteriše ga hipokinezija.Jovanović T. Zonić .Imamović M.8 %) žena i 12 (46. Cilj rada je da se ispita uticaj fizikalne terapije na funkcionalni status osoba sa multiplom sklerozom. na tuđu pomoć i dalje medicinsko zbrinjavanje.

U mehaničke povrede mozga ubrajamo i sekvele nastale nakon neurohirurskih intervencija pošto se one mogu shvatiti kao traume moždanog tkiva nakon kojih ostaje ožiljak (Martinovic.7 a pri otpustu 3.0 ± 0. Za sva tri testa vrijednosti na otpustu su u odnosu na vrijednosti na prijemu značajno bolje na nivou p < 0. od 6 . Jović S. Svi su bolovali od relapsno-remitirajućeg oblika MS-a. Dragin A Klinika za rehabilitaciju „Dr Miroslav Zotović“. Posttraumatska epilepsija (PTE) se odnosi na poremećaj . FIM-om (funkcionalno mjerenje nezavisnosti).3 %) samaca.0 %) ispitanika.net Traumatska povreda mozga je nedegenerativna. 4 (15. Barthel index na prijemu je bio sa srednjom vrijednošću za sve ispitanike 2.1993).5 godina je bilo 11 (42. 1997).2. Drača S.3 ± 16. stanje se naziva epilepsija (Comission on Epidemiology and Prognosis of the International League Against Epilepsy ILAE.teška ovisnost).0001 mjereno t testom. Srbija kzotovic@drenik.5 a pri otpustu 101. U istraživanju je bilo 26 ispitanika.2002). što se karakteriše raznovrsnim ispoljavanjem moždanih poremećaja. FIM je na prijemu za sve ispitanike imao srednju vrijednost 91. Stefanović A. Beograd. moždani tumori i supratentorijalni apscesi i empijemi (Garibi JM. 3 (od 61 do 90 bodova – umjerena ovisnost). nekongenitalna povreda mozga od strane spoljašnje mehaničke sile koja dovodi do trajnog ili prolaznog smanjenja kognitivnog.15 godina je bilo 6 (23.10 godina je bilo 9 (34. EDSS P EPILEPTICNI NAPADI NAKON MEHANIČKOG OŠTEĆENJA MOZGA Lješević B. Ključne riječi: Multipla skleroza. U neurohirurškoj praksi to su kraniotomije kod supratentorijalnih stanja kao sto su vaskularne malformacije (aneurizme i AV malformacije). Funkcionalni status je značajno poboljšan nakon primjene fizikalnih procedura kod osoba sa relapsing – remiting MS-om. emocijama. a pri otpustu 4. Epilepsija je opšti hronični moždani poremećaj koji se karakteriše rekurentnim napadima kao posledicom prekomernog pražnjenja moždanih neurona.3 %) ispitanika. funkcionalni status praćen Barthel index-om (mjerenje aktivnosti svakodnevnog života) gdje su bodovi podijeljeni u 4 grupe: 1 (od 0 do 20 bodova potpuna ovisnost).8 %) razveden.5 %) udovaca/udovica i 1 (3.6 ± 1. ponašanju.om (stepen onesposobljenosti oboljelih od MS-a). Barthel index. FIM. 4 (od 91 do 99 bodova – mala ovisnost). 2 (od 21 do 60 bodova .3. fizičkog i psihosocijalnog funkcionisanja sa pratećim smanjenjem ili promenom stanja svesti.3 ± 15.2 %) oženjenih/udatih.4. Zaključak.1 ± 1. Prije početka tretmana svim ispitanicima je osim anamneze i fizikalnog statusa. i EDSS . Kliničke karakteristike napada su određene normalnim funkcijama regiona korteksa u kojima neuroni ispaljuju abnormalno što dovodi do stereotipnih promena u svesti. Epileptični napadi se mogu definisati kao manifestacija prekomerne neuronalne aktivnosti u sivoj masi cerebralnog korteksa. Rezultati.elektro terapiju. motornim funkcijama i osećajima kada se neprovocirani napad javlja rekurentno.5 ± 0. Na prijemu srednja vrijednost za EDSS je bila 4. Prema dužini trajanja bolesti od 0 .6 %) ispitanika i od 11 .8. 14 žena i 12 muškaraca. Prema bračnom statusu je bilo 18 (69. 3 (11.

koji dovodi do rekurentnih napada za koji se veruje da je izazvan mehaničkom povredom mozga. EEG smo registrovali nezavisno od vremena proteklog od nastanka povrede. koja je nažalost sve prisutnija u našoj populaciji u svim uzrastima. koji označava bilo koji napad ili napade koji se javljaju kao posledica povrede mozga. S obzirom da primena antiepileptične terapije. Stefanović A. oni koji se jave do jedne nedelje od povrede mozga nazivaju se rani. prolazne promene i artefakti. Apsolutnu amplitudu smo merili za svaki frekvencijski opseg.20. Beograd. U ovom radu smo želeli da na osnovu iskustava drugih autora i sopstvenih iskustava prodiskutujemo o karakteristikama ove vrste poremećaja. Dragin A Klinika za rehabilitaciju „Dr Miroslav Zotović“. Lorenzo. Filteri su imali vrednosti od 0. P EEG KARAKTERISTIKE KOD PACIJENATA SA TRAUMATSKOM POVREDOM MOZGA: KOMPARACIJA KOD SUBJEKATA SA POSTTRAUMATSKOM EPILEPSIJOM I OSOBA BEZ EPILEPTICNIH NAPADA Lješević B. Snaga se računa kao kvadrat amplitude Asimetriju apsolutne i relativne amplitude i snage procenjivali smo pomoću indeksa asimetrije: levo minus desno /levo plus desno puta 100 /%/. njihovu primenu nismo uzimalni u obzir. podelili sa amplitudom svih frekvencijskih opsega.net Pratili smo 36 pacijenata sa povredom glave (otvorenom i zatvorenom) i na osnovu CT i NMR nalaza ih klasifikovali na pacijente sa nejasnim intrakranijalnim patološkim nalazom.70 Hz za brze frekvence. ne utiče na prevenciju kasne posttraumatske epilepsije. Jović S. Frekvencijske opsege smo podelili na intervale od 4 Hz. a oni koji se jave posle nedelju dana od povrede nazivaju se kasni posttraumatski napadi.1 Hz za spore frekvence. Isključili smo epohe u kojima su se pojavili znaci pospanosti. Ukoliko se napadi jave tokom 24 časa od povrede mozga označavaju se kao neposredni posttraumatski napadi. neće se uvrstiti u grupu sa posttraumatskom epilepsijom (Posner. Elektrode smo postavljali po sistemu 10 . Srbija kzotovic@drenik. a od 60 . Potom smo ih klasifikovali na pacijente sa nastankom ranih posttraumatskih napada (nastalih odmah nakon povrede i do nedelju dana nakon povrede) i kasnih posttraumatskih napada. Za analize frekvencija koristili smo postupak brze Furijeve transformacije. pacijente sa intrakranijalnom hemoragijom bez intrakranijalnog parenhimalnog oštećenja i one sa intrakranijalnim parenhimalnim oštećenjem. Ova analiza uključuje totalnu snagu i snagu unutar frekvencijskog opsega. . Oko 20 % ljudi koji dožive samo jedan kasni posttraumatski napad i kasnije nemaju ni jedan. Drača S. Ovakva povreda može biti posledica povrede glave tokom nekog akcidenta ili sekvela nakon operacije mozga. Nalaz kod pacijenata sa traumom mozga i posttraumatskom epilepsijom smo uporedili sa nalazom kod pacijenata sa traumom mozga bez nastanka posttraumatske epilepsije i statistički obradili. Termin posttraumatka epilepsija treba razlikovati od termina posttraumatski napad. na osnovu mnogobrojnih studija u svetu. Izračunavali smo relativnu amplitudu kada smo amplitudu jednog frekvencijskog opsega. 2002).

Takve promene dovode do bloka u intraneuralnom transportu materija što uzrokuje i promene na ćelijskom telu. javlja se hromatoliza sa gubitkom Nisslove supstance. fibroznokoštani kanali. KARAKTERISTIKE. Srbija vpotic@infosky. su osetljiviji na kompresiju nego nekoliko manjih fascikulusa u velikoj količini vezivnog tkiva. poremećaja ishrane i hipoksije. koja je oštro ograničena na region kompresije. nefrotske. Sklonost razvoju kompresivnih neuropatija je karakteristika retke nasledne bolesti-tomakulozne neuropatije. U osnovi kompresivnih neuropatija leže promene na mijelinskim ovojnicama. Beograd. . alkoholne) čini sve nerve osetljivijim na kompresiju. čini ga permeabilnijim. ivica fascije. Vlakna koja se nalaze na površini fascikulusa su podložnija kompresiji nego centralno postavljena. Mesta na kojima nerv može da bude komprimovan su fibrozni. Supstrat je patološka mijelinizacija sa segmentnim zadebljanjima mijelina zbog preklapanja mijelinskih lamela (tomakule). Nemijelinizovana i tanja mijelinizovana vlakna su otpornija na kompresiju od debelih mijelinizovanih vlakana.Tema IV REHABILITACIJA BOLESNIKA SA KOMPRESIVNIM NEUROPATIJAMA KOMPRESIVNE NEUROPATIJE – MEHANIZAM NASTANKA. Ove histološke promene imaju za posledicu usporavanje sprovođenja impulsa duž nervnih vlakana. kalusa posle koštanih fraktura ili nerv trpi spoljašnji pritisak na mestu gde je površan. Ilić B. epineurijuma. pa dolazi do prelaska tečnosti u fascikulus i do endoneuralnog edema. FIZIKALNA TERAPIJA Vesović . Ne reaguju svi nervi na isti način na kompresiju. Klinički postoje ponavljane i višestruke fokalne kompresivne neuropatije. Kompresija dovodi do zaustavljanja cirkulacije u intrafascikularnim kapilarima. tuneli koje formiraju mišići. To oštećuje endotel.Stojanović M Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. ali nerv može i da trpi pritisak od okolnog tkiva. Takođe postojanje sistemske neuropatije (dijabetične. a vremenom i do paranodalne demijelinizacije. Nervi koji se sastoje od krupnih fascikulusa sa malom količinom vezivnog tkiva. jedro postaje ekscentrično.Potić V. povećanja pritiska u njima. ispod fibroznih traka. Pavićević . Klinički centar Srbije. Ove celularne promene uzrokuju teleskopsko pomeranje mijelina u predelu Ranvijerovog suženja.yu Kompresivna neuropatija je oštećenje nerva uzrokovano pritiskom na nerv zbog disproporcije između zapremine perifernog nerva i prostora kroz koji nerv prolazi. raznih tumora.

primena infiltracija kortikopreparata. laseroterapija. steroidna) kao i. 1998. parafinoterapija. UZ. Lavrnić D. 3rd ed. MR) kako bi se na vreme otkrili slučajevi koji zahtevaju jedino hiruršku terapiju (pr. U: Pećina M.Klinička slika kompresivnih neuropatija je kombinacija senzitivnih i motornih ispada. radnje koja je provocirala njen nastanak. Motorni deficit može da se ispolji kao blaga slabost ili kompletna paraliza mišića. 4. Literatura: 1. ekstirpacija tumora). U tu svrhu se. primenjuju EF. DD. Electrodiagnosis in diseases of nerve and muscle. Primenjuje se sa ciljem antiedematoznog i antiinflamatornog delovanja. Boston/Toronto: Little. U toj fazi primenjuje se farmakoterapija (NSAIL. Kimura J. Sindromi prenaprezanja sustava za kretanje. 286-307. Bojanić I. New York: Oxford University Press. kao i atipičnu motornu i senzitivnu inervaciju. dok kasnije kada simptomi postanu konstantni nema značaja njihovo izvođenje. 2001. Da bi se kompresivna neuropatija dijagnostikovala na pravi način treba prvenstveno dobro poznavati anatomske odnose vezane za simptomima zahvaćenu regiju i treba detaljno analizirati anamnestičke podatke sa akcentom na okupaciono-radne aktivnosti i njihov opis. Kompresivne neuropatije treba poznavati. Antunović V. 3. Kod pacijenata kod kojih se odlučimo za konzervativni tretman važno mesto u lečenju ima fizikalna terapija. 1992. Dobro je uraditi odgovarajuća elektrodijagnostička ispitivanja radi potvrde dijagnoze. CT. pokreta. treba na pravi način posavetovati pacijenta i pravovremeno primeniti fizikalnu terapiju kako bi lečenje bilo što uspešnije. nekad imobilizaciju u položaju koji smanjuje kompresiju (ortoze) i otklanjanje spoljašnjih uzroka kompresije. Grujičić D. a od drugih osporavana. Kod postojanja motornog deficita primena elektrostimulacija je obavezni deo fizikalnog tretmana. reparatornog delovanja na sam nerv. Uvek imati u vidu da istu kliničku sliku mogu dati različiti patološki procesi. IFS. na pravi način iskombinovani. određivanja težine lezije kao i prognoze za oporavak. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. TENS. analgetskog delovanja kod bolnih sindroma . Uraditi i ostalu potrebnu dijagnostiku (UZ. Zagreb: Globus. pećina M. Terapija kompresivne neuropatije podrazumeva prvenstveno izbegavanje položaja.od nekih prihvaćena. Brown and Company. 1st ed. Parestezije se javljaju u zoni senzitivne inervacije odgovarajućeg nerva ili samo u distalnom delu tog područja. EM. Entrapment Neuropathies. Provokativni testovi za određene kompresivne neuropatije su pozitivni u početnim stadijumima. 2. Grujičić D. 1983. 433-515. prepoznati. Tunelarni sindromi u sportaša. Pri postavljanju dijagnoze kompresivne neuropatije imati u vidu varijacije u grananju pojedinih nerava. Rakočević Stojanović V. Kompresivne neuropatije U: Samardžić M. Dawson D. Zavisi od dužine trajanja kompresije i njenog intenziteta. . Bol u sklopu kompresivnih neuropatija nema preciznu lokalizaciju i javlja se često i veoma udaljeno od oštećenog nerva. Povrede i oboljenja perifernih nerava.

nekad su zahvaćeni samo mišići šake. kod pozitivnog testa se javlja trnjenje). zadebljao Ozbornov ligament. EMNG pregled može kod blagih simptoma otkriti da li postoji odstupanje i na kom nivou je kompresija. Srbija nenad100@eunet. flexor digg. kao posledica slabosti m. koji se nalazi između dve glave m. flexor digg. flexor carpi ulnaris. u kubitalnom tunelu. ulnaris). zatim u zoni medijalnog epikondila. a pošteđen je m. a zatim i osećaj nespretnosti i slabosti šake. adductor pollicis.5. ali se uglavnom ne prepoznaju i pored veoma karakteristične kliničke slike. Kompresivna neuropatija ulnarnog nerva u predelu lakta Neuropatija ulnarnog nerva izazvana kompresijom u predelu lakta druga je po učestalosti javljanja među kompresivnim neuropatijama gornjih ekstremiteta. što nije slučaj kod lezije u nivou ručnog zgloba. artroza lakatnog zgloba.yu U ovom radu biće prikazano nekoliko predstavnika kompresivnih neuropatija gornjih ekstremiteta. jer je podlaktica inervisana medijalnim kožnim nervom koji je grana iz pleksusa i nikad nije oštećen kod kompresivnih sindroma. interosseus dorsalis I i Vartenbergov usled slabosti m. Common Pain Syndromes. Ilić B. interosseus volaris III). Kod sindroma kubitalnog tunela tipično je oštećenje ulnarnog dela m. Vesović . Waldman S.profundusa.Stojanović M. Klinički centar Srbije. Beograd. koje su povezane nastavkom aponeuroze koja pokriva epikondilarni sulkus (Ozbornov ligament). čija vlakna su u predelu sulkusa površnija. ganglion u sulkusu. profundus i superficialis. Test ukrštanja prstiju (II i III) pozitivan je zbog slabosti dorzalnih i volarnih interosealnih mišića. flexor pollicis brevis i m. pored dve najčešće i neke koje se ređe javljaju. Ispad senzibiliteta postoji u distribuciji palmarne i dorzalne grane ulnarisa. 2001. flexor carpi ulnaris čija grana se proksimalnije odvaja. Etiološki faktori su mnogobrojni: ponavljani pritisci u predelu epikondilarnog žleba. Saunders Company. ređe medijalni intermuskularni septum ili medijalna glava tricepsa. naročito kada su podlaktica i šaka u supinaciji). Motorni deficit može biti raznovrstan. Test fleksije lakta može biti pozitivan (pacijent flektira lakat pod uglom većim od 90 stepeni sa supinacijom podlaktice i ekstenzijom ručnog zgloba u toku 60 sekundi. ponavljana fleksija lakta (puna fleksija lakta sužava kanal za 55 %. m. W. KOMPRESIVNE NEUROPATIJE NERAVA GORNJIH EKSTREMITETA Pavićević . Pacijenti se obično prvo žale na parestezije šake u zoni distribucije ulnarisa. Tipični su znaci oštećenja mišića šake (Fromentov znak. 1st ed.Potić V Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. deformiteti posle suprakondilarnih preloma (tardivna ulnarna paraliza). Smatra se da je značajan nalaz ako je razlika u brzini . u nivou aponeuroze između m. Mesto kompresije u predelu lakta može biti na nekoliko nivoa: iznad medijalnog epikondila humerusa. u epikondilarnom žlebu (sulcus n. Nema oštećenja senzibiliteta u predelu podlaktice.B. gde je najčešći uzrok kompresije Strutersova arkada (mišićnofascijalna traka koja se nalazi oko 8 cm proksimalno od epikondila). Tipičan je ispad senzibiliteta koji može da ukaže na nivo lezije.

provodjenja iznad i ispod lakta veća od 10m/s. Kompresivna neuropatija n. Simptomi mogu biti bol u predelu lakta i proksimalne podlaktice i slabost ekstenzije šake i prstiju. distalno od odvajanja grana za hipotenar. ulnarisa u predelu ručnog zgloba i šake U predelu ručnog zgloba i šake ulnarni nerv može biti komprimovan na četiri mesta: u samom Gijonovom kanalu (zatvoreni prostor između volarnog i transverzalnog karpalnog ligamenta i koštanog zida koji grade os pisiforme i hamatum) i distalnije prema izlazu i van kanala u šaci.. m. Uzroci kompresije mogu biti tumori. flexor pollicis longus. interosseus posterior je duboka motorna grana radijalnog nerva. Sindrom n. interosseus posterior N. Klinička slika kod lezije u samom Gijonovom kanalu obuhvata slabost svih mišića šake inervisanih ulnarisom i senzitivni ispad u distribuciji terminalne digitalne grane. preporučuje se segmentno merenje u intervalima od 2 cm. Pacijenti se žale na trnjenje ili hipesteziju u predelu IV i V prsta. radijusa. slabost mišića šake u zavisnosti od nivoa lezije. burzitisi. supinator ispod Frohseove arkade. interosseus anterior je poslednja velika grana medijanusa. noću se imobilizacija može postići i jastukom omotanim oko ruke. burze. ext. a očuvan m. Kompresija n. On inerviše m. Može postojati izdvojeno samo motorni ili samo bolni sindrom.8 cm distalno od lateralnog epikondila. metakarpalnih kostiju. ortotisanje u toku 2-3 meseca. br. Ukoliko je usporenje i pad amplitude 2 cm distalno od epikondila. ext. Obratiti pažnju: Senzitivni ispad u nivou palmarne i dorzalne grane ukazuje na to da je lezija iznad ručnog zgloba. a ext. najčešće lipomi. verovatno se radi o sindromu kubitalnog tunela. interosseus posterior. carpi radialis longus ide od glavnog stabla radijalnog nerva. i motorni deficit će biti nekompletan. prelom ulne sa dislokacijom glavice radijusa (Monteggia). ciste. Motorni je tipičan: slabost ekstenzora prstiju i ulnarnog ekstenzora šake. trauma (dislokacija lakta. Ako je lezija nešto distalnije od Gijonovog kanala. odvaja se 5 . pritisak alatom u predelu dlana (okupaciona neuropatija). može postojati motorni deficit bez senzitivnih ispada. Prevencija ovog sindroma podrazumeva izbegavanje fleksije u laktu. jer te grane ne prolaze kroz Gijonov kanal. artroza ručnog zgloba. interosseus anterior N. carpi rad. Ako je lezija u predelu hipotenara u delu duboke terminalne grane. carpi radialis. već se odvajaju 6-8 cm proksimalnije. Kompresija je verovatno u predelu epikondilarnog žleba ukoliko je najveće usporenje i pad amplitude CAMP proksimalno uz medijalni epikondil. flexor . Bolni sindrom liči na sliku teniskog lakta. Lezija u predelu terminalne superficijalne grane daje samo senzitivni ispad volarne strane prstiju. od n. obično prvo IV i V prsta. ganglioni u predelu lakta. u cilju precizne lokalizacije. Etiološki faktori za nastanak sindroma mogu biti: ganglion u predelu kanala. distalno od lateralnog epikondila gde radijalni nerv ulazi u m. ali je palpatorna osetljivost distalnije ka podlaktici. prelomi kostiju ručja. Mesto kompresije je u predelu lakta. pa pacijent podiže šaku u položaju radijalne devijacije (grana za m. pre ulaska u arkadu).

digg. prof. za II i III prst i pronator quadratus. Nema vlakna za površni senzibilitet, samo za duboki bol i propriocepciju predela ručnog zgloba. U ovoj regiji je često prisustvo fibroznih traka, vaskularnih i mišićnih anomalija, pa i minimalna trauma na već postojećim anomalnim anatomskim odnosima dovodi do lezije nerva (ponavljani pokreti fleksije i pronacije u laktu, nošenje tereta na podlaktici, vežbanje). Simptomi su bol u proksimalnoj podlaktici i osećaj slabosti stiska palca i kažiprsta, ali bez senzitivnih ispada. Pregledom se nalazi slabost ili nemogućnost aktivne fleksije interfalangealnog zgloba palca i distalnog interfalangealnog zgloba II i III prsta. Sindrom karpalnog kanala Sindrom karpalnog kanala je najčešća i najbolje ispitana kompresivna neuropatija. Mesto nastanka kompresije medijanusa je prostor lateralno i dorzalno ograničen kostima karpusa, a volarno transverzalnim karpalnim ligamentom. To je karpalni tunel, zatvoreni prostor koji sadrži nerv i fleksorne tetive, te svaki proces koji zauzima taj prostor može dovesti do ovog sindroma,. Često se radi o patološkim stanjima tetiva i ovojnica (fleksorni tenosinovitis, reumatoidni artritis), ali uzrok može biti i granulomatoza, amiloidoza, sarkoidoza, tumori, posledice preloma kostiju u predelu ručnog zgloba; stanja kao trudnoća i hipotireoza su predisponirajući za ovaj sindrom. Sindrom se javlja kod osoba koje u poslu vrše ponavljanu fleksiju ručnog zgloba sa šakom u ulnarnoj devijaciji i fleksijom prstiju. Prvi simptom je trnjenje u prva tri prsta i na radijalnoj strani IV prsta (najčešće u II i III). Interesantno je da pacijenti teško odrede ispad, pa misle da imaju trnjenje u svim prstima. Može se javiti i bol u predelu ručnog zgloba, koji se često širi i distalno i proksimalno. U kliničkoj slici dominira senzitivni ispad (n. medijanus pokriva senzibilitet volarne strane prstiju (I do IV), radijalni deo dlana i dorzalni deo distalnih falangi. Važno: Palmarna grana, koja pokriva tenar, odvaja se oko 3 cm proksimalno od transverzalnog ligamenta, tako da je senzibilitet tenara neoštećen kod ovog sindroma. Najlakše je ispitati senzibilitet na volarnoj strani II III prsta, jer su to autonomne zone medijanusa. Posebno treba testirati IV prst, jer je anatomska podela na zonu medijanusa i ulnarisa specifična. Kod svih proksimalnijih lezija nema te podele senzibiliteta. Test fleksije ručnog zgloba se ispituje tako što pacijent flektira oba ručna zgloba u toku 30 do 60 sekundi, a trnjenje je znak kompresije (Falenov znak). Može se naći i motorni deficit - slabost mišića tenara i hipotrofija. Elektrodijagnostički najosetljiviji znak je usporenje senzitivnog provođenja i to specifično u predelu ručnog zgloba. Prema Kimuri, najveće je 2-4 cm distalno od linije zgloba.Pozitivan znak je i pad amplitude neurograma. Potrebno je ispitati i palmarnu granu medijanusa koja je kod sindroma karpalnog kanala pošteđena. Ispitivanjem motorne provodljivosti nalazi se takođe usporenje. Elektromiografija je manje senzitivna, znaci postoje tek kad nastane aksonotmeza, tj. kod ozbiljnijih slučajeva.

Literatura: 1. Lavrnić D, Grujičić D, Rakočević Stojanović V,: Kompresivne neuropatije u: Samardžić M, Antunović V, Grujičić D: Povrede i oboljenja perifernih nerava, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1998. 2. Kimura J,.: Mononeuropathies and Entrapment Syndromes in: Electrodiagnosis in Diseases of Nerve and Muscle, Oxford University Press, 2001. 3. Vesović Potić V, Conić S,. Osnovi elektrodijagnostike, PS Grmeč, Beograd, 1997. 4. Dawson M. D, Hallet M, Millender L. H,. Entrapment Neuropathies, Little, Brown and Company, Boston/Toronto, 1983. KOMPRESIVNE NEUROPATIJE DONJIH EKSTREMITETA Ilić B, Pavićević - Stojanović M, Vesović - Potić V Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju, Klinički centar Srbije, Beograd, Srbija ibranka@ptt.yu Neuropatija peronealnog nerva Najčešća kompresivna neuropatija na donjim ekstremitetima je neuropatija n. peroneusa. N. peroneus communis je završna grana n. ishiadicusa sa vlaknima korenova L4 - S2. Nastaje podelom ishiadikusa u nivou poplitealne jame ili nešto iznad. Prolazi potom unapred i obilazi oko vrata fibule. Nerv je tu pokriven samo kožom i potkožnim tkivom i osetljiv na kompresiju. Onda prodire između 2 glave m. peroneusa longusa kroz prostor nazvan fibularni tunel, gde može da bude povređen istezanjem pri distenzionim povredama peroneusa longusa. Nerv se zatim deli na površnu i duboku peronealnu granu. Duboka peronealna grana inerviše ekstenzore stopala i prstiju i senzitivno kožu između I i II prsta. Superficijelna grana inerviše evertore stopala i senzitivno spoljašnju stranu potkolenice i dorzuma stopala. Uzrok kompresije može da bude neadekvatno stavljen gips, tesne čarape, bandaža, pritisak na nerv dok je pacijent u komi, dugotrajnoj anesteziji, produženom snu. Dugotrajno sedenje (putovanje), sedenje sa prekrštenim nogama, klečanje ili čučanj mogu da provociraju iznenadnu kompresivnu neuropatiju peroneusa, gde kompresiji doprinosi i tetiva bicepsa femorisa. Iznenadna jaka inverzija stopala (distorzija skočnog zgloba) može da istegne nerv, dovede do neuralne hemoragije i lezije nerva. Neuropatija peroneusa se viđa posle operacija na kolenu i posle naglog gubitka težine. Redje kompresiju vrše tumori, ciste, kalusi nakon frakture fibule, ganglioni i drugi ekspanzivni procesi. Simptomatologija zavisi od toga da li je komprimovan ceo nerv ili neka grana, da li je u pitanju jači pritisak u kratkom vremenu ili postepeno povećanje pritiska na nerv. Javljaju se motorni i senzitivni ispadi: slabost ili oduzetost dorzifleksora što rezultira padom stopala, peronealnim hodom i čestim spoticanjem. Pacijent može da ima parestezije spoljašnje strane lista i dorzuma stopala i da oseća bol na mestu kompresije. Diferencijalno dijagnostički misliti na leziju ishijadikusa sa dominantnom zahvaćenošću peronealnih vlakana (povrede u predelu kuka, deficit i kratke glave bicepsa femorisa), na L5 radikulopatiju (sniženje senzibiliteta iznad sredine spoljašnje strane potkolenice, slabost m.tibialisa

posteriora, slabiji ekstenzor palca od tibialis anteriora), generalizovanu neuropatiju (sporo progresivna, bilateralna, slabost i plantarnih fleksora, ispad senzibiliteta po tipu čarapa). U cilju postavljanja dijagnoze, primena ED ispitivanja kod pacijenata sa sumnjom na peronealnu neuropatiju je prema sadašnjim stavovima preporuka grupe C. ED ispitivanja imaju primenu u određivanju težine i prognoze lezije. Sindrom prednjeg tarzalnog tunela Sindrom prednjeg tarzalnog tunela je kompresivna neuropatija n.peroneusa profundusa u nivou dorzuma stopala pri prolasku ispod debele površne fascije skočnog zgloba (ekstenzornog retinakuluma). Uzrok je najčešće trauma dorzuma stopala, energična plantarna fleksija (pr. čučanj i fleksija trupa na visokim štiklama). Ne javlja se često, ali se obično pogrešno dijagnostikuje kao artroza skočnog zgloba, lumbalna radikulopatija, dijabetična polineuropatija. Simptomatologija je prvenstveno senzitivna, parestezije u prvom dorzalnom prostoru i bol u dorzumu stopala, ali i slabost m.extensora digitoruma brevisa. Ekstenzija prstiju protiv otpora izaziva bol i istovremeno omogućava uvid u hipotrofiju kratkog ekstenzora prstiju. Pacijent oseća rasterećenje pri ekstenziji i everziji stopala. Sindrom tarzalnog tunela Naziv sindrom tarzalnog tunela se obično odnosi na sindrom zadnjeg tarzalnog tunela. To je kompresivna neuropatija n.tibialisa iza medijalnog maleolusa, a u tarzalnom tunelu koji formiraju kosti tarzusa i fleksorni retinakulum. Kroz kanal prolaze tetive m.tibialisa posteriora, m.flexor digg. longusa, m.flexor hallucis longusa, n.tibialis, a.tibialis posterior. Nerv se u kanalu grana na plantarnu medijalnu, plantarnu lateralnu i kalkanearnu granu. Sindrom tarzalnog tunela izazivaju povrede stopala, frakture, teške distorzije, lokalizovani tumori i venski pleksus u tarzalnom kanalu, ali i tenosinovitis tetiva koje prolaze kroz kanal, a kao posledica ponavljanih kontrakcija mišića (često džoging, hodanje). Simptomatologija sindroma je posledica kompresije celog nerva ili pojedinih grana, a najčešće plantarne medijalne. Klinički se karakteriše žarećim bolom u skočnom zglobu i stopalu uz parestezije. Bol se pojačava u toku aktivnosti i često u toku noći. Može da se ispolji kao uporan bol u peti jer se od n.plantaris lateralis odvaja grana za periost kalkaneusa, a što se često pripisuje calcaru kalkaneusa odnosno plantarnom fasciitisu. Motorni deficit je ređi, a pacijent može da zapazi slabost fleksije prstiju i nestabilnost stopala zbog slabosti kratkog fleksora prstiju i lumbrikalnih mišića. Sindrom m.piriformisa Sindrom m.piriformisa je kompresivna neuropatija n.ishiadicusa sa slikom išijalgije. Smatra se da je u Americi 6 % svih išijalgija uzrokovano sindromom m.piriformisa i da se 6 puta češće javlja kod žena. M.piriformis je pelvitrohanterični mišić koji se pripaja na prednjoj strani krsne kosti oko 2. i 3. otvora (foramina sacralia pelvina). Odatle ide naniže, kroz veliki sedalni otvor (foramen ishiadicus) i završava se na gornjoj ivici velikog trohantera. On je primarno spoljašnji rotator natkolenice, kada je natkolenica u ekstenziji, a kada je flektirana – abduktor. Ceo ishiadicus ili neka njegova vlakna kod 20% ljudi prolaze kroz sam piriformis. Peronealna vlakna su kod 10 % osoba već u tom nivou odvojena od tibialisa i prolaze

kroz piriformis. Kompresija nerva je posledica skraćenja ili fibrozno izmenjenog piriformisa nakon traume. Simptomatologija je kao kod diskogene išijalgije (pseudoišijalgija). Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničkog pregleda, ne postoje testovi koji bi potvrdili kliničke nalaze. Spazam mišića se detektuje dubokom palpacijom. Abdukcija i spoljašnja rotacija uz otpor provociraju išijalgične tegobe (Pace test). Forsirana unutrašnja rotacija ispružene noge provocira bol (Freibergov test). Izmenjen hod pacijenata sa natkolenicom u unutrašnjoj rotaciji (pr. pacijent sa Mortonovim neuromom) može da provocira nastanak sindroma m.piriformisa: bol u metatarzusu i prominentna glava II metatarzalne kosti navodi pacijenta da hoda sa nogom u unutrašnjoj rotaciji, kompenzatorno piriformis kao spoljašnji rotator se ponavljano kontrahuje i nastaje sindrom m.piriformisa. Analizom hoda kod ovih pacijenata se uočava da oni hodaju sa natkolenicom u spoljašnjoj rotaciji. Terapija podrazumeva odmor, primenu toplotne terapije, UZ masaže, ali pre svega vežbe istezanja piriformisa. Kako se dijagnoza postavlja klinički treba uraditi ispitivanja i isključiti druge uzroke bola. Meralgia paresthetica Meralgia paresthetica je kompresivna neuropatija n.cutaneus femorisa lateralisa najčešće na mestu njegovog prolaska ispod ili kroz ingvinalni ligament uz prednje gornju bedrenu bodlju. N.cutaneus femoris lateralis je završna grana lumbalnog pleksusa i nosi vlakna korenova L1-L3. Probija m.psoas i ide kroz karlicu njegovom spoljašnjom ivicom ka ingvinalnom ligamentu kroz/ispod koga prolazi uz prednje gornju bedrenu bodlju. Meralgija parestetika se javlja češće kod gojaznih osoba, trudnica, dijabetičara, alkoholičara, osoba koje nose tesnu odeću i debele kaiševe. Opisuje se kod roditelja/osoba koje duže drže decu u krilu. Nerv je čisto senzitivni, a za sindrom su karakteristične parestezije tipa trrnjenja, žarenja, bockanja, ali i dizestezije, tupi i žareći bolovi prednje lateralne strane natkolenice, nekad sa širenjem i do patele. Nekad se pacijenti žale da ne podnose ni dodir tkanine, odela, što otežava i pregled. Simptomi retko nastaju iznenada, obično postepeno čak i nedeljama. Ekstenzija natkolenice pogoršava teboge zbog istezanja nerva. Savetuje se redukcija telesne težine, jačanje trbušne muskulature, nenošenje širokih kaiševa preko ingvinalne regije. Kompresivna neuropatija femoralisa Femoralni nerv je grana lumbalnog pleksusa koja nosi vlakna korenova L2L4. Probija m.psoas major, onda ide između njega i m.iliacusa kroz žleb iliopsoasa i prolazi ispod ingvinalnog kanala. To su tri mesta najčešće kompresije femoralnog nerva. On motorno inerviše m.iliopsoas (njegova grana se odvaja iznad ingvinalnog ligamenta) i m.quadriceps, a senzitivno preko svoje grane n.safenusa kožu unutrašnje strane natkolenice i prednjeunutrašnje strane lista. Femoralni nerv može da bude komprimovan hematomom u m.psoasu (hemofilija, antikoagulantna terapija, trauma), energičnom fleksijom natkolenice, aortnom ili ilijačnom aneurizmom ili tumorom. Često se viđa u sklopu dijabetične amiotrofije. Početak je akutan ili subakutan. Pacijenti se žale na otežan hod uz i niz stepenice i česte padove zbog nesigurnosti kolena. Jak bol u preponi i/ili nisko u abdomenu može da prati retroperitonealni hematom. Ređe se javljaju parestezije u distribuciji n.safenusa.

Pećina M. da procene težinu lezije nerva i registruju progresiju bolesti. Saunders Company.com/neuro/topic590.B. EMG & Nerve Conduction / Nerve Entrapment Guide.yu Elektrodijagnostička ispitivanja kod kompresivnih neuropatija treba da potvrde klinički nalaz. Brown and Company. 6. Patofiziologija neuromišićnih bolesti. 1st ed. 1983. Kimura J. 3rd ed. Rakočević Stojanović V. Rehabilitacion de las polirradiculoneuritis y neuropatias perifericas. tipične raspodele slabosti ili ispada senzibiliteta. eMedicine (cited 2005. Rehabilitacion Medica. New York: Oxford University press. 319-333. Tunelarni sindromi u sportaša.emedicine. Diferencijalno dijagnostički misliti na radikulopatiju.iliopsoasa. Nov 21). ELEKTRODIJAGNOSTIKA KOD BOLESNIKA SA KOMPRESIVNOM NEUROPATIJOM Pavićević . 2. Literatura: 1. specifičnih testova). Grujičić D. Klinički centar Srbije. a zatim sa konkretnom uputnom dijagnozom ili diferencijalno-dijagnostičkom dilemom pacijenta uputiti na elektrodijagnostičko ispitivanje.teleemg. 5. Beograd. 286-307 8.htm 9. Ekstenzija natkolenice izaziva bol kod retroperitonealnog hematoma. objektivnog nalaza (lokalnog statusa. Waldman S. Srbija nenad100@eunet. Available from: http://www. snižen patelarni refleks. Bojanić I.Pregledom se nalazi slabost kvadricepsa. Antunović V. 2000. ali je ovde važno još jednom naglasiti da kliničku sliku kompresivne neuropatije treba prepoznati u svakodnevnoj kliničkoj praksi na osnovu tipične anamneze. Electrodiagnosis in diseases of nerve and muscle. U: Pećina M. Povrede i oboljenja perifernih nerava. Entrapment Neuropathies. 2001. 1998. Lavrnić D. . Madrid: Grupo Aula Medica. Zagreb: Globus. Grujičić D.htm 7. Svako elektrofiziološko ispitivanje mora da bude u sklopu kliničkog nalaza i bez njega ne može dovesti do pravog zaključka. U: Samardžić M. Available from http://www. Alcazar Alcazar F. posle nekog vremena i hipotrofija mišića. Boston/Toronto: Little. Pešić B. 2004. 1st ed.Potić V Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. Kompresivne neuropatije. Sekul E. Sindromi prenaprezanja sustava za kretanje. p. En: Mayordomo M. W. a u prilog koje ide i slabost adduktornih mišića natkolenice.com/new. 4. Ilić B. 433-515 3. da pomognu u objektivnoj evaluaciji neuropatskih stanja i određivanju tačnog mesta kompresije. Ljig: Mala grafika. Common Pain Syndromes.Stojanović M. 1992. Dawson D. Takođe se javlja i slabost m. Vesović . 2001. Meralgia Paresthetica. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.

ali i najteži. degenerativna). Ne zaboraviti da i paraliza mišića može imati u osnovi najlakši stepen lezije – neuropraksiju. ali kod ozbiljnijih kompresija. sa ireverzibilnim tokom. lako produženih hronaksija).Kompresivne neuropatije su predominantno demijelinizacione. gde su simptomi povremeni ili slabo izraženi i nema motornog deficita. očekujemo da postoje samo promene u mijelinu. s obzirom na to da ne zahteva skupu aparaturu i dugotrajnu obuku ispitivača. pa ovde nema Valerove degeneracije i promene su reverzibilne. Kod tipičnih slučajeva ne bi trebalo da bude značajnijih dijagnostičkih dilema. dijagnostika mora da da odgovor na pitanje koliko je ozbiljna lezija nerva. Pre svega. Merenje senzitivne i motorne provodljivosti daće korisne informacije. Na osnovu minimalnih odstupanja u elektrodijagnostičkom nalazu (samo odstupanja u ekscitabilnosti. gde postoji oštećenje aksona i Valerova degeneracija. neurotmezu. međutim. anamneza. Simetrične polineuropatije kakve se viđaju kod dijabetesa melitusa ili toksične posle nekih lekova. zapaljenska. te ovde elektroneurografija ima prednost. Gubitak mijelina dovodi do usporenja nervnog provođenja u zahvaćenoj regiji. dobija se informacija o mogućnosti brzog i kompletnog oporavka ili na osnovu ugašene reakcije na faradsku struju i ugašene reakcije na galvansku na motornim tačkama nerva – o ireverzibilnoj. vaskularna. kao i o stepenu motornog deficita (inervacioni uzorak). Klasična elektrodijagnostika je metoda koja u svakodnevnoj fizijatrijskoj praksi može da da važne informacije o ozbiljnosti lezije nerva. Segmentno merenje provodljivosti daće nam i podatke o tačnoj lokalizaciji kompresije što je vrlo važan podatak u slučaju planiranja hirurške intervencije. zahvataju prvo distalne segmente za razliku od kompresivnih koje nastaju asimetrično i lokalizovano i imaju brži razvoj. ali je akson očuvan. U toku ispitivanja treba misliti i na druga stanja koja mogu dovesti do fokalnog oštećenja nerava ( metabolička. Takav nalaz ukazuje na dobru prognozu za oporavak funkcije. polineuropatija ipak može značajno uticati na dijagnostiku kompresivnih neuropatija. Tada oporavak teče kroz regeneraciju i reinervaciju nerva i proces je sporiji nego kod onih bez oštećenja aksona i može biti nekompletan. Kod blagih oblika kompresivnih neuropatija. Kod akutnih kompresija može nastati kondukcioni blok. može se naći samo usporenje u zahvaćenom predelu. pacijent sa polineuropatijom već ima poremećaj funkcije. Kod ovakvih težih lezija. elektromiografija može dati podatke o denervaciji (spontana aktivnost). Ukoliko je jedan ili više mišića na oceni 0. ove promene mogu dovesti do sekundarnog aksonskog oštećenja sa Valerovom degeneracijom distalno od mesta lezije. imaju obično postepeni nastanak. u slučaju pojave kompresivne neuropatije. To je metoda koja ne treba da bude vezana samo za vrhunske ustanove koje se bave elektrodijagnostikom. Elektroneurografija će nam rešiti i neke diferencijalnodijagnostičke dileme. klinički nalaz i . zbog kojeg će. Elektrofiziološki to omogućava dobijanje odgovora pri stimulaciji nerva ispod mesta lezije. Postoji blok u provođenju na mestu kompresije nerva. teškoj leziji. Ako kompresija ima hronični tok. ali ne i iznad.

Elektrodijagnostika povreda perifernih nerava u: Samardžić M. Ovaj sindrom zahteva detaljno neurološko. 5. nekad nam može pomoći i anamnestički podatak (pacijenti sa sindromom karpalnog kanala olakšavaju sebi bol protresanjem ruke. Entrapment Neuropathies. za dijagnozu je značajna celokupna slika. Slabosti u toku vaskulitisa takođe nastaju naglo. Electrodiagnosis in Diseases of Nerve and Muscle. onda je veoma značajan. nekada u razlikovanju igra ulogu podatak o naglom nastanku slabosti tipičnom za vaskularnu etilogiju.. a elektromiografski se nalaze pozitivni znaci korenske lezije. D. Boston/Toronto. što podrazumeva ispitivačevo dobro poznavanje funkcionalne anatomije i specifičnih mesta gde se može očekivati kompresija nerva.. S druge strane. Conić S.: Mononeuropathies and Entrapment Syndromes in. Beograd. 2. kao i ostala klinička slika ili postojanje blage polineuropatije. Oxford University Press. 4. 1983. Little. Dawson M. Maršavelska A. tako da slabost kod radikulopatije obično nije teškog stepena. dok pacijent sa radikulopatijom uglavnom štedi ruku) 4. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.. radiološko i elektrodijagnostičko ispitivanje. Brown and Company. menjanjem položaja ruke. Beograd. Cervikalna i lumbalna radikulopatija su značajne u diferencijalnoj dijagnostici kompresivnih neuropatija.elektrodijagnostički status biti izmenjeni. PS Grmeč. tj nijedan mišić nije inervisan samo iz jednog korena. kupkama u vodi. Millender L. 1998. Literatura: 1. 2. Nekoliko značajnih razlika nam mogu pomoći u postavljanju prave dijagnoze: 1. Diferencijalnodijagnostički dolazi u obzir i asimetrična polineuropatija koja je najčešće vaskularnog porekla. pa i kod manjih kompresija dolazi do lezije koja je ovde i težeg stepena. ali da u većini slučajeva na dijagnozu upućuje tipičan klinički nalaz. pacijent sa polineuropatijom ima veću sklonost kompresiji nego zdravi. 2001. proksimalni bol u vratu odnosno krstima vezan je za radikulopatiju i nije uobičajen kod distalnih kompresivnih neuropatija. ali kad se nađe. Klinički i elektrodijagnostički problem takođe može postojati kod sindroma dvostruke kompresije gde neuropatija u proksimalnom delu čini distalni nerv osetljivijim na kompresiju. 1997. u inervaciji mišića ruke postoji prekrivanje. kod nekomplikovane radikulopatiji elektroneurografski rezultati su u granicama normalnih. Često se radi o neuropatiji lumbosakralnog pleksusa kod pacijenata sa lakšim oblikom dijabetesa. Kimura J. H. Vesović Potić V. Na kraju treba još jednom naglasiti da elektrodijagnostičko ispitivanje ima važno mesto u postavljanju dijagnoze kompresivne neuropatije.. kao i još neki od elektrofizioloških znakova odstupanja na drugim nervima. Osnovi elektrodijagnostike. Antunović V. bol pri kašljanju i kijanju nije čest kod radikulopatije. Hallet M. 3. . Grujičić D: Povrede i oboljenja perifernih nerava. 3.

05. U drugoj grupi 14 pacijenata bez neuroloških pokazatelja.yu Cervikalni sindrom je čest bolni sindrom koji najčešće nastaje iritacijom slobodnih nervnih završetaka spinalnog živca ili usled kompresije korena odgovarajućeg spinalnog živca. Novi Sad.034 p > 0. Evaluirani su kineziološki i neurološki parametri.juni 2006. lečenih u periodu januar . U prvoj grupi 10 pacijenata sa neuroloskim (specificnim) pokazateljima. Ključne reči: cervikalni sindrom. Kliničke manifestacije su uslovljene anatomskim specifičnostima i biomehaničkim karakteristikama ovog segmenta kičmenog stuba. Dizajn: Retrospektivna analiza. Stanković I ZC Vranje. Poznavanje svih činilaca važno je za primenu terapijskog protokola. godine. Zaključak: Kliničke manifestacije cervikalnog sindroma. Srbija latrija@eunet. prosešne starosti 49-4 godine. U statističkoj obradi korišćen je X2 (Hi kvadrat) test. Materijal i metode: Analizom je obuhvaćeno 24 pacijenta sa sigurnom dijagnozom cervikalnog sindroma.P KARAKTERISTIKE KLINIČKE SLIKE CERVIKALNOG SINDROMA KOD ISPITANE GRUPE PACIJENATA Milašinović . a kod druge grupe 8 pacijenata (57 %).Stanojević Lj Specijalistika fizijatrijska ordinacija "Latrija". Odeljenje za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. a kod druge 2 meseca. Dužina trajanja bolesti kod prve grupe je 2.2 godine. Srbija darkoc@ptt.yu Uvod: Cervikalni sindrom najčešće nastaje na podlozi degenerativno izmenjenog DVS. radiološke i neurofiziološke dijagnostike. Cilj: Evaluacija kliničkih parametara i evaluacija uticaja pojedinih biomehaničkih faktora na razvoj kliničke slike. Rezultati: Ne postoji statistički značajna razlika uticaja ispitanih parametara na razvoj kliničke slike u odnosu prve i druge grupe pacijenata. karakteristike. NSAIL kod prve grupe koristilo je 6 pacijenata (60 %). sa ili bez neuroloških pokazatelja uslovljene su etiopatogenetskim specifičnostima. klinička slika P ELEKTROFOREZA BIOFREEZE GELA U TERAPIJI CERVIKALNOG MIOFASCIJALNOG BOLA Civkaroski D. laboratorijske. X2 = 0.5 meseci. Vranje. prosecžčne starosti 39. U ispitivanju je korišćen upitnik za anamnestičke podatke i podatke iz kliničkog pregleda. Ovaj sindrom zahvata veliki deo populacije. pre svega radno . Pojava neuroloških simptoma kod ispitanika iz prve grupe je u korelaciji sa dobi pacijenata i mikrotraumom degenerativno već izmenjenih zglobnih struktura.

5 mg na dan. Bol je u obe grupe praćen pre početka terapije i tokom terapije pomoću Scott-Huskisson-ove vizuelne analogne skale. U praćenju se uključeni pacijenti kod kojih su se drugi NSAIL pokazali kao neefikasni.12 godina). Posebnost ovog problem je i njegova priroda. a jedinstvenim ga čini njegov glavi aktivni sastojak “ilex”. Posle sprovedene terapije došlo je do bitnih razlika (statistički značajno za p>0.05) između ove dve grupe. niti na drugom obliku fizikalne terapije. a efekti su povoljniji u odnosu na elektroforezu bez BIOFREEZE-a. sa tendencijom progresije u kasnijoj životnoj dobi.com Uvod: Moderan način života u velikoj meri dovodi do sve učestalije pojave degenerativnih promena na kičmenom stubu. Elektroforeza BIOFREEZE gela se preporučuje kao pogodan vid aplikacije ove aktivne supstance. Popović B1 1 Zavod za reumatizam. U obradi podataka korištene su kvalitativne statističke metode. Pacijenti su raspoređeni u dve grupe (18 i 20 pacijenata). a zatim 14 dana po 1 tabletu od 7. Grupa A (18 pacijenata) je podvrgnuta ciklusu od 10 elektroforeza BIOFREEZE gela. efikasnosti i podnošljivosti Movalis®-a. Kako bi utvrdili efekat BIOFREEZE gela na bol u ovoj regiji. a što sve predstavlja veliki terapijski izazov. P ZNAČAJ EMOCIONALNE ADAPTACIJE PACIJENATA SA CERVIKALNIM SINDROMOM NA TERAPIJU MELOKSIKAM-om (Movalis®) Milenović N1. dok je grupa B (20 pacijenata) podvrgnuta stabilnoj galvanizaciji. Kao sve veći psiho-socio-ekonomski problem ističe se cervikalni sindrom (CS).sposobne. koji su primali na početku 3 ampule Movalis® od 15mg (1 ampula dnevno). Aplikovali smo BIOFREEZE gel elektroforezom i ispitali njegove efekte kod cervikalnog bolnog sindroma. Materijal i metode: Klinička prospektivna studija. 2Klinika za medicinsku rehabilitaciju. Došlo je do opadanja intenziteta bola za oko 50 posto u tretiranoj grupi. Cilj: Značaj emocionalne adaptacije na procenu efikasnosti primene meloksikam (Movalis®) ampula i tableta u terapiji CS. Korištene su skale pacijentove globalne procene zdravstvenog stanja. pacijenti nisu bili pod medikamentnom terapijom. Rezultati: Na početku terapije pacijenti su svoje zdravstveno stanje u 70 % slučajeva opisivali kao nezadovoljavajuće da bi nakon završetka primene injekcija . Tretirano je 38 pacijenata sa hroničnim miofascijalnim bolom kao rezultat lošeg držanja i prinudnog položaja ili umerene cervikalne artroze. Devečerski G2. čestim razlogom povremene ili trajne radne nesposposobnosti. hronični tok. Srbija drmuluc8@hotmail. U studiju je bilo uključeno 72 pacijenta (18 muškaraca i 54 žena) starosne dobi od 30-75 god (prosene starosti 57. Jedan od aktuelnih preparata na našem tržistu je i BIOFREEZE gel. KC Novi Sad.

Miličić B2 1 Klinički centar Kragujevac. s tim da nije bilo pacijenata koji su svoje zdravstveno stanje opisali kao nezadovoljavajuće. Da bi geometrija lumbalnog diskovertebralnog segmenta bila što vernija. mada uočeno poboljšalje nije statistički značajno.05. Utvrditi specifičnosti morfoloških karakteristika lumbalnih pršljenova kod bolesnika sa lumbalnom diskus hernijom.yu Uvod: Kičmeni stub je u anatomskom i funkcionalnom smislu sastavljen od niza dinamičkih vertebralnih segmenata. pri čemu je uočen količnik šanse (LR = 8. 2Klinički centar Srbije Beograd. totalna visina i totalna dužina vertebruma. rotacija pršljenova i nagib karlice.sbb.005) koji ukazuje na bolji oporavak pacijenata sa lošijom procenom zdravstvenog stanja. Podnošljivost nakon injekcije pacijenti su većinom opisivali kao vrlo dobru. Zaključak: Zahvaljujući dobroj prihvatljisti ovakvog vida kombinovane terapije primena Movalis® injekcija i tableta pokazala se kao efikasan izbor u terapiji CS. a podnošljivosti u 79. Nisu uočene polne razlike u procenama pacijenata.726. Dinamička analiza funkcionalnosti lumbalnog segmenta kičmenog stuba zahteva poznavanje morfoloških karakteristika lumbalnih pršljenova.co.u 41. . a koji se mogu izmeriti na rendgengrafiji lumbalnog segmenta kišmenog stuba urađenoj u dva pravca: širina. P ZNAČAJ MORFOLOŠKIH KARAKTERISTIKA LUMBALNIH PRŠLJENOVA U ETIOLOGIJI LUMBALNE DISKUS HERNIJE Jurišić . a kontrolnu 50 ispitanika kod kojih je eliminisano postojanje diskus hernije. Dobroj proceni efikasnosti doprinelo je i neisticanje neželjenih efekata koji bi mogli da umanje efekte terapije. inklinacija vertebruma u sagitalnoj ravni. Određeno je šest glavnih parametara dovoljnih da opišu kompletnu vertebralnu geometriju. intervertebralni diskus i lumbalni segment kao celina i analizirati morfologija i dinamika lumbalnog vertebralnog segmenta. Kao naročito značajno se istaklo poboljšanje nakon prelaska sa injekcionog aplikovanja na uzimanje tableta (x2 = 7. dužina. Metode: Osnovnu grupu ispitanika čini 50 bolesnika sa dijagnostikovanom lumbalnom diskus hernijom. Cilj rada: Na osnovu Ro grafije lumbalnog segmenta kičmenog stuba odrediti najmanji broj parametara koji se mogu meriti i na osnovu kojih se može kompjuterski i geometrijski predstaviti lumbalni pršljen. a nakon 14-og dana 62.Škevin A1. visina i konkavitet tela vertebruma.2 % slučajeva.756) u pacijenata sa lošijim zdravstvenim stanjem čime ukazuje na njihovo bolje prihvatanje ovog vida terapije. Srbija skevin@kg.7 % slučajeva svoje zdravstveno stanje procenili kao zadovoljavajuće.3 % pacijenata je opisalo kao dobro. pri čemu se izdvojio količnik šanse (LR = 1. P = 0. Na kraju terapije u 50 % slučajeva globalna klinička procena efikasnosti je bila zadovoljavajuća.5 % pacijenata je svoje zdravstveno stanje opisalo kao zadovoljavajuće. p = 0. Nakon prelaska na uzimanje tableta već nakon 7 dana 8. Jevtić M1. korišćeni su i sledeći morfološki parametri: visina intervertebralnog diskusa.005).

Ključne reči: lumbalni sindrom. ekstenzori kičme i kuka. kontrolna grupa (30 ispitanika) – zdravi pacijenti. Zaključak: kineziološka evaluacija ekstenzora kičme i ekstenzora kuka predstavlja značajan klinički pokazatelj u fizioterapeutskoj dijagnostici lumbalnog sindroma. Rezultati: kineziološka analiza ekstenzora kičmenog stuba i kuka kod ispitanika sa lumbalnim sindromom pokazuje evidentnu redukciju mišićne snage. Metodologija: postavljene su dve grupe ispitanika: osnovna grupa (30 ispitanika) – pacijenti sa lumbalnim sindromom. Time je omogućena kvalitetnija procena potencijalnih bolesnika. Rezultati ukazuju na postojanje predisponirajućih morfoloskih varijabli lumbalnih pršljenova koje mogu dovesti do pojave diskus hernije. blagovremena prevencija i adekvatno profesionalno usmeravanje osoba sa pozitivnim predisponirajucim morfoloskim karakteristikama lumbalnih pršljenova. Zaključak: Na osnovu rendgengrafije lumbalnog segmenta kičmenog stuba moguće je kompjuterski i geometrijski predstaviti lumbalni pršljen. KC Kragujevac. osnovne i kontrolne grupe. Poređenjem prosečnih vrednosti MMT i testa za ispitivanje mišićne izdržljivosti ekstenzora kičmenog stuba i kuka. P ULOGA EKSTENZORA KIČME I KUKA KOD LUMBALNOG SINDROMA Veljković M. Jevtić M Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. Srbija veljkomio@ptt. Za poređenje prosečnih vrednosti posmatranih numeričkih obeležja izmedju dve posmatrane grupe korišćen je Studentov t.01.Rezultati: Dobijeni rezultati ukazuju na statistički značajno sniženje zadnje visine intervertebralnog diskusa. kao i mišićne izdržljivosti. smanjenu mobilnost dinamičkog vertebralnog segmenta i na povećanje konkaviteta lumbalne krivine kod bolesnika sa diskus hernijom. nađena je visoka statistička značajnost na nivou 0. U cilju evaluacije postavljen je klinički obrazac sa anamnestičkim podacima. Analiza rezultata je prikazana kroz statističku obradu korišćenjem metoda deskriptivne statistike: apsolutni brojevi i proporcije. inklinaciju i rotaciju karlice i posturalnu kontrolu. interval vrednosti). socijalnom evaluacijom i kliničkom procenom manulenog mišićnog testa (MMT) za ekstenzore kičmenog stuba i kuka. manuleni mišićni test.yu Cilj istraživanja: kineziološkom analizom utvrditi značaj ekstenzora kičme i kuka kod lumbalnog sindroma. kao i ispitivanje izdržljivosti mišićne kontrakcije. intervertebralni diskus i lumbalni segment kao celinu i analizirati morfologiju i dinamiku lumbalnog vertebralnog segmenta. Pored MMT kineziološka evaluacija obuhvata i sledeće pokazatelje: mere pokretljivosti kičmenog stuba. mere centralne tendencije (srednja vrednost. . medijana) i mere varijabiliteta (standardna devijacija.test za dva nezavisna uzorka.

ISP i pojava bola u toku probe „prsti-pod“. Rezultati i zaključak: praćeni su parametri smanjenja intenziviteta bola u obe grupe petostepenom numeričkom skalom. U prvoj grupi ispitanika primenjivan je laser niske snage (Medicolaser 623) 800Hz. palpacijom po Walleix-ovim tačkama.co. Radenković Z2 1 Služba za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju ZC Leskovac. radiološkog i EMNG nalaza. Beograd.NMR) od toga je troje imalo polidiskopatiju. lečenih u Službi za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju u Leskovcu u periodu od januara do juna 2006 god. Pešić B1.P KOMPARTIVNA PROCENA ANALGETSKOG EFEKTA DVA PRISTUPA U FIZIKALNOJ TERAPIJI LUMBOISCHIALGIA Radenković B1. Lečenje je trajalo 10 dana u jednoj seriji. kliničkog pregleda. 2Zavod za specijalizovanu rehabilitaciju Sijarinska banja. Spasić Lj1. Analiza podataka je pokazala na statistički signifikantno smanjenje bola u obe grupe bez značajnije razlike u uspešnosti obe vrste terapija. P UTICAJ SPINALNE MANIPULATIVNE TERAPIJE NA SMANJENJE BOLA KOD PACIJENATA SA AKUTNOM LUMBALNOM HERNIJOM DISKUSA Krstić Lj Vojnomedicinska akademija. U drugoj grupi (25) primenjen je DD duž zahvaćenog ektremiteta („lov na bolne tačke“) po 1 min.net Uvod: Spinalna manipulativna terapija (SMT) se smatra efikasnim i bezbednom metodom u tretmanu akutnog lumbalnog sindroma (ALS). Velika incidenca u radno aktivnoj populaciji daje i veći medicinski značaj ovom problemu. Kod svih pacijenata pored navedenih procedura u lečenju su primenjene i IFS za L-S deo kičme kao i kineziterapija. 2J po tački paravertebralno na 6 tačaka i 80Hz 1J po tački do 18j po tretmanu. Metod rada: prospektivnim observacionim istraživanjem praćeno je 50 pacijenata sa lumboišijalgijom podeljenih u 2 grupe. Dominantni simptom je bol u slabinsko krsnom delu kičme praćen slabijom pokretljivošću tog dela sa širenjem duž noge. Srbija zarek@infosky. Lazarevićev znak. Dijagnoza je postavljana na osnovu anamneze. Srbija zcleskovac@info-net.yu U patologiji lokomotornog aparata lumbalni sindrom je veoma čest. Obuhvata sve subjektivne i objektivne znake koji se javljaju kao posledica iritacije lumbalnih korenova. Kod 18 bolesnika je bila verifikovana discus hernija (CT. Cilj rada: uporedjivanje rezultata analgetskog efekta primene lasero-terapije i DD po bolnim tačkama duž ektremiteta. ali ne postoje naučni dokazi koji bi opravdali upotrebu SMT kod pacijenata sa lumbalnom hernijom . U fazi akutnog bola pacijenti su tretirani medikamentnom analgetskom terapijom.

yu Uvod: U lečenju lumbalnog sindroma koriste se različite terapijske metode. prosečne starosti 29. otvorenog dizajna. Procena jačine bola vršena je pomoću vizuelne analogne skale (VAS). Dom zdravlja Kragujevac. Bolesnici su lečeni u Službi Hitne pomoći Kragujevac. Grbović V. Primenom SMT došlo je do značajnog poboljšanja vrednosti Lazarevićevog znaka na obe strane (p < 0.001). P HIROPRAKTIČNI PRISTUP LEČENJU KOMPRESIVNOG RADIKULARNOG SINDROMA Milojević D.52 ± 18.001).50 ± 9. Rezultati: Prosečna vrednost subjektivnog osećaja jačine bola procenjenog VAS je pre tretmana iznosila 83. Veoma niska stopa komplikacija nakon lumbalne SMT dovela je do opste prihvaćenog dogovora da se ova terapija može uspešno sprovoditi kod pacijenata sa nekomplikovanom LHD. Ispitivanjem je obuhvaceno 42 ispitanika oba pola. Oko primene hiroprakse u lečenju ovog stanja postoje velike kontroverze. Srbija drkika@ptt.2 % bolesnika bilo bez ikakvog bola. pozitivan Lazarevićev znak.72 miliona manipulacija. Jovanović B. p < 0. analogne . Za kontrolu efikasnosti navedenog tretmana poslužio je odnos rezultata pre i posle tretmana. izražen spazam paravertebralne muskulature. Gajić V. Cilj: Zato je cilj naše pilot studije. Nakon tretmana je čak 26. bio da ispita terapijsko dejstvo hiroprakse kod 30 bolesnika sa akutnim ili hroničnim lumbalnim sindromom. ukupno tri puta sprovedena SMT. samostalno ili u kombinaciji sa promenljivim uspehom.2 godina sa nespecificnim ALS kod kojih je pri prijemnom pregledu bio prisutan jak bol. Rizik da spinalna manipulacija kod pacijenata sa LDH dovede do kliničkog pogoršanja hernije diskusa ili nastanka sindroma kaude ekvine je 1 na 3. Metode: Istraživanje je sprovedeno kao prospektivna studija. elektromioneurografijom potvrđeno aktuelno trpljenje jednog ili više nervnih korenova i kod kojih je pregledom magnetnom rezonancom potvrđeno prisustvo lumbalne hernije diskusa okarakterisane kao protruzija ili ekstruzija bez sekvestracije. Rašković A.001) i do značajnog smanjenja spazma (p < 0. Metode: Pre lečenja je uzeta detaljna anamneza. Zaključak: Rezultati ovog istraživanja su pokazali da je SMT efikasna u lečenju bolesnka sa ALS prouzrokovanim hernijom diskusa. Cilj ovog istraživanja je bio da se kod pacijenata sa (ALS) uzrokovanim hernijom diskusa utvrdi efekat SMT na promenu jačine bola. procene Lazarevićevog znaka i procene stepena spazma paravertebralne muskulature.diskusa (LDH) i radikulopatijom. U literaturi nema prospektivnih studija koje procenjuju efikasnost i eventualne komplikacije nakon primene SMT kod pacijenata sa LHD u akutnoj fazi bolesti.90 mm a posle 14.145.38 mm (t = 24. Kod ispitanika je svaki treći dan. Petrović M Služba hitne medicinske pomoći. izvršen detaljni fizikalni i neuroloski pregled i izvršena kvantifikacija bola na osnovu vizuelne. pri čemu ni kod jednog bolesnika nije registrovano pojačanje bola.

Starosna dob je bila od 15 do 75 godina. Analizom je obuhvaceno 78 pacijenta koji su lečeni na Odd.com Periferna paraliza facijalnog nerva predstavlja često oboljenje koje zahteva kompleksno lečenje. Odmah posle lečenja izvršena je reevaluacija težine oboljenja. Gajić V. Cilj: Utvrđivanje rezultata uporedne primene hiropraktičnog i medikamentoznog pristupa u terapiji lumboishialgije. naročito u ambulantnim uslovima. Potom je kod bolesnika primenjena hiropraktična metoda kao jedina terapija.Skopje. odnosno smanjenje pristrasnosti (randomizacija. Kod 68 pacijenta ili 87. Jovanović B. kod 5 . lečenje. za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju u Vojnoj bolnici u Skoplju. Ključne reči: Lumbalni sindrom. Rezultati: Sva tri pacijenta odustala su od neurohiruskog tretmana. Grbović V. Dom zdravlja Kragujevac.PRIKAZ SLUČAJA Milojević D. Rašković A.yu Uvod: Prikaz slučaja odnosi se na tri pacijenta kojima je indikovana neurohiruška intervencija. Petrović M Služba hitne medicinske pomoći.skale. Metode Tretirana su tri pacijenta koji su pre i posle tretmana evaluirani i reevaluirani putem jedinstvenog upitnika napravljenog u tu svrhu. Rezultati: Kod svih 30 lečenih bolesnika napred navedenom metodom posle primenjenog tretmana došlo je do poboljšanja i kasnije potpunog gubitka bola. pilot studija P HIROPRAKTIČNI PRISTUP LEČENJU KOMPRESIVNOG RADIKULARNOG SINDROMA . Zaključak Hiropraktična metoda bi mogla da bude izuzetno korisna u lečenju lumbalnog sindroma. U cilju dobijanja validnijih zaključaka o vrednosti ove metode potrebno je sprovesti dalja klinička ispitivanja na većem broju bolesnika uz korišćenje metoda za otklanjanje. R. hiropraksa. naročito u ambulantnim uslovima. P NAŠA ISKUSTVA U LEČENJU PERIFERNE PARALIZE NERVUSA FACIJALISA Ilievska T. kontrolna grupa i drugo). Cilj rada je da prikažemo naše iskustvo u lečenju periferne paralize facijalnog nerva. Ramova . dvostruko slepi dizajn. a koji su umesto toga bili tretirani hiropraktičnom metodom lečenja. i to 35 žena ili 45 % i 43 muškaraca ili 5 %. Zaključak: Rezultati naše studije sugerišu da bi hiroprakticna metoda mogla da bude izuzetno korisna u lečenju lumbalnog sindroma. Makedonija dr_tatjanai@hotmail.1 % je dijagnostikovana idiopatska etiologija (najverovatnije izloženost hladnoći). Srbija drkika@ptt.Popova E Voena Bolnica .

Pandrc Lj Dom zdravlja Zemun. Deset pacijenata (71. Svim pacijentima je urađena elektromiografija i primenjen je INF (indeks facijalne nemoći) . a EMG na mesec dana. slabost mimične muskulature lica. Za praćenje oporavka korišćena je HouseBrackmann-ova skala.4 % do delimičnog oporavljanja a kod 7 pacijenta ili 9 % fizikalni tretman je produžen zbog minimalnog poboljšanja a kod 3 pacijenta ili 3. Rezultati i diskusija: Od 14 pacijenata sa Bell . Rezultati pokazuju da je kod 49 pacijenta ili 62. a zatim 3 puta nedeljno još 20 terapija. elektroterapiju . Srbija slavenamalesev@beotel. Filipović B. Kontrola oporavka pacijenata vršena je pri svakoj poseti pa je kod nekih pacijenata broj terapija bio i manji od planiranog jer je postignut pun oporavak. a po jednoj tački je ordinirano 1 – 2 J/cm2. godine. facialis-a. Kontrolne preglede smo pravili sedmično. Nakon postavljanja dijagnoze započinjalo se sa primenom laseroterapije kao monoterapije. kortikosteroidnom i vitaminskom terapijom.4 dana). Ključne reci: facijalni nerv. Svim pacijentima je ordinirana doza od 20 J/cm2 po tretmanu.vežbe ispred ogledala i manuelnu masažu. a kod 2 pacijenta (20 %) oporavak je bio 85 %. Svi pacijenti su bili prethodno hospitalizirani na Neurološkom i ORL odeljenju u našoj bolnici gde su dijagnostikovani i lečeni bazodilatatornom. poteškoće u govoru i ishrani.8 % je prekinut zbog pojave sinkinezija.ovom paralizom bilo je 10 žena (71. Ovi pacijenti su imali od 6 – 30 terapija laserom (u proseku 19). Kod svih pacijenata smo ustanovili asimetriju lica. Kod svih pacijenata smo primenili termoterapiju. paraliza P PRIMENA LASERA MALE SNAGE KOD PACIJENATA SA BELL-OVOM PARALIZOM Malešev S. kod 4 ili 5. Terapija je u početku sprovođena svakodnevno – prva serija 10 terapija. Do . kineziterapiju .1 otogena.4 %) se javilo nakon nekoliko dana od nastanka lezije (2 .8 % došlo do kompletnog oporavljanja nerva. a kod jednog pacijenta ili 14 % paraliza facijalnog nerva je bila postraumatske etilogije. Kod 8 pacijenata (80 %) oporavak je bio 100 %. Svi su imali unilateralnu leziju n.net Cilj rada: Cilj rada je da prikaže naše rezultate u primeni lasera male snage u lečenju Bell -ove paralize n. kod 19 ili 24.4 % dijagnostikovana je virusna etiologija. Periferna paraliza facijalnog nerva zahteva dugotrajno i kompleksno lečenje i zahteva saradnju lekarskog tima (fizijatra.pacijenata ili 6. Metod rada: Praćeno je 14 pacijenata oba pola sa Bell-ovom paralizom n. Dva pacijenta (14.elektroforezu bazodilatatorima i elektrostimulaciju. facialis-a. facialis-a u toku 2005.6 %). neurologa i otorinolaringologa) i pacijenta.3 %) su se javila nakon 2 i 3 meseca od nastanka lezije.4 %) i 4 muškarca (28.samoocenjivanjue u smislu fizičkih i socijalnih poremećaja.

P NAŠA ISKUSTVA U LEČENJU PERIFERNE PAREZE FACIJALISA SA MAGNETO-PULSAR-om Packov J RE-Fizikalna medicina i rehabilitacija. Ni kod jednog od 14 pacijenata nije došlo do pogoršanja.15 min. neurostatus). organizam blagovremeno reaguje u smislu "stimulacije vegetativnih krugova regulacije.20 dana (5mT. nakon 15 dana tretmana je došlo do poboljšanja stanja. Dva pacijenta (14. sve više nailazi kod lekara pristalica tretmana i lečenja bolesnika sa ovom fizikalnom metodom. timpanometrija. iako uslovno rečeno. na našem odeljenju je postao "tretman izbora" osobito kod pacijenata sa perifernom parezom facijalisa. Makedonija zfm110749@yahoo. Kumanovo. ali nije bilo nikakvog poboljšanja. Opsta bolnica. niti je bilo bilo kakvih neželjenih efekata.03. 50Hz. Cilj: Ukazati na korisnost i efikasnost pulsirajuceg niskofrekfentnog elektomagnetskog polja u lečenju facijalisa kao zasebnu fizikalnu metodu. Pacijenti su tretirani 15 . Na ovakvo "haotično" stanje ćelijske membrane. Kod 21 pacijenta koji predhodnu su imali poboljšanje stanja zakazan je produženji . Nakon primenjenih 30 laseroterapija došlo je do poboljšanja za 60 %. jedan od sofisticiranijih aparata sa pulsirajućim nisko-frekventnim elektromagnetskim poljem (PNEP). Ako se svemu ovome doda i antiedematozni efekat. Rezultati rada: Kod 21 (75 %) pacijenta.uključivanja laseroterapije primali su medikamentoznu i druge oblike fizikalne terapije. Ni nakon sprovedenih 30 laseroterapija nije došlo do poboljšanja. Oni koji su terapiju započeli nakon 2 – 3 meseca od nastanka lezije imali su zadovoljavajući oporavak.2006 godine.).com Uvod: Magnetoterapija. osobito kod bolesnika sa obolelim paretičnim facijalisom. Nije primećena pojava sinkinezija nakon primene laseroterapije.3 %) su se javila nakon 2 godine od nastanka lezije. te promena propustljivosti opne je sa tendencijom normalizacije nepovoljnog stanja". Pacijenti su bile različite dobi i pola (od 30 . Pulsirajuće niskofrekventno elektromagnetsko polje prouzrokuje vrtložne struje koje deluju na organizam na taj način što jone koji se nalaze u ćelijskoj membrani primorava na ubrzano pomicanje.2005 do 01. onda PNEP sa pravom zauzima visoko mesto u lečenju. a kod 9 (25 %) pacijenata je došlo do potpunog izlečenja (uredan nalaz pretraga na ORL odeljenju: EMG. MAGNETO-PULSAR. Kod oba pacijenta je ranije bila sprovođena medikamentozna i fizikalna terapija. a kod pacijenata koji su se javili nakon 2 godine od nastanka lezije nije bilo nikakvog efekta nakon primenjene laseroterapije. je novijeg datuma kod nas. Metod rada: Na našem odeljenju je 28 ispitanika tretirano sa uputom od specijalista ORL sa Magneto pulsarom u periodu od 01.65 godina).03. Zaključak: Kod pacijenata koji su sa laseroterapijom započeli u roku od nekoliko dana od nastanka lezije oporavak je bio najbolji.

f = 5 Hz. Ishod je bio sledeći: Kod 18 (87. Ključne reci: magnetoterapija.) i IV grupa. kod 3 (14. Srbija kzotovic@drenik. pa čak ga koristiti i kako jedinstvenu metodu. kontrolisana. a jednoga (4. obeležje posmatranja pre i posle terapije. 60Hz. obuhvatajući 32 osobe (16 m. takođe NFPEMP (B = 1.).).tretman u toku sledece 2 . odnosno do povećanja aktivne dorzalne fleksije šake. t = 30 min. Sve procedure su sprovođene tokom 20 dana. Milovanović N Klinika za rehabilitaciju "Dr Miroslav Zotović".net Uvod: Primenom elektromagnetnog polja u poslednje vreme postižu se značajni rezultati u tretmanu osoba za različitim povredama i oboljenjima. elektromagnetno polje P TERAPIJSKI EFEKTI PULSIRAJUĆEG ELEKTROMAGNETNOG POLJA U TRETMANU PACIJENATA SA TRAUMATSKOM LEZIJOM RADIJALNOG NERVA Pavlović A. f = 50 Hz.). Metode: Ovo ispitivanje je obavljeno kao randomizovana. PNEP. Beograd. prospektivna klinička studija otvorenog tipa. t = 30 min. Kao parametar. . Cilj rada: objektivna procena terapijskih efekata različitih modaliteta niskofrekventnog pulsirajućeg elektromagnetnog polja (NFPEMP) i efekata klasičnih fizikalnih procedura u tretmanu pacijenata sa lezijom radijalnog nerva. i 16 ž. f = 25 Hz. II grupu od 8 ispitanika su činili pacijenti tretirani NFPEMP (B = 10 mT. Za statističku obradu dobijenih podataka. f = 50 Hz. svi pacijenti su podeljeni u četiri grupe: I (kontrolna) grupa od 8 osoba.001) u poređenju sa drugim grupama (prva grupa .p < 0. Neka istraživanja ukazuju na moguće dejstvo i na regeneraciju oštećenih perifernih nerava. Na osnovu vrste primenjenog fizikalnog tretmana.01. 30 min. Rezultati: Nakon terapije kod svih pacijenata je došlo do povećanja pokretljivosti u zglobu ručja. vrtložne struje. korišćen je Studentov t-test.76 %) smo poslali na ORL radi tretmana sa njihove strane i dalje investigacije.74 %) pacijenata je došlo do potpunog izlečenja. ali su terapijski efekti NFPEMP polja kod pacijenata II grupe (parametri elektromagnetnog polja B = 10 mT. III grupa od 8 pacijenata je tretirana NFPEMP (B = 5 mT.05.p < 0.).01). treća grupa . a pacijenti su tretirani samo 2 puta nedeljno 8mT. korišćena je aktivna dorzalna fleksija šake. pored ostalih fizikalnih agenasa.p < 0. četvrta grupa .3 nedelje.28 %) pacijenata je došlo skoro do potpunog izlečenja (vizuelno). Svi pacijenti su imali i odgovarajući kinezi tretman. t = 30 min.) statistički najznačajniji (p<0.5 mT. Zaključak: U tretmanima periferne pareze facijalisa treba. t = 30 min. sastojala se od pacijenata tretiranih klasičnim fizikalnim procedurama stabilnom galvanizacijom i elektrostimulacijom. facijalis. sa sigurnošću računati i na pulsirajuće niskofrekfentno elektro-magnetno polje.

ima odlučujuću ulogu u postavljanju dijagnoze i registrovanju eventualnih drugih kompresija n. latenca. Analizirani su nalazi 10 pacijenata. plantaris lateralis i n. Beograd. Kod ostalih pacijenata parametri neurograma n.. predstavlja najefikasniju terapijsku proceduru u tretmanu pacijenata sa lezijom radijalnog nerva. plantaris medialis i n.com Morton-ov neurom je poseban oblik metatarzalgije koji nastaje zbog kompresije nervnih elemenata u metatarzalnom tunelu između glavica metatarzalnih kostiju. lateralno i medialno od registracione elektrode. U cilju potvrđivanja kliničke dijagnoze Morton neurom-a potrebno je uraditi dodatno elektromioneurografsko ispitivanje. a posebno kod pacijenata čije su tegobe uporne i ne kupiraju se konzervativnim lečenjem i kada treba doneti odluku o eventualnom hirurškom tretmanu lokalne regije. plantaris medialis. pored anamnestičkih podataka i karakteristične kliničke slike. plantaris medialis su bili u granicama referentnih vrednosti ali su registrovane druge elektromiografske i elektroneurografske abnormalnosti koje su upućivale na leziju lokalizovanu proksimalnije od metatarzalnog tunela. bez odstupanja jedne strane u odnosu na drugu. plantaris lateralis i n. stimulaciona na stopalu. Analizirani su amplituda. EMNeG ispitivanje. P ELEKTRONEUROGRAFSKO ISPITIVANJE KOD PACIJENATA SA MORTON NEUROM-OM Vulević Farmer S. f = 50 Hz. Urošević Lj. plantaris lateralis. 14 cm distalno. Cilj rada je utvrđivanje korelacije izemđu uputne dijagnoze lekara specijaliste i zaključka nakon elektromioneurografskog ispitivanja.Zaključak: Iz rezultata rada može se zaključiti da primena NFPEMP. U četri slučaja je potvrđena uputna dijagnoza na osnovu sniženja amplitude neurograma n. 4 muškog i 6 ženskog pola sa uputnom dijagnozom Morton neurom i tegobama koje traju više meseci. Srbija cales@alinto. posebno modaliteta sa parametrima: B = 10 mT. t = 30 min. Registraciona elektroda postavljana je retromaleolarno. Đokić R. trajanje i oblik dobijenih neurograma. Latenca i oblik neurograma u svim slučajevima su bili u granicama referentnih vrednosti. tibialis-a na proksimalnom nivou. Pored rutinskog ispitivanja koristili smo antidromnu tehniku ispitivanja senzitivne provodljivosti n. Mitrović D. Institut za ortopedsko hirurške bolesti “Banjica”. . U tri slučaja su pored gore navedenih parametara registrovane druge abnormalnosti na osnovu kojih smo doneli zaključak o njihovoj predominaciji u nalazu uz mogućnost postojanja i Mortonove metatarzalgije što je zahtevalo elektromioneurografsko kontrolno ispitivanje. Vukićević M. starosne dobi od 36 do 59 godina.

a koja sa stvaranjem novih kvaliteta uslova rada dozvoljava proširivanje standarda. NMR) pretpostavili smo da se radi o jednom od ova dva uzroka (CIP/CIM). postupaka. Srbija akiuki@ptt. Krstić N. Beograd. Formiranje standarda je dinamički proces koji u jednom trenutku ima definisanu celinu grupe podataka.net Standardizovanje obuhvata definisanje kvantitativnog i kvalitativnog minimuma kriterijuma.yu Polineuropatija kod kritično obolelih pacijenata (u anglosaksonskoj literaturi poznata kao Critical illness polyneuropathy . Jović S Klinika za rehabilitaciju “Dr Miroslav Zotović”. KRITERIJUMI I PRAKSA U TRETMANU PACIJENATA SA LEZIJOM KIČMENE MOŽDINE Vulović D. aktivnosti i sredstava neophodnih za izvođenje celokupnog nekog postupka. ne prepoznavanje ovog stanja i izostanak ranog fizikalnog tretmana može ostaviti trajne posledice. smanjuje dužinu boravka u bolnici i omogućava pacijentu maksimalan funkcionalni oporavak.P POLINEUROPATIJA KOD KRITIČNO OBOLELIH PACIJENATA PRIKAZ SLUČAJA Nedeljković U. procesa i slično. kao i ulogu rane rehabilitacije. Srbija kzotovic@drenik. Iako reverzibilnog toka. Vesović . Pri otpustu je urađen FIM test i dobijen rezultat od 98 poena. EMNG koja je naknadno uređena ukazala je na postojanje senzomotorne polineuropatije. koja značajno utice na smanjenje komplikacija usled imobilnosti. Praksa obuhvata niz aktivnosti. Kriterijumi mogu da budu i standardi na nižem nivou. Želimo da istaknemo važnost prepoznavanja ovog stanja. veština i testova koji se aktivno koriste i neophodni su za praktično ostvarivanje standarda.Potić V Klinički centar Srbije.CIP) je akutno. Beograd. Nakon detaljnog neurološkog pregleda i dostupnih dijagnostickih sredstava (CT. reverzibilno oboljenje koje zajedno sa miopatijom (CIM) predstavlja čest uzrok mišićne slabosti kod pacijenata u jedinicama intenzivne nege. Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. u sladu sa principima rane rehabilitacije neuroloških pacijenata. Standardi u tretmanu pacijenata sa lezijom kičmene moždine su višeslojni. Predstavljamo slučaj pacijentkinje stare 38 godina koja je primljena u JIN zbog razvijanja sepse i potrebe za mehaničkom ventilacijom nakon ekstrakcije mrtvih plodova i histerektomije. Na najvišem nivou tretman ovih pacijenata . P STANDARDI. U toku lečenja kod nje se razvila generalizovana mišićna slabost. Nakon mesec dana pacijentkinja je otpuštena radi nastavka rehabilitacionog tretmana. Rehabilitacija je započeta po stabilizaciji pacijentkinjinog stanja. Kriterijumi su razne osobine pojava koje definisu standard.

Srbija kzotovic@drenik. etiološke i neurološke karakteristike pacijenta sa CCS i motorni oporavak nakon sprovedenog standardnog programa rehabilitacije. disfunkcija mokraćne bešike i različiti stepen gubitka senzibiliteta ispod nivoa lezije. Cilj ovog istrazivanja je da se ispitaju demografske. Čobeljić R. CCS se češće javlja kod starijih pacijenata sa cervikalnom spodilozom. do decembra 2005. Sprovedena je retrospektivna studija na Klinici za rehabilitaciju “Dr Miroslav Zotović” u Beogradu u periodu od januara 2003. nakon sprovedene rehabilitacije po standardnom protokolu. Beograd. • standardi funkcionalnog ishoda posle oštećenja caudae equinae. • standardi korišćenja sredstava i pomagala. • standardi funkcionalnog ishoda posle oštećenja lumbalne kičmene moždine. Đorđević O Klinika za rehabilitaciju “Dr Miroslav Zotović”. godine. U studiju je uključeno 24 pacijenata koji su imali leziju vratnog segmenta kičmene moždine po tipu CCS. Ćurčić D. • standardi funkcionalnog ishoda posle oštećenja gornje torakalne (Th7-Th12) KM. Najniži kriterijumi ne dobijaju formu standarda već predstavljaju najkonkretnije aktivnosti. U istrazivanju su korišćeni ASIA skala oštećenja kičmene moždine i motorni skorovi za gornje i donje ekstremitete.net Central cord syndrome (CCS) ili Syndrome Schneider (SS) predstavlja inkompletnu leziju vratnih segmenata kičmene moždine. • standardi funkcionalnog ishoda tretmana. Standardi funkcionalne dijagnostike kod pacijenata sa lezijom kičmene moždine (KM) obuhvata: • standard anamnestičkih podataka. posledica i komplikacija. Za sve ove standarde daju se kriterijumi koji ga određuju i koji ujedno predstavljaju standard nižeg nivoa koji je obrazložen svojim kriterijumima. • standard objektivnog nalaza. P MOTORNI OPORAVAK KOD PACIJENATA SA CENTRAL CORD SYNDROME Stojanović A. • standardi tretmana. Učestalost je između 15 i 25 % od svih cervikalnih lezija kičmene moždine. Karakteriše ga veće motorno oštećenje gornjih u odnosu na donje ekstremitete. • standardi funkcionalnog ishoda posle oštećenja gornje torakalne (Th1-Th6) KM. radnje i postupke iz praktičnog rada. Prema ranijem iskustvu formirani su standardi tretmana i to: • standardi funkcionalnog ishoda posle oštećenja cervikalne kičmene moždine. • standardi aktiviranja. Najčešći mehanizam povrede je hiperekstenzija. Standardi funkcionalnog ishoda tretmana kod pacijenata sa lezijom KM zavise od neuroloskog nivoa oštećenja i od stepena zahvaćenosti poprečnog preseka KM. Standardi medicinskog rehabilitacionog tretmana pacijenata sa lezijom KM su: • standardi nege. • standard proširenog funkcionalnog dijagnostikovanja.definisu: • standardi funkcionalne dijagnostike. etiološke i neurološke karakteristike i motorne skorove za gornje i donje ekstremitete koji su registrovani na prijemu i na otpustu. Ova studija sadrži demografske. retko . • standard funkcionalnog dijagnostikovanja. • standardi lečenja.

spasticiteta muskulature. nakon lezije kičmene moždine. Gitov T Zavod za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. motornu i funkcionalnu prognozu nakon sprovedenog programa rehabilitacije. prisustvo dekubitalnih ulcera. Neuroloski deficit. prisustvo čestih urinarnih infekcija. plegičnih ekstremiteta.hiperfleksija vratnog segmenta kičmenog stuba. Skopje. Motorni oporavak kod svih pacijenata je značajan i omogućava bitno povećanje funkcionalnih mogućnosti ove populacije pacijenata. 58 % bili su stariji od 30 godina. Labacevska V. P SEKSUALNA REHABILITACIJA PARAPLEGIČARA Mićunović M. 73 % sa dekubitalnim ulcera oko kuka. neuroloskog deficita. Mitrevska B. Pacijenti sa CCS imaju dobru neurološku. Uzroci nisu sasvim jasni. Od 90 pacienata rehabilitovanih u Zavodu za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju u Skoplju. Gotovo 90 % je samostalno pokretno pri otpustu ili zahtevaju samo nadgledanje od strane druge osobe. Povezanost ovih faktora i pojava osifikata nije sasvim jasna. R. R.3 %) imali su heterotopne osifikate oko kuka. P POJAVA HETEROTOPNE OSIFIKACIJE KOD PACIJENATA SA PARAPLEGIJOM NAKON LEZIJE KIČMENE MOŽDINE Ivanovska L. Makedonija mmicun@freemail. 75 % bili su sa kompletnom paraplegijom. je relativno česta komplikacija oko velikih zglobova. Erazmo . Seksualni život paraplegičara ne mora biti potpuno ugašen. Promene mogu biti različite zavisno od vrste. megjutim ako ovi rizik faktori postoje onda postoji i mogucnost za pojave heterotopnih osifikata. 21 (23. Napravili smo analizu ovih pacijenata po polu. lokalizacije i težine . Svi pacijenti bili su bez cirkulaornih problema donjih ekstremiteta. Cilj rada je identifikacija moznih rizik faktora heterotopne osifikacije kod pacijenata sa paraplegijom nakon lezije kicmene mozdine. Osifikate mogu biti toliko masivne da blokiraju pasivni pokret zgloba.com Heterotopna osifikacija ili stvaranje osifikata u mekih tkiva oko zglobova. Oko 50 % ovih pacijenata na otpustu zahtevaju minimalnu asistenciju ili su kompletno nezavisni u skoro svim aktivnostima dnevnog života. 83 % sa izraženim spasticitetom muskulature. CCS je isključivo inkompletna lezija vratnog segmenta kičmene moždine različitog stepena. Od pacijenata sa heterotopnim osifikatima. uzrastu.Ohrid. Nema signifiknatnih razlika izmegju zena i miskaraca i prisustvo urinarnih infekcija. Naumoska S Bolnica Sv. Makedonija vi230037@yahoo. ali on je uvek izmenjen.mk Uvod.com. muskulni spasicitet i dekubitalne ulcere su vazni rizik faktori za pojave heterotopne osifikacije.

Najteže promene u seksualnoj aktivnosti su kod patoloških promena (najčešće trauma) u sakralnom i lumbalnom delu kičmene moždine. Cilj nam je da se dobije erekcija sa dovoljno stabilnom čvrstinom za penetraciju. Paraplegičari najteže podnose smetnje u neuromuskularnoj seksualnoj aktivnosti jer se manifestuju u poremećaju erekcije. Erektilna disfunkcija veoma teško pogađa paraplegičara.patoloških promena na kičmenoj moždini u čijem se sakralnom delu (S2-S¬4¬) nalazi spinalni centar seksualne aktivnosti. Materijal i metode. sa vremenom trajanja od 30 do 90 minuta. Četvoro je bilo u bračnom odnosu. Zaključak. Materijal se sastoji od 26 paraplegičara sa starošću od 28 do 54 godina u poslednjih pet godina. naročito ako se radi o mladim polno zrelim osobama ili ako su u pitanju oženjeni paraplegičari. Cilj. U poslednjih pet godina lečeno je 26 paraplegicara sa erektilnom disfunkcijom.9 % kao komplikacija pojavio se potkožni hematom kao rezultat loše tehnike aplikacije inekcije u penis. U 1. Seksualni život paraplegicara nije ugašen sa paralizom donjih ekstremiteta od povrede torakolumbalne kičme. 98 % pacijenata imali su erekciju sa dovoljno stabilnom čvrstinom za penetraciju. U dobroj seksualnoj formi postaje se sa intrakavernoznom apikacijom prostaglandina (alprostadil). Pacijenti su sami sebi stavljali inekcije. Korišćena je metoda intrakavernozne aplikacije alprostadila u dozi od 10 do 20µg. Svi su imali nestabilnu erekciju. . Rezultat. Posle aplikacije u roku od 5 do 10 minuta dobija se stabilna i čvrsta erekcija.

U studiji je korišćen klinički pregled koji je podrazumevao precizan funkcionalni status koji uz neurofizioloska ispitivanja. Cilj: rane dijagnostike i rehabilitacije je da se u što većoj meri povrati izgubljena funkcija paralitičnih mišića. Nikolić D Univerzitetska dečja klinika. pozicioniranjem ekstremiteta i uvođenjem termoelektro kinezi terapije. Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničkog pregleda i na osnovu neurofizioloških ispitivanja. Iz tog razloga je značajna rana dijagnostika i terapija kako bi se sprečile trajne sekvele i hendikep usled smanjene funkcije zahvaćenog ekstremiteta. dok su ostali imali kompletnu leziju. Beograd. 16 slučajeva sa povredom gornjeg tipa (Erb Duchenne) i 9 donjeg tipa (Klumpke Degerine). radiografskih i drugih imidžing tehnika (CT. prvenstveno oporavak snage mišića. Ćirović D. Brdar R. Metodologija: Na Univerzitetskoj Dečjoj klinici u periodu od 2000 . Nikolić G. Zaključak: Oporavak dece sa lezijom pleksusa brahijalisa je specifičan i zavisi kako od stepena oštećenja tako i od adekvatne fizioterapije i rehabilitacije.Tema V REHABILITACIJA DECE ZNAČAJ RANE DIJAGNOSTIKE I PRIMENE FIZIKALNE TERAPIJE KOD DECE SA OBSTETRIKALNOM LEZIJOM BRAHIJALNOG PLEKSUSA Petronić I. Fizikalno lečenje se sprovodi i prati kontinuirano do kraja rasta. poremećajem ili gubitkom senzibiliteta.yu Uvod: Obstetrikalne povrede brahijalnog pleksusa klinički se manifestuju još na rođenju gubitkom motornih funkcija mišića inervisanih od povređenog nerva ili nerava. elektromiografiju (EMG) i somatosenzorne evocirane potencijale (SEP) ukazuje na stepen i nivo oštećenja. a u kasnijoj fazi hidro. kinezi i radna terapija.2006 godine ispitivano je i lečeno 194 dece sa povredom brahijalnog pleksusa. Srbija golubz@eunet. Rezultati: Naši rezultati su pokazali da je pojava reinervacionih potencijala u EMG nalazu i SEP odgovora u prva tri meseca ukazivala na neuropraksičnu leziju sa dobrom prognozom oporavka. sprečavanje nastanka atrofije i kontraktura kao i uspostavljanje kordinacije i šeme pokreta zahvaćenog ekstremiteta. Pojava i održavanje denervacionih potencijala i posle tri meseca starosti je loš prognosticki znak i ukazuje na postojanje neurotmeze kada je neophodno primeniti druga dodatna ispitivanja i eventualno hirursku intervenciju. MRI). Na osnovu utvrđenog nivoa i stepena lezije primenjuje se plan i program rehabilitacije koji podrazumeva primenu fizikalne terapije i kontinuirano praćenje uz konsultacije neurohirurga i ortopeda. U slučaju neophodne hirurške intervencije fizikalni tretman je sprovođen postoperativno do maksimalnog funkcionalnog oporavka. Program rehabilitacije je individualan i primenjuje se odmah. .

Cilj: Ispitati efekte Dysport-a na smanjenje spazama i povećanje obima pokreta u skočnom zglobu kod dece sa hemiparetičnom i paraparetičnom formom cerebralne paralize. procena motoričkog postignuća i ispitivanje posturalnih reakcija.j. Mikov A Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju KC Niš. odnosno 20 i. Savić K. Demeši Č Institut za zdravstvenu zaštitu dece i omladine. na kg telesne mase kod hemipareze. Kod 80 % dece terepijski efekti bili su uočljivi i nakon 6 meseci od aplikacije Dysporta. . Rezultati: Nakon tri nedelje od aplikacije Dysporta došlo je do povećanja obima pokreta u skočnom zglobu kod sve dece i to u smeru dorzalne fleksije koja je povećana u proseku za 15 stepeni aktivno i 20 stepeni pasivno. Pet dana nakon aplikacije započet je intenzivan fizikalni tretman (kineziterapija. Živković V. rehabilitaciju i protetiku u Nišu. Novi Sad Centar za dečiju habilitaciju i rehabilitaciju. hospitalizovano je dvadeset šestoro dece oba pola. Bekić V. uzrasta od 2 do 8 godina sa dijagnozom Cerebralna paraliza (spastična hemipareza ili spastična parapareza) radi aplikacije Dysporta u spastičnu muskulaturu donjih ekstremiteta.j. dok je za merenje spastičnosti korišćena modifikovana Ašvortova skala. ortotska pomagala). Dysport je aplikovan u m. na kg telesne mase kod parapareze. Pre aplikacije. Primenjuje se u terapiji spastičnih oblika dečje cerebralne paralize. Srbija lidijad@bankerinter. U ZNAČAJ PRAĆENJA I RANOG UKLJUČIVANJA U STIMULATIVNI TRETMAN KOD ODOJČADI SA SIMPTOMATSKIM RIZIKOM Vulović M. termoterapija. Materijal i metodi rada: Na Klinici za fizikalnu medicinu. hidroterapija. Stanković I. Zaključak: Botulin toksin tip A-Dysport predstavlja efikasno sredstvo u lečenju dece sa cerebralnom paralizom. a najčešća indikacija je spastični equinus stopala. kao i do značajnog smanjenja spazama u mišićima donjih ekstremiteta. povećanje obima pokreta i korekcija hoda kod dece sa spastičnim equinusom stopala. Mikov A. mišićnog tonusa. gastrocnemius lokalno 10 i.net Uvod: Botulin toksin tipa A je neurotoksin koji reverzibilno blokira oslobađanje acetilholina na neuromišićnoj spojnici. Primenom ovog toksina postiže se značajno smanjenje spazama. Srbija asthma@eunet. kao i nakon tri nedelje i nakon 6 meseci od aplikacije meren je obim pokreta u skočnom zglobu standardnim goniometrom.yu Deca sa simptomatski rizičnim razvojem pokazuju znake abnormalnog ili izmenjenog razvoja pri neurokineziološkom pregledu po Vojti: ispitivanje primitivnih refleksa.PRIMENA TOKSINA BOTULINA U LEČENJU SPASTIČNOSTI KOD DECE SA CEREBRALNOM PARALIZOM Dimitrijević L. Milić H.

Beograd. ULJZIBATA Jekić M. telesna dužina 39. Dr Uljzibat je bio ortoped .85 nedelja.Abnoramalan neurološki nalaz se definiše kao centralni poremećaj koordinacije (lakši. Simonović V.61 % nedonoščadi. u prvom ili drugom tromesečju. intrakranijalna hemoragija . Jedna trećina odojčadi iz grupe A postigli su zadovoljavajući motorni razvoj za uzrast u 12 mesecu. srednji i teški oblik). B. Srbija office@sbcprn. porođaj caskim rezom 61.06.operativni i post-operativni status lokomotornog sistema kod pacijenata sa CP .52. Rukovodio je institutom za kliničku rehabilitaciju u Tuli. U EVALUACIJA PACIJENATA SA CEREBRALNOM PARALIZOM OPERISANIH PO METODI V. porođajna masa 1685. prosečna telesna masa 1190 gr.prosečne telesne mase od 1500 .om. a u grupi B 47. bilo uključeno u neurostimulativni tretman po Vojti i tretman po Bobathu (reakcije uspravljanja i ravnoteže). U grupi A prosečna gestacijska starost na rodjenju je iznosila 29. Deca su pregledana neurokineziološkom metodom po Vojti.2000gr (n .traumatrolog.61. Radovanović Lj.95. Apgar skor u prvom minutu 7. U grupi A je 88.94 nedelje.09 %.70 gr. Najčešći faktori rizika su: intrakranijalna hemoragija .58 %.90 %. Apgar skor u prvom minutu je 5.29. Najčešći faktori rizika su respiratorni distres sindrom .95 a u petom 7.70 %. Cilj rada je ukazati na značaj praćenja i ranog uključivanja u stimulativni tretman dece sa centralnim poremećajem koordinacije. Miklja D. U grupi B prosečna gestacijska starost je 38. porođaj carskim rezom .70. Čini ga etapno presecanje fibroziranog tkiva lokomotornog sistema specijalno konstruisanim instrumentom (zaštićen u patentnom zavodu ruske federacije) koji daje mogućnost hirurške intervencije bez velikog reza. a ostali do navršenih 15 meseci.23 %.com Uvod: Prof.21).40 %.90 %. Odojčad iz grupe B su u dve trećine slučajeva sa navršenih 12 meseci postigli prosečan motorni razvoj za uzrast.90. telesna dužina 37.76. Rusija. koji su na praćenju i/ili tretmanu na Odeljenju za habilitaciju i ranu rehabilitaciju. Bošković M Specijalna bolnica za cerebralnu paralizu i razvojnu neurologiju.64. Cilj rada: Uporediti pre . laki. Uzorak smo podelili u dve grupe: grupa A nedonoščad telesne mase na rođenju ispod 1499 gr (n -17) i grupa B .7 cm.37 a u petom minutu 8. Ispitivanjem je obuhvaćeno 38 nedonoščadi sa lakim i srednje teškim oblikom poremećaja centralne koordinacije (PCK). Značajno je istaknuti važnost praćenja razvoja dece za simptomatskim rizikom i pravovremenog uključivanja u stimulativni tretman radi sprečavanja razvoja pogrešno integrisanih obrazaca pokreta i položaja i njihove fiksacije. a ostali do navršenih 18 meseci. Jedno dete je sa cerebralnom paralizom. Operacija je malo traumatska što daje mogućnost da se istovremeno uradi zahvat na više mesta u mišiću. Gajić S. Metod etapne fibrotomije pripada grupi mikroortopedskih operacija. U poređenju sa . respiratorni distres sindrom 38. prematuritetna retinopatija .

Ne postoji starosna granica za primenu ove operacije (bolji su rezultati kod mlađih pacijenata). fizijatra i hirurga.već postojećim zahvatima. Kod pogorčanja ekvinovarusa stopala sprovodi se hirurška korekcija tenotomije Ahilove tetive sa mišićnim transferom (Spencer). kada su počeli da pristižu u našu bolnicu pacijenti operisani ovom metodom. Neki od roditelja pacijenata su dolazili po mišljenje o efikasnosti operacije. bavi se i sledećim stanjima: urođenim i stečenim tortikolisom.). pojava kontraktura. stalnoj aktivnosti i motivisanosti pacijenata. Komunikacijom između samih pacijenata i njihovih roditelja. skoliozama. Institut u Tuli pored kontraktura kod dece sa CP-om. Beograd. Metodologija: Na Univerzitetskoj dečjoj klinici lečena su i praćena deca sa dijagnostikovanom mišićnom distrofijom. uz primenu izvesnih fizikalnih procedura i agenasa. Fizikalni tretman je sprovođen kroz doziranu kinezi terapiju radi očuvanja mišićne snage i sprečavanja kontraktura kolena i kukova i deformiteta stopala uz aplikaciju ortoza. Petronić I Univerzitetska dečja klinika. možemo da kažemo da je i ova hirurska intervencija jedna od pomoćnih metoda u lečenju i tretmanu pacijenata sa CP . Za institut kliničke rehabilitacije u Tuli saznali smo pre 3 godine. Iz našeg dosadašnjeg iskustva. stepena i kliničke distribucije distrofije. tipa deformiteta i funkcionalnog poremećaja. epikondiliti. U radu će biti izneti rezultati pomenute evaluacije. u zavisnosti od lokalizacije i težine kontraktura. Da je naše mišljenje isravno potvrđuju i saveti ortopeda koji su uradili operacije. Poboljšanje snage ekstenzora stopala je bolje ukoliko se radi tenodeza i to u teškim slučajevima. Srbija golubz@eunet.om. U FIZIJATRIJSKO ORTOPEDSKO LEČENJE MIŠIĆNIH DISTROFIJA Brdar R. neaktivnost i gojaznost pacijenta kao i emocijalni faktori. Postoje različiti faktori na koje može da se utiče u cilju održavanja nezavisnosti kretanja kao sto su: mišićna snaga. Cilj: rada je da se kontinuiranom fizikalnom terapijom i praćenjem od strane ortopeda pacijentima omogući maksimalna motorna i funkcionalna sposobnost radi održavanja nezavisnosti kretanja što je duže moguće.yu Uvod: Lečenje mišićne distrofije je različito i zavisi od forme. a neki su tražili predlog za lečenje u inostranstvu na račun SIZ-a. Naša bolnica je odlučila da pristupi evaluaciji stanja pacijenata pre i posle intervencije. pronacionim deformitetima podlaktice. a koji u prvi plan ističu dalji. Lečenje se sprovodi uz neophodne savete o higijensko dijeteskom režimu. Na ove operacije. kineziterapijski tretman. ovaj metod daje mogućnost smanjenja postoperativnog oporavka na 1-14 dana. ali sa napred naglašenim prednostima. interes za ovu intervenciju je značajno porastao. neurit facijalnog nerva itd. paralizom Erba i drugim patološkim stanjima praćenim bolom (osteohondroze. intenzivan. Lečenje obuhvata fizikalni tretman i hirurške mere uz odgovarajuće ortotisanje uz stalni timski rad: neurologa. kao i minimalnu mogućnost recidiva. roditelji su odveli svoju decu samoinicijativno. Cavus .

yu Gestacioni dijabetes mellitus i fetopelvična disproporcija su među najčešćim faktorima rizika koji komplikuju trudnoću i intrauterine razvoj ploda. Relativna indikacija za porođaj carskim rezom. Svaki pacijent mora biti ocenjen u cilju kontrole motorne i funkcionalne sposobnosti koju poseduje u datom trenutku na osnovu čega se određuje fizijatrijsko ortopedski program lečenja sa ciljem poboljšanja kvaliteta života. do avgusta 2006. Postavlja se pitanje opravdanosti primene hirurških procedura naročito kod progresivnih stanja. Metod: Studijska grupa obuhvata sedamtesetoro novorođenčadi rođenih carskim rezom na Institutu za ginekologiju i akuserstvo Kliničkog centra Srbije u periodu od avgusta 2004. Produženje pregibača kuka (iliopsoasa) je sprovođeno kod pacijenata sa hiperlordozom praćenim lumbalnim bolom. a kod zapuštenih i starijih slučajeva klinastom osteotomiom stopala. Zaključak: Mišićna distrofija predstavlja težak problem jer se retko rano dijagnostikuje. Cilj našeg rada je bio da dokažemo da se novorođenčad čije su majke u trudnoći imale gestacioni dijabet i fetopelvičnu disproporciju češće rađaju sa malpozicijskim deformitetima vrata i stropala u odnosu na novorođencad majki koje su imale samo fetopelvičnu disproporciju kao i da je izuzetno važno rano započeti korekciju postupcima rane rehabilitacije dok su novorođenčad pod dejstvom placentarnog hormona relaksina. Srbija deks@eunet. a progresivno rezultuje gubitkom kretanja i hoda. vrlo često hipotonicna. 2Institut za ginekologiju i akušerstvo. edematozna. Madić T2 1 Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. KCS Beograd. ne dovode do izlečenja pacijenata.deformitet stopala se koriguje produženjem plantarne prepreke (Standlerovom operacijom). Prva grupa (31) tridest i jedno novorođenče rođeno je planiranim carskim rezom iz trudnoća koje su bile komplikovane gestacionim dijabetesom i fetopelvičnom disproporcijom. Kod fleksionih kontraktura na kolenima i kukovima. hirurška intervencija je retko indikovana jer se radi o nepokretnim pacijentima. Vesović Potić V1. Za gestacioni dijabetes mellitus je karakteristično da se prvi put javlja u trudnoci usled složenih metaboličkih i hormonskih dešavanja i da su deca rođena iz takvih trudnoća izuzetno krupna. jer osim sto dovode do poboljšanja za neko vreme. U POVEZANOST FAKTORA RIZIKA U TRUDNOĆI I MALPOZICIJSKIH DEFORMITETA U NOVOROĐENČADI – ZNAČAJ RANOG REHABILITACIONOG TRETMANA Blagojević D1. Rezultati: U našem ispitivanju rezultati su pokazali da je lečenje ovih bolesnika individualno uz ranu i pravovremenu fizikalnu terapiju i korišćenje spoljnje potpore da bi se održalo nezavisno kretanje. Fetopelvična disproporcija označava nesrazmeran odnos prednjačećeg dela ploda i veličine ili oblika karlice majke. Krstić N1. Druga grupa (39) trideset devetoro .

Od 109 dece koja su upućena kao pedes plana i pedes planovalga samo kod njih 36 je na osnovu plantograma potvrđena dijagnoza dok je kod 51 uočen samo valgus peta. pedes plana i pedes planovalga (109).Milanović J. godine pregledano je 6718 dece u fizijatrijskoj ambulanti Instituta. Cvetković K. Pregledom pri otpuštanju dece iz porodilišta ustanovljeno je da u prvoj grupi ima jedanaetoro dece sa položajnim deformitetom. .DIJAGNOSTIČKI I TERAPIJSKI PROBLEM U FIZIJATRIJSKOJ AMBULANTI Rakić . Zaključak: Novorođenčad majki sa fetopelvičnom disproporcijom i gestacionim dijabetom češće imaju malpozicijske deformitete vrata i stopala. Beograd. Uzrast dece se kretao od godinu dana do 14 godina. Džudović S Institut za zdravstvenu zastitu majke i deteta Srbije "Dr Vukan Čupić". Dijagnoza je postavljena na osnovu kliničkog testa Cartera i Wilkinsona. a u drugoj grupi sedam. Srbija jimmilanovic@yahoo. Rezultati rada: Sva novorođenčad su pregledana od strane fizijatra u drugom danu života pri čemu je utvrđeno da dvadeset devetoro dece (29) iz prve grupe i devetnaestoro dece (19) iz druge grupe ima neki od položajnih deformiteta.novorođenčadi je rođeno carskim rezom zbog fetopelvične disproporcije posle neuspelog vaginalnog porođaja. Jevtić T. Zaključak: Iako je poznato da se hiperlaksicitet zglobova u najvećem broju slučajeva gubi sa pubertetom zbog češćih pojava povreda mišićno ligamentarnog aparata kod ove dece mišljenja smo da je neophodno ovu decu redovno kontrolisati i kod njih sprovoditi adekvatnu fizikalnu terapiju. U LAXITAS ARTICULORUM GENERALISATA U DECE . Metoda rada: Tokom 2005. Ni jedno od te dece nije upućeno sa dijagnozom hiperlaksicitet zglobova. gena valga (21) i deformitet kičmenog stuba (8 dece). Cilj rada je bio da se ukaže na učestalost ove pojave u dečjoj populaciji. zglobovi sa prekomernom rastegljivošću je stanje kome se u ambulantama ne poklanja mnogo pažnje. Kod 147 je ustanovljen hiperlaksicitet zglobova.co. odnosno. Rehabilitacioni tretman u smislu kineziterapije je započet istog dana. sprovođen je tri puta dnevno sedam do deset dana odnosno do otpustanja iz porodilišta. Majke dece sa nezadovoljavajućom korekcijom deformiteta su obučene za sprovođenje vežbi u kućnim uslovima uz obavezno redovno kontrolisanje u nadležnim zdravstvenim ustanovama. Lečenje smo sprovodili u rasponu od aktivnog bavljenja sportom do primena metoda fizikalne medicine i rehabilitacije i prepisivanja odgovarajućih ortoza. Rezultati rada: Uputne dijagnoze kod dece sa dijagnostikovanim hiperlaksicitetom su bile: pes talovalgus (9 dece). Rehabilitacioni tretman započet u porodilištu upravo je kod ove dece dao najbolje rezultate.uk Uvod i cilj rada: Laxitas articulorum generalisata. a prema osnovnom oboljenju.

Na odeljenju fizijatrije sprovedena je elektroterapija. Urađena je dijagnostika: EMG. Nikolić G. Srbija aleks_med@yahoo.94 % dece (2. EEG. Na Univerzitetsku Dečiju kliniku iz porodilišta je prevedeno muško novorođenče zbog krize disanja.2 % devojčica). Beograd.86 % devojčica). fizijatra. Ravna stopala su u ovom uzrastu često zanemarljiv deformitet. korektivne ortoze za gornje i donje ekstremitete.77 % devojčica). Apgar 7. dok su deformiteti kičmenog stuba neznatno izraženi u ovom uzrastu.02 % dece (10. pregledanih u periodu od oktobra do decembra 2005. kao i deformitetima lokomotornog aparata. roditelja.yu Sindrom Moebius predstavlja kongenitalnu paralizu facialnih nerava koja može biti udružena sa paralizom drugih kranijalnih nerava.P MOEBIUS . Džamić D Univerzitetska dečja klinika. Zaključak: Ravna stopala su najizraženiji deformitet u posturi dece.49 % dečaka i 6.oro dece iz Beograda u dobi od četiri godine. rano otkrivanje i lečenje deformiteta u posturi. P PROCENA POSTURE KOD DECE U UZRASTU OD ČETIRI GODINE Pejović V. Zbog toga što često ova deca imaju autizam neophodna im je i pomoć psihologa. Beograd.6 % dece (6. Petronić I. med. i postavljena je dijagnoza Moebiusovog sindroma. anomalije na stopalima Pes equinovarus. Ravna stopala je imalo 91 % dece (90. Metod: Opservaciona klinička studija koja je obuhvatila 136 . Procena posture nakon fizijatrijskog pregleda koji je uključio procenu držanja tela. Podaci su procenjeni procentualno u odnosu na ukupan broj dece. Vukomanović A Vojnomedicinska akademija.4 % dečaka i 93. Loše držanje je imalo 11. ortopeda. i rehabilitaciju. Dete je otpušteno u dobrom opštem stanju. Telesna masa na rođenju 3400. S obzirom na retku pojavu ove anomalije dijagnostikovanje i lečenje ove anomalije iziskuje multidisciplinarni pristup neurohirurga. MRI.4 % devojčica). Plavšić A. Cilj: Prevencija. srednjeg i zadnjeg segmenta). U pedijatrijskoj intenzivnoj nezi kliničko stanje se stabilizovalo posle čega je prevedeno na odeljenje fizijatrije radi sprovođenja terapije paralize oba facijalna nerva. pregled kičmenog stuba i pregled stopala (prednjeg. Rezultati: Dobru posturu je imalo 6. Srbija cirovic@Eunet. Klinika za fiz.6 % dečaka i 3. hipoplazije leve podlaktice sa anomalijom šake. pedijatra.4 % dečaka i 11. RTG.com Uvod: Ispitivali smo posturu dece u uzrastu od četiri godine u toku sistematskog pregleda u Vojnomedicinskoj akademiji. kineziterapija. sa zadovoljavajuće iskorigovanim deformitetima na lokomotornom aparatu. terapeuta. Kifozu je imalo 2. aplazije levog pektoralnog mišića.POLAND SINDROM: PRIKAZ SLUČAJA Ćirović D. međutim kasnije on može da dovede i do ozbiljnijih problema u . godine za vreme redovnog sistematskog pregleda.

kifoskoliozu 7-sedmoro (0. Srbija biljanafiz@email. Loše držanje tela karakteriše prisustvo svih ili nekoliko sledećih znakova: skapule alatae (odvojenost lopatica od rebarnih lukova). posturalnu disfunkciju 326 . Cilj rada: Isticanje značaja teme za populaciju u razvoju. Ni jedno dete koje je redovno dolazilo na korektivnu gimnastiku nije imalo pogoršanje pri kontrolnom pregledu. opuštenom trbušnom muskulaturom kao i prisustvom manje ili više skoliotičnog držanja.co.trista dvadeset šestoro (26. Klinički kriterijumi za dijagnozu skolioze su: razlika u visini ramena. P UČESTALOST DEFORMITETA KIČMENOG STUBA KOD DECE ŠKOLSKOG UZRASTA Bokan B. Beograd. Devečerski G2. KC Novi Sad. mogu se javiti kod nekih oboljenja ili sindroma.5 %) dece. 3Zavod za protetiku. Mogu biti strukturalne i funkcionalne. Metodologija rada: Sistematskim fizijatriskim pregledom 2005/2006 školske godine pregledano je 1211 (hiljadu dvesta jedanaestoro) dece osnovnih škola na opštini. a kifoza krivinu kičmenog stuba u sagitalnoj ravni. Stoga je neophodno raditi.yu Uvod Skolioza predstavlja lateralnu krivinu kičmenog stuba u frontalnoj ravni. Bajić R Dom zdravlja Savski Venac.yu Uvod i cilj rada. Promene .9 %) dece. Teofilovski M3. Miličević B1 1 Ordinacija CIM.dvesta četrdeset petoro (20 %) dece. na prevenciji i korekciji svih deformiteta posture. kao i potreba za publikovanjem rezultata preventivnog i kurativnog rada koji se sprovodi. kifozu 6 . razlika u visini rebarnih lukova.5 %) dece. Jelenc J1. pojava gibusa hemitoraksa u antefleksiji. Potrebu za nošenjem midera nije imalo ni jedno dete u ovoj školskoj godini što ukazuje da su skolioze naznačene u većini slusajeva (manje od 20 stepeni). hiperlordozom lumbalnog dela kičmenog stuba.šestoro (0. 2Institut za med reh. Dejanović A1. Skoliozu ima 245 . a naročito deformiteta stopala. već i u ovom uzrastu. P POVEZANOST ANTROPOMETRIJSKIH KARAKTERISTIKA I STATIČKE IZDRŽLJIVOSTI LUMBALNE I ABDOMINALNE MUSKULATURE KOD DEČAKA OD 7 DO 14 GODINA Radaković N1. Milidrag M.posturi i do funkcionalnog ograničenja u fizičkim aktivnostima. nejednaki Lorencovi trouglovi stasa. Srbija ratatam@eunet. Zaključak: Pored intenzivnog rada na prevenciji i lečenju deformiteta kičmenog stuba treba raditi na edukaciji roditelja o značaju problema i visokom procentu dece kojoj je potrebna korekcija posture jer je još uvek broj dijagnostikovanih deformiteta mnogo veći od lečenih. Antropometrijske karakteristike dece sa svojim senzitivnim periodima razvoja predstavljaju poteškoću u prevenciji spinalnih problema.

volumena i mase tela. U ovom istraživanju su upotrebljena četiri standardna testa za procenu statičke izdržljivosti lumbalne i abdominalne muskulature nad 443 muška ispitanika u osnovnoj školi od 7 do 14 godina starosti.u antropometrijskom statusu izazivaju i promene u statičkoj izdržljvosti lumbalne i abdominalne muskulature. Павловиќ П ЈЗУ Општа Болница. . Materijal i metode.com Кичма код пацијента се посматра у двије равнине – фронтално и сагитално и гледана тако нема никакав завој – искривјеност.хормони-колаген Мишичи-асиметрија-простеогликани БИОМЕХАНИЧКИ ФАКТОРИ ЦИЛЈ: Прикажујемо случај на дјете (фамилија) са идиопатском јувенилном сколизом.на дјелом или цјеле кичме тада говоримо о СКОЛИОЗИ. П ФАМИЛИЈАРНА (генетска) ПРЕДИСПОЗИЦИЈА – СКОЛИОЗЕ ПРИКАЗ КОД ЈЕДНЕ ФАМИЛИЈЕ Димитрова В. Cilj rada bio je da se pogodnim testovima ispita statička osetljivost lumbalne i abdominalne muskulature i registruju poremećaji koji bi pogodnom prevencijom sprečili budući razvoj lumbalnog sindroma. može biti uzrok lumbalnom sindromu. i određene antropometrijske varijable za procenu longitudinalnih i transferzalnih dimenzija. Данас по РУШКОВСКИ сколиозе се дјеле у двије групе . Ако постои странична искривјеност . Testovi za procenu SILAM-a. Testovi se izvode najviše pet dana uzastopno.Македонија sencedimitrova@yahoo. У структурелне спадају – идиопатске сколиозе које НАЦХЕСОН – л983 год дао слечи модел мултифакторски могучности настанка идиоптских сколиоза: ГЕНЕТСКИ ФАКТОР ЦНС РАСТ МЕТАБОЛИЗАМ Равнотежа . Димитров П. u cilju prevencije poremećaja u lumbalnoj regiji kod dece. збор који произлази од грчке ријечи која означује – завој или искривјеност. tzv. 1999). Childs & Liebenson.98 (McGill. Različiti karakter povezanosti antropoloških varijabli i statičke izdržljivosti lumbalne i abdominalne muskulature. Zaključak Utvrđeni karakter povezanosti prostora antropometrijskih varijabli i statičke izdržljivosti lumbalno-abdominalne muskulature kod dece u osnovnoj školi. Кавадарци Р.структурелне и неструктурелне. omogućava pravovremenu reakciju i upotrebu metoda fizičkog vaspitanja i medicine zajedno. Utvrđivanje karaktera povezanosti antropometrijskih karakteristika i statičke izdržljivosti lumbalne i abdominalne muskulature kod dečaka uzrasnih kategorija od 7 do 14 godina starosti. Rezultati Testovi za za procenu SILAM-a su na navedenom uzorku pokazali statističku značajnost 0.

Да би се спречила и поновила ситуција са родителја (мајка) и одгоила здрава и права деца без ризика од остале компликације. РЕЗУЛТАТИ: Ради се о женском дјетету родјено 1992 год. са проширеним дискални простори. као и редуцирана физиолошка лумбална лордоза. на возраст од 14 година.3 до Л1. прачена ротациом пршленским тјелама што следе исту. са КОбовом аглом од 320.Л1. denikol27@yahoo. Цео постнаталан и детски период уредан. сестре и баке. Редуцирана торакална физиолошка кифоза. Nikolić D2. анамнеза мајке.(На иста воизраст од 14 год лечена је са тракцијом и гипсани корсет) ДИСКУСИЈА И ЗАКЛЈУЧАК: Деца који имају генетску предиспозицију потребно је да се редовно контролирају посебно са стране матичног лекара. Прва бременост – прво дјете примјено на одделение на инсистиранје једног од родителја.физијатар. са уредан породјај.2 и ротација пршленских тела од Тх12 . са уредним менструалним циклусом. Урадјено РТГ панораму са слечим наодом .налази са систематским прегледама. Mladenovac. МАЈКА родјена 1974 год РТГ наод: Двојна синистроконвексна девијација.Л2. radiografsko i imidzing metode lumbo-sakralne regije kičme.com Uvod: Utvrđeno je da deformiteti stopla kod dece često mogu da budu posledica neurološkog deficita usled spinalnog disrafizma. Друга је синистроковексна -тораколумбална од Тх12 . Дискални простори следе девијацију.com. Na osnovu rezultata pravi se . са израженом ротацијом пршленских тјела. Прва је декстроконвексна торакална од Тх .Тх9. neurofiziološko. ортопед . Zbog toga je neophodno kompletno ispitivanje koje obuhvata pored kliničkog. Назначена субхондрална склероза и формирани спондилофити вентрално. Аголкифозе је 3ост. Ćirović D2. у средним дистаним партијама. од први и други степен на Л1 . кои следе исту (нарочито у горној тречини торакалне кичме).Л5 са Кобовом аглом од 430 гр. родителја. Petronić I2. Beograd. СЕСТРА родјена 1997 год РТГ наод: Дексроковексна девијација на торакални дио кичменог стуба.сви знаци за кифосколиозе позитивни. Srbija vencane60@yahoo. Дискални простори следе исту девијацију.на прикажаном скелетом прати се двојна сколиоза. Рајзеров знак је 4. 2Univerzitetska dečja klinika. гр2 и ротација од лесен степен на ТХ8 . Knežević T2. Žikić A2 1 Institut za rehabilitaciju Selters. Као и РТГ налази. При прегледом .МАТЕРИЈАЛ И МЕТОДИ: Анализирани су податоци из здравствених картона . P FIZIKALNO LEČENJE DEFORMITETA STOPALA KOD DECE SA SPINALNIM DISRAFIZMOM Milićević V1.

u sustini osnovni posturalni mehanizmi koji se sastoje od reakcija ispravljanja i reakcija ravnoteže. Rezultati: U grupi OSD sa paretičnom muskulaturom podkolenice i stopala imali smo značajno poboljšanje funkcije hoda i zadovoljavajuću korekciju deformiteta uz neophodno stalno praćenje. tetrakord sindroma i posle operisane meningomijelocele.mk Uvod. a rani i osnovni motorni oblici kontrole pokreta. Cilj: je da se pravovremenom dijagnostikom i ranom adekvatnom fizikalnom terapijom postigne maksimalni funkcionalni oporavak i korekcija deformiteta. Prikaz značaja ranog neurofizioterapiskog tretmana kod dece sa rizikom u njihovom daljem motornom razvoju.Ničeska L.Ohrid".Naumoska S. Posle završene serije vršena je ponovna evaluacija. Rani početak neurofizioterapiskog tretmana kod dece sa rizikom u prva tri tromesečja života je od velikog značaja. Mićunović . termo. a inhibiraju abnormalne sa ciljem tačnijeg praćenja redosleda normalnog motornog razvoja deteta. Erazmo. Zaključak: Iz gore dobijenih rezultata neophodan je dijagnostički protokol i individualni terapijski program kako bi se postigla maksimalna korekcija deformiteta i omogućio funkcionalni hod.individualni plan i program rehabilitacije. P RANI NEUROFIZIOTERAPISKI TRETMAN DECE SA RIZIKOM I NJEGOV ZNAČAJ Kitrozova Z. refleksnih mehanizama i inhibiciju aktiviranja i izgradnju pogrešnih odnosno patoloških šema držanja tela i pokreta. Markovska . Cilj. Sva deca su bila uključena u program elektro. kinzi terapije uz primenu korektivnih longeta.com. Metod: Na Univerzitetskoj dečjoj klinici (UDK) praćena je grupa dece sa valgus i varus deformacijom stopala kao sekvela okultnog spinalnog disrafizma (OSD). bolnica za ortopediju i traumatologiju "Sv. Ispitivanjem je obuhvaceno 40 dece od čega je 24 pacijenata imalo OSD. trebaju se razvijati pre početka učenja deteta kompliciranim funkcijama. R. 13 operisano od meningomijelocele i 3 pacijenta sa tetrakord sindromom u periodu od 2000-2005 godine. Mićunović M Spec. . Abnormalni oblici položaja i pokreta moraju biti zaustavljeni. Makedonija mmicun@freemail. Kod okultnog i tetrakord sindroma dijagnostika je značajna jer je uz lečenje potrebno stalno praćenje da bi se utvrdio oporavak ili progresija deformiteta do kraja rasta.Trajčevska Z. Ljusevska . Kod tih pacijenata sprovodi se kontinuirana fizikalna terapija uz konsultaciju ortopeda i neurohirurga. U drugoj grupi (operisanih) takođe smo imali oporavak paretične i paralitične muskulature. U grupi Tetrakord sindroma u konsultaciji sa neurohirurgom ukoliko je došlo do pogoršanja kliničkog i neurofizioloskog nalaza vršena je neurohirurska intervencija posle čega je sprovođena fizikalna terapija. korekciju deformiteta i osposobljavanje za hod uz adekvatno ortotisanje. zato što plastičnost infantilnog mozga dozvoljava stimulaciju normalnih posturalnih. Stimulišu se normalne rakcije.

5 meseca (dvoje dece). Milicev S Univerzitetska dečja klinika. od ukupno 203 pacijenata kod kojih je sprovođen ambulantni neurofizioterapiski tretman. latenca. Rani neurofizioterapiski tretman kod dece sa rizikom sprovodi se u cilju potpomaganja njihovog rasta i razvoja. amplituda i oblik odgovora. Milićević V. U našoj studiji koristili smo VEP “FLASH” stimulaciju monokularno sa registracijom kortikalnih odgovora po internacionalnom 10/20 sistemu. Rezultati. Od četrnaestoro praćene dece sa rizikom. Zbog toga je prva godina života od velike važnosti za dalji razvoj dece sa rizikom. Cilj rada je bio primena VEP-a kao dijagnostičke metode koja omogućava praćenje oporavka i sazrevanja CNS-a kod prematurusa i dece sa hiperbilirubinemijom kao i kod rizikobeba kod kojih je usled boravka u inkubatoru došlo do oštećenja vida na različitom nivou. Koliko je raniji početak. kod dvoje je manifestirana cerebralna paraliza. P ZNAČAJ VIZUELNIH EVOCIRANIH POTENCIJALA U EVALUACIJI DISFUNKCIJE I ZRELOSTI CENTRALNOG NERVNOG SISTEMA KOD PREMATURUSA Knešević T. Metod: Na Univerzitetskoj dečjoj klinici (UDK) obrađeno je 30 pacijenata u periodu od 2001-2006. Od velikog je značaja u detektovanju disfunkcije i stepena oštećenja vida kod pacijenata sa kojima nije moguće ostvariti komunikaciju. kod šestoro dece je postignut normalni motorni razvoj. 3 meseca (jedno dete). . Beograd. 4 meseca (dvoje dece). do avgusta 2006god. Dijagnoza je opisna: Praćenje razvoja (ostali su sa cerebralnom paralizom i na uzrastu od 1-13 godina). Zaključak. izdvojeno je i praćeno samo 14 dece. Praćena je grupa dece starosti od 2 meseca do 2 godine sa suspektnim oštećenjem vida. Parametri koji su praćeni su: prisustvo odgovora. godine.yu Uvod: Vizuelni evocirani potencijali (VEP) kao dijagnostička metoda daju nam bitne informacije o funkcionalnom integritetu optičkog sistema kao i bazične funkcije vizuelne percepcije. kod kojih je sprovođen rani neurofizioterapiski tretman na uzrastu od 2 meseca (troje dece). kao sto su novorođenčad i odojčadi. 7 meseci (jedno dete) i 8 meseci (troje dece). Svi pacijenti su praćeni i kontrolisani od strane neurofiziologa i oftalmologa. kod troje od nepoznatih razloga tretman je prekinut i kod troje dece praćenje razvoja je u toku. kod kojih je sprovođen rani neurofizioterapiski tretman. Nikolić D. Srbija knez@eunet. toliko su izgledi za normalizaciju lokomotorike veći. U periodu od januara 2001god. Primenjivan je tretman Bobath-ovom metodom neurofizioterapiski tretman sa refleksnom inhibicijom i facilitacijom. Petronić I.Materijal i metode. Inhibicija abnormalnih položaja pomoću "refleksno inhibitornih položaja" i facilitacija željenih obrazaca sprovodi se manuelnim radom sa detetom i veštim korišćenjem "ključnih tačaka" kontrole.

03%) došlo je do korekcije asimetrije. Psihomotorni razvoj ove odojčadi može ići i u pravcu neurološkog deficita. Od 7 pacijenata sa mikroftalmusom 5-oro (71 %) je imalo prekid provodljivosti a 2-je (29 %) je imalo slabo formirane odgovore niskih amplituda i produženih latenci. asimetrije u posturi . Kod ove dece pratili smo pojavu provodljivosti optičkog nerva koja nam je kao indirektna metoda omogućavala procenu funkcije vizuelnog puta i maturaciju vizuelnog korteksa. Od 12 pacijenata sa kongenitalnom kataraktom kod 5-oro (42 %) nije registrovana provodljivost. asfiksija. HIC. Ovi pacijenti su se na prvi pregled javili u uzrastu odojčeta. 12 ih je imalo kongenitalnu kataraktu.2. Beograd. odstupanja u EEG i UZ nalazu CNS-a i rezultate . Srbija office@sbcprn.50. FOU. UZ CNS-a. Simonović V.l. tortikolisa i talovalgusa stopala . Ova odojčad su dijagnostički obrađena (EEG.Rezultati: Od 30 prematurusa. MR). EP. latenci u fiziološkim granicama. u trećem tromesečju 8 odojčadi. talovalgusa stopala . dok je kod 7-oro (58 %) registrovana produžena latenca. Radovanović Lj. Zaključak: Iz dobijenih rezultata možemo zaključiti da su kod svih pacijenata registrovane promene VEP-om od potpunog prekida provodljivosti do srednje teške disfunkcije. HIE. P PRAĆENJE SIMPTOMATSKI RIZIČNE ODOJČADI SA SINDROMOM ASIMETRIJE CENTRALNOG POREKLA Gajić .24. dok su kod 8oro (73 %) registrovane i produžene latence. Ova odojčad upućivana su iz savetovališta zbog odstupanja u neuromotornom razvoju . Rezultati Na kraju praćenja. sumnje na spastičnu hemiprazu . Cilj rada je da ukaže na potrebu rane dijagnoze. U ove dve grupe pacijenata anlizirali smo zastupljenost faktora rizika za oštećenje CNS-a (prematuritet. uključena u habilitacioni treman i kontinuirano praćena najmanje do uzrasta od godinu dana. hipertonije . od 58 pacijenata sa SACP kod 47 (81. sumnje na leziju brahijalnog pleksusa . 7-oro mikroftalmus i 11 atrofiju papile optičkog nerva.7. kontinuiranog praćenja odojčadi sa SACP i na značaj ranog habilitacionog tretmana.l. dok je kod 11 (18. Metode Analizirali smo dokumentaciju 58 pacijenata sa SACP koji su se na prvi ili kontrolni pregled javili u prvih šest meseci 2003.Jovanović S. godine.96 %) ispoljen neurološki deficit.l. distribuciji tonusa i posturalnom reaktibilitetu. u prva dva tromesečja . Od 11 prematurusa sa suspektnom atrofijom papile kod 3-je (27 %) su registrovani slabi formirani odgovori niskih amplituda. dok je VEP najmanje senzitivan u dijagnostici kongenitalne katarakte. faktori rizika u trudnoći). niže amplitude i slabo formirani odgovori. U našoj studiji najveća senzitivnost VEP-a kao metoda je kod atrofije papile optičkog nerva. neonatalne konvulzije.8. hiperbilirubinemija. Vidović P Specijalna bolnica za cerebralnu paralizu i razvojnu neurologiju.com Uvod Pod sindromom asimetrije centralnog porekla (SACP) podrazumeva se istovremeno postojanje asimetrije u posturi. Ostojić S.

Grupu dece smo podelili u odnosu na tip komplikacije i starost. Milinčić Z. 1 deteta starosti 3 godine obostrano kod 1 odojčeta Desni pneumotoraks 1 odojče. Atelektaza se javila u 20 pacijenata i to: levo: 16 pacijenata: 5 novorođenčadi. 11 odojčadi desno 3 pacijenta: 2 novorođenčeta. Pasivno relaksirajući pokreti (PRP) i perkusiona drenaža (PD) su primenjeni kod svih pacijenata. a kod 19 (40. Cilj rada je bio sagledavanje plućnih postoperativnih komplikacija kod dece sa USM operisanih na Univerzitetskoj dečjoj klinici (UDK) u toku 3 godine kao i program rane rehabilitacije primenjene kod ove dece u cilju poboljčanja funkcije i sprečavanja komplikacije. Zaključak Razvoj SACP može ići i u pravcu neurološkog deficita što ukazuje na potrebu rane dijagnoze. . Knežević T Univerzitetska dečija klinika.2005. Od 47 pacijenata sa iskorigovanom asimetrijom kod 28 (59. god. Heterogenost dužine primene tehnika rane rehabilitacije ukazuje na neophodnost individualnog pristupa svakom detetu. Zaključak: Najčešća postoperativna komplikacija je atelektaza levo. Beograd. Program mera plućne rehabilitacije zauzima najznačajnije mesto sa obzirom na apsolutnu primenu i dobre rezultate u ranom postoperativnom periodu u svim uzrastima. Milićević V. Srbija denikol27@yahoo. vežbe disanja (VD) kod 14 dece. Mere rane rehabilitacije smo podelili prema tipu vežbi i dužini njihovog izvođenja. Dužina primenjenih tehnika se kretala od 3 dana do 33 dana sa najvećom srednjom frekfencijom od 6 dana. P EVALUACIJA MERA RANE REHABILITACIJE I PLUĆNIH KOMPLIKACIJA KOD DECE SA UROĐENIM SRČANIM MANAMA OPERISANIH NA UNIVERZITETSKOJ DEČJOJ KLINICI TROGODIŠNJE ISKUSTVO Nikolić D.psihološkog testiranja. češće odstupanje EEG i UZ nalaza CNS-a od fiziološkog i veći procenat kašnjenja psihičkih funkcija. Njihova incidenca je 8 . Petronić I. Rezultat: Plućne komplikacije su se pojavile kod 21 deteta. vertikalizacija (V) kod 3 deteta i hod (H) kod 1 deteta.10/1000 živorođene dece. Raznolikost kliničkog ispoljavanja i posledice na drugim sistemima zahtevaju timski rad u njihovom praćenju i lečenju.42 %) nakon prve godine. značajnije zastupljena u periodu odojčeta. U grupi pacijenata sa neurološkim deficitom postojala je veća učestalost faktora rizika. kontinuiranog praćenja i ranog uključivanja u habilitacioni tretman.com Uvod: Urođene srčane mane predstavljaju najčešće urođene mane kod dece koje se se javljaju u 30 %.57 %) asimetrija je iskorigovana u prvoj godini života. Metod: Obrađeno je 387 dece lečenih na UDK u periodu od 2003 .

82 (0.Makedonija 2 Zavod za lekuvanje i reh. dobija se optimalni učinak u lečenju i rehabilitaciji plućnih bolesti. terapije). Makedonija zafirov2002@yahoo.85 %) dece hospitalizirani zbog pneumonija. kao i prikaz najčešćih respiratornih vežbi.59 %): bronchitis rec. 261(6. vežbe za jačanje muskulature.na respiratorni nespecificni i alergiski zaboluvanja Otesevo 3 Specijalna detska bolnica za lekuvanje i rehabilitacija – Ohrid 4 Specijalna bolnica za lekuvanje i rehabilitacija na belodrobni zaboluvanja i TBC Jasenovo 5 Interno odd. aspiracije sekreta (kod dojenčadi) ili i drenažne tehnike. tehnika zavisno od lokalizacije obolenja. Buzalkov G4. nezaobilazna je i RKi ako se pravilno upotrebi korisna je u lečenju i rehabilitaciji respiratornih bolesti. Za prevenciju: vakcinacije (pored redovnih uvođenje i kod nas antipneumokokne i antihemofilusne kao redovne. a kod pleuropneumonija prevenira stvaranje pleuralnih athezija itd.itd. pružana je psihosocijalna podrška osobito hroničarima. Micevska D2. kao i izbegavanje kontakata sa ak. Zaključak: Pored medikamnetozne (etiološke i simptomatske. LEČENJEM I REHABILITACIJOM AKUTNIH I HRONIČNIH PNEUMOPATIJA KOD DECE I ADOLESCENATA Zafirovski Lj1. infekcijama.com U lečenju i rehabilitaciji pneumopatija u dece pored medikamentozne etiološke i simptomatske terapije nezaobilazna je i respiratorna kineziterapija (RK). te antivirusne itd. 2019 (10. Cilj: Prikaz 6 god. bronhitisom. Vršena je i edukacija pacijenata. i dizajniran je program praćenja pacijenata. olakšavaju se tegobe pacijenata te poboljšava ukupni kvalitet života. hospitalnog morbiditeta (od 2000 .). te aerohelio i klimatoterapija itd. Materijal i metode: Opservirali smo 10870 (56. RK pomaže toaletu disajnog stabla (čime pomaže disajnu funkciju ali i olakšava tegobe bolesnika što je veoma važno kod male dece.2005g) nekih pneumopatija u IBZ. pravilna i punovredna ishrana i nega dece. vežbe relaksacije.56 %) sa astmom. Kozle. potporne itd.P NAŠA ISKUSTVA SA PREVENCIJOM. Proevski J2. Rezultati: Kod svih je primenuvan interni protokol: ACTD = KD + EV + FET dijagnosticki i terapeutski. uzrast dece: 0 18 god. . 2198 (11. pomaže i reekspanziju pluća i uzvraćanje plućne elastičnosti.43 %): bronhiektazije. Sveukupnom pravilnom primenom svih ovih mera. pri psihijatriska bolnica – Skopje. Mickovski V3. R. a pospešuje se i skraćuje lečenje. obstruens. i slikovit prikaz drenažnih i dr. respiratorne vežbe. Zafirovska E5 1 Institut za belodrobni zaboluvanja kaj decata (IBZD). Skopje. kao i aerohelio i klimato terapija te higienodietetski rezim itd. Svi pacijenti su ispisani kao poboljšani.49 %) sa ak. respiratornim i dr. kao i opšti fizički trening itd. R.

niti funduplikacije gastroezofagealnih refluksa itd. Micevska D4. korektivni položaji. torakoperkusije vibracije toraksa.P PREOPERATIVNA PRIPREMA I POSTOPERATIVNA REHABILITACIJA KOD TORAKOTOMISANE DECE . Od njih 54 .NAŠIH PACIJENATA Zafirovski Lj1. te psihološka podrška pacijentima i roditeljima. hernije. tehnike iskašljavanja (veoma pažljivo kod ehinokoknih cisti i ne kod distendiranih. tumori. disajnih i korektivnih vežbi. Otesevo. disajne i korektivne vezbe: (pasivne. suportivne. vežbe za donje ekstremitete.ženski. 8 hirurški tretiranih plućnih abscesa. Postoperativno: toaleta disajnog stable (posturalna drenaža. u istom periodu. R. Zaključak: Preoperativna priprema olakšava sam torakalni hiruski zahvat i čini ga bezbednijem. 4Zavod za lekuvanje i rehabilitacija na nespecificni i alergiski belodrobni zaboluvanja. Kondov G2.com Čak i najveštija torakotomija ostavlja patoanatomski i patofiziološki reziduum: posthiruška (traumatska) atrofija i skraćenje ozleđene muskulature. Sotirovski Gj3. Svi pacijenti su ispisani kao poboljšani.operisanih bronhiektazija (od ukupno 82 konzervativno tretiranih bronhiektazija. vežbe za širenje toraksa. 6 . 3 Specijalna detska bolnica za lecenje i rehabilitacija. od kojih 46 sa Echinococcus pulmonum. itd) tehnike iskašljavanja. 46 .Makedonija zafirov2002@yahoo. Karagjozov M2. Nisu uklučeni operisani medijastinalni i dr. 5 sa likvidopneumotoraksom. jačanje mišića sinergista (koje će biti pomoć operisanim agonistima). Ove kompleksne i nepoželjne funkcionalne posledice treba prevenirati pravilnim lečenjem koje obavezno uključuje ranu i upornu fizikalnu terapiju. strukturalna skolioza. 7 sa hirurškom drenažom empijema. srednja uzrast: 9. aktivne). no samo pokazivanje). te fibrozna ankiloza okolnih mišića ramenog pojasa. 2 Klinika za torakalna hirurgija Medicinski fakultet. tretiranih konzervativno u istom periodu). vežbe za rameni pojas. kao i dozirani opšti fizički trening. 28 sa traheobronhijalnim anomalijama. a zajedno sa postoperativnom rehabilitacijom se preveniraju postoperativne komplikacije. vežbe dijafragmalnog kontrolisanog disanja. . Skopje.hiruški tretiranim (ne računajući 37 pleurita.38. Cilj: Prikaz naših iskustva sa preoperativnom pripremom kao i postoperativnom rehabilitacijom torakotomirane dece iz našeg materijala. smanjuje se bol i respiratorni discomfort. Ohrid.odd za respiratorna rehabilitacija i fizikalna terapija.muški. kao niti dijafragmalne i dr. a moguće su i defornmacije toraksa (s obzirom na funkcionalnu kompleksnost mišića trupa). Miskovska – Saljamovska G4 1 Institut za belodrobni zaboluvanja kaj decata. pokretljivost ramena. što remeti držanje trupa. vežbe forsiranog ekspiriuma. Skopje. Materijal i metodi: Opservirano je 100 operisane dece. prevenira se plućni i lokomotorni invaliditet. te poboljšava kvalitet života. Rezultati: Kod svih je preoperativno primenjivana: edukacija i uvežbavanje korektivnih položaja. vežbe za muskulaturu trupa.

Milanović J.Opšta bolnica.P TORTIKOLISI KOD NOVOROĐENIH NA MATERIJALU IZ JZU . Stečeni tortikolis je posledica neuroloških bolesti. a tačna etiologija nije poznata. U samom radu izložićemo slike koje idu u prilog ove bolesti. Beograd. P ZNAČAJ PRIMENE RANE FIZIKALNE TERAPIJE U LEČENJU PES EQUINOVARUSA Jevtić T.OPŠTA BOLNICA. 2004 god. nacionalnoj pripadnosti i mestu stanovanja (grad . . Razlikuju se strukturalni i posturalni pes equnovarus. neonatolozima. Značajno je iskoristiti prva 3 meseca života. Cilj: Prikaz tortikolisa kod novorođenih u periodu od tri godine ispitivano na materijalu iz JZU . sternocleidomastoidius-a... i odelenje za . do 3 meseca i do 6 meseca ).Neonatologija. sternocleidomastoideus-a pa tada govorimo o (kongenitalnoj hemivertebri). u procesu lečenja kongenitalnog ekvinovarusa. Po učestalosti. neposredno po rođenju. Materijal i metode: Retrospektivni prikaz studije novorođenih u periodu od tri godine: 2003 god. Sugareva L2 1 Odeljenje za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. urođeno krivo stopalo. Rakić . razvrstanih po polu. Cilj rada je da istaknemo značaj i efekat rane primene procedura fizikalne terapije.m. Opšta bolnica Veles. Srbija tanja_j@eunet.. uzrastu (uzrasne grupe od 0 .. Diskusija i zaključak: Za suzbijanje ove bolesti potrebna je kompletna saradnja sa: ginekolozima. 2005 god. Tada će njegove gestikulacije biti organoleptički primetne i propraćene i drugim problemima. VELES Stoilovska T1. a drugi anomalije pri formiranju ploda i odnosi se na skraćenje krajeva m.m.. R Makedonija tstoilovska@yahoo. nagnut na jednu stranu.. kada se deformitet najlakše koriguje. do 1 mesec. 2Odeljenje za ginekologiju i akušerstvo. Jedan vid urođenih je posledica akta rađanja. pedijatrima i ortopedima.Fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. adduktus i ekskavatus. je najteži deformit stopala koga karakterišu 4 osnovne komponenete: ekvinus.yu Uvod: Pes equinovarus... ovaj deformitet se nalazi odmah iza urođenog iščašenja kuka.Ginekologiju i akušerstvo . Sa njihovom saradnjom bi se delovalo na rano otkriće i suzbijanje. Veles: odeljenje za .selo). Vlahović N Institut za zdravstvenu zaštitu majke i detete Dr Vukan Čupić.7 dana.com Uvod: Tortikolis je prunudan položaj vrata i glave. Kod urođenog tortikolisa govorimo o neuhranjenosti ili ishemiji m. varus. do 15 dana. Ako se na vreme ne otkrije i ne raeguje adekvatno može doći do trajnog oštećenja mišića sa iskrivljenjem lica. Razlikujemo dva vida tortikolisa: urođeni i stečeni. Cvetković K.

Azdejković Lj Zdravstveni centar Kruševac. te je po incidenci od 0. Srbija hansmiha@my-its. a uzorak je bio apsolutan. Prospektivna studija je obuhvatila 52 dece. termoterapija od 15.elektrostimulacija na potkolenu muskulaturu po savlađivanju kontraktura i plasirali smo korektivne natkolene gipsane longete koje doprinose održavanju postignute korekcije. desnostrani kod 22-oje. Matić D. postižu se zadovoljavajući rezultati i smanjuje se broj operisane dece. Varvarin). 35 dečaka i 17 devojčica. Obe grupe ispitanika tretirane su . 2004. . obliku i funkciji poprimiti karekteristike potpuno normalnog stopala. STERNOCLEIDOMASTOIDEUSA (SCM) Mijušković G. P OCENA USPEHA I DUŽINA TRAJANJA FIZIKALNE TERAPIJE KOD DECE SA KONGENITALNIM MIŠIĆNIM TORTIKOLISOM (CMT) SA PSEUDOTUMOROM M. Fizikalni program treba kod svakog deteta sprovoditi dovoljno dugo i svako dete pratiti do završetka rasta. Ćićevac. 2001. starosti od 5 dana do 6 meseci. dužina trajanja fizikalnog tretmana kao i efikasnost fizikalnog tretmana dece sa CMT sa pseudotumorom m. na odeljenju fizikalne medicine i rehabilitacije lečeno je ukupno 80-oro dece pod dijagnozom pes equinovarus. Ove rezultate smo postigli kod 51-og deteta. Metodologija: Ispitivanje je sprovedeno u Službi dečje fizijatrije Zdravstvenog centra Kruševac (ZCK). ostala deca su hospitalizovana u prvih mesec dana života. Rezultati: Zadovoljavajućom korekcijom smatrali smo stopala kod kojih smo dobili pasivnu dorzifeksiju veću od 1100.05. Obostrani pes equinovarus je dijagnostikovan kod 44-oro.4 -1. Osim 5-oro dece. koja su prvi put dovedena na pregled sa 5. elektroterapija . kod kojih se nije uticalo na vreme javljanja na fizikalni tretman. Brus.net SZO je 1973 god. a levostrani kod 14-oro dece.sa teritorije Opštine Kruševac kod kojih je u optimalno vreme započinjanja fizikalna terapija i kontrolnu grupu od 23 dece . u saradnji sa Odeljenjem neonatologije i Službom razvojnog savetovališta ZCK u periodu 01.9 % na trećem mestu kongenitalnih mišićno skleletnih anomalija. odnosno 6 meseci. neposredno po rođenju. svrstala CMT u grupu kongenitalnih deformacija. SCM. Ranim započinjanjem fizikalnog tretmana. Aleksandrovac. dana života u vidu parafinskih kompresa. Nakon potvrđene dijagnoze CMT formirali smo dve grupe ispitanika: eksperimentalnu grupu od 29 dece . a na Rtg snimku Kite-ov ugao veći od 350. Kod ostale dece Rtg i klinički nalaz nije bio zadovoljavajući i ta deca (njih 29-oro) su u ovom periodu podvrgnuta operativnom zahvatu . u odnosu na vreme započinjanja tretmana i ograničenje pasivnog obima pokreta rotacije. Procedure fizikalne terapije koje smo primenjivali u lečenju pes equinovarusa su: kineziterapija. Od ukupnog broja dece bilo je 58 dečaka i 22 devojčice. Ciljevi rada: Da se sagleda i analizira. iskorigovanu varus komponentu.Materijali i metodi rada: U periodu od 2000 do 2005 godine. Zaključak: Urođeno krivo stopalo nikada ne može po veličini.upućenih iz Domova zdravlja susednih opština (Trstenik.

001). Tako je u eksperimentalnoj grupi utvrđena značajna korelacija srednje jačine (r = 0. je terapiju CMT sa pseudotumorom m. SCM. Trajanje tretmana je kraće i uspeh terapije bolji u dece koja su se javila u prvom mesecu starosti. je značajno manja od starosti dece kontrolne grupe (p < 0. Zbog osjećaja hladnoće u rukama i nogama. dok je kod onih kod kojih je lečenje započeto u drugom mesecu prosečna dužina lečenja iznosila 72. Crouzon. Kod ispitanika kontrolne grupe prosečna dužina trajanja tretmana iznosila je 94.001).SCM. značajno najveći broj dece kontrolne grupe.Stevanović Đ.001). je terapiju CMT sa pseudotumorom m.istim fizikalno . zbog čega je prebačena na odjeljenje neonatologije bolnice u Užicu. Zaključak: Rezultati ovog istraživanja su potvrdili uspeh fizikalnog tretmana.05). Po otpustu preporučen pregled fizijatra.SCM. Papić . P REHABILITACIJA DJEVOJČICE SA ANOMALIJAMA LOKOMOTORNOG APARATA I KRAINOFACIJALNOM DISOSTOZOM Marjanović B.664. kao i kada se posmatraju zajedno. Rezultati: Prosečna starost dece eksperimentalne grupe pri prvoj prezentaciji. laktovima. sa postavljanjem lakta u poziciji 90 st. značajno najveći broj dece eksperimentalne grupe. šakama i zbog krive kičme.terapijskim protokolom započetim danom dolaska u ZCK. Dužina trajanja terapije u ispitanika eksperimentalne grupe kod kojih je započet tretman u prvih 30 dana starosti deteta iznosio je 67. pregledana od strane vaskularnog hirurga – klinički nalaz na arteriovenskom sistemu gornjih i donjih ekstremiteta izuzev oslabljenih pulsacija art. thoracolumbalis. započeo u prvom mesecu starosti (p < 0. u odnosu na vreme započinjanja tretmana i na početno ograničenje pasivnog obima pokreta rotacije. a pod Dg: Sy. Dragić D.05 dana. a u kontrolnoj grupi je utvrđena jaka pozitivna korelacija (r = 0. Sa dvije godine starosti na dječijoj klinici Beograd urađena ablacija prekobrojnog palca desno i op. gde se nije uticalo na vreme javljanja. zahvat oba stopala – Megadactilija et clinodactilia pedis dig. Sa nepunih pet godina IOHB ‘’Banjica’’ zbog ograničenih pokreta u oba lakta urađen op.001). Redovito išli na kontrole. odmah po porodu uočene malformacije na licu.373. Šolaja V Zavod za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju ‘’Dr Miroslav Zotović’’. Kyphoscoliosis vert. i imala zaostatak pasivnog obima pokreta rotacije manji od 30°. Krajnji ishod fizikalnog tretmana analiziran je kroz dužinu trajanja tretmana.87 dana.I bil. Sy. pedis obostrano . Analizom korelacionih koeficijenata uočili smo linearnu zavisnost dužine trajanja terapije i starosti ispitanika na početku tretmana. p < 0.org U našu ustanovu je prvi put upućena na liječenje jedanaestogodišnja djevojčica zbog ograničenih pokreta u ramenima. rukama. nogama. zahvat desnog lakta – Arthrodesis cubiti dex. Banjaluka. Djevojčica iz III uredne trudnoće. p < 0. dece sa kongenitalnim mišićnim tortikolisom sa pseudotumorom m. Srpska vera@ibhibih. R. započeo u drugom mesecu starosti (p < 0. dors. Apert.28 dana.

Kod odpusta je došlo do poboljšanja kretnji u ramenima. U školi redovito pohađa nastavu fizičkog vaspitanja. Materijal i metod rada: prospektivna klinička studija je obuhvatila 9 neurološki zdravih devojčica. Srbija petvesna@eunet. BT-A (Dysport) u dozi od 500 jedinica je davan transperinealno u spoljašnji uretralni sfinkter. čučanj izvodi. diskretno skoliotičan. Dimitrijević L. osloncem na puna planta. Kretnje u ramenima redukovane. desni lakat u semifleksiji. Uloga BT-A u lečenju neurogenih poremećaja mokrenja kao što su hiperaktivnost detrusora i detrusor . pasivna korekcija minimalna. korekcija stava je bolja. vodjenje dnevnika mokrenja u toku 48 časova. Milić H. prsti kratki deformisani. hidratacija i korekcija opstipacije) bez poboljšanja. sa disfunkcionalnim mokrenjem koje su lečene blokatorima α-1 adrenergičkih receptora i standardnom uroterapijom (trening mokračne bešike. svodovi stopala spušteni. Kretnje u kukovima. lice spljošteno. koljenima i oba TC izvodi. Program terapije: Kinezi. dobila se minimalna fleksija lijevoga lakta. hod na petama i prstima izvodi. pronaciju i supinaciju ne izvodi. analiza urina i urinokultura. sindaktilija obostrano. Zbog pogoršanja funkcije desnog lakta indiciran ponovo op. Malo je podataka o primeni BT-A u lečenju funkcionalnih poremećaja u neurološki zdrave dece. bavi se ritmikom.sfinkter disinergija je dobro poznata. pravilan položaj pri mokrenju. Slavković A Klinika za fizikalnu medicinu. Cilj rada je bio da ispita efikasnost kombinovane primene BT-A i standarne uroterapije u lečenju dece sa disfunkcionalnim mokrenjem. komunikativna. redukovan program za kifozu i skoliozu. ramena povijena prema naprijed. lijevi lakat u ekstenziji. radna th. zahvat zašto se roditelji nisu odlučili. u ASŽ je donekle ovisna o tuđoj pomoći zbog redukovanih pokreta u laktovima i šakama. 3-11 godina starosti. šaku formira. Kl. dosta dobro korektivan. Nakon 2 nedelje . Klinički centar Niš. kičmeni stub u torakalnom dijelu kifotičan. kao i urofloumetrija sa odredjivanjem postmikcionog rezidualnog urina. Cilj rehabilitacije je očuvanje i unapređenje sadašnji sposobnosti i sprečavanje pogoršanja novih oštećenja uz često obnavljanje rehabilitacionog tretmana.yu Uvod: Botulinum toksin tip A (BT-A) predstavlja snažan antagonist muskarinskih receptora koji izaziva različit stepen paralize poprečno-prugastih mišića. Lazović M. hidro. nalaz: Djevojčica u dobi od jedanaest godina. uvećane očne jabučice. ultrazvučni pregled bubrega i mokraćne bešike. rehabilitaciju i protetiku. skraćeni palčevi. Dorzifleksija oba RC redukovana. Vlajković M. mentalni razvoj uredan. pokretna. termo.uredan. Pre uključivanja u studiju kod sve dece je izvršen klinički pregled. P KOMBINOVANA PRIMENA BOTULINUM TOKSINA TIP A I REHABILITACIJE DONJEG URINARNOG TRAKTA KOD DECE SA DISFUNKCIONALNIM MOKRENJEM Živković V.

chat rooms. dok značajno poboljšanje parametara urofloumetrije nije verifikovano. direktno povezan sa posledicama fizičke neaktivnosti. Tripković G Dom zdravlja Stari Grad. Zaključak: naši rezultati ukazuju da se primenom BT-A uz rehabilitacioni tretman mehanizam mokrenja kod dece sa disfunkcionalnim mokrenjem rezistentnim na standarne oblike terapije može značajno poboljšati i održati najmanje 6 meseci.yu Uvod: Fizicka neaktivnost je epidemija savremenog društva. zavisnost od informacionih tehnologija (internet. Srbija dzsarigrad@sbb. Poremećaj njihovog zdravlja se neposredno reperkutuje na zdravlje čitave nacije postajući tako javno-zdravsveni problem. noćne enureze. maksimalna brzina protoka urina (ml/s) i oblik urofloumetrijske krive. Svetska istraživanja upozoravaju na fizičku neaktivnost kao faktor rizika koji ima za posledice gojaznost. metaboličke poremećaje. poremećaje u ponašanju. Pre i 6 meseci nakon davanja Dysporta vršeno je popunjavanje upitnika (modifikacija Van Gool-ovog upitnika) o prisustvu i stepenu dnevne urinarne inkontinencije. ali savremen način života utiče na ranu pojavu faktora rizika. (DM tip II) KVO. kompjuterske igre). Kod nas postoje istraživanja fizičke neaktivnosti kao faktora rizika na lokalnom nivou. postmikcioni rezidualni urin (ml). Anamnestičke studije ukazuju povećan trošak budžeta. P FIZIČKA NEAKTIVNOST DECE KAO JAVNO ZDRAVSTVENI PROBLEM Ljubinković K. Kontrolna urofloumetrija je radjena 6 meseci nakon administracije BT-A. Cilj anamnestičkog istraživanja je da utvrdi opravdanost uvođenja preventivnih programa i adekvatne mere prevencije koji će delovati na smanjenje faktora rizika fizičke neaktivnosti. ali nismo uključeni u istraživanja na nacionalnom nivou pa samim tim ne postoji nacionalna strategija prevencije. Takodje. edukaciju o pravilnom položaju pri mokrenju. Nijedno dete nije imalo sistemske neželjene efekte u vezi sa primenom Dysporta. mokrenje u prisustvu lekara sa korekcijama akta mokrenja. Pre terapije i nakon perioda praćenja od 6 meseci analizirani su sledeći parametri: totalni kapacitet mokraćne bešike (izražen u procentima kapaciteta očekivanog za uzrast). Prospektivne studije sa većim brojem pacijenata su neophodne radi potvrde ovih inicijalnih pozitivnih rezultata. Rezultati: Šest meseci nakon davanja Dysporta postignuto je statistički značajno smanjenje ukupnog skora dobijenog iz upitnika što ukazuje na poboljšanje urinarne inkontinencije i simptoma otežanog mokrenja. registrovano je značajno smanjenje postmikcionog rezidualnog urina. Beograd. Deca se smatraju najzdravijim delom drustva. a koji će biti primenjivi u našoj sredini. prosečna brzina protoka urina (ml/s). . opstipaciji i kvalitetu života. načinu mokrenja. kao i vežbe za relaksaciju mišića karličnog dna.uključivan je rehabilitacioni tretman koji je obuhvatao trening mokračne bešike. Mandić N. vreme mokrenja (s). količina izmokrenog urina (ml).

Postoji trend porasta troškova lečenja od posledica fizičke neaktivnosti u svetu što očekujemo i u našoj sredini. -porodici.„Mihajlo Petrović-Alas“ I OS „Braća Baruh“ 2005/2006god. Rezultati istraživanja ukazuju da je potrebno osmisliti i primeniti strategiju prevencije fizičke neaktivnosti. 3. Instrument istraživanja je upitnik.S. Zaključak Predlazemo: 1. 4. njihovi profesori i roditelji. -školi. izgradnju i dostupnost terena za fizičku aktivnost.Metod: Sprovedeno je istraživanje u okviru Preventivnog pilot projekta „ Živimo Zdravo” Pilot-projekat je realizovan u dve osnovne škole na teritoriji opstine Stari grad u Beogradu i to O. implementaciju preventivnih programa u pravcu edukacije zdravih stilova života usmerenih ka: -pojedincu. podršku resornih Ministarstava. U preventivnom programu bila su uključena deca četvrtog razreda njih 180. U statističkoj obradi podataka korišćene su deskriptivne i analiticke metode. -lokalnoj zajednici. Strateški adekvatan program prevencije bi popravio kvalitet života korisnika zdravstvenih usluga i uticao na smanjenje troškova budžeta od lečenja posledica fizičke neaktivnosti. medijsku kampanju. . kartoni sistematskih pregleda pedijatra i fizijatra. 2.

gde nastaje percepcija bola. Patogenetski aspekt Bol nastaje transdukcijom noksičnih draži u elektrohemijske signale.9 U lečenju kancera koriste se razni modaliteti kao što su zračenje. 14.1. brojne transdukcione molekule za detekciju noksičnih draži. interleukini 1 i 6. može se uticati lekovima. Crna Gora 3 Klinički centar Niš. Prostaglandini su proinflamatorni lipidi koji nastaju od arahidonske kiseline pod uticajem enzima ciklooskigenaze (COX). koji ublažavaju bol. kao što su makrofage. U metastatskom i uznapredovalom stadijumu bol oseća 75 do 95% bolesnika. Svaki od ovih faktora igra važnu ulogu u pojavi bola kod pojedinih oblika kancera. faktor rasta koji potiče od trombocita.1. 7. 12 Otuda lekovi COX-2 inhibitori imaju svoje mesto u tretmanu kancera. To se odnosi i na opijate. nesteroidne antiinflamatorne i druge lekove. 16 Neki eksperimenti ukazuju na ulogu COX-2 enzima u angiogenezi i rastu tumora. ali ispoljavaju i sporedne štetne efekte. koji poseduju.4. s različitim stepenom osetljivosti. koji postoji u dva izooblika: COX-1 i COX-2.Tema VI REHABILITACIJA BOLESNIKA SA MALIGNIM OBOLJENJIMA KANCERSKI BOL: ETIOPATOGENETSKI ASPEKT.9 Tu spadaju prostaglandini. pri čemu se njegova učestalost i intenzitet povećavaju tokom progresije bolesti. i to ne samo za ublažavanje bola već i za redukciju rasta tumora. epidermalni faktor rasta. Srbija dejanvuk@cg. Pojedine tumorske ćelije i makrofage u vezi sa tumorom imaju visoki nivo COX-2 enzima i u znatnoj meri produkuju prostaglandine. slobodnim završecima A-delta i C-vlakana. Tumorske ćelije i inflamatorne ćelije u vezi s tumorom. Često je i prvi simptom bolesti.yu Bol utiče veoma destruktivno na kvalitet života bolesnika sa kancerom. koji.2 Sivački-Žitnik S. neutrofili i T-limfociti. prostaglandine i endoteline. Crna Gora 2 Institut za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju „Dr Simo Milošević” Igalo.10. a na neke od njih. luče niz faktora koji direktno ekscitiraju ili senzitizuju nociceptore. Transdukcija se odigrava u nociceptorima. EVALUACIJA I MENADŽMENT Mihajlović V.9 . hemoterapija i hirurške intervencije.2 i Kojović J 3 1 Univerzitet Crne Gore – Fakultet primijenjene fizioterapije Igalo. izazivaju brojne štetne efekte. transformišući faktor rasta. koji se zatim senzornim neuronima prostiru do zadnjih rogova kičmene moždine. 11. pored povoljnog dejstva na tok bolesti. talamusa i somatosenzorne kore velikog mozga. endotelini.

povećava se tokom progresije a smanjuje tokom regresije bolesti. nociceptivni visceralni i neuropatski. satima. koji se iz više aspekata može smatrati markerom centralne senzitizacije. Probijajući bol (engl. javlja se neočekivano. Kancerski bol može biti nociceptivni somatski. u vidu grčeva i stezanja ili oštar.10. kvalitet. Neki tumori. Prema distribuciji. Somatski nociceptivni bol je obično dobro lokalizovan i opisuje se kao oštar. Hronični traje duže od tri meseca. traje različito – sekundima. Može biti praćen anksioznošću ili depresijom i vegetativnim simptomima. lancinirajući ili u vidu trnjenja. Kvalitet bola često ukazuje na njegovu prirodu. imaju visoki nivo ovog peptida. može biti tup. Akutni bolni sindromi obično su u vezi sa dijagnostičkim i terapijskim intervencijama. kao i bola uopšte. Kancerom izazvani neuropatski bol nastaje mehaničkim oštećenjem.9 Periferna senzitizacija se sastoji u sniženju praga aktivacije nociceptora.2 Centralna senzitizacija se odigrava u zadnjim rogovima aktivacijom NMDA receptora pod uticajem glutamata. koja na kraju trigeriše ekspresiju C-fos proteina. Ovaj bol prvi su opisali Portenoy i Hagen15 i .2 Bolni sindromi3 Bolni sindromi u vezi sa kancerom mogu biti akutni i hronični. breakthrough pain) posebna je vrsta kancerskog bola. Neuropatski bol se opisuje kao gorući. dok hronični najčešće nastaju direktnim kancerskim efektom. kancerski bol može biti fokalni. somatski. Mora se razlikovati od referisanog bola. Visceralni nociceptivni bol je najčešće difuzan. pulzirajući. a indukovana je oslobađanjem supstancije P i peptida srodnog kalcitonin genu. koji se projektuje iz udaljenih organa kao posledica konvergencije nociceptorskih somatskih i visceralnih vlakana u nivou zadnjih rogova. One treba da se procenjuju ne samo iz aspekta terapije bola već i njegove patogeneze. ishemijom ili proteolizom senzornih i simpatičkih vlakana.Drugi farmakološki cilj u tretmanu kancerskog bola jeste peptid endotelin-1. koji se javlja u vidu tranzitornih (epizodičnih) egzacerbacija perzistenog bola. Javlja se u dva modaliteta: kao stimulus zavisni i stimulus nezavisni bol. pokreće se kaskadna reakcija. obično počinje podmuklo. multifokalni i generalizovani. minutima.9 U nastajanju i održavanju hroničnog kancerskog bola sudeluje periferna i centralna senzitizacija. 13 a kliničke studije ukazuju na to da je intenzitet bola u korelaciji sa nivoom endotelina u plazmi. Procena intenziteta bola je od značaja za izbor terapije. naročito kancer prostate.8.13 Endotelin je takođe involviran u angiogenezu i rast tumora. Fokalni se javlja u predelu lezije. U odnosu na trajanje. može biti akutni ili hronični. jesu: intenzitet. a u izvesnoj meri može objasniti i način njegovog nastanka. distribucija i trajanje. neuropatski ili visceralni. kancerski bol može biti akutni i hronični. Karakteristike kancerskog bola3 Osnovne karakteristike kancerskog bola. u vidu pulziranja ili pritiska. kompresijom. 12 pa se njegovi antagonisti koriste u tretmanu ne samo kancerskog bola već i kancera. Stimulus zavisni bol manifestuje se u vidu hiperalgezije i alodinije.

Akutni bol u vezi sa dijagnostičkim intervencijama najčešće se javlja kao glavobolja usled lumbalne punkcije. Bol se meri uporedo sa temperaturom. 5 – neizdržljivi bol. Obično počinju akutno i perzistiraju sve dok se ne primeni adekvatan tretman. Akutni bol u vezi sa infekcijom: akutna herpetička neuralgija. 4 – jaki bol. incidentni bol) ili nevolnjim aktivnostima. mikcija. zatim neuropatski i visceralni nociceptivni bol. epiduralni injekcioni bol. Probadajući bol treba razlikovati od egazcerbacija perzistentnog bola usled neadekvatnog doziranja analgetika. defekacija. pozicija na 0 cm označava stanje bez bola a na 10 cm stanje sa najjačim mogućim bolom koji bolesnik može da zamisli. 2 – blagi bol. pri čemu najdonji podeok označava stanje bez bola a najgornji stanje sa neizdržljivim bolom. Akutni bol u vezi sa terapijskim intervencijama najčešće se ispoljava kao postoperativni bol. subakutna radijaciona mijelopatija. Hronični bolni sindromi3 Hronični bolni sindromi u vezi s kancerom nastaju direktnim kancerskim efektom. difuzni koštani bol. Akutni bol u vezi sa radioterapijom: orofaringealni mukozitis. Akutni bol u vezi sa vaskularnim poremećajima: akutni trombotički bol. Akutni bol u vezi sa antikancerskom terapijom: akutni bol u vezi sa tehnikama infuzione hemoterapije i akutni bol u vezi sa hemoterapijskim toksicitetom (mukozitis. na kojoj bolesnik markira poziciju svoga bola.Radi kontinuiteta preporučuje se da se meri i u kućnim uslovima. Akutni bol u vezi sa hormonskom terapijom: hormonski indukovani bol kod metastaza kancera dojke. a samo u 15% slučajeva posledica su kancerske terapije. kašalj (tzv. opioidni injekcioni bol. U centrima za kancer kao sastavni deo temperaturne liste koristi se vertikalna skala sa 10 podeoka. akutni bol u vezi sa imunoterapijom: interferonom indukovani akutni bol. Verbalna numerička skala sadrži pet gradacija bola: 1 – nema bola. Vizuelna analogna skala je linija dužine 10 cm. bol usled biopsije i mamografije. steroidni pseudoreumatizam. opioidna glavobolja. brahijalna pleksopatija sa ranim početkom. Merenje kancerskog bola Kancerski bol se meri radi procene efekta analgetičke terapije i monitoringa bolesnika. tako da se povezivanjem markiranih pozicija dobija dinamika bola tokom lečenja. 3 – umereni bol.. U tu svrhu upotrebljavaju se dve jednostavne skale: verbalna numerička i vizuelna analogna skala. akutni radijacioni enteritis i proktokolitis. Egzacerbacije mogu biti izazvane voljnim radnjama. Akutni bol u vezi sa analgetičkim tehnikama: lokalni anestetički infiltracioni bol.). . spinalni opioidni hiperalgezični sindrom. bolna periferna neuropatija. Akutni bolni sindromi3 Akutni bolni sindromi u vezi s kancerom najčešće nastaju usled dijagnostičkih i terapijskih intervencija. Akutni bol u vezi sa bisfosfonatima: koštani bol indukovan bisfosfonatima. kao što je pokret..nazvali su ga probijajućim jer „probija” regularnu medikaciju perzistentnog bola. Najčešće je u pitanju somatski nociceptivni.

dojke i prostate najčešće metastazira u kosti. brahijalne i lumbosakralne pleksopatije. Glavobolja i facijalni bol nastaju usled trakcije. Sarkomi mogu da zahvate mišiće i da budu praćeni bolom. Posthemoterapijski sindromi nastaju usled citotoksičnog dejstva lekova koji se koriste u lečenju kancera. s bolom u leđima kao inicijalnim simptomom. plućni kancerski bol. manifestuju se brojnim bolnim sindromima. hronični radijacioni enteritis i . dok metastaze u mišićima nisu uobičajene. bol nakon torakotomije. zavisno od lokalizacije. Hronični bol u vezi sa hormonalnom terapijom: ginekomastija usled antiandrogene terapije karcinoma prostate. Visceralni bolni sindromi3 U ovu grupu ubrajaju se hepatični distenzioni sindrom. Metastaze često zahvataju karlicu i kuk Mišićni bol u vidu grčeva kod bolesnika s kancerom potiče od neuralnih. postoperativna mijalgija karličnog dna. Bolesnici sa multiplim koštanim metastazama obično osećaju bol samo na nekoliko mesta. zatim u lumbosakralnim (20%) i cervikalnim (10%). Međutim. i to u 2/3 slučajeva u torakalnim. Glavobolju. maligni perinealni bol. avaskularna nekroza glave femura ili humerusa. hronična radijaciona mijelopatija. ureteralna opstrukcija. mogu izazvati intracerebralni tumori i leptomenigealne metastaze. peritonealna karcinomatoza. više od 25% bolesnika sa koštanim metastazama ne oseća bol. Hronični postradijacioni bolni sindromi3 Ovi sindromi razvijaju se kao komplikacija zračenja nakon latencije od nekoliko meseci pa do jednu i po godinu. Koštane metastaze se najčešće lociraju u pršljenovima. hirurške i radijacione terapije. Ovde spadaju: bolni sindrom nakon operacije dojke. mononeuropatije i periferne neuropatije usled infiltracije i kompresije nervnih struktura tumorskim tkvom ili kao posledica zračenja. ovarijalni kancerski bol. postoperativno smrznuto rame. Neuropatski bol kod bolesnika s kancerom javlja se u okviru sindroma bolne radikulopatije. Rejnoov sindrom. fantomski bolni sindromi. inflamacije i infiltracije bolno senzitivnih struktura u predelu glave i vrata. adrenalni bolni sindrom. mišićnih i biohemijskih poremećaja. Metastaze baze lobanje. postradikalni disekcioni cervikalni bol (nastaje nakon operacije živaca i mišića u predelu vrata). Hronični postoperativni bolni sindromi nastaju prvenstveno usled oštećenja perifernih živaca i pleksusa i manifestuju se neuropatskim bolom. Kancer pluća. cervikalne. hormonske. Epiduralna kompresija kičmene moždine ili kaude ekvine je komplikacija metastaza u pršljenovima. U pitanju je najčešće brahijalna i lumbosakralna pleksopatija. brahijalna i lumbosakralna pleksopatija. Hronični bolni sindromi u vezi sa kancerskom terapijom3 Ovi sindromi nastaju kao kolateralni štetni efekti hemoterapije. hronična intestinalna opstrukcija.Koštani bol kod bolesnika s kancerom obično nastaje usled metastaza . kao i neuralgiju glosofaringeusa i trigeminusa. ali i drugi tumori mogu biti komplikovani bolnim koštanim lezijama. središnji retroperitonealni sindrom. U pitanju je najčešće hronična bolna periferna neuropatija.

U menadžmentu kancerskog bola primenjuju se razne fizioterapijske tehnike kao što su transkutana električna nervna stimulacija (TENS). Terapijske vežbe uklanjaju posledice smanjene aktivnosti zbog bola. Koristi se uglavnom u kontroli muskuloskeletnog bola izazvanog koštanim metastazama1. U kontroli kancerskog bola koriste se metode tradicionalne kineske medicine: akupunktura i program vežbi qi gong i tai chi. fizikalnih modaliteta i drugih analgetičkih tehnika uz antikancersku terapiju i neophodnu psihosociološku podršku. nesteroidnih antiinflamatornih lekova i po potrebi adjuvantnih analgetika u kontroli blagog do umerenog bola. masaža. Takođe se koristi hipnoza. primenjuje se konvencionalni. Treća lestvica odnosi se na primenu morfina. mišićni relaksansi. progredira iz dana u dan i zahteva individualan i dinamičan terapijski program: kombinovanu primenu regularnih i adjuvantnih analgetika. Njihova primena se zasniva uglavnom na empiriji. bol usled limfedema. Najčešće se primenjuju relaksacija i vizualizacija. koja može da smanji bol i anksioznost. . Produžena fizička aktivnost stimuliše produkciju endogenih opioida i smanjuje bol i povoljno utiče na pridružene simptome: anksioznost i depresiju. bisfosfonati.17 Kada je u pitanju akutni bol. Menadžment kancerskog bola zahteva multidisciplinarni pristup. burst TENS). antikonvulzivi. Druga lestvica podrazumeva primenu kodeina. Svetska zdravstvena organizacija18 etablirala je tri lestvice (engl. po potrebi i adjuvantnih analgetka. Prva lestvica obuhvata primenu paracetamola. Nivo aktivnosti treba da bude doziran prema intezitetu bola i toleranciji bolesnika. u tretmanu umerenog do jakog bola. kao i zavisnost od opioida.proktitis. koje treba da budu profilisane tako deluju na sve dimenzije fizičkog i psihićkog stanja bolesnika sa kancerom i kancerskim bolom. TENS je najšire primenjivana elektroanalgetička tehnika. radijacioni cistitit. kortikosteroidi. osteoradionekroza. perkutana električna nervna stimulacija (PENS). kognitivna distrakcija. u terapiji jakog bola. Menadžment kancerskog bola Kancerski bol je kompleksni bol sa izraženom afektivnom komponentom i multiplim fizičkim poremećajima. terapijske vežbe. ladder) analgetičke medikacije. koje pomažu bolesniku da bolje shvati svoj bol i uzme učešće u njegovoj kontroli. a kada je posredi hronični i neuropatski bol upotrebljava se akupunkturi sličan TENS ili TENS u salvama (engl. fentanila i drugih opioda. po potrebi i adjuvatnih analgetika. tramadola i nisku dozu morfina. edukacija i psihoterapija. PENS je kombinovana primena električne stimulacije i akupunkture.6 i neuropatskog bola izazvanog kompresijom neoplastičnim tkivom. ne postoje objektivne randomizovane strudije koje bi potvrdile njihovu efikasnost u tretmanu kancerskog bola. biofidbek. U menadžmentu kancerskog bola koriste se kognitivno-bihejvioralne tehnike. perinealni bol u vidu pečenja. biofidbek. takođe i nesteroidni antiinflamatorni lekovi. U tretmanu probijajućeg bola efikasan je fentanil citrat. koji podrazumeva usklađenu primenu raznih terapija. U adjuvantne analgetike ubrajaju se psihotropni lekovi (anksiolitici i antidepresivi).

4. apoptosis. Manning S. Carducci MA. Yang QY. Elsevier Churchill Livingstone 2006. The management of symptoms in advanced cancer: experience in a hospital-based continuing care unit. Journal of Medicine 1982. Masferrer JL.M. 7(11): 1131–1144. Elsevier Churchill Livingstone 2006. Increased cyclooxygenase-2 expression in human pancreatic carcinomas and cell lines: growth inhibition apoptosis and chemoprevention by non steroidal anti-inflammatory drugs. 13: 203–2013. 110(4): 1259–1262. Hanks GW. Pain 1990. 3(4): 287–3003. 11. Yoshinaga K. 52(4). Experience with transcutaneous electrical nerve stimulation for relief of intractable pain in cancer patients. prevalence and characteristic. Molina MA. Koki AT: Antiangiogenic and antitumor activities cyclooxygenase-2 inhibitors. consequences and therapeutic opportunities. 5. 15. Dorsey R. Hoskin PJ. Dubois RN. Chronic Pain: a New Disease. 16. eds). Cancer pain: causes. 14. Boeglin WE. eds). 9. and chemoprevention by nonsteroidal anti-inflamantory drugs. Current Medicinal Chemistry 2000. Endotheling secreting tumors and the idea of the pseudoectopic hormone secretion in tumors. In: Wall and Melzack’s Textbook of Pain (McMahon SB and Koltzenburg M. COX-2 inhibition. 7(11): 1131–1144. Neoplasia 2001. Leahy KM. 42(3): 273–281. Increased cyclooxygenase-level in carcinogen-indused rat colonic tumor. Hagen NA. 91(10): 1876– 1881. Lemoine MG. 3. Alterations in lipoxygenase and cyclooxygenase-2 catalityc activity and mRNA expression in prostate carcinoma. Avellanosa A. 85: 45–48. 6. BJU International 2000. Increased cyclooxygenase-2 (COX-2) expression and activity in a murine model of metastatic breast cancer. Nelson JB. The role endothelin-1 and endothelin receptor in prostate cancer. Cherny NJ. Shapell SB.Litearatura: 1. In: Wall and Melzack’s Textbook of Pain (McMahon SB and Koltzenburg M. Simpson DI. West CR. The assessment of cancer pain. Cancer Research 2000. OhmoR. Journal of the Royal Society of Medicine 1988. Gastroenterology 1996. eds). McGrow–Hill 2000. 8. Kurbel S. Reddy BS. 60(5): 1306–1311. Moore BC. Portenoy RK. 93(5): 681–686. Kurbel B. Medical Hypothesis 1999. Fuita T et al: Depth of invasion parallels increased cyclooxygenase-2 levels in patient in gastric carcinoma. 329–333. et al. Sitja Arnau M. Cancer pain: treatment overview. 10. 12. Elsevier Churchill Livingstone 2006. Radhika A. Kovacic D et al. . Mantyh PW. 81: 341–344. 7. Hoskin PJ. Brookoff D. Current Medicinal Chemstry 2000. Breakthrough pain: definition. Cancer 2001. In: Wall and Melzack’s Textbook of Pain (Mc Mahon SB and Koltzenburg M. 2. International Journal of Cancer 2001. 13. Kundu N.

radiološkom terapijom. ali i na metastaze. Najčešći i najopasniji tumori ove grupe su osteosarkom i Ewingov sarkom. Filshie J. adjuvantne hemioterapije i hirurgije. terapijski značaj amputacija je znatno smanjen ali je njihov broj i dalje značajan. Beograd. imunoterapijom i hirurški. pokazuju značajno lošiju prognozu kada je tumor primarno lokalizovan u pelvisu. Beograd. Svi koštani kanceri beleže podjednak porast incidence u uzrastu od 5 do 10 godina i 11 do 15 godina. pacijentu se moraju objasniti svi aspekti protetičke rehabilitacije. eds). u ovim slučajevima. Savremeni hirurški pristup u lečenju koštanih tumora se oslanja na metode spašavanja zahvaćenog ekstremiteta. 18. Bacci i sar. Terapija koštanih tumora Raniji rezultati lečenja su bili razočaravajući. Devečerski G2. pa sve do tehničkih i funkcionalnih mogućnosti koje protetičko sredstvo pruža. Srbija office@zop. Ovi tumori se leče hemioterapijom. vezane za primarnu lokalizaciju tumora. Pritchard i sar.co.7 na milion stanovnika. Thompson J. 3 Institut za kardiovaskularne bolesti. Novim terapijama.yu Koštani tumori spadaju u grupu retkih tumora. In: Textbook of Pallative Medicine (Doyle D. Zračenje je bilo prvi napredak u lečenju Ewingovog Sarkoma ali je postalo očigledno da ne kontroliše konzistentno lokalnu bolest i ima malo efekta na metastaze.17. PROTETIKA I ONKOLOŠKI BOLESNICI Teofilovski M1. i postignutom stopom petogodišnjeg preživljavanja od 24%. Napretkom hemioterapije i hirurških metoda spašavanja ekstremiteta. sa najvećom stopom od 19 na milion u uzrastu od 15 godina. sa petogodišnjim preživljavanjem od približno 10%. nekad bila najčešća hirurška intervencija. Smatra se da sarkomi čine 1% od svih kancera. su zapazili porast u stopi preživljavanja u pacijenata lečenih hirurškom intervencijom sa i bez dodatne terapije. Maligni koštani tumori imaju stopu incidence od 8.Parapid B3 1 Zavod za protetiku. 2Klinika za medicinsku rehabilitaciju. KC Srbije. Incidenca je nešto veća kod muških adolescenata. dobijaju još bolje rezultate korišćenjem radijacije. Cancer pain relief. Amputacije su rađene sa ciljem da se spreči lokalno širenje tumora kao i stvaranje sekundarnih depozita. Hanks G.8 do 33%. . Transcutaneous electrical nerve stimulation (TENS) and acupuncture. Hemioterapija je pokazala bolje dejstvo na lokalni supstrat. danas se radi u manjem broju slučajeva. kombinovanom redio i hemioterapijom. KC Novi Sad. MacDonald N. World Health Organization. Oxford University Press 1993. od onih direktno vezanih za narušavanje psihofizičkog integriteta. Geneva. Ukoliko je i amputacija ponuđena kao jedno od terapijskih rešenja. Amputacija ekstremiteta koja je. 1996. Razlike u preživljavanju. petogodišnja stopa preživljavanja je povećana i kreće se od 13. World Health Organization. Napredak su postigli Phillips i Higinbotham.

na hemioterapiju dobro reaguju i pre i u postoperativnom periodu i za razliku od tumora sa manjom gradacijom dobro reaguju na zračenje. karlici ili sakrumu. hemioterapijom i zračenjem su imali bolje stope preživljavanja. Petogodišnje stope preživljavanja su bile 74% za operisane i 24% za neoperisane. Takođe.5-2. Kod osteosarkoma je stopa preživljavanja veća nego kod Ewingovog sarkoma. Tumori visokog stepena se agresivno tretiraju hirurški. su značajno povećale mogućnost lociranja malignog supstrata.4% transfemoralne amputacije. Pristup je još složeniji kada je u pitanju amputacija. Malignitet kao jedan od razloga netraumatske amputacije ima dve specifičnosti: malu incidencu i nedostatak vitalne indikacije za pacijenta u datom trenutku. naročito kod manjeg uzrasta.2% svih amputacija. Pacijent mora dobro da razume prednosti i mane tehnike spašavanja ekstremiteta pre donošenja odluke. Hirurški tretman. Protokol postoperativne hemioterapije traje 6 do 12 meseci. On se odnosi na tehnike spašavanja ekstremiteta i u krajnjem slučaju na amputaciju ekstremiteta. Wilkins navodi da pacijenti lečeni hirurškom intervencijom.2% transtibijalne amputacije a ostalih 7% čine drugi nivoi. ali je svima zajedničko gledište da je kancer kao uzrok amputacije procentualno najmanje zastupljen. sa hemio i radioterapijom bio je 49%. određenim tehnikama kod dece se dopunjuje dužina i nastavlja dalji normalan rast ekstremiteta. Dvogodišnje stope preživljavanja u operisanih su bile 81%. Jain i Stewart navode da amputacije donjih ekstremiteta uzrokavane tumorima čine 1-2% svih amputacija. amputacije netraumatske etiologije uzrokovane dijabetom su zastupljene u 45-83% slučajeva. Takođe. 14. 52. Imidžing testovi za otkrivanje koštanih kancera u koje spada i magnetna rezonanca. Zračenje tumora se sprovodi samo u slučajevima koji nisu pristupačni za hirurški tretman kao što su oni locirani na kičmi.Amputirani su imali primarnu lokalizaciju distalno na ekstremitetu ili veliku leziju na proksimalnom delu femura. Ovim tehnikama se postiže dobra funkcija restituisanog ekstremiteta. Amputacije su u 50% slučajeva urađene zbog primarnih koštanih tumora. . Osteosarkom je bio razlog u skoro 31% amputacija dok su benigni tumori bili zastupljeni u 12% slučajeva. u 21% su uzrok bili tumori kože i u 5% slučajeva sekundarni depoziti. tumori vodeći uzrok amputacije kod dece. Stopa preživljavanja u prvih 5 godina zavisi od uzrasta u kome se pojavio tumor i kreće se od 49% do 63%. Na godišnjem nivou. Najviše primenjivane (85%) su tehnike spašavanja ekstremiteta ili resekcije koštanih tumora. veću stopu preživljavanja imali su pacijenti koji na prvom pregledu nisu imali metastaze od pacijenata sa metastazama. Od tog broja 26. a u onih bez kompletnog hirurškog tretmana. stepena invazivnosti tumora. veličine tumora i mogućnosti njegovog recidiva. naročito koštanih sarkoma visokog stepena. Amputacija kao deo terapije koštanih tumora Ebskov navodi da od svih amputacija oko 5% čine traumatske. u 24% zbog tumora mekih tkiva.4% su dezartikulacije kuka. je zastupljen u skoro 95% slučajeva. Carnegie navodi da su od svih primarnih oboljenja. U zavisnosti od istraživanja podaci variraju. Koja će od ovih metoda biti primenjena zavisi od tipa tumora.Ebskov navodi da amputacije donjih ekstremiteta uzrokavane tumorima čine 1.

kod maligniteta. Međutim. Amputacija je indikovana i u slučajevima kada tumor zahvati meka tkiva i kožu kao i važne nerve i arterije. posle amputacije. osim preživljavanja. Amputacija je takođe najbolje rešenje za decu mlađu od pet godina. U 85% slučajeva postoji mogućnost spašavanja ekstremiteta hirurškom resekcijom kosti. uključujući tu i transparentna test ležišta. ulogu privremene proteze preuzima takozvana definitivna proteza sa prvim ležištem. Kada su donji ekstremiteti u pitanju. ovakav stav se dovodi u pitanje jer visina amputacione linije mora da garantuje potpuno odstranjenje koštanog tumora i postavlja se kao prioritetna nad funkcionalnom reziduom amputacionaog patrljka. Izrada definitivne proteze je oko tri meseca kasnije što je vreme predviđeno za formiranje protetički povoljnih funkciomorfoloških karakteristika amputacionog patrljka. aplikacija privremenog ležišta se vrši na operacionom stolu odmah nakon amputacije. ima slabiju propriocepciju i balans. Studije petnaestogodišnjeg praćenja pacijenata kojima je urađena transfemoralna amputacija u okviru terapije maligniteta koštanog tkiva donjih ekstremiteta pokazuju visok stepen preživljavanja u slučaju da je amputacija urađena u trenutku kada nije bilo evidentiranih metastatskih promena. amputacija je apsolutno indikovana. Nakon hirurške intervencije. specijalno osposobljeni fizioterapeuti. u ovakvim slučajevima. savremena protetika je osim novih . Vertikalizacija amputirca i vežbe hoda sa protezom su posebna veština i sprovode ih za to. Tada se donosi odluka o vrsti hirurške intervencije odnosno resekcije ili amputacije. nije menjan stav da u slučaju amputacije treba obavezno sprovesti mere protetisanja pacijenta. a po zarastanju rane.Savremeni terapijski pristup lečenju osteosarkoma podrazumeva tromesečnu preoperativnu hemioterapiju nakon koje se vidi da li se tumor lokalno promenio i regredirao ili je metastazirao. U tom uzrastu. Adaptibilnosti prvog ležita kojom se supstituiše privrena proteza. Sa privremenom protezom se započinje vertikalizacija i rana funkcionalna rehabilitacija bez obzira na nivo amputacije. treba započeti sa bandažiranjem amputacionog patrljka elastičnim poveskama nakon koje se se može aplikovati privremena proteza. U sklopu drugih terapija. posle odstranjivanja osteosarkoma hirurškom resekcijom ostaje nefunkcionalan ekstremitet čiji je dalji rast i razvoj ozbiljno kompromitovan. Samo kod velikih tumora koji slabije reaguju na hemioterapiju. osoba sa transfemoralnom amputacijom troši 89% procenata više energije za hod. U poslednje vreme. Za rešavanje problema karakterističnih za transfemoralne amputacije. U nekim klinikama. Sa fizikalnom i kineziterapijom se rano započinje iz funkcionalnih i psiholoških razloga. na vreme urađena amputacija daje mogućnost jednako kvalitetnog života kao što je to slučaj kod pacijenata kojima je amputacija urađena zbog druge etiologije. Rehabilitacioni principi protetisanja pacijenata sa amputacijom Aiteken navodi da bez obzira na promene terapijskih protokola koštanih tumora. Rawley and Jain naglašavaju značaj spašavanja kolena kod amputacije na donjim ekstremitetima smatrajući ga veoma važnim za uspešnost rehabilitacije. pružile su nove tehnologije i anatomske koncepcije izrade ležišta. pacijent nastavlja sa hemioterapijom narednih godinu dana. Za razliku od osobe sa transtibijalnom amputacijom.

radnu protezu. elektronski kontrolisane kolene jedinice mogu pomoći amputircu da se vrati normalnom hodu. može da hoda bez devijacija čak i da se bavi sportom. Nakon izrade proteze sprovodi se obuka u njenom korišćenju kao asistivne ruke dok se na validnu ruku prebacuje dominantnost ukoliko ona to nije bila pre amputacije. Veliki je broj različitih terminalnih nastavaka kao što su mehaničke šake i hvataljke ali i usavršene elektronske šake sa velikom brzinom i rasponom hvata. hospitalni tretman u specijalizovanoj rehabilitacionoj ustanovi je poželjan a za visoke nivoe amputacija i obavezan. i procesorski doziranom snagom hvata koji omogućava držanje predmeta bez ispadanja. odsustvom suspenzije i kablova. Skeletni sistem proteze obložen mekim elastičnim materjalima može da daje izgled normalnog ekstremiteta. iziskuje veću umešnost kao i veći utrošak energije ali ipak omogućava ograničeno bavljenje sportom. Ruka je višefunkcijski motorni i senzorni organ i njen gubitak proteza nemože da nadoknadi ni približno kao što to može proteza za donje ekstremitete. Hod amputirca sa transfemoralnom amputacijom može pokazivati manje devijacije. Sofisticarane hidraulične. Otuda je sve veći broj pacijenata koji efektivno koriste svoje proteze. Pacijent sa transtibijalnom amputacijom i protezom. bez oštećenja a sa najmanjim mogućim energetskim utroškom. Nakon izrade proteze sledi obuka u hodu čija je dužina proporcionalna visini amputacije ali i opštem zdravstvenom i funkcionalnom statusu pacijenta kao i njegovoj starosti. hod sa protezom može i . U slučaju visokih amputacija sa najvišim stepenom funkcionalnog deficita primenjuju se hibridni sistemi. razvila niz rešenja kao što su modularni sistemi sa šok adapterima. Pacijenti sa amputacijom gornjih ekstremiteta iziskuju obimnu rehabilitaciju sa fizikalnom i okupacionom terapijom. a u samonapajajućim konstrukcijama i značajnim poboljšanjem estetike. pokretne skočne zglobove i protetička stopala sa višestrukim artikulacijama. hidraulične i elektronski kontrolisane kolene jedinice. aplikuju se kozmetske i estetske proteze.tipova ležišta kao što je uzdužno ovalno. Pozitivni efekti posthirurške medicinske rehabilitacije Proteza može poboljšati i izgled i funkciju. Generalno gledano. One su pokazale prednost prirodnim načinom kontrole. Kod velikih deficita koje je teško protetisati ili kod malih deficita za koje amputirac ne želi aktivnu. visokofunkcionalne mehaničke. Naročito pogodna za decu sa transradijalnim amputacijama i veoma popularna kod odraslih je mioelektrična podlakatna proteza. Gledano sa strane. Protetisanje pacijenata sa podlakatnom amputacijom danas se rutinski izvodi i daje ohrabrujuće rezultate primenom novih tipova ležišta. reduciranim sistemom suspenzije i uprošćenim načinom upravljanja. U ovoj fazi protetičke rehabilitacije. hod ovakvog amputirca je normalan za posmatrača. Visoke amputacije femura kao i desartikulacije u zglobu kuka se takođe protetišu ali je funkcionalni nivo najmanji zbog velikog utroška energije i slabe koordinacije. boljim konforom. To je glavni razlog čestog neprihvatanja proteze od strane pacijenta.

radiološkom . Vrlo brzo nakon operacije započenje se sa fizikalnom i kineziterapijom. Posmatrajaći dužinu trajanja rehabilitacije. Moguće su mehaničke komplikacije od strane implanta koji može da se razlabavi. u narednih šest nedelja se koristi delimični oslonac na ekstremitet. destrukcijom mekih tkiva dovode do gubitka strukturalnog i funkcionalnog integriteta ekstremiteta. Ako je plasirana bezcementna proteza. ređe komplikacije kao što su nekroza rane. Tehnike spašavanja ekstremiteta mogu dati više postoperativnih komplikacija nego amputacija. posebno je važno svakodnevno hrabrenje i podsticanje.estetski i funkcionalno biti bolji od hoda sa spašenim ekstremitetom ali je energetski utrošak uvek veći. Najčešći i najopasniji tumori ove grupe su osteosarkom i Ewingov sarkom. Amputacije gornjih ekstremiteta daju slabiji funkcionalni nivo nego što je to slučaj kod donjih ekstremiteta. Druge. Posle operacije spašavanja ekstremiteta sa modularnim onkološkim protezama takođe je nophodna rehabilitacija. Tumori se leče hemioterapijom. Ovo se može izbeći ako se ekstremitet koristi pažljivo. fizikalnom terapijom ili manjom hirurškom intervencijom. Zaključak Koštani tumori spadaju u grupu retkih tumora ali su kao uzročnici amputacija visoko zastupljeni. pukne ili popusti u ležištu. Amputirani pacijenti često imaju brži oporavak i postižu viši funkcionalni nivo sa protezom nego pacijenti kojima je spašen ekstremitet. fantomski bol i stvaranje neurinoma. protruzija kosti ili preteran rast koštane residue kod dece. Infekcija stopira vađenje osteosintetskog materijala dok se nekroza rane javlja zbog obilnosti resekcije mekih tkiva ali se može minimizirati upotrebom mišićnih režnjeva. Najčešće. Druge vrste tumora nakoštanog porekla. Ovi problemi se mogu rešavati medikamentnom terapijom. Amputacija narušava emotivni i fizički sklad pacijenta. Tokom rehabilitacije kod dece. Amputacija nosi sa sobom specifične probleme kao što su fantomske senzacije. Veći je rizik recidiva nego kod amputacije pa je odluka pacijenta u izboru hirurške tehnike direktno vezana za preživljavanje od osteosarkoma. Paraliza nerva može nastati prilokom oslobađanja nerva zahvađenog kancernim tkivom. Iako je u tehničkom smislu mnogo jednostavnija od hirurških tehnika spašavanja ekstremiteta ona daje i neke komplikacije. Kod dece je jače izražena tendencija stvaranja fleksione kontrakture u kolenu što se mora sprečiti svim raspoloživim sredstvima. može se zaključiti da se pacijenti sa cementnim modularnim onkološkim protezama brže rehabilituju od pacijenata čiji je ekstremitet spašen drugim tehnikama kao i od amputiranih pacijenata. naročito kada su u pitanju visoke amputacije humerusa ili dezartikulacija u ramenu. se amputacija završava u jednom hirurškom aktu i u daljem toku nema potreba za hirurškom reintervencijom za razliku od raznih tehnika hirurških resekcija koje često iziskuju korektivne reoperacije. što neizbežno uzrokuje amputaciju. Ovo je od posebnog značaja kod dece koja posle operacije nastavljaju sa hemioterapijom jer su im snaga i motivacija znatno smanjeni. Komplikacije kod modularne onkološke protetičke artroplastike su mnogobrojne ali lakše za rešavanje. Ove paralize su najčešće reverzibilne. često zahtevaju reamputaciju.

Teofilovski M. Mujović N. Nesbit ME. Gitelis S. 9. Natl Cancer Inst Monogr. Pritchard DJ. Devečerski G. 2. 1981. Histologic Evaluation of Necrosis in Osteosarcoma Induced by Chemotherapy: Regional Mapping of Viable and Nonviable Tumor. 1985. Matanović D. Ona.49:1561-1570. Cancer 1982. Psihičke sekvele indukovane amputacijom su neizbežne pogotovu što se superponiraju na one već nastale saznanjem pacijenta da boluje od teške bolesti. Ukoliko je i amputacija ponuđena kao jedno od terapijskih rešenja. 1981. 5. Campanacci M. Bacci G. Burgert EO et al. danas se radi u manjem broju slučajeva. kod amputiraca može biti znatno veći. Bacci G.Borghi A. Unni KK. Wilkins MR.s sarcoma. Cancer 1986. imunoterapijom i hirurški. Savremeni hirurški pristup u lečenju koštanih tumora se oslanja na metode spašavanja zahvaćenog ekstremiteta.s endothelioma of bone in children. 4. Omer Burgert O Jr. Orthopedic Oncology.77: 193-224. postignut stepen funkcionalne osposobljenosti pacijenta može pokazivati raznolikost tako da u pojedenim slučajevima. Picci P. ali za njim obavezno sledi socijalna reintegracija.s sarcoma: The experience at the Instituto Ortopedico Rizzoli in 163 cases treated with and without adjuvant chemiotherapy. bez obzira na dužinu rehabilitacije. Pacijent i njegova porodica donose odluku o načinu lečenja. Natl Cancer Inst Monogr.8:267-282. Pritchard JD. Spašavanje života je naravno primarna vodilja u terapiji maligniteta. Cancer. Current menagement of Ewing. Campanacci M. Witting J. jer mu narušava telesni integritet. Parapid B. Najkraće traje rehabilitacija pacijenata sa cementnom protezom. 7. Prog Clin Cancer.terapijom. et al. drastično mu smanjuje funkciju u socijalnom i profesionalnom okruženju. Literatura: 1. J Pediatr 1967.70:391-397.s Sarcoma of Bone.Cancer 2002. Konstantinović Lj. kao deo terapije. 6. povećava mogućnost preživljavanja. a najduža je kod amputiraca. Rosen G. od onih direktno vezanih za narušavanje psihofizičkog integriteta. 1982. nekad bila najčešća hirurška intervencija. Classification of Bone Sarcomas. Phillips RF. The curability of Ewing. 8. Lower limb amputees over 65 years-activity of daily life (ADL) in our . The treatment of localized Ewing. povratak vršnjacima ili poslu sa ekstremitetom smanjenog funkcionalnog nivoa ili bez ekstremiteta sa protezom. 3. ali je za pacijenta teško prihvatljiva. Picci P. Sugical experience in the management of Ewing.s sarcoma of bone. pa sve do tehničkih i funkcionalnih mogućnosti koje protetičko sredstvo pruža. Amputacija ekstremiteta koja je. pacijentu se moraju objasniti svi aspekti protetičke rehabilitacije. Gehan EA. Njima moraju da budu predočeni svi benefiti ali i nedostaci raznih terapija. Međutim. Prognostic factors in children with Ewing.58:2551-2555. u ovim slučajevima. Higinbotham NL.56:273-278.56:169-171.s sarcoma.56:1515. Ewing.

18. Knee Arthrodesis.549-582.17: 95-101.Turkey 2004:149. In: Grabois M.pp. 1987. In: Grabois M. Miner L.72:1477. Rowley D.36:778-783. Gitelis S. 21.10. Prosthetics and Orthotics International. In Newman J. Level Selection Techniques and Amputation. and Cotton L. Hofstad CJ. Colwell MO. Spyropoulos P. Lower extremity prosthesis and rehabilitation. 2005. 10. Components of upper limb prostheses.28: 141-152.(5). Clinical field testing of trans-femoral prosthetic technologies: resin-wood and ICRC-polypropylene. Serbia and Montenegro 2005. 17. and Cotton L. Clin Orthop1990. A preliminary report. ed Physical Medicine and Rehabilitation: The Complete Approach. Serbian Academy of sciences and Arts Belgrade. 1990. 5th Mediterranean Congress of Physical and Rehabilitation Medicine. A Comparison of Function and Walking Efficiency in Patients With Aggressive Tumors at the Knee Treated by Above-the-Knee Amputation.56-73. 13. Prosthetics and Orthotics International. 23. Van der Linde H. 11. 15. Gailey RS. 3rd ed. 1992. Burditt C. 16. Raab W. Jensen JS. XVIII International Symposium on Morphological sciences: Abstract book. Lawrence D. Prosthetic fitting following amputation for bone tumor.213.ICIB 3. Nash S. Upper extremity amputation and prosthetic rehabilitation. 12.16: 11-19. J Bone Joint Surg Am. Prosthetics and Orthotics International. editors. Stewart CU. Edinburgh: Churchill Livingstone. Carnegie F. Newijin SE. Final program and Abstracts:Antalya. Orthogeriatrics. Ogston SA. Trauma-related mayor lower limb amputations: an epidemiologic stdz. Gitelis S.97-107. Lower Limb Amputation Surgery.583-607. Ham R. Morton T. 2000. Prosthetics and Orthotics International. Tumour related lower limb amputation: a 23 year experience. 24.39-42. In: Engstrom B. Leff AR. Limb Amputation. 2005. 2000. Prosthetics and Orthotics International. The indications for hand prosthetic rehabilitation. 1993. Upper limb amputation and congenital limb deficiency. 25. 1989. Emmelot CH. Jain AS. J Trauma 1994. 1-2. In Ham R. 1999. Van De Ven C.R. Piasecki P. 1991. 14.S.pp 243-268. Proceedings of 4th ISPO Central&Eastern European Conference: 2005. Quill G. . 19.pp. ed Physical Medicine and Rehabilitation: The Complete Approach. 1992.13: 82-86. Stewart CPU. Stump management after trans-tibial amputation: A systematic review. Jain AS. 22.280:242. 20. Teofilovski M. and Jain A.I.29: 3-13. Complications Associated with Limb Salvage for Extremity Sarcomas and Their Management. Teofilovski M. Simon MA. Lower limb amputee survival. Chapman and Hall. or Knee Arthroplasty. 2004. Spires MC. Spires MC. Aiteken G. Therapy for amputees. Harris IE. Newelland M. Ebskov LB.experience. The CAT-CAM socket and quadrilateral socket: a comparison of energy cost during ambulation.

1991. Većina bolesnika prijavljuje da ima neki stepen otoka nakon radikalne mastektomije. nedostatka informacija i kasne implementacije razumnog. Fix RJ. Postmastektomni limfedem se uvek razmatra kao sekundarna forma limfedema. Kenan S. Földi i saradnici izneli su mišljenje da „hronični postmastektomni otok ruke je uvek posledica bolesti limfnog sistema a nikad venskog sistema“. 1994. kada je razlika obima od 2 cm između ekstremiteta neizbežna. Spain 2006.76:178. Clin Orthop1996.324:86. Abstracts book: Madrid.26. Zotović” Beograd. Mujović N. J Bone Joint Surg Br. Bolesnici koju su imali postoperativnu zračnu terapiju imaju veću incidencu limfedema od onih koji nisu zračeni. posebno u ranom postoperativnom periodu. 27. et al. 30.413. Patofiziologija O uzroku oticanja ruke nakon mastektomije i aksilarne disekcije raspravljalo je nekoliko autora.zotovic@drenik. Rano prepoznavanje postmastektomnog limfedema može poštedeti bolesnika nepotrebnog zanemarivanja. Muscle Flap Coverage for the Lower Extremity.. Orthop Clin North Am 1991. Limb Salvage in Pediatric Surgery: The Use of The Expandable Prosthesis.18:545. 28. Lewis MM. Lewis MM. Prosthetic rehabilitation of patients with transfemoral amputation due to periferal vascular desease. Incidenca Sveukupno saopštena incidenca postmastektomnog limfedema varira od niske.. Osobe koje obolele od limfedema imaju značajne probleme.net Limfedem je definisan abnormalnom akumulacijom tkivnih proteina. Morris HG. Jennings LC. REHABILITACIJA BOLESNIKA SA LIMFEDEMOM RUKE NAKON RADIKALNE MASTEKTOMIJE Kanjuh Ž. saopštena je pojava limfedema i posle 30 godina od operacije.57:499. Devečerski G. Mankin HJ. Capanna R. Teofilovski M. The Use of the Expandable and Adjustable Prosthesis in the Treatment of Childhood Malignant Bone Tumors of the Extremities. 15th European Congress of Physical and Rehabilitation Medicine and 44th Congreso Nacional de la Sociedad Espanola de Rahabolitacion y Medicina Fisica. Vasconez LO. 5.5 % do visoke 80 %. 29. Srbija k. Campanacci D. sveobuhvatnog tretmana. Konstantinović Lj Klinika za rehabilitaciju „Dr M. Long-Term Results of Allograft Replacement in the Management of Bone Tumors. Guzman-Stein G. Međutim. narušenu funkciju ruke do kozmetskog defekta. Gebhardt MC. Cancer1986. Modular Uncemented Prosthetic Reconstruction after Resection of Tumours of the Distal Femur.22:121. Edem može nastati zbog direktnog uticaja tumora na limfatike ili kao posledica antineoplastične . uključujći nelagodnost. 31. Clin Plast Surg. edemom i hroničnom inflamacijom unutar ekstremiteta. et al.

Naposletku. otok postaje spongiozne konzistencije i otvrdnjava. psihosocijalni distres i retko sekundarni malignitet. Limfedem može prouzrokovati ograničenje obima pokreta i bol. Akumulacija limfe u edematoznoj ruci stvara bogat medijum za porast bakterija. jeste tradicionalan metod. Smatra se da razlika volumena preko 100 . koji dalje dovodi do destrukcije i blokade limfatika. Komplikacije Komplikacije limfedema uključuju predispoziciju za infekcije. Resekcija tumora može da povredi limfne čvorove i sudove. maligno alterisati u limfangiosarkom. Sa povećanjem limfedema.terapije. U ranoj fazi postaksilarne disekcije otok se karateriše „testastom“ konzistencijom. Fizikalni nalaz postaje klinički detektibilan kada se poveća subkutani pritisak tečnosti. truda i novca da bi se dobila signifikantna korist od terapije. matastaze u aksilarnim limfnim čvorovima mogu blokirati limfatike. Incidenca ove komplikacije se retko saopštava u populaciji bolesnika sa limfedemom. smanjuje se sposobnost distenzije subkutanog tkiva. otok je „testast“. Prosečno vreme od mastektomije i pojave limfangiosarkoma je 10. Zračna terapija može uzrokovati fibrozu okolnih struktura. Ovo prouzrokuje . narušavajući njihovu funkciju. Svakako da terapija u ovom stadiju je manje efikasna i poboljšanja su manje izražena a potrebno je više vremena. zbog fibroziranja subkutanog tkiva. Smanjenje obima pokreta i povećan pritisak tečnosti u subkutanom tkivu može uzrokovati različite simptome: od nelagodnosti do bola. Smanjen obim pokreta i bol pak imaju reperkusiju na aktivnosti dnevnog života i radne aktivnosti. kako vreme odmiče. unapred definisanim tačkama. Hroničan i težak oblik limfedema može. u neselektovanih bolesnika rizik je manji od 1 %.3 godine. Međutim. Internationa Society of Lymphology opisuje tri stadijuma limfedema. reverzibilan na elevaciju ruke.2 godine. funkcionalna oštećenja.200 cm3 ili razlika obima > 2 cm su dovoljni kriterijumi za dijagnozu limfedema. U ovom stadijumu odgovor na terapiju je relativno dobar. Drugi stadijum karakteriše proteinima bogat edem i proliferacija vezivnog tkiva. jer je ekstracelularna tečnost relativno slobodna u distenzibilnom subkutanom prostoru. a mediana preživljavanja je 1. razvija se fibroza. Volumetrijsko merenje imerzijom ruke u graduisani sud sa vodom. dok sam otok stvara probleme u nalaženju adekvatne odeće i dovodi do kozmetskog naruženja što povećava emocionalni distres i socijalno funkcionisanje. Dijagnostika i procena U bolesnika sa razvijenim unilateralnim otokom ruke i prethodnom anamnezom hirurškog/radijacionog lečenja maligniteta dojke prepoznavanje limfedema ne predstavlja problem. Predloženi su različiti sistemi merenja i klasifikacije postmastektomnog limfedema: merenje obima ekstremiteta centimetarskom trakom na različitim. vrlo retko. slabost ili ukočenost zahvaćene ruke. Limfedematozno tkivo je veoma prijemčivo za infekciju i veoma male opekotine ili ubodne rane mogu se razviti u generalizovani Erisypelas. U prvom stadijumu. što dovodi do smanjenja obim pokreta u zglobovima zahvaćene regije.

Treći stadijum je limfostatička elefantijaza. MRI. u kombinaciji sa pokretom ima mikromasažni efekat koji podstiče limfni transport. Redovna elevacija obolelog ekstremiteta smanjuje količinu stvorene limfe (smanjenjem kapilarne filtracije) i smanjuje tkivno naprezanje (hidrostatski pritisak tkivne tečnosti). opekotine i sl) koje mogu dovesti do egzacerbacije otoka. Takođe. sprečava se reakumulacija limfe. Rukav je takođe protektivna mera akcidentalnih kožnih trauma (abrazije. Mere rehabilitacije Tretmani u lečenju variraju od nečinjenja do primene agresivnih hirurških procedura. Pneumatski limfodrenažeri stimulišu pražnjenje limfnog sistema potiskivanjem stagnantne tečnosti kroz limfatike. Pneumatska kompresija Pneumatska kompresija je jedan od najčeće korišćenih fizikalnih modaliteta u lečenju akutnih i hroničnih limfedema ruku i nogu. venske staze. Postavljen limfodrenažer se kalibriše za postizanje gradijenta vremena i pritiska. hirurga i/ili fizijatara. NMR. Pod kompresivnom bandažom zabeleženo je povećanje temperature kože do 50 C što ubrzava limfangiomotoriku. Elastični rukav redukuje količinu ekscesa fluida u zahvaćenoj ruci smanjenjem intersticijalnog hidrostatskog pritiska. Metode limfatične vizuelizacije se mogu grubo klasifikovati kao anatomska i funkcionalna ispitivanja i najčešča su: limfoscintigrafija. koji se sekvencijalno pumpaju vazduhom. Gradijent pritiska između svakog odeljka je aproksimativno 10 mmHg. Izotopska limfoscintigrafija se koristi za morfološko ispitivanje.stvrdnjavanje ekstremiteta a elevacija ne dovodi do redukcije otoka. venskih i arterijskih ulcera i u preveniji tromboze dubokih vena. kompresivna bandaža. ove procedure imaju ograničenu vrednost u proceni ishoda lečenja limfedema. Primenjuje se pritisak vazduha na ekstremitet putem gotovih inflatibilnih rukava. kompjuterizovana tomografija. Kompresivna bandaža povećava intersticijumski pritisak i optimalizuje se balans tečnosti u funkcionalnoj kapilarnoj jedinici. intersticijumu /limfnom kapilaru. Između ova dva ekstrema nalaze se kombinacije konzervativnih tretmana. pomaže „razbijanje“ fibrotičnog tkiva i omekšava ekstremitet. Elevacija ruke je često prva intervencija savetovana od strane onkologa. sa većim pritiskom u distalnim odeljcima. Za limfedem ruke preporučuje se elastični rukav pritiska 30-60 mmHg. ultrazvučna dijagnostika. Rukav je podeljen u više odeljaka. Vrlo je važno i to što rukav štiti ruku od intrinsic povrede u tzv. Optoelektronska volumetrija omogućava dobijanje preciznih mera i detekciju minimalnih promena volumena ali je klinička relevantnost još uvek nejasna u ovom momentu. CT i UZ objektivizuje strukturalne promene u limfedemu. ciklusu otoka. Za bandažiranje elastičnim zavojima se koriste višeslojni kratko-elastični bandažni zavoji i sunđerasti jastučići. za objektivo merenje periferne limfatičke funkcije i radi praćenja efekata terapije. smanjenjem tendencije istezanja kože. . optoeletronska volumetrija. što obezbedjuje „pumpajuće kretanje” duž limfatičnih sudova prema srcu. Međutim.

Pokreti su uvek tačno određeni. propisuju se kao deo multidisciplinarnog terapijskog pristupa. . pritisak. Opservacija eventualne infekcije i drugih komplikacija. Time se postiže maksimalan efekat na istezanje kože sa minimalno primenjenim pritiskom. zbog narušene limfatične funkcije. dekongestivnu fazu koja se sporovodi 4-5 nedelja koju nastavlja faza optimalizacije i održavanja postignute dekongestije. Tehnike masaže Tradicionalne tehnike masaže. Opisani su brojni fiziološki efekti manuelne limfne drenaže: povećava se učestalost kontrakcija limfatika. smanjenje funkcije i depresije. Tretman limfedema ruke se razvija kao multimodalna terapija nazvana kompleksna dekongestivna fizioterapija. smer i ritam. Povećana drenaža omogućava preusmeravanje tečnosti iz edematozne regije kroz funkcionalne limfne čvorove u nezahvaćenoj regiji. Medikamentozna terapija U lečenju limfedema i pridruženih infekcija koristi se nekoliko vrata lekova. flavonoidi koji stimulišu makrofangu proteolitičku aktivnost kao i ukupan broj makrofaga u zahvaćenoj ruci. Bolesnici oboleli od limfedema su skloni fizičkim i psihološkim sekvelama uključujući bol. se propisuju u slučaju pojave cellulitis-a ili lymphangitis-a. kružni i imaju svoj redosled. Benzopironi (alfa benzopiron). koja uključuje elastičnu kompresiju.Ne postoji standardni protokol za korišćenje limfodrenažera što vodi širokoj primeni bez ili sa malo medicinskog nadzora. manuelnu limfnu drenažu. Hirurško lečenje Hirurški pristupi se mogu podeliti na fiziološke i reduktivne. Fiziološke operacije imaju za cilj uspostavljenje limfnog toka rekonstrukcijom limfnih puteva. Terapeut koristi pokrete ruke kojima se postiže blaga akcija pumpanja na kožu. Hirurško lečenje se primenjuje u slučajevima kada je konzervatino lečenje neefikasno. centripetalnu masažu odnosno MLD. Reduktivnim operacijama se uklanja eksces tkiva i edema radi smanjenja obima ekstremiteta na funkcionalno prihvatljivu veličinu. Vodder-ova tehnika manuelne limfne drenaže je specijalna tehnika u tretmanu limfedema. uključujući i psihosocijalni distres nastavlja se i kada bolesnik nastavlja lečenje u kućnim uslovima. Zaključak Stečeni limfedem je relativno česta komplikacija hirurškog lečenja dojke. Antibiotici. što je važan princip u lečenju limfedema. u većoj dozi. kineziterapiju i pneumatsku kompresiju čini osnovu programa za bolesnike sa limfedemom. smanjuje se mikrolimfatična hipertenzija i poboljšava se kolateralna limfna drenaža između limfnih teritorija na koži. uključujući centripetalnu samomasažu. kratko-elastičnu višeslojnu bandažu (nastavlja je plasiranje elastičnih delova odeće kada je edem redukovan) i terapijsko vežbanje odnosno kineziterapiju sa plasiranom bandažom ili odećom. povećava se reapsorbcija proteina u limfatike. Ovaj pristup kombinuje četiri komponente: negu kože i adneksa kože. Multimodalna rehabilitaciona terapija. Tipičan program sadrži dve faze: intenzvnu. Kao rezultat toga poboljšava se limfni tok bez povećanja kapilarne filtracije.

84-91. Focused review: postmastectomy lymphedema.110:288 –295 P ONKOLOŠKA REHABILITACIJA KOD MALIGNIH TUMORA DOJKE U INSTITUTU ZA ONKOLOGIJU VOJVODINE Popović . Heelan MC. Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu 2005. Efekti kompleksne dekongestivne fizikalne terapije u kontroli i lečenju limfedema ruke posle hirurškog lečenja karcinoma dojke. 4. i Ž. Sremska Kamenica. 1986. Harris SR. Goldner B. 2.Petrović S. Način rada. Arch Phys Med Rehabil 1996. Kordić V. Naučna KMD. 7. Cancer 1998. restitutivnom. Am J Med. Medicinska knjiga. 5. Institut za onkologiju Vojvodine. Kanjuh Ž. Beograd-Zagreb. Cilj. Zavod za rehabilitaciju Instituta za onkologiju Vojvodine je jedina institucija u zemlji koja se bavi rehabilitacijom onkoloških pacijenata na sva 4 nivoa: preventivnom. Kanjuh. niti progresija osnovne bolesti. Babić M Zavod za rehabilitaciju. nastavlja se sa programom preventivne rehabilitacije. Lymphedema. Tomić S. Rockson G. Lymphedema.net Uvod. dijagnostika i terapija. Ukoliko se u kasnijem periodu (kontinuirano praćenje pacijenata od strane fizijatra) ne razviju funkcionalne komplikacije. itd. Razvijanjem SLER (sekundarni limfedem ruke) sprovodi se kompleks dekongestivne fizikalne terapije . The Diagnosis and Treatment of Peripheral Lymphedema.RESTITUTIVNA ili SUPORTIVNA onkološka rehabilitacija. 3. Lymphoedema: klinika. Clinical practice guidelines for the care and treatment of breast cancer: 11. 77 (Suppl 3): 74–80. Beograd 1993. Magistarska teza. metastaze ili patološke frakture u kostima GE ili SLER praćen paralizom brahijalnog pleksusa zahteva primenu PALIJATIVNE onkološke rehabilitacije. Incidence of breast carcinoma-related lymphedema. Drugog postoperativnog dana kod operisanih od MN dojke sprovodi se PREVENTIVNA rehabiliatcija u cilju održavanja obima pokreta u ramenom zglobu i aktiviranja "mišićne pumpe". suportivnom i palijativnom onkološkom rehabilitacijom. Petrek JA. Garden FJ. Limfedem ruke posle lečenja raka dojke.Radak Đ. Kalezić V. 7-30. Brennan MJ. Beograd 2005. 8. Hemun S. Guyton CA: Medicinska fiziologija. Prikaz onkološke rehabilitacije koji se sprovodi u Institutu za onkologiju Vojvodine kod pacijenata sa malignom neoplazmom dojke. Medicinski fakultet u Beogradu.Literatura: 1. Ukoliko se razvije kontraktura u ramenom zglobu. DePompolo RW. Progresija bolesti.S.. Srbija nedeljkovic@neobee. Bojić M i Lačković V. 6. 9. CMAJ 2001 Jan 23. 2001. 19-51.164(2):191-9. oštećenje brahijalnog pleksusa.Granić M. sprovodi se tretman RESTITUTIVNA ili SUPORTIVNA onkološka rehabilitacija. 83 (Suppl 12): 2776–81. Nedeljković M. Lymphology 36 (2003). . International Society of Lymphology Executive Committee.

com Nakon operativnog liječenja karcinoma dojke. zauzima viši položaj. nivo opšte fizičke kondicije podići na veći stepen u postoperativnom periodu. što uzrokuje još veću bolnost cijele regije i posljedično smanjenje obima pokreta ramena. gubi se elastičnost tkiva što može uticati na daljnje smanjenje obima pokreta pripadajućeg područja.net. imobilizirano rame. Prva faza počinje prvi dan nakon operativnog zahvata i traje dok se ne izvadi dren. Ukoliko postoperativni ožiljak u toku zarastanja postane neelastičan. Vježbe se provode u četiri faze. hirurga. povišenog tonusa. onkološka rehabilitacija P KINEZITERAPIJA NAKON OPERATIVNOG LIJEČENJA KARCINOMA DOJKE Sarić S. potrebno je početi sa kineziterapijom još u bolničkom krevetu. bilo radikalnog bilo poštednog operativnog zahvata. becirovic-tz@hotmail. Trmnić S Javna Ustanova Dom Zdravlja Kantona Sarajevo. Usljed bolnosti operiranog područja i straha od eventualnog daljnjeg pogoršanja. krut. Tanović Dž. Rame koje se štedi. Institut za onkologiju Vojvodine.ba. te nastaviti provoditi preporučeni program vježbi nakon izlaska iz bolnice. Ključne reči: Zavod za rehabilitaciju. sa ciljem što kvalitetnijeg života ovih pacijenata. kao i nakon postoperativnog perioda. a pripadajuća muskulatura je bolna. Muftić M. kontinuirano praćenje pacijenata od strane fizijatra i timski rad interniste. radioterapeuta i fizijatra.ba. Smanjenje obima pokreta ramena je utoliko veće ukoliko je i dio grudne muskulature u toku operativnog zahvata morao biti odstranjen.Zaključak. general@zenezazene. Da bi se sve navedeno izbjeglo. javlja se ograničenost obima pokreta ramena na operiranoj strani.Treća faza počinje kada se izvade konci a četrvrta faza uključuje svakodnevno vježbanje tokom cijelog života. Onkološka rehabilitacija kod malignih neoplazmi dojke. BiH renewls@bih. Bećirović E. koji uključuje i odstranjenje dijela pazušnih limfnih čvorova iste strane. Svaka od četiri faze sadrži detaljan program vježbi kreiran za tačno navedeni period. većina pacijentkinja / pacijenta “ štedi “ rame i ruku na operiranoj strani što vodi daljnjem pogoršanju stanja. BiH Poliklinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju Tuzla. kao i bolovi u grudnom i donjem dijelu leđa. usljed čega se javljaju bolovi u cervikalnom segmentu praćeni glavoboljom. Nakon provedene radioterapije. smanjiti bolnost operiranog područja. povećati nivo samopouzdanja i . Druga faza počinje kada hirurg izvadi dren. bi morao da bude sastavni deo tretmana maligne neoplazme dojke. također doprinosi ograničenosti obima pokreta ramena na operiranoj strani. Dugoročno gledano smanjenje obima pokreta operirane strane uzrokuje i promjenu posture. Zaključak: Cilj redovnog vježbanja je postići potpuni obim pokretljivosti ramena na operiranoj strani. usljed promjena na mišićnom i vezivnom tkivu zračenog područja uzrokovanog fibrozom.

5 godina. prosečne starosti 53. Babić M Zavod za rehabilitaciju. Tomić S..9 meseci. Sekundarni limfedem ruke (SLER) je najčešća komplikacija terapije maligne neoplazme dojke koja se može prevenirati. Hemun S. . do decembra 2003. Konstantinović Lj. Primena preventivne onkološke rehabilitacije u bolničkim i kasnije kućnim uslovima i edukacija pacijenata o riziko faktorima značajno doprinosi redukovanju broja SLER. Zotović". Prikaz dijagnostikovanih SLER kod pacijenata operisanih od maligne neoplazme dojke u Institutu za onkologiju Vojvodine. Ključne riječi: karcinom dojke. a kontinuirano praćenje pacijenata od strane fizijatra dijagnostici ranih stadijuma SLER. pun aktivnosti i nakon operativnog liječenja karcinoma dojke. Beograd. Srbija zkanjuh@ptt.yu Uvod i cilj: limfedem ruke je relativno česta komplikacija posle hirurškog lečenja karcinoma dojke. kineziterapija. Zaključak. Institut za onkologiju Vojvodine. preventivna onkološka rehabilitacija P UTICAJ FIZIOREHABILITACIONOG LEČENJA NA KVALITET ŽIVOTA BOLESNICA SA POSTMASTEKTOMNIM LIMFEDEMOM Kanjuh Z. Sremska Kamenica.6 %) i stadijum III kod 7 (3.5 cm.1 cm i više. kod 196 (12. SLER je klasifikovan u 3 stadijuma: I stadijum: razlika obima do 3 cm. Kriterijum za postavljanje dijagnoze SLER je razlika obima od 2 cm na najmanje jednom od 6 merenih simetričnih nivoa na gornjim ekstremitetima. Ova postterapijska sekvela daje rezidualni funkcionalni deficit koji vodi ka onesposobljenosti i pogoršavaju kvalitet života. P SEKUNDARNI LIMFEDEM RUKE I MALIGNE NEOPLAZME DOJKEnaša iskustva Nedeljković M.1 . godine. Srbija nedeljkovic@neobee. II stadijum: razlika 3. Jović S. Vreme od operacije do pojave SLER prosečno je bilo 13.9 %) pacijenata.net Uvod. Kordić V. Rezultati: U periodu 2000. III stadijum: razlika 5. stadijum II kod 29 (15. godina operisano je 1526 pacijenata od maligne neopazme dojke (prosečno godišnje 381 pacijent). Ključne reči: sekundarni limfedem ruke. Popović . Materijal i metode. Svi pacijenti su bili uključeni u program preventivne rehabilitacije i kontrolisani su od strane fizijatra najmanje 2 godine. Tokom praćenja pacijenata u periodu od najmanje 2 godine. Cilj.9 %) dijagnostikovan je SLER. rehabilitacija.2003.5 %). Perišić D Klinika za rehabilitaciju "Dr M. Sve navedeno garantuje kvalitetan život.vjere u vlastite snage.Petrović S. Stadijum I je prisutan kod 160 pacijenata (80. Studija obuhvata pacijente operisane u Institutu za onkologiju Vojvodine u periodu od januara 2000.

. sa hroničnim limfedemom ruke nakon lečenog karcinoma dojke. prosečne starosti 57. Preduzimanje fiziorehabilitacionih postupaka uz zauzimanje aktivnog stava u kontroli i lečenju limfedema sigurnijm u sebe i socijalno adekvatnijim.05). i bez značajne interakcije (p > 0.net Uvod Patološki prelomi dijafize femura nastaju najčešće kao posledica metastaza karcinoma dojke. merene su upitnikom Short Form – 12 (SF – 12) Health Survey. karcinom pluća. u remisiji.05) uz signifikantan porast vrednosti u obe grupe posle tretmana (p < 0. Ristić T2 1 Ortopedsko . te ukupni skor kvaliteta života po faktoru grupe tretmana nije dobijena statistički značajna razlika (p > 0. mentalni status i vitalnost bitno narušavaju fizičko funkcionisanje u obe grupe ispitanika. Pored teške osnovne bolesti kao što je karcinom dojke.Metode: Kliničkim istraživanjem obuhvaćena je 61 bolеsnica. kvalitet života. Najveću diskriminativnost pokazao je skor emocionalnog zdravlja. Postoperativna infekcija se pojavila kod jednog . bol. bez metastatske bolesti. Svi prelomi su fiksirani dinamičkim unutrašnjim fiksatorom po Mitkoviću. sličnih opštih karakteristika. Metode Operativno je lečeno 13 pacijenata sa patološkim prelomima dijafize femura koji su nastali kao posledica koštanih metastaza. Postoperativno nije bilo mehaničkih komplikacija. kompleksna dekongestivna fizioterapija.traumatološka Klinika Niš 2 Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju KC Niš. percepcija fizičkog i emocionalnog zdravlja. P HIRURŠKO LEČENJE PATOLOŠKIH PRELOMA DIJAFIZE FEMURA KOJI SU NASTALI KAO POSLEDICA KOŠTANIH METASTAZA Milenković S1. 9 žena i 4 muškaraca. Patološki prelom dijafize femura zbog metastaza karcinoma dojke je nastao kod 6 (46. Radenković M1. suočavamo se sa prelomom femura koji značajno pogoršava i onako često teško stanje pacijenata. Dimenzije kvaliteta života. Minimalno invazivna hirurška intervencija može biti od vitalnog značaja za ovakve pacijente.15 %) pacijentkinja. Druga grupa je lečena intermitentnom vakuum-kompresionom terapijom uz nošenje elastičnog rukava te kineziterapijom. Rezultati i zaključak: prosečne vrednosti subskora telesnog i emocionalnog zdravlja. Dvofaktorskom analizom varijanse za subskor emocionalnog i fizičkog zdravlja. vakuum-kompresiona terapija. teškoće zbog narušenog fizičkog zdravlja. Ključne reči: postmastektomni limfedem. Bolesnice su podeljene metodom slučajnog izbora u dve grupe. Rezultati Operisano je 13 patoloških preloma dijafize femura. Srbija sasa65@bankerinter. Trenutno zdravlje je ograničavajući faktor za tipične dnevne aktivnosti. prostate i dr.05). Obavaljenje umerenih fizičkih aktivnosti. Prva grupa je lečena kompleksnom dekongestivnom fizikalnom terapijom.07 godina (od 44 do 71).001) ali bez statistički značajne razlike između grupa ispitivanih pacijentkinja. te ukupnog skora kvaliteta života u obe grupe bolesnica statistički su značajno porasle 3 meseca posle tretmana (p < 0.

Popović .net Uvod U sklopu kompleksnog lečenja pacijenata sa primarnim i sekundarnim tumorima CNS-a u Zavodu za rehabilitaciju Instituta za onkologiju Vojvodine u Sremskoj Kamenici sprovodi se ambulantni i stacionarni rehabilitacioni tretman ovih pacijenata. Operisanim pacijentima je kroz fizikalnu medicinu i rehabilitaciju omogućena normalna nega. .. Sremska Kamenica. P HRONIČNA LIMFOCITNA LEUKEMIJA I PROTETISANJE Gavrilović B. ustajanje i hod. Vidaković . godini uz deskriptivnu statistiku. su prošli opšti program pretprotetičke pripreme i po preskripciji su dobili natkolene proteze sa ukočenim kolenim jedinicama i pelvičnim suspenzijama. Svi operisani pacijenti su bili aktivirani i mobilisani za hod sa štakama.co. Cilj: Da prikažemo da prisustvo HLL kod pacijenata kod kojih je osnovni uzrok amputacije Dijabet.mell i vaskularna insuficijencija može da uspori protetičku rehabilitaciju. Lečenje se ne sprovodi dok ne nastupi anemija i trombocitopenija.Petrović S Zavod za rehabilitaciju Instituta za onkologiju Vojvodine. Dinamički unutrašnji fiksator po Mitkoviću omogućava brzu i minimalno invazivnu aplikaciju i fiksaciju patoloških preloma. Marković M. Rezultati: I pacijent N.Maksimović B Zavod za protetiku. HLL može da uspori program ukoliko se pojave komplikacije i zato se program obavlja po I stepenu prioriteta. i pacijentkinja B. Beograd. Srbija office@zop.yu Uvod: Hronična limfocitna leukemija obično počinje kao asimptomatska limfocitoza kod starijih od 60 godina.operisanog pacijenta. Srbija nedeljkovic@neobee. Prošli su školu hoda i koriste proteze na kraćim relacijama uz pomoć obe štake. Metode: Posmatrani su pacijenti hospitalizovani u Zavodu za protetiku u 2006.B. kao i značajno smanjenje bola. P ALGORITAM FIZIKALNOG TRETMANA I REHABILITACIJE PACIJENATA SA PRIMARNIM I SEKUNDARNIM TUMORIMA CNS-a Nedeljković M. Grujičić B. Zaključak: Opšte stanje pacijenata koji imaju patološki prelom dijafize femura izazvan metastatskim tumorom može biti veoma teško. Bol je značajno smanjena kod svih operisanih. Hod je bio limitiran slabijom mišićnom snagom i bržim zamaranjem bez prisutne anemije i trombocitopenije.K. Zaključak: Nema specifičnosti u protetičkoj rehabilitaciji pacijenata sa HLL jer je program limitiran opštim i lokalnim promenama izazvanim šećernom bolešću i vaskularnim problemima.

Zaključak Izrada multidisciplinarno dorađenog algoritma tretmana pacijenata sa primarnim i sekundarnim tumorima CNS-a u čijem sklopu će postojati i fizikalni tretman i rehabilitacija. Ključne reči: Tumori CNS-a.Cilj Izrada algoritma fizikalnog tretmana i rehabilitacije koji će omogućiti kvalitetniji život pacijenata sa primarnim i sekundarnim tumorima CNS-a. Zavod za rehabilitaciju. onkološka rehabilitacija. Način rada U sklopu timskog rada sa specijalnostima koje su uključene u lečenje primarnih i sekundarnih tumora CNS-a u Zavodu za rehabilitaciju Instituta za onkologiju Vojvodine u Sremskoj Kamenici sprovodi se fizikalni tretman i rehabilitacija po algoritmu koji smanjuje ili eliminiše neželjene efekte i doprinosi povećavanju kvaliteta života ovih pacijenata. predstavlja imperativ koji je potrebno sprovesti u praksu u što skorijem vremenu. Institut za onkologiju Vojvodine .

IFC sadrži standardizovane instrukcije koje opisuju kako bolesti. Posljednjih godina je u svijetu prisutna značajna debata o ulozi zdravlja u razvoju društva. Predugo su mnogi ekonomisti ulaganje u zdravlje smatrali dodatnim troškom koji zemlje u razvoju mogu podnijeti tek kada dostignu veći ekonomski nivo. Ovaj posljedni set informacija je veoma važan za fizijatriju. rehhabilitaciju i reumatologiju. IFC je komplementaran Međunarodnoj statističkoj klasifikaciji bolesti i pridruženih stanja (ICD-10) pa oni zajedno čine porodicu međunarodnih klasifikacija SZO. IFC je prihvaćen od 191 zemlje kao međunarodni standard koji opisuje i mjeri zdravlje i onesposobljenost. Danas se ovo smatra greškom jer je zdravi narod preduslov ekonomskog rasta jednako koliko i njegov rezultat. ograničavaju aktivnosti i spriječavaju učešće. Igalo.yu IFC je nova međunarodna publikacija Svjetske zdravstvene organizacije (SZO) koja klasifikuje funkcionisanje. oba pola i dao pouzdane i poredljive podatke o ishodima zdravlja pojedinaca i grupa. koju je sačinjavalo nekoliko stotina vodećih naučnika u svijetu. starosne grupe. Samo zdravi narod uz potporu . On predstavlja rezultat sedmogodišnjih napora u kome je aktivno učestvovalo 65 zemalja. Komisija za makroekonomiju i zdravlje. IFC takođe uključuje specifične informacije o faktorima okoline koji utiču na onesposobljenost otežavajući ili facilitirajući ukupno funkcionisanje osobe. Sredinom 2001. Pogledi se o tome definitivno mijenjaju. godine. ONESPOSOBLJENOSTI I ZDRAVLJA Obradović M Institut za fizikalnu medicinu. On omogućava fokusiranje na transfer vještina koje se stiču u klasičnim rehabilitacionim ustanovama na setinge u lokalnoj zajednici.Tema VII PRIMENA FUNKCIONALNIH TESTOVA U REHABILITACIJI MEĐUNARODNA KLASIFIKACIJA FUNKCINISANJA. je dokazala da investiranje u zdravlje ima direktni uticaj na ekonomski razvoj. izbor terapeutskih intervencija i naučna istraživanja. nakon dvije godine istraživanja. Poduzeta su detaljna naučna istraživanja da bi IFC bio primjenljiv na sve kulture. Tako je napravljena kovanica – zdravlje na prvom mjestu. Širom svijeta je u toku istraživanje zdravlja da se pomoću IFC dobiju podaci o zdravlju naroda. zdravlje i onesposobljenost prema modernim idejama zdravlja i onesposobljenosti. povrede i poremećaji oštećuju funkciju i strukturu tijela. Crna Gora milano@cg. Ove instrukcije u ustanovama rehabilitacije obezbjeđuju bogatu bazu podataka korisnih za evaluaciju i praćenje bolesnika.

Novi termini imaju za cilj da prošire opseg klasifikacije. Ali da bi se poboljšalo zdravlje potrebne su instrumenti koje mjere promjene nakon primjene društvenih intrevencija. Ovaj model snažno zagovara integraciju sa okolinom u kojoj osoba sa onesposobljenošću djeluje. On ne stavlja zdravlje i onesposobljenost u uski biomedicnski ili društveni model kao prethodne klasifikacije nego identifikuje sve njihove majorne dimenzije kroz jedan integrisani bio-psiho-društveni model. Ono što je važno za osobe sa onesposobljenošću je da IFC otklanja stigmu razlika uzrokovanu različitom . Aktivnost znači izvršavanje zadatka ili akcije od strane pojedinca. osobe i društva i formulisane u dvije komponente: a) funkcije i struktura tijela i b) aktivnosti i učešća. Dok ICD klasifikuje bolesti i uzroke smrti IFC klasifikuje zdravlje. Ograničenje aktivnosti zamjenjuje raniji termin nesposobnost. Facilitatori pojačavaju funkciju dok barijere povećavaju ograničenja. Osnovni principi IFC IFC obezbjeđuje standardizovane instrumente za mjerenja zdravlja i onesposobljenosti i kreira novu paradigmu tretirajući zdravlje i i onesposobljenost kao multidimenzionalnu konstrukciju. Za razliku od ranijih modela onesposobljenosti. Poboljšavanje zdravlje pojedinca i društva u cijelini nije samo pitanje smanjenja prerane smrti zbog bolesti i povreda. Procjena zdravlja i onesposobljenosti je kroz čitav spektar različitih ljudskih funkcija od običnog senzornog oštećenja do punog učešća u aktivnostima zajednice. Participacija znači učestvovanje u životnim situacijama. IFC ima dva dijela Prvi dio klasifikuje funkcionisanje i onesposobljenost. Zdravlje takođe znači ukupno ljudsko funkcionisanje. a ne patologiju. drugi opisuje okolinu i lične kontekstualne faktore. a ograničenje učešća zamjenjuje negativni termin hendikep koji se koristi u prethodnoj klasifikaciji ICIDH. Funkcionisanje i onesposobljenost su opisani sa perspektive tijela. mogućnost osobe da živi pun život kao pojedinac i član društva.funkcionalnog zdravstvenog sektora može obezbijediti održivi razvoj društva. uključujući rehabilitaciju. Slično. U drugom dijelu kontekstualni faktori su grupisani na a) lične faktore i b) faktore okoline koji su međuzavisni i predstavljaju ili facilitatore i barijere. Gubitak zdravlja nije samo gubitak za pojedinca već i za njegovu porodicu i cijelo društvo. Termin funkcionisanje je širok pojam koji označava sve funkcije tijela. IFC ne ograničava onesposobljenost na mali segment društva sa određenim oštećenjem tijela već zagovara „univerzalni model“ koji uvodi funkcionisanje u ukupno ljudsko životno iskustvo. Na kliničkom nivou IFC daje zajednički okvir za mjerenje zdravstvenih ishoda i efektivnosti različitih intervencija. ograničenje aktivnosti i učešća. pojam onesposobljenost (disability) se koristi kao zbirni izraz za oštećenje. Snaženje rehabilitacije kroz operativni bio-psiho-socijalni model Pomjeranje paradigme sa „restoracije“ na „osnaživanje“ IFC se pomjera sa „posljedica bolesti“ kako je to radila ICIDH i zauzima neutralnu poziciju naglašavajući funkcionisanje. aktivnosti i učešće. Ovdje je IFC našao svoj puni smisao i predstavlja zajednički međunarodni okvir koji opisuje i mjeri zdravlje i onesposobljenost pojedinca i naroda.

produktivan član društva.patologijom. pojedinačnih i društvenih ponašanja (davalaca usluga. Proces zahtijeva da se poštuju prava osoba sa onesposobljenošću da žive u svojim zajednicama u punom zdravlju i blagostanju i ravnopravno učestvuju u obrazovnim. Praksa bazirana na činjenicama se primjenjuje da se smanji oštećenje i unaprijedi funkcija prema potrebama i željama bolesnika. kreatora zdravstvene politike. Koncept milosrđa je zamjenjen konceptom izjednačavanja mogućnosti i ljudskih prava. udlage. Kroz znanje i napore medicina osnaženja daje snagu i autoritet bolesniku da bi ga dovela u najbolju poziciju iz koje može da upravlja svojim zivotom. empowerment – multi-dimenzioni društveni proces kojim osoba stiče kontrolu nad svojim životom). Mada precizni mahanizmi za kombinaciju ovih principa još treba da se usaglašavaju. „lagani grad“) u kombinaciji sa asistivnom tehnologijom (kolica.) proširuju životni prostor i patricipaciju osobe sa onesposobljenošću. RUZ predstavlja „radikalan pristup“ jer jer reflektuje strukturu i funkciju plemenskih kultura i „izvire“ iz najširih slojeva loklane zajednice. 17. Intervencije u okolišu (univerzalni dizajn. kulturnim. religioznim. Ovako široki pristup treba da učini lokalnu zajednicu još zainteresovanijom za rehabilitaciju. Efektivna rehabilitacija pomaže bolesniku da ponovo stekne kontrolu nad svojim životom u toku i nakon akutne faze svoje bolesti. The Genesis of handicap: definitions. najbolje se sagledavaju kroz rehabilitaciju u zajednici (RUZ). Prošireni interes da se osoba uklopi u svoju okolinu uvodi principe nezavisnog življenja u proces rehabilitacije. informacione tehnologije i dr. Literatura: 1. The Disability Press. Faktori okoline mogu biti veoma veliki uzrok ograničenja aktivnosti i učestvovanja što dovodi do potrebe za novim konceptom „lične ekologije“ koja istražuje kontekst uticaja fizičkih barijera. Barnes. G. „lagani pristup“. 1997 . and role of external factors. E. zdravstvenih institucija i dr. C. Mercer. 53-62. models of disablement. Međutim. ekonomskim i političkim aktivnostima. štake. Dugoročni ciljevi rehabilitacije su da se maksimiziraju fizičke i mentalne sposobnosti osobe i izjednače njene mogućnosti za uključivanje u zajednicu. Badley. Doing Disability Research.) i njihov uticaj na ograničenje aktivnosti i spriječavanje učestvovanja. mogućnosti i obaveze kao druge osobe on postaje osnažen da postane koristan. Osnaženje se postiže kroz puno jedinstvo tijela i duha u stepenu koji to dozvoljava stanje zdravlja i iznalaženje puteva da se osoba integriše sa svojom okolinom na način koji će omogućiti njeno maksimalno funkcionisanje i puno učestvovanje u svim životnim situacijama. fizičkog i društvenog okruženja. a račva se u institucije rehabilitacije. uma. Spajanjem „medicinskog“ i „socijalnog“ modela dobija se „medicina osnaženja“ (eng. Kako bolesnik evoluira prema svom osnaženju potencijal za aktivnosti i mogućnosti učestvovanja se mogu shvatiti kao integrativne i preklapajuće aktivnosti u četiri sfere – tijela. Disability and Rehabilitation. 1995 2. proći će još dosta vremena dok se ne smanji precepcija stigme povezane za upotrebu ove tehnologije. Ovo predstavlja dramatično pomjeranje za fizijatriju. Dodajući kontekst okoline IFC ojačava paradigmu rehabilitacije. Kada osoba sa onesposobljenjošću dobije ista prava.

J. testiranja i ispitivanja. 1997 4. Micić M. dva. Fitzgerald. poboljšanja. E Nappi. a u užem smislu se odnosi na: utvrđivanje načina zadavanja testa (izvođenje).n...Protić R. Internetsko pretraživanje sa kljućnim riječima ICF. jedan. illness and health: theoretical models of the disablement. Italian-Australian comparison of quality of life among people with intellectual disability living in the community. Jednako teška su merenja numeričkih i atributivnih obeležja. Ustaljeni ili standardizovan postupak u širem smislu se odnosi na sve metrijske karakteristike ili standarde koje instrument merenja (test) treba da zadovolji i poseduje da bi se njime moglo meriti. postupak lečenja ispravan ili ne. jezičkim . 513-522. U novije vreme. Monteath. vols. WHO classifications 5. disability and health: IFC. Merni instrumenti su proizvod dugotrajnog rada. Nema idealnog merenja. GA. 373-379. International statistical classification of diseases and related health problems.. Vallero. mukotrpnog odabira varijabli prema njihovoj težini. Reclaiming the whole: self. International classification of functioning. Đurović B Klinički centar Srbije. 1992-1994 MERNI INSTRUMENTI I MERENJA U RANOJ REHABILITACIJI Krunić.yu Problemi merenja stari su koliko i ljudski rod. Geneva. WHO. Gerosa. ustaljeni postupak za izazivanje određene aktivnosti pomoću proverenih podsticaja na osnovu kojih se ispitanici porede po varijabli (varijablama) koja je predmet merenja. spirit and society. Petito. godine p. Verri. P.3. WHO. Cummins. 2001 8. Beograd. bolje.e koji sadrže prepise zakona koje je doneo Urnamu. Mujović N. Disability and Rehabilitation 19. Isti problemi javljaju se i u medicini. a sada jednako zastupljena i merenja atributivnih obeležja. Disease. a uvek svesni da od načina propisanih mera i merenja zavise greške merenja. Kako izmeriti vrednosti. WHO.. A. stanja. svako je podložno nekoj vrsti greške. Šta je merni instrument (test)? To je sredstvo za utvrđivanje individualnih razlika. Srbija r. 1999 7. 10th re. ocenjivanja aktivnosti ispitanika na testu i tumačenja konačnih rezultata merenja. E. S. 407-413. u nekim standardima i protokolima lečenja postoje predloženi merni instrumeti za ocenjivanje i evaluaciju rezultata. Bulletin World Health Organization 70.. WHO. loše. R. 1-3. Pitanjima šta je dobro. F. namerne ili nenamerne. Vesović-Potić V. Merenja i rezultati moraju biti uporedivi sa drugim (tuđim) merenjima i rezultatima da bi se ustanovilo da li je npr. Geneva. redosledu. Pronađeni su fragmenti glinenih tablica iz oko 2500. 1992 6. mnogo i slično bavili su se mnogi narodi starih i novih civilizacija. Minaire. Journal of Intellectual Disability Research 43. vladar Ura na kojima se vidi da je ozakonio ’’poštene i nepromenljive težine i mere’’.krunic@beotel. pogoršanja i kako ustanoviti grešku. U rehabilitaciji su merenja numeričkih obeležja prihvaćena odavno dok su od kraja drugog svetskog rata započela.

pribor za rad i sl. uputstva se mogu modifikovati. a radi moguće dalje komunikacijei prenošenja informacije (bitni validnost. Kod neposrednih fizičkih merenja nema potrebe da se pitamo da li nešto zaista ukazuje na varijablu koja je predmet merenja jer je ona prethodno.. za merenje stanja u jednom trenutku vremena (bitna validnost. ali samo sa dozvolom autora. Prema tehnici merenja koja je primenjena u instrumentu. Pridavanje brojeva kvalitetu koji je predmet merenja (ocenjivanje) je jedna od ključnih opreacija akta merenja. tip onesposobljenosti. Zato je potrebno ustanoviti postojanje ispitivanja "valjanosti sadržaja" (content validity) u koju ulazi i "prividna valjanost" (face validity) koja meri da li je sadržaj/su varijable pravi/e – reprezentativni predstavnici odgovarajućeg stanja koje treba da prikažu (može se predložiti njihova izmena). verbalni. Neophodno je ustanoviti da li instrument meri oštećenje. neverbalni). za poređenje npr. stepen ozbiljnosti onesposobljenosti i intervalne (postoje jednaki intervali između vrednosti u skali).. pre. Nekada je potrebno izvršiti standardizaciju. Pošto merni instrumenti nisu podjednako osetljivi. vreme ispitivanja. adekvatnost instrumenta (validity) je kapacitet instrumenta da evaluira karakteristike za koje je konstruisan. prostorija. definisana ali je od izuzetne važnosti u merenjima posrednog karaktera.ne. ordinalne (postoji unutrašnja gradacija) npr. prisutno . Kako izabrati intrument merenja? Biranje instrumenta zahteva tačno postavljanje cilja: da li će instrument služiti kao indikator tj.) ali i uputstva za popunjavanje postignutih rezultata kod kojih se najčešće prave greške jer ispitivač daje dodatna uputstva koja merenje ne predviđa ili ih izostavlja. u toku i posle primene neke metode ili postupka (bitna osetljivost i diskriminativnost). CHECK-LISTA . moguće je u raznim etapama lečenja koristiti različite instrumente.) tako da neko polaže autorska prava na njih iako su većinom besplatni. oprema. U uputstvima o izvođenju nekog merenja navedeni su uslovi (okolnosti) pod kojima se merenje obavlja (npr. Merni instrumenti su zaštićeno vlasništvo autora ili neke grupacije (npr. oni mogu biti: TEST (projektivni. Većinom je dozvoljena izmena originalne fizičke forme instrumenta ali nikada i sadržaja. kako savladati otpor bolesnika i sl. ograničenje sposobnosti (onesposobljenost) ili ograničenje aktivnosti (hendikep). standardom pomoću koga se obavlja merenje. SZO. Pre redovne primene potrebno je izvesti Pilot studiju.odsutno) i SKALE koje omogućavaju gradaciju odgovora i to: nominalne (pripadnost ili nepripadnost nečemu) npr. osetljivost. osteljivosti i pouzdanosti. osetljivost i mogućnost ponavljanja).inventar u kome je ispitivačev izbor sveden na dve mogućnosti (da . Valjanost. pouzdanost). External validity opisuje veću ili manju saglasnost . koje podsticaje koristiti. način uvođenja bolesnika u situaciju u kojoj se merenje vrši (npr. ili kao mera ishoda i procene. UPITNIK koji može biti delimično strukturiran interviju ili upitnik sa slobodnim odgovorima (open-ended). "hipotetičke valjanosti" (construct validity) koja meri adekvatnost sadržaja instrumenta u odnosu na hipotezu ili teorijski koncept koji se ispituje. Nije obavezno izabrati jedan instrument.karakteristika i mnogim drugim osobinama i od uputstava koja su sastavni deo izabranog načina merenja se ne odstupa. Duke University. psihometrijski. ali za sve treba imati podatke o njihovoj validnosti.).

Pouzdanost instrumenta (reliability) meri koliko u ponovljenim merenjima jedan instrument koji zadajemo više puta istim ispitanicima. Proces ustanovljavanja prediktivne validnosti instrumenta za merenje se odvija u vremenu i obično je za njega potrebno više godina. konstantne) i slučajne. kardiologije. hirurgije. fizijatar je član medicinskog tima sa kojim usko sarađuje. Ti faktori se mogu naći u: a) uzorku ispitanika.fizijatra i uvođenjem rane rehabilitacije u jedinice intenzivne nege i poluintenzivne nege postavio se problem odabira mernih instrumenta za procenu ulaznog stanja bolesnika radi odlučivanja o započinjanju rehabilitacionog tretmana. a "kriterijum-valjanost’’. neurologije. b) samom instrumentu. "valjanost orijentisana na kriterijum". Ulaskom specijaliste fizikalne medicine i rehabilitacije . neurohirurgije. Postoje različite vrste pouzdanosti u zavisnosti od toga da li se odnose na pojedinca. metod ponovnog zadavanja testa koji predstavlja saglasnost između dva ili više puta ponovljena testiranja iste osobe (pacijenta) u istim eksperimentalnim okolnostima u različitim situacijama. fizijatar koristi merne instrumente drugih medicinskih grana (anestezije. pulmologije.ovo je najznačajniji kapacitet instrumenta s obzirom da (case-management) upotreba instrumenta može da zavisi od toga. Razlike se mogu uočiti između kao: interindividual sensitivity (sposobnost instrumenta da napravi razliku između različitih pojedinaca) i intra-individual sensitivity (otkrivanje razlika kod jednog istog pojedinca u različitim vremenskim intervalima ili u određenoj tački vremena).) kao i podatke opštih merenja u medicini. U jedinicama intenzivne nege. predictive validity) predstavlja sposobnost instrumenta da predviđa ishod . ako je besprekorno tačan. Za politraumatizovane bolesnike (za koje se u najvećem broju slučajeva može tvrditi da su neposredno pre prijema u bolnicu bili sa potpuno očuvanom funkcijom).. evaluacije stanja bolesnika i rezultata rehabilitacionog tretmana u kratkim vremenskim intervalima kao i merenja ranog ishoda lečenja. Ni jedno merenje nije idealno i nemože da zameni fizikalni pregled bolesnika.retest reliability tj. daje za svakog od njih iste izmerne vrednosti. Pouzdan je onaj instrument koji daje uporedive podatke (rezultate) u uporedivoj situaciji. Pošto za odlučivanje o uvođenju bolesnika u rehabilitacioni tretman nema specifično dizajniranih instrumenata. "prediktivna valjanost" (criterion-relate. Svako merenje ima greške.. u jedinicama intenzivne nege koriste se Trauma skor i skor težine povreda (Trauma score and injury severity score) – TRISS koji kombinuje fiziološki poremećaj po .između rezultata merenja i kliničke procene. na vreme ili na instrument (test). "empirijska valjanost". ortopedije. Stepen osetljivosti nekog instrumenta se pojačava sistemom merenja koji naglašava razlike. Greške mogu biti sistematske (tj. Osetljivost mernog instrumenta (sensitivity) podrazumeva postojanje maksimalne diskriminativnosti između ispitanika i između broja varijabli i osetljivosti načina bodovanja. c) načinu primene instrumenta. Na primer: inter-rater reliability predstavlja korelaciju između dobijenih rezultata od strane različitih ispitivača koji istu osobu ispituju u isto vreme istim instrumentom (testom) ili test. Greške se pojavljuju zavisno od faktora.

Canadian Stroke Scale. tj. gde je 0 . Još uvek ne postoji potpuna naučna saglasnost o stvarnom uticaju rane rehabilitacije u jedinicama intenzivne i poluintenzivne nege i primeni njenih postupaka na krajnji ishod lečenja bolesnika. početna brzina kretanja je 0. sistolni krvni pritisk i broj respiracija u minuti.minutni test (podrazumeva se razdaljina koju ispitanik pređe za 6 i/ili 12 minuta. kreće se od 0 do 8. a daje procenu verovatnoće preživljavanja. a doživeli su traumu mogu se koristiti VAS skala i modifikovana BORGOVA skala (sastoji se iz 8 ponuđenih odgovora na pitanje o stepenu dispneje. a 8 maksimalno se guši). Glazgow Liege Score (GLS). a odgovori su obeleženi ocenama. . U toku ranog rehabilitacionog tretmana skoro je nemoguće meriti doprinos fizijatrijsko rehabilitacionih procedura koje se primenjuju pošto dostignuta stanja u kratkim vremenskim intervalima predstavljaju zbir svih primenjenih medicinskih postupaka. nema dokaza da su spirometrijski testovi u korelaciji sa bolesnikovom tolerancijom na fizički napor. brzinu hoda određuje signal sa kasetofona. skraćenjm trajanja perioda između dva signala. ali uzima u obzir GCS skor. Posebno je korisan APACHE II (Acute Physiology And Chronic Health Evaluation) score koji daje verovatnoću preživljavanja bolesnika sa povredama unutrašnjih organa i operisanih. mehanizam povređivanja i ne diskriminiše povredu. najpribližniji je dnevnim aktivnostima) i »shuttle« test (ispitanik hoda napred/nazad duž trase od 10 metara uz postepeno povećanje brzine kretanja. Ova ulazna merenja mere oštećenja i služe kao okvir za odlučivanje o započinjanju ranog rehabilitacionog tretmana.5 m/s.nije u stanju da obavi test u predviđenom vremenskom periodu). Evaluacija stanja bolesnika sa fizijatrijsko rehabilitacionog aspekta je neophodna radi izmene. povećanja. APACHE II i NIH Stroke Scale (u jedinici za moždani udar). ali postoji opšta saglasnost da ona treba da se primenjuje. izvodi se u hodniku ili većoj prostoriji. Kod ovih bolesnika u fazi oporavka mogu se koristiti testovi opterećenja hodom: 6 i/ili12 . Disability Rating Scale (DRS) i druge. U svakodnevnom radu se pored procene opšteg stanja na osnovu kvalitativnih/kvantitativnih merenja najčešće koriste Glazgow Coma Score (GCS).bez gušenja. Međutim. a zatim se povećava posle svakog minuta. za popunjavanje vrednosti je potrebno do 2 minuta. a uzima u obzir i komorbiditete (postoji kao besplatan kompjuterski program. smanjenja ili ukidanja prepisanih postupaka.povređivanju sa anatomskom dezintegracijom tkiva uzimajući u obzir starost povređenog. Kod bolesnika koji imaju HOBP kao osnovno oboljenje. a rezultat se automatski preračunava). bolesnik hoda tempom koji sam odredi u trajanju od 6 i/ili 12 minuta. dobra tolerancija od strane obolelog. U ranoj respiratornoj rehabilitaciji traume grudnog koša (ostali sistemi su obrađeni u drugim radovima) nema specifičnih instrumenta merenja ali se koriste numerička merenja: gasne analize i testovi plućne funkcije (spirometrijski testovi) za procenu oštećenja. jednostavan je za izvođenje. i njegove vrednosti se množe posebno kodiranim vrednostima regresivne analize upotrebljenih varijabli. Najčešće preporučivani merni instrumenti su Motricity Index. test se završava kad je ispitanik toliko dispnoičan da ne može da održi ritam hoda. i daleko jednostavniji i brži Revidirani trauma skor (Revised Trauma Score – RTS) koji ne uzima u obzir starost povređenog. svesni su.

The rehabilitation management of traumatic brain injury patients during the acute phase: criteria for referral and transfer from intensive care units to rehabilitative facilities. Functional evaluation: The Barthel Index. Department of Veteran Affairs VistA SystemDesign and Development May 2003 12. Oba instrumenta su opšte prihvaćena u rehabilitaciji pa se mogu primeniti pri otpustu. lečenja ili izvođenja određene. Motor evaluation in vascular hemiplegia. Robayae E. 1988 5.382-389 11. Archives of Physical Medicine and Rehabilitation. Eur Neurol 1980. Braakman R. Knaus WA et al. 219 – 28 4.19. Beograd 1968 3. Teasdale G. Dec 1992. Literatura: 1. Sacco WJ. Taricco M. 2000). Bukvić A: Načela izrade psiholoških testova. Keith AR. Functional Independence Measurement (FIM) Technical Manual and Security Guide. Izbor mernih instrumenata u ranoj rehabilitaciji zavisi od stepena oštećenja jednog ili više organa kao i od stanja svesti.14:56-61 10. (National Consensus Conference. APACHE II: A severity of disease classification system. Europa Mediophysica 2006. No 12-S 2. Zagreb 1968 6. Johnston VM. ulazno funkcionalno stanje. 1989 7.4:283 . Vol 73. ukoliko je to bolesniku potrebno. ali je ima smisla primenjivati pri otpustu (završenoj rehabilitaciji) kod bolesnika koji su dugotrajno stacinarno rehabilitovani. Mahoney FI. a odabir mernog instrumenta određuje i njegova prihvatljivost od strane drugog fizijatra koji nastavlja rehabilitacioni tretman. Copes WS A revision of Trauma Score. Prognosis in a series of patients with severe head injury. Version 1. 1985. Neurosurgery 1979.42:73-84 9. na drugom odeljenju ili ustanovi. Gatta G. Supek R: Ispitivanje javnog mnjenja. Goode W. Journal of Trauma.13:818-29 8. Boldrini P. Beograd. Savremena administracija. Glasgow Outcome Scale – extended je gruba mera ishoda u okviru neurohirurških varijabli pa nije ušla u fizijatrijske varijable u ranoj rehabilitaciji. Vuk Karadžić. Modena June 21-21. 29: 623-9. Demeurisse G. Crit Care Med. Guilford JP: Osnove psihološke i pedagoške statistike. Predložena je upotreba FIM pošto od 2003 postoji u elektronskoj formi. a prema oštećenju ili intervenciji. Hatt P: Tehnike skaliranja: osnovni problem u Metodi socijalnog istraživanja. Champion HR. Barthel D. unapred dogovorene hirurške intervencije određuje se postojeće. Jennett B. De Tanti A. Hinder RS: Measurement Standards for Inerdisciplinary Medical Rehabilitation.Za merenje ranog ishoda lečenja koriste se merni instrumenti koji procenjuju opštu onesposobljenost kao što su Barthel Index i Functional Indipendence Measure (FIM). Ako bolesnik ulazi u bolnicu radi dijagnostike. dalje bira organ specifični intrumet merenja. Maryland State Medical Journal 1965. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Beograd 1966. Demol O.

(neglekt sindrom. Funkcionalna procena: I.net Intenzivan razvoj bazičnih nauka zadnjih decenija omogućio je ne samo efikasniju dijagnostiku i lečenje oštećenja CNS već je i otvorio nove horizonte i mogućnosti funkcionalnog osposobljavanja u medicinskoj rehabilitaciji. . analizira se supraspinalna aktivacija motornih jedara u prednjim rogovima kičmene moždine). b. anksioznost. pre postavljanja kratkoročnih i dugoročnih ciljeva neophodno je izvršiti detaljnu. Lješević B.neurološki testovi kao Scandinavian neurological stroke scale. auditivno (AEP). 2. pažnja. Funkcionalna dijagnostika: a. .stimulaciona elektromiografija: H-refleks i F talas (aktivacija segmentnih motoneurona na aferentnu stimulaciju). pamćenje. emocionalna labilnost . spinalna ataksija). neurofizioloska: . Srbija kzotovic@drenik. Glasgow coma scale i sl. psihosocijalnom i profesionalnom domenu.). apraksija/dispraksija. poremećaj senzibiliteta (površnog i dubokog). timsku funkcionalnu procenu osobe sa oštećenjem CNS. . kontrole pražnjenja mokraćne bešike i creva. vizuelno (VEP) i motorno (MEP) evocirani potencijali (evaluacija aferentnih puteva).) Oštećenje kognitivnih funkcija. rešavanja problema. vigilna koma itd. Beograd.funkcionalna NMR itd. zatim zapaljenjska i degenerativna oboljenja CNS. rigiditet). Opsti cilj rehabilitacije je restoracija izgubljenih i oštećenih funkcija radi što uspešnijeg funkcionalnog osposobljavanja u medicinskom.elektroencefalografija (analiza moždane električne aktivnosti).nevoljni pokreti (tremor. benigni i maligni tumori i drugo.funkcionalni urotest (evaluacija neurokontrole i stanja inervcije mokraćne bešike).transkranijalna magnetna stimulacija (evaluacija eferentnih puteva od korteksa do mišića). Drača S Klinika za rehabilitaciju „ Dr Miroslav Zotović”. kardiovaskularnog sistema. poremećaj koordinacije (cerebelarna. samoposmatranja i samokontrole) Poremećaj funkcija komunikacije (afazija/disfazija. spasticitet. (procena i kvantifikacija oštećenja CNS). poremecaj vegetativnih funkcija (disanja. - . Najznačajnije posledice oštećenja CNS mogu se podeliti u dve velike grupe: 1. Zbog svoje uloge i značaja u funkcionisanju ljudskog bića jedan od najsloženijih zadataka u rehabilitaciji uopste je rehabilitacija osoba sa oštećenjem centralnog nervnog sistema (CNS). Dragin A.emocionalizam). preko registrovane aktivnosti u mišićima. Poremećaj stanja svesti i psihičkih funkcija: Poremećaj stanja svesti (koma. . . . artikulaciona dispraksija) Psihički poremećaji (depresija. egzekutivne funkcije planiranja. horea.FUNKCIONALNA PROCENA OSOBA SA OŠTEĆENJEM CENTRALNOG NERVNOG SISTEMA Švirtlih L. NIH skor.kvantitativna polielektromiografija (posredno. Sa kojim problemima ćemo se suočiti u procesu rehabilitacije ne zavisi u biti od etiologije već prvenstveno od lokalizacije i rasprostranjenosti oštećenja. klinička: .somatosenzorno (SEP). Pošto je rehabilitacija. Najčešći etiološki uzroci oštećenja CNS su vaskularna oboljenja. trauma. itd. Stefanović A. atetoza). . dizartrija. po svojoj suštini. funkcionalno osposobljavanje. Izmenjena motorna kontrola: Poremećaj motorike sindrom oštećenja gornjeg motornog neurona (plegija.

ekstremitet flakcidan – bez voljnih pokreta. preko sinergistickih voljnih do selektivnih voljnih pokreta i na kraju voljnih koordiniranih radnji. spasticitet počinje da se razvija – fleksioni ili ekstenzioni sinergizmi celog ekstremiteta kao refleksni odgovor na draz ili voljni napor uz minimalnu voljnu aktivnost. .„Normalan“ nalaz (motorne i senzitivne funkcije ispod nivoa lezije su u granicama normale – po kriterijumima kliničkih ispitivanja). prateći hipotezu da je restoracija motorne kontrole nakon oštećenja potepena i sekvencijalna: od faze mlitavosti preko refleksnih reakcija. .IV. III. Za rutinsku primenu predlažemo evaluaciju motornog oporavka po S. što znači da su usmereni na otkrivanje specifičnih . D – Inkompletno oštećenje (motorna funkcija je očuvana ispod neurološkog nivoa lezije. Ona je definisala šest stadijuma motornog oporavka. Većina ključnih mišića ispod nivoa lezije je. Za neuropsihološku dijagnostiku u rehabilitaciji koriste se testovi koji su rehabilitaciono orijentisani. spasticitet počinje da se smanjuje – kombinacije pokreta: pored sinergija pri izvodjenju motornih radnji prisutni i selektivni (izolovani) pokreti u pojedinim segmentima. Testovi praćenja i evaluacije oporavka kognitivnih funkcija i psihičkih poremećaja .Ashworth skala za procenu stepena spasticiteta (procenom otpora mišića na istezanje).neuropsihološka dijagnostika. III. Brunnstrom. izražen spasticitet – voljna kontrola kroz sinergične pokrete pri čemu sinergična kontrola ne mora biti u potpunosti razvijena za sve segmente ekstremiteta.VI. Naravno oporavak može da se zaustavi na bilo kom od navedenih nivoa. оbuhvatajući i sakralne segmente S4S5). Test preporučujemo jer je brz. u strucnoj literaturi i kliničkoj praksi je: ASIA SKALA oštećenja А – Kompletno oštećenje (nе pоstојi očuvanost ni motornih ni senzitivnih funkcija u sakralnim segmentima S4-S5).V. u literaturi se sve više sreću specificni testovi za samo pojedine elemente ili aspekte motornog oporavka. spasticitet sa i dalje smanjuje – izvodi sve teže kombinacije pokreta uz gubitak predominacije osnovnih sinergistickih obrazaca nad selektivnim pokretima. Testovi praćenja i evaluacije motornog oporavka Specificni testovi za detaljnu analizu elemenata oporavka motornih funkcija nakon oštećenja mozga. jednostavan i eksplicitan kako u proceni motornog oporvka tako i u postavljanju kratkoročnih i dugoročnih ciljeva terapije. Pored opšte prihvaćenih testova: Fugl. na oceni nižoj od 3).Meyer.MMT. prema MMT. Brunnstrom. B – Inkompletno oštećenje (očuvan je samo senzibilitet ispod nivoa lezije. С – Inkompletno oštećenje (motorna funkcija је očuvana ispod neurološkog nivoa lezije. II. Stadijumi motornog oporavka po Signe Brunnstrom: I. zbog specificnosti oštećenja tog dela CNS koristi se više specifičnih testova i skala za procenu oštećenja i senzomotornog oporavka.prognostički testovi (prognoza oporavka na osnovu specificnih parametara neurološkog oštećenja). Većina ključnih mišića ispod nivoa lezije je. prema manuelnom mišićnom testu . spasticitet nestao ili minimalan – selektivni pokreti svih segmenata postaju mogući i koordinacija pokreta se priblizava normalnoj. Opsteprihvacena kao bazična. Kod oštećenja kičmene moždine. II. na oceni 3 ili oceni većoj od 3 E .neuropsihološki testovi za procenu inicijalnog oštećenja kognitivnih funkcija.

Za rutinski klinički rad preporučujemo Bostonski dijagnostički test (BDAE) koji predstavlja standardizovanu bateriju testova za afazije. ponavljanje.oštećenja. Literatura: 1. Trail making test A:B (TMT) za procenu pažnje. komunikacije. Svih devetnaest elemenata se procenjuje po sedmostepenoj skali od potpune zavisnosti do potpune nezavisnosti. spretnosti. Za ispitivanje jezičkih funkcija kod afazičnog sindroma najčešće se koriste: Bostonski dijagnosticki test za afazije (BDAE). Token test (TT).B. Dijagnosticki intervju i MiniMental Test su ujedno i sastavni deo svake neuropsihološke baterije testova. detaljnije psihološke dijagnostike. spontani govor. Ovim testom se dijagnostikuje afazija i tip afazičnog sindroma. Od svih funkcionalnih testova u svetu su opšte prihvaćeni 1. Handbook of Physical medicin and Rehabilitation. konstruisani su brojni testovi koji numerički ocenjuju sposobnost izvršavanja određenih zadataka iz domena samozbrinjavanja. Za procenu emocionalnog statusa osim MMPI testa.). na koji način funkcioniše oštećeni kognitivni sistem i koji su rezervni potencijali očuvani na koje treba graditi terapijski plan. orijentacione dijagnostike kognitivnih i psihičkih poremećaja je da primeni MiniMental Test i tzv. grubu procenu kognitivnog i emocionalnog statusa i ukazati na potrebu dodatne. Rey-ova kompleksna figura za procenu vizuo – perceptivnih sposobnosti i neverbalnog učenja. koji je preobiman. U mnogim zemljama su obavezni deo bolničke dokumentacije stacionarnih rehabilitacionih službi. pisanje i jezičko mišljenje. kontrole sfinktera. . Wisconsin test za procenu egzekutivnih funkcija kao i Lurijina baterija testova. kognicije i socijalizacije. transfera i lokomocije i kognitivnih funkcija komunikacije i socijalizacije. Testovi praćenja i evaluacije oporavka poremećenih funkcija komunikacije. Vrednost ovih testova je da se mogu primeniti kako kod moždanih tako i kod spinalnih oštećenja. IV. Bartel indeks (koji procenjuje stepen nezavisnosti u izvođenju deset zadataka iz oblasti samozbrinjavanja i aktivnosti dnevnog života) i 2. aktivnosti dnevnog života. Opšti funkcionalni testovi Da bi se procenila težina funkcionalnog oštećenja osobe u celini. automatski govor. nominacija. Oni daju sliku funkcionalnih sposobnosti jedinke u određenom trenutku i omogućuje procenu funkcionalnog oporavka u toku i po završenoj rehabilitaciji. Hamiltonova i Montgomeri-Ashberg rejting skale za depresiju. V. čitanje. Indeks funkcionalne nezavisnosti FIM (koji je složeniji i sastoji se iz dva dela: procene fizičkih funkcija samozbrinjavanja. Dijagnosticki intervju (iscrpna anamneza).W. RAVLT za procenu verbalnog učenja. Ovi jednostavni testovi omogućuju brzu. kod pacijenata sa organskim lezijama koriste se: Beck-ova. Zadaci testa obuhvataju evaluaciju govornih i jezičkih funkcija kroz sledeće modalitete: konverzacijski govor. U standardnu bateriju testova za procenu kognitivnih oštećenja spadaju: Vekslerov test inteligencije. Ono što svaki lekar u rehabilitaciji može da primeni radi brze. 2002. Predlažemo da oba ova testa postanu sastavni deo rutinske obrade pacijenata na rehabilitaciji (na pocetku i kraju tretmana). Test verbalne fluentnosti.Saunders Company. mobilnosti. Bostonski test nominacije (BNT).

ed. 2004. S. Zwarts MJ. Geurts AC.. Wade D. Prema prethodnoj klasifikaciji-ICIDH (International classification of Impairment. 6. Srbija k. Disability and Health) podrazumeva mnogo realnije sagledavanja pacijenta u smislu kvalifikacije struktura i funkcija koje su oštećene.net Rezime: I pored velikog zahteva da se stručni stavovi u oblasti mišićnoskeletne rehabilitacije zasnivaju na dokazima zasnovanim činjenicama veliki broj testova otežava ovaj zadatak. O’ Sullivan. Rehabilitacioni program oboljenja i oštećenja mora biti zasnovan na poznavanju procesa oštećenja i regeneracije. Testiranja u mišićno skeletnoj rehabilitaciji odražavaju upravo suštinu nove klasifikacije. 2004. Medicinski fakultet. Berlin. 83(11):1629-37. Veliki broj kliničkih studija i meta analiza dovelo je do promena mnogih stavova u pogledu izbora tehnika rehabilitacije. Clinical Rehabilitation 12: 183-186. in Physical Rehabilitation. Disability and Handicap) kvalifikovali smo pacijente samo prema hendikepiranosti (1). Intercollegiate Stroke Working Party. Hesse S. ali i načina na koji pacijent živi u svojoj radnoj i socijalnoj okolini u prisustvu bolesti ili povrede (participacija i faktori okoline).. London. 2002. 1988 7. Jović S Klinika za rehabilitaciju ''Dr Miroslav Zotović'' Beograd. Springer Verlag. 5. . 1998. Motor Control Assessment. jer obuhvataju ne samo strukturalno funkcionalna oštećenja već i elemente opsteg funkcionisanja pacijenta uključujući i njegove tegobe. 1999. Krankengymnastik. Kliničke studije zaista i ukazuju da je trajanje i ishod lečenja u relaciji sa ranim i adekvatnim lečenjem. Kragujevac. što zahteva stalnu funkcionalnu evaluaciju i prilagođavanje rehabilitacionih postupaka fazi oporavka. Noviji koncepti funkcionalno fokusiranih terapijskih modaliteta i rehabilitacionih tehnika zahtevaju funkcionalnu evaluaciju pacijenata sa mišićnoskeletnim sindromima tokom procesa rehabilitacije kako u pogledu dijagnostike tako i u pogledu praćenja ishoda terapije. Royal College of Physicians. Davis Company. Motor recovery after stroke: a systematic review of the literature. Fizikalna medicina i rehabilitacija. 4. van Limbeek J. Jevtic M. Arch Phys Med Rehabil. Nova klasifikacija bolesti (ICF .2. National clinical guidlines for stroke. Noviji koncepti istraživanja u rehabilitaciji podrazumevaju uniformisanje dizajna kliničkih studija i odabir opšte prihvaćenih testova kako bi se rezultati mogli međusobno upoređivati. 3. Uvod: Mišicnoskeletna rehabilitacija obuhvata veliki broj kliničkih sindroma iz oblasti ortopedije i reumatologije. et al. sec ed.. sec. Evidence relating to assessment in rehabilitation. Kanjuh Ž.zotovic@drenik.International Classification and Functioning. FUNKCIONALNA PROCENA MIŠIĆNOSKELETNIH SINDROMA Konstantinović Lj. Neues in der Lokomotionstherapie von Patienten mit Hemiparese nach Schlaganfall. Hendricks HT.

Takodje većina testova iz oblasti mišićno skeletne rehabilitacije vezana je za funkcije segmenta. Takođe preporuka je da se ne povećavaju mereni parametri već da se indentifikuju podgrupe pacijenata iz područja varijabilnih rezultata i prati njihovo ponašanje tokom istraživanja. uzrasta pacijenta.. Ovakav izbor testova u proceni mišićno-skeletnih sindroma omogućio bi medjusobno poredjenje kliničkih rezultata. 36:130-137 2. Eriksson l. . Tako imamo testove koji samo mere bol (VAS. To je zapravo i objašnjenje otkuda toliko testova u kliničkoj praksi pa čak i za svaki segment ponaosob. kao i da rangiranja parametra u odredjene nivoe («mogu da podignem predmete sa stola. a ne sa poda») zaista predstavlja kvalitativni odskok sa kliničkim značajem(3). Takodje je i objašnjenje za veliki broj testova različitog nivoa obuhvatnosti. Agel J. Koji ćemo test odabrati zavisi od prirode i faze bolesti. J Orthop Res. od kojih se pojedini upotrebljavaju često (tab 1) i veliki broj njihovih adaptacija koje su opravdane u kontekstu jezičkokulturoloških inetrpretacija pojedinih kvalifikacija merenih parametara. ali prisutni su i testovi koji su specifični i za odredjenu bolest ili povredu (Test funkcije Ahilove tetive nakon rupture. Yiven R: Utility of international classification of functioning Disability and Health partipcipation dimension in assigning ICF codes to items from extant rating instruments. test funkcije kolena nakon artroplastike. testove koji mere odredjene aktivnosti (hope test. Svaki parametar koji se meri treba da je odlika bolesti (studije normi u odnosu na zdravu populaciju) da njegova promena bude merljiva naročito u odnosu pre i posle tretmana. Engelberg R. veličini otoka i aktivnostima (WOMAC). Literatura: 1. petostepena skala bola. Mc Gill upitnik o bolu) ili obim pokreta i misicnu snagu. Obremsky W. Sam test prolazi veliku statističku proveru: da li je pouzdan. senzitivan i specifičan(2).. Postoji na stotine testova.Parametri koje merni instrumenti (testovi) sadrže su zapravo promene do kojih bolest dovodi na strukturalnom. Ove promene same po sebi evoluiraju tokom trajanja bolesti i često su u kontekstu subjektivnog doživljaja pacijenta. 6 minutni test hoda) rangirane u nekoliko stepena i složene testove koje sadrže informacije o bolu.14: 182-92. Martin DP. Granlund M. validan. Coronado G.). Značajan napredak je postignut uvodjenjem mere kvaliteta života u praćenju ishoda bolesti i terapijskih intervencija. Zaključak: Većina svetskih stručnih asocijacija iz različitih oblasti mišićno-skeletne rehabilitacije se danas slaže da je najbolje za praćenje rezultata lečenja upotrebiti jedan prihvaćeni merni instrument koji se odnosi na segment koji je u problemu i jedan opšti instrument koji odražava opštu funkcionalnost pacijenta(4). Swiontkowski MF. test funkcije kuka nakon frakture. J rehab med 2004. 1996. Većina testova meri stepen onesposobljenosti i nije mera funkcionisanja pacijenata u realnom životu. Musculoskeletal Function Assessment instrument: criterion and construct validity. lokalnom i opštem funkcionalnom nivou.

Daltroy L. Kosinski M. Measuring clinically important changes with patient-oriented questionnaires. Skala oštećenja funkcija šake Kuk: Obim pokreta i MMT. Šober test. 8. 1980. Fortin PR. 51A: 737-755. WOMAC* (Westren Ontario and McMaster Universities) index Stopalo: Obim pokreta i MMT. kanadske i američke asocijacije za bolesti kičmenog stuba B. Opšta funkcionalnost: SF-36 . Agel J. 40(4 Suppl):II45 -51 5. Harris WH. 1988. Validation study of WOMAC: A health status instrument for measuring clinically important patient relevant outcomes to antirheumatic drug therapy in patients with osteoarthritis of the hip or knee. . Development of a musculoskeletal extremity health status instrument: the Musculoskeletal Function Assessment instrument. J Orthop Res. Swiontkowski MF. Buchanan WW. Davies JB. WHO-QOL. 6. Snapp D. Skala balansa po Berg-u. 1969. Eurogal. Traumatic arthritis of the hip after dislocation and acetabular fractures: Treatment by mold arthroplasty. Stucki G. J Bone Joint Surg. petostepena skala bola Oznakom * označeni su testovi koji prevashodno mere funkciju određenog segmenta ali imaju i elemente opšte funkcionalnosti. Jednostavan test za rame Lakat: Obim pokreta i MMT. Martin DP. Skala oštećenja stopala i prstiju Kičmeni stub: Obim pokreta i MMT. Indeks upotrebe lakta Mayo klinike Šaka: Obim pokreta i MMT.14: 173-81. The Oswestry low back pain disability questionnaire. Profil onesposbljenosti (Disability impact profil –DIP). Keller SD. WOMAC* (Westren Ontario and McMaster Universities) index(6) Koleno: Obim pokreta i MMT. Barthel indeks. Liang MH. Lew RA. 15: 1833-1840. Indeks bola i onesposobljenosti ramena. Segmenta funkcija: Rame: Obim pokreta i MMT. Bellamy N. Engelberg R. (8) kratka forma upitnika o medicinskim ishodima (Short form of medical outcomes). indeks težine oštećenja ramena. Oswestry skor*(7). 4. Harris skor* (5)Indeks težine oštećenja po Lequesne*. 66: 271-273. Indeks težine oštećenja po Lequesne. Skala procene funkcije lakta (Elbow Function Assessment-EFA)*. Testovi subjektivnih tegoba: Vizulena analogna skala-VAS. 7. 34:220-3. SF-12. 1996.2002. J Rheumatol. Tab 1: Najčešće upotrebljavani testovi u mišićnoskeltnoj evaluaciji: A. McGill upitnik o bolu.3. Physiotherapy. Med Care 1996. Med Care. Ware JE. Skale funkcije vrata danske. Fairbank JCT. et al. Michigen upitnik o ishodu oboljenja šake. A 12-item short form health survey. Skala aktivnosti dnevnog života C.

Vrijeme je dobar indikator funkcionalne sposobnosti ekstremiteta u odnosu na arterijalnu irigaciju. lokalizovan ispod stenoze. U slučaju okluzione bolesti reaktivna hiperemija javlja se tek nakon 20 . test zatvaranja pesnica i Allenov test.dr. zavisno od kolateralnog krvotoka. Treba istaći da reaktivna hiperemija može da zakasni ako je bolesniku hladno ili ako mu je povećan tonus arterija. U slučaju okluzije vrlo brzo će se javiti bledilo (test plantarne ishemije). a ispražnjene i kolabirane vene za 5 .15 sekundi (test punjenja vena). Stoga je potrebno kontrolisano opterećenje pod uvijek uslovima. Svaki bolesnik s intermitentnom klaudikacijom zna približno koliko mu je dužina pređenog puta bez tegoba. Test se može izvesti i na pokretnoj traci .60 sekundi ili kasnije.3 km/sat nagib 12.50. da se registruje vrijeme u sekundama kada je prisiljen da stane. Traži se od bolesnika da kaže kad počne bol u mišićima. jer je podložna subjektivnoj procjeni.radovic@cg. javlja se ishemični bol. Funkcionalni testovi za ispitivanje arterijskog sistema U praksi koristimo sledeće testove za perifernu arterijsku cirkulaciju: pozicioni test po Ratschow-u. Test zatvaranja šaka Ovaj test odgovara pozicionom testu po Ratschow-u i izvodi se kod gornjih ekstremiteta.klaudikaciona distanca. Ovi testovi služe i za procjenu terapijskog efekta.brzina 3. koja nije uvijek ista u usponu ili spuštanju i dr. Kod zdravog ispitanika reaktivna hiperemija javlja se na stopalu za 3 . Ona nije potpuno pouzdana. Određuje se klaudikacioni interval . brzini hoda. Pacijent hoda fiksnom brzinom od 120 koraka u minuti ili 2 koraka u sekundi pod kontrolom metronoma po ravnoj površini određene dužine. klaudikacioni test.5 najviše 10 sekundi. vršeći kružne pokrete stopala u skočnom zglobu ili fleksiju i ekstenziju oko 30 puta u minuti. Bolesnik podiže ruke iznad ramena vertikalno i izvodi 5 . odnosno dužina pređenog puta (hoda) u metrima do pojave klaudikacionog bola. Klaudikacioni test Kada potrebe metabolizma kod latentne ishemije prerastu sposobnost cirkulacije. Ova metoda je kontraindicirana kod manifestne srčane insuficijencije.10 snažnih .yu Poremećaji perifernih krvnih sudova mogu se objektivno dokazati i putem funkcionalnih metoda ispitivanja. Pozicioni test po Ratschow-u Test po Ratschow-u izvodi se tako da bolesnik leži na leđima i noge podigne vertikalno. rehabilitaciju i reumatologiju «Dr Simo Milošević» Igalo. Grna Gora pr. U većini slučajeva je momenat klaudikacije pri hodu i njen intezitet u direktnom odnosu sa stepenom ishemije mišića. Bolesnik zatim spusti noge i one teže da vise niz krevet.FUNKCIONALNI TESTOVI KOD OBOLJENJA PERIFERNOG KRVOTOKA Radović S Institut za fizikalnu medicinu. Isto tako mogu se dobiti normalni nalazi u organskoj opstrukciji arterija ako je istovremeno prisutna i venozna insuficijencija.

Punjenje nakon skidanja proksimalne poveske u biti je pozitivan Trendelenburgov test. a pogodan je kod ispitivanja i a. radialis. radialis pacijent izvede 5 .ulnaris radi ispitivanja a. saphena magna ni u ležećem položaju ne može istisnuti. onda je Trendelenburgov test negativan (normalan). . onda su vjerovatno insuficijentne perforantne vene na natkoljenici. Normalno stegnuta vena kod bolesnika koji stoji. Brzo punjenje vena na potkoljenici nakon odstranjivanja donje poveske dokazuje insuficijenciju zalistka na ušću v. saphene magne u v. saphene parve. Ispitanik nakon toga ustaje. Sa stezanjem treba prestati nakon 30 sekundi. Treba napomenuti da šaka može ostati blijeda u slučajevima kada pri podizanju ruku klavicula komprimira a. Bolesniku se u ležećem položaju isprazni v. a na potkoljenici ispod koljena. Ukoliko se vena saphena magna brzo puni već u prvih 30 sekundi. radialis. Kada se varikozno promijenjena v. Ako krv najuri u varikozno promijenjenu venu. Ako do brzog punjenja odozgo ne dođe.10 zatvaranja pesnica u cilju ispitivanja a. saphena magna putem istiskivanja. na primjer okluzija a. Stisnutu venu treba posmatrati 30 sekundi. napuni se za 2-3 minuta. Kod komprimovanja a. donji ekstremitet se stegne pomoću tri gumene poveske i to na natkoljenici neposredno ispod fose ovalis i iznad samog koljena. Pozitivan test dokazuje insuficijenciju zalistka na saphenofemoralnom ušću. Radi boljeg efekta ispitivač može komprimirati arterije u predjelu ručnog zgloba. femoralis. saphene magne i kaže pacijentu da ustane. Nakon toga palcem ili gumenom vrpcom stisne se proksimalni dio v. Blijeda šaka označava okluziju nekomprimovane arterije. Allenov test Ovaj test uveo je američki angiolog Allen radi ustanovljavanja okluzija u predjelu a. ulnaris. Nakon istiskivanja i ispražnjivanja vena kod ležećeg pacijenta s podignutom nogom. Brzo punjenje nakon uklanjanja srednje poveske ukazuje na insuficijenciju Dodove grupe perforantnih vena. Kod zdravih odmah nakon otvaranja šake javlja se crvenilo. odnosno ako se vena uprkos pritiskivanju puni. onda je Trendeleburgov test pozitivan (patološki). subclaviu. a kasni kod patoloških stanja.pokreta zatvaranja šaka. Nabreknuće vene na potkoljenici u roku kraćem od 30 sekundi dokazuje da postoji insuficijencija jedne ili više perforantnih vena. sumnja se na arteriovensku fistulu. Subpapilarni venski pleksus šake i prstiju kod zatvaranja pesnica se isprazni. pa se ona brzo i masivno napuni. Funkcionalni testovi za ispitivanje venskog sistema Funkcionalna ispitivanja mogu orijentaciono ustanoviti sprovodljivost površnih i dubokih vena. ulnaris i obratno komprimuje se a. Cooper-ov test pomoću tri poveske: to je zapravo modifikovani Trendelenburgov test. ulnaris kada je a. Potom pacijent otvara šake i mjeri se vrijeme pojavljivanja reaktivne hiperemije. a) Testovi za ispitivanje sprovodljivosti površnog venskog sistema Trendelburgov test: pomoću njega provjeravamo funkcionalnu sposobnost zalistaka kod ulivanja v. a uz to i perforantnih vena. radialis komprimovana i obratno. oštećenja zalistaka u pojedinim segmentima i funkcionalnu sposobnost mišićne pumpe.

Površinska vena nabrekne čim popusti poveska iznad segmenta u kojem je perforantna vena insuficijentna. femoralis i suprotno. saphene magne kod pacijenta u ležećem ili stojećem položaju. Duboki venski sistem je suficijentan ako se u horizontalnom položaju u toku mišićnog rada isprazne prenapete varikozne vene. perforantna vena je insuficijentna. isprazne se zbog djelovanja mišićne pumpe. Test prema Albaneseu: varikozno izmijenjenu venu kod stojećeg ispitanika postupno eksprimiramo prstima od periferije u proksimalnom smjeru. Na mjesto gdje se ispitivana vena počne ponovo puniti odozgo prema dolje. Ispitaniku kažemo da se zakašlje. stavi se i pritegne gumena poveska. Nakon toga elastični zavoj se počne polagano odvijati od poveske prema dolje. zavijemo elastičnim zavojem nogu od prstiju do proksimalne trećine natkoljenice. Pod prstom će se osjetiti taalasni udar odozgo prema dolje što ga izaziva kašalj. Pri tome treba da između oba povoja ostane nepovijena zona. Na mjestu gdje se elastični zavoj završava. b) Testovi za ispitivanje sprovodljivosti perforantnih vena Prattt-ov test: ležećem ispitaniku sa podignutom nogom vertikalno. gumena poveska na natkoljenici se mijenja sve dok se vene na potkoljenici ne prestanu puniti. Prstom druge ruke na momente pritiska se ili udara po veni sapheni magni tamo gdje se ona u v. Kod insuficijentnih zalistaka osjetićemo da se talasi šire nesmetano. Poveske se postupno odstranjuju odozgo prema dolje. Istovremeno se u istom smjeru stavlja drugi elastični zavoj. Ispitanik nakon toga ustane. Ispitanik nakon toga ustane. Trendelenburgovog za površni i Perthesovog za intrafascijski sistem. Linton-ov test: u stojećem stavu ispitaniku se podveže površni venski sistem na natkoljenici. postoje još mnoge funkcionalne pretrage koje su uglavnom sve samo izvedene ili su pak modifikacije klasičnih testova. Pri modifikovanom testu kod ležećeg bolesnika sa podignutom nogom podvezuje se natkoljenica na više mjesta istovremeno. Osim nabrojanih. odnosno njihovim modifikacijama.Schwartz-ov test: pri ležećem ili stojećem stavu ispitanika prstom se pritisne prenabrekla (varikozno proširena) vena. Pacijent nakon toga legne. Iznad segmenata u kojima su perforantne vene insuficijentne. c) Testovi za ispitivanje dubokih vena Perthes-ov test: ispitaniku u stojećem položaju sa prenabreklim varikoznim venama podveže se potkoljenica neposredno ispod koljena ili natkoljenica iznad samog koljena. . Hackenbruch-ov test: treba položiti prst na varikozno promijenjeno stablo v. Pri rutinskom radu može se postići dobar orijentacioni uvid u hemodinamska zbivanja s jednim ili drugim testom. Pri normalnoj sprovodljivosti dubokih vena prenabrekle varikozne vene. Najbolje je kada se pored navedenih funkcionalonih testova primijene i druge angiološke pretrage. One omogućavaju da se objektivnije prikažu ne samo kvalitativne promjene nego i kvantitativne. Mahorner-Ochsner-ov test: kod pacijenta u stojećem položaju. Lintonov test je takođe pozitivan ako se vještački izazvan zastoj pri ležećem stavu pacijenta smanji nakon podizanja noge naviše. varikoziteti će u nepovijenim predjelima nabreknuti. Pacijentu se kaže da vojnički hoda 10-15 minuta ili maršira na jednom mjestu isto toliko vremena.

3) Odrediti stepen zadovoljstva životom kod žena u drugoj polovini trudnoće i zdravih žena iste životne dobi. 7.XIII kongres kardiologa Jugoslavije. Phys. Srbija alyuron@beotel. Hartman B. N 174. . Med. Heft 2. Rehabilitac. Marić M. tretman bolesnika sa obolj. Klim. Book of Abst.Official Journal of the International Union of Angiology. 9. Igalo. art. Bevegungstherapie bei Patient mit Claudicatio intermittens. A Test of Claudicatory Distance in evaluation of therapeutic effects.Med. Radović S.Band 2. 2. Reh. 2001. Klim. Schoop W.Tuzla. 1988. per. 2) Odrediti statički balans kod žena u drugoj polovini trudnoće i zdravih žena iste životne dobi. Delić M. Zbornik radova kong. Baln. and Fifth Cong. Nenadić D.Literatura: 1. Vol. Forth ISPO Central and Eastern European Conf. 15:92-93. Stuttgart.Suppl.59. Radović S.39. Institut za ginekologiju i akušerstzvo Kliničkog centra Srbije. 4 th ISPO CENTRAL EASTERN EUROPEAN Conference and Fifth Congress of Serbia and Montenegro Physiatrists. Radović S. 1973. Lazović M.Z. Anđelić P. U TESTOVI STATIČKOG BALANSA I ZADOVOLJSTVA ŽIVOTOM KOD ŽENA U DRUGOJ POLOVINI TRUDNOĆE Đurović A. 3. Teoretische Grundlagen der Trainingstherapie bei Claudicatio intermittens. 2000. sudova u II stad. po Fontain-u. Peripheral artery Diseases and Reh. 4) Uporediti statički balans i stepen zadovoljstva životom kod žena u drugoj polovini trudnoće i zdravih žena iste životne dobi. Kohlrausch A. insuficijencijom.2001. Radović S. Plavšić A. Schoop W. Cardiology. Radović S. Brdareski Z Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju VMA. Beograd. 2005. Uvid u zadovoljstvo životom nije deo rutinskog fizijatrijskog pregleda trudnica u drugoj polovini trudnoce. Kod žena u drugoj polovini trudnoće dolazi do određenih promena u centru gravitacije i promena u balansu. Hertel H. Ljubić A.Vasa. Suppl. 1. 22-24. Med. Z. Ciljevi: 1) Odabrati praktične testove za merenje statičkog balansa i stepena zadovoljstva životom..50.1 to issue N. 10. of Serbia and Montenegro Physiatrists. Baln. 2005. 1986. 4. 6. Novi Sad. Verlag Georg Thieme l975. Rehabilitation of Patients with chronic venous insufficiecy. bolesnika sa hroničnom art. 17. Physikalische Therapie bei peripheren verschlus krankheit. Radović S. 24-28. First Congress of Physical Medicine and Rehabilitation Physicians of Bosnia and Herzegovina(with international partipation). 2001. fizijatara Crne Gore i Srbije 2002. Devečerski G.yu Uvod: Balans je proces održavanja centra gravitacije u granicama telesnog oslonca. 8. 5. Phys. 55-59. Praktische Angiology.

Srbija milenac@eunet.yu Cilj rada je uporediti prakticnost FIM testa i NINDS testa i moguđnost primene pojedinačnih komponenti oba testa kao prediktora toka i konačnog ishoda rehabilitacije. Kod 59 pacijenata posle CVI FIM testom ocenjivana je funkcija hoda i Total FIM skor i funkcija paretične noge NINDS testom i Total NINDS skor. a LSS skor 25. 30 i 90 dana od nastanka CVI. Nije bilo značajne razlike u stepenu zadovoljstva životom izraženom LSS skorom.9 +.8.3.UPOREDNA STUDIJA Nikčević Lj Bolnica za prevenciju i lečenje CVO "Sveti Sava".8 +. a stepen zadovoljstva životom pomoću LSS (Life Satisfaction Scale). Njihov BESS skor bio je 15. Materijal i metod: Duplo slepa studija je rađena na 70 pacijenata posle CVI. Zaključak: BESS i LSS su primenljivi u svakodnevnom radu. a LSS skor 23. U statističkoj obradi korišćeni su Hi kvadrat i Studentov T test. Dobijeni podaci obrađivani su standardnim statističkim metodama. 12 % zdravih žena bilo je nezadovoljno svojim životom. Kod trudnih i zdravih žena nađena je statistički značajna razlika (p < 0. Stepen zadovoljstva životom kod obe grupe ispitanica bio je u proseku visok.11 pacijenata tokom studije je egzitiralo.0.3. Rezultati: Značajna većina trudnica (76 %) uspešno je izvela test statičkog balansa. U PROCENA TEŽINE NEUROLOŠKOG DEFICITA KOD CVI FIM I NINDS TESTOM .05) u statičkom balansu.3. lakši za bodovanje i da njegove pojedinačne komponente mogu poslužiti kao prediktori toka i konačnog ishoda rehabilitacije.4 +. Obuhvatilo je 25 žena u drugoj polovini trudnoce i 25 zdravih žena koje su se od trudnica značajno razlikovale samo u BMI (body mass index). Iz dobijenih podataka može se zaključiti da je FIM u odnosu na NINDS test lakši za bodovanje.Metod: Kliničko eksperimentalno istraživanje po tipu neekvivalentna kontrolna grupa dizajn. Radna hipoteza je da je FIM test u odnosu na NINDS praktičniji. Trudnice u drugoj polovini trudnoće imale su značajno lošiji statički balans od zdravih žena iste životne dobi. praktičniji za upotrebu i prognostički precizniji. U grupi zdravih žena iste životne dobi BESS skor bio je 12.9. Beograd.4.6. 40 % trudnica bilo je nezadovoljno svojim životom. . Oba testa bodovana su na prijemu.8 +. Glavna obeležja posmatranja bila su: Statički balans meren pomoću izabranog BESS (Balance Error Scoring System). nakon 14.

Takođe motorički testovi su značajni u praćenju rezultata terapijskog programa i korekciji rehabilitacionog plana. uspešno koristiti u kliničkoj praksi.U EVALUACIJA MOTORIČKIH SPOSOBNOSTI HEMIPLEGIČARA PUTEM TIMED UP & GO TEST (TUG) I FUNCTIONAL AMBULATION CATEGORY (FAC) Jevtić M. Da se lako može interpretirati. No. Da test odslikava svakodnevne sposobnosti pacijenta. Funkcionalni test kretanja – Functional Ambulation Gategory (FAC = 2. Step test 6. Veljković M Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. v*= prosečna brzina hoda i d*= prosečna dužina koraka) značajno poboljšani nakon primene kineziterapije. KC Kragujevac. TUG test. Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju i obuhvatilo je 30 pacijenata nakon cerebrovaskularnog insulta. Takođe FAC i TUG testovi su značajni u praćenju rezultata terapijskog programa i korekciji rehabilitacionog plana. Zahtevi koji se traže od testova sposobnosti hoda kod hemiplegičara? Da je jednostavan i upotrebljiv u kliničkoj praksi Da su klinički testovi hoda senzibilni i validni. Rezultati: Tabelarna analiza FAC testa na početku i na kraju kineziterapije ukazuje da su parametri evaluacije (t*= prosečno vreme pređene staze. Zaključak: FAC i TUG se mogu. Ključne reči: CVI. na kraju lečenja imali smo povećanje broja pacijenata koji su mogli test da obave između 15 . FAC test . Neki testovi ispunjavaju ove zahteve 1. Ispitivanje je sprovedeno u KC Kragujevac.Meter Gehtest 3. Rivermead Motor Assessment . Cilj rada: Postaviti optimalnu motoričku procenu hemiplegičara na početku i na kraju kineziterapijskog programa Metodologija: U okviru našeg istraživanja motoričke sposobnosti hemiplegičara odabrali smo dva testa Timed up & go test (TUG) i Functional ambulation category (FAC). U savremenoj literaturi postoji niz testova koji evaluirju motoričku sposobnost. Motor Assessment Scale. TUG test pokazuje da na prijemu i na otpustu nismo imali ni jednog pacijenta koji bi izvršio test zadatak za manje od 15 sekundi.yu Procena motoričkih sposobnosti hemiplegičara predstavlja značajan elemenat u evaluaciji motoričke spremnosti odnosno lokomotorne aktivnosti. Desetometarni test hoda -10 . Srbija veljkomio@ptt.30 sekundi (na početku 8 na kraju terapije 14 pacijenata).gross function 7. Timed Up & Go Test (TUG test) 5. kao merni istrumenti za evaluaciju motoričke sposobnosti hemiplegičara. Šesto ili dvanaesto minutni test hodanja 4.

Ćurčić D Klinika za rehabilitaciju “Dr Miroslav Zotović”. Čobeljić R. transferi. (SCIM I). Funkcionalna procena pacijenata sa lezijom kičmene moždine predstavlja kompleksan postupak u cilju određivanja trenutnih funkcionalnih mogućnosti. kontrola sfinktera. godine. Koristi se isključivo za procenu funkcionalnih mogućnosti pacijenata sa kvadriplegijom. U okviru ovih 6 segmenata pacijenti se testiraju kroz 18 zadataka. Prva verzija ovog testa je uradjena 1996. Ocenjivanje se vrši ocenama od 1 do 7 u zavisnosti od stepena nezavisnosti pacijenta. Dizajniran je tako da registruje i male. komunikacija i socijalizacija. Prednosti ovog testa su u njegovoj jednostavnosti. FIM test se sastoji od 6 segmenata iz oblasti funkcionisanja pacijenta u svakodnevnom životu. odnosno 10 grupa aktivnosti u okviru aktivnosti svakodnevnog života. FIM (Functional Independence Measure) je univerzalni test i koristi se za procenu stepena funkcionalne nezavisnosti pacijenata sa neurološkim oštećenjima. kada je radna verzija ovog testa ispitana u Americi. ali klinički značajne i relevantne promene u funkcionalnim sposobnostima pacijenata sa tetraplegijom. Maksimalni mogući skor iznosi 200 poena. Ovaj test je veoma osetljiv i registruje . Maksimalni skor na testu iznosi 126 poena. sadrži mali broj podataka. U upotrebi je još od 1980. fizio i radnog terapeuta. kao i u cilju evaluacije promena u funkcionalnim mogućnostima u toku procesa rehabilitacije.net Rehabilitacija pacijenata sa spinalnim lezijama podrazumeva primenu svih standardnih neophodnih mera i postupaka u cilju postizanja maksimalno mogućeg stepena samostalnosti ovih pacijenata u obavljanju aktivnosti svakodnevnog zivota. psihologa i socijalnog radnika. QIF (Quadriplegia Index of Function) i SCIM (Spinal Cord Independence Measure). Predstavlja najčešće korišćeni test za procenu funkcionalnih sposobnosti kod pacijenata sa spinalnom lezijom. Za njeno sprovođenje neophodno je angazovanje svih članova rehabilitacionog tima fizijatra. lokomocija.U SPECIFIČNOSTI FUNKCIONALNE PROCENE PACIJENATA SA LEZIJOM KIČMENE MOŽDINE Stojanović A. i to: samozbrinjavanje. sveobuhvatan je i omogućava brzu procenu i orijentaciju. Srbija kzotovic@drenik. a druga 2002. Nedostaci FIM testa su u njegovoj nedovoljnoj preciznosti i osetljivosti na minimalne promene u funkcionalnom statusu pacijenata sa spinalnom lezijom. Švirtlih L.FIM (Functional Independence Measure). Sprovode se inicijalno testiranje na početku rehabilitacije i periodična kontrolna testiranja u cilju evaluacije promena u funkcionalnom statusu i shodno nalazu sprovodi se odgovarajuci fizikalni tretman i obuka pacijenata u smislu edukacije aktivnostima iz svakodnevnog života u cilju postizanja maksimalno mogućeg stepena samostalnosti. Primenjuje se od 1984. U cilju funkcionalne procene koristimo standardizovane funkcionalne testove . Sastoji se od 10 segmenata. medicinske sestre. godine. Beograd. QIF (Quadriplegia Index of Function) test je strogo specifican. Ocenjivanje se vrsi ocenama od 0 do 4. SCIM (Spinal Cord Independence Measure) je spečifican test za funkcionalnu procenu pacijenata sa spinalnom lezijom. (SCIM II) godine.

gde se ova bolest pominje pod nazivom "kampavata".net Uvod. PAS test. Beograd. KC Niš 2 Klinika za rehabilitaciju „Dr Miroslav Zotović“. KC Kragujevac. James Parkinson je 1817. testovi ravnoteže i testovi hoda imaju klinički značaj jer objektiviziraju funkcionalno stanje i uspeh kineziterapije. Zaključak: PAS-test. odnosno tri grupe aktivnosti svakodnevnog života i to: samozbrinjavanje. Danas. Kojović Z1. Srbija veljkomio@ptt. Srbija lakidika@bankerinter. pod pojmom Parkinsonova bolest podrazumevamo hronični. Svi pacijenti su tetsirani na početku i na kraju kineziterapijskog programa. respiracija i zbrinjavanje sfinktera i mobilnost. Maksimalni skor na ovom testu iznosi 100 poena. U PROCENA FUNKCIONALNE SPOSOBNOSTI KOD MORBUS PARCINSONI – PAS TEST. progresivni neurološki poremećaj koji može značajno uticati na pokrete. Rezultati rada i diskusija: Ispitana je grupa pacijenata obolelih od Parkinsonove bolesti među kojima je bilo 14 osoba muškog pola i 5 žena.minimalne promene u funkcionalnim sposobnostima pacijenata sa spinalnom lezijom. opisao ovu bolest pod nazivom: "An Essay on the Shaking Palsy". Evaluacija funkcionalne sposobnosti je sprovedena pomoću: Samoocenjivanja aktivnosti svakodnevnog života (PAS test). testova ravnoteže i testova hoda. Totalna endoproteza kuka poboljšava funkcionalni status kuka i kvalitet života operisanih pacijenata.05. god. autonomni sistem i psihosocijalne funkcije. PAS test U EVALUACIJA FUNKCIONALNOG STANJA KUKA NAKON IMPLANTACIJE TOTALNE ENDOPROTEZE KUKA Kocić M1. Jović S2. .yu Prvi opis Parkinsonove bolesti vezuje se za staru Indiju. Čutović M2 1 Klinika za fizikalnu medicinu. Sastoji se iz tri segmenta. TESTOVI RAVNOTEZE I TESTOVI HODA Veljković M. Ključne reči: Morbus Parcinsoni. rehabilitaciju i protetiku. Cilj rada: Utvrditi klinički značaj PAS testa.80 god. Materijal i metodolgija rada: Istraživanje predstavlja prospektivnu studiju koja obuvata 19 pacijenata uzrasta preko 65 godina obolelih od Parkinsonove bolesti. Jevtić M Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. testovi ravnoteže i testovi hoda pokazuju značajnu statističku razliku na početku i na kraju tretmana na nivou p < 0. kao i njihov značaj u evaluaciji kineziterapijskog programa kod Parkinsonove bolesti. saznajne funkcije. testova ravnoteže i testova hoda. Evaluacija ishoda operacije može se vršiti na više načina. Lazović M1. Svi ispitanici su uzrasta od 65 .

Metode: Ispitivanje predstavlja kontrolisanu. testovi stabilnosti.yu Uvod i cilj rada: Procena spremnosti pacijenta za povratak neograničenim aktivnostima od velikog je značaja nakon ligamentoplastike LCA.34 % i 82. Iz originalnog skora isključili smo pitanja koja se odnose na obim pokreta i prisustvo deformiteta.Opačić M.Raspopović E. Metode. Tomanović . Cilj našeg rada bio je da utvrdimo da li postoji korelacija između antropometrijskih merenja. Tegnerov test. Kod svih pacijenata je godinu dana i 5 godina nakon operacije urađena klinička evaluacija korišćenjem modifikovanog Harris-ovog skora. kao i test stajanja na jednoj nozi. kao i ispunjavanje više kriterijuma iz domena svih područja sprovedene evaluacije za povratak sportu. 92 % bolesnika je bilo zadovoljno ishodom operacije. Cilj ovog rada je da oceni funkcionalno stanje kuka godinu dana i 5 godina nakon primarne implantacije totalne endoproteze kuka primenom modifikovanog Harris-ovog skora za procenu funkcije kuka.Potić V. test skakanja sa jedne noge.Cilj. Zaključak. a dodali dva pitanja vezana za funkciju kuka kao i pitanje o satisfakciji pacijenta o ishodu operacije. Vesović . Srbija zulekule@net. Naša modifikacija Harris-ovog skora se može koristiti u dugotrajnom praćenju funkcionalnog stanja kuka nakon implantacije totalne endoproteze kuka. Zaključak: Na osnovu rezultata savetujemo primenu više tipova mera ishoda. Postoperativno su praćeni obim pokreta. Veoma dobro funkcionalno stanje kuka verifikovano je kod 77. kao i postojanje korelacije između samih testova koje smo primenjivali. kolena i natkolene muskulature. U PROCENA FUNCKIONALNOG OPORAVKA KOLENA NAKON LIGAMENTOPLASITKE PREDNJE UKRŠTENE VEZE NA OSNOVU ANTROPOMETRIJSKOG ISPITIVANJA I KLINIČKIH TESTOVA Dubljanin . KCS. kao i da definišemo kriterijume za povratak preoperativnom nivou aktivnosti. specificnih kliničkih testova i funkcionalnih testova. Beograd. .14 % bolesnika nakon 1 i 5 godina od operacije (odličan i dobar ukupni skor po Harrisu). Rezultati. Manojlović . Radovanović T Centar za fizikalnu medicinu.Vujadinović S. Rezultati: Između antropometrijskih merenja i primenjenih testova utvrđeno je postojanje statistički visoko značajne inverzne korelacije. Ispitivanjem je obuhvaćeno 75 pacijenata sa 78 primarnih totalnih endoproteza kuka. prospektivnu studiju koja je obuhvatila 45 pacijenata sa ligamentoplastikom LCA. Lysholmov test.

U PRAĆENJE EFEKTA FIZIKALNE TERAPIJE NA OSTEOARTRITIS KOLJENA PREKO WOMAC UPITNIKA Kapidžić .Bašić N.43. U PRIMENA STANDARDIZOVANOG UPITNIKA U PROCENI FUNKCIONALNOG STANJA LAKTA NAKON SUPRAKONDILARNOG PRELOMA KOD DECE Čolović H. vježbe i interferentne struje. za ukočenost na 1. ocijeni funkcionalno oštećenje koje bolest izaziva i promjene koje nastaju pod uticajem FT.96. a obzirom na 5 stepeni gradacije osjetljiv je tako da može da registruje i manje promjene u kratkom vremenskom razmaku. Stanković I. prema Womac upitniku.com Uvod i cilj: Razvoj standardizovanih upitnika koji su procenjivali rezultate tretmana i kvalitet života postali su značajni u kliničkom istraživanju poslednjih godina. Uvođenje funkcionalnih testova u rehabilitaciju omogućava da se na jednostavan. Bosna i Hercegovina mabasic@hotmail.4. Bolesnici i metode: Ispitivanje je vršeno na 60 bolesnika sa OA koljena koji su ispunjavali ACR kriterije za OA. da bi imali što objektivniji dokaz o njenom djelovanju.48. a za funkciju 2.12. Testiranje je pokazalo da su dnevne aktivnosti koje zavise od koljena značajno ugrožene i da je bolesniku kretanje otežano i ograničeno. Hotić . Za funkcionalno testiranje je korišten Womac upitnik koji ima 3 subskale (za bol. ukočenost i funkciju) i 5 stepeni gradacije (0 = uredno do 4 = jako ozbiljno). Zonić . a najveći bol je bio kod penjanja i silaska niz stepenice. Srbija hristinamc@yahoo. Antić D Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. Mjerenje obima pokretljivosti zglobova nije dovoljno da se procijeni učinak FT. Ocjena za ukočenost u zglobovima ujutro ili nakon dnevnog odmora je bila 1.Hadžiefendić A. pa je pogodan za ocjenu efekta FT. Živanović D Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. prije FT bila 2. Živković V. Fizikalna terapija je trajala 4 nedjelje i korišteni su: parafin.41. UKC.34. Prosječna starost bolesnika je bila 60.1 god. The . Klinika za dečju hirurgiju. Mulić S. Niš.com Učinak fizikalne terapije (FT) je uvijek potrebno izmjeriti. a prosječno trajanje bolesti 11. Nakon FT je došlo do signifikantnog poboljšanja u svim mjerenjima. a za funkciju na 1.Imamović M. Halilbegović E. Tuzla. a kvalitetan način. pa je Womac upitnik za bol smanjen na 1. Dimitrijević L. Zaključak: Womac upitnik može kvalitetno da procjeni funkcionalnu sposobnost bolesnika. Cilj rada je da se ocijeni težina funkcionalnog oštećenja bolesnika sa osteoartritisom (OA) koljena korištenjem Womac upitnika i efekat FT. Rezultati: Prosječna ocjena za bol je.

Disabilities of the Arm, Shoulder and Hand (DASH) Outcome Questionnaire-upitnik za procenu nesposobnosti ruke, ramena, šake pokazuje visok stepen korelacije sa objektivnim pokazateljima funkcionalnog stanja ruke. Predložen je od strane Američke akademije ortopedskih hirurga, a prihvaćen od Američke asocijacije za hirurgiju ruke, kao region specifican instrument u merenju nesposobnosti i simptoma ruke. U više objavljenih radova potvrđena je validnost ovog upitnika u populaciji odraslih sa traumom u predelu lakta. U svetskoj literaturi do sada nije objavljen analogan upitnik primenljiv kod dece. Iz tog razloga smo uradili modifikaciju DASH upitnika, i primenili kod dece na rehabilitaciji nakon suprakondilarne frakture (SCF) humerusa. Cilj rada je da se ispita korelacija modifikovanog DASH upitnika sa poremećajem funkcije lakta nakon SCF humerusa kod dece školskog uzrasta, i mogućnost njegove primene na manjem uzorku. Metode: Istraživanje je obuhvatilo 30 dece školskog uzrasta, uključenih u rehabilitaciju nakon SCF humerusa, bez lezija nerava. Efekti sprovedene rehabilitacije procenjivani su praćenjem i analizom obima pokreta u zglobu lakta i testiranjem modifikovanim DASH upitnikom. Testiranje je vršeno na prvom pregledu, prvog dana rehabilitacije (re-test) i po završenoj rehabilitaciji. Pri utvrdjivanju korelacija koršćen je Pearsonov koeficijent linearne korelacije. Rezultati: Na prvom testu, re-testu i testu na kraju rehabilitacije postoji visoko negativno statisticki značajna korelacija DASH skora i ekstenzije (p 0,001), kao i negativno statisticki značajna korelacija DASH skora i fleksije (p 0,01) na re-testu i testu na kraju rehabilitacije. Zaključak: Modifikovani DASH upitnik korelira sa objektivnim pokazateljima funkcionalnog stanja ruke nakon SCF kod dece školskog uzrasta i primenljiv je na malom uzorku. Značajan je u praćenju efekata i izboru metoda rehabilitacije. U PRIMENA SPECIFIČNOG UPITNIKA ZA PROCENU KVALITETA ŽIVOTA KOD BOLESNIKA SA LUMBALNOM RADIKULOPATIJOM Bošković K1, Naumović N2 1 Klinički centar Novi Sad, Klinika za medicinsku rehabilitaciju, 2Zavod za fiziologiju Medicinski fakultet Novi Sad, Srbija azam@Eunet.yu Uvod: Pojam kvalitet života podrazumeva više segmenata od kojih se svaki može oceniti objektivnom dimenzijom funkcionisanja ili zdravstvenog stanja. Percepcija kvaliteta života bolesnika sa lumbalnom radikulopatijom podrazumeva promene u fizičkom, funkcionalnom, mentalnom i socijalnom statusu. Cilj rada: je bio da se na osnovu subjektivne ocene bolesnika sa lumbalnom radikulopatijom proceni ishod lečenja i kvalitet života lečenih konzervativnim i hirurškim metodama. Materijal i metodologija: u prospektivnoj studiji ispitano je 100 bolesnika sa lumbalnom radikulopatijom (57muškaraca i 43 žene, prosečne starosti 46 godina). Uzorak je podeljen u dve grupe ispitanika: gr.A, 50 bolesnika koji su lečeni konzervativno, gr.B, 50 bolesnika koji su lečeni hirurški. Korišćen je specifični

upitnik za procenu kvaliteta života North American Spine Society Low Back Pain Outcame Instrument (NASS LBP), i to u tri vremenska perioda: na početku, kao i nakon tri i šest meseci lečenja. Rezultati: Na početku rehabilitacije bolesnika sa lumbalnom radikulopatijom vrednosti kvaliteta života sa aspekta domena bol-nesposobnost i domena neurološki simptomi, mereni specifičnim upitnikom NASS LBP, su veće u grupi operisanih bolesnika, odnosno kvalitet života operisanih bolesnika je lošiji. Nakon tri meseca razlike više nisu značajne. Takodje nakon šest meseci nema značajnih razlika u kvalitetu života operisanih i neoperisanih bolesnika sa lumbalnom readikulopatijom. Vrednost domena očekivanja je značajno veća u grupi operisanih bolesnika, a zadovoljstvo tretmanom je jednako u obe grupe bolesnika. Kod operisanih bolesnika vrednosti domena ukazuju da se ova grupa bolesnika veoma heterogeno oseća nakon operacije i primenjenog rehabilitacionog tretmana i zahteva detaljnu analizu i upotrebu specifičnog upitnika. Zaključak: Radi adekvatnije procene kvaliteta života bolesnika sa lumbalnom radikulopatijom treba sprovoditi dugoročno praćenje uz kulturološku adaptaciju upitnika za procenu kvaliteta života. P FUNKCIONALNI OPORAVAK BOLESNIKA POSLE MOŽDANOG UDARA Dragin A, Stafanović A, Kanjuh Ž, Lješević B, Drača S, Švirtlih L Klinika za rehabilitaciju "Dr M. Zotović", Beograd, Srbija mrvica@infosky.net , kzotovic@drenik.net Uvod Kvantifikacija funkcionalnog oporavka bolesnika posle moždanog udara, zahvaljujući razvoju validnih i pouzdanih mernih instrumenata (skala), predstavlja osnovu za praćenje i analizu rezultata rehabilitacije. Cilj Procena funkcionalnog oporavka bolesnika posle moždanog udara. Materijal i metode Praćena su 22 bolesnika posle akutnog moždanog udara na intrahospitalnoj rehabilitaciji. Rehabilitacioni tretman se sastojao od kineziterapijskih procedura, okupacione terapije, FES i logopedskog tretmana. Za procenu funkcionalnog oporavka korišćen je motorni FIM skor (Functional Independence Measure) na prijemu i otpustu, kao i trajanje hospitalizacije. Motorni FIM skor se sastoji od 13 pojedinačnih zadataka, koji se ocenjuju u opsegu od sedam nivoa nezavisnosti (od potpune nezavisnosti (7) - do potpune pomoći (1)). Od faktora koji mogu uticati na ishod oporavka i trajanje rehabilitacije praćeni su: godine starosti, tip moždanog udara (ishemija / hemoragija), prethodni (ponovni) moždani udar i prisustvo drugih bolesti i stanja (kardiovaskularne, diabetes mellitus, hiperholesterolemia). Rezultati Viši motorni FIM skor na otpustu i kraće vreme hospitalizacije su imali mlađi bolesnici bez prethodnog moždanog udara. Najčešće prisutne druge bolesti i stanja koje utiču na dužinu hospitalizacije i funkcionalni oporavak bolesnika su arterijska hipertenzija i diabetes mellitus.

Zaključak Numeričko praćenje funkcionalnog oporavka bolesnika posle moždanog udara pomoću motornog FIM skora predstavlja pouzdan i jednostavan način procene efikasnosti rehabilitacije. Predikcija trajanja hospitalizacije i ishoda rehabilitacije su međusobno povezani multifaktorijalni pokazatelji koje treba zajedno posmatrati. P FUNKCIONALNA PROCENA PACIJENATA POSLE MOŽDANOG UDARA: POREĐENJE FUGL - MEYER PROCENE I TESTA DOSEZANJA I HVATANJA PARETIČNE RUKE (ARAT) Stefanović A, Dragin A, Lješević B, Jović S, Drača S, Švirtlih L Klinika za rehabilitaciju "Dr M. Zotović", Beograd, Srbija mrvica@infosky.net , kzotovic@drenik.net Uvod Test dosezanja i hvatanja paretične ruke (ARAT) kao i Fugl - Meyer test imju visoku pouzdanost i validnost. Raniji radovi upoređivanja ova dva testa i motornog bodovanja, uprkos sličnom stepenovanju poboljšanja i srednje vrednosti skorovanja, davali su prednost ARAT testu, jer je potrebno kraće vreme. Cilj ovog rada je poboljšanje procene motornog oporavka pacijenata koji su imali moždani udar poređenjem rezultata evaluacije senzomotornog oporavka gornjeg ekstremiteta po Fugl - Meyer-u i ARAT testu, kao i procenu odnosa između ova dva testa. Materijal i metod 66 pacijenata (30 žena i 36 muškaraca) je uključeno u testiranje. Kriterijumi za izbor pacijenata su bili: stabilno medicinsko stanje 2-3 nedelje posle moždanog udara, dijagnoza moždanog udara, koja je bila bazirana na kliničkoj istoriji, neurološkom pregledu i CT i NMR dijagnostici, i očuvana kognitivna i komunikativna sposobnost pacijenata i sposobnost da prate verbalne i gestikularne naloge. Dodatni kriterijum je bio odabir pacijenata sa srednje teškim oštećenjem paretične ruke prethodno procenjene po NIHSS skali (preko 5). Merenje. Procena je vršena prva tri dana po prijemu i jedan dan pre otpusta pacijenata, testovima Fugl-Meyer i ARAT. Fugl-Meyer je sistem za evaluaciju motorne funkcije, balansa, nekih kvaliteta senzibiliteta i funkcije zglobova. Koncipiran je na sekvencijalnim stadijumima motornog oporavka hemiplegičnih pacijenata, prateći hipotezu da je restoracija motorne funkcije postepena: pojava refleksa prethodi voljnoj motornoj aktivnosti, sinergije i na kraju voljna motorna funkcija sa normalnim mišićnim refleksima. Glavna procena uključuje pokrete u gornjem i donjem ekstremitetu, senzibilitet i balans. Test traje 30 do 40 minuta, a motorno bodovanje sadrži 33 stavke za gornji ekstermitet uključujući pokrete proksimalno i distalnih delova. Totalni skor za gornje ekstremitete je od 0-66. Test hvatanja i dosezanja predmeta (ARAT) je standardizovana skala merenja (ruke i šake). ARAT je baziran na pretpostavci da kompleksni pokreti gornjeg ekstremiteta koji se koriste u aktivnostima dnevnog života mogu da se objasne i procene sa četiri bazična pokreta: dosezanje, hvatanje, stezanje koristeći samo palac i prst, i udružene pokrete fleksije i ekstenzije u laktu i ramenu. Test procenjuje sposobnost da se podignu objekti različitog oblika do visine 37.5 cm, pomere objekti cilindričnog oblika na dužinu od 37.5 cm i korišćenje "pinch" hvatanja (palac i prst). ARAT je stepenovan sa 4 tačke skale (57 je maksimum

za svaki gornji ekstremitet): 3 poena ako se zadatak izvrši normalno, 2 poena ako je zadatak izvršen potpuno, ali je potrebno mnogo duže vreme, ili je urađeno sa teškoćom ili je urađen zadatak, ali sa oštećenom koordinacijom, 1 poen kada je parcijalno urađena radnja, 0 nije urađen zadatak.Test može da se uradi za 8 do 10 minuta. Rezultat Analizom faktora korelacije zaključeno je da postoji visoka korelacija između ova dva testa (Fugl -Meyer i ARAT ) i između funkcionalne procene i neurološke procene. Zaključak Oba testa, Fugl-Meyer motorički rezultat i ARAT, bili su jednako osetljivi na promene u toku oporavka pacijenata i mogu da se rutinski koriste u merenju motornog oporavka funkcije gornjih ekstremiteta. P KVALIFIKACIJA TEŽINE BOLESTI OBOLELIH OD SISTEMSKOG ERITEMSKOG LUPUSA KORIŠNJEM SLEDAI SKORA Vilotić - Subotić R, Raškovic S, Plečić - Knežević V, Tomić D, Sajerman S Bolnica Valjevo, Srbija drrs@ptt.yu Uvod: Postoji više od oko 60 modela za kliničku procenu aktivnosti bolesti kod obolelih od sistemskog eritemskog lupusa, a samo nekoliko od njih se primenjuje u rutinskom radu. Najčešće primenjivani su SLEDAI, BILAG, SLAM koji imaju međusobno dobru korelaciju. Često se koristi AIMS skala za merenje posledica artritisa i HAQ upitnik za procenu zdravstvenog statusa. SLEDAI (SLE disease activity index) je validan model globalne procene aktivnosti bolesti. Proistekao je iz konsenzusa stručnjaka koji su se bavili lupusom. Baziran je na postojanju dvadeset četiri deskriptora koji opisuju devet organskih sistema. Maksimalna vrednost SLEDAI je 105. Cilj rada: da ukaže na procenu težine bolesti kod obolelih od sistemskog eritemskog lupusa korišćenjem SLEDAI skora Metodologija rada: procenjivana je aktivnost bolesti korišćenjem SLEDAI skora kod 34 ispitanika sa dijagnozom sistemskog eritemskog lupusa sa prosečnim trajanjem bolesti 4.12 godina u momentu posmatranja. Prema broju indeksnih poena izraženih preko SLEDAI skora pacijenti su podeljeni u 3 grupe: pacijenti sa blagom formom bolesti (manje od 9 indeksnih poena), umereno aktivnom (9 - 20 indeksnih poena) i aktivnom bolesti (više od 20 indeksnih poena) Rezultati rada: U grupi naših ispitanika nije bilo bolesnika sa brojem indeksnih poena manjim od 9, umerenu aktivnost je imalo 14.71 % ispitanika (srednja vrednost 15.2 indeksnih poena). Aktivnu bolest imalo je 85.29 % ispitanika (sa brojem indeksnih poena većim od 20), srednja vrednost 36.20 indeksnih poena. Najmanja vrednost SLEDAI skora kod naših ispitanika iznosila je 12, najveća 79 (srednja vrednost 23.12; sd = 15.88). Najveći broj pacijenata imao je vrednosti skora do 45 (7/34, što čini 79.42 %). Zaključak: SLEDAI skor može da posluži kao globalni model za procenu aktivnosti i praćenje bolesti što i može uticati na odluku o vođenju terapije. Ključne reči: SLE, SLEDAI, indeks aktivnosti bolesti

godine prilikom kaptaže tople vode. Prve preporuke za lečenje u ovoj banji. izuzetna ličnost srpske medicine.HEMIJSKE KARAKTERISTIKE MINERALNIH VODA VRNJAČKE BANJE Popović G1. stoga što svaka sadrži makar najmanje nečega čega u drugim nema. 2Klinika za rehabilitaciju ''Dr Miroslav Zotović''. to opet držim da neću mnogo pogrešiti ako uporedim našu Vrnjačku vodu sa hvaljenim toplim kiseljacima u Emsu. godine. U pogledu poređenja minerlanih voda Vrnjačke banje sa sličnim vodama u Evropi i ocenjujući njena lekovita svojstva. dok je zvanična banjska sezona otvorena 1870. upravnik kraljevskih rudnika u Frajburgu i to 1856. koji je nađen u njemu. Pa kako se Emska voda preporučuje u lečenju hroničnih katara utrobnog kanala. sredinom prošlog veka. Konstantinović Lj2 1 Institut za rehabilitaciju Beograd. a u lekovitom pogledu uporedjena je sa lekovitom vodom Šlosburn u Karlsbadu u Češkoj“. da kako sa nužnom predostrožnošću i po pravilima koje u svakom pojedinom slučaju samo vešt lekar propisati moze. Beograd. zapisano je: „ voda je mlaka i kisela. to se slobodno i naša Vrnjačka banja može u istim nevoljama upotrebljavati. probudilo je veliko interesovanje javnosti i bilo najbolja preporuka za korišćenje ovih voda u lečenju. . nađeni su 1924. godine. geolog i rudarski stručnjak. dao je profesor Josif Pančić. Što se tiče prvih hemijski analiza tople mineralne vode Vrnjačke banje.Tema VIII BALNEOKLIMATOTERAPIJA . prema postojećim podacima uradio ih je baron Herder. kao i novac iz II i IV veka nove ere. Srbija Prema postojećim podacima lekovite mineralne vode Vrnjačke banje koristili su još stari Rimljani.“ Tako je profesor Pančić bio prvi lekar koji je uočio lekovite vrednosti Vrnjačke tople vode. održano na Velikoj školi u Beogradu 1869 godine. nauke i kulture. a koji je pokaziovao veliko interesovanje za Vrnjačku banju i njene lekovite vode. g. Posle propasti rimske imperije lekovite vode ove banje pale su u zaborav. što se retko u prirodi javlja. Njegovo predavanje o mineralnim vodama Vrnjačke banje.RESURSI I PRIMENA FIZIČKO . U izveštaju barona Herdera posle urađenih analiza. a ponovo počinju da se koriste tek 1858. indikovao ih za upotrebu kod određenih oboljenja i ujedno prvi lekar koji je upućivao bolesnike na lečenje u Vrnjačku banju. proferor Pančić je napisao: „Premda nema mineralne vode koja bi se mogla sa kojom drugom lekovitom vodom na svetu sravnati. Eksponati iz antičkog doba koji se čuvaju u vitrinama banjskog kupatila. o čemu svedoči „Rimski izvor“ i rimsko kupatilo.

41 . Da su mineralne vode bile centralni i glavni terapijski agens Vrnjačke banje potvrdjuje i monografija „lečenje u Vrnjačkoj banji“ poznatog banjskoj lekara Tome Milića. 1 Izvori Vrnjacke banje Izvor mineralizacija u gr/l Topli 3.16 25. fosfata.77 61.51 14. mineralne vode Vrnjačke banje sadrže i male količine Li (litijuma). davne 1874. Ca++ (kalcijum) i Mg++ (magnezijum) a od anjona dominantan je jon hidrokarbonata (HCO3-).69 61. Sima lozanić.59 17. individualnom doziranju.11 Jezero 3. izdata 1928. godine. klizme. vaginalna ispiranja. Tabela br. 2 Prikaz glavnih jona u mineralnim vodama Vrnjačke banje (izraženo u milival %) Izvor Topli Jezero Snežnik Slatina Na+ 69. godine. kupanje. Mineralne vode Vrnjačke banje su dobro mineralizovane. Pored ovih dominantnih jona.39 18. pa bilo da se pije ili da se u njoj kupa“. inhalacije. Mn (mangana). fluorida i bromida. O mineralnim vodama Milić u ovoj monografiji kaže: „Mineralna voda je lek. Veoma je značajno što ove vode sadrže minimalne količine hlorida.65 13. što se vidi iz tab. Iz ove definicije se vidi da se već tada vodilo računa o osnovnim principima balneoterapije: preciznom. sulfata. kao i drugi lekovi. osnovni katjoni su: Na+ (natrijum). ispiranja žučnih kanala putem duodenalne sonde. a hladne samo za pijenje. s obzirom na to da se u balneoterapijske svrhe koriste uglavnom pijenjem. U Vrnjačkoj banji postoje četiri izvora mineralnih voda: Topli izvor 2) Snežnik 3) Slatina i 4) Jezero Tople mineralne vode se upotrebljavaju za pijenje. i kao što se lekovi ne mogu dati svakom bolesniku isti i u istoj količini tako se ni mineralna voda ne može svakom bolesniku dati u istoj količini i u isto vreme. kod svakog bolesnika posebno. kako u odnosu na količinu koju će uneti tako i u odnosu na vreme upotrebe. Pijenje mineralnih voda je glavni i esencijalni vid balneoterapije Vrnjačke banje. prve detaljne hemijske analize mineralnih voda Vrnjačke banje uradio je prof.58 96.39 Snežnik 2. Tabela br.34 19.43 90.Od naših stručnjaka. 1.91 Ca++ 11.67 Što se tiče jonskog sastava mineralnih voda Vrnjačke banje.87 96. pa bilo da se upotrebi za piće ili kupanje. Fe (gvožđe). br.88 48.86 Mg++ 13.77 Slatina 3. Vode se piju na samom izvoru (krenoterapija) a po uputstvu lekara.43 HCO396.

Međutim pored anjonsko-katjonskog sastava.3 1. ugljeno-kisela. Od anjona u svim voda je dominantan hidrokarbonatni jon(HCO3-). hipoterma natrijum-kalcijum-magnezijum. Obzirom na dominantne anjone i katjone. hladna mineralna voda . hladna mineralna voda natrijum.8 hladna Slatina 16.kisela. ove vode pripadaju kategoriji natrijum-hidrokarbonatnih (Topli izvor. ugljeno kisela.20 0.3 0. 3 Temperatura mineralnih voda Vrnjačke banje Izvor Temperatura C ° Kategorija Topli 35. svi izvori a najviše Slatina sadrže značajne količine ugljn-dioksida (CO2) a Topli izvor i vodonik-sulfida (H2S). za lekovitost mineralne vode značajna je njena temperatura kao i sadržaj lekovitih gasova. Tabela br. temperaturu i sadržaj gasova.5 1. ugljeno.90 / Slatina 6. definitivna klasifikacija mineralnih voda Vrnjačke banje bila bi sledaća: Tabela br. 4 Sadržaj lekovitih gasova u mineralnim vodama Vrnjačke banje i pH vrednosti H2S mg/l Izvor pH CO2 gr/l Topli 6. hidrokarbonatna.6 1. Postojeće temperature mineralnih voda Vrnjačke banje su od značaja obzirm na indikacije i način njihove upotrebe.99 / Uzimajući u obzir anjonsko-katjonski sastav.3 hladna Iz tabele se vidi da su vode sa izvora Snežnik i Slatina hladne.3 homeoterma Jezero 26.hidrokarbonatna.4 hipoterma Snežnik 16. 5 Izvor Topli Jezero Snežnik Slatina Kategorizacija mineralnih voda Vrnjačke banje Kategorija natrijum-hidrokarbonatna. ugljeno-kisela.Analiziranjem se zapaža da sve mineralne vode imaju veliku količinu Na+ (natrijuma). sulfidna homeoterma natrijum-hidrokarbonatna. prema Quentin-u. sa izvora Jezero voda je mlaka a sa Toplog izvora je topla.001 Jezero 6. Tabela br. Što se tiče sadržaja lekovitih gasova u mineralnim vodama Vrnjačke banje.00 / Snežnik 6. Jezero i Slatina) i natrijum-kalcijum magnezijum hidrokarbonatnih (Snežnik). najmanje Snežnik koji ima i najveću količinu kalcijuma (Ca++) i magnezijuma (Mg++).

stimuliše tkivno disanje. hepatobilijarnim oboljenjima i diabetes mellitus-om je posledica toga što se ono sprovodi u savremenoj. jetri i bilijarnom sistemu. rekonvalescenta stanja (posle preležanih akutnih oboljenja i određenih hirurških intervencija na organima za varenje). a najbolji efekti se ispoljavaju njihovom upotrebom na samom izvoru. maksimalno organizovanoj i specijalizovanoj medicinskoj ustanovi Vrnjačke banje. deluje hipoglikemiski jer ulazi u izgradnju insulinskog lanca i drugih belnačevina odnostno strukturnih elemenata žive supstance. želdcu. Indikacije za primenu kompleksne balneoklimatoterapije u specijalizovanim medicinskim banjskim ustanovama Vrnjačke banje su: hronične neifektivne zapaljenske bolesti (bez pratećih i nastalih komplikacija) i funkciski poremećaji u jednjaku. kalcijum u ovim vodama deluje aniinflamatorno i diuretski. akutne zapaljenske bolesti . mineralne vode i uopšte prirodna lekovita sredstva deluju na više sistema ili čitav organizam. a zatim i holagognim dejstvom. crevima. učestuje u sintezi niza amino kiselina. Glavni učinak ovih voda zasniva se na alkalnom dejstvu hidro-karbonatnog jona (naročito natrijum hidrokarbonatnih) kod kojih odmah posle upotrebe dolazi do smanjenja kiselosti želudačnog soka. sveobuhvatno balneoterapijsko dejstvo ne samo mineralnih voda već i povoljnih klimatskih čiinilaca Vrnjačke banje kod bolesnika sa gastrointestinalim. što se ispoljava holeretičnim.Iz table se zapaža da su mineralne vode Vrnjačke banje natrijum i kalcijummagnezijum hidrokarbonatne. veći divertikuli i divertikulitis. krvarenje. Međutim. a posebno za one koji treba da realizuju kompleksni program balneo-klimatoterapije. ciste i apscesi jetre i pankreasa. gasovima. Ovakvo polifiziološko delovanje prirodnih lekovitih faktora objašnjava se njihovim složenim hemijskim sastavom. U zaključku treba istaći da su mineralne vode pomoćna lekovita sredstva i da za razliku od lekova – sintetskih preparata. U terapijske svrhe koriste se uglavnom pijenjem jer najizrazitije deluju na sekreciju i motilitet želudačno-crevnog trakta i na bilijarne funkcije. Hidrokarbonatne mineralne vode deluju i na sekretornu funkciju jetre. regenerativne procese. Kontraindikacije su maligne i benigne neoplazme. lakši oblici insulin nezavisnog dijabetes mellitus-a. Međutim. temperaturom. Kalcijum-magnezijum hidrokarbonatne vode imaju slabije izražen alkalni efekat i slabije se resorbuju iz digestivnog trakta. mikroelemenata. Pozitivni rezultati primenjenog balneoklimatskog lečenja bitno zavise od pravilno postavljenih indikacija i kontraindikacija te njihovo detaljno poznavanje predstavlja imperativ za lekare koji upućuju. a magnezijum sedativno. koji ispoljavaju uglavnom selektivno dejstvo na pojedine funkcionalne sisteme. Sumpor iz sulfidnih mineralnih voda (Topli izvor). pankreasu. Oni deluju sadržajem raznih minerala. što je od značaja u terapiji gastro intestinalnih. hepatobilijarnih i uroloških oboljenja.

oslobadjanja od sve prisutnijih stresova i raznih drugih aktivnosti koje danas svrstavamo uglavnom u prevenciju. Beograd. od 1486-1510 4. M Janjić.(infektivne i neinfektivne). dijabetes mellitus sa komplikacijama. g. I jugoslovenski balneoklimatološki kongres. Do pojave izrazitih konceptualnih razlika u . južnoj i istočnoj Evropi a prilikom njihove gradnje posebno se vodilo računa o čuvanju prirodnog resursa zbog koga je dotično banjsko klimatsko mesto i formirano. Miroslav Zotović’’ Beograd.SAVREMEN KONCEPT KORIŠĆENJA PRIRODNIH LEKOVITIH ČINILACA Čutović M Klinika za rehabilitaciju ’’Dr. obstruktivni ikterus. CIBIF. veka i između dva svetska rata na njemu izgradi i razvije relativno veliki broj banjskih i klimatskih mesta u kojima su glavnu ulogu igrale ugledne lečilišne ustanove. Mihajlović D i sar. dekompenzovane ciroze jetre i bilijarna ciroza. Srbija mbcons@eunet.: Balneo. lekovita blata. Beograd. današnja uloga banjsko klimatskih mesta se značajno promenila u odnosu na prošla vremena pre svega u osnovnom motivu ljudi da ih posećuju. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. T Jovanović. 997 3. U tom periodu nismo se mnogo razlikovali od najrazvijenijih delova Evrope pa je i ekonomski učinak naših banja i vazdušnih sanatorijuma toga doba zauzimao značajno mesto u ekonomiji države. 1992. obnove energije. S Conić: Balneoklimatologija. Literatura: 1. G Popović. klimato i talasoterapija i rehabilitacija. popravljanja psihofizičkog stanja. Ova mesta gradjena su i organizovana po uzoru na slična u srednjoj. 7-8. Godić V. S obzirom na to da su se način i svrha korišćenja prirodnih lekovitih činilaca kroz vremenska razdoblja menjali. Pun procvat su naša kao i evropska banjsko klimatska mesta doživela u periodu između dva svetska rata.yu Područije Srbije je izrazito bogato u posedovanju prirodnih lekovitih činilaca (lekovite vode. Zbornik radova 2. lekoviti gasovi i lekoviti klimati) što je predstavljalo dovoljan razlog da se u periodu druge polovine 19. otklanjanja loših životnih navika. 1958. Srpski Arhiv. portna hipertenzija. lekarski priručnik. Bogoljubov M: Suština i mehanizam delovanja unetih mineralnih voda. Od nekadašnjih dominantno lečilišnih ustanova i mesta današnje banje su postale mesta za sve masovniji odmor i oporavak uz potrebu za intenzivnim korišćenjem prirodnih lekovitih i blagotvornih činilaca. Škerović Đ: Uticaj tople mineralne vode Vrnjačke banje kod psa. Beograd 1996 NOVA BANJA . akutni i hronični pakreatitis. 1987. sedmo izdanje. hronična oboljenja sa pretećim ili već nastalim komplikacijama (koje nisu hirurško operativno zbrinute). neizlečene crevne parazitoze. kalkulozni holecistitisi i holangitisi. U cilju relaksacije.

osećanjima i brojnim drugim krajnje ličnim momentima koji ranije ili kasnije ugrožavaju kvalitet i dužinu njegovog života. Savremen čovek bez obzira što živi duže živi sve nepravilnije i ostaje mu sve manje vremena za brigu o sebi. Evropa je prilagođavajući ih svojim potrebama vrlo uspešno počela da gradi i organizuje takozvane SPA (Salus per aquam) centre koji su i u Americi stvoreni tek 90-ih godina prošlog veka. Može se slobodno reći da je ’’Nova banja’’ u sebi pomirila vrednosti iskonski starih prirodnih lekovitih činilaca. Od maštovitosti organizatora najviše zavisi kvalitet SPA centra koji u pružanju usluga ide od bajkovitih pa do vrlo dinamičnih ambijenata. a među njima i farmakologija što je uslovilo intenzivan razvoj farmaceutske industrije kao i pojavu primene modernih tehnologija kako u terapiji tako i u dijagnostici. da pobuđuju interes ogromnog broja ljudi svih uzrasta i da predstavljaju veoma profitabilnu savremenu delatnost. urbanističkog upropašćavanja. Posle ovog. moderna brojna naučna dostignuća ne samo medicinskih već i .fukcionisanju banjsko klimatskih mesta nije došlo naglo već postepeno a period prekretnice je period drugog svetskog rata. Austrija. svom izgledu. njihove nekontrolisane i pogrešne transformacije u neku vrstu turističkih mesta kakva ne postoje nigde u svetu. u novijoj istoriji svakako najznačajnijeg događaja. da oni najintenzivnije aktiviraju prirodne lekovite činioce. Tvorci ovog modela su Amerika i Kanada a u poslednje vreme sve više ’’Novih banja’’ pojavljuje se u najrazvijenijim evropskim zemljama (Nemačka. Tako su se do neslućenih razmera razvile medicinske nauke. U našim uslovima ovaj problem je doveo do potpunog zapuštanja banjsko klimatskih mesta. Verovatno je najviše zbog toga došlo do promene uloge i značaja banjskih i klimatskih mesta u životu ljudi pa su i najrazvijenije banje Evrope u dužem periodu (sve do 90-ih godina prošlog veka) preživljavale prilično veliku krizu. raspoloženju. Italija. Kroz razne vrste Wellnesa koji se organizuju u okviru SPA centra postiže se zadovoljenje interesa vrlo različitih populacija. došlo je do izrazito intenzivnog razvoja nauke i tehnologija. nažalost. pre svega termalnu vodu. Savremeni svetski koncept korišćenja prirodnih lekovitih činilaca danas se sprovodi u ’’Novim banjama’’ koje predstavljaju potpuno nov sadržaj i suštinski se jako razlikuju od ranijeg koncepta kako u arhitektonsko-građevinskom tako i u sadržajom smislu. Mađarska. Slovenija). Pokušaji izgradnje ’’centara za specijalizovanu rehabilitaciju’’ u nekima od razvijenijih banjsko klimatskih mesta zaslužuje pažnju ali nije dao zadovoljavajuće rezultate. zapuštanja i zagađenja karakterističnih prirodnih resursa i mnogih drugih problema. banjska i klimatska mesta Srbije su najzapuštenija i najneorganizovanija u Evropi tako da se više ne mogu porediti ni sa Rumunijom i Bugarskom a kamoli srednje evropskim zemljama pod čijim uticajem su se pre stotinak godina i razvile. ’’Nova banja’’ (SPA centar) je potpuno nov proizvod koji očigledno odgovara najvećem broju savremene humane populacije i koji počiva na veoma raznovrsnoj primeni prirodnih lekovitih činilaca (uglavnom vode ali i drugih). koji je u mnogo čemu izmenio čitav svet. i raznih drugih znanja i veština koje se primenjuju sa ciljem dostizanja maksimuma u negovanju tela i duše savremenog čoveka. U ovom trenutku. Vrlo brzo se pokazalo da su SPA centri veoma pogodni upravo za Evropljane.

često instrumentalno znanje. bez ikakve posebne organizacije pa često i značajnijeg gubljenja vremena. U našim prilikama u većini slučajeva ’’Novu banju’’ je mnogo lakše izgraditi na brojnim lokalitetima koji poseduju pre svega izdašne termalne izvore nego u postojećim banjskim i klimatskim mestima koja su uglavnom urbanistički upropašćena sa zapuštenim i neadekvatno korišćenim prirodnim resursima i veoma konzervativnim navikama. često bez ikakvih drugih sadržaja na drugoj strani.Primenu prirodnih lekovitih činilaca . blatnih kupatila. raznovrsnim sportsko rekreativnim objektima i obiljem kulturno zabavnih sadržaja. salona lepote i mnogobrojnih drugih sadržaja. sala za vežbanje. prvenstveno turističkih radnicima stvara se oportun stav pa oni umesto da razvijaju svoju struku glavnu energiju usmeravaju na suprotstavljanje medicinskim radnicima pa kao posledicu u banjama imamo umesto modernih. S obzirom na to da medicinski fakulteti u Srbiji već decenijama praktično nemaju nastavu iz balneoklimatologije ili je imaju u veoma malom obimu naši lekari teže da zapošljavajući se u banjama što više primene svoje egzaktno. shvatanja pa i zdravstvenog stanja uz svakodnevne životne aktivnosti. teretana. iskoristi sve raspoložive ljudske resurse atvarajući potpuno nov proizvod veoma neophodan današnjem čoveku nezavisno od njegovog uzrasta. ’’Novih Banja’’ takozvane ’’specijalne bolnice za .. raznih vrsta masažnih kada. Na žalost u našim prilikama najrazvijeniji banjsko klimatski centri su ’’prebolničeni’’ i stalno pokazuju tendenciju razvoja u pravcu što specijalizovanijeg medicinskog rada sa potpunim odbacivanjem davanja bilo kakvog značaja prirodnih lekovitih činilaca čije korišćenje se prepušta volji gostiju nezavisno od njihovih potreba pa i zdravstvenog stanja. Nema dileme da koncept ’’Nove banje’’ može pomiriti interese svih i kvalitet takvog jednog mesta najviše će zavisiti od sposobnosti njegovog menadžmenta da u prirodno pogodnom ambijentu. Ta činjenica sama po sebi ne bi trebala da bude negativna kada bi se moderne medicinske tehnologije pažljivo kombinovale sa maksimalnom primenom prirodnih lekovitih činilaca. Preduslov je posedovanje određene količine prirodnih lekovitih činilaca a pre svega termalne vode. U jednom broju razvijenijih banjsko klimatskih mesta u Srbiji živi i radi veliki broj visoko obrazovanih stručnih kadrova raznih vrsta a posebno lekara raznih specijalnosti i njihovih saradnika iz medicinske delatnosti. Tako posetilac ’’Nove banje’’ može zadovoljiti svoje potrebe nezavisno od uzrasta.drugih nauka. veroispovesti pa i zdravstvenog stanja. Mora raspolagati sa dovoljnim brojem smeštajnih kapaciteta raznih kategorija. Sa druge strane u ostalim akterima. prostora za što udobniji boravak gostiju i adekvatno obučeni kadrovi.’’ na jednoj i klasične hotele raznih kategorija. veoma stare tehnike tradicionalne medicine poreklom sa istoka i proizvode najmodernijih zapadnih tehnologija. pola. izgradnja modernih kapaciteta za što raznovrsniju primenu istih. ’’Nova banja’’ mora biti dobro saobraćajno povezana sa velikim emitivnim destinaijama tako da se do nje može brzo stići i njeni sadržaji koristiti ne samo boravišno već i izletnički. gasnih kupki.. profesije. ’’Nove banje’’ se mogu organizovati u okviru prostora postojećih banjskih i klimatskih mesta ili na potpuno novim destinacijama što je u našim prilikama često lakše i jeftinije. Danas je moderno dovođenje tople lekovite vode do soba korisnika kao i izgradnja raznovrsnih bazena. gradeći što kvalitetnije objekte.

pratiti potrebe različitih generacija svojih posetilaca kontinuirano se prilagođavajući. Kojović. Ostalo mora izgraditi na isti način kako su to uradile i okolne razvijene zemlje. International journal of balneology 1998-1999. 7. 6. D. Deseti fizijatrijski dani Jugoslavije Banja Koviljača. 2003.. Čutović.. V.. Darmstadt: Steinkopff Verlag... Planiranje uređenje i zaštita banjskih i klimatskih mesta Srbije. Zbornik radova. M. Rheumatol Europe 1995. Za razliku od naših tradicionalnih predstava o banjama.. 24. Literatura: 1. shodno interesima savremenog čoveka. Čutović. Eichelsdörfer D. 9. In: Kompendium der Balneologie und Kurortmedizin. u koje će isti ljudi dolaziti više puta godišnje. M.. Mineralne. Time će ona zadržati svojstva i ulogu veoma bitne medicinske ustanove čije je težište obavljanje prevencije-veoma masovnog oblika zaštite ljudskog zdravlja... Berlin − Heidelberg − New York − . Banje Srbije. Strategija održivog razvoja centralne zone Banje Vrujci. Strategija održivog razvoja turizma opštine Gornji Milanovac. u Stanković. 4. Srbija raspolaže sa ogromnom količinom prirodnih resursa. Lukić. sauna i fitnes programa pa do uređenja posebnih ambijenata za psihičku relaksaciju. Research and training at spa resorts in Europe. Hildebrandt G. 10. 2003. 5. Čutović.. Springer-Verlag. Vrnjačka Banja − Beograd. Gutenbrunner Chr. Filipović B.. M. B. 1999.149−152. Cilj ovog teksta nije da se detaljno bavi vrstom i kvalitetom sadržaja u ’’Novoj banji’’ kao novom proizvodu.. termalne i termomineralne vode Srbije. ’’Nova banja’’ mora biti mesto gde će se sve više okupljati mladi i zdravi. 1989: 95−105...Radić. očuvanja kvaliteta i produžetka ljudskog života. 8. Szbenyi B.. Komercijalni aspekti zdravstvenog turizma Srbije. M. 2. M.izvanredno dopunjuju različite tehnike nege tela u vidu mnogobrojnih masaža. U koliko se svi raspoloživi sadržaji adekvatno medicinski verifikuju počevši od neagresivne dijagnostike pa do stručnih preporuka pojedinih sadržaja pojedincima u zavisnosti od procene njihovih potreba. Antunović. Čutović. 3. Balint G. Naturwissenschaftliche Charakterisierung der Peloide. već da ukaže na potrebu njene gradnje. 2006. Balneotherapy. 1963. M. Banja Koviljača 2006. Važnu ulogu u ovom procesu ima edukacija stanovništva i usmeravanje ulaganja u pravcu izgradnje infrastrukture i drugih objekata koji sačinjavaju koncept ’’Nove banje’’. Čutović. uređenja i zaštite banjskih klimatskih mesta u ostvarivanju savremenog koncepta zdravstvenog turizma Srbije. od meditacije do holistike. skrećući pažnju na mogućnost opstanka ovakvih programa u modernim socioekonoskim prilikama. M.. S. Značaj planiranja. Udruženje banjskih i klimatskih mesta Srbije − Institut za hidrogeologiju Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu. Handbuch der Balneologie und medizinischen Klimatologie.. u kome ne sme biti dosadno i koje će. Godić. postignuti uspeh je zavidan a afinitet posetilaca trajno obezbeđen.

14. Balneoterapija je skup postupaka kojima se voda s ljekovitih izvora koristi u svrhu liječenja. Jovanović. 11. povrijeđenih. 15. Burić M. značajnom zbog uvođenja naučnog pristupa u balneologiju i prekida tradicije opterećene kultnim. Balneoterapija predstavlja najšira prirodna bogatstva. Lazović M . mitskim i religioznim obrascima. Savremeno stanje banjskog i klimatskog lečenja..talasoterapije. Obzirom na zadatu temu «govoriti» ćemo samo o termo . Problemi.. 12. 16. zdravih) ogledaju se uglavnom u tri prirodna segmenta.. 1995.. D.. BiH. Filipović. B.terapija. balneoterapiji. Srbija. Milosavljević S.Duraković S3.klimato . M. Svaka ova disciplina ponaosob sa svojim terapeutskim činiocima ima izuzetnu važnost u zdravstvu samo ako se pravilno koristi i ako su ti centri stavljeni pod kontrolu doktrinalne primjene. Mihajlović.. 2005. T. perspektiva razvoja. rehabilitaciju i rekreaciju (oboljelih.Bašić N3. Krunić O. suhog ostatka na 1 litar vode. Urbana ekologija. Balneoklimatologija od empirije do nauke. Filipović. Dukić. RESURSI I PRIMJENA TERMOMINERALNIH VODA U BALNEOLOGIJI 1 2 Bećirović E . 1995.Barcelona − Budapest − Hongkong − London − Mailand − Paris − Santa Clara − Singapur − Tokyo. Delalić A3. Mesto i značaj mineralnih voda u razvoju banjskih i klimatskih mesta Jugoslavije. Šta je balneologija-balneoterapija-mineralne vode ? Balneologija je nauka o prirodnim banjskim lječilištima koja koriste prirodne mineralne vode u terapijske i profilakričke svrhe. kada je u Berlinu ustanovljena Balneološka sekcija Lječilišnog društva. 13. klimatoterapiji I talasoterapiji.. IV Kongres Balneoklimatologa Jugoslavije sa internacionalnim učešćem.mineralnim vodama. pogotovo ako se izučava skupa sa klimatoterapijom. 1998. Vukelić. B. Mineralne. Prirodne i terapeutske veze između ove dvije discipline su logične i često se koriste u jedinstvenom nazivu balneo . termalne i termotermalne vode Srbije. BiH.. Pod pojmom mineralna voda smatra se ona ona voda koja ima više od 1 gr. Šta “kaže” istorija? Istoričari medicine smatraju 1878. 3Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju UKC Tuzla. M..com Prirodni teraputski činioci koji se koriste za liječenje. Mutapčić S4 1 Poliklinika za fizikalnu medicinu I rehabilitaciju DZ Tuzla. BiH becirovic-tz@hotmail. Nije bez razloga čest izraz u svezi ovih prirodnih činioca i talasoterapija pa se onda može govoriti i u zajednici balneo klimato . ULOGA. godinu. Lješević. Kapidžić . njihovoj ulozi resursima i primjeni u balneologiji. Mihajlović. 1996.. 4Zavod za medicinu rada DZ Tuzla. Mineralne termalne vode su se manje ili više koristile (već u . Hidrogeotermalni resursi kao faktor razvoja i nove strategije urbanizacije banja. 2003. Kapidžić . S. 1995. T. 2Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju KBC Niš.

zaštićeno i uređeno vrelo. Izvorska pitka voda razlikuje se od prirodne mineralne vode mineralizacijom. Vijeće Evropske zajednice o termomineralnim vodama Vijeće Evropske zajednice je dopunama iz 1996 godine ‘’savjetovalo’’ svojim članicama. U skladu sa smjernicama Europske zajednice i po uzoru na Njemačko zakonodavstvo o mineralnim vodama (u Evropi trenutno najuređeniji sistem) je zasnovano i novo Slovensko zakonodavstvo sažeto u Pravilniku o prirodnoj mirelanoj vodi i izvorskoj vodi (marta 2000. To između ostalog dokazuju i nalazišta. U dolini Engadin su pronašli stare kaptaže iz bronzanog doba (oko 1000 god. voda ima prvobitnu čistoću na izvoru zbog prisustva fiziološko važnih mineralnih tvari i elemenata u tragovima a i drugih sastojaka.) Što se termalnih voda tiče. stoljeća naše ere). otkrivena 1907 godine u St.20 % od prosječne godišnje vrijednosti za i one čiji ekvivalentni udio iznosi 20 mmol% i +/. luesu i akutnih vručinskih stanja. Tehnika izgradnje kupališta takođe je vremenom mijenjana. registriranih u Evropskoj zajednici. Celzijus u prvom stoljeću naše ere preporučuje kupke sa istovremenom upotrebom lijekovitih biljaka i mirisnih soli. prije naše ere).predhistorijsko doba). Evropske smjernice za kvalitetu takvih voda su slijedeće: izvor vode je prirodan. a tu tehniku Rimljani su preuzeli od Vizantinaca a preko njih Arabljani i Turci. jer ima 471 od 946 mineralnih voda. Moritzu u Švajcarskoj.e. pa čak do potpunog negiranja.) kritički promatrao upotrebu i liječenje sa izvorima mineralnih voda. Gornjem Šeheru (kod Banja Luke). da ne ustraju na izrazu mineralna voda nego na izrazu’’prirodna’’ mineralna voda. Galen (129-199 n. voda se ne smije dezinficirati niti drugačije tehnološki pripremati.). Niškoj banji. Usporedo sa upotrebom i učincima istraživači su već u to vrijeme poznavali štetne posljedice balneoterapije kod tuberkuloze.Nalazimo ih u Budimpešti. sastav. Po novim smjernicama Evropske zajednice. takva voda ima prehrambeno-fiziološke učinke.) i u Očeslavcima u Slovačkoj (1883 god. okrugli pokriveni bazeni sa prostorijama za «bivanje» prije i poslije kupki. . Jedini liječnik starog vijeka. koji preporučuje kupke u termama i pijenje mineralnih voda. potrebno je posebice istaknuti balneološku i geološku definiciju koje su u praksi dobro slažu. krvarenja. Zakonodavstvo sa područja mineralnih voda je u Evropskoj zajednici najviše razvijeno u Njemačkoj.e.Nešto mlađe iskopine su pronašli u Jamnici u Hrvatskoj (1828 god.Još i danas su poznate «turske kupke» tj. je prema historijskim izvorima bio Celij Aurelianus (krajem 2.50 % prosječne godišnje vrijednosti za CO2. temperatura i druge važne osobine odstupaju najviše +/. Takođe i danas kod tih bolesti (stanja) postoje kontraindikacije. Za prirodne ljekovite vode su dozvoljena odstupanja u sastavu do 20%. U istoriji medicine je balneologija imala prilično raznoliku ulogu: od perioda potpunog povjerenja. prirodne mineralne vode moraju ostati orginalni prirodni produkt i ne smiju biti tehnološki obrađivane. Već je Hipokrat (460-377 n. Strumici itd. otoka (vjerojatno kardialnog uzroka).) kupke uopće ne spominje. vodu s temperaturom na izvoru iznad 20°C i bez obzira na mineralizaciju možemo nazvati termalnom vodom. koja je i vodeća država obzirom na broj mineralnih voda.

mikroelementi). vaginalnim orošavanjem. . Smanjuju sadržaj masti. Klasifikacija MV po Quentinu ima četiri grupe: I grupa (MV) koje sadrže više od 1gr/dm3 rastvorenih čvrstih materija a karakter vode određuje se prema jonima kojih ima više 20 mvol%: 1. Primjenjuju se. arsenske vode (0.2). homeotermne (30 .kisele vode (više od 1 g/dm3 slobodnog ugljendioksida).niža od 20ºC) Hidrokarbonatske vode (HCO3). magnezijum sulfatne (gorke). 4. Sulfatne vode (SO4). hlor (Cl). IV grupa Akratoterme (divlje vode). alkalne (Ph veći od 7.7. kalcijum.mineralne (suhi ostatak iznad 1 gr/1 litar vode pri t6emperaturi od 1800C) *Prema toplotnom stupnju MV se dijele na: hipotermne (20 . gvožđevite vode (10 mg/dm3 gvožđa). suporvodonik i radon. Hidrokarbonatne vode (HCO3). Zbog sadržaja S djeluju preko pankreasa na jače lučenje insulina (hipoglikemijski dijabet). Sulfatne. sulfat (SO4) Dijeluje laksativno jer joni MgSO4 vezuju za sebe veliku kolićinu vode. . a od katjona Na. Na hepatobilijarni trakt djeluje holeretično i holagogno. Podsticajno djeluju na stvaranje mokraćne kiseline. mora). *Prema Ph reakciji (MV) se dijele na: kisele (Ph manje od 6. natrium sulfatne (salinične). Mg.Osobine termomineralnih voda * Prema svom porijeklu mineralne vode (MV) mogu biti vadozne (potiču iz atmosferskih padavina). 3.8 . Sumporaste vode (s najmanje 1 mg/dm3 titriranog sumpora). a od oligoelemenata bakar i kobalt * Najvažniji gasovi su: ugljendioksid. sulfati (SO4). 3. radioaktivne vode (čija koncentracija aktivnosti iznosi najmanje 50 Bq/dm3). Mg. * Prema količini suhog ostatka MV se dijele na: . Jodne vode (1 mg/dm3 joda). 1. magnezijum hidrokarbonatne (zemno-alkalne).8). 2. natrijum hloridne (murijatične ili slane) II grupa MV koje sadrže materije koje su biološki aktive u malim količinama (tkz. As.300C). Ca.400C. Alkalne vode djeluju na neutralizaciju sone kiseline u želudcu a zemno –alkalne djeluju antiinflamatorno i sedativno na gastrointestinalni trakt. kupanjem. juvenilne (potiču iz usijane magme I fosilne dubinske vode). Ovi gasovi se mogu pojaviti iz zemlje I bez vode. Povećavaju diurezu.2) * Najvažniji anioni koji se mogu naći u MV su: hidrokarbonatni (HCO3). inhalacijom. pijenjem. Sulfatne vode sadrže Na.7 mg/dm3 arsena) III grupa MV koje sadrže rastvorene gasove: 1. hiperterme (400C i dalje). a biloški su aktivni: S. neutralne (Ph od 6. Fe.oligomineralne (suhi ostatak ispod 1gr/1 litar vode pri temperaturi od 1800C). * Elementi koji se mogu naći u MV. Hloridne vode. 2. Hladne MV su ispod 20º C (temp. natrijum hidrokarbonatne (alkalne). Akratopege (temp. I. 2. ugljeno . Primjenjuju se uglavnom pijenjem.

Sumporovite vode. Primjenjuju se. povećavaju udarni i sistolni volumen srca. Djeluju lokalno i opšte. modulacija upale. hronični ekcem). opuštanje mišića. pijenjem. Djeluju kao ekspektoransi. lučenje HCl. kupanjem. Pospješuju lučenje mokraćne kiseline (giht). Najćešće upotrebljavane vode. a refleksno izazivaju nastajanje vazodilatacija na periferiji (bez toplote) . uticaj na kožni metabolizam I termoregulaciju. Jodne vode. Radon smanjuje broj eritrocita i krvni tlak. pijenjem. Primjenjuju se.kisele vode (CO2) Primjenjuju se. Povećavaju izlučivanje mokraćne kiseline. popravljaju hemoglobin. Arsen uzet u većim kolićinama je otrovan.nadbubrežna žlijezda pa onda se povećava lučenje glikokortikoida (analgetski efekat?). kupanjem. krvotoka. produžuju dijastolu. venski hematokrit i feremiju. Neposredni učinci različitih vrsta kupki na organizam NaCl. Smanjuju hipersekreciju žljezde. Gvožđovito-arsenske vode (Fe. Radioaktivne vode imaju najjaći analgetski efekat od svih mineralnih voda. Zadržavaju tećnost. na disajni centar djeluju povećavanjem ventilacije pluća. As).5 % i više).značajna uloga za periferne krvne sudove gdje je toplota kontraindicirana. Stimulativno djeluju na stavranje insulina preko S. Uzete per os povećavaju diurezu.natriju hlorna (2 . ”suhe kupke”. Biološko dejstvo radonskih voda potiće od alfa zraka koji izazivaju jonizaciju tkiva. pijenjem. Povoljno djeluju kod kožne Tbc i psorijaze. Lokalno djeluju na termoreceptore (toplota). Primjenjuju se kupanjem. Resorbuju se putem kože za 3 h. . smanjuju krvni tlak. Oprez kod primjene. motilitet crijeva i oticanje žući. poticanje mikrocirkulacije. a na to su naročito osjetljive endokrine žlijezde i koštana srž. Smanjuju periferni otpor i tonus u arterijskom sistemu. kupanjem i inhalacijom. djeluju sedativno. promjena osmatskog ponašanja kože.pospješuju debljanje kod odraslih. Primjenjuju se.S manjuju diurezu. osetljivost na UV zrake. kupanjem i inhalacijom. dakle primjenjuju se kod hipertireoze.Hloridne vode(Cl). pijenjem. Ove vode sadrže jod i brom. s čime se aktivira sistem hipofiza . Podstiću želudćano lućenje. U koži izazivaju vazodilataciju arteriola i kapilara pa zbog toga smanjuju krvni tlak. Jod unijet vodom u cijelosti se apsorbuje u krv a izlućuje putem bubrega. zbog retencije S u hrskavici indikovane su kod reumatskih bolesti (psorijatični artritis). eritrocite. kočenje mitoze u koži (pokusi na životinjama). Opšte djelovanje je preko kože. Radioaktivne vode. Arsenske vode djeluju anabolički (blokiraju redoks sistem i smanjuju dejstvo tiroksina) . Koristi se kod hipohromne i sideropenijske anemije. Nikada se ne koristi per os. Kontraindicirane su kod bubrežnih i srćanih oboljenja i hipertenzije. Ugljeno . Ove vode se primjenjuju na samom izvoru. Primenjuju se pijenjem I kupanjem. djeluju keratolitički (psorijaza. Radon stimuliše rad jajnika koji su u hipofunkciji (sterilitet). povećava leukocite. sudjeluje u produkciji tireoidnog hormona. motilitet želudca i crijeva. inhalacijom i pijenjem. eliminišu preko bubrega za 10 h. Podstiću eritropoezu (djeluju nadražajno na koštanu srž). Indirektno djeluje na hipofizu. a time i krvni tlak.

sumporovodonik. Spolja se primjenjuju skoro sve vrste mineralnih voda. Neke mineralne vode. ugradnja sumpora u vezivno tkivo .humoralnim putem prenose na odgovarajuće organe I sisteme.kisele i natrijum. najviše sumporovite. mehaničke i hemijske.CO2 (ugljen dioksid). narošito ugljeno . Takođe se resorbuju jod. Temperatura voda ne smije biti niža od 20°C. Resorpcija je proporcijalna njihovom parcijalnom pritisku u vodi. i interno-pijenjem i inhaliranjem. mineralne vode se uglavnom koriste radi djelovanmja na sekreciju i motilitet gastrointestinalnog i hepatobilijarnog trakta. stvaranje steroidnih sintetizirajućih biomembrana. sniženje temeljnog metabolizma. poticanje hijaluronidazne djelatnosti. Resorpcija se odvija ne samo za vrijeme kupke već i poslije njenog prekida. utjecaj na receptore za hladnoću i hipotermija. Termalne vode nisu namjenjene za piće. Termičko dejstvo zavisi od temperature vode. modulacija upale . natrijum.Najviše se resorbuju materije koe su rastvorljive u lipidima. U vidu kura liječenja. ugljen-dioksid. prilikom svoje peneracije. Crijevnu peristaltiku pojačavaju magnezijum sulfatne i natrijum . kao što su gasovi: radon. U koži se pri tome stvaraju biološki aktivne materije: acetil holin. Mehaničko dejstvo potiče od sile potiska i hidrostatičkog pritiska. ugradnja sumpora u vezivno tkivo. utjecaj na enzimski metabolizam u koži. jodne. Pri spoljnoj primjeni mineralnih voda kože prima i transformiše sve vrste nadražaja . natrijum-hloridne. kočenje Langerhansovih stanica u koži. (mjesna imunosupresija).Analiza ljekovite vode mora se u vidu analize ljekovitih kupališta ili ljekovitih izvora lječilišta s ljekovitim izvorom provoditi najmanje svakih 10 godina. Radioaktivna (radonska) analgezija. Mineralne vode se primjenjuju spolja kupanjem u kadama i bazenim. a kao analiza punjenja (analiza boca) kod pogona ljekovitih izvora svakih pet godina.hloridne vode.termičke. ali u znatno manjoj mjrei. odakle se oni neuro . One pri tome djeluju hemijski i osmotski.hloridne. Način primjene i mehanizam dejstva Termalne vode su velika grupa prirodnih mineralnih voda iz prirodnih izvora i umjetnih bušotina. brom. pokriven ekskretima lojnih žlijezda. . povišenje izlučivanja uričke kiseline. Sumporna. povećavaju diurezu. modulecija upale. Osnovnu prepreku za resorpciju pruža rožasti sloj kože. ugljeno-kisele. povišenje kapilarnog otoka. Hemijsko dejstvo se sastoji u tome što se pojedine hemijske materije resorbuju kroz kožu i prelaze u krvotok djelujuću na taj način ne samo na kožu. serotomin i dr. radonske.Tada se resorbuju materije koje su se adsorbovale i imbibirale kožu. već i na druga tkiva i organe. a inhibiraju hidrokarbonatne vode. Smanjenje sinteze DNK I povišenje obnove DNK. sumpor. sniženje krvnog tlaka. dok sulfatne i hidrokarbonatne vode stimulišu sekreciju i oticanje žuči (holeretičko i holagogno dejstvo). kalcijum i drugi elementi. mehanički i hemijski. Želudačnu sekreciju stimulišu ugljeno . nego za kupanje.kisele. histamin. vazodilatacija. poticanje gonadne djelatnosti. inaktivacija epinefrina. One pri spoljnoj primjeni djeluju na organizam termički. a takođe I svojom toplotom.

infektivne bolesti.depresije. Flaširaju se uglavnom ugljeno kiseli tipovi vode kao stolne vode (napici u vidu sokova) i sl.Većina autora misli da je balneoreakcija izazvana acetilholinom. duboka starost. reumatske bolesti. bolesti organa za varenje.Kod djece (poslije hepatitisa.sklonost krvarenju. ginekološka i urološka oboljenja.Pri kupanju uglavnom se pojavljuje poslije 3-6 aplikacija ili 5-6dana boravka u banji.uznapredovala arterioskleroza. hronićna profesionalna trovanja teškim metalima. natrijum . vaginalno orošavanje. Mineralne vode se primenjuju i grgotanjem kod oboljenja ždrijela i usne šupljine. hidromasaža). primenjuju se vode koje djeluju sekretolitički: hidrokarbonatne. dok topla voda djeluje suprotno. izmjenične. dijabetesa. ‘’slobodna upotreba’’. kao i vaginalnim orošavanjem kod ginekološkig oboljenja. jontoforeza.gubitkom apetita.koji se pri kupanju izlućuje iz kožnih stanica a pojačava ga kalijum koji difuzijom prelazi iz kože u tijelo. liječenje. sonoforeza. hipertonija II i III stupnja. kožne bolesti osim psorijaze. umora. Mogućnosti iskorištavanja mineralnih. koji se oslobađaju iz vode pri njenoj spoljnoj primjeni.hloridne. vrtložne.hipotonija sa cerebralnim krizama. inhalacije. Inhaliranje mineralne vode se primenjuje u obliku aerosola. unutarmišićna injekcija. hidrogalvanske kupke-kada) bazeni (hidrokineziterapija. tuberkuloza u akutnom stadiju. bolesti organa za disanje. .Hladana voda povećava želudačnu sekreciju i evakuaciju i crijevnu peristaltiku.povišenom temperaturom. Na ovaj način. rijetko može da se koristi prirodni aerosol koji se stvara na izvorima. krvne bolesti (hipohromna anemija). potkožna injekcija (ekstrahovanog CO2 kod angine pectoris). Subtermalne i homeotermalne kao i vode sa nižom mineralizacijom koriste se uglavnom u rekreacione svrhe (bazeni) i sl.) Kontraindikacije Sve bolesti u aktivnom stadiju. termalnih i termo-mineralnih voda U balneologiji (uglavnom) mogućnosti ovih voda nisu u potpunosti iskorištene obzirom na rezerve i potencijalne mogućnosti: profilaksa. Balneoreakcija Balneoreakcija se može pojaviti pri kupanju i pijenju. mikroklizme. endokrina i metabolićka oboljenja . neurološke bolesti. Opšte indikacije i kontraindikacije za primjenu termomineralnih voda Indikacije Kardiovaskularne bolesti. maligne bolesti.Neki je autori smatraju normalnom reakcijom hemijskih draži na kožu . infarkt srca i inzult unutar 3-6 mjeseci.stenokardije sa ćešćim recidivima. u organizam se takođe unose gasovi. pijenje. rehabilitacija. kao što su radon i ugljen dioksid. psorijaze.bolesti kože. hroničnog recidiviranog enterokolitisa.Javlja se u vidu nesanice. druga polovina trudnoće. Inhaliranjem. obično vještački dobivenog pomoću uređaja za raspršivanje. Metoda upotrebe termomineralnih voda Kupke (lokalne. jodne. oblozi i zavoji.pogoršanjem reumatskih tegoba. hroničnih ekcema i dr. rekreacija i zdravstveni turizam svih programiranih sadržaja. aneurizma srca.dekompenzovane kardiovaskularne bolesti. tzv.

Varaždinske Toplice 2001: 35-44. U: Ivanišević G.Zbornik radova.Kongres fizijatara Srbije i Crne Gore. počev od toplifikacije objekata u poljoprivnedi i za poljoprivredne potrebe (za gajenje voća i povrća u plastenicima i staklencima. 10. Bećirović E. 8. Franović A. PrintCom. u preradi hrane. Mihajlović V. stoljeću.Zbornik radova. Tišma R.Knjiga izlaganja na međunarodnom zdravstvenom skupu. Prirodni ljekoviti činitelji u Sloveniji. 7. Nacionalna i univerzitetska biblioteka BiH.5. 5.Prirodni ljekoviti činitelji u promicanju zdravlja čovjeka u 21.Prirodni ljekoviti činitelji u promociji zdravlja čovjeka u 21. (drugo izdanje) 2. Literatura: 1. Posljednjih godina mineralne vode su predmet istraživanja i iskorištavanja u višenamjenske svrhe čime se nesumnjivo postiže njihova potpunija ekonomska valorizacija. 2000: 11-31. Belieza B. Živković M. Fizikalna terapija. Mandić V. voća. Ivanišević G. Prirodni lekoviti činioci. za zagrijavanje staja. Kongres lekara za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju u Jugoslaviji. Bled 1987: 206-208. Bećirović E. Tuzla 2004: 139. 3.Zbornik radova. 6. Knjiga izlaganja na znanstvenom skupu. urednik Zdravstveni turizam u Hrvatskoj. Zagreb.Termalne i termomineralne vode su izvor (u zadnje vrijeme) hidrogeotermalne energije (u zavisnosti od njihove temperature) mogu se koristiti za različite potrebe. zagrijavanje zemljišta. Bled 1987: 144-147. Prirodni ljekoviti činitelji u Hrvatskoj.Zagreb. U: Ivanišević G. 4. Bled 1987: 142-144. povrća. Prirodni terapeutski činioci banjsko-klimatskih lječilišta u Bosni i Hercegovini. odnosno zemljišta i sl). 5.Balneoklimatologija 1998. Turk Z. Kongres lekara za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju Jugoslavije. 9. 5. Uloga prirodnog faktora u medicinskoj rehabilitaciji u SR Bosni i Hercegovini. za toplo navodnjavanje. Vulović D. Igalo 2002:26-29.U: Ivanišević G. Banjsko klimatska mjesta i mineralne stolne vode Bosne i Hercegovine. Ivanišević G. Ekspertiza zavoda za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju u funkciji hrvatske balneološke službe. Potrebica S. Čepelak R.Zbornik radova. Obodsko slovo. Potrebica S. Stevanović M. Bled 1987: 212-214. Mjesto i uloga prirodnog faktora u medicinskoj rehabilitaciji u SR Sloveniji. 12. Kongres lekara za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. Akademija medicinskih znanosti Hrvatske 2001:219-244. odmrzavanje stijena. Prirodni ljekoviti činitelji u Hrvatskoj. Pijenje mineralne vode u ljekovite svrhe. Mesto i uloga prirodnog faktora u medicinskoj rehabilitaciji. Rijeka Crnojovica Beograd 2002.Zbornik radova. Popović G. 5. za gajenje riba. (urednici). za sušenje žitarica. (urednici). 1-4: 11-22. . 11.Akademija medicinske znanosti Hrvatske. Kongres ljekara za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju u Jugoslaviji. Prirodni faktori u medicini-njihovo mjesto i uloga nekad i danas.

. ekonomski i pravni aspekti moraju se uklopiti u etičke i medicinske norme. Operativno funkcionisanje SPA. Svaki od elemenata zahteva kontinuiranu evaluaciju na osnovu kojih se donose strateške odluke. Zaključak: Uspešan model SPA centra je integrisao i maksimalizovao sve raspoložive resurse. 2Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu. P GLOBALNI TRENDOVI. Vesović . Izazovi su brojni. Bez obzira u kojoj se fazi razvoja nalazi SPA centar. Krunić . Iako je trend razvoja izuzetno brz i visok. Utisak korisnika usluge SPA. Rezultati. odgovara na sva očekivanja i potrebe korisnika. RAZVOJNI I ORGANIZACIONI IZAZOVI U MENADŽMENTU SPA CENTARA Grajić M1.Knjiga izlaganja na međunarodnom zdravstvenom skupu. ISPA je definisala sedam sektora i vrsta SPA centara: Club Spa. a konzistentnim unapređenjem kvaliteta usluge pozicionira se i otvara mogućnosti za dalje razvojne potencijale. tako i za one koji su tek u planiranju. bez koje je uspeh nemoguć. U bilo kom smeru specijalizacije i razvoja da se usmeri kvalitet usluge ne varira već je prepoznatljiv na tržištu SPA brendova. Takav trend nosi brojne rizike kako za već postojeće SPA centre. Klinicki centar Srbije. Day Spa. Unapređenje SPA. čija je osovina razvoja SPA centar u različitim formama. adekvatan marketinski pristup i specifican odabir i obuka ljudskih resursa te uvođenje sistema kvaliteta menadžmenta elementarni u sferi razvoja i poslovanja SPA. Cilj: Ukazati na osnovne organizacione i razvojne probleme savremenog SPA i moguća rešenja za njihovu prevenciju Metod: Napravljen je presek stanja i uočeni trendovi u globalnoj SPA industriji. Cruise Ship Spa. strateška istrazivanja ukazuju na to da je daleko od svog "vrha" i da postoji ogromna rezerva u sve većem broju klijenata i potrebama za korišćenjem SPA usluga. Destination Spa. Medical Spa. a sve to u strategiju i viziju razvoja.Potić V1.Akademija medicinskih znanosti Hrvatske. Mineral Springs Spa. Resort Hotel Spa.2 1 Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. Sa svim specificnostima određenog sektora naglašene su najvažnije tačke u menadžmentu i projekciji razvoja uspešnog SPA centra. što je vrh piramide razvoja jednog SPA centra.stoljeću. četri elementa se nameću kao ključni faktori u uspešnom dugoročnom poslovanju: Menadzment SPA centra.yu Uvod: U proteklih 10 godina došlo je do enormnog rasta SPA industrije. Sa druge strane izuzetna pažnja se globalno poklanja očuvanju i korišćenju prirodnih resursa u lečenju i prevenciji. Srbija mgrajic@eunet.Protić R1. Potvrda sve većeg značaja SPA sektora je što su ga mnoge države i regioni uključili u svoj strateški razvoj. Varaždinske Toplice 2001: 45-52. a industrijski. Praćenje globalnih trendova je neophodno.

koji nisu pod terapijom citostaticima. Crna Gora pr. Kod prve grupe (61 pacijent) primijenjene su peloidne aplikacije. Srbija 2 Klinika za kožno .Jovanović T1 1 Specijalna bolnica za FMR «Rusanda». što je statistički veoma značajno (p < 0. izuzev u primjeni kineziterapije kod desnog stopala (p < 0. pre i nakon tretmana.35 sek. Primenjena su pakovanja peloidom u sloju od 3 cm. Ispitivali smo l82 pacijenta sa dijagnozom »Arteriosclerosis obliterans» u II stadijumu po Fontain-u. kod druge grupe (61 pacijent) kineziterapija. Bolesnici su tretirani 21 dan. po legendama. trajanja 20 minuta. a kod treće sa 60 bolesnika kombinovana terapija kinezi i peloidoterapija. Golušin Z2. Cilj našeg rada je da se ispita efekat lekovitog blata iz jezera Rusanda na kliničke simptome obolelih od plakoznog oblika psorijaze.P UTICAJ TESTA PO RATSHOW-U NA TERAPIJSKI EFEKAT KOD BOLESNIKA SA POREMEĆAJIMA PERIFERNE ARTERIJSKE CIRKULACIJE Radović S.rehabilitaciju i reumatologiju «Dr SimoMilošević» Igalo.02).dr. Na prijemu i otpustu kod svih pacijenata urađen je Ratschow test. Srbija nmagda@banjarusanda.radovic@cg. KC Novi Sad. Melenci. otkrivena upravo na slučajevima isceljenja kožnih promena. Za procenu terapijske efikasnosti je korišćen PASI skor. Vrednovano je poboljšanje simptoma: eritema. Vrijeme pojavljivanja reaktivne hiperemije (Ratschow test) u trećoj grupi kod lijevog stopala se smanjilo za 8 sekundi. Stojković . Na kraju se zaključuje da je kombinovana terapija dala najbolji terapijski efekat i da je možemo preporučiti u tretmanu oboljenja periferne arterijske cirkulacije. Metod: Uzorak čine bolesnici sa plakoznim oblikom psorijaze. P PRIMENA PELOIDOTERAPIJE U LEČENJU VULGARNE PSORIJAZE Magda N1. sadrži aktivne forme sumpora i visok salinitet.co. Kasnije je peloidoterapija korišćena prvenstveno u lečenju degenerativnog reumatizma.05).yu Cilj našeg rada je dobijanje odgovora da li peloidoterapija ili kineziterapija ili pak njihova kombinacija daju najpovoljniji terapijski efekat. Kod prve i druge grupe rezultati na kraju tretmana nijesu statistički značajni (p > 0. Peloid spada u grupu visoko alkalnih.venerične bolesti.a kod desnog za 8. Bolesnici su podijeljeni u tri grupe. retinoidima ili kortikosteroidima. . Delić M Institut za fizikalnu medicinu. deskvamacije i infiltracije.001).yu Lekovitost blata iz jezera Rusanda u Melencima je.

. Potrebna su dalja ispitivanja. aromoagenasa i hidromasaze. tehnoloških dostignuća i empirijske činjenice zasnovane na drevnom korišćenju prirodnih fakora u lečenju. srčana frekvencija SF. a ispitano je i produženo delovanje. Pravdić A2 1 Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. Istice se osećaj relaksiranosti. Klinicki centar Srbije. P EFEKTI SPA TRETMANA “PANTHERMAL” KOMOROM Grajić M1. subjektivna procena zamora tokom dnevnih aktivnosti. Na osnovu smanjenja PASI skora. Merenja su vršena neposredno pre i posle tretmana.Rezultati: Kod svih bolesnika je postignuto poboljšanje. vrlo malo se zna o efektima takvih tretmana što može dovesti do nestručne. 2Centar za relaksaciju i detoksikaciju “ Thermaldetoks“. U kvalifikacionom ispitivanju opšteg zdravstvenog stanja isključena su dva potencijalna učesnika. Srbija mgrajic@eunet. a njim je obuhvaćeno korišćenje zagrejane jonizovane pare. oba zbog neregulisane hipertenzije. Zaključak: Odabrani protokol kombinovanih procedura u “Panthermalu” u grupi ispitanika zdravih ljudi pokazao je dobre efekte na kvalitet spavanja. kvalitetnog sna i svežine sledećeg dana i u tom smislu je kompletna procedura ocenjana od strane ispitanika ocenjena prosečnom ocenom “vrlo zadovoljan”. a kod druge sa povećanjem TA i SF nisu verifikovane statističke značajne razlike. Sinteza naučnog medicinskog pricipa. Prelević J2. Metod: U istraživanju je učestvovao 31 ispitanik. svežine. energetskog nivoa. pri čemu nije registrovano značajno kolebanje TA i SF. Cilj: Procena efekata tretmana “Panthermal” komorom. Ipak. a u krajnoj meri i ugroziti zdravlje korisnika. Rezultati: Mada kod jedne grupe ispitanika postoji tendencija za snižavanjem. Tokom protekle dve decenije uočeni su mnogobrojni dobri efekti različitih terapijskih procedura is “SPA” medicine. održavanju psihofizičke ravnoteže. Beograd. niti uočeni neželjeni efekti tretmana. kiseonika. koji se kombinaciji sa klasičnim fizikalnim agensima. ali i manje konvencionalnim pristupima koriste ne samo za lečenje.yu Uvod. proizvela je sve masovnije korišćenje najmodernije tehnologije u specijalnim komorama u kojima je upravo moguće objediniti više SPA procedura. neposredno dejstvo na kardiovaskularni sistem i uvrđivanje eventualnih neželjenih efekata i komplikacija tretmana. Protkolom tretmana određeno je vreme trajanja od 36 minuta. Odabrani parametri ispitivanja su TA. već i prevenciji zdravstvenih poremećaja. Zaključak: Peloidoterapija se može koristiti kao efikasna lokalna terapija kod plakoznog oblika psorijaze. Tokom protokola nisu zabeleženi neželjeni efekti i komplikacije tretmana. iscrpljenost i osećaj zamora. neindikovane upotrebe. ocena uspeha lečenja je: od 41-60%-«dobar». kvalitet sna. Najizraženije je smanjenje deskvamacije.

com Banja Strnovac nalazi se 25 km. fizičko-hemijska analiza.P BALNEOLOŠKE VREDNOSTI TERMOMINERALNE VODE BANJE STRNOVAC Packov J RE Fizikalna medicina i rehabilitacija. bikarbonatne mineralne vode. Balneološka analiza je samo potvrdila da se od davnina ove vode upotrebljavaju za terapiju lečenja bolesti lokomotornog sistema. R. turizam . kao geotermalna energija koristi i za obližnje oranžerije poljoprivredo-industrijskog kombinata. Na osnovu opsežnih hidrogeoloskih istraživanja i izvršenih fizičko-hemiskih analiza ukazuje se na stalan sastav vode koja je klasifikovana u grupi slabo kiselih mineralnih voda. mineralni izvori.fluoridno . kako i njihovom fizikalnom aplikacijom.magneziumovo .stronciumovo. Makedonija zfm110749@yahoo. Kumanovo. ginekoloških i nekih kožnih bolesti. Opšta bolnica. Kumanovsko šire područje je veoma bogato izvorima mineralnih voda čije vode se upotrebljavaju i su masovno korišćeni za terapiju putem pijenja. Prema tome. Povoljne i ohrabrujuće rezultate daju vodene kupke (naši ispitanici i rezultati) u lečenju i tretmanima bolesnika sa degenerativnim reumatizmom. posttraumatskim stanjima.kalciumovo . turizam je od vajkada nudio novu i produbljenu dimenziju na relaciji između korisnoga i efikasnoga osobito u domenu zdravstva i ove poljoprivredne discipline. kako i kod pacijenata sa slabom cirkulaciom krvotoka i limfotoka. sulfatno . lokomotorni sistem. To u izobilju nudi ova Banja Strnova. koja nažalost još uvek je u registru "divih" banja Makedonije. kalium. Istraživanjem bušenjem je ustanovljeno da voda spada u hipetermalnu grupu sa temperaturom od 42ºC koja se pored ostalog. Ključne reči: mineralne vode. severoistočno od Kumanova u Opštini Staro Nagoričane čiji atar na severu se granici sa Srbijom.

lečenje i rehabilitaciju reumatičnih i kardiovaskularnih bolesti "Niška Banja".yu Uvod Infrared termovizijsko snimanje je neinvazivna. brza metoda kojom se dijagnostikuje kompleksni regionalni bolni sindrom (CRPS) i prati njegov tok bolesti. Keywords: complex regional pain syndrome type 1. Ristić B2 1 Center for Physical Medicine and Rehabilitation 2 Center for Orthopedic Surgery and Traumatology Kragujevac.Tema IX SLOBODNE TEME P MOGUĆNOSTI FIZIKALNE TERAPIJE U OSPOSOBLJAVANJU BOLESNIKA SA KOMPLEKSNIM REGIONALNIM BOLNIM SINDROMOM NA GORNJIM EKSTREMITETIMA Zečević – Luković T1. Mančić D1. pulsed electromagnetic field P TERMOVIZIJSKA KAMERA U PRAĆENJU EFEKATA LASERO TERAPIJE KOD KOMPLEKSNOG REGIONALNOG BOLNOG SINDROMA Zlatanović I1. Ristic T2 1 Institut za prevenciju. otok ekstremiteta registrovanjem razlike u obimu. posle mesec dana i na kraju lečenja. rehabilitation. opisno je registrovana promena boje kože ukoliko je postojala.yu Nov dijagnostički pristup i objašnjenje mehanizma nastanka suštinski je uticao na izbor terapije i ishod lečenja bolesnika sa kompleksnim regionalnim bolnim sindromom.yu . Lazović M2. Serbia. Meren je intenzitet bolova vizuelno . KC Niš. Serbia & Montenegro mmilosevic@kg. 2Klinika za fizikalnu medicinu i rehablitaciju.sbb. pulsirajuće elektromagnetno polje i kineziterapiju.co. i ocenjen je funkcionalni status zahvaćenog ekstremiteta. Dobijeni rezultati ohrabruju praktičare u daljoj primeni fizikalnih agenasa kod bolesnika sa kompleksnim regionalnim bolnim sindromom. nekontaktna. Srbija eni@ga. Tokom lečenja pratili smo oporavak bolesnika merenjima u tri navrata: na početku lečenja. lazovica@eunet.analognom skalom.ac. Oslanjajući se na bogato iskustvo autora koji su se bavili ovom problematikom 30 bolesnika sa kompleksnim regionalnim bolnim sindromom i gornjih ekstremiteta koristili smo interferentne struje. Kocić M2.ni. interference current. .

1 Vuković Lj. Bolesnici su prvih 10 terapija imali svakodnevno 5 dana u nedelji.005). ima i mogućnost u proceni efikasnosti terapijskih procedura. 2DZ Voždovac. Regije od interesa. Za statističku analizu podataka primenjen je Student T testa za zavisne uzorke.2 1 DZ Novi Beograd. Pacijenti su bili tretirani poluprovodnicnim GaAs laserom male snage od 70 mW. Ukupna kolicina energije po jednom tretmanu iznosila je 25 J-30 J. upotrebom termovizijske kamere. P IDIOPASTSKI FROZEN SHOULDER FIZIKALNA TERAPIJA I FUNKCIONALNO OSPOSOBLJAVANJE Špica Lj. te je često vezan sa dugim radnim apsentizmom. zamrzavajuća i faza rezolucije. Kod bolesnika je primenjena i kineziterapija koja je bila dozirana do granice bola.3480C ± 1. uočili smo da je sprovedena terapija laserom male snage efikasna u lečenju pacijenata sa CRPS. Tretirane su bolne tačke u predelu linije zgloba. koje je prihvatila The International Association for Study of Pain. Protiče kroz tri preklapajuće faze: bolna. dok je nakon sprovedene terapije registrovano statistički značajno smanjenje prosečne vrednosti temperature na 32. Beograd. a prirodan tok je prolongiran i meri se mesecima. Zaključak Termovizijska kamera pored svoje mogućnosti da lokalizuje mesto patološkog stanja i prati tok bolesti. talasne duzine 810 nm. Pacijenti su ambulantno ili stacionarno lečeni na Klinici za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju u Nišu. Nakon sprovedene terapije hipertermija je na termogramima bila znatno slabije izražena. Rezultati Pri kvalitativnoj analizi termograma pre sprovedene terapije.yu Idiopatski frozen shoulder je klinički entitet koji se karakteriše bolom i kontrakturom glenohumeralnog zgloba bez signifikantnog uzroka u istoriji bolesti i bez radiološke evaluacije koja bi objasnila navedene kliničke manifestacije. Kvantitativnom analizom termograma pre sprovedene terapije verifikovana je prosečna vrednost temperature regije od interesa 34.179 (p < 0. Metode Ispitivanje je obuhvatilo 15 pacijenata kod kojih je postavljena dijagnoza CRPS na osnovu kriterijuma.7100C ± 1. dozom 1. Na dobijenim termogramima. Srbija viendbi@eunet. snimane su obostrano termovizijskom kamerom Varioscan high resolution pre i nakon sprovedene terapije laserom male snage.5 J/cm2.NSAIL i intraartikularna primena kortikosteroida. Na osnovu dobijenih rezultata. verifikovano je hipertermičko područje u odnosu na kontralaterano područje.1 Zvicer Z. ortopedsko-hirurško i kombinacija navedenih metoda. Lečenje je medikamentozno . regije od interesa su kvalitativno i kvantitativno analizirane.15.Cilj ovog rada je da ispitamo efikasnost lasero terapije u lečenju pacijenata sa CRPS. a nakon toga sledećih 10 terapija na drugi dan. Cilj rada je prikaz naših rezultata u lečenju i funkcionalnom osposobljavanju pacijenata sa idiopatskim FS kombinovanom primenom lasero i kineziterapije. . frekvencije 1-2500 Hz. fizikalno. neposredno iznad i ispod linije zgloba.

a počelo 2 . ali kombinovanom primenom lasero i kineziterapije započinjemo efektan i efikasan fizikalni tretman kojim stičemo poverenje pacijenta u metod lečenja.05). P UPOREDNI EFEKTI PRIMENE LASERA NISKE SNAGE FREKVENCE 10HZ I IFS-A PRI LEČENJU EPIKONDILITISA HUMERUSA Perišić D. Kanjuh Z Klinika za rehabilitaciju ”Dr Miroslav Zotović”. Millsov test – bol pri ekstenziji .800 HZ. 10 procedura. frekvencom 100 . U pogledu funkcionalnog statusa takodje smo postigli statistički značajno poboljšanje (p < 0.01. Istovremeno su uključeni u individualni kineziterapijeski program baziran na pendularnim vežbama i pasivnim vežbama istezanja respekrujući granicu bola. dok nisu zabeleženi statistički značajni rezultati u odnosu na ostale pokrete (p > 0. Rezultati: Benefit kod prve grupe tretirane fizikalnom terapijom nakon mesec dana u pogledu bola bio je visoko statistički značajan (VAS skor u miru: 2. i još pet na drugi dan tokom naredne dve sedmice. merenja obima pokreta u ramenu i funkcionalnog statusa primenom The Simple Shoulder Test-a (SST) pre početka terapije i nakon mesec dana.75 god. kod kojih se oboljenje nalazilo u I i II fazi.teniski lakat je oboljenje izazvano preopterećenjem pripoja ekstenzornih mišića ručja. lokalna osetljivost na mestu lateralnog epikondila. sa uputstvom da iste sprovode kod kuće još dva do tri puta dnevno.Metod i materijal: Ispitivanjem smo obuhvatili 32 pacijenta prosečne starosti 53. a nakon ponavljanjih mikrotrauma. Zaključak: Jedan mesec je kratak period za potpuni funkcionalni oporavak idiopatskog FS.01). test istezanja srednjeg prsta. Klinička dijagnoza se zasniva na bar dva sledeća pozitivna testa – bol iznad spoljne strane lakta. Srbija kzotovic@drenik. I grupa od 20 pacijenata tretirana je primenom laseroterapije putem poluprovodničke diode izlazne snage 30 mW. Uprkos imenu samo 5 -10 posto slučajeva potiče od povreda izazvanih tenisom.05).net Lateralni epikondilitis . Konstantinović Lj.5 meseci pre javljanja na pregled. pri aktivnostima: 5. Beograd. p < 0. posebno prilikom rada sa rukom u ekstenziji i stisnutom šakom. p< 0. pet svakodnevno tokom prve sedmice. 12 J po tretmanu.6 pre terapije: 0. Lokalizacija je na pripoju ekstenzorne muskulature podlaktice na lateralnom epikondilu humerusa u obliku tendiperiostitisa. Procenu efekta lečenja radili smo na osnovu praćenja parametera bola u miru i pri aktivnostima (VAS 1-10 cm). u odnosu na povećanje obima pokreta koje je statistički značajno kod: prednje elevacije (79º pre: 110º posle terapije. talasne dužine 780 nm. II (kontrolna) grupa od 12 pacijenata tretirana je primenom NSAIL.05) i abdukcije (38º pre: 59º posle terapije.75 posle – p < 0. Preopterećenje izaziva mikrorascepe u pripoju tetive ekstenzora ERCB (najčešće extensor carpi radialis brevis).05). Kod druge grupe pacijenata ni kod jednog parametra nismo postigli statistički značajna poboljšanja (p > 0. podstičemo motivaciju za sistematično sprovođenje naučenih vežbi i na taj način skraćujemo prirodno prolongiran tok navedenog oboljenja.1 pre: 2. Dobijene podatke smo analizirali Studentovim t testom. p < 0.65 posle terapije.05).

lakta, pronaciji podlaktice, fleksiji i ulnarnoj devijaciji ručja, Cozenov test – bol pri ispitivanju snage ERCB. Ispitivanje je izvršeno na grupi od 42 ispitanika oba pola podeljenih u 2 grupe. Prvu grupu činio je 21 ispitanik lečen metodom kontaktne terapije laserom niske snage talasne dužine 632.8 (He Ne) niske frekvence od 10 Hz na 5 bolnih tačaka od po 3 min po tački tokom 10 tretmana, drugu grupu činio je takođe 21 ispitanik oba pola tretiranih IFS om sa 4 polja pri čemu je centar delovanja IFS, a postavljen na mesto bola u trajanju od 15 min 10 svakodnevnih aplikacija. Praćen je intenzitet bola u miru, na palpaciju i pri pokretima u lakatnom zglobu i to Petostepenom skalom, Visuelnom analognom skalom, Senzornom Mc Guille scor skalom i Afektivnom Mc Guille scor skalom. U cilju analize primenjene su metode deskriptivne statistike (SV,SD,Min,Max), analitičke statističke metode (Studentov T test, mann-Whitney, Wilcoxon test kao i Pearson-ov i Spearman-ov korelacijski test). Navedeni rezultati pokazuju statistički značajno bolje rezultate u grupi ispitanika tretiranih laserom niske snage frekvence 10 Hz u odnosu na grupu ispitanika tretiranih IFS-om. P UČESTALOST ZGLOBNOG TENDINITISA (COMPJUTER VISION SYNDROME) KOD MLADIH I FIZIKALNI TRETMAN Packov J RE - Fizikalna medicina i rehabilitacija - Opšta bolnica - Kumanovo, R. Makedonija zfm110749@yahoo.com Uvod: Zglobni tendinitis je iritacija jedne od tetiva u predelu gde se ista sastavlja sa zglobom i izaziva bol. Pojava Comjuter vision Syndrome je po simptomima obolenje staro-novog datuma koje sa sve većim zamahom komjuterizacije društva zaslužuje veću pažnju lekara. Ovaj zglobni tendinitis je u literaturi poznat i pod nazivima: flexor tenosynovitis, Dekerven-ova bolest, extenzor tendinitis. Cilj: Ukazati na pojavu sve većeg broja slučajeva sa zglobnim tendinitisom (kod mlađih osoba koje se profesionalno i amaterski bave radom sa kompjuterom). Ispitanici i metode rada: Analizirano je 65 pacijenata sa zglobnim tendinitisom na našem odeljenju u periodu od jedne godine (od maja 2005 do maja 2006 godine). Ispitanici su podeljeni u 2 grupe. U prvoj je bilo 30 pacijenata (različitih polova i doba od 20 do 48 godina) koji su se profesionalno bavili radom na kompjuteru, a u drugoj preostalih 26 pacijenata sa dijagnozom zglobnog tendinita, straničnim ili srednjim epikondilitisom po slobodnom izboru. U prvoj grupi (30) kod 23 (76.67 %) ispitanika je preovađivala simptomatologija bola (bol u metakarpalnom zglobu koja se povećavala sa većim stiskom ruke, brzim pokretima zglobnih struktura ili kod postavljanja zgloba i prstiju šake u ekstremnim položajima). Bol je lokalizovana u području baze palca desne ruke (svi su bili dešnjaci) – Dekerven-ov tendosinovitis. Kod ostalih: U 5 (16.67 %) ispitanika, bol je bila dominantna sa zadnje strane ručnog zgloba, a kod preostala 2 (6.67 %)

ispitanika, bol se projektovala sa unutrašnje strane šake. Svim ispitanicima je savetovano da prilikom rada sa kompjuterom izbegavaju rad sa mausom (mišem).U drugoj grupi ispitanika (26) stanje je bilo sledeće: Kod njih 12 (46.15 %) su bili prisutni znaci tendovaginita u šaci, kod 8 (30.77 %) ispitanika je dijagnosticiran “teniski lakat”, a kod preostalih 6 (23.08 %) “golfski lakat”. Svi pacijenti su tretirani fizikalnim agensima, a kod nekih smo bili primorani da apliciramo analgetike i/ili antireumatike, kako i antiflogistiku oralno, i.m., i.a. ili lokalno (mast, krema). Rezultati rada: U prvoj grupi (30), nakon terapije posle 15 dana: njih 22 (73.33 %) su bili skoro izlečeni i nisu tražili produžene tretmane, 5 (16.67 %) ispitanika je imalo minimalne bolove, koji su takođe izostavili dalji tretman, a za 3 (10.00 %) ispitanika je zatražena ortopedska pomoć, nakon čega je aplikovana ampula Flosterona sa strane ortopeda. U drugoj grupi (26), kod 8 (30.77%) je došlo do smirivanja simptomatologije u šaci i skorog izlečenja tendovaginita (smanjenje boli – subjektivno), kog 4 (15.38 %) ispitanika sa teniskim laktom simptomi bola su se smirili, ali terapija je produžena sa analgeticima i/ili reumaticima, kod 2 (7.69 %) su produžili fizikalne tretmane, 5 (19.23 %) su tretirani i kineskom akupunkturom sledećih 15 dana, posle čega su se bolovi smirili, dok preostalih 5 (19.23 %) su morali na ortopediju u Skopju, a za koje nemamo opipljive i dokumentovane informacije. Zaključak: Sve veći je broj profesionalnog zglobnog tendinitisa, osobito ako je profesija usko povezana sa radom na kompjuteru. Preovladava Comjuter vision Syndrome koji će biti česta pojava ukoliko se radi mausom, a manje koristi tastatura kompjutera. Fizikalna terapija je jako uspešna ako se sprovodi blagovremeno nakon dijagnostikovanja osobito Dekervenove bolesti. Ključne reči: Dekerven-ova bolest, Compjuter vision Syndrome, zglobni tendinitis P UTICAJ PREKOMJERNE TJELESNE TEŽINE NA FUNKCIONALNU SPOSOBNOST BOLESNIKA SA OSTEOARTRISOM KOLJENA Kapidžić - Bašić N, Kikanović Š, Džananović Dž, Selesković H, Bećirović E, Mujić N Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju, Interna klinika, Univerzitetski klinički centar Tuzla, BiH mabasic@hotmail.com Dokazano je da je prekomjerna tjelesna težina jedan od značajnih riziko faktora za nastanak osteoartritisa (OA) koljena. Ona otežava, a nekad i onemogućava pokretljivost bolesnika, pa se očekuje da veča tjelesna težina uzrokuje veću funkcionalnu onesposobljenost, kao i da umanjuje djelovanje fizikalne terapije (FT). Cilj rada je utvrditi odnos tjelesne mase i funkcionalne sposobnosti bolesnika sa OA koljena, kao i uticaj prekomjerne tjelesne težine na učinak FT. Ispitanici i metode: Ispitivanje je izvršeno na 50 bolesnika sa OA koljena, prosječne starosti 62.9 i prosječnog trajanja bolesti 11.4 god. Tjelesna masa je prikazana preko indexa tjelesne mase (BMI). Funkcionalna sposobnost je ocjenjivana sa Lequesne indexom za OA koljena. Bolesnici su razvrstani u grupe prema vrijednosti BMI: I

grupa su bili pacijenti sa normalnom tjelesnom masom (BMI do 25), II grupa su bili umjereno gojazni pacijenti (BMI 25.1 - 30.0), u III i IV grupi su bili prekomjerno gojazni pacijenti, sa BMI od 30.1 - 35.0 (III grupa) i od 35.1 - 40.0 (IV grupa). V grupa su bili ekstremno gojazni (BMI preko 40). Rezultati: Najveći broj bolesnika (96 %) je imao povećanu tjelesnu težinu, od čega je 74 % imalo prekomjernu i ekstremnu tjelesnu težinu (BMI preko 30). Prosječna vrijednost Lequesne funkcionalnog indeksa prije FT je bila 16.0. Između II, III, IV i V grupe nije bilo značajne razlike u vrijednosti Lequesne indexa, dok je za I grupu ona bila signifikantno manja u odnosu na ostale grupe (10.0). Nakon provedene FT vrijednost Lequesne indexa je značajno smanjena u svim grupama. Efekat FT nije ovisio o vrijednosti BMI. Zaključak: Povećana tjelesna težina dovodi do nastanka OA koljena, ali ne postoji povezanost njene veličine sa težinom funkcionalnog oštećenja. Funkcionalna sposobnost koljena mjerena sa Lequesne indexom nije korelirala sa BMI, niti je učinak FT zavisio od veličine BMI. P UTICAJ GOJAZNOSTI NA FUNKCIONALNU SPOSOBNOST PACIJENTKINJA OBOLELIH OD GONARTROZE Milenovic N1, Devecerski G2, Popovic B1 1 Zavod za reumatizam, Novi Sad 2 Medicinski faklutet, Klinika za medicinsku rehabilitaciju, KC Novi Sad, Srbija drmuluc8@hotmail.com Uvod - Moderan način života, usled nepravilne ishrane i pojave gojaznosti, u mnogome dovodi do pojave artrotičnih promena prvenstveno na kolenima. Cilj ove studije je bio da se utvdi uticaj gojaznosti na procenu funkcionalne sposobnosti pacijenatkinja obolelih od gonartroze. Material i metode- U studiju je bilo uključeno 68 pacijentkinja, starosti 40 - 75 godina, sa dijagnostifikovanom gonatrozom II i III stepena po Kellgren & Lawrence radiografskoj skali. Za određivanje telesne težine je korišćena "Tanita BC 540 Innerscan Body Composition Monitor", dok je za određivanje stepena gojaznosti korišćena klasifikacija ishranjenosti prema indeksu telesne mase (BMI). Za funkcionalnu procenu je korišten test ¨up and go¨ (TUG). Rezultat - Prosečna telesna težina je iznosila 79.3 kg (SD ± 17.24). Prosečan BMI = 31.6606 kg/m2 (SD ± 4.77), od čega je 92.2 % pacijenata imalo neki od problema sa viškom telesne težine pri čemu je 35.3 % pacijentkinja pripadalo grupi predgojaznih, a 32.4 % pacijentkinja grupi gojaznosti I stepena. Prosečna vrednost TUG-a je bila 12.79 sec (SD ± 2.95). Uočeno produženje TUG-a ukazivalo je na lošije funkcionalno stanje pacijentkinja. Dobijena je visoka statistički značajna koleracija (r = 0.91; p = 0.018) između BMI i TUG-a, što je ukazalo da je kod pacijenata sa višim stepenom gojaznosti izraženije smanjenje funkcionalne sposobnosti.

Zaključak: Gojaznost predstavlja jedan od značajnih problema pacijentkinja obolelih od gonartroze, s tim da viši stepen gojaznosti ujedno dovodi do smanjene funkcionalne sposobnosti pacijenta. Ključne reči: gonartroza, gojaznost, funkcionalna sposobnost P TERAPIJSKI IZBOR U LEČENJU GONARTROZA Božović Jelić J, Ranković O, Anđelić G Zdravstveni centar Valjevo, Služba za fizikalnu medicinu, rehabilitaciju i reumatologiju, Valjevo, Srbija ivanj1313@teleport.co.yu Uvod: gonartroza je degenerativna bolest kolenskog zgloba pri čemu se dešavaju promene u zglobnoj hrskavici i subhondralnoj kosti. U kasnijem toku bolesti brojni faktori sinovijske inflamacije podržavaju primarne destruktivne procese u hrskavici. Program lečenja gonartroza uključuje primenu fizikalne i/ili medikamentne terapije. Cilj rada je da ukaže na mogućnosti lečenja gonartroza i da potencira najefikasniji način. Metodologija: ispitivanjem je obuhvaćeno 30 bolesnika lečenih u Službi za fiziklnu medicinu, rehabilitaciju i reumatologiju u Valjevu, kod kojih je po ACR kriterijumima postavljena dijagnoza gonartroze. U grupi je bilo 20 žena i 10 muškaraca, životne dobi od 42 do 69 godina (prosecne starosti 60.3 ± 4.6 godina) dužine trajanja bolesti od 1 do 14 godina. Bolesnici su podeljeni u 3 grupe: kod bolesnika prve grupe korišćena je samo medikamentna terapija (bolesnici koji su izjavili da ne mogu da dolaze na fizikalnu terapiju); kod bolesnika druge grupe primenjivana je samo fizikalna terapija (bolesnici sa ulkusnom bolešću ili nekom drugom kontraindikacijom za primenu NSAIL) i kod bolesnika treće grupe primenjivana je fizikalna terapija uz NSAIL. Od fizikalnih procedura primenjena je terapija elektromagnetnim poljem niske frekvence, DD struje, EF antireumatika i kinezi terapija. Kontrolni pregled je rađen posle dve i posle četiri nedelje. Za parametre smo uzeli MOP u kolenu i merenje GMS m.quadriceps-a MMT. Rezultati: na početku lečenja pun obim pokreta u obolelom zglobu imalo je 13 pacijenata, a kod ostalih 17 je ograničenje iznosilo od 20 - 60 stepeni. Mišićna snaga m. quadriceps-a merena MMT se kretala od 3 - 4. Posle četiri nedelje lečenja, u sve tri grupe bolesnika došlo je do povećanja obima pokreta, a mišićna snaga ispitivane muskulature je bila veća. Kao što se i očekivalo najuspešnije lečenje je bilo one grupe pacijenata koji su bili na fizikalnoj i medikamentnoj terapiji. Posle mesec dana lečenja u toj grupi bolesnika ograničenje obima pokreta je smanjeno na 10 - 20 stepeni, dok je u ostale dve grupe ograničenje smanjeno na 20-30 stepeni. Mišićna snaga natkolene muskulature povećana je za ½ ocene, što se može objasniti činjenicom da je za povećanje mišićne snage potrebno duže trajanje kinezi terapije. Zaključak: u lečenju gonartroza najbolji rezultati se postižu kombinovanom primenom fizikalne i medikamentne terapije, dok pojedinačna primena jedne ili

quadriceps femoris. Primarno je oštećena zglobna hrskavica. • Posle deset dana terapije vrednosti ocene bola nisu se statistički značajno razlikovale između ove dve grupe ispitanika (Mann-Whitney U test. redukcije pokretljivosti. P TERAPIJSKI EFEKTI ELEKTROFOREZE KORTIKOSTEROIDA KOD GONARTROZE Jevtić M. TENS terapija. kontraktura u kolenom zglobu u stepenima. mišićni test za m. Svi posmatrani parametri mereni su u tri vremena merenja: pre početka primene terapije. Veljković M. a što dovodi do pojave bolova. procene noćnog i jutarnjeg bola. Proceniti terapijski efekat elektroforeze kortikosteroida (jednostruko slepa studija) Metod rada: Osnovna ideja rada je da se uporede terapijski rezultati primene kortikosteroida putem elektroforeze. KC Kragujevac.yu Gonartroza je najčešće degenerativno reumatsko oboljenje. stanje pacijenta je procenjivano na osnovu VAS skale bola i . analgetici) i klasičnom fizikalnom terapijom: Ultrazvuk 0.8W/cm2 x 5 min. Srbija veljkomio@ptt. Rezultati: Poređenjem stanja pacijenata između posmatranih grupa ispitanika sa elektroforezom aplikovanom kortikosteroidima i destilovanom vodom.Za značajnije povećanje mišićne snage natkolene muskulature potrebna je duža primena kinezi terapije. Mejdi Z Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. U kliničkoj slici se često sreće i sinovitis kao prateći simptom "aktivirane gonarthroze". p=0. Cilj rada: 1. Osnovni parametar procene terapijskog uspeha je subjektivna ocena bola od strane pacijenta. Svaka grupa ima 30 ispitanika. Obe grupe su tretirane istom terapijskom metodologijom: primena medikamentozne reumatološke terapije (NSAIL. posle deset terapijski procedura i nakom mesec dana primene terapije. • Na kraju tridesetodnevnog perioda praćenja. a procenjeno na osnovu ocena VAS skale bola.026). Homogenizacija izvršena prema godinama starosti i polu. Za procenu efekta primenjivane terapije kod bolesnika sa artrozom kolenog zgloba korišćene su VAS skala za procenu bola.072). kao i smanjenje doza u NSAIL. U I grupi ispitanika pored navedene terapije primenjena je elektroforeza kortikosteroida i to methylprednisolon (Lemod depo u dozi od 40 mg u obliku vodene suspenzije) 10 dana. Postaviti optimalnu metodologiju elektroforetske primene kortikosteroida kod gonarthrosis. p=0. uočavamo: • Da su vrednosti ocene bola pre početke terpije statistički značajno bile veće kod pacijenta kod kojih je primenjivana elektroforeza Lemod depo-om (Mann-Whitney U test.druge vrste lečenja daje približno iste rezultate. nemogućnosti hoda i sl. 2. U tom cilju prospektivnom studijom postavljene su dve grupe ispitanika. parafinoterapija i kineziterapija. Hubertus test. U drugoj grupi ispitanika aplikovana je elektroforeza placeba sa istim parametrima elektroterapije kao kod primene elektroforeze Lemod depo (methylprednizolon).

05).Altman 1987. Nakon 20 procedura u eksperimentalnoj grupi nije bilo statistički značajnog povećanja obima pokreta u tretiranom kolenu (p > 0. Statistički značajno povećanje postignuto je tek posle 2 meseca i 4 meseca i to u odnosu na početni status (p < 0. Posle 4 meseca od početka lečenja nije bilo statistički značajnog smanjenja razlike u obimu kolena . a danas ih nazivamo Disease Modifying OA Drugs (DMOAD). elekroforeza. koji pored simptomatskih efekata.05). kao i posle 2 i 4 meseca od primenjene terapije. Mijušković G.01).40 pacijenata tretiranih fizikalnim agenasima po standardnom protokolu za OAK i DMOAD. Cilj: Ispitati kliničku efikasnost kombinovane terapije fizikalnih agenasa i DMOAD u terapiji OA kolena i sagledati i analizirati dužinu trajanja lečenja do postizanja punog kliničkog benefita kod kombinovanog lečenja i lečenja fizikalnim agensima. Nakon postavljene dijagnoze pacijenti su podeljeni u dve grupe: eksperimentalnu grupu . Posle 20 terapijskih procedura.000). Ključne reči: Gonarthrosis. Subjektivno stanje procenjivano je merenjem jačine bola WOMAC skorom.). u kontrolnoj grupi kao i posle 2 meseca od primenjene terapije. Rezultati: U eksperimentalnoj grupi posle 20 terapijskih procedura. na različitim nivoima kao i stimulacija anaboličkih procesa indukcijom sinteze matrixa preko faktora rasta i aktivnih metabolita. zapaženo je statistički značajno smanjenje obima kolena ispitanika (p < 0. Njihov osnovni princip delovanja je različit stepen inhibicije kataboličkih procesa u hrskavici i okolnom tkivu. Kontrolisana randominizirana studija je obuhvatila 80 bolesnika. kortikosteroidi.statistički značajno je bilo bolje u grupi kod koje je za lečenje artroze kolena primenjivana elektroforeza kortikosteroidima (Mann-Whitney U test. Poboljšanje kliničkog nalaza i redukcija bolova pri elektroforezi placeba (aqua redestilata) se objašnjava analgetskim efektom pozitivnog pola (anodna galvanizacija). Metodologija: Ispitivanje je obavljeno u Zdravstvenom centru u Kruševcu u 2004 god. Nije bilo statistički . Ranije su nosili naziv hondroprotektivnim lekovima (R. Funkcionalno stanje pacijenata procenjivano je: pre terapije.net Antiartrotični lekovi sa simptomatskim sporim i strukturno modificirajućim delovanjem su posebna grupa nove generacije lekova. p=0. obima pokreta i grube mišićne snage natkolene muskulature.05). koji su zadovoljili dijagnostičke kriterijume za OAK. P FUNKCIONALNI STATUS PACIJENATA SA OSTEOARTHRITISOM KOLENA (OA) TRETIRANIH DISEASE MODIFYING OA DRUGS Matić D. zapažamo veoma statistički značajno smanjenje obima kolena (p < 0. i kontrolna grupu – 40 pacijenata tretiranih isključivo fizikalnim agenasima. nakon 2 i 4 meseca i to merenjem: obima kolena. starosti od 30 81 godina. Srbija hansmiha@my-its. mogu uticati i na modifikaciju toka bolesti u OA. Azdejković Lj Zdravstveni centar Kruševac. nakon 20 terapijskih procedura.

Posle 4 meseca kod ispitanika eksperimentalne grupe uočavamo visoku statističku značajnost u smanjenju bola u svim kategorijama WOMAC skora. . Kod 30 ispitanica klinički i radiološki je dijagnostikovana koksartroza. Nije bilo statistički značajnog poboljšanja mišićne snage m. penjanju/ silaženju niz stepenice. Jovanović J. Za postizanje kliničke efikasnosti kombinovane primene fizikalnih agenasa i DMOAD porebno je vreme od 4 . postoji visoko statistički značajno smanjenje bola pri: hodu po ravnom. i veoma statistički značajno smanjenje bola pri sedenju/ležanju kao i noćnog bola (p < 0. Posle 2 meseca u korist ispitanika eksperimentalne grupe. kako posle 20 procedura. Kod svih 60 žena vršeno je merenje koštane gustine na lumbalnim pršljenovima L1 –L4 DEXA metodom na aparatu Lunar DPX. ali i da postoji pozitivna korelacija između BMI i BMD kao i da je veći BMI udružen sa većom gustinom kostiju. U zaključku bi istakli da je veza između koksartroze i veće koštane mase izraženija kod mlađih pacijentkinja i da se smanjuje s godinama i sa smanjenom fizičkom aktivnošću. dok su 30 bile bez koksartroze i predstavljale kontrolnu grupu. kao i pri stajanju (p < 0.001).quadricepsa i mišića zadnje lože natkolena nakon primenjene terapije u eksperimentalnoj a ni u kontrolnoj grupi. P OSTEOPOROZA I OSTEOARTROZA KUKA Filipov R.05).Osteoporoza je sistemska metabolička bolest koja se javlja u starijem životnom dobu i posebno kod žena u menopauzi. Nakon 20 fizikalnih procedura i permanentnog peroralnog uzimanja DMOAD u ispitanika obe grupe nije bilo statistički značajne razlike u oceni bola.05). Cilj našeg rada je bio da utvrdimo da li kod pacijentkinja sa koksartrozom postoji povećanje koštane gustine i u kakvoj je vezi indeks telesne mase (BMI) i koštane gustine (BMD). starosti 45 – 84 god. Rezultati: Dobijeni rezultati su pokazali da je koksartroza udružena sa povećanjem BMD.6 nedelja u odnosu na vreme započete terapije. Dimić A Institut za prevenciju. Marković K. tako ni posle 2 i 4 meseca (p > 0.značajnog povećanja obima pokreta u tretiranom kolenu kod ispitanika kontrolne grupe ni u jednom hronološki izdvojenom vremenskom periodu posle primenjene terapije (p > 0. Srbija filipovr@bankerinter. Niška Banja. što se manifestuje poboljšanjem njihovog funkcionalnog statusa. Metode: Ispitivanjem je obuhvaćeno 60 žena u postmenopauzalnom periodu.net Uvod: Artroze spadaju u red ne samo najčešćih već i najstarijih poznatih bolesti. Degenerativno oboljenje zgloba kuka – coxarthrosis s etiopatogenetskog gledišta javlja se u vreme opšte staračke involucije i endokrinih poremećaja vezanih za smanjenu aktivnost seksualnih hormona. Zaključak: Primena fizikalnih agenasa i DMOAD daje dobre terapijske rezultate kod pacijenata sa OA kolena.01). lečenje i rehabilitaciju reumatičnih i kardiovaskularnih bolesnika ’’Niška Banja“.

Materijal i metode: Pomenutih 150 bolesnika lečeno je metodom slučajnog izbora. MENTOGAL gel je fito preparat čiji su osnovni funkcionalni sastojci: etanolni ekstrakt kamilice. odlično se podnosio. Kod svih lečenih bolesnika došlo je do poboljšanja nakon primene MENTOGAL gela. a funkcije su se povećale ili vratile u normalu. kontaktne alergije. Mora se naglasiti da ni kod jednog bolesnika nije bilo nepodnošljivosti na preparat. Srbija aleks_med@yahoo. Ispitanika sa bolom samo u desnom kuku bilo je 70. borovih iglica i gaveze. samo u levom kuku 60 i u oba kuka 20. Pejović V. . Starost bolesnika kretala se od 12 do 90 godina. najviše ih je bilo između 15 i 30 godina (povrede) i između 55 i 75 godina (degenerativni reumatizam). Pakaški D Zdravstveni centar Kikinda. Srbija zckikinda@ptt. Prijatnog je mirisa. Borojević S. nane. Klinika za ortopediju i traumatologiju VMA. P KORELACIJA BOLA I PROBLEMA U SEKSUALNIM ODNOSIMA PACIJENATA SA KOKSARTROZOM Vukomanović A. primenjuje se površinskim nanošenjem i blagim utrljavanjem ili dubljom masažom bolnih mesta. IOHB ‘’Banjica’’.P LEČENJE BOLOVA U KUKOVIMA MENTOGAL GELOM Pakaški O. prijatnog je mirisa i nestvara kontaktne alergijske reakcije. Popović Z.yu Uvod: u periodu od oktobra 2000. Bolovi su se smanjili u intezitetu i dužini trajanja. niti iritacije okolnog tkiva. Nađ K. Cilj rada: Da ispitamo i iznesemo rezultate lečenja kod sindroma bolnog ramena novim preparatom MENTOGAL gel-om. dva do tri puta dnevno u zavisnosti od kliničke slike. godine do decembra 2004. pedijatrijske službe Bolnice Kikinda. Zaključak: MENTOGAL gel ”MENTA” Padej je odličan fito preparat u lečenju sindroma bolnog ramena. Od toga broja 90 je bilo muškaraca.com Uvod: Bol i ukočenost u kuku glavni su razlozi zbog kojih pacijenti sa koksartrozom imaju probleme u seksualnim odnosima. odnosno kako su u pomenutom periodu dolazili u specijalističke ambulante. u specijalističkim ambulantama službe za fizikalnu i sportsku medicinu. Baščarević Z Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. Beograd. Odlikuje se i visokim sadržajem lipoidnih sastojaka čime je prilagođen specijalno za lokalnu masažu bolnih mesta. a 60 žena. Molnar Đ. Kod naših ispitanika se pokazao kao neškodljiv. Banja Kanjiža i Dom zdravlja Bečej ukupno 150 bolesnika preparatom MENTOGAL gel-om. godine lečeno je na odeljenju. Cilj: Ispitati povezanost bola pri pokretu i bola pri mirovanju sa stepenom poteškoća pri seksualnim odnosima. Bečejac R.

Prema anatomskom stadijumu u kome su se nalazile ispitivane bolesnice. od 19. Metodologija: Ispitivanjem su obuhvaćene 32 bolesnice kod kojih je dijagnoza RA postavljena na osnovu ARA kriterijuma.97 godina. Rezultati: Prosečna starost ispitivanih bolesnica bila je 54. Soli zlata). Obrada podataka je izvrsena Pearsonovim koeficijentom korelacije. Takođe. a prosečno trajanje RA iznosilo je 6. Zaključak: Rana dijagnoza i blagovremeno uvođenje bolest modifikujucih lekova mogu uticati na manju radiolosku progresiju i očuvanje funkcije zglobova. Ključno pitanje u lečenju RA je vreme postavljanja tačne dijagnoze i vreme početka agresivne terapije. zapaljenska. Sve bolesnice su imale u terapiji neki od bolest modifikujućih lekova (MTX. Kod najvećeg broja bolesnica (73 %) bolest je počela u IV deceniji života.11 mm. po Steinbrockeru. godine života. n.Metod: Opservaciona klinička studija obuhvatila je 45 pacijenata sa koksartrozom koji su primljeni na ortopedsko odeljenje radi artroplastike kuka. bilo je 15 bolesnica. U I funkcionalnoj klasi po Steinbrockeru. Svi pacijenti su pre operacije popunili upitnik sa vizuelnom analognom skalom (VAS) za bol u miru.yu Reumatski artritis (RA) je hronična. rehabilitaciju i reumatologiju. u II 8 bolesnica. a u IV funkcionalnoj klasi bile su samo 4 bolesnice. p 0.0001). pa samim tim i na očuvanje uobičajene dnevne aktivnosti bolesnika. . Srbija matija03@ptt. najveći broj njih je bio u I (10 bolesnica) i II (12 bol. Vrednosti su izražene u milimetrima (mm). otok i destrukcija zglobova.503. P RANA DIJAGNOZA I RANA TERAPIJA . nije nađena povezanost bola u miru i stepena poteškoća pri seksualnim odnosima (r = 0.). muškarci : žene = 17 : 28. Anatomska oštećenja ispitivana su na radiografijama šaka. Cilj rada je da ukaže na bolji funkcionalni status i moguće smanjenje radiografske progresije ranim uvođenjem u terapiju lekova koji modifikuju bolest. Korelacija bola pri pokretu i poteškoća pri seksualnim odnosima je na nivou visoke statističke značajnosti (r = 0. koju karakterisu bol.53 mm. Slična je bila i distribucija bolesnica prema funkcionalnoj klasi. Resochin.) anatomskom stadijumu. Rezultati: U studiji je učestvovalo 45 pacijenata oba pola. sistemska bolest vezivnog tkiva. VAS za bol pri pokretu = 69.s. Božović . Sulfasalazin. Zdravstveni centar Valjevo.Jelić J Služba za fizikalnu medicinu. VAS pri pokretu i VAS poteškoća pri seksualnom odnosu. Prosečna vrednost: VAS za bol u miru = 32 mm.78 godina. do 63. određivan je i funkcionalni stadijum u kome su se bolesnice nalazile.276.MANJA ANATOMSKA OŠTEĆENJA I BOLJI FUNKCIONALNI STATUS BOLESNIKA SA REUMATSKIM ARTRITISOM Ranković O. po Steinbrockeru. VAS za poteškoće pri seksualnim odnosima = 47. Zaključak: Pacijenti sa kosartrozom koji su kandidati za artroplastiku kuka imaju poteškoće u seksualnim odnosima ukoliko je njihov bol pri pokretima u kuku veći.

je zastupljenija nego u grupi bez artritisa kolena. 4-. Srbija vladaort@yahoo. 2-. . uz 2 = 31600. a i ocena 3. p = 0. quadriceps femoris levo. mada van okvira statističke značajnosti. naši rezultati pokazali su da ocena 2 i 2+ postoji samo u grupi sa artritisom kolena. Male ocene 1. 4+. dok ih nije bilo u grupi bez artritisa kolena.05. Kolenski zglob. c2 = 7.biceps femoris-a prema MMT dobijene su slabije ocene u grupi bolesnika sa artritisom kolena u odnosu na grupu bez artritisa kolena. gde je i ocena 3. Testiranjem desnog m. Bolje ocene zastupljenije su u grupi bolesnika bez artritisa kolena.0001. zastupljenije su u grupi bez artritisa kolena. izliva. Snaga mišića procenjvana je prema MMT.722. Ocene 2 i 2+ postoje samo u grupi bolesnika sa artritisom kolena. ocene 2-. Filipov R Institut za prevenciju. Prilikom testiranja levog m.1 %) sa aktuelno prisutnim artritisom kolena – ispitivana grupa i 67 bolesnika (37. uz poštovanje ACR kriterijuma. quadriceps femorisa. ali moguća i u značajnom procentu. uz moguću invalidnost težeg stepena. p = 0.108. Bolesnici i metode: Ispitivanjem je obuhvaćeno 177 bolesnika sa RA.biceps femorisa kod bolesnika sa reumatoidnim artritisom. 4+ i 5.quadricepsa i m. kao veliki noseći zglob. dok ocena 5 i 5postoji samo u grupi bez artritisa kolena. zbog uticaja zglobnog oštećenja.P UTICAJ ARTRITISA KOLENA NA MIŠIĆNU SNAGU M. lečenje i rehabilitaciju reumatičnih i kardiovaskularnih bolesti „Niška Banja“. p < 0. Pavlović A. Zahvaćenost kolenskog zgloba u RA nosi sa sobom ozbiljan funkcionalni poremećaj. dok su ocene 4 i 4+ češće u grupi bez artritisa kolena.847. Bolje ocene 4.quadricepsa i m. takođe je potvrđeno da grupa sa artritisom kolena ima slabije ocene u odnosu na grupu bez artritisa kolena. 2 i 2+ postoje samo u grupi bolesnika sa artritisom kolena. Slični rezultati su dobijeni i za procenu mišićne snage desnog m. QUADRICEPSA I M. Zaključak: Naši rezultati pokazali su da artritis kolena ima značajan uticaj na smanjenje mišićne snage m. koji su bili podeljeni u 2 grupe: 110 bolesnika (62.9 %) bez aktuelno prisutnog artritisa kolena – kontrolna grupa.biceps femorisa. 2 i 2+ bile su prisutne samo u grupi sa artritisom kolena. prisutnim artritisom uslovljava brzu progresiju bolesti. uz postojanje statističke značajnosti c2 = 20. koja u RA nastaje. Jovanović V. bola i posledičnog smanjenja aktivnosti bolesnika i zbog mišićne atrofije usled bolesti.daleko češća.073. BICEPS FEMORISA KOD BOLESNIKA SA REUMATOIDNIM ARTRITISOM Jovanović J.biceps femorisa. Marković Z.com Zahvaćenost kolenskog zgloba u RA je ređa no zahvaćenost sitnih zglobova šaka i stopala. < 0. mada bez statističke značajnosti. Rezultati rada: Testiranjem m. pχpostojanje statistički visoko značajne razlike. Bolje ocene. uz moguću invalidnost težeg stepena.525. c2 = 19.zastupljenije su u grupi bez artritisa kolena. teži stepen funkcionalnog oštećenja. Cilj rada bio je utvrditi da li i u kom stepenu prisustvo artritisa kolena dovodi do smanjenja mišićne snage m.

Prtina D1. U fazama pogoršanja bolesti 1/4 bolesnika je dobijala GK intramuskularno ili intraartikularno. Materijal i metodologija: retrospektivnom studijom je obuhvaćeno 175 bolesnika (21. P FUNKCIONALNI ISHOD KOD DJECE SA SUPRAKONDILARNIM PRELOMOM HUMERUSA Jandrić S1. Banjaluka. a GK 1/3 bolesnika. Rezultati: Kod skoro svih ispitivanih bolesnika sa reumatoidnim artritisom u lečenju je primenjen NSAIL (93. Većina bolesnika (91. Lazarević M1 1 Zavod za reumatizam.).3 %) nisu u terapiji dati NSAIL.5 mg (1 x 1 tbl. 78. BiH slavicajandric@yahoo.7 %). sjandric@teol. Marjanović B1.3 %) bio je Meloxicam u ampulama u dozi od 15 mg (1 x 1 im.4 % bolesnika. Nimesulid tablete od 100 mg (2 x 1 tbl.Zotović“. Bošković K2.) je uzimalo 2.2 % bolesnika.) je uzimalo 9. One mogu voditi u funkcionalno oštećenje sa smanjenjem obima pokreta u zglobu lakta.P PRIMENA NSAIL U LEČENJU BOLESNIKA SA REUMATOIDNIM ARTRITISOM U ZAVODU ZA REUMATIZAM NOVI SAD Erdeljan B1.com .4 %) je dobijala BML. Bećirević E2 1 Zavod za rehabilitaciju „Dr M. Kod svih bolesnika analizirana je primena vrste i doze primenjenog NSAIL.59 godina. Cilj rada je bio da se ispita učestalost primene NSAIL kod bolesnika sa reumatoidnim artritisom (RA) u referentnoj vojvodjanskoj ustanovi za lečenje reumatskih bolesti.3 % ž) sa reumatoidnim artritisom koji su tokom 2005 godine lečeni u Zavodu za reumatizam Novi Sad. KC Novi Sad. 2Klinika za medicinsku rehabilitaciju. Prosečna starost bolesnika bila je 58 + 11 godina. Ibuprofen u dozi od 400mg (3 x 1 tbl.) i Meloxicam tablete u dozi od 7. Zaključak : iz dobijenih rezultata se može zaključiti da se u Zavodu za reumatizam u Novom Sadu primenjuju savremeni stavovi u lečenju RA.net Suprakondilarne frakture humerusa su najčešće frakture u području lakta u dječijoj populaciji. U lečenju bolesnika sa reumatoidnim artritisom (RA) primenjuju se pored bolest modifikujućih lekova (BML) i kortikosteroida (GK).4 % bolesnika. Diklofenak u tabletama od 100 mg (1 x 1 tbl. Srbija azam@Eunet. RS 2 Poliklinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju DZ Tuzla. Najčešće primenjeni NSAIL kod naših bolesnika (34.9 % bolesnika. a u kapsulama 15.yu Uvod: Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL) su najčešće primenjivani simptomatski lekovi u lečenju reumatskih bolesti i bolnih sindroma. . Kod svega 11 bolesnika (6.7 % m. da se vodi računa o neželjenim dejstvima NSAIL i najčešće primenjuju selektivni COX2 inhibitori. sa najvećim brojem bolesnika u grupi od 50 .) je dobijalo 31.

do 2006. koji čine 5 % svih preloma. Manojlović . . na svakom pojedinačnom nivou ramenog kompleksa i da promena na bilo kom nivou dovodi do narušavanja sinhronosti.Potić V1. djece je imalo odličan rezultat poslije liječenja. 91. prelomi glave koji zahvataju više od 50 % zglobne površine.18 %. prelomi glave nadlakatne kosti. klasifikuju se prema Neeru (1970) u četiri grupe koje povezuju anatomske i biomehaničke faktore.001). impaktirani prelomi. Funkcionalni ishod je predstavljen ocjenama od 1 do 3 (Flynn). Metod: Rehabilitacija je sprovedena prema modifikovanom protokolu po Neeru i protokolu Johan Hopkins univerziteta u Baltimoru. Vukov V2.yu Uvod: Prelomi gornjeg okrajka nadlakatne kosti.57 ± 2. Analizirali smo 34 . Cilj rada je da se prikažu rezultati oporavka funkcije ramena posle ugradnje parcijalne proteze ramena zbog preloma. nakon 6 meseci od operacije i u okviru njega rezultatima funkcije ramena operisanih bolesnika. kao i principe lečenja. Materijal:U Centru za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. fizikalna terapija P FUNKCIONALNA EVALUACIJA BOLESNIKA SA UGRAĐENOM PARCIJALNOM PROTEZOM RAMENA ZBOG PRELOMA Radovanović T1.oro djece (prosječne starosti 8. Funkcionalni oporavak operisanog ramena u velikoj meri zavisi od ranog započinjanja rehabilitacionog tretmana. Vesović . sinhronih pokreta ostvarenih u skapulohumeralnom ritmu. Rezultati: Rezultati su prikazani Constant scorom. KCS Beograd. nepravilnosi i ograničenja pokreta sa subjektivnim smetnjama.94 godina) sa kontrakturama lakta koje smo tretirali procedurama fizikalne terapije poslije ortopedskog liječenja suprakondilarnih preloma humerusa.Opačić M1.Cilj naše studije je bio da istraži efekat fizikalne terapije na obim pokreta u zglobu lakta kod posttraumatskih kontraktura lakta kod djece sa suprakondilarnim prelomom. Dubljanin E1 1 Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. Razlika u ocjenama na početku i na kraju terapije je statistički značajna (t = 16. KCS-a u Beogradu u periodu od 2003. Ključne riječi: lakat. KCS Beograd 2 Institut za ortopedsku hirurgiju i traumatologiju. Kompleks različitih terapijskih fizikalnih procedura može značajno poboljšati obim pokreta u zglobu lakta. p < 0. Tomanović S1. s obzirom na to da pokreti u ramenu predstavljaju kombinaciju složenih.38. dječije suprakondilarne frakture humerusa. Srbija tradovanovic@eunet. godine rehabilitovano je 16 bolesnika kojima je ugrađena parcijalna proteza ramena zbog preloma na gornjem okrajku. kao i trodelni prelomi osteoporotične kosti.Ugradnjom parcijalne proteze ramena leče se četvorodelni i dislocirani prelomi. kontrakture.

Ključne reči: pulsirajuće elektromagnetno polje. Na kraju lečenja bez otoka je 16 (53. usporenoj konsolidaciji preloma).Zaključak: Visoke vrednosti Constant scora kod bolesnika kojima je ugrađena parcijalna proteza ramena zbog preloma. Lečenje naših bolesnika je trajalo 50.47 bol se statistički značajno smanjio na 1. sa sukcesivnim povećanjem intenziteta pokazala se efikasnom u lečenju ''svežeg'' preloma radijusa na tipičnom mestu.sbb. 2Centar za ortopediju i traumatologiju Klinički centar i Medicinski fakultet Kragujevac. fraktura distalnog radijusa. Savremeno tumačenje koštanog zarastanja opravdava korišćenje pulsirajućeg elektromagnetnog polja dok imobilizacija još traje.43. rehabilitacija. funkcionalni status. dužinu lečenja i prisustvo komplikacija. Rezultati Sa početnih 3. a 2 (6. Zaključak Terapija pulsirajućim elektromagnetnim poljem frekvencije 640 Hz 30 minuta na dan (1 vremenska jedinica). parcijalna proteza ramena P EFIKASNOST PULSIRAJUĆEG ELEKTRO . a razlika u odnosu na početak lečenja nije bila statistički značajna (r2 = 0. Zečević A2. Ključne reči: funkcionalna evaluacija.66 %) izražen otok. 12 (40 %) ima umeren. zadovoljavajući status kod 11 bolesnika).60.yu Uvod O upotrebi pulsirajućeg elektromagnetnog polja u lečenju ''svežih'' nekomplikovanih preloma ima mnogo manje podataka nego o drugim vrstama stimulacije koštanog zarastanja (osteoporozi.16 dana sa dobrim funkcionalnim oporavkom (izlečenje kod 18. Prelom je srastao do kraja lečenja kod svih 30 bolesnika.97 ± 19.co. sveža fraktura . Maksimalno moguća restitucija funkcije operisanog ramena se može dobiti pod uslovom da se strogo poštuje rehabilitacioni protokol. T < 2). 66 %). Srbija mmilosevic@kg. postižu se ukoliko je rehabilitacioni tretman započet na vreme. Najčešće registrovana komplikacija u našem uzorku bila je ograničena pokretljivost zglobova koja je sa početnih 15 (50 %) smanjila na 2 (6.8 ± 1. T > 2). Ristić B2 1 Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju.MAGNETNOG POLJA U TERAPIJI ''SVEŽIH'' PRELOMA RADIJUSA NA TIPIČNOM MESTU Zečević Luković T1. pseudoartrozi. magneto terapija.5 ± 0. a dobijeni rezultati su kontradiktorni. veličinu otoka (merenjem obima gornjih ekstremiteta na topografski definisanim mestima). Friščić Ž2.7 do kraja lečenja (r2 = 0. Kod 30 bolesnika registrovali smo sledeće parametre: jačinu bolova (vizuelno-analognom skalom). pokretljivost zahvaćenih zglobova (merenjem obima pokreta univerzalnim goniometrom). Metod Prospektivnom kliničkom studijom pratili smo i registrovali efekte pulsirajućeg elektromagnetnog polja primenjenog od trećeg dana od nastanka preloma radijusa na tipičnom mestu.3 %) bolesnika.

Klinički centar Niš. krio. koji su lečeni gipsanom imobilizacijom u trajanju od 7 dana. Zaključak: rana rehabilitacija kod pacijenata sa prelomom radijusa dovodi do potpunog funkcionalnog oporavka lakatnog zgloba. Lazović M. a mogu da ostave velike funkcionalne poremećaje. sa kontrakturom u predelu lakta. Radenković M. koje prolaze često bez odgovarajuće kliničke i radiološke dijagnostike. 20 terapijskih procedura od ponedeljka do petka. a fleksija je iznosila 100° kod tri pacijenta.net. zaostala je ekstenzija lakta. Metode: prospektivnom studijom je obuhvaćeno 28 pacijenata. . Klinički centar Niš Ortopedsko . Pre započinjanja terapije. Dobijeni rezultati u eksperimentalnoj grupi su bili statistički visoko značajno bolji nego u kontrolnoj grupi (p < 0. kod kojih je morala da se uradi hiruška intervencija. u eksperimentalnoj grupi smo dobili pun obim pokreta u lakatnom zglobu. koja je iznosila 150°. elektro i impulsne elektromegnetne terapije u trajanju od 4 nedelje. sprovedene kod pacijenata sa prelomom glavice radijusa. koji su došli na rehabilitaciju mesec dana posle povrede. koji su bili na ambulantno polikliničkoj rehabilitaciji. na Klinici za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju KC Niš. Rehabilitacija je nastavljena kod ova tri pacijenta još 4 nedelje nakon čega se kontraktura u lakatnom zglobu održala u dva pacijenta. Rezultati rada: nakon sprovedene rehabilitacije. anitastankovic@yahoo. nakon sprovedene rehabilitacije. kao i na završetku urađena su merenja obima pokreta u lakatnom zglobu. Kontrolnu grupu (KG) je činilo 11 pacijenata. i nakon toga su imali rehabilitacioni program na klinici.hiruška klinika. kojima je praćen rezultat rehabilitacije. manjom od jedne trećine cirkumferencije i dislokacijom do 1 mm.01). Kod obe grupe pacijenata primenjivan je rehabilitacioni tretman koji se sastojao u primeni: kinezi. radne. sa prelomom glavice radijusa. Ispitanici su podeljeni u dve grupe: eksperimentalnu grupu (EG) je činilo 17 pacijenata sa navedenim prelomom.P REHABILITACIJA PACIJENATA SA PRELOMOM GLAVICE RADIJUSA Ristić T. Stanković A. Srbija radmilos@bankerinter. Cilj rada: da ispita efikasnost rane rehabilitacije.com Prelom glavice radijusa spada u česte povrede lakta. Kod kontrlne grupe. što sugeriše ortopedima da odmah nakon postavljanja dijagnoze pacijente šalju na fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. Milenković S Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju.

Ovde želimo da predstavimo .MIS” operativnih postupaka. Ipak. Stojanovska M. znači pre svega minimalno oštećenje dubljih tkiva. Kod 6 pacienata bio je potreban ponovni tretman posle 4 nedelje. estetski veoma prihvatljive kožne incizije. Svi su bili tretirani sa elektroterapijom. vec u frekfentnosti njihovih komplikacija. uz mnogo osporavanja i kontrovezi. Lečenje pacienata sa Collesovom frakturom konzevativno i to sa manjim periodom imobilizacije i što ranije sa fizikalnom terapijom je metoda izbora za izbegavanje kasnijih komplikacija i sa samim tim namalenje invalidnosti. Zafirovska L. Svi su bili konzervativno tretirani sa gipsanom imobilizacijom od trajanja 4 .ac. Colles-ova fraktura. Obradjeni su 30 pacienata od kojih kod 16 bili su prisutni simptomi Sudeckovog sindroma: bol. da bi krajem XX veka postala dominantna. Materijal i metodi: korišteni su pacienti sa Collesovom frakturom lečeni u Zavodu za fizikalnu medicinu i rehabiltaciju u Skoplju. Medikus-Matea-Skopje.bg. Kod 9 pacienata posle toga rezultati su bili odlični. ograničenih dvizenja i rengenološki dokazan Sudeckov sindrom. Beograd. Njihov interes nije u njihovoj frekfentnosti. sonoterapijom. potiskujući hirursku tehniku u drugi plan. R. med. Labačevska V. Cilj rada je da se prikaže začestenost komplikacija i lečenje istih sa fizikalnom terapijom. pre svega mišića i kapsule.6 nedelja. Sy. Sudeck P MINIMALNO INVAZIVNA HIRURGIJA KUKA – ZAŠTO I KADA? Baščarević Z.com Fraktura radii loco typico je jedna od najčestih fraktura posebno u srednoj i postaroj vozrasnoj strukturi. do “mini invazivnih . a boravak u bolnici skraćen na 3 do 7 dana. otok. Usavršavanje hirurških postupaka pratila je nauka o biomaterijalima. Danas možemo reći da u hirurgiji veštačkog kuka ništa više nije isto. Srbija z_bascarevic@med. Makedonija mitrevskabiljana@hotmail. nestao je bol. vrativši rasprave o hirurškoj veštini u ortopedske krugove. Minimalno invazivna hirurgija. Ivanovska L. Pantelić S IOHB Banjica. kineziterapijom i radnom terapijom u trajanje od 20 tretmana. Radojević B. Grkova Miškovska E Zavod za fiz. a kod 1 ostali su svi simptomi poradi kontrakture u prstima. otok. i rehabilitacija-Skopje. hirurgija veštačkog kuka napredovala je. a dvizenja u ručnom zglobu i prstima bio je do N.yu Više od šest decenija veštački zglob predstavlja najbolje rešenje za bolna degenerativna stanja kuka. Oporavak pacijenata i rehabilitacija veoma su ubrzani.P REHABILITACIJA KOMPLIKACIJA POSLE FRAKTURA RADII LOCO TYPICO Mitrevska B. Ključne reči: radii loco typico. pored male.

ovu novu vrstu hirurgije veštačkih zglobova, koja je u našoj bolnici primenjena početkom 2004. godine, a danas u svetu prihvaćene od većine aloplasticnih hirurga. P REHABILITACIJA POSLE MINIMALNE INVAZIVNE HIRURGIJE KUKA - PRIKAZ SLUČAJA Pantelić S, Radojević B, Baščarević Z, Nikolić O IOHB "Banjica", Beograd, Srbija info@iohbb.edu.yu MIS je nova operativna tehnika koja se u našoj ustanovi primenjuje već dve i po godine. Cilj rada je prikaz razlika u rehabilitacionim postupcima kod pacijenata operisanih na ovaj način u odnosu na pacijente operisane standardnom metodom, pošto su one značajne. Za MIS se odlučujemo kod centriranih kukova sa artrotičnim promenama. Osnovne karakteristike ove operativne tehnike od značaja za rehabilitaciju jesu: - mali operativni rez, - minimalna trauma mekih tkiva, - usivanje svih struktura koje su tokom operativnog pristupa presečene (kapsula i spoljašnji rotator), - neznatan gubitak krvi tokom i posle operacije. Iz ovih karakteristika operativne tehnike proizilaze prednosti u toku rehabilitacije u neposrednom postoperativnom periodu: - bol manjeg inteziteta i kraćeg trajanja, - ranije podizanje i prohodavanje, - bolje opšte stanje, - veći obim pokreta, posebno abdukcija, - manji gubitak mišićne snage, - pravilniji hod. Intezivni i sveobuhvatni rehabilitacioni postupci se mogu primeniti praktično od prvog postoperativnog dana, da bi pacijenti bili samostalni i obučeni osnovnim aktivnostima dnevnog života već u toku prvih tri do četiri dana kada im se preporučuje odlazak iz bolnice. Ovo se posebno odnosi na dobro preoperativno fizikalnom terapijom pripremljene pacijente. P RANA POSTOPERATIVNA REHABILITACIJA PACIJENATA SA UGRAĐENOM ENDOPROTEZOM KUKA Ljusevska - Trajčevska Z, Kitrozova Z, Markovska - Ničeska L, Mićunović Naumoska S, Ivanoski P, Blažeska V, Mićunović M Spec. bolnica za ortopediju i traumatologiju ‘’Sv. Erazmo’’ Ohrid, R Makedonija mmicun@freemail.com.mk Uvod. Izrazene artrozne promene i traumatske povrede kuka su glavni uzroci radi kojih se pacijenti odlučuju za operativno lečenje, odnosno implantaciju endoproteze kuka. Cilj. Značaj rane postoperativne rehabilitacije kod pacijenata sa ugrađenom endoprotezom kuka, u smislu što bržeg obezboljivanja, postizanja optimalnog opsega pokreta kuka i rane mobilizacije. Materijal i metode. Analizirali smo 134 pacijenata od kojih 92 (68.6 %) žene i 42 (31.4 %) muškarci, koji su operirani u našoj bolnici tokom 2005 i prvih 7 meseci 2006 godine. Prema dijagnozi, 78 (58.2 %) su sa artroznim ili kongenitalnim promenama kuka, a 56 (41.8 %) sa traumatskim povredama. I u jednom i u drugom slučaju, žene su

više zastupljene 70.5 % kod koksartroze i 66 % kod pacijenata sa frakturom vrata natkolenice. Prema starosti, žene sa koksartrozom su starosti od 31 - 83 godine, ili prosecno 55.2 god., dok su muškarci od 53 - 75 god., prosečno 65.5 godina. Žene sa prelomom vrata natkolenice su prosečne starosti od 71.9 godina (50 - 95), a muškarci 72.4 godina (60 - 85). U zavisnosti od vezivanja proteze sa koksalnim delom, broj pacijenata sa apliciranim cementnim endoprotezama je 60 totalnih i 35 subtotalnih, uglavnom po Zimmeru. U drugoj grupi su 39 bezcementnih endoproteza. Rehabilitacioni tretman počinje još prvog postopertivnog dana sa respiratornom gimnastikom, izometričkim vežbama m. qudricepsa i glutealne mm., kondicionim vežbama gornjih ekstremiteta, aktivnim vežbama na zdravoj nozi i skočnog zgloba operirane noge u cilju poboljšanja cirkulacije. Drugi dan operativnog zahvata nastavlja se sa potpomognutim vežbama operiranog kuka i kolena, vežbama za jačanje muskulature, sa posebnim akcentom na ekstenzornu i abduktornu muskulaturu, manuelnom masažom, ustajanjem uz pomoć dubka ili štaka, sa ili bez oslonca u zavisnosti od tipa implantirane endoproteze. Kod cementnih endoproteza ustajanje je sa potpunim opterećenjem, dok kod bezcemntnih opterećenje počinjemo posle 8-10 nedelja uz pomoć štaka. U daljem se toku povećava intenzitet kineziterapijskih procedura, hidro - kinezi terapija, statički točak. Uporedo sa ovim procedurama, pacijenti se educiraju o načinu sedenja i ustajanja iz kreveta, hodanju stepenicama, o dozvoljenim i nedozvoljenim pokretima kuka. Rezultati. Od prikazanih 134 pacijenata sa ugrađenom endoprotezom kuka, vreme lečenja od dana operativnog zahvata do dana ispisa je 14 dana do 3 meseca. Kod pacijenata sa koksartrozom je 21.7 dana, ili 30.2 dana kod pacijenata sa traumatskom povredom kuka, ili za obe kategorije prosečno 25.9 dana, u kojem je periodu postignut cilj rane rehabilitacije, odnosno bezbolni i dobri pokreti operiranog kuka i pacijenti su ispisani pokretni, sa ili bez pomagala. Zaključak. Sa rano sprovedenim postoperativnim fizikalnim tretmanom kod pacijenata sa ugrađenom endoprotezom kuka, postignuto je u najvećem broju slučajeva skoro potpuno obezboljenje, optimalan opseg pokreta i brza mobilizacija, čime se pacijenti za relativno kratko vreme vraćaju svakodnevnim obavezama, sa signifikantnim poboljšanjem kvaliteta života. P НАШ ПРВИ ПАЦИЈЕНТ СА ОБОСТРАНИМ ВЕШТАЧКИМ ЕНДОПРОТЕЗАМА КУКА - ПРИКАЗ СЛУЧАЈ Димитрова В, Димитров П, Павловиќ П ЈЗУ Општа Болница Кавадарци Р. Македонија sencedimitrova@yahoo.com Најтеже и готово немогуче је да тачно дефинирати што је то нормално држанје и нормални усправни став човјека. Сваки човјек има своју вертебралну физиономију (СТАГНАРА). Болне коксартросе с деструкциојом зглоба код пацијента старих од6о год данас су главна индикација за тоталне замјене зглоба. При обострано непокретлјиви

или слабо покретлјивим куковима тоталне замјене зглоба код коксартроза раде се и у младјим годинама живота. ЦИЛJ: Прикажујемо случај на пацијент са обостраном коксартрозом , кои је у приоду од 10 година лечен на нашем одделу са физикалном и медикамнтозном терапијом. МАТЕРИЈАЛ И МЕТОДИ: Анализирани су податци са здравственог картона, отпусно писмо 2288/05, 6806/06, 2111/06, 3192/06,1200/06. Користен је дескриптивни метод. РЕЗУЛТАТИ: Ради се о мушком пацијентом М.И .родјен 1951 год, кои је ради као физички радник. Прије 10 годинаје почело са тегобама на десном куку, па после 7 година и на левом куку. У тај период је лечен са медикамнтозном и физикалном терапијом. Пацијент је активан крводарител више од 25 година. Од 2004 год. због појачанја бола иде са двије штаке 2005 год. Постоје болне и ограничене движбе у оба кука. Ротација скоро неможна.Флексијадо цца 800. Абдукција и аддукција на оба кука минималне. РТГ нао у прилог ДГ (забранјује се дуго стајанје, дуго пешаченје, подизанје и ношенје терет као и физички рад.). Тренд на влошуванје продушује до комплетно губенје свих движенја у оба кука, а лева глава комплетно че да колабира. 12. 2005 год. Имплантирана ендопротеза тотална кокса лат. декс сек. ЗИММЕР. Пацијент пост оперативни период је поднио добро. Рехабилитациони период уредан.примјенено - хидротерапијом, ман. масажа, мед. гимнастика, парафин, ДД, КБ, УЗ. 15. 03. 2006 - бол и намалених движбе и у левом куку (појачани). 23. 05. 2006 Имплантацио ендопротезис тоталис цксаел ат син. Сец. ЗИММЕРИ. Пацијент је пост опретаивни и реахбилиатцини период поднио добро. Сад иде са једном подпазушном патерицом и далје осеча бол дуж леве ноге, посебно поткјоленице. ДИСКУСИЈА И ЗАКЛЈУЧАК: КОКСАРТРОЗА је изразито хронична, дегенеративно - регенеративна болест с клиничким манифестацијама најчешче у петом или шесте деценије живота. Од етиолошких фактора веројатно је у питанју (код нашег пацијената) локалне циркулаторне пречке (које прикажујемо на фотографије). ВАЖНО је подобрити живот пацијенту и ублажити бол. НАШ ПАЦИЈЕНТ ЈЕ И ДАЛЈЕ АКТИВНИ КРВОДАРИТЕЛ P USPEŠNOST REHABILITACIJE U POSTOPERATIVNOM PERIODU PACIJENTA SA UGRAĐENIM ENDOPROTEZAMA OBA KUKA U JEDNOM HIRURŠKOM AKTU – PRIKAZ SLUČAJA Milićević V1, Leovać S2, Nikolić D3, Knežević T3, Vukmanović M1, Ristić - Đoković S1 1 Institut za rehabilitaciju Selters, Mladenovac, 2Centar za rehabilitaciju Zlatar, 3 Univerzitetska dečja klinika, Beograd, Srbija denikol27@yahoo.com Ovim radom želimo prikazati tok rehabilitacije pacijenta operisanog od koksartroze kao posledice nekorigovane kongenitalne displazije oba kuka u 49 - oj godini života.

Hirurški zahvat je odrađen u jednom aktu postavljanjem obe bezcementne endoproteze – ZIMMER. U preoperativnom periodu pacijent je imao ekstenzione kontrakture u oba kuka sa izrazito ograničenom unutrašnjom i spoljašnjom rotacijom kao i hipotrofiju i slabost natkolene i pelvitrohanterne muskulature obostrano. Pacijent do operativnog postupka nije bio podvrgnut korektivnim merama rehabilitacije i fizikalne medicine. Od subjektivnih tegoba navodi bolove unazad 5 godina (onesposobljavajuće bolove noću) bez znakova remisije na terapiju analgeticima. U postoperativnom periodu pacijent je osposobljen za hod uz oslonac sa štakama prvog postoperativnog dana. Tok oporavka uz primenu mera rane rehabilitacije je sproveden bez komplikacija uz otpust pacijenta posle 11 operativnog dana. Po otpustu nastavljen je intenzivni ambulantni fizikalni tretman, hidro terapijom, elektro terapijom, laserom i kinezi terapijom. Nakon primenjenog intenzivnog fizikalnog tretmana pacijent posle 2.5 meseca hoda uz pomoć jednog stapa bez subjektivnih tegoba korektnim hodom. Pokreti u kukovima su zadovoljavajućeg stepena i obima za endoprotezu bez pojave novih patoloških znakova i simptoma. Natkolena i pelvitrohanterna muskulatura je ojačana i ocenjena ocenom do 4. Primena mera rane rehabilitacije i intenzivnog ambulantnog fizikalnog tretamana koji se u slučajevima implantacije obe endoproteze kuka retko primenjuje dala je visoko zadovoljavajuće rezultate učinivši pacijentu dalji život visoko motorno funkcionalnim u odnosu na prethodno stanje. P RANA REHABILITACIJA POLITRAUMATIZOVANOG BOLESNIKA SA OSTEOSINTEZOM ACETABULUMA - PRIKAZ SLUČAJA Đulić - Stojičić S, Damnjanović G, Vesović - Potić V, Lešić A, Krunić - Protić R Klinički centar Srbije, Beograd, Srbija silvana69beo@hot.mail.com Povrede acetabuluma su česte kod saobraćajnih nesreća, a usko povezane sa ranim respiratornim i tromboembolijskim komplikacijama kako u pre, tako i u postoperativnom toku. Zbog mehanizma nastajanja povreda, prelomi zadnjeg zida acetabuluma spadaju u češće vrste preloma acetabuluma i mogu se rešavati operativno. Operativni tretman najčešće je uslovljen vrstom preloma i posledičnom nestabilnosti kuka kao i opštim stanjem bolesnika. U postoperativnom toku mogu se primeniti dva pristupa lečenja bolesnika. Prema jednim autorima bolesnik započinje rehabilitaciju prvog postoperativnog dana i u daljem toku se vertikalizizuje, dok po drugim mišljenjima postoperativno se stavlja skeletna trakcija u trajanju od 4 - 6 nedelja što podrazumeva rehabilitacioni tretman u postelji. Pacijent NN star 46 godina povređen u saobraćajnom udesu kao vozač pri čemu je zadobio prelom acetabuluma desno, serijski prelom rebara od IV do VII sa leve strane i lakšu kontuziju mozga. Kao politraumatizovan primljen na odeljenje intenzivne nege sa APACHE II skorom verovatnosti preživljavanja od 42.4 %. Prelom acetabuluma rešavan operativno drugog dana (osteosinteza acetabuluma sa

U toku boravka primao antikoagulantnu terapiju. inhalacije. dana nakon povrede uz dozvoljen hod pomoću ortopedskih pomagala bez oslonca na povređenu nogu. Sedeo je u polusedećem položaju. Mikov A. Vulović M. elektroterapija nisko i srednje frekventnim strujama. a bez oslonca na operisanu nogu. Srbija asthma@eunet. suprakondilarne ekstenzije 4. vežbe za perifernu cirkulaciju. Imao je ograničenje pokretljivosti u zglobnim segmentima povređene desne noge . a petog započinje obuku hoda uz pomoć štaka. Bolesnik je započeo ranu rehabilitaciju prvog postoperativnog dana. aktivne vežbe za nepovređenu nogu. laseroterapija) u slučajevima izliva krvi u zglobove i meka tkiva.yu Pacijenti sa hemofilijom redovno se leče na Odeljenju za habilitaciju i ranu rehabilitaciju fizikalnim procedurama (krio terapija. Savić K. Na Odeljenju za habilitaciju i ranu rehabilitaciju pacijent je primljen 23. aktivno potpomognute vežbe za operisani ekstremitet. Četvrtog dana bolesnik hoda u pilotu. Rehabilitacioni tretman nastavio u za to specijalizovanoj ustanovi. TENS. dana od povrede. uz uslov da prime supstitucionu terapiju svakog dana pre primene terapije. Cilj rada bio je da se prikaže tok rehabilitacije pacijenta sa hemofilijom A nakon frakture vrata desne butne kosti Na dan povrede (zadesno pri padu sa stepenica) pacijent uzrasta 15 godina primljen je na Odeljenje dečje ortopedije sa traumatologijom gde je nakon dijagnostikovanja i primene transosalne. izometrijske vežbe za mm. dana nakon povrede u opštoj anesteziji načinjena i ortopedska repozicija ulomaka i njihova stabilizacija pomoću dva kanulirana šrafa od 8 mm. Drugog postoperativnog dana bolesnik verikalizovan do sedenja u rasteretnom položaju da bi trećeg stajao u pilotu i napravio nekoliko koraka bez oslonca na operisanu nogu. a trećeg postoperativnog dana je vertikalizovan u potpunosti i započeo sa hodom. 9. Pacijent na prijemu nije bio samostalno ambulatoran ni pomoću pomagala. Demeši Č Centar za dečju habilitaciju i rehabilitaciju Instituta za zdravstvenu zaštitu dece i omladine u Novom Sadu. P REHABILITACIJA PACIJENTA SA HEMOFILIJOM A NAKON PRELOMA VRATA BUTNE KOSTI – PRIKAZ SLUČAJA Bekić V. Otpušten desetog postoperativnog dana osposobljen za hod uz i niz stepenice uz pomoć štaka. quadricepse i započeto je sa vertikalnizacijom u postelji. nakon pregleda fizijatra pacijent je uključen u rani rehabilitacijski program.dva zavrtnja) i na odeljenju intenzivne nege proveo ukupno 4 dana gde je započet rani rehabilitacioni tretman. Prvog postoperativnog dana bolesnik ima vežbe disanja. Činjenica da bolesnik nije imao ni jednu respiratornu komplikaciju niti tromboembolijske probleme ide u prilog zaključku da je blagovremena primena rehabilitacionih postupaka i vertikalizacija nakon operativno rešavane frakture acetabuluma neophodna za sprečavanje/umanjivanje postoperativnih komplikacija.

Plan i program lečenja obuhvatao je dve faze: fazu imobilizacije i fazu po skidanju imobilizacije. Materijal i metodologija: Ovom studijom je obuhvaćeno 32 pacijenta koji su lečeni od hondrolize kuka.) Prikazani slučaj ističe značaj multidisciplinarnog pristupa u rehabilitaciji (pedijatar -hematolog. fizijatar) u cilju što boljeg funkcionalnog osposobljavanja pacijenta sa hemofilijom A. Od subjektivnih parametara praćen je bol. u levi lakatni zglob (2 puta) te u desni skočni zglob. Komplikacije tokom lečenja ovog pacijenta bili su izlivi krvi u desno koleno (u 3 navrata). dužina ekstremiteta. Nakon ekstrakcije fiksacionog materijala pacijent se ponovo prima na naše Odeljenje i hoda uz pomoć podpazušnih štaka bez oslonca na operisanu desnu nogu da bi kroz 1. Ekstrakcija alenteze planirana je i sprovedena nakon nepunih 3 meseca od povrede kada je pacijent bio samostalno ambulatoran pomoću jedne podpazušne štake. Beograd. Sprovođena je postepena vertikalizacija pacijenta. a zatim su analizirani najsavremenijim analitičkim metodama.net Uvod: Hondroliza kuka je akutna nekroza hijaline zglobne hrskavice kuka. Tokom izliva u zglobovima usporena je vertikalizacija pacijenta a primenjivana je shema terapije kod pacijenata sa hemofilijom: krio terapija+TENS. a bez pomagala na kraće relacije. Svi parametri su kvantifikovani u četiri stepena . Cilj rada je da odgovori na pitanje:da li uzrast bolesnika ima uticaja na rezultat lečenja hondrolize kuka. dečji ortoped.(Haemarthrosis genus dex.Fergusonov . Podaci o svim praćenim parametrima opisani su pomoću modela deskriptivne statistike. Predstavlja najtežu komplikaciju nastalu posle skliznuća glave butne kosti. laseroterapija i parafinoterapija). a nakon 2 meseca pun oslonac.(desnom kuku i kolenu). kinezi terapija i fizikalne procedure (krioterapija. povećanog obima pokreta u zglobovima i delimično povećane mišićne snage desne noge. IF. TENS terapija. koje je pre ove traume često lečeno zbog izliva krvi. Nakon mesec dana od prijema uspostavljen je hod sa štakama sa osloncem na povređenu nogu od 50% telesne težine. masa pelvifemoralne muskulature i hod. Za ocenu rezultata lečenja korišćen je model Howorth . snaga pelvifemoralne muskulature. Rehabilitaciju je dodatno usporavala i laka fleksiona kontraktura desnog kolena.struja. Howorth . uz posledičnu limitiranost ekstenzije i atrofiju muskulature. elektromagntetna terapija. Za ocenu rezultata praćeni su klinički (subjektivni i objektivni) parametri. nakon preloma vrata butne kosti.5 mesec bio otpušten kući samostalno ambulatoran bez pomagala sa punim osloncem na desnu nogu. uprkos redovne primene faktora koagulacije VIII. a od objektivnih obim pokreta. Srbija momirka@yubc.Fergusonov indeks. P DA LI UZRAST BOLESNIKA IMA UTICAJA NA REZULTAT LEČENJA HONDROLIZE KUKA? Vukićević M IOHB ’’Banjica’’.

65 godina..edu. Obzirom da IM fiksacija omogućava ranu vertikalizaciju i imobilizaciju susednih zglobova kao i ubrzano stvaranje kalusa.21 godinu. Cilj ovog rada je prikaz oporavka pacijenata nakon operativnog lečenja preloma IM fiksacijom i preporuka fizikalne terapije i rehabilitacije. Ranu rehabilitaciju smo počinjali prvog postoperativnog dana .067.IFS. a potom vežbe sa otporom. Prosečna starost pacijenata u kategoriji sa odličnim rezultatima bila je 13. Rezultati: Prosečna starost pacijenata iznosila je 14. Praćeno je 35 pacijenata operisanih od 2004 . p > 0. rehabilitacija je trajala dva do tri meseca. sa dobrim 9 (28. Srbija info@iohbb. Mitrović D. Zaključak: Utvrđeno je da uzrast pacijenata nije statisticki značajno različit po kategorijama rezultata lečenja. P REHABILITACIJA OPERATIVNO LEČENIH PRELOMA FEMURA I TIBIJE INTRAMEDULARNOM FIKSACIJOM Nikolić O. a sa lošim 8 (25 %). U zavisnosti od vrste i lokalizacije preloma kao i udruženosti povreda. Značajnost razlike u uzrastu u odnosu na kategorije rezultata lečenja testirana je modelom jednofaktorske numericke ANOVA-e za parametarske podatke. Pantelić S. .Beograd. a muskog 14.62 %).21.staticke vežbe muskulature operisanog ekstremiteta. p > 0.05).81 godinu.79 godina. Po dolasku na odeljenje priprema za vertikalizaciju i vertikalizacija u okviru prvih 72 sata postoperativno .prema kome je: sa odlicnim rezultatom bilo 10 (31. sa zadovoljavajućim5 (15. Indikacije: prelomi natkolenice. Sekulić S IOHB "Banjica" . godinu. a sa lošim rezultatom bila je 15. .26 godina.yu Intramedularna fiksacija (IM) femura i tibije je relativno mlada metoda koja se primenjuje u našoj ustanovi poslednjih desetak godina.aktivno potpomognute vežbe susednih zglobova.hod sa štakama uz progresivno povećanje oslonca. . .opšte kondicione vežbe u postelji. pacijenti se relativno brzo vraćaju svom radu i svakodnevnim aktivnostima.25 %) pacijenata.2006.12 %). paralelno sa povećanjem oslonca. .05).hod u bazenu i plivanje posle skidanja konaca. Ustanovljeno je da ne postoji statisticki značajna razlika (t = 1.srednja i distalna trećina. sa dobrim 14. Značajnost razlike u starosnoj strukturi između pacijenata muškog i ženskog pola testirana je Studentovim t-testom za dva mala nezavisna uzorka. iako je u kategoriji odličnih rezultata uočena nešto manja starost pacijenata (F = 2. godine na odeljenju. ukoliko propagacija preloma ne ide niže od 4 cm iznad artikularne površine distalne tibije.42 godine.73. Vulević S. Đokić R. nakon koje su zaostajale minimalne sekvele u vidu blage hipotrofije muskulature ili neznatne kontrakture susednih zglobova.Prosečna starost pacijenata ženskog pola bila je 13. sa zadovoljavajućim 15. subtrochanterni i dijafizarni (metod izbora) i potkolenice .

aplazije ulne 1 slucčaj a na DE kod hipoplazije femura 2 sl. Cilj: Prikaz rezultata lečenja postupkom primene interferentnih struja (IF) struja kod pacijenata sa SF. Marić R Dom zdravlja ”M. Za analizu korišćen je T – test i nivo značajnosti u svim testovima je bio 0. 2) Terapije IF nije dala neželjene efekte ni kod jednog.biskupic@hotmail. Stojković“ Grocka. U cilju praćenja efekata fizikalne terapije korišćeni su testovi merenja. abdukcije nadlakta i plantarne fleksije stopala. U kontrolnoj grupi pacijenata je obuhvaćeno 12 pacijenata (7 pacijenata muškog pola i 5 pacijenata ženskog pola). Pojedine traume sa plasiranim SF komplikovale su se sa lezijom radijalnog i peronalnog nerva. IF. U radnoj grupi obuhvaćeno je 15 pacijenata (11 pacijenata muskog pola starosti od 6 – 20 god i 4 pacijenta ženskog pola starosti od 6 – 20 god. Na donjim ekstremitetima (DE) spoljni fiksator je bio plasiran u 2 slučaja kod preloma distalnog okrajka tibije.P TERAPIJSKE MOGUĆNOSTI INTERFERENTNIH STRUJA POSLE APLIKACIJE SPOLJNIH FIKSATORA Biškupić G. Statistički značajne razlike posle terapije u radnoj grupi ispoljene su u merenju obima pokreta: ulnarne devijacije. IF struje su korišćene u obimu frekventnog obsega 0 – 100 Hz i u trajanju od 15 minuta kao i u opsegu od 50 – 100 Hz u trajanju od 15 minuta. vrednosti. 3 deformiteta stopala i 2 hipoplazije potkolenice. SD. MMT i merenje obima i dužine ekstremiteta.). osteohondritisa glave butne kosti 1 sl. i max. Radna grupa je bila obuhvaćena u toku rehabilitacije sa primenom IF struja i kineziterapijskim tretmanom. Srbija g. Rezultati: Za deskripciju podataka numeričke prirode korišćene su standardne nedeskriptivne statistike aritmetička sredina. Kod otvorenih preloma potkolenice 4 sl. pokretljivost zglobova. a kontrolna grupa je u toku terapije imala samo kineziterapijske procedure. SF je bio plasiran kod preloma podlaktice u 4 slučaja. Pacijenti su imali ugrađen SF na gornjim ekstremitetima (GE) u 5 slučajeva i to 2 preloma nadlakta i 3 preloma podlaktice. i varus deformiteta potkolenice 3 sl. Ključne reči: spoljni fiksator. kineziterapija . Materijal i metode: U prospektivnoj studiji uključeno je 27 pacijenata koji su podeljeni u 2 grupe. min.05. Zaključak: 1) Kombinacija ET i kineziterapijskih procedura kod pacijenata sa aplikovanim SF daje znatno bolji funkcionalni oporavak nego samo primena kineziterapijskih procedura.com Uvod: Osobina interferentnih struja da se mogu primeniti u prisustvu metala korišćena je u rehabilitaciji pacijenata koji su imali plasirani spoljni fiksator (SF). 3) Brži i kompleksniji oporavak se dobija kombinovanjem fizikalnih procedura.

Baščarević Z2. Radovanović T3 1 Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije.sr. totalna aloplastika minimalno incizionim postupkom (MIS). Srbija sanitet@mup. stepena degerativnih promena i veličine deformiteta primenjuju se različite hirurške procedure: artroskopija. levo koleno fleksija preko 1000. 6. Poremećaj u bilo kom segmentu vodi ka abnormalnim pokretima. meniskusa i koordinisanim neuromuskularnim kontrakcijama. Cilj rada: Prikazati rezultate rehabilitacije bolesnice kod koje je urađena obostrana totalna aloplastika kolena (TAK). Zavisno od jačine bolova. Bolesnica stara 72. kao i pravovremenom rehabilitacijom postiže se potpuni funkcionalni oporavak bolesnika.gov.P MINIMALNO INCIZIONA ALOPLASTIČNA HIRURGIJA KOLENA. obostrana fiziološka osobina. 2 Ortopedska klinika «Banjica». Beograd. Maksimalni obim pokreta (MOP) 3. Kada se iscrpe sve druge metode lečenja.PRIKAZ SLUČAJA Marković D1. primljena u bolnicu radi operativnog zbrinjavanja obostranog ekstremnog varusa kolena koji je posledica dugogodišnje artrooze. adekvatnom operativnom tehnikom. Rehabilitacija započeta prvog postoperativnog dana Rezultati: Preoperativno. Kod zdravog kolena pokreti su kontrolisani ligamentima. godine. značajno ograničena pokretljivost u oba kolena (više levo) redukovane bolom. osteotomija. meseca posle operacije: desno koleno: fleksija 1200. Ključne reči: Osteoartroza kolena TAK – (totalna aloplastika kolena) MIS – (minimalno inciziona hirurgija) rehabilitacija . zaraslo u nepovoljnoj poziciji – postojeći deformitet pogoršan). remeti opterećenje i vodi ka razvoju osteoartoze sa irevirzibilnim gubitkom artikularne hrskavice. 3 Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju Kliničkog centra Srbije.yu Uslovi za dobru funkciju kolena su stabilnost i koordinisani i dovoljno snažni pokreti u punom obimu.meseci posle operacije: desno koleno: fleksija preko 1250. standardnim operativnim pristupom (pre tri godine Makuetova osteotomija proksimalne tibije. artodeza kao i aloplastika. KAD I ZAŠTO? REZULTATI . Desno koleno je operisano januara 2006. dok je levo kleno je operisano marta 2006. levo koleno: fleksija oko 900. koštanom kongruencijom. Zaključak: Timskim radom. primenom operativnih metoda moguće je efikasno otkloniti bolove i poboljšati funkciju kod bolesnika sa ostreoartrozom kolena. zglobnom kapsulom.

With this case report we like to represent our expirins with determination the soft tissue trauma and to follow treatment by it. Rehabilitation at our department was followed by follow notices and measurements: swelling. Material and method: We treated 48 patients with aver age of 37.com The patients with soft tissue lesions are rehabilitation on our department after surgical examination. The aim of this study is to represent our rehabilitation plane and results by Wilson and Venters score by this patients with that condition. Material and method: The patient 48 years old.. The early rehabilitation was started at surgery department. by used score. Key words: meniscus injury. We are using this diagnostic method before and many times during rehabilitation to follow condition. Ilievska T Voena Bolnica . localization of pain and movements in knee mobility and stability. with swelling and pain after that. Poposka A Voena Bolnica-Skopje. had upper right knee muscles soft trauma before one month. With use of this diagnostic method the quality of examination is on the higher stage. it was indication for surgery treatment. The post arthroscopy charge depended of arthroscopy treatment. Conclusion: our rehabilitation program has given good results by knee score of Wilson and Venters. The patients were treated with electro therapy.Skopje. FYR Macedonia betiramova62@yahoo. FYR Macedonia betiramova62@yahoo.P THE REHABILITATION OF PATIENTS AFTER ARTHROSCOPY TREATMENT OF KNEE Popova Ramova E. rehabilitation. arthroscopy treatment. All patients had magnetic resonance imaging and clinical positive tests before arthroscopy. medical and hydro gymnastic.com The rehabilitation of patients after knee arthroscopy. upper knee muscles trophy. we had made in our department after 7-10 days of surgery treatment in late rehabilitation period. They were treated after clinical examination and measurements. and X-ray picture. It is persisting functional .CASE REPORT Popova Ramova E. Ortopetska klinika Skopje. but for complete knee stability it is needing to follow patients more than 1 month and treated with exercises for stability and power. Results are showed the goodness of knee function after 20 days of treatment by 100% of patients and partial stability. P SONOGRAPHY MANAGEMENT IN REHABILITATION OF SOFT TISSUE LEZION .5 years. Sonography diagnostic method was including and they were examinated with MIR if it was indicated.

After 10 therapy 7. zadobila je distorziju skočnog zgloba i lečena gipsanom imobilizacijom mesec dana. 2 meseca. sonography. povećan je oslonac na nogu. it was important for successful treatment proved with completely retired of swelling and muscles regeneration with out fibrosis. Laboratorijski nalazi ukazivali su na povišenu sedimentaciju (37/71. Key words: soft tissue lesions. U sklopu tretmana primenjene su: elevacija. Conclusion: Sonography had located the patho morphological change and give us structurally show of tissue. Srbija azam@eunet. ali bez bitnijeg poboljšanja. magnetoterapija.. P ALGODISTROFIČNI SINDROM NAKON TRAUME POTKOLENICE Novaković B. Trental tbl i Bensedin tbl. dijadinamičke struje za skočni zglob i blokada dijadinamičkim strujama na ganglion stallatum. 5 meseci nakon prve povrede. on second. cirkulatorni i funkcionalni nalaz poboljšan. bila je na ambulantnom fizikalnom tretmanu. 36/70). Ponovo gipsana imobilizacija od mesec dana. Nakon mesec dana fizikalnog tretmana bolovi su se znatno smanjili.deficit and it was reason because he was coming for examination. Na kontrolnom Rtg snimku konstatovana mrljasta atrofija kostiju stopala i pacijentkinja pod dijagnozom algodistrofičnog sindroma primljena u našu ustanovu. sada i noću. Discussion: Sonography is significant method for detection of pery articular soft tissue trauma. We had used it for management of physical therapy. Bošković K Klinika za medicinsku rehabilitaciju. izražen edem i hiperemija kože distalno od kolena. hidro i radna terapija.D. Po skidanju imobilizacije. KC Novi Sad. a tretman nastavljen u kućnim uslovima. Osteopan tbl.yu Cilj rada je da prikažemo slučaj pacijentkinje kod koje se razvio Sudeckov sindrom nakon manje traume noge. and third. rehabilitation. The follow of condition is important for weight of muscles and leg. stara 37 godina. Amp OHBl2. Bolovi i otok konstantno prisutni. Sledi ponovna distorzija skočnog zgloba ali sada se na Rtg snimku uočava i fraktura proksimalnog dela fibule. a kasnije aktivne i vežbe sa opterećenjem). Pacijentkinja K. krioterapija. Za medikamentnu terepiju konsultovan je endokrinolog te je dobijala Miacalcic nasol. orošena znojem. Hodala uz pomoć podpazušnih štaka.3 mm. After 15 therapy. Pacijentkinja je otpuštena kući. muscles tears in regeneration and bursitis of pes anserine and the lest forth completely retreat of swelling and good trophy. redukovana fleksija u zglobu kolena i skočnom zglobu i izraženu slabost mišića pokretača stopala. We had made 4 sonography and physical therapy was application with mark and localization of the lesion. noćni bolovi prestali. Vrlo brzo javili su se otok i bol u nozi. kineziterapija (u početku izometrijske. leukocitozu sa lakom neutrofilijom. Results: We had made follow sonography and noted at first before treatment-supra patellar bursitis 25mm. Nakon dva .

35 stepeni i intermetatarzalnim uglom do 15 stepeni. Rezultat Kod 87 % operisanih odličan rezultat. postignuta je puna pokretljivost skočnog zgloba a perzistirao manji edem skočnog zgloba pri opterećenju. 2Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju KC Niš. Možemo zaključiti da se kombinacijom više terapijskih postupaka može postići potpuni funkcionalni oporavak i uspešna rehabilitacija pacijeta sa algodistrofičkim sindromom. Metod rada U radu prikazujemo rezultate lečenja 112 bolesnika. Ristić T2 1 Ortopedsko-Traumatološka Klinika Niš. Radenković M1. dobri u 11 % što podrazumeva usporeno zarastanje osteotomije i zadovoljavajuci u 2 % smislu ograničenja plantarne fleksije palca. Deformitet i bol su otkolonjeni u 98 % dok u 2 % operisanih je došlo do skraćenja I MT kosti što bi jedino i moglo da se kaže da je nedostatak Mitchell-ove osteotomije.ove osteotomije kod pacijenata sa jasnom indikacijom daje odlične rezultate i relativno brz oporavak i povratak normalnim fizičkim aktivnostima. P SUBTALARNE LUKSACIJE .meseca pacijentkinja je hodala bez pomagala.net Uvod Hallux valgus je kompleksan. KBC 'Zvezdara' . Bolesnici su kontrolisani od 12 . P DISTALNA METATARZALNA OSTEOTOMIJA KOD VALGUS DEFORMITETA I METATARZALNE KOSTI Stamenković A.18 meseci po operativnom lečenju. Operisani su bolesnici sa hallux valgus uglom HVU između 15 .Beograd. progresivni deformitet prednjeg dela stopala sa lateralnom devijacijom palca i medijalnom devijacijom I MT kosti i često prisutnom subluksacijom I MTPh zgloba. 107 žena i 5 muskaraca sa indikacijom za distalnu osteotomiju – Mitchell. Cilj rada je bio da se prikažu prednosti i nedostaci distalne metatarzalne osteotomije Mitchell. Zaključak Primena Mitchell . Srbija sasa65@bankerinter. funkcionalni oporavak i rešen deformitet. Pacijenti su klinički i radiografski dijagnostikovani.net Uvod Subtalarne luksacije su teške i retke povrede. Pacijentkinja se vratila na posao. Ranković V Centar za ortopediju i traumatologiju. Najčešće nastaju dejstvom jakih sila kao što su pad sa visine ili saobraćajne nesreće. Srbija snaveran@beotel.NOVI PRISTUP OPERATIVNOG LEČENJA Milenković S1. Otvorene subtalarne luksacije . U lečenju se primenjuju različite operativne metode. Stanojković M1. U post operativnom periodu su pacijenti hodali sa punim osloncem u gips 'klompama'.

Svi su bili muškog pola.2006.g.85 godina (26 . Infekcije i avaskularne nekroze talusa nisu retke kod otvorenih subtalarnih luksacija. Rezultati Naše teorijsko misljenje je da umerenom distrakcijom skočnog zgloba rasterećujemo talus i na taj način smanjujemo mogućnost za nastanak avaskularne nekroze. Rezultat: U prve 4 nedelje obezboljavanje je postignuto u 71 % od ukupnog broja pacijenata. Tretman traje od 20 . Marković N.13 meseci. Koriscen je Dornier Compact Alpha.Stanković V Centar za ortopediju i traumatologiju.Beograd. Metod U radu prikazujemo naše rezultate lečenja 5 otvorenih (4 medijalnih i jedna lateralna) subtalarnih luksacija lečenih metodom distrakcione spoljne fiksacije. Rana rehabilitacija omogućava brzi i lakši funkcionalni oporavak. u KBC 'Zvezdara' . Zaključak Hitno hirurško zbrinjavanje otvorenih subtalarnih luksacija uključujući spoljnu fiksaciju i umerenu distrakciju skočnog zgloba može da ima važnu ulogu u prevenciji infekcije i avaskularne nekroze talusa. ESWT je zauzela značajno mesto u lečenju entenzita plantarne fascije. amplituda. Grubačić . Stamenković A. Svi operisani bolesnici su povređeni nakon pada sa visine preko 3m. pacijent je po terapiji radno sposoban.Beograd. tretirano je 48 pacijenata sa plantarnim fscitisom. Zaključak: Ortotripsija je najsavremenija. procedura eliminiše rizike operativnog lečenja. Cilj rada je bio da se pokaže mogućnost primene ESWT (extracorporeal shock wave therapy) u lečenju plantarnog fascitisa.24 meseci od operacije su dobri kod svih bolesnika. Prosečna starost je iznosila 27. Cilj rada Lečenje otvorenih subtalarnih luksacija metodom distrakcione spoljne fiksacije i prikaz rezultata. Krajnji funkcionalni rezultati lečenja 18 .39). Funkcionalno poboljšanje je postignuto kod 73 % sto podrazumeva praćenje obima pokreta do max. Terapija je sprovođena u tri seanse na 7 dana.68g. Nije bilo slučajeva avaskularne nekroze talusa i infekcija. Svi pacijenti su se javili sa bolom i ograničenom pokretljivošcću stopala. koje zahteva dugo mirovanje i prouzrokuje nesposobnost u periodu od 6 . Zasniva se na primeni elektromagnetnog. Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju KBC 'Zvezdara' . elektrohidrauličnog i piezoelektricnog efekta zvučnog talasa. progresivnog bolnog stanja u stopalu.g. Metod rada: U periodu od 2003 .net Uvod Ortotripsija je širom sveta našla kliničku primenu u ortopediji od 1989.30 min. neinvazivna ambulantna terapija.mogu da se završe sa lošim krajnjim anatomskim i funkcionalnim rezultatima. P ORTOTRIPSIJA U TERAPIJI PLANTARNOG FASCITISA Ranković V. Lečeni su predhodno ortopedski i fizijatrijski od 4 . do 12 nedelje od obavljene terapije obezboljeno je još 17 % a kod 12 % nije bilo efekta. karakterističnog. aparat novije generacije. Srbija snaveran@beotel. primena u ortopediji i prednosti terapije s obzirom da je ovo prvo iskustvo u našoj sredini. .12 nedelja. odnos žena i muškaraca 2:1. Starost pacijenata od 42 .

Beograd. Roditeljima najčešće nije bila objašnjena anomalija. afunkcionalnim kolenom i skočnim zglobom. Grujičić B2. uz eventualnu valgizacionu osteotomiju femura i elongacije. do specifičnih protetičkih sistema. niti im je predlagan drugi način rešavanja anomalije. abdukcije i spoljne rotacije. sa fleksionim kontrakturama u kuku i kolenu. najčešće nepoznate etiologije. stopala). kičme. udružen sa nedostacima drugih delova donjih ekstremiteta (zgloba kuka. P PRINCIPI PROTETIČKE I ORTOTIČKE REHABILITACIJE DECE SA UROĐENIM NEDOSTATKOM BUTNE KOSTI (LDFP) Blagojević T 1. Ortopedski hirurzi i rehabilitacioni tim rešavaju probleme koji se odnose na dužinu ekstremiteta. partial) je novi termin u literaturi za raniji naziv PFFD (proximal focal femoral deficiency). Stojanović S2. rotacioplastike. Aitken tip A najčešće zahteva ortopedsku cipelu sa povišicom. Gavrilović B2 1 Medicinski fakultet Univerzoteta u Beogradu.Otežana je funkcija stajanja i hoda. preko potkolenih i natkolenih ortoza koje rešavaju probleme nefunkcionalnog stopala. C i D. Protetički tim ima na raspolaganju rešenja od povišice u obući koja egalizuje razliku u dužini ekstremiteta. varus pozicijom potkolenice i stopala. skočnog zgloba. Zbrinjavani su specifičnim protetičkim sistemom za primarnu vertikalizaciju u uzrastu od l godine. steroidnim injekcijama i dugotrajnom fizijatrijskom lečenju.2. prisutnosti glave femura i prisustvu veze glave i distalnih delova femura u vreme kada je završen rast. funkciju stajanja i hoda. Predlažemo formiranje Nacionalnog tima za rešavanje kongenitalnih anomalija ekstremiteta kako bi se poboljšao tretman ove dece.yu LDFP (longitudinal deficiency of the femur. stabilnost pojedinih segmenata. Marković Z2. odnosno nisu bile predlagane amputacije. Zahvaćena noga je u položaju fleksije. rotacioplastike ili deze. zahtevaju ozbiljnije hiruške intervencije i kompleksnije ortotičke i protetičke sisteme. pseudoartroza butne kosti. kolena. 2Zavod za protetiku. elongacije natkolenice i potkolenice. amputacije u nivou skočnog zgloba. Označava delimičan ili potpuni nedostatak proksimalnog dela butne kosti. prema razvijenosti acetabuluma. deze kolena. Srbija manolat@eunet. Može biti prisutan na jednoj ili obe strane. Etiologija je uglavnom bila nepoznata. Tipovi B. U Zavodu za protetiku Beograd u toku poslednjih pet godina uočena je pojava većeg broja dece sa ovom kompleksnom anomalijom. kraća. Aitken-ova klasifikacija koja se najčešće koristi za kategroizaciju LDFP-a označava ABC i D grupu.alternativa je višemesečnoj upotrebi NSAIL. fibule. Cilj ovog rada je da pokaže osnovne principe zbrinjavanja dece sa LDFP-om. Tomić M2. Ključne reči: LDFP. Uglavnom su to bila deca sa tipom C i D LDFP-a. srca i gornjih ekstremiteta. rotaciju. kuka. Hiruške intervencije u cilju veće funkcionalnosti su osteotomije femura sa derotacijama. dužini femura. rehabilitacija .

7 %) bila je dijagnostikovana Burgerova bolest. a radi sprovođenja proteisanja nakon amputacije donjeg ekstremiteta. 2 zemljoradnici. embolija i drugo). Srbija azam@eunet.mk Uvod: Najčešći uzroci amputacije su: oboljenja krvnih sudova (Morbus Burger. bolesti metabolizma sa komplikacijom krvnih sudova (diabet . a 9 na terapiji oralnim hipoglikemicima. najčešće kao posledice dijabet mellitusa. od čega je l4 njih bilo na insulinskoj terapiji. Pacijenti su bili uzrasta od 32 do 78 god . dok je 7 pacijenta bilo ženskog pola (20 %).71 %). Mitrevska B. KC Novi Sad.com. tumori (benigni i maligni).yu Obrađeno je 35 pacijenata koji su primljeni u našu Kliniku tokom 2005 god. Adamov Đ.Nikolova J. Devečerski G. Cilj rada je pokazati važnost rehabilitacionog tretmana u osposobljavanju bolesnika za korišćenje proteze kako i hodanje sa protezom. 28 pacijenata su bili muškog pola (80 %). . Prosečno vreme bolovanja od šećerne bolesti do amputacije donjeg ektremiteta. a 3 pacijentkinje su bile domaćice. teške traumatske povrede. Po socijalnoj strukturi 24 pacijenta su bili penzioneri. možemo zaključiti da do amputacije donjih ekstremiteta najčešće dolazi kod muškaraca starosti oko 62 godine koji boluju od periferne okluzivne arterijske bolesti. kako i kongenitalne malformacije. Ivanovska L Zavod za fizikalnu medicinu i medicinsku rehabilitaciju Skopje. 6 pacijenata radnici. U 5 slučajeva (14. Iz gore navedeng.inzulinozavisni i inzulinonezavisni). bilo je 14 godina. Zafirovska L. Makedonija julijana_a_n@freemail. Skoro svi su bolovali od okluzivne bolesti perifernih arterija. arterioskleroza.28 %) amputacija je rađena zbog akutne opstrukcije perifernih arterija nastala kao komlikacija nakon operacija na srcu (2) ili operacija arterija nogu (tromboza bypass a u 3 slučaja). prosečne starosti 62 godine.P SOCIOETIOLOŠKI ASPEKT PACIJENATA SA AMPUTACIJOM DONJIH EKSTREMITETA Novaković B. P REHABILITACIONI TRETMAN BOLESNIKA SA AMPUTACIJOM DONJEG EKSTREMITETA Argakieva . a samo u jednom slučaju amputacija je rađena zbog teškog osteomijelitisa kostiju potkolenica. Bošković K Klinika za medicinsku rehabilitaciju. Vodeći uzrok vaskularnog oboljenja bio je šećerna bolest – kod 23 pacijenta (65. Labachevska V. Kod 7 pacijenta (20 %) amputacija je rađena zbog ishemijske gangrene na bazi ateroskleroze arterija donjih ekstremiteta (nedijabetesni bolesnici) a kod 2 pacijenta (5.

pol. Gauthier Gagnon et all. Rehabilitacija je bila otežana kod pacijenata sa kontrakturom mišića patrljka. obuka bolesnika za korišćenjem i hodanjem sa protezom. najveći broj osoba je bio uzrasta od 50 . 7 bolesnika (19 %) hodali su sa jednom štakom. a samo 3 (8 %) hodali su bez pomagala .70 godina. dužina patrljka i funkcionalno poboljšanje korišćenjem proteza.posle obuke za korišćenje i hodanje sa protezom . lakše savladavanje psihološke traume radi gubitka ekstremeiteta. a samo 9 pacijenata (18 %) su bili stariji od 70 godina. Razvoj različitih novih tehnika dopusta savladjivanje ovih problema. R. Jedan pacijenat je imao izraženu fleksornu kontrakturu i bila je neophodna nadkolena reamputacija.35).42). Mitrevska B Zavod za fizikalna medicina i rehabilitacija . uzrast. Ivanovska L. Rezultati: Od 42 (100 %) bolesnika.1994). a 7 pacijenata (14 %) je imalo kratak patrljak (skor 32 . Cilj našeg rada je bio analiza najčešćih uzroka podkolenih amputacija i funkcionalno poboljšanje u zavisnosti od dužine patrljka i opšteg zdravstvenog stanja. Kod 33 pacijenata (66 %) koji su imali duži patrljak. a 19 (45 %) hodali su sa patericama. Nove tehničke mogućnosti i rani start rehabilitacije su doveli do odličnih funkcionalnih rezultata posle kojih je moguće i normalno hodanje. P UZROCI AMPUTACIJE I PROTETSKOG TRETMANA KOD PACIJENATA SA PODKOLENOM AMPUTACIJOM Labačevska V. kod 18 (43 %) amputacija je bila radi bolesti metabolizma sa komplikacijom krvnih sudova (diabet).22. amputacije su bile češće kod osoba muškog pola (62 %). a kod 3 (7 %) radi tumora. dezartikulacija gležnja i Chopart-ova amputaja je pokazala odlične rezultate (skor 38 . a kod 5 bolesnika (12 %) nije se mogla ordinirati proteza.PPA. kod 8 (19 %) radi teške traume. ordiniranje proteze. Makedonija labacevski@yahoo.Skopje. kod najvećeg broja pacijenata skor je bio 20 . Kod 50 pacijenata su analizirani uzroci amputacija. Za analizu korišćene su metode deskriptivnih i analitičkih studija. Zaključak: Rano započeti rehabilitacioni tretman omogućiće dobra priprema patrljaka. G. Nakon sprovođenja rehabilitacionog tretmana kod 37 (88 %) bila je ordinirana proteza. a sa druge strane . Od 37 (100 %) bolesnika kod kojih ja ordinirana proteza 25 (68 %) obučeni su za horanje sa patericama. kod 13 (31 %) radi oboljenja krvnih sudova. Za ocenu je bila korišćena skala aktivnosti (Prosthetic Profile for Amputees .bolesnik može ponovo biti aktivan član u semejnoj i u radnoj sredini.com Amputacije ekstremiteta dovode do estetskog i funkcionalnog deficita. Ovo će omogućiti sa jedne strane. .Materijal i metode: U Zavodu za fizikalnu medicinu i medicinsku rehabilitaciju u Skoplju bili su lečeni 42 bolesnika sa amputacijom donjeg ekstremiteta. Pri prijemu 23 (23 %) bolesnika nisu bili vertikalizovani.slobodno. 2 (5 %) bolesnika hodalo je sa dubkom. Najčešći uzrok amputacija su bile vaskularne bolesti (52 %).

Dobrom evaluacijom statusa. pacijenti Zavoda za protetiku. Kondić K. Blagojević T. Teofilovski M. Izrađeno je komforno ležiste. Vidaković . Sproveden je kineziterapijski program koji je bio doziran i individualan prema lokalnom statusu i stanju validnog ekstremiteta.njih 100 su podeljeni u tri vremenske grupe – juvenilnu. Beograd. Omogućena je lokomocija kod pacijenta sa izraženim sniženim funkcionalnim potencijalom amputacionog patrljka. Tomić M. ograničenost pokreta u zglobu kuka amputirane strane. Sprovedena je škola hoda sa protezom uz pomoć štaka na kraćim relacijama.Ključne reci: amputacija. Stojanović S. Pacijent je pripadao gerijatrijskoj populaciji. frakture donjih ekstremiteta. postignut je optimalan nivo funkcionalne osposobljenosti. Filozofski fakultet u Univerziteta u Beogradu . Beograd. Srbija office@zop. bol je bio prisutan u predelu ostosintetskog materijala. Blagojević T. mišićna snaga je bila oslabljena. patrljak. proteza P FRAKTURE AMPUTACIONIH PATRLJAKA DONJIH EKSTREMITETA I NJIHOV UTICAJ NA PROTETIČKI PROGRAM Stojanović S.yu Frakture na strani amputacije donjih ekstremiteta zahtevaju određjenu specifičnost u protetičkom programu.yu Uvod: Ispitanici. Ključne reči: amputacija. odraslu i gerijatrijsku grupu. Prisutan ostosintetski materijal je otežao ali nije onemogućio protetički program. Marković Z Zavod za protetiku. primenom kineziterapijskog programa koji je bio doziran i individualan. Timskom evaluacijom nađen je najpovoljniji način za rasterećenje delova ležista proteze koja su u kontaktu sa ostosintetskim materijalom. Beograd utvrđjena je ograničena pokretljivost u koksofemoralnom zglobu na strani amputacije i prisustvo osteosintetskog materijala.co. Protetički tretman je sproveden timskim radom svih članova protetičkog tima. Svi ispitanici su .Psihologija.Maksimović B. protetisanje P OSOBE SA AMPUTACIJAMA DONJIH EKSTREMITETA I BOLESTI ZAVISNOSTI Marković Z. Beograd . Fizikalnim pregledom pacijenata u Zavod za protetiku. Zavod za protetiku. U kabinetu Zavoda izrađeno je četvrtasto ležiste od plasitčnog materijala koje je pratilo poziciju patrljka i kroz koje je izbegnut pritisak na ožiljno tkivo od operativnog reza. bila je prisutna koksartroza. Na amputacionom patrljku prisutan ožiljak od operativnog reza. Postignut je povećan obim pokreta u tretiranom zglobu i jačanje muskulature relevantne za protetički hod. Tomić M. Srbija zvezdana@eunet.

Prema starosti i osnovnom uzroku amputacije u grupi starih 55 i manje godina je diabates mellitus – 42. Ispitivane su zavisnost od nikotina.5 %. добра подношлјивост.2 %.3 %. Podaci u svakoj analiziranoj grupi su međusobno homogeni (koeficijenti varijacije su manji od 30 %).1 %. trauma – 11. atherosclerosis 33. ali je evidentno da je njihovo ispoljavanje u vezi sa genetskim. statistička obrada podataka na PC računaru. narkotika i poremećaja ishtrane (gojaznost).9 %. Према нашем скромном искуству. a u grupi starih više od 55 godina (n = 55) kreće u intervalu 67.8 godina. atherosclerosis 35. P ЕТОЛАК У ЛЕЧЕНЈУ АРТРОЗА И СПОРТСКЕ ПОВРЕДЕ ЗГЛОБОВА Димитрова В.52 %. tableta (anksiolitici).6 %.2 %.4 %. tablete . alkohola.38.3 %. омогушује нјегову . Osnovni uzrok nastajanja bolesti zavisnosti nije poznat. uzrokuju nastanak sekundarnih bolesti.com Изразита распространјеност реуматичких болести и велике индивидуалне разлике у реагованју болесника на леченје омогучавају примену различитих фармакотерапијских средства. Димитров П. biološko – farmakološkim i socijalnim faktorima.1 %. Cilj rada: Prevencija uzroka amputacija donjih ekstemimeta nastalih kao posledica bolesti zavisnosti Metode: Strukturisani upitnik opštih podataka sa 20 varijabli. Zaključak: Analizom rezultata ispitivanja potvrđeno je da su osobe sa amputacijama donjih ekstremiteta sklone bolestima zavisnosti (nikotin . ретке нуспојаве. као што су брза ресорпција. Rezultati: Analizirajući starost osoba sa amputacijama donjih ekstremiteta utvrđeno je da se prosečna starost u grupi starih 55 i manje godina (n = 45) kreće u intervalu 44. У велик арсенал добро познатих препарата који се користе у леченју ових оболенја. malignitet kosti – 3.1 % i drugo – 0. Mb Burger – 1. alkohol .8 ± 10.6 godina i u ukupnom uzorku u intervalu 57.7 %. Zbog toga su upoređivani rezultati dobijeni u grupi odraslih i gerijatrijskoj grupi.3 %. Нјегове особине.70.osobe sa amputacijama donjih ekstremiteta U toku celog istzraživanja nije bilo među ispitanicima nijednog iz juvenilne grupe. u grupi starih više od 55 godina diabates mellitus – 60. Od bolesti zavisnosti samo je gojaznost statistički značajno zastupljena (p<0.Македонија sencedimitrova@yahoo. narkotici . ЕТОЛАК показуе и потврдјуе да је ефикасан и добро подношлјив препарат.5 %. obradjenih metodom deskriptivne i diferencijalne statistike.4 godina. Mb Burger – 4.01) u kontingentu starih više od 55 godina.4 ± 14. Bolesti zavisnosti ili loše navike su hronični poremećaji ponašanja koji zbog ponovljene upotrebe supstanci ili načina ponašanja. Zbog toga je neophodna edukacija i podizanje svesti među gradjanima o tome koje bolesti zavisnosti mogu da uzrokuju amputacije donjih ekstremiteta. Павловиќ П ЈЗУ Општа Болница Кавадарци Р.7 ± 6. појавио се нови препарат ЕТОЛАК. gojaznost (BMI veći od 25) . malignitet kosti – 8.

поделили смо болеснике у четири групе. сем у 3 случајева кои и далје су остале на леченју. али и ничу. док се оток одржава и до 3 неделје. У четвртој групи. Ради лакшег прегледа и праченје. бол се сманјује и потпуно нестаје после десет дана узиманје лека. Леченје је трајало 3 .4 неделја леченје ЕТОЛАКОМ од 3 таблетана дан. али болјом подношлјивошчом. Код свих пацијената урадјени су одговарајуче лабараториске анализе а повредама на зглобовима потврдјени су на рентген.14 дана узиманје лека бол. У првој групи је било 48 болесника са артрозама колених зглобова. Поред објективно потврдјеног степена поболјшанје после леченје ЕТОЛАКОМ болесници су давали и своје субјективно мишлјенје. Уз примену двије таблете ЕТОЛАК на дан – изчезавају инфламаторне променје веч у првој неделју леченја. ЦИЛЈ – овог испитиванје био је проверити нов препарат са антиинфламаторним и аналгетичним својством. лечили смо ЕТОЛАКОМ.примену у лешенјусвих облика реуматских болести. 167 болесника оба пола и различите старости.4 неделје. У другој групи било је 55 болесника. денталне боли и др. У току испитиванја била је веома важна сараднја са болесника. Болест је трајала од 2 до 9 година.као и ослобадјанје од благе или умјерено тежих боли код спорстске повреде. сасвим изчезава. Имајучи у виду сва ова својства. У овој је групи је само један пацијент имао гастричне сметнје. као и оток се сманјују. како и ванзлобног реумзтизма. секундарним инфламаторним променама и изразитом болом при ходу. који је болји или бар једнако ефикасан као други лекови из те групе. Бол је трајала од један до осам мјесеца. постоперативних боли. у облику таблете. . Инфламација нестаје у току првих седам дана. Ова група болесника није предходно лечена другим антиреуматицима а таблете ЕТОЛАК подносила је без тегоба. Покретлјивост зглоба спорије се упоставлја. а после 10 . Болест је трајала три до шест мјесеца са боловима при кретанју. тако да смо код неких пацијената тек при крају примјенили физикалне процедуре и кинезитерапију. сманјенјом покретлјивошчу коленог зглоба. уз и низ степенице. бол. Оцене су углавном биле једнаке. Подношлјивост одлична. било је 27 пацијента са спортским акутним повредама зглобова и код нјих је аплицирана по једна таблета ЕТОЛАК дневно у трајану од десет дана бол се изгубио. боловима у фази мируванја и при ходу. У тречој групи је било 37 болесника са променама на коксофеморалним зглобовима. После 3 . са честим рецидивима. Покретлјивост зглобова ограничена. оток је нестао. честим инфламацијом и отоком. Код ове групе смо од почетка применјивали леченје са 3 таблета ЕТОЛАК на дани то 2 таблета ујутро и 1 таблета увечер. тегобе су се смалјиле а потом сасвим изчезле.

Dubljanin – Raspopović E. Rezultati naše studije su prikazani tabelarno. a bol se procenjivao VAS skalom bola. kao pomoćnog terapijskog sredstva u lečenju bolesnika kod kojih su dominantni simptomi otok i bol. 15 bolesnika je imalo operaciju na kolenu (ligamentoplastika LCA).. Prosečna starost bolesnika iznosila je 45 godina (25 – 65).. Popović B1 1 Zavod za reumatizam Novi Sad.ekonomski problem. Svi bolesnici su imali izražen otok i bol.Opačić M. 29 ženskog roda. Gel se nanosio 20 minuta pre započinjenja kineziterapijskog protokola od strane fizioterapeuta metodom lagane masaže glađenjem u trajanju od 7 – 10 minuta.P UPOTREBA BIOFREEZE GELA U KLINIČKOJ PRAKSI Tomanović . uslovljava kompresiju mišića vratne regije i dovodi do redukovane cirkulacije. . KC Novi Sad. Njihovom analizom zaključili smo da Biofreez gel ima svoje mesto u terapiji bolesnika kod kojih su bol.yu Biofreez gel je prirodni preparat napravljen na bazi biljnih ekstrakta. 7. Srbija medicalnet@sezampro. 21 bolesnik muškog roda. uglomer. i 21. Cilj naše studije je da prikaže značaj i mesto korišćenja Biofreez gela. kao i ograničenje pokreta u zglobu. Srbija drmuluc8@hotmail. 2Klinika za medicinsku rehabilitaciju. bol i obim pokreta su kontrolisani pri prvom pregledu. dana videli smo napredak u smislu smanjenja otoka i bola i povećanje obima pokreta tretiranog zgloba. Nisu se pojavile komplikacije i alergije. P ZNAČAJ FIZIKALNIH TERAPIJA U LEČENJU SINDROMA GORNJEG OTVORA GRUDNOG KOŠA Milenović N1. što uslovljava pojavu mnogih kliničkih simptoma dovodeći time do značajne funkcionalne nesposobnosti. Već posle 7. Medicinski faklutet. dana. ambulantno lečenih u Centru za fizikalnu medicinu KCS u periodu od godinu dana. Vesović – Potić V Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. a time ga svrstava u značajan socio . Koristili smo klasične terapeutske santimetre. Otok. kod 9 bolesnika je ugrađen osteosintetski materijal (kod preloma hirurškog vrata humerusa i bimaleolarnog preloma) i 26 bolesnika je imalo entenzite i entenzopatije tetiva ramenog i lakatnog zgloba. Takođe je bolesnik dobio uputstva o korišćenju Biofreez gela u kućnim uslovima. Našim radom obuhvaćeno je 50 bolesnika. otok i ograničenje pokreta dominantni simptomi.Vujadinović S. Devečerski G2. Manojlović . Beograd. Radovanović T. 14. KCS.com Uvod: Sindroma gornjeg otvora grudnog koša (Sy TOS) zahvaljujući svojim specifičnim osteovaskularnim strukturama. kao i limitiran obim pokreta tretiranog zgloba.

ali ono još uvek nije bilo statistički značajno i nije pokazivalo stabilan trend poboljšanja.yu U toku rada sa pacijentima koji boluju od hipertenzije smo uočili da nam ona predstavlja značajan ograničavajući faktor u provođenju rehabilitacije. dijadinamik P FIZIKALNA TERAPIJA KOD PACIJENATA SA HIPERTENZIJOM Bjelica . Nakon druge nedelje fizikalnih terapija uočava se stabilan pozitivan trend poboljšanja u PSP. II grupa su pacijenti sa terapijom za HTA i pritiskom do 150/90 mmHg. Za praćenje efekta terapije korištena je skala pacijentove samoprocene zdravstvenog stanja (PSP). a u drugoj grupi UZ snage 0. Svi pacijenti su prošli kroz kompletan neurološki i fizijatrijski pregled.alekmak@ns. Poboljšanje je uočeno i u grupi pacijenata tretiranih DDS. Treća grupa su pacijenti sa HTA na prijemu 160/95 mmHg i više. starosti 30 .25).012). imali su radiografske snimke cervikalne regije kao i pozitivne nalaze oscilografije. Cilj ispitivanja je bio da ukažemo na način rehabilitacije pacijenata sa hipertenzijom koji će dati najbolje rezultate.Cilj ove studije je bio da se utvrdi efikasnost primene dijadinamskih stuja (DDS) i ultrazvuka (UZ) u pacijenata sa dijagnostifikovanim Sy TOS. i nije pokazivalo statistističku značajnost u odnosu na pol. stoga ovu terapiju treba favorizovati u otklanjanu simptomatologije Sy TOS. bez obzira na pol pacijenta. starosti od 40-60 godina. i koji su u toku prve nedelje postepeno uvođeni u fizikalni tretman.31). tokom dve sedmice dolazi do značajnog PSP poboljšanja. Naročito značajno poboljšanje PSP (t = 78. približno slične polne zastupljenosti. Matrijal i metod: Ispitivanjem su obuhvaćene 3 grupe od po 50 pacijenata. Material i metode: U studiji je učestvovalo 80 pacijenata (40 muškaraca i 40 žena). godine. u odnosu na početak fizikalnog tretmana. Rezultati: Po obavljenom tretmanu kod kontrolne grupe smo imali najbolje rezultate.60 godina. ultrazvuk.co. Nije uočena statistički značajna razlika u efikasnosti pojedinačnih fizikalnih terapija (p = 0. uočeno u pacijenata tretiranih UZ. naročito UZ. p = 0. koji su lečeni u Zavodu u periodu januar-decembar 2005.LP modaliteti DDS u trajanju od 6 min po modalitetu.yu . Srbija termal@ptt.Vujasin R. U I grupi su pacijenti bez hipertenzije – kontrolna grupa. tako da su tek od druge nedelje stavljeni na puni terapijski tretman. koji su odmah uključeni na «puni« rehabilitacioni program. U drugoj grupi samo 12 pacijenata je uspelo završiti tretman bez . Rezultati: Nakon prve sedmice fizikalnih terapija uočeno je poboljšalje u PSP koje nije bilo statistički značajno (p = 0.7 W/cm2 u trajanju od 5 min uz korištenje parafinskog ulja. Ključne reči: Sindrom gornjeg grudnog otvora (Sy TOS). Marosan G i saradnici Zavod za specijalizovanu rehabilitaciju «Termal» Vrdnik. Pacijenti su bili podvrgnuti dvonedeljnom tretmanu fizikalnih elektroprocedura: u prvoj grupi korišćeni su CP .sbb. koji takođe imaju terapiju od interniste. Zaključak: Korištenjem fizikalnih procedura.

elektro. Maksimović Z. Kostić R.sniženi protoci kroz rekanalisani segment tromboziranog lumena.net Uvod i cilj rada: Posttrombotski sindrom predstavlja stanje hroničnog venskog zastoja nastalog nepotpunom rekanalizacijom tromboziranog lumena dubokih vena. do 30. Beograd. Materijal i metod rada: U periodu od 1.prekidanja.2006.2005. (U toj grupi je 47 pacijenata završilo terapiju bez prekidanja. morfoloških i hemodinamskih zbivanja i mogućnost pomoći fizikalnim agensima u smanjenju i otklanjanju posttrombotskih sekvela. a daleko bolji nego u drugoj grupi Zaključak: Kod pacijenata sa hipertenzijom su ukupni rezultati reh. daleko lošiji u odnosu na kontrolnu grupu. Zapažamo da 3 nedelje fiz. dilatacija i insuficijencija perforantnih vena sa razvojem sekundarnih variksa. insuficijencija valvula sa refluksnim tokom.1. Terepiju 1 i više puta zbog skoka pritiska. Progresivnost procesa nalaže sagledavanje problematike sa aspekta kliničkih. Morfoloski nalaz . maceracije kože).g. Hemodinamski nalaz . kinezi. omekšavanja i smanjenja induriranih dermatofleboskleroznih ploča i infiltrata. Među samim hipertoničarima rezultati su bolji tamo gde je fizikalna terapija uvođena postepeno. terapije za hipertoničare nisu dovoljne. U kliničkoj slici ispoljavani su znaci različitog stepena venske insuficijencije .nepotpuna rekanalizacija lumena dubokih vena različitog stepena i nivoa sa organizovanim trombotičnim masama. MORFOLOŠKI I HEMODINAMSKI PRIKAZ POSTTROMBOTSKOG SINDROMA I EFEKATA FIZIKALNIH AGENASA U POBOLJŠANJU VENSKE DRENAŽE Rondović D. različiti stepeni troficnih promena (hiperpigmentacije. tretman uvođen postepeno. ekcematoidne. Sagledavanje morfoloskih i hemodinamskih zbivanja vršeno je ehosonografski (color Doppler duplex scan metodom -ESAOTE Megas GPX. Damnjanović Z Zavod za specijalizovanu rehabilitaciju "Gamzigrad" Gamzigradska Banja.vakusak. KCS.edem i voluminoznost noge. Rezultati rehabilitacije u toj grupi su lošiji nego u kontrolnoj. redukcije subjektivnih tegoba sa . Srbija gambanja@verat. a po obavljenom tretmanu rezultati rehabilitacije su bili daleko lošiji nego u III grupi gde je fiz. P KLINIČKI. kod većine bolesnika (85 . deskvamacije. znaci dermatofleboskleroze i induracije potkožnih struktura do stvaranja ulceroznih promena. a samo kod 3 pacijenta je fizikalni tretman bio prekidan).5 MHz). dok ih je čak 38 prekidalo fiz. sa kliničkom slikom posttrombotskog sindroma. od kojih je 18 pacijenata imalo kruralne venske ulkuse. insuficijencijom valvula dubokih vena i insuficijencijom komunikantnih vena.6.21 dan. linearnom sondom 7. magneto. laser i selektovane proimene termomineralne vode indiferentne temperature u toku 15 .90 %) došlo je do smanjenja voluminoznosti noge sa poboljšanjem trofike kože i kolorita. lečeno je 132 pacijenta . Institut za KVB. Rezultati: Primenom fizikalnih agenasa .g.

po 10 seansi kontinuirano. vreme potrebno za pet ponovljenih ustajanja sa stolice. Rozman . Gamzigradska Banja. Učinak fizikalnih agenasa na morfološka i hemodinamska zbivanja praćeno je ehosonografskim kontrolama sa nalazom za bolju rekanalizaciju lumena i bolju vensku drenažu. Kostić R.com Uvod: Hiperbaricna oksigenacija (HBO) difuzno povećava količinu kiseonika u tkivima na račun fizički rastvorenog kiseonika u plazmi i tako otklanja ili ublažava hipoksiju čime poboljšava cirkulaciju krvi. a zbog svoje perzistencije i progresije zahteva multidisciplinarni pristup u čijem timu primena fizikalnih agenasa ima značajan učinak. Cilj: Pokazati kako HBO utiče na funkcionalnu sposobnost obolelih od dijabetične angiopatije. izostajanjem grčeva. postizanja lakšeg koraka.2 ATA. Minimalan broj bodova za svakog ispitanika bio je 5.303 MK sa 100 % kisenokom na 2.smanjenjem napetosti i bolnosti. kao i po završetku vršena su funkcionalna merenja: dužina hoda na stazi od 30 m u toku 6 minuta. vreme potrebno da se pređe 4 metra pri uobičajenom i najbržem koraku. . Srbija zaklinadamnjanovic@gmail. Primenjen je test ekvivalenthih parova za dva zavisna uzorka (Wilcoxon-ov test) koji je pokazao statistički značajnu razliku između vrednosti izmerenih pre i posle tretrmana. smanjuje agregabilnost trombocita i ubrzava neokapilarizaciju. smanjuje viskoznost plazme. povećava elastičnost membrane eritrocita. Zaključak: Posttrombotski sindrom predstavlja težak oblik hronične venske insuficijencije. Metod: Prospektivnim kliničkim istraživanjem obuhvaćeno je16 bolesnika kod kojih je primenjena HBO u jednomesnoj komori ruske proizvodnje BLKS .Jović S Zavod za specijalizovanu rehabilitaciju"Gamzigrad". Pre početka lečenja. maksimalan 25. Vujinović D. P EFEKAT HIPERBARIČNE OKSIGENACIJE NA FUNKCIONALNU SPOSOBNOST OBOLELIH OD DIJABETIČNE ANGIOPATIJE Damnjanović Ž. Rezultati: Učinak za svako od funkcionalnih merenja ocenjivan je od 1 (najgori) – 5 (najbolji). u toku 60 minuta. mogućnost održavanja ravnoteže pri stajanju (10 s). Zaključak: Primena HBO povećava funkcionalnu sposobnost kod obolelih od dijabetične angiopatije čime omogućava njihovu veću fizičku aktivnost i poboljšanje kvaliteta života.

Vrednosti krvnog pritiska se nisu značajnije menjale. U tretman je uključen 31 pacijent. Krivokuća J. Devečerski G. kozmetičkim defektom. Cilj rada je da prikažemo naša iskustva u radu sa ovim aparatom. postepeno dolazi do gubitka mišićnih vlakana i demijelinizacije perifernih nerava. U lečenju ovih stanja značajno mesto zauzima intermitentna hipobarična terapija. a samim tim i kvalitetnijem načinu života Ključne reči: hipobarična terapija. Klinički centar Novi Sad.yu Limfedem je otok dela tela. To ima za posledicu bolju prokrvljenost tretiranog područja. Temperatura kože je povećana nakon tretmana za 4 stepena Celzijusa. mišićna snaga.P REZULTATI PRIMENE INTERMITENTNE HIPOBARIČNE TERAPIJE APARATMOM « GREENSACK» Krivokuća J.yu Oboljenja arteriskih krvnih sudova izazivaju cirkularne smetnje u ekstremitetima što dovodi do značajnih promena u funkcionisanju lokomotornog aparata. funkcionalna sposobnost P ULOGA I ZNAČAJ APARATA “GREEN SACK” U TRETMANU LIMFEDEMA DONJIH EKSTREMITETA Mitrović T. Tretirani su pacijenti sa stenozom i okluzijom arterija donjih ekstremiteta. Srbija prkisa@ptt.fizijatri uz konsultaciju vaskularnog hirurga. Indikacije za uključivanje u terapiju postavljali su lekari specijalisti . Nastaju promene na zidovima arterija. Milić Z Klinika za medicinsku rehabilitaciju. . Aparat «Green sack» je terapeutski masažni sistem koji principom usisavanja stvara podpritisak u posebnoj za to izrađenoj vreći ili ventuzi. patofiziologa. Ovo uslovljava pojavu specifičnih i nespecifičnih simptoma koji dovode do atrofije mišića. ograničene fizičke aktivnosti i smanjenja funkcionalne sposobnosti donjih ekstremiteta. Praćeni su sledeći parametri: obim ekstremiteta. Negativan pritisak koji se postiže izvlačenjem vazduha uzrokuje delimične promene čvrstine i elastičnosti tkiva i krvnih sudova. Naši rezultati ukazuju da je obim ekstremiteta smanjen kod većine pacijenata (92 %). Na taj način se u željenom delu tela vrši masaža i drenaža. najčešće ekstremiteta. To je stanje koje se manifestuje osećajem težine. čestim upalama. temperatura kože i vrednosti krvnog pritiska. (16 žena. Zaključak: Primenom intermitentne hipobarične terapije uz pomoć vreće postižu se smanjenje obima ekstremiteta i povećanje temperature što doprinosi smanjenju bolova i kvalitetnijem hodu.Obim pokreta i mišićna snaga se nisu značajnije menjali. te retko malignom alteracijom. Milić Z Klinika za medicinsku rehabilitaciju.15 muškaraca) prosečne starosne dobi 55 godina. a radijus kretanja povećan. Devečerski G. interniste. uzrokovan preteranom akumulacijom limfe. Srbija tanja5@eunet. klaudikacije. Klinički centar Novi Sad. nelagodnošću i bolom. obim pokreta. bol. poboljšanu ishranu ćelija te bržu regeneraciju tkiva. Bol i klaudikacije su smanjene(95 %).

5 godine bolove u potkolenicama i stopalima. Th: pacijent je uzimao . hipobarična pulsirajuća terapija P ISHOD LECENJA APARATOM "GREEN VACUM" KOD PACIJENTA SA PRELOMOM I NARUŠENOM CIRKULACIJOM NA DONJIM EKSTREMITETIMA Adamov Đ. Cladicatio intermitens 2. Bol se smanjio na 3. klaudikacioni bol. Pre preloma imao je oko 1. Krvni pritisak je varirao unutar 10 mmHg. Pacijent je posle 3 nedelje hodao sa štapom i bez claudicaio intermitens do 600 m. Ključne reči: limfedem.sbb.Nastaje kao rezultat poremećaja odnosa između opterećenja i sposobnosti limfnog sistema da odstrani proteine i tečnost iz kapilarne filtracije koji nisu vraćeni kroz venske fenestere. sa gipsanom imobilizacijom. ojačane mišićne snage mm. noge i minimalnim otokom. Nakon primene 15 terapija obim ekstremiteta se smanjio u značajnoj meri (3 . prikaže pozitivno dejstvo primene aparata "Green vacum". skoro normalizovane pokretljivosti u skočnom zglobu. vrednosti krvnog pritiska. U Klinici za medicinsku rehabilitaciju lečeno je 15 pacijenata starosti od 40 do 70 godina sa limfedemom na donjim ekstremitetima. koji je konzervativno lečen od strane ortopeda. Mišićna snaga mm. obim pokreta. Obim na donjim ekstremitetima 5. Pre i nakon primenjene terpije pratili smo sledeće pametre: merili smo obim ekstremiteta. Obim pokreta na donjim ekstremitetima i 7. Tokom tretmana praćeni su sledeći parametri: 1. Od med. Cilj rada je da se kroz prikaz pacijenta sa bimaleolarnim prelomom noge i cirkulatornim smetnjama. Vrednost krvnog pritiska. Pacijent je pri padu zadobio prelom. Cilj rada je bio da se pokaže značaj i uloga aparata »Green sack» u terapiji limfedema na donjim ekstremitetima. Klinički centar Novi Sad. Bol u donjim ekstremitetima 3. Novaković B Klinika za medicinsku rehabilitaciju.yu Sprovođenje medicinske rehabilitacije kod pacijenta sa prelomom i narušenom cirkulacijom na donjim ekstremitetima svakako je otežano i sa dosta problema.5 cm). mišićnu snagu. a cirkulacija na donjim ekstremitetima sa Duplex scan om. U 95 % bolesnika smanjen je subjektivni osećaj težine u donjim ekstremitetima. temperaturu kože kao i subjektivni osećaj težine u donjim ekstremitetima pre i posle primene limfne drenaže. Pre uključivanja obrađen je od strane vaskularnog hirurga. uz osecaj"slabosti" I "hladnoce" u donjim ekstremitetima. a klaudikacioni bol je izostao kod 55 %. Pacijent je uključen na aparat sa vakum vrećom i imao je uporedo kinezi vežbe. claudicatio intermitens pri hodu do 100 m.Temperatura kože 4.co. Srbija djordje@ns. lako primenljivih i efikasnih terapijskih procedure u lečenju limfedema na donjim ekstremitetima.donjih ekstremiteta 6. Indikaciju za primenu ove terapije postavljali su lekari specijalisti fizijatri. Temperatura kože se povisila do 370 C. Jakovljević D. Zaključili smo da je primena ove metode jedna od vrlo specifičnih.

SF36 kvalitet življenja (stanje). Bolnica Valjevo. oporavkom i poboljšanom cirkulacijom na donjim ekstremitetima. Klinički centar Novi Sad. Tbl.yu Uvod: Klinička slika sistemskog eritemskog lupusa manifestuje se simptomima zahvaćenosti jednog ili istovremeno više organa i sistema. pozitivan efekat kod pacijenta. Rezultati: U okviru malog uzorka. Rašković S.01) nakon propisanih procedura. Plečić . BDI. Sajerman S Služba za unutrašnje bolesti . otok. Bezinovićeve skale self-koncepta (karakterisitike). Navedeni pokazatelji su indikatori kako stresa u kontaktu sa terapijskim procedurama u hospitalnim uslovima tako i subjektivnog osećanja umanjene bolnosti.Subotić R. Srbija drrs@ptt.05). beleži se poboljšanje (p < 0. koji je rezultirao ovde sa dobrom sanacijom preloma. Na ajtemu koji se odnosi na umanjenje bolnosti.Alergologija. Zaključak: praćenje psiholoških obeležja pre i nakon aplicirane fizikalno terapijske procedure beleži testovna odstupanja na malom broju ajtema. Amlopin a 5 mg 2 x 1/2. cirkulacija. terapijske procedure i hospitalizaciju doživljava kao visoko stresne što zahteva praćenje psihičkih korelata somatskog poremećaja kao i njihovih varijacija.Knežević V. claudicatio intermitens.NAŠI REZULTATI Vilotić .. Za psihološku detekciju su korišćeni: BFI. koja daje dobar. STAI. Trental a 400 mg 2 x 1.Drag. Tomić D. Paracetamol a 500 mg 1 . Uobičajene manifestacije su . P UČESTALOST KLINIČKIH POJAVA U TOKU SISTEMSKOG ERITEMSKOG LUPUSA .02). uočava se statistički značajan porast situacione anksioznosti (p < 0. Ostali testovi ne beleže značajne razlike. Ključne reči: prelom.3 x 1 i Tbl. Cilj rada je da se uoče i porede psihološka obeležja pacijenata pre i nakon tretmana ‚‚greensac‚‚ aparatom. Dva ajtema koja se odnose na kvalitet života beleže statistički značajno ‚‚pogoršanje‚‚ stanja (p < 0. Sa aparatom "Green vacum" dobili smo jos jednu efikasnu terapiju. Srbija mmnesa9@Eunet.yu Uvod: pacijent dijagnostičke. bol P PSIHOLOŠKA OBELEŽJA PACIJENATA TRETIRANIH ‚‚GREENSAC‚‚ APARATOM TOKOM PROJEKTA ‚‚EUREKA‚‚ Platiša N Klinika za medicinsku rehabilitaciju. Subjekti: prate se psihometrijski parametri grupe od 12 ispitanika koji su tretirani ‚‚greensac‚‚ aparatom.04 i 0. Metod rada: primenjuje se test-baterija pre početka fizikalnog tretmana i testovi za procenu stanja nakon završenog tretmana.

epi napade. samarićanin).2 %. bolovi u mišićima i zglobovima. kožne promene imao je 31 ispitanik što čini 91. Tok bolesti može biti blag do fulminantnog sa potencijalno fatalnim ishodom.3 %. Božović Lj. povišen krvni pritisak iznad 140/90 imalo je 20 ispitanika. što čini 50 %. 29 žena i 5 osoba muškog pola. Odlikuje ga neprimetan.Svim bilesnicima je uzeta detaljna anamneza. brzo umaranje je imao 31 ispitanik.stagnacija . razdražljivost.8 %. raspoloženja) dalo je podatak 14 ispitanika. analiza dobijenih rezultata.9 %. interpretativnost. Gubitak u telesnoj težini prijavilo je 17 ispitanika. Blagojević T. sporiji oporavak. bolove i otoke zglobova imao je 31 ispitanik što čini 91.7 %. serozitis. što čini 47. sto čini 58.formiranje upitnika. Srbija vujko@verat. mišljenja. na malaksalost se žalilo 29 ispitanika.Analizirana su 34 ispitanika. Stojanović S. gastrointestionalne tegobe imalo je 10 ispitanika. malaksalost. što čini 29.2 %.slabost. nesvestice.net Zadravstveni radnici i saradnici koji učestvuju u rehabilitaciji starih osoba podložni su sindromu izgaranja. osobenostima starih (polimorbiditet. U vreme postavljanja dijagnoze bolesti najmlađi ispitanik imao je 16 godina. artritis/artralgije.Oralne ulceracije imalo je13 ispitanika što čini 38. što čini 52. što čini 91. alergiju na lekove imalo je 10 ispitanika što čini 29. hematološki poremećaji. Cilj rada: Utvrđivanje najčešćih kliničkih manifestacija kod obolelih od sistemskog eritemskog lupusa. poremećaj srčanog ritma bio je prisutan kod 5 ispitanika.2 %. P SINDROM IZGARANJA U REHABILITACIJI STARAČKE POPULACIJE Vujko M. povišena temperatura. malaksalost najučestalije kliničke manifestacije lupusa prema anamnestičkim podacima. što čini 85. postupan gubitak smislenosti vlastitog rada (entuzijazam . karakretistične kožne promene. Vidaković . depersonalizovan odnos prema pacijentima.urađeni standardni laboratorijski testovi i imunološke analizeuz neophodna dopunska ispitivanja. a najstariji 61 godinu. dispneju je imalo 18 ispitanika. Bolesnici su izabrani metodom slučajnog izbora iz grupe pacijenata kojima je postavljena dijagnoza sistemskog eritemskog lupusa naosnovu revidiranih ACR kriterijuma.2 %. izbor bolesnika.4 %.2 %. što čini 14. statistička obrada podataka. Pojava ovog sindroma uslovljena je ličnošću radnika (ambiciozan. Metodologija rada: sadrži nekoliko etapa . psiho . presavestan. alopecija se javila kod 16 ispitanika.8 % od ukupnog broja ispitanika. vrtoglavice. konverzvina i depresivna reagovanja.rezignacija). Za prisustvo CNS tegoba (glavobolje. što čini 41.fizička iscrpljenost. Zaključak: na ispitivsnom uzorku zaključujemo da su zamaranje. a javlju se i znaci oštećenja bubrega i centalnog nervnog sistema. poremećaj pamćenja.1 %. Rezulati rada: Fotosenzitivnost je postojala kod 20 ispitanika što čini 58. psiho - .Maksimović B Zavod za protetiku Beograd.4 %.

Makedonija 42. Rezultat: Stalnih pušača 37.4 %. Ključne reči: sindrom izgaranja. Zaključak: U proseku su višegodišnji pušači i srednje teški zavisnici. Metod: Obuhvaćeno je svih 16 fizijatara zaposlenih u Zavodu. Rezultati su statistički analizirani. Gavrilović B1. što predstavlja značajne teškoće u uspešnosti odvikavanja. česte teme smrti) i načinom organizacije rada u rehabilitacionoj ustanovi (jasnoća ciljeva poslovanja. Gvozden M1. Treba li naglašavati da lekari imaju izrazito važnu ulogu u suzbijanju pušenja. starost. U ostalim državama. ponašanje. izloženost duvanskom dimu u okruženju. Preventiva: stalna edukacija radnika u cilju uspostavljanja što fleksibilnijeg odnosa prema poslu.8 % u Velikoj Britaniji.socijalni problemi. rehabilitacija P FIZIJATAR I DUVANSKI DIM Grujičić B . 37 % lekara su pušači prema istraživanju sprovedenom 2001 g. Kod pušača primenjeni testovi: Fagestrom. Srbija anjev@eunet. navika pušenja. Marković M1. prosečni indeks paklo /godina bio je 49. Nikčević LJ2.yu 1 Uvod: Glavni faktor rizika po zdravlje (povećava rizik za preko 30 bolesti) koji se može izbeći je pušenje. Sava". Rumunija 43. jer nas većina ljudi smatra pravim izvorom znanja i saveta vezanim za zdravlje uopšte. odgovarajućoj tel. naročito kod muškaraca (npr. Švedska 14 %). stavovi.1. ponašanje / odvikavanje. kolegama i – samom sebi. u KC Srbije). Stoga je važan zadatak fizijatara i promocija zdravog načina života kroz edukaciju pacijenata (najbolje ličnim primerom) o regularnoj fizičkoj aktivnosti.3.8 god. izloženost duvanskom dimu. te i u Srbiji. .5 %. Pavković S1 1 Zavod za protetiku. bivših pušača 18 %. međusobni odnosi. Beograd. Cilj rada: Istražiti prevalenciju pušenja. Irska 7. težini. stavove. prosečna starost pušača 44. U Evropi istraživanja prevalencije pušenja kod lekara ukazuju da države sa dužom tradicijom podizanja nivoa svesti o štetnosti duvana imaju značajno nižu prevalenciju pušenja kod lekara (npr. Ross. prestanku pušenja. problem nagradjivanja). kod fizijatara zaposlenih u Zavodu za protetiku. srednja vrednost stepena nikotinske zavisnosti merena Fagestrom testom je 4. Beograd 2 Bolnica za prevenciju i lečenje CV oboljenja mozga "Sv.8 %. odvikavanje.2 %. jednaka zastupljenost oba pola. ali su svesni da svojim mogućim primerom zdravog načina života (bez pušenja) mogu uticati i na širu zajednicu. ista prevalencija gotovo preslikava stanje u opštoj populaciji. 6. Sadržaj upitnika: demografski podaci / podaci o radnom mestu. zdravoj ishrani.

2 %) se dogodio na samom radnom mestu dok se 28.4 %). U tom periodu se dogodilo 584 povreda na radu. Cilj ovog istraživanja je analiza povreda na radu u metalskoj industriji u proteklih pet godina.4 %) ekstremiteta.yu Povrede na radu predstavljaju znacajan medicinski i ekonomski problem u našoj sredini.ni. Manić S Medicinski fakultet Niš. Srbija joca@medfak.3 %) i Septembru (12.8 %) i gornjih (31.7 radnih dana.4 radnih dana). Najveći broj izgubljenih radnih dana je zbog fraktura (115.P POVREDE NA RADU U METALSKOJ INDUSTRIJI Jovanović J. Najveći broj povreda (71.ac. . Među povredama dominiraju povrede donjih (54.58 % povreda dogodilo na putu od kuće do posla i obratno. Prosečna dužina bolovanja zbog povreda u metalskoj industriji je iznosila 63.4 %). Najveći broj povreda na radu se događa u mesecu Maju (14. Najveći broj povređenih radnika se registruje ponedeljkom između 8 i 10 sati. Među povredama donjih ekstremiteta dominiraju frakture (43. Analizirani su izvestaji o povredama na radu u ispitivanom periodu. Smatramo da rezultati ovog istraživanja mogu imati praktičnu primenu u prevenciji i smanjenju težine povreda na radu u metalskoj industriji. Stevanović V.2 %) i distorzije (31.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful