ŠESTI KONGRES FIZIJATARA SRBIJE I CRNE GORE sa međunarodnim učešćem ZBORNIK RADOVA

Šesti kongres fizijatara Srbije i Crne Gore Vrnjačka Banja 2006 ZBORNIK RADOVA

* Izdavač Udruženje fizijatara Srbije i Crne Gore * Za izdavača Milica Lazović Vladislava Vesović - Potić * Redaktor Ranka Krunić - Protić * Prelom teksta Dragan Vulović Aleksandar Grujić * Dizajn korica Miloš Petrović * Tehnički saradnik Aleksandar Grujić * Štampa Pelikan prim - Niš * Tiraž: 500

Udruženje fizijatara Srbije i Crne Gore

6. KONGRES FIZIJATARA SRBIJE I CRNE GORE
sa međunarodnim učešćem

ZBORNIK RADOVA

Vrnjačka Banja 01 - 04. novembar 2006. godine

Organizacioni odbor
Prof. dr Milica Lazović, predsednik Prof. dr Vladislava Vesović - Potić, potpredsednik Dr Dejan Stanojević, potpredsednik Prim. dr Đorđe Adamov Prof. dr Branislav Bobić Doc. dr Miodrag Veljković Prof. dr Gordana Devečerski Dr. med sc Sofija Žitnik - Sivački Prof. dr Stevan Jović Doc. dr Ljubica Konstantinović Prim. dr Ranka Krunić - Protić Dr. med sc Milan Obradović Prim. dr Vesna Simonović Dr. med sc Mirko Teofilovski Doc. dr Milisav Čutović Dr Željana Škarić - Karanikić Prof. dr Laslo Švirtlih

Naučni odbor
Prof. dr Vladislava Vesović - Potić, predsednik Dr. med sc Slobodan Branković Prof. dr Gordana Devečerski Doc. dr Aleksandar Đurović Prof. dr Miodrag Jevtić Prof. dr Stevan Jović Prof. dr Zoran Kojović Doc. dr Ljubica Konstantinović Prof. dr Milica Lazović Doc. dr Dragana Matanović Prim. dr Vukašin Mihajlović Prof. dr Ivana Petronić Prof. dr Gordana Popović Doc. dr Slobodan Radović Prof. dr Nada Rotović Prof. dr Kosta Savić

Sekretari
Prim. dr Ranka Krunić - Protić, generalni sekretar Dr. med sc Mirjana Kocić Prim. dr Dragan Vulović

u tome značajno pomoći. uz konsultovanje najsavremenije svetske literature. o čemu govore ostaci bazena za kupanje i stari rimski izvor „Fons Romanus“. Za poster prezentacije prihvaćeno je 132 originalna stručna rada. Kroz mini simpozijume obrađeno je osam tema u 30 radova i to rehabilitacija bolesnika sa endokrinim i metaboličkim bolestima. Kako je neophodno da savremeni fizijatar praktičar pomno i kontinuirano prati šta se u svetu nauke i medicinske prakse dešava. primena funkcionalnih testova u rehabilitaciji i balneoklimatoterapija. ali se tek proglasom Osnovatelnog fundatorskog društva 1868. stvaraju uslovi za organizovanje banje kao lečilišta. predstavlja najpoznatiji zdravstveni i turistički centar Srbije. Kasnije. lečenje i rehabilitaciju organa za varenje i šećerne bolesti. Do sada je održano 3 Kongresa fizijatara Srbije i Crne Gore kao i isto toliko Fizijatrijskih dana. a obrađeni su i prevencija i rehabilitacija bolesnika sa osteoporozom. Udruženje fizijatara Srbije i Crne Gore je osnovano 2003. . da bi dve godine kasnije. što čini oazu zdravlja. blagom umereno-kontinentalnom klimom bez vetra i bogatim kulturno istorijskim nasleđem u okolini. prevenciju. da bi sve obrađene teme predstavljale srž onog što se danas radi u svetu i kod nas. Svakako da najveća zasluga za to pripada autorima predavanja po pozivu i slobodnih saopštenja koji su uložili sve svoje znanje i iskustvo. U slobodnim temama najveći broj radova je iz oblasti rehabilitacije bolesnika sa ortopedskim povredama i reumatičnih bolesnika. sa Specijalnom bolnicom „Merkur“ predstavlja najsavremeniju medicinsku ustanovu za dijagnostiku. 2005. Ovaj Kongres se održava nakon razdruživanja državne zajednice Srbije i Crne Gore i to će biti prilika da se na Skuštini fizijatara dogovorimo o daljem organizovanju Fizijatara Srbije i Crne Gore. godine. koja svojom tradicijom. Ovogodišnji kongres se održava u organizaciji Udruženja fizijatara Srbije i Crne Gore. Danas Vrnjačka Banja. godine. ubeđena sam da će ovaj Kongres i knjiga koja ga prati. Društva ljekara Crne Gore i Specijalne bolnice za lečenje i rehabilitaciju bolesti organa za varenje i šećerne bolesti „Vrnjačka Banja“.UVODNA REČ Šesti kongres fizijatara Srbije i Crne Gore održava se u Vrnjačkoj Banji. Istorija korišćenja vrnjačkih mineralnih voda seže u duboku prošlost. Srpskog lekarskog društva – Sekcije za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. sa lezijom centralnog motornog neurona i kompresivnim neuropatijama kao i deca. restorana i velnes centara. beleži se interesovanje lekara za vrnjačke vode. topline i zadovoljstva. sa malignim oboljenjima. sredinom XIX veka. godine postalo redovan član ISPRM-a (International Society of Physical and Rehabilitation Medicine). sa visokim kvalitetom smeštajnih objekata.

razmeni mišljenja. Republike Srpske i Federacije Bosne i Hercegovine. Da bi se izdavanje Zbornika uspešno okončalo. dr Milica Lazović Predsednik Organizacionog odbora Kongresa . Mnogo napora je potrebno da se ovakav Kongres osmisli. a Farmaceutske kuće su u tome značajno pomogle. Dugujemo veliku zahvalnost svima koji su doprineli da Zbornik radova u ovakvom obliku ugleda svetlost dana. potrebna je i znatna finansijska podrška. realizuje i da se na sam dan održavanja pojavi i Zbornik radova. Da nije bilo svesrdnog rada svih članova Organizacionog i Naučnog odbora ova manifestacija i knjiga koja je prati sigurno ne bi bili tako sveobuhvatni i kvalitetni. Prof. razrešavanju nedoumica koje postoje u svakodnevnom radu što bi opravdalo održavanje Konresa svake kalendarske godine.Zadovoljstvo je što je jedan broj radova iz Republike Makedonije. a takođe i svima koji će svojim prisustvom na Kongresu doprineti proširenju naših znanja.

SADRŽAJ: .

uzrast. da je danas mortalitet u Srbiji na drugom mestu u svetu. hipertenzija i pušenje). Klinički centar Novi Sad. odmah iza Rusije (2). odnosno nasledna komponenta za nastanak ateroskleroze u ranom životnom dobu) i promenljivi (dislipidemije. mala fizička aktivnost.Tema I REHABILITACIJA BOLESNIKA SA ENDOKRINIM I METABOLIČKIM BOLESTIMA ULOGA FIZIČKE AKTIVNOSTI U TRETMANU DISLIPIDEMIJA U ERI STATINA Lazović M1. 2Klinika za medicinu rehabilitaciju. Dosadašnja ispitivanja su ukazala da postoji vrlo kompleksna povezanost faktora rizika za pojavu KVB i da oni deluju sinergistički. Tako je ukazano na vrlo veliki značaj korekcije nivoa LDL čestica i sprečavanja njihove transformacije u mali gusti LDL. pozitivna porodična anamneza za KVB u ranijem životnom dobu. a zadnjih godina poprima razmere prave epidemije u zemljama bivšeg istočnog bloka (1). Velike prospektivne studije. Razvoj ateroskleroze je podmukao. Povišeni nivo ovih čestica značajno ubrzava proces njihove oksidacije ali i glikozilacije i tako u značajno većem obimu podstiče nestabilnost i aktivira mehanizme rupture ateroskleroznog plaka. cerebrovaskularni insult i periferna vaskularna bolest (3). Komplementarne studije poremećaja metabolizma lipida su pokazale da se tip2 dijabetesa odlikuje značajno većom produkcijom malih gustih LDL čestica nego u nedijabetičara. dijabetes melitus. Srbija lazovica@eunet. sedanterni način života. . KC Niš. kao što je UKPDS (United Kingdom Prospective Diabetes Study).yu Uvod Ateroskleroza je vodeći uzrok mortaliteta u razvijenim zemljama sveta. Iako danas tačno neznamo sve uzroke i patofiziologiju ateroskleroze. etničke karakteristike i psihosocijalni faktori (5). Brojne epidemiološke studije i klinička istraživanja pokazala su da klasični faktori rizika mogu biti nepromenljivi (pol. Pored ovih glavnih faktora rizika. Ateroskleroza se manifestuje kao ishemijska bolest srca. Tako. abdominalna gojaznost. ako je primenjena bez intenzivne korekcije drugih faktora rizika da značajno smanji rizik od pojave infarkta miokarda (IM) i moždanog udara(6). Devečerski G2 1 Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. jer se odvija bez simptoma dok se tri četvrtine poprečnog preseka arterije ne obstruira ateromom. opisani su i predisponirajući faktori rizika: gojaznost. utvrdile su da striktna kontrola glikemije nije dovoljna. Ovi nalazi su usmerili istraživanja na kontrolu poremećaja metabolizma lipida. smatra se da se njen nastanak može dobrim delom objasniti postojanjem faktora rizika (4).

Fizička aktivnost i lipoproteini Fizički trening i druge nefarmakološke metode imaju veliku ulogu u „statinskoj eri“ ali ne samo kao dopuna terapije već i u samostalnoj prevenciji ateroskleroze.6 mmol/l.10. imaju za 20-35% veće vrednosti HDL-C (15).11) U jednogodišnjoj. u odnosu na osobe koje ne upražnjavaju fizičku aktivnost. kao i kod osoba koje su podvrgnute visokim telesnim opterećenjima (17). smanjenjem faktora rizika i stope mortaliteta i morbiditeta(7).U AHA/ACC preporukama za vođenje pacijenata nakon preležanog IM navodi se da su povećanje fizičke aktivnosti i regulacija lipidnih nivoa od presudnog značaja. 14). oslobođeni holesterol. U odnosu na subfrakcije HDL-C pokazano je da FT dovodi do porasta HDL2 koji ima inverzan odnos sa ishemijskom bolešću srca (16). Fizički trening (FT) utiče na profil lipoproteina u krvi. Kod bolesnika sa niskim rizikom. kontrolisanoj studiji NCEP Step 2 program nije dao značajne rezultate u sniženju LDL-C kod osoba koje su imale samo dijetu. Mehanizam kojim FT deluje na lipoproteine u plazmi je višestruk i vezan je za promenu aktivnosti enzima lipoproteinske lipaze (LPL) (14) kao i transferskih proteina (13). Najznačajniji efekat fizičke aktivnosti na nivoe plazmatskih lipoproteina odnosi se na HDL-C. a sekundarni cilj je povećanje HDL-C na vrednosti iznad 1mmol/l i smanjenje triglicerida na nivo manji od 2. može uzrokovati porast nivoa HDL-C u cilju zagarantovanog . randomiziranoj.3 mmol/l (1). Fizička aktivnost i dijeta mogu značajno da utiču na stanje lipidemije i tek kada ove mere ne pokažu željene rezultate treba terapiji pridodati antilipemijske lekove (8) Primarne i sekundarne preventivne studije pokazale su da fizička aktivnost povećava nivoe kardioprotetivnog lipoproteina HDL2 i smanjuje aterogene lipoproteine (9. Povećana aktivnost LPL je ustanovljena u masnom tkivu i mišićima atletičara. Vežbama uzrokovana povišena lipolitička aktivnost sa kataboličkim efektom na trigliceride i poboljšanim fluksom VLDL-a. Fizička aktivnost povećava aktivnost lipoproteinske lipaze čime se smanjuje nivo triglicerida i povećava nivo HDL-C. fosfolipidi i apoproteini se prenose na nascentne HDL čestice koje luči jetra. Za vreme lipolize triglicerida iz VLDL-a. a nisu bile podvrgnute fizičkom treningu (12). te dolazi do povećanja nivoa HDL-C u plazmi. kod srednjeg rizika nefarmakološke mere ili medikamenti ako je to potrebno i u kategoriji visokog rizika (IBS i/ili diabetes) nefarmakološke mere i medikamenti. Eksperimentalne studije pokazuju da je aktivnost LPL ekstenzornih mišića utreniranog kolena viša no u neutreniranim mišićima (18). potrebno je praćenje bolesnika. Utvrđeno je da sportisti. Mehanizam ovog dejstva nije u potpunosti rasvetljen ali se verovatno ostvaruje preko enzima uključenih u metabolizam lipida (13. FT umerenog intenziteta dovodi do porasta HDL-C i to se zapaža već prvih meseci posle akutnog IM. Primarni cilj je smanjenje nivoa LDL-C na vrednosti manje od 2. Ovaj uticaj zavisi od intenziteta i dužine fizičke aktivnosti. dovodi do povećanja HDL-C na račun povećanja HDL2 i smanjenja triglicerida kod muškaraca.

Efekat FT na trigliceride se ne ogleda samo u utrošku masnih kiselina iz VLDL-a za energetske potrebe već i na redukovanoj sintezi VLDL-a u jetri (18). koja imaju za cilj da umeremo povećaju minutni volumen srca. trigliceridi. tako i u grupi posle petogodišnjeg FT. ventilaciju i potrošnju kiseonika. Povećanje aktivnosti hepatične lipaze često se može videti kod bolesnika sa hipertrigliceridemijom. Nakon 6 meseci praćenja statistički značajno su redukovani ukupni holesterol. kako u grupi bolesnika posle akutnog IM i četvoronedeljnog FT. Povećana aktivnost LCAT nađena je kod atletičara i dobro utreniranih muškaraca (17). dinamskog FT (10. što je u neposrednoj vezi sa nivoima triglicerida. LDL-C za 7-12% (21). dinamska opterećenja. brzi hod od 30 do 60 minuta. Fizička aktivnost povećava i aktivnost enzima lecitin holesterol acetil transferaze koji podspešuje prenos masnih kiselina iz lecitina u holesterol za vreme stvaranja HDL-a.001). rezultat je umerenog. VLDL/C i LDL-C. Studija na 3333 odraslih osoba koji su imali fizičku aktivnost najmanje 30 minuta 3 puta nedeljno. a visoko značajno nakon 6 meseci praćenja. Slićni rezultati su postignuti i kod žena. Fizička neaktivnost je značajan faktor rizika u razvoju koronarne ateroskleroze. Fizička aktivnost dovodi do redukcije triglicerida i VLDL-C i do značajnog povišenja HDL-C. uz redukciju ostalih faktora rizika (22). telesnom masom. Fizička aktivnost. S druge strane dokazani su povoljni efekti fizičke aktivnosti u primarnoj i sekundarnoj prevenciji KBS (12). Nivo HDL-C značajno raste kod muškaraca koji su pored niskokalorijske dijete imali i fizičku aktivnost 3-4 puta nedeljno. 30 minuta u odnosu na muškarce koji su bili samo na dijeti ili onih u kontrolnoj grupi koji nisu bili ni na dijeti (p<0. tako da redovno fizičko vežbanje udruženo sa dijetom sa nisko zasićenim mastima i sa malo holesterola kod muškaraca i žena sa viškom telesne mase poboljšava nivo HDL-C (21). HDL-C je povišen za 19. Značajno su smanjeni i atertogeni odnosi LDLC/HDL-C. Aktivnost hepatične lipaze je smanjena pri teškom mišićnom radu.optimalnog metabolizma mišića (19). Od nelipidnih faktora rizika bitno su smanjeni BMI. Fizički trening koji se preporučuje osobama sa visokim rizikom za KBS u primarnoj i sekundarnoj prevenciji su aerobna. 3 do 4 puta nedeljno je minimalno preporučena fizička aktivnost u prevenciji KBS.44%. da je ova grupa imala značajno povišene vrednosti . Porast HDL-C. a nezavisno deluje i na smanjenje dijametra LDL i HDL čestica (20). Ovakav pristup kod bolesnika sa hiperlipidemijom bez KBS doveo je do redukcije lipidnih i nekih nelipidnih faktora rizika nakon 3 meseca. Vizička aktivnost visokog intenziteta dovodi do redukcije holesterola za 5-7% (6).11). U prva tri meseca praćenja značajno su redukovani ukupni holesterol. Intenzivan FT dovodi do porasta HDL-C kod mlađih osoba za 14%. Povećanje HDL-C se kreće od 5-16%. Hol/HDL-C i značajno povećan HDL odnos. Svi aterogeni odnosi osim Hol/HDL-C su bitno promenjeni. Pojačani mišićni rad povećava nivoe apolipoproteina E koji ima važnu ulogu u povratnom transportu holesterola (20). uzimanjem alkohola i pušenjem. pokazala je. LDL-C i visoko statistički sniženi trigliceridi. sistolni i dijastolni krvni pritisak i fibrinogen. a kod starijih preko 65 godina za 15%.

3. Međutim. godine (3) se praktično u „agresivnosti“ snižavanja holesterola izjednačavaju sa američkim.ncd/cvd. World Heart Organisation. godine bile su agresivnije u preporukama za snižavanje holesterola nego evropske od 1998. godine. kao i u kriterijumima za uključivanje lekova za sniženje lipida. Međutim. značajno nižu stopu pušenja i niži BMI. kao i kod bolesnika sa visokim rizikom ili već dokumentovanom KBS kod kojih je neophodna značajna redukcija holesterola (26).who. dok fizička aktivnost nema veliki uticaj na nivoe HDL-C kod žena (24). Pokazano je da dijeta. Fizička aktivnost i modifikacija ishrane i dalje ostaju prva terapijska linija u lečenju povišenih vrednosti ukupnog holesterola i LDL-C. Grupa koja je upražnjavala fizičku aktivnost samo jednom nedeljno imala je niži skor rizičnih faktora za KBS. Prevention of coronary heart disease in clinical practice. 2. Nedvosmisleno je dokazano da je hiperholesterolemija jedna od najvažnijih karika u lancu događaja koji dovode do KBS. Eur Heart J 1998. Terapija medikamentima za sniženje vrednosti lipida rezervisana je za bolesnike kod kojih fizička aktivnost i dijeta nemaju uspeha. Muškarci koji džogiraju 16km tokom šest meseci pokazuju porast nivoa HDL-C za10%. Nepublikovani podaci. u odnosu na grupu koja je vodila sedanterni način života. Analiza kombinovanih studija je pokazala značajnu redukciju kliničkih događanja za oko 20% ukoliko se vrednosti holesterola smanje za 10%. niže vrednosti triglicerida. Aviliable from: http://www. kao i njegovih subfrakcija za procenjivanje rizika od nastanka KBS (25). fizička aktivnost i lekovi . Recommendations of the Second Joint Task Force of European and other Societies on coronary prevention. postoje razlike u ciljnim vrednostima i kriterijumima za procenu rizika za KBS. posebno LDL-C. WHO. Studije sa ispitanicima koji imaju normalne vrednosti ukupnog holesterola i triglicerida u plazmi. Američke preporuke za primarnu i sekundarnu prevenciju ishemijske bolesti srca iz 2001. i da lečenje nefarmakološkim sredstvima i lekovima uspešno smanjuje rizik od KBS. 2003.int. pokazuju važnost određivanja apolipoproteina B i HDL-C. kombinovano. Prevention and control. snižavaju rizik od KBS. Literatura: 1. Fizički trening kod sedenternih. Survellance of risk factors related to noncommunicable disease: Current status of global data.HDL-C. naročito što se tiče lipidnog statusa i to kod svih kategorija rizika. evropske preporuke od 2003. Novi ciljevi su pomereni na niže vrednosti. 4. . u cilju usporenja progresije i povećanja regresije aterosklerotskih lezija u koronarnim arterijama. Cardiovascular Disease. U velikom broju zemalja postignut je konsenzus o potrebi sniženja lipida u plazmi. gde je i skor rizičnih faktora bio značajno viši. Mortalitet od kardiovaskularnih bolesti. u odnosu na sedanterne osobe (23). zdravih ispitanika povišava nivoe HDL-C. 19: 1434-503. CVD strategy 2001/2002. Institut za zaštitu zdravlja Srbije. The Surf Report I.

Sherrard B. N Engi J Med 1998:339:12-20. et al. Nešić D. Vink A. NEng J Med 1996. Borst C.: Exercise and lipoprotein metabolism. Stratton IM.. Physical fitness as a predictor of a cardiovascular mortality in asymptomatic north american up study. Hauer K.: Adjunctive Drug therapy of acute myocardial infarction Evidence from Clinical Trials.33(2):436-43. 9. Am J Med 1999:107(2 pt 1):25S-27S 12. N Engl J Med 1998. 13. Hambrecht R. Am J Cardiol 1991. Dart AM.: Effects of Diet and Exercise in Men and Postmenopausal Women with Low Levels of HDL Cholesterol and High Levels of LDL Cholesterol.73(3)-.. Niebauer J.76:21A-28A. 18. Pronk NP. 8.. J Cardiovasc Risk 1995. Jennings GL.82(9A):13Q-21Q. Pejović M. 22. 16. Kwiterovich PO. De Klein DP. 17.. Exersise Training Enhances Endotelial Function in Young Men. Morphometric and immunohistochemical characterization of the intimal layer throughout the arterial system of elderly humans... Saku K.: Trygliceride as a risk factor for coronary artery disease. / Cardiovasc Pharmacol 1995 .. Wood AJJ. Clarson et al. J Am Coll Cardiol 1999. Novine u kardiologiji. Neil HAW.. 6. 321: 405-412. 16(6):431-48 14.: Management of Hypertrigliceridemic patients. Association of glycaemia with macrovascular and microvascular complications of type 2 diabetes (UKPDS 35): prospective observational study.. Ping Li X. Haslell WL.68:38A-39A. Savić T. Vogel G. Stefanik LM.: Protective effect of high density lipoprotein on endotelium-dependent vasodilatation.. Hadži Pešić Lj. .: Four weeks of cycle training increases basal production of nitric oxide from the forearm. International J Cardiol 2000. Ekelunod LG. Akutno fizičko opterećenje bolesnika sa prelezanim infarktom miokarda. et al. 2(4):310-5.82(9A):22-25. LaRosa JC.319:1383-1389. Johmson JL. ProgCardiovasc Dis 1998.. 15. 2000.. Am J Cardiol 1998. 19. 200: 97-103.5. Pavlovic M.: The antiatherogenic role of high-density lipoprotein cholesterol.: Short term effects of exercise on plasma lipids and lipoproteins in humans. Schoneveld AH. Superko HR. 1987:513-17 20.•1660-66. Schuler G. Sports Med 1993. Adler AI.-3 3 5 (22) . Other nonpharmacologic approaches. Am J Physiol 1997:272(3 pt 2) :H1070-H1077Gatto AM. Gatto AM. Kingwell BA. et al..: Noninvasive Procedures for Subclinical Atherosclerosis RiskAssessment.: The role of diet and exercise in the statin era. et al. Poppen M. 7. Miettinen T. J Am Coll Cardiol 1995.: Treatment of coronary heart disease by diet and exercise. Schlierf G.: Trygliceride as a risk factor for coronary artery disease.231-236.. BMJ.. 82(9A):22-25. J Anat 2002. Am J Cardiol 1998. Am J Cardiol 1998.41(2):137-50. Mancini M. Niška Banjo.: Quantity and Function of High Density Lipoprotein as an Indicator of Coronary Atherosclerosis. 11.. et al. Kubler W. 10. 25 (Suppl 4):S32-S34. 21. Rader DJ..

Phofl M. njeni efekti se moraju jasno razmotriti i shvatiti. To praktično znači da će tim lekara koji učestvuje u lečenju biti obavezan da nauči kako da analizira rizike i koristi fizičke aktivnosti kod datog pacijenta.: Indicators of lipoprotein metabolism in normolipidemic men after myocardial infarctus.23. Hsieh SD. Teofilovski M 3 1 Medicnski fakultet Novi Sad.. internista. psiholog i pacijent. Yoshinaga H. Terry AJ. Atherosclerosis 1999. baziran na jednom od sledećih kriterijuma: .starost > 35godina . Muto T.. 25. Circulation 1998:97:661-5..159:1049-57.: New Perspectives on the Management of LowLevels of High-Density Lipoprotein Cholesterol.. dijetetičar.yu Svrha ovog izlaganja je da unapredi i razjasni trenutne stavove o ulozi fizičke aktivnosti kod pacijenata sa tipom 1 i 2 dijabetesa. et al. sestra. FIZIČKA AKTIVNOST I DIJABETES Devečerski G1.tip 2 dijabetesa koji traje >10 godina . Harper CR.. Novija klinička istraživanja ukazuju da fizička aktivnost može biti terapeutsko oruđe kod velikog broja pacijenata sa dijabetesom ili rizikom za dijabetes. bubrege. Is The Choresterol a Positive Acute Phase Reacant?. koji treba da se uključi u program vežbanja umerenog do visokog intenziteta. oči. Beograd. Arch Intern Med1999.tip 1 dijabetesa koji traje >15 godina . Kao i kod svake terapije. fizipoterapeut. 24. Zeman M. 26. Tim koji sačinjavaju lekar specijalista fizijatar.starost > 25godina i . et al. stopala i nervni sistem. ima visoki rizik zbog kardiovaskularnog oboljenja. Klinika za fizikalnu medicinu. Detaljna anamneza i pregled bi trebali da se fokusiraju na simptome i znake bolesti koje zahvataju srce i krvne sudove.. Cas Lek Cesk 1995:134(18):577-9. Lazović M2. Identifikacija ovih problema će pomoći u osmišljavanju individualnog programa vežbi koji će minimizirati ruzik po pacijenta. Evaluacija pacijenta pre započinjanja programa vežbanja Pre započinjanja određenog režima vežbanja pacijent sa dijabetes melitusom mora proći deteljan medicinski pregled sa adekvatnim dijagnostičkim procedurama.142 (2):389-93. Sakurai Y. Srbija devecer@eunet. Uloga ovog tima je i da adekvatno obuči i lekare opšte prakse kao i sve druge osobe koje će učestvovati u lečenju datog pacijenta. Klinika za medicinsku rehabilitaciju. Kardiovaskularni sistem Dozirani test opterećenja može biti koristan ako pacijent. Ovakav pregled bi trebao da obezbedi detaljan skrining za prisusutvo makro ili mikrovaskularnih komplikacija koje bi se mogle pogoršati u toku fizičke aktivnosti.: Regular Physical Activity and Coronary Risk Factors in Japan's Men.: Upregulation of Cholesterol Syntesis After Acute Myocardial Infarction. Niš 3 Zavod za protetiku. će imati velike koristi ako steknu znanja i iskustvo iz fiziologije fizičke aktivnosti. Novi Sad 2 Medicinski fakultet Niš..

.dorsalis pedis i a. Kod pacijenata kod kojih se planira učešće u fizičkim aktivnostima niskog intenziteta (<60% maksimalne srčane frekvence) kao što je šetnja. mogu se uraditi dodatni testovi kao što je radionuklidski stres test. Osnovni tretman za intermitentnu klaudikaciju čine prestanak pušenja i stručan program fizičke aktivnosti. Neuropatija: periferna Periferna neuropatija (PN) može izazvati gubitak osećaja dodira u stopalima. Ako postoji bilo kakva dilema u vezi sa cirkulacijom proksimalnog dela stopala i prstiju na fizikalnom pregledu. osećaja vibracije i dubokog senzibiliteta. Prisusutvo pulsa nad a. naporna fizička aktivnost može izazvati krvarenje u staklastom telu ili trakcionu ablaciju retine. Ovakvi pojedinci bi trebalo da izbegavaju anaerobne vežbe i fizičku aktivnost koja podrazumeva napinjanje i druge neadekvatne manevre nalik Valsalvinom. Pacijenti sa očiglednom nefropatijom često imaju redukovan kapacitet za fizičku aktivnost. prag tolerancije ishemije i sklonost ka aritmijama za vreme vežbanja. što uzrokuje ograničenje u nivou aktivnosti. Iako ne postoji očigledan razlog za ograničenje aktivnosti niskog do umerenog stepena. uključujući intermitentnu klaudikaciju. atrofiju subkutanih tkiva i gubitak dlakavosti.prisustvo bilo kog dodatnog faktora rizika za koronarnu arterijsku bolest .prisustvo mikrovaskularnih oštećenja . Kod pacijenata sa dokazanom koronarnom arterijskom bolešću bi trebalo da se odredi ishemički odgovor na fizičku aktivnost. Ponavljanje određenih vežbi može u krajnjem slučaju izazvati ulceracije i frakture na neosetljivim stopalima. Neuropatija: autonomna Prisusutvo autonomne neuropatije može ograničiti pacijentov kapacitet fizičke aktivnosti i povećati rizik neželjenih kardiovaskularnih događaja za vreme . Nefropatija Ne postoje specifične preporuke za fizičku aktivnost kod pacijenata sa incipijentnom ili očiglednom nefropatijom. Retinopatija Kod pacijenata koji imaju proliferativnu dijabetsku retinopatiju koja je aktivna. intenzivnija fizička aktivnost bi se trebala izbagavati. Periferna arterijska bolest Evaluacija periferne arterijske bolesti se bazira na znacima i simptomima.periferno vaskularno oboljenje . lekar bi trebao na osnovu kliničke procene da odluči da li da preporuči test opterećenja. moraju se izmeriti pritisci na prstima kao i Dopler pritisci na skočnom zglobu.tibialis posterior ne eliminiše mogućnost postojanja ishemičnih promena na nivou proksimalnog dela stopala. Izražena PN je indikacija za ograničenje u vežbama sa opterećenjem.autonomna neuropatija Kod pacijenata kod kojih se nađu nespecifične elektrokardiografske promene kao odgovor na fizičku aktivnost ili nespecifične promene ST i T talasa na elektrokardiogramu snimljenom u miru. osim ako postoji mogućnost pažljivog monitoringa krvnog pritiska za vreme vežbanja. Evaluacija PN se može izvršiti na osnovu testiranja dubokih tetivnih refleksa. oslabljene ili odsutne pulseve. hladna stopala. U velikom broju slučajeva trebalo bi proceniti i sistolnu funkciju levog ventrikula u miru i za vreme fizičke aktivnosti.

"hlađenje". srce i pluća za progresivno povećavanje intenziteta treninga. vožnja bicikla. Ovakvi pacijenti mogu imati problema i sa termoregulacijom. obraćaju pažnju na žuljeve i druge potencijalne povrede na stopalima. Hipotenzija i hipertenzija nakon naporne fizičke aktivnosti se mogu češće očekivati kod pacijenata sa autonomnom neuropatijom. Proces starenja vodi degeneraciji mišića. pacijent sa dijabetesom bi trebalo da se podvrgne detaljnom skriningu za moguće prateće komplikacije navedene u ranijem tekstu. Istežu se primarno oni mišići koji će biti aktivni. Mlada osoba sa dobrom metaboličkom kontrolom može bezbedno uzeti učešća u većini aktivnosti. Na kardijalnu autonomnu neuropatiju mogu ukazati tahikardija u miru (>100 otkucaja u minuti). kostiju i zglobova. Iznenadna smrt i asimptomatska miokardijalna ishemija pripisuju se kardijalnoj autonomnoj neuropatiji u okviru dijabetesa. Pre započinjanja bilo kakvog programa fizičke aktivnosti. Ovaj kratak interval zagrevanja služi da pripremi mišiće. trebalo bi da sledi još 5-10 minuta laganog istezanja mišića. Proces zagrevanja može se sprovoditi bilo pre bilo posle istezanja. Adekvatna obuća je neophodna i na tome se mora insistirati kod pacijenata sa dijabetesom. gastrointestinalnog ili genitourinarnog sistema. ortostaza (pad sistolnog pritiska pri ustajanju >20 mmHg) ili drugi poremećaji u funkciji autonomnog nervnog sistema u okviru kože. Priprema za fizičku aktivnost Priprema pacijenta sa dijabetesom za siguran i ugodan program fizičke aktivnosti je podjednako bitna kao i sama aktivnost. ligamenata. Narukvica za dijabetičare ili neko drugo obeležje mora uvek biti vidljivo za vreme vežbanja. sprovodi se kratak oporavak-"hlađenje". dok se zagrevanje odnosi na sve mišiće. Sredovečne i starije osobe trebalo bi podsticati da budu fizički aktivne. kao i za nedijabetičare. Nakon toga. zenica. ali se moraju preduzeti neophodne mere opreza po pitanju nege stopala. a neaktivnost i diabetes mogu pogoršati problem. Pacijenti se moraju podučiti da. Miokardijalna scintigrafija u miru i pri naporu predstavlja adekvatan neinvazivni test za prisusutvo i stepen makrovaskularne koronarne arterijske bolesti kod ovakvih pacijenata. te im se mora savetovati da izbegavaju fizičku aktivnost u toploj i hladnoj sredini i da vode računa o adekvatnoj rehidraciji. Upotreba silikonskog gela ili vazdušastih uložaka za obuću kao i sintetičkih ili pamučno-sintetičkih čarapa za sprečavanje žuljeva i upijanje znoja čine važne mere za sprečavanje oštećenja kože na stopalima.fizičke aktivnosti.) niskog intenziteta. Zagrevanje bi trebalo da se sastoji od 5-10 minuta aerobne aktivnosti (šetanje. Standardna preporuka za dijabetičare. .. Postoji nekoliko naročito važnih i specifičnih stvari koje se moraju uzeti u obzir kada su u pitanju osobe sa dijebetesom. je da fizička aktivnost uključuje adekvatno zagrevanje pre vežbanja kao i oporavak posle tj. naročito pri otpočinjanju programa fizičke aktivnosti. i pre i posle vežbanja. Ovo bi trebalo da traje oko 5-10 minuta i da za to vreme postepeno spusti srčanu frekvencu na nivo pre vežbanja. Aerobna fizička aktivnost se preporučuje. Posle završenog programa fizičke aktivnosti..

sindrom insulinske rezistencije predstavlja faktor rizika za ranu koronarnu bolest. ali još uvek ne postoji . centralnom gojaznošću i dodatnim metaboličkim poremećajima hipertrigliceridemije. ali ne i za starije ili one sa dugogodišnjim dijabetesom. efekti redovne fizičke aktivnosti na nivoe LDL holesterola nisu apsolutno potvrđeni. većina studija nije uspela da dokaže značajno poboljšanje u nivoima HDL-a kod pacijenata sa tipom 2 dijabetesa. Preporučuje se hidratacije i pre i za vreme fizičke aktivnosti. čak i kada se porede nivoi pri uobičajenim dnevnim aktivnostima. glavnog fiziološki prisutnog inhibitora tkivnog aktivatora plazminogena (t-PA). koji se može održavati najmanje 5 godina.Adekvatna hidratacija je takođe veoma bitna. povezani sa poboljšanjem insulinske senzitivnosti. Intenzivniji nivo vežbanja sa tegovima može biti prihvatljiv za mlade pacijenta sa dijabetesom. Većina studija pokazuje da ovi pacijenti imaju nizak nivo kondicije u poređenju sa kontrolnom grupom. Fibrinoliza Mnogi pacijenti sa tipom 2 dijabetesa imaju narušenu fibrinolitičku aktivnost povezanu sa povišenim nivoima inhibitora aktivacije plazminogena (PAI-1). i da je niska aerobna kondicija povezana sa mnogim kardiovaskularnim faktorima rizika. jer dehidracija može uticati na nivo šećera u krvi i srčanu funkciju. Međutim. hiperinsulinemijom. po kardiovaskularni rizik korisni efekti fizičke aktivnosti. poremećenog LDL-a i povišenih SMK. naročito ako je u vezi sa hipertenzijom. Sa izuzetkom. Poboljšanje većine ovih faktora rizika je dovedeno u vezu sa sniženjem plazmatskog nivoa insulina i čini se da su mnogi. Prevencija kardiovaskularnih bolesti Kod pacijenata sa tipom 2 dijabetesa. Hipertenzija Postoje dokazi koji povezuju insulinsku rezistenciju sa hipertenzijom. Fizička aktivnost i tip 2 dijabetesa Potencijalna dobit fizičke aktivnosti kod pacijenata sa tip 2 dijabetesom je izrazita. Specifični metabolički efekti su sledeći: Kontrola glikemije Nekoliko dugoročnih studija su dokazale konstantan pozitivan efekat redovne fizičke aktivnosti na metabolizam ugljenih hidrata i insulinsku senzitivnost. a najnovije studije potvrđuju značaj programa redovne fizičke aktivnosti za tretman i prevenciju ovog čestog metaboličkog poremećaja i njegovih komplikacija. Hiperlipidemija Redovna fizička aktivnost je dokazana metoda za snižavanje nivoa VLDL. Važnost hidratacije se naročito očituje kod fizičke aktivnosti u toploj sredini. Umereni programi vežbanja sa lakšim tegovima i većim brojem ponavljanja se mogu upražnjavati za održavanja ili povećanje snage gornjeg dela tela kod skoro svih pacijenata sa dijabetesom. niskog HDL-a. Efekti fizičke aktivnosti na snižavanje krvnog pritiska su najdoslednije dokazani kod pacijenata sa hiperinsulinemijom. Studije su pokazale vezu između aerobnog tipa vežbanja i fibrinolize. možda iz razloga što su korišćeni relativni niski nivoi fizičke aktivnosti.

Iz tog razloga se kao glavni prioritet ističe promocija fizičke aktivnosti kao vitalne komponente u prevenciji i lečenju tipa 2 dijabetesa. Ipak. U kontekstu dijabetesa. Zaključak Skorašnji "Surgeon General' s Report on Physical Activity and Health" podvlači ključnu ulogu fizičke aktivnosti u unapređenju zdravlja i prevenciji bolesti. Stoga se smatra da će održavanje boljeg nivoa fizičke aktivnosti kod starije populacije dovesti do smanjenja učestalosti hroničnih vaskularnih bolesti kao i do poboljšanja kvaliteta života. Podaci o uticaju vežbi sa tegovima na gubitak težine obećavaju. Postoji nekoliko studija koje se specifično bave ovim problemom kod tipa 2 dijabetesa. Preporučuje se upražnjavanje umerene fizičke aktivnosti u trajanju od 30 minuta tokom većine dana u nedelji. redovna umerena fizička aktivnost) mogu odgoditi ili prevenirati nastanak dijabetesa. pored drugih terapija. mora istaći da je korist fizičke aktivnosti u regulisanju . Objavljena istraživanja dokumentuju da promene u stilu života (gubitak telesne težine. rekreativno bavljenje sportom i takmičarski sportovi. uključujući svakodnevne aktivnosti. Fizička aktivnost i tip 1 dijabetesa Svi nivoi fizičke aktivnosti. Mogućnost održavanja adekvatnog terapijskog režima (insulin i adekvatna dijeta) u obezbeđivanju bezbednog i efektnog učestvovanja u ovim aktivnostima se sada smatra najvažnijom strategijom kod ovakvih pacijenata. mogu se upražnjavati od strane pacijenata sa tipom 1 dijabetesa koji nemaju komplikacije i koji drže nivo šećera pod dobrom kontrolom. Fizička aktivnost kod starijih Dokazano je da se progresivni gubitak kondicije i mišićne mase i snage koji dolazi sa godinama može delimično sprečiti održavanjem redovne fizičke aktivnosti. postaje sve jasnije da je epidemija tipa 2 dijabetesa koja hara planetom vezana za smanjen nivo fizičke aktivnosti i povećanje prevalence gojaznosti. ali na većinu prikupljenih podataka utiču neadekvatne dijete i druge promene u režimu života. Naročito se ističe važnost učešća pacijenta u vođenju evidencije. Od naročitog su interesa studije koje impliciraju neproporcionalni efekat fizičke aktivnosti na gubitak intraabdominalne masnoće. Pad u senzitivnosti na insulin takođe je delimično uzrokovan nedostatkom fizičke aktivnosti. ali nedostaju studije koje se tiču pacijenata sa tipom 2 dijabetesa. može biti korisna u prevenciji ili odlaganju početka tipa 2 dijabetesa.jasan konsenzus o tome da li fizička aktivnost utiče na poboljšanje fibrinolitičke aktivnosti kod ovih pacijenata. Gojaznost Postoje brojni dokazi da fizička aktivnost može pospešiti gubitak telesne težine. a naročito njeno održavanje kada se sprovodi paralelno sa adekvatnim kalorijski kontrolisanim jelovnikom. o nivou šećera u krvi kao odgovora na fizičku aktivnost i naknadnog korišćenja ovih podataka u unapređenju sopstvene bezbednosti i rezultata. putem samomerenja. što se najviše objašnjava metaboličkim abnormalnostima. Prevencija tipa 2 dijabetesa Sakupljeni su mnogobrojni podatci koji podupiru hipotezu da fizička aktivnost.

Tuomilehto J. Diabetes Prevention Program Research Group: Reduction in the incidence of type 2 diabetes with lifestyle intervention or metformin. Univerzitet u Beogradu. Uusitupa M: Prevention of type 2 diabetes mellitus by changes in lifestyle among subjects with impaired glucose tolerance. DC. Diabetes Care :1994:17:924–937. Lindstrom J. Jiang YY. [Medline] 7. Krisra A. American College of Sports Medicine: The recommended quantity and quality of exercise for developing and maintaining cardiorespiratory and muscular fitness in healthy adults (Position Statement). U. VA. Ruderman NB: Exercise and NIDDM (Technical Review).[Medline] 3. Keinanen-Kiukaaniemi S. Schneider SH. Diabetes Care 1997:20:537–544. Yang WY. Xiao JZ. Lin J. Literatura 1. Zhang H.metaboličkih poremećaja kod tipa 2 dijabetesa najveća kada se uvede u ranom stadijumu bolesti. The DaQing IGT and Diabetes Study. Ruderman N. Diabetes Care :1990:13:785–789. In Handbook of Exercise in Diabetes. Howard BV: Effects of diet and exercise in preventing NIDDM in people with impaired glucose tolerance. Centers for Disease Control and Prevention.[Abstract] 9.[Abstract] 6. Kod pacijenata sa tipom 1 dijabetesa. Zinman B: Exercise in individuals with IDDM (Technical Review). Laakso M.S. [Abstract/Free Full Text] NEUROFIZIOLOŠKA DIJAGNOSTIKA U RANOM OTKRIVANJU KASNIH KOMPLIKACIJA DIJABETES MELITUSA Matanović D Medicinski fakultet. Eds. Srbija dragam@eunet. Centers for Disease Control and Prevention and the American College of Sports Medicine: Physical activity and public health: a recommendation. naglasak se mora staviti na podešavanje terapeutskog režima na takav način da omogući bezbedno učestvovanje u svim oblicima fizičke aktivnosti spram želja i ciljeva pojedinca. U. Rastas M. Washington. Med Sci Sports Exercise 1990:22:265–274. Hu YH. Wasserman DH. Department of Health and Human Services: Physical Activity and Health: A Report of the Surgeon General. Diabetes and exercise: the risk-benefit profile revisited. Pan XR. JAMA 1995:273:402– 407. N Engl J Med 2001:344:1343–1350. Dijabetična neuropatija je .S. Schneider SH. Eriksson JG. Devlin JT. American Diabetes Association. Cao HB. Alexandria. Hamalainen H. Liu PA. Hu ZX. N Engl J Med 2002:346:393–403. An ZX. Li GW.[Abstract/Free Full Text] 8. Ruderman N. Wang JX. Bennett PH. Valle TT. Louheranta A. Devlin JT. kao i pojava komplikacija makro i mikrovaskularne prirode. Wang JP. Illanne-Parikka P. Printing Office. Salminen V. Govt. 2002 4. National Center for Chronic Disease Prevention and Health Promotion.yu Dijabetes mellitus (DM) je hronično oboljenje koje karakteriše hiperglikemija. Jiang XG. Zheng H.[Medline] 2. 1996 5.

neinvazivne metode . Sve ovo vodi ka hipoksiji i daljem reverzbilom propadanju perifernih nerava. vazodilatacija i poboljšanje lokalnog metabolizma. 1963 g. a izuzetan značaj ogleda se u otkrivanju subkliničkih formi dijabetesne neuropatije. mikroskleroza. EMG. teže otpuštanje kiseonika koji je vezan za glikozirani hemoglobin. tanjenje bazalne membrane krvnih sudova. NCV. pa se sada srećemo sa nizom komplikacija osnovnog oboljenja. dovesti do gubitka mijelizovanih i nemijelizovanih vlakana i valerove degeneracije. Ova raznolikost može biti uzrokovana različitim kriterijumima. Dyck i saradnici preporučuju da jedan od 2 kriterijuma za dijagnozu DN mora da bude i nalaz brzine provodljivosti perifernih nerava. kao i razvijenosti pojedinih centara za dijagnostiku. nejednako definisanim terminima. Akutna hiperglikemija dovodi do sniženja brzine provodljivosti perifernih nerava. poboljšanje oksigenacije.60 %. Jedan od mogućih mehanizama za dejstvo terapijskih efekata u fizikalnoj medicini je i dejstvo na mikrocirkulaciju. . Jedan od mehanizama je rana promena tj. vremenom. u poslednje vreme i ispitivanje evociranih potencijala različitih modaliteta. Iako postoje različiti dijagnostički postupci. Da li je DN komplikacija ili prateća pojava DM. ukazano je sa se mogu naći simptomi DN bez jasnih znakova osnovnog oboljenja. a 1864 de Calvi je prvi dao predlog da ovo oboljenje nerava može biti uzrokovano i nekim drugim poremećajem. DN. Neurofiziološke studije su senzitivne. dok će hronična hiperglikemija. kao i adekvatna dijagnostika za ranu detekciju. Frekvenca pojave DN u literaturi je različita i kreće se od 5 . kao i procenu i evaulaciju dijabetične neuropatije. 1866 Ogle ukazuje na mogućnost pojave promena i na kranijalnim nervima. Ovakve promene mogu se naći i pre dijagnostikovanja dijabeta kao osnovnog oboljenja. Neurofiziološke studije obuhvataju merenje brzine provodljivosti nerava. Rana dijagnostika dijabetične neuropatije je izuzetno važna u prevenciji kasnih komplikacija. dao je engleski lekar John Rollo 1789 g. Senzitivnost ovih metoda potvrdjena je nizom ispitivanja.Za adekvatnu prevenciju i tretman neuropatije potrebna je regulacija hiperglikemije. U “pre insulinskoj eri “prosečno trajanje bolesti iznosilo je 4. koji su neophodni za adekvatnu ishranu nervnog tkiva.9 godina.sa mogućnošću široke primene. vreme preživljavanja ovih pacijenata je produženo. klinički testovi su limitirani za otkrivanje subkliničkih formi dijabetične neuropatije.jedna od najčešćih komplikacija. Smatra se da će se pre ili kasnije kod svih pacijenata javiti neki od oblika DN. Dokazano je dejstvo hiperglikemije na oštećenje pre svega malih krvnih sudova. Pojava ove komplikacije udružena je sa stepenom i trajanjem hiperglikemije. Pronalaskom i upotrebom insulina u lečenju DM. inhibicija aldozo-reduktaze i različita simptomatska terapija. kao i merenje latence kasnih odgovora / F talas i H refleks/. jer se može dijagnostikovati uporedo sa dijagnostikovanjem DM. Patofiziološki mehanizmi za ove komplikacije nisu u potpunosti razjašnjeni. kada je opisao bol i parestezije u nogama. Najraniji opis dijabetične neuropatije.

U toku ispitivanja interferentnog uzorka pri maksimalnoj voljnoj kontrakciji. U daljem napredovanju bolesti registruju se potencijali produženog trajanja . Ovakvi nalazi obično se susreću prvo na distalno postavnjenim mišićima. što ukazuje na patologiju spinalnih korenova ili zadnjih kolumni ili možda oboje istovremeno. koje su prve ukazale. Osim opadanja vrednosti senzitivne brzine sprovodjenja. Za procenu kranijalne neuropatije može se koristiti i blink refleks. nego kod pacijenata sa dužim trajanjem dijabeta. . može se registrovati smanjenje amplitude i povećanje disperzije akcionog potencijala. Dijagnostička vrednost ovakve dijagnostike ogleda se i u proceni zahvaćenosti čitavih pleksusa. somatosentitivni. može se registrovati redukcija trase manjeg ili većeg stepena. kao i kod EEG studija. a dobrom metaboličkom kontrolom glikemije. gde je takodje ukazano na produženu latencu N9-N13 potencijala. kao jednog od prvih znakova neuropatije. (SBP) pre svega zasuralni nerv/. gde najnovija istraživanja / Kimura/ ukazuju da je merenje latence F talasa najsentitivniji parametar za procenu neuropatije. Kod mladjih. Kod novootkrivenih dijabetičara. naročito kod sublkiničkih formi. nije zaštićen od varijacije glikemije u krvi. Zanimljive su studije latence kasnih odgovora. koji mogu pripadati subkliničkim formama . naročito u subkliničkim formama sve više detektuje. ovakve promene mogu registrovati i na gornjim ekstremitetima. pre svega. gde se primenom vizuelnih evociranih potencijala mogu pokazati promene i na optikusu. Rane studije ukazale su da brzina motorne provodljivosti nerava takodje može biti snižena i kod novootkrivenih slučajeva.Odavno je poznato da hiperinsulinizam utiče na usporavnje motornih i senzitivnih brzina. Pojava fibrilacionih potencijala može biti prvi znak neurogene zahvaćenosti. produžena latenca F talasa može se registrovati u vrlo visokom procentu. koji se smatra najsenzitivnijim parametrom za procenu neuropatija. EMG zahvaćenih mišića ukazaće na pojavu denervacionih potencijala. dok se vremenom. da CNS. Ovakvim dijagnostičkim postupcima možemo dijagnostikovati i sindrom karpal tunela. Jedna od čestih komplikacija je i retinopatije. U ranijim stadijumima bolesti obično je dominantna zahvaćenost donjih ekstremiteta. EMG iglenom elektrodom predstavlja vrlo pouzdan znak aksonalne degeneracije. Osim merenja motorne brzine provodjenja (MBP). a slabokontrolisanih dijabetičara sniženje MBP može biti značajnije . Ne mali broj studija je ukazao i na potološki nalaz i kod AEP. Produženje latence H refleksa takodje se povezuje sa delovanjem hiperglikemije na nervno vlakno. tj zahvaćenost očnog živca. kao i pretežno polifazni potencijali. takodje u subkliničkim formama. vrlo važan parametar je i merenje latence F talasa. Ovi potencijali mogu se detektovati i bez prepoznatljive mišićne slabosti. Za dijagnostiku se mogu koristiti i evocirani potencijali. dok novija istraživanja pokazuju sve više da se i zahvaćenost motornih vlakana. Ranije se smatralo da je dominantna zahvaćenost senzitivnih nerava/ što se može pokazati merenjem senzitivne brzine providjenja. kao primer mononeuropatije koja se javlja kod dijabetičara.

8. Brecelj J. Berg TJ: The effect of 8 years of strict glycaemic control on peripheral nerve function in IDDM patients: the Oslo Study. Neurology 42(6): 1164-70. Karnes JL. Cerebral complications of diabetes: clinical findings and pathogenetic mechanisms. . 1999. Chiappa K. Amthor KF.: Some anatomical and physiological aspects of clinical electrophysiology of vision. Baruchello M. Biessels GJ.. Dyck PJ. 13(3): 228-35. Comi G. Neth J Med 54(2): 35-45.Callieco R. Strucl M. Bax G. Evoked potentials in clinical medicine. 11. Celesia G. 84(5): 227-31. Resent development. Turk J Pediatr 36(4) 279-87. Acta-Neurol-Napoli. 1993.Editor. DCCT: The effect of intesive treatment of diabetes on the development and progression og long-term complications in insulin-depended diabetes mellitus.Literatura: 1. 97(4). 12. Akinici A. Diabetes Care 18: 559-62.New York 1997. 13. Lippincott-Raven. Crofford OB. Evoked potentials in diabetes mellitus. Versino M. Atkinson MA and Maglaren NK. Electroenceph. Early involvement of central nervous system in type 1 diabetic patients. N Engl J Med 329:304-9. Minerva-Med. Third ed. 1999. 1995. Course of development and effects of insulin treatment. Grands U.. Zdrav Vestn 62: Suppl 1: 47-55. 1997. Lelli S.: Recommendend standards for pattern electroretinograms and visual evoked potentials. 14.1992. Clin Neurophysiol. Celesia G.. et al. N Engl J Med 33l:1428-36. 9. Correlated study of visual evoked potentials-polyneuropathy in diabetic patients without retinopathy. 10. 1991. Aguggia M. visual evoked potential and nerve conduction velocity and their relation with Hb A1c and beta 2 microglobulin in children with insulin dependent diabetes mellitus. Dimanico U et al.. 6. Philadelphia.: The pathogenesis of insulin-dependent diabetes mellitus.. 15. Brigell M. Brain 122(Pt 4): 757-68.: Visual evoked potentials. clin neurophysiol Suppl 2. 7. Multimodal evoked potentials in diabetice. 2.. 5. Clin Neurosci 4(6): 374-9. Bergamaschi R.1994. 1994 3.O Brien PC et al. et al: Brainstem auditory evoked potential. Dahl-Jorgensen K. 1995. S34. Diabetologia37(6): 579-84. Karagol U. 16. Cristino NA. 1993. Biessels GJ. Electroenceph. Rutten GJ. 1999. Annu Rev Med 46: 267-9.: The Rochester Diabetic Neuropathy Study: ressessment of test and criteria for diagnosis and staged severity. Deda G. et al.1994.. et al. In Recommendations for the practice of clinical neurophysiology: guidelines of the international federation of clinical neurophysiology Ed by Deuschl G and Eisen A. Neurophysiological changes in the central and peripheral nervous system of streptozotocin-diabetic rats. 1993.. Diabetes control and complications. 4. 1995.

Uccioli L. Beograd 1995. Can J Neurol Sci. Hyperglycemia and microvascular and macrovascular disease in diabetes. J Neurol Neurosurg Psychiat. 10th Balacan Congress of Endocrinology Belgrade. 1998. FierroB. 29. 27.: Visual Evoked potentials in patients with non-insulin-dependent diabetes . Meil F. Electroencephalogr Clin Neurophysdiol 108(5): 490-6.: Naša prva iskustva u registrovanju vizuelnih evociranih potencijala kod pacijenata sa novootkrivenim dijabetes melitusom. Nakamura R. Neural conduction in visual pathways in newlydiagnosed IDDM patients. Brighina F.1991. Vilen TH et al. . Electromyogr Clin Neurophysiol. Parisi V..: Electrophysiological assessment of visual function in IDDM patients. et al. Community eye health Vol 9 No 20. et al. 1). Neurology 41: 799-807. Monticone et al. Parisi V. 1988. Lehman KA et al. 37(6): 337-44. Somatosensory conduction delay in central and peripheral nervous system of diabetic patients. Thompson SD. 171-9. 26. Matanovć D. 46: 643-7. 2000. 1995. 20. Brighina F. Zbornik radova str 76. 1995. Cardella F. Vesović V. 1999. and reproducibility of neuropathic tests. Dyck PJ. Dijagnostički značaj elektroneurografskog nalaza kod pacijenata sa diabetes mellitusom. Diabetes Care 18: 258-68. selection bias. N Engl J Med 319:542. Matanović D. 24. Pizzamiglio G et al. 1996. Popović S. 110 (Suppl. Mariani E. Electroencephalogr Clin Neurophysiol 104:2.first experience. 18. Noritake M. myoinositol and fiber degeneration and regeneration in diabetic neuropathy. et al. Onofrj M. 32. 23. 30. Clin. Matanovć D. 1996.. Davethasan G. 19. Visual evoked potentials in NIDDM: a longitudinal study. criteria for types of neuropathy. McGavin DM: Diabetes and diabetes retinopathy. et al.21: Suppl 4-S3-7. Medicinski fakulteta Univerzitt u Beogradu. Diabetologia 38(5): 573-6..: Somatosensory and visual evoked potentials study in young insulin-dependent diabetic patients. S 43.: The Rochester diabetic neuropathy study: design. Tesfaye S. 1999. Magistarski rad. Klein R. 28. Vesović V. Fierro B. 1992 31.: Endoneural localisation of microvascular damage in human diabetic neuropathy.Thomas A. 25. Feldman E. Wong PK. Lalć K. Značaj VEP u ranom otkrivanju retinopatije kod pacijentata sa insulin zavisnim dijabetes melitusom.: Nerve glucose.. sorbitol. Puvanendran K. Moreo G. 1994. Diabetologia 36:454-9... Lalić K. Dyck PJ. Zimmerman BR. 34. 1999..17. 36:8. Electromyogr Clin Neurophysiol. 21. Stevens M. Multievoked potentials in type I diabetic patients: one year follow-up study. 22. Visual evoked responses in diabetes. 1993. Diabetes Care. Hosoda Y. Kratz KM. Doktorska disertacija. 481-6. Neorophysol. Beograd 25-27 jun 1998. Četvrti Srpski Kongres o šećernoj bolesti.: Clinical testing in diabetic peripheral neuropathy. Malik RA..: Clinical applications of VEPs and visual ERPs. Matanović D. 1983. Parisi L. 15(4): 532-5. Uccioli L. Abstract book page 38. 1997 33.

Electrophysiological studies in patients with newly discovered type 1 diabetes mellitus. 36. Can J Neurol Sci 21: Suppl 4-S13-7. 1994. S218.: Impruved visual evoked potential latences in poorly controlled diabetic patients after short-term strict metabolic control. 41. Obrenovic M. Lalic N. Brow MR. 42. Diabetologia 38(7): 804-8. clin. Overt diabetic neuropathy: repair of axoglial dysfunction and axonal atrophy by aldoso reductase inhibitor and its correlation to improvement in nerve conduction velocity. Diabet Med 10(2): 115-21. 1995. Nagaya K. Komplikacije ove hronične bolesti su polineuropatija i mikroangiopatija. 1141-7. Uccioli L. Vesovic V. et al. Zhang WX. 1995. Matanovic D. 1220-4. 38... Cherian PV et al. et al. Diabetologia 35: 602-7.35.com Uvod: Dijabetes mellitus tip 1 se uglavnom javlja kod mlađe dece a poslednjih godina primećeno je češće javljanje tip 2 u dečjem uzrastu. et al. 1994 P KORELACIJA IZMEĐU NIVOA MARKERA HBA1C I NEUROPATSKIH PROMENA PRAĆENIH ELEKTRONEUROGRAFSKIM NALAZOM KOD DECE SA DIJABETESOM TIPA 1 I 2 Žikić A.1992. 1994. Takahashi H. Prashar A.: Brainstem auditory evoked potentials and visually evoked potentials in young patients with IDDM. Postojanje subklinickih i klinički manifestovanih polineuropatija ispituje se elektroneurografijom ENG i elektromiografijom EMG. Srbija annazikic@hotmail. Diabetologia 35: 560-69. Petronić I. Lye RH et al. Seidl R. Milićević V Univerzitetska dečja klinika. et al. 17(10). Shu M. Prashar A. Malik RA.: Impared visual evoked potential and primary axonopathy of the optic nerve in the diabetic BB/W.. et al. 97(4). Sima AAF. Ziegler O. Beograd. 1992 40. Parisi V. Diabetes Care. hauser E.: Electrophysiological assessment of visual function in newly-diagnosed IDDM patients. pouzdana i objektivna metoda u istraživanju dijabeticke . Birnbacher R. Veves A. Nathaniel V. Diabet Med 8(10): 917-21.rat. 43.: The reproducibilitu and sensitivity of sural nerve morphometry in the assessment of diabetic peripheral polyneuropathy. Algan M. osetljiva.: Pathological definition and evaulation of diabetic neuropathy and clinical correlations. 1996. A study of the relationship between diabetic neuropathy and diabetic retinopathy. Nippon Ganka Gankkai Zasshi. 1991. 44. Electroenceph. Zdravković V. Diabetes Care 19:11. 1993. Ispitivanje senzitivne i motorne nerve provodljivosti je neinvazivna. 37. Monticone G et al. 98(11): 1126-30. neurophysiol. 39. Guerci B. Nikolić D. Sima AAF. Sima AAF. Sima AAF.: The relationship between sural nerve morphometric findings and measures of peripheral nerve function in mild diabetic neuropathy.

suralisa a motorna provodljivost n.01). a kod ostalih slučajeva jednom godišnje. tibialis u korelaciji sa nivoom glikemije i HbA1c naročito kod neregulisanog dijabeta i u grupi starije dece naročito od 13 . za vreme i post pubertetski stadijum.yu Faktori rizika su zbir bioloških. tibialisa i n. Rezultati: Pokazano je da se prve promene za brzine provodljivosti javljaju za n.16 godina. Procena kvaliteta života vršena je putem Bartelovog indeksa. u zavisnosti u kom su dobu puberteta: pre. Ispitivanje je vršeno na prijemu. Cilj rada je bio da se izvrši procena kvaliteta života kod pacijenata sa diabetes mellitusom nakon cerebrovaskularnog inzulta (CVI) u odnosu na pol. uzrasta 8 do 22 godine u periodu od 2004-2006. kontrolnu grupu je činilo 30 pacijenata nakon CVI koji nisu imali diabetes kao faktor rizika. kao i oporavak pacijenata. češćim merenjem vrednosti glikemije. Srbija psfilipov@ptt. Značajno je stalno praćenje u fazama pogoršanja. kao i vrednosti HbA1c želeli smo da ispitamo da li i kako vrednosti glikemije utiču na rezultat EMNG. a u 4 slučaja merene su vrednosti glikemija 24 h pre vršenja EMG i ENG. lateralizaciju.6 meseci. P PROCENA KVALITETA ŽIVOTA KOD PACIJENATA SA DIABETES MELLITUSOM NAKON CEREBROVASKULARNOG INZULTA Filipov P1. peroneusa. Devečerski G2 1 2 Dom zdravlja Novi Sad. Merene su vrednosti HbA1c koje nam daju uvid u metaboličku kontrolu dijabetesa u poslednjih 4 . otpustu i godinu dana nakon otpusta. Nakon 6 i 12 meseci. dolazi do smanjenja srednjih vrednosti. peroneus i n. Metod: Na Univerzitetskoj Dečjoj klinici ispitivali smo 22 pacijenta sa Diabetes mellitusom. patoloških i socijalno-higijenskih pojava koje stoje u vezi sa pojavom cerebrovaskularne bolesti. Reverzibilnost promena se javlja sa regulacijom glikemije u prvim godinama lečenja bolesti. KC Novi Sad. što nam omogućava da pratimo promene koje se dešavaju kod neregulisanih i nestabilnih glikemija. lokalizaciju i etiološki faktor CVI i uporede sa pacijentima koji nisu imali diabetes kao faktor rizika. Ispitanike smo podelili u tri grupe. Mini mental skale i Skale socijalne podrške. Rezultati ukazuju da se srednje vrednosti svih korišćenih skala statistički značajno povećavaju u obe grupe pacijenata nakon otpusta (p < 0. Cilj: Uporednim praćenjem rezultata brzine provodljivosti senzitivnih i motornih nerava. ali ove razlike nisu statistički značajne. Zaključak: Na osnovu neurofizioloskih ispitivanja možemo da utvrdimo postojanje polineuropatskih promena u najranijim fazama bolesti i korelaciju sa nivoom markera HbA1c i glikemije i ireverzibilnost promena.polineuropatije. U . a da su promene MCV za n. Merena je senzitivna provodljivost n. suralis sa jasno produženim distalnim terminalnim latencama kod subklinickih formi. Metod: U studiju je uključeno 30 pacijenata nakon CVI sa diabetes mellitusom koji su lečeni na Klinici za medicinsku rehabilitaciju Kliničkog centra u Novom Sadu. Zungove skale. Klinika za medicinsku rehabilitaciju. Drugu.

Zaključak: Rezultati istraživanja upućuju da je fizička dimenzija kvaliteta života kod pacijenata nakon CVI sa diabetes mellitusom lošija u odnosu na pacijente koji nisu imali diabetes kao faktor rizika. pokretljivost ekstremiteta). claudicatio intermitens).com Uvod i cilj rada: Među najteže posledice dijabetesa spadaju mikroangiopatske promene koje dovode do generalizovanog oštećenja mikrocirkulacije. Popović V.9 Temperatura kože 1.2 34.2 3. PRE I POSLE SVAKOG TRETMANA Merenje obima potkolenice PRE POSLE PRE POSLE Obim /cm/ LEVA NOGA DESNA NOGA 1.9 43. sa trofičkim oštećenjima na koži. razlike u srednjim vrednostima Bartelovog indeksa su imale statističku značajnost. Srbija mcevic99@yahoo. kao i na značaj blagovremeno sprovedenog rehabilitacionog tretmana.8 27. Rezultati: rezultati su prikazani u Tabeli 1. Devečerski G.1 . tri puta nedeljno. lako dostupni indirektni pokazatelji kvaliteta periferne cirkulacije (obim ekstremiteta. Metode: Primenom intermitentnih tretmana negativnim pritiskom na donje ekstremitete bolesnika koji više od 16 godina boluju od dijabetesa (tip IIb) pokušali smo da poboljšamo njihovu mikrocirkulaciju.odnosu na pol.7 3. Preko tuberositas tibiae 27.9 35. 10 cm distalno od patele 39. nisu uočene statistički značajnije razlike u vrednostima korišćenih skala (p>0.1 35. Tretirano je ukupno 42 bolesnika (14 muškaraca i 28 žena) prosečne starosti 56.05). Dobijeni rezultati pokazuju statistički značajno povećanje vrednosti svih ispitivanih skala koje se neznatno smanjuju u dužem vremenskom periodu. Miličević B. temperatura kože. dok za ostale ispitivane skale nisu nađene statistički značajnije razlike.5 34. Ispitivani su objektivni.8 27.6 43. Zavod za medicinsku rehabilitaciju.2 godina. Nad a. U nivou patele 43.8 35. Jelenc J Klinički centar Novi Sad. Ključne reči: Kvalitet života. lateralizaciju. dorsalis pedis 34. cerebrovaskularni inzult.1 35. kao i subjektivni pokazatelji (bol.6 34. U odnosu na kontrolnu grupu pacijenta koje nisu imale diabetes kao faktor rizika.2 2.2 43. Novi Sad. Koristili smo Greensac® firme IskraMedical (Slovenija) – ukupno 10 tretmana u trajanju od 20 minuta. Iznad korena III prsta 34.9 39.2 39. diabetes mellitus. slabije pokretni.Poplitealna jama 34. Klinički. etiologiju i lokalizaciju inzulta.0 38.9 35.4 godine prosečnog trajanja bolesti 17. ekstremiteti su hladni.2 34. rehabilitacija P PRIMENA INTERMITENTNIH TRETMANA NEGATIVNOG PRITISKA (GREENSAC® ) KOD DIJABETIČARA – PRVA ISKUSTVA Radaković N.9 27. Teofilovski M.1 2.

raspoređeno na 20 tačaka. Dijagnoza DNP je postavljena na osnovu anamneze. jer dovodi do ujednačavanja mikrocirkulacije u ekstremitetima koji su različito zahvaćeni delovanjem dijabetesa. Rezultati merenja Zaključujemo da je jednomesečna primena Greensac®-a (ukupno 10 tretmana) blagotvorno delovala na mikrocirkulaciju bolesnika što se osim jasnog.3x2) i koji zbog udaljenosti mesta stanovanja nisu dolazili na terapiju. statistički značajnog subjektivnog smanjenja osećaja bola manifestuje i preko poboljšanja svih ispitivanih indirektnih pokazatelja periferne cirkulacije. kod kojih je sprovedena terapija laserom male snage (talasne duzine 870 nm i izlazne snage od 60 mW). u ukupnom trajanju od 14 nedelja. kliničkog pregleda. koji su bili samo na medikamentnoj. kao i na osnovu dokumentacije o prisustvu poremećaja motorike i senzibilteta. a verovatno i patoloških manifestacija na perifernim nervima. Lazović M. koji su na insulinskoj terapiji.180°/60° 180°/50° 180°/60° 180°/50° 165° 180° 170° 180° 90°/75° 90°/60° 90°/80° 90°/70° 90°/110° 90°/120°. Korišćena je frekvenca od 80 Hz. Metod rada: ispitivanjem je obuhvaćeno 35 bolesnika sa šećernom bolešću i to tip I i tip II. po 1.-preko 150 N=25 N=11 TABELA 1. Dijabetes P EFEKTI LASERA MALE SNAGE U LEČENJU BOLESNIKA SA DIJABETESNOM NEUROPATIJOM Stanković A. što se posebno ogleda na temperaturi kože. Klinički centar Niš. 90°/60° . Cilj rada: ispitivanje uloge lasera male snage u lečenju bolesnika sa znacima dijabetesne neuropatije.5 J/cm2. 90°/60°. sa znacima DNP. u ambulantno polikliničkim uslovima Klinike za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju KC u Nišu. Ukupna količina energije predata u okviru jednog tretmana je iznosila 30 J. Takođe smatramo da su ovi početni rezultati ohrabrujući i da broj ispitavnih parametara treba povećati. Pokretljivost ekstremiteta Fleksija potkolenice Ekstenzija potkolenice Fleksija stopala Ekstenzija stopala Inverzija stopala . Ristić T. prisustva izmenjenih refleksa i patoloških bolnih senzacija. 90°/100° 90°/110° 90°/60° . Zaključak: Smatramo da je to najveći uspeh i prednost ovakvog tretmana. Srbija anitastankovic@yahoo.-do 150 m N=17 N=6 Claudicatio int. 90°/50°. Kontrolnu grupu je činilo 15 bolesnika. Kocić M Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju.com Dijabetesna neuropatija (DNP) je pojam koji obuhvata heterogenu grupu kliničkih. Posebno ističemo smanjenje razlika u dobijenim rezultatima na 2 ekstremiteta na početku u odnosu na kraj tretmana. Eksperimentalnu grupu je činilo 20 bolesnika. Greensac®. vitaminskoj terapiji (Beviplex drag. PRE POSLE Claudicatio int. Ključne reči: intermitentni negativan pritisak.

Rezultati rada: na kraju sprovedene laseroterapije neuropatski skor je značajno smanjen kod pacijenata u eksperimentalnoj grupi (sa 5. Zaključak: laseroterapija predstavlja jednu od metoda izbora u lečenju pacijenata sa DNP.05).58).8 na 3. kao i za praćenje efekta terapije. sa koeficijentom signifikantnosti (p < 0. . u poređenju sa kontrolnom grupom (sa 5. po završetku terapijskog tretmana.9). zbog svog izraženog biomodulirajućeg.Za procenu stepena neuropatije. korišćeno je izračunavanje neuropatskog skora (subjektivni parametri: intenzitet bola i objektivni parametri: motorni i senzitivni poremećaji i refleksi). kao i analgetskog efekta.7 na 5. pre terapije i nakon 14 nedelja.

senilni tip se podjednako javlja u oba pola i posledica je normalnog starenja.Opačić M. imobilizacije dela tela. narušena mikroarhitektura koštanog tkiva i posledično – rastući rizik od preloma kosti(1). Karakteriše je povećana resorpcija kosti koja je posledica deficita estrogena. osteoporozu analiziramo kao: involutivna (primarna). Prelom kuka i kičmenih pršljenova se najčešće javlja kod ovog tipa bolesti. posebnu pažnju treba obratiti na gen receptor vitamina D.Potić V KCS. Postmenopauzalna osteoporoza se javlja kod žena u menopauzi mlađih od 70 godina . godine i iznosi 1-2% godišnje. Ukoliko u anamnezi postoji podatak o prelomu kuka kod majke. Gubitak koštanog tkiva započinje oko 35. Astronauti tokom 176 dana provedenih u svemiru. Vesović . Osobe koje su zbog hirurških zahvata. Opšte je prihvaćeno da se uzroci nastanka i ispoljavanja osteoporoze razlikuju po značaju i doprinosu kao uzroci velikog uticaja (major) i uzroci koji nisu sami dovoljni (minor) da pokrenu složene procese u kostima. Srbija vpotic@infosky. osteoporoza povezana sa trudnoćom ili periodom posle poroda(2). prinuđene na mirovanje u postelji . koji je nastao pre pedesete godine života. Ukoliko osoba ima jedan major ili dva minor faktora rizika. gube između 5 i 8 % koštane gustine. Beograd.tip I. Prelomi pršljenskih tela i distalnog radijusa su najteže i najčešće komplikacije. Inaktivnost povećava urinarnu ekskreciju kalcijuma (45% za godinu dana) i dovodi do osteoporoze. kojoj se često ne utvrdi uzrok.Tema II PREVENCIJA I REHABILITACIJA BOLESNIKA SA OSTEOPOROZOM ULOGA I MESTO FIZIKALNE MEDICINE U PREVENCIJI I LEČENJU OSTEOPOROZE Manojlović .yu Osteoporoza je progresivan sistemski skeletni poremećaj koga karakteriše snižen procenat minerala u kostima. Tip II. čija su posledica osteoporoza (Tab 1). sekundarna. Prema uzocima. duplira se verovatnoća nastanka istog kod ćerke. potrebno je da ispita gustinu koštane mase(3).-40. komplikacija trudnoće. povrede kičme. hormonske disfunkcije) i retke forme osteoporoze kao što je juvenilna. gde je poznat uzročnik (upotreba steroida. Ova činjenica govori da iako osteoporozu uzrokuje više faktora. ozbiljnih bolesti.

malapsorpcija.5 mg pronizona tokom dužeg vremenskog perioda.5 mg dnevno u intervalu dužem od 3 meseca i oni koji su na toj terapiji bili tokom tri meseca ili su dobijali doze veće od 2. primarna bilijarna ili idiopatska Maligne bolesti multipli mijelom. tadođe pripadaju rizičnoj grupi za nastanak osteoporoze. mastocitoza Bolesti osteogenesis imperfecta. GiT gastrektomija. U kasnijim fazama ekstremno je skupa kako po pitanju uticaja na kvalitet života bolesnika tako i na troškove lečenja. potrebno je da budu podvrgnuti dijagnostičkim procedurama u cilju otkrivanja osteoporoze. Tabela 2 Bolesti udružene sa osteoporozom su: Endokrinog hipertireoidizam. reumatoidni artritis mišićnog sis. . leukemija. homocistinurija. nedostatak vitamina D Zglobnoankilozantni spondilitis. Kušingov sindrom. godine) I mnoge druge bolesti. vezivnog tkiva Marfanov sy Osteoporoza je u početku “tiha bolest” pa se kod manje od 10 % žena i 1 % muškaraca dijagnoza postavi na vreme i započne sa adekvatnim tretmanom.toj godini rana menopauza (pre 45. hiperprolaktinemija. renalna sistema osteodistrofija. Tabela 1. Faktori rizika za nastanak osteoporoze Major Minor reumatoidni artritis stariji od 65 godina anamnestički podatak o lečenoj kompresivni prelom kičme hipertireozi prelom posle 40. različitih sistema u organizmu.tokom 5-10 nedelja. godine hronična antikonvulzantna terapija česti padovi osteoporotični prelom u porodici nizak unos kalcijuma hranom pušenje (prelom kuka kod majke) alkoholizam primena glikokortikoida >3 meseca preterano konzumiranje kofeina sindrom malabsorpcije telesna masa ispod 57 kg primarni hiperparatireoidizam hronična terapija heparinom hipogonadizam gubitak TM veći od 10 % od one u osteopenija na Rő snimku 25 . hiperparatireoidizam. Čak i kratki intervali ustajanja usporavaju proces gubitka koštane građe. Ehlers-Danlos sy. mogu doprineti nastanku osteoporoze (Tabela 2). renalna tubularna acidoza. Jetre ciroza. Gošerova bolest. manjak estrogena ili sistema testosterona. anoreksija nervoza. hiperkalciurija Renalnog renalna insuficijencija. Bolesnici kod kojih lekar planira terapiju pronizonom u dozi većoj ili jednakoj 7.

nivo kalcijuma i fosfata u serumu. potrebno je baterijom testova utvrditi da li je uzrok bolest udružena sa osteoporozom. Rizik za nastanak osteoporoze. Njene posledice narušavaju zdravlje osobe. Dozirana fizička aktivnost i odredjena terapija mogu da poboljšaju postojeće stanje.. Kod trkača na duge staze do povećane gustine dolazi zato što oni trčeći 1.). Vežbe koje se vrše sa željom da se poveća snaga mišića proizvode stres na kost koja reaguje povećanjem gustine(6). Kod bavljenja tenisom – dominantnoj ruci i kičmi. 400-1000 ponavljanih opterećenja svake noge. a smanjena gustina koštane mase se detektuje već za nekoliko nedelja.5 SD niže od pika koštane mase (za 30 god. i rizik od preloma kosti.5 i niži. Intenzivan aerobni trening može uticati na mineralnu gustinu kosti direktnim uticajem na kost i indirektno − uticajem preko hipotalamičko-pituitarno-gonadalne veze. Kod starih osoba .skor). ali su podjednako i socijalne i finansijske. koja inače dovodi do pada koncentracije estrogena.Pre započinjanja terapije.6 kilometara prave između 800 i 2000 koraka tj.. nisu identični. Prema definiciji Svetske Zdravstvene Organizacije: Osteopenija BMD između 1. U prevenciji i lečenju osteoporoze najveća uloga pripada vežbama kod kojih je uključena sila gravitacije. prisutan prelom osteoporoza Preporuka je da se dijagnoza i lečenje osteoporoze bazira na riziko faktorima i vrednosti T skora jer je predvidivost nastanka preloma tako daleko veća. Astronauti u nedostatku izloženosti sili gravitacije pokazuju gubitak koštane mase. golenjači.5 SD i niži. TSH.0 -2. Svaka aktivnost koja vodi ka ponavljanju opterećenja ima za posledicu povećanu gustinu koštane mase u toj regiji. T-score 1. Ovaj pristup zahteva potvrdu prospektivnih studija kao i adekvatnih kliničkih istraživanja.0 . Koštani sistem na vežbu odgovara maksimalnom gustinom koštane mase u regiji gde je i mesto najvećeg stresa(4). Otuda značaj rane rehabilitacije (mobilizacija i rana vertikalizacija) obolelih i povređenih osoba. Osteoporoza T-score 2. Aerobni trening koji podrazumeva kontinuirane ponavljane pokrete dva ili više ekstremiteta. Osteoporoza se najčešće kasno dijagnostikuje. gustina koštane mase je najveća u petnoj kosti.5 BMD 2. ukoliko je BMD 1SD ispod normale za uzrast (“Z”. Tako kod osoba koje se bave trčanjem. kreatinin.2. telu butne kosti i kičmi. Kineziterapija ima značajan dprinos u prevenciji ali i u lečenju osteoporoze. Pri donošenju odluke o načinu lečenja vodi se računa o: evolucijskoj fazi patološkog procesa. Više od jednog veka je poznato da se koštano tkivo adaptira na stres kojem je podvrgnuto. Inaktivnost vezana za boravak u postelji za nekoliko dana dovodi do negativnog balansa kalcijuma. pratećim oboljenjima i riziko faktorima. košarkom i odbojkom – kičmi i petnoj kosti. povećava gustinu koštane mase(5). starosti bolesnika. dijagnostikovan određivanjem gustine koštane mase i predstavljen mineralnom gustinom kosti (BMD).5 i niži Dokazana T-score 2.

praćen restriktivnom dijetom. balans. Fizička aktivnost kod koje je uključeno dejstvo Zemljine teže je presudna u prevenciji osteoporoze i to trojako: kod mladih osoba postizanjem maksimalne gustine kosti.kineziterapijske procedure dovode do poboljšanja mišićnog tonusa i balansa pa se time smanjuje i rizik od pada. Fizikalna medicina i rehabilitacija. Vežbom se poboljšava hod. radom sa osobama koje su iz različitih razloga vezane za postelju ili su samo delimično pokretne i kroz edukaciju žena u postmenopauzi o značaju i oblicima fizičke aktivnosti. početne vrednosti – osobe koje na početku imaju niske vrednosti gustine koštane mase će brže napredovati. biciklistkinja. Nizak nivo estrogena dovodi do pada vrednosti gustine koštane mase prvenstveno u kičmi. moždanog udara. Intenzivan aerobni trening. Sedamdesetih godina prošlog veka. gubitak je ireverzibilan i ponekad dolazi do preloma kosti već u dvadesetim godinama. triaton i druge sportove vezane za veliki fizički napor. ali ako traje 2 – 3 godine.10. Epidemiološke studije pokazuju da i ranije upražnjavana. Prema podacima iz Velike Britanije gotovo polovina žena i 15 % muškaraca u dobi od 70. Skoro polovina vrhunskih balerina.8. ima daleko značajniju ulogu u njenoj prevenciji. Tako intenzivni trening dovodi do stres fraktura i amenoreje. slabljenje efekta – postoji biološka granica fiziološkog poboljšanja posle koje je napredak i sa velikim naporom minimalan. preko hipotalamičko. hipertenzije. Prevencija se sprovodi na različitim nivoima: primenom ranih rehabilitacionih postupaka kod bolesnika hospitalizovanih zbog bolesti. osim svog značajnog mesta u terapiji osteoporoze (Tabela 3). propriocepcija. preopterećenje – mora postojati progresivni porast u intenzitetu vežbi sa ciljem kontinuiranog napretka. Dozirana fizička aktivnost kod osoba starije dobi je najbolja prevencija ne samo osteoporoze već i insulin nezavisnog dijabeta. reakciono vreme kao i mišićna snaga čak i kod osoba od 80 godina(7. prvi put je pomenuta amenoreja atletičarki. gornjem polu butne kosti i distalnom radijusu. njenim očuvanjem kod odraslih i smanjenjem gubitka kod starih. umanjuju rizik od nastanka preloma kuka i do 50 %(12). kao i ona koja se upražnjava u starijoj životnoj dobi. povreda i operacija. koordinacija. . godine nema dovoljno snage da opruži nogu i popne se bez pomoći ruku na stepenik visine 30 cm.11). Pri pravljenju programa za prevenciju osteoporoze fizijatar se pridržava pet osnovnih principa fizičkog kondicioniranja: specifičnost – vežbe su osmišljene sa ciljem da sila deluje na one delove skeleta koji su najrizičniji za nastanak osteoporotičnog preloma. Ukoliko poremećaj ciklusa traje kraće od 6 meseci. karcinoma debelog creva itd. ishemične bolesti srca.9.-74. reverzibilnost – pozitivan efekat vežbi se gubi sa prekidom vežbi. fizička aktivnost.pituitarno – estrogene ose dovodi do smanjenog oslobađanja estrogena i progesterona iz jajnika. trkačica ima amenoreju. gustina se može korigovati. Javlja se kod osoba ženskog pola koje treniraju maraton.

Elektroterapija Metod elektroterapije. Termoterapija je zasnovana na kritičnoj. Deca. često primenjivan u cilju preventive i lečenja osteoporoze. trajanje impulsa. trajanja pauze i frekvence. infracrvenog zračenja (IR segmentno i lokalno ). stimulaciji funkcije kalcijum i natrijum pumpe. aktiviranju enzimskih sistema i sintezi proteina kao i stimulaciji fibroblastne aktivnosti. smanjuje otok tkiva. vožnja bicikla. Tokom reproduktivne faze i muškarci i žene treba da upražnjavaju vežbe naročito one kod kojih se savlađuje Zemljina teža i sa komponentom otpora. hidroterapija. antiinflamatorno dejstvo. sprečava ekstravazaciju. Dejstvo magnetnog polja na nivou ćelije ogleda se u repolarizaciji strukture proteina. poboljšava cirkulacija povećava metabolizam.Tabela 3. kineziterapija. povećava elastičnost mekih tkiva. trajanju. bioptron (lokalno). deluje na posledice zapaljenja. naročito u pubertetu treba da učestvuju u aerobnim sportskim aktivnostima (preporuka grupe B). fototerapija. dijadinamičnih i eksponencijalnih struja. uzajamno povezano. Fizičku aktivnost je potrebno prilagoditi po tipu. stimulacija stvaranja kolagena. peloidoterapija. poboljšava trofika. Njen uticaj na skelet se razlikuje u zavisnosti od tipa opterećenja koje proizvodi. termoterapija. povećanje fagocitoze. poboljšanje funkcije limfnog sistema. vremenski promenjivo električno i magnetno polje. smanjenje nadražljivosti nervnog tkiva. ubrzava proces regeneracije tkiva podstiče oporavak oštećenih nerava i sprečavaju promene na denervisanim mišićima. intenzitetu i učestalosti u odnosu na starost osobe. balneoterapija.(preporuka grupe C za muškarce i grupe B za žene). ples) i anaerobna ( plivanje. interferentnih struja. gimnastika. doziranoj primeni temperature Fototerapija se primenjuje kroz suberitemne i eritemne doze ultraljubičastog zračenja (UV segmentno i lokalno). povećanje sinteze DNK i RNK. Osnovna dejstva lasera su stimulacija oslobađanja ATP. stabilizaciji potencijala ćelijske membrane. deluje na vezivno tkivo u cilju sprečava skraćenja mekih tkiva i nastajanje poboljšanja njegovih osobina kontraktura. . Najčešće primenjivane procedure fizikalne terapije u lečenju osteoporoze su: elektroterapija. Fizičku aktivnost je aerobna ( trčanje. poboljšanje cirkulacije. različite jačine (amplitude). Metodima fizikalne medicine se postiže višestruki efekat: smanjuje ili otklanja bol antiinflamatorno delovanje. bodi bilding). laseroterapiju. Elektromagnetno polje je jedinstveno. stimulacija fibroblastne aktivnosti. podrazumeva primena galvanske struje.

Donnelly M. Osteoporos Int 2001. Josse RG. 7. Cooper C. Close J. 5. Dawson-Hughes B. Jackson S. Osteoporos Int 2000. Rhodes EC. Prevention and management of osteoporosis: consensus statements from the Scientific Advisory Board of the Osteoporosis Society of Canada: 1. J Bone Miner Res 1998. Pettersson U. Hanley DA. and pubertal stage as determinants of bone mineral density and bone area in adolescent boys. Hooper R. Thompson DE. Tilyard MW.67:10-8. Norton RN. Scott JC. MacKelvie KJ. 9.34:18-22. Gardner MM.and postmenopausal women. nametnula su potrebu formiranja visoko stručnog tima osposobljenog za dijagnostiku. 10. J Bone Miner Res 2002. Ismail AA. Prevention of falls in the elderly trial (PROFET): a randomised controlled trial. Ellis M. et al. ili su već imale pad. Black DM.155:921-3. Heinonen A. Twisk JWR. 8.13:1141-8. Campbell AJ.9:1-12. A randomized school-based jumping intervention confers site and maturity-specific benefits on bone structural properties in girls: a hip structural analysis study. NIH consensus statements 2000. Kostense PJ. Osteoporos Int 1999. Beck TJ. Elliot J. Systematic review of randomized trials of the effect of exercise on bone mass in pre. Wilson PWF. Parisi G. Hannan MT. J Bone Miner Res 2000. Taunton JE. Wolff I. Risk factors for longitudinal bone loss in elderly men and women: The Framingham Osteoporosis Study. et al.and postmenopausal women. 12. BMJ 1997. Kemper HCG. Felson DT. Robertson MC. 6.17:363-72. The effect of exercise training programs on bone mass: A meta-analysis of published controlled trials in pre.11:556-61. 4. Randomised controlled trial of a general practice programme of home based exercise to prevent falls in elderly women. diagnosis and therapy. Martin AD. Effects of one year of resistance training on the relation between muscular strength and bone density in elderly women. Prevalent vertebral deformity predicts incident hip though not distal forearm fracture: results from the European prospective osteoporosis. Khan KM. Tucker KL. Cockerill W. Br J Sports Med 2000. Wallace BA. 2.12:85-90. . Swift C. Calcif Tissue Int 2000. Buchner DM. CMAJ 1996. Glucksman E. Cumming RG. muscle strength. Ensrud KE. program vežbi je individualan i predstavlja kombinaciju vežbi snage i balansa. Abendroth K. Cauley JA. 3. Type of physical activity. Nordstrom P.Osobe starije životne dobi oba pola kod kojih je povišen rizik od pada.353:93-7. Zbog svojih efekata metode fizikalne medicine i rehabilitacije imaju ključnu ulogu u prevenciji i lečenju osteoporoze. Literatura: 1.17(1):1-45. Lancet 1999. Introduction. 11. Petit MA. Dosadašnja iskustva u lečenju bolesnika različitih uzrasta sa komplikacijama osteoporoze. McKay HA. Finn JD. Warren J. prevenciju i lečenje osteoporoze i njenih komplikacija u kome je fizijatar nezaobilazni član. Cupples LA. Lorentzon R. Osteoporosis prevention.315: 1065-9. Risk of mortality following clinical fractures.15:710-20. Van Croonenborg JJ.

pod dejstvom opterećenja dolazi do protoka intersticijalne tečnosti u lakunarno-kanalikularnoj mreži kosti. Prema najprihvaćenijoj. Rast skeleta se gotovo završava oko 18.FIZIČKA AKTIVNOST I OSTEOPOROZA Žitnik – Sivački S Institut za fizikalnu medicinu. ali i tokom treće decenije života dolazi do porasta u gustini kosti. a najviše pogođeni gubitkom mase su segmenti koji sadrže najveći procenat trabekularne kosti: kičmeni pršljenovi. Kroz ciklični proces remodeliranja kost se obnavlja uklanjanjem stare kosti i zamenom novoformiranim koštanim tkivom i na taj način održava biomehanički integritet skeleta. Remodeliranje kosti odvija se u pet faza: aktiviranje osteoklasta. i 35. Proces . Zbog toga se u osteoporozi više kosti izgubi u područjima trabekularne kosti. formiranje kosti i faza mirovanja do početka novog ciklusa. Odgovor efektornih ćelija. Maksimum koštane mase dostiže se između 30. osteoklasta i osteoblasta. godine života. Trabekularna kost je metabolički aktivnija od kortikalne kosti. aktiviranje osteoblasta. Utvrđeno je da su osteociti mehanosenzitivne ćelije koje na ovaj način otkrivaju mehaničko opterećenje koje deluje na kost. objašnjavaju različite teorije. Masa kosti u određenom trenutku života je razlika između maksimuma koštane mase i količine koja je izgubljena nakon što je dostignut maksimum mase. «Dr Simo Milošević» Igalo. Crna Gora sofija@cg. Opterećenja kosti koja nastaju delovanjem gravitacije i tenzionih sila proizvedenih mišićnom aktivnošću prirodni su stimulus za održavanje koštane mase i funkcionalne jačine (čvrstine) kosti. U osteoporozi postoji disbalans između resorpcije i stvaranja kosti u korist resorpcije što dovodi do gubitka kosti. a godišnje se u procesu remodeliranja zameni približno 20% koštanog tkiva. rehabilitaciju i reumatologiju. Primena fizičke aktivnosti /vežbanja u jačanju kosti zasniva se na pretpostavci da je kost mehanosenzitivno tkivo koje se adaptira na mehaničko okruženje. je adaptivno remodeliranje kosti koje podrazumeva stvaranje koštane građe koja je u stanju da izdrži primenjena opterećenja. u trabekularnoj kosti odvija se do 80% procesa remodeliranja. normalni proces remodeliranja dovodi do gubitka kosti. Ovaj višeetapni proces nazvan mehanotransdukcija. Prema Wolffovom zakonu mehanički stresovi i opterećenja aplikovani na kost utiču na formiranje i remodeliranje kosti. resorpcija kosti.yu Fizička aktivnost je važna i često primenjivana intervencija u programima prevencije i lečenja osteoporoze. Remodeliranje kosti po završetku rasta predstavljaju adaptaciju na funkcionalne mehaničke zahteve. Da bi došlo do adaptivnog remodeliranja kosti potrebno da mehanička opterećenja iz okoline budu otkrivena i transformisana u biohemijske ili bioelektrične signale koji se prenose efektornim ćelijama koje će odgovaraju produkcijom kosti. Kod odrasle osobe jedan ciklus traje 3 do 12 meseci. vrat butne kosti. godine a nakon toga. Iako sačinjava samo oko 20% skeletne koštane mase.

tzv. akumulacija mikrooštećenja. Jačinu kosti čine zajedno dva osnovna uzajamno zavisna svojstva kosti: gustina i kvalitet. mikroporoznost. mehaničko opterećenje mora da bude dovoljno snažno. Za efikasnu i bezbednu primenu fizičke aktivnosti u prevenciji i lečenju osteoporoze potrebno je poznavati karakteristike mehaničkog stimulusa koji je u stanju da dovede do pozitivnih efekata na kost i smanji rizik za frakture. mineralizacija matriksa. Efekti fizičke aktivnosti na kost zavise od individualnih karakteristika osobe ali i od različitih faktora vezanih za primenjenu fizičku aktivnost. Starost je glavni faktor koji utiče na efekat fizičke aktivnosti na kost. navode se različiti faktori kao što su makro i mikroarhitektura kosti. fizička aktivnost u periodu razvoja dovodi i do debljanja periostalne kosti što poboljšava mehaničku jačinu kosti preko one koja se očekuje samo usled promena u gustini. Upoznavanjem tih faktora. Mlađi skelet bolje reaguje na mehaničko opterećenje od starijeg. međutim. godine osteoporoza je skeletni poremećaj koji karakteriše poremećaj jačine kosti što dovodi do povećane sklonosti frakturama. hemijski sastav ekstracelularnog matriksa. lamelarna svojstva. pošto se gubitak kosti tokom starenja događa pre svega na endosalnoj površini. Međutim. minimalni efikasni stimulus opterećenja. Nakon dostizanja koštane zrelosti kosti postaju manje osetljive na mehaničko opterećenje.funkcionalne adaptacije kosti odvija se kontinuirano tokom života održavajući rizik za frakture na prihvatljivom biološkom nivou. Poslednjih decenija sprovedeno je niz laboratorijskih i kliničkih istraživanja sa ciljem da se razjasne različiti faktori koji utiču na adaptivni odgovor kosti na mehaničko opterećenje. Zbog toga se mladima u periodu rasta preporučuje fizička aktivnost. Utvrđeno je da se promene u gustini kosti gube se brzo nakon prekida aktivnosti. Da bi se postigao efekat stimulacije osteogeneze. Za sada ne postoji način da se izmeri ukupna jačina kosti pa se u ona kliničkoj praksi procenjuje na osnovu mineralne gustine kosti. materijalna svojstva tkiva. omogućilo bi da se u praksi primeni fizička aktivnost koja će maksimalno stimulisati osteogenezu i smanjiti incidenciju fraktura. dinamika remodeliranja. U menopauzi i tokom starenja vežbanjem se može samo ublažiti gubitak koštane mase vezan za nedostatak estrogena odnosno starenje. Nema saglasnosti oko toga šta podrazumeva kvalitet kosti. Osim što povećava gustinu kosti. Nije. Prema novijoj definiciji iz 2000. a adaptacija na mehaničke stimuluse događa se tek kada naprezanje kosti pređe određeni prag. uvek poznato kjoja veličina spoljnog opterećenja je potrebna da indukuje određeni nivo naprezanja i koja veličina naprezanja je potrebna da indukuje promene u kosti. Rezultat izmenjenog procesa remodeliranja u osteoporozi je poremećaj kvantiteta i kvaliteta kosti. Klasifikacija pacijenata u kategorije na osnovu mineralne gustine kosti osnova je za postavljanje ciljeva i programiranje fizičke aktivnosti u prevenciji i terapiji osteoporoze. Opterećenje kosti dovodi do unutrašnjeg naprezanja kosti. promene u jačini kosti usled zadebljanja periosta u periodu rasta održavaju se dugoročno i tako smanjuju rizik za frakture u kasnijim godinama života. .

U prisustvu porodužene stimulacije. aerobne vežbe. Kod postmenopauznih žena i starijih osoba zbog rizika primene visokog impakta preporučuju se aktivnosti sa niskim ili umerenim impaktom (hodanje. Klinički značaj adaptacije specifične za mesto stimulacije je da program vežbi treba da bude usmeren ka kostima i mestima sklonim osteoporotičnim frakturama. Efikasnija su dinamička nego statička opterećenja. Ovo je potvrđeno u brojnim istraživanjima na sportistima koji su se praktikovali aktivnosti koje sadrže navedene oblike vežbanja. frekvenciji i trajanju vežbi kojim bi se posti- . Za postizanje optimalnog adaptivnog odgovora kosti na mehaničko opterećenje potrebno je vežbati kratko ali često. Vežbe sa većim opterećenjem utiču više na koštanu masu nego one sa manjim opterećenjem što je zapaženo kod sportista. trčanje. I pored dokazane povezanosti doze fizičke aktivnosti i gustine kosti. korisna u prevenciji osteoporoze. treba nastaviti duže od devet meseci da bi se postigli pozitivni efekti na gustinu kosti. Značajan efekat na osteogenezu imaju i vežbe sa visokim mehaničkim impaktom i aktivnosti sa opterećenjem težinom. džoging. Važan je i tip aktivnosti koji se primenjuje u cilju delovanja na kost. kao što su npr.Sigurno je da veće spoljno opterećenje izaziva veće naprezanje kosti. da bude kratkog trajanja i primenjeno na specifične delove skeleta. Osim frekvencije i intenziteta vežbi. odbojka i košarka. hod stepenicama). mehanosenzitivne ćelije odgovorne za detektovanje mehaničkog opterećenja skeleta. gimnastika. Zbog toga program vežbanja usmerenog na kost treba da sadrži vežbe sa većim opterećenjem. Osobe sa normalnom mineralnom gustinom kosti mogu da izvode vežbe visokog impakta kao što su aerobik vežbe. Najveći efekat na kost postiže se vežbama sa velikim otporom u obasti pripoja angažovanih mišića. Utvrđeno je da vežbe sa primenom otpora imaju pozitivan efekat na gustinu kosti i da podstiču osteogenezu u većoj meri nego drugi oblici vežbanja. aerobik vežbe. kičma i distalni radius. Istraživanja su pokazala da vežbe uz opterećenje težinom. za postizanje maksimalnih efekata na kost važna je i dužina njihove primene. Kod pacijenata sa osteoporozom predozirano opterećenje može da dovede do oštećenja arhitekture kosti. Brzo primenjeni otpori izivaju brže naprezanje i dovode do veće adaptacije kosti. uz progresivno povećanje intenziteta. Adaptaciji podležu samo one kosti koje su podvrgnute opterećenju. Adaptivni odgovor na opterećenje kosti visoko je specifičan za mesto stimulacije. osteociti. Ove aktivnosti efikasne su u smanjenju gubitka kosti vezanog za nedostatak estrogena i starenje. ispoljavaju fenomen desenzitizacije. Uvođenjem intermitentnih perioda odmora u program vežbi omogućuje se obnavljanje mehanosenzitivnosti i poboljšava potencijal vežbi u jačanju kosti. kao što su vrat femura. Najveći efekat ima ako se rano započne i sprovodi tokom čitavog života. Desenzitizacija postignuta produženim opterećenjem je reverzibilna. tenis. Opterećenje treba da bude ponavljano svakodnevno. Dokazano je da kombinacija vežbi sa dizanjem tereta i sportova visokog impakta dovodi do povećanja maksimuma koštane mase i da je. dakle. nema preciznih podataka o potrebnom intenzitetu.

Delovanjem na najčešće faktore koji dovode do padova (slabost mišića. Kontinuiranim vežbanjem tokom života. cirkulacija.glo predvidljivo povećanje gustine kosti. rotacione pokrete kao i fleksiju kičme i podizanje tereta treba izbegavati kod pacijenata sa osteoporozom jer je utvrđeno da povećavaju frakture pršljenova. Vežbe kojima se jačaju mišići. Prelomi u osteoporozi su rezultat traume pri padu. Vežbe disanja posebno su važne kod pacijenata sa sekundarnom osteoporozom izazvanom prekomernom upotrebom kortikosteroida zbog respiratorne patologije. Nekada je potrebna reedukacija hoda i primena odgovarajućih pomagala hod. Vežbe istezanja (strečing) radi poboljšanja elastičnosti mišića deo su programa za sve grupe pacijenata bez obzra na postojeću gustinu kosti i treba ih primeniti za sve glavne mišićne grupe gornih i donjih ekstremiteta. ne rezultat spontane frakture izmenjenog skeleta. neki lekovi i faktori spoljne sredine pa u prevenciji padova treba i o njima voditi računa. Ne treba primenjivati balistički tip strečinga. izmenjena postura i hod). psihosocijalno stanje. poremećaj koordinacije i balansa. smanjuju rizik od pada i fraktura. Aktivnosti kao što su plivanje. Žene sa osteoporozom obično imaju slabije leđne ekstenzore od žena bez osteoporoze iste starosti. ublažiti bol i poboljšati psihičko stanje. koriguje postura. Voditi . U kliničkoj praksi u doziranju vežbi mogu pomoći preporuke koje na osnovu naučnih dokaza formiraju profesionalne organizacije koje se bave osteoporozom. potrebno je znati kakva je mineralna gustina kosti. poboljšavaju koordinacija i balans. Pre nego što se preporuči programa vežbi sa teretima. Vežbe koje uključuju visoki impakt. Poboljšanje posture utiče na balans i smanjuje rizika pada. Prevencija padova radi smanjenja učestalosti preloma neophodan je deo fizioterapijskog programa kod osteoporoze. U vežbama sa otporom za jačanje muskulature otpor se progresivno povećava zavisno od muskuloskeletnog statusa pacijenta. Izbor fizičke aktivnosti uvek treba da bude individualan. Posturalni trening kojim se smanjuje kifoza može da dovede i do smanjenja sindroma iliokostalne frikcije i poboljšanja respiratorne funkcije. U korekciji posture primenjuju se vežbe ekstenzije kičme i izometričke vežbe za jačanje trubušne muskulature. vežbanje smanjuje rizik za padove i nastanak osteoporotičnih fraktura. mogu se takođe postići efekti u smanjenju fraktura nevezani za koštanu masu. brzi hod ili pedaliranje na stacionarnom biciklu nemaju značajan uticaj na osteogenezu. ali dovode do poboljšanja kardiovaskularne kondicije bez opterećenja osteoporotičnog skeleta. Vežbama u vodi mogu se ojačati mišići. Otpor vode tokom plivanja i vežbi u vodi nije dovoljno visok da poništi količinu vremena provedenu bez opterećenja težinom. U cilju korekcije kifotične posture mogu se primeniti i kifo-ortoze sa teretom dva puta dnevno po pola sata do jedan sat uz istovremene kontrakcije leđnih ekstenzora. ali nema dokaza da vežbe u vodi mogu uticati na gustinu kosti. Riziku za padove doprinosi i niz drugih faktora vezanih za zdravlje. poboljšati aerobni kapacitet. Vežbe u vodi preporučuju se pacijentima koji zbog bola ili slabosti nisu u stanju da izvode antigravitacione vežbe.

Barrett-Connor E. Sinaki M. Physical activity in the prevention and amelioration of osteoporosis in women : interaction of mechanical. 2005. Borer KT. Cumming RG. 1994. 5. Bone Density Changes in in Osteoporosis-prone Women Exposed to Pulsed Electromagnetic Fields (PEMFs). Journal of Bone Miner Res. A meta-analytic review of randomized trials. Manipulacije uz primenu velike sile kontraindikovane su kod dijagnostikovane osteoporoze. Trunk Muscle Strength is a Strong Predictor of Bone Loss in Postmenopausal Women.računa o individualnoj toleranciji fizičkog napora. 5(5): 437-442.html 2. 7. 1998. J Gerontol A Biol Sci Med Sci. Systematic review of randomized trials of the effect of exercise on bone mass in pre.35(9):779-830. maja 2005. The Cochrane Database of Systematic Reviews 2002.28(3):102-7. 11. Huang M. Calcified Tissue International 2000. Iovine R. Kajita E. 31 p. 2003. uputiti ga i obučiti za redovno vežbanje i izbegavanje hazarda spoljne sredine. Philadelphia: WB Saunders Company. www. Sports Med. May 1990.gov. Exercise for preventing and treating osteoporosis in postmenopausal women. 2nd ed. Tugwell P. Prevention and Treatment of Osteoporosis. 3. Važan deo fizioterapijskog lečenja pacijenata sa osteoporozom je edukacija. Issue 2. J Geriatr Phys Ther 2005. Kelley GA. http://www. važno je motivisati pacijenta da vežba. Washington (DC): National Osteoporosis Foundation. S obzirom na to da je za postizanje promena u gustini kosti potreban duži period vežbanja. Bonaiuti D. In: Braddom RL. 67(1):10-18. Shea BJ. Saito Y. Greendale GA. 9. 60(5): 633– 637. Kado DM. 77(1): 76 – 87. 2006 Feb. hormonal and dietary factors. Palombaro KM. Assessment of Fracture Risk and its Application to Screening for Postmenopausal Osteoporosis. Health professional's guide to rehabilitation of the patient with osteoporosis.update-software. American Journal of Physical Medicine and Rehabilitation. 2000: 894-912. Physical Medicine and Rehabilitation. Literatura: 1. Iki M. 4. 10. Robinson VA. Cranney A. Pacijenta treba upoznati sa faktorima rizika za razvoj osteoporoze i nastanak preloma. 6. ed. Negrini S. Tabrah F.443:66-72. Wells G. Pristupljeno 2. Kemper HHCG. Geneva: WHO. Exercise and regional bone mineral density in post-menopausal women. 8. Brief Summary. . Wallace BA. 2005 May. Clin Orthop Relat Res. Nishino H. WHO Technical Report Series 843. World Health Organisation. National Osteoporosis Foundation. Effects of walking-only interventions on bone mineral density at various skeletal sites: meta-analysis. Kusaka Y. Hyperkyphotic Posture and Poor Physical Functional Ability in Older Community-Dwelling Men and Women: The Rancho Bernardo Study.com/cochrane.and postmenopausal women.guideline.

Srbija ljiljana. Ispitivanjem je obuhvaćeno 109 osteoporotičnih žena sa jednom ili više vertebralnih fraktura. slabije su koncentracije. Materijal i metodologija: retrospektivnom analizom obuhvaćeno je 175 bolesnika. Najkraće vreme proteklo od pojave frakture do početka vežbanja iznosilo je 3 meseca. Vulević S. u trajanju do 90 minuta. Pacijenti su podeljeni u dve grupe. U UTICAJ SMANJENJA KOŠTANE GUSTINE NA FUNKCIONALNI STATUS BOLESNIKA SA REUMATOIDNIM ARTRITISOM Lazarević M1.76). Srbija azam@eunet.urosevic@gmail. 2Klinika za medicinsku rehabilitaciju. Pacijenti su kontrolisani posle 6 meseci. Pantelić S. Beograd. U grupi B.yu Uvod: Dugotrajna kortikoidna terapija u lečenju bolesnika sa reumatoidnim artritisom dovodi do poremećaja gustine i koštane mase odnosno do osteoporoze. Medikamentozna terapija je uključena kod svih ispitanica. Frakture su dijagnostifikovane na lateralnoj radiografiji.30 minuta. Erdeljan B1. jedne i tri godine.hirurške bolesti "Banjica". što pored osnovne bolesti dodatno kompromituje funkcionalni status ovih bolesnika. A grupa je imala 66 ispitanica. Urošević M Institut za ortopedsko . 35 pacijenata (82 %) je odustalo od vežbi. KC Novi Sad. a posle tri godine 58 pacijenata (88 %) je i dalje vežbalo. ne pogoršavaju opšte zdravstveno stanje i donose olakšanje. A i B. u trajanju od 20 . Nikolić O. Ultrazvučnom . Stojković S1 1 Zavod za reumatizam. posle 6 meseci. U grupi A. posebno ako imaju zdravstveni problem koji prouzrokuje bol. a preostala 4 su prihvatila program grupe A i nastavila da vežbaju i posle 3 godine. prosečne starosti 64 godine (48 . nakon godinu dana još 4 je napustilo grupu. Cilj našeg istraživanja je da utvrdimo komplijentnost pacijenata u odnosu na ponuđeni program vežbanja.U IZBORNI PROGRAM VEŽBI KOD OSTEOPOROTIČNIH OSOBA SA VERTEBRALNIM FRAKTURAMA Urošević Lj. Bošković K2. Cilj rada: je bio da se utvrdi kako smanjenje koštane mase kod bolesnika sa reumatoidnim artritisom pri dugotrajnoj kortikosteroidnoj terapiji (GK) utiče na njihov funkcionalni status. koji su bolnički lečeni u Zavodu za reumatizam Novi Sad. B grupa (43) je vežbala po programu koji uključuje većinu zglobova tela. sa čestim prisustvom pridruženih bolesti. Osobe starijeg životnog doba se teško navikavaju na redovno vežbanje. svi pacijenti su nakon prva dva kontrolna perioda i dalje vežbali. i upražnjavala je program sastavljen od vežbi ekstenzora trupa i trbušne muskulature. i prihvataju samo vežbe koje nisu iscrpljujuće.com Vežbanje nije uobičajen način života za većinu starijih ljudi.

Rezultati: od 175 bolesnika bilo je 21.7 % muškaraca i 78.5-1. prelom podlaktice 6.yu Svakodnevno povećanje interesovanja za lečenje osteoporoze potvrđuje da ona danas predstavlja sve veći problem pacijentima i lekarima. Marosan G Zavod za specijalizovanu rehabilitaciju «Termal» Vrdnik. godine. koji su lečeni u našem zavodu 2001. a funkcionalno polovina bolesnika (55 %) je obavljala aktivnosti dnevnog života (ADŽ) uz teškoće a radna sposobnost im je bila ograničena (II klasa po Steinbrockeru). Bolesnici lečeni GK su imali smanjenu koštanu masu za više od 10 %. 2 prelom kuka i jedan prelom podlaktice. Napomena: Trajanje fiz.0 (potpuna nesposobnost pri obavljanju ADŽ-a). .3 % žena.4 godine.Vujasin R. dok su se ostale terapijske procedure razlikovale.7 % bolesnica je HAQ skor iznosio 0. Posmatrali smo grupu od 53 pacijenta (7 muškaraca i 46 žena). Od 41 pacijenta sa ranijim prelomom samo 8 je imalo ponovni prelom i to: 5 kompresivni prelom pršljena. jer su i kasnije obavljali rehabilitaciju u našem zavodu. Od ukupnog broja ispitanika 19 je obavilo fizikalni tretman dva puta godišnje. 19 jednom godišnje a 15 je obavilo dva do četiri tretmana u navedenom periodu.21 dan. tretmana 10 .1 %) je bio RF pozitivan. Zaključak: smanjenje koštane gustine je značajno utiče na funkcionalni status bolesnika sa reumatoidnim artritisom. Takođe je zaključeno da HAQ preciznije ocenjuje sposobnost za obavljanje ADŽ-a. P ZNAČAJ FIZIKALNE TERAPIJE I EDUKACIJE PACIJENATA KOD OSTEOPOROZE Bjelica . kompresivni prelom pršljena 14.sbb. kinezi i magneto terapijom. dok je kod 30 bolesnica izabranih metodom slučajnog izbora ocenjen upitnikom The Health Assessment Questionnaire (HAQ). potkolenice 3 i natkolenice 1.0-3. Anatomske promene kod oko polovine bolesnika (45 %) su odgovarale III stadijumu po Steinbrockeru. Cilj ispitivanja je bio da proverimo učestalost preloma kod pacijenata sa osteoporozom. a manje od 25 %.yu . Funkcionalni status je kod svih bolesnika ocenjen funkcionalnim klasama prema Steinbrockeru. Značajan procenat bolesnika (89. prosečne starosti 58 + 11 godina.osteodenzitometrijom je merena koštana gustina kod 59 bolesnika koji su više godina lečeni GK. koji redovno obavljaju fizikalnu terapiju. umerena nesposobnost). dok je svega ¼ bolesnika je imala većih ograničenja. Kod 46. alekmak@ns. Od 53 ispitanika sa dijagnostifikovanom osteoporozom 12 (22.04 %) ih je bilo bez preloma a 41 (77 %) sa prelomom i to: prelom vrata butne kosti i natkolenice 17. Svi ispitanici su bili obuhvaćeni hidro.co. dok je kod 26.7 % iznosio 2. Jutarnja ukočenost zglobova je kod većine bolesnika iznosila 1 h i duže. Srbija termal@ptt. Tu grupu pacijenata smo pratili u periodu od 5 godina (2001-2005). Prosečna dužina trajanja bolesti naših bolesnika je iznosila 8.25 (obavljanje ADŽ-a sa teškoćama. životne dobi od 51 do 84 godine.

2 % bolesnika. jer je 86 % ispitanika izjavilo da redovno obavlja kineziterapiju u kućnim uslovima.4 % bolesnika. Cilj rada je bio da se ukaže na važnost ranog otkrivanja i lečenja osteoporoze kao faktora rizika za nastanak preloma vrata butne kosti.2 % bolesnika. dok je najveći broj bolesnika imao kardiovaskularni komorbiditet. Gastrointestinalne bolesti ima 21. Antihipertenzivne lekove uzima više od 1/2 bolesnika. iako se sve više ukazuje potreba za preventivnim delovanjem na nastanak osteoporoze. Ranu menopauzu je imala 1/5 bolesnica.dok je 30 bolesnika (5m: 25ž) operisano. Kortikosteroide redovno uzima 13. Kada se na Rtg snimku skeleta konstatuje ostoporoza tada je gubitak BMD veći od 30 %.7 % bolesnika. prosečne starosti 69. Rezultati: svi analizirani bolesnici su prelom butne kosti zadobili pri padu u nivou. Osteoporoza je ranije dijagnostikovana i lečena kod 16. Zaključak: Neophodno je uvođenje osteodenzitometrije kod populacije sa riziko faktorima kao i adekvatne terapije osteoporoze bi se izbegle teže zdravstvene konsekvence.net Uvod: Gubitak koštane gustine (BMD) i poremećaji kvaliteta kosti je nemi proces tako da je najčešće prvi znak ovog procesa prelom kosti. Devečerski G. rehabilitaciju lečeno je ukupno 205 bolesnika sa prelomom vrata butne kosti prethodno lečenih konzervativnim ili operativnim metodama.1 % bolesnika a reumatoidni artritis kod 5.6 % bolesnika.6 godina). Hidro. Svi operisani bolesnici uzimali su antikoagulantne lekove. Hipotireozu leči 2. Metodom slučajnog izbora analizirano je 37 bolesnika (7m: 30ž. prisustvo komorbiditeta. P OSTEOPOROZA KAO FAKTOR RIZIKA ZA PRELOM VRATA BUTNE KOSTI Bošković K.5 % bolesnika. Rtg snimak kuka. Jedna bolesnica je imala i prelom prvog slabinskog pršljena. prisustvo riziko faktora za nastanak osteoporoze. a dijabetes melitus kod 21. Klinički centar Novi Sad. Samo 1 bolesnik i 1/3 bolesnica je imalo malu telesnu masu.2 % bolesnika.6 % bolesnika. . medikamentna terapija.4 % bolesnika.8 %) nije imalo nikakvih udruženih oboljenja. kinezi i magnetoterapija zauzimaju značajno mesto u terapiji osteoporoze kao i u prevenciji njenih komplikacija. Mali broj bolesnika (10. Srbija nibos@verat. Pulmološka oboljenja prisutna su bila kod 8. Rtg snimak kod više od 1/2 bolesnika je ukazivao na jasnu ostoporozu snimljenih kostiju. a umereno konzumira alkohol 16.6 % bolesnika. Praćeni parametri: način zadobijanja preloma. prethodno konzervativno hirurški lečeno 7 bolesnika (2m: 5ž). Puši 21.Zaključujemo da edukacija povećava doprinos pacijenata u smanjenju komplikacija od osteoporoze. Slabije vidi i vid koriguje naočarima 59. Hematološki poremećaji su konstatovani kod 16. Materijal i metodologija: tokom prvih osam meseci 2006 godine na Klinici za med. Novaković B Klinika za medicinsku rehabilitaciju.

Zaključak: Na osnovu učinjenog istraživanja može se sa sigurnšću tvrditi da propustamo šansu za redukovanje rizika od preloma kuka nedovoljnom dijagnostikom i lečenjem OP čak i među pacijenatima sa visokim rizikom. koomorbiditet i stanja povezana sa gubitkom koštane mase.78 godina. od kojih većinu čine osobe ženskog pola i to 92. Cilj rada: utvrditi broj pacijenata ispitivanih zbog postojanja faktora rizika i lečenih od osteoporoze. Upitnik je popunjavao lekar za svakog pacijenta na osnovu anamneze.33 %) je imalo prethodnu NEF što je najvažniji prediktivni faktor. a rizik nastanka ovih preloma može se redukovati za oko 50 % njenim lečenjem. Više od 70 % pacijentkinja ima BMI nizi od 19 kg/m². Podaci su prikupljani popunjavanjem standardizovanog upitnika sa opštim podacima o pacijentu. nakon vertebralnih fraktura. godine bez primene substitucione terapije imalo je 12 pacijentkinja (20 %). dugotrajna primena kortikoterapije. . kod 6 pacijentkinja je nakon DEXA dijagnostike započeto lečenje bisfosfonatima (9. U grupi pacijentkinja kod kojih nije postavljena sumnja na postojanje OP 16. prosečne starosti 78. pozitivna porodična anamneza. Čak 11 pacijentkinja iz ove grupe (18.yu Uvod: Niskoenergetski prelomi kuka predstavljaju drugu po učestalosti posledicu osteoporoze. BMI manji od 19 kg/m². među pacijentima sa niskoenergetskim frakturama kuka. Jokić B.P PROPUŠTAMO LI ŠANSU DA LEČENJEM OSTEOPOROZE SMANJIMO UČESTALOST PRELOMA KUKA KOD RIZIČNIH PACIJENATA? Radosavljević N.75 %. Metod: Ovo istraživanje obuhvata pacijenate rehabilitovane nakon preloma kuka tokom tri meseca u “Selters”-u u Mladenovcu.3 %).Beograd.67 %). po potrebi heteroanamneze i uvida u medicinsku dokumentaciju.67 % imalo je tri i više od belezenih faktora rizika. Procenjuje se da 90 % pacijenata sa prelomima kuka ima osteoporozu. ali samo jedna duže od godinu dana. Analizom dobijenih podataka našli smo u ovoj grupi 9 pacijentkinja kojima je ukazano na mogućnost postojanja osteoporoze. odeljenje “Selters” Mladenovac. pušenje. rana menopauza. Srbija nalezoka@ptt. od čega su 3 redovno uzimale terapiju (4. predhodnom ispitivanju i lečenju od osteoporoze kao i postojanju faktora rizika: prethodna fraktura. a menopauzu pre 45. Od ovog broja 69 je imalo niskoenergetsku frakturu kuka. Od tog broja tri su dobile preporuku za medikamentozno dodavanje kalcijuma i vitamina D redovnoj ishrani. Rezultati: Ispitano je 74 pacijenata sa prelomom kuka. Raonić M Institut za rehabilitaciju .

Broj preloma se povećava iz godine u godinu. Radosavljević N. godine registrovano ukupno 2265 osoba koje boluju od OP i 255 preloma kuka. Srbija nalezoka@ptt. Glavni uzrok nastanka preloma bolesnika starije životne dobi je osteoporoza.net Uvod: Lečenje preloma kuka kod bolesnika starije populacije je veliki ortopedski i socio-ekonomski problem. Neoperativne metode lečenja su praćene velikim procentom smrtnosti i ne daju dobre anatomske i funkcionalne rezultate. Za lečenje se troše ogromna materijalna sredstva. kod kojih postoji veći gubitak koštane mase (osteoporoza).P LEČENJE OSTEOPOROZE KAO JEDAN OD FAKTORA PREVENCIJE PRELOMA KUKA Ristić T.g.Beograd. pogotovu kada je u pitanju hirurško lečenje koje zahteva skupe implantate za fiksaciju preloma ili aloartroplastiku kuka. . Milenković S. 61 sa transtrohanternim prelomima lečenih operativno metodom dinamičke unutrašnje fiksacije i 49 bolesnika lečenih metodom spoljne fiksacije.iznosili 48 biliona dolara.traumatološka Klinika Niš. P FUNKCIONALNI OPORAVAK PACIJENATA SA IMPLANTIRANOM ENDOPROTEZOM KUKA NAKON NISKOENERGETSKOG PRELOMA KUKA Jokić B. a troškovi zbrinjavanja ovog stanja su u 2002. Raonić M Institut za rehabilitaciju . iznad 65 godina. Po podacima GZZZ u Beogradu je tokom 2005. U radu se prikazuju rezultati lečenja 110 bolesnika. a nema podataka o ceni njihovog lečenja niti stepenu funkcionalne osposobljenosti. Zaključak: Pravilno razumevanje i lečenje osteoporoze kroz medikamentoznu i fizikalnu terapiju može značajno smanjiti broj preloma u predelu kuka kod pacijenata starije životne dobi. odeljenje “Selters” Mladenovac. Na Ortopedsko-traumatološkoj klinici u Nišu se godišnje hospitalizuje oko 250 bolesnika sa prelomima kuka. Srbija sasa65@bankerinter. Hirurško lečenje dinamičkim implantatima predstavlja metod izbora u fiksaciji preloma. što predstavlja blizu 20 % od ukupnog broja hospitalizovanih.yu Uvod: U svetu godišnje ima preko 1.traumatološkoj klinici KC Niš.7 miliona preloma kuka nastalih kao posledica osteoporoze. Materijal i metode: Bolesnici sa transtrohanternim prelomima koji su lečeni operativnim metodama na Ortopedsko . Radenković M Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju KC Niš Ortopedsko . Rezultati: Trohanterni prelomi nastaju najčešće kod bolesnika starije životne dobi.

5 meseca nakon operacije i trajala 23. a srednje vrednost FIM – a iznosila je 73. Makedonija erietand@yahoo.com Cilj rada je da se prikaže program i značaj kineziterapije u prevenciji i lečenju osoba sa osteoporozom. tokom tromesečnog perioda posmatranja. a prosecna starost 60. redovno monitoriranje koštanog denziteta i primena bifosfonata. Metod: Svi pacijenti upućeni na rehabilitaciju nakon implantacije endoproteze kuka. sa skromnim rezultatima. jos 11 (15. Skopje. modifikacija ponašanja (pušenje.01 dan. koji opterećuje i društvo i porodicu pacijenata. u proseku. Tok rehabilitacije je bio usporen udruženim bolestima: dijabetes. Po isteku rehabiliitacije njih 13 (18.5. Fizikalna terapija u prevenciji i lečenju osteoporoze primenjuje se sa ciljem: održavanje koštane mase.Cilj rada: utvrditi stepen funkcionalnog oporavka pacijenata nakon niskoenergetske frakture kuka pri otpustu sa rehabilitacije. stimuliranje procesa resorpcije i taloženja kalcijuma u kostima. dok je srednja vrednost FIM Indexa iznosila 112.2. R. dok su ostali koristili kolica. Za prevenciju osteoporoze preporučuje se edukacija pacijenata u odnosu na: ishranu (dodatak kalcijuma i vitamina D). Istovremeno smo pratili i grupu od 30 pacijenata sa implantiranom endoprotezom kuka zbog koksartroze (53.33 % žena. obrađeni su putem upitnika koji sadrži opšte podatke o pacijentu i njegovom medicinskom statusu. neophodno je najveću pažnju posvetiti prevenciji glavnih faktora rizika: padova i osteoporoze.Dimitrova E Zavod za fizikalna medicina i rehabilitacija. te je svima morao biti preporučen nastavak rehabilitacije u kucćnim uslovima. Cilj kineziterapije je da se poboljša snaga. urinarne i respiratorne infekcije.78 g. starosti 78. Preporučuju . Zaključak: Obzirom da je lečenje i rehabilitacija pacijenata nakon preloma kuka dugotrajan i skup proces. Uprvoj grupi je bilo 92. koordinacija mišića.) gde je nakon rehabilitacije bilo 10 % osposobljenih za hod bez pomagala. fleksibilnost.75 % žena. postura i ravnoteža pacienta da bi se prevenirali padovi koji mogu da dovedu do fraktura i da bi se postiglo maksimalno fizičko funkcionisanje.om (FIM) Rezultati: Tokom posmatranog perioda na rehabilitaciju je primljeno 69 pacijenata sa implantiranom EP zbog preloma i 30 zbog koksartroze. unos alkohola i kofeina). lečenje bola. profilaksa i lečenje deformiteta kičmenog stuba. P PRIMENA KINEZITERAPIJE U PREVENCIJI I LEČENJU OSTEOPOROZE Nikolik .28 g. kardiovaskularne bolesti.84 %) je hodalo uz pomoć dve štake i pratnju terapeuta. Njihova rehabilitacija je otpočinjala oko 2. Nijedan pacijent nije bio samostalan u samozbrinjavanju.66 % je koristilo jednu štaku ili ručni stap. 36.94 %) je hodalo uz pomoć štaka i maksimalnu asistenciju terapeuta. Redovne gravitacione vežbe i vežbe sa otporom su važne za održavanje i poboljšavanje koštane mase. Funkcionalna osposobljenost za određivana je pri otpustu pacijenata sa rehabilitacije Functional Independence Measure Index . vežbe.

često u hospitalnim uslovima. Kliničkim pregledom najčešće utvrdimo postojanje senilne kifoze. Česte frakture su uvek znak uznapredovalog procesa. Vežbe ravnoteže se primenjuju u sedećem i stojećem položaju. Trebalo bi da se izbegavaju spinalne fleksorne vežbe.)Anamnestički dobijamo podatak da su se kod pacijenta dešavali prelomi kostiju na relativno male traume. Rizik za frakturu distalnog radiusa. Pacijenti se educiraju u vezi sa biomehanikom tela i korektivnim položajima tela u svakodnevnim aktivnostima. a samo zbog nemogućnosti da izdrže statički teret. vežbe za jačanje mišića gornjih i donjih ekstremiteta. može da i posle lečenja umanji funkcionalnost tela. Program vežbi za jačanje i aerobne vežbe zavise od mišićnoskeletnog i opšteg statusa bolesnika. Cilj rada: Danas je posle dobro sprovedene dijagnostike moguće uspešno lečiti osteoporozu. penjanje uz stepenice. Srbija biljanafiz@email. a samim tim i značajno smanjenje telesne visine. Posturalni trening je važan. Za održavanje funkcionalnog stanja kardiovaskularnog i respiratornog sistema preporučuje se brzo pešačenje od 30 minuta na dan. 2.Kod muškaraca se takođe sa sa godinama smanjuje mineralna koštana gustina (BMD) ali smatra se deset godina kasnije u odnou na žene. Vežbe u vodi se preporučuju kod pacijenata koji nisu u stanju da izvode antigravitacione vežbe zbog bola ili mišićne slabosti. tenis. Procenjuje se na 17 % za žene a svega 6 % za muškarce . a za poboljšanje ravnoteže preporučuju se i Tai Chi vežbe. trčanje. ostavi trajni invaliditet. a i fizijatriskog lečenja osteoporoze.yu Uvod: Epidemiološki podaci danas potvrđuju da osteoporoza ima karakter epidemije kod starije populacije. vežbe za redukciju lumbalne hiperlordoze.co. vožnja statičkog bicikla. ples.PRIKAZ SLUČAJA Bokan B. Dabetić J Dom zdravlja "Savski venac" Beograd. plivanje. proksimalnog femura ili pršljenskih tela u toku života nakon 50g. Lečenje fraktura je skupo.se vežbe za jačanje paravertebralnih mišića. ili 45 do 60 minuta tri puta nedeljno. P LEČENJE OSTEOPOROZE U AMBULANTNIM USLOVIMA .) Na rendgenskom snimku kost postaje evidentno porozna . Najdrastičniji su slučajevi preloma pršljenskih tela bez spoljašnje traume. a moguć je i letalni ishod pogotovu kod frakture kuka gde su relativno česte komplikacije. Pri tom izbor kineziterapiskog programa i fizičke aktivnosti trebalo bi da budu odabrani individualno i da održavaju kvalitet života ovih pacijenata. Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije osteoporoza je sistemsko oboljenje skeleta koje dovodi do smanjenja koštane mase i mikroarhitektonskih promena koštanog tkiva što povećava fragilnost kostiju i rizik za nastanak koštanih preloma. izometrične vežbe za jačanje abdominalnih mišića. vežbe ravnoteže i aerobne vežbe. Zaključak: Kineziterapiski tretman i edukacija zauzimaju značajno mesto u profilaksi i lečenju pacijenata sa osteoporozom. dugotrajno. Naš cilj je da prikažemo mogućnosti medikamentoznog. Dijagnostika: 1.

2 g) i vitamin D (600 IJ). a u oba kuka (-0.elektroterapijom. R. magnetoterapijom. Posle godinu dana terapije bisfosfonatima u dozi od 10 mg dnevno kalcijum (1. Denzitometrija (DEXA) iz 2005 godine pokazuje u lumbalnom delu kicme naprednu osteoporozu sa otstapljenjem Tskora na L4 (-3. Nije imala fakture. Zaključak: Nakon godinu dana primenom fizikalne terapije. Metod rada: Pacient .net. kineziterapije i Bondronata doslo je do gubitka boli u ledjima i poboljsanje koskene gustine. Karakterizira se namalenjem koskenje gustine i gubitak kostenog tkiva ciji rezultat je veci rizik za frakture.M. Gubitak koštane mase u menopauzi je oko 3 % godišnje. oba kuka (-1.amp. kineziterapijom i medikamentoznom terapijom . Nakon prvih tri meseca bol u ledjima se smanjio ali je bio povremeno prisutan dok posle godinu dana nije bio prisutan. Metod rada: Pacijent g-đa I.) Aparati za merenje koštane gustine su u mnogome poboljšali i olakšali dijagnostiku. Koevska V Zavod za fizikalna medicina i rehabilitacija. kinezi terapija. Tada ima naglašenost trbekula.8. Argakieva .1) Zaključak: Osteoporoza se danas može uspešno lečiti u ambulantnim u ulovima uz dobru dijagnostiku i praćene terapijskih efekata osteodezitometrijom. Cilj: Da se potvrdi efikasnost fizikalne terapije i medikamentozne terapije Bondronat u lecenju osteoporoze. Rezultat rada: Kontrolna denzitometrija je pokazala porast KG za 9 % (TScore -2. fototerapiom.8).V 68. svakih tri meseca. visina 151 cm. Skopje. menopauza od 50 .te godine sa bolom u ledjima. Mitrevska B. Makedonija zefir@mail. Kontrolna denzitometrija (DEXA) nakon jedne godine: T-skor na L4 bio je (-1.mk Uvod: Osteoporoza je sistemsko obolenje kostiju. . a pogotovo praćenje efekata lečenja boleski koštanog metabolizma.0). Bondronat No IV.9). Bila je tretirana sa: fizikalnom terapijom u Zavodu . Ideos). elektromagnetno polje niske frekvence 50 Hz u seriji od 10 terapija dva puta godišnje. tezina 63 kg.tek kada izgubi više od 30 % koštane mase.Nikolova J. Stojanovska M. Rezultati: Nivo jonizirajuceg Ca u krvi kontroliran svakih tri meseca bio je u granici normale. Manceva M. Ca i vitamin D preparatom (tabl.M zena od 59 godina.1). P FIZIKALNA TERAPIJA I BONDRONAT U LEČENJU OSTEOPOROZE PRIKAZ SLUČAJA Zafirovska L. 3. godina dijagnostikovana je posle treće fakture na Institutu za reumatologiju Kabinet za osteodenzitometriju T Score -2.To je jedan od ozbiljnih problema kod starijih pacijenata. a dobar program lečenja osteoporoze zaustavlja gubitak koštane mase i može je povećati za 2 % godišnje.

Beograd. Ukoliko je oštećen ovaj put u grudnom delu kičmene moždine doćiće do istostrane slabosti noge. Isti učinak imaće i ozleda moždanog kraka i baze mozga. moždanom stablu ili kičmenoj moždini. Simptomi i znaci koji prate motorne poremećaje jesu narušavanje refleksne aktivnosti. Centralni nervni sistem (CNS) gradi više od 100 milijardi neurona. ravnoteže i hoda i postojanje nevoljnih pokreta. sekrecijom egzokrinih i endokrinih žlezda. PMN i struktura koje učestvuju u obavljanju motorne delatnosti. Ovo se ostvaruje na sledeći način: 1. Senzorni doživljaj može uzrokovati trenutnu reakciju. autoimunim stanjima (multipla skleroza). 3. subkortikalnoj beloj masi. Najvažnija konačna uloga nervnog sistema je kontrola različitih aktivnosti tela. poremećaji pokreta. nedeljama ili godinama. ozleda bočnog kortikospinalnog puta u vratnoj kičmenoj moždini izazvaće slabost ruke ili noge na istoj strani. Lezije CMN mogu nastati usled raznih etioloških faktora ili mogu biti prisutne u sledećim slučajevima: 1. Zatim mozak sve ove informacije integriše da bi odredio kako će telo odgovoriti. 2. 2. kontrakcijom skeletnih mišića svuda po telu. unutrašnjoj čauri. Srbija kzotovic@drenik.Tema III REHABILITACIJA BOLESNIKA SA LEZIJOM CENTRALNOG MOTORNOG NEURONA REHABILITACIJA PACIJENATA SA MOTORNIM POREMEĆAJIMA USLED OŠTEĆENJA CENTRALNOG MOTORNOG NEURONA Jović S Klinika za rehabilitaciju ‘’Dr Miroslav Zotović’’. Većina aktivnosti nervnog sistema inicirana je senzornim doživljajem. Ove aktivnosti se zajedničkim imenom zovu motorne funkcije nervnog sistema. snage i napetosti mišića. 3. Poremećaji motornih funkcija mogu nastati oštećenjem CMN. On prima milione pojedinačnih informacija iz različitih senzornih organa. kardijalnim i vaskularnim stanjim (cerebrovaskularni akcidenti).net Nervni sistem je jedinstven po ogromnoj složenosti kontrolnih radnji. Sistem centralnog motornog neurona (CMN) predstavlja više funkcionalni koncept nego anatomsku strukturu. Poremećaji centralnog motornog neurona Slabost porekla CMN može da nastane u poremećajima koji zahvataju centralne motorne neurone ili njihove aksone u moždanoj kori. ili se sećanje na njega može deponovati u mozgu minutima. kontrakcijom glatkih mišića u unutrašnjim organima. Ozleda moždane kore i vlakana kortikospinalnog puta koja zahvata čeonu koru ili zadnji krak unutrašnje čaure uzrokovaće slabost donjeg dela lica i ekstremiteta suprotne strane tela. trauma mehanička ili fizička .

ukočenost u laktu i kolenu. 5. Evolucija opisanih promena i njihov relativan doprinos sveukupnom funkcionalnom poremećaju nije ni do danas razjašnjen. 2. u smislu klasične definicije. cervikalna mijelopatija). Skeletni mišići nakon povrede CMN su napeti i skraćeni u mirovanju. Gracies navodi tri vrste promena nakon povrede CMN: 1. posturom. Spastičnost varira i uslovljena je mišićnim tonusom. manjim obimom pokreta i sl. pre 100 godina. 6.). autosomna recesivna stanja (Fridrajhova atakcija i dr. hiperaktivnost mišića. Promene verovatno zavise od vrste povrede. a posebno pri izboru terapije. Savremeni koncept spasticiteta u sklopu povrede CMN Jedan od osnovnih problema u klasičnoj definiciji spasticiteta je mišljenje da dominantan uzrok hipotonije jeste spasticitet. dužinom odgovarajuće mišićne grupe. bolest motornog neurona. praćen bolom. ortopedska stanja (cervikalna spondiloza. 8. 4.oštećenja. Sagledavanje opisanih promena sa patofiziološkog stanovišta ima značaja pri metodama evaluacije. 7. sagledati i ulogu drugih faktora koji delom ili u celini doprinose kliničkoj slici i funkcionalnim poremećajima nakon oštećenja CMN. . stanjem relaksacije i drugim aktivnostima CNS-a. i pružaju povećan otpor pri istezanju. Današnja saznanja zahtevaju proširenje koncepta spasticiteta u cilju pronalaženja mesta za ceo spektar nerefleksnih promena u sklopu sindroma povrede CMN. spasticitet je prošao kroz više značenja. spina bifida). kongenitalne malformacije (cerebralna paraliza. parezu. ispadom funkcije. Opisane promene od sistemskog do ćelijskog nivoa jasno ukazuju na promene u mišićima i ostalom vezivnom tkivu nakon povrede CMN. Iz kliničke prakse se zna da se pacijent gotovo nikad ne žali na povišen otpor mišića pri istezanju. već obično na stalno prisutan grč šake. bakterijske i virusne infekcije. Iz ovog je očigledno da klasičan koncept spasticiteta ne može u potpunosti objasniti mnoge od pacijentovih tegoba. Potrebno je pored spasticiteta. Početkom 70-ih godina XX veka Herman je ukazao na moguće promene u viskoznoelastičnim osobinama mišića i mekih tkiva. što samo po sebi može doprineti ukočenosti mišića i razvoju kontraktura. promene u mekim tkivima. proteklog vremena od povrede kao i godina pacijenta. 3. pa do danas. Simptomi i znaci prisutni kod oštećenja CMN su: hipertonija (spastičnost) hiperrefleksija pozitivan Babinski refleks paraliza (mišićna slabost) nemogućnost izvođenja finih pokreta Klasično je shvatanje da lezije CMN prati spastičnost (rezidualna motorna aktivnost). Sindrom spasticiteta u klasičnom smislu uključuje: povišen mišićni tonus pojačanu proprioceptivnu refleksnu aktivnost povećana polisinaptička (kutana) refleksna aktivnost – patološki refleks poremećaj voljnih pokreta Od Sherringtona.

eferentna stimulacija izaziva recipročnu inhibiciju antagonista). Spasticitet nije samo povećana nadražljivost na istezanje mišića. Prvi . Tehnike relaksacije i sporih pokreta ispod nivoa brzine istezanja mišića. Primenjuje se kod izražene spastičnosti i u bolnim stanjima. Najčešće korišćeni lekovi su: Baclofen. oštećenje psihosocijalnih funkcija. koriste smanjenje ekscitabilnosti segmentnih refleksa korišćenjem rezidualnih funkcija. Bobat. Farmakoterapija Oralna farmakoterapija: koristi se kod difuznog spasticiteta koji je blagog do umerenog stepena. Kod oštećenja CNS najčešće koristimo funkcionalnu neuromišićnu stimulaciju jer je nadražljivost perifernog nervnog sistema i mišića normalna. Terapijske metode kontrole spasticiteta Kontrola spasticiteta uključuje razne procedure. Primena facilitacionih tehnika Kabat. Fizioterapija Kineziterapija je najstarija ali i najefikasnija terapijska metoda restoracije motornih funkcija. Lokalna primena hemijskih supstanci: danas se sve više za kontrolu spasticiteta primenjuje Botulinum toksin koji izaziva reverzibilni blok neuromišićne ploče. Diazepam. . sve do korektivnih hirurških intervencija. kada se primenjuje kao aktivna ortoza. 2. mišićima i zglobovima. promenjena neurokontrola. Napušta se primena alkohola i rastvora fenola. koncepcijski se razlikuju ali zajedničko im je korišćenje aferentne stimulacije rezidualnih i promenljivih elemenata neurokontrole. Tizanidin. sedećem i stojećem položaju kao i dugotrajno istezanje pojedinih mišićnih grupa pomoću ortoza. Uspešan tretman zahteva primenu tehnika pozicioniranja tela i glave u ležećem. Spasticitet kao deo sindroma oštećenja CMN je dominantan problem. Dantrolen-natrijum i dr. Funkcionalna električna stimulacija (FES) smanjuje spasticitet (aferentna stimulacija mesh – glave. Primena FES-a u restoraciji pokreta ima dva aspekta. Intratekalna farmakoterapija: prednost ove terapije je dostava leka u neposrednoj blizini tkiva na koga deluje i time se koristi bolji učinak manjom količinom leka nego pri oralnoj primeni. Brunstrom i dr. Postižu se dobri rezultati u savlađivanju “neglekt sindroma” aferentnom stimulacijom preko receptora u koži. oštećenje kognitivnih funkcija i 3. Elektrostimulacijom dorzalnih struktura kičmene moždine vrši se njena deaferentacija. već je deo promenjene voljne i programirane motorne kontrole. Ova tehnika se danas koristi za kontrolu spasticiteta i za kontrolu bola. Primena adekvatnih pasivnih i aktivnih pokreta (aferentna stimulacija) pokazala se uspešnom u procesu reorganizacije i funkcionalne supstitucije kod oštećenja CMN. Epiduralna stimulacija je poseban oblik FES-e. Pri terapiji naš cilj ne treba da bude suzbijanje spasticiteta već pre njegova modulacija radi efikasnijeg funkcionalnog korišćenja rezidualne motorne aktivnosti. počevši od edukacije i fizioterapijskih procedura preko farmakoterapije. Postoje sistemi višekanalne FES-e za obučavanje pružanja i hvatanja za gornje ekstremitete i za uvežbavanje stajanja i hoda za donje ekstremitete.Principi terapije Kod oštećenja CMN izdvajaju se tri osnovne grupe problema: 1.

intelektualni i emocionalni status. Osposobljavanje pacijenata sa oštećenjem mozga je složeno.) Oštećenje mozga može da dovede do oštećenja govornih. 1906 2. isto onoliko koliko je složena funkcija mozga gde je došlo do oštećenja. jednostavna. Muscle Nerve. transpozicije tetiva i mišića i dr. standardizovana. Današnji koncept unapređenja zdravlja se bazira na fizičkom.31:552-571 4. 2005. KC Kragujevac. kognitivnih i psihosocijalnih funkcija. Koriste se korektivne šine za gornje i donje ekstremitete u cilju prevencije ili savlađivanja kontraktura.Privremena ili trajna pomagala se često koriste u osposobljavanju pacijenata posle oštećenja CMN. Muscle Nerve. Pathophysiological of spastic paresis. New Haven: Yale University Press. Danas se postižu dobri rezultati kod pacijenata koji imaju motorne poremećaje zbog oštećenja mozga. Brain. od 1993 i 2001. socijalni problemi u radnoj sredini i društvenom okruženju. Kod nekih pacijenata sa oštećenjem CMN u cilju boljeg funkcionalnog osposobljavanja rade se određene hirurške intervencije (tenotomije. sveobuhvatnoj rehabilitaciji i socijalnoj integraciji. The myotactic reflex. Gracies JM.yu Procena funkcionalnog stanja pacijenata nakon povrede ili oboljenja je po Loton-u. . Sherrington CS. II: Emergence of muscle overactivity. 1970. Krajem 30-ih godina ovog veka gerontolog Majory Warren je dao prve fizioterapeutske procene funkcionalnog stanja starijih pacijenata. svaki sistematski pokušaj da se proceni fizičko zdravlje. Uslov za uspešnu rehabilitaciju osoba sa oštećenjem CNS je visokostručan multidisciplinaran tim. The integrative action of the nervous system. Literatura: 1. Procena treba da je sveobuhvatna. mentalnom i socijalnom blagostanju i sposobnosti osobe da optimalno funkcioniše u svom okruženju. I: Paresis and soft tissue changes. Herman R.godine daje precizne definicije oštećenja. Pathophysiological of spastic paresis.93:273-312 3.31:535-551 MOTORIČKA EVALUACIJA PACIJENATA NAKON CVI Jevtić RM Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. opšte prihvaćena i podobna za medicinsku dokumentaciju. Clinico-physological aspects of spasticity and contracture. Naravno u procesu osposobljavanja ovih pacijenata postoje otvorena pitanja na koja treba dati odgovor. Međunarodna klasifikacija (ICIDH). Gracies JM. 2005. Ortoze se primenjuju za stabilizaciju pojedinih zglobova u raznim fazama restoracije pokreta. Srbija jmilorad@eunet. onesposobljenosti i hendikepa.

pa smatramo da na osnovu literature takav jedan osnovni obrazac procene je upitnik koji je standardizovan u centru za gerijatriju i gerontologiju na Univerzitetu u Freiburgu.3 – izvođenje uz podršku Primer kodiranja hodanja 40.) Testovi funkcionalne sposobnosti ili nesposobnosti (Rivermead Mobility Index. Ključ ICIDH klasifikacije Fizioterapeutska ICIDH – gradacija procena onesposobljenosti kretanja I xx. defektologa (logopeda. Motoricity Index i dr.x2 – izvođenje uz pomoć pomagala xx.) Testovi procene bolnih stanja (VAS skala. U osnovnoj proceni treba analizirati 9 varijabli: kongnitivne funkcije. Ovakav upitnik koji ima i svojih nedostataka predstavlja opšti instrument za procenu oštećenja. kretanje i opasnost od pada. a takođe i do usko specijalizovanih testova za pojedine bolesti i poremećaje. senzibilitet površni. Numerical Rating scale.x. Craig Handicap Assesment and Reporting Technique i dr. somatopeda) i socijalnog radnika. Rivermead Motor Assesment. U cilju izrade mernih instrumenata u fizikalnoj medicini i rehabilitaciji angažovani su čitavi medicinski timovi kako bi se bolesnik sagledao ne samo sa aspekta fizičkog oboljenja nego kao kompletne ličnosti vodeći računa o njegovom mentalnom i socijalnom statusu. x. – onesposobljenost savlađivanja stepenica . Danas se može reći da sve te merne instrumente možemo grupisati na: Testovi motornog oštećenja (Fugl-Meyer. Functional Indipendence Measure i dr) Kongnitivni testovi (Glasgov Coma Scale. izdržljivost.x1 – teškoće kod izvođenja xx.x.x.) Testovi socijalne integracije i ekonomske nezavisnosti (Community Integration Questionaire. funkcionalno telesno stanje. ergoterapeuta. motorički prelazi. x.Mnogi pokušaji su doveli do razvoja velikog broja opštih instrumenata za praćenje preostalih sposobnosti bolesnika. Mini mental skala i dr. mišićna funkcija. duboki bol i pokretljivost.) U cilju da se terapeut početnik uključi u sve te složene i komplikovane procene potrebno je da bude upoznat sa osnovnim elementima procenjivanja. Kompletna procena i kodiranje mora da uzme u obzir ocenu. psihomotoričke funkcije. Ovde treba reći da se ovom ocenom ne sagledava celokupna problematika jedne osobe već se samo kodira fizioterapeutska procena.onesposobljenost hodanja po ravnom 42. onesposobljenosti i hendikepa. Glasgov Outcoma Scale. a prema specifičnim mernim instrumentima za svako oboljenje i onesposobljenost posle tog oboljenja ili povrede. McGill Questionaire i dr. Barthel Index.x0 – nema onesposobljenosti II III xx. U proceni mobiliteta (kretanja) nalaz i ocena fizijatra i fizioterapeuta se kodira prema kodovima ICIDH.

brzina i dužina koraka. Tako se može izračunati dužina koraka. kao i broj koraka. (1984) je jednostavan i jeftin merni instrument koji obuhvata procenu sposobnosti hoda kod hemiplegičara. Test ima 6 pojmova od 0-5. Funkcionalni test kretanja – Functional AMbulation Gategory (FAC) 2. Odmeri se tačno 10 metara. i jednostavno se štopuje vreme za koje pacijent to može da pređe. brzina . Step test 6. Rivermead Motor Assessment –gross function 7. Motor Assessment Scale Funkcionalni test kretanja – Functional Ambulation Gategory (FAC) FAC prema Holdenu et al. Timed Up & Go Test (TUG test) 5. sigurnosti 2 ravnoteže i korodinacije hoda Pacijent iziskuje potrebu verbalne potpore ili praćenja od strane jedne osobe 3 Pacijent je samostalan po ravnom terenu pri hodu 4 zahteva minimalnu pomoć kod savlađivanja stepenica Samostalan u okviru svih zahteva ADŽ 5 Desetometarni test hoda – 10 .IV N xx.x9 – stepen onesposobljenosti nije bliže određen Klinički motorički evaluacioni testovi kod pacijenata sa hemiparezom posle CVI Zahtevi koji se traže od testova spsoobnosti hoda kod hemiplegičara da je jednostavan i upotrebljiv u kliničkoj praksi da su klinički testovi hoda senzibilni i validni da test odslikava svakodnevne sposobnosti pacijenta da se lako može interpretirati Neki testovi ispunjavaju ove zahteve 1.Meter Gehtest Za sprovođenje ovog testa neophodno je da imamo stazu dugu najviše 15 metara. FAC test Pacijent ne može da ide ili zahteva pomoć dve osobe 0 Pacijent zahteva pomoć jedne osobe u cilju održavanja ravnoteže 1 Pacijent zahteva intermedijarnu pomoć jedne osobe kod hoda.x5 – visok stepen nesposobnosti (potrebna pomoć druge osobe ili specijalna pomagala) xx. Desetometarni test hoda – 10 Meter Gehtest 3.x4 – izvođenje uz pomoć jedne osobe xx. U ovom testu zahteva se staza od 15 metara i analizira se frekvencija.x6 – potpuna nesposobnost xx. Šesto ili dvanaesto minutni test hodanja 4.

Brzina hoda nakon CVI je značajna jer se na taj način orijentišemo da pacijent može da pređe ulicu na raskrsnici za vreme trajanja zelenog svetla. bez držanja za glender. 2003 a) stajanje na paretičnoj nozi. Timed Up & Go Test (TUG test) Mathias. Smatram da predloženi testovi ispunjavaju sve .5 cm. Pery naglašava da brzina hoda veća od 1.54 km/h. Takođe neki autori smatraju da 12 minutni test nema prednosti u odnosu na 6 minutni test. Granična vrednost je 14 sekundi. Pacijent posle jednog signala pokušava da stavi jednu nogu ispred bloka – prepreka i da je vrati nazad. sa poda i vratiti se nazad u vremenu manjem od 25 sekundi f) pet stepenica se popeti i sići za manje od 35 sekundi. Barthel Index = . koji je visok 7. a druga pomoćna sredstva su dozvoljena. Step test Pacijent stoji ispred jedne prepreke (blok). Prema Eng-u postoji visok stepen korealtivnosti između postignute dužine i brzine hoda. na razdaljini od 5 cm.81. 6 i 12 minutni test određuju i kardijalnu sposobnost pacijenta. dubina 30 sm.0.61.0. Richardson (2001) su razvili test koji je inače veoma jednostavan: Pacijent ustaje sa jedne standardizovane stolice. hoda tri metra i vraća se nazad seda na stolicu. 6 minutni test hoda Uzima rastojanje od 40 metara i prati koliko za 6 minuta može hemiparetičar da pređe. Zaključak: Savremena evaluacija pacijenata nakon CVI podrazumeva upotrebu klinički adaptiranih i lako razumljivih testova. Napraviti jedan korak ka napred sa drugom nogom (Noseća noga mora biti ekstendirana) b) hod uz pomoć druge osobe c) hod tri metra bez pomoći (sva pomoćna sredstva su dozvoljena) d) hod od pet metara bez pomoći e) hod 10 metara bez pomoći. Brzina hoda = dužina koraka* frekvencija koraka ili prema Pery-ju Dužina koraka = brzina hoda (m/min)/dopellkorak*2. Skala motoričke procene (MAS skala) Carr Shepherd. širok 41 cm. Takođe visok nivo brzine hoda znači dobar motorički oporavak jednog hemiplegičara. Berg-balans-skala r = . U periodu od 15 sekundi meri se broj koraka – pokušaja i uspešnog izvođenja.5 km/h.78.0. okretanje. predstavlja signifaktni faktor za samostalnost hoda i samozbrinjavanje. sa peskom.hoda i frekvencija hoda. Hod se maksimalno posle 15 sekundi može prekinuti. Kritična vrednost je manja brzina od 0. Kod osoba preko 65 godina kod ovog testa postoji opasnost od pada u toku izvođenja ove motoričke aktivnosti. Meri se vreme za koje pacijent potroši od stajanja do ponovnog sedanja na stolicu. Ako ne može da izvede nijednom i nema ravnotežu dobija ocenu 0. TUG test ima negativnu korelaciju sa brzinom hoda r = . upoređujući sa snagom plantarnih fleksora i ravnotežom kod hemiplegičara. Ako je potrebno pacijentu više od 30 sekundi tada on sigurno zahteva pomoć u okviru ADŽ. podići mali džakić.

Mataruška banja. ligamentima. a to je uspravan položaj. vizuelni i vestibularni sistem. 2001 3. Zlatibor. vrat i mišići oka snabdevaju korisnim informacijama u cilju održavanja balansa. Stopala. Kragujevac. Centralnu komandu omogućavaju sledeći putevi: tektospinalni.H. Posturalna kontrola se postiže centralnom komandom prema donjem motornom neuronu. Jevtić M. Jović S. Centralni output (izlaz) je u vezi sa spoljašnom sredinom preko senzornog inputa. istezanju. (1984) Gait assessment for neurologically impaired patients Standards for outcome assessment. 53 (4): 578-590 2. vestibulospinalni i medialni kortikospinalni put. Dragin A. Za orientaciju prema okolini koristimo tri osećaja: somatosenzitivni. Horterer (2000) «MPH Therapiescore» Koranknegymnastik. a balans je sposobnost da se održi centar gravitacije u odnosu na širinu oslonca. Švirtlih L Klinika za rehabilitaciju “Dr. Ther. Somatosenzorni receptori su lokalizovani u zglobovima. (Holeden et al. bolu. i doprinosi percepciji pokreta uspravljanja i pomeranja. mišićima i koži i omogućavaju informacije o dužini mišića. M Auracher. 6. H. Literatura: 1. Mi smo ranije pomenuli da tri primarna periferna senzorna inputa doprinose posturalnoj kontroli i to su somatosenzorni. Pod posturalnom kontrolom se podrazumeva orijentacija i balans (ekvilibrijum). kontrakciji. Srbija kzotovic@drenik. Muller. Orijentacija je podešavanje tela i glave na uspravan položaj. tonusu. POREMEĆAJ BALANSA KOD BOLESNIKA SA OŠTEĆENJEM CNS Stefanović A. Miltner W. Krankengymnastik. Balans je kompleksni proces koji uključuje prijem i integraciju senzornog priliva i planiranje i egzekuciju pokreta u postizanju cilja koji se traži. vizuelni i vestibularni.. Actaphysiatrica. Weiss Th. kukovi. laku kliničku primenu i interpretaciju dobijenih rezultata. Periferni vid detektuje kretanje same osobe u odnosu na spoljašnnju sredinu. povredu glave kao i druge neurološke bolesti imaju poremećaj posturalne kontrole. Beograd. validnost. 54 2: 247-249 5. M.zahteve savremene evaluacije nakon CVI: jednostavnost.R (2001) Motorisches Lernen – neuere Erkentnisse. Zotović”. Lješević B. M.net Pacijenti koji su imali moždani udar.. Jugoslovenski kongres lekara za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. leđa. Jevtić M. Vizuelni receptori u očima izvode dve radnje: Centralni (fokalni) vid omogućava spoljašnju orijentaciju. uključujući pokrete glave i posturalno . skočni zglob kolena. medijalni retikulospinalni. zbornik radova: 134143 4. temperaturi i pritisku i poziciji zglobova. Klinička kineziterapija. et al. Medicinski fakultet.: 35-40). zbornik radova – video bim prezentacija: 81-99. (1997) Savremena rehabilitacija hemiplegičara. Drača S.. Krunić R (2004) Kada počinje rehabilitacioni tretman hemiplegičara. Phys.

periferne neuropatije.Vestibularni sistem je interna referenca u cilju određivanja tačnosti druga dva čula kada su oni u konfliktu. Na kraju centralni meha-nizam ujedinjuje svaku dostupni i precizni input u cilju odgovora gde se nalazim. Semicirkularni kanali su anteriorni. kalibracija vestibularnih refleksa je oštećena kao i sposobnost da se izvede korektan pokret i brzina pokreta.njihanje. Kad cerebellum ne funkcioniše dobro usled lezije. Postoje dve komponenete: otolita utricle i saccule koji su orijentisane u različitim ravnima i zbog toga radeći zajedno mogu da detektuju i akceleraciju i tilt. Znači pokret glave stimuliše oba seta semicirkularnih kanala tako da vestibularni nerv sa jedne strane je inhibiran. Na primer pri pokretu glave ekcitacija jednog vestibularnog organa se povećava dok drugog se smanjuje propocionalno. Svaki od 4 nukleusa (jedra) su uključeni u specifičnu funkciju vestibularnog sistema. Svaka strana moždanog stabla sadrži set jedara koji su opisani ranije i njihove interkonekcije između dve strane koje omogućavaju informacije sa svakog labirinta koje se prikupljaju pre interpretacije od strane CNS. Ovi semicirkularni kanali oblika prstena sadrže trepljaste ćelije koje reaguju na pokret fluida kada se pokrene glava. Ovaj sistem uključuje semicirkularne kanale i otolite. Vestibularni sistem obezbeđuje centralni nervni sistem sa informacijama o poziciji i kretanju glave u relaciji sa gravitacijom. To uključuje oba segmenta tela i njihove unutrašnje povezanosti (glava u relaciji sa trupom. Njihov odnos omogućava informacije CNS i u direktnom su odnosu prema pokretima glave. medialni nucleus učestvuje u kordinaciji glave i pokretima oka. Senzorna komponenta vestibularnog sistema sastoji se od labirinta mehaničkog sistema dizajniranog da konvertuje pokrete glave u neurološku ekcitaciju. Vizuelni input omogućava informacije o pokretu i uspravnom položaju. Vestibularni input od receptora unutrašnjeg uva daje informacije o položaju glave u odnosu na gravitaciju i pokretima glave. Donji inferiorni nukleus ima konekcije sa ostalim jedrima i sa retikularnom formacijom. Mozak koristi relativne promene u ekscitaciji sa obe strane u cilju da se odredi pravac rotacije. CNS bolesti ili lezija parietalnog lobusa može da ošteti ovaj procesorni mehanizam tako da dostupni. Vestibularni nerv prenosi informacije od labirinta prema CNS. Na kraju da zaključimo da somatosenzitivni input omogaćava informacije o prenosu težine i relativnu poziciju delova tela. kao i input u kontroli mišića ekstremiteta trupa u održavanju balansa. tačni senzorni input se ne prepoznaje. Vestibularni putevi Vestibularni input se prenosi do vestibulanih jedara i do pontomedularnog spoja. Superiorni i medialni nucleus održavaju stabilnost pogleda. trup u relaciji sa stopalima) i spoljašnje relacije tela u odnosu na sredinu. koji se dešavaju zajedno. Vizuelni i somatosenzorni mogu da predvide poremećaj balansa . a sa druge ekscitiran. Centralna senzorna percepcija Mozak traži informacije od sva tri čula da bi korektno razlikovo sam pokret od pokreta u sredini. amputacije. tabes dorslis. Periferni somatosenzorni gubitak se dešava posle lezije kičmene moždine. lateralni i posteriorni. Veze od nukleusa prema drugim strukturama mozga su kompleks i veliki ouflow (priliv) idu prema cerebellumu.

. and Motor Learning. a sva tri osećaja se koriste u cilju oblikovanja motorne reakcije na nestabilnost.63:1606-10. Fukcionalne skale balansa koje se koriste kod pacijenata sa oštećenjem CNS Bergova skala lista 14 radnji koji se traži od pacijenta. et al: reflex and Vestibular Aspects of Motor Control.u sedećem i u stojećem položaju. et al. Nashner L: Evaluation of postural stability. Stokesville Publishing. movements.yu Na problem ravnoteže kod obolelih od Parkinsonove bolesti ukazano je još 1967. Najbolje je kad dostignu skor 12.K. Nelson SG. Barnes ML. P. Phys Ther 1983.Graybiel Ataxia test od osam stavki koje uključuju tandem hod. 5. and control. Tinetti skala procena hoda sadrži listu sedam normalnih aspekta hoda koji se posmatraju od strane ispitivača kada osoba hoda. godine. Kojović J1. Stamenović J2. 3. Motor Development. Gde je 0 ne može da izvede radnju. Najbolje se posturalni problemi mogu evidentirati pri naglom. Skorovanje je od 0 do 2. Fregley . sedenje bez naslona. Literatura: 1. Smatra se da je uslovljen poremećajem impulsa iz unutrašnjeg dela globus palidus-a ka međumozgu i moždanom stablu koji su bitni za održavanje ravnoteže. Duncan PW.fak. hodanje 10 koraka sa zatvorenim očima. stajanje uz pomoć i bez pomoći. pošto jedan test ne može dati kompletnu sliku o balansnim sposobnostima pacijenta koristi se nekoliko. a 4 može da izvede radnju bez teškoća. TESTOVI BALANSA KOD OBOLELIH OD PARKINSONOVE BOLESTI Stanković I1. Dimitrijević L1. Kod zdravih osoba u ovom .K et al:Measuring balance in the elderly: Preliminary development of an Instrument. Fugel . 1990. Atlanta. In Hadson S (ed): Clinical Exercise Physiology. veći brojevi pokazuju bolje izvođenje. protektivne reakcije zdrave i bolesne strane ili već pomenuta Bergova skala. Originalno je dizajnirana u cilju procene rizika pada kod starijih osoba. Philadelphia. Chandler.Mayer senzomotorni test procene balansa koji je dizajniran za upotrebu kod hemiplegičara: balans . CV Mosby.Functional reach: A new clinical measure of balance Journal of Gerontology 45(6). Čolović H1. 2. Propst M. neočekivanom pomeranju bolesnika unazad za ramena. stajanje na zdravoj i na bolesnoj nozi. Srbija ivona@med.. 1989. 2Klinika za neurologiju.. 192-197. Ispitivač ocenjuje svaku radnju od 0 do 4.(destabilizaciju). Reliability of Fugl-Meyer assessment of sensorirmotor recovery following cerebrovascular accident. D. Weiner. Berg.ac. Duncan. 4. Physiother Can 41:304. najčeće tri test baterije. Originala skala procene hoda (GARS) je lista od 16 abnormalnih aspekta hoda.J.ni. 1994. Međutim. 1 Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. KC Niš. stajanje sa otvorenim i zatvorenim očima i stajanje na jednoj nozi. (1990).Koristi se kod pacijenata koji su imali moždani udar u proceni balansa..

okretanja. Cunnington R i sar. Suština fizikalne terapije Parkinsonove bolesti je vežba zaobilaženja aktivnosti bazalnih ganglija. proprioceptivnih i vestibularnih impulsa radi održavanja ravnoteže. Ovako pacijenti mogu imati normalan korak ukoliko im se kaže da hodaju po nacrtanoj osnovi. Odgovor na pokret koji sami indukuju kod bolesnika sa Parkinsonovom bolešću je normalan. Morris ME i sar. Kod bolesnika sa Parkinsonovom bolešću ovi pokreti imaju smanjenu amplitudu. 1999). Bolesnici od Parkinsonove bolesti imaju teškoće da odgovore na nagle promene težišta. kao i e) testovi sposobnosti integracije vizuelnih. neophodno je definisati značaj pojedinih testova (Pastor MA i sar. a nasuprot tome. Izučavanja su ukazala da osobe sa Parkinsonovom bolešću dobro reaguju na promene težišta koje su sami izazvali ukoliko imaju dovoljno vremena za pripremu pokreta. stopala). 1997. 1996. Poremećaj ravnoteže. nije ograničavajući. ali bi koncentracijom trebalo da normalno održavaju uspravan stav kao i zdrave osobe istog uzrasta. somatosenzitivnih. Morris ME i sar. Hill K i sar. 1996. 1986. Grill S. kao i kod pacijenata koji imaju sklonost reakciji pada. Bolesnici od Parkinsonove bolesti zavise od kortikalnih kontrolnih mehanizama u cilju počinjanja pokreta. b) testovi održavanja stabilnosti pri samostalno prouzrokovanim poremećajima ravnoteže (podizanje ruke. 1993. U kliničkoj praksi koristi se više testova za testiranje ravnoteže kod starijih pacijenata: a) testovi koji mere sposobnost odr`žvanja ravnoteže pri različitim položajima stopala. nema jasnih podataka koja grupa najbolje precizira motorne sposobnosti održavanja ravnoteže kod pacijeneta sa i bez Parkinsonove bolesti. Usled nepraktičnosti korišćenja svih ovih testova. Utvrđivanje stanja ravnoteže tokom stajanja predstavlja glavnu komponentu fizioterapijske analize bolesnika sa Parkinsonovom bolešću. Bez obzira na rutinsko široko rasprostranjeno korišćenje ovih testova. Osobe sa Parkinsonovim bolešću se dosta oslanjaju na vizuelne informacije. 2000). ustajanja. 1999). d) funkcionalni testovi ravnoteže tokom hoda. posturalne kontrole i smanjenje brzine i amplitude pokreta kod ovih bolesnika razvija . a kod jačeg pomeranja nastupa i iskorak nazad. U nekim slučajevima dominira reakcija pada (Morris ME. Bitno je imati test rane dijagnoze sklonosti pada i znati da li su rezultati konzistentni tokom vremena. Kliničke manifestacije Parkinsonove bolesti postaju jasne kada nastupi degeneracija 60-80 % dopaminergičnih neurona u supstanci nigri i gubitka 90 % dopamina u corpus striatum-u. Kompenzacija je na taj način omogućena uz pomoć spoljnih pokazatelja ili fokusiranjem pažnje na zadatak. Porast aktivnosti frontalnih mehanizama pažnje može pomoći u sprečavanju automatskog odvijanja pokreta preko oštećenih bazalnih ganglija.slučaju nastupa dorzifleksija u skočnom zglobu. ako se koncentrišu na pokret i ako vremenski faktor. c) testovi reakcije na neočekivane spoljne poremećaje (na primer guranje).. podizanje ruku na gore i nekada fleksija kukova napred.. usporeni su ili u potpunosti izostaju. posturalni odgovori na neočekivane spoljne promene težišta su umanjeni ili nedostaju (Mathias S i sar. auditivne stimuluse i proprioceptivnu povratnu spregu pri izvodjenju kompleksnih pokreta. usled hipokinezije.

Druga pripremna tehnika je identifikacija potencijalnih rizika u okolini pre hoda. stav sa stopalima neposredno jedno ispred drugog (tandem stav) i stav na jednoj nozi. pri čemu je suprotno koleno sa fleksijom od 45o. TESTOVI ENDOGENO UZROKOVANOG DIZBALANSA Za ispitivanje testa dosezanja primenjuju se plastični markeri rasporedjeni na po 50 mm duž linije. a da ne dodirne podlogu rukama ili promeni položaj stopala. Modifikacija okoline smanjuje rizike.sklonost zanošenja. Test koračanja u mestu (step test): koristi se postolje visine 15 cm postavljeno 5 cm ispred stopala raširenih za 10 cm i pacijent načini maksimalan broj koraka gore i dole za 15 sekundi. Ispitanik staji sa stopalima . pošto preko 60 % padova nastaje u kućnim uslovima (Schenkman M i sar 1988. Poslednja dva testa uraditi u obe verzije položaja nogu. 2002). Poboljšanje posturalne kontrole može se postići treniranjem i razmišljanjem o održavanju ravnoteže pre sprovodjenja aktivnosti. Danisi F. Potrebno je učiti pacijenta o efektivnoj strategiji koračanja. Pomeranjem ispitanika maksimalno napred bez pomeranja oslonca dobija se položaj srednjeg prsta (položaj 2). Meri se najveća daljina koju doseže ispitanik sa fiksiranim osloncem. Test se smatra završenim u slučaju promene položaja. pri čemu pacijent stoji desnom stranom blizu zida i stopalima razmaknutim 10 cm. Kada su oni gurnuti unazad u nivou ramena tipično je da izostaje iskorak unazad i sledi rigidni pad. TEST EGZOGENO UZROKOVANOG DIZBALANSA Za ispitivanje poremećaja ravnoteže usled spoljnih faktora primenjuje se pomeranje u ramenu sa ocenom u pet stupnjeva. Može se koristiti i test posturalnog odgovora. iskliznuća i pada. TESTOVI STAJANJA Ispitati stav sa spojenim stopalima. Ispitivanje testa podizanja ruku: od pacijenta se zahteva da stoji sa stopalima razmaknutim za 10 cm i da podiže ruke gore do nivoa ramena i spusti ih dole maksimalan broj puta u intervalu od 15 sekundi. potrebe pomoći druge osobe ili stabilnog stajanja preko 30 sekundi. Za evaluiranje testa savijanja i hvatanja meri se maksimalna udaljenost sa koje ispitanik može da se savije i sa podloge podigne plastične čunjeve raspoređene na udaljenosti od po 5 cm. ako su kraći od 10 sekundi ili najbolji rezultat. Majsak i sar. 1998. pa su utvrđivanje stanja i prevencija bitan moment planiranja i izvođenja fizikalne terapije Parkinsonove bolesti (Smithson F i sar. tokom samostalno izazvanih promena težišta i tokom neočekivanih spoljno uzrokovanih promena težišta. stav u raskoraku (razmak 10 cm.. Pacijentu je rečeno da će biti blago gurnut i da treba da samostalno povrati ravnotežu. Najbolji od tri rezultata. Fizioterapeut demonstrira adekvatnu strategiju i sledi treniranje iskoraka u raznim smerovima tokom više dana i uz pomoć verbalne povratne sprege. Pre i posle fizikalne terapije potrebno je evaluirati testove ravnoteže kod bolesnika od Parkinsonove bolesti tokom stajanja. Morris ME. Rijken PM i sar. 2000. Vizuelizacija i mentalna vežba su od pomoći. ako je preko 10 sekundi uzima se u obzir. paralelan stav (stopala razmaknuta za 10 cm). a zatim podiže desnu ruku do 90o sa merenjem položaja srednjeg prsta na zidu (pozicija 1). 1998. 1998). a peta prednje noge u ravni prstiju zadnje).

kako endogenog. ispitivač je iza njegovih leđa i vrši naglo pomeranje unazad za ramena koje odgovara masi ispitanika. U grupi sa tendencijom pada propisana fizikalna terapija rezultuje statistički značajnim poboljšanjem svih ispitivanih parametara testova stajanja. Kod pacijenata sa tendencijom pada procedure fizikalne terapije poboljšavaju vrednosti svih analiziranih parametara. . Reakcija pacijenta se kvantifikuje kao: 1) uspravan stav bez iskoraka. Ispitivanje reagovanja na endogeno i egzogeno uslovljen poremećaj ravnoteže obolelih od Parkinsonove bolesti bez reakcije pada pokazuje statistički značajnu razliku u odnosu na kontrolu za step test i egzogeno uslovljen poremećaj ravnoteže. Statistički značajno poboljšanje rezultata nađeno je za test funkcionalnog dosezanja. mogu da izvrše testove sa spojenim stopalima. step test i test egzogenog poremećaja ravnoteže.razmaknutim za 10 cm. Međutim. U grupi sa reakcijom pada. a naročito se to odnosi na tandem stav i stav na jednoj nozi gde su razlike bile statistički značajne. podeljeno na analizu grupe sa i bez reakcije pada. do punog isteka vremena od trideset sekundi. nađena je značajna razlika u vrednostima testova samostalno indukovanih poremećaja ravnoteže. Slične razlike nadjene su i kod egzogeno uslovljenih poremećaja ravnoteže. 2) iskorak unazad i postizanje ravnoteže. svi parametri su statistički značajno slabiji u odnosu na grupu bez tendencije pada. ispitivanje stajanja primenom tandem stava i stajanja na jednoj nozi pokazuju značajne razlike kontrolne grupe i grupe bolesnika sa sklonošću padu za ove oblike testiranja. Test funkcijskog dosezanja i step test je značajno različit između svih ispitivanih grupa. Nasuprot vrednostima pomenutih testova. Nešto su slabiji rezultati ovih testova kod pacijenata sa reakcijom pada. step test i test egzogeno uslovljenog disbalansa. Nasuprot tome. Većina pacijenata obolelih od Parkinsonove bolesti sa i bez sklonosti pada. I u grupi obolelih od Parkinsonove bolesti koji ne pokazuju sklonost poremećaja stajanja vrednosti ove grupe testova su niže u odnosu na zdravu populaciju sličnih godina starosti. ali i statistički niže u odnosu na grupu sa sklonošću pada. Ovo sistematsko izučavanje brojnih parametara održavanja ravnoteže kod pacijenata sa Parkinsonovom bolešću. je statistički značajna razlika verifikovana za test funkcionalnog dosezanja. 4) nekoliko iskoraka uz potrebu prihvatanja. Ukupno analizirano. ali je statistički značajno poboljšanje ustanovljeno za vrednosti step testa i test egzogeno uslovljenog disbalansa. 5) tendencija pada bez iskoraka. Fizikalna terapija grupe pacijenata bez reakcije pada poboljšava i parametre testova endogenog i egzogenog disbalansa. Osobe sa Parkinsonovom bolešću nemaju posebnih teškoća pri uspravnom stavu sa malo razmaknutim stopalima i spuštenim rukama. paralelan stav i stav u raskoraku. Sve vrednosti testova se približavaju vrednostima kontrolne grupe. tako i egzogenog disbalansa. daje brojne klinički bitne podatke. vrednosti svih testova sposobnosti stajanja se u grupi obolelih bez sklonosti pada posle adekvatne fizikalne terapije približavaju kontrolnim nivoima. 3) održavanje ravnoteže uz nekoliko iskoraka.

ne bi povećalo njihovu specifičnost. što odgovara nalazima i drugih studija po kojima je ovaj test značajan kod bolesnika sa neurološkim bolestima koje remete ravnotežu. Kod hipokinezije interakcija bazalnih ganglija suplementarne motorne areje (SMA) je prekinuta tokom izvođenja pokreta. Na vrednosti oba testa bitno utiču visina i fleksibilnost muskuloskeletnog sistema ispitanika. Ne izgleda da je hipokinezija bitan faktor za rezultate step testa.. brzi. i sar. pa nemaju značaj u fizikalnoj terapiji pacijenata sa Parkinsonovom bolešću. jeftini i mogu se ponavljati po potrebi. Na osnovu izučavanja može se ustanoviti postojanje klinički značajnih testova za razlikovanje sklonosti pada kod pacijenata sa Parkinsonovom bolešću. Može se zaključiti da: 1.Testovi mirnog stajanja sa spojenim i rastavljenim stopalima i stav sa iskorakom nisu značajno različiti između grupa. tandem stav i stav na jednoj nozi pokazuju značajne razlike između grupa Parkinsonove bolesti sa i bez tendencije pada. ali zadovoljavajuće vrednost ovih testova. Sa druge strane. zbog prirode bolesti. test savijanja i dosezanja imao je neznačajne razlike izmedju grupa. produženje trajanja testa. a bez razlike grupe bez tendencije pada u odnosu na kontrolu. a time i mali klinički značaj. Ovi testovi su jednostavni. To odgovara zapažanju da osobe sa Parkinsonovom bolešću sa sklonošću pada nemaju adekvatnu sposobnost iskoraka usled značajne usporenosti ove reakcije. Testovi ispitivanja ravnoteže obolelih od Parkinsonove bolesti pokazuju statistički značajnu razliku za test tandem stava i stajanja na jednoj nozi u odnosu na zdravu populaciju sličnih godina starosti (kontrola) i između grupa obolelih od Parkinsonove bolesti sa i bez tendencije pada. Drugo objašnjenje se bazira na pozitivnom efektu ponovljenih funkcionalnih pokreta pod uticajem stimulusa (Nieuwboer A. Stoga. Test funkcijskog dosezanja je. Razlog za ovo je vizuelni stimulus kod poslednjeg testa koji poboljšava rezultate kod Parkinsonove bolesti. su tandem stav i stav na jednoj nozi klinički značajni testovi za razlikovanje pacijenata koji imaju reakciju pada. a posebno sa reakcijom pada (Morris ME i sar. 1996). Takođe. Kod testova podizanja ruku hipokinezija može značajno uticati na rezultate. takođe. a kada nastupi spoljni signal pokreta njena aktivnost naglo prestaje. posebno kod ovakvih ponovljenih pokreta. Ona vrši pripremu za naredni pokret preko porasta aktivnosti neurona. To ukazuje na mogućnost postojanja i centralnog deficita kontrole ravnoteže koji se samo delimično može kompenzovati kognitivnim funkcijama. Bolesnici bez reakcije pada imaju nešto umanjene. Najkorisniji testovi su: test tandem stava. Ostali testovi stava nisu značajno različiti između analiziranih grupa. Spoljno izazvani poremećaji ravnoteže uslovljavaju značajne razlike vrednosti između ispitivanih grupa. stajanje na jednoj nozi i test spoljno uslovljenog poremećaja ravnoteže. Za razliku od njega. Adaptivni mehanizmi koji koriste pažnju i senzorne stimuluse mogu biti zasnovani na pojačanoj aktivnosti nezahvaćenih cerebelarnih i lateralnih premotornih puteva. različit u ispitivanim grupama. . 2001).

Fizikalna terapija dovodi do poboljšanja vrednosti testova stajanja. Flanagan JR: The Reaching Movements of Patients with Parkinsons Disease Under Self-determinated Maximal Speed abd Visually Cued Conditions. Kamsma Y: The Effect of a Home Physiotherapy Program for Persons with Parkinsons Disease. Isaacs B: Balance in Elderly Patients: The "Get up and Go" Test. Truyen M.125:276-289. Nayak U. Iansek R. Therapeutic Strategies to Improve Patient Function and Quality of Life. Huxham F. kinematic and spatiotemporal contraints on gait in Parkinson”s disease. Ispitivanjem reagovanja na endogeno i egzogeno uslovljene poremećaje ravnoteže potvrđena je statistički značajna razlika za step test i egzogeni disbalans u odnosu na kontrolu i između grupa obolelih od Parkinsonove bolesti sa i bez tendencije pada. kao i testa endogeno i egzogeno izazvanog disbalansa i za step test.2. 1998. Impaired Effective Connecting Among Frontal Cortical Regions. Stephan KE. Human Movement Science. Dekker J: Clinical Experience of Rehabilitation Therapists with Chronic Diseases: A Quantitative Approach. J Rehabil Med. Kaminski T. Day BL. Brain. 1986. 1999. de Weerdt W. 1993. Marsden CD: Vestivular Induced Postural Responses in Parkinsons Disease.116:1177-1190. Rowe J. a poboljšanje je statistički značajno za tandem stav u grupi obolelih bez tendencije pada. 2002. odnosno tandem stav i stav na jednoj nozi za grupu sa tendencijom pada. Johnson KA. 1998.12:143-50. Arch Phys Med Rehabil.33:266-272. 2001.18: 461-483.Morris ME. 4.46:1207-1216. McGinelly J. 11.76:763-77. Brain. et al. Test tandem stava. Clin Rehabil. Danisi F: Parkinson’s Disease. Nieuwboer A. Kinetic. step test i test egzogeno izazvanog disbalansa predstavljaju pouzdane parametre ispitivanja balansa pacijenata sa Parkinsonovom bolešću sa i bez reakcije pada i treba ih koristiti za analizu stanja i praćenje efekata fizikalnih terapijskih procedura. 12. stava na jednoj nozi. J Am Geriatr Soc.67:387-89. Cutson TM. 7. 10.48:179-81. 4. 1997. Physical Therapy. Matyas TA.. 1998. 5. Mathias S. Passingham R: Attention to Action in Parkinsons Disease. Rijken PM. 3. Kutchibhatla M: Exercise to Improve Spinal Flexibility and Function of People with Parkinsons Disease: A Randomized. Controlled Trial. 6. Geriatrics. 2002. 2. Morris ME. 9. . Grill S: Postural Instability in Parkinson's Disease. Dom R. Majsak MJ.120:1339-1353. Brain. Brain. Pastor MA. 1999. Lees A. Md Med J. Morris ME: Movement Disorders in People With Parkinson Disease: A Model for Physical Therapy. Iansek R. Janssens L. Schenkman M. 13.80:578-597. 8. Frackowiak R.121:755-766. kao i za test funkcionalnog dosezanja za grupu sa tendencijom pada. Physical Therapy 1996. Summers JJ: Temporal Stability of Gait in Parkinson's Disease. Gentile AM. Literatura: 1. 2000.57:46-50. 3. Bradshaw JL: Movement Related Potentials in Parkinsons Disease: Motor Imagery and Movement preparation. Cunnington R.

tok i rezultate rehabilitacionog tretmana.co.Milićević V. Labačevska V. Physical Therapy. Pri planiranju rehabilitacionog programa neophodno je da se uradi funkcionalna procena.yu Uvod: Cerebrovaskularni inzult je teška bolest koja je svakim danom sve veći problem u drustvu. P "SINDROM NEDOMINANTNE HEMISFERE" KAO PROBLEM U REHABILITACIJI BOLESNIKA SA HEMIPLEGIJOM NAKON MOŽDANOG UDARA Argakieva . odeljenje ‘’Selters’’Mladenovac. Zaključak: Hemianozognozija . a promene na moždanom parenhimu reverzibilne. Marić . Morris ME.anatomske promene razikujemo: trajna oštećenja (hemoragični oblik CVI i ishemijski oblik) i tranzitorne ishemijske atake (TIA) gde su promene na krvnim sudovima manje ili više izraženi. asomatognozija – nerusena telesna šema. 1998.27:53-57. Cilj rada je da se uoči negativna korelacija prisustva “sindroma nedominantne hemisphere” u ishodu rehabilitacije bolesnika nakon moždanog udara. Maksimović G Institut za rehabilitaciju .mk Uvod: Evaluacija funkcionalne onesposobenosti bolesnika sa hemiplegijom nakon moždanog udara je od isklucitelne važnosti za prognoze. R. Koevska V Zavod za fizikalnu medicinu i medicinsku rehabilitaciju Skopje. Smithson F. Srbija seltersmarketing@bitinfo. pri čemu fizijatar mora uočiti oštećenje viših cerebralnih funkcija koji prate “sindrom nedominantne hemisphere”.negiranje oduzetosti. Int J of Rehabilitation Research. Rezultati: Naši rezultati su pokazali da je prisustvo ovog sindroma "nedominantne hemisphere” znatno otežalo rehabilitacioni tretman pri čemu bolesnici nisu mogli aktvno da budu uključeni u rehabilitacioni program. S obzirom na patološko . P REHABILITACIJA BOLESNIKA POSLE CEREBROVASKULARNOG INSULTA Vukmanović M. hemianopsija su najčešći simptomi koji govore o oštećenju visšh cerebralnih funkcija. konstruktivna apraksija. a oni su i problem u rehabilitaciji. Zato ovaj sindrom Francuzi su nazvali “Svet leve hemiplegije”. Metod: korišćene su deskriptivne i analitičke metode. Stankovic I: The effect of physical therapy on balance of patients with parkinson’s disease.Nikolova J.14. Kod bolesnika sa levostrane hemiplegije nakon moždanog udara pored motornog deficita kao dominantan simptom.Beograd. Makedonija julijana_a_n@freemail. 15.2004.com. . Iansek R: Performance on Clinical Tests of Balance in Parkinson's Disease. često nastaje i oštećenje viših cerebralnih funkcija. Gerakaroska S. Zafirovska L.78:577-92.

12 %).51 %) bolesnika.12 %) i hod uz pomagala 9 (28. Pri otpustu 5 (15.25 %) bolesnika. orjentisanih 20 (62.75 %). Bolji oporavak je postignut kod mlađih osoba. Mitrevska B.62 %) bolesnika ne održava balans. lečenih u našoj Ustanovi od januara do juna 2006. prosečne starosne dobi 71.75 %) i nezavisnih 0.U aktivnostima dnevnog života pri prijemu potpuno zavisnih od tuđe nege i pomoći bilo je 26 (81.25 %) bolesnika. Pri otpustu hod je bio nemoguć kod 14 (41 %).60 godina i 17 muškaraca (53. kod bolesnika kod kojih je ranije započeta rehabilitacija. kraće vreme održava balans 6 (18.75 %).12 %). delimično orjentisanih 9 (28. delimično zavisnih od tuđe nege i pomoći 6 (18. od toga 15 žena (46. Nemogućnost hoda pri prijemu prisutna je kod 26 (81. P UTICAJ ELEKTRIČNE STIMULACIJE DOZOFLEKSORNIH AGONISTA NA OPSEG AKTIVNE I PASIVNE DORZALNE FLEKSIJE SPASTIČNOG STOPALA Stojanovska M. sa manje pridruzenih hroničnih oboljenja. Osim hipertenzije.51 %). Koevska V. uz pomoć druge osobe 9 (28. orjentacije u prostoru. 9 (28. jedno ili više pridruženih oboljenja bilo je prisutno kod 27 (84. Skopje. hod uz pomoć druge osobe 6 (18.12 %) i samostalnih u ADŽ 0. zadovoljavajući balans održavalo je 6 (18. mogućnosti kretanja. Trajanje rehabilitacionog tretmana iznosilo je 28. kod osoba bez psihoooganskog sindroma i koji su bili duži period na rehabilitaciji.com.12 %) prosečne starosne dobi 64. R. Rezultati rada: Studijom su obuhvaćena 32 bolesnika.37 %).Cilj rada: Ispitivanje rezultata fizikalne terapije kod pacijenata nakon CVI kao posledice hemoragične ili ishemijske lezije.38 %) bolesnika. orjentisanih 11 (34. delimično orjentisanih 8 (25 %). koji su imali manji deficit na prijemu. godine. Zaključak: U ispitivanoj grupi došlo je do poboljšanja praćenih parametara kod većine bolesnika. Ipak.73 godine. veći broj autora se slaže da ona može doprineti redukciji spasticiteta pogotovo ako se primeni na mišiće antagoniste.88 %). Dezorijntisanih pri prijemu je bilo 10 (31. vremenu i prema ličnostima i samostalnosti u aktivnostima dnevnog života. Pri otpustu zavisnih od tuđe nege i pomoci bilo je 23 (71. . hod uz pomagala 0. Metod rada i bolesnici: Rađena je retrospektivna studija kojom je obuhvaćena grupa od 32 bolesnika izabranih metodom slučajnog izbora. Makedonija mirasto@sonet. Zafirovska L Zavod za fizikalna medicina i rehabilitacija. dezorjentisanih je bilo 3 (9.75 %). najduže 46 dana).25 %) ima zadovoljavajući balans. Pri prijemu bolesnika nemogućnost održavanja balansa bilo je prisutno kod 20 (62.37 %).25 %) bolesnika. Od procedura fizikalne terapije primenjivana je kinezi i radna terapija kod svih pacijenata.mk Uvod: Primena električne stimulacije kod spastičnih stanja je i danas kontraverzna. Efikasnost fizikalne terapije testirali smo upoređivanjem: balansa u sedećem i stojećem stavu. 18 (56. a kod većine još elektroterapija i magnetoterapija.68 dana (najkraće 10.87 %). Pri otpustu. delimicno zavisnih bilo je 9 (28.12 %) održava kraće vreme.

89. cervikalne distonije.Cilj rada je ispitati uticaj električne stimulacije agonista dozalnih fleksora na smanjenje mišićnog tonusa spastičnih plantarnih fleksora i time na povećanje opsega dorzalne fleksije stopala.96. kako i povećanje opsega aktivne i pasivne dorzalne fleksije stopala. extensor diggitorum i m. potrebno je da se ispitivanje obavi na većoj i homolognoj grupi pacijenata.79. Spearmanov koeficijent je pokazao jaku i veoma jaku korelaciju za vrednosti aktivne i pasivne dorzalne fleksije tokom deset dana stimulacije.001. P < 0. korišćenjem TENS aparata.extensor proprius u toku 10 dana. soleusa (MAS) i aktivne i pasivne dorzalne fleksije stopala su vršeni neposredno pre.88. sa desnom hemiparezom i spastičnim ekvinovarus stopalom. P < 0. posledicom ishemičnog CVI. da se merenja ne izvode od istog ispitivača koji vrši stimulaciju kao i da se nalazi uporede sa odgovarajućom kontrolnom grupom. dugom dejstvu i visokoj efikasnosti u smanjenju spasticiteta. Metod: Ispitivanje je vršeno na pacijentu starom 30 godina. P < 0.89.79. odmah posle. Odeljenje za fizikalnu medicinu i med. frekvencije 40 Hz. Za pasivnu dorzalnu fleksiju R pre stimulacije je iznosio 0.001. Ograničava brzinu i preciznost pokreta što znači da doprinosi motornom . P < 0. spastičnost posle moždanog udara.001.001.01.001 i 24 časa posle stimulacije R = 0. P < 0. jedan čas posle R = 0. Rezultati: U toku desetodnevne električne stimulacije evidentiran je trend redukcije mišićnog tonusa spastičnih plantarnih fleksora što je i potvrđeno subjektivnom procenom samog pacijenta. odmah posle R = 0. Najčešće indikacije su blefarospazam. P < 0. P < 0.001.89.PRIKAZ SLUČAJA Manojlović . jedan čas posle R = 0. Statistička analiza je obuhvatila proračun Spearman-ovog koeficijenta korelacije za vrednosti aktivne i pasivne dorzalne fleksije u toku desetodnevne stimulacije. sa trajanjem pojedinih stimulacija od 15 sekundi i pauzom između stimulacija od 30 sekundi. Srbija sloman@suonline.Đurović Lj.95. jedan čas i 24 časa posle stimulacije. 24 časa posle stimulacije R = 0. Za vrednosti aktivne dorzalne fleksije vrednosti R su iznosile: pre stimulacije 0. za dobijanje konkluzivnih dokaza. Bipolarna stimulacija je vršena iznad m. odmah posle R = 0. Klinička merenja mišićnog tonusa m.net Uvod i cilj rada: Dysport je prečišćeni preparat Botulinum toksina serološkog tipa A koji se izdvaja po velikoj moći. P EFEKTI DYSPORTA KOD SPASTIČNE HEMIPLEGIJE . Spasticitet kao deo sindroma GMN često je problem u osposobljavanju motornih funkcija. Svakako. P < 0. Zdravstveni centar Subotica. Aplicirani su bifazni asimetrični impulsi širine 250μs. Ćulibrk . triceps surae i m.01. rehabilitaciju.Skenderović M.M Zaključak: Naši nalazi idu u prilog činjenici da električna stimulacija antagonista spastičnih mišića dovodi do redukcije spasticiteta i povećanja opsega pokreta u zglobu.

sin. flexor digitorum sublimis l.. P EFEKTI TERAPIJSKIH POSTUPAKA NA MOTORNE POREMEĆAJE KOD ATAKSIČNOG SINDROMA NASTALOG USLED KRANIOCEREBRALNE TRAUME . m.. Srbija kzotovic@drenik. Metode: Pacijentkinja M. kao i pojedinih selektivnih motornih funkcija što je objektivizirano navedenim testom za procenu ataksije. radna terapija. Batrhel index 90. u 39. Materijal i metode: primena terapijskih postupaka i tehnika u trajanju od četiri nedelje. i još 2 puta ponovljene u m. Zaključak: poboljšanje u pojedinim motornim funkcijama i posturalnoj kontroli utiče na brzinu i preciznost izvedenih pokreta. nepravilnom koaktivacijom mišića pri pokušajima voljnih pokreta. Procena je vršena u intervalima od deset dana.. funkcionalna elektro stimulacija (FES). Rezultati: kod pacijenta je uočeno poboljšanje ukupnih motornih sposobnosti kroz funkciju hoda i stajanja. Efikasan je kod spastičnosti posle moždanog udara jer se popravlja motorni obrazac hoda što doprinosi boljem funkcionalnom osposobljavanju. sin. m.-oj godini života doživela CVI sa posledičnim piramidnim deficitom nivoa plegije levo po spastičnom tipu. U našem slučaju prikazan je dobar efekat posturalnog treninga i ponavljajućih stereotipnih pokreta kod pacijenta sa ataksijom usled kranicerebralne povrede. Manifestuje se povećanim tonusom. dok kod ruke smanjenjem spasticiteta nije dobijeno značajnije poboljšanje. Spasticitet po Ašvort skali izražen u fleksorima leve ruke i ekstenzorima stopala levo. Beograd. m. injekcija u odgovarajuće mišiće smanjuje mišićnu kontraktilnost blokirajući oslobađanje ACH iz završetaka motornih neurona. Sprovođena intezivna kineziterapija.net Cilj: ispitati efekat posebno prilagođenih terapijskih postupaka na pojedine motorne poremećaje usled ataksije kod pacijenta sa kraniocerebralnom povredom. sin. Sekulić A Klinika za rehabilitaciju “Dr Miroslav Zotović”. S. triceps surae (Klinika . Rankinov skor: drugi stepen. triceps surae l. Procenom težine moždanog udara po Barthel indeksu dobijen skor 55. Zaključak: Dysport kao prečišćeni preparat Botulinum toksina aplikovan u obliku i.Zotović”). m. Urađene infiltracije botulinum toksinom u m. flexor digitorum profundus l.. dva sata dnevno. sin. Rezultati: Nakon infiltracije Dysporta u odgovarajuće mišiće i intenzivnog kineziterapijskog tretmana popravljen je motorni obrazac hoda.PRIKAZ SLUČAJA Stevanović S. . flexor carpi radialis l. Po Rankinovoj skali onesposobljenosti IV stepen. parafino terapija.deficitu. elektroterapija. četiri puta tokom celog tretmana uz pomoć Međunarodne skale za procenu ataksije (International Cooperative Ataxia Rating Scale).

1 %) muškaraca. Svi su rehabilitovani na Klinici za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju u periodu od 2001 do 2006 godine prosječnog trajanja rehabilitacije od 20. 14 (53. operativno lečenih ugradnjom parcijalne proteze.co. funkcionalni status (sposobnost za hod) na prijemu i otpustu. naročito o primjeni kinezi terapije.3 dana. Kontradiktorna su mišljenja o potrebi primjene fizikalnog tretmana kod osoba sa multiplom sklerozom. Cilj rada. Uzorak je činilo 26 osoba koje boluju od multiple skleroze (MS). Zonić .ba Uvod. komplikacije i prikazati rezultate. BiH dr.suada@bih. pa je prelom kuka česta povreda u ovih bolesnika.8 %) žena i 12 (46.Primenjeni model terapijskih postupaka i način procene može biti od koristi u kliničkom radu.yu M. Kod svih bolesnika sproveden je adekvatan program rehabilitacije (kinezi terapija. Magda N Specijalna bolnica za FMR «Rusanda».7 ± 10. Cilj rada je ukazati na specifičnosti rehabilitacije.Duraković S. prosječne životne starosti 41. radna terapija. uglavnom.4 ± 1. UKC Tuzla. Sve to predstavlja visok rizik za traumu. komplikacije u toku rehabilitacije i Jensen index (socijalna osposobljenost). Čićkušić A Klinika za fizikalnu medicinu i medicinsku rehabilitaciju. Lečenje se uglavnom sprovodi operativno.net.8 godina. Nakon lečenja kod većine bolesnika postignut je nepotpun funkcionalni oporavak. Tunjić A. P FIZIKALNI TRETMAN I FUNKCIONALNI STATUS KOD OSOBA SA MULTIPLOM SKLEROZOM Kapidžić . Srbija nmagda@banjarusanda. Ispitanici i metode. rigor mišića.Jovanović T. Parkinsoni je najčešće ekstrapiramidalno oboljenje i javlja se uglavnom kod muškaraca u dobi između pete i šeste decenije života. a 21 ispitanik je imao uz to i . anomalije držanja i kretanja. kao i poterbno medikamentno lečenje. P REHABILITACIJA BOLESNIKA SA PARKINSONOVOM BOLEŠĆU NAKON OPERATIVNO LEČENOG PRELOMA KUKA Stojković . Cilj rada je da se ispita uticaj fizikalne terapije na funkcionalni status osoba sa multiplom sklerozom. na tuđu pomoć i dalje medicinsko zbrinjavanje. posebno iz razloga što je za ovu vrstu poremećaja pokreta razvijano ili objektivizirano relativno malo terapijskih tehnika. U aktivnostima svakodnevnog života upućeni su. Metod: Ispitivanje je sprovedeno na grupi od 37 bolesnika sa Parkinsonovom bolešću i stanjem nakon preloma kuka. vegetativni poremećaji. tremor u miru. Melenci. Svih 26 ispitanika su imali kinezi i krio terapiju. Kod svih bolesnika registrovan je metalni status (MMST). Karakteriše ga hipokinezija. Karabegović A. terapija fizikalnih agenasa).Imamović M.

Barthel index. 4 (15. funkcionalni status praćen Barthel index-om (mjerenje aktivnosti svakodnevnog života) gdje su bodovi podijeljeni u 4 grupe: 1 (od 0 do 20 bodova potpuna ovisnost). Rezultati.3 %) ispitanika.4. a pri otpustu 4.2. U neurohirurškoj praksi to su kraniotomije kod supratentorijalnih stanja kao sto su vaskularne malformacije (aneurizme i AV malformacije). Prije početka tretmana svim ispitanicima je osim anamneze i fizikalnog statusa. EDSS P EPILEPTICNI NAPADI NAKON MEHANIČKOG OŠTEĆENJA MOZGA Lješević B.1 ± 1. nekongenitalna povreda mozga od strane spoljašnje mehaničke sile koja dovodi do trajnog ili prolaznog smanjenja kognitivnog.2002). Zaključak.0001 mjereno t testom. FIM. Prema bračnom statusu je bilo 18 (69. Epileptični napadi se mogu definisati kao manifestacija prekomerne neuronalne aktivnosti u sivoj masi cerebralnog korteksa.om (stepen onesposobljenosti oboljelih od MS-a). Funkcionalni status je značajno poboljšan nakon primjene fizikalnih procedura kod osoba sa relapsing – remiting MS-om.5 godina je bilo 11 (42. Beograd.2 %) oženjenih/udatih. Svi su bolovali od relapsno-remitirajućeg oblika MS-a.6 %) ispitanika i od 11 .7 a pri otpustu 3.0 %) ispitanika.8 %) razveden. što se karakteriše raznovrsnim ispoljavanjem moždanih poremećaja.1993). Epilepsija je opšti hronični moždani poremećaj koji se karakteriše rekurentnim napadima kao posledicom prekomernog pražnjenja moždanih neurona. Drača S.teška ovisnost). od 6 . 1997).8. Srbija kzotovic@drenik.5 a pri otpustu 101.15 godina je bilo 6 (23.5 %) udovaca/udovica i 1 (3.3 ± 16. Na prijemu srednja vrijednost za EDSS je bila 4.0 ± 0.3 %) samaca. fizičkog i psihosocijalnog funkcionisanja sa pratećim smanjenjem ili promenom stanja svesti.U mehaničke povrede mozga ubrajamo i sekvele nastale nakon neurohirurskih intervencija pošto se one mogu shvatiti kao traume moždanog tkiva nakon kojih ostaje ožiljak (Martinovic. FIM je na prijemu za sve ispitanike imao srednju vrijednost 91.10 godina je bilo 9 (34. Ključne riječi: Multipla skleroza. ponašanju. Barthel index na prijemu je bio sa srednjom vrijednošću za sve ispitanike 2. stanje se naziva epilepsija (Comission on Epidemiology and Prognosis of the International League Against Epilepsy ILAE. 3 (od 61 do 90 bodova – umjerena ovisnost).5 ± 0. motornim funkcijama i osećajima kada se neprovocirani napad javlja rekurentno.3 ± 15. Dragin A Klinika za rehabilitaciju „Dr Miroslav Zotović“. Stefanović A. Kliničke karakteristike napada su određene normalnim funkcijama regiona korteksa u kojima neuroni ispaljuju abnormalno što dovodi do stereotipnih promena u svesti. 3 (11.elektro terapiju.6 ± 1. Za sva tri testa vrijednosti na otpustu su u odnosu na vrijednosti na prijemu značajno bolje na nivou p < 0.3. Posttraumatska epilepsija (PTE) se odnosi na poremećaj . i EDSS . Jović S. Prema dužini trajanja bolesti od 0 . moždani tumori i supratentorijalni apscesi i empijemi (Garibi JM. FIM-om (funkcionalno mjerenje nezavisnosti). emocijama. 2 (od 21 do 60 bodova . U istraživanju je bilo 26 ispitanika. 14 žena i 12 muškaraca.net Traumatska povreda mozga je nedegenerativna. 4 (od 91 do 99 bodova – mala ovisnost).

neće se uvrstiti u grupu sa posttraumatskom epilepsijom (Posner. Filteri su imali vrednosti od 0. Stefanović A. Termin posttraumatka epilepsija treba razlikovati od termina posttraumatski napad. pacijente sa intrakranijalnom hemoragijom bez intrakranijalnog parenhimalnog oštećenja i one sa intrakranijalnim parenhimalnim oštećenjem.70 Hz za brze frekvence. Potom smo ih klasifikovali na pacijente sa nastankom ranih posttraumatskih napada (nastalih odmah nakon povrede i do nedelju dana nakon povrede) i kasnih posttraumatskih napada. Ovakva povreda može biti posledica povrede glave tokom nekog akcidenta ili sekvela nakon operacije mozga.1 Hz za spore frekvence. a od 60 . Ova analiza uključuje totalnu snagu i snagu unutar frekvencijskog opsega. podelili sa amplitudom svih frekvencijskih opsega. S obzirom da primena antiepileptične terapije. oni koji se jave do jedne nedelje od povrede mozga nazivaju se rani. Drača S. Beograd.koji dovodi do rekurentnih napada za koji se veruje da je izazvan mehaničkom povredom mozga. na osnovu mnogobrojnih studija u svetu. Frekvencijske opsege smo podelili na intervale od 4 Hz. Srbija kzotovic@drenik. . Oko 20 % ljudi koji dožive samo jedan kasni posttraumatski napad i kasnije nemaju ni jedan. Jović S. Snaga se računa kao kvadrat amplitude Asimetriju apsolutne i relativne amplitude i snage procenjivali smo pomoću indeksa asimetrije: levo minus desno /levo plus desno puta 100 /%/. koji označava bilo koji napad ili napade koji se javljaju kao posledica povrede mozga. 2002). Elektrode smo postavljali po sistemu 10 . Dragin A Klinika za rehabilitaciju „Dr Miroslav Zotović“. U ovom radu smo želeli da na osnovu iskustava drugih autora i sopstvenih iskustava prodiskutujemo o karakteristikama ove vrste poremećaja. Za analize frekvencija koristili smo postupak brze Furijeve transformacije. a oni koji se jave posle nedelju dana od povrede nazivaju se kasni posttraumatski napadi. Nalaz kod pacijenata sa traumom mozga i posttraumatskom epilepsijom smo uporedili sa nalazom kod pacijenata sa traumom mozga bez nastanka posttraumatske epilepsije i statistički obradili. Isključili smo epohe u kojima su se pojavili znaci pospanosti. Apsolutnu amplitudu smo merili za svaki frekvencijski opseg. njihovu primenu nismo uzimalni u obzir. ne utiče na prevenciju kasne posttraumatske epilepsije. Izračunavali smo relativnu amplitudu kada smo amplitudu jednog frekvencijskog opsega.20. Ukoliko se napadi jave tokom 24 časa od povrede mozga označavaju se kao neposredni posttraumatski napadi. koja je nažalost sve prisutnija u našoj populaciji u svim uzrastima.net Pratili smo 36 pacijenata sa povredom glave (otvorenom i zatvorenom) i na osnovu CT i NMR nalaza ih klasifikovali na pacijente sa nejasnim intrakranijalnim patološkim nalazom. prolazne promene i artefakti. Lorenzo. P EEG KARAKTERISTIKE KOD PACIJENATA SA TRAUMATSKOM POVREDOM MOZGA: KOMPARACIJA KOD SUBJEKATA SA POSTTRAUMATSKOM EPILEPSIJOM I OSOBA BEZ EPILEPTICNIH NAPADA Lješević B. EEG smo registrovali nezavisno od vremena proteklog od nastanka povrede.

Klinički centar Srbije. javlja se hromatoliza sa gubitkom Nisslove supstance. epineurijuma. pa dolazi do prelaska tečnosti u fascikulus i do endoneuralnog edema. Srbija vpotic@infosky. alkoholne) čini sve nerve osetljivijim na kompresiju. Sklonost razvoju kompresivnih neuropatija je karakteristika retke nasledne bolesti-tomakulozne neuropatije. KARAKTERISTIKE. Kompresija dovodi do zaustavljanja cirkulacije u intrafascikularnim kapilarima.Potić V. Vlakna koja se nalaze na površini fascikulusa su podložnija kompresiji nego centralno postavljena. Ilić B. čini ga permeabilnijim. fibroznokoštani kanali. su osetljiviji na kompresiju nego nekoliko manjih fascikulusa u velikoj količini vezivnog tkiva.yu Kompresivna neuropatija je oštećenje nerva uzrokovano pritiskom na nerv zbog disproporcije između zapremine perifernog nerva i prostora kroz koji nerv prolazi. koja je oštro ograničena na region kompresije. Beograd. a vremenom i do paranodalne demijelinizacije.Stojanović M Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. ispod fibroznih traka. jedro postaje ekscentrično. nefrotske. raznih tumora. Nemijelinizovana i tanja mijelinizovana vlakna su otpornija na kompresiju od debelih mijelinizovanih vlakana. tuneli koje formiraju mišići. Nervi koji se sastoje od krupnih fascikulusa sa malom količinom vezivnog tkiva. Ove celularne promene uzrokuju teleskopsko pomeranje mijelina u predelu Ranvijerovog suženja.Tema IV REHABILITACIJA BOLESNIKA SA KOMPRESIVNIM NEUROPATIJAMA KOMPRESIVNE NEUROPATIJE – MEHANIZAM NASTANKA. ali nerv može i da trpi pritisak od okolnog tkiva. kalusa posle koštanih fraktura ili nerv trpi spoljašnji pritisak na mestu gde je površan. . Ne reaguju svi nervi na isti način na kompresiju. Pavićević . Takođe postojanje sistemske neuropatije (dijabetične. ivica fascije. Ove histološke promene imaju za posledicu usporavanje sprovođenja impulsa duž nervnih vlakana. Klinički postoje ponavljane i višestruke fokalne kompresivne neuropatije. Takve promene dovode do bloka u intraneuralnom transportu materija što uzrokuje i promene na ćelijskom telu. poremećaja ishrane i hipoksije. U osnovi kompresivnih neuropatija leže promene na mijelinskim ovojnicama. Supstrat je patološka mijelinizacija sa segmentnim zadebljanjima mijelina zbog preklapanja mijelinskih lamela (tomakule). To oštećuje endotel. povećanja pritiska u njima. Mesta na kojima nerv može da bude komprimovan su fibrozni. FIZIKALNA TERAPIJA Vesović .

Dawson D. Grujičić D. a od drugih osporavana. 286-307. Boston/Toronto: Little. dok kasnije kada simptomi postanu konstantni nema značaja njihovo izvođenje. Zagreb: Globus. Provokativni testovi za određene kompresivne neuropatije su pozitivni u početnim stadijumima. Literatura: 1. parafinoterapija. radnje koja je provocirala njen nastanak. IFS. Uraditi i ostalu potrebnu dijagnostiku (UZ. treba na pravi način posavetovati pacijenta i pravovremeno primeniti fizikalnu terapiju kako bi lečenje bilo što uspešnije. Primenjuje se sa ciljem antiedematoznog i antiinflamatornog delovanja. TENS. 4. pećina M. Kompresivne neuropatije U: Samardžić M. pokreta. 2. 1998. Uvek imati u vidu da istu kliničku sliku mogu dati različiti patološki procesi. Zavisi od dužine trajanja kompresije i njenog intenziteta. EM. prepoznati. Kod postojanja motornog deficita primena elektrostimulacija je obavezni deo fizikalnog tretmana. nekad imobilizaciju u položaju koji smanjuje kompresiju (ortoze) i otklanjanje spoljašnjih uzroka kompresije. Da bi se kompresivna neuropatija dijagnostikovala na pravi način treba prvenstveno dobro poznavati anatomske odnose vezane za simptomima zahvaćenu regiju i treba detaljno analizirati anamnestičke podatke sa akcentom na okupaciono-radne aktivnosti i njihov opis. U: Pećina M. 433-515. Motorni deficit može da se ispolji kao blaga slabost ili kompletna paraliza mišića. primena infiltracija kortikopreparata. CT. primenjuju EF. . U toj fazi primenjuje se farmakoterapija (NSAIL. Kompresivne neuropatije treba poznavati. Kimura J. U tu svrhu se. na pravi način iskombinovani. Bol u sklopu kompresivnih neuropatija nema preciznu lokalizaciju i javlja se često i veoma udaljeno od oštećenog nerva. Grujičić D. New York: Oxford University Press. ekstirpacija tumora). 2001. steroidna) kao i. Brown and Company. Rakočević Stojanović V. kao i atipičnu motornu i senzitivnu inervaciju. Povrede i oboljenja perifernih nerava. MR) kako bi se na vreme otkrili slučajevi koji zahtevaju jedino hiruršku terapiju (pr. Terapija kompresivne neuropatije podrazumeva prvenstveno izbegavanje položaja. DD. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Dobro je uraditi odgovarajuća elektrodijagnostička ispitivanja radi potvrde dijagnoze. Kod pacijenata kod kojih se odlučimo za konzervativni tretman važno mesto u lečenju ima fizikalna terapija.od nekih prihvaćena. 3. Electrodiagnosis in diseases of nerve and muscle. 1983. Entrapment Neuropathies. 1992. 3rd ed. Bojanić I. Parestezije se javljaju u zoni senzitivne inervacije odgovarajućeg nerva ili samo u distalnom delu tog područja. Tunelarni sindromi u sportaša. 1st ed. Lavrnić D. reparatornog delovanja na sam nerv. analgetskog delovanja kod bolnih sindroma . Sindromi prenaprezanja sustava za kretanje. UZ.Klinička slika kompresivnih neuropatija je kombinacija senzitivnih i motornih ispada. određivanja težine lezije kao i prognoze za oporavak. Antunović V. Pri postavljanju dijagnoze kompresivne neuropatije imati u vidu varijacije u grananju pojedinih nerava. laseroterapija.

Tipičan je ispad senzibiliteta koji može da ukaže na nivo lezije. Etiološki faktori su mnogobrojni: ponavljani pritisci u predelu epikondilarnog žleba.yu U ovom radu biće prikazano nekoliko predstavnika kompresivnih neuropatija gornjih ekstremiteta. Ilić B. kod pozitivnog testa se javlja trnjenje). Test ukrštanja prstiju (II i III) pozitivan je zbog slabosti dorzalnih i volarnih interosealnih mišića. Kod sindroma kubitalnog tunela tipično je oštećenje ulnarnog dela m. jer je podlaktica inervisana medijalnim kožnim nervom koji je grana iz pleksusa i nikad nije oštećen kod kompresivnih sindroma. u nivou aponeuroze između m. ulnaris). interosseus volaris III). Pacijenti se obično prvo žale na parestezije šake u zoni distribucije ulnarisa. 1st ed. Waldman S. pored dve najčešće i neke koje se ređe javljaju. u epikondilarnom žlebu (sulcus n. zadebljao Ozbornov ligament. flexor digg. gde je najčešći uzrok kompresije Strutersova arkada (mišićnofascijalna traka koja se nalazi oko 8 cm proksimalno od epikondila). Klinički centar Srbije. naročito kada su podlaktica i šaka u supinaciji).Stojanović M. Vesović .Potić V Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. koji se nalazi između dve glave m. flexor carpi ulnaris čija grana se proksimalnije odvaja. ponavljana fleksija lakta (puna fleksija lakta sužava kanal za 55 %. adductor pollicis. Nema oštećenja senzibiliteta u predelu podlaktice.5. flexor pollicis brevis i m. 2001. interosseus dorsalis I i Vartenbergov usled slabosti m.B. ali se uglavnom ne prepoznaju i pored veoma karakteristične kliničke slike. Srbija nenad100@eunet. Smatra se da je značajan nalaz ako je razlika u brzini . ređe medijalni intermuskularni septum ili medijalna glava tricepsa. ganglion u sulkusu. artroza lakatnog zgloba. u kubitalnom tunelu. koje su povezane nastavkom aponeuroze koja pokriva epikondilarni sulkus (Ozbornov ligament). a pošteđen je m. m. nekad su zahvaćeni samo mišići šake. profundus i superficialis. Kompresivna neuropatija ulnarnog nerva u predelu lakta Neuropatija ulnarnog nerva izazvana kompresijom u predelu lakta druga je po učestalosti javljanja među kompresivnim neuropatijama gornjih ekstremiteta. što nije slučaj kod lezije u nivou ručnog zgloba. Saunders Company. čija vlakna su u predelu sulkusa površnija. Test fleksije lakta može biti pozitivan (pacijent flektira lakat pod uglom većim od 90 stepeni sa supinacijom podlaktice i ekstenzijom ručnog zgloba u toku 60 sekundi. Tipični su znaci oštećenja mišića šake (Fromentov znak. KOMPRESIVNE NEUROPATIJE NERAVA GORNJIH EKSTREMITETA Pavićević . flexor carpi ulnaris. Ispad senzibiliteta postoji u distribuciji palmarne i dorzalne grane ulnarisa. flexor digg. Motorni deficit može biti raznovrstan. W. Common Pain Syndromes. Beograd. a zatim i osećaj nespretnosti i slabosti šake. deformiteti posle suprakondilarnih preloma (tardivna ulnarna paraliza). kao posledica slabosti m.profundusa. EMNG pregled može kod blagih simptoma otkriti da li postoji odstupanje i na kom nivou je kompresija. Mesto kompresije u predelu lakta može biti na nekoliko nivoa: iznad medijalnog epikondila humerusa. zatim u zoni medijalnog epikondila.

radijusa. carpi radialis. Ako je lezija nešto distalnije od Gijonovog kanala. artroza ručnog zgloba. On inerviše m. supinator ispod Frohseove arkade. burzitisi. ext. od n. ciste. ext. Pacijenti se žale na trnjenje ili hipesteziju u predelu IV i V prsta. i motorni deficit će biti nekompletan. preporučuje se segmentno merenje u intervalima od 2 cm. interosseus anterior je poslednja velika grana medijanusa. Ukoliko je usporenje i pad amplitude 2 cm distalno od epikondila. obično prvo IV i V prsta. burze. Simptomi mogu biti bol u predelu lakta i proksimalne podlaktice i slabost ekstenzije šake i prstiju. ganglioni u predelu lakta. Može postojati izdvojeno samo motorni ili samo bolni sindrom. Etiološki faktori za nastanak sindroma mogu biti: ganglion u predelu kanala. a očuvan m. Bolni sindrom liči na sliku teniskog lakta. Motorni je tipičan: slabost ekstenzora prstiju i ulnarnog ekstenzora šake. br. distalno od odvajanja grana za hipotenar. može postojati motorni deficit bez senzitivnih ispada. slabost mišića šake u zavisnosti od nivoa lezije. u cilju precizne lokalizacije. jer te grane ne prolaze kroz Gijonov kanal. već se odvajaju 6-8 cm proksimalnije. interosseus posterior N. interosseus anterior N. flexor . prelom ulne sa dislokacijom glavice radijusa (Monteggia). m. Kompresija je verovatno u predelu epikondilarnog žleba ukoliko je najveće usporenje i pad amplitude CAMP proksimalno uz medijalni epikondil.8 cm distalno od lateralnog epikondila. noću se imobilizacija može postići i jastukom omotanim oko ruke.. pritisak alatom u predelu dlana (okupaciona neuropatija).provodjenja iznad i ispod lakta veća od 10m/s. pre ulaska u arkadu). ali je palpatorna osetljivost distalnije ka podlaktici. Ako je lezija u predelu hipotenara u delu duboke terminalne grane. carpi radialis longus ide od glavnog stabla radijalnog nerva. Kompresija n. carpi rad. Mesto kompresije je u predelu lakta. distalno od lateralnog epikondila gde radijalni nerv ulazi u m. interosseus posterior je duboka motorna grana radijalnog nerva. Lezija u predelu terminalne superficijalne grane daje samo senzitivni ispad volarne strane prstiju. Prevencija ovog sindroma podrazumeva izbegavanje fleksije u laktu. metakarpalnih kostiju. Klinička slika kod lezije u samom Gijonovom kanalu obuhvata slabost svih mišića šake inervisanih ulnarisom i senzitivni ispad u distribuciji terminalne digitalne grane. Sindrom n. interosseus posterior. ulnarisa u predelu ručnog zgloba i šake U predelu ručnog zgloba i šake ulnarni nerv može biti komprimovan na četiri mesta: u samom Gijonovom kanalu (zatvoreni prostor između volarnog i transverzalnog karpalnog ligamenta i koštanog zida koji grade os pisiforme i hamatum) i distalnije prema izlazu i van kanala u šaci. Kompresivna neuropatija n. verovatno se radi o sindromu kubitalnog tunela. pa pacijent podiže šaku u položaju radijalne devijacije (grana za m. prelomi kostiju ručja. Obratiti pažnju: Senzitivni ispad u nivou palmarne i dorzalne grane ukazuje na to da je lezija iznad ručnog zgloba. odvaja se 5 . flexor pollicis longus. trauma (dislokacija lakta. a ext. ortotisanje u toku 2-3 meseca. Uzroci kompresije mogu biti tumori. najčešće lipomi.

digg. prof. za II i III prst i pronator quadratus. Nema vlakna za površni senzibilitet, samo za duboki bol i propriocepciju predela ručnog zgloba. U ovoj regiji je često prisustvo fibroznih traka, vaskularnih i mišićnih anomalija, pa i minimalna trauma na već postojećim anomalnim anatomskim odnosima dovodi do lezije nerva (ponavljani pokreti fleksije i pronacije u laktu, nošenje tereta na podlaktici, vežbanje). Simptomi su bol u proksimalnoj podlaktici i osećaj slabosti stiska palca i kažiprsta, ali bez senzitivnih ispada. Pregledom se nalazi slabost ili nemogućnost aktivne fleksije interfalangealnog zgloba palca i distalnog interfalangealnog zgloba II i III prsta. Sindrom karpalnog kanala Sindrom karpalnog kanala je najčešća i najbolje ispitana kompresivna neuropatija. Mesto nastanka kompresije medijanusa je prostor lateralno i dorzalno ograničen kostima karpusa, a volarno transverzalnim karpalnim ligamentom. To je karpalni tunel, zatvoreni prostor koji sadrži nerv i fleksorne tetive, te svaki proces koji zauzima taj prostor može dovesti do ovog sindroma,. Često se radi o patološkim stanjima tetiva i ovojnica (fleksorni tenosinovitis, reumatoidni artritis), ali uzrok može biti i granulomatoza, amiloidoza, sarkoidoza, tumori, posledice preloma kostiju u predelu ručnog zgloba; stanja kao trudnoća i hipotireoza su predisponirajući za ovaj sindrom. Sindrom se javlja kod osoba koje u poslu vrše ponavljanu fleksiju ručnog zgloba sa šakom u ulnarnoj devijaciji i fleksijom prstiju. Prvi simptom je trnjenje u prva tri prsta i na radijalnoj strani IV prsta (najčešće u II i III). Interesantno je da pacijenti teško odrede ispad, pa misle da imaju trnjenje u svim prstima. Može se javiti i bol u predelu ručnog zgloba, koji se često širi i distalno i proksimalno. U kliničkoj slici dominira senzitivni ispad (n. medijanus pokriva senzibilitet volarne strane prstiju (I do IV), radijalni deo dlana i dorzalni deo distalnih falangi. Važno: Palmarna grana, koja pokriva tenar, odvaja se oko 3 cm proksimalno od transverzalnog ligamenta, tako da je senzibilitet tenara neoštećen kod ovog sindroma. Najlakše je ispitati senzibilitet na volarnoj strani II III prsta, jer su to autonomne zone medijanusa. Posebno treba testirati IV prst, jer je anatomska podela na zonu medijanusa i ulnarisa specifična. Kod svih proksimalnijih lezija nema te podele senzibiliteta. Test fleksije ručnog zgloba se ispituje tako što pacijent flektira oba ručna zgloba u toku 30 do 60 sekundi, a trnjenje je znak kompresije (Falenov znak). Može se naći i motorni deficit - slabost mišića tenara i hipotrofija. Elektrodijagnostički najosetljiviji znak je usporenje senzitivnog provođenja i to specifično u predelu ručnog zgloba. Prema Kimuri, najveće je 2-4 cm distalno od linije zgloba.Pozitivan znak je i pad amplitude neurograma. Potrebno je ispitati i palmarnu granu medijanusa koja je kod sindroma karpalnog kanala pošteđena. Ispitivanjem motorne provodljivosti nalazi se takođe usporenje. Elektromiografija je manje senzitivna, znaci postoje tek kad nastane aksonotmeza, tj. kod ozbiljnijih slučajeva.

Literatura: 1. Lavrnić D, Grujičić D, Rakočević Stojanović V,: Kompresivne neuropatije u: Samardžić M, Antunović V, Grujičić D: Povrede i oboljenja perifernih nerava, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1998. 2. Kimura J,.: Mononeuropathies and Entrapment Syndromes in: Electrodiagnosis in Diseases of Nerve and Muscle, Oxford University Press, 2001. 3. Vesović Potić V, Conić S,. Osnovi elektrodijagnostike, PS Grmeč, Beograd, 1997. 4. Dawson M. D, Hallet M, Millender L. H,. Entrapment Neuropathies, Little, Brown and Company, Boston/Toronto, 1983. KOMPRESIVNE NEUROPATIJE DONJIH EKSTREMITETA Ilić B, Pavićević - Stojanović M, Vesović - Potić V Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju, Klinički centar Srbije, Beograd, Srbija ibranka@ptt.yu Neuropatija peronealnog nerva Najčešća kompresivna neuropatija na donjim ekstremitetima je neuropatija n. peroneusa. N. peroneus communis je završna grana n. ishiadicusa sa vlaknima korenova L4 - S2. Nastaje podelom ishiadikusa u nivou poplitealne jame ili nešto iznad. Prolazi potom unapred i obilazi oko vrata fibule. Nerv je tu pokriven samo kožom i potkožnim tkivom i osetljiv na kompresiju. Onda prodire između 2 glave m. peroneusa longusa kroz prostor nazvan fibularni tunel, gde može da bude povređen istezanjem pri distenzionim povredama peroneusa longusa. Nerv se zatim deli na površnu i duboku peronealnu granu. Duboka peronealna grana inerviše ekstenzore stopala i prstiju i senzitivno kožu između I i II prsta. Superficijelna grana inerviše evertore stopala i senzitivno spoljašnju stranu potkolenice i dorzuma stopala. Uzrok kompresije može da bude neadekvatno stavljen gips, tesne čarape, bandaža, pritisak na nerv dok je pacijent u komi, dugotrajnoj anesteziji, produženom snu. Dugotrajno sedenje (putovanje), sedenje sa prekrštenim nogama, klečanje ili čučanj mogu da provociraju iznenadnu kompresivnu neuropatiju peroneusa, gde kompresiji doprinosi i tetiva bicepsa femorisa. Iznenadna jaka inverzija stopala (distorzija skočnog zgloba) može da istegne nerv, dovede do neuralne hemoragije i lezije nerva. Neuropatija peroneusa se viđa posle operacija na kolenu i posle naglog gubitka težine. Redje kompresiju vrše tumori, ciste, kalusi nakon frakture fibule, ganglioni i drugi ekspanzivni procesi. Simptomatologija zavisi od toga da li je komprimovan ceo nerv ili neka grana, da li je u pitanju jači pritisak u kratkom vremenu ili postepeno povećanje pritiska na nerv. Javljaju se motorni i senzitivni ispadi: slabost ili oduzetost dorzifleksora što rezultira padom stopala, peronealnim hodom i čestim spoticanjem. Pacijent može da ima parestezije spoljašnje strane lista i dorzuma stopala i da oseća bol na mestu kompresije. Diferencijalno dijagnostički misliti na leziju ishijadikusa sa dominantnom zahvaćenošću peronealnih vlakana (povrede u predelu kuka, deficit i kratke glave bicepsa femorisa), na L5 radikulopatiju (sniženje senzibiliteta iznad sredine spoljašnje strane potkolenice, slabost m.tibialisa

posteriora, slabiji ekstenzor palca od tibialis anteriora), generalizovanu neuropatiju (sporo progresivna, bilateralna, slabost i plantarnih fleksora, ispad senzibiliteta po tipu čarapa). U cilju postavljanja dijagnoze, primena ED ispitivanja kod pacijenata sa sumnjom na peronealnu neuropatiju je prema sadašnjim stavovima preporuka grupe C. ED ispitivanja imaju primenu u određivanju težine i prognoze lezije. Sindrom prednjeg tarzalnog tunela Sindrom prednjeg tarzalnog tunela je kompresivna neuropatija n.peroneusa profundusa u nivou dorzuma stopala pri prolasku ispod debele površne fascije skočnog zgloba (ekstenzornog retinakuluma). Uzrok je najčešće trauma dorzuma stopala, energična plantarna fleksija (pr. čučanj i fleksija trupa na visokim štiklama). Ne javlja se često, ali se obično pogrešno dijagnostikuje kao artroza skočnog zgloba, lumbalna radikulopatija, dijabetična polineuropatija. Simptomatologija je prvenstveno senzitivna, parestezije u prvom dorzalnom prostoru i bol u dorzumu stopala, ali i slabost m.extensora digitoruma brevisa. Ekstenzija prstiju protiv otpora izaziva bol i istovremeno omogućava uvid u hipotrofiju kratkog ekstenzora prstiju. Pacijent oseća rasterećenje pri ekstenziji i everziji stopala. Sindrom tarzalnog tunela Naziv sindrom tarzalnog tunela se obično odnosi na sindrom zadnjeg tarzalnog tunela. To je kompresivna neuropatija n.tibialisa iza medijalnog maleolusa, a u tarzalnom tunelu koji formiraju kosti tarzusa i fleksorni retinakulum. Kroz kanal prolaze tetive m.tibialisa posteriora, m.flexor digg. longusa, m.flexor hallucis longusa, n.tibialis, a.tibialis posterior. Nerv se u kanalu grana na plantarnu medijalnu, plantarnu lateralnu i kalkanearnu granu. Sindrom tarzalnog tunela izazivaju povrede stopala, frakture, teške distorzije, lokalizovani tumori i venski pleksus u tarzalnom kanalu, ali i tenosinovitis tetiva koje prolaze kroz kanal, a kao posledica ponavljanih kontrakcija mišića (često džoging, hodanje). Simptomatologija sindroma je posledica kompresije celog nerva ili pojedinih grana, a najčešće plantarne medijalne. Klinički se karakteriše žarećim bolom u skočnom zglobu i stopalu uz parestezije. Bol se pojačava u toku aktivnosti i često u toku noći. Može da se ispolji kao uporan bol u peti jer se od n.plantaris lateralis odvaja grana za periost kalkaneusa, a što se često pripisuje calcaru kalkaneusa odnosno plantarnom fasciitisu. Motorni deficit je ređi, a pacijent može da zapazi slabost fleksije prstiju i nestabilnost stopala zbog slabosti kratkog fleksora prstiju i lumbrikalnih mišića. Sindrom m.piriformisa Sindrom m.piriformisa je kompresivna neuropatija n.ishiadicusa sa slikom išijalgije. Smatra se da je u Americi 6 % svih išijalgija uzrokovano sindromom m.piriformisa i da se 6 puta češće javlja kod žena. M.piriformis je pelvitrohanterični mišić koji se pripaja na prednjoj strani krsne kosti oko 2. i 3. otvora (foramina sacralia pelvina). Odatle ide naniže, kroz veliki sedalni otvor (foramen ishiadicus) i završava se na gornjoj ivici velikog trohantera. On je primarno spoljašnji rotator natkolenice, kada je natkolenica u ekstenziji, a kada je flektirana – abduktor. Ceo ishiadicus ili neka njegova vlakna kod 20% ljudi prolaze kroz sam piriformis. Peronealna vlakna su kod 10 % osoba već u tom nivou odvojena od tibialisa i prolaze

kroz piriformis. Kompresija nerva je posledica skraćenja ili fibrozno izmenjenog piriformisa nakon traume. Simptomatologija je kao kod diskogene išijalgije (pseudoišijalgija). Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničkog pregleda, ne postoje testovi koji bi potvrdili kliničke nalaze. Spazam mišića se detektuje dubokom palpacijom. Abdukcija i spoljašnja rotacija uz otpor provociraju išijalgične tegobe (Pace test). Forsirana unutrašnja rotacija ispružene noge provocira bol (Freibergov test). Izmenjen hod pacijenata sa natkolenicom u unutrašnjoj rotaciji (pr. pacijent sa Mortonovim neuromom) može da provocira nastanak sindroma m.piriformisa: bol u metatarzusu i prominentna glava II metatarzalne kosti navodi pacijenta da hoda sa nogom u unutrašnjoj rotaciji, kompenzatorno piriformis kao spoljašnji rotator se ponavljano kontrahuje i nastaje sindrom m.piriformisa. Analizom hoda kod ovih pacijenata se uočava da oni hodaju sa natkolenicom u spoljašnjoj rotaciji. Terapija podrazumeva odmor, primenu toplotne terapije, UZ masaže, ali pre svega vežbe istezanja piriformisa. Kako se dijagnoza postavlja klinički treba uraditi ispitivanja i isključiti druge uzroke bola. Meralgia paresthetica Meralgia paresthetica je kompresivna neuropatija n.cutaneus femorisa lateralisa najčešće na mestu njegovog prolaska ispod ili kroz ingvinalni ligament uz prednje gornju bedrenu bodlju. N.cutaneus femoris lateralis je završna grana lumbalnog pleksusa i nosi vlakna korenova L1-L3. Probija m.psoas i ide kroz karlicu njegovom spoljašnjom ivicom ka ingvinalnom ligamentu kroz/ispod koga prolazi uz prednje gornju bedrenu bodlju. Meralgija parestetika se javlja češće kod gojaznih osoba, trudnica, dijabetičara, alkoholičara, osoba koje nose tesnu odeću i debele kaiševe. Opisuje se kod roditelja/osoba koje duže drže decu u krilu. Nerv je čisto senzitivni, a za sindrom su karakteristične parestezije tipa trrnjenja, žarenja, bockanja, ali i dizestezije, tupi i žareći bolovi prednje lateralne strane natkolenice, nekad sa širenjem i do patele. Nekad se pacijenti žale da ne podnose ni dodir tkanine, odela, što otežava i pregled. Simptomi retko nastaju iznenada, obično postepeno čak i nedeljama. Ekstenzija natkolenice pogoršava teboge zbog istezanja nerva. Savetuje se redukcija telesne težine, jačanje trbušne muskulature, nenošenje širokih kaiševa preko ingvinalne regije. Kompresivna neuropatija femoralisa Femoralni nerv je grana lumbalnog pleksusa koja nosi vlakna korenova L2L4. Probija m.psoas major, onda ide između njega i m.iliacusa kroz žleb iliopsoasa i prolazi ispod ingvinalnog kanala. To su tri mesta najčešće kompresije femoralnog nerva. On motorno inerviše m.iliopsoas (njegova grana se odvaja iznad ingvinalnog ligamenta) i m.quadriceps, a senzitivno preko svoje grane n.safenusa kožu unutrašnje strane natkolenice i prednjeunutrašnje strane lista. Femoralni nerv može da bude komprimovan hematomom u m.psoasu (hemofilija, antikoagulantna terapija, trauma), energičnom fleksijom natkolenice, aortnom ili ilijačnom aneurizmom ili tumorom. Često se viđa u sklopu dijabetične amiotrofije. Početak je akutan ili subakutan. Pacijenti se žale na otežan hod uz i niz stepenice i česte padove zbog nesigurnosti kolena. Jak bol u preponi i/ili nisko u abdomenu može da prati retroperitonealni hematom. Ređe se javljaju parestezije u distribuciji n.safenusa.

1992. Patofiziologija neuromišićnih bolesti. Nov 21). da procene težinu lezije nerva i registruju progresiju bolesti.teleemg. tipične raspodele slabosti ili ispada senzibiliteta. Grujičić D. 1st ed. 319-333. Rehabilitacion de las polirradiculoneuritis y neuropatias perifericas. Literatura: 1. Entrapment Neuropathies.com/neuro/topic590. Povrede i oboljenja perifernih nerava. Meralgia Paresthetica. a zatim sa konkretnom uputnom dijagnozom ili diferencijalno-dijagnostičkom dilemom pacijenta uputiti na elektrodijagnostičko ispitivanje. 2001. 286-307 8. Sindromi prenaprezanja sustava za kretanje. Klinički centar Srbije. 1st ed. ELEKTRODIJAGNOSTIKA KOD BOLESNIKA SA KOMPRESIVNOM NEUROPATIJOM Pavićević . eMedicine (cited 2005.Potić V Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. Brown and Company. Bojanić I. Electrodiagnosis in diseases of nerve and muscle. . Ekstenzija natkolenice izaziva bol kod retroperitonealnog hematoma. 5. Antunović V. Vesović . 4. W. 2000. 1998. En: Mayordomo M. Dawson D.B. p. posle nekog vremena i hipotrofija mišića. Kompresivne neuropatije. da pomognu u objektivnoj evaluaciji neuropatskih stanja i određivanju tačnog mesta kompresije. Sekul E.com/new. U: Samardžić M. snižen patelarni refleks. Saunders Company. Alcazar Alcazar F. 6. Svako elektrofiziološko ispitivanje mora da bude u sklopu kliničkog nalaza i bez njega ne može dovesti do pravog zaključka. objektivnog nalaza (lokalnog statusa. a u prilog koje ide i slabost adduktornih mišića natkolenice. Diferencijalno dijagnostički misliti na radikulopatiju.iliopsoasa.yu Elektrodijagnostička ispitivanja kod kompresivnih neuropatija treba da potvrde klinički nalaz. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Ilić B. 3rd ed. Common Pain Syndromes. Lavrnić D. 2004. Grujičić D. Ljig: Mala grafika. Available from: http://www. Takođe se javlja i slabost m. 433-515 3. Waldman S.emedicine. 1983. Rehabilitacion Medica. Rakočević Stojanović V. EMG & Nerve Conduction / Nerve Entrapment Guide.Pregledom se nalazi slabost kvadricepsa. Zagreb: Globus. Madrid: Grupo Aula Medica. Boston/Toronto: Little. Tunelarni sindromi u sportaša. Available from http://www.htm 9. 2001.Stojanović M. ali je ovde važno još jednom naglasiti da kliničku sliku kompresivne neuropatije treba prepoznati u svakodnevnoj kliničkoj praksi na osnovu tipične anamneze. Pećina M. Kimura J. 2. Srbija nenad100@eunet. Pešić B. Beograd. New York: Oxford University press. specifičnih testova). U: Pećina M.htm 7.

elektromiografija može dati podatke o denervaciji (spontana aktivnost). degenerativna). dobija se informacija o mogućnosti brzog i kompletnog oporavka ili na osnovu ugašene reakcije na faradsku struju i ugašene reakcije na galvansku na motornim tačkama nerva – o ireverzibilnoj. s obzirom na to da ne zahteva skupu aparaturu i dugotrajnu obuku ispitivača. gde postoji oštećenje aksona i Valerova degeneracija. može se naći samo usporenje u zahvaćenom predelu. vaskularna. Ukoliko je jedan ili više mišića na oceni 0. Tada oporavak teče kroz regeneraciju i reinervaciju nerva i proces je sporiji nego kod onih bez oštećenja aksona i može biti nekompletan. Kod blagih oblika kompresivnih neuropatija. Ako kompresija ima hronični tok. zahvataju prvo distalne segmente za razliku od kompresivnih koje nastaju asimetrično i lokalizovano i imaju brži razvoj. očekujemo da postoje samo promene u mijelinu. imaju obično postepeni nastanak. Elektrofiziološki to omogućava dobijanje odgovora pri stimulaciji nerva ispod mesta lezije. Klasična elektrodijagnostika je metoda koja u svakodnevnoj fizijatrijskoj praksi može da da važne informacije o ozbiljnosti lezije nerva. međutim. Takav nalaz ukazuje na dobru prognozu za oporavak funkcije. te ovde elektroneurografija ima prednost. zapaljenska. u slučaju pojave kompresivne neuropatije. lako produženih hronaksija). anamneza. Simetrične polineuropatije kakve se viđaju kod dijabetesa melitusa ili toksične posle nekih lekova. teškoj leziji. ali i najteži. ove promene mogu dovesti do sekundarnog aksonskog oštećenja sa Valerovom degeneracijom distalno od mesta lezije.Kompresivne neuropatije su predominantno demijelinizacione. pa ovde nema Valerove degeneracije i promene su reverzibilne. Segmentno merenje provodljivosti daće nam i podatke o tačnoj lokalizaciji kompresije što je vrlo važan podatak u slučaju planiranja hirurške intervencije. Ne zaboraviti da i paraliza mišića može imati u osnovi najlakši stepen lezije – neuropraksiju. ali kod ozbiljnijih kompresija. ali je akson očuvan. neurotmezu. zbog kojeg će. kao i o stepenu motornog deficita (inervacioni uzorak). polineuropatija ipak može značajno uticati na dijagnostiku kompresivnih neuropatija. Na osnovu minimalnih odstupanja u elektrodijagnostičkom nalazu (samo odstupanja u ekscitabilnosti. Gubitak mijelina dovodi do usporenja nervnog provođenja u zahvaćenoj regiji. U toku ispitivanja treba misliti i na druga stanja koja mogu dovesti do fokalnog oštećenja nerava ( metabolička. To je metoda koja ne treba da bude vezana samo za vrhunske ustanove koje se bave elektrodijagnostikom. Kod akutnih kompresija može nastati kondukcioni blok. Kod ovakvih težih lezija. dijagnostika mora da da odgovor na pitanje koliko je ozbiljna lezija nerva. Merenje senzitivne i motorne provodljivosti daće korisne informacije. Pre svega. Elektroneurografija će nam rešiti i neke diferencijalnodijagnostičke dileme. Kod tipičnih slučajeva ne bi trebalo da bude značajnijih dijagnostičkih dilema. pacijent sa polineuropatijom već ima poremećaj funkcije. Postoji blok u provođenju na mestu kompresije nerva. klinički nalaz i . gde su simptomi povremeni ili slabo izraženi i nema motornog deficita. sa ireverzibilnim tokom. ali ne i iznad.

Grujičić D: Povrede i oboljenja perifernih nerava. 1998. 3. Hallet M. ali kad se nađe. bol pri kašljanju i kijanju nije čest kod radikulopatije. Ovaj sindrom zahteva detaljno neurološko. . Beograd. onda je veoma značajan. H. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Kimura J. S druge strane. Vesović Potić V. pa i kod manjih kompresija dolazi do lezije koja je ovde i težeg stepena. u inervaciji mišića ruke postoji prekrivanje. kod nekomplikovane radikulopatiji elektroneurografski rezultati su u granicama normalnih. proksimalni bol u vratu odnosno krstima vezan je za radikulopatiju i nije uobičajen kod distalnih kompresivnih neuropatija.: Mononeuropathies and Entrapment Syndromes in.. D. Često se radi o neuropatiji lumbosakralnog pleksusa kod pacijenata sa lakšim oblikom dijabetesa. kao i još neki od elektrofizioloških znakova odstupanja na drugim nervima. dok pacijent sa radikulopatijom uglavnom štedi ruku) 4.. Na kraju treba još jednom naglasiti da elektrodijagnostičko ispitivanje ima važno mesto u postavljanju dijagnoze kompresivne neuropatije. kao i ostala klinička slika ili postojanje blage polineuropatije. što podrazumeva ispitivačevo dobro poznavanje funkcionalne anatomije i specifičnih mesta gde se može očekivati kompresija nerva.elektrodijagnostički status biti izmenjeni. kupkama u vodi. Millender L. ali da u većini slučajeva na dijagnozu upućuje tipičan klinički nalaz. Maršavelska A. Antunović V. Cervikalna i lumbalna radikulopatija su značajne u diferencijalnoj dijagnostici kompresivnih neuropatija. tj nijedan mišić nije inervisan samo iz jednog korena. radiološko i elektrodijagnostičko ispitivanje. 5. za dijagnozu je značajna celokupna slika. 2.. Elektrodijagnostika povreda perifernih nerava u: Samardžić M. tako da slabost kod radikulopatije obično nije teškog stepena. Boston/Toronto. Oxford University Press. nekada u razlikovanju igra ulogu podatak o naglom nastanku slabosti tipičnom za vaskularnu etilogiju. a elektromiografski se nalaze pozitivni znaci korenske lezije. 2001. 1983. 4. 3. Electrodiagnosis in Diseases of Nerve and Muscle. pacijent sa polineuropatijom ima veću sklonost kompresiji nego zdravi. nekad nam može pomoći i anamnestički podatak (pacijenti sa sindromom karpalnog kanala olakšavaju sebi bol protresanjem ruke. 2. Beograd. Klinički i elektrodijagnostički problem takođe može postojati kod sindroma dvostruke kompresije gde neuropatija u proksimalnom delu čini distalni nerv osetljivijim na kompresiju. 1997. Literatura: 1. Dawson M. PS Grmeč. Diferencijalnodijagnostički dolazi u obzir i asimetrična polineuropatija koja je najčešće vaskularnog porekla. Brown and Company. Slabosti u toku vaskulitisa takođe nastaju naglo.. Entrapment Neuropathies. menjanjem položaja ruke. Little. Osnovi elektrodijagnostike. Nekoliko značajnih razlika nam mogu pomoći u postavljanju prave dijagnoze: 1. Conić S.

Dizajn: Retrospektivna analiza. U prvoj grupi 10 pacijenata sa neuroloskim (specificnim) pokazateljima.yu Uvod: Cervikalni sindrom najčešće nastaje na podlozi degenerativno izmenjenog DVS. U statističkoj obradi korišćen je X2 (Hi kvadrat) test. Stanković I ZC Vranje. laboratorijske. a kod druge 2 meseca. Zaključak: Kliničke manifestacije cervikalnog sindroma. karakteristike. Pojava neuroloških simptoma kod ispitanika iz prve grupe je u korelaciji sa dobi pacijenata i mikrotraumom degenerativno već izmenjenih zglobnih struktura. Novi Sad.5 meseci. sa ili bez neuroloških pokazatelja uslovljene su etiopatogenetskim specifičnostima. Srbija darkoc@ptt. X2 = 0. Odeljenje za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. Evaluirani su kineziološki i neurološki parametri. radiološke i neurofiziološke dijagnostike. Poznavanje svih činilaca važno je za primenu terapijskog protokola. Materijal i metode: Analizom je obuhvaćeno 24 pacijenta sa sigurnom dijagnozom cervikalnog sindroma. Vranje. klinička slika P ELEKTROFOREZA BIOFREEZE GELA U TERAPIJI CERVIKALNOG MIOFASCIJALNOG BOLA Civkaroski D. Ključne reči: cervikalni sindrom.yu Cervikalni sindrom je čest bolni sindrom koji najčešće nastaje iritacijom slobodnih nervnih završetaka spinalnog živca ili usled kompresije korena odgovarajućeg spinalnog živca. a kod druge grupe 8 pacijenata (57 %). lečenih u periodu januar . godine.034 p > 0. Ovaj sindrom zahvata veliki deo populacije.2 godine.P KARAKTERISTIKE KLINIČKE SLIKE CERVIKALNOG SINDROMA KOD ISPITANE GRUPE PACIJENATA Milašinović . Cilj: Evaluacija kliničkih parametara i evaluacija uticaja pojedinih biomehaničkih faktora na razvoj kliničke slike. prosešne starosti 49-4 godine.juni 2006. prosecžčne starosti 39. U drugoj grupi 14 pacijenata bez neuroloških pokazatelja. Dužina trajanja bolesti kod prve grupe je 2. Rezultati: Ne postoji statistički značajna razlika uticaja ispitanih parametara na razvoj kliničke slike u odnosu prve i druge grupe pacijenata.Stanojević Lj Specijalistika fizijatrijska ordinacija "Latrija". U ispitivanju je korišćen upitnik za anamnestičke podatke i podatke iz kliničkog pregleda. NSAIL kod prve grupe koristilo je 6 pacijenata (60 %). Kliničke manifestacije su uslovljene anatomskim specifičnostima i biomehaničkim karakteristikama ovog segmenta kičmenog stuba. Srbija latrija@eunet. pre svega radno .05.

com Uvod: Moderan način života u velikoj meri dovodi do sve učestalije pojave degenerativnih promena na kičmenom stubu. Bol je u obe grupe praćen pre početka terapije i tokom terapije pomoću Scott-Huskisson-ove vizuelne analogne skale. hronični tok. Aplikovali smo BIOFREEZE gel elektroforezom i ispitali njegove efekte kod cervikalnog bolnog sindroma. Jedan od aktuelnih preparata na našem tržistu je i BIOFREEZE gel. a zatim 14 dana po 1 tabletu od 7. Elektroforeza BIOFREEZE gela se preporučuje kao pogodan vid aplikacije ove aktivne supstance. U praćenju se uključeni pacijenti kod kojih su se drugi NSAIL pokazali kao neefikasni. Rezultati: Na početku terapije pacijenti su svoje zdravstveno stanje u 70 % slučajeva opisivali kao nezadovoljavajuće da bi nakon završetka primene injekcija .sposobne.05) između ove dve grupe. Tretirano je 38 pacijenata sa hroničnim miofascijalnim bolom kao rezultat lošeg držanja i prinudnog položaja ili umerene cervikalne artroze. čestim razlogom povremene ili trajne radne nesposposobnosti. a što sve predstavlja veliki terapijski izazov. Kao sve veći psiho-socio-ekonomski problem ističe se cervikalni sindrom (CS). U studiju je bilo uključeno 72 pacijenta (18 muškaraca i 54 žena) starosne dobi od 30-75 god (prosene starosti 57. 2Klinika za medicinsku rehabilitaciju. KC Novi Sad. Pacijenti su raspoređeni u dve grupe (18 i 20 pacijenata). Grupa A (18 pacijenata) je podvrgnuta ciklusu od 10 elektroforeza BIOFREEZE gela. a efekti su povoljniji u odnosu na elektroforezu bez BIOFREEZE-a. Popović B1 1 Zavod za reumatizam. Cilj: Značaj emocionalne adaptacije na procenu efikasnosti primene meloksikam (Movalis®) ampula i tableta u terapiji CS. dok je grupa B (20 pacijenata) podvrgnuta stabilnoj galvanizaciji. Materijal i metode: Klinička prospektivna studija. pacijenti nisu bili pod medikamentnom terapijom. Posle sprovedene terapije došlo je do bitnih razlika (statistički značajno za p>0. koji su primali na početku 3 ampule Movalis® od 15mg (1 ampula dnevno). efikasnosti i podnošljivosti Movalis®-a. U obradi podataka korištene su kvalitativne statističke metode. Srbija drmuluc8@hotmail. Došlo je do opadanja intenziteta bola za oko 50 posto u tretiranoj grupi.5 mg na dan.12 godina). sa tendencijom progresije u kasnijoj životnoj dobi. Posebnost ovog problem je i njegova priroda. Devečerski G2. Korištene su skale pacijentove globalne procene zdravstvenog stanja. niti na drugom obliku fizikalne terapije. P ZNAČAJ EMOCIONALNE ADAPTACIJE PACIJENATA SA CERVIKALNIM SINDROMOM NA TERAPIJU MELOKSIKAM-om (Movalis®) Milenović N1. Kako bi utvrdili efekat BIOFREEZE gela na bol u ovoj regiji. a jedinstvenim ga čini njegov glavi aktivni sastojak “ilex”.

005). a nakon 14-og dana 62. Miličić B2 1 Klinički centar Kragujevac. a podnošljivosti u 79. Kao naročito značajno se istaklo poboljšanje nakon prelaska sa injekcionog aplikovanja na uzimanje tableta (x2 = 7. 2Klinički centar Srbije Beograd. Dinamička analiza funkcionalnosti lumbalnog segmenta kičmenog stuba zahteva poznavanje morfoloških karakteristika lumbalnih pršljenova. Na kraju terapije u 50 % slučajeva globalna klinička procena efikasnosti je bila zadovoljavajuća.7 % slučajeva svoje zdravstveno stanje procenili kao zadovoljavajuće. rotacija pršljenova i nagib karlice. Da bi geometrija lumbalnog diskovertebralnog segmenta bila što vernija. Određeno je šest glavnih parametara dovoljnih da opišu kompletnu vertebralnu geometriju. Srbija skevin@kg.756) u pacijenata sa lošijim zdravstvenim stanjem čime ukazuje na njihovo bolje prihvatanje ovog vida terapije. a kontrolnu 50 ispitanika kod kojih je eliminisano postojanje diskus hernije. korišćeni su i sledeći morfološki parametri: visina intervertebralnog diskusa. Nakon prelaska na uzimanje tableta već nakon 7 dana 8.005) koji ukazuje na bolji oporavak pacijenata sa lošijom procenom zdravstvenog stanja.sbb. pri čemu je uočen količnik šanse (LR = 8. dužina. p = 0. pri čemu se izdvojio količnik šanse (LR = 1. Utvrditi specifičnosti morfoloških karakteristika lumbalnih pršljenova kod bolesnika sa lumbalnom diskus hernijom.05. intervertebralni diskus i lumbalni segment kao celina i analizirati morfologija i dinamika lumbalnog vertebralnog segmenta.Škevin A1. inklinacija vertebruma u sagitalnoj ravni. totalna visina i totalna dužina vertebruma.u 41. Podnošljivost nakon injekcije pacijenti su većinom opisivali kao vrlo dobru.3 % pacijenata je opisalo kao dobro. Dobroj proceni efikasnosti doprinelo je i neisticanje neželjenih efekata koji bi mogli da umanje efekte terapije. s tim da nije bilo pacijenata koji su svoje zdravstveno stanje opisali kao nezadovoljavajuće. Nisu uočene polne razlike u procenama pacijenata. Jevtić M1. Zaključak: Zahvaljujući dobroj prihvatljisti ovakvog vida kombinovane terapije primena Movalis® injekcija i tableta pokazala se kao efikasan izbor u terapiji CS. . mada uočeno poboljšalje nije statistički značajno. P = 0. visina i konkavitet tela vertebruma. P ZNAČAJ MORFOLOŠKIH KARAKTERISTIKA LUMBALNIH PRŠLJENOVA U ETIOLOGIJI LUMBALNE DISKUS HERNIJE Jurišić .co. Cilj rada: Na osnovu Ro grafije lumbalnog segmenta kičmenog stuba odrediti najmanji broj parametara koji se mogu meriti i na osnovu kojih se može kompjuterski i geometrijski predstaviti lumbalni pršljen.2 % slučajeva. Metode: Osnovnu grupu ispitanika čini 50 bolesnika sa dijagnostikovanom lumbalnom diskus hernijom.5 % pacijenata je svoje zdravstveno stanje opisalo kao zadovoljavajuće. a koji se mogu izmeriti na rendgengrafiji lumbalnog segmenta kišmenog stuba urađenoj u dva pravca: širina.yu Uvod: Kičmeni stub je u anatomskom i funkcionalnom smislu sastavljen od niza dinamičkih vertebralnih segmenata.726.

smanjenu mobilnost dinamičkog vertebralnog segmenta i na povećanje konkaviteta lumbalne krivine kod bolesnika sa diskus hernijom.yu Cilj istraživanja: kineziološkom analizom utvrditi značaj ekstenzora kičme i kuka kod lumbalnog sindroma. P ULOGA EKSTENZORA KIČME I KUKA KOD LUMBALNOG SINDROMA Veljković M. U cilju evaluacije postavljen je klinički obrazac sa anamnestičkim podacima. osnovne i kontrolne grupe. mere centralne tendencije (srednja vrednost. blagovremena prevencija i adekvatno profesionalno usmeravanje osoba sa pozitivnim predisponirajucim morfoloskim karakteristikama lumbalnih pršljenova. kao i mišićne izdržljivosti. Za poređenje prosečnih vrednosti posmatranih numeričkih obeležja izmedju dve posmatrane grupe korišćen je Studentov t.01. Ključne reči: lumbalni sindrom.Rezultati: Dobijeni rezultati ukazuju na statistički značajno sniženje zadnje visine intervertebralnog diskusa. Srbija veljkomio@ptt. interval vrednosti). kontrolna grupa (30 ispitanika) – zdravi pacijenti. Rezultati: kineziološka analiza ekstenzora kičmenog stuba i kuka kod ispitanika sa lumbalnim sindromom pokazuje evidentnu redukciju mišićne snage. . Zaključak: kineziološka evaluacija ekstenzora kičme i ekstenzora kuka predstavlja značajan klinički pokazatelj u fizioterapeutskoj dijagnostici lumbalnog sindroma. Zaključak: Na osnovu rendgengrafije lumbalnog segmenta kičmenog stuba moguće je kompjuterski i geometrijski predstaviti lumbalni pršljen. Metodologija: postavljene su dve grupe ispitanika: osnovna grupa (30 ispitanika) – pacijenti sa lumbalnim sindromom. Rezultati ukazuju na postojanje predisponirajućih morfoloskih varijabli lumbalnih pršljenova koje mogu dovesti do pojave diskus hernije. medijana) i mere varijabiliteta (standardna devijacija. kao i ispitivanje izdržljivosti mišićne kontrakcije.test za dva nezavisna uzorka. Poređenjem prosečnih vrednosti MMT i testa za ispitivanje mišićne izdržljivosti ekstenzora kičmenog stuba i kuka. manuleni mišićni test. Time je omogućena kvalitetnija procena potencijalnih bolesnika. Jevtić M Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. ekstenzori kičme i kuka. intervertebralni diskus i lumbalni segment kao celinu i analizirati morfologiju i dinamiku lumbalnog vertebralnog segmenta. inklinaciju i rotaciju karlice i posturalnu kontrolu. KC Kragujevac. nađena je visoka statistička značajnost na nivou 0. Analiza rezultata je prikazana kroz statističku obradu korišćenjem metoda deskriptivne statistike: apsolutni brojevi i proporcije. socijalnom evaluacijom i kliničkom procenom manulenog mišićnog testa (MMT) za ekstenzore kičmenog stuba i kuka. Pored MMT kineziološka evaluacija obuhvata i sledeće pokazatelje: mere pokretljivosti kičmenog stuba.

Dijagnoza je postavljana na osnovu anamneze. U prvoj grupi ispitanika primenjivan je laser niske snage (Medicolaser 623) 800Hz. Cilj rada: uporedjivanje rezultata analgetskog efekta primene lasero-terapije i DD po bolnim tačkama duž ektremiteta. kliničkog pregleda. U drugoj grupi (25) primenjen je DD duž zahvaćenog ektremiteta („lov na bolne tačke“) po 1 min. lečenih u Službi za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju u Leskovcu u periodu od januara do juna 2006 god. radiološkog i EMNG nalaza.co. Obuhvata sve subjektivne i objektivne znake koji se javljaju kao posledica iritacije lumbalnih korenova. ali ne postoje naučni dokazi koji bi opravdali upotrebu SMT kod pacijenata sa lumbalnom hernijom . Srbija zcleskovac@info-net.NMR) od toga je troje imalo polidiskopatiju. ISP i pojava bola u toku probe „prsti-pod“.P KOMPARTIVNA PROCENA ANALGETSKOG EFEKTA DVA PRISTUPA U FIZIKALNOJ TERAPIJI LUMBOISCHIALGIA Radenković B1. Analiza podataka je pokazala na statistički signifikantno smanjenje bola u obe grupe bez značajnije razlike u uspešnosti obe vrste terapija. Lazarevićev znak. Metod rada: prospektivnim observacionim istraživanjem praćeno je 50 pacijenata sa lumboišijalgijom podeljenih u 2 grupe. Kod 18 bolesnika je bila verifikovana discus hernija (CT. Beograd. 2Zavod za specijalizovanu rehabilitaciju Sijarinska banja.net Uvod: Spinalna manipulativna terapija (SMT) se smatra efikasnim i bezbednom metodom u tretmanu akutnog lumbalnog sindroma (ALS). P UTICAJ SPINALNE MANIPULATIVNE TERAPIJE NA SMANJENJE BOLA KOD PACIJENATA SA AKUTNOM LUMBALNOM HERNIJOM DISKUSA Krstić Lj Vojnomedicinska akademija. U fazi akutnog bola pacijenti su tretirani medikamentnom analgetskom terapijom. palpacijom po Walleix-ovim tačkama. Kod svih pacijenata pored navedenih procedura u lečenju su primenjene i IFS za L-S deo kičme kao i kineziterapija. Pešić B1. Radenković Z2 1 Služba za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju ZC Leskovac. Spasić Lj1. Srbija zarek@infosky. Rezultati i zaključak: praćeni su parametri smanjenja intenziviteta bola u obe grupe petostepenom numeričkom skalom. Velika incidenca u radno aktivnoj populaciji daje i veći medicinski značaj ovom problemu. 2J po tački paravertebralno na 6 tačaka i 80Hz 1J po tački do 18j po tretmanu.yu U patologiji lokomotornog aparata lumbalni sindrom je veoma čest. Dominantni simptom je bol u slabinsko krsnom delu kičme praćen slabijom pokretljivošću tog dela sa širenjem duž noge. Lečenje je trajalo 10 dana u jednoj seriji.

Procena jačine bola vršena je pomoću vizuelne analogne skale (VAS).145. Metode: Pre lečenja je uzeta detaljna anamneza. elektromioneurografijom potvrđeno aktuelno trpljenje jednog ili više nervnih korenova i kod kojih je pregledom magnetnom rezonancom potvrđeno prisustvo lumbalne hernije diskusa okarakterisane kao protruzija ili ekstruzija bez sekvestracije. Srbija drkika@ptt. Oko primene hiroprakse u lečenju ovog stanja postoje velike kontroverze. Cilj ovog istraživanja je bio da se kod pacijenata sa (ALS) uzrokovanim hernijom diskusa utvrdi efekat SMT na promenu jačine bola. Cilj: Zato je cilj naše pilot studije. Za kontrolu efikasnosti navedenog tretmana poslužio je odnos rezultata pre i posle tretmana. samostalno ili u kombinaciji sa promenljivim uspehom. izražen spazam paravertebralne muskulature. izvršen detaljni fizikalni i neuroloski pregled i izvršena kvantifikacija bola na osnovu vizuelne. pri čemu ni kod jednog bolesnika nije registrovano pojačanje bola. Gajić V.38 mm (t = 24. Metode: Istraživanje je sprovedeno kao prospektivna studija.yu Uvod: U lečenju lumbalnog sindroma koriste se različite terapijske metode. bio da ispita terapijsko dejstvo hiroprakse kod 30 bolesnika sa akutnim ili hroničnim lumbalnim sindromom. Jovanović B. Bolesnici su lečeni u Službi Hitne pomoći Kragujevac.001). prosečne starosti 29. Ispitivanjem je obuhvaceno 42 ispitanika oba pola. ukupno tri puta sprovedena SMT.001) i do značajnog smanjenja spazma (p < 0. analogne .2 % bolesnika bilo bez ikakvog bola.001). Primenom SMT došlo je do značajnog poboljšanja vrednosti Lazarevićevog znaka na obe strane (p < 0. Veoma niska stopa komplikacija nakon lumbalne SMT dovela je do opste prihvaćenog dogovora da se ova terapija može uspešno sprovoditi kod pacijenata sa nekomplikovanom LHD. U literaturi nema prospektivnih studija koje procenjuju efikasnost i eventualne komplikacije nakon primene SMT kod pacijenata sa LHD u akutnoj fazi bolesti. otvorenog dizajna. Dom zdravlja Kragujevac.90 mm a posle 14. Grbović V.52 ± 18.50 ± 9. procene Lazarevićevog znaka i procene stepena spazma paravertebralne muskulature.72 miliona manipulacija.diskusa (LDH) i radikulopatijom. Rizik da spinalna manipulacija kod pacijenata sa LDH dovede do kliničkog pogoršanja hernije diskusa ili nastanka sindroma kaude ekvine je 1 na 3. Petrović M Služba hitne medicinske pomoći. Rezultati: Prosečna vrednost subjektivnog osećaja jačine bola procenjenog VAS je pre tretmana iznosila 83.2 godina sa nespecificnim ALS kod kojih je pri prijemnom pregledu bio prisutan jak bol. p < 0. Rašković A. Zaključak: Rezultati ovog istraživanja su pokazali da je SMT efikasna u lečenju bolesnka sa ALS prouzrokovanim hernijom diskusa. Nakon tretmana je čak 26. Kod ispitanika je svaki treći dan. P HIROPRAKTIČNI PRISTUP LEČENJU KOMPRESIVNOG RADIKULARNOG SINDROMA Milojević D. pozitivan Lazarevićev znak.

Ramova . Petrović M Služba hitne medicinske pomoći. R. Potom je kod bolesnika primenjena hiropraktična metoda kao jedina terapija.PRIKAZ SLUČAJA Milojević D. U cilju dobijanja validnijih zaključaka o vrednosti ove metode potrebno je sprovesti dalja klinička ispitivanja na većem broju bolesnika uz korišćenje metoda za otklanjanje. kod 5 . hiropraksa. pilot studija P HIROPRAKTIČNI PRISTUP LEČENJU KOMPRESIVNOG RADIKULARNOG SINDROMA . lečenje. Zaključak Hiropraktična metoda bi mogla da bude izuzetno korisna u lečenju lumbalnog sindroma. Rašković A. Odmah posle lečenja izvršena je reevaluacija težine oboljenja. a koji su umesto toga bili tretirani hiropraktičnom metodom lečenja. naročito u ambulantnim uslovima.yu Uvod: Prikaz slučaja odnosi se na tri pacijenta kojima je indikovana neurohiruška intervencija. za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju u Vojnoj bolnici u Skoplju. Grbović V.com Periferna paraliza facijalnog nerva predstavlja često oboljenje koje zahteva kompleksno lečenje. Starosna dob je bila od 15 do 75 godina. i to 35 žena ili 45 % i 43 muškaraca ili 5 %. Analizom je obuhvaceno 78 pacijenta koji su lečeni na Odd. Cilj: Utvrđivanje rezultata uporedne primene hiropraktičnog i medikamentoznog pristupa u terapiji lumboishialgije. Srbija drkika@ptt. Rezultati: Kod svih 30 lečenih bolesnika napred navedenom metodom posle primenjenog tretmana došlo je do poboljšanja i kasnije potpunog gubitka bola. Cilj rada je da prikažemo naše iskustvo u lečenju periferne paralize facijalnog nerva. Kod 68 pacijenta ili 87. Gajić V. dvostruko slepi dizajn.Popova E Voena Bolnica . Makedonija dr_tatjanai@hotmail. Dom zdravlja Kragujevac. odnosno smanjenje pristrasnosti (randomizacija. naročito u ambulantnim uslovima.1 % je dijagnostikovana idiopatska etiologija (najverovatnije izloženost hladnoći).skale. Metode Tretirana su tri pacijenta koji su pre i posle tretmana evaluirani i reevaluirani putem jedinstvenog upitnika napravljenog u tu svrhu.Skopje. P NAŠA ISKUSTVA U LEČENJU PERIFERNE PARALIZE NERVUSA FACIJALISA Ilievska T. Ključne reči: Lumbalni sindrom. Jovanović B. kontrolna grupa i drugo). Zaključak: Rezultati naše studije sugerišu da bi hiroprakticna metoda mogla da bude izuzetno korisna u lečenju lumbalnog sindroma. Rezultati: Sva tri pacijenta odustala su od neurohiruskog tretmana.

samoocenjivanjue u smislu fizičkih i socijalnih poremećaja.ovom paralizom bilo je 10 žena (71. Svim pacijentima je urađena elektromiografija i primenjen je INF (indeks facijalne nemoći) . Kontrola oporavka pacijenata vršena je pri svakoj poseti pa je kod nekih pacijenata broj terapija bio i manji od planiranog jer je postignut pun oporavak. Ključne reci: facijalni nerv.4 % dijagnostikovana je virusna etiologija. Kod svih pacijenata smo ustanovili asimetriju lica. Dva pacijenta (14. a po jednoj tački je ordinirano 1 – 2 J/cm2.net Cilj rada: Cilj rada je da prikaže naše rezultate u primeni lasera male snage u lečenju Bell -ove paralize n. Svi pacijenti su bili prethodno hospitalizirani na Neurološkom i ORL odeljenju u našoj bolnici gde su dijagnostikovani i lečeni bazodilatatornom.3 %) su se javila nakon 2 i 3 meseca od nastanka lezije.4 %) i 4 muškarca (28.pacijenata ili 6. neurologa i otorinolaringologa) i pacijenta.vežbe ispred ogledala i manuelnu masažu.1 otogena. Ovi pacijenti su imali od 6 – 30 terapija laserom (u proseku 19). paraliza P PRIMENA LASERA MALE SNAGE KOD PACIJENATA SA BELL-OVOM PARALIZOM Malešev S.elektroforezu bazodilatatorima i elektrostimulaciju.6 %). Terapija je u početku sprovođena svakodnevno – prva serija 10 terapija. Rezultati pokazuju da je kod 49 pacijenta ili 62. poteškoće u govoru i ishrani. Kod 8 pacijenata (80 %) oporavak je bio 100 %. Nakon postavljanja dijagnoze započinjalo se sa primenom laseroterapije kao monoterapije. elektroterapiju . Filipović B. Svim pacijentima je ordinirana doza od 20 J/cm2 po tretmanu. Deset pacijenata (71. kortikosteroidnom i vitaminskom terapijom. facialis-a. a kod jednog pacijenta ili 14 % paraliza facijalnog nerva je bila postraumatske etilogije. slabost mimične muskulature lica.8 % je prekinut zbog pojave sinkinezija. kod 19 ili 24. Periferna paraliza facijalnog nerva zahteva dugotrajno i kompleksno lečenje i zahteva saradnju lekarskog tima (fizijatra.4 %) se javilo nakon nekoliko dana od nastanka lezije (2 . Rezultati i diskusija: Od 14 pacijenata sa Bell . Svi su imali unilateralnu leziju n. kineziterapiju . Srbija slavenamalesev@beotel. Za praćenje oporavka korišćena je HouseBrackmann-ova skala. Metod rada: Praćeno je 14 pacijenata oba pola sa Bell-ovom paralizom n. facialis-a. a zatim 3 puta nedeljno još 20 terapija.4 % do delimičnog oporavljanja a kod 7 pacijenta ili 9 % fizikalni tretman je produžen zbog minimalnog poboljšanja a kod 3 pacijenta ili 3.8 % došlo do kompletnog oporavljanja nerva. a kod 2 pacijenta (20 %) oporavak je bio 85 %.4 dana). Kod svih pacijenata smo primenili termoterapiju. kod 4 ili 5. Do . facialis-a u toku 2005. Kontrolne preglede smo pravili sedmično. a EMG na mesec dana. godine. Pandrc Lj Dom zdravlja Zemun.

Metod rada: Na našem odeljenju je 28 ispitanika tretirano sa uputom od specijalista ORL sa Magneto pulsarom u periodu od 01.20 dana (5mT. neurostatus). Ako se svemu ovome doda i antiedematozni efekat. Kumanovo.65 godina). Makedonija zfm110749@yahoo. Ni kod jednog od 14 pacijenata nije došlo do pogoršanja.2006 godine. Nakon primenjenih 30 laseroterapija došlo je do poboljšanja za 60 %.com Uvod: Magnetoterapija. P NAŠA ISKUSTVA U LEČENJU PERIFERNE PAREZE FACIJALISA SA MAGNETO-PULSAR-om Packov J RE-Fizikalna medicina i rehabilitacija. Pulsirajuće niskofrekventno elektromagnetsko polje prouzrokuje vrtložne struje koje deluju na organizam na taj način što jone koji se nalaze u ćelijskoj membrani primorava na ubrzano pomicanje. jedan od sofisticiranijih aparata sa pulsirajućim nisko-frekventnim elektromagnetskim poljem (PNEP). organizam blagovremeno reaguje u smislu "stimulacije vegetativnih krugova regulacije. ali nije bilo nikakvog poboljšanja. na našem odeljenju je postao "tretman izbora" osobito kod pacijenata sa perifernom parezom facijalisa. Zaključak: Kod pacijenata koji su sa laseroterapijom započeli u roku od nekoliko dana od nastanka lezije oporavak je bio najbolji. a kod 9 (25 %) pacijenata je došlo do potpunog izlečenja (uredan nalaz pretraga na ORL odeljenju: EMG.15 min. Na ovakvo "haotično" stanje ćelijske membrane. sve više nailazi kod lekara pristalica tretmana i lečenja bolesnika sa ovom fizikalnom metodom. Pacijenti su bile različite dobi i pola (od 30 . MAGNETO-PULSAR. 50Hz. Oni koji su terapiju započeli nakon 2 – 3 meseca od nastanka lezije imali su zadovoljavajući oporavak. Opsta bolnica. iako uslovno rečeno. nakon 15 dana tretmana je došlo do poboljšanja stanja. niti je bilo bilo kakvih neželjenih efekata. Cilj: Ukazati na korisnost i efikasnost pulsirajuceg niskofrekfentnog elektomagnetskog polja u lečenju facijalisa kao zasebnu fizikalnu metodu.03.). Rezultati rada: Kod 21 (75 %) pacijenta. te promena propustljivosti opne je sa tendencijom normalizacije nepovoljnog stanja". Pacijenti su tretirani 15 . osobito kod bolesnika sa obolelim paretičnim facijalisom. onda PNEP sa pravom zauzima visoko mesto u lečenju. a kod pacijenata koji su se javili nakon 2 godine od nastanka lezije nije bilo nikakvog efekta nakon primenjene laseroterapije. Nije primećena pojava sinkinezija nakon primene laseroterapije. je novijeg datuma kod nas.03.3 %) su se javila nakon 2 godine od nastanka lezije. Ni nakon sprovedenih 30 laseroterapija nije došlo do poboljšanja. timpanometrija. Kod oba pacijenta je ranije bila sprovođena medikamentozna i fizikalna terapija.2005 do 01. Dva pacijenta (14.uključivanja laseroterapije primali su medikamentoznu i druge oblike fizikalne terapije. Kod 21 pacijenta koji predhodnu su imali poboljšanje stanja zakazan je produženji .

treća grupa .05.). i 16 ž. Ključne reci: magnetoterapija. elektromagnetno polje P TERAPIJSKI EFEKTI PULSIRAJUĆEG ELEKTROMAGNETNOG POLJA U TRETMANU PACIJENATA SA TRAUMATSKOM LEZIJOM RADIJALNOG NERVA Pavlović A. t = 30 min. Neka istraživanja ukazuju na moguće dejstvo i na regeneraciju oštećenih perifernih nerava. pored ostalih fizikalnih agenasa. Srbija kzotovic@drenik.01. Za statističku obradu dobijenih podataka. kod 3 (14. ali su terapijski efekti NFPEMP polja kod pacijenata II grupe (parametri elektromagnetnog polja B = 10 mT.).net Uvod: Primenom elektromagnetnog polja u poslednje vreme postižu se značajni rezultati u tretmanu osoba za različitim povredama i oboljenjima. t = 30 min. Kao parametar.p < 0.76 %) smo poslali na ORL radi tretmana sa njihove strane i dalje investigacije. II grupu od 8 ispitanika su činili pacijenti tretirani NFPEMP (B = 10 mT. Milovanović N Klinika za rehabilitaciju "Dr Miroslav Zotović".tretman u toku sledece 2 . Na osnovu vrste primenjenog fizikalnog tretmana. t = 30 min. f = 5 Hz. a jednoga (4. .5 mT. t = 30 min. sastojala se od pacijenata tretiranih klasičnim fizikalnim procedurama stabilnom galvanizacijom i elektrostimulacijom. vrtložne struje.001) u poređenju sa drugim grupama (prva grupa . obuhvatajući 32 osobe (16 m. svi pacijenti su podeljeni u četiri grupe: I (kontrolna) grupa od 8 osoba. facijalis. Beograd. Ishod je bio sledeći: Kod 18 (87. Zaključak: U tretmanima periferne pareze facijalisa treba. Sve procedure su sprovođene tokom 20 dana.74 %) pacijenata je došlo do potpunog izlečenja.) i IV grupa. f = 50 Hz. a pacijenti su tretirani samo 2 puta nedeljno 8mT.) statistički najznačajniji (p<0. 60Hz. III grupa od 8 pacijenata je tretirana NFPEMP (B = 5 mT. f = 25 Hz.). pa čak ga koristiti i kako jedinstvenu metodu. Cilj rada: objektivna procena terapijskih efekata različitih modaliteta niskofrekventnog pulsirajućeg elektromagnetnog polja (NFPEMP) i efekata klasičnih fizikalnih procedura u tretmanu pacijenata sa lezijom radijalnog nerva.p < 0.3 nedelje.28 %) pacijenata je došlo skoro do potpunog izlečenja (vizuelno). kontrolisana. Metode: Ovo ispitivanje je obavljeno kao randomizovana. 30 min. odnosno do povećanja aktivne dorzalne fleksije šake.p < 0. obeležje posmatranja pre i posle terapije. f = 50 Hz. PNEP. korišćen je Studentov t-test.01). takođe NFPEMP (B = 1. prospektivna klinička studija otvorenog tipa. korišćena je aktivna dorzalna fleksija šake. sa sigurnošću računati i na pulsirajuće niskofrekfentno elektro-magnetno polje.). Svi pacijenti su imali i odgovarajući kinezi tretman. četvrta grupa . Rezultati: Nakon terapije kod svih pacijenata je došlo do povećanja pokretljivosti u zglobu ručja.

Urošević Lj. Analizirani su nalazi 10 pacijenata. f = 50 Hz. 4 muškog i 6 ženskog pola sa uputnom dijagnozom Morton neurom i tegobama koje traju više meseci. Analizirani su amplituda. 14 cm distalno. U četri slučaja je potvrđena uputna dijagnoza na osnovu sniženja amplitude neurograma n. lateralno i medialno od registracione elektrode. stimulaciona na stopalu. Vukićević M. EMNeG ispitivanje. bez odstupanja jedne strane u odnosu na drugu. U tri slučaja su pored gore navedenih parametara registrovane druge abnormalnosti na osnovu kojih smo doneli zaključak o njihovoj predominaciji u nalazu uz mogućnost postojanja i Mortonove metatarzalgije što je zahtevalo elektromioneurografsko kontrolno ispitivanje. plantaris lateralis. latenca. trajanje i oblik dobijenih neurograma. U cilju potvrđivanja kliničke dijagnoze Morton neurom-a potrebno je uraditi dodatno elektromioneurografsko ispitivanje. P ELEKTRONEUROGRAFSKO ISPITIVANJE KOD PACIJENATA SA MORTON NEUROM-OM Vulević Farmer S. plantaris medialis su bili u granicama referentnih vrednosti ali su registrovane druge elektromiografske i elektroneurografske abnormalnosti koje su upućivale na leziju lokalizovanu proksimalnije od metatarzalnog tunela.. plantaris lateralis i n. Pored rutinskog ispitivanja koristili smo antidromnu tehniku ispitivanja senzitivne provodljivosti n. Srbija cales@alinto. Đokić R. Registraciona elektroda postavljana je retromaleolarno. posebno modaliteta sa parametrima: B = 10 mT. .com Morton-ov neurom je poseban oblik metatarzalgije koji nastaje zbog kompresije nervnih elemenata u metatarzalnom tunelu između glavica metatarzalnih kostiju. Beograd. Mitrović D. plantaris lateralis i n. Kod ostalih pacijenata parametri neurograma n. a posebno kod pacijenata čije su tegobe uporne i ne kupiraju se konzervativnim lečenjem i kada treba doneti odluku o eventualnom hirurškom tretmanu lokalne regije. Institut za ortopedsko hirurške bolesti “Banjica”. pored anamnestičkih podataka i karakteristične kliničke slike. predstavlja najefikasniju terapijsku proceduru u tretmanu pacijenata sa lezijom radijalnog nerva. t = 30 min.Zaključak: Iz rezultata rada može se zaključiti da primena NFPEMP. plantaris medialis i n. Cilj rada je utvrđivanje korelacije izemđu uputne dijagnoze lekara specijaliste i zaključka nakon elektromioneurografskog ispitivanja. plantaris medialis. tibialis-a na proksimalnom nivou. Latenca i oblik neurograma u svim slučajevima su bili u granicama referentnih vrednosti. ima odlučujuću ulogu u postavljanju dijagnoze i registrovanju eventualnih drugih kompresija n. starosne dobi od 36 do 59 godina.

Predstavljamo slučaj pacijentkinje stare 38 godina koja je primljena u JIN zbog razvijanja sepse i potrebe za mehaničkom ventilacijom nakon ekstrakcije mrtvih plodova i histerektomije. ne prepoznavanje ovog stanja i izostanak ranog fizikalnog tretmana može ostaviti trajne posledice. veština i testova koji se aktivno koriste i neophodni su za praktično ostvarivanje standarda. Beograd.Potić V Klinički centar Srbije. Kriterijumi mogu da budu i standardi na nižem nivou. kao i ulogu rane rehabilitacije.net Standardizovanje obuhvata definisanje kvantitativnog i kvalitativnog minimuma kriterijuma. Želimo da istaknemo važnost prepoznavanja ovog stanja. KRITERIJUMI I PRAKSA U TRETMANU PACIJENATA SA LEZIJOM KIČMENE MOŽDINE Vulović D. smanjuje dužinu boravka u bolnici i omogućava pacijentu maksimalan funkcionalni oporavak. Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. Vesović . Krstić N. Beograd. Iako reverzibilnog toka. Na najvišem nivou tretman ovih pacijenata . EMNG koja je naknadno uređena ukazala je na postojanje senzomotorne polineuropatije. Formiranje standarda je dinamički proces koji u jednom trenutku ima definisanu celinu grupe podataka. Praksa obuhvata niz aktivnosti. Standardi u tretmanu pacijenata sa lezijom kičmene moždine su višeslojni. U toku lečenja kod nje se razvila generalizovana mišićna slabost. Srbija akiuki@ptt. Rehabilitacija je započeta po stabilizaciji pacijentkinjinog stanja. Nakon mesec dana pacijentkinja je otpuštena radi nastavka rehabilitacionog tretmana. u sladu sa principima rane rehabilitacije neuroloških pacijenata. postupaka. reverzibilno oboljenje koje zajedno sa miopatijom (CIM) predstavlja čest uzrok mišićne slabosti kod pacijenata u jedinicama intenzivne nege. aktivnosti i sredstava neophodnih za izvođenje celokupnog nekog postupka. koja značajno utice na smanjenje komplikacija usled imobilnosti. a koja sa stvaranjem novih kvaliteta uslova rada dozvoljava proširivanje standarda. Srbija kzotovic@drenik.CIP) je akutno.P POLINEUROPATIJA KOD KRITIČNO OBOLELIH PACIJENATA PRIKAZ SLUČAJA Nedeljković U.yu Polineuropatija kod kritično obolelih pacijenata (u anglosaksonskoj literaturi poznata kao Critical illness polyneuropathy . Nakon detaljnog neurološkog pregleda i dostupnih dijagnostickih sredstava (CT. procesa i slično. P STANDARDI. Kriterijumi su razne osobine pojava koje definisu standard. Jović S Klinika za rehabilitaciju “Dr Miroslav Zotović”. NMR) pretpostavili smo da se radi o jednom od ova dva uzroka (CIP/CIM). Pri otpustu je urađen FIM test i dobijen rezultat od 98 poena.

etiološke i neurološke karakteristike pacijenta sa CCS i motorni oporavak nakon sprovedenog standardnog programa rehabilitacije. U istrazivanju su korišćeni ASIA skala oštećenja kičmene moždine i motorni skorovi za gornje i donje ekstremitete. retko . • standardi tretmana. Učestalost je između 15 i 25 % od svih cervikalnih lezija kičmene moždine. Najčešći mehanizam povrede je hiperekstenzija. Ova studija sadrži demografske. do decembra 2005. etiološke i neurološke karakteristike i motorne skorove za gornje i donje ekstremitete koji su registrovani na prijemu i na otpustu. • standardi lečenja. Srbija kzotovic@drenik.definisu: • standardi funkcionalne dijagnostike. Za sve ove standarde daju se kriterijumi koji ga određuju i koji ujedno predstavljaju standard nižeg nivoa koji je obrazložen svojim kriterijumima. CCS se češće javlja kod starijih pacijenata sa cervikalnom spodilozom. • standardi funkcionalnog ishoda posle oštećenja gornje torakalne (Th1-Th6) KM. U studiju je uključeno 24 pacijenata koji su imali leziju vratnog segmenta kičmene moždine po tipu CCS. • standard proširenog funkcionalnog dijagnostikovanja. disfunkcija mokraćne bešike i različiti stepen gubitka senzibiliteta ispod nivoa lezije. Beograd. • standardi funkcionalnog ishoda posle oštećenja caudae equinae. Ćurčić D. • standardi funkcionalnog ishoda tretmana. • standardi funkcionalnog ishoda posle oštećenja gornje torakalne (Th7-Th12) KM. radnje i postupke iz praktičnog rada. Najniži kriterijumi ne dobijaju formu standarda već predstavljaju najkonkretnije aktivnosti. Đorđević O Klinika za rehabilitaciju “Dr Miroslav Zotović”. Prema ranijem iskustvu formirani su standardi tretmana i to: • standardi funkcionalnog ishoda posle oštećenja cervikalne kičmene moždine. godine. • standardi korišćenja sredstava i pomagala. Standardi funkcionalne dijagnostike kod pacijenata sa lezijom kičmene moždine (KM) obuhvata: • standard anamnestičkih podataka. • standard funkcionalnog dijagnostikovanja. Cilj ovog istrazivanja je da se ispitaju demografske. Sprovedena je retrospektivna studija na Klinici za rehabilitaciju “Dr Miroslav Zotović” u Beogradu u periodu od januara 2003. Karakteriše ga veće motorno oštećenje gornjih u odnosu na donje ekstremitete. P MOTORNI OPORAVAK KOD PACIJENATA SA CENTRAL CORD SYNDROME Stojanović A. Čobeljić R. • standardi funkcionalnog ishoda posle oštećenja lumbalne kičmene moždine.net Central cord syndrome (CCS) ili Syndrome Schneider (SS) predstavlja inkompletnu leziju vratnih segmenata kičmene moždine. posledica i komplikacija. • standard objektivnog nalaza. nakon sprovedene rehabilitacije po standardnom protokolu. Standardi medicinskog rehabilitacionog tretmana pacijenata sa lezijom KM su: • standardi nege. Standardi funkcionalnog ishoda tretmana kod pacijenata sa lezijom KM zavise od neuroloskog nivoa oštećenja i od stepena zahvaćenosti poprečnog preseka KM. • standardi aktiviranja.

CCS je isključivo inkompletna lezija vratnog segmenta kičmene moždine različitog stepena. je relativno česta komplikacija oko velikih zglobova. Seksualni život paraplegičara ne mora biti potpuno ugašen. prisustvo čestih urinarnih infekcija. plegičnih ekstremiteta. neuroloskog deficita. motornu i funkcionalnu prognozu nakon sprovedenog programa rehabilitacije. Neuroloski deficit.3 %) imali su heterotopne osifikate oko kuka. P SEKSUALNA REHABILITACIJA PARAPLEGIČARA Mićunović M. megjutim ako ovi rizik faktori postoje onda postoji i mogucnost za pojave heterotopnih osifikata.Ohrid. Pacijenti sa CCS imaju dobru neurološku.com. Nema signifiknatnih razlika izmegju zena i miskaraca i prisustvo urinarnih infekcija. Labacevska V. Svi pacijenti bili su bez cirkulaornih problema donjih ekstremiteta. 83 % sa izraženim spasticitetom muskulature. Od pacijenata sa heterotopnim osifikatima. Makedonija vi230037@yahoo. R. ali on je uvek izmenjen. nakon lezije kičmene moždine. Skopje. Mitrevska B. 58 % bili su stariji od 30 godina. spasticiteta muskulature. Uzroci nisu sasvim jasni. prisustvo dekubitalnih ulcera. Erazmo . Cilj rada je identifikacija moznih rizik faktora heterotopne osifikacije kod pacijenata sa paraplegijom nakon lezije kicmene mozdine. Promene mogu biti različite zavisno od vrste. uzrastu. lokalizacije i težine . Od 90 pacienata rehabilitovanih u Zavodu za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju u Skoplju. Gotovo 90 % je samostalno pokretno pri otpustu ili zahtevaju samo nadgledanje od strane druge osobe. Napravili smo analizu ovih pacijenata po polu. R. muskulni spasicitet i dekubitalne ulcere su vazni rizik faktori za pojave heterotopne osifikacije. Motorni oporavak kod svih pacijenata je značajan i omogućava bitno povećanje funkcionalnih mogućnosti ove populacije pacijenata. 73 % sa dekubitalnim ulcera oko kuka. Oko 50 % ovih pacijenata na otpustu zahtevaju minimalnu asistenciju ili su kompletno nezavisni u skoro svim aktivnostima dnevnog života. 21 (23. Naumoska S Bolnica Sv.hiperfleksija vratnog segmenta kičmenog stuba.com Heterotopna osifikacija ili stvaranje osifikata u mekih tkiva oko zglobova. 75 % bili su sa kompletnom paraplegijom. P POJAVA HETEROTOPNE OSIFIKACIJE KOD PACIJENATA SA PARAPLEGIJOM NAKON LEZIJE KIČMENE MOŽDINE Ivanovska L. Povezanost ovih faktora i pojava osifikata nije sasvim jasna. Gitov T Zavod za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. Osifikate mogu biti toliko masivne da blokiraju pasivni pokret zgloba. Makedonija mmicun@freemail.mk Uvod.

Četvoro je bilo u bračnom odnosu. Zaključak. sa vremenom trajanja od 30 do 90 minuta. Seksualni život paraplegicara nije ugašen sa paralizom donjih ekstremiteta od povrede torakolumbalne kičme. Cilj nam je da se dobije erekcija sa dovoljno stabilnom čvrstinom za penetraciju. Najteže promene u seksualnoj aktivnosti su kod patoloških promena (najčešće trauma) u sakralnom i lumbalnom delu kičmene moždine. Posle aplikacije u roku od 5 do 10 minuta dobija se stabilna i čvrsta erekcija. 98 % pacijenata imali su erekciju sa dovoljno stabilnom čvrstinom za penetraciju. Svi su imali nestabilnu erekciju. Rezultat. Erektilna disfunkcija veoma teško pogađa paraplegičara. Materijal se sastoji od 26 paraplegičara sa starošću od 28 do 54 godina u poslednjih pet godina.patoloških promena na kičmenoj moždini u čijem se sakralnom delu (S2-S¬4¬) nalazi spinalni centar seksualne aktivnosti. Paraplegičari najteže podnose smetnje u neuromuskularnoj seksualnoj aktivnosti jer se manifestuju u poremećaju erekcije. .9 % kao komplikacija pojavio se potkožni hematom kao rezultat loše tehnike aplikacije inekcije u penis. U poslednjih pet godina lečeno je 26 paraplegicara sa erektilnom disfunkcijom. Pacijenti su sami sebi stavljali inekcije. Materijal i metode. U dobroj seksualnoj formi postaje se sa intrakavernoznom apikacijom prostaglandina (alprostadil). Korišćena je metoda intrakavernozne aplikacije alprostadila u dozi od 10 do 20µg. naročito ako se radi o mladim polno zrelim osobama ili ako su u pitanju oženjeni paraplegičari. Cilj. U 1.

sprečavanje nastanka atrofije i kontraktura kao i uspostavljanje kordinacije i šeme pokreta zahvaćenog ekstremiteta. dok su ostali imali kompletnu leziju. Brdar R.Tema V REHABILITACIJA DECE ZNAČAJ RANE DIJAGNOSTIKE I PRIMENE FIZIKALNE TERAPIJE KOD DECE SA OBSTETRIKALNOM LEZIJOM BRAHIJALNOG PLEKSUSA Petronić I. MRI). U studiji je korišćen klinički pregled koji je podrazumevao precizan funkcionalni status koji uz neurofizioloska ispitivanja. Pojava i održavanje denervacionih potencijala i posle tri meseca starosti je loš prognosticki znak i ukazuje na postojanje neurotmeze kada je neophodno primeniti druga dodatna ispitivanja i eventualno hirursku intervenciju. kinezi i radna terapija.2006 godine ispitivano je i lečeno 194 dece sa povredom brahijalnog pleksusa. Beograd. U slučaju neophodne hirurške intervencije fizikalni tretman je sprovođen postoperativno do maksimalnog funkcionalnog oporavka. poremećajem ili gubitkom senzibiliteta. Nikolić G. Rezultati: Naši rezultati su pokazali da je pojava reinervacionih potencijala u EMG nalazu i SEP odgovora u prva tri meseca ukazivala na neuropraksičnu leziju sa dobrom prognozom oporavka. Iz tog razloga je značajna rana dijagnostika i terapija kako bi se sprečile trajne sekvele i hendikep usled smanjene funkcije zahvaćenog ekstremiteta. Cilj: rane dijagnostike i rehabilitacije je da se u što većoj meri povrati izgubljena funkcija paralitičnih mišića. radiografskih i drugih imidžing tehnika (CT. . Srbija golubz@eunet. elektromiografiju (EMG) i somatosenzorne evocirane potencijale (SEP) ukazuje na stepen i nivo oštećenja. Zaključak: Oporavak dece sa lezijom pleksusa brahijalisa je specifičan i zavisi kako od stepena oštećenja tako i od adekvatne fizioterapije i rehabilitacije. Nikolić D Univerzitetska dečja klinika. Ćirović D. prvenstveno oporavak snage mišića. Program rehabilitacije je individualan i primenjuje se odmah. a u kasnijoj fazi hidro.yu Uvod: Obstetrikalne povrede brahijalnog pleksusa klinički se manifestuju još na rođenju gubitkom motornih funkcija mišića inervisanih od povređenog nerva ili nerava. pozicioniranjem ekstremiteta i uvođenjem termoelektro kinezi terapije. Fizikalno lečenje se sprovodi i prati kontinuirano do kraja rasta. 16 slučajeva sa povredom gornjeg tipa (Erb Duchenne) i 9 donjeg tipa (Klumpke Degerine). Na osnovu utvrđenog nivoa i stepena lezije primenjuje se plan i program rehabilitacije koji podrazumeva primenu fizikalne terapije i kontinuirano praćenje uz konsultacije neurohirurga i ortopeda. Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničkog pregleda i na osnovu neurofizioloških ispitivanja. Metodologija: Na Univerzitetskoj Dečjoj klinici u periodu od 2000 .

na kg telesne mase kod hemipareze. gastrocnemius lokalno 10 i.PRIMENA TOKSINA BOTULINA U LEČENJU SPASTIČNOSTI KOD DECE SA CEREBRALNOM PARALIZOM Dimitrijević L. mišićnog tonusa. U ZNAČAJ PRAĆENJA I RANOG UKLJUČIVANJA U STIMULATIVNI TRETMAN KOD ODOJČADI SA SIMPTOMATSKIM RIZIKOM Vulović M. Savić K. Novi Sad Centar za dečiju habilitaciju i rehabilitaciju. Mikov A Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju KC Niš. ortotska pomagala). hidroterapija. na kg telesne mase kod parapareze.j. Cilj: Ispitati efekte Dysport-a na smanjenje spazama i povećanje obima pokreta u skočnom zglobu kod dece sa hemiparetičnom i paraparetičnom formom cerebralne paralize. Rezultati: Nakon tri nedelje od aplikacije Dysporta došlo je do povećanja obima pokreta u skočnom zglobu kod sve dece i to u smeru dorzalne fleksije koja je povećana u proseku za 15 stepeni aktivno i 20 stepeni pasivno. Živković V. Mikov A. povećanje obima pokreta i korekcija hoda kod dece sa spastičnim equinusom stopala. Primenom ovog toksina postiže se značajno smanjenje spazama.j. odnosno 20 i. uzrasta od 2 do 8 godina sa dijagnozom Cerebralna paraliza (spastična hemipareza ili spastična parapareza) radi aplikacije Dysporta u spastičnu muskulaturu donjih ekstremiteta. Zaključak: Botulin toksin tip A-Dysport predstavlja efikasno sredstvo u lečenju dece sa cerebralnom paralizom.yu Deca sa simptomatski rizičnim razvojem pokazuju znake abnormalnog ili izmenjenog razvoja pri neurokineziološkom pregledu po Vojti: ispitivanje primitivnih refleksa. Milić H. Materijal i metodi rada: Na Klinici za fizikalnu medicinu. Bekić V. kao i nakon tri nedelje i nakon 6 meseci od aplikacije meren je obim pokreta u skočnom zglobu standardnim goniometrom. Demeši Č Institut za zdravstvenu zaštitu dece i omladine. kao i do značajnog smanjenja spazama u mišićima donjih ekstremiteta. a najčešća indikacija je spastični equinus stopala. Kod 80 % dece terepijski efekti bili su uočljivi i nakon 6 meseci od aplikacije Dysporta. Dysport je aplikovan u m.net Uvod: Botulin toksin tipa A je neurotoksin koji reverzibilno blokira oslobađanje acetilholina na neuromišićnoj spojnici. Stanković I. termoterapija. dok je za merenje spastičnosti korišćena modifikovana Ašvortova skala. procena motoričkog postignuća i ispitivanje posturalnih reakcija. Pet dana nakon aplikacije započet je intenzivan fizikalni tretman (kineziterapija. hospitalizovano je dvadeset šestoro dece oba pola. Srbija lidijad@bankerinter. . Pre aplikacije. rehabilitaciju i protetiku u Nišu. Srbija asthma@eunet. Primenjuje se u terapiji spastičnih oblika dečje cerebralne paralize.

Miklja D. U grupi B prosečna gestacijska starost je 38.prosečne telesne mase od 1500 . U poređenju sa .com Uvod: Prof. U grupi A prosečna gestacijska starost na rodjenju je iznosila 29. laki. Srbija office@sbcprn.29.70 %. intrakranijalna hemoragija . Radovanović Lj. Bošković M Specijalna bolnica za cerebralnu paralizu i razvojnu neurologiju. srednji i teški oblik). Značajno je istaknuti važnost praćenja razvoja dece za simptomatskim rizikom i pravovremenog uključivanja u stimulativni tretman radi sprečavanja razvoja pogrešno integrisanih obrazaca pokreta i položaja i njihove fiksacije. telesna dužina 39.95 a u petom 7. Najčešći faktori rizika su respiratorni distres sindrom . ULJZIBATA Jekić M. Čini ga etapno presecanje fibroziranog tkiva lokomotornog sistema specijalno konstruisanim instrumentom (zaštićen u patentnom zavodu ruske federacije) koji daje mogućnost hirurške intervencije bez velikog reza.90 %.37 a u petom minutu 8. Beograd. Cilj rada: Uporediti pre . a ostali do navršenih 18 meseci.58 %. Apgar skor u prvom minutu 7.om.61. Odojčad iz grupe B su u dve trećine slučajeva sa navršenih 12 meseci postigli prosečan motorni razvoj za uzrast.23 %. Rukovodio je institutom za kliničku rehabilitaciju u Tuli. porođaj carskim rezom . Dr Uljzibat je bio ortoped .operativni i post-operativni status lokomotornog sistema kod pacijenata sa CP . Cilj rada je ukazati na značaj praćenja i ranog uključivanja u stimulativni tretman dece sa centralnim poremećajem koordinacije. prematuritetna retinopatija . Ispitivanjem je obuhvaćeno 38 nedonoščadi sa lakim i srednje teškim oblikom poremećaja centralne koordinacije (PCK). Apgar skor u prvom minutu je 5.40 %.64. Uzorak smo podelili u dve grupe: grupa A nedonoščad telesne mase na rođenju ispod 1499 gr (n -17) i grupa B . a ostali do navršenih 15 meseci.09 %.95.traumatrolog. prosečna telesna masa 1190 gr. U grupi A je 88.52.7 cm. Jedna trećina odojčadi iz grupe A postigli su zadovoljavajući motorni razvoj za uzrast u 12 mesecu. bilo uključeno u neurostimulativni tretman po Vojti i tretman po Bobathu (reakcije uspravljanja i ravnoteže). Operacija je malo traumatska što daje mogućnost da se istovremeno uradi zahvat na više mesta u mišiću. Deca su pregledana neurokineziološkom metodom po Vojti. Najčešći faktori rizika su: intrakranijalna hemoragija . telesna dužina 37. Gajić S.76.94 nedelje. Simonović V. u prvom ili drugom tromesečju.90 %. Metod etapne fibrotomije pripada grupi mikroortopedskih operacija.70 gr.21). porođajna masa 1685. respiratorni distres sindrom 38.Abnoramalan neurološki nalaz se definiše kao centralni poremećaj koordinacije (lakši. a u grupi B 47.70. B.90. porođaj caskim rezom 61. Jedno dete je sa cerebralnom paralizom. U EVALUACIJA PACIJENATA SA CEREBRALNOM PARALIZOM OPERISANIH PO METODI V.85 nedelja. koji su na praćenju i/ili tretmanu na Odeljenju za habilitaciju i ranu rehabilitaciju.06. Rusija.2000gr (n .61 % nedonoščadi.

kineziterapijski tretman. Postoje različiti faktori na koje može da se utiče u cilju održavanja nezavisnosti kretanja kao sto su: mišićna snaga. U radu će biti izneti rezultati pomenute evaluacije. Institut u Tuli pored kontraktura kod dece sa CP-om. Za institut kliničke rehabilitacije u Tuli saznali smo pre 3 godine. kao i minimalnu mogućnost recidiva. Iz našeg dosadašnjeg iskustva. pojava kontraktura. stepena i kliničke distribucije distrofije. U FIZIJATRIJSKO ORTOPEDSKO LEČENJE MIŠIĆNIH DISTROFIJA Brdar R. neaktivnost i gojaznost pacijenta kao i emocijalni faktori. u zavisnosti od lokalizacije i težine kontraktura. pronacionim deformitetima podlaktice.). Fizikalni tretman je sprovođen kroz doziranu kinezi terapiju radi očuvanja mišićne snage i sprečavanja kontraktura kolena i kukova i deformiteta stopala uz aplikaciju ortoza. Ne postoji starosna granica za primenu ove operacije (bolji su rezultati kod mlađih pacijenata). možemo da kažemo da je i ova hirurska intervencija jedna od pomoćnih metoda u lečenju i tretmanu pacijenata sa CP . stalnoj aktivnosti i motivisanosti pacijenata. Na ove operacije. Beograd. paralizom Erba i drugim patološkim stanjima praćenim bolom (osteohondroze. Metodologija: Na Univerzitetskoj dečjoj klinici lečena su i praćena deca sa dijagnostikovanom mišićnom distrofijom. Neki od roditelja pacijenata su dolazili po mišljenje o efikasnosti operacije. bavi se i sledećim stanjima: urođenim i stečenim tortikolisom. Da je naše mišljenje isravno potvrđuju i saveti ortopeda koji su uradili operacije. Cavus . Lečenje obuhvata fizikalni tretman i hirurške mere uz odgovarajuće ortotisanje uz stalni timski rad: neurologa. Lečenje se sprovodi uz neophodne savete o higijensko dijeteskom režimu. ovaj metod daje mogućnost smanjenja postoperativnog oporavka na 1-14 dana. roditelji su odveli svoju decu samoinicijativno. Cilj: rada je da se kontinuiranom fizikalnom terapijom i praćenjem od strane ortopeda pacijentima omogući maksimalna motorna i funkcionalna sposobnost radi održavanja nezavisnosti kretanja što je duže moguće. Poboljšanje snage ekstenzora stopala je bolje ukoliko se radi tenodeza i to u teškim slučajevima. intenzivan. kada su počeli da pristižu u našu bolnicu pacijenti operisani ovom metodom. interes za ovu intervenciju je značajno porastao. skoliozama. a neki su tražili predlog za lečenje u inostranstvu na račun SIZ-a. fizijatra i hirurga. neurit facijalnog nerva itd. ali sa napred naglašenim prednostima. Naša bolnica je odlučila da pristupi evaluaciji stanja pacijenata pre i posle intervencije. a koji u prvi plan ističu dalji.yu Uvod: Lečenje mišićne distrofije je različito i zavisi od forme.om. Srbija golubz@eunet. Petronić I Univerzitetska dečja klinika. tipa deformiteta i funkcionalnog poremećaja. Komunikacijom između samih pacijenata i njihovih roditelja.već postojećim zahvatima. uz primenu izvesnih fizikalnih procedura i agenasa. Kod pogorčanja ekvinovarusa stopala sprovodi se hirurška korekcija tenotomije Ahilove tetive sa mišićnim transferom (Spencer). epikondiliti.

Metod: Studijska grupa obuhvata sedamtesetoro novorođenčadi rođenih carskim rezom na Institutu za ginekologiju i akuserstvo Kliničkog centra Srbije u periodu od avgusta 2004. Madić T2 1 Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. do avgusta 2006. edematozna.deformitet stopala se koriguje produženjem plantarne prepreke (Standlerovom operacijom). Relativna indikacija za porođaj carskim rezom. Produženje pregibača kuka (iliopsoasa) je sprovođeno kod pacijenata sa hiperlordozom praćenim lumbalnim bolom. Druga grupa (39) trideset devetoro . Zaključak: Mišićna distrofija predstavlja težak problem jer se retko rano dijagnostikuje. Rezultati: U našem ispitivanju rezultati su pokazali da je lečenje ovih bolesnika individualno uz ranu i pravovremenu fizikalnu terapiju i korišćenje spoljnje potpore da bi se održalo nezavisno kretanje. vrlo često hipotonicna. Svaki pacijent mora biti ocenjen u cilju kontrole motorne i funkcionalne sposobnosti koju poseduje u datom trenutku na osnovu čega se određuje fizijatrijsko ortopedski program lečenja sa ciljem poboljšanja kvaliteta života. jer osim sto dovode do poboljšanja za neko vreme. a kod zapuštenih i starijih slučajeva klinastom osteotomiom stopala. Kod fleksionih kontraktura na kolenima i kukovima. Srbija deks@eunet. hirurška intervencija je retko indikovana jer se radi o nepokretnim pacijentima. Za gestacioni dijabetes mellitus je karakteristično da se prvi put javlja u trudnoci usled složenih metaboličkih i hormonskih dešavanja i da su deca rođena iz takvih trudnoća izuzetno krupna. Prva grupa (31) tridest i jedno novorođenče rođeno je planiranim carskim rezom iz trudnoća koje su bile komplikovane gestacionim dijabetesom i fetopelvičnom disproporcijom. U POVEZANOST FAKTORA RIZIKA U TRUDNOĆI I MALPOZICIJSKIH DEFORMITETA U NOVOROĐENČADI – ZNAČAJ RANOG REHABILITACIONOG TRETMANA Blagojević D1. Fetopelvična disproporcija označava nesrazmeran odnos prednjačećeg dela ploda i veličine ili oblika karlice majke. 2Institut za ginekologiju i akušerstvo. a progresivno rezultuje gubitkom kretanja i hoda. Cilj našeg rada je bio da dokažemo da se novorođenčad čije su majke u trudnoći imale gestacioni dijabet i fetopelvičnu disproporciju češće rađaju sa malpozicijskim deformitetima vrata i stropala u odnosu na novorođencad majki koje su imale samo fetopelvičnu disproporciju kao i da je izuzetno važno rano započeti korekciju postupcima rane rehabilitacije dok su novorođenčad pod dejstvom placentarnog hormona relaksina.yu Gestacioni dijabetes mellitus i fetopelvična disproporcija su među najčešćim faktorima rizika koji komplikuju trudnoću i intrauterine razvoj ploda. Vesović Potić V1. Postavlja se pitanje opravdanosti primene hirurških procedura naročito kod progresivnih stanja. Krstić N1. KCS Beograd. ne dovode do izlečenja pacijenata.

novorođenčadi je rođeno carskim rezom zbog fetopelvične disproporcije posle neuspelog vaginalnog porođaja. godine pregledano je 6718 dece u fizijatrijskoj ambulanti Instituta. a prema osnovnom oboljenju. . Rehabilitacioni tretman u smislu kineziterapije je započet istog dana. Pregledom pri otpuštanju dece iz porodilišta ustanovljeno je da u prvoj grupi ima jedanaetoro dece sa položajnim deformitetom. Metoda rada: Tokom 2005. a u drugoj grupi sedam. Džudović S Institut za zdravstvenu zastitu majke i deteta Srbije "Dr Vukan Čupić". Od 109 dece koja su upućena kao pedes plana i pedes planovalga samo kod njih 36 je na osnovu plantograma potvrđena dijagnoza dok je kod 51 uočen samo valgus peta. Zaključak: Iako je poznato da se hiperlaksicitet zglobova u najvećem broju slučajeva gubi sa pubertetom zbog češćih pojava povreda mišićno ligamentarnog aparata kod ove dece mišljenja smo da je neophodno ovu decu redovno kontrolisati i kod njih sprovoditi adekvatnu fizikalnu terapiju.uk Uvod i cilj rada: Laxitas articulorum generalisata. Beograd. Srbija jimmilanovic@yahoo. Kod 147 je ustanovljen hiperlaksicitet zglobova. Cilj rada je bio da se ukaže na učestalost ove pojave u dečjoj populaciji. Rehabilitacioni tretman započet u porodilištu upravo je kod ove dece dao najbolje rezultate.co. Ni jedno od te dece nije upućeno sa dijagnozom hiperlaksicitet zglobova. Cvetković K. gena valga (21) i deformitet kičmenog stuba (8 dece).DIJAGNOSTIČKI I TERAPIJSKI PROBLEM U FIZIJATRIJSKOJ AMBULANTI Rakić . sprovođen je tri puta dnevno sedam do deset dana odnosno do otpustanja iz porodilišta. odnosno. Majke dece sa nezadovoljavajućom korekcijom deformiteta su obučene za sprovođenje vežbi u kućnim uslovima uz obavezno redovno kontrolisanje u nadležnim zdravstvenim ustanovama. Dijagnoza je postavljena na osnovu kliničkog testa Cartera i Wilkinsona. Rezultati rada: Uputne dijagnoze kod dece sa dijagnostikovanim hiperlaksicitetom su bile: pes talovalgus (9 dece). Lečenje smo sprovodili u rasponu od aktivnog bavljenja sportom do primena metoda fizikalne medicine i rehabilitacije i prepisivanja odgovarajućih ortoza. zglobovi sa prekomernom rastegljivošću je stanje kome se u ambulantama ne poklanja mnogo pažnje. pedes plana i pedes planovalga (109).Milanović J. Rezultati rada: Sva novorođenčad su pregledana od strane fizijatra u drugom danu života pri čemu je utvrđeno da dvadeset devetoro dece (29) iz prve grupe i devetnaestoro dece (19) iz druge grupe ima neki od položajnih deformiteta. U LAXITAS ARTICULORUM GENERALISATA U DECE . Uzrast dece se kretao od godinu dana do 14 godina. Zaključak: Novorođenčad majki sa fetopelvičnom disproporcijom i gestacionim dijabetom češće imaju malpozicijske deformitete vrata i stopala. Jevtić T.

Beograd. kao i deformitetima lokomotornog aparata. Ravna stopala je imalo 91 % dece (90. dok su deformiteti kičmenog stuba neznatno izraženi u ovom uzrastu.yu Sindrom Moebius predstavlja kongenitalnu paralizu facialnih nerava koja može biti udružena sa paralizom drugih kranijalnih nerava.4 % dečaka i 11. Srbija aleks_med@yahoo. Na odeljenju fizijatrije sprovedena je elektroterapija. Petronić I. Klinika za fiz. hipoplazije leve podlaktice sa anomalijom šake.com Uvod: Ispitivali smo posturu dece u uzrastu od četiri godine u toku sistematskog pregleda u Vojnomedicinskoj akademiji. Zaključak: Ravna stopala su najizraženiji deformitet u posturi dece. P PROCENA POSTURE KOD DECE U UZRASTU OD ČETIRI GODINE Pejović V. Srbija cirovic@Eunet. rano otkrivanje i lečenje deformiteta u posturi. Loše držanje je imalo 11. sa zadovoljavajuće iskorigovanim deformitetima na lokomotornom aparatu.86 % devojčica). EEG. srednjeg i zadnjeg segmenta). terapeuta. Telesna masa na rođenju 3400. međutim kasnije on može da dovede i do ozbiljnijih problema u . pregled kičmenog stuba i pregled stopala (prednjeg. i postavljena je dijagnoza Moebiusovog sindroma. roditelja.94 % dece (2. Vukomanović A Vojnomedicinska akademija. Džamić D Univerzitetska dečja klinika. godine za vreme redovnog sistematskog pregleda.77 % devojčica). i rehabilitaciju. anomalije na stopalima Pes equinovarus. Nikolić G. fizijatra. Ravna stopala su u ovom uzrastu često zanemarljiv deformitet. ortopeda. Plavšić A. S obzirom na retku pojavu ove anomalije dijagnostikovanje i lečenje ove anomalije iziskuje multidisciplinarni pristup neurohirurga. Procena posture nakon fizijatrijskog pregleda koji je uključio procenu držanja tela. Apgar 7. kineziterapija. pregledanih u periodu od oktobra do decembra 2005.6 % dece (6. korektivne ortoze za gornje i donje ekstremitete.2 % devojčica). Zbog toga što često ova deca imaju autizam neophodna im je i pomoć psihologa. Kifozu je imalo 2. Dete je otpušteno u dobrom opštem stanju. U pedijatrijskoj intenzivnoj nezi kliničko stanje se stabilizovalo posle čega je prevedeno na odeljenje fizijatrije radi sprovođenja terapije paralize oba facijalna nerva.02 % dece (10. med.POLAND SINDROM: PRIKAZ SLUČAJA Ćirović D. Rezultati: Dobru posturu je imalo 6. Podaci su procenjeni procentualno u odnosu na ukupan broj dece.6 % dečaka i 3. RTG. Cilj: Prevencija. Beograd.oro dece iz Beograda u dobi od četiri godine.49 % dečaka i 6. MRI. aplazije levog pektoralnog mišića. Metod: Opservaciona klinička studija koja je obuhvatila 136 . Urađena je dijagnostika: EMG.4 % devojčica). pedijatra.P MOEBIUS . Na Univerzitetsku Dečiju kliniku iz porodilišta je prevedeno muško novorođenče zbog krize disanja.4 % dečaka i 93.

Jelenc J1.posturi i do funkcionalnog ograničenja u fizičkim aktivnostima. na prevenciji i korekciji svih deformiteta posture. opuštenom trbušnom muskulaturom kao i prisustvom manje ili više skoliotičnog držanja. posturalnu disfunkciju 326 . 2Institut za med reh. Loše držanje tela karakteriše prisustvo svih ili nekoliko sledećih znakova: skapule alatae (odvojenost lopatica od rebarnih lukova). pojava gibusa hemitoraksa u antefleksiji. Devečerski G2. Stoga je neophodno raditi. Srbija ratatam@eunet. Mogu biti strukturalne i funkcionalne. Milidrag M. Skoliozu ima 245 . Ni jedno dete koje je redovno dolazilo na korektivnu gimnastiku nije imalo pogoršanje pri kontrolnom pregledu. hiperlordozom lumbalnog dela kičmenog stuba.yu Uvod i cilj rada. Miličević B1 1 Ordinacija CIM. kifoskoliozu 7-sedmoro (0. Potrebu za nošenjem midera nije imalo ni jedno dete u ovoj školskoj godini što ukazuje da su skolioze naznačene u većini slusajeva (manje od 20 stepeni).trista dvadeset šestoro (26. Klinički kriterijumi za dijagnozu skolioze su: razlika u visini ramena. KC Novi Sad. mogu se javiti kod nekih oboljenja ili sindroma. Zaključak: Pored intenzivnog rada na prevenciji i lečenju deformiteta kičmenog stuba treba raditi na edukaciji roditelja o značaju problema i visokom procentu dece kojoj je potrebna korekcija posture jer je još uvek broj dijagnostikovanih deformiteta mnogo veći od lečenih. a naročito deformiteta stopala. kao i potreba za publikovanjem rezultata preventivnog i kurativnog rada koji se sprovodi.9 %) dece. kifozu 6 . Metodologija rada: Sistematskim fizijatriskim pregledom 2005/2006 školske godine pregledano je 1211 (hiljadu dvesta jedanaestoro) dece osnovnih škola na opštini. Srbija biljanafiz@email. Promene .dvesta četrdeset petoro (20 %) dece.yu Uvod Skolioza predstavlja lateralnu krivinu kičmenog stuba u frontalnoj ravni. 3Zavod za protetiku. Beograd.co. razlika u visini rebarnih lukova. P UČESTALOST DEFORMITETA KIČMENOG STUBA KOD DECE ŠKOLSKOG UZRASTA Bokan B. već i u ovom uzrastu.5 %) dece. Cilj rada: Isticanje značaja teme za populaciju u razvoju. Antropometrijske karakteristike dece sa svojim senzitivnim periodima razvoja predstavljaju poteškoću u prevenciji spinalnih problema.šestoro (0. a kifoza krivinu kičmenog stuba u sagitalnoj ravni. P POVEZANOST ANTROPOMETRIJSKIH KARAKTERISTIKA I STATIČKE IZDRŽLJIVOSTI LUMBALNE I ABDOMINALNE MUSKULATURE KOD DEČAKA OD 7 DO 14 GODINA Radaković N1. Dejanović A1.5 %) dece. Bajić R Dom zdravlja Savski Venac. nejednaki Lorencovi trouglovi stasa. Teofilovski M3.

П ФАМИЛИЈАРНА (генетска) ПРЕДИСПОЗИЦИЈА – СКОЛИОЗЕ ПРИКАЗ КОД ЈЕДНЕ ФАМИЛИЈЕ Димитрова В. .u antropometrijskom statusu izazivaju i promene u statičkoj izdržljvosti lumbalne i abdominalne muskulature.на дјелом или цјеле кичме тада говоримо о СКОЛИОЗИ. Materijal i metode. u cilju prevencije poremećaja u lumbalnoj regiji kod dece. У структурелне спадају – идиопатске сколиозе које НАЦХЕСОН – л983 год дао слечи модел мултифакторски могучности настанка идиоптских сколиоза: ГЕНЕТСКИ ФАКТОР ЦНС РАСТ МЕТАБОЛИЗАМ Равнотежа .com Кичма код пацијента се посматра у двије равнине – фронтално и сагитално и гледана тако нема никакав завој – искривјеност. tzv. Rezultati Testovi za za procenu SILAM-a su na navedenom uzorku pokazali statističku značajnost 0.структурелне и неструктурелне.98 (McGill. može biti uzrok lumbalnom sindromu. Testovi za procenu SILAM-a.Македонија sencedimitrova@yahoo. Павловиќ П ЈЗУ Општа Болница. 1999). Testovi se izvode najviše pet dana uzastopno. Димитров П. Različiti karakter povezanosti antropoloških varijabli i statičke izdržljivosti lumbalne i abdominalne muskulature. Cilj rada bio je da se pogodnim testovima ispita statička osetljivost lumbalne i abdominalne muskulature i registruju poremećaji koji bi pogodnom prevencijom sprečili budući razvoj lumbalnog sindroma. Zaključak Utvrđeni karakter povezanosti prostora antropometrijskih varijabli i statičke izdržljivosti lumbalno-abdominalne muskulature kod dece u osnovnoj školi. Данас по РУШКОВСКИ сколиозе се дјеле у двије групе .хормони-колаген Мишичи-асиметрија-простеогликани БИОМЕХАНИЧКИ ФАКТОРИ ЦИЛЈ: Прикажујемо случај на дјете (фамилија) са идиопатском јувенилном сколизом. збор који произлази од грчке ријечи која означује – завој или искривјеност. i određene antropometrijske varijable za procenu longitudinalnih i transferzalnih dimenzija. Кавадарци Р. U ovom istraživanju su upotrebljena četiri standardna testa za procenu statičke izdržljivosti lumbalne i abdominalne muskulature nad 443 muška ispitanika u osnovnoj školi od 7 do 14 godina starosti. Utvrđivanje karaktera povezanosti antropometrijskih karakteristika i statičke izdržljivosti lumbalne i abdominalne muskulature kod dečaka uzrasnih kategorija od 7 do 14 godina starosti. Childs & Liebenson. omogućava pravovremenu reakciju i upotrebu metoda fizičkog vaspitanja i medicine zajedno. volumena i mase tela. Ако постои странична искривјеност .

Урадјено РТГ панораму са слечим наодом .Л5 са Кобовом аглом од 430 гр. као и редуцирана физиолошка лумбална лордоза. гр2 и ротација од лесен степен на ТХ8 . Na osnovu rezultata pravi se . Прва је декстроконвексна торакална од Тх . radiografsko i imidzing metode lumbo-sakralne regije kičme.физијатар. Srbija vencane60@yahoo. са уредан породјај. МАЈКА родјена 1974 год РТГ наод: Двојна синистроконвексна девијација. Аголкифозе је 3ост. Дискални простори следе исту девијацију. Zbog toga je neophodno kompletno ispitivanje koje obuhvata pored kliničkog. Beograd. Mladenovac. 2Univerzitetska dečja klinika. прачена ротациом пршленским тјелама што следе исту. P FIZIKALNO LEČENJE DEFORMITETA STOPALA KOD DECE SA SPINALNIM DISRAFIZMOM Milićević V1. ортопед . од први и други степен на Л1 . Редуцирана торакална физиолошка кифоза. Као и РТГ налази. са израженом ротацијом пршленских тјела. кои следе исту (нарочито у горној тречини торакалне кичме).com.3 до Л1.com Uvod: Utvrđeno je da deformiteti stopla kod dece često mogu da budu posledica neurološkog deficita usled spinalnog disrafizma. Да би се спречила и поновила ситуција са родителја (мајка) и одгоила здрава и права деца без ризика од остале компликације. родителја. Цео постнаталан и детски период уредан. Knežević T2.на прикажаном скелетом прати се двојна сколиоза. При прегледом . Дискални простори следе девијацију.Тх9. сестре и баке. Žikić A2 1 Institut za rehabilitaciju Selters.2 и ротација пршленских тела од Тх12 . са проширеним дискални простори. Nikolić D2.сви знаци за кифосколиозе позитивни. Прва бременост – прво дјете примјено на одделение на инсистиранје једног од родителја. СЕСТРА родјена 1997 год РТГ наод: Дексроковексна девијација на торакални дио кичменог стуба. у средним дистаним партијама. denikol27@yahoo.(На иста воизраст од 14 год лечена је са тракцијом и гипсани корсет) ДИСКУСИЈА И ЗАКЛЈУЧАК: Деца који имају генетску предиспозицију потребно је да се редовно контролирају посебно са стране матичног лекара. анамнеза мајке. са уредним менструалним циклусом. Друга је синистроковексна -тораколумбална од Тх12 .Л2. на возраст од 14 година. Назначена субхондрална склероза и формирани спондилофити вентрално.Л1.налази са систематским прегледама. Petronić I2. Ćirović D2. са КОбовом аглом од 320. РЕЗУЛТАТИ: Ради се о женском дјетету родјено 1992 год. Рајзеров знак је 4. neurofiziološko.МАТЕРИЈАЛ И МЕТОДИ: Анализирани су податоци из здравствених картона .

a inhibiraju abnormalne sa ciljem tačnijeg praćenja redosleda normalnog motornog razvoja deteta. Kod tih pacijenata sprovodi se kontinuirana fizikalna terapija uz konsultaciju ortopeda i neurohirurga. Stimulišu se normalne rakcije. Posle završene serije vršena je ponovna evaluacija.mk Uvod. kinzi terapije uz primenu korektivnih longeta. Erazmo.Ohrid".Ničeska L. trebaju se razvijati pre početka učenja deteta kompliciranim funkcijama. Markovska .individualni plan i program rehabilitacije. Ljusevska . Kod okultnog i tetrakord sindroma dijagnostika je značajna jer je uz lečenje potrebno stalno praćenje da bi se utvrdio oporavak ili progresija deformiteta do kraja rasta. Ispitivanjem je obuhvaceno 40 dece od čega je 24 pacijenata imalo OSD. Cilj. Abnormalni oblici položaja i pokreta moraju biti zaustavljeni. U drugoj grupi (operisanih) takođe smo imali oporavak paretične i paralitične muskulature. P RANI NEUROFIZIOTERAPISKI TRETMAN DECE SA RIZIKOM I NJEGOV ZNAČAJ Kitrozova Z. bolnica za ortopediju i traumatologiju "Sv. Sva deca su bila uključena u program elektro. Prikaz značaja ranog neurofizioterapiskog tretmana kod dece sa rizikom u njihovom daljem motornom razvoju. Mićunović . tetrakord sindroma i posle operisane meningomijelocele. .com. Zaključak: Iz gore dobijenih rezultata neophodan je dijagnostički protokol i individualni terapijski program kako bi se postigla maksimalna korekcija deformiteta i omogućio funkcionalni hod. korekciju deformiteta i osposobljavanje za hod uz adekvatno ortotisanje. Cilj: je da se pravovremenom dijagnostikom i ranom adekvatnom fizikalnom terapijom postigne maksimalni funkcionalni oporavak i korekcija deformiteta. R.Naumoska S. zato što plastičnost infantilnog mozga dozvoljava stimulaciju normalnih posturalnih. u sustini osnovni posturalni mehanizmi koji se sastoje od reakcija ispravljanja i reakcija ravnoteže. Mićunović M Spec. termo. Rani početak neurofizioterapiskog tretmana kod dece sa rizikom u prva tri tromesečja života je od velikog značaja. Rezultati: U grupi OSD sa paretičnom muskulaturom podkolenice i stopala imali smo značajno poboljšanje funkcije hoda i zadovoljavajuću korekciju deformiteta uz neophodno stalno praćenje. U grupi Tetrakord sindroma u konsultaciji sa neurohirurgom ukoliko je došlo do pogoršanja kliničkog i neurofizioloskog nalaza vršena je neurohirurska intervencija posle čega je sprovođena fizikalna terapija.Trajčevska Z. refleksnih mehanizama i inhibiciju aktiviranja i izgradnju pogrešnih odnosno patoloških šema držanja tela i pokreta. Metod: Na Univerzitetskoj dečjoj klinici (UDK) praćena je grupa dece sa valgus i varus deformacijom stopala kao sekvela okultnog spinalnog disrafizma (OSD). 13 operisano od meningomijelocele i 3 pacijenta sa tetrakord sindromom u periodu od 2000-2005 godine. a rani i osnovni motorni oblici kontrole pokreta. Makedonija mmicun@freemail.

P ZNAČAJ VIZUELNIH EVOCIRANIH POTENCIJALA U EVALUACIJI DISFUNKCIJE I ZRELOSTI CENTRALNOG NERVNOG SISTEMA KOD PREMATURUSA Knešević T. kod kojih je sprovođen rani neurofizioterapiski tretman na uzrastu od 2 meseca (troje dece). izdvojeno je i praćeno samo 14 dece. kod troje od nepoznatih razloga tretman je prekinut i kod troje dece praćenje razvoja je u toku. . Metod: Na Univerzitetskoj dečjoj klinici (UDK) obrađeno je 30 pacijenata u periodu od 2001-2006. do avgusta 2006god. Koliko je raniji početak. latenca. godine. Svi pacijenti su praćeni i kontrolisani od strane neurofiziologa i oftalmologa. od ukupno 203 pacijenata kod kojih je sprovođen ambulantni neurofizioterapiski tretman. kod kojih je sprovođen rani neurofizioterapiski tretman. Petronić I. Inhibicija abnormalnih položaja pomoću "refleksno inhibitornih položaja" i facilitacija željenih obrazaca sprovodi se manuelnim radom sa detetom i veštim korišćenjem "ključnih tačaka" kontrole.Materijal i metode. Milićević V. 3 meseca (jedno dete). Zbog toga je prva godina života od velike važnosti za dalji razvoj dece sa rizikom. Od velikog je značaja u detektovanju disfunkcije i stepena oštećenja vida kod pacijenata sa kojima nije moguće ostvariti komunikaciju. Praćena je grupa dece starosti od 2 meseca do 2 godine sa suspektnim oštećenjem vida. Rani neurofizioterapiski tretman kod dece sa rizikom sprovodi se u cilju potpomaganja njihovog rasta i razvoja. 4 meseca (dvoje dece). kod dvoje je manifestirana cerebralna paraliza. Milicev S Univerzitetska dečja klinika. U periodu od januara 2001god. Srbija knez@eunet. toliko su izgledi za normalizaciju lokomotorike veći. kao sto su novorođenčad i odojčadi. Rezultati. Primenjivan je tretman Bobath-ovom metodom neurofizioterapiski tretman sa refleksnom inhibicijom i facilitacijom. Beograd. Parametri koji su praćeni su: prisustvo odgovora. Cilj rada je bio primena VEP-a kao dijagnostičke metode koja omogućava praćenje oporavka i sazrevanja CNS-a kod prematurusa i dece sa hiperbilirubinemijom kao i kod rizikobeba kod kojih je usled boravka u inkubatoru došlo do oštećenja vida na različitom nivou. 7 meseci (jedno dete) i 8 meseci (troje dece). Dijagnoza je opisna: Praćenje razvoja (ostali su sa cerebralnom paralizom i na uzrastu od 1-13 godina). 5 meseca (dvoje dece). kod šestoro dece je postignut normalni motorni razvoj. amplituda i oblik odgovora. Zaključak. U našoj studiji koristili smo VEP “FLASH” stimulaciju monokularno sa registracijom kortikalnih odgovora po internacionalnom 10/20 sistemu. Od četrnaestoro praćene dece sa rizikom. Nikolić D.yu Uvod: Vizuelni evocirani potencijali (VEP) kao dijagnostička metoda daju nam bitne informacije o funkcionalnom integritetu optičkog sistema kao i bazične funkcije vizuelne percepcije.

Jovanović S. faktori rizika u trudnoći). neonatalne konvulzije.50. 7-oro mikroftalmus i 11 atrofiju papile optičkog nerva.24. FOU. Zaključak: Iz dobijenih rezultata možemo zaključiti da su kod svih pacijenata registrovane promene VEP-om od potpunog prekida provodljivosti do srednje teške disfunkcije. Ostojić S. EP. uključena u habilitacioni treman i kontinuirano praćena najmanje do uzrasta od godinu dana. Od 12 pacijenata sa kongenitalnom kataraktom kod 5-oro (42 %) nije registrovana provodljivost. hipertonije . U našoj studiji najveća senzitivnost VEP-a kao metoda je kod atrofije papile optičkog nerva. Od 11 prematurusa sa suspektnom atrofijom papile kod 3-je (27 %) su registrovani slabi formirani odgovori niskih amplituda. Radovanović Lj. Beograd. U ove dve grupe pacijenata anlizirali smo zastupljenost faktora rizika za oštećenje CNS-a (prematuritet. Od 7 pacijenata sa mikroftalmusom 5-oro (71 %) je imalo prekid provodljivosti a 2-je (29 %) je imalo slabo formirane odgovore niskih amplituda i produženih latenci. asimetrije u posturi . Srbija office@sbcprn. P PRAĆENJE SIMPTOMATSKI RIZIČNE ODOJČADI SA SINDROMOM ASIMETRIJE CENTRALNOG POREKLA Gajić .7. tortikolisa i talovalgusa stopala .03%) došlo je do korekcije asimetrije. latenci u fiziološkim granicama. od 58 pacijenata sa SACP kod 47 (81. Psihomotorni razvoj ove odojčadi može ići i u pravcu neurološkog deficita. Ovi pacijenti su se na prvi pregled javili u uzrastu odojčeta. dok je VEP najmanje senzitivan u dijagnostici kongenitalne katarakte. asfiksija. Metode Analizirali smo dokumentaciju 58 pacijenata sa SACP koji su se na prvi ili kontrolni pregled javili u prvih šest meseci 2003. HIE. Rezultati Na kraju praćenja. Simonović V.com Uvod Pod sindromom asimetrije centralnog porekla (SACP) podrazumeva se istovremeno postojanje asimetrije u posturi. 12 ih je imalo kongenitalnu kataraktu. Vidović P Specijalna bolnica za cerebralnu paralizu i razvojnu neurologiju.l. niže amplitude i slabo formirani odgovori. sumnje na spastičnu hemiprazu . dok su kod 8oro (73 %) registrovane i produžene latence. Ova odojčad su dijagnostički obrađena (EEG.l. dok je kod 7-oro (58 %) registrovana produžena latenca. Ova odojčad upućivana su iz savetovališta zbog odstupanja u neuromotornom razvoju . u prva dva tromesečja .l. dok je kod 11 (18.96 %) ispoljen neurološki deficit.Rezultati: Od 30 prematurusa. UZ CNS-a. Cilj rada je da ukaže na potrebu rane dijagnoze. godine. hiperbilirubinemija. kontinuiranog praćenja odojčadi sa SACP i na značaj ranog habilitacionog tretmana. Kod ove dece pratili smo pojavu provodljivosti optičkog nerva koja nam je kao indirektna metoda omogućavala procenu funkcije vizuelnog puta i maturaciju vizuelnog korteksa. sumnje na leziju brahijalnog pleksusa . HIC. talovalgusa stopala . MR).2. distribuciji tonusa i posturalnom reaktibilitetu. odstupanja u EEG i UZ nalazu CNS-a i rezultate .8. u trećem tromesečju 8 odojčadi.

Atelektaza se javila u 20 pacijenata i to: levo: 16 pacijenata: 5 novorođenčadi. Heterogenost dužine primene tehnika rane rehabilitacije ukazuje na neophodnost individualnog pristupa svakom detetu. vežbe disanja (VD) kod 14 dece. Cilj rada je bio sagledavanje plućnih postoperativnih komplikacija kod dece sa USM operisanih na Univerzitetskoj dečjoj klinici (UDK) u toku 3 godine kao i program rane rehabilitacije primenjene kod ove dece u cilju poboljčanja funkcije i sprečavanja komplikacije. Milinčić Z.10/1000 živorođene dece.42 %) nakon prve godine. god. Njihova incidenca je 8 . 1 deteta starosti 3 godine obostrano kod 1 odojčeta Desni pneumotoraks 1 odojče. Raznolikost kliničkog ispoljavanja i posledice na drugim sistemima zahtevaju timski rad u njihovom praćenju i lečenju.com Uvod: Urođene srčane mane predstavljaju najčešće urođene mane kod dece koje se se javljaju u 30 %. Dužina primenjenih tehnika se kretala od 3 dana do 33 dana sa najvećom srednjom frekfencijom od 6 dana. a kod 19 (40. vertikalizacija (V) kod 3 deteta i hod (H) kod 1 deteta. Pasivno relaksirajući pokreti (PRP) i perkusiona drenaža (PD) su primenjeni kod svih pacijenata. Zaključak Razvoj SACP može ići i u pravcu neurološkog deficita što ukazuje na potrebu rane dijagnoze. Od 47 pacijenata sa iskorigovanom asimetrijom kod 28 (59. Beograd. 11 odojčadi desno 3 pacijenta: 2 novorođenčeta.2005. Petronić I. Grupu dece smo podelili u odnosu na tip komplikacije i starost. . češće odstupanje EEG i UZ nalaza CNS-a od fiziološkog i veći procenat kašnjenja psihičkih funkcija. kontinuiranog praćenja i ranog uključivanja u habilitacioni tretman. Milićević V. U grupi pacijenata sa neurološkim deficitom postojala je veća učestalost faktora rizika. Metod: Obrađeno je 387 dece lečenih na UDK u periodu od 2003 . Rezultat: Plućne komplikacije su se pojavile kod 21 deteta.psihološkog testiranja. Program mera plućne rehabilitacije zauzima najznačajnije mesto sa obzirom na apsolutnu primenu i dobre rezultate u ranom postoperativnom periodu u svim uzrastima. značajnije zastupljena u periodu odojčeta. Knežević T Univerzitetska dečija klinika. Mere rane rehabilitacije smo podelili prema tipu vežbi i dužini njihovog izvođenja. P EVALUACIJA MERA RANE REHABILITACIJE I PLUĆNIH KOMPLIKACIJA KOD DECE SA UROĐENIM SRČANIM MANAMA OPERISANIH NA UNIVERZITETSKOJ DEČJOJ KLINICI TROGODIŠNJE ISKUSTVO Nikolić D. Srbija denikol27@yahoo. Zaključak: Najčešća postoperativna komplikacija je atelektaza levo.57 %) asimetrija je iskorigovana u prvoj godini života.

i dizajniran je program praćenja pacijenata. kao i aerohelio i klimato terapija te higienodietetski rezim itd. a kod pleuropneumonija prevenira stvaranje pleuralnih athezija itd.56 %) sa astmom. kao i prikaz najčešćih respiratornih vežbi. tehnika zavisno od lokalizacije obolenja.itd. 82 (0. respiratornim i dr.). nezaobilazna je i RKi ako se pravilno upotrebi korisna je u lečenju i rehabilitaciji respiratornih bolesti. Za prevenciju: vakcinacije (pored redovnih uvođenje i kod nas antipneumokokne i antihemofilusne kao redovne.49 %) sa ak. R. pružana je psihosocijalna podrška osobito hroničarima. Cilj: Prikaz 6 god. aspiracije sekreta (kod dojenčadi) ili i drenažne tehnike. Sveukupnom pravilnom primenom svih ovih mera. uzrast dece: 0 18 god. i slikovit prikaz drenažnih i dr. Zafirovska E5 1 Institut za belodrobni zaboluvanja kaj decata (IBZD). infekcijama.na respiratorni nespecificni i alergiski zaboluvanja Otesevo 3 Specijalna detska bolnica za lekuvanje i rehabilitacija – Ohrid 4 Specijalna bolnica za lekuvanje i rehabilitacija na belodrobni zaboluvanja i TBC Jasenovo 5 Interno odd. 261(6. vežbe relaksacije. LEČENJEM I REHABILITACIJOM AKUTNIH I HRONIČNIH PNEUMOPATIJA KOD DECE I ADOLESCENATA Zafirovski Lj1. potporne itd. Skopje. Svi pacijenti su ispisani kao poboljšani. kao i izbegavanje kontakata sa ak. Rezultati: Kod svih je primenuvan interni protokol: ACTD = KD + EV + FET dijagnosticki i terapeutski. olakšavaju se tegobe pacijenata te poboljšava ukupni kvalitet života.43 %): bronhiektazije. pri psihijatriska bolnica – Skopje.P NAŠA ISKUSTVA SA PREVENCIJOM. Micevska D2. Proevski J2. . kao i opšti fizički trening itd. Kozle. Buzalkov G4. obstruens. te aerohelio i klimatoterapija itd. terapije).59 %): bronchitis rec. Mickovski V3.com U lečenju i rehabilitaciji pneumopatija u dece pored medikamentozne etiološke i simptomatske terapije nezaobilazna je i respiratorna kineziterapija (RK). respiratorne vežbe.Makedonija 2 Zavod za lekuvanje i reh. pomaže i reekspanziju pluća i uzvraćanje plućne elastičnosti. Makedonija zafirov2002@yahoo.85 %) dece hospitalizirani zbog pneumonija. a pospešuje se i skraćuje lečenje. Zaključak: Pored medikamnetozne (etiološke i simptomatske. hospitalnog morbiditeta (od 2000 . vežbe za jačanje muskulature.2005g) nekih pneumopatija u IBZ. RK pomaže toaletu disajnog stabla (čime pomaže disajnu funkciju ali i olakšava tegobe bolesnika što je veoma važno kod male dece. R. te antivirusne itd. Materijal i metode: Opservirali smo 10870 (56. Vršena je i edukacija pacijenata. pravilna i punovredna ishrana i nega dece. 2198 (11. bronhitisom. dobija se optimalni učinak u lečenju i rehabilitaciji plućnih bolesti. 2019 (10.

vežbe forsiranog ekspiriuma. 4Zavod za lekuvanje i rehabilitacija na nespecificni i alergiski belodrobni zaboluvanja. Skopje. Skopje. kao niti dijafragmalne i dr. od kojih 46 sa Echinococcus pulmonum. vežbe dijafragmalnog kontrolisanog disanja. torakoperkusije vibracije toraksa. Zaključak: Preoperativna priprema olakšava sam torakalni hiruski zahvat i čini ga bezbednijem. te psihološka podrška pacijentima i roditeljima. vežbe za donje ekstremitete.muški. smanjuje se bol i respiratorni discomfort. a moguće su i defornmacije toraksa (s obzirom na funkcionalnu kompleksnost mišića trupa).odd za respiratorna rehabilitacija i fizikalna terapija. Kondov G2. Rezultati: Kod svih je preoperativno primenjivana: edukacija i uvežbavanje korektivnih položaja. 8 hirurški tretiranih plućnih abscesa. 6 .com Čak i najveštija torakotomija ostavlja patoanatomski i patofiziološki reziduum: posthiruška (traumatska) atrofija i skraćenje ozleđene muskulature. 5 sa likvidopneumotoraksom. strukturalna skolioza. hernije. Svi pacijenti su ispisani kao poboljšani. Miskovska – Saljamovska G4 1 Institut za belodrobni zaboluvanja kaj decata. aktivne). te poboljšava kvalitet života.hiruški tretiranim (ne računajući 37 pleurita. Ove kompleksne i nepoželjne funkcionalne posledice treba prevenirati pravilnim lečenjem koje obavezno uključuje ranu i upornu fizikalnu terapiju. vežbe za muskulaturu trupa. tehnike iskašljavanja (veoma pažljivo kod ehinokoknih cisti i ne kod distendiranih. vežbe za rameni pojas. Karagjozov M2. 46 . što remeti držanje trupa. tumori. u istom periodu. Sotirovski Gj3. jačanje mišića sinergista (koje će biti pomoć operisanim agonistima). vežbe za širenje toraksa. a zajedno sa postoperativnom rehabilitacijom se preveniraju postoperativne komplikacije. disajne i korektivne vezbe: (pasivne. niti funduplikacije gastroezofagealnih refluksa itd. Ohrid. Materijal i metodi: Opservirano je 100 operisane dece.operisanih bronhiektazija (od ukupno 82 konzervativno tretiranih bronhiektazija. Cilj: Prikaz naših iskustva sa preoperativnom pripremom kao i postoperativnom rehabilitacijom torakotomirane dece iz našeg materijala. R. 28 sa traheobronhijalnim anomalijama. pokretljivost ramena. Nisu uklučeni operisani medijastinalni i dr.NAŠIH PACIJENATA Zafirovski Lj1. korektivni položaji. Otesevo. te fibrozna ankiloza okolnih mišića ramenog pojasa. .38.Makedonija zafirov2002@yahoo. tretiranih konzervativno u istom periodu).P PREOPERATIVNA PRIPREMA I POSTOPERATIVNA REHABILITACIJA KOD TORAKOTOMISANE DECE . suportivne. Postoperativno: toaleta disajnog stable (posturalna drenaža. no samo pokazivanje). kao i dozirani opšti fizički trening. 2 Klinika za torakalna hirurgija Medicinski fakultet. prevenira se plućni i lokomotorni invaliditet. Od njih 54 . Micevska D4. disajnih i korektivnih vežbi.ženski. 3 Specijalna detska bolnica za lecenje i rehabilitacija. itd) tehnike iskašljavanja. srednja uzrast: 9. 7 sa hirurškom drenažom empijema.

Stečeni tortikolis je posledica neuroloških bolesti. VELES Stoilovska T1. Po učestalosti. Cilj: Prikaz tortikolisa kod novorođenih u periodu od tri godine ispitivano na materijalu iz JZU ..Fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. sternocleidomastoidius-a. neposredno po rođenju. Tada će njegove gestikulacije biti organoleptički primetne i propraćene i drugim problemima.. R Makedonija tstoilovska@yahoo.. a tačna etiologija nije poznata. a drugi anomalije pri formiranju ploda i odnosi se na skraćenje krajeva m.. Srbija tanja_j@eunet. Materijal i metode: Retrospektivni prikaz studije novorođenih u periodu od tri godine: 2003 god. je najteži deformit stopala koga karakterišu 4 osnovne komponenete: ekvinus. Rakić . Razlikuju se strukturalni i posturalni pes equnovarus. do 15 dana. U samom radu izložićemo slike koje idu u prilog ove bolesti. uzrastu (uzrasne grupe od 0 . neonatolozima.. .. P ZNAČAJ PRIMENE RANE FIZIKALNE TERAPIJE U LEČENJU PES EQUINOVARUSA Jevtić T. Opšta bolnica Veles. adduktus i ekskavatus. 2004 god. kada se deformitet najlakše koriguje. Veles: odeljenje za .m.OPŠTA BOLNICA.m. do 1 mesec. Značajno je iskoristiti prva 3 meseca života. nacionalnoj pripadnosti i mestu stanovanja (grad . i odelenje za . pedijatrima i ortopedima.com Uvod: Tortikolis je prunudan položaj vrata i glave. ovaj deformitet se nalazi odmah iza urođenog iščašenja kuka. Vlahović N Institut za zdravstvenu zaštitu majke i detete Dr Vukan Čupić. 2005 god. Cilj rada je da istaknemo značaj i efekat rane primene procedura fizikalne terapije. Razlikujemo dva vida tortikolisa: urođeni i stečeni. Cvetković K.Opšta bolnica.P TORTIKOLISI KOD NOVOROĐENIH NA MATERIJALU IZ JZU .yu Uvod: Pes equinovarus. u procesu lečenja kongenitalnog ekvinovarusa. Kod urođenog tortikolisa govorimo o neuhranjenosti ili ishemiji m. 2Odeljenje za ginekologiju i akušerstvo. nagnut na jednu stranu. Beograd.Ginekologiju i akušerstvo .7 dana. urođeno krivo stopalo. Ako se na vreme ne otkrije i ne raeguje adekvatno može doći do trajnog oštećenja mišića sa iskrivljenjem lica.Milanović J.Neonatologija. Diskusija i zaključak: Za suzbijanje ove bolesti potrebna je kompletna saradnja sa: ginekolozima.. varus. sternocleidomastoideus-a pa tada govorimo o (kongenitalnoj hemivertebri). razvrstanih po polu.selo). Sugareva L2 1 Odeljenje za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju.. Jedan vid urođenih je posledica akta rađanja. do 3 meseca i do 6 meseca ). Sa njihovom saradnjom bi se delovalo na rano otkriće i suzbijanje.

Ove rezultate smo postigli kod 51-og deteta. na odeljenju fizikalne medicine i rehabilitacije lečeno je ukupno 80-oro dece pod dijagnozom pes equinovarus. neposredno po rođenju. ostala deca su hospitalizovana u prvih mesec dana života. 2001. Od ukupnog broja dece bilo je 58 dečaka i 22 devojčice.9 % na trećem mestu kongenitalnih mišićno skleletnih anomalija. Obostrani pes equinovarus je dijagnostikovan kod 44-oro. Varvarin). Azdejković Lj Zdravstveni centar Kruševac. Ciljevi rada: Da se sagleda i analizira. Srbija hansmiha@my-its. Matić D. u saradnji sa Odeljenjem neonatologije i Službom razvojnog savetovališta ZCK u periodu 01.4 -1. Rezultati: Zadovoljavajućom korekcijom smatrali smo stopala kod kojih smo dobili pasivnu dorzifeksiju veću od 1100. SCM. Nakon potvrđene dijagnoze CMT formirali smo dve grupe ispitanika: eksperimentalnu grupu od 29 dece . a na Rtg snimku Kite-ov ugao veći od 350. STERNOCLEIDOMASTOIDEUSA (SCM) Mijušković G. svrstala CMT u grupu kongenitalnih deformacija.Materijali i metodi rada: U periodu od 2000 do 2005 godine. termoterapija od 15. iskorigovanu varus komponentu. dana života u vidu parafinskih kompresa. Osim 5-oro dece. Prospektivna studija je obuhvatila 52 dece. te je po incidenci od 0. . a uzorak je bio apsolutan. koja su prvi put dovedena na pregled sa 5. Ćićevac. elektroterapija . Obe grupe ispitanika tretirane su . Metodologija: Ispitivanje je sprovedeno u Službi dečje fizijatrije Zdravstvenog centra Kruševac (ZCK). dužina trajanja fizikalnog tretmana kao i efikasnost fizikalnog tretmana dece sa CMT sa pseudotumorom m. kod kojih se nije uticalo na vreme javljanja na fizikalni tretman. 2004. desnostrani kod 22-oje.elektrostimulacija na potkolenu muskulaturu po savlađivanju kontraktura i plasirali smo korektivne natkolene gipsane longete koje doprinose održavanju postignute korekcije.05. Zaključak: Urođeno krivo stopalo nikada ne može po veličini. odnosno 6 meseci. Procedure fizikalne terapije koje smo primenjivali u lečenju pes equinovarusa su: kineziterapija. Ranim započinjanjem fizikalnog tretmana. starosti od 5 dana do 6 meseci. 35 dečaka i 17 devojčica. u odnosu na vreme započinjanja tretmana i ograničenje pasivnog obima pokreta rotacije. Brus. Fizikalni program treba kod svakog deteta sprovoditi dovoljno dugo i svako dete pratiti do završetka rasta. obliku i funkciji poprimiti karekteristike potpuno normalnog stopala.net SZO je 1973 god. P OCENA USPEHA I DUŽINA TRAJANJA FIZIKALNE TERAPIJE KOD DECE SA KONGENITALNIM MIŠIĆNIM TORTIKOLISOM (CMT) SA PSEUDOTUMOROM M. Aleksandrovac. Kod ostale dece Rtg i klinički nalaz nije bio zadovoljavajući i ta deca (njih 29-oro) su u ovom periodu podvrgnuta operativnom zahvatu . a levostrani kod 14-oro dece. postižu se zadovoljavajući rezultati i smanjuje se broj operisane dece.sa teritorije Opštine Kruševac kod kojih je u optimalno vreme započinjanja fizikalna terapija i kontrolnu grupu od 23 dece .upućenih iz Domova zdravlja susednih opština (Trstenik.

Sa dvije godine starosti na dječijoj klinici Beograd urađena ablacija prekobrojnog palca desno i op. zbog čega je prebačena na odjeljenje neonatologije bolnice u Užicu. Po otpustu preporučen pregled fizijatra. Krajnji ishod fizikalnog tretmana analiziran je kroz dužinu trajanja tretmana. Zaključak: Rezultati ovog istraživanja su potvrdili uspeh fizikalnog tretmana. Analizom korelacionih koeficijenata uočili smo linearnu zavisnost dužine trajanja terapije i starosti ispitanika na početku tretmana. kao i kada se posmatraju zajedno. je terapiju CMT sa pseudotumorom m. Dužina trajanja terapije u ispitanika eksperimentalne grupe kod kojih je započet tretman u prvih 30 dana starosti deteta iznosio je 67. zahvat oba stopala – Megadactilija et clinodactilia pedis dig.SCM. pedis obostrano . sa postavljanjem lakta u poziciji 90 st.SCM. Sa nepunih pet godina IOHB ‘’Banjica’’ zbog ograničenih pokreta u oba lakta urađen op.373. Kyphoscoliosis vert.terapijskim protokolom započetim danom dolaska u ZCK. je terapiju CMT sa pseudotumorom m. p < 0.Stevanović Đ. a pod Dg: Sy. pregledana od strane vaskularnog hirurga – klinički nalaz na arteriovenskom sistemu gornjih i donjih ekstremiteta izuzev oslabljenih pulsacija art. Dragić D. Zbog osjećaja hladnoće u rukama i nogama.001). Crouzon. je značajno manja od starosti dece kontrolne grupe (p < 0. i imala zaostatak pasivnog obima pokreta rotacije manji od 30°. zahvat desnog lakta – Arthrodesis cubiti dex. Banjaluka. thoracolumbalis. Redovito išli na kontrole. značajno najveći broj dece kontrolne grupe.05). a u kontrolnoj grupi je utvrđena jaka pozitivna korelacija (r = 0.05 dana. dok je kod onih kod kojih je lečenje započeto u drugom mesecu prosečna dužina lečenja iznosila 72.I bil. započeo u prvom mesecu starosti (p < 0. laktovima. Sy.28 dana. dors. Papić . R. Djevojčica iz III uredne trudnoće. Šolaja V Zavod za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju ‘’Dr Miroslav Zotović’’. Srpska vera@ibhibih.001). nogama.org U našu ustanovu je prvi put upućena na liječenje jedanaestogodišnja djevojčica zbog ograničenih pokreta u ramenima.87 dana. značajno najveći broj dece eksperimentalne grupe. Rezultati: Prosečna starost dece eksperimentalne grupe pri prvoj prezentaciji. započeo u drugom mesecu starosti (p < 0. Kod ispitanika kontrolne grupe prosečna dužina trajanja tretmana iznosila je 94. SCM. P REHABILITACIJA DJEVOJČICE SA ANOMALIJAMA LOKOMOTORNOG APARATA I KRAINOFACIJALNOM DISOSTOZOM Marjanović B.istim fizikalno . dece sa kongenitalnim mišićnim tortikolisom sa pseudotumorom m. Tako je u eksperimentalnoj grupi utvrđena značajna korelacija srednje jačine (r = 0. Trajanje tretmana je kraće i uspeh terapije bolji u dece koja su se javila u prvom mesecu starosti. u odnosu na vreme započinjanja tretmana i na početno ograničenje pasivnog obima pokreta rotacije. p < 0. šakama i zbog krive kičme.001).001).664. rukama. gde se nije uticalo na vreme javljanja. odmah po porodu uočene malformacije na licu. Apert.

desni lakat u semifleksiji. koljenima i oba TC izvodi. Program terapije: Kinezi. komunikativna. lijevi lakat u ekstenziji. Kl. Slavković A Klinika za fizikalnu medicinu. Nakon 2 nedelje . pravilan položaj pri mokrenju. mentalni razvoj uredan. 3-11 godina starosti. pronaciju i supinaciju ne izvodi. Lazović M. lice spljošteno. osloncem na puna planta. sindaktilija obostrano. Vlajković M. Klinički centar Niš. ramena povijena prema naprijed. redukovan program za kifozu i skoliozu. zahvat zašto se roditelji nisu odlučili.yu Uvod: Botulinum toksin tip A (BT-A) predstavlja snažan antagonist muskarinskih receptora koji izaziva različit stepen paralize poprečno-prugastih mišića. korekcija stava je bolja. termo. hidro. svodovi stopala spušteni. BT-A (Dysport) u dozi od 500 jedinica je davan transperinealno u spoljašnji uretralni sfinkter. Kod odpusta je došlo do poboljšanja kretnji u ramenima. diskretno skoliotičan. rehabilitaciju i protetiku. Dimitrijević L. Uloga BT-A u lečenju neurogenih poremećaja mokrenja kao što su hiperaktivnost detrusora i detrusor . ultrazvučni pregled bubrega i mokraćne bešike. Dorzifleksija oba RC redukovana. Kretnje u kukovima. Srbija petvesna@eunet. Cilj rehabilitacije je očuvanje i unapređenje sadašnji sposobnosti i sprečavanje pogoršanja novih oštećenja uz često obnavljanje rehabilitacionog tretmana. kičmeni stub u torakalnom dijelu kifotičan. hod na petama i prstima izvodi. dobila se minimalna fleksija lijevoga lakta. pokretna. analiza urina i urinokultura.sfinkter disinergija je dobro poznata. nalaz: Djevojčica u dobi od jedanaest godina. bavi se ritmikom. Materijal i metod rada: prospektivna klinička studija je obuhvatila 9 neurološki zdravih devojčica. uvećane očne jabučice. Kretnje u ramenima redukovane. Malo je podataka o primeni BT-A u lečenju funkcionalnih poremećaja u neurološki zdrave dece. Milić H. dosta dobro korektivan. sa disfunkcionalnim mokrenjem koje su lečene blokatorima α-1 adrenergičkih receptora i standardnom uroterapijom (trening mokračne bešike. vodjenje dnevnika mokrenja u toku 48 časova. u ASŽ je donekle ovisna o tuđoj pomoći zbog redukovanih pokreta u laktovima i šakama. Cilj rada je bio da ispita efikasnost kombinovane primene BT-A i standarne uroterapije u lečenju dece sa disfunkcionalnim mokrenjem. hidratacija i korekcija opstipacije) bez poboljšanja. Pre uključivanja u studiju kod sve dece je izvršen klinički pregled. skraćeni palčevi. kao i urofloumetrija sa odredjivanjem postmikcionog rezidualnog urina.uredan. prsti kratki deformisani. pasivna korekcija minimalna. šaku formira. P KOMBINOVANA PRIMENA BOTULINUM TOKSINA TIP A I REHABILITACIJE DONJEG URINARNOG TRAKTA KOD DECE SA DISFUNKCIONALNIM MOKRENJEM Živković V. U školi redovito pohađa nastavu fizičkog vaspitanja. radna th. čučanj izvodi. Zbog pogoršanja funkcije desnog lakta indiciran ponovo op.

. a koji će biti primenjivi u našoj sredini. zavisnost od informacionih tehnologija (internet. Zaključak: naši rezultati ukazuju da se primenom BT-A uz rehabilitacioni tretman mehanizam mokrenja kod dece sa disfunkcionalnim mokrenjem rezistentnim na standarne oblike terapije može značajno poboljšati i održati najmanje 6 meseci.yu Uvod: Fizicka neaktivnost je epidemija savremenog društva. Srbija dzsarigrad@sbb. kao i vežbe za relaksaciju mišića karličnog dna. Beograd. (DM tip II) KVO. maksimalna brzina protoka urina (ml/s) i oblik urofloumetrijske krive. Pre terapije i nakon perioda praćenja od 6 meseci analizirani su sledeći parametri: totalni kapacitet mokraćne bešike (izražen u procentima kapaciteta očekivanog za uzrast). dok značajno poboljšanje parametara urofloumetrije nije verifikovano. Svetska istraživanja upozoravaju na fizičku neaktivnost kao faktor rizika koji ima za posledice gojaznost. mokrenje u prisustvu lekara sa korekcijama akta mokrenja. prosečna brzina protoka urina (ml/s). noćne enureze. Anamnestičke studije ukazuju povećan trošak budžeta. količina izmokrenog urina (ml). metaboličke poremećaje. Cilj anamnestičkog istraživanja je da utvrdi opravdanost uvođenja preventivnih programa i adekvatne mere prevencije koji će delovati na smanjenje faktora rizika fizičke neaktivnosti. kompjuterske igre). Rezultati: Šest meseci nakon davanja Dysporta postignuto je statistički značajno smanjenje ukupnog skora dobijenog iz upitnika što ukazuje na poboljšanje urinarne inkontinencije i simptoma otežanog mokrenja. edukaciju o pravilnom položaju pri mokrenju.uključivan je rehabilitacioni tretman koji je obuhvatao trening mokračne bešike. Pre i 6 meseci nakon davanja Dysporta vršeno je popunjavanje upitnika (modifikacija Van Gool-ovog upitnika) o prisustvu i stepenu dnevne urinarne inkontinencije. P FIZIČKA NEAKTIVNOST DECE KAO JAVNO ZDRAVSTVENI PROBLEM Ljubinković K. Poremećaj njihovog zdravlja se neposredno reperkutuje na zdravlje čitave nacije postajući tako javno-zdravsveni problem. registrovano je značajno smanjenje postmikcionog rezidualnog urina. Takodje. Deca se smatraju najzdravijim delom drustva. Mandić N. chat rooms. ali nismo uključeni u istraživanja na nacionalnom nivou pa samim tim ne postoji nacionalna strategija prevencije. Nijedno dete nije imalo sistemske neželjene efekte u vezi sa primenom Dysporta. ali savremen način života utiče na ranu pojavu faktora rizika. Tripković G Dom zdravlja Stari Grad. poremećaje u ponašanju. Kod nas postoje istraživanja fizičke neaktivnosti kao faktora rizika na lokalnom nivou. načinu mokrenja. Kontrolna urofloumetrija je radjena 6 meseci nakon administracije BT-A. vreme mokrenja (s). postmikcioni rezidualni urin (ml). opstipaciji i kvalitetu života. direktno povezan sa posledicama fizičke neaktivnosti. Prospektivne studije sa većim brojem pacijenata su neophodne radi potvrde ovih inicijalnih pozitivnih rezultata.

implementaciju preventivnih programa u pravcu edukacije zdravih stilova života usmerenih ka: -pojedincu. -školi. medijsku kampanju. Strateški adekvatan program prevencije bi popravio kvalitet života korisnika zdravstvenih usluga i uticao na smanjenje troškova budžeta od lečenja posledica fizičke neaktivnosti.Metod: Sprovedeno je istraživanje u okviru Preventivnog pilot projekta „ Živimo Zdravo” Pilot-projekat je realizovan u dve osnovne škole na teritoriji opstine Stari grad u Beogradu i to O. . izgradnju i dostupnost terena za fizičku aktivnost. njihovi profesori i roditelji. kartoni sistematskih pregleda pedijatra i fizijatra. Instrument istraživanja je upitnik. -lokalnoj zajednici. Rezultati istraživanja ukazuju da je potrebno osmisliti i primeniti strategiju prevencije fizičke neaktivnosti. Zaključak Predlazemo: 1. U statističkoj obradi podataka korišćene su deskriptivne i analiticke metode. -porodici. 4.„Mihajlo Petrović-Alas“ I OS „Braća Baruh“ 2005/2006god. 3. 2. podršku resornih Ministarstava. U preventivnom programu bila su uključena deca četvrtog razreda njih 180.S. Postoji trend porasta troškova lečenja od posledica fizičke neaktivnosti u svetu što očekujemo i u našoj sredini.

faktor rasta koji potiče od trombocita.9 U lečenju kancera koriste se razni modaliteti kao što su zračenje. nesteroidne antiinflamatorne i druge lekove. interleukini 1 i 6.1. U metastatskom i uznapredovalom stadijumu bol oseća 75 do 95% bolesnika. Pojedine tumorske ćelije i makrofage u vezi sa tumorom imaju visoki nivo COX-2 enzima i u znatnoj meri produkuju prostaglandine. Crna Gora 2 Institut za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju „Dr Simo Milošević” Igalo. EVALUACIJA I MENADŽMENT Mihajlović V. Crna Gora 3 Klinički centar Niš. kao što su makrofage. koji ublažavaju bol.yu Bol utiče veoma destruktivno na kvalitet života bolesnika sa kancerom. 12 Otuda lekovi COX-2 inhibitori imaju svoje mesto u tretmanu kancera. koji postoji u dva izooblika: COX-1 i COX-2. 7.Tema VI REHABILITACIJA BOLESNIKA SA MALIGNIM OBOLJENJIMA KANCERSKI BOL: ETIOPATOGENETSKI ASPEKT. koji poseduju. Često je i prvi simptom bolesti. talamusa i somatosenzorne kore velikog mozga. brojne transdukcione molekule za detekciju noksičnih draži.10.2 Sivački-Žitnik S. hemoterapija i hirurške intervencije. pri čemu se njegova učestalost i intenzitet povećavaju tokom progresije bolesti. transformišući faktor rasta. 16 Neki eksperimenti ukazuju na ulogu COX-2 enzima u angiogenezi i rastu tumora. 11. Srbija dejanvuk@cg. Svaki od ovih faktora igra važnu ulogu u pojavi bola kod pojedinih oblika kancera. neutrofili i T-limfociti. epidermalni faktor rasta. može se uticati lekovima. Transdukcija se odigrava u nociceptorima. slobodnim završecima A-delta i C-vlakana. prostaglandine i endoteline. izazivaju brojne štetne efekte. pored povoljnog dejstva na tok bolesti.4. gde nastaje percepcija bola. 14. s različitim stepenom osetljivosti. Tumorske ćelije i inflamatorne ćelije u vezi s tumorom. To se odnosi i na opijate. i to ne samo za ublažavanje bola već i za redukciju rasta tumora. koji. Patogenetski aspekt Bol nastaje transdukcijom noksičnih draži u elektrohemijske signale. koji se zatim senzornim neuronima prostiru do zadnjih rogova kičmene moždine.9 Tu spadaju prostaglandini. Prostaglandini su proinflamatorni lipidi koji nastaju od arahidonske kiseline pod uticajem enzima ciklooskigenaze (COX). ali ispoljavaju i sporedne štetne efekte. a na neke od njih. luče niz faktora koji direktno ekscitiraju ili senzitizuju nociceptore.2 i Kojović J 3 1 Univerzitet Crne Gore – Fakultet primijenjene fizioterapije Igalo.9 . endotelini.1.

koja na kraju trigeriše ekspresiju C-fos proteina. Kancerom izazvani neuropatski bol nastaje mehaničkim oštećenjem.2 Bolni sindromi3 Bolni sindromi u vezi sa kancerom mogu biti akutni i hronični. kancerski bol može biti akutni i hronični. obično počinje podmuklo. kancerski bol može biti fokalni. kvalitet.8. Somatski nociceptivni bol je obično dobro lokalizovan i opisuje se kao oštar. jesu: intenzitet. kompresijom. minutima. Visceralni nociceptivni bol je najčešće difuzan. Mora se razlikovati od referisanog bola. a indukovana je oslobađanjem supstancije P i peptida srodnog kalcitonin genu. povećava se tokom progresije a smanjuje tokom regresije bolesti. Karakteristike kancerskog bola3 Osnovne karakteristike kancerskog bola. Stimulus zavisni bol manifestuje se u vidu hiperalgezije i alodinije. može biti tup.Drugi farmakološki cilj u tretmanu kancerskog bola jeste peptid endotelin-1. Ovaj bol prvi su opisali Portenoy i Hagen15 i . Može biti praćen anksioznošću ili depresijom i vegetativnim simptomima. Fokalni se javlja u predelu lezije.9 U nastajanju i održavanju hroničnog kancerskog bola sudeluje periferna i centralna senzitizacija. imaju visoki nivo ovog peptida.13 Endotelin je takođe involviran u angiogenezu i rast tumora. nociceptivni visceralni i neuropatski. 12 pa se njegovi antagonisti koriste u tretmanu ne samo kancerskog bola već i kancera. Javlja se u dva modaliteta: kao stimulus zavisni i stimulus nezavisni bol. distribucija i trajanje.10. 13 a kliničke studije ukazuju na to da je intenzitet bola u korelaciji sa nivoom endotelina u plazmi. satima. Kvalitet bola često ukazuje na njegovu prirodu.9 Periferna senzitizacija se sastoji u sniženju praga aktivacije nociceptora. a u izvesnoj meri može objasniti i način njegovog nastanka. u vidu pulziranja ili pritiska. ishemijom ili proteolizom senzornih i simpatičkih vlakana. Prema distribuciji. Procena intenziteta bola je od značaja za izbor terapije. koji se javlja u vidu tranzitornih (epizodičnih) egzacerbacija perzistenog bola. One treba da se procenjuju ne samo iz aspekta terapije bola već i njegove patogeneze. traje različito – sekundima. naročito kancer prostate. javlja se neočekivano. Hronični traje duže od tri meseca. Kancerski bol može biti nociceptivni somatski. lancinirajući ili u vidu trnjenja.2 Centralna senzitizacija se odigrava u zadnjim rogovima aktivacijom NMDA receptora pod uticajem glutamata. pulzirajući. neuropatski ili visceralni. Neuropatski bol se opisuje kao gorući. u vidu grčeva i stezanja ili oštar. dok hronični najčešće nastaju direktnim kancerskim efektom. U odnosu na trajanje. može biti akutni ili hronični. breakthrough pain) posebna je vrsta kancerskog bola. koji se iz više aspekata može smatrati markerom centralne senzitizacije. kao i bola uopšte. Neki tumori. Probijajući bol (engl. Akutni bolni sindromi obično su u vezi sa dijagnostičkim i terapijskim intervencijama. multifokalni i generalizovani. somatski. koji se projektuje iz udaljenih organa kao posledica konvergencije nociceptorskih somatskih i visceralnih vlakana u nivou zadnjih rogova. pokreće se kaskadna reakcija.

. Verbalna numerička skala sadrži pet gradacija bola: 1 – nema bola. spinalni opioidni hiperalgezični sindrom. bol usled biopsije i mamografije. opioidni injekcioni bol. incidentni bol) ili nevolnjim aktivnostima. 4 – jaki bol. Vizuelna analogna skala je linija dužine 10 cm. opioidna glavobolja. Merenje kancerskog bola Kancerski bol se meri radi procene efekta analgetičke terapije i monitoringa bolesnika. kašalj (tzv. steroidni pseudoreumatizam. 2 – blagi bol. Akutni bol u vezi sa hormonskom terapijom: hormonski indukovani bol kod metastaza kancera dojke. defekacija.. akutni bol u vezi sa imunoterapijom: interferonom indukovani akutni bol. Akutni bol u vezi sa vaskularnim poremećajima: akutni trombotički bol. Akutni bol u vezi sa terapijskim intervencijama najčešće se ispoljava kao postoperativni bol.nazvali su ga probijajućim jer „probija” regularnu medikaciju perzistentnog bola. brahijalna pleksopatija sa ranim početkom. Akutni bol u vezi sa infekcijom: akutna herpetička neuralgija. bolna periferna neuropatija.). tako da se povezivanjem markiranih pozicija dobija dinamika bola tokom lečenja. kao što je pokret. epiduralni injekcioni bol.Radi kontinuiteta preporučuje se da se meri i u kućnim uslovima. U centrima za kancer kao sastavni deo temperaturne liste koristi se vertikalna skala sa 10 podeoka. subakutna radijaciona mijelopatija. Bol se meri uporedo sa temperaturom. pri čemu najdonji podeok označava stanje bez bola a najgornji stanje sa neizdržljivim bolom. pozicija na 0 cm označava stanje bez bola a na 10 cm stanje sa najjačim mogućim bolom koji bolesnik može da zamisli. . Akutni bol u vezi sa radioterapijom: orofaringealni mukozitis. Obično počinju akutno i perzistiraju sve dok se ne primeni adekvatan tretman. 3 – umereni bol. 5 – neizdržljivi bol. Hronični bolni sindromi3 Hronični bolni sindromi u vezi s kancerom nastaju direktnim kancerskim efektom. Najčešće je u pitanju somatski nociceptivni. Probadajući bol treba razlikovati od egazcerbacija perzistentnog bola usled neadekvatnog doziranja analgetika. na kojoj bolesnik markira poziciju svoga bola. mikcija. Akutni bol u vezi sa bisfosfonatima: koštani bol indukovan bisfosfonatima. Akutni bolni sindromi3 Akutni bolni sindromi u vezi s kancerom najčešće nastaju usled dijagnostičkih i terapijskih intervencija. U tu svrhu upotrebljavaju se dve jednostavne skale: verbalna numerička i vizuelna analogna skala. Akutni bol u vezi sa antikancerskom terapijom: akutni bol u vezi sa tehnikama infuzione hemoterapije i akutni bol u vezi sa hemoterapijskim toksicitetom (mukozitis. difuzni koštani bol. Akutni bol u vezi sa analgetičkim tehnikama: lokalni anestetički infiltracioni bol. akutni radijacioni enteritis i proktokolitis. Akutni bol u vezi sa dijagnostičkim intervencijama najčešće se javlja kao glavobolja usled lumbalne punkcije. Egzacerbacije mogu biti izazvane voljnim radnjama. a samo u 15% slučajeva posledica su kancerske terapije. zatim neuropatski i visceralni nociceptivni bol.

hronična radijaciona mijelopatija. adrenalni bolni sindrom. dok metastaze u mišićima nisu uobičajene. Međutim. dojke i prostate najčešće metastazira u kosti. mononeuropatije i periferne neuropatije usled infiltracije i kompresije nervnih struktura tumorskim tkvom ili kao posledica zračenja. ovarijalni kancerski bol. Hronični bolni sindromi u vezi sa kancerskom terapijom3 Ovi sindromi nastaju kao kolateralni štetni efekti hemoterapije. Epiduralna kompresija kičmene moždine ili kaude ekvine je komplikacija metastaza u pršljenovima. Hronični postoperativni bolni sindromi nastaju prvenstveno usled oštećenja perifernih živaca i pleksusa i manifestuju se neuropatskim bolom. kao i neuralgiju glosofaringeusa i trigeminusa. fantomski bolni sindromi. U pitanju je najčešće hronična bolna periferna neuropatija.Koštani bol kod bolesnika s kancerom obično nastaje usled metastaza . Posthemoterapijski sindromi nastaju usled citotoksičnog dejstva lekova koji se koriste u lečenju kancera. Visceralni bolni sindromi3 U ovu grupu ubrajaju se hepatični distenzioni sindrom. zatim u lumbosakralnim (20%) i cervikalnim (10%). ali i drugi tumori mogu biti komplikovani bolnim koštanim lezijama. ureteralna opstrukcija. avaskularna nekroza glave femura ili humerusa. cervikalne. Hronični postradijacioni bolni sindromi3 Ovi sindromi razvijaju se kao komplikacija zračenja nakon latencije od nekoliko meseci pa do jednu i po godinu. zavisno od lokalizacije. Glavobolju. s bolom u leđima kao inicijalnim simptomom. hirurške i radijacione terapije. Hronični bol u vezi sa hormonalnom terapijom: ginekomastija usled antiandrogene terapije karcinoma prostate. Ovde spadaju: bolni sindrom nakon operacije dojke. Koštane metastaze se najčešće lociraju u pršljenovima. hormonske. središnji retroperitonealni sindrom. brahijalna i lumbosakralna pleksopatija. postoperativna mijalgija karličnog dna. U pitanju je najčešće brahijalna i lumbosakralna pleksopatija. mišićnih i biohemijskih poremećaja. inflamacije i infiltracije bolno senzitivnih struktura u predelu glave i vrata. Metastaze često zahvataju karlicu i kuk Mišićni bol u vidu grčeva kod bolesnika s kancerom potiče od neuralnih. peritonealna karcinomatoza. više od 25% bolesnika sa koštanim metastazama ne oseća bol. Metastaze baze lobanje. Kancer pluća. Bolesnici sa multiplim koštanim metastazama obično osećaju bol samo na nekoliko mesta. hronični radijacioni enteritis i . plućni kancerski bol. Glavobolja i facijalni bol nastaju usled trakcije. Rejnoov sindrom. hronična intestinalna opstrukcija. mogu izazvati intracerebralni tumori i leptomenigealne metastaze. Sarkomi mogu da zahvate mišiće i da budu praćeni bolom. brahijalne i lumbosakralne pleksopatije. Neuropatski bol kod bolesnika s kancerom javlja se u okviru sindroma bolne radikulopatije. postradikalni disekcioni cervikalni bol (nastaje nakon operacije živaca i mišića u predelu vrata). bol nakon torakotomije. manifestuju se brojnim bolnim sindromima. postoperativno smrznuto rame. maligni perinealni bol. i to u 2/3 slučajeva u torakalnim.

U tretmanu probijajućeg bola efikasan je fentanil citrat. masaža. U kontroli kancerskog bola koriste se metode tradicionalne kineske medicine: akupunktura i program vežbi qi gong i tai chi. u terapiji jakog bola. burst TENS). Nivo aktivnosti treba da bude doziran prema intezitetu bola i toleranciji bolesnika. U menadžmentu kancerskog bola koriste se kognitivno-bihejvioralne tehnike. PENS je kombinovana primena električne stimulacije i akupunkture. ladder) analgetičke medikacije. koji podrazumeva usklađenu primenu raznih terapija. po potrebi i adjuvantnih analgetka. Najčešće se primenjuju relaksacija i vizualizacija. edukacija i psihoterapija. Takođe se koristi hipnoza. U menadžmentu kancerskog bola primenjuju se razne fizioterapijske tehnike kao što su transkutana električna nervna stimulacija (TENS). biofidbek. Koristi se uglavnom u kontroli muskuloskeletnog bola izazvanog koštanim metastazama1. kortikosteroidi. tramadola i nisku dozu morfina. Produžena fizička aktivnost stimuliše produkciju endogenih opioida i smanjuje bol i povoljno utiče na pridružene simptome: anksioznost i depresiju. Menadžment kancerskog bola zahteva multidisciplinarni pristup. Terapijske vežbe uklanjaju posledice smanjene aktivnosti zbog bola. kognitivna distrakcija. Svetska zdravstvena organizacija18 etablirala je tri lestvice (engl. fentanila i drugih opioda. a kada je posredi hronični i neuropatski bol upotrebljava se akupunkturi sličan TENS ili TENS u salvama (engl. kao i zavisnost od opioida. po potrebi i adjuvatnih analgetika. . radijacioni cistitit. fizikalnih modaliteta i drugih analgetičkih tehnika uz antikancersku terapiju i neophodnu psihosociološku podršku. koje treba da budu profilisane tako deluju na sve dimenzije fizičkog i psihićkog stanja bolesnika sa kancerom i kancerskim bolom. progredira iz dana u dan i zahteva individualan i dinamičan terapijski program: kombinovanu primenu regularnih i adjuvantnih analgetika. ne postoje objektivne randomizovane strudije koje bi potvrdile njihovu efikasnost u tretmanu kancerskog bola. nesteroidnih antiinflamatornih lekova i po potrebi adjuvantnih analgetika u kontroli blagog do umerenog bola. perkutana električna nervna stimulacija (PENS). Druga lestvica podrazumeva primenu kodeina. perinealni bol u vidu pečenja. mišićni relaksansi. Prva lestvica obuhvata primenu paracetamola. bol usled limfedema. takođe i nesteroidni antiinflamatorni lekovi. Njihova primena se zasniva uglavnom na empiriji. Menadžment kancerskog bola Kancerski bol je kompleksni bol sa izraženom afektivnom komponentom i multiplim fizičkim poremećajima. TENS je najšire primenjivana elektroanalgetička tehnika. bisfosfonati. U adjuvantne analgetike ubrajaju se psihotropni lekovi (anksiolitici i antidepresivi). koja može da smanji bol i anksioznost.6 i neuropatskog bola izazvanog kompresijom neoplastičnim tkivom. koje pomažu bolesniku da bolje shvati svoj bol i uzme učešće u njegovoj kontroli. antikonvulzivi. primenjuje se konvencionalni. terapijske vežbe.17 Kada je u pitanju akutni bol. osteoradionekroza.proktitis. u tretmanu umerenog do jakog bola. Treća lestvica odnosi se na primenu morfina. biofidbek.

Medical Hypothesis 1999. Dubois RN. Masferrer JL. 11. Yang QY. 7(11): 1131–1144. 60(5): 1306–1311. Portenoy RK. Dorsey R. Radhika A. Brookoff D. Reddy BS. . 9. Increased cyclooxygenase-level in carcinogen-indused rat colonic tumor. 93(5): 681–686. Moore BC. 7(11): 1131–1144. Kurbel S. apoptosis. Endotheling secreting tumors and the idea of the pseudoectopic hormone secretion in tumors. 329–333. International Journal of Cancer 2001. Elsevier Churchill Livingstone 2006. Cancer pain: causes. Kovacic D et al. Cancer pain: treatment overview. OhmoR. Current Medicinal Chemstry 2000. 10. Journal of the Royal Society of Medicine 1988. Kundu N. Journal of Medicine 1982. 3(4): 287–3003. 4. consequences and therapeutic opportunities. 3. Hanks GW. 14. Nelson JB. In: Wall and Melzack’s Textbook of Pain (Mc Mahon SB and Koltzenburg M.M. Breakthrough pain: definition. 52(4). Current Medicinal Chemistry 2000. 2. 81: 341–344. The management of symptoms in advanced cancer: experience in a hospital-based continuing care unit. Alterations in lipoxygenase and cyclooxygenase-2 catalityc activity and mRNA expression in prostate carcinoma. Sitja Arnau M. Yoshinaga K. Fuita T et al: Depth of invasion parallels increased cyclooxygenase-2 levels in patient in gastric carcinoma. Boeglin WE. 91(10): 1876– 1881. 110(4): 1259–1262. Chronic Pain: a New Disease. 6. 85: 45–48. and chemoprevention by nonsteroidal anti-inflamantory drugs. eds). Hoskin PJ. Koki AT: Antiangiogenic and antitumor activities cyclooxygenase-2 inhibitors. McGrow–Hill 2000. COX-2 inhibition. eds). Cherny NJ. The role endothelin-1 and endothelin receptor in prostate cancer.Litearatura: 1. Simpson DI. Hagen NA. Increased cyclooxygenase-2 expression in human pancreatic carcinomas and cell lines: growth inhibition apoptosis and chemoprevention by non steroidal anti-inflammatory drugs. Cancer Research 2000. 13: 203–2013. In: Wall and Melzack’s Textbook of Pain (McMahon SB and Koltzenburg M. eds). 13. 8. Pain 1990. 42(3): 273–281. 5. et al. West CR. Kurbel B. Neoplasia 2001. Leahy KM. 16. 7. Carducci MA. Hoskin PJ. Cancer 2001. Mantyh PW. Molina MA. Elsevier Churchill Livingstone 2006. Lemoine MG. Gastroenterology 1996. Experience with transcutaneous electrical nerve stimulation for relief of intractable pain in cancer patients. Shapell SB. The assessment of cancer pain. Avellanosa A. Manning S. prevalence and characteristic. 15. 12. In: Wall and Melzack’s Textbook of Pain (McMahon SB and Koltzenburg M. BJU International 2000. Increased cyclooxygenase-2 (COX-2) expression and activity in a murine model of metastatic breast cancer. Elsevier Churchill Livingstone 2006.

adjuvantne hemioterapije i hirurgije. eds). ali i na metastaze. World Health Organization. danas se radi u manjem broju slučajeva. KC Srbije. Devečerski G2. Incidenca je nešto veća kod muških adolescenata. dobijaju još bolje rezultate korišćenjem radijacije. 3 Institut za kardiovaskularne bolesti. Ukoliko je i amputacija ponuđena kao jedno od terapijskih rešenja. 2Klinika za medicinsku rehabilitaciju. od onih direktno vezanih za narušavanje psihofizičkog integriteta. 1996. Zračenje je bilo prvi napredak u lečenju Ewingovog Sarkoma ali je postalo očigledno da ne kontroliše konzistentno lokalnu bolest i ima malo efekta na metastaze. imunoterapijom i hirurški. Terapija koštanih tumora Raniji rezultati lečenja su bili razočaravajući. Hemioterapija je pokazala bolje dejstvo na lokalni supstrat. sa najvećom stopom od 19 na milion u uzrastu od 15 godina. Beograd. Beograd.co. Srbija office@zop. sa petogodišnjim preživljavanjem od približno 10%. Amputacije su rađene sa ciljem da se spreči lokalno širenje tumora kao i stvaranje sekundarnih depozita. 18. Maligni koštani tumori imaju stopu incidence od 8. KC Novi Sad. Razlike u preživljavanju. In: Textbook of Pallative Medicine (Doyle D. Svi koštani kanceri beleže podjednak porast incidence u uzrastu od 5 do 10 godina i 11 do 15 godina. Geneva. radiološkom terapijom. Cancer pain relief. Bacci i sar. Thompson J. World Health Organization. Ovi tumori se leče hemioterapijom. petogodišnja stopa preživljavanja je povećana i kreće se od 13. Smatra se da sarkomi čine 1% od svih kancera.Parapid B3 1 Zavod za protetiku. su zapazili porast u stopi preživljavanja u pacijenata lečenih hirurškom intervencijom sa i bez dodatne terapije. Novim terapijama. . MacDonald N. kombinovanom redio i hemioterapijom.17. PROTETIKA I ONKOLOŠKI BOLESNICI Teofilovski M1.7 na milion stanovnika. Amputacija ekstremiteta koja je. Hanks G. pacijentu se moraju objasniti svi aspekti protetičke rehabilitacije. u ovim slučajevima. Oxford University Press 1993. Filshie J. pa sve do tehničkih i funkcionalnih mogućnosti koje protetičko sredstvo pruža. pokazuju značajno lošiju prognozu kada je tumor primarno lokalizovan u pelvisu. vezane za primarnu lokalizaciju tumora. Napredak su postigli Phillips i Higinbotham. i postignutom stopom petogodišnjeg preživljavanja od 24%.yu Koštani tumori spadaju u grupu retkih tumora. Napretkom hemioterapije i hirurških metoda spašavanja ekstremiteta. Najčešći i najopasniji tumori ove grupe su osteosarkom i Ewingov sarkom.8 do 33%. Transcutaneous electrical nerve stimulation (TENS) and acupuncture. terapijski značaj amputacija je znatno smanjen ali je njihov broj i dalje značajan. Pritchard i sar. nekad bila najčešća hirurška intervencija. Savremeni hirurški pristup u lečenju koštanih tumora se oslanja na metode spašavanja zahvaćenog ekstremiteta.

4% su dezartikulacije kuka. Na godišnjem nivou. 52. Wilkins navodi da pacijenti lečeni hirurškom intervencijom. ali je svima zajedničko gledište da je kancer kao uzrok amputacije procentualno najmanje zastupljen. Kod osteosarkoma je stopa preživljavanja veća nego kod Ewingovog sarkoma.2% transtibijalne amputacije a ostalih 7% čine drugi nivoi. a u onih bez kompletnog hirurškog tretmana. On se odnosi na tehnike spašavanja ekstremiteta i u krajnjem slučaju na amputaciju ekstremiteta. Takođe. Dvogodišnje stope preživljavanja u operisanih su bile 81%. određenim tehnikama kod dece se dopunjuje dužina i nastavlja dalji normalan rast ekstremiteta.Ebskov navodi da amputacije donjih ekstremiteta uzrokavane tumorima čine 1. U zavisnosti od istraživanja podaci variraju.2% svih amputacija. je zastupljen u skoro 95% slučajeva. Koja će od ovih metoda biti primenjena zavisi od tipa tumora.Amputirani su imali primarnu lokalizaciju distalno na ekstremitetu ili veliku leziju na proksimalnom delu femura. . hemioterapijom i zračenjem su imali bolje stope preživljavanja. veličine tumora i mogućnosti njegovog recidiva. Takođe. na hemioterapiju dobro reaguju i pre i u postoperativnom periodu i za razliku od tumora sa manjom gradacijom dobro reaguju na zračenje. Od tog broja 26. Amputacija kao deo terapije koštanih tumora Ebskov navodi da od svih amputacija oko 5% čine traumatske. Pristup je još složeniji kada je u pitanju amputacija. Carnegie navodi da su od svih primarnih oboljenja. Protokol postoperativne hemioterapije traje 6 do 12 meseci. Stopa preživljavanja u prvih 5 godina zavisi od uzrasta u kome se pojavio tumor i kreće se od 49% do 63%.4% transfemoralne amputacije. Imidžing testovi za otkrivanje koštanih kancera u koje spada i magnetna rezonanca. su značajno povećale mogućnost lociranja malignog supstrata.5-2. u 21% su uzrok bili tumori kože i u 5% slučajeva sekundarni depoziti. Tumori visokog stepena se agresivno tretiraju hirurški. Amputacije su u 50% slučajeva urađene zbog primarnih koštanih tumora. sa hemio i radioterapijom bio je 49%. u 24% zbog tumora mekih tkiva. Ovim tehnikama se postiže dobra funkcija restituisanog ekstremiteta. naročito kod manjeg uzrasta. karlici ili sakrumu. Osteosarkom je bio razlog u skoro 31% amputacija dok su benigni tumori bili zastupljeni u 12% slučajeva. Jain i Stewart navode da amputacije donjih ekstremiteta uzrokavane tumorima čine 1-2% svih amputacija. naročito koštanih sarkoma visokog stepena. 14. Petogodišnje stope preživljavanja su bile 74% za operisane i 24% za neoperisane. tumori vodeći uzrok amputacije kod dece. stepena invazivnosti tumora. Malignitet kao jedan od razloga netraumatske amputacije ima dve specifičnosti: malu incidencu i nedostatak vitalne indikacije za pacijenta u datom trenutku. Najviše primenjivane (85%) su tehnike spašavanja ekstremiteta ili resekcije koštanih tumora. amputacije netraumatske etiologije uzrokovane dijabetom su zastupljene u 45-83% slučajeva. veću stopu preživljavanja imali su pacijenti koji na prvom pregledu nisu imali metastaze od pacijenata sa metastazama. Pacijent mora dobro da razume prednosti i mane tehnike spašavanja ekstremiteta pre donošenja odluke. Zračenje tumora se sprovodi samo u slučajevima koji nisu pristupačni za hirurški tretman kao što su oni locirani na kičmi. Hirurški tretman.

kod maligniteta. Rawley and Jain naglašavaju značaj spašavanja kolena kod amputacije na donjim ekstremitetima smatrajući ga veoma važnim za uspešnost rehabilitacije. U poslednje vreme. Izrada definitivne proteze je oko tri meseca kasnije što je vreme predviđeno za formiranje protetički povoljnih funkciomorfoloških karakteristika amputacionog patrljka. U sklopu drugih terapija. Nakon hirurške intervencije. posle odstranjivanja osteosarkoma hirurškom resekcijom ostaje nefunkcionalan ekstremitet čiji je dalji rast i razvoj ozbiljno kompromitovan. savremena protetika je osim novih . na vreme urađena amputacija daje mogućnost jednako kvalitetnog života kao što je to slučaj kod pacijenata kojima je amputacija urađena zbog druge etiologije. posle amputacije. Adaptibilnosti prvog ležita kojom se supstituiše privrena proteza. treba započeti sa bandažiranjem amputacionog patrljka elastičnim poveskama nakon koje se se može aplikovati privremena proteza. ovakav stav se dovodi u pitanje jer visina amputacione linije mora da garantuje potpuno odstranjenje koštanog tumora i postavlja se kao prioritetna nad funkcionalnom reziduom amputacionaog patrljka. Studije petnaestogodišnjeg praćenja pacijenata kojima je urađena transfemoralna amputacija u okviru terapije maligniteta koštanog tkiva donjih ekstremiteta pokazuju visok stepen preživljavanja u slučaju da je amputacija urađena u trenutku kada nije bilo evidentiranih metastatskih promena. osoba sa transfemoralnom amputacijom troši 89% procenata više energije za hod. pružile su nove tehnologije i anatomske koncepcije izrade ležišta. nije menjan stav da u slučaju amputacije treba obavezno sprovesti mere protetisanja pacijenta. Za rešavanje problema karakterističnih za transfemoralne amputacije. Amputacija je takođe najbolje rešenje za decu mlađu od pet godina. Sa privremenom protezom se započinje vertikalizacija i rana funkcionalna rehabilitacija bez obzira na nivo amputacije. U nekim klinikama. ulogu privremene proteze preuzima takozvana definitivna proteza sa prvim ležištem. Vertikalizacija amputirca i vežbe hoda sa protezom su posebna veština i sprovode ih za to. U 85% slučajeva postoji mogućnost spašavanja ekstremiteta hirurškom resekcijom kosti. Rehabilitacioni principi protetisanja pacijenata sa amputacijom Aiteken navodi da bez obzira na promene terapijskih protokola koštanih tumora. ima slabiju propriocepciju i balans. Kada su donji ekstremiteti u pitanju. u ovakvim slučajevima. specijalno osposobljeni fizioterapeuti. a po zarastanju rane. pacijent nastavlja sa hemioterapijom narednih godinu dana. amputacija je apsolutno indikovana. Tada se donosi odluka o vrsti hirurške intervencije odnosno resekcije ili amputacije.Savremeni terapijski pristup lečenju osteosarkoma podrazumeva tromesečnu preoperativnu hemioterapiju nakon koje se vidi da li se tumor lokalno promenio i regredirao ili je metastazirao. aplikacija privremenog ležišta se vrši na operacionom stolu odmah nakon amputacije. Međutim. Samo kod velikih tumora koji slabije reaguju na hemioterapiju. Sa fizikalnom i kineziterapijom se rano započinje iz funkcionalnih i psiholoških razloga. U tom uzrastu. uključujući tu i transparentna test ležišta. osim preživljavanja. Amputacija je indikovana i u slučajevima kada tumor zahvati meka tkiva i kožu kao i važne nerve i arterije. Za razliku od osobe sa transtibijalnom amputacijom.

Hod amputirca sa transfemoralnom amputacijom može pokazivati manje devijacije. hod sa protezom može i . Veliki je broj različitih terminalnih nastavaka kao što su mehaničke šake i hvataljke ali i usavršene elektronske šake sa velikom brzinom i rasponom hvata. One su pokazale prednost prirodnim načinom kontrole. Pacijent sa transtibijalnom amputacijom i protezom. Ruka je višefunkcijski motorni i senzorni organ i njen gubitak proteza nemože da nadoknadi ni približno kao što to može proteza za donje ekstremitete. Otuda je sve veći broj pacijenata koji efektivno koriste svoje proteze. iziskuje veću umešnost kao i veći utrošak energije ali ipak omogućava ograničeno bavljenje sportom. visokofunkcionalne mehaničke. Sofisticarane hidraulične. U slučaju visokih amputacija sa najvišim stepenom funkcionalnog deficita primenjuju se hibridni sistemi. elektronski kontrolisane kolene jedinice mogu pomoći amputircu da se vrati normalnom hodu. radnu protezu. Pacijenti sa amputacijom gornjih ekstremiteta iziskuju obimnu rehabilitaciju sa fizikalnom i okupacionom terapijom. U ovoj fazi protetičke rehabilitacije. Nakon izrade proteze sledi obuka u hodu čija je dužina proporcionalna visini amputacije ali i opštem zdravstvenom i funkcionalnom statusu pacijenta kao i njegovoj starosti. i procesorski doziranom snagom hvata koji omogućava držanje predmeta bez ispadanja. Naročito pogodna za decu sa transradijalnim amputacijama i veoma popularna kod odraslih je mioelektrična podlakatna proteza. Pozitivni efekti posthirurške medicinske rehabilitacije Proteza može poboljšati i izgled i funkciju. hospitalni tretman u specijalizovanoj rehabilitacionoj ustanovi je poželjan a za visoke nivoe amputacija i obavezan. može da hoda bez devijacija čak i da se bavi sportom. reduciranim sistemom suspenzije i uprošćenim načinom upravljanja.tipova ležišta kao što je uzdužno ovalno. hod ovakvog amputirca je normalan za posmatrača. Gledano sa strane. a u samonapajajućim konstrukcijama i značajnim poboljšanjem estetike. aplikuju se kozmetske i estetske proteze. razvila niz rešenja kao što su modularni sistemi sa šok adapterima. Skeletni sistem proteze obložen mekim elastičnim materjalima može da daje izgled normalnog ekstremiteta. hidraulične i elektronski kontrolisane kolene jedinice. boljim konforom. bez oštećenja a sa najmanjim mogućim energetskim utroškom. Visoke amputacije femura kao i desartikulacije u zglobu kuka se takođe protetišu ali je funkcionalni nivo najmanji zbog velikog utroška energije i slabe koordinacije. Nakon izrade proteze sprovodi se obuka u njenom korišćenju kao asistivne ruke dok se na validnu ruku prebacuje dominantnost ukoliko ona to nije bila pre amputacije. pokretne skočne zglobove i protetička stopala sa višestrukim artikulacijama. Generalno gledano. To je glavni razlog čestog neprihvatanja proteze od strane pacijenta. odsustvom suspenzije i kablova. Kod velikih deficita koje je teško protetisati ili kod malih deficita za koje amputirac ne želi aktivnu. Protetisanje pacijenata sa podlakatnom amputacijom danas se rutinski izvodi i daje ohrabrujuće rezultate primenom novih tipova ležišta.

Komplikacije kod modularne onkološke protetičke artroplastike su mnogobrojne ali lakše za rešavanje. protruzija kosti ili preteran rast koštane residue kod dece. Druge vrste tumora nakoštanog porekla. se amputacija završava u jednom hirurškom aktu i u daljem toku nema potreba za hirurškom reintervencijom za razliku od raznih tehnika hirurških resekcija koje često iziskuju korektivne reoperacije. Kod dece je jače izražena tendencija stvaranja fleksione kontrakture u kolenu što se mora sprečiti svim raspoloživim sredstvima. radiološkom . često zahtevaju reamputaciju. Paraliza nerva može nastati prilokom oslobađanja nerva zahvađenog kancernim tkivom. Ako je plasirana bezcementna proteza. u narednih šest nedelja se koristi delimični oslonac na ekstremitet. Ove paralize su najčešće reverzibilne. Infekcija stopira vađenje osteosintetskog materijala dok se nekroza rane javlja zbog obilnosti resekcije mekih tkiva ali se može minimizirati upotrebom mišićnih režnjeva. Moguće su mehaničke komplikacije od strane implanta koji može da se razlabavi. Ovo se može izbeći ako se ekstremitet koristi pažljivo. što neizbežno uzrokuje amputaciju. Posle operacije spašavanja ekstremiteta sa modularnim onkološkim protezama takođe je nophodna rehabilitacija. može se zaključiti da se pacijenti sa cementnim modularnim onkološkim protezama brže rehabilituju od pacijenata čiji je ekstremitet spašen drugim tehnikama kao i od amputiranih pacijenata. Amputacija nosi sa sobom specifične probleme kao što su fantomske senzacije. posebno je važno svakodnevno hrabrenje i podsticanje. Tehnike spašavanja ekstremiteta mogu dati više postoperativnih komplikacija nego amputacija. ređe komplikacije kao što su nekroza rane. Tokom rehabilitacije kod dece. naročito kada su u pitanju visoke amputacije humerusa ili dezartikulacija u ramenu. Posmatrajaći dužinu trajanja rehabilitacije. Zaključak Koštani tumori spadaju u grupu retkih tumora ali su kao uzročnici amputacija visoko zastupljeni. Druge. fizikalnom terapijom ili manjom hirurškom intervencijom. Amputacija narušava emotivni i fizički sklad pacijenta. fantomski bol i stvaranje neurinoma. destrukcijom mekih tkiva dovode do gubitka strukturalnog i funkcionalnog integriteta ekstremiteta. Amputacije gornjih ekstremiteta daju slabiji funkcionalni nivo nego što je to slučaj kod donjih ekstremiteta. Amputirani pacijenti često imaju brži oporavak i postižu viši funkcionalni nivo sa protezom nego pacijenti kojima je spašen ekstremitet. Ovi problemi se mogu rešavati medikamentnom terapijom. Vrlo brzo nakon operacije započenje se sa fizikalnom i kineziterapijom. Najčešće. Ovo je od posebnog značaja kod dece koja posle operacije nastavljaju sa hemioterapijom jer su im snaga i motivacija znatno smanjeni. Veći je rizik recidiva nego kod amputacije pa je odluka pacijenta u izboru hirurške tehnike direktno vezana za preživljavanje od osteosarkoma. Iako je u tehničkom smislu mnogo jednostavnija od hirurških tehnika spašavanja ekstremiteta ona daje i neke komplikacije.estetski i funkcionalno biti bolji od hoda sa spašenim ekstremitetom ali je energetski utrošak uvek veći. Tumori se leče hemioterapijom. pukne ili popusti u ležištu. Najčešći i najopasniji tumori ove grupe su osteosarkom i Ewingov sarkom.

Međutim. 6. Njima moraju da budu predočeni svi benefiti ali i nedostaci raznih terapija. povratak vršnjacima ili poslu sa ekstremitetom smanjenog funkcionalnog nivoa ili bez ekstremiteta sa protezom. Natl Cancer Inst Monogr.56:273-278. Nesbit ME. od onih direktno vezanih za narušavanje psihofizičkog integriteta. Pritchard DJ. Literatura: 1. bez obzira na dužinu rehabilitacije. 2.56:169-171.Cancer 2002. Natl Cancer Inst Monogr.s endothelioma of bone in children. Matanović D. Sugical experience in the management of Ewing. Lower limb amputees over 65 years-activity of daily life (ADL) in our . a najduža je kod amputiraca. ali je za pacijenta teško prihvatljiva.s sarcoma. Current menagement of Ewing. 9. Amputacija ekstremiteta koja je. drastično mu smanjuje funkciju u socijalnom i profesionalnom okruženju. Pritchard JD.Borghi A. Ewing. Cancer. Mujović N. The curability of Ewing. 4.terapijom.s sarcoma: The experience at the Instituto Ortopedico Rizzoli in 163 cases treated with and without adjuvant chemiotherapy. Picci P. nekad bila najčešća hirurška intervencija. Bacci G.77: 193-224. et al. kao deo terapije. 3. Histologic Evaluation of Necrosis in Osteosarcoma Induced by Chemotherapy: Regional Mapping of Viable and Nonviable Tumor. Cancer 1986. Prog Clin Cancer. Psihičke sekvele indukovane amputacijom su neizbežne pogotovu što se superponiraju na one već nastale saznanjem pacijenta da boluje od teške bolesti. Classification of Bone Sarcomas. 1985. danas se radi u manjem broju slučajeva. Ona.58:2551-2555. Cancer 1982. Wilkins MR. 1981. Savremeni hirurški pristup u lečenju koštanih tumora se oslanja na metode spašavanja zahvaćenog ekstremiteta. Burgert EO et al. Phillips RF. Picci P. pa sve do tehničkih i funkcionalnih mogućnosti koje protetičko sredstvo pruža.s sarcoma of bone. 8. povećava mogućnost preživljavanja. Orthopedic Oncology. postignut stepen funkcionalne osposobljenosti pacijenta može pokazivati raznolikost tako da u pojedenim slučajevima. u ovim slučajevima.s sarcoma. Ukoliko je i amputacija ponuđena kao jedno od terapijskih rešenja. Bacci G. Campanacci M. 5. Campanacci M. ali za njim obavezno sledi socijalna reintegracija.s Sarcoma of Bone. kod amputiraca može biti znatno veći. Najkraće traje rehabilitacija pacijenata sa cementnom protezom.56:1515. Parapid B. Gitelis S. The treatment of localized Ewing. 1982. Witting J. Rosen G. Konstantinović Lj.70:391-397. Pacijent i njegova porodica donose odluku o načinu lečenja.49:1561-1570. jer mu narušava telesni integritet. pacijentu se moraju objasniti svi aspekti protetičke rehabilitacije. Prognostic factors in children with Ewing. 1981. 7. J Pediatr 1967. Teofilovski M. Spašavanje života je naravno primarna vodilja u terapiji maligniteta. Devečerski G. Unni KK. Higinbotham NL. Gehan EA. imunoterapijom i hirurški. Omer Burgert O Jr.8:267-282.

experience. Level Selection Techniques and Amputation.pp. Clinical field testing of trans-femoral prosthetic technologies: resin-wood and ICRC-polypropylene.17: 95-101. 1987. In: Grabois M. 13. Proceedings of 4th ISPO Central&Eastern European Conference: 2005.pp.36:778-783. Teofilovski M. Chapman and Hall. Edinburgh: Churchill Livingstone. Hofstad CJ.213. Clin Orthop1990. Carnegie F. In: Grabois M. Nash S.R.56-73. Trauma-related mayor lower limb amputations: an epidemiologic stdz.280:242. 25. Prosthetic fitting following amputation for bone tumor.(5). Tumour related lower limb amputation: a 23 year experience. Van De Ven C. 2005. Prosthetics and Orthotics International. 2005. 23. ed Physical Medicine and Rehabilitation: The Complete Approach. Van der Linde H.ICIB 3. 24. 1991. Piasecki P. Orthogeriatrics. 17. Teofilovski M. XVIII International Symposium on Morphological sciences: Abstract book. Final program and Abstracts:Antalya.28: 141-152. 1989. J Trauma 1994. and Cotton L. Miner L. 2004. Colwell MO. Quill G. Complications Associated with Limb Salvage for Extremity Sarcomas and Their Management. 11. Lower extremity prosthesis and rehabilitation.97-107. Newelland M. 5th Mediterranean Congress of Physical and Rehabilitation Medicine. Raab W. J Bone Joint Surg Am. 14. Emmelot CH. The indications for hand prosthetic rehabilitation.Turkey 2004:149. Jain AS. Prosthetics and Orthotics International.583-607. Lower limb amputee survival.549-582.10. and Cotton L. Limb Amputation. . Prosthetics and Orthotics International. Knee Arthrodesis. Stewart CU. 21. Stewart CPU. Gitelis S. 1993. Harris IE.16: 11-19. 19. 2000. Components of upper limb prostheses.pp 243-268. 10. 18. Spyropoulos P. and Jain A. Ham R. 16. 3rd ed. Lower Limb Amputation Surgery. Gitelis S. Jensen JS. A Comparison of Function and Walking Efficiency in Patients With Aggressive Tumors at the Knee Treated by Above-the-Knee Amputation. In Newman J.13: 82-86. Therapy for amputees. ed Physical Medicine and Rehabilitation: The Complete Approach.29: 3-13. Ebskov LB. Serbia and Montenegro 2005. Leff AR. Newijin SE. Rowley D. or Knee Arthroplasty. In Ham R. 1999. Upper extremity amputation and prosthetic rehabilitation. Simon MA.72:1477. Aiteken G. In: Engstrom B.S. The CAT-CAM socket and quadrilateral socket: a comparison of energy cost during ambulation. editors.I. 22. 2000. 12. Lawrence D. Jain AS.39-42. 1992. A preliminary report. 1-2. Prosthetics and Orthotics International. 20. Serbian Academy of sciences and Arts Belgrade. Gailey RS. Prosthetics and Orthotics International. Spires MC. Burditt C. Spires MC. 15. Stump management after trans-tibial amputation: A systematic review. 1992. Upper limb amputation and congenital limb deficiency. Morton T. 1990. Ogston SA.

zotovic@drenik. Lewis MM.76:178. Postmastektomni limfedem se uvek razmatra kao sekundarna forma limfedema. Lewis MM. Clin Plast Surg. J Bone Joint Surg Br. posebno u ranom postoperativnom periodu.18:545. Limb Salvage in Pediatric Surgery: The Use of The Expandable Prosthesis. 30.22:121.. Abstracts book: Madrid. Vasconez LO. Modular Uncemented Prosthetic Reconstruction after Resection of Tumours of the Distal Femur. narušenu funkciju ruke do kozmetskog defekta. Mankin HJ.. Kenan S. 15th European Congress of Physical and Rehabilitation Medicine and 44th Congreso Nacional de la Sociedad Espanola de Rahabolitacion y Medicina Fisica. Rano prepoznavanje postmastektomnog limfedema može poštedeti bolesnika nepotrebnog zanemarivanja. Devečerski G. Teofilovski M. Muscle Flap Coverage for the Lower Extremity. Morris HG. Clin Orthop1996. Campanacci D. 29. 1991. Prosthetic rehabilitation of patients with transfemoral amputation due to periferal vascular desease. Zotović” Beograd. saopštena je pojava limfedema i posle 30 godina od operacije. Osobe koje obolele od limfedema imaju značajne probleme. The Use of the Expandable and Adjustable Prosthesis in the Treatment of Childhood Malignant Bone Tumors of the Extremities. Većina bolesnika prijavljuje da ima neki stepen otoka nakon radikalne mastektomije. nedostatka informacija i kasne implementacije razumnog. Konstantinović Lj Klinika za rehabilitaciju „Dr M. sveobuhvatnog tretmana. Srbija k. edemom i hroničnom inflamacijom unutar ekstremiteta. Cancer1986.5 % do visoke 80 %.413. Međutim. kada je razlika obima od 2 cm između ekstremiteta neizbežna. Bolesnici koju su imali postoperativnu zračnu terapiju imaju veću incidencu limfedema od onih koji nisu zračeni. Edem može nastati zbog direktnog uticaja tumora na limfatike ili kao posledica antineoplastične . 28. Spain 2006. Patofiziologija O uzroku oticanja ruke nakon mastektomije i aksilarne disekcije raspravljalo je nekoliko autora. Orthop Clin North Am 1991. et al. et al. 31.324:86. Mujović N.57:499.net Limfedem je definisan abnormalnom akumulacijom tkivnih proteina. Gebhardt MC. Fix RJ. uključujći nelagodnost. Incidenca Sveukupno saopštena incidenca postmastektomnog limfedema varira od niske. Capanna R. Jennings LC.26. 27. 5. 1994. REHABILITACIJA BOLESNIKA SA LIMFEDEMOM RUKE NAKON RADIKALNE MASTEKTOMIJE Kanjuh Ž. Földi i saradnici izneli su mišljenje da „hronični postmastektomni otok ruke je uvek posledica bolesti limfnog sistema a nikad venskog sistema“. Long-Term Results of Allograft Replacement in the Management of Bone Tumors. Guzman-Stein G.

koji dalje dovodi do destrukcije i blokade limfatika. unapred definisanim tačkama. što dovodi do smanjenja obim pokreta u zglobovima zahvaćene regije.3 godine. Svakako da terapija u ovom stadiju je manje efikasna i poboljšanja su manje izražena a potrebno je više vremena. vrlo retko. Naposletku. matastaze u aksilarnim limfnim čvorovima mogu blokirati limfatike. truda i novca da bi se dobila signifikantna korist od terapije. dok sam otok stvara probleme u nalaženju adekvatne odeće i dovodi do kozmetskog naruženja što povećava emocionalni distres i socijalno funkcionisanje. U prvom stadijumu. Smanjenje obima pokreta i povećan pritisak tečnosti u subkutanom tkivu može uzrokovati različite simptome: od nelagodnosti do bola. Internationa Society of Lymphology opisuje tri stadijuma limfedema. Sa povećanjem limfedema. U ovom stadijumu odgovor na terapiju je relativno dobar. jeste tradicionalan metod. jer je ekstracelularna tečnost relativno slobodna u distenzibilnom subkutanom prostoru. a mediana preživljavanja je 1. zbog fibroziranja subkutanog tkiva. U ranoj fazi postaksilarne disekcije otok se karateriše „testastom“ konzistencijom.200 cm3 ili razlika obima > 2 cm su dovoljni kriterijumi za dijagnozu limfedema. Smatra se da razlika volumena preko 100 .terapije. Zračna terapija može uzrokovati fibrozu okolnih struktura. slabost ili ukočenost zahvaćene ruke. Ovo prouzrokuje . Međutim. Limfedematozno tkivo je veoma prijemčivo za infekciju i veoma male opekotine ili ubodne rane mogu se razviti u generalizovani Erisypelas. Dijagnostika i procena U bolesnika sa razvijenim unilateralnim otokom ruke i prethodnom anamnezom hirurškog/radijacionog lečenja maligniteta dojke prepoznavanje limfedema ne predstavlja problem. otok postaje spongiozne konzistencije i otvrdnjava. kako vreme odmiče. Resekcija tumora može da povredi limfne čvorove i sudove. Incidenca ove komplikacije se retko saopštava u populaciji bolesnika sa limfedemom. Komplikacije Komplikacije limfedema uključuju predispoziciju za infekcije. Smanjen obim pokreta i bol pak imaju reperkusiju na aktivnosti dnevnog života i radne aktivnosti. Fizikalni nalaz postaje klinički detektibilan kada se poveća subkutani pritisak tečnosti. Volumetrijsko merenje imerzijom ruke u graduisani sud sa vodom. narušavajući njihovu funkciju. razvija se fibroza.2 godine. Hroničan i težak oblik limfedema može. funkcionalna oštećenja. Prosečno vreme od mastektomije i pojave limfangiosarkoma je 10. Limfedem može prouzrokovati ograničenje obima pokreta i bol. Akumulacija limfe u edematoznoj ruci stvara bogat medijum za porast bakterija. psihosocijalni distres i retko sekundarni malignitet. Drugi stadijum karakteriše proteinima bogat edem i proliferacija vezivnog tkiva. otok je „testast“. smanjuje se sposobnost distenzije subkutanog tkiva. Predloženi su različiti sistemi merenja i klasifikacije postmastektomnog limfedema: merenje obima ekstremiteta centimetarskom trakom na različitim. maligno alterisati u limfangiosarkom. u neselektovanih bolesnika rizik je manji od 1 %. reverzibilan na elevaciju ruke.

ciklusu otoka. sa većim pritiskom u distalnim odeljcima. opekotine i sl) koje mogu dovesti do egzacerbacije otoka. CT i UZ objektivizuje strukturalne promene u limfedemu. sprečava se reakumulacija limfe. Elastični rukav redukuje količinu ekscesa fluida u zahvaćenoj ruci smanjenjem intersticijalnog hidrostatskog pritiska. kompresivna bandaža. venskih i arterijskih ulcera i u preveniji tromboze dubokih vena. Kompresivna bandaža povećava intersticijumski pritisak i optimalizuje se balans tečnosti u funkcionalnoj kapilarnoj jedinici. Međutim. smanjenjem tendencije istezanja kože. kompjuterizovana tomografija. Elevacija ruke je često prva intervencija savetovana od strane onkologa. NMR. hirurga i/ili fizijatara. optoeletronska volumetrija. u kombinaciji sa pokretom ima mikromasažni efekat koji podstiče limfni transport. ove procedure imaju ograničenu vrednost u proceni ishoda lečenja limfedema. Optoelektronska volumetrija omogućava dobijanje preciznih mera i detekciju minimalnih promena volumena ali je klinička relevantnost još uvek nejasna u ovom momentu. Postavljen limfodrenažer se kalibriše za postizanje gradijenta vremena i pritiska. Izotopska limfoscintigrafija se koristi za morfološko ispitivanje. Vrlo je važno i to što rukav štiti ruku od intrinsic povrede u tzv. Metode limfatične vizuelizacije se mogu grubo klasifikovati kao anatomska i funkcionalna ispitivanja i najčešča su: limfoscintigrafija. . Između ova dva ekstrema nalaze se kombinacije konzervativnih tretmana. Redovna elevacija obolelog ekstremiteta smanjuje količinu stvorene limfe (smanjenjem kapilarne filtracije) i smanjuje tkivno naprezanje (hidrostatski pritisak tkivne tečnosti). ultrazvučna dijagnostika. Takođe. venske staze. pomaže „razbijanje“ fibrotičnog tkiva i omekšava ekstremitet. za objektivo merenje periferne limfatičke funkcije i radi praćenja efekata terapije. Za bandažiranje elastičnim zavojima se koriste višeslojni kratko-elastični bandažni zavoji i sunđerasti jastučići. Primenjuje se pritisak vazduha na ekstremitet putem gotovih inflatibilnih rukava.stvrdnjavanje ekstremiteta a elevacija ne dovodi do redukcije otoka. Rukav je takođe protektivna mera akcidentalnih kožnih trauma (abrazije. Rukav je podeljen u više odeljaka. Pneumatska kompresija Pneumatska kompresija je jedan od najčeće korišćenih fizikalnih modaliteta u lečenju akutnih i hroničnih limfedema ruku i nogu. Treći stadijum je limfostatička elefantijaza. intersticijumu /limfnom kapilaru. Mere rehabilitacije Tretmani u lečenju variraju od nečinjenja do primene agresivnih hirurških procedura. Gradijent pritiska između svakog odeljka je aproksimativno 10 mmHg. Pod kompresivnom bandažom zabeleženo je povećanje temperature kože do 50 C što ubrzava limfangiomotoriku. Pneumatski limfodrenažeri stimulišu pražnjenje limfnog sistema potiskivanjem stagnantne tečnosti kroz limfatike. MRI. Za limfedem ruke preporučuje se elastični rukav pritiska 30-60 mmHg. što obezbedjuje „pumpajuće kretanje” duž limfatičnih sudova prema srcu. koji se sekvencijalno pumpaju vazduhom.

Hirurško lečenje Hirurški pristupi se mogu podeliti na fiziološke i reduktivne. . zbog narušene limfatične funkcije. Fiziološke operacije imaju za cilj uspostavljenje limfnog toka rekonstrukcijom limfnih puteva. Kao rezultat toga poboljšava se limfni tok bez povećanja kapilarne filtracije. kratko-elastičnu višeslojnu bandažu (nastavlja je plasiranje elastičnih delova odeće kada je edem redukovan) i terapijsko vežbanje odnosno kineziterapiju sa plasiranom bandažom ili odećom. Reduktivnim operacijama se uklanja eksces tkiva i edema radi smanjenja obima ekstremiteta na funkcionalno prihvatljivu veličinu. smer i ritam. Vodder-ova tehnika manuelne limfne drenaže je specijalna tehnika u tretmanu limfedema. Ovaj pristup kombinuje četiri komponente: negu kože i adneksa kože. centripetalnu masažu odnosno MLD. kružni i imaju svoj redosled. Povećana drenaža omogućava preusmeravanje tečnosti iz edematozne regije kroz funkcionalne limfne čvorove u nezahvaćenoj regiji. Tehnike masaže Tradicionalne tehnike masaže. Bolesnici oboleli od limfedema su skloni fizičkim i psihološkim sekvelama uključujući bol. što je važan princip u lečenju limfedema. Benzopironi (alfa benzopiron). uključujući centripetalnu samomasažu. flavonoidi koji stimulišu makrofangu proteolitičku aktivnost kao i ukupan broj makrofaga u zahvaćenoj ruci. koja uključuje elastičnu kompresiju. dekongestivnu fazu koja se sporovodi 4-5 nedelja koju nastavlja faza optimalizacije i održavanja postignute dekongestije. Terapeut koristi pokrete ruke kojima se postiže blaga akcija pumpanja na kožu. pritisak. u većoj dozi. Opservacija eventualne infekcije i drugih komplikacija. Antibiotici. smanjenje funkcije i depresije. kineziterapiju i pneumatsku kompresiju čini osnovu programa za bolesnike sa limfedemom. Tretman limfedema ruke se razvija kao multimodalna terapija nazvana kompleksna dekongestivna fizioterapija. se propisuju u slučaju pojave cellulitis-a ili lymphangitis-a. smanjuje se mikrolimfatična hipertenzija i poboljšava se kolateralna limfna drenaža između limfnih teritorija na koži. Opisani su brojni fiziološki efekti manuelne limfne drenaže: povećava se učestalost kontrakcija limfatika. povećava se reapsorbcija proteina u limfatike. Pokreti su uvek tačno određeni. propisuju se kao deo multidisciplinarnog terapijskog pristupa.Ne postoji standardni protokol za korišćenje limfodrenažera što vodi širokoj primeni bez ili sa malo medicinskog nadzora. manuelnu limfnu drenažu. Medikamentozna terapija U lečenju limfedema i pridruženih infekcija koristi se nekoliko vrata lekova. Multimodalna rehabilitaciona terapija. Tipičan program sadrži dve faze: intenzvnu. Zaključak Stečeni limfedem je relativno česta komplikacija hirurškog lečenja dojke. Hirurško lečenje se primenjuje u slučajevima kada je konzervatino lečenje neefikasno. Time se postiže maksimalan efekat na istezanje kože sa minimalno primenjenim pritiskom. uključujući i psihosocijalni distres nastavlja se i kada bolesnik nastavlja lečenje u kućnim uslovima.

Clinical practice guidelines for the care and treatment of breast cancer: 11. Medicinski fakultet u Beogradu. 5. Garden FJ. oštećenje brahijalnog pleksusa. 7. Am J Med. dijagnostika i terapija. CMAJ 2001 Jan 23.Literatura: 1. 2001. i Ž.Petrović S. sprovodi se tretman RESTITUTIVNA ili SUPORTIVNA onkološka rehabilitacija. DePompolo RW. Ukoliko se razvije kontraktura u ramenom zglobu. 83 (Suppl 12): 2776–81. Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu 2005. Lymphedema. Beograd 2005. Institut za onkologiju Vojvodine. Prikaz onkološke rehabilitacije koji se sprovodi u Institutu za onkologiju Vojvodine kod pacijenata sa malignom neoplazmom dojke.S. Tomić S. Cilj. Harris SR. Drugog postoperativnog dana kod operisanih od MN dojke sprovodi se PREVENTIVNA rehabiliatcija u cilju održavanja obima pokreta u ramenom zglobu i aktiviranja "mišićne pumpe". Način rada. International Society of Lymphology Executive Committee. 77 (Suppl 3): 74–80. Srbija nedeljkovic@neobee. Limfedem ruke posle lečenja raka dojke. Babić M Zavod za rehabilitaciju. Lymphoedema: klinika. Naučna KMD. Kordić V. Kanjuh. nastavlja se sa programom preventivne rehabilitacije. Goldner B. 7-30.net Uvod. niti progresija osnovne bolesti.RESTITUTIVNA ili SUPORTIVNA onkološka rehabilitacija. Progresija bolesti. Petrek JA. Ukoliko se u kasnijem periodu (kontinuirano praćenje pacijenata od strane fizijatra) ne razviju funkcionalne komplikacije. metastaze ili patološke frakture u kostima GE ili SLER praćen paralizom brahijalnog pleksusa zahteva primenu PALIJATIVNE onkološke rehabilitacije.Radak Đ. Brennan MJ. Magistarska teza. restitutivnom. Lymphology 36 (2003). 4. Nedeljković M. Bojić M i Lačković V. Focused review: postmastectomy lymphedema. Heelan MC. 84-91. 2. . suportivnom i palijativnom onkološkom rehabilitacijom. 8. Rockson G. Kanjuh Ž. 6. Lymphedema. Incidence of breast carcinoma-related lymphedema. Kalezić V. Medicinska knjiga. 1986. Guyton CA: Medicinska fiziologija.110:288 –295 P ONKOLOŠKA REHABILITACIJA KOD MALIGNIH TUMORA DOJKE U INSTITUTU ZA ONKOLOGIJU VOJVODINE Popović . Cancer 1998. Arch Phys Med Rehabil 1996. Razvijanjem SLER (sekundarni limfedem ruke) sprovodi se kompleks dekongestivne fizikalne terapije . 19-51.164(2):191-9. Sremska Kamenica.. 3. Zavod za rehabilitaciju Instituta za onkologiju Vojvodine je jedina institucija u zemlji koja se bavi rehabilitacijom onkoloških pacijenata na sva 4 nivoa: preventivnom. itd. 9. Hemun S.Granić M. Efekti kompleksne dekongestivne fizikalne terapije u kontroli i lečenju limfedema ruke posle hirurškog lečenja karcinoma dojke. Beograd 1993. Beograd-Zagreb. The Diagnosis and Treatment of Peripheral Lymphedema.

povećati nivo samopouzdanja i .net. bi morao da bude sastavni deo tretmana maligne neoplazme dojke. Prva faza počinje prvi dan nakon operativnog zahvata i traje dok se ne izvadi dren. Trmnić S Javna Ustanova Dom Zdravlja Kantona Sarajevo. gubi se elastičnost tkiva što može uticati na daljnje smanjenje obima pokreta pripadajućeg područja. Druga faza počinje kada hirurg izvadi dren.Zaključak. Onkološka rehabilitacija kod malignih neoplazmi dojke. nivo opšte fizičke kondicije podići na veći stepen u postoperativnom periodu. Da bi se sve navedeno izbjeglo. Institut za onkologiju Vojvodine. radioterapeuta i fizijatra. te nastaviti provoditi preporučeni program vježbi nakon izlaska iz bolnice. general@zenezazene. Bećirović E. hirurga. usljed promjena na mišićnom i vezivnom tkivu zračenog područja uzrokovanog fibrozom. Ukoliko postoperativni ožiljak u toku zarastanja postane neelastičan.ba. Nakon provedene radioterapije. sa ciljem što kvalitetnijeg života ovih pacijenata. a pripadajuća muskulatura je bolna. BiH Poliklinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju Tuzla. Smanjenje obima pokreta ramena je utoliko veće ukoliko je i dio grudne muskulature u toku operativnog zahvata morao biti odstranjen. kontinuirano praćenje pacijenata od strane fizijatra i timski rad interniste. smanjiti bolnost operiranog područja. Muftić M. također doprinosi ograničenosti obima pokreta ramena na operiranoj strani. većina pacijentkinja / pacijenta “ štedi “ rame i ruku na operiranoj strani što vodi daljnjem pogoršanju stanja. potrebno je početi sa kineziterapijom još u bolničkom krevetu. javlja se ograničenost obima pokreta ramena na operiranoj strani. kao i bolovi u grudnom i donjem dijelu leđa. Rame koje se štedi. Dugoročno gledano smanjenje obima pokreta operirane strane uzrokuje i promjenu posture. Usljed bolnosti operiranog područja i straha od eventualnog daljnjeg pogoršanja.ba. onkološka rehabilitacija P KINEZITERAPIJA NAKON OPERATIVNOG LIJEČENJA KARCINOMA DOJKE Sarić S.com Nakon operativnog liječenja karcinoma dojke. što uzrokuje još veću bolnost cijele regije i posljedično smanjenje obima pokreta ramena. becirovic-tz@hotmail. BiH renewls@bih. Svaka od četiri faze sadrži detaljan program vježbi kreiran za tačno navedeni period. Vježbe se provode u četiri faze. Zaključak: Cilj redovnog vježbanja je postići potpuni obim pokretljivosti ramena na operiranoj strani. usljed čega se javljaju bolovi u cervikalnom segmentu praćeni glavoboljom. Ključne reči: Zavod za rehabilitaciju.Treća faza počinje kada se izvade konci a četrvrta faza uključuje svakodnevno vježbanje tokom cijelog života. kao i nakon postoperativnog perioda. Tanović Dž. imobilizirano rame. krut. koji uključuje i odstranjenje dijela pazušnih limfnih čvorova iste strane. zauzima viši položaj. bilo radikalnog bilo poštednog operativnog zahvata. povišenog tonusa.

Sve navedeno garantuje kvalitetan život.Petrović S. P SEKUNDARNI LIMFEDEM RUKE I MALIGNE NEOPLAZME DOJKEnaša iskustva Nedeljković M. Tomić S. Sremska Kamenica.net Uvod. stadijum II kod 29 (15. Kriterijum za postavljanje dijagnoze SLER je razlika obima od 2 cm na najmanje jednom od 6 merenih simetričnih nivoa na gornjim ekstremitetima. Babić M Zavod za rehabilitaciju. pun aktivnosti i nakon operativnog liječenja karcinoma dojke.yu Uvod i cilj: limfedem ruke je relativno česta komplikacija posle hirurškog lečenja karcinoma dojke.vjere u vlastite snage.1 cm i više. Beograd. Ova postterapijska sekvela daje rezidualni funkcionalni deficit koji vodi ka onesposobljenosti i pogoršavaju kvalitet života. kineziterapija. Sekundarni limfedem ruke (SLER) je najčešća komplikacija terapije maligne neoplazme dojke koja se može prevenirati. Jović S. Perišić D Klinika za rehabilitaciju "Dr M. Ključne reči: sekundarni limfedem ruke.9 %) pacijenata. rehabilitacija.5 godina. Materijal i metode. Vreme od operacije do pojave SLER prosečno je bilo 13. Svi pacijenti su bili uključeni u program preventivne rehabilitacije i kontrolisani su od strane fizijatra najmanje 2 godine. Srbija nedeljkovic@neobee. Primena preventivne onkološke rehabilitacije u bolničkim i kasnije kućnim uslovima i edukacija pacijenata o riziko faktorima značajno doprinosi redukovanju broja SLER. Srbija zkanjuh@ptt. Stadijum I je prisutan kod 160 pacijenata (80.5 %).2003. kod 196 (12. Studija obuhvata pacijente operisane u Institutu za onkologiju Vojvodine u periodu od januara 2000.1 . Konstantinović Lj. Prikaz dijagnostikovanih SLER kod pacijenata operisanih od maligne neoplazme dojke u Institutu za onkologiju Vojvodine. Ključne riječi: karcinom dojke. SLER je klasifikovan u 3 stadijuma: I stadijum: razlika obima do 3 cm. godine.. a kontinuirano praćenje pacijenata od strane fizijatra dijagnostici ranih stadijuma SLER. godina operisano je 1526 pacijenata od maligne neopazme dojke (prosečno godišnje 381 pacijent). Tokom praćenja pacijenata u periodu od najmanje 2 godine. preventivna onkološka rehabilitacija P UTICAJ FIZIOREHABILITACIONOG LEČENJA NA KVALITET ŽIVOTA BOLESNICA SA POSTMASTEKTOMNIM LIMFEDEMOM Kanjuh Z. Kordić V. Rezultati: U periodu 2000.6 %) i stadijum III kod 7 (3.9 %) dijagnostikovan je SLER. Zaključak. Hemun S. do decembra 2003. . Zotović". Institut za onkologiju Vojvodine.9 meseci. II stadijum: razlika 3. Popović .5 cm. prosečne starosti 53. III stadijum: razlika 5. Cilj.

Najveću diskriminativnost pokazao je skor emocionalnog zdravlja. P HIRURŠKO LEČENJE PATOLOŠKIH PRELOMA DIJAFIZE FEMURA KOJI SU NASTALI KAO POSLEDICA KOŠTANIH METASTAZA Milenković S1. Metode Operativno je lečeno 13 pacijenata sa patološkim prelomima dijafize femura koji su nastali kao posledica koštanih metastaza. karcinom pluća. bol. Rezultati i zaključak: prosečne vrednosti subskora telesnog i emocionalnog zdravlja.07 godina (od 44 do 71). Druga grupa je lečena intermitentnom vakuum-kompresionom terapijom uz nošenje elastičnog rukava te kineziterapijom. Prva grupa je lečena kompleksnom dekongestivnom fizikalnom terapijom. Svi prelomi su fiksirani dinamičkim unutrašnjim fiksatorom po Mitkoviću. Dimenzije kvaliteta života. Rezultati Operisano je 13 patoloških preloma dijafize femura.traumatološka Klinika Niš 2 Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju KC Niš. sa hroničnim limfedemom ruke nakon lečenog karcinoma dojke. Minimalno invazivna hirurška intervencija može biti od vitalnog značaja za ovakve pacijente. Radenković M1. te ukupni skor kvaliteta života po faktoru grupe tretmana nije dobijena statistički značajna razlika (p > 0. sličnih opštih karakteristika. Obavaljenje umerenih fizičkih aktivnosti. Srbija sasa65@bankerinter.05) uz signifikantan porast vrednosti u obe grupe posle tretmana (p < 0. 9 žena i 4 muškaraca. vakuum-kompresiona terapija. Patološki prelom dijafize femura zbog metastaza karcinoma dojke je nastao kod 6 (46. mentalni status i vitalnost bitno narušavaju fizičko funkcionisanje u obe grupe ispitanika.05). Preduzimanje fiziorehabilitacionih postupaka uz zauzimanje aktivnog stava u kontroli i lečenju limfedema sigurnijm u sebe i socijalno adekvatnijim. percepcija fizičkog i emocionalnog zdravlja. Dvofaktorskom analizom varijanse za subskor emocionalnog i fizičkog zdravlja.001) ali bez statistički značajne razlike između grupa ispitivanih pacijentkinja. te ukupnog skora kvaliteta života u obe grupe bolesnica statistički su značajno porasle 3 meseca posle tretmana (p < 0. Postoperativna infekcija se pojavila kod jednog . u remisiji. Ključne reči: postmastektomni limfedem. kompleksna dekongestivna fizioterapija.net Uvod Patološki prelomi dijafize femura nastaju najčešće kao posledica metastaza karcinoma dojke. Postoperativno nije bilo mehaničkih komplikacija.15 %) pacijentkinja. suočavamo se sa prelomom femura koji značajno pogoršava i onako često teško stanje pacijenata.. Ristić T2 1 Ortopedsko . prostate i dr.05). Pored teške osnovne bolesti kao što je karcinom dojke. merene su upitnikom Short Form – 12 (SF – 12) Health Survey. bez metastatske bolesti. Trenutno zdravlje je ograničavajući faktor za tipične dnevne aktivnosti. kvalitet života. teškoće zbog narušenog fizičkog zdravlja.Metode: Kliničkim istraživanjem obuhvaćena je 61 bolеsnica. Bolesnice su podeljene metodom slučajnog izbora u dve grupe. i bez značajne interakcije (p > 0. prosečne starosti 57.

su prošli opšti program pretprotetičke pripreme i po preskripciji su dobili natkolene proteze sa ukočenim kolenim jedinicama i pelvičnim suspenzijama.. Srbija nedeljkovic@neobee. Rezultati: I pacijent N.Petrović S Zavod za rehabilitaciju Instituta za onkologiju Vojvodine.B.Maksimović B Zavod za protetiku.yu Uvod: Hronična limfocitna leukemija obično počinje kao asimptomatska limfocitoza kod starijih od 60 godina. kao i značajno smanjenje bola. Zaključak: Nema specifičnosti u protetičkoj rehabilitaciji pacijenata sa HLL jer je program limitiran opštim i lokalnim promenama izazvanim šećernom bolešću i vaskularnim problemima. Srbija office@zop.mell i vaskularna insuficijencija može da uspori protetičku rehabilitaciju. Hod je bio limitiran slabijom mišićnom snagom i bržim zamaranjem bez prisutne anemije i trombocitopenije. P ALGORITAM FIZIKALNOG TRETMANA I REHABILITACIJE PACIJENATA SA PRIMARNIM I SEKUNDARNIM TUMORIMA CNS-a Nedeljković M. Popović . Marković M. godini uz deskriptivnu statistiku. Bol je značajno smanjena kod svih operisanih. Vidaković . Operisanim pacijentima je kroz fizikalnu medicinu i rehabilitaciju omogućena normalna nega.net Uvod U sklopu kompleksnog lečenja pacijenata sa primarnim i sekundarnim tumorima CNS-a u Zavodu za rehabilitaciju Instituta za onkologiju Vojvodine u Sremskoj Kamenici sprovodi se ambulantni i stacionarni rehabilitacioni tretman ovih pacijenata. Lečenje se ne sprovodi dok ne nastupi anemija i trombocitopenija.K. Grujičić B. Svi operisani pacijenti su bili aktivirani i mobilisani za hod sa štakama. Beograd. Prošli su školu hoda i koriste proteze na kraćim relacijama uz pomoć obe štake. P HRONIČNA LIMFOCITNA LEUKEMIJA I PROTETISANJE Gavrilović B. HLL može da uspori program ukoliko se pojave komplikacije i zato se program obavlja po I stepenu prioriteta.co. ustajanje i hod. . Cilj: Da prikažemo da prisustvo HLL kod pacijenata kod kojih je osnovni uzrok amputacije Dijabet. Metode: Posmatrani su pacijenti hospitalizovani u Zavodu za protetiku u 2006. Sremska Kamenica. i pacijentkinja B.operisanog pacijenta. Dinamički unutrašnji fiksator po Mitkoviću omogućava brzu i minimalno invazivnu aplikaciju i fiksaciju patoloških preloma. Zaključak: Opšte stanje pacijenata koji imaju patološki prelom dijafize femura izazvan metastatskim tumorom može biti veoma teško.

Institut za onkologiju Vojvodine . predstavlja imperativ koji je potrebno sprovesti u praksu u što skorijem vremenu. Ključne reči: Tumori CNS-a. Način rada U sklopu timskog rada sa specijalnostima koje su uključene u lečenje primarnih i sekundarnih tumora CNS-a u Zavodu za rehabilitaciju Instituta za onkologiju Vojvodine u Sremskoj Kamenici sprovodi se fizikalni tretman i rehabilitacija po algoritmu koji smanjuje ili eliminiše neželjene efekte i doprinosi povećavanju kvaliteta života ovih pacijenata. onkološka rehabilitacija. Zavod za rehabilitaciju.Cilj Izrada algoritma fizikalnog tretmana i rehabilitacije koji će omogućiti kvalitetniji život pacijenata sa primarnim i sekundarnim tumorima CNS-a. Zaključak Izrada multidisciplinarno dorađenog algoritma tretmana pacijenata sa primarnim i sekundarnim tumorima CNS-a u čijem sklopu će postojati i fizikalni tretman i rehabilitacija.

Poduzeta su detaljna naučna istraživanja da bi IFC bio primjenljiv na sve kulture. IFC takođe uključuje specifične informacije o faktorima okoline koji utiču na onesposobljenost otežavajući ili facilitirajući ukupno funkcionisanje osobe. oba pola i dao pouzdane i poredljive podatke o ishodima zdravlja pojedinaca i grupa. Tako je napravljena kovanica – zdravlje na prvom mjestu. ONESPOSOBLJENOSTI I ZDRAVLJA Obradović M Institut za fizikalnu medicinu. starosne grupe. Ove instrukcije u ustanovama rehabilitacije obezbjeđuju bogatu bazu podataka korisnih za evaluaciju i praćenje bolesnika. godine. Ovaj posljedni set informacija je veoma važan za fizijatriju. Posljednjih godina je u svijetu prisutna značajna debata o ulozi zdravlja u razvoju društva. rehhabilitaciju i reumatologiju. je dokazala da investiranje u zdravlje ima direktni uticaj na ekonomski razvoj. IFC sadrži standardizovane instrukcije koje opisuju kako bolesti. On omogućava fokusiranje na transfer vještina koje se stiču u klasičnim rehabilitacionim ustanovama na setinge u lokalnoj zajednici. Pogledi se o tome definitivno mijenjaju. Crna Gora milano@cg. Igalo. povrede i poremećaji oštećuju funkciju i strukturu tijela. IFC je prihvaćen od 191 zemlje kao međunarodni standard koji opisuje i mjeri zdravlje i onesposobljenost. Samo zdravi narod uz potporu . zdravlje i onesposobljenost prema modernim idejama zdravlja i onesposobljenosti. Predugo su mnogi ekonomisti ulaganje u zdravlje smatrali dodatnim troškom koji zemlje u razvoju mogu podnijeti tek kada dostignu veći ekonomski nivo. On predstavlja rezultat sedmogodišnjih napora u kome je aktivno učestvovalo 65 zemalja. ograničavaju aktivnosti i spriječavaju učešće. koju je sačinjavalo nekoliko stotina vodećih naučnika u svijetu.yu IFC je nova međunarodna publikacija Svjetske zdravstvene organizacije (SZO) koja klasifikuje funkcionisanje. nakon dvije godine istraživanja.Tema VII PRIMENA FUNKCIONALNIH TESTOVA U REHABILITACIJI MEĐUNARODNA KLASIFIKACIJA FUNKCINISANJA. Danas se ovo smatra greškom jer je zdravi narod preduslov ekonomskog rasta jednako koliko i njegov rezultat. Sredinom 2001. izbor terapeutskih intervencija i naučna istraživanja. Komisija za makroekonomiju i zdravlje. Širom svijeta je u toku istraživanje zdravlja da se pomoću IFC dobiju podaci o zdravlju naroda. IFC je komplementaran Međunarodnoj statističkoj klasifikaciji bolesti i pridruženih stanja (ICD-10) pa oni zajedno čine porodicu međunarodnih klasifikacija SZO.

Na kliničkom nivou IFC daje zajednički okvir za mjerenje zdravstvenih ishoda i efektivnosti različitih intervencija. Zdravlje takođe znači ukupno ljudsko funkcionisanje. ograničenje aktivnosti i učešća. osobe i društva i formulisane u dvije komponente: a) funkcije i struktura tijela i b) aktivnosti i učešća. Osnovni principi IFC IFC obezbjeđuje standardizovane instrumente za mjerenja zdravlja i onesposobljenosti i kreira novu paradigmu tretirajući zdravlje i i onesposobljenost kao multidimenzionalnu konstrukciju. On ne stavlja zdravlje i onesposobljenost u uski biomedicnski ili društveni model kao prethodne klasifikacije nego identifikuje sve njihove majorne dimenzije kroz jedan integrisani bio-psiho-društveni model. Aktivnost znači izvršavanje zadatka ili akcije od strane pojedinca. a ograničenje učešća zamjenjuje negativni termin hendikep koji se koristi u prethodnoj klasifikaciji ICIDH. Procjena zdravlja i onesposobljenosti je kroz čitav spektar različitih ljudskih funkcija od običnog senzornog oštećenja do punog učešća u aktivnostima zajednice. aktivnosti i učešće. Facilitatori pojačavaju funkciju dok barijere povećavaju ograničenja. Novi termini imaju za cilj da prošire opseg klasifikacije. drugi opisuje okolinu i lične kontekstualne faktore. U drugom dijelu kontekstualni faktori su grupisani na a) lične faktore i b) faktore okoline koji su međuzavisni i predstavljaju ili facilitatore i barijere. Snaženje rehabilitacije kroz operativni bio-psiho-socijalni model Pomjeranje paradigme sa „restoracije“ na „osnaživanje“ IFC se pomjera sa „posljedica bolesti“ kako je to radila ICIDH i zauzima neutralnu poziciju naglašavajući funkcionisanje. Ograničenje aktivnosti zamjenjuje raniji termin nesposobnost. pojam onesposobljenost (disability) se koristi kao zbirni izraz za oštećenje. Ovaj model snažno zagovara integraciju sa okolinom u kojoj osoba sa onesposobljenošću djeluje. IFC ne ograničava onesposobljenost na mali segment društva sa određenim oštećenjem tijela već zagovara „univerzalni model“ koji uvodi funkcionisanje u ukupno ljudsko životno iskustvo. Ono što je važno za osobe sa onesposobljenošću je da IFC otklanja stigmu razlika uzrokovanu različitom . Participacija znači učestvovanje u životnim situacijama. Za razliku od ranijih modela onesposobljenosti. a ne patologiju. Termin funkcionisanje je širok pojam koji označava sve funkcije tijela. mogućnost osobe da živi pun život kao pojedinac i član društva. Slično. Gubitak zdravlja nije samo gubitak za pojedinca već i za njegovu porodicu i cijelo društvo. Poboljšavanje zdravlje pojedinca i društva u cijelini nije samo pitanje smanjenja prerane smrti zbog bolesti i povreda. Dok ICD klasifikuje bolesti i uzroke smrti IFC klasifikuje zdravlje. Ali da bi se poboljšalo zdravlje potrebne su instrumenti koje mjere promjene nakon primjene društvenih intrevencija. IFC ima dva dijela Prvi dio klasifikuje funkcionisanje i onesposobljenost. uključujući rehabilitaciju.funkcionalnog zdravstvenog sektora može obezbijediti održivi razvoj društva. Funkcionisanje i onesposobljenost su opisani sa perspektive tijela. Ovdje je IFC našao svoj puni smisao i predstavlja zajednički međunarodni okvir koji opisuje i mjeri zdravlje i onesposobljenost pojedinca i naroda.

kulturnim. Proces zahtijeva da se poštuju prava osoba sa onesposobljenošću da žive u svojim zajednicama u punom zdravlju i blagostanju i ravnopravno učestvuju u obrazovnim. Efektivna rehabilitacija pomaže bolesniku da ponovo stekne kontrolu nad svojim životom u toku i nakon akutne faze svoje bolesti. The Disability Press. Dodajući kontekst okoline IFC ojačava paradigmu rehabilitacije. Mercer. pojedinačnih i društvenih ponašanja (davalaca usluga. G. Kada osoba sa onesposobljenjošću dobije ista prava. kreatora zdravstvene politike. models of disablement. fizičkog i društvenog okruženja. Kroz znanje i napore medicina osnaženja daje snagu i autoritet bolesniku da bi ga dovela u najbolju poziciju iz koje može da upravlja svojim zivotom. a račva se u institucije rehabilitacije. empowerment – multi-dimenzioni društveni proces kojim osoba stiče kontrolu nad svojim životom). proći će još dosta vremena dok se ne smanji precepcija stigme povezane za upotrebu ove tehnologije. mogućnosti i obaveze kao druge osobe on postaje osnažen da postane koristan. Literatura: 1. Praksa bazirana na činjenicama se primjenjuje da se smanji oštećenje i unaprijedi funkcija prema potrebama i željama bolesnika.patologijom.) i njihov uticaj na ograničenje aktivnosti i spriječavanje učestvovanja. Intervencije u okolišu (univerzalni dizajn. 1995 2. Kako bolesnik evoluira prema svom osnaženju potencijal za aktivnosti i mogućnosti učestvovanja se mogu shvatiti kao integrativne i preklapajuće aktivnosti u četiri sfere – tijela. štake. najbolje se sagledavaju kroz rehabilitaciju u zajednici (RUZ). Badley. udlage. The Genesis of handicap: definitions. Faktori okoline mogu biti veoma veliki uzrok ograničenja aktivnosti i učestvovanja što dovodi do potrebe za novim konceptom „lične ekologije“ koja istražuje kontekst uticaja fizičkih barijera. Doing Disability Research. Disability and Rehabilitation. RUZ predstavlja „radikalan pristup“ jer jer reflektuje strukturu i funkciju plemenskih kultura i „izvire“ iz najširih slojeva loklane zajednice. informacione tehnologije i dr. „lagani grad“) u kombinaciji sa asistivnom tehnologijom (kolica.) proširuju životni prostor i patricipaciju osobe sa onesposobljenošću. Međutim. Koncept milosrđa je zamjenjen konceptom izjednačavanja mogućnosti i ljudskih prava. Ovo predstavlja dramatično pomjeranje za fizijatriju. „lagani pristup“. produktivan član društva. 17. Ovako široki pristup treba da učini lokalnu zajednicu još zainteresovanijom za rehabilitaciju. Spajanjem „medicinskog“ i „socijalnog“ modela dobija se „medicina osnaženja“ (eng. C. Osnaženje se postiže kroz puno jedinstvo tijela i duha u stepenu koji to dozvoljava stanje zdravlja i iznalaženje puteva da se osoba integriše sa svojom okolinom na način koji će omogućiti njeno maksimalno funkcionisanje i puno učestvovanje u svim životnim situacijama. Mada precizni mahanizmi za kombinaciju ovih principa još treba da se usaglašavaju. 1997 . zdravstvenih institucija i dr. religioznim. uma. Prošireni interes da se osoba uklopi u svoju okolinu uvodi principe nezavisnog življenja u proces rehabilitacije. E. ekonomskim i političkim aktivnostima. 53-62. Dugoročni ciljevi rehabilitacije su da se maksimiziraju fizičke i mentalne sposobnosti osobe i izjednače njene mogućnosti za uključivanje u zajednicu. and role of external factors. Barnes.

. Pronađeni su fragmenti glinenih tablica iz oko 2500. Đurović B Klinički centar Srbije. Isti problemi javljaju se i u medicini. Beograd. Italian-Australian comparison of quality of life among people with intellectual disability living in the community. R. Ustaljeni ili standardizovan postupak u širem smislu se odnosi na sve metrijske karakteristike ili standarde koje instrument merenja (test) treba da zadovolji i poseduje da bi se njime moglo meriti. illness and health: theoretical models of the disablement. Cummins.yu Problemi merenja stari su koliko i ljudski rod.. vols. International classification of functioning. 10th re. loše.3. Merni instrumenti su proizvod dugotrajnog rada. 2001 8. 1999 7. Kako izmeriti vrednosti. svako je podložno nekoj vrsti greške. International statistical classification of diseases and related health problems. a u užem smislu se odnosi na: utvrđivanje načina zadavanja testa (izvođenje). Micić M.. mukotrpnog odabira varijabli prema njihovoj težini. Reclaiming the whole: self. WHO. Fitzgerald. WHO. disability and health: IFC. U rehabilitaciji su merenja numeričkih obeležja prihvaćena odavno dok su od kraja drugog svetskog rata započela. 1-3.Protić R. godine p. a uvek svesni da od načina propisanih mera i merenja zavise greške merenja. 373-379. Monteath. testiranja i ispitivanja. namerne ili nenamerne. jedan. Bulletin World Health Organization 70. J. jezičkim . Merenja i rezultati moraju biti uporedivi sa drugim (tuđim) merenjima i rezultatima da bi se ustanovilo da li je npr. u nekim standardima i protokolima lečenja postoje predloženi merni instrumeti za ocenjivanje i evaluaciju rezultata. WHO. pogoršanja i kako ustanoviti grešku. spirit and society. U novije vreme. Disability and Rehabilitation 19. 1997 4. 1992 6. S. GA. bolje..n. E Nappi. Gerosa. ustaljeni postupak za izazivanje određene aktivnosti pomoću proverenih podsticaja na osnovu kojih se ispitanici porede po varijabli (varijablama) koja je predmet merenja. ocenjivanja aktivnosti ispitanika na testu i tumačenja konačnih rezultata merenja. Verri. Internetsko pretraživanje sa kljućnim riječima ICF. stanja. redosledu.. Minaire. Petito.e koji sadrže prepise zakona koje je doneo Urnamu. dva. poboljšanja. Pitanjima šta je dobro. 407-413. Disease. E. postupak lečenja ispravan ili ne. Srbija r. P. 513-522. Geneva. Nema idealnog merenja. F. A. WHO classifications 5. Journal of Intellectual Disability Research 43. a sada jednako zastupljena i merenja atributivnih obeležja. Vesović-Potić V. Vallero. Jednako teška su merenja numeričkih i atributivnih obeležja. WHO. vladar Ura na kojima se vidi da je ozakonio ’’poštene i nepromenljive težine i mere’’. Šta je merni instrument (test)? To je sredstvo za utvrđivanje individualnih razlika. Geneva.krunic@beotel. mnogo i slično bavili su se mnogi narodi starih i novih civilizacija. 1992-1994 MERNI INSTRUMENTI I MERENJA U RANOJ REHABILITACIJI Krunić. Mujović N.

) tako da neko polaže autorska prava na njih iako su većinom besplatni. oprema. ili kao mera ishoda i procene. oni mogu biti: TEST (projektivni. External validity opisuje veću ili manju saglasnost . Većinom je dozvoljena izmena originalne fizičke forme instrumenta ali nikada i sadržaja. prisutno . standardom pomoću koga se obavlja merenje. adekvatnost instrumenta (validity) je kapacitet instrumenta da evaluira karakteristike za koje je konstruisan. ali samo sa dozvolom autora. neverbalni). verbalni. Neophodno je ustanoviti da li instrument meri oštećenje. ali za sve treba imati podatke o njihovoj validnosti. Duke University.. ordinalne (postoji unutrašnja gradacija) npr. moguće je u raznim etapama lečenja koristiti različite instrumente. osetljivost i mogućnost ponavljanja). pouzdanost).inventar u kome je ispitivačev izbor sveden na dve mogućnosti (da . stepen ozbiljnosti onesposobljenosti i intervalne (postoje jednaki intervali između vrednosti u skali). pre. Kod neposrednih fizičkih merenja nema potrebe da se pitamo da li nešto zaista ukazuje na varijablu koja je predmet merenja jer je ona prethodno. vreme ispitivanja. Kako izabrati intrument merenja? Biranje instrumenta zahteva tačno postavljanje cilja: da li će instrument služiti kao indikator tj. tip onesposobljenosti.karakteristika i mnogim drugim osobinama i od uputstava koja su sastavni deo izabranog načina merenja se ne odstupa. Pridavanje brojeva kvalitetu koji je predmet merenja (ocenjivanje) je jedna od ključnih opreacija akta merenja. pribor za rad i sl. za merenje stanja u jednom trenutku vremena (bitna validnost. osteljivosti i pouzdanosti. osetljivost. CHECK-LISTA .). Valjanost.odsutno) i SKALE koje omogućavaju gradaciju odgovora i to: nominalne (pripadnost ili nepripadnost nečemu) npr. a radi moguće dalje komunikacijei prenošenja informacije (bitni validnost.) ali i uputstva za popunjavanje postignutih rezultata kod kojih se najčešće prave greške jer ispitivač daje dodatna uputstva koja merenje ne predviđa ili ih izostavlja.. Zato je potrebno ustanoviti postojanje ispitivanja "valjanosti sadržaja" (content validity) u koju ulazi i "prividna valjanost" (face validity) koja meri da li je sadržaj/su varijable pravi/e – reprezentativni predstavnici odgovarajućeg stanja koje treba da prikažu (može se predložiti njihova izmena). uputstva se mogu modifikovati. ograničenje sposobnosti (onesposobljenost) ili ograničenje aktivnosti (hendikep). "hipotetičke valjanosti" (construct validity) koja meri adekvatnost sadržaja instrumenta u odnosu na hipotezu ili teorijski koncept koji se ispituje. Prema tehnici merenja koja je primenjena u instrumentu. definisana ali je od izuzetne važnosti u merenjima posrednog karaktera. Pošto merni instrumenti nisu podjednako osetljivi. psihometrijski. kako savladati otpor bolesnika i sl. Nekada je potrebno izvršiti standardizaciju.ne. koje podsticaje koristiti. način uvođenja bolesnika u situaciju u kojoj se merenje vrši (npr. za poređenje npr. U uputstvima o izvođenju nekog merenja navedeni su uslovi (okolnosti) pod kojima se merenje obavlja (npr. prostorija. UPITNIK koji može biti delimično strukturiran interviju ili upitnik sa slobodnim odgovorima (open-ended). Merni instrumenti su zaštićeno vlasništvo autora ili neke grupacije (npr. Nije obavezno izabrati jedan instrument. SZO. u toku i posle primene neke metode ili postupka (bitna osetljivost i diskriminativnost). Pre redovne primene potrebno je izvesti Pilot studiju.

Za politraumatizovane bolesnike (za koje se u najvećem broju slučajeva može tvrditi da su neposredno pre prijema u bolnicu bili sa potpuno očuvanom funkcijom). hirurgije. Ni jedno merenje nije idealno i nemože da zameni fizikalni pregled bolesnika. Pošto za odlučivanje o uvođenju bolesnika u rehabilitacioni tretman nema specifično dizajniranih instrumenata.retest reliability tj.ovo je najznačajniji kapacitet instrumenta s obzirom da (case-management) upotreba instrumenta može da zavisi od toga. b) samom instrumentu. fizijatar je član medicinskog tima sa kojim usko sarađuje. Postoje različite vrste pouzdanosti u zavisnosti od toga da li se odnose na pojedinca.. c) načinu primene instrumenta. "empirijska valjanost". Razlike se mogu uočiti između kao: interindividual sensitivity (sposobnost instrumenta da napravi razliku između različitih pojedinaca) i intra-individual sensitivity (otkrivanje razlika kod jednog istog pojedinca u različitim vremenskim intervalima ili u određenoj tački vremena).) kao i podatke opštih merenja u medicini. Proces ustanovljavanja prediktivne validnosti instrumenta za merenje se odvija u vremenu i obično je za njega potrebno više godina.fizijatra i uvođenjem rane rehabilitacije u jedinice intenzivne nege i poluintenzivne nege postavio se problem odabira mernih instrumenta za procenu ulaznog stanja bolesnika radi odlučivanja o započinjanju rehabilitacionog tretmana. Pouzdan je onaj instrument koji daje uporedive podatke (rezultate) u uporedivoj situaciji. Stepen osetljivosti nekog instrumenta se pojačava sistemom merenja koji naglašava razlike. evaluacije stanja bolesnika i rezultata rehabilitacionog tretmana u kratkim vremenskim intervalima kao i merenja ranog ishoda lečenja. kardiologije. U jedinicama intenzivne nege. konstantne) i slučajne. metod ponovnog zadavanja testa koji predstavlja saglasnost između dva ili više puta ponovljena testiranja iste osobe (pacijenta) u istim eksperimentalnim okolnostima u različitim situacijama. ako je besprekorno tačan. ortopedije. fizijatar koristi merne instrumente drugih medicinskih grana (anestezije. Na primer: inter-rater reliability predstavlja korelaciju između dobijenih rezultata od strane različitih ispitivača koji istu osobu ispituju u isto vreme istim instrumentom (testom) ili test. neurologije. u jedinicama intenzivne nege koriste se Trauma skor i skor težine povreda (Trauma score and injury severity score) – TRISS koji kombinuje fiziološki poremećaj po . Svako merenje ima greške. "prediktivna valjanost" (criterion-relate. "valjanost orijentisana na kriterijum". Greške mogu biti sistematske (tj. pulmologije.između rezultata merenja i kliničke procene. Ulaskom specijaliste fizikalne medicine i rehabilitacije . Greške se pojavljuju zavisno od faktora. Ti faktori se mogu naći u: a) uzorku ispitanika.. daje za svakog od njih iste izmerne vrednosti. neurohirurgije. na vreme ili na instrument (test). Osetljivost mernog instrumenta (sensitivity) podrazumeva postojanje maksimalne diskriminativnosti između ispitanika i između broja varijabli i osetljivosti načina bodovanja. Pouzdanost instrumenta (reliability) meri koliko u ponovljenim merenjima jedan instrument koji zadajemo više puta istim ispitanicima. a "kriterijum-valjanost’’. predictive validity) predstavlja sposobnost instrumenta da predviđa ishod .

za popunjavanje vrednosti je potrebno do 2 minuta. a daje procenu verovatnoće preživljavanja. izvodi se u hodniku ili većoj prostoriji.bez gušenja. U svakodnevnom radu se pored procene opšteg stanja na osnovu kvalitativnih/kvantitativnih merenja najčešće koriste Glazgow Coma Score (GCS).5 m/s. smanjenja ili ukidanja prepisanih postupaka. Još uvek ne postoji potpuna naučna saglasnost o stvarnom uticaju rane rehabilitacije u jedinicama intenzivne i poluintenzivne nege i primeni njenih postupaka na krajnji ishod lečenja bolesnika. test se završava kad je ispitanik toliko dispnoičan da ne može da održi ritam hoda. gde je 0 . a uzima u obzir i komorbiditete (postoji kao besplatan kompjuterski program. tj. U ranoj respiratornoj rehabilitaciji traume grudnog koša (ostali sistemi su obrađeni u drugim radovima) nema specifičnih instrumenta merenja ali se koriste numerička merenja: gasne analize i testovi plućne funkcije (spirometrijski testovi) za procenu oštećenja. nema dokaza da su spirometrijski testovi u korelaciji sa bolesnikovom tolerancijom na fizički napor. a zatim se povećava posle svakog minuta. U toku ranog rehabilitacionog tretmana skoro je nemoguće meriti doprinos fizijatrijsko rehabilitacionih procedura koje se primenjuju pošto dostignuta stanja u kratkim vremenskim intervalima predstavljaju zbir svih primenjenih medicinskih postupaka. a doživeli su traumu mogu se koristiti VAS skala i modifikovana BORGOVA skala (sastoji se iz 8 ponuđenih odgovora na pitanje o stepenu dispneje. Evaluacija stanja bolesnika sa fizijatrijsko rehabilitacionog aspekta je neophodna radi izmene. jednostavan je za izvođenje. Ova ulazna merenja mere oštećenja i služe kao okvir za odlučivanje o započinjanju ranog rehabilitacionog tretmana. a rezultat se automatski preračunava). Posebno je korisan APACHE II (Acute Physiology And Chronic Health Evaluation) score koji daje verovatnoću preživljavanja bolesnika sa povredama unutrašnjih organa i operisanih. Kod bolesnika koji imaju HOBP kao osnovno oboljenje. Canadian Stroke Scale. ali uzima u obzir GCS skor.nije u stanju da obavi test u predviđenom vremenskom periodu). početna brzina kretanja je 0. Najčešće preporučivani merni instrumenti su Motricity Index. a 8 maksimalno se guši).minutni test (podrazumeva se razdaljina koju ispitanik pređe za 6 i/ili 12 minuta. kreće se od 0 do 8. svesni su. a odgovori su obeleženi ocenama. Disability Rating Scale (DRS) i druge.povređivanju sa anatomskom dezintegracijom tkiva uzimajući u obzir starost povređenog. Kod ovih bolesnika u fazi oporavka mogu se koristiti testovi opterećenja hodom: 6 i/ili12 . Međutim. brzinu hoda određuje signal sa kasetofona. . bolesnik hoda tempom koji sam odredi u trajanju od 6 i/ili 12 minuta. povećanja. dobra tolerancija od strane obolelog. ali postoji opšta saglasnost da ona treba da se primenjuje. skraćenjm trajanja perioda između dva signala. mehanizam povređivanja i ne diskriminiše povredu. Glazgow Liege Score (GLS). APACHE II i NIH Stroke Scale (u jedinici za moždani udar). sistolni krvni pritisk i broj respiracija u minuti. i njegove vrednosti se množe posebno kodiranim vrednostima regresivne analize upotrebljenih varijabli. i daleko jednostavniji i brži Revidirani trauma skor (Revised Trauma Score – RTS) koji ne uzima u obzir starost povređenog. najpribližniji je dnevnim aktivnostima) i »shuttle« test (ispitanik hoda napred/nazad duž trase od 10 metara uz postepeno povećanje brzine kretanja.

Oba instrumenta su opšte prihvaćena u rehabilitaciji pa se mogu primeniti pri otpustu. ulazno funkcionalno stanje. Hinder RS: Measurement Standards for Inerdisciplinary Medical Rehabilitation. lečenja ili izvođenja određene. Taricco M. Neurosurgery 1979. No 12-S 2. Europa Mediophysica 2006. Maryland State Medical Journal 1965. Savremena administracija. APACHE II: A severity of disease classification system. Guilford JP: Osnove psihološke i pedagoške statistike. dalje bira organ specifični intrumet merenja. Vol 73. Barthel D. De Tanti A. Sacco WJ.13:818-29 8. Keith AR. Knaus WA et al. Beograd. Jennett B. a prema oštećenju ili intervenciji. 2000). Boldrini P.Za merenje ranog ishoda lečenja koriste se merni instrumenti koji procenjuju opštu onesposobljenost kao što su Barthel Index i Functional Indipendence Measure (FIM). Hatt P: Tehnike skaliranja: osnovni problem u Metodi socijalnog istraživanja. (National Consensus Conference. Journal of Trauma. Goode W. Johnston VM.4:283 . Crit Care Med.19. 1989 7. Modena June 21-21. Motor evaluation in vascular hemiplegia. Vuk Karadžić. Teasdale G. Champion HR. Izbor mernih instrumenata u ranoj rehabilitaciji zavisi od stepena oštećenja jednog ili više organa kao i od stanja svesti. Bukvić A: Načela izrade psiholoških testova. Mahoney FI. Gatta G. Version 1.14:56-61 10. The rehabilitation management of traumatic brain injury patients during the acute phase: criteria for referral and transfer from intensive care units to rehabilitative facilities. Ako bolesnik ulazi u bolnicu radi dijagnostike. 29: 623-9. Beograd 1966. Literatura: 1. Prognosis in a series of patients with severe head injury. na drugom odeljenju ili ustanovi. 1985. 219 – 28 4.42:73-84 9. Zagreb 1968 6. ukoliko je to bolesniku potrebno. Demol O. Predložena je upotreba FIM pošto od 2003 postoji u elektronskoj formi. Demeurisse G. Eur Neurol 1980. Supek R: Ispitivanje javnog mnjenja.382-389 11. Robayae E. Beograd 1968 3. Glasgow Outcome Scale – extended je gruba mera ishoda u okviru neurohirurških varijabli pa nije ušla u fizijatrijske varijable u ranoj rehabilitaciji. a odabir mernog instrumenta određuje i njegova prihvatljivost od strane drugog fizijatra koji nastavlja rehabilitacioni tretman. Functional Independence Measurement (FIM) Technical Manual and Security Guide. Functional evaluation: The Barthel Index. 1988 5. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. ali je ima smisla primenjivati pri otpustu (završenoj rehabilitaciji) kod bolesnika koji su dugotrajno stacinarno rehabilitovani. unapred dogovorene hirurške intervencije određuje se postojeće. Archives of Physical Medicine and Rehabilitation. Department of Veteran Affairs VistA SystemDesign and Development May 2003 12. Dec 1992. Copes WS A revision of Trauma Score. Braakman R.

pre postavljanja kratkoročnih i dugoročnih ciljeva neophodno je izvršiti detaljnu.funkcionalna NMR itd. funkcionalno osposobljavanje. anksioznost. 2. - .neurološki testovi kao Scandinavian neurological stroke scale. Lješević B. Funkcionalna dijagnostika: a.nevoljni pokreti (tremor. b. (neglekt sindrom. rešavanja problema.emocionalizam). Beograd. pamćenje. (procena i kvantifikacija oštećenja CNS). . atetoza). klinička: . kardiovaskularnog sistema.) Oštećenje kognitivnih funkcija. artikulaciona dispraksija) Psihički poremećaji (depresija. emocionalna labilnost . kontrole pražnjenja mokraćne bešike i creva. . poremecaj vegetativnih funkcija (disanja. Dragin A. poremećaj koordinacije (cerebelarna. poremećaj senzibiliteta (površnog i dubokog). neurofizioloska: . Pošto je rehabilitacija. psihosocijalnom i profesionalnom domenu. NIH skor. Opsti cilj rehabilitacije je restoracija izgubljenih i oštećenih funkcija radi što uspešnijeg funkcionalnog osposobljavanja u medicinskom.net Intenzivan razvoj bazičnih nauka zadnjih decenija omogućio je ne samo efikasniju dijagnostiku i lečenje oštećenja CNS već je i otvorio nove horizonte i mogućnosti funkcionalnog osposobljavanja u medicinskoj rehabilitaciji. egzekutivne funkcije planiranja.elektroencefalografija (analiza moždane električne aktivnosti). . benigni i maligni tumori i drugo. horea. rigiditet). samoposmatranja i samokontrole) Poremećaj funkcija komunikacije (afazija/disfazija.kvantitativna polielektromiografija (posredno. auditivno (AEP). Glasgow coma scale i sl. itd.). Srbija kzotovic@drenik. analizira se supraspinalna aktivacija motornih jedara u prednjim rogovima kičmene moždine). vizuelno (VEP) i motorno (MEP) evocirani potencijali (evaluacija aferentnih puteva). spinalna ataksija). Poremećaj stanja svesti i psihičkih funkcija: Poremećaj stanja svesti (koma. Sa kojim problemima ćemo se suočiti u procesu rehabilitacije ne zavisi u biti od etiologije već prvenstveno od lokalizacije i rasprostranjenosti oštećenja. Najznačajnije posledice oštećenja CNS mogu se podeliti u dve velike grupe: 1. Funkcionalna procena: I. spasticitet. Stefanović A. vigilna koma itd. timsku funkcionalnu procenu osobe sa oštećenjem CNS. dizartrija. pažnja. . Najčešći etiološki uzroci oštećenja CNS su vaskularna oboljenja. trauma. po svojoj suštini.funkcionalni urotest (evaluacija neurokontrole i stanja inervcije mokraćne bešike). Zbog svoje uloge i značaja u funkcionisanju ljudskog bića jedan od najsloženijih zadataka u rehabilitaciji uopste je rehabilitacija osoba sa oštećenjem centralnog nervnog sistema (CNS).stimulaciona elektromiografija: H-refleks i F talas (aktivacija segmentnih motoneurona na aferentnu stimulaciju).somatosenzorno (SEP). apraksija/dispraksija. preko registrovane aktivnosti u mišićima. . Drača S Klinika za rehabilitaciju „ Dr Miroslav Zotović”. Izmenjena motorna kontrola: Poremećaj motorike sindrom oštećenja gornjeg motornog neurona (plegija. . zatim zapaljenjska i degenerativna oboljenja CNS.transkranijalna magnetna stimulacija (evaluacija eferentnih puteva od korteksa do mišića). .FUNKCIONALNA PROCENA OSOBA SA OŠTEĆENJEM CENTRALNOG NERVNOG SISTEMA Švirtlih L.

u strucnoj literaturi i kliničkoj praksi je: ASIA SKALA oštećenja А – Kompletno oštećenje (nе pоstојi očuvanost ni motornih ni senzitivnih funkcija u sakralnim segmentima S4-S5). prema manuelnom mišićnom testu . preko sinergistickih voljnih do selektivnih voljnih pokreta i na kraju voljnih koordiniranih radnji. Opsteprihvacena kao bazična. na oceni 3 ili oceni većoj od 3 E . оbuhvatajući i sakralne segmente S4S5). izražen spasticitet – voljna kontrola kroz sinergične pokrete pri čemu sinergična kontrola ne mora biti u potpunosti razvijena za sve segmente ekstremiteta. II.Ashworth skala za procenu stepena spasticiteta (procenom otpora mišića na istezanje). Brunnstrom. III. prema MMT. Brunnstrom.neuropsihološki testovi za procenu inicijalnog oštećenja kognitivnih funkcija. Naravno oporavak može da se zaustavi na bilo kom od navedenih nivoa.VI. u literaturi se sve više sreću specificni testovi za samo pojedine elemente ili aspekte motornog oporavka. B – Inkompletno oštećenje (očuvan je samo senzibilitet ispod nivoa lezije. Ona je definisala šest stadijuma motornog oporavka. zbog specificnosti oštećenja tog dela CNS koristi se više specifičnih testova i skala za procenu oštećenja i senzomotornog oporavka. Testovi praćenja i evaluacije oporavka kognitivnih funkcija i psihičkih poremećaja . .prognostički testovi (prognoza oporavka na osnovu specificnih parametara neurološkog oštećenja). prateći hipotezu da je restoracija motorne kontrole nakon oštećenja potepena i sekvencijalna: od faze mlitavosti preko refleksnih reakcija. ekstremitet flakcidan – bez voljnih pokreta. III. . spasticitet sa i dalje smanjuje – izvodi sve teže kombinacije pokreta uz gubitak predominacije osnovnih sinergistickih obrazaca nad selektivnim pokretima. Većina ključnih mišića ispod nivoa lezije je.neuropsihološka dijagnostika. Pored opšte prihvaćenih testova: Fugl. Test preporučujemo jer je brz. spasticitet počinje da se smanjuje – kombinacije pokreta: pored sinergija pri izvodjenju motornih radnji prisutni i selektivni (izolovani) pokreti u pojedinim segmentima. Kod oštećenja kičmene moždine. II. spasticitet počinje da se razvija – fleksioni ili ekstenzioni sinergizmi celog ekstremiteta kao refleksni odgovor na draz ili voljni napor uz minimalnu voljnu aktivnost.MMT. Većina ključnih mišića ispod nivoa lezije je. jednostavan i eksplicitan kako u proceni motornog oporvka tako i u postavljanju kratkoročnih i dugoročnih ciljeva terapije.„Normalan“ nalaz (motorne i senzitivne funkcije ispod nivoa lezije su u granicama normale – po kriterijumima kliničkih ispitivanja). na oceni nižoj od 3). Za neuropsihološku dijagnostiku u rehabilitaciji koriste se testovi koji su rehabilitaciono orijentisani. Testovi praćenja i evaluacije motornog oporavka Specificni testovi za detaljnu analizu elemenata oporavka motornih funkcija nakon oštećenja mozga. D – Inkompletno oštećenje (motorna funkcija je očuvana ispod neurološkog nivoa lezije. spasticitet nestao ili minimalan – selektivni pokreti svih segmenata postaju mogući i koordinacija pokreta se priblizava normalnoj.V. Stadijumi motornog oporavka po Signe Brunnstrom: I. С – Inkompletno oštećenje (motorna funkcija је očuvana ispod neurološkog nivoa lezije.Meyer.IV. što znači da su usmereni na otkrivanje specifičnih . Za rutinsku primenu predlažemo evaluaciju motornog oporavka po S.

ponavljanje.W. Predlažemo da oba ova testa postanu sastavni deo rutinske obrade pacijenata na rehabilitaciji (na pocetku i kraju tretmana). čitanje.). koji je preobiman. pisanje i jezičko mišljenje. U mnogim zemljama su obavezni deo bolničke dokumentacije stacionarnih rehabilitacionih službi. automatski govor. Za ispitivanje jezičkih funkcija kod afazičnog sindroma najčešće se koriste: Bostonski dijagnosticki test za afazije (BDAE). Literatura: 1. Svih devetnaest elemenata se procenjuje po sedmostepenoj skali od potpune zavisnosti do potpune nezavisnosti. 2002. RAVLT za procenu verbalnog učenja. . mobilnosti. Dijagnosticki intervju (iscrpna anamneza). transfera i lokomocije i kognitivnih funkcija komunikacije i socijalizacije. Za procenu emocionalnog statusa osim MMPI testa. konstruisani su brojni testovi koji numerički ocenjuju sposobnost izvršavanja određenih zadataka iz domena samozbrinjavanja. grubu procenu kognitivnog i emocionalnog statusa i ukazati na potrebu dodatne. Vrednost ovih testova je da se mogu primeniti kako kod moždanih tako i kod spinalnih oštećenja. Bostonski test nominacije (BNT). kontrole sfinktera. Wisconsin test za procenu egzekutivnih funkcija kao i Lurijina baterija testova. aktivnosti dnevnog života. Bartel indeks (koji procenjuje stepen nezavisnosti u izvođenju deset zadataka iz oblasti samozbrinjavanja i aktivnosti dnevnog života) i 2.oštećenja. Token test (TT). U standardnu bateriju testova za procenu kognitivnih oštećenja spadaju: Vekslerov test inteligencije. orijentacione dijagnostike kognitivnih i psihičkih poremećaja je da primeni MiniMental Test i tzv. komunikacije. Dijagnosticki intervju i MiniMental Test su ujedno i sastavni deo svake neuropsihološke baterije testova. Ovim testom se dijagnostikuje afazija i tip afazičnog sindroma. spretnosti. Trail making test A:B (TMT) za procenu pažnje.Saunders Company. Oni daju sliku funkcionalnih sposobnosti jedinke u određenom trenutku i omogućuje procenu funkcionalnog oporavka u toku i po završenoj rehabilitaciji. Od svih funkcionalnih testova u svetu su opšte prihvaćeni 1. Ovi jednostavni testovi omogućuju brzu. Testovi praćenja i evaluacije oporavka poremećenih funkcija komunikacije. nominacija. Ono što svaki lekar u rehabilitaciji može da primeni radi brze. Hamiltonova i Montgomeri-Ashberg rejting skale za depresiju. IV. spontani govor. detaljnije psihološke dijagnostike. Opšti funkcionalni testovi Da bi se procenila težina funkcionalnog oštećenja osobe u celini.B. Za rutinski klinički rad preporučujemo Bostonski dijagnostički test (BDAE) koji predstavlja standardizovanu bateriju testova za afazije. Rey-ova kompleksna figura za procenu vizuo – perceptivnih sposobnosti i neverbalnog učenja. na koji način funkcioniše oštećeni kognitivni sistem i koji su rezervni potencijali očuvani na koje treba graditi terapijski plan. Test verbalne fluentnosti. kognicije i socijalizacije. Indeks funkcionalne nezavisnosti FIM (koji je složeniji i sastoji se iz dva dela: procene fizičkih funkcija samozbrinjavanja. Handbook of Physical medicin and Rehabilitation. kod pacijenata sa organskim lezijama koriste se: Beck-ova. Zadaci testa obuhvataju evaluaciju govornih i jezičkih funkcija kroz sledeće modalitete: konverzacijski govor. V.

Geurts AC. Jevtic M. Motor recovery after stroke: a systematic review of the literature. National clinical guidlines for stroke.International Classification and Functioning. Arch Phys Med Rehabil. Veliki broj kliničkih studija i meta analiza dovelo je do promena mnogih stavova u pogledu izbora tehnika rehabilitacije.net Rezime: I pored velikog zahteva da se stručni stavovi u oblasti mišićnoskeletne rehabilitacije zasnivaju na dokazima zasnovanim činjenicama veliki broj testova otežava ovaj zadatak. Srbija k. 4. Testiranja u mišićno skeletnoj rehabilitaciji odražavaju upravo suštinu nove klasifikacije. 83(11):1629-37. Medicinski fakultet. Prema prethodnoj klasifikaciji-ICIDH (International classification of Impairment. 6.. Disability and Handicap) kvalifikovali smo pacijente samo prema hendikepiranosti (1). Nova klasifikacija bolesti (ICF . FUNKCIONALNA PROCENA MIŠIĆNOSKELETNIH SINDROMA Konstantinović Lj. sec. London.zotovic@drenik. Neues in der Lokomotionstherapie von Patienten mit Hemiparese nach Schlaganfall. što zahteva stalnu funkcionalnu evaluaciju i prilagođavanje rehabilitacionih postupaka fazi oporavka. 2004. Rehabilitacioni program oboljenja i oštećenja mora biti zasnovan na poznavanju procesa oštećenja i regeneracije. 5. sec ed. 2004. Wade D. Kragujevac. Royal College of Physicians. 1988 7.. Uvod: Mišicnoskeletna rehabilitacija obuhvata veliki broj kliničkih sindroma iz oblasti ortopedije i reumatologije. Springer Verlag. Berlin. 2002. Hesse S. Motor Control Assessment. in Physical Rehabilitation. O’ Sullivan. ali i načina na koji pacijent živi u svojoj radnoj i socijalnoj okolini u prisustvu bolesti ili povrede (participacija i faktori okoline). Disability and Health) podrazumeva mnogo realnije sagledavanja pacijenta u smislu kvalifikacije struktura i funkcija koje su oštećene. Fizikalna medicina i rehabilitacija. 1999. 1998. Intercollegiate Stroke Working Party. Jović S Klinika za rehabilitaciju ''Dr Miroslav Zotović'' Beograd. Kanjuh Ž. Zwarts MJ. Noviji koncepti funkcionalno fokusiranih terapijskih modaliteta i rehabilitacionih tehnika zahtevaju funkcionalnu evaluaciju pacijenata sa mišićnoskeletnim sindromima tokom procesa rehabilitacije kako u pogledu dijagnostike tako i u pogledu praćenja ishoda terapije. Krankengymnastik. ed. Clinical Rehabilitation 12: 183-186. et al. Hendricks HT. S. Kliničke studije zaista i ukazuju da je trajanje i ishod lečenja u relaciji sa ranim i adekvatnim lečenjem. Noviji koncepti istraživanja u rehabilitaciji podrazumevaju uniformisanje dizajna kliničkih studija i odabir opšte prihvaćenih testova kako bi se rezultati mogli međusobno upoređivati. van Limbeek J. Evidence relating to assessment in rehabilitation.2. 3.. . Davis Company. jer obuhvataju ne samo strukturalno funkcionalna oštećenja već i elemente opsteg funkcionisanja pacijenta uključujući i njegove tegobe.

Ove promene same po sebi evoluiraju tokom trajanja bolesti i često su u kontekstu subjektivnog doživljaja pacijenta. Coronado G.). To je zapravo i objašnjenje otkuda toliko testova u kliničkoj praksi pa čak i za svaki segment ponaosob. kao i da rangiranja parametra u odredjene nivoe («mogu da podignem predmete sa stola. test funkcije kolena nakon artroplastike. Koji ćemo test odabrati zavisi od prirode i faze bolesti. Ovakav izbor testova u proceni mišićno-skeletnih sindroma omogućio bi medjusobno poredjenje kliničkih rezultata. test funkcije kuka nakon frakture. Takodje je i objašnjenje za veliki broj testova različitog nivoa obuhvatnosti. Martin DP. senzitivan i specifičan(2). Musculoskeletal Function Assessment instrument: criterion and construct validity. Eriksson l. Svaki parametar koji se meri treba da je odlika bolesti (studije normi u odnosu na zdravu populaciju) da njegova promena bude merljiva naročito u odnosu pre i posle tretmana. Swiontkowski MF.14: 182-92. lokalnom i opštem funkcionalnom nivou. petostepena skala bola.. Yiven R: Utility of international classification of functioning Disability and Health partipcipation dimension in assigning ICF codes to items from extant rating instruments. a ne sa poda») zaista predstavlja kvalitativni odskok sa kliničkim značajem(3). Takođe preporuka je da se ne povećavaju mereni parametri već da se indentifikuju podgrupe pacijenata iz područja varijabilnih rezultata i prati njihovo ponašanje tokom istraživanja. J rehab med 2004. Većina testova meri stepen onesposobljenosti i nije mera funkcionisanja pacijenata u realnom životu.. Takodje većina testova iz oblasti mišićno skeletne rehabilitacije vezana je za funkcije segmenta. Postoji na stotine testova. J Orthop Res. Engelberg R. 6 minutni test hoda) rangirane u nekoliko stepena i složene testove koje sadrže informacije o bolu. Obremsky W. od kojih se pojedini upotrebljavaju često (tab 1) i veliki broj njihovih adaptacija koje su opravdane u kontekstu jezičkokulturoloških inetrpretacija pojedinih kvalifikacija merenih parametara. Literatura: 1. veličini otoka i aktivnostima (WOMAC). Agel J.Parametri koje merni instrumenti (testovi) sadrže su zapravo promene do kojih bolest dovodi na strukturalnom. Mc Gill upitnik o bolu) ili obim pokreta i misicnu snagu. 36:130-137 2. Zaključak: Većina svetskih stručnih asocijacija iz različitih oblasti mišićno-skeletne rehabilitacije se danas slaže da je najbolje za praćenje rezultata lečenja upotrebiti jedan prihvaćeni merni instrument koji se odnosi na segment koji je u problemu i jedan opšti instrument koji odražava opštu funkcionalnost pacijenta(4). ali prisutni su i testovi koji su specifični i za odredjenu bolest ili povredu (Test funkcije Ahilove tetive nakon rupture. testove koji mere odredjene aktivnosti (hope test. Sam test prolazi veliku statističku proveru: da li je pouzdan. 1996. Tako imamo testove koji samo mere bol (VAS. uzrasta pacijenta. Granlund M. Značajan napredak je postignut uvodjenjem mere kvaliteta života u praćenju ishoda bolesti i terapijskih intervencija. validan. .

Skala aktivnosti dnevnog života C. 7. Segmenta funkcija: Rame: Obim pokreta i MMT. McGill upitnik o bolu. Liang MH. Agel J. Indeks bola i onesposobljenosti ramena.14: 173-81. 6. Harris skor* (5)Indeks težine oštećenja po Lequesne*. Eurogal. 1996. indeks težine oštećenja ramena. 1980. 1969. Bellamy N. J Orthop Res. Oswestry skor*(7). Skala oštećenja funkcija šake Kuk: Obim pokreta i MMT. WHO-QOL. Davies JB. Swiontkowski MF. J Bone Joint Surg. Lew RA. (8) kratka forma upitnika o medicinskim ishodima (Short form of medical outcomes). Tab 1: Najčešće upotrebljavani testovi u mišićnoskeltnoj evaluaciji: A. Michigen upitnik o ishodu oboljenja šake. Daltroy L. Kosinski M. Measuring clinically important changes with patient-oriented questionnaires. Barthel indeks. Engelberg R. Skala procene funkcije lakta (Elbow Function Assessment-EFA)*. Ware JE. Harris WH. Med Care. WOMAC* (Westren Ontario and McMaster Universities) index(6) Koleno: Obim pokreta i MMT. et al. The Oswestry low back pain disability questionnaire. Fairbank JCT. Fortin PR. Profil onesposbljenosti (Disability impact profil –DIP). Development of a musculoskeletal extremity health status instrument: the Musculoskeletal Function Assessment instrument. Buchanan WW.3. 4. Indeks upotrebe lakta Mayo klinike Šaka: Obim pokreta i MMT. Testovi subjektivnih tegoba: Vizulena analogna skala-VAS. Martin DP. . Jednostavan test za rame Lakat: Obim pokreta i MMT. J Rheumatol. Šober test. Skala balansa po Berg-u. 15: 1833-1840. WOMAC* (Westren Ontario and McMaster Universities) index Stopalo: Obim pokreta i MMT. 1988. Skala oštećenja stopala i prstiju Kičmeni stub: Obim pokreta i MMT. Traumatic arthritis of the hip after dislocation and acetabular fractures: Treatment by mold arthroplasty. Stucki G. petostepena skala bola Oznakom * označeni su testovi koji prevashodno mere funkciju određenog segmenta ali imaju i elemente opšte funkcionalnosti. SF-12. A 12-item short form health survey. 66: 271-273. Snapp D. Validation study of WOMAC: A health status instrument for measuring clinically important patient relevant outcomes to antirheumatic drug therapy in patients with osteoarthritis of the hip or knee. 51A: 737-755.2002. Opšta funkcionalnost: SF-36 . 40(4 Suppl):II45 -51 5. 34:220-3. 8. Indeks težine oštećenja po Lequesne. Physiotherapy. Med Care 1996. Keller SD. Skale funkcije vrata danske. kanadske i američke asocijacije za bolesti kičmenog stuba B.

3 km/sat nagib 12. Ova metoda je kontraindicirana kod manifestne srčane insuficijencije. jer je podložna subjektivnoj procjeni. U većini slučajeva je momenat klaudikacije pri hodu i njen intezitet u direktnom odnosu sa stepenom ishemije mišića. javlja se ishemični bol.dr. Test se može izvesti i na pokretnoj traci . test zatvaranja pesnica i Allenov test. klaudikacioni test. Bolesnik podiže ruke iznad ramena vertikalno i izvodi 5 . Treba istaći da reaktivna hiperemija može da zakasni ako je bolesniku hladno ili ako mu je povećan tonus arterija. odnosno dužina pređenog puta (hoda) u metrima do pojave klaudikacionog bola. da se registruje vrijeme u sekundama kada je prisiljen da stane. Funkcionalni testovi za ispitivanje arterijskog sistema U praksi koristimo sledeće testove za perifernu arterijsku cirkulaciju: pozicioni test po Ratschow-u. Traži se od bolesnika da kaže kad počne bol u mišićima. a ispražnjene i kolabirane vene za 5 . Bolesnik zatim spusti noge i one teže da vise niz krevet. Grna Gora pr.5 najviše 10 sekundi.60 sekundi ili kasnije. koja nije uvijek ista u usponu ili spuštanju i dr. lokalizovan ispod stenoze. zavisno od kolateralnog krvotoka. Stoga je potrebno kontrolisano opterećenje pod uvijek uslovima. brzini hoda.10 snažnih . Test zatvaranja šaka Ovaj test odgovara pozicionom testu po Ratschow-u i izvodi se kod gornjih ekstremiteta. rehabilitaciju i reumatologiju «Dr Simo Milošević» Igalo. Isto tako mogu se dobiti normalni nalazi u organskoj opstrukciji arterija ako je istovremeno prisutna i venozna insuficijencija. Pozicioni test po Ratschow-u Test po Ratschow-u izvodi se tako da bolesnik leži na leđima i noge podigne vertikalno.klaudikaciona distanca. U slučaju okluzione bolesti reaktivna hiperemija javlja se tek nakon 20 . Ovi testovi služe i za procjenu terapijskog efekta.FUNKCIONALNI TESTOVI KOD OBOLJENJA PERIFERNOG KRVOTOKA Radović S Institut za fizikalnu medicinu. vršeći kružne pokrete stopala u skočnom zglobu ili fleksiju i ekstenziju oko 30 puta u minuti.brzina 3. Svaki bolesnik s intermitentnom klaudikacijom zna približno koliko mu je dužina pređenog puta bez tegoba.15 sekundi (test punjenja vena).radovic@cg. Vrijeme je dobar indikator funkcionalne sposobnosti ekstremiteta u odnosu na arterijalnu irigaciju. Ona nije potpuno pouzdana. Klaudikacioni test Kada potrebe metabolizma kod latentne ishemije prerastu sposobnost cirkulacije.yu Poremećaji perifernih krvnih sudova mogu se objektivno dokazati i putem funkcionalnih metoda ispitivanja. Kod zdravog ispitanika reaktivna hiperemija javlja se na stopalu za 3 .50. Određuje se klaudikacioni interval . U slučaju okluzije vrlo brzo će se javiti bledilo (test plantarne ishemije). Pacijent hoda fiksnom brzinom od 120 koraka u minuti ili 2 koraka u sekundi pod kontrolom metronoma po ravnoj površini određene dužine.

Kod zdravih odmah nakon otvaranja šake javlja se crvenilo.ulnaris radi ispitivanja a. a na potkoljenici ispod koljena. Ukoliko se vena saphena magna brzo puni već u prvih 30 sekundi. Kada se varikozno promijenjena v. Blijeda šaka označava okluziju nekomprimovane arterije. a pogodan je kod ispitivanja i a. Radi boljeg efekta ispitivač može komprimirati arterije u predjelu ručnog zgloba. onda je Trendelenburgov test negativan (normalan). Sa stezanjem treba prestati nakon 30 sekundi. onda su vjerovatno insuficijentne perforantne vene na natkoljenici. ulnaris. radialis. a) Testovi za ispitivanje sprovodljivosti površnog venskog sistema Trendelburgov test: pomoću njega provjeravamo funkcionalnu sposobnost zalistaka kod ulivanja v. saphena magna ni u ležećem položaju ne može istisnuti. saphene magne i kaže pacijentu da ustane. onda je Trendeleburgov test pozitivan (patološki). . Stisnutu venu treba posmatrati 30 sekundi. sumnja se na arteriovensku fistulu. Bolesniku se u ležećem položaju isprazni v. oštećenja zalistaka u pojedinim segmentima i funkcionalnu sposobnost mišićne pumpe. Pozitivan test dokazuje insuficijenciju zalistka na saphenofemoralnom ušću. saphene parve. Cooper-ov test pomoću tri poveske: to je zapravo modifikovani Trendelenburgov test.10 zatvaranja pesnica u cilju ispitivanja a. Normalno stegnuta vena kod bolesnika koji stoji. ulnaris i obratno komprimuje se a. Ako krv najuri u varikozno promijenjenu venu. a uz to i perforantnih vena. Treba napomenuti da šaka može ostati blijeda u slučajevima kada pri podizanju ruku klavicula komprimira a. radialis komprimovana i obratno. subclaviu. saphene magne u v. odnosno ako se vena uprkos pritiskivanju puni. Nakon toga palcem ili gumenom vrpcom stisne se proksimalni dio v. donji ekstremitet se stegne pomoću tri gumene poveske i to na natkoljenici neposredno ispod fose ovalis i iznad samog koljena. napuni se za 2-3 minuta. Brzo punjenje vena na potkoljenici nakon odstranjivanja donje poveske dokazuje insuficijenciju zalistka na ušću v. pa se ona brzo i masivno napuni. Ispitanik nakon toga ustaje. radialis pacijent izvede 5 . femoralis. saphena magna putem istiskivanja. ulnaris kada je a. Allenov test Ovaj test uveo je američki angiolog Allen radi ustanovljavanja okluzija u predjelu a. a kasni kod patoloških stanja. Brzo punjenje nakon uklanjanja srednje poveske ukazuje na insuficijenciju Dodove grupe perforantnih vena. Ako do brzog punjenja odozgo ne dođe. radialis. Funkcionalni testovi za ispitivanje venskog sistema Funkcionalna ispitivanja mogu orijentaciono ustanoviti sprovodljivost površnih i dubokih vena. na primjer okluzija a. Punjenje nakon skidanja proksimalne poveske u biti je pozitivan Trendelenburgov test. Nabreknuće vene na potkoljenici u roku kraćem od 30 sekundi dokazuje da postoji insuficijencija jedne ili više perforantnih vena. Nakon istiskivanja i ispražnjivanja vena kod ležećeg pacijenta s podignutom nogom. Kod komprimovanja a. Subpapilarni venski pleksus šake i prstiju kod zatvaranja pesnica se isprazni.pokreta zatvaranja šaka. Potom pacijent otvara šake i mjeri se vrijeme pojavljivanja reaktivne hiperemije.

. Iznad segmenata u kojima su perforantne vene insuficijentne. Pacijent nakon toga legne. stavi se i pritegne gumena poveska. Pri tome treba da između oba povoja ostane nepovijena zona. Pri rutinskom radu može se postići dobar orijentacioni uvid u hemodinamska zbivanja s jednim ili drugim testom. Prstom druge ruke na momente pritiska se ili udara po veni sapheni magni tamo gdje se ona u v. c) Testovi za ispitivanje dubokih vena Perthes-ov test: ispitaniku u stojećem položaju sa prenabreklim varikoznim venama podveže se potkoljenica neposredno ispod koljena ili natkoljenica iznad samog koljena. femoralis i suprotno. saphene magne kod pacijenta u ležećem ili stojećem položaju. Poveske se postupno odstranjuju odozgo prema dolje. isprazne se zbog djelovanja mišićne pumpe. Osim nabrojanih. perforantna vena je insuficijentna. odnosno njihovim modifikacijama. Pri normalnoj sprovodljivosti dubokih vena prenabrekle varikozne vene. Ispitanik nakon toga ustane. Lintonov test je takođe pozitivan ako se vještački izazvan zastoj pri ležećem stavu pacijenta smanji nakon podizanja noge naviše. Na mjesto gdje se ispitivana vena počne ponovo puniti odozgo prema dolje. Hackenbruch-ov test: treba položiti prst na varikozno promijenjeno stablo v. Ispitaniku kažemo da se zakašlje. Mahorner-Ochsner-ov test: kod pacijenta u stojećem položaju. Nakon toga elastični zavoj se počne polagano odvijati od poveske prema dolje.Schwartz-ov test: pri ležećem ili stojećem stavu ispitanika prstom se pritisne prenabrekla (varikozno proširena) vena. Ispitanik nakon toga ustane. postoje još mnoge funkcionalne pretrage koje su uglavnom sve samo izvedene ili su pak modifikacije klasičnih testova. Linton-ov test: u stojećem stavu ispitaniku se podveže površni venski sistem na natkoljenici. gumena poveska na natkoljenici se mijenja sve dok se vene na potkoljenici ne prestanu puniti. Istovremeno se u istom smjeru stavlja drugi elastični zavoj. Najbolje je kada se pored navedenih funkcionalonih testova primijene i druge angiološke pretrage. varikoziteti će u nepovijenim predjelima nabreknuti. Na mjestu gdje se elastični zavoj završava. b) Testovi za ispitivanje sprovodljivosti perforantnih vena Prattt-ov test: ležećem ispitaniku sa podignutom nogom vertikalno. Trendelenburgovog za površni i Perthesovog za intrafascijski sistem. One omogućavaju da se objektivnije prikažu ne samo kvalitativne promjene nego i kvantitativne. Pri modifikovanom testu kod ležećeg bolesnika sa podignutom nogom podvezuje se natkoljenica na više mjesta istovremeno. Pacijentu se kaže da vojnički hoda 10-15 minuta ili maršira na jednom mjestu isto toliko vremena. Test prema Albaneseu: varikozno izmijenjenu venu kod stojećeg ispitanika postupno eksprimiramo prstima od periferije u proksimalnom smjeru. Duboki venski sistem je suficijentan ako se u horizontalnom položaju u toku mišićnog rada isprazne prenapete varikozne vene. Površinska vena nabrekne čim popusti poveska iznad segmenta u kojem je perforantna vena insuficijentna. zavijemo elastičnim zavojem nogu od prstiju do proksimalne trećine natkoljenice. Kod insuficijentnih zalistaka osjetićemo da se talasi šire nesmetano. Pod prstom će se osjetiti taalasni udar odozgo prema dolje što ga izaziva kašalj.

Vasa. Phys. Igalo.Official Journal of the International Union of Angiology. 4) Uporediti statički balans i stepen zadovoljstva životom kod žena u drugoj polovini trudnoće i zdravih žena iste životne dobi. Reh. Book of Abst. Plavšić A. Praktische Angiology. Stuttgart. 17. tretman bolesnika sa obolj. Radović S. Delić M. 8. per. Z. 2000. Klim. Ljubić A. Radović S.Med. Kohlrausch A.. 1986. Devečerski G. and Fifth Cong. 10. po Fontain-u. Med. 2001. . 4 th ISPO CENTRAL EASTERN EUROPEAN Conference and Fifth Congress of Serbia and Montenegro Physiatrists. Forth ISPO Central and Eastern European Conf.Literatura: 1. Rehabilitac.XIII kongres kardiologa Jugoslavije. 1988. 2001.39. Nenadić D. 2005. Hertel H. Heft 2. 1. Novi Sad. 24-28. Suppl. 15:92-93. of Serbia and Montenegro Physiatrists. Radović S. Teoretische Grundlagen der Trainingstherapie bei Claudicatio intermittens. Srbija alyuron@beotel. Marić M. Cardiology. 2) Odrediti statički balans kod žena u drugoj polovini trudnoće i zdravih žena iste životne dobi. Med. Radović S. 7.yu Uvod: Balans je proces održavanja centra gravitacije u granicama telesnog oslonca. Baln.59. insuficijencijom. Vol.50. Uvid u zadovoljstvo životom nije deo rutinskog fizijatrijskog pregleda trudnica u drugoj polovini trudnoce. Baln. A Test of Claudicatory Distance in evaluation of therapeutic effects.1 to issue N. Brdareski Z Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju VMA. 3) Odrediti stepen zadovoljstva životom kod žena u drugoj polovini trudnoće i zdravih žena iste životne dobi. Ciljevi: 1) Odabrati praktične testove za merenje statičkog balansa i stepena zadovoljstva životom. 3. Schoop W. Institut za ginekologiju i akušerstzvo Kliničkog centra Srbije.2001. First Congress of Physical Medicine and Rehabilitation Physicians of Bosnia and Herzegovina(with international partipation). U TESTOVI STATIČKOG BALANSA I ZADOVOLJSTVA ŽIVOTOM KOD ŽENA U DRUGOJ POLOVINI TRUDNOĆE Đurović A. 55-59. Hartman B. Phys. Schoop W. Peripheral artery Diseases and Reh. Physikalische Therapie bei peripheren verschlus krankheit. sudova u II stad. 2005. 9. Anđelić P. bolesnika sa hroničnom art. Beograd. fizijatara Crne Gore i Srbije 2002. Kod žena u drugoj polovini trudnoće dolazi do određenih promena u centru gravitacije i promena u balansu. N 174. 6. 2.Tuzla. Radović S.Band 2. Radović S. Verlag Georg Thieme l975. 22-24. 1973. art.Suppl. Zbornik radova kong. Rehabilitation of Patients with chronic venous insufficiecy. Klim. Bevegungstherapie bei Patient mit Claudicatio intermittens. 4. 5.Z. Lazović M.

Metod: Kliničko eksperimentalno istraživanje po tipu neekvivalentna kontrolna grupa dizajn.3.yu Cilj rada je uporediti prakticnost FIM testa i NINDS testa i moguđnost primene pojedinačnih komponenti oba testa kao prediktora toka i konačnog ishoda rehabilitacije. praktičniji za upotrebu i prognostički precizniji. Radna hipoteza je da je FIM test u odnosu na NINDS praktičniji. Oba testa bodovana su na prijemu. Obuhvatilo je 25 žena u drugoj polovini trudnoce i 25 zdravih žena koje su se od trudnica značajno razlikovale samo u BMI (body mass index). Iz dobijenih podataka može se zaključiti da je FIM u odnosu na NINDS test lakši za bodovanje. .05) u statičkom balansu.11 pacijenata tokom studije je egzitiralo. Materijal i metod: Duplo slepa studija je rađena na 70 pacijenata posle CVI. 40 % trudnica bilo je nezadovoljno svojim životom. Nije bilo značajne razlike u stepenu zadovoljstva životom izraženom LSS skorom.0.8 +. a LSS skor 23. U PROCENA TEŽINE NEUROLOŠKOG DEFICITA KOD CVI FIM I NINDS TESTOM . U grupi zdravih žena iste životne dobi BESS skor bio je 12. Kod 59 pacijenata posle CVI FIM testom ocenjivana je funkcija hoda i Total FIM skor i funkcija paretične noge NINDS testom i Total NINDS skor.4.3.8. Beograd. Srbija milenac@eunet. Zaključak: BESS i LSS su primenljivi u svakodnevnom radu. Glavna obeležja posmatranja bila su: Statički balans meren pomoću izabranog BESS (Balance Error Scoring System). Stepen zadovoljstva životom kod obe grupe ispitanica bio je u proseku visok.UPOREDNA STUDIJA Nikčević Lj Bolnica za prevenciju i lečenje CVO "Sveti Sava". nakon 14. Trudnice u drugoj polovini trudnoće imale su značajno lošiji statički balans od zdravih žena iste životne dobi. U statističkoj obradi korišćeni su Hi kvadrat i Studentov T test. lakši za bodovanje i da njegove pojedinačne komponente mogu poslužiti kao prediktori toka i konačnog ishoda rehabilitacije. a stepen zadovoljstva životom pomoću LSS (Life Satisfaction Scale). a LSS skor 25. Dobijeni podaci obrađivani su standardnim statističkim metodama.9.6. Rezultati: Značajna većina trudnica (76 %) uspešno je izvela test statičkog balansa.4 +.8 +.9 +. Njihov BESS skor bio je 15. 12 % zdravih žena bilo je nezadovoljno svojim životom.3. Kod trudnih i zdravih žena nađena je statistički značajna razlika (p < 0. 30 i 90 dana od nastanka CVI.

Da se lako može interpretirati. Rivermead Motor Assessment . Rezultati: Tabelarna analiza FAC testa na početku i na kraju kineziterapije ukazuje da su parametri evaluacije (t*= prosečno vreme pređene staze. Cilj rada: Postaviti optimalnu motoričku procenu hemiplegičara na početku i na kraju kineziterapijskog programa Metodologija: U okviru našeg istraživanja motoričke sposobnosti hemiplegičara odabrali smo dva testa Timed up & go test (TUG) i Functional ambulation category (FAC). kao merni istrumenti za evaluaciju motoričke sposobnosti hemiplegičara. uspešno koristiti u kliničkoj praksi. Funkcionalni test kretanja – Functional Ambulation Gategory (FAC = 2. FAC test . Zaključak: FAC i TUG se mogu. Timed Up & Go Test (TUG test) 5. Desetometarni test hoda -10 . na kraju lečenja imali smo povećanje broja pacijenata koji su mogli test da obave između 15 .gross function 7. Šesto ili dvanaesto minutni test hodanja 4. v*= prosečna brzina hoda i d*= prosečna dužina koraka) značajno poboljšani nakon primene kineziterapije. Step test 6.U EVALUACIJA MOTORIČKIH SPOSOBNOSTI HEMIPLEGIČARA PUTEM TIMED UP & GO TEST (TUG) I FUNCTIONAL AMBULATION CATEGORY (FAC) Jevtić M. Zahtevi koji se traže od testova sposobnosti hoda kod hemiplegičara? Da je jednostavan i upotrebljiv u kliničkoj praksi Da su klinički testovi hoda senzibilni i validni. Srbija veljkomio@ptt. No.yu Procena motoričkih sposobnosti hemiplegičara predstavlja značajan elemenat u evaluaciji motoričke spremnosti odnosno lokomotorne aktivnosti. Ključne reči: CVI. Takođe motorički testovi su značajni u praćenju rezultata terapijskog programa i korekciji rehabilitacionog plana. U savremenoj literaturi postoji niz testova koji evaluirju motoričku sposobnost.Meter Gehtest 3. TUG test pokazuje da na prijemu i na otpustu nismo imali ni jednog pacijenta koji bi izvršio test zadatak za manje od 15 sekundi. Da test odslikava svakodnevne sposobnosti pacijenta. Veljković M Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. Neki testovi ispunjavaju ove zahteve 1. KC Kragujevac.30 sekundi (na početku 8 na kraju terapije 14 pacijenata). Takođe FAC i TUG testovi su značajni u praćenju rezultata terapijskog programa i korekciji rehabilitacionog plana. Motor Assessment Scale. Ispitivanje je sprovedeno u KC Kragujevac. Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju i obuhvatilo je 30 pacijenata nakon cerebrovaskularnog insulta. TUG test.

komunikacija i socijalizacija. a druga 2002. Maksimalni skor na testu iznosi 126 poena. medicinske sestre. Nedostaci FIM testa su u njegovoj nedovoljnoj preciznosti i osetljivosti na minimalne promene u funkcionalnom statusu pacijenata sa spinalnom lezijom. FIM (Functional Independence Measure) je univerzalni test i koristi se za procenu stepena funkcionalne nezavisnosti pacijenata sa neurološkim oštećenjima. QIF (Quadriplegia Index of Function) i SCIM (Spinal Cord Independence Measure). Sastoji se od 10 segmenata. QIF (Quadriplegia Index of Function) test je strogo specifican. Maksimalni mogući skor iznosi 200 poena. fizio i radnog terapeuta. Srbija kzotovic@drenik. kao i u cilju evaluacije promena u funkcionalnim mogućnostima u toku procesa rehabilitacije. Funkcionalna procena pacijenata sa lezijom kičmene moždine predstavlja kompleksan postupak u cilju određivanja trenutnih funkcionalnih mogućnosti. U cilju funkcionalne procene koristimo standardizovane funkcionalne testove . Čobeljić R.U SPECIFIČNOSTI FUNKCIONALNE PROCENE PACIJENATA SA LEZIJOM KIČMENE MOŽDINE Stojanović A. lokomocija. odnosno 10 grupa aktivnosti u okviru aktivnosti svakodnevnog života. Ćurčić D Klinika za rehabilitaciju “Dr Miroslav Zotović”. Ocenjivanje se vrsi ocenama od 0 do 4. Ovaj test je veoma osetljiv i registruje . Primenjuje se od 1984. Beograd. (SCIM II) godine. ali klinički značajne i relevantne promene u funkcionalnim sposobnostima pacijenata sa tetraplegijom. psihologa i socijalnog radnika. godine. Švirtlih L. Dizajniran je tako da registruje i male. kontrola sfinktera. Ocenjivanje se vrši ocenama od 1 do 7 u zavisnosti od stepena nezavisnosti pacijenta.net Rehabilitacija pacijenata sa spinalnim lezijama podrazumeva primenu svih standardnih neophodnih mera i postupaka u cilju postizanja maksimalno mogućeg stepena samostalnosti ovih pacijenata u obavljanju aktivnosti svakodnevnog zivota. Prednosti ovog testa su u njegovoj jednostavnosti. transferi. U upotrebi je još od 1980. godine. Predstavlja najčešće korišćeni test za procenu funkcionalnih sposobnosti kod pacijenata sa spinalnom lezijom. U okviru ovih 6 segmenata pacijenti se testiraju kroz 18 zadataka. sadrži mali broj podataka. Sprovode se inicijalno testiranje na početku rehabilitacije i periodična kontrolna testiranja u cilju evaluacije promena u funkcionalnom statusu i shodno nalazu sprovodi se odgovarajuci fizikalni tretman i obuka pacijenata u smislu edukacije aktivnostima iz svakodnevnog života u cilju postizanja maksimalno mogućeg stepena samostalnosti. Prva verzija ovog testa je uradjena 1996. (SCIM I). sveobuhvatan je i omogućava brzu procenu i orijentaciju. FIM test se sastoji od 6 segmenata iz oblasti funkcionisanja pacijenta u svakodnevnom životu. kada je radna verzija ovog testa ispitana u Americi.FIM (Functional Independence Measure). Za njeno sprovođenje neophodno je angazovanje svih članova rehabilitacionog tima fizijatra. SCIM (Spinal Cord Independence Measure) je spečifican test za funkcionalnu procenu pacijenata sa spinalnom lezijom. Koristi se isključivo za procenu funkcionalnih mogućnosti pacijenata sa kvadriplegijom. i to: samozbrinjavanje.

Rezultati rada i diskusija: Ispitana je grupa pacijenata obolelih od Parkinsonove bolesti među kojima je bilo 14 osoba muškog pola i 5 žena. respiracija i zbrinjavanje sfinktera i mobilnost. Čutović M2 1 Klinika za fizikalnu medicinu.yu Prvi opis Parkinsonove bolesti vezuje se za staru Indiju. saznajne funkcije. PAS test. Beograd.net Uvod. Lazović M1. Maksimalni skor na ovom testu iznosi 100 poena. Zaključak: PAS-test. Jović S2. testovi ravnoteže i testovi hoda imaju klinički značaj jer objektiviziraju funkcionalno stanje i uspeh kineziterapije.80 god. Svi ispitanici su uzrasta od 65 . gde se ova bolest pominje pod nazivom "kampavata". . Materijal i metodolgija rada: Istraživanje predstavlja prospektivnu studiju koja obuvata 19 pacijenata uzrasta preko 65 godina obolelih od Parkinsonove bolesti. Totalna endoproteza kuka poboljšava funkcionalni status kuka i kvalitet života operisanih pacijenata. rehabilitaciju i protetiku. James Parkinson je 1817. testova ravnoteže i testova hoda. odnosno tri grupe aktivnosti svakodnevnog života i to: samozbrinjavanje. autonomni sistem i psihosocijalne funkcije.minimalne promene u funkcionalnim sposobnostima pacijenata sa spinalnom lezijom. Srbija veljkomio@ptt. Danas. Ključne reči: Morbus Parcinsoni. kao i njihov značaj u evaluaciji kineziterapijskog programa kod Parkinsonove bolesti. testovi ravnoteže i testovi hoda pokazuju značajnu statističku razliku na početku i na kraju tretmana na nivou p < 0. KC Kragujevac. Jevtić M Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. god. Evaluacija ishoda operacije može se vršiti na više načina.05. U PROCENA FUNKCIONALNE SPOSOBNOSTI KOD MORBUS PARCINSONI – PAS TEST. TESTOVI RAVNOTEZE I TESTOVI HODA Veljković M. progresivni neurološki poremećaj koji može značajno uticati na pokrete. KC Niš 2 Klinika za rehabilitaciju „Dr Miroslav Zotović“. testova ravnoteže i testova hoda. Svi pacijenti su tetsirani na početku i na kraju kineziterapijskog programa. Evaluacija funkcionalne sposobnosti je sprovedena pomoću: Samoocenjivanja aktivnosti svakodnevnog života (PAS test). opisao ovu bolest pod nazivom: "An Essay on the Shaking Palsy". PAS test U EVALUACIJA FUNKCIONALNOG STANJA KUKA NAKON IMPLANTACIJE TOTALNE ENDOPROTEZE KUKA Kocić M1. Srbija lakidika@bankerinter. Kojović Z1. Sastoji se iz tri segmenta. Cilj rada: Utvrditi klinički značaj PAS testa. pod pojmom Parkinsonova bolest podrazumevamo hronični.

34 % i 82. 92 % bolesnika je bilo zadovoljno ishodom operacije. testovi stabilnosti. Cilj našeg rada bio je da utvrdimo da li postoji korelacija između antropometrijskih merenja. Metode. test skakanja sa jedne noge. Cilj ovog rada je da oceni funkcionalno stanje kuka godinu dana i 5 godina nakon primarne implantacije totalne endoproteze kuka primenom modifikovanog Harris-ovog skora za procenu funkcije kuka. Beograd. Radovanović T Centar za fizikalnu medicinu. Postoperativno su praćeni obim pokreta. U PROCENA FUNCKIONALNOG OPORAVKA KOLENA NAKON LIGAMENTOPLASITKE PREDNJE UKRŠTENE VEZE NA OSNOVU ANTROPOMETRIJSKOG ISPITIVANJA I KLINIČKIH TESTOVA Dubljanin . Naša modifikacija Harris-ovog skora se može koristiti u dugotrajnom praćenju funkcionalnog stanja kuka nakon implantacije totalne endoproteze kuka. Tegnerov test. KCS. kolena i natkolene muskulature. kao i da definišemo kriterijume za povratak preoperativnom nivou aktivnosti. Veoma dobro funkcionalno stanje kuka verifikovano je kod 77. Metode: Ispitivanje predstavlja kontrolisanu. Kod svih pacijenata je godinu dana i 5 godina nakon operacije urađena klinička evaluacija korišćenjem modifikovanog Harris-ovog skora.Cilj.Vujadinović S. Ispitivanjem je obuhvaćeno 75 pacijenata sa 78 primarnih totalnih endoproteza kuka. Manojlović . kao i ispunjavanje više kriterijuma iz domena svih područja sprovedene evaluacije za povratak sportu. Vesović . specificnih kliničkih testova i funkcionalnih testova.Potić V. Zaključak: Na osnovu rezultata savetujemo primenu više tipova mera ishoda. Rezultati. prospektivnu studiju koja je obuhvatila 45 pacijenata sa ligamentoplastikom LCA. Zaključak. kao i test stajanja na jednoj nozi. a dodali dva pitanja vezana za funkciju kuka kao i pitanje o satisfakciji pacijenta o ishodu operacije. . Lysholmov test. Rezultati: Između antropometrijskih merenja i primenjenih testova utvrđeno je postojanje statistički visoko značajne inverzne korelacije.Raspopović E. kao i postojanje korelacije između samih testova koje smo primenjivali. Iz originalnog skora isključili smo pitanja koja se odnose na obim pokreta i prisustvo deformiteta.yu Uvod i cilj rada: Procena spremnosti pacijenta za povratak neograničenim aktivnostima od velikog je značaja nakon ligamentoplastike LCA. Tomanović . Srbija zulekule@net.Opačić M.14 % bolesnika nakon 1 i 5 godina od operacije (odličan i dobar ukupni skor po Harrisu).

Halilbegović E. Živanović D Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. Uvođenje funkcionalnih testova u rehabilitaciju omogućava da se na jednostavan.Imamović M. Ocjena za ukočenost u zglobovima ujutro ili nakon dnevnog odmora je bila 1. Dimitrijević L.48.41.1 god. a kvalitetan način.34. a najveći bol je bio kod penjanja i silaska niz stepenice.12.Hadžiefendić A. prema Womac upitniku. pa je pogodan za ocjenu efekta FT. Živković V. Prosječna starost bolesnika je bila 60. Mjerenje obima pokretljivosti zglobova nije dovoljno da se procijeni učinak FT. Nakon FT je došlo do signifikantnog poboljšanja u svim mjerenjima. Antić D Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. Bosna i Hercegovina mabasic@hotmail. Zaključak: Womac upitnik može kvalitetno da procjeni funkcionalnu sposobnost bolesnika. Rezultati: Prosječna ocjena za bol je. Hotić . vježbe i interferentne struje.com Uvod i cilj: Razvoj standardizovanih upitnika koji su procenjivali rezultate tretmana i kvalitet života postali su značajni u kliničkom istraživanju poslednjih godina. U PRIMENA STANDARDIZOVANOG UPITNIKA U PROCENI FUNKCIONALNOG STANJA LAKTA NAKON SUPRAKONDILARNOG PRELOMA KOD DECE Čolović H. Stanković I. Za funkcionalno testiranje je korišten Womac upitnik koji ima 3 subskale (za bol.4. da bi imali što objektivniji dokaz o njenom djelovanju. Zonić . The . pa je Womac upitnik za bol smanjen na 1.Bašić N. prije FT bila 2. Mulić S.com Učinak fizikalne terapije (FT) je uvijek potrebno izmjeriti. a prosječno trajanje bolesti 11.43. Bolesnici i metode: Ispitivanje je vršeno na 60 bolesnika sa OA koljena koji su ispunjavali ACR kriterije za OA. UKC. Tuzla. a obzirom na 5 stepeni gradacije osjetljiv je tako da može da registruje i manje promjene u kratkom vremenskom razmaku. a za funkciju 2. ukočenost i funkciju) i 5 stepeni gradacije (0 = uredno do 4 = jako ozbiljno). Fizikalna terapija je trajala 4 nedjelje i korišteni su: parafin. Klinika za dečju hirurgiju. Srbija hristinamc@yahoo.96.U PRAĆENJE EFEKTA FIZIKALNE TERAPIJE NA OSTEOARTRITIS KOLJENA PREKO WOMAC UPITNIKA Kapidžić . Niš. Testiranje je pokazalo da su dnevne aktivnosti koje zavise od koljena značajno ugrožene i da je bolesniku kretanje otežano i ograničeno. za ukočenost na 1. a za funkciju na 1. ocijeni funkcionalno oštećenje koje bolest izaziva i promjene koje nastaju pod uticajem FT. Cilj rada je da se ocijeni težina funkcionalnog oštećenja bolesnika sa osteoartritisom (OA) koljena korištenjem Womac upitnika i efekat FT.

Disabilities of the Arm, Shoulder and Hand (DASH) Outcome Questionnaire-upitnik za procenu nesposobnosti ruke, ramena, šake pokazuje visok stepen korelacije sa objektivnim pokazateljima funkcionalnog stanja ruke. Predložen je od strane Američke akademije ortopedskih hirurga, a prihvaćen od Američke asocijacije za hirurgiju ruke, kao region specifican instrument u merenju nesposobnosti i simptoma ruke. U više objavljenih radova potvrđena je validnost ovog upitnika u populaciji odraslih sa traumom u predelu lakta. U svetskoj literaturi do sada nije objavljen analogan upitnik primenljiv kod dece. Iz tog razloga smo uradili modifikaciju DASH upitnika, i primenili kod dece na rehabilitaciji nakon suprakondilarne frakture (SCF) humerusa. Cilj rada je da se ispita korelacija modifikovanog DASH upitnika sa poremećajem funkcije lakta nakon SCF humerusa kod dece školskog uzrasta, i mogućnost njegove primene na manjem uzorku. Metode: Istraživanje je obuhvatilo 30 dece školskog uzrasta, uključenih u rehabilitaciju nakon SCF humerusa, bez lezija nerava. Efekti sprovedene rehabilitacije procenjivani su praćenjem i analizom obima pokreta u zglobu lakta i testiranjem modifikovanim DASH upitnikom. Testiranje je vršeno na prvom pregledu, prvog dana rehabilitacije (re-test) i po završenoj rehabilitaciji. Pri utvrdjivanju korelacija koršćen je Pearsonov koeficijent linearne korelacije. Rezultati: Na prvom testu, re-testu i testu na kraju rehabilitacije postoji visoko negativno statisticki značajna korelacija DASH skora i ekstenzije (p 0,001), kao i negativno statisticki značajna korelacija DASH skora i fleksije (p 0,01) na re-testu i testu na kraju rehabilitacije. Zaključak: Modifikovani DASH upitnik korelira sa objektivnim pokazateljima funkcionalnog stanja ruke nakon SCF kod dece školskog uzrasta i primenljiv je na malom uzorku. Značajan je u praćenju efekata i izboru metoda rehabilitacije. U PRIMENA SPECIFIČNOG UPITNIKA ZA PROCENU KVALITETA ŽIVOTA KOD BOLESNIKA SA LUMBALNOM RADIKULOPATIJOM Bošković K1, Naumović N2 1 Klinički centar Novi Sad, Klinika za medicinsku rehabilitaciju, 2Zavod za fiziologiju Medicinski fakultet Novi Sad, Srbija azam@Eunet.yu Uvod: Pojam kvalitet života podrazumeva više segmenata od kojih se svaki može oceniti objektivnom dimenzijom funkcionisanja ili zdravstvenog stanja. Percepcija kvaliteta života bolesnika sa lumbalnom radikulopatijom podrazumeva promene u fizičkom, funkcionalnom, mentalnom i socijalnom statusu. Cilj rada: je bio da se na osnovu subjektivne ocene bolesnika sa lumbalnom radikulopatijom proceni ishod lečenja i kvalitet života lečenih konzervativnim i hirurškim metodama. Materijal i metodologija: u prospektivnoj studiji ispitano je 100 bolesnika sa lumbalnom radikulopatijom (57muškaraca i 43 žene, prosečne starosti 46 godina). Uzorak je podeljen u dve grupe ispitanika: gr.A, 50 bolesnika koji su lečeni konzervativno, gr.B, 50 bolesnika koji su lečeni hirurški. Korišćen je specifični

upitnik za procenu kvaliteta života North American Spine Society Low Back Pain Outcame Instrument (NASS LBP), i to u tri vremenska perioda: na početku, kao i nakon tri i šest meseci lečenja. Rezultati: Na početku rehabilitacije bolesnika sa lumbalnom radikulopatijom vrednosti kvaliteta života sa aspekta domena bol-nesposobnost i domena neurološki simptomi, mereni specifičnim upitnikom NASS LBP, su veće u grupi operisanih bolesnika, odnosno kvalitet života operisanih bolesnika je lošiji. Nakon tri meseca razlike više nisu značajne. Takodje nakon šest meseci nema značajnih razlika u kvalitetu života operisanih i neoperisanih bolesnika sa lumbalnom readikulopatijom. Vrednost domena očekivanja je značajno veća u grupi operisanih bolesnika, a zadovoljstvo tretmanom je jednako u obe grupe bolesnika. Kod operisanih bolesnika vrednosti domena ukazuju da se ova grupa bolesnika veoma heterogeno oseća nakon operacije i primenjenog rehabilitacionog tretmana i zahteva detaljnu analizu i upotrebu specifičnog upitnika. Zaključak: Radi adekvatnije procene kvaliteta života bolesnika sa lumbalnom radikulopatijom treba sprovoditi dugoročno praćenje uz kulturološku adaptaciju upitnika za procenu kvaliteta života. P FUNKCIONALNI OPORAVAK BOLESNIKA POSLE MOŽDANOG UDARA Dragin A, Stafanović A, Kanjuh Ž, Lješević B, Drača S, Švirtlih L Klinika za rehabilitaciju "Dr M. Zotović", Beograd, Srbija mrvica@infosky.net , kzotovic@drenik.net Uvod Kvantifikacija funkcionalnog oporavka bolesnika posle moždanog udara, zahvaljujući razvoju validnih i pouzdanih mernih instrumenata (skala), predstavlja osnovu za praćenje i analizu rezultata rehabilitacije. Cilj Procena funkcionalnog oporavka bolesnika posle moždanog udara. Materijal i metode Praćena su 22 bolesnika posle akutnog moždanog udara na intrahospitalnoj rehabilitaciji. Rehabilitacioni tretman se sastojao od kineziterapijskih procedura, okupacione terapije, FES i logopedskog tretmana. Za procenu funkcionalnog oporavka korišćen je motorni FIM skor (Functional Independence Measure) na prijemu i otpustu, kao i trajanje hospitalizacije. Motorni FIM skor se sastoji od 13 pojedinačnih zadataka, koji se ocenjuju u opsegu od sedam nivoa nezavisnosti (od potpune nezavisnosti (7) - do potpune pomoći (1)). Od faktora koji mogu uticati na ishod oporavka i trajanje rehabilitacije praćeni su: godine starosti, tip moždanog udara (ishemija / hemoragija), prethodni (ponovni) moždani udar i prisustvo drugih bolesti i stanja (kardiovaskularne, diabetes mellitus, hiperholesterolemia). Rezultati Viši motorni FIM skor na otpustu i kraće vreme hospitalizacije su imali mlađi bolesnici bez prethodnog moždanog udara. Najčešće prisutne druge bolesti i stanja koje utiču na dužinu hospitalizacije i funkcionalni oporavak bolesnika su arterijska hipertenzija i diabetes mellitus.

Zaključak Numeričko praćenje funkcionalnog oporavka bolesnika posle moždanog udara pomoću motornog FIM skora predstavlja pouzdan i jednostavan način procene efikasnosti rehabilitacije. Predikcija trajanja hospitalizacije i ishoda rehabilitacije su međusobno povezani multifaktorijalni pokazatelji koje treba zajedno posmatrati. P FUNKCIONALNA PROCENA PACIJENATA POSLE MOŽDANOG UDARA: POREĐENJE FUGL - MEYER PROCENE I TESTA DOSEZANJA I HVATANJA PARETIČNE RUKE (ARAT) Stefanović A, Dragin A, Lješević B, Jović S, Drača S, Švirtlih L Klinika za rehabilitaciju "Dr M. Zotović", Beograd, Srbija mrvica@infosky.net , kzotovic@drenik.net Uvod Test dosezanja i hvatanja paretične ruke (ARAT) kao i Fugl - Meyer test imju visoku pouzdanost i validnost. Raniji radovi upoređivanja ova dva testa i motornog bodovanja, uprkos sličnom stepenovanju poboljšanja i srednje vrednosti skorovanja, davali su prednost ARAT testu, jer je potrebno kraće vreme. Cilj ovog rada je poboljšanje procene motornog oporavka pacijenata koji su imali moždani udar poređenjem rezultata evaluacije senzomotornog oporavka gornjeg ekstremiteta po Fugl - Meyer-u i ARAT testu, kao i procenu odnosa između ova dva testa. Materijal i metod 66 pacijenata (30 žena i 36 muškaraca) je uključeno u testiranje. Kriterijumi za izbor pacijenata su bili: stabilno medicinsko stanje 2-3 nedelje posle moždanog udara, dijagnoza moždanog udara, koja je bila bazirana na kliničkoj istoriji, neurološkom pregledu i CT i NMR dijagnostici, i očuvana kognitivna i komunikativna sposobnost pacijenata i sposobnost da prate verbalne i gestikularne naloge. Dodatni kriterijum je bio odabir pacijenata sa srednje teškim oštećenjem paretične ruke prethodno procenjene po NIHSS skali (preko 5). Merenje. Procena je vršena prva tri dana po prijemu i jedan dan pre otpusta pacijenata, testovima Fugl-Meyer i ARAT. Fugl-Meyer je sistem za evaluaciju motorne funkcije, balansa, nekih kvaliteta senzibiliteta i funkcije zglobova. Koncipiran je na sekvencijalnim stadijumima motornog oporavka hemiplegičnih pacijenata, prateći hipotezu da je restoracija motorne funkcije postepena: pojava refleksa prethodi voljnoj motornoj aktivnosti, sinergije i na kraju voljna motorna funkcija sa normalnim mišićnim refleksima. Glavna procena uključuje pokrete u gornjem i donjem ekstremitetu, senzibilitet i balans. Test traje 30 do 40 minuta, a motorno bodovanje sadrži 33 stavke za gornji ekstermitet uključujući pokrete proksimalno i distalnih delova. Totalni skor za gornje ekstremitete je od 0-66. Test hvatanja i dosezanja predmeta (ARAT) je standardizovana skala merenja (ruke i šake). ARAT je baziran na pretpostavci da kompleksni pokreti gornjeg ekstremiteta koji se koriste u aktivnostima dnevnog života mogu da se objasne i procene sa četiri bazična pokreta: dosezanje, hvatanje, stezanje koristeći samo palac i prst, i udružene pokrete fleksije i ekstenzije u laktu i ramenu. Test procenjuje sposobnost da se podignu objekti različitog oblika do visine 37.5 cm, pomere objekti cilindričnog oblika na dužinu od 37.5 cm i korišćenje "pinch" hvatanja (palac i prst). ARAT je stepenovan sa 4 tačke skale (57 je maksimum

za svaki gornji ekstremitet): 3 poena ako se zadatak izvrši normalno, 2 poena ako je zadatak izvršen potpuno, ali je potrebno mnogo duže vreme, ili je urađeno sa teškoćom ili je urađen zadatak, ali sa oštećenom koordinacijom, 1 poen kada je parcijalno urađena radnja, 0 nije urađen zadatak.Test može da se uradi za 8 do 10 minuta. Rezultat Analizom faktora korelacije zaključeno je da postoji visoka korelacija između ova dva testa (Fugl -Meyer i ARAT ) i između funkcionalne procene i neurološke procene. Zaključak Oba testa, Fugl-Meyer motorički rezultat i ARAT, bili su jednako osetljivi na promene u toku oporavka pacijenata i mogu da se rutinski koriste u merenju motornog oporavka funkcije gornjih ekstremiteta. P KVALIFIKACIJA TEŽINE BOLESTI OBOLELIH OD SISTEMSKOG ERITEMSKOG LUPUSA KORIŠNJEM SLEDAI SKORA Vilotić - Subotić R, Raškovic S, Plečić - Knežević V, Tomić D, Sajerman S Bolnica Valjevo, Srbija drrs@ptt.yu Uvod: Postoji više od oko 60 modela za kliničku procenu aktivnosti bolesti kod obolelih od sistemskog eritemskog lupusa, a samo nekoliko od njih se primenjuje u rutinskom radu. Najčešće primenjivani su SLEDAI, BILAG, SLAM koji imaju međusobno dobru korelaciju. Često se koristi AIMS skala za merenje posledica artritisa i HAQ upitnik za procenu zdravstvenog statusa. SLEDAI (SLE disease activity index) je validan model globalne procene aktivnosti bolesti. Proistekao je iz konsenzusa stručnjaka koji su se bavili lupusom. Baziran je na postojanju dvadeset četiri deskriptora koji opisuju devet organskih sistema. Maksimalna vrednost SLEDAI je 105. Cilj rada: da ukaže na procenu težine bolesti kod obolelih od sistemskog eritemskog lupusa korišćenjem SLEDAI skora Metodologija rada: procenjivana je aktivnost bolesti korišćenjem SLEDAI skora kod 34 ispitanika sa dijagnozom sistemskog eritemskog lupusa sa prosečnim trajanjem bolesti 4.12 godina u momentu posmatranja. Prema broju indeksnih poena izraženih preko SLEDAI skora pacijenti su podeljeni u 3 grupe: pacijenti sa blagom formom bolesti (manje od 9 indeksnih poena), umereno aktivnom (9 - 20 indeksnih poena) i aktivnom bolesti (više od 20 indeksnih poena) Rezultati rada: U grupi naših ispitanika nije bilo bolesnika sa brojem indeksnih poena manjim od 9, umerenu aktivnost je imalo 14.71 % ispitanika (srednja vrednost 15.2 indeksnih poena). Aktivnu bolest imalo je 85.29 % ispitanika (sa brojem indeksnih poena većim od 20), srednja vrednost 36.20 indeksnih poena. Najmanja vrednost SLEDAI skora kod naših ispitanika iznosila je 12, najveća 79 (srednja vrednost 23.12; sd = 15.88). Najveći broj pacijenata imao je vrednosti skora do 45 (7/34, što čini 79.42 %). Zaključak: SLEDAI skor može da posluži kao globalni model za procenu aktivnosti i praćenje bolesti što i može uticati na odluku o vođenju terapije. Ključne reči: SLE, SLEDAI, indeks aktivnosti bolesti

a ponovo počinju da se koriste tek 1858. U pogledu poređenja minerlanih voda Vrnjačke banje sa sličnim vodama u Evropi i ocenjujući njena lekovita svojstva. kao i novac iz II i IV veka nove ere. godine. upravnik kraljevskih rudnika u Frajburgu i to 1856. Prve preporuke za lečenje u ovoj banji. Što se tiče prvih hemijski analiza tople mineralne vode Vrnjačke banje. dao je profesor Josif Pančić. geolog i rudarski stručnjak. sredinom prošlog veka. to se slobodno i naša Vrnjačka banja može u istim nevoljama upotrebljavati. Pa kako se Emska voda preporučuje u lečenju hroničnih katara utrobnog kanala. zapisano je: „ voda je mlaka i kisela. a koji je pokaziovao veliko interesovanje za Vrnjačku banju i njene lekovite vode.HEMIJSKE KARAKTERISTIKE MINERALNIH VODA VRNJAČKE BANJE Popović G1. koji je nađen u njemu. nađeni su 1924. 2Klinika za rehabilitaciju ''Dr Miroslav Zotović''. . godine. izuzetna ličnost srpske medicine.Tema VIII BALNEOKLIMATOTERAPIJA .RESURSI I PRIMENA FIZIČKO . Eksponati iz antičkog doba koji se čuvaju u vitrinama banjskog kupatila. U izveštaju barona Herdera posle urađenih analiza. Njegovo predavanje o mineralnim vodama Vrnjačke banje. probudilo je veliko interesovanje javnosti i bilo najbolja preporuka za korišćenje ovih voda u lečenju. prema postojećim podacima uradio ih je baron Herder. stoga što svaka sadrži makar najmanje nečega čega u drugim nema. Beograd. Posle propasti rimske imperije lekovite vode ove banje pale su u zaborav. dok je zvanična banjska sezona otvorena 1870. nauke i kulture. indikovao ih za upotrebu kod određenih oboljenja i ujedno prvi lekar koji je upućivao bolesnike na lečenje u Vrnjačku banju. Konstantinović Lj2 1 Institut za rehabilitaciju Beograd. Srbija Prema postojećim podacima lekovite mineralne vode Vrnjačke banje koristili su još stari Rimljani. godine prilikom kaptaže tople vode. g. da kako sa nužnom predostrožnošću i po pravilima koje u svakom pojedinom slučaju samo vešt lekar propisati moze. o čemu svedoči „Rimski izvor“ i rimsko kupatilo. održano na Velikoj školi u Beogradu 1869 godine. to opet držim da neću mnogo pogrešiti ako uporedim našu Vrnjačku vodu sa hvaljenim toplim kiseljacima u Emsu. proferor Pančić je napisao: „Premda nema mineralne vode koja bi se mogla sa kojom drugom lekovitom vodom na svetu sravnati. što se retko u prirodi javlja.“ Tako je profesor Pančić bio prvi lekar koji je uočio lekovite vrednosti Vrnjačke tople vode. a u lekovitom pogledu uporedjena je sa lekovitom vodom Šlosburn u Karlsbadu u Češkoj“.

39 Snežnik 2.41 . 2 Prikaz glavnih jona u mineralnim vodama Vrnjačke banje (izraženo u milival %) Izvor Topli Jezero Snežnik Slatina Na+ 69. s obzirom na to da se u balneoterapijske svrhe koriste uglavnom pijenjem. što se vidi iz tab. Sima lozanić.59 17. godine. inhalacije. izdata 1928. br. Fe (gvožđe).69 61.Od naših stručnjaka. a hladne samo za pijenje. i kao što se lekovi ne mogu dati svakom bolesniku isti i u istoj količini tako se ni mineralna voda ne može svakom bolesniku dati u istoj količini i u isto vreme. Iz ove definicije se vidi da se već tada vodilo računa o osnovnim principima balneoterapije: preciznom. osnovni katjoni su: Na+ (natrijum). O mineralnim vodama Milić u ovoj monografiji kaže: „Mineralna voda je lek.77 Slatina 3. Da su mineralne vode bile centralni i glavni terapijski agens Vrnjačke banje potvrdjuje i monografija „lečenje u Vrnjačkoj banji“ poznatog banjskoj lekara Tome Milića.88 48. fosfata. kod svakog bolesnika posebno.11 Jezero 3. klizme.77 61. U Vrnjačkoj banji postoje četiri izvora mineralnih voda: Topli izvor 2) Snežnik 3) Slatina i 4) Jezero Tople mineralne vode se upotrebljavaju za pijenje.87 96. individualnom doziranju.65 13. davne 1874. prve detaljne hemijske analize mineralnih voda Vrnjačke banje uradio je prof.67 Što se tiče jonskog sastava mineralnih voda Vrnjačke banje. Tabela br. sulfata. pa bilo da se pije ili da se u njoj kupa“.39 18. fluorida i bromida. ispiranja žučnih kanala putem duodenalne sonde. kako u odnosu na količinu koju će uneti tako i u odnosu na vreme upotrebe.16 25. Mn (mangana).43 HCO396. Pijenje mineralnih voda je glavni i esencijalni vid balneoterapije Vrnjačke banje.34 19. Ca++ (kalcijum) i Mg++ (magnezijum) a od anjona dominantan je jon hidrokarbonata (HCO3-). 1 Izvori Vrnjacke banje Izvor mineralizacija u gr/l Topli 3.43 90.91 Ca++ 11. Vode se piju na samom izvoru (krenoterapija) a po uputstvu lekara. godine. Pored ovih dominantnih jona. Mineralne vode Vrnjačke banje su dobro mineralizovane. mineralne vode Vrnjačke banje sadrže i male količine Li (litijuma).58 96. 1. Veoma je značajno što ove vode sadrže minimalne količine hlorida. vaginalna ispiranja.51 14.86 Mg++ 13. Tabela br. kao i drugi lekovi. pa bilo da se upotrebi za piće ili kupanje. kupanje.

Tabela br. Postojeće temperature mineralnih voda Vrnjačke banje su od značaja obzirm na indikacije i način njihove upotrebe. hidrokarbonatna. temperaturu i sadržaj gasova. za lekovitost mineralne vode značajna je njena temperatura kao i sadržaj lekovitih gasova. ugljeno.6 1. Jezero i Slatina) i natrijum-kalcijum magnezijum hidrokarbonatnih (Snežnik).001 Jezero 6.8 hladna Slatina 16. hladna mineralna voda .Analiziranjem se zapaža da sve mineralne vode imaju veliku količinu Na+ (natrijuma).hidrokarbonatna. definitivna klasifikacija mineralnih voda Vrnjačke banje bila bi sledaća: Tabela br. 3 Temperatura mineralnih voda Vrnjačke banje Izvor Temperatura C ° Kategorija Topli 35. hipoterma natrijum-kalcijum-magnezijum.3 homeoterma Jezero 26. 5 Izvor Topli Jezero Snežnik Slatina Kategorizacija mineralnih voda Vrnjačke banje Kategorija natrijum-hidrokarbonatna. najmanje Snežnik koji ima i najveću količinu kalcijuma (Ca++) i magnezijuma (Mg++). sa izvora Jezero voda je mlaka a sa Toplog izvora je topla. ove vode pripadaju kategoriji natrijum-hidrokarbonatnih (Topli izvor.3 1.20 0. sulfidna homeoterma natrijum-hidrokarbonatna. Od anjona u svim voda je dominantan hidrokarbonatni jon(HCO3-).5 1. 4 Sadržaj lekovitih gasova u mineralnim vodama Vrnjačke banje i pH vrednosti H2S mg/l Izvor pH CO2 gr/l Topli 6. Međutim pored anjonsko-katjonskog sastava. Što se tiče sadržaja lekovitih gasova u mineralnim vodama Vrnjačke banje. hladna mineralna voda natrijum. ugljeno-kisela. ugljeno kisela.3 0. Tabela br.kisela.90 / Slatina 6.4 hipoterma Snežnik 16. prema Quentin-u. Obzirom na dominantne anjone i katjone.99 / Uzimajući u obzir anjonsko-katjonski sastav.3 hladna Iz tabele se vidi da su vode sa izvora Snežnik i Slatina hladne. ugljeno-kisela. svi izvori a najviše Slatina sadrže značajne količine ugljn-dioksida (CO2) a Topli izvor i vodonik-sulfida (H2S).00 / Snežnik 6.

mineralne vode i uopšte prirodna lekovita sredstva deluju na više sistema ili čitav organizam. sveobuhvatno balneoterapijsko dejstvo ne samo mineralnih voda već i povoljnih klimatskih čiinilaca Vrnjačke banje kod bolesnika sa gastrointestinalim. Međutim. krvarenje. Oni deluju sadržajem raznih minerala. ciste i apscesi jetre i pankreasa. Pozitivni rezultati primenjenog balneoklimatskog lečenja bitno zavise od pravilno postavljenih indikacija i kontraindikacija te njihovo detaljno poznavanje predstavlja imperativ za lekare koji upućuju. U zaključku treba istaći da su mineralne vode pomoćna lekovita sredstva i da za razliku od lekova – sintetskih preparata. što se ispoljava holeretičnim. Sumpor iz sulfidnih mineralnih voda (Topli izvor). U terapijske svrhe koriste se uglavnom pijenjem jer najizrazitije deluju na sekreciju i motilitet želudačno-crevnog trakta i na bilijarne funkcije. želdcu. gasovima. rekonvalescenta stanja (posle preležanih akutnih oboljenja i određenih hirurških intervencija na organima za varenje). pankreasu. akutne zapaljenske bolesti . Hidrokarbonatne mineralne vode deluju i na sekretornu funkciju jetre. učestuje u sintezi niza amino kiselina. što je od značaja u terapiji gastro intestinalnih. a zatim i holagognim dejstvom. mikroelemenata. jetri i bilijarnom sistemu. Ovakvo polifiziološko delovanje prirodnih lekovitih faktora objašnjava se njihovim složenim hemijskim sastavom. Indikacije za primenu kompleksne balneoklimatoterapije u specijalizovanim medicinskim banjskim ustanovama Vrnjačke banje su: hronične neifektivne zapaljenske bolesti (bez pratećih i nastalih komplikacija) i funkciski poremećaji u jednjaku. Glavni učinak ovih voda zasniva se na alkalnom dejstvu hidro-karbonatnog jona (naročito natrijum hidrokarbonatnih) kod kojih odmah posle upotrebe dolazi do smanjenja kiselosti želudačnog soka. koji ispoljavaju uglavnom selektivno dejstvo na pojedine funkcionalne sisteme. Međutim. Kontraindikacije su maligne i benigne neoplazme. kalcijum u ovim vodama deluje aniinflamatorno i diuretski. Kalcijum-magnezijum hidrokarbonatne vode imaju slabije izražen alkalni efekat i slabije se resorbuju iz digestivnog trakta. crevima. hepatobilijarnih i uroloških oboljenja. deluje hipoglikemiski jer ulazi u izgradnju insulinskog lanca i drugih belnačevina odnostno strukturnih elemenata žive supstance.Iz table se zapaža da su mineralne vode Vrnjačke banje natrijum i kalcijummagnezijum hidrokarbonatne. hepatobilijarnim oboljenjima i diabetes mellitus-om je posledica toga što se ono sprovodi u savremenoj. a najbolji efekti se ispoljavaju njihovom upotrebom na samom izvoru. temperaturom. maksimalno organizovanoj i specijalizovanoj medicinskoj ustanovi Vrnjačke banje. stimuliše tkivno disanje. a posebno za one koji treba da realizuju kompleksni program balneo-klimatoterapije. regenerativne procese. veći divertikuli i divertikulitis. a magnezijum sedativno. lakši oblici insulin nezavisnog dijabetes mellitus-a.

portna hipertenzija. Srbija mbcons@eunet. lekovita blata. Pun procvat su naša kao i evropska banjsko klimatska mesta doživela u periodu između dva svetska rata. kalkulozni holecistitisi i holangitisi. lekoviti gasovi i lekoviti klimati) što je predstavljalo dovoljan razlog da se u periodu druge polovine 19. S Conić: Balneoklimatologija. Godić V. lekarski priručnik. M Janjić. Od nekadašnjih dominantno lečilišnih ustanova i mesta današnje banje su postale mesta za sve masovniji odmor i oporavak uz potrebu za intenzivnim korišćenjem prirodnih lekovitih i blagotvornih činilaca. veka i između dva svetska rata na njemu izgradi i razvije relativno veliki broj banjskih i klimatskih mesta u kojima su glavnu ulogu igrale ugledne lečilišne ustanove.(infektivne i neinfektivne). T Jovanović. 1992. Beograd 1996 NOVA BANJA . popravljanja psihofizičkog stanja. Bogoljubov M: Suština i mehanizam delovanja unetih mineralnih voda. sedmo izdanje. Do pojave izrazitih konceptualnih razlika u . 7-8.SAVREMEN KONCEPT KORIŠĆENJA PRIRODNIH LEKOVITIH ČINILACA Čutović M Klinika za rehabilitaciju ’’Dr. klimato i talasoterapija i rehabilitacija. oslobadjanja od sve prisutnijih stresova i raznih drugih aktivnosti koje danas svrstavamo uglavnom u prevenciju. neizlečene crevne parazitoze. od 1486-1510 4. dekompenzovane ciroze jetre i bilijarna ciroza. Srpski Arhiv.: Balneo. g. akutni i hronični pakreatitis. današnja uloga banjsko klimatskih mesta se značajno promenila u odnosu na prošla vremena pre svega u osnovnom motivu ljudi da ih posećuju. Zbornik radova 2. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. otklanjanja loših životnih navika. I jugoslovenski balneoklimatološki kongres. G Popović. hronična oboljenja sa pretećim ili već nastalim komplikacijama (koje nisu hirurško operativno zbrinute). 997 3. CIBIF. dijabetes mellitus sa komplikacijama. Literatura: 1. U cilju relaksacije. Ova mesta gradjena su i organizovana po uzoru na slična u srednjoj. Beograd. S obzirom na to da su se način i svrha korišćenja prirodnih lekovitih činilaca kroz vremenska razdoblja menjali. obnove energije. Škerović Đ: Uticaj tople mineralne vode Vrnjačke banje kod psa. 1958. Beograd. obstruktivni ikterus. Mihajlović D i sar. južnoj i istočnoj Evropi a prilikom njihove gradnje posebno se vodilo računa o čuvanju prirodnog resursa zbog koga je dotično banjsko klimatsko mesto i formirano. 1987.yu Područije Srbije je izrazito bogato u posedovanju prirodnih lekovitih činilaca (lekovite vode. Miroslav Zotović’’ Beograd. U tom periodu nismo se mnogo razlikovali od najrazvijenijih delova Evrope pa je i ekonomski učinak naših banja i vazdušnih sanatorijuma toga doba zauzimao značajno mesto u ekonomiji države.

urbanističkog upropašćavanja. U ovom trenutku. došlo je do izrazito intenzivnog razvoja nauke i tehnologija. Vrlo brzo se pokazalo da su SPA centri veoma pogodni upravo za Evropljane. Austrija. Posle ovog. i raznih drugih znanja i veština koje se primenjuju sa ciljem dostizanja maksimuma u negovanju tela i duše savremenog čoveka. Može se slobodno reći da je ’’Nova banja’’ u sebi pomirila vrednosti iskonski starih prirodnih lekovitih činilaca. svom izgledu. a među njima i farmakologija što je uslovilo intenzivan razvoj farmaceutske industrije kao i pojavu primene modernih tehnologija kako u terapiji tako i u dijagnostici. njihove nekontrolisane i pogrešne transformacije u neku vrstu turističkih mesta kakva ne postoje nigde u svetu. Verovatno je najviše zbog toga došlo do promene uloge i značaja banjskih i klimatskih mesta u životu ljudi pa su i najrazvijenije banje Evrope u dužem periodu (sve do 90-ih godina prošlog veka) preživljavale prilično veliku krizu. koji je u mnogo čemu izmenio čitav svet. pre svega termalnu vodu. U našim uslovima ovaj problem je doveo do potpunog zapuštanja banjsko klimatskih mesta. osećanjima i brojnim drugim krajnje ličnim momentima koji ranije ili kasnije ugrožavaju kvalitet i dužinu njegovog života. da pobuđuju interes ogromnog broja ljudi svih uzrasta i da predstavljaju veoma profitabilnu savremenu delatnost. u novijoj istoriji svakako najznačajnijeg događaja. Od maštovitosti organizatora najviše zavisi kvalitet SPA centra koji u pružanju usluga ide od bajkovitih pa do vrlo dinamičnih ambijenata. banjska i klimatska mesta Srbije su najzapuštenija i najneorganizovanija u Evropi tako da se više ne mogu porediti ni sa Rumunijom i Bugarskom a kamoli srednje evropskim zemljama pod čijim uticajem su se pre stotinak godina i razvile. moderna brojna naučna dostignuća ne samo medicinskih već i . Slovenija). zapuštanja i zagađenja karakterističnih prirodnih resursa i mnogih drugih problema. Kroz razne vrste Wellnesa koji se organizuju u okviru SPA centra postiže se zadovoljenje interesa vrlo različitih populacija. Tako su se do neslućenih razmera razvile medicinske nauke. ’’Nova banja’’ (SPA centar) je potpuno nov proizvod koji očigledno odgovara najvećem broju savremene humane populacije i koji počiva na veoma raznovrsnoj primeni prirodnih lekovitih činilaca (uglavnom vode ali i drugih). Mađarska. Savremeni svetski koncept korišćenja prirodnih lekovitih činilaca danas se sprovodi u ’’Novim banjama’’ koje predstavljaju potpuno nov sadržaj i suštinski se jako razlikuju od ranijeg koncepta kako u arhitektonsko-građevinskom tako i u sadržajom smislu. Tvorci ovog modela su Amerika i Kanada a u poslednje vreme sve više ’’Novih banja’’ pojavljuje se u najrazvijenijim evropskim zemljama (Nemačka. da oni najintenzivnije aktiviraju prirodne lekovite činioce. Pokušaji izgradnje ’’centara za specijalizovanu rehabilitaciju’’ u nekima od razvijenijih banjsko klimatskih mesta zaslužuje pažnju ali nije dao zadovoljavajuće rezultate. Italija. nažalost. raspoloženju. Evropa je prilagođavajući ih svojim potrebama vrlo uspešno počela da gradi i organizuje takozvane SPA (Salus per aquam) centre koji su i u Americi stvoreni tek 90-ih godina prošlog veka. Savremen čovek bez obzira što živi duže živi sve nepravilnije i ostaje mu sve manje vremena za brigu o sebi.fukcionisanju banjsko klimatskih mesta nije došlo naglo već postepeno a period prekretnice je period drugog svetskog rata.

bez ikakve posebne organizacije pa često i značajnijeg gubljenja vremena. U jednom broju razvijenijih banjsko klimatskih mesta u Srbiji živi i radi veliki broj visoko obrazovanih stručnih kadrova raznih vrsta a posebno lekara raznih specijalnosti i njihovih saradnika iz medicinske delatnosti. Danas je moderno dovođenje tople lekovite vode do soba korisnika kao i izgradnja raznovrsnih bazena. Tako posetilac ’’Nove banje’’ može zadovoljiti svoje potrebe nezavisno od uzrasta. izgradnja modernih kapaciteta za što raznovrsniju primenu istih. Preduslov je posedovanje određene količine prirodnih lekovitih činilaca a pre svega termalne vode. prostora za što udobniji boravak gostiju i adekvatno obučeni kadrovi.. profesije. ’’Novih Banja’’ takozvane ’’specijalne bolnice za . salona lepote i mnogobrojnih drugih sadržaja. raznih vrsta masažnih kada. Ta činjenica sama po sebi ne bi trebala da bude negativna kada bi se moderne medicinske tehnologije pažljivo kombinovale sa maksimalnom primenom prirodnih lekovitih činilaca. U našim prilikama u većini slučajeva ’’Novu banju’’ je mnogo lakše izgraditi na brojnim lokalitetima koji poseduju pre svega izdašne termalne izvore nego u postojećim banjskim i klimatskim mestima koja su uglavnom urbanistički upropašćena sa zapuštenim i neadekvatno korišćenim prirodnim resursima i veoma konzervativnim navikama.. gasnih kupki. veoma stare tehnike tradicionalne medicine poreklom sa istoka i proizvode najmodernijih zapadnih tehnologija. sala za vežbanje. veroispovesti pa i zdravstvenog stanja.Primenu prirodnih lekovitih činilaca . S obzirom na to da medicinski fakulteti u Srbiji već decenijama praktično nemaju nastavu iz balneoklimatologije ili je imaju u veoma malom obimu naši lekari teže da zapošljavajući se u banjama što više primene svoje egzaktno. iskoristi sve raspoložive ljudske resurse atvarajući potpuno nov proizvod veoma neophodan današnjem čoveku nezavisno od njegovog uzrasta. prvenstveno turističkih radnicima stvara se oportun stav pa oni umesto da razvijaju svoju struku glavnu energiju usmeravaju na suprotstavljanje medicinskim radnicima pa kao posledicu u banjama imamo umesto modernih. često bez ikakvih drugih sadržaja na drugoj strani. pola.’’ na jednoj i klasične hotele raznih kategorija. teretana. ’’Nova banja’’ mora biti dobro saobraćajno povezana sa velikim emitivnim destinaijama tako da se do nje može brzo stići i njeni sadržaji koristiti ne samo boravišno već i izletnički. raznovrsnim sportsko rekreativnim objektima i obiljem kulturno zabavnih sadržaja. ’’Nove banje’’ se mogu organizovati u okviru prostora postojećih banjskih i klimatskih mesta ili na potpuno novim destinacijama što je u našim prilikama često lakše i jeftinije. gradeći što kvalitetnije objekte.drugih nauka. Sa druge strane u ostalim akterima. blatnih kupatila. shvatanja pa i zdravstvenog stanja uz svakodnevne životne aktivnosti. Na žalost u našim prilikama najrazvijeniji banjsko klimatski centri su ’’prebolničeni’’ i stalno pokazuju tendenciju razvoja u pravcu što specijalizovanijeg medicinskog rada sa potpunim odbacivanjem davanja bilo kakvog značaja prirodnih lekovitih činilaca čije korišćenje se prepušta volji gostiju nezavisno od njihovih potreba pa i zdravstvenog stanja. Mora raspolagati sa dovoljnim brojem smeštajnih kapaciteta raznih kategorija. često instrumentalno znanje. Nema dileme da koncept ’’Nove banje’’ može pomiriti interese svih i kvalitet takvog jednog mesta najviše će zavisiti od sposobnosti njegovog menadžmenta da u prirodno pogodnom ambijentu.

pratiti potrebe različitih generacija svojih posetilaca kontinuirano se prilagođavajući. 2003. Handbuch der Balneologie und medizinischen Klimatologie. Ostalo mora izgraditi na isti način kako su to uradile i okolne razvijene zemlje.Radić. Eichelsdörfer D. Berlin − Heidelberg − New York − . M.. 7. V. M. Springer-Verlag.149−152. Filipović B. M. shodno interesima savremenog čoveka. skrećući pažnju na mogućnost opstanka ovakvih programa u modernim socioekonoskim prilikama... Značaj planiranja. Research and training at spa resorts in Europe. Za razliku od naših tradicionalnih predstava o banjama. In: Kompendium der Balneologie und Kurortmedizin. 10. Planiranje uređenje i zaštita banjskih i klimatskih mesta Srbije. Balneotherapy. M. Cilj ovog teksta nije da se detaljno bavi vrstom i kvalitetom sadržaja u ’’Novoj banji’’ kao novom proizvodu. 4. Udruženje banjskih i klimatskih mesta Srbije − Institut za hidrogeologiju Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu. Čutović.. Szbenyi B. 1999. Vrnjačka Banja − Beograd. Strategija održivog razvoja turizma opštine Gornji Milanovac. 2006... Srbija raspolaže sa ogromnom količinom prirodnih resursa. M.. Balint G. Naturwissenschaftliche Charakterisierung der Peloide. Time će ona zadržati svojstva i ulogu veoma bitne medicinske ustanove čije je težište obavljanje prevencije-veoma masovnog oblika zaštite ljudskog zdravlja. Deseti fizijatrijski dani Jugoslavije Banja Koviljača.izvanredno dopunjuju različite tehnike nege tela u vidu mnogobrojnih masaža. od meditacije do holistike. 2. 6. International journal of balneology 1998-1999. M. Čutović. 8. B. 9... postignuti uspeh je zavidan a afinitet posetilaca trajno obezbeđen.. 5. u koje će isti ljudi dolaziti više puta godišnje. M.. Lukić. Hildebrandt G. Važnu ulogu u ovom procesu ima edukacija stanovništva i usmeravanje ulaganja u pravcu izgradnje infrastrukture i drugih objekata koji sačinjavaju koncept ’’Nove banje’’. Rheumatol Europe 1995.. Antunović. u kome ne sme biti dosadno i koje će. 3. u Stanković. Mineralne... 1963. Čutović. U koliko se svi raspoloživi sadržaji adekvatno medicinski verifikuju počevši od neagresivne dijagnostike pa do stručnih preporuka pojedinih sadržaja pojedincima u zavisnosti od procene njihovih potreba. Zbornik radova. sauna i fitnes programa pa do uređenja posebnih ambijenata za psihičku relaksaciju. S. 2003. već da ukaže na potrebu njene gradnje. Kojović. ’’Nova banja’’ mora biti mesto gde će se sve više okupljati mladi i zdravi.. Godić. Banje Srbije. uređenja i zaštite banjskih klimatskih mesta u ostvarivanju savremenog koncepta zdravstvenog turizma Srbije. Čutović. Banja Koviljača 2006. 1989: 95−105. očuvanja kvaliteta i produžetka ljudskog života. Literatura: 1.. Čutović. termalne i termomineralne vode Srbije. D.. Gutenbrunner Chr. Komercijalni aspekti zdravstvenog turizma Srbije. 24. Strategija održivog razvoja centralne zone Banje Vrujci. Darmstadt: Steinkopff Verlag.

Urbana ekologija.. S. Lazović M . kada je u Berlinu ustanovljena Balneološka sekcija Lječilišnog društva. Filipović. 13. zdravih) ogledaju se uglavnom u tri prirodna segmenta. B. Mineralne. Srbija. 11.Barcelona − Budapest − Hongkong − London − Mailand − Paris − Santa Clara − Singapur − Tokyo. mitskim i religioznim obrascima.. 1995. 2003. Burić M. D. Jovanović. Mutapčić S4 1 Poliklinika za fizikalnu medicinu I rehabilitaciju DZ Tuzla. Mineralne termalne vode su se manje ili više koristile (već u .. M. T. Dukić. Kapidžić . klimatoterapiji I talasoterapiji. Mesto i značaj mineralnih voda u razvoju banjskih i klimatskih mesta Jugoslavije. RESURSI I PRIMJENA TERMOMINERALNIH VODA U BALNEOLOGIJI 1 2 Bećirović E . Filipović. ULOGA. pogotovo ako se izučava skupa sa klimatoterapijom. Šta “kaže” istorija? Istoričari medicine smatraju 1878. 1998. njihovoj ulozi resursima i primjeni u balneologiji. povrijeđenih.. balneoterapiji.com Prirodni teraputski činioci koji se koriste za liječenje.. Lješević. godinu. Kapidžić . značajnom zbog uvođenja naučnog pristupa u balneologiju i prekida tradicije opterećene kultnim. B. Obzirom na zadatu temu «govoriti» ćemo samo o termo . 16. Prirodne i terapeutske veze između ove dvije discipline su logične i često se koriste u jedinstvenom nazivu balneo . 2005. rehabilitaciju i rekreaciju (oboljelih. Delalić A3. BiH. Vukelić. 1995. perspektiva razvoja. 12. BiH. Balneoterapija predstavlja najšira prirodna bogatstva. Mihajlović. 4Zavod za medicinu rada DZ Tuzla. suhog ostatka na 1 litar vode. Problemi. termalne i termotermalne vode Srbije. Šta je balneologija-balneoterapija-mineralne vode ? Balneologija je nauka o prirodnim banjskim lječilištima koja koriste prirodne mineralne vode u terapijske i profilakričke svrhe.Duraković S3. Krunić O.Bašić N3.klimato . T. Balneoterapija je skup postupaka kojima se voda s ljekovitih izvora koristi u svrhu liječenja. 3Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju UKC Tuzla.. Savremeno stanje banjskog i klimatskog lečenja... BiH becirovic-tz@hotmail. 1996. Nije bez razloga čest izraz u svezi ovih prirodnih činioca i talasoterapija pa se onda može govoriti i u zajednici balneo klimato .terapija. 14. 1995.mineralnim vodama.. M.talasoterapije.. Milosavljević S. Pod pojmom mineralna voda smatra se ona ona voda koja ima više od 1 gr. IV Kongres Balneoklimatologa Jugoslavije sa internacionalnim učešćem. Svaka ova disciplina ponaosob sa svojim terapeutskim činiocima ima izuzetnu važnost u zdravstvu samo ako se pravilno koristi i ako su ti centri stavljeni pod kontrolu doktrinalne primjene. Balneoklimatologija od empirije do nauke. 2Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju KBC Niš. 15. Mihajlović. Hidrogeotermalni resursi kao faktor razvoja i nove strategije urbanizacije banja.

Niškoj banji. Vijeće Evropske zajednice o termomineralnim vodama Vijeće Evropske zajednice je dopunama iz 1996 godine ‘’savjetovalo’’ svojim članicama. potrebno je posebice istaknuti balneološku i geološku definiciju koje su u praksi dobro slažu.e. Po novim smjernicama Evropske zajednice. voda ima prvobitnu čistoću na izvoru zbog prisustva fiziološko važnih mineralnih tvari i elemenata u tragovima a i drugih sastojaka. prirodne mineralne vode moraju ostati orginalni prirodni produkt i ne smiju biti tehnološki obrađivane. Jedini liječnik starog vijeka. Usporedo sa upotrebom i učincima istraživači su već u to vrijeme poznavali štetne posljedice balneoterapije kod tuberkuloze. Izvorska pitka voda razlikuje se od prirodne mineralne vode mineralizacijom.) Što se termalnih voda tiče. koja je i vodeća država obzirom na broj mineralnih voda. .Nešto mlađe iskopine su pronašli u Jamnici u Hrvatskoj (1828 god.). koji preporučuje kupke u termama i pijenje mineralnih voda.20 % od prosječne godišnje vrijednosti za i one čiji ekvivalentni udio iznosi 20 mmol% i +/. sastav. temperatura i druge važne osobine odstupaju najviše +/.Još i danas su poznate «turske kupke» tj. To između ostalog dokazuju i nalazišta. Evropske smjernice za kvalitetu takvih voda su slijedeće: izvor vode je prirodan. pa čak do potpunog negiranja.Nalazimo ih u Budimpešti.predhistorijsko doba). krvarenja. Celzijus u prvom stoljeću naše ere preporučuje kupke sa istovremenom upotrebom lijekovitih biljaka i mirisnih soli. U skladu sa smjernicama Europske zajednice i po uzoru na Njemačko zakonodavstvo o mineralnim vodama (u Evropi trenutno najuređeniji sistem) je zasnovano i novo Slovensko zakonodavstvo sažeto u Pravilniku o prirodnoj mirelanoj vodi i izvorskoj vodi (marta 2000. Galen (129-199 n. Zakonodavstvo sa područja mineralnih voda je u Evropskoj zajednici najviše razvijeno u Njemačkoj. registriranih u Evropskoj zajednici. Moritzu u Švajcarskoj. U istoriji medicine je balneologija imala prilično raznoliku ulogu: od perioda potpunog povjerenja. je prema historijskim izvorima bio Celij Aurelianus (krajem 2. U dolini Engadin su pronašli stare kaptaže iz bronzanog doba (oko 1000 god. jer ima 471 od 946 mineralnih voda. da ne ustraju na izrazu mineralna voda nego na izrazu’’prirodna’’ mineralna voda. Tehnika izgradnje kupališta takođe je vremenom mijenjana. prije naše ere). otkrivena 1907 godine u St. Gornjem Šeheru (kod Banja Luke). Strumici itd. a tu tehniku Rimljani su preuzeli od Vizantinaca a preko njih Arabljani i Turci. vodu s temperaturom na izvoru iznad 20°C i bez obzira na mineralizaciju možemo nazvati termalnom vodom. voda se ne smije dezinficirati niti drugačije tehnološki pripremati. Takođe i danas kod tih bolesti (stanja) postoje kontraindikacije. takva voda ima prehrambeno-fiziološke učinke. stoljeća naše ere). otoka (vjerojatno kardialnog uzroka). okrugli pokriveni bazeni sa prostorijama za «bivanje» prije i poslije kupki. Već je Hipokrat (460-377 n.) kupke uopće ne spominje.e. Za prirodne ljekovite vode su dozvoljena odstupanja u sastavu do 20%.) i u Očeslavcima u Slovačkoj (1883 god. zaštićeno i uređeno vrelo. luesu i akutnih vručinskih stanja.) kritički promatrao upotrebu i liječenje sa izvorima mineralnih voda.50 % prosječne godišnje vrijednosti za CO2.

Povećavaju diurezu. Primjenjuju se. gvožđevite vode (10 mg/dm3 gvožđa). 2.kisele vode (više od 1 g/dm3 slobodnog ugljendioksida). Hloridne vode. Alkalne vode djeluju na neutralizaciju sone kiseline u želudcu a zemno –alkalne djeluju antiinflamatorno i sedativno na gastrointestinalni trakt. Na hepatobilijarni trakt djeluje holeretično i holagogno. 2.300C). arsenske vode (0. Mg.8 . natrium sulfatne (salinične). I. Ca.400C. natrijum hloridne (murijatične ili slane) II grupa MV koje sadrže materije koje su biološki aktive u malim količinama (tkz. alkalne (Ph veći od 7. 3. Klasifikacija MV po Quentinu ima četiri grupe: I grupa (MV) koje sadrže više od 1gr/dm3 rastvorenih čvrstih materija a karakter vode određuje se prema jonima kojih ima više 20 mvol%: 1.7. suporvodonik i radon. juvenilne (potiču iz usijane magme I fosilne dubinske vode). * Prema količini suhog ostatka MV se dijele na: .2).2) * Najvažniji anioni koji se mogu naći u MV su: hidrokarbonatni (HCO3). Primjenjuju se uglavnom pijenjem. 4. Zbog sadržaja S djeluju preko pankreasa na jače lučenje insulina (hipoglikemijski dijabet). mikroelementi). Akratopege (temp.mineralne (suhi ostatak iznad 1 gr/1 litar vode pri t6emperaturi od 1800C) *Prema toplotnom stupnju MV se dijele na: hipotermne (20 . As. homeotermne (30 . natrijum hidrokarbonatne (alkalne). Sumporaste vode (s najmanje 1 mg/dm3 titriranog sumpora). inhalacijom. 1. neutralne (Ph od 6. ugljeno . 2. a od katjona Na. magnezijum hidrokarbonatne (zemno-alkalne). Hidrokarbonatne vode (HCO3). Sulfatne. IV grupa Akratoterme (divlje vode). Sulfatne vode sadrže Na. Mg. vaginalnim orošavanjem. pijenjem. . sulfat (SO4) Dijeluje laksativno jer joni MgSO4 vezuju za sebe veliku kolićinu vode.Osobine termomineralnih voda * Prema svom porijeklu mineralne vode (MV) mogu biti vadozne (potiču iz atmosferskih padavina). magnezijum sulfatne (gorke). kupanjem. Podsticajno djeluju na stvaranje mokraćne kiseline. Smanjuju sadržaj masti. hlor (Cl). mora). a biloški su aktivni: S.8). Hladne MV su ispod 20º C (temp.niža od 20ºC) Hidrokarbonatske vode (HCO3). radioaktivne vode (čija koncentracija aktivnosti iznosi najmanje 50 Bq/dm3). a od oligoelemenata bakar i kobalt * Najvažniji gasovi su: ugljendioksid. *Prema Ph reakciji (MV) se dijele na: kisele (Ph manje od 6. Ovi gasovi se mogu pojaviti iz zemlje I bez vode.7 mg/dm3 arsena) III grupa MV koje sadrže rastvorene gasove: 1.oligomineralne (suhi ostatak ispod 1gr/1 litar vode pri temperaturi od 1800C). sulfati (SO4). 3. Sulfatne vode (SO4). hiperterme (400C i dalje). * Elementi koji se mogu naći u MV. Fe. Jodne vode (1 mg/dm3 joda). kalcijum. .

Radon stimuliše rad jajnika koji su u hipofunkciji (sterilitet). smanjuju krvni tlak.S manjuju diurezu. pijenjem. hronični ekcem). Najćešće upotrebljavane vode. Radioaktivne vode imaju najjaći analgetski efekat od svih mineralnih voda. Arsenske vode djeluju anabolički (blokiraju redoks sistem i smanjuju dejstvo tiroksina) . eliminišu preko bubrega za 10 h. produžuju dijastolu.nadbubrežna žlijezda pa onda se povećava lučenje glikokortikoida (analgetski efekat?). Djeluju kao ekspektoransi. Primjenjuju se. Biološko dejstvo radonskih voda potiće od alfa zraka koji izazivaju jonizaciju tkiva. kupanjem. opuštanje mišića. Indirektno djeluje na hipofizu. Jod unijet vodom u cijelosti se apsorbuje u krv a izlućuje putem bubrega. Kontraindicirane su kod bubrežnih i srćanih oboljenja i hipertenzije. Gvožđovito-arsenske vode (Fe. Podstiću želudćano lućenje. Uzete per os povećavaju diurezu. sudjeluje u produkciji tireoidnog hormona. povećavaju udarni i sistolni volumen srca. s čime se aktivira sistem hipofiza . pijenjem. Primjenjuju se. dakle primjenjuju se kod hipertireoze. Arsen uzet u većim kolićinama je otrovan. Podstiću eritropoezu (djeluju nadražajno na koštanu srž). Sumporovite vode. modulacija upale. motilitet želudca i crijeva. Ugljeno . ”suhe kupke”. venski hematokrit i feremiju. pijenjem. kupanjem i inhalacijom. lučenje HCl. a refleksno izazivaju nastajanje vazodilatacija na periferiji (bez toplote) . inhalacijom i pijenjem. krvotoka. Povećavaju izlučivanje mokraćne kiseline. kupanjem i inhalacijom. Pospješuju lučenje mokraćne kiseline (giht). promjena osmatskog ponašanja kože. Koristi se kod hipohromne i sideropenijske anemije. djeluju sedativno. Neposredni učinci različitih vrsta kupki na organizam NaCl. kupanjem. Oprez kod primjene. a time i krvni tlak. djeluju keratolitički (psorijaza. Ove vode se primjenjuju na samom izvoru. Djeluju lokalno i opšte. Smanjuju hipersekreciju žljezde. Smanjuju periferni otpor i tonus u arterijskom sistemu. As). Zadržavaju tećnost.Hloridne vode(Cl). Opšte djelovanje je preko kože. Stimulativno djeluju na stavranje insulina preko S. Jodne vode. zbog retencije S u hrskavici indikovane su kod reumatskih bolesti (psorijatični artritis). pijenjem. povećava leukocite. Ove vode sadrže jod i brom. Povoljno djeluju kod kožne Tbc i psorijaze. Lokalno djeluju na termoreceptore (toplota). Primjenjuju se. popravljaju hemoglobin.pospješuju debljanje kod odraslih. motilitet crijeva i oticanje žući.kisele vode (CO2) Primjenjuju se. U koži izazivaju vazodilataciju arteriola i kapilara pa zbog toga smanjuju krvni tlak. Resorbuju se putem kože za 3 h.značajna uloga za periferne krvne sudove gdje je toplota kontraindicirana. uticaj na kožni metabolizam I termoregulaciju. eritrocite. kočenje mitoze u koži (pokusi na životinjama). Radon smanjuje broj eritrocita i krvni tlak. na disajni centar djeluju povećavanjem ventilacije pluća. osetljivost na UV zrake. poticanje mikrocirkulacije.5 % i više). a na to su naročito osjetljive endokrine žlijezde i koštana srž. Primjenjuju se kupanjem. Nikada se ne koristi per os. Radioaktivne vode. . Primenjuju se pijenjem I kupanjem.natriju hlorna (2 .

ugradnja sumpora u vezivno tkivo.kisele i natrijum. sniženje krvnog tlaka. Sumporna. . povišenje kapilarnog otoka. One pri tome djeluju hemijski i osmotski. sumporovodonik. ugljen-dioksid. Pri spoljnoj primjeni mineralnih voda kože prima i transformiše sve vrste nadražaja . odakle se oni neuro . kao što su gasovi: radon. a kao analiza punjenja (analiza boca) kod pogona ljekovitih izvora svakih pet godina. Radioaktivna (radonska) analgezija.Analiza ljekovite vode mora se u vidu analize ljekovitih kupališta ili ljekovitih izvora lječilišta s ljekovitim izvorom provoditi najmanje svakih 10 godina. ugradnja sumpora u vezivno tkivo . a takođe I svojom toplotom. serotomin i dr. mehaničke i hemijske. Mineralne vode se primjenjuju spolja kupanjem u kadama i bazenim. Takođe se resorbuju jod.kisele. poticanje gonadne djelatnosti. Resorpcija se odvija ne samo za vrijeme kupke već i poslije njenog prekida. utjecaj na enzimski metabolizam u koži. sumpor.termičke. (mjesna imunosupresija). stvaranje steroidnih sintetizirajućih biomembrana.Najviše se resorbuju materije koe su rastvorljive u lipidima.CO2 (ugljen dioksid). U koži se pri tome stvaraju biološki aktivne materije: acetil holin. Smanjenje sinteze DNK I povišenje obnove DNK. modulecija upale.humoralnim putem prenose na odgovarajuće organe I sisteme. i interno-pijenjem i inhaliranjem. natrijum-hloridne. modulacija upale . Termičko dejstvo zavisi od temperature vode. ali u znatno manjoj mjrei. Crijevnu peristaltiku pojačavaju magnezijum sulfatne i natrijum . povećavaju diurezu. dok sulfatne i hidrokarbonatne vode stimulišu sekreciju i oticanje žuči (holeretičko i holagogno dejstvo). ugljeno-kisele. Termalne vode nisu namjenjene za piće. Mehaničko dejstvo potiče od sile potiska i hidrostatičkog pritiska.Tada se resorbuju materije koje su se adsorbovale i imbibirale kožu. mineralne vode se uglavnom koriste radi djelovanmja na sekreciju i motilitet gastrointestinalnog i hepatobilijarnog trakta. Spolja se primjenjuju skoro sve vrste mineralnih voda. jodne. Želudačnu sekreciju stimulišu ugljeno .hloridne vode. sniženje temeljnog metabolizma. a inhibiraju hidrokarbonatne vode. najviše sumporovite. Resorpcija je proporcijalna njihovom parcijalnom pritisku u vodi. Hemijsko dejstvo se sastoji u tome što se pojedine hemijske materije resorbuju kroz kožu i prelaze u krvotok djelujuću na taj način ne samo na kožu. pokriven ekskretima lojnih žlijezda. narošito ugljeno .hloridne. natrijum. Osnovnu prepreku za resorpciju pruža rožasti sloj kože. histamin. brom. U vidu kura liječenja. inaktivacija epinefrina. mehanički i hemijski. One pri spoljnoj primjeni djeluju na organizam termički. već i na druga tkiva i organe. poticanje hijaluronidazne djelatnosti. radonske. kalcijum i drugi elementi. prilikom svoje peneracije. povišenje izlučivanja uričke kiseline. Neke mineralne vode. Temperatura voda ne smije biti niža od 20°C. vazodilatacija. utjecaj na receptore za hladnoću i hipotermija. Način primjene i mehanizam dejstva Termalne vode su velika grupa prirodnih mineralnih voda iz prirodnih izvora i umjetnih bušotina. kočenje Langerhansovih stanica u koži. nego za kupanje.

rehabilitacija. Balneoreakcija Balneoreakcija se može pojaviti pri kupanju i pijenju. Na ovaj način. u organizam se takođe unose gasovi.Neki je autori smatraju normalnom reakcijom hemijskih draži na kožu .dekompenzovane kardiovaskularne bolesti. krvne bolesti (hipohromna anemija).stenokardije sa ćešćim recidivima.pogoršanjem reumatskih tegoba. neurološke bolesti.koji se pri kupanju izlućuje iz kožnih stanica a pojačava ga kalijum koji difuzijom prelazi iz kože u tijelo. mikroklizme.) Kontraindikacije Sve bolesti u aktivnom stadiju. pijenje. duboka starost. kožne bolesti osim psorijaze. . Inhaliranje mineralne vode se primenjuje u obliku aerosola. termalnih i termo-mineralnih voda U balneologiji (uglavnom) mogućnosti ovih voda nisu u potpunosti iskorištene obzirom na rezerve i potencijalne mogućnosti: profilaksa.Hladana voda povećava želudačnu sekreciju i evakuaciju i crijevnu peristaltiku.gubitkom apetita. sonoforeza. ‘’slobodna upotreba’’. liječenje. druga polovina trudnoće. ginekološka i urološka oboljenja. Inhaliranjem. koji se oslobađaju iz vode pri njenoj spoljnoj primjeni. potkožna injekcija (ekstrahovanog CO2 kod angine pectoris). endokrina i metabolićka oboljenja .uznapredovala arterioskleroza. reumatske bolesti. obično vještački dobivenog pomoću uređaja za raspršivanje. Metoda upotrebe termomineralnih voda Kupke (lokalne. aneurizma srca. natrijum .Javlja se u vidu nesanice. maligne bolesti. hipertonija II i III stupnja.hloridne.hipotonija sa cerebralnim krizama. vaginalno orošavanje. tzv. jodne. infarkt srca i inzult unutar 3-6 mjeseci.Pri kupanju uglavnom se pojavljuje poslije 3-6 aplikacija ili 5-6dana boravka u banji. oblozi i zavoji. hidrogalvanske kupke-kada) bazeni (hidrokineziterapija. rekreacija i zdravstveni turizam svih programiranih sadržaja. rijetko može da se koristi prirodni aerosol koji se stvara na izvorima. umora.povišenom temperaturom.depresije. hidromasaža). hroničnog recidiviranog enterokolitisa. izmjenične. jontoforeza. Mogućnosti iskorištavanja mineralnih. vrtložne. Opšte indikacije i kontraindikacije za primjenu termomineralnih voda Indikacije Kardiovaskularne bolesti. dok topla voda djeluje suprotno.Većina autora misli da je balneoreakcija izazvana acetilholinom. Mineralne vode se primenjuju i grgotanjem kod oboljenja ždrijela i usne šupljine. kao i vaginalnim orošavanjem kod ginekološkig oboljenja. hroničnih ekcema i dr.Kod djece (poslije hepatitisa. psorijaze. inhalacije. Flaširaju se uglavnom ugljeno kiseli tipovi vode kao stolne vode (napici u vidu sokova) i sl. bolesti organa za varenje. dijabetesa. bolesti organa za disanje.bolesti kože. hronićna profesionalna trovanja teškim metalima. primenjuju se vode koje djeluju sekretolitički: hidrokarbonatne. unutarmišićna injekcija. infektivne bolesti.sklonost krvarenju. tuberkuloza u akutnom stadiju. kao što su radon i ugljen dioksid. Subtermalne i homeotermalne kao i vode sa nižom mineralizacijom koriste se uglavnom u rekreacione svrhe (bazeni) i sl.

Belieza B.Zbornik radova.Prirodni ljekoviti činitelji u promociji zdravlja čovjeka u 21. Prirodni faktori u medicini-njihovo mjesto i uloga nekad i danas. Prirodni lekoviti činioci. Pijenje mineralne vode u ljekovite svrhe. za gajenje riba. Akademija medicinskih znanosti Hrvatske 2001:219-244. Tuzla 2004: 139. 6. Posljednjih godina mineralne vode su predmet istraživanja i iskorištavanja u višenamjenske svrhe čime se nesumnjivo postiže njihova potpunija ekonomska valorizacija. Ivanišević G.Zbornik radova. stoljeću. Literatura: 1. Kongres lekara za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju u Jugoslaviji. Nacionalna i univerzitetska biblioteka BiH.U: Ivanišević G. Prirodni ljekoviti činitelji u Hrvatskoj. Prirodni ljekoviti činitelji u Hrvatskoj. Knjiga izlaganja na znanstvenom skupu. zagrijavanje zemljišta. odmrzavanje stijena. 12.Knjiga izlaganja na međunarodnom zdravstvenom skupu. Ivanišević G. počev od toplifikacije objekata u poljoprivnedi i za poljoprivredne potrebe (za gajenje voća i povrća u plastenicima i staklencima. Stevanović M. 8. 1-4: 11-22. . Popović G. povrća. Bećirović E. 11. za toplo navodnjavanje. za zagrijavanje staja. Vulović D.Balneoklimatologija 1998. (urednici). Mihajlović V. Čepelak R. urednik Zdravstveni turizam u Hrvatskoj. Rijeka Crnojovica Beograd 2002. Obodsko slovo. Prirodni ljekoviti činitelji u Sloveniji. Kongres ljekara za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju u Jugoslaviji. Tišma R. Ekspertiza zavoda za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju u funkciji hrvatske balneološke službe. Prirodni terapeutski činioci banjsko-klimatskih lječilišta u Bosni i Hercegovini. 4. 3. Bled 1987: 144-147. 5.Zagreb. Kongres lekara za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. Bled 1987: 142-144. Mesto i uloga prirodnog faktora u medicinskoj rehabilitaciji. 5. Franović A. 5. Bećirović E.Prirodni ljekoviti činitelji u promicanju zdravlja čovjeka u 21. Mjesto i uloga prirodnog faktora u medicinskoj rehabilitaciji u SR Sloveniji. Igalo 2002:26-29. U: Ivanišević G. Bled 1987: 212-214. Živković M.Akademija medicinske znanosti Hrvatske. Fizikalna terapija. Potrebica S. u preradi hrane. 7. Varaždinske Toplice 2001: 35-44. PrintCom. za sušenje žitarica. Zagreb. Mandić V.Kongres fizijatara Srbije i Crne Gore. U: Ivanišević G. 5. Potrebica S. Turk Z.Zbornik radova. Bled 1987: 206-208.5. odnosno zemljišta i sl). Banjsko klimatska mjesta i mineralne stolne vode Bosne i Hercegovine. voća.Termalne i termomineralne vode su izvor (u zadnje vrijeme) hidrogeotermalne energije (u zavisnosti od njihove temperature) mogu se koristiti za različite potrebe. Uloga prirodnog faktora u medicinskoj rehabilitaciji u SR Bosni i Hercegovini.Zbornik radova. 10. (drugo izdanje) 2. (urednici).Zbornik radova. 9. Kongres lekara za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju Jugoslavije. 2000: 11-31.

Day Spa. što je vrh piramide razvoja jednog SPA centra. Potvrda sve većeg značaja SPA sektora je što su ga mnoge države i regioni uključili u svoj strateški razvoj. Operativno funkcionisanje SPA. ekonomski i pravni aspekti moraju se uklopiti u etičke i medicinske norme. . Krunić .yu Uvod: U proteklih 10 godina došlo je do enormnog rasta SPA industrije. Cruise Ship Spa.Knjiga izlaganja na međunarodnom zdravstvenom skupu.Potić V1. bez koje je uspeh nemoguć.Protić R1. Destination Spa. Klinicki centar Srbije. Praćenje globalnih trendova je neophodno.Akademija medicinskih znanosti Hrvatske. Takav trend nosi brojne rizike kako za već postojeće SPA centre.2 1 Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. RAZVOJNI I ORGANIZACIONI IZAZOVI U MENADŽMENTU SPA CENTARA Grajić M1. strateška istrazivanja ukazuju na to da je daleko od svog "vrha" i da postoji ogromna rezerva u sve većem broju klijenata i potrebama za korišćenjem SPA usluga. Vesović . Rezultati. Zaključak: Uspešan model SPA centra je integrisao i maksimalizovao sve raspoložive resurse. četri elementa se nameću kao ključni faktori u uspešnom dugoročnom poslovanju: Menadzment SPA centra. Medical Spa. adekvatan marketinski pristup i specifican odabir i obuka ljudskih resursa te uvođenje sistema kvaliteta menadžmenta elementarni u sferi razvoja i poslovanja SPA. a konzistentnim unapređenjem kvaliteta usluge pozicionira se i otvara mogućnosti za dalje razvojne potencijale. Unapređenje SPA. Utisak korisnika usluge SPA. Izazovi su brojni. Sa druge strane izuzetna pažnja se globalno poklanja očuvanju i korišćenju prirodnih resursa u lečenju i prevenciji. a industrijski. Srbija mgrajic@eunet. Cilj: Ukazati na osnovne organizacione i razvojne probleme savremenog SPA i moguća rešenja za njihovu prevenciju Metod: Napravljen je presek stanja i uočeni trendovi u globalnoj SPA industriji.stoljeću. ISPA je definisala sedam sektora i vrsta SPA centara: Club Spa. tako i za one koji su tek u planiranju. Varaždinske Toplice 2001: 45-52. Mineral Springs Spa. a sve to u strategiju i viziju razvoja. Resort Hotel Spa. U bilo kom smeru specijalizacije i razvoja da se usmeri kvalitet usluge ne varira već je prepoznatljiv na tržištu SPA brendova. P GLOBALNI TRENDOVI. Bez obzira u kojoj se fazi razvoja nalazi SPA centar. Svaki od elemenata zahteva kontinuiranu evaluaciju na osnovu kojih se donose strateške odluke. 2Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu. Sa svim specificnostima određenog sektora naglašene su najvažnije tačke u menadžmentu i projekciji razvoja uspešnog SPA centra. Iako je trend razvoja izuzetno brz i visok. odgovara na sva očekivanja i potrebe korisnika. čija je osovina razvoja SPA centar u različitim formama.

kod druge grupe (61 pacijent) kineziterapija. retinoidima ili kortikosteroidima. a kod treće sa 60 bolesnika kombinovana terapija kinezi i peloidoterapija. koji nisu pod terapijom citostaticima. Srbija nmagda@banjarusanda. Crna Gora pr. sadrži aktivne forme sumpora i visok salinitet.35 sek. Vrednovano je poboljšanje simptoma: eritema. Na kraju se zaključuje da je kombinovana terapija dala najbolji terapijski efekat i da je možemo preporučiti u tretmanu oboljenja periferne arterijske cirkulacije.radovic@cg. po legendama. otkrivena upravo na slučajevima isceljenja kožnih promena.co.venerične bolesti.P UTICAJ TESTA PO RATSHOW-U NA TERAPIJSKI EFEKAT KOD BOLESNIKA SA POREMEĆAJIMA PERIFERNE ARTERIJSKE CIRKULACIJE Radović S.yu Lekovitost blata iz jezera Rusanda u Melencima je. trajanja 20 minuta. Peloid spada u grupu visoko alkalnih. izuzev u primjeni kineziterapije kod desnog stopala (p < 0.a kod desnog za 8. Delić M Institut za fizikalnu medicinu. Stojković . Golušin Z2. Kod prve grupe (61 pacijent) primijenjene su peloidne aplikacije.rehabilitaciju i reumatologiju «Dr SimoMilošević» Igalo. Metod: Uzorak čine bolesnici sa plakoznim oblikom psorijaze.yu Cilj našeg rada je dobijanje odgovora da li peloidoterapija ili kineziterapija ili pak njihova kombinacija daju najpovoljniji terapijski efekat. Primenjena su pakovanja peloidom u sloju od 3 cm. Bolesnici su tretirani 21 dan. Cilj našeg rada je da se ispita efekat lekovitog blata iz jezera Rusanda na kliničke simptome obolelih od plakoznog oblika psorijaze. Kod prve i druge grupe rezultati na kraju tretmana nijesu statistički značajni (p > 0. Melenci.dr.001). deskvamacije i infiltracije. Kasnije je peloidoterapija korišćena prvenstveno u lečenju degenerativnog reumatizma. P PRIMENA PELOIDOTERAPIJE U LEČENJU VULGARNE PSORIJAZE Magda N1. Ispitivali smo l82 pacijenta sa dijagnozom »Arteriosclerosis obliterans» u II stadijumu po Fontain-u. pre i nakon tretmana. Za procenu terapijske efikasnosti je korišćen PASI skor. Bolesnici su podijeljeni u tri grupe.02). što je statistički veoma značajno (p < 0. KC Novi Sad. . Srbija 2 Klinika za kožno .Jovanović T1 1 Specijalna bolnica za FMR «Rusanda». Na prijemu i otpustu kod svih pacijenata urađen je Ratschow test. Vrijeme pojavljivanja reaktivne hiperemije (Ratschow test) u trećoj grupi kod lijevog stopala se smanjilo za 8 sekundi.05).

kvalitet sna. Zaključak: Peloidoterapija se može koristiti kao efikasna lokalna terapija kod plakoznog oblika psorijaze. Metod: U istraživanju je učestvovao 31 ispitanik. vrlo malo se zna o efektima takvih tretmana što može dovesti do nestručne. srčana frekvencija SF. U kvalifikacionom ispitivanju opšteg zdravstvenog stanja isključena su dva potencijalna učesnika. a u krajnoj meri i ugroziti zdravlje korisnika. već i prevenciji zdravstvenih poremećaja. proizvela je sve masovnije korišćenje najmodernije tehnologije u specijalnim komorama u kojima je upravo moguće objediniti više SPA procedura. Na osnovu smanjenja PASI skora. a njim je obuhvaćeno korišćenje zagrejane jonizovane pare. Tokom protekle dve decenije uočeni su mnogobrojni dobri efekti različitih terapijskih procedura is “SPA” medicine.yu Uvod. Rezultati: Mada kod jedne grupe ispitanika postoji tendencija za snižavanjem. Tokom protokola nisu zabeleženi neželjeni efekti i komplikacije tretmana. subjektivna procena zamora tokom dnevnih aktivnosti. Odabrani parametri ispitivanja su TA. koji se kombinaciji sa klasičnim fizikalnim agensima. Pravdić A2 1 Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. kiseonika. Prelević J2. P EFEKTI SPA TRETMANA “PANTHERMAL” KOMOROM Grajić M1. Protkolom tretmana određeno je vreme trajanja od 36 minuta. Sinteza naučnog medicinskog pricipa. svežine. 2Centar za relaksaciju i detoksikaciju “ Thermaldetoks“. Ipak.Rezultati: Kod svih bolesnika je postignuto poboljšanje. Klinicki centar Srbije. a kod druge sa povećanjem TA i SF nisu verifikovane statističke značajne razlike. Najizraženije je smanjenje deskvamacije. Zaključak: Odabrani protokol kombinovanih procedura u “Panthermalu” u grupi ispitanika zdravih ljudi pokazao je dobre efekte na kvalitet spavanja. kvalitetnog sna i svežine sledećeg dana i u tom smislu je kompletna procedura ocenjana od strane ispitanika ocenjena prosečnom ocenom “vrlo zadovoljan”. Merenja su vršena neposredno pre i posle tretmana. niti uočeni neželjeni efekti tretmana. Potrebna su dalja ispitivanja. Istice se osećaj relaksiranosti. održavanju psihofizičke ravnoteže. Srbija mgrajic@eunet. tehnoloških dostignuća i empirijske činjenice zasnovane na drevnom korišćenju prirodnih fakora u lečenju. oba zbog neregulisane hipertenzije. Cilj: Procena efekata tretmana “Panthermal” komorom. iscrpljenost i osećaj zamora. ali i manje konvencionalnim pristupima koriste ne samo za lečenje. neindikovane upotrebe. pri čemu nije registrovano značajno kolebanje TA i SF. Beograd. ocena uspeha lečenja je: od 41-60%-«dobar». . a ispitano je i produženo delovanje. aromoagenasa i hidromasaze. energetskog nivoa. neposredno dejstvo na kardiovaskularni sistem i uvrđivanje eventualnih neželjenih efekata i komplikacija tretmana.

com Banja Strnovac nalazi se 25 km. Kumanovo. Balneološka analiza je samo potvrdila da se od davnina ove vode upotrebljavaju za terapiju lečenja bolesti lokomotornog sistema. kao geotermalna energija koristi i za obližnje oranžerije poljoprivredo-industrijskog kombinata.magneziumovo . R. sulfatno . ginekoloških i nekih kožnih bolesti. kalium. bikarbonatne mineralne vode.P BALNEOLOŠKE VREDNOSTI TERMOMINERALNE VODE BANJE STRNOVAC Packov J RE Fizikalna medicina i rehabilitacija.stronciumovo. To u izobilju nudi ova Banja Strnova.fluoridno . Opšta bolnica. posttraumatskim stanjima. Istraživanjem bušenjem je ustanovljeno da voda spada u hipetermalnu grupu sa temperaturom od 42ºC koja se pored ostalog. koja nažalost još uvek je u registru "divih" banja Makedonije. Prema tome. turizam . Kumanovsko šire područje je veoma bogato izvorima mineralnih voda čije vode se upotrebljavaju i su masovno korišćeni za terapiju putem pijenja. lokomotorni sistem. Povoljne i ohrabrujuće rezultate daju vodene kupke (naši ispitanici i rezultati) u lečenju i tretmanima bolesnika sa degenerativnim reumatizmom.kalciumovo . severoistočno od Kumanova u Opštini Staro Nagoričane čiji atar na severu se granici sa Srbijom. fizičko-hemijska analiza. kako i kod pacijenata sa slabom cirkulaciom krvotoka i limfotoka. turizam je od vajkada nudio novu i produbljenu dimenziju na relaciji između korisnoga i efikasnoga osobito u domenu zdravstva i ove poljoprivredne discipline. mineralni izvori. kako i njihovom fizikalnom aplikacijom. Makedonija zfm110749@yahoo. Na osnovu opsežnih hidrogeoloskih istraživanja i izvršenih fizičko-hemiskih analiza ukazuje se na stalan sastav vode koja je klasifikovana u grupi slabo kiselih mineralnih voda. Ključne reči: mineralne vode.

brza metoda kojom se dijagnostikuje kompleksni regionalni bolni sindrom (CRPS) i prati njegov tok bolesti. Oslanjajući se na bogato iskustvo autora koji su se bavili ovom problematikom 30 bolesnika sa kompleksnim regionalnim bolnim sindromom i gornjih ekstremiteta koristili smo interferentne struje. Mančić D1.co. pulsirajuće elektromagnetno polje i kineziterapiju. Tokom lečenja pratili smo oporavak bolesnika merenjima u tri navrata: na početku lečenja. otok ekstremiteta registrovanjem razlike u obimu. lazovica@eunet. rehabilitation. KC Niš.analognom skalom. 2Klinika za fizikalnu medicinu i rehablitaciju.ac.yu . Kocić M2. Lazović M2. Ristic T2 1 Institut za prevenciju. lečenje i rehabilitaciju reumatičnih i kardiovaskularnih bolesti "Niška Banja". opisno je registrovana promena boje kože ukoliko je postojala. Serbia & Montenegro mmilosevic@kg.sbb. i ocenjen je funkcionalni status zahvaćenog ekstremiteta. .yu Nov dijagnostički pristup i objašnjenje mehanizma nastanka suštinski je uticao na izbor terapije i ishod lečenja bolesnika sa kompleksnim regionalnim bolnim sindromom. Ristić B2 1 Center for Physical Medicine and Rehabilitation 2 Center for Orthopedic Surgery and Traumatology Kragujevac. nekontaktna.ni.Tema IX SLOBODNE TEME P MOGUĆNOSTI FIZIKALNE TERAPIJE U OSPOSOBLJAVANJU BOLESNIKA SA KOMPLEKSNIM REGIONALNIM BOLNIM SINDROMOM NA GORNJIM EKSTREMITETIMA Zečević – Luković T1.yu Uvod Infrared termovizijsko snimanje je neinvazivna. interference current. Serbia. Srbija eni@ga. Keywords: complex regional pain syndrome type 1. posle mesec dana i na kraju lečenja. Meren je intenzitet bolova vizuelno . pulsed electromagnetic field P TERMOVIZIJSKA KAMERA U PRAĆENJU EFEKATA LASERO TERAPIJE KOD KOMPLEKSNOG REGIONALNOG BOLNOG SINDROMA Zlatanović I1. Dobijeni rezultati ohrabruju praktičare u daljoj primeni fizikalnih agenasa kod bolesnika sa kompleksnim regionalnim bolnim sindromom.

Zaključak Termovizijska kamera pored svoje mogućnosti da lokalizuje mesto patološkog stanja i prati tok bolesti. Pacijenti su ambulantno ili stacionarno lečeni na Klinici za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju u Nišu.179 (p < 0. Na osnovu dobijenih rezultata. frekvencije 1-2500 Hz. neposredno iznad i ispod linije zgloba.005). Metode Ispitivanje je obuhvatilo 15 pacijenata kod kojih je postavljena dijagnoza CRPS na osnovu kriterijuma.1 Vuković Lj. koje je prihvatila The International Association for Study of Pain.15. regije od interesa su kvalitativno i kvantitativno analizirane. a prirodan tok je prolongiran i meri se mesecima. fizikalno.2 1 DZ Novi Beograd.Cilj ovog rada je da ispitamo efikasnost lasero terapije u lečenju pacijenata sa CRPS. P IDIOPASTSKI FROZEN SHOULDER FIZIKALNA TERAPIJA I FUNKCIONALNO OSPOSOBLJAVANJE Špica Lj. 2DZ Voždovac. uočili smo da je sprovedena terapija laserom male snage efikasna u lečenju pacijenata sa CRPS. Srbija viendbi@eunet. Beograd. Tretirane su bolne tačke u predelu linije zgloba. Protiče kroz tri preklapajuće faze: bolna.7100C ± 1. te je često vezan sa dugim radnim apsentizmom. Cilj rada je prikaz naših rezultata u lečenju i funkcionalnom osposobljavanju pacijenata sa idiopatskim FS kombinovanom primenom lasero i kineziterapije. talasne duzine 810 nm. Ukupna kolicina energije po jednom tretmanu iznosila je 25 J-30 J.5 J/cm2. verifikovano je hipertermičko područje u odnosu na kontralaterano područje. upotrebom termovizijske kamere. Bolesnici su prvih 10 terapija imali svakodnevno 5 dana u nedelji.NSAIL i intraartikularna primena kortikosteroida.1 Zvicer Z. Kvantitativnom analizom termograma pre sprovedene terapije verifikovana je prosečna vrednost temperature regije od interesa 34. zamrzavajuća i faza rezolucije. dok je nakon sprovedene terapije registrovano statistički značajno smanjenje prosečne vrednosti temperature na 32. Lečenje je medikamentozno . Pacijenti su bili tretirani poluprovodnicnim GaAs laserom male snage od 70 mW. Kod bolesnika je primenjena i kineziterapija koja je bila dozirana do granice bola. Na dobijenim termogramima. dozom 1. Rezultati Pri kvalitativnoj analizi termograma pre sprovedene terapije. ima i mogućnost u proceni efikasnosti terapijskih procedura. ortopedsko-hirurško i kombinacija navedenih metoda. Za statističku analizu podataka primenjen je Student T testa za zavisne uzorke.yu Idiopatski frozen shoulder je klinički entitet koji se karakteriše bolom i kontrakturom glenohumeralnog zgloba bez signifikantnog uzroka u istoriji bolesti i bez radiološke evaluacije koja bi objasnila navedene kliničke manifestacije. . snimane su obostrano termovizijskom kamerom Varioscan high resolution pre i nakon sprovedene terapije laserom male snage. a nakon toga sledećih 10 terapija na drugi dan. Regije od interesa.3480C ± 1. Nakon sprovedene terapije hipertermija je na termogramima bila znatno slabije izražena.

12 J po tretmanu. U pogledu funkcionalnog statusa takodje smo postigli statistički značajno poboljšanje (p < 0. frekvencom 100 . lokalna osetljivost na mestu lateralnog epikondila. Rezultati: Benefit kod prve grupe tretirane fizikalnom terapijom nakon mesec dana u pogledu bola bio je visoko statistički značajan (VAS skor u miru: 2. a počelo 2 .6 pre terapije: 0.05).Metod i materijal: Ispitivanjem smo obuhvatili 32 pacijenta prosečne starosti 53. P UPOREDNI EFEKTI PRIMENE LASERA NISKE SNAGE FREKVENCE 10HZ I IFS-A PRI LEČENJU EPIKONDILITISA HUMERUSA Perišić D.75 posle – p < 0.05) i abdukcije (38º pre: 59º posle terapije. Srbija kzotovic@drenik.05). Lokalizacija je na pripoju ekstenzorne muskulature podlaktice na lateralnom epikondilu humerusa u obliku tendiperiostitisa. sa uputstvom da iste sprovode kod kuće još dva do tri puta dnevno. p < 0. posebno prilikom rada sa rukom u ekstenziji i stisnutom šakom. dok nisu zabeleženi statistički značajni rezultati u odnosu na ostale pokrete (p > 0. merenja obima pokreta u ramenu i funkcionalnog statusa primenom The Simple Shoulder Test-a (SST) pre početka terapije i nakon mesec dana. ali kombinovanom primenom lasero i kineziterapije započinjemo efektan i efikasan fizikalni tretman kojim stičemo poverenje pacijenta u metod lečenja. p < 0. pri aktivnostima: 5. talasne dužine 780 nm. Dobijene podatke smo analizirali Studentovim t testom. Beograd. Konstantinović Lj. Procenu efekta lečenja radili smo na osnovu praćenja parametera bola u miru i pri aktivnostima (VAS 1-10 cm).teniski lakat je oboljenje izazvano preopterećenjem pripoja ekstenzornih mišića ručja. Zaključak: Jedan mesec je kratak period za potpuni funkcionalni oporavak idiopatskog FS.01. p< 0. Uprkos imenu samo 5 -10 posto slučajeva potiče od povreda izazvanih tenisom. a nakon ponavljanjih mikrotrauma. test istezanja srednjeg prsta.05).75 god. Kanjuh Z Klinika za rehabilitaciju ”Dr Miroslav Zotović”.1 pre: 2.05).01).800 HZ. kod kojih se oboljenje nalazilo u I i II fazi. II (kontrolna) grupa od 12 pacijenata tretirana je primenom NSAIL. Preopterećenje izaziva mikrorascepe u pripoju tetive ekstenzora ERCB (najčešće extensor carpi radialis brevis). Istovremeno su uključeni u individualni kineziterapijeski program baziran na pendularnim vežbama i pasivnim vežbama istezanja respekrujući granicu bola. i još pet na drugi dan tokom naredne dve sedmice. Kod druge grupe pacijenata ni kod jednog parametra nismo postigli statistički značajna poboljšanja (p > 0. pet svakodnevno tokom prve sedmice.65 posle terapije. u odnosu na povećanje obima pokreta koje je statistički značajno kod: prednje elevacije (79º pre: 110º posle terapije. Klinička dijagnoza se zasniva na bar dva sledeća pozitivna testa – bol iznad spoljne strane lakta. Millsov test – bol pri ekstenziji . I grupa od 20 pacijenata tretirana je primenom laseroterapije putem poluprovodničke diode izlazne snage 30 mW. 10 procedura.net Lateralni epikondilitis . podstičemo motivaciju za sistematično sprovođenje naučenih vežbi i na taj način skraćujemo prirodno prolongiran tok navedenog oboljenja.5 meseci pre javljanja na pregled.

lakta, pronaciji podlaktice, fleksiji i ulnarnoj devijaciji ručja, Cozenov test – bol pri ispitivanju snage ERCB. Ispitivanje je izvršeno na grupi od 42 ispitanika oba pola podeljenih u 2 grupe. Prvu grupu činio je 21 ispitanik lečen metodom kontaktne terapije laserom niske snage talasne dužine 632.8 (He Ne) niske frekvence od 10 Hz na 5 bolnih tačaka od po 3 min po tački tokom 10 tretmana, drugu grupu činio je takođe 21 ispitanik oba pola tretiranih IFS om sa 4 polja pri čemu je centar delovanja IFS, a postavljen na mesto bola u trajanju od 15 min 10 svakodnevnih aplikacija. Praćen je intenzitet bola u miru, na palpaciju i pri pokretima u lakatnom zglobu i to Petostepenom skalom, Visuelnom analognom skalom, Senzornom Mc Guille scor skalom i Afektivnom Mc Guille scor skalom. U cilju analize primenjene su metode deskriptivne statistike (SV,SD,Min,Max), analitičke statističke metode (Studentov T test, mann-Whitney, Wilcoxon test kao i Pearson-ov i Spearman-ov korelacijski test). Navedeni rezultati pokazuju statistički značajno bolje rezultate u grupi ispitanika tretiranih laserom niske snage frekvence 10 Hz u odnosu na grupu ispitanika tretiranih IFS-om. P UČESTALOST ZGLOBNOG TENDINITISA (COMPJUTER VISION SYNDROME) KOD MLADIH I FIZIKALNI TRETMAN Packov J RE - Fizikalna medicina i rehabilitacija - Opšta bolnica - Kumanovo, R. Makedonija zfm110749@yahoo.com Uvod: Zglobni tendinitis je iritacija jedne od tetiva u predelu gde se ista sastavlja sa zglobom i izaziva bol. Pojava Comjuter vision Syndrome je po simptomima obolenje staro-novog datuma koje sa sve većim zamahom komjuterizacije društva zaslužuje veću pažnju lekara. Ovaj zglobni tendinitis je u literaturi poznat i pod nazivima: flexor tenosynovitis, Dekerven-ova bolest, extenzor tendinitis. Cilj: Ukazati na pojavu sve većeg broja slučajeva sa zglobnim tendinitisom (kod mlađih osoba koje se profesionalno i amaterski bave radom sa kompjuterom). Ispitanici i metode rada: Analizirano je 65 pacijenata sa zglobnim tendinitisom na našem odeljenju u periodu od jedne godine (od maja 2005 do maja 2006 godine). Ispitanici su podeljeni u 2 grupe. U prvoj je bilo 30 pacijenata (različitih polova i doba od 20 do 48 godina) koji su se profesionalno bavili radom na kompjuteru, a u drugoj preostalih 26 pacijenata sa dijagnozom zglobnog tendinita, straničnim ili srednjim epikondilitisom po slobodnom izboru. U prvoj grupi (30) kod 23 (76.67 %) ispitanika je preovađivala simptomatologija bola (bol u metakarpalnom zglobu koja se povećavala sa većim stiskom ruke, brzim pokretima zglobnih struktura ili kod postavljanja zgloba i prstiju šake u ekstremnim položajima). Bol je lokalizovana u području baze palca desne ruke (svi su bili dešnjaci) – Dekerven-ov tendosinovitis. Kod ostalih: U 5 (16.67 %) ispitanika, bol je bila dominantna sa zadnje strane ručnog zgloba, a kod preostala 2 (6.67 %)

ispitanika, bol se projektovala sa unutrašnje strane šake. Svim ispitanicima je savetovano da prilikom rada sa kompjuterom izbegavaju rad sa mausom (mišem).U drugoj grupi ispitanika (26) stanje je bilo sledeće: Kod njih 12 (46.15 %) su bili prisutni znaci tendovaginita u šaci, kod 8 (30.77 %) ispitanika je dijagnosticiran “teniski lakat”, a kod preostalih 6 (23.08 %) “golfski lakat”. Svi pacijenti su tretirani fizikalnim agensima, a kod nekih smo bili primorani da apliciramo analgetike i/ili antireumatike, kako i antiflogistiku oralno, i.m., i.a. ili lokalno (mast, krema). Rezultati rada: U prvoj grupi (30), nakon terapije posle 15 dana: njih 22 (73.33 %) su bili skoro izlečeni i nisu tražili produžene tretmane, 5 (16.67 %) ispitanika je imalo minimalne bolove, koji su takođe izostavili dalji tretman, a za 3 (10.00 %) ispitanika je zatražena ortopedska pomoć, nakon čega je aplikovana ampula Flosterona sa strane ortopeda. U drugoj grupi (26), kod 8 (30.77%) je došlo do smirivanja simptomatologije u šaci i skorog izlečenja tendovaginita (smanjenje boli – subjektivno), kog 4 (15.38 %) ispitanika sa teniskim laktom simptomi bola su se smirili, ali terapija je produžena sa analgeticima i/ili reumaticima, kod 2 (7.69 %) su produžili fizikalne tretmane, 5 (19.23 %) su tretirani i kineskom akupunkturom sledećih 15 dana, posle čega su se bolovi smirili, dok preostalih 5 (19.23 %) su morali na ortopediju u Skopju, a za koje nemamo opipljive i dokumentovane informacije. Zaključak: Sve veći je broj profesionalnog zglobnog tendinitisa, osobito ako je profesija usko povezana sa radom na kompjuteru. Preovladava Comjuter vision Syndrome koji će biti česta pojava ukoliko se radi mausom, a manje koristi tastatura kompjutera. Fizikalna terapija je jako uspešna ako se sprovodi blagovremeno nakon dijagnostikovanja osobito Dekervenove bolesti. Ključne reči: Dekerven-ova bolest, Compjuter vision Syndrome, zglobni tendinitis P UTICAJ PREKOMJERNE TJELESNE TEŽINE NA FUNKCIONALNU SPOSOBNOST BOLESNIKA SA OSTEOARTRISOM KOLJENA Kapidžić - Bašić N, Kikanović Š, Džananović Dž, Selesković H, Bećirović E, Mujić N Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju, Interna klinika, Univerzitetski klinički centar Tuzla, BiH mabasic@hotmail.com Dokazano je da je prekomjerna tjelesna težina jedan od značajnih riziko faktora za nastanak osteoartritisa (OA) koljena. Ona otežava, a nekad i onemogućava pokretljivost bolesnika, pa se očekuje da veča tjelesna težina uzrokuje veću funkcionalnu onesposobljenost, kao i da umanjuje djelovanje fizikalne terapije (FT). Cilj rada je utvrditi odnos tjelesne mase i funkcionalne sposobnosti bolesnika sa OA koljena, kao i uticaj prekomjerne tjelesne težine na učinak FT. Ispitanici i metode: Ispitivanje je izvršeno na 50 bolesnika sa OA koljena, prosječne starosti 62.9 i prosječnog trajanja bolesti 11.4 god. Tjelesna masa je prikazana preko indexa tjelesne mase (BMI). Funkcionalna sposobnost je ocjenjivana sa Lequesne indexom za OA koljena. Bolesnici su razvrstani u grupe prema vrijednosti BMI: I

grupa su bili pacijenti sa normalnom tjelesnom masom (BMI do 25), II grupa su bili umjereno gojazni pacijenti (BMI 25.1 - 30.0), u III i IV grupi su bili prekomjerno gojazni pacijenti, sa BMI od 30.1 - 35.0 (III grupa) i od 35.1 - 40.0 (IV grupa). V grupa su bili ekstremno gojazni (BMI preko 40). Rezultati: Najveći broj bolesnika (96 %) je imao povećanu tjelesnu težinu, od čega je 74 % imalo prekomjernu i ekstremnu tjelesnu težinu (BMI preko 30). Prosječna vrijednost Lequesne funkcionalnog indeksa prije FT je bila 16.0. Između II, III, IV i V grupe nije bilo značajne razlike u vrijednosti Lequesne indexa, dok je za I grupu ona bila signifikantno manja u odnosu na ostale grupe (10.0). Nakon provedene FT vrijednost Lequesne indexa je značajno smanjena u svim grupama. Efekat FT nije ovisio o vrijednosti BMI. Zaključak: Povećana tjelesna težina dovodi do nastanka OA koljena, ali ne postoji povezanost njene veličine sa težinom funkcionalnog oštećenja. Funkcionalna sposobnost koljena mjerena sa Lequesne indexom nije korelirala sa BMI, niti je učinak FT zavisio od veličine BMI. P UTICAJ GOJAZNOSTI NA FUNKCIONALNU SPOSOBNOST PACIJENTKINJA OBOLELIH OD GONARTROZE Milenovic N1, Devecerski G2, Popovic B1 1 Zavod za reumatizam, Novi Sad 2 Medicinski faklutet, Klinika za medicinsku rehabilitaciju, KC Novi Sad, Srbija drmuluc8@hotmail.com Uvod - Moderan način života, usled nepravilne ishrane i pojave gojaznosti, u mnogome dovodi do pojave artrotičnih promena prvenstveno na kolenima. Cilj ove studije je bio da se utvdi uticaj gojaznosti na procenu funkcionalne sposobnosti pacijenatkinja obolelih od gonartroze. Material i metode- U studiju je bilo uključeno 68 pacijentkinja, starosti 40 - 75 godina, sa dijagnostifikovanom gonatrozom II i III stepena po Kellgren & Lawrence radiografskoj skali. Za određivanje telesne težine je korišćena "Tanita BC 540 Innerscan Body Composition Monitor", dok je za određivanje stepena gojaznosti korišćena klasifikacija ishranjenosti prema indeksu telesne mase (BMI). Za funkcionalnu procenu je korišten test ¨up and go¨ (TUG). Rezultat - Prosečna telesna težina je iznosila 79.3 kg (SD ± 17.24). Prosečan BMI = 31.6606 kg/m2 (SD ± 4.77), od čega je 92.2 % pacijenata imalo neki od problema sa viškom telesne težine pri čemu je 35.3 % pacijentkinja pripadalo grupi predgojaznih, a 32.4 % pacijentkinja grupi gojaznosti I stepena. Prosečna vrednost TUG-a je bila 12.79 sec (SD ± 2.95). Uočeno produženje TUG-a ukazivalo je na lošije funkcionalno stanje pacijentkinja. Dobijena je visoka statistički značajna koleracija (r = 0.91; p = 0.018) između BMI i TUG-a, što je ukazalo da je kod pacijenata sa višim stepenom gojaznosti izraženije smanjenje funkcionalne sposobnosti.

Zaključak: Gojaznost predstavlja jedan od značajnih problema pacijentkinja obolelih od gonartroze, s tim da viši stepen gojaznosti ujedno dovodi do smanjene funkcionalne sposobnosti pacijenta. Ključne reči: gonartroza, gojaznost, funkcionalna sposobnost P TERAPIJSKI IZBOR U LEČENJU GONARTROZA Božović Jelić J, Ranković O, Anđelić G Zdravstveni centar Valjevo, Služba za fizikalnu medicinu, rehabilitaciju i reumatologiju, Valjevo, Srbija ivanj1313@teleport.co.yu Uvod: gonartroza je degenerativna bolest kolenskog zgloba pri čemu se dešavaju promene u zglobnoj hrskavici i subhondralnoj kosti. U kasnijem toku bolesti brojni faktori sinovijske inflamacije podržavaju primarne destruktivne procese u hrskavici. Program lečenja gonartroza uključuje primenu fizikalne i/ili medikamentne terapije. Cilj rada je da ukaže na mogućnosti lečenja gonartroza i da potencira najefikasniji način. Metodologija: ispitivanjem je obuhvaćeno 30 bolesnika lečenih u Službi za fiziklnu medicinu, rehabilitaciju i reumatologiju u Valjevu, kod kojih je po ACR kriterijumima postavljena dijagnoza gonartroze. U grupi je bilo 20 žena i 10 muškaraca, životne dobi od 42 do 69 godina (prosecne starosti 60.3 ± 4.6 godina) dužine trajanja bolesti od 1 do 14 godina. Bolesnici su podeljeni u 3 grupe: kod bolesnika prve grupe korišćena je samo medikamentna terapija (bolesnici koji su izjavili da ne mogu da dolaze na fizikalnu terapiju); kod bolesnika druge grupe primenjivana je samo fizikalna terapija (bolesnici sa ulkusnom bolešću ili nekom drugom kontraindikacijom za primenu NSAIL) i kod bolesnika treće grupe primenjivana je fizikalna terapija uz NSAIL. Od fizikalnih procedura primenjena je terapija elektromagnetnim poljem niske frekvence, DD struje, EF antireumatika i kinezi terapija. Kontrolni pregled je rađen posle dve i posle četiri nedelje. Za parametre smo uzeli MOP u kolenu i merenje GMS m.quadriceps-a MMT. Rezultati: na početku lečenja pun obim pokreta u obolelom zglobu imalo je 13 pacijenata, a kod ostalih 17 je ograničenje iznosilo od 20 - 60 stepeni. Mišićna snaga m. quadriceps-a merena MMT se kretala od 3 - 4. Posle četiri nedelje lečenja, u sve tri grupe bolesnika došlo je do povećanja obima pokreta, a mišićna snaga ispitivane muskulature je bila veća. Kao što se i očekivalo najuspešnije lečenje je bilo one grupe pacijenata koji su bili na fizikalnoj i medikamentnoj terapiji. Posle mesec dana lečenja u toj grupi bolesnika ograničenje obima pokreta je smanjeno na 10 - 20 stepeni, dok je u ostale dve grupe ograničenje smanjeno na 20-30 stepeni. Mišićna snaga natkolene muskulature povećana je za ½ ocene, što se može objasniti činjenicom da je za povećanje mišićne snage potrebno duže trajanje kinezi terapije. Zaključak: u lečenju gonartroza najbolji rezultati se postižu kombinovanom primenom fizikalne i medikamentne terapije, dok pojedinačna primena jedne ili

2. redukcije pokretljivosti. U kliničkoj slici se često sreće i sinovitis kao prateći simptom "aktivirane gonarthroze". p=0. Homogenizacija izvršena prema godinama starosti i polu. P TERAPIJSKI EFEKTI ELEKTROFOREZE KORTIKOSTEROIDA KOD GONARTROZE Jevtić M. KC Kragujevac. Za procenu efekta primenjivane terapije kod bolesnika sa artrozom kolenog zgloba korišćene su VAS skala za procenu bola. procene noćnog i jutarnjeg bola. nemogućnosti hoda i sl. posle deset terapijski procedura i nakom mesec dana primene terapije.Za značajnije povećanje mišićne snage natkolene muskulature potrebna je duža primena kinezi terapije. Osnovni parametar procene terapijskog uspeha je subjektivna ocena bola od strane pacijenta. Veljković M. p=0. U drugoj grupi ispitanika aplikovana je elektroforeza placeba sa istim parametrima elektroterapije kao kod primene elektroforeze Lemod depo (methylprednizolon). U tom cilju prospektivnom studijom postavljene su dve grupe ispitanika. Svaka grupa ima 30 ispitanika. U I grupi ispitanika pored navedene terapije primenjena je elektroforeza kortikosteroida i to methylprednisolon (Lemod depo u dozi od 40 mg u obliku vodene suspenzije) 10 dana. Cilj rada: 1.072). quadriceps femoris. Primarno je oštećena zglobna hrskavica.druge vrste lečenja daje približno iste rezultate.yu Gonartroza je najčešće degenerativno reumatsko oboljenje. Mejdi Z Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. Svi posmatrani parametri mereni su u tri vremena merenja: pre početka primene terapije. Proceniti terapijski efekat elektroforeze kortikosteroida (jednostruko slepa studija) Metod rada: Osnovna ideja rada je da se uporede terapijski rezultati primene kortikosteroida putem elektroforeze. stanje pacijenta je procenjivano na osnovu VAS skale bola i . Postaviti optimalnu metodologiju elektroforetske primene kortikosteroida kod gonarthrosis. kontraktura u kolenom zglobu u stepenima. • Na kraju tridesetodnevnog perioda praćenja. uočavamo: • Da su vrednosti ocene bola pre početke terpije statistički značajno bile veće kod pacijenta kod kojih je primenjivana elektroforeza Lemod depo-om (Mann-Whitney U test. • Posle deset dana terapije vrednosti ocene bola nisu se statistički značajno razlikovale između ove dve grupe ispitanika (Mann-Whitney U test. TENS terapija. Srbija veljkomio@ptt. Obe grupe su tretirane istom terapijskom metodologijom: primena medikamentozne reumatološke terapije (NSAIL. analgetici) i klasičnom fizikalnom terapijom: Ultrazvuk 0. parafinoterapija i kineziterapija.026). kao i smanjenje doza u NSAIL.8W/cm2 x 5 min. Hubertus test. a što dovodi do pojave bolova. mišićni test za m. a procenjeno na osnovu ocena VAS skale bola. Rezultati: Poređenjem stanja pacijenata između posmatranih grupa ispitanika sa elektroforezom aplikovanom kortikosteroidima i destilovanom vodom.

Nakon 20 procedura u eksperimentalnoj grupi nije bilo statistički značajnog povećanja obima pokreta u tretiranom kolenu (p > 0.05). Nakon postavljene dijagnoze pacijenti su podeljeni u dve grupe: eksperimentalnu grupu .net Antiartrotični lekovi sa simptomatskim sporim i strukturno modificirajućim delovanjem su posebna grupa nove generacije lekova. nakon 2 i 4 meseca i to merenjem: obima kolena.40 pacijenata tretiranih fizikalnim agenasima po standardnom protokolu za OAK i DMOAD. starosti od 30 81 godina. Azdejković Lj Zdravstveni centar Kruševac. Statistički značajno povećanje postignuto je tek posle 2 meseca i 4 meseca i to u odnosu na početni status (p < 0. zapaženo je statistički značajno smanjenje obima kolena ispitanika (p < 0. nakon 20 terapijskih procedura.statistički značajno je bilo bolje u grupi kod koje je za lečenje artroze kolena primenjivana elektroforeza kortikosteroidima (Mann-Whitney U test. zapažamo veoma statistički značajno smanjenje obima kolena (p < 0. u kontrolnoj grupi kao i posle 2 meseca od primenjene terapije. Kontrolisana randominizirana studija je obuhvatila 80 bolesnika.).05). kao i posle 2 i 4 meseca od primenjene terapije. obima pokreta i grube mišićne snage natkolene muskulature.000).05). Posle 4 meseca od početka lečenja nije bilo statistički značajnog smanjenja razlike u obimu kolena . Mijušković G. Njihov osnovni princip delovanja je različit stepen inhibicije kataboličkih procesa u hrskavici i okolnom tkivu. Srbija hansmiha@my-its. Nije bilo statistički . Ranije su nosili naziv hondroprotektivnim lekovima (R. elekroforeza. Poboljšanje kliničkog nalaza i redukcija bolova pri elektroforezi placeba (aqua redestilata) se objašnjava analgetskim efektom pozitivnog pola (anodna galvanizacija). i kontrolna grupu – 40 pacijenata tretiranih isključivo fizikalnim agenasima. Cilj: Ispitati kliničku efikasnost kombinovane terapije fizikalnih agenasa i DMOAD u terapiji OA kolena i sagledati i analizirati dužinu trajanja lečenja do postizanja punog kliničkog benefita kod kombinovanog lečenja i lečenja fizikalnim agensima. na različitim nivoima kao i stimulacija anaboličkih procesa indukcijom sinteze matrixa preko faktora rasta i aktivnih metabolita. p=0. koji pored simptomatskih efekata. mogu uticati i na modifikaciju toka bolesti u OA.Altman 1987. Ključne reči: Gonarthrosis. kortikosteroidi. Subjektivno stanje procenjivano je merenjem jačine bola WOMAC skorom. Metodologija: Ispitivanje je obavljeno u Zdravstvenom centru u Kruševcu u 2004 god. Funkcionalno stanje pacijenata procenjivano je: pre terapije. a danas ih nazivamo Disease Modifying OA Drugs (DMOAD). Rezultati: U eksperimentalnoj grupi posle 20 terapijskih procedura. P FUNKCIONALNI STATUS PACIJENATA SA OSTEOARTHRITISOM KOLENA (OA) TRETIRANIH DISEASE MODIFYING OA DRUGS Matić D. koji su zadovoljili dijagnostičke kriterijume za OAK.01). Posle 20 terapijskih procedura.

Kod 30 ispitanica klinički i radiološki je dijagnostikovana koksartroza. Rezultati: Dobijeni rezultati su pokazali da je koksartroza udružena sa povećanjem BMD. Posle 2 meseca u korist ispitanika eksperimentalne grupe. tako ni posle 2 i 4 meseca (p > 0. penjanju/ silaženju niz stepenice. što se manifestuje poboljšanjem njihovog funkcionalnog statusa. U zaključku bi istakli da je veza između koksartroze i veće koštane mase izraženija kod mlađih pacijentkinja i da se smanjuje s godinama i sa smanjenom fizičkom aktivnošću. Degenerativno oboljenje zgloba kuka – coxarthrosis s etiopatogenetskog gledišta javlja se u vreme opšte staračke involucije i endokrinih poremećaja vezanih za smanjenu aktivnost seksualnih hormona. . postoji visoko statistički značajno smanjenje bola pri: hodu po ravnom. Niška Banja.net Uvod: Artroze spadaju u red ne samo najčešćih već i najstarijih poznatih bolesti.quadricepsa i mišića zadnje lože natkolena nakon primenjene terapije u eksperimentalnoj a ni u kontrolnoj grupi.6 nedelja u odnosu na vreme započete terapije. i veoma statistički značajno smanjenje bola pri sedenju/ležanju kao i noćnog bola (p < 0. dok su 30 bile bez koksartroze i predstavljale kontrolnu grupu. Cilj našeg rada je bio da utvrdimo da li kod pacijentkinja sa koksartrozom postoji povećanje koštane gustine i u kakvoj je vezi indeks telesne mase (BMI) i koštane gustine (BMD).001). lečenje i rehabilitaciju reumatičnih i kardiovaskularnih bolesnika ’’Niška Banja“. kao i pri stajanju (p < 0. Dimić A Institut za prevenciju. Nije bilo statistički značajnog poboljšanja mišićne snage m. Marković K. Srbija filipovr@bankerinter. Nakon 20 fizikalnih procedura i permanentnog peroralnog uzimanja DMOAD u ispitanika obe grupe nije bilo statistički značajne razlike u oceni bola.značajnog povećanja obima pokreta u tretiranom kolenu kod ispitanika kontrolne grupe ni u jednom hronološki izdvojenom vremenskom periodu posle primenjene terapije (p > 0. starosti 45 – 84 god. kako posle 20 procedura. ali i da postoji pozitivna korelacija između BMI i BMD kao i da je veći BMI udružen sa većom gustinom kostiju.Osteoporoza je sistemska metabolička bolest koja se javlja u starijem životnom dobu i posebno kod žena u menopauzi. Jovanović J.05).01). Metode: Ispitivanjem je obuhvaćeno 60 žena u postmenopauzalnom periodu. Za postizanje kliničke efikasnosti kombinovane primene fizikalnih agenasa i DMOAD porebno je vreme od 4 . Zaključak: Primena fizikalnih agenasa i DMOAD daje dobre terapijske rezultate kod pacijenata sa OA kolena. Kod svih 60 žena vršeno je merenje koštane gustine na lumbalnim pršljenovima L1 –L4 DEXA metodom na aparatu Lunar DPX. P OSTEOPOROZA I OSTEOARTROZA KUKA Filipov R.05). Posle 4 meseca kod ispitanika eksperimentalne grupe uočavamo visoku statističku značajnost u smanjenju bola u svim kategorijama WOMAC skora.

Borojević S. Baščarević Z Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju.yu Uvod: u periodu od oktobra 2000. Prijatnog je mirisa. godine do decembra 2004. Ispitanika sa bolom samo u desnom kuku bilo je 70. Popović Z. Mora se naglasiti da ni kod jednog bolesnika nije bilo nepodnošljivosti na preparat. Pejović V. pedijatrijske službe Bolnice Kikinda. Odlikuje se i visokim sadržajem lipoidnih sastojaka čime je prilagođen specijalno za lokalnu masažu bolnih mesta. Klinika za ortopediju i traumatologiju VMA. samo u levom kuku 60 i u oba kuka 20.com Uvod: Bol i ukočenost u kuku glavni su razlozi zbog kojih pacijenti sa koksartrozom imaju probleme u seksualnim odnosima. prijatnog je mirisa i nestvara kontaktne alergijske reakcije. Starost bolesnika kretala se od 12 do 90 godina. Banja Kanjiža i Dom zdravlja Bečej ukupno 150 bolesnika preparatom MENTOGAL gel-om. Bečejac R. Kod svih lečenih bolesnika došlo je do poboljšanja nakon primene MENTOGAL gela. borovih iglica i gaveze. Materijal i metode: Pomenutih 150 bolesnika lečeno je metodom slučajnog izbora. najviše ih je bilo između 15 i 30 godina (povrede) i između 55 i 75 godina (degenerativni reumatizam). u specijalističkim ambulantama službe za fizikalnu i sportsku medicinu.P LEČENJE BOLOVA U KUKOVIMA MENTOGAL GELOM Pakaški O. Bolovi su se smanjili u intezitetu i dužini trajanja. Molnar Đ. Cilj rada: Da ispitamo i iznesemo rezultate lečenja kod sindroma bolnog ramena novim preparatom MENTOGAL gel-om. P KORELACIJA BOLA I PROBLEMA U SEKSUALNIM ODNOSIMA PACIJENATA SA KOKSARTROZOM Vukomanović A. odlično se podnosio. Pakaški D Zdravstveni centar Kikinda. Srbija aleks_med@yahoo. Srbija zckikinda@ptt. IOHB ‘’Banjica’’. . primenjuje se površinskim nanošenjem i blagim utrljavanjem ili dubljom masažom bolnih mesta. a funkcije su se povećale ili vratile u normalu. a 60 žena. odnosno kako su u pomenutom periodu dolazili u specijalističke ambulante. Kod naših ispitanika se pokazao kao neškodljiv. godine lečeno je na odeljenju. Cilj: Ispitati povezanost bola pri pokretu i bola pri mirovanju sa stepenom poteškoća pri seksualnim odnosima. MENTOGAL gel je fito preparat čiji su osnovni funkcionalni sastojci: etanolni ekstrakt kamilice. Beograd. niti iritacije okolnog tkiva. Od toga broja 90 je bilo muškaraca. Zaključak: MENTOGAL gel ”MENTA” Padej je odličan fito preparat u lečenju sindroma bolnog ramena. nane. Nađ K. dva do tri puta dnevno u zavisnosti od kliničke slike. kontaktne alergije.

a prosečno trajanje RA iznosilo je 6. Anatomska oštećenja ispitivana su na radiografijama šaka. a u IV funkcionalnoj klasi bile su samo 4 bolesnice.) anatomskom stadijumu.0001). Slična je bila i distribucija bolesnica prema funkcionalnoj klasi. određivan je i funkcionalni stadijum u kome su se bolesnice nalazile. . Resochin. po Steinbrockeru. Božović . VAS za poteškoće pri seksualnim odnosima = 47. VAS pri pokretu i VAS poteškoća pri seksualnom odnosu. Ključno pitanje u lečenju RA je vreme postavljanja tačne dijagnoze i vreme početka agresivne terapije. do 63. VAS za bol pri pokretu = 69. p 0. nije nađena povezanost bola u miru i stepena poteškoća pri seksualnim odnosima (r = 0. sistemska bolest vezivnog tkiva. bilo je 15 bolesnica.). od 19.Jelić J Služba za fizikalnu medicinu. Korelacija bola pri pokretu i poteškoća pri seksualnim odnosima je na nivou visoke statističke značajnosti (r = 0. u II 8 bolesnica.276. Zdravstveni centar Valjevo.78 godina. Srbija matija03@ptt. Zaključak: Pacijenti sa kosartrozom koji su kandidati za artroplastiku kuka imaju poteškoće u seksualnim odnosima ukoliko je njihov bol pri pokretima u kuku veći. rehabilitaciju i reumatologiju. Sve bolesnice su imale u terapiji neki od bolest modifikujućih lekova (MTX. U I funkcionalnoj klasi po Steinbrockeru. Metodologija: Ispitivanjem su obuhvaćene 32 bolesnice kod kojih je dijagnoza RA postavljena na osnovu ARA kriterijuma. Prosečna vrednost: VAS za bol u miru = 32 mm. P RANA DIJAGNOZA I RANA TERAPIJA . Rezultati: U studiji je učestvovalo 45 pacijenata oba pola. koju karakterisu bol.503. najveći broj njih je bio u I (10 bolesnica) i II (12 bol. Prema anatomskom stadijumu u kome su se nalazile ispitivane bolesnice. Soli zlata).MANJA ANATOMSKA OŠTEĆENJA I BOLJI FUNKCIONALNI STATUS BOLESNIKA SA REUMATSKIM ARTRITISOM Ranković O. Kod najvećeg broja bolesnica (73 %) bolest je počela u IV deceniji života.Metod: Opservaciona klinička studija obuhvatila je 45 pacijenata sa koksartrozom koji su primljeni na ortopedsko odeljenje radi artroplastike kuka. Sulfasalazin.97 godina. Cilj rada je da ukaže na bolji funkcionalni status i moguće smanjenje radiografske progresije ranim uvođenjem u terapiju lekova koji modifikuju bolest. muškarci : žene = 17 : 28. n. zapaljenska. godine života. Rezultati: Prosečna starost ispitivanih bolesnica bila je 54.53 mm. otok i destrukcija zglobova. po Steinbrockeru. Zaključak: Rana dijagnoza i blagovremeno uvođenje bolest modifikujucih lekova mogu uticati na manju radiolosku progresiju i očuvanje funkcije zglobova.11 mm. pa samim tim i na očuvanje uobičajene dnevne aktivnosti bolesnika.s.yu Reumatski artritis (RA) je hronična. Svi pacijenti su pre operacije popunili upitnik sa vizuelnom analognom skalom (VAS) za bol u miru. Takođe. Vrednosti su izražene u milimetrima (mm). Obrada podataka je izvrsena Pearsonovim koeficijentom korelacije.

p = 0. ali moguća i u značajnom procentu. zbog uticaja zglobnog oštećenja. Srbija vladaort@yahoo. pχpostojanje statistički visoko značajne razlike.zastupljenije su u grupi bez artritisa kolena.daleko češća. Bolje ocene. koji su bili podeljeni u 2 grupe: 110 bolesnika (62. takođe je potvrđeno da grupa sa artritisom kolena ima slabije ocene u odnosu na grupu bez artritisa kolena. uz postojanje statističke značajnosti c2 = 20. Cilj rada bio je utvrditi da li i u kom stepenu prisustvo artritisa kolena dovodi do smanjenja mišićne snage m. 2 i 2+ postoje samo u grupi bolesnika sa artritisom kolena. quadriceps femorisa. < 0. mada bez statističke značajnosti. Testiranjem desnog m. kao veliki noseći zglob. dok ih nije bilo u grupi bez artritisa kolena. Bolje ocene zastupljenije su u grupi bolesnika bez artritisa kolena. bola i posledičnog smanjenja aktivnosti bolesnika i zbog mišićne atrofije usled bolesti. zastupljenije su u grupi bez artritisa kolena. c2 = 19. uz poštovanje ACR kriterijuma. Kolenski zglob.com Zahvaćenost kolenskog zgloba u RA je ređa no zahvaćenost sitnih zglobova šaka i stopala. Zahvaćenost kolenskog zgloba u RA nosi sa sobom ozbiljan funkcionalni poremećaj.biceps femorisa kod bolesnika sa reumatoidnim artritisom. BICEPS FEMORISA KOD BOLESNIKA SA REUMATOIDNIM ARTRITISOM Jovanović J. mada van okvira statističke značajnosti. 2 i 2+ bile su prisutne samo u grupi sa artritisom kolena.073. prisutnim artritisom uslovljava brzu progresiju bolesti. p < 0. koja u RA nastaje. 4+.108. dok su ocene 4 i 4+ češće u grupi bez artritisa kolena. Snaga mišića procenjvana je prema MMT. Ocene 2 i 2+ postoje samo u grupi bolesnika sa artritisom kolena. QUADRICEPSA I M.biceps femoris-a prema MMT dobijene su slabije ocene u grupi bolesnika sa artritisom kolena u odnosu na grupu bez artritisa kolena.1 %) sa aktuelno prisutnim artritisom kolena – ispitivana grupa i 67 bolesnika (37. 4+ i 5. Slični rezultati su dobijeni i za procenu mišićne snage desnog m. p = 0.P UTICAJ ARTRITISA KOLENA NA MIŠIĆNU SNAGU M. Bolesnici i metode: Ispitivanjem je obuhvaćeno 177 bolesnika sa RA. Pavlović A.quadricepsa i m.05. lečenje i rehabilitaciju reumatičnih i kardiovaskularnih bolesti „Niška Banja“. uz moguću invalidnost težeg stepena. izliva. Marković Z.quadricepsa i m.847.9 %) bez aktuelno prisutnog artritisa kolena – kontrolna grupa.722. 2-. gde je i ocena 3. Prilikom testiranja levog m.je zastupljenija nego u grupi bez artritisa kolena.biceps femorisa. naši rezultati pokazali su da ocena 2 i 2+ postoji samo u grupi sa artritisom kolena. c2 = 7. ocene 2-. quadriceps femoris levo. a i ocena 3. teži stepen funkcionalnog oštećenja. uz 2 = 31600. Rezultati rada: Testiranjem m. Zaključak: Naši rezultati pokazali su da artritis kolena ima značajan uticaj na smanjenje mišićne snage m. Filipov R Institut za prevenciju. Bolje ocene 4. . 4-.biceps femorisa. uz moguću invalidnost težeg stepena. Male ocene 1. dok ocena 5 i 5postoji samo u grupi bez artritisa kolena.0001.525. Jovanović V.

).4 % bolesnika.P PRIMENA NSAIL U LEČENJU BOLESNIKA SA REUMATOIDNIM ARTRITISOM U ZAVODU ZA REUMATIZAM NOVI SAD Erdeljan B1. P FUNKCIONALNI ISHOD KOD DJECE SA SUPRAKONDILARNIM PRELOMOM HUMERUSA Jandrić S1. Najčešće primenjeni NSAIL kod naših bolesnika (34. KC Novi Sad. Banjaluka.com . Prtina D1.4 % bolesnika. Cilj rada je bio da se ispita učestalost primene NSAIL kod bolesnika sa reumatoidnim artritisom (RA) u referentnoj vojvodjanskoj ustanovi za lečenje reumatskih bolesti. da se vodi računa o neželjenim dejstvima NSAIL i najčešće primenjuju selektivni COX2 inhibitori. Materijal i metodologija: retrospektivnom studijom je obuhvaćeno 175 bolesnika (21.3 %) nisu u terapiji dati NSAIL. Zaključak : iz dobijenih rezultata se može zaključiti da se u Zavodu za reumatizam u Novom Sadu primenjuju savremeni stavovi u lečenju RA. Rezultati: Kod skoro svih ispitivanih bolesnika sa reumatoidnim artritisom u lečenju je primenjen NSAIL (93. BiH slavicajandric@yahoo. Kod svega 11 bolesnika (6. a GK 1/3 bolesnika.7 % m. Bošković K2.yu Uvod: Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL) su najčešće primenjivani simptomatski lekovi u lečenju reumatskih bolesti i bolnih sindroma.7 %). Većina bolesnika (91. sjandric@teol. 78.) je dobijalo 31.4 %) je dobijala BML. a u kapsulama 15.9 % bolesnika. 2Klinika za medicinsku rehabilitaciju. One mogu voditi u funkcionalno oštećenje sa smanjenjem obima pokreta u zglobu lakta. Kod svih bolesnika analizirana je primena vrste i doze primenjenog NSAIL.2 % bolesnika. U lečenju bolesnika sa reumatoidnim artritisom (RA) primenjuju se pored bolest modifikujućih lekova (BML) i kortikosteroida (GK).5 mg (1 x 1 tbl. Srbija azam@Eunet. Prosečna starost bolesnika bila je 58 + 11 godina. RS 2 Poliklinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju DZ Tuzla. Ibuprofen u dozi od 400mg (3 x 1 tbl. Marjanović B1. U fazama pogoršanja bolesti 1/4 bolesnika je dobijala GK intramuskularno ili intraartikularno.) je uzimalo 9. Bećirević E2 1 Zavod za rehabilitaciju „Dr M. Lazarević M1 1 Zavod za reumatizam. Diklofenak u tabletama od 100 mg (1 x 1 tbl. .net Suprakondilarne frakture humerusa su najčešće frakture u području lakta u dječijoj populaciji.3 % ž) sa reumatoidnim artritisom koji su tokom 2005 godine lečeni u Zavodu za reumatizam Novi Sad.) je uzimalo 2. sa najvećim brojem bolesnika u grupi od 50 .Zotović“.) i Meloxicam tablete u dozi od 7.3 %) bio je Meloxicam u ampulama u dozi od 15 mg (1 x 1 im. Nimesulid tablete od 100 mg (2 x 1 tbl.59 godina.

oro djece (prosječne starosti 8. Ključne riječi: lakat. Razlika u ocjenama na početku i na kraju terapije je statistički značajna (t = 16.Ugradnjom parcijalne proteze ramena leče se četvorodelni i dislocirani prelomi. klasifikuju se prema Neeru (1970) u četiri grupe koje povezuju anatomske i biomehaničke faktore. KCS-a u Beogradu u periodu od 2003.57 ± 2. p < 0.Opačić M1.001). nepravilnosi i ograničenja pokreta sa subjektivnim smetnjama. koji čine 5 % svih preloma. na svakom pojedinačnom nivou ramenog kompleksa i da promena na bilo kom nivou dovodi do narušavanja sinhronosti. Materijal:U Centru za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. Cilj rada je da se prikažu rezultati oporavka funkcije ramena posle ugradnje parcijalne proteze ramena zbog preloma. Vukov V2. prelomi glave nadlakatne kosti. Metod: Rehabilitacija je sprovedena prema modifikovanom protokolu po Neeru i protokolu Johan Hopkins univerziteta u Baltimoru. KCS Beograd. Tomanović S1. prelomi glave koji zahvataju više od 50 % zglobne površine. nakon 6 meseci od operacije i u okviru njega rezultatima funkcije ramena operisanih bolesnika. fizikalna terapija P FUNKCIONALNA EVALUACIJA BOLESNIKA SA UGRAĐENOM PARCIJALNOM PROTEZOM RAMENA ZBOG PRELOMA Radovanović T1. Funkcionalni ishod je predstavljen ocjenama od 1 do 3 (Flynn). 91. Funkcionalni oporavak operisanog ramena u velikoj meri zavisi od ranog započinjanja rehabilitacionog tretmana.38. KCS Beograd 2 Institut za ortopedsku hirurgiju i traumatologiju. sinhronih pokreta ostvarenih u skapulohumeralnom ritmu. dječije suprakondilarne frakture humerusa. Manojlović . Vesović .94 godina) sa kontrakturama lakta koje smo tretirali procedurama fizikalne terapije poslije ortopedskog liječenja suprakondilarnih preloma humerusa. Dubljanin E1 1 Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. Analizirali smo 34 . kontrakture. godine rehabilitovano je 16 bolesnika kojima je ugrađena parcijalna proteza ramena zbog preloma na gornjem okrajku. Rezultati: Rezultati su prikazani Constant scorom.yu Uvod: Prelomi gornjeg okrajka nadlakatne kosti. Kompleks različitih terapijskih fizikalnih procedura može značajno poboljšati obim pokreta u zglobu lakta. impaktirani prelomi. Srbija tradovanovic@eunet.Cilj naše studije je bio da istraži efekat fizikalne terapije na obim pokreta u zglobu lakta kod posttraumatskih kontraktura lakta kod djece sa suprakondilarnim prelomom. djece je imalo odličan rezultat poslije liječenja. s obzirom na to da pokreti u ramenu predstavljaju kombinaciju složenih. . kao i principe lečenja. kao i trodelni prelomi osteoporotične kosti.Potić V1.18 %. do 2006.

43. Zaključak Terapija pulsirajućim elektromagnetnim poljem frekvencije 640 Hz 30 minuta na dan (1 vremenska jedinica). veličinu otoka (merenjem obima gornjih ekstremiteta na topografski definisanim mestima).Zaključak: Visoke vrednosti Constant scora kod bolesnika kojima je ugrađena parcijalna proteza ramena zbog preloma.7 do kraja lečenja (r2 = 0.MAGNETNOG POLJA U TERAPIJI ''SVEŽIH'' PRELOMA RADIJUSA NA TIPIČNOM MESTU Zečević Luković T1. Zečević A2.5 ± 0. fraktura distalnog radijusa. 66 %). postižu se ukoliko je rehabilitacioni tretman započet na vreme. usporenoj konsolidaciji preloma). Metod Prospektivnom kliničkom studijom pratili smo i registrovali efekte pulsirajućeg elektromagnetnog polja primenjenog od trećeg dana od nastanka preloma radijusa na tipičnom mestu. T < 2). Najčešće registrovana komplikacija u našem uzorku bila je ograničena pokretljivost zglobova koja je sa početnih 15 (50 %) smanjila na 2 (6. 2Centar za ortopediju i traumatologiju Klinički centar i Medicinski fakultet Kragujevac.60. Rezultati Sa početnih 3. rehabilitacija. parcijalna proteza ramena P EFIKASNOST PULSIRAJUĆEG ELEKTRO . Kod 30 bolesnika registrovali smo sledeće parametre: jačinu bolova (vizuelno-analognom skalom). sa sukcesivnim povećanjem intenziteta pokazala se efikasnom u lečenju ''svežeg'' preloma radijusa na tipičnom mestu. Srbija mmilosevic@kg. Lečenje naših bolesnika je trajalo 50.8 ± 1. a 2 (6.3 %) bolesnika.co. Friščić Ž2. magneto terapija.16 dana sa dobrim funkcionalnim oporavkom (izlečenje kod 18. pokretljivost zahvaćenih zglobova (merenjem obima pokreta univerzalnim goniometrom). a razlika u odnosu na početak lečenja nije bila statistički značajna (r2 = 0. dužinu lečenja i prisustvo komplikacija. Ristić B2 1 Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. a dobijeni rezultati su kontradiktorni. Ključne reči: funkcionalna evaluacija. Na kraju lečenja bez otoka je 16 (53.97 ± 19. 12 (40 %) ima umeren. Maksimalno moguća restitucija funkcije operisanog ramena se može dobiti pod uslovom da se strogo poštuje rehabilitacioni protokol. zadovoljavajući status kod 11 bolesnika). Prelom je srastao do kraja lečenja kod svih 30 bolesnika. T > 2).yu Uvod O upotrebi pulsirajućeg elektromagnetnog polja u lečenju ''svežih'' nekomplikovanih preloma ima mnogo manje podataka nego o drugim vrstama stimulacije koštanog zarastanja (osteoporozi. funkcionalni status. sveža fraktura . Savremeno tumačenje koštanog zarastanja opravdava korišćenje pulsirajućeg elektromagnetnog polja dok imobilizacija još traje.sbb.66 %) izražen otok.47 bol se statistički značajno smanjio na 1. pseudoartrozi. Ključne reči: pulsirajuće elektromagnetno polje.

u eksperimentalnoj grupi smo dobili pun obim pokreta u lakatnom zglobu. Klinički centar Niš. i nakon toga su imali rehabilitacioni program na klinici.01). zaostala je ekstenzija lakta. Kod obe grupe pacijenata primenjivan je rehabilitacioni tretman koji se sastojao u primeni: kinezi.net. nakon sprovedene rehabilitacije. što sugeriše ortopedima da odmah nakon postavljanja dijagnoze pacijente šalju na fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. Klinički centar Niš Ortopedsko . Dobijeni rezultati u eksperimentalnoj grupi su bili statistički visoko značajno bolji nego u kontrolnoj grupi (p < 0. koji su došli na rehabilitaciju mesec dana posle povrede. Ispitanici su podeljeni u dve grupe: eksperimentalnu grupu (EG) je činilo 17 pacijenata sa navedenim prelomom. Milenković S Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. Srbija radmilos@bankerinter.com Prelom glavice radijusa spada u česte povrede lakta. koji su lečeni gipsanom imobilizacijom u trajanju od 7 dana. krio. Lazović M. sprovedene kod pacijenata sa prelomom glavice radijusa.hiruška klinika. a fleksija je iznosila 100° kod tri pacijenta. sa kontrakturom u predelu lakta. Stanković A. a mogu da ostave velike funkcionalne poremećaje. kojima je praćen rezultat rehabilitacije. Zaključak: rana rehabilitacija kod pacijenata sa prelomom radijusa dovodi do potpunog funkcionalnog oporavka lakatnog zgloba. Rezultati rada: nakon sprovedene rehabilitacije. anitastankovic@yahoo. kod kojih je morala da se uradi hiruška intervencija. koje prolaze često bez odgovarajuće kliničke i radiološke dijagnostike. Cilj rada: da ispita efikasnost rane rehabilitacije. kao i na završetku urađena su merenja obima pokreta u lakatnom zglobu. Kontrolnu grupu (KG) je činilo 11 pacijenata.P REHABILITACIJA PACIJENATA SA PRELOMOM GLAVICE RADIJUSA Ristić T. elektro i impulsne elektromegnetne terapije u trajanju od 4 nedelje. Pre započinjanja terapije. Radenković M. Metode: prospektivnom studijom je obuhvaćeno 28 pacijenata. koji su bili na ambulantno polikliničkoj rehabilitaciji. radne. sa prelomom glavice radijusa. 20 terapijskih procedura od ponedeljka do petka. . manjom od jedne trećine cirkumferencije i dislokacijom do 1 mm. Rehabilitacija je nastavljena kod ova tri pacijenta još 4 nedelje nakon čega se kontraktura u lakatnom zglobu održala u dva pacijenta. Kod kontrlne grupe. koja je iznosila 150°. na Klinici za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju KC Niš.

Medikus-Matea-Skopje. a kod 1 ostali su svi simptomi poradi kontrakture u prstima. nestao je bol. Materijal i metodi: korišteni su pacienti sa Collesovom frakturom lečeni u Zavodu za fizikalnu medicinu i rehabiltaciju u Skoplju. sonoterapijom. Svi su bili konzervativno tretirani sa gipsanom imobilizacijom od trajanja 4 . otok. Sy. Njihov interes nije u njihovoj frekfentnosti. Kod 9 pacienata posle toga rezultati su bili odlični. Ključne reči: radii loco typico. otok. Pantelić S IOHB Banjica.yu Više od šest decenija veštački zglob predstavlja najbolje rešenje za bolna degenerativna stanja kuka. do “mini invazivnih .com Fraktura radii loco typico je jedna od najčestih fraktura posebno u srednoj i postaroj vozrasnoj strukturi. Lečenje pacienata sa Collesovom frakturom konzevativno i to sa manjim periodom imobilizacije i što ranije sa fizikalnom terapijom je metoda izbora za izbegavanje kasnijih komplikacija i sa samim tim namalenje invalidnosti.ac. Oporavak pacijenata i rehabilitacija veoma su ubrzani. Cilj rada je da se prikaže začestenost komplikacija i lečenje istih sa fizikalnom terapijom. pored male. Srbija z_bascarevic@med. pre svega mišića i kapsule. potiskujući hirursku tehniku u drugi plan. Labačevska V. znači pre svega minimalno oštećenje dubljih tkiva. hirurgija veštačkog kuka napredovala je.P REHABILITACIJA KOMPLIKACIJA POSLE FRAKTURA RADII LOCO TYPICO Mitrevska B.6 nedelja.MIS” operativnih postupaka. uz mnogo osporavanja i kontrovezi. vrativši rasprave o hirurškoj veštini u ortopedske krugove. kineziterapijom i radnom terapijom u trajanje od 20 tretmana. Colles-ova fraktura. Makedonija mitrevskabiljana@hotmail. ograničenih dvizenja i rengenološki dokazan Sudeckov sindrom. a boravak u bolnici skraćen na 3 do 7 dana. estetski veoma prihvatljive kožne incizije. Grkova Miškovska E Zavod za fiz. Danas možemo reći da u hirurgiji veštačkog kuka ništa više nije isto. Ovde želimo da predstavimo . Kod 6 pacienata bio je potreban ponovni tretman posle 4 nedelje. Usavršavanje hirurških postupaka pratila je nauka o biomaterijalima. Ipak. Zafirovska L. Ivanovska L. Radojević B. Stojanovska M. da bi krajem XX veka postala dominantna. med. i rehabilitacija-Skopje. Svi su bili tretirani sa elektroterapijom. Minimalno invazivna hirurgija.bg. R. Obradjeni su 30 pacienata od kojih kod 16 bili su prisutni simptomi Sudeckovog sindroma: bol. vec u frekfentnosti njihovih komplikacija. a dvizenja u ručnom zglobu i prstima bio je do N. Sudeck P MINIMALNO INVAZIVNA HIRURGIJA KUKA – ZAŠTO I KADA? Baščarević Z. Beograd.

ovu novu vrstu hirurgije veštačkih zglobova, koja je u našoj bolnici primenjena početkom 2004. godine, a danas u svetu prihvaćene od većine aloplasticnih hirurga. P REHABILITACIJA POSLE MINIMALNE INVAZIVNE HIRURGIJE KUKA - PRIKAZ SLUČAJA Pantelić S, Radojević B, Baščarević Z, Nikolić O IOHB "Banjica", Beograd, Srbija info@iohbb.edu.yu MIS je nova operativna tehnika koja se u našoj ustanovi primenjuje već dve i po godine. Cilj rada je prikaz razlika u rehabilitacionim postupcima kod pacijenata operisanih na ovaj način u odnosu na pacijente operisane standardnom metodom, pošto su one značajne. Za MIS se odlučujemo kod centriranih kukova sa artrotičnim promenama. Osnovne karakteristike ove operativne tehnike od značaja za rehabilitaciju jesu: - mali operativni rez, - minimalna trauma mekih tkiva, - usivanje svih struktura koje su tokom operativnog pristupa presečene (kapsula i spoljašnji rotator), - neznatan gubitak krvi tokom i posle operacije. Iz ovih karakteristika operativne tehnike proizilaze prednosti u toku rehabilitacije u neposrednom postoperativnom periodu: - bol manjeg inteziteta i kraćeg trajanja, - ranije podizanje i prohodavanje, - bolje opšte stanje, - veći obim pokreta, posebno abdukcija, - manji gubitak mišićne snage, - pravilniji hod. Intezivni i sveobuhvatni rehabilitacioni postupci se mogu primeniti praktično od prvog postoperativnog dana, da bi pacijenti bili samostalni i obučeni osnovnim aktivnostima dnevnog života već u toku prvih tri do četiri dana kada im se preporučuje odlazak iz bolnice. Ovo se posebno odnosi na dobro preoperativno fizikalnom terapijom pripremljene pacijente. P RANA POSTOPERATIVNA REHABILITACIJA PACIJENATA SA UGRAĐENOM ENDOPROTEZOM KUKA Ljusevska - Trajčevska Z, Kitrozova Z, Markovska - Ničeska L, Mićunović Naumoska S, Ivanoski P, Blažeska V, Mićunović M Spec. bolnica za ortopediju i traumatologiju ‘’Sv. Erazmo’’ Ohrid, R Makedonija mmicun@freemail.com.mk Uvod. Izrazene artrozne promene i traumatske povrede kuka su glavni uzroci radi kojih se pacijenti odlučuju za operativno lečenje, odnosno implantaciju endoproteze kuka. Cilj. Značaj rane postoperativne rehabilitacije kod pacijenata sa ugrađenom endoprotezom kuka, u smislu što bržeg obezboljivanja, postizanja optimalnog opsega pokreta kuka i rane mobilizacije. Materijal i metode. Analizirali smo 134 pacijenata od kojih 92 (68.6 %) žene i 42 (31.4 %) muškarci, koji su operirani u našoj bolnici tokom 2005 i prvih 7 meseci 2006 godine. Prema dijagnozi, 78 (58.2 %) su sa artroznim ili kongenitalnim promenama kuka, a 56 (41.8 %) sa traumatskim povredama. I u jednom i u drugom slučaju, žene su

više zastupljene 70.5 % kod koksartroze i 66 % kod pacijenata sa frakturom vrata natkolenice. Prema starosti, žene sa koksartrozom su starosti od 31 - 83 godine, ili prosecno 55.2 god., dok su muškarci od 53 - 75 god., prosečno 65.5 godina. Žene sa prelomom vrata natkolenice su prosečne starosti od 71.9 godina (50 - 95), a muškarci 72.4 godina (60 - 85). U zavisnosti od vezivanja proteze sa koksalnim delom, broj pacijenata sa apliciranim cementnim endoprotezama je 60 totalnih i 35 subtotalnih, uglavnom po Zimmeru. U drugoj grupi su 39 bezcementnih endoproteza. Rehabilitacioni tretman počinje još prvog postopertivnog dana sa respiratornom gimnastikom, izometričkim vežbama m. qudricepsa i glutealne mm., kondicionim vežbama gornjih ekstremiteta, aktivnim vežbama na zdravoj nozi i skočnog zgloba operirane noge u cilju poboljšanja cirkulacije. Drugi dan operativnog zahvata nastavlja se sa potpomognutim vežbama operiranog kuka i kolena, vežbama za jačanje muskulature, sa posebnim akcentom na ekstenzornu i abduktornu muskulaturu, manuelnom masažom, ustajanjem uz pomoć dubka ili štaka, sa ili bez oslonca u zavisnosti od tipa implantirane endoproteze. Kod cementnih endoproteza ustajanje je sa potpunim opterećenjem, dok kod bezcemntnih opterećenje počinjemo posle 8-10 nedelja uz pomoć štaka. U daljem se toku povećava intenzitet kineziterapijskih procedura, hidro - kinezi terapija, statički točak. Uporedo sa ovim procedurama, pacijenti se educiraju o načinu sedenja i ustajanja iz kreveta, hodanju stepenicama, o dozvoljenim i nedozvoljenim pokretima kuka. Rezultati. Od prikazanih 134 pacijenata sa ugrađenom endoprotezom kuka, vreme lečenja od dana operativnog zahvata do dana ispisa je 14 dana do 3 meseca. Kod pacijenata sa koksartrozom je 21.7 dana, ili 30.2 dana kod pacijenata sa traumatskom povredom kuka, ili za obe kategorije prosečno 25.9 dana, u kojem je periodu postignut cilj rane rehabilitacije, odnosno bezbolni i dobri pokreti operiranog kuka i pacijenti su ispisani pokretni, sa ili bez pomagala. Zaključak. Sa rano sprovedenim postoperativnim fizikalnim tretmanom kod pacijenata sa ugrađenom endoprotezom kuka, postignuto je u najvećem broju slučajeva skoro potpuno obezboljenje, optimalan opseg pokreta i brza mobilizacija, čime se pacijenti za relativno kratko vreme vraćaju svakodnevnim obavezama, sa signifikantnim poboljšanjem kvaliteta života. P НАШ ПРВИ ПАЦИЈЕНТ СА ОБОСТРАНИМ ВЕШТАЧКИМ ЕНДОПРОТЕЗАМА КУКА - ПРИКАЗ СЛУЧАЈ Димитрова В, Димитров П, Павловиќ П ЈЗУ Општа Болница Кавадарци Р. Македонија sencedimitrova@yahoo.com Најтеже и готово немогуче је да тачно дефинирати што је то нормално држанје и нормални усправни став човјека. Сваки човјек има своју вертебралну физиономију (СТАГНАРА). Болне коксартросе с деструкциојом зглоба код пацијента старих од6о год данас су главна индикација за тоталне замјене зглоба. При обострано непокретлјиви

или слабо покретлјивим куковима тоталне замјене зглоба код коксартроза раде се и у младјим годинама живота. ЦИЛJ: Прикажујемо случај на пацијент са обостраном коксартрозом , кои је у приоду од 10 година лечен на нашем одделу са физикалном и медикамнтозном терапијом. МАТЕРИЈАЛ И МЕТОДИ: Анализирани су податци са здравственог картона, отпусно писмо 2288/05, 6806/06, 2111/06, 3192/06,1200/06. Користен је дескриптивни метод. РЕЗУЛТАТИ: Ради се о мушком пацијентом М.И .родјен 1951 год, кои је ради као физички радник. Прије 10 годинаје почело са тегобама на десном куку, па после 7 година и на левом куку. У тај период је лечен са медикамнтозном и физикалном терапијом. Пацијент је активан крводарител више од 25 година. Од 2004 год. због појачанја бола иде са двије штаке 2005 год. Постоје болне и ограничене движбе у оба кука. Ротација скоро неможна.Флексијадо цца 800. Абдукција и аддукција на оба кука минималне. РТГ нао у прилог ДГ (забранјује се дуго стајанје, дуго пешаченје, подизанје и ношенје терет као и физички рад.). Тренд на влошуванје продушује до комплетно губенје свих движенја у оба кука, а лева глава комплетно че да колабира. 12. 2005 год. Имплантирана ендопротеза тотална кокса лат. декс сек. ЗИММЕР. Пацијент пост оперативни период је поднио добро. Рехабилитациони период уредан.примјенено - хидротерапијом, ман. масажа, мед. гимнастика, парафин, ДД, КБ, УЗ. 15. 03. 2006 - бол и намалених движбе и у левом куку (појачани). 23. 05. 2006 Имплантацио ендопротезис тоталис цксаел ат син. Сец. ЗИММЕРИ. Пацијент је пост опретаивни и реахбилиатцини период поднио добро. Сад иде са једном подпазушном патерицом и далје осеча бол дуж леве ноге, посебно поткјоленице. ДИСКУСИЈА И ЗАКЛЈУЧАК: КОКСАРТРОЗА је изразито хронична, дегенеративно - регенеративна болест с клиничким манифестацијама најчешче у петом или шесте деценије живота. Од етиолошких фактора веројатно је у питанју (код нашег пацијената) локалне циркулаторне пречке (које прикажујемо на фотографије). ВАЖНО је подобрити живот пацијенту и ублажити бол. НАШ ПАЦИЈЕНТ ЈЕ И ДАЛЈЕ АКТИВНИ КРВОДАРИТЕЛ P USPEŠNOST REHABILITACIJE U POSTOPERATIVNOM PERIODU PACIJENTA SA UGRAĐENIM ENDOPROTEZAMA OBA KUKA U JEDNOM HIRURŠKOM AKTU – PRIKAZ SLUČAJA Milićević V1, Leovać S2, Nikolić D3, Knežević T3, Vukmanović M1, Ristić - Đoković S1 1 Institut za rehabilitaciju Selters, Mladenovac, 2Centar za rehabilitaciju Zlatar, 3 Univerzitetska dečja klinika, Beograd, Srbija denikol27@yahoo.com Ovim radom želimo prikazati tok rehabilitacije pacijenta operisanog od koksartroze kao posledice nekorigovane kongenitalne displazije oba kuka u 49 - oj godini života.

Hirurški zahvat je odrađen u jednom aktu postavljanjem obe bezcementne endoproteze – ZIMMER. U preoperativnom periodu pacijent je imao ekstenzione kontrakture u oba kuka sa izrazito ograničenom unutrašnjom i spoljašnjom rotacijom kao i hipotrofiju i slabost natkolene i pelvitrohanterne muskulature obostrano. Pacijent do operativnog postupka nije bio podvrgnut korektivnim merama rehabilitacije i fizikalne medicine. Od subjektivnih tegoba navodi bolove unazad 5 godina (onesposobljavajuće bolove noću) bez znakova remisije na terapiju analgeticima. U postoperativnom periodu pacijent je osposobljen za hod uz oslonac sa štakama prvog postoperativnog dana. Tok oporavka uz primenu mera rane rehabilitacije je sproveden bez komplikacija uz otpust pacijenta posle 11 operativnog dana. Po otpustu nastavljen je intenzivni ambulantni fizikalni tretman, hidro terapijom, elektro terapijom, laserom i kinezi terapijom. Nakon primenjenog intenzivnog fizikalnog tretmana pacijent posle 2.5 meseca hoda uz pomoć jednog stapa bez subjektivnih tegoba korektnim hodom. Pokreti u kukovima su zadovoljavajućeg stepena i obima za endoprotezu bez pojave novih patoloških znakova i simptoma. Natkolena i pelvitrohanterna muskulatura je ojačana i ocenjena ocenom do 4. Primena mera rane rehabilitacije i intenzivnog ambulantnog fizikalnog tretamana koji se u slučajevima implantacije obe endoproteze kuka retko primenjuje dala je visoko zadovoljavajuće rezultate učinivši pacijentu dalji život visoko motorno funkcionalnim u odnosu na prethodno stanje. P RANA REHABILITACIJA POLITRAUMATIZOVANOG BOLESNIKA SA OSTEOSINTEZOM ACETABULUMA - PRIKAZ SLUČAJA Đulić - Stojičić S, Damnjanović G, Vesović - Potić V, Lešić A, Krunić - Protić R Klinički centar Srbije, Beograd, Srbija silvana69beo@hot.mail.com Povrede acetabuluma su česte kod saobraćajnih nesreća, a usko povezane sa ranim respiratornim i tromboembolijskim komplikacijama kako u pre, tako i u postoperativnom toku. Zbog mehanizma nastajanja povreda, prelomi zadnjeg zida acetabuluma spadaju u češće vrste preloma acetabuluma i mogu se rešavati operativno. Operativni tretman najčešće je uslovljen vrstom preloma i posledičnom nestabilnosti kuka kao i opštim stanjem bolesnika. U postoperativnom toku mogu se primeniti dva pristupa lečenja bolesnika. Prema jednim autorima bolesnik započinje rehabilitaciju prvog postoperativnog dana i u daljem toku se vertikalizizuje, dok po drugim mišljenjima postoperativno se stavlja skeletna trakcija u trajanju od 4 - 6 nedelja što podrazumeva rehabilitacioni tretman u postelji. Pacijent NN star 46 godina povređen u saobraćajnom udesu kao vozač pri čemu je zadobio prelom acetabuluma desno, serijski prelom rebara od IV do VII sa leve strane i lakšu kontuziju mozga. Kao politraumatizovan primljen na odeljenje intenzivne nege sa APACHE II skorom verovatnosti preživljavanja od 42.4 %. Prelom acetabuluma rešavan operativno drugog dana (osteosinteza acetabuluma sa

P REHABILITACIJA PACIJENTA SA HEMOFILIJOM A NAKON PRELOMA VRATA BUTNE KOSTI – PRIKAZ SLUČAJA Bekić V. Srbija asthma@eunet. quadricepse i započeto je sa vertikalnizacijom u postelji. dana od povrede. Bolesnik je započeo ranu rehabilitaciju prvog postoperativnog dana. inhalacije. laseroterapija) u slučajevima izliva krvi u zglobove i meka tkiva. Sedeo je u polusedećem položaju. dana nakon povrede u opštoj anesteziji načinjena i ortopedska repozicija ulomaka i njihova stabilizacija pomoću dva kanulirana šrafa od 8 mm. Mikov A.dva zavrtnja) i na odeljenju intenzivne nege proveo ukupno 4 dana gde je započet rani rehabilitacioni tretman. Prvog postoperativnog dana bolesnik ima vežbe disanja. nakon pregleda fizijatra pacijent je uključen u rani rehabilitacijski program. a trećeg postoperativnog dana je vertikalizovan u potpunosti i započeo sa hodom. Četvrtog dana bolesnik hoda u pilotu. Demeši Č Centar za dečju habilitaciju i rehabilitaciju Instituta za zdravstvenu zaštitu dece i omladine u Novom Sadu. U toku boravka primao antikoagulantnu terapiju. Činjenica da bolesnik nije imao ni jednu respiratornu komplikaciju niti tromboembolijske probleme ide u prilog zaključku da je blagovremena primena rehabilitacionih postupaka i vertikalizacija nakon operativno rešavane frakture acetabuluma neophodna za sprečavanje/umanjivanje postoperativnih komplikacija. Savić K. a petog započinje obuku hoda uz pomoć štaka. Rehabilitacioni tretman nastavio u za to specijalizovanoj ustanovi.yu Pacijenti sa hemofilijom redovno se leče na Odeljenju za habilitaciju i ranu rehabilitaciju fizikalnim procedurama (krio terapija. Vulović M. Pacijent na prijemu nije bio samostalno ambulatoran ni pomoću pomagala. elektroterapija nisko i srednje frekventnim strujama. uz uslov da prime supstitucionu terapiju svakog dana pre primene terapije. aktivno potpomognute vežbe za operisani ekstremitet. Imao je ograničenje pokretljivosti u zglobnim segmentima povređene desne noge . aktivne vežbe za nepovređenu nogu. suprakondilarne ekstenzije 4. Cilj rada bio je da se prikaže tok rehabilitacije pacijenta sa hemofilijom A nakon frakture vrata desne butne kosti Na dan povrede (zadesno pri padu sa stepenica) pacijent uzrasta 15 godina primljen je na Odeljenje dečje ortopedije sa traumatologijom gde je nakon dijagnostikovanja i primene transosalne. TENS. Drugog postoperativnog dana bolesnik verikalizovan do sedenja u rasteretnom položaju da bi trećeg stajao u pilotu i napravio nekoliko koraka bez oslonca na operisanu nogu. dana nakon povrede uz dozvoljen hod pomoću ortopedskih pomagala bez oslonca na povređenu nogu. vežbe za perifernu cirkulaciju. a bez oslonca na operisanu nogu. izometrijske vežbe za mm. Otpušten desetog postoperativnog dana osposobljen za hod uz i niz stepenice uz pomoć štaka. Na Odeljenju za habilitaciju i ranu rehabilitaciju pacijent je primljen 23. 9.

Za ocenu rezultata praćeni su klinički (subjektivni i objektivni) parametri. elektromagntetna terapija. Za ocenu rezultata lečenja korišćen je model Howorth . Nakon ekstrakcije fiksacionog materijala pacijent se ponovo prima na naše Odeljenje i hoda uz pomoć podpazušnih štaka bez oslonca na operisanu desnu nogu da bi kroz 1. Materijal i metodologija: Ovom studijom je obuhvaćeno 32 pacijenta koji su lečeni od hondrolize kuka.(Haemarthrosis genus dex. Svi parametri su kvantifikovani u četiri stepena .) Prikazani slučaj ističe značaj multidisciplinarnog pristupa u rehabilitaciji (pedijatar -hematolog. IF. Howorth . koje je pre ove traume često lečeno zbog izliva krvi. dužina ekstremiteta.struja. Ekstrakcija alenteze planirana je i sprovedena nakon nepunih 3 meseca od povrede kada je pacijent bio samostalno ambulatoran pomoću jedne podpazušne štake. Plan i program lečenja obuhvatao je dve faze: fazu imobilizacije i fazu po skidanju imobilizacije.(desnom kuku i kolenu). Sprovođena je postepena vertikalizacija pacijenta. Beograd. Komplikacije tokom lečenja ovog pacijenta bili su izlivi krvi u desno koleno (u 3 navrata). dečji ortoped. fizijatar) u cilju što boljeg funkcionalnog osposobljavanja pacijenta sa hemofilijom A. uz posledičnu limitiranost ekstenzije i atrofiju muskulature. povećanog obima pokreta u zglobovima i delimično povećane mišićne snage desne noge. snaga pelvifemoralne muskulature. kinezi terapija i fizikalne procedure (krioterapija. Podaci o svim praćenim parametrima opisani su pomoću modela deskriptivne statistike. a od objektivnih obim pokreta. Predstavlja najtežu komplikaciju nastalu posle skliznuća glave butne kosti.net Uvod: Hondroliza kuka je akutna nekroza hijaline zglobne hrskavice kuka. a zatim su analizirani najsavremenijim analitičkim metodama. TENS terapija.Fergusonov indeks. laseroterapija i parafinoterapija). a bez pomagala na kraće relacije. u levi lakatni zglob (2 puta) te u desni skočni zglob. Tokom izliva u zglobovima usporena je vertikalizacija pacijenta a primenjivana je shema terapije kod pacijenata sa hemofilijom: krio terapija+TENS. Cilj rada je da odgovori na pitanje:da li uzrast bolesnika ima uticaja na rezultat lečenja hondrolize kuka. nakon preloma vrata butne kosti. Od subjektivnih parametara praćen je bol. P DA LI UZRAST BOLESNIKA IMA UTICAJA NA REZULTAT LEČENJA HONDROLIZE KUKA? Vukićević M IOHB ’’Banjica’’. uprkos redovne primene faktora koagulacije VIII. Nakon mesec dana od prijema uspostavljen je hod sa štakama sa osloncem na povređenu nogu od 50% telesne težine. Srbija momirka@yubc.5 mesec bio otpušten kući samostalno ambulatoran bez pomagala sa punim osloncem na desnu nogu.Fergusonov . Rehabilitaciju je dodatno usporavala i laka fleksiona kontraktura desnog kolena. a nakon 2 meseca pun oslonac. masa pelvifemoralne muskulature i hod.

p > 0.IFS.05). . sa dobrim 14. Po dolasku na odeljenje priprema za vertikalizaciju i vertikalizacija u okviru prvih 72 sata postoperativno .05). Praćeno je 35 pacijenata operisanih od 2004 . . Ustanovljeno je da ne postoji statisticki značajna razlika (t = 1.hod u bazenu i plivanje posle skidanja konaca.25 %) pacijenata. paralelno sa povećanjem oslonca. rehabilitacija je trajala dva do tri meseca. P REHABILITACIJA OPERATIVNO LEČENIH PRELOMA FEMURA I TIBIJE INTRAMEDULARNOM FIKSACIJOM Nikolić O. a sa lošim 8 (25 %).hod sa štakama uz progresivno povećanje oslonca. Mitrović D.42 godine. sa zadovoljavajućim 15. godinu. Obzirom da IM fiksacija omogućava ranu vertikalizaciju i imobilizaciju susednih zglobova kao i ubrzano stvaranje kalusa. sa zadovoljavajućim5 (15. Ranu rehabilitaciju smo počinjali prvog postoperativnog dana .067. a muskog 14. Srbija info@iohbb.21.65 godina.prema kome je: sa odlicnim rezultatom bilo 10 (31. iako je u kategoriji odličnih rezultata uočena nešto manja starost pacijenata (F = 2. . .Beograd. sa dobrim 9 (28.staticke vežbe muskulature operisanog ekstremiteta. Značajnost razlike u uzrastu u odnosu na kategorije rezultata lečenja testirana je modelom jednofaktorske numericke ANOVA-e za parametarske podatke. ukoliko propagacija preloma ne ide niže od 4 cm iznad artikularne površine distalne tibije.srednja i distalna trećina.yu Intramedularna fiksacija (IM) femura i tibije je relativno mlada metoda koja se primenjuje u našoj ustanovi poslednjih desetak godina. a sa lošim rezultatom bila je 15. Prosečna starost pacijenata u kategoriji sa odličnim rezultatima bila je 13.73. nakon koje su zaostajale minimalne sekvele u vidu blage hipotrofije muskulature ili neznatne kontrakture susednih zglobova. subtrochanterni i dijafizarni (metod izbora) i potkolenice .21 godinu.62 %). Pantelić S.79 godina. Sekulić S IOHB "Banjica" . pacijenti se relativno brzo vraćaju svom radu i svakodnevnim aktivnostima.2006.Prosečna starost pacijenata ženskog pola bila je 13.. Vulević S. p > 0.12 %).edu. Rezultati: Prosečna starost pacijenata iznosila je 14. godine na odeljenju. a potom vežbe sa otporom. Zaključak: Utvrđeno je da uzrast pacijenata nije statisticki značajno različit po kategorijama rezultata lečenja. .aktivno potpomognute vežbe susednih zglobova.opšte kondicione vežbe u postelji. Značajnost razlike u starosnoj strukturi između pacijenata muškog i ženskog pola testirana je Studentovim t-testom za dva mala nezavisna uzorka.26 godina. Đokić R. Cilj ovog rada je prikaz oporavka pacijenata nakon operativnog lečenja preloma IM fiksacijom i preporuka fizikalne terapije i rehabilitacije. U zavisnosti od vrste i lokalizacije preloma kao i udruženosti povreda.81 godinu. Indikacije: prelomi natkolenice.

kineziterapija .com Uvod: Osobina interferentnih struja da se mogu primeniti u prisustvu metala korišćena je u rehabilitaciji pacijenata koji su imali plasirani spoljni fiksator (SF). Na donjim ekstremitetima (DE) spoljni fiksator je bio plasiran u 2 slučaja kod preloma distalnog okrajka tibije. Pojedine traume sa plasiranim SF komplikovale su se sa lezijom radijalnog i peronalnog nerva. 3) Brži i kompleksniji oporavak se dobija kombinovanjem fizikalnih procedura. osteohondritisa glave butne kosti 1 sl. Stojković“ Grocka. MMT i merenje obima i dužine ekstremiteta. 2) Terapije IF nije dala neželjene efekte ni kod jednog. Ključne reči: spoljni fiksator. U kontrolnoj grupi pacijenata je obuhvaćeno 12 pacijenata (7 pacijenata muškog pola i 5 pacijenata ženskog pola). vrednosti. pokretljivost zglobova. Pacijenti su imali ugrađen SF na gornjim ekstremitetima (GE) u 5 slučajeva i to 2 preloma nadlakta i 3 preloma podlaktice. aplazije ulne 1 slucčaj a na DE kod hipoplazije femura 2 sl. U cilju praćenja efekata fizikalne terapije korišćeni su testovi merenja.P TERAPIJSKE MOGUĆNOSTI INTERFERENTNIH STRUJA POSLE APLIKACIJE SPOLJNIH FIKSATORA Biškupić G. SD. abdukcije nadlakta i plantarne fleksije stopala.05. U radnoj grupi obuhvaćeno je 15 pacijenata (11 pacijenata muskog pola starosti od 6 – 20 god i 4 pacijenta ženskog pola starosti od 6 – 20 god. a kontrolna grupa je u toku terapije imala samo kineziterapijske procedure. min.biskupic@hotmail. Za analizu korišćen je T – test i nivo značajnosti u svim testovima je bio 0. i varus deformiteta potkolenice 3 sl. Marić R Dom zdravlja ”M. Kod otvorenih preloma potkolenice 4 sl. SF je bio plasiran kod preloma podlaktice u 4 slučaja.). Rezultati: Za deskripciju podataka numeričke prirode korišćene su standardne nedeskriptivne statistike aritmetička sredina. 3 deformiteta stopala i 2 hipoplazije potkolenice. Materijal i metode: U prospektivnoj studiji uključeno je 27 pacijenata koji su podeljeni u 2 grupe. Cilj: Prikaz rezultata lečenja postupkom primene interferentnih struja (IF) struja kod pacijenata sa SF. IF struje su korišćene u obimu frekventnog obsega 0 – 100 Hz i u trajanju od 15 minuta kao i u opsegu od 50 – 100 Hz u trajanju od 15 minuta. Radna grupa je bila obuhvaćena u toku rehabilitacije sa primenom IF struja i kineziterapijskim tretmanom. Srbija g. IF. Statistički značajne razlike posle terapije u radnoj grupi ispoljene su u merenju obima pokreta: ulnarne devijacije. i max. Zaključak: 1) Kombinacija ET i kineziterapijskih procedura kod pacijenata sa aplikovanim SF daje znatno bolji funkcionalni oporavak nego samo primena kineziterapijskih procedura.

Rehabilitacija započeta prvog postoperativnog dana Rezultati: Preoperativno. levo koleno: fleksija oko 900. standardnim operativnim pristupom (pre tri godine Makuetova osteotomija proksimalne tibije. 6.meseci posle operacije: desno koleno: fleksija preko 1250. osteotomija. obostrana fiziološka osobina. Poremećaj u bilo kom segmentu vodi ka abnormalnim pokretima. 2 Ortopedska klinika «Banjica». Srbija sanitet@mup.sr. meseca posle operacije: desno koleno: fleksija 1200. Kod zdravog kolena pokreti su kontrolisani ligamentima. Ključne reči: Osteoartroza kolena TAK – (totalna aloplastika kolena) MIS – (minimalno inciziona hirurgija) rehabilitacija .PRIKAZ SLUČAJA Marković D1. meniskusa i koordinisanim neuromuskularnim kontrakcijama. totalna aloplastika minimalno incizionim postupkom (MIS). Zaključak: Timskim radom. 3 Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju Kliničkog centra Srbije. KAD I ZAŠTO? REZULTATI . kao i pravovremenom rehabilitacijom postiže se potpuni funkcionalni oporavak bolesnika. Maksimalni obim pokreta (MOP) 3. Bolesnica stara 72.gov. koštanom kongruencijom. zaraslo u nepovoljnoj poziciji – postojeći deformitet pogoršan). Cilj rada: Prikazati rezultate rehabilitacije bolesnice kod koje je urađena obostrana totalna aloplastika kolena (TAK). Baščarević Z2. Desno koleno je operisano januara 2006. Beograd. Kada se iscrpe sve druge metode lečenja. zglobnom kapsulom. dok je levo kleno je operisano marta 2006. godine. remeti opterećenje i vodi ka razvoju osteoartoze sa irevirzibilnim gubitkom artikularne hrskavice. Radovanović T3 1 Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije. primenom operativnih metoda moguće je efikasno otkloniti bolove i poboljšati funkciju kod bolesnika sa ostreoartrozom kolena. značajno ograničena pokretljivost u oba kolena (više levo) redukovane bolom. adekvatnom operativnom tehnikom.P MINIMALNO INCIZIONA ALOPLASTIČNA HIRURGIJA KOLENA. stepena degerativnih promena i veličine deformiteta primenjuju se različite hirurške procedure: artroskopija. artodeza kao i aloplastika. primljena u bolnicu radi operativnog zbrinjavanja obostranog ekstremnog varusa kolena koji je posledica dugogodišnje artrooze. Zavisno od jačine bolova. levo koleno fleksija preko 1000.yu Uslovi za dobru funkciju kolena su stabilnost i koordinisani i dovoljno snažni pokreti u punom obimu.

medical and hydro gymnastic.com The patients with soft tissue lesions are rehabilitation on our department after surgical examination. The aim of this study is to represent our rehabilitation plane and results by Wilson and Venters score by this patients with that condition. Poposka A Voena Bolnica-Skopje. FYR Macedonia betiramova62@yahoo. The post arthroscopy charge depended of arthroscopy treatment. with swelling and pain after that. Material and method: The patient 48 years old.CASE REPORT Popova Ramova E. Ortopetska klinika Skopje. arthroscopy treatment. and X-ray picture. Key words: meniscus injury. With use of this diagnostic method the quality of examination is on the higher stage. The patients were treated with electro therapy. Ilievska T Voena Bolnica . FYR Macedonia betiramova62@yahoo. They were treated after clinical examination and measurements. Results are showed the goodness of knee function after 20 days of treatment by 100% of patients and partial stability. P SONOGRAPHY MANAGEMENT IN REHABILITATION OF SOFT TISSUE LEZION . Material and method: We treated 48 patients with aver age of 37. by used score.Skopje. It is persisting functional .com The rehabilitation of patients after knee arthroscopy. upper knee muscles trophy. All patients had magnetic resonance imaging and clinical positive tests before arthroscopy. The early rehabilitation was started at surgery department. but for complete knee stability it is needing to follow patients more than 1 month and treated with exercises for stability and power. it was indication for surgery treatment. Sonography diagnostic method was including and they were examinated with MIR if it was indicated. With this case report we like to represent our expirins with determination the soft tissue trauma and to follow treatment by it. Rehabilitation at our department was followed by follow notices and measurements: swelling. Conclusion: our rehabilitation program has given good results by knee score of Wilson and Venters.P THE REHABILITATION OF PATIENTS AFTER ARTHROSCOPY TREATMENT OF KNEE Popova Ramova E.. We are using this diagnostic method before and many times during rehabilitation to follow condition. had upper right knee muscles soft trauma before one month.5 years. we had made in our department after 7-10 days of surgery treatment in late rehabilitation period. rehabilitation. localization of pain and movements in knee mobility and stability.

deficit and it was reason because he was coming for examination. cirkulatorni i funkcionalni nalaz poboljšan. Osteopan tbl. dijadinamičke struje za skočni zglob i blokada dijadinamičkim strujama na ganglion stallatum. Vrlo brzo javili su se otok i bol u nozi. After 10 therapy 7.. Nakon mesec dana fizikalnog tretmana bolovi su se znatno smanjili. magnetoterapija. Nakon dva . sonography. orošena znojem. on second. Key words: soft tissue lesions. Za medikamentnu terepiju konsultovan je endokrinolog te je dobijala Miacalcic nasol. Pacijentkinja K. Ponovo gipsana imobilizacija od mesec dana. and third. sada i noću. 5 meseci nakon prve povrede. rehabilitation. Trental tbl i Bensedin tbl. Sledi ponovna distorzija skočnog zgloba ali sada se na Rtg snimku uočava i fraktura proksimalnog dela fibule. Pacijentkinja je otpuštena kući.yu Cilj rada je da prikažemo slučaj pacijentkinje kod koje se razvio Sudeckov sindrom nakon manje traume noge. Po skidanju imobilizacije. Bolovi i otok konstantno prisutni. a kasnije aktivne i vežbe sa opterećenjem). P ALGODISTROFIČNI SINDROM NAKON TRAUME POTKOLENICE Novaković B. leukocitozu sa lakom neutrofilijom. ali bez bitnijeg poboljšanja. muscles tears in regeneration and bursitis of pes anserine and the lest forth completely retreat of swelling and good trophy. The follow of condition is important for weight of muscles and leg. 36/70). Hodala uz pomoć podpazušnih štaka. it was important for successful treatment proved with completely retired of swelling and muscles regeneration with out fibrosis. noćni bolovi prestali. Conclusion: Sonography had located the patho morphological change and give us structurally show of tissue.D. izražen edem i hiperemija kože distalno od kolena. a tretman nastavljen u kućnim uslovima. Amp OHBl2. Discussion: Sonography is significant method for detection of pery articular soft tissue trauma. Srbija azam@eunet. hidro i radna terapija. povećan je oslonac na nogu.3 mm. stara 37 godina. krioterapija. Laboratorijski nalazi ukazivali su na povišenu sedimentaciju (37/71. We had used it for management of physical therapy. U sklopu tretmana primenjene su: elevacija. bila je na ambulantnom fizikalnom tretmanu. Bošković K Klinika za medicinsku rehabilitaciju. redukovana fleksija u zglobu kolena i skočnom zglobu i izraženu slabost mišića pokretača stopala. After 15 therapy. zadobila je distorziju skočnog zgloba i lečena gipsanom imobilizacijom mesec dana. We had made 4 sonography and physical therapy was application with mark and localization of the lesion. kineziterapija (u početku izometrijske. 2 meseca. KC Novi Sad. Results: We had made follow sonography and noted at first before treatment-supra patellar bursitis 25mm. Na kontrolnom Rtg snimku konstatovana mrljasta atrofija kostiju stopala i pacijentkinja pod dijagnozom algodistrofičnog sindroma primljena u našu ustanovu.

dobri u 11 % što podrazumeva usporeno zarastanje osteotomije i zadovoljavajuci u 2 % smislu ograničenja plantarne fleksije palca. funkcionalni oporavak i rešen deformitet. 107 žena i 5 muskaraca sa indikacijom za distalnu osteotomiju – Mitchell. Bolesnici su kontrolisani od 12 . Pacijentkinja se vratila na posao. Operisani su bolesnici sa hallux valgus uglom HVU između 15 .net Uvod Hallux valgus je kompleksan.NOVI PRISTUP OPERATIVNOG LEČENJA Milenković S1. Ranković V Centar za ortopediju i traumatologiju. U post operativnom periodu su pacijenti hodali sa punim osloncem u gips 'klompama'. Radenković M1. Zaključak Primena Mitchell . Najčešće nastaju dejstvom jakih sila kao što su pad sa visine ili saobraćajne nesreće. Stanojković M1. Deformitet i bol su otkolonjeni u 98 % dok u 2 % operisanih je došlo do skraćenja I MT kosti što bi jedino i moglo da se kaže da je nedostatak Mitchell-ove osteotomije. Pacijenti su klinički i radiografski dijagnostikovani. Srbija snaveran@beotel. P SUBTALARNE LUKSACIJE . postignuta je puna pokretljivost skočnog zgloba a perzistirao manji edem skočnog zgloba pri opterećenju. KBC 'Zvezdara' .ove osteotomije kod pacijenata sa jasnom indikacijom daje odlične rezultate i relativno brz oporavak i povratak normalnim fizičkim aktivnostima. U lečenju se primenjuju različite operativne metode.18 meseci po operativnom lečenju. Cilj rada je bio da se prikažu prednosti i nedostaci distalne metatarzalne osteotomije Mitchell.net Uvod Subtalarne luksacije su teške i retke povrede.35 stepeni i intermetatarzalnim uglom do 15 stepeni. Otvorene subtalarne luksacije . Možemo zaključiti da se kombinacijom više terapijskih postupaka može postići potpuni funkcionalni oporavak i uspešna rehabilitacija pacijeta sa algodistrofičkim sindromom. Metod rada U radu prikazujemo rezultate lečenja 112 bolesnika. P DISTALNA METATARZALNA OSTEOTOMIJA KOD VALGUS DEFORMITETA I METATARZALNE KOSTI Stamenković A. Rezultat Kod 87 % operisanih odličan rezultat. Ristić T2 1 Ortopedsko-Traumatološka Klinika Niš.Beograd. progresivni deformitet prednjeg dela stopala sa lateralnom devijacijom palca i medijalnom devijacijom I MT kosti i često prisutnom subluksacijom I MTPh zgloba. Srbija sasa65@bankerinter.meseca pacijentkinja je hodala bez pomagala. 2Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju KC Niš.

Starost pacijenata od 42 .24 meseci od operacije su dobri kod svih bolesnika. P ORTOTRIPSIJA U TERAPIJI PLANTARNOG FASCITISA Ranković V. Metod rada: U periodu od 2003 .net Uvod Ortotripsija je širom sveta našla kliničku primenu u ortopediji od 1989. Cilj rada Lečenje otvorenih subtalarnih luksacija metodom distrakcione spoljne fiksacije i prikaz rezultata. Svi su bili muškog pola. do 12 nedelje od obavljene terapije obezboljeno je još 17 % a kod 12 % nije bilo efekta. tretirano je 48 pacijenata sa plantarnim fscitisom. Marković N. Zaključak Hitno hirurško zbrinjavanje otvorenih subtalarnih luksacija uključujući spoljnu fiksaciju i umerenu distrakciju skočnog zgloba može da ima važnu ulogu u prevenciji infekcije i avaskularne nekroze talusa. primena u ortopediji i prednosti terapije s obzirom da je ovo prvo iskustvo u našoj sredini. Cilj rada je bio da se pokaže mogućnost primene ESWT (extracorporeal shock wave therapy) u lečenju plantarnog fascitisa. Koriscen je Dornier Compact Alpha. Tretman traje od 20 . Zaključak: Ortotripsija je najsavremenija.Stanković V Centar za ortopediju i traumatologiju.g. Rana rehabilitacija omogućava brzi i lakši funkcionalni oporavak.39). Grubačić . neinvazivna ambulantna terapija. Zasniva se na primeni elektromagnetnog. u KBC 'Zvezdara' . odnos žena i muškaraca 2:1.68g.85 godina (26 .Beograd.13 meseci. amplituda.Beograd. procedura eliminiše rizike operativnog lečenja. progresivnog bolnog stanja u stopalu. Stamenković A. Funkcionalno poboljšanje je postignuto kod 73 % sto podrazumeva praćenje obima pokreta do max. . Lečeni su predhodno ortopedski i fizijatrijski od 4 .2006.mogu da se završe sa lošim krajnjim anatomskim i funkcionalnim rezultatima. Prosečna starost je iznosila 27. Terapija je sprovođena u tri seanse na 7 dana.12 nedelja. Infekcije i avaskularne nekroze talusa nisu retke kod otvorenih subtalarnih luksacija. ESWT je zauzela značajno mesto u lečenju entenzita plantarne fascije. karakterističnog. Krajnji funkcionalni rezultati lečenja 18 . elektrohidrauličnog i piezoelektricnog efekta zvučnog talasa.30 min. pacijent je po terapiji radno sposoban. Nije bilo slučajeva avaskularne nekroze talusa i infekcija. aparat novije generacije. Svi pacijenti su se javili sa bolom i ograničenom pokretljivošcću stopala. Rezultati Naše teorijsko misljenje je da umerenom distrakcijom skočnog zgloba rasterećujemo talus i na taj način smanjujemo mogućnost za nastanak avaskularne nekroze. Svi operisani bolesnici su povređeni nakon pada sa visine preko 3m. Metod U radu prikazujemo naše rezultate lečenja 5 otvorenih (4 medijalnih i jedna lateralna) subtalarnih luksacija lečenih metodom distrakcione spoljne fiksacije. koje zahteva dugo mirovanje i prouzrokuje nesposobnost u periodu od 6 . Rezultat: U prve 4 nedelje obezboljavanje je postignuto u 71 % od ukupnog broja pacijenata. Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju KBC 'Zvezdara' . Srbija snaveran@beotel.g.

fibule. Označava delimičan ili potpuni nedostatak proksimalnog dela butne kosti. najčešće nepoznate etiologije. partial) je novi termin u literaturi za raniji naziv PFFD (proximal focal femoral deficiency). rotacioplastike.yu LDFP (longitudinal deficiency of the femur. Srbija manolat@eunet. sa fleksionim kontrakturama u kuku i kolenu. pseudoartroza butne kosti. varus pozicijom potkolenice i stopala. kičme. skočnog zgloba. kolena. Etiologija je uglavnom bila nepoznata. odnosno nisu bile predlagane amputacije. afunkcionalnim kolenom i skočnim zglobom. dužini femura. elongacije natkolenice i potkolenice. Cilj ovog rada je da pokaže osnovne principe zbrinjavanja dece sa LDFP-om. abdukcije i spoljne rotacije.Otežana je funkcija stajanja i hoda. rotaciju. Aitken-ova klasifikacija koja se najčešće koristi za kategroizaciju LDFP-a označava ABC i D grupu. prisutnosti glave femura i prisustvu veze glave i distalnih delova femura u vreme kada je završen rast. Gavrilović B2 1 Medicinski fakultet Univerzoteta u Beogradu.2. Aitken tip A najčešće zahteva ortopedsku cipelu sa povišicom. preko potkolenih i natkolenih ortoza koje rešavaju probleme nefunkcionalnog stopala. rehabilitacija . Marković Z2. zahtevaju ozbiljnije hiruške intervencije i kompleksnije ortotičke i protetičke sisteme. amputacije u nivou skočnog zgloba. Stojanović S2. Ključne reči: LDFP. rotacioplastike ili deze. U Zavodu za protetiku Beograd u toku poslednjih pet godina uočena je pojava većeg broja dece sa ovom kompleksnom anomalijom. Zahvaćena noga je u položaju fleksije. P PRINCIPI PROTETIČKE I ORTOTIČKE REHABILITACIJE DECE SA UROĐENIM NEDOSTATKOM BUTNE KOSTI (LDFP) Blagojević T 1. niti im je predlagan drugi način rešavanja anomalije. Može biti prisutan na jednoj ili obe strane. Hiruške intervencije u cilju veće funkcionalnosti su osteotomije femura sa derotacijama. C i D. do specifičnih protetičkih sistema. uz eventualnu valgizacionu osteotomiju femura i elongacije. 2Zavod za protetiku. Tomić M2. deze kolena. Protetički tim ima na raspolaganju rešenja od povišice u obući koja egalizuje razliku u dužini ekstremiteta. udružen sa nedostacima drugih delova donjih ekstremiteta (zgloba kuka. funkciju stajanja i hoda. srca i gornjih ekstremiteta. Ortopedski hirurzi i rehabilitacioni tim rešavaju probleme koji se odnose na dužinu ekstremiteta. Predlažemo formiranje Nacionalnog tima za rešavanje kongenitalnih anomalija ekstremiteta kako bi se poboljšao tretman ove dece. prema razvijenosti acetabuluma. steroidnim injekcijama i dugotrajnom fizijatrijskom lečenju. stopala). Grujičić B2. Zbrinjavani su specifičnim protetičkim sistemom za primarnu vertikalizaciju u uzrastu od l godine. stabilnost pojedinih segmenata. Tipovi B. Roditeljima najčešće nije bila objašnjena anomalija. kuka. Beograd.alternativa je višemesečnoj upotrebi NSAIL. Uglavnom su to bila deca sa tipom C i D LDFP-a. kraća.

71 %). prosečne starosti 62 godine. Bošković K Klinika za medicinsku rehabilitaciju. KC Novi Sad. Mitrevska B. Vodeći uzrok vaskularnog oboljenja bio je šećerna bolest – kod 23 pacijenta (65. 28 pacijenata su bili muškog pola (80 %). kako i kongenitalne malformacije. Adamov Đ.yu Obrađeno je 35 pacijenata koji su primljeni u našu Kliniku tokom 2005 god. Pacijenti su bili uzrasta od 32 do 78 god . Srbija azam@eunet. teške traumatske povrede. embolija i drugo).Nikolova J. . arterioskleroza. a radi sprovođenja proteisanja nakon amputacije donjeg ekstremiteta. U 5 slučajeva (14. tumori (benigni i maligni). 2 zemljoradnici. 6 pacijenata radnici. Labachevska V. od čega je l4 njih bilo na insulinskoj terapiji. Zafirovska L. a 3 pacijentkinje su bile domaćice.7 %) bila je dijagnostikovana Burgerova bolest. Ivanovska L Zavod za fizikalnu medicinu i medicinsku rehabilitaciju Skopje. Iz gore navedeng.com.mk Uvod: Najčešći uzroci amputacije su: oboljenja krvnih sudova (Morbus Burger. možemo zaključiti da do amputacije donjih ekstremiteta najčešće dolazi kod muškaraca starosti oko 62 godine koji boluju od periferne okluzivne arterijske bolesti. Kod 7 pacijenta (20 %) amputacija je rađena zbog ishemijske gangrene na bazi ateroskleroze arterija donjih ekstremiteta (nedijabetesni bolesnici) a kod 2 pacijenta (5.P SOCIOETIOLOŠKI ASPEKT PACIJENATA SA AMPUTACIJOM DONJIH EKSTREMITETA Novaković B. Prosečno vreme bolovanja od šećerne bolesti do amputacije donjeg ektremiteta. Makedonija julijana_a_n@freemail. Cilj rada je pokazati važnost rehabilitacionog tretmana u osposobljavanju bolesnika za korišćenje proteze kako i hodanje sa protezom. P REHABILITACIONI TRETMAN BOLESNIKA SA AMPUTACIJOM DONJEG EKSTREMITETA Argakieva . Skoro svi su bolovali od okluzivne bolesti perifernih arterija. bolesti metabolizma sa komplikacijom krvnih sudova (diabet . a 9 na terapiji oralnim hipoglikemicima. a samo u jednom slučaju amputacija je rađena zbog teškog osteomijelitisa kostiju potkolenica. Devečerski G. bilo je 14 godina. dok je 7 pacijenta bilo ženskog pola (20 %).inzulinozavisni i inzulinonezavisni). Po socijalnoj strukturi 24 pacijenta su bili penzioneri.28 %) amputacija je rađena zbog akutne opstrukcije perifernih arterija nastala kao komlikacija nakon operacija na srcu (2) ili operacija arterija nogu (tromboza bypass a u 3 slučaja). najčešće kao posledice dijabet mellitusa.

Za ocenu je bila korišćena skala aktivnosti (Prosthetic Profile for Amputees . Razvoj različitih novih tehnika dopusta savladjivanje ovih problema. obuka bolesnika za korišćenjem i hodanjem sa protezom. a kod 5 bolesnika (12 %) nije se mogla ordinirati proteza. Jedan pacijenat je imao izraženu fleksornu kontrakturu i bila je neophodna nadkolena reamputacija.42). Rezultati: Od 42 (100 %) bolesnika.35).posle obuke za korišćenje i hodanje sa protezom . a samo 9 pacijenata (18 %) su bili stariji od 70 godina. P UZROCI AMPUTACIJE I PROTETSKOG TRETMANA KOD PACIJENATA SA PODKOLENOM AMPUTACIJOM Labačevska V. najveći broj osoba je bio uzrasta od 50 . amputacije su bile češće kod osoba muškog pola (62 %). kod 18 (43 %) amputacija je bila radi bolesti metabolizma sa komplikacijom krvnih sudova (diabet). ordiniranje proteze. Kod 33 pacijenata (66 %) koji su imali duži patrljak. Ivanovska L. a 19 (45 %) hodali su sa patericama. Pri prijemu 23 (23 %) bolesnika nisu bili vertikalizovani. kod 8 (19 %) radi teške traume. a kod 3 (7 %) radi tumora. Najčešći uzrok amputacija su bile vaskularne bolesti (52 %).PPA. Rehabilitacija je bila otežana kod pacijenata sa kontrakturom mišića patrljka.Skopje.Materijal i metode: U Zavodu za fizikalnu medicinu i medicinsku rehabilitaciju u Skoplju bili su lečeni 42 bolesnika sa amputacijom donjeg ekstremiteta. pol. uzrast. Od 37 (100 %) bolesnika kod kojih ja ordinirana proteza 25 (68 %) obučeni su za horanje sa patericama. 2 (5 %) bolesnika hodalo je sa dubkom. a 7 pacijenata (14 %) je imalo kratak patrljak (skor 32 . Kod 50 pacijenata su analizirani uzroci amputacija. Zaključak: Rano započeti rehabilitacioni tretman omogućiće dobra priprema patrljaka. . kod 13 (31 %) radi oboljenja krvnih sudova.22.com Amputacije ekstremiteta dovode do estetskog i funkcionalnog deficita.1994).bolesnik može ponovo biti aktivan član u semejnoj i u radnoj sredini. dezartikulacija gležnja i Chopart-ova amputaja je pokazala odlične rezultate (skor 38 . R. Ovo će omogućiti sa jedne strane. a samo 3 (8 %) hodali su bez pomagala . dužina patrljka i funkcionalno poboljšanje korišćenjem proteza. kod najvećeg broja pacijenata skor je bio 20 . Mitrevska B Zavod za fizikalna medicina i rehabilitacija . 7 bolesnika (19 %) hodali su sa jednom štakom. Gauthier Gagnon et all. Za analizu korišćene su metode deskriptivnih i analitičkih studija. Cilj našeg rada je bio analiza najčešćih uzroka podkolenih amputacija i funkcionalno poboljšanje u zavisnosti od dužine patrljka i opšteg zdravstvenog stanja.70 godina.slobodno. G. Nakon sprovođenja rehabilitacionog tretmana kod 37 (88 %) bila je ordinirana proteza. a sa druge strane . lakše savladavanje psihološke traume radi gubitka ekstremeiteta. Makedonija labacevski@yahoo. Nove tehničke mogućnosti i rani start rehabilitacije su doveli do odličnih funkcionalnih rezultata posle kojih je moguće i normalno hodanje.

Dobrom evaluacijom statusa. bila je prisutna koksartroza. pacijenti Zavoda za protetiku. protetisanje P OSOBE SA AMPUTACIJAMA DONJIH EKSTREMITETA I BOLESTI ZAVISNOSTI Marković Z. odraslu i gerijatrijsku grupu. mišićna snaga je bila oslabljena. Prisutan ostosintetski materijal je otežao ali nije onemogućio protetički program.njih 100 su podeljeni u tri vremenske grupe – juvenilnu. Stojanović S. Vidaković . proteza P FRAKTURE AMPUTACIONIH PATRLJAKA DONJIH EKSTREMITETA I NJIHOV UTICAJ NA PROTETIČKI PROGRAM Stojanović S. Svi ispitanici su . Izrađeno je komforno ležiste. Beograd utvrđjena je ograničena pokretljivost u koksofemoralnom zglobu na strani amputacije i prisustvo osteosintetskog materijala.Psihologija.co. Blagojević T. Beograd . postignut je optimalan nivo funkcionalne osposobljenosti. Beograd. Blagojević T. Timskom evaluacijom nađen je najpovoljniji način za rasterećenje delova ležista proteze koja su u kontaktu sa ostosintetskim materijalom. frakture donjih ekstremiteta. Srbija zvezdana@eunet. Teofilovski M. Tomić M. Pacijent je pripadao gerijatrijskoj populaciji. bol je bio prisutan u predelu ostosintetskog materijala. U kabinetu Zavoda izrađeno je četvrtasto ležiste od plasitčnog materijala koje je pratilo poziciju patrljka i kroz koje je izbegnut pritisak na ožiljno tkivo od operativnog reza. Kondić K. Sprovedena je škola hoda sa protezom uz pomoć štaka na kraćim relacijama.yu Uvod: Ispitanici. Ključne reči: amputacija. Tomić M. patrljak. Postignut je povećan obim pokreta u tretiranom zglobu i jačanje muskulature relevantne za protetički hod. Beograd.yu Frakture na strani amputacije donjih ekstremiteta zahtevaju određjenu specifičnost u protetičkom programu.Maksimović B. Protetički tretman je sproveden timskim radom svih članova protetičkog tima. Omogućena je lokomocija kod pacijenta sa izraženim sniženim funkcionalnim potencijalom amputacionog patrljka. Fizikalnim pregledom pacijenata u Zavod za protetiku. primenom kineziterapijskog programa koji je bio doziran i individualan.Ključne reci: amputacija. Filozofski fakultet u Univerziteta u Beogradu . Zavod za protetiku. Srbija office@zop. Sproveden je kineziterapijski program koji je bio doziran i individualan prema lokalnom statusu i stanju validnog ekstremiteta. Marković Z Zavod za protetiku. Na amputacionom patrljku prisutan ožiljak od operativnog reza. ograničenost pokreta u zglobu kuka amputirane strane.

tableta (anksiolitici). malignitet kosti – 8. Павловиќ П ЈЗУ Општа Болница Кавадарци Р.osobe sa amputacijama donjih ekstremiteta U toku celog istzraživanja nije bilo među ispitanicima nijednog iz juvenilne grupe. Od bolesti zavisnosti samo je gojaznost statistički značajno zastupljena (p<0. Zbog toga je neophodna edukacija i podizanje svesti među gradjanima o tome koje bolesti zavisnosti mogu da uzrokuju amputacije donjih ekstremiteta.2 %. P ЕТОЛАК У ЛЕЧЕНЈУ АРТРОЗА И СПОРТСКЕ ПОВРЕДЕ ЗГЛОБОВА Димитрова В. statistička obrada podataka na PC računaru. Prema starosti i osnovnom uzroku amputacije u grupi starih 55 i manje godina je diabates mellitus – 42. u grupi starih više od 55 godina diabates mellitus – 60. alkohola. Podaci u svakoj analiziranoj grupi su međusobno homogeni (koeficijenti varijacije su manji od 30 %). tablete . alkohol . atherosclerosis 33.com Изразита распространјеност реуматичких болести и велике индивидуалне разлике у реагованју болесника на леченје омогучавају примену различитих фармакотерапијских средства.3 %. Bolesti zavisnosti ili loše navike su hronični poremećaji ponašanja koji zbog ponovljene upotrebe supstanci ili načina ponašanja. као што су брза ресорпција.5 %.7 %. Zaključak: Analizom rezultata ispitivanja potvrđeno je da su osobe sa amputacijama donjih ekstremiteta sklone bolestima zavisnosti (nikotin .4 %. ретке нуспојаве.3 %.2 %. У велик арсенал добро познатих препарата који се користе у леченју ових оболенја. Mb Burger – 1.4 ± 14.01) u kontingentu starih više od 55 godina.3 %. atherosclerosis 35. ali je evidentno da je njihovo ispoljavanje u vezi sa genetskim. trauma – 11.8 ± 10. gojaznost (BMI veći od 25) . омогушује нјегову . narkotika i poremećaja ishtrane (gojaznost).1 %.4 godina. a u grupi starih više od 55 godina (n = 55) kreće u intervalu 67.5 %. uzrokuju nastanak sekundarnih bolesti. Mb Burger – 4.Македонија sencedimitrova@yahoo. Према нашем скромном искуству. Rezultati: Analizirajući starost osoba sa amputacijama donjih ekstremiteta utvrđeno je da se prosečna starost u grupi starih 55 i manje godina (n = 45) kreće u intervalu 44.38. ЕТОЛАК показуе и потврдјуе да је ефикасан и добро подношлјив препарат.6 %. Димитров П. Нјегове особине. Osnovni uzrok nastajanja bolesti zavisnosti nije poznat.1 % i drugo – 0. malignitet kosti – 3. narkotici . Cilj rada: Prevencija uzroka amputacija donjih ekstemimeta nastalih kao posledica bolesti zavisnosti Metode: Strukturisani upitnik opštih podataka sa 20 varijabli.7 ± 6. појавио се нови препарат ЕТОЛАК.52 %. biološko – farmakološkim i socijalnim faktorima.70.8 godina. Zbog toga su upoređivani rezultati dobijeni u grupi odraslih i gerijatrijskoj grupi.1 %. добра подношлјивост.6 godina i u ukupnom uzorku u intervalu 57. obradjenih metodom deskriptivne i diferencijalne statistike. Ispitivane su zavisnost od nikotina.9 %.

секундарним инфламаторним променама и изразитом болом при ходу. како и ванзлобног реумзтизма. боловима у фази мируванја и при ходу. сасвим изчезава. Инфламација нестаје у току првих седам дана. Болест је трајала од 2 до 9 година. као и оток се сманјују. ЦИЛЈ – овог испитиванје био је проверити нов препарат са антиинфламаторним и аналгетичним својством.као и ослобадјанје од благе или умјерено тежих боли код спорстске повреде. бол се сманјује и потпуно нестаје после десет дана узиманје лека. У другој групи било је 55 болесника. уз и низ степенице. У четвртој групи.4 неделје. постоперативних боли. Ова група болесника није предходно лечена другим антиреуматицима а таблете ЕТОЛАК подносила је без тегоба. оток је нестао. У тречој групи је било 37 болесника са променама на коксофеморалним зглобовима. Покретлјивост зглобова ограничена. тегобе су се смалјиле а потом сасвим изчезле. Поред објективно потврдјеног степена поболјшанје после леченје ЕТОЛАКОМ болесници су давали и своје субјективно мишлјенје. У току испитиванја била је веома важна сараднја са болесника. Подношлјивост одлична. а после 10 . али болјом подношлјивошчом. поделили смо болеснике у четири групе. Покретлјивост зглоба спорије се упоставлја.примену у лешенјусвих облика реуматских болести. са честим рецидивима. У овој је групи је само један пацијент имао гастричне сметнје. Уз примену двије таблете ЕТОЛАК на дан – изчезавају инфламаторне променје веч у првој неделју леченја. у облику таблете. У првој групи је било 48 болесника са артрозама колених зглобова. Болест је трајала три до шест мјесеца са боловима при кретанју. док се оток одржава и до 3 неделје. бол. 167 болесника оба пола и различите старости. Бол је трајала од један до осам мјесеца.14 дана узиманје лека бол. После 3 .4 неделја леченје ЕТОЛАКОМ од 3 таблетана дан. денталне боли и др. сманјенјом покретлјивошчу коленог зглоба. . који је болји или бар једнако ефикасан као други лекови из те групе. било је 27 пацијента са спортским акутним повредама зглобова и код нјих је аплицирана по једна таблета ЕТОЛАК дневно у трајану од десет дана бол се изгубио. Ради лакшег прегледа и праченје. сем у 3 случајева кои и далје су остале на леченју. Имајучи у виду сва ова својства. али и ничу. Код свих пацијената урадјени су одговарајуче лабараториске анализе а повредама на зглобовима потврдјени су на рентген. лечили смо ЕТОЛАКОМ. Код ове групе смо од почетка применјивали леченје са 3 таблета ЕТОЛАК на дани то 2 таблета ујутро и 1 таблета увечер. Леченје је трајало 3 . честим инфламацијом и отоком. Оцене су углавном биле једнаке. тако да смо код неких пацијената тек при крају примјенили физикалне процедуре и кинезитерапију.

kod 9 bolesnika je ugrađen osteosintetski materijal (kod preloma hirurškog vrata humerusa i bimaleolarnog preloma) i 26 bolesnika je imalo entenzite i entenzopatije tetiva ramenog i lakatnog zgloba.. uglomer. Radovanović T. 14.Opačić M.ekonomski problem. Svi bolesnici su imali izražen otok i bol.com Uvod: Sindroma gornjeg otvora grudnog koša (Sy TOS) zahvaljujući svojim specifičnim osteovaskularnim strukturama. kao i limitiran obim pokreta tretiranog zgloba.. Cilj naše studije je da prikaže značaj i mesto korišćenja Biofreez gela. Rezultati naše studije su prikazani tabelarno. Prosečna starost bolesnika iznosila je 45 godina (25 – 65). a bol se procenjivao VAS skalom bola.Vujadinović S. P ZNAČAJ FIZIKALNIH TERAPIJA U LEČENJU SINDROMA GORNJEG OTVORA GRUDNOG KOŠA Milenović N1. Popović B1 1 Zavod za reumatizam Novi Sad. Beograd. ambulantno lečenih u Centru za fizikalnu medicinu KCS u periodu od godinu dana. Srbija medicalnet@sezampro. kao pomoćnog terapijskog sredstva u lečenju bolesnika kod kojih su dominantni simptomi otok i bol. bol i obim pokreta su kontrolisani pri prvom pregledu. dana. Srbija drmuluc8@hotmail. Dubljanin – Raspopović E. Već posle 7. .P UPOTREBA BIOFREEZE GELA U KLINIČKOJ PRAKSI Tomanović . 21 bolesnik muškog roda. Našim radom obuhvaćeno je 50 bolesnika. otok i ograničenje pokreta dominantni simptomi. Gel se nanosio 20 minuta pre započinjenja kineziterapijskog protokola od strane fizioterapeuta metodom lagane masaže glađenjem u trajanju od 7 – 10 minuta. uslovljava kompresiju mišića vratne regije i dovodi do redukovane cirkulacije. Manojlović . 29 ženskog roda. Koristili smo klasične terapeutske santimetre. Otok. i 21. Vesović – Potić V Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. KCS. 2Klinika za medicinsku rehabilitaciju. kao i ograničenje pokreta u zglobu. Devečerski G2. Medicinski faklutet.yu Biofreez gel je prirodni preparat napravljen na bazi biljnih ekstrakta. što uslovljava pojavu mnogih kliničkih simptoma dovodeći time do značajne funkcionalne nesposobnosti. dana videli smo napredak u smislu smanjenja otoka i bola i povećanje obima pokreta tretiranog zgloba. Takođe je bolesnik dobio uputstva o korišćenju Biofreez gela u kućnim uslovima. KC Novi Sad. 7. Nisu se pojavile komplikacije i alergije. 15 bolesnika je imalo operaciju na kolenu (ligamentoplastika LCA). Njihovom analizom zaključili smo da Biofreez gel ima svoje mesto u terapiji bolesnika kod kojih su bol. a time ga svrstava u značajan socio .

Rezultati: Nakon prve sedmice fizikalnih terapija uočeno je poboljšalje u PSP koje nije bilo statistički značajno (p = 0. naročito UZ.7 W/cm2 u trajanju od 5 min uz korištenje parafinskog ulja. godine. Srbija termal@ptt. tako da su tek od druge nedelje stavljeni na puni terapijski tretman.alekmak@ns. starosti 30 . Nije uočena statistički značajna razlika u efikasnosti pojedinačnih fizikalnih terapija (p = 0. ali ono još uvek nije bilo statistički značajno i nije pokazivalo stabilan trend poboljšanja. i koji su u toku prve nedelje postepeno uvođeni u fizikalni tretman. i nije pokazivalo statistističku značajnost u odnosu na pol. U I grupi su pacijenti bez hipertenzije – kontrolna grupa. Poboljšanje je uočeno i u grupi pacijenata tretiranih DDS. tokom dve sedmice dolazi do značajnog PSP poboljšanja.Cilj ove studije je bio da se utvrdi efikasnost primene dijadinamskih stuja (DDS) i ultrazvuka (UZ) u pacijenata sa dijagnostifikovanim Sy TOS. Nakon druge nedelje fizikalnih terapija uočava se stabilan pozitivan trend poboljšanja u PSP. Matrijal i metod: Ispitivanjem su obuhvaćene 3 grupe od po 50 pacijenata. Zaključak: Korištenjem fizikalnih procedura. Svi pacijenti su prošli kroz kompletan neurološki i fizijatrijski pregled. U drugoj grupi samo 12 pacijenata je uspelo završiti tretman bez .yu U toku rada sa pacijentima koji boluju od hipertenzije smo uočili da nam ona predstavlja značajan ograničavajući faktor u provođenju rehabilitacije. uočeno u pacijenata tretiranih UZ. bez obzira na pol pacijenta.Vujasin R. II grupa su pacijenti sa terapijom za HTA i pritiskom do 150/90 mmHg.25). u odnosu na početak fizikalnog tretmana.60 godina.co.sbb.LP modaliteti DDS u trajanju od 6 min po modalitetu. Ključne reči: Sindrom gornjeg grudnog otvora (Sy TOS). približno slične polne zastupljenosti. koji takođe imaju terapiju od interniste. imali su radiografske snimke cervikalne regije kao i pozitivne nalaze oscilografije.012). Pacijenti su bili podvrgnuti dvonedeljnom tretmanu fizikalnih elektroprocedura: u prvoj grupi korišćeni su CP . Treća grupa su pacijenti sa HTA na prijemu 160/95 mmHg i više.31). starosti od 40-60 godina. ultrazvuk. dijadinamik P FIZIKALNA TERAPIJA KOD PACIJENATA SA HIPERTENZIJOM Bjelica . Rezultati: Po obavljenom tretmanu kod kontrolne grupe smo imali najbolje rezultate. a u drugoj grupi UZ snage 0. Za praćenje efekta terapije korištena je skala pacijentove samoprocene zdravstvenog stanja (PSP). Material i metode: U studiji je učestvovalo 80 pacijenata (40 muškaraca i 40 žena). Cilj ispitivanja je bio da ukažemo na način rehabilitacije pacijenata sa hipertenzijom koji će dati najbolje rezultate. Marosan G i saradnici Zavod za specijalizovanu rehabilitaciju «Termal» Vrdnik. p = 0. koji su odmah uključeni na «puni« rehabilitacioni program. stoga ovu terapiju treba favorizovati u otklanjanu simptomatologije Sy TOS. koji su lečeni u Zavodu u periodu januar-decembar 2005.yu . Naročito značajno poboljšanje PSP (t = 78.

1. kod većine bolesnika (85 . različiti stepeni troficnih promena (hiperpigmentacije. deskvamacije. omekšavanja i smanjenja induriranih dermatofleboskleroznih ploča i infiltrata. Sagledavanje morfoloskih i hemodinamskih zbivanja vršeno je ehosonografski (color Doppler duplex scan metodom -ESAOTE Megas GPX. terapije za hipertoničare nisu dovoljne.nepotpuna rekanalizacija lumena dubokih vena različitog stepena i nivoa sa organizovanim trombotičnim masama. tretman uvođen postepeno. Kostić R.net Uvod i cilj rada: Posttrombotski sindrom predstavlja stanje hroničnog venskog zastoja nastalog nepotpunom rekanalizacijom tromboziranog lumena dubokih vena. MORFOLOŠKI I HEMODINAMSKI PRIKAZ POSTTROMBOTSKOG SINDROMA I EFEKATA FIZIKALNIH AGENASA U POBOLJŠANJU VENSKE DRENAŽE Rondović D.g. dok ih je čak 38 prekidalo fiz. od kojih je 18 pacijenata imalo kruralne venske ulkuse. P KLINIČKI. morfoloških i hemodinamskih zbivanja i mogućnost pomoći fizikalnim agensima u smanjenju i otklanjanju posttrombotskih sekvela. a daleko bolji nego u drugoj grupi Zaključak: Kod pacijenata sa hipertenzijom su ukupni rezultati reh. daleko lošiji u odnosu na kontrolnu grupu. elektro.prekidanja. ekcematoidne. laser i selektovane proimene termomineralne vode indiferentne temperature u toku 15 . insuficijencijom valvula dubokih vena i insuficijencijom komunikantnih vena. a po obavljenom tretmanu rezultati rehabilitacije su bili daleko lošiji nego u III grupi gde je fiz.21 dan. insuficijencija valvula sa refluksnim tokom. U kliničkoj slici ispoljavani su znaci različitog stepena venske insuficijencije . do 30. Terepiju 1 i više puta zbog skoka pritiska. Među samim hipertoničarima rezultati su bolji tamo gde je fizikalna terapija uvođena postepeno. KCS. Damnjanović Z Zavod za specijalizovanu rehabilitaciju "Gamzigrad" Gamzigradska Banja. (U toj grupi je 47 pacijenata završilo terapiju bez prekidanja. sa kliničkom slikom posttrombotskog sindroma. znaci dermatofleboskleroze i induracije potkožnih struktura do stvaranja ulceroznih promena.vakusak.edem i voluminoznost noge. a samo kod 3 pacijenta je fizikalni tretman bio prekidan). Progresivnost procesa nalaže sagledavanje problematike sa aspekta kliničkih. Rezultati rehabilitacije u toj grupi su lošiji nego u kontrolnoj. linearnom sondom 7.90 %) došlo je do smanjenja voluminoznosti noge sa poboljšanjem trofike kože i kolorita. Maksimović Z.2005. maceracije kože).2006. Hemodinamski nalaz .6. Rezultati: Primenom fizikalnih agenasa . dilatacija i insuficijencija perforantnih vena sa razvojem sekundarnih variksa.g. kinezi. redukcije subjektivnih tegoba sa . Zapažamo da 3 nedelje fiz. Materijal i metod rada: U periodu od 1. magneto. Institut za KVB.sniženi protoci kroz rekanalisani segment tromboziranog lumena. Morfoloski nalaz . lečeno je 132 pacijenta .5 MHz). Beograd. Srbija gambanja@verat.

kao i po završetku vršena su funkcionalna merenja: dužina hoda na stazi od 30 m u toku 6 minuta. Vujinović D. P EFEKAT HIPERBARIČNE OKSIGENACIJE NA FUNKCIONALNU SPOSOBNOST OBOLELIH OD DIJABETIČNE ANGIOPATIJE Damnjanović Ž. Zaključak: Primena HBO povećava funkcionalnu sposobnost kod obolelih od dijabetične angiopatije čime omogućava njihovu veću fizičku aktivnost i poboljšanje kvaliteta života. Minimalan broj bodova za svakog ispitanika bio je 5.com Uvod: Hiperbaricna oksigenacija (HBO) difuzno povećava količinu kiseonika u tkivima na račun fizički rastvorenog kiseonika u plazmi i tako otklanja ili ublažava hipoksiju čime poboljšava cirkulaciju krvi. Rozman . Metod: Prospektivnim kliničkim istraživanjem obuhvaćeno je16 bolesnika kod kojih je primenjena HBO u jednomesnoj komori ruske proizvodnje BLKS . Gamzigradska Banja. . izostajanjem grčeva. Pre početka lečenja. povećava elastičnost membrane eritrocita. po 10 seansi kontinuirano.2 ATA. Zaključak: Posttrombotski sindrom predstavlja težak oblik hronične venske insuficijencije. Rezultati: Učinak za svako od funkcionalnih merenja ocenjivan je od 1 (najgori) – 5 (najbolji). a zbog svoje perzistencije i progresije zahteva multidisciplinarni pristup u čijem timu primena fizikalnih agenasa ima značajan učinak. vreme potrebno da se pređe 4 metra pri uobičajenom i najbržem koraku. u toku 60 minuta. vreme potrebno za pet ponovljenih ustajanja sa stolice. maksimalan 25. Učinak fizikalnih agenasa na morfološka i hemodinamska zbivanja praćeno je ehosonografskim kontrolama sa nalazom za bolju rekanalizaciju lumena i bolju vensku drenažu. Primenjen je test ekvivalenthih parova za dva zavisna uzorka (Wilcoxon-ov test) koji je pokazao statistički značajnu razliku između vrednosti izmerenih pre i posle tretrmana. smanjuje viskoznost plazme. smanjuje agregabilnost trombocita i ubrzava neokapilarizaciju. Cilj: Pokazati kako HBO utiče na funkcionalnu sposobnost obolelih od dijabetične angiopatije.303 MK sa 100 % kisenokom na 2. Srbija zaklinadamnjanovic@gmail.Jović S Zavod za specijalizovanu rehabilitaciju"Gamzigrad". mogućnost održavanja ravnoteže pri stajanju (10 s). Kostić R.smanjenjem napetosti i bolnosti. postizanja lakšeg koraka.

poboljšanu ishranu ćelija te bržu regeneraciju tkiva. Bol i klaudikacije su smanjene(95 %). temperatura kože i vrednosti krvnog pritiska. interniste. te retko malignom alteracijom. Negativan pritisak koji se postiže izvlačenjem vazduha uzrokuje delimične promene čvrstine i elastičnosti tkiva i krvnih sudova. Indikacije za uključivanje u terapiju postavljali su lekari specijalisti . Klinički centar Novi Sad.fizijatri uz konsultaciju vaskularnog hirurga. Srbija prkisa@ptt.yu Limfedem je otok dela tela. U tretman je uključen 31 pacijent. . čestim upalama. Aparat «Green sack» je terapeutski masažni sistem koji principom usisavanja stvara podpritisak u posebnoj za to izrađenoj vreći ili ventuzi. postepeno dolazi do gubitka mišićnih vlakana i demijelinizacije perifernih nerava. kozmetičkim defektom. Klinički centar Novi Sad. Srbija tanja5@eunet. Na taj način se u željenom delu tela vrši masaža i drenaža. Temperatura kože je povećana nakon tretmana za 4 stepena Celzijusa. To ima za posledicu bolju prokrvljenost tretiranog područja. uzrokovan preteranom akumulacijom limfe.P REZULTATI PRIMENE INTERMITENTNE HIPOBARIČNE TERAPIJE APARATMOM « GREENSACK» Krivokuća J. (16 žena. Naši rezultati ukazuju da je obim ekstremiteta smanjen kod većine pacijenata (92 %).15 muškaraca) prosečne starosne dobi 55 godina. Cilj rada je da prikažemo naša iskustva u radu sa ovim aparatom. Ovo uslovljava pojavu specifičnih i nespecifičnih simptoma koji dovode do atrofije mišića. najčešće ekstremiteta. patofiziologa. Devečerski G. bol. Krivokuća J.yu Oboljenja arteriskih krvnih sudova izazivaju cirkularne smetnje u ekstremitetima što dovodi do značajnih promena u funkcionisanju lokomotornog aparata. Praćeni su sledeći parametri: obim ekstremiteta. mišićna snaga. To je stanje koje se manifestuje osećajem težine. obim pokreta. ograničene fizičke aktivnosti i smanjenja funkcionalne sposobnosti donjih ekstremiteta. klaudikacije.Obim pokreta i mišićna snaga se nisu značajnije menjali. Devečerski G. U lečenju ovih stanja značajno mesto zauzima intermitentna hipobarična terapija. a radijus kretanja povećan. funkcionalna sposobnost P ULOGA I ZNAČAJ APARATA “GREEN SACK” U TRETMANU LIMFEDEMA DONJIH EKSTREMITETA Mitrović T. Nastaju promene na zidovima arterija.Vrednosti krvnog pritiska se nisu značajnije menjale. Milić Z Klinika za medicinsku rehabilitaciju. Tretirani su pacijenti sa stenozom i okluzijom arterija donjih ekstremiteta. a samim tim i kvalitetnijem načinu života Ključne reči: hipobarična terapija. Zaključak: Primenom intermitentne hipobarične terapije uz pomoć vreće postižu se smanjenje obima ekstremiteta i povećanje temperature što doprinosi smanjenju bolova i kvalitetnijem hodu. nelagodnošću i bolom. Milić Z Klinika za medicinsku rehabilitaciju.

Klinički centar Novi Sad. Cilj rada je da se kroz prikaz pacijenta sa bimaleolarnim prelomom noge i cirkulatornim smetnjama. Vrednost krvnog pritiska. Krvni pritisak je varirao unutar 10 mmHg. a klaudikacioni bol je izostao kod 55 %. Mišićna snaga mm. Jakovljević D. Indikaciju za primenu ove terapije postavljali su lekari specijalisti fizijatri. Bol se smanjio na 3. a cirkulacija na donjim ekstremitetima sa Duplex scan om. Pacijent je pri padu zadobio prelom. Pacijent je posle 3 nedelje hodao sa štapom i bez claudicaio intermitens do 600 m. vrednosti krvnog pritiska. U Klinici za medicinsku rehabilitaciju lečeno je 15 pacijenata starosti od 40 do 70 godina sa limfedemom na donjim ekstremitetima. Temperatura kože se povisila do 370 C. Th: pacijent je uzimao . obim pokreta.5 godine bolove u potkolenicama i stopalima. noge i minimalnim otokom. Od med. Tokom tretmana praćeni su sledeći parametri: 1. mišićnu snagu. U 95 % bolesnika smanjen je subjektivni osećaj težine u donjim ekstremitetima. prikaže pozitivno dejstvo primene aparata "Green vacum". Ključne reči: limfedem. Nakon primene 15 terapija obim ekstremiteta se smanjio u značajnoj meri (3 . skoro normalizovane pokretljivosti u skočnom zglobu.5 cm). Obim pokreta na donjim ekstremitetima i 7. Pre preloma imao je oko 1.yu Sprovođenje medicinske rehabilitacije kod pacijenta sa prelomom i narušenom cirkulacijom na donjim ekstremitetima svakako je otežano i sa dosta problema. Cilj rada je bio da se pokaže značaj i uloga aparata »Green sack» u terapiji limfedema na donjim ekstremitetima. Pre i nakon primenjene terpije pratili smo sledeće pametre: merili smo obim ekstremiteta. sa gipsanom imobilizacijom. temperaturu kože kao i subjektivni osećaj težine u donjim ekstremitetima pre i posle primene limfne drenaže. klaudikacioni bol. Obim na donjim ekstremitetima 5. Pre uključivanja obrađen je od strane vaskularnog hirurga. lako primenljivih i efikasnih terapijskih procedure u lečenju limfedema na donjim ekstremitetima. Pacijent je uključen na aparat sa vakum vrećom i imao je uporedo kinezi vežbe. koji je konzervativno lečen od strane ortopeda. Zaključili smo da je primena ove metode jedna od vrlo specifičnih.co. uz osecaj"slabosti" I "hladnoce" u donjim ekstremitetima. Cladicatio intermitens 2.Temperatura kože 4. hipobarična pulsirajuća terapija P ISHOD LECENJA APARATOM "GREEN VACUM" KOD PACIJENTA SA PRELOMOM I NARUŠENOM CIRKULACIJOM NA DONJIM EKSTREMITETIMA Adamov Đ. claudicatio intermitens pri hodu do 100 m.sbb.Nastaje kao rezultat poremećaja odnosa između opterećenja i sposobnosti limfnog sistema da odstrani proteine i tečnost iz kapilarne filtracije koji nisu vraćeni kroz venske fenestere. ojačane mišićne snage mm. Bol u donjim ekstremitetima 3. Novaković B Klinika za medicinsku rehabilitaciju.donjih ekstremiteta 6. Srbija djordje@ns.

koji je rezultirao ovde sa dobrom sanacijom preloma. Tomić D. Srbija mmnesa9@Eunet. Rezultati: U okviru malog uzorka. terapijske procedure i hospitalizaciju doživljava kao visoko stresne što zahteva praćenje psihičkih korelata somatskog poremećaja kao i njihovih varijacija. Cilj rada je da se uoče i porede psihološka obeležja pacijenata pre i nakon tretmana ‚‚greensac‚‚ aparatom. claudicatio intermitens. Rašković S. otok.Subotić R. Paracetamol a 500 mg 1 . P UČESTALOST KLINIČKIH POJAVA U TOKU SISTEMSKOG ERITEMSKOG LUPUSA . Za psihološku detekciju su korišćeni: BFI.yu Uvod: pacijent dijagnostičke.05). bol P PSIHOLOŠKA OBELEŽJA PACIJENATA TRETIRANIH ‚‚GREENSAC‚‚ APARATOM TOKOM PROJEKTA ‚‚EUREKA‚‚ Platiša N Klinika za medicinsku rehabilitaciju.Drag. Dva ajtema koja se odnose na kvalitet života beleže statistički značajno ‚‚pogoršanje‚‚ stanja (p < 0. Navedeni pokazatelji su indikatori kako stresa u kontaktu sa terapijskim procedurama u hospitalnim uslovima tako i subjektivnog osećanja umanjene bolnosti. beleži se poboljšanje (p < 0. Amlopin a 5 mg 2 x 1/2.Knežević V. cirkulacija. Ključne reči: prelom.04 i 0. Subjekti: prate se psihometrijski parametri grupe od 12 ispitanika koji su tretirani ‚‚greensac‚‚ aparatom.yu Uvod: Klinička slika sistemskog eritemskog lupusa manifestuje se simptomima zahvaćenosti jednog ili istovremeno više organa i sistema.02). uočava se statistički značajan porast situacione anksioznosti (p < 0. pozitivan efekat kod pacijenta.. Zaključak: praćenje psiholoških obeležja pre i nakon aplicirane fizikalno terapijske procedure beleži testovna odstupanja na malom broju ajtema. SF36 kvalitet življenja (stanje). Uobičajene manifestacije su . Bolnica Valjevo. Sa aparatom "Green vacum" dobili smo jos jednu efikasnu terapiju.01) nakon propisanih procedura.Alergologija. Tbl. STAI.3 x 1 i Tbl. Srbija drrs@ptt. Ostali testovi ne beleže značajne razlike. Na ajtemu koji se odnosi na umanjenje bolnosti. Bezinovićeve skale self-koncepta (karakterisitike). Klinički centar Novi Sad.NAŠI REZULTATI Vilotić . Metod rada: primenjuje se test-baterija pre početka fizikalnog tretmana i testovi za procenu stanja nakon završenog tretmana. koja daje dobar. oporavkom i poboljšanom cirkulacijom na donjim ekstremitetima. BDI. Sajerman S Služba za unutrašnje bolesti . Plečić . Trental a 400 mg 2 x 1.

2 %. što čini 91. Srbija vujko@verat.Oralne ulceracije imalo je13 ispitanika što čini 38.2 %.2 %.stagnacija . na malaksalost se žalilo 29 ispitanika.9 %. osobenostima starih (polimorbiditet. Odlikuje ga neprimetan. gastrointestionalne tegobe imalo je 10 ispitanika. Zaključak: na ispitivsnom uzorku zaključujemo da su zamaranje. Tok bolesti može biti blag do fulminantnog sa potencijalno fatalnim ishodom. serozitis.net Zadravstveni radnici i saradnici koji učestvuju u rehabilitaciji starih osoba podložni su sindromu izgaranja. razdražljivost. konverzvina i depresivna reagovanja. Rezulati rada: Fotosenzitivnost je postojala kod 20 ispitanika što čini 58.fizička iscrpljenost. što čini 47. Božović Lj. 29 žena i 5 osoba muškog pola. mišljenja. što čini 14.3 %. poremećaj srčanog ritma bio je prisutan kod 5 ispitanika.rezignacija). Gubitak u telesnoj težini prijavilo je 17 ispitanika. što čini 50 %.4 %. bolovi u mišićima i zglobovima.2 %. alergiju na lekove imalo je 10 ispitanika što čini 29. epi napade. a javlju se i znaci oštećenja bubrega i centalnog nervnog sistema. povišen krvni pritisak iznad 140/90 imalo je 20 ispitanika.2 %. Blagojević T. alopecija se javila kod 16 ispitanika. raspoloženja) dalo je podatak 14 ispitanika. depersonalizovan odnos prema pacijentima.urađeni standardni laboratorijski testovi i imunološke analizeuz neophodna dopunska ispitivanja.1 %. hematološki poremećaji. što čini 52.8 %.4 %. Cilj rada: Utvrđivanje najčešćih kliničkih manifestacija kod obolelih od sistemskog eritemskog lupusa. Za prisustvo CNS tegoba (glavobolje. karakretistične kožne promene. što čini 29.Svim bilesnicima je uzeta detaljna anamneza. postupan gubitak smislenosti vlastitog rada (entuzijazam . U vreme postavljanja dijagnoze bolesti najmlađi ispitanik imao je 16 godina. što čini 41. Stojanović S. malaksalost najučestalije kliničke manifestacije lupusa prema anamnestičkim podacima. kožne promene imao je 31 ispitanik što čini 91. a najstariji 61 godinu. sporiji oporavak. interpretativnost. brzo umaranje je imao 31 ispitanik. povišena temperatura.slabost. samarićanin). malaksalost. vrtoglavice. psiho .8 % od ukupnog broja ispitanika. statistička obrada podataka. presavestan.7 %. Vidaković . izbor bolesnika. Pojava ovog sindroma uslovljena je ličnošću radnika (ambiciozan. psiho - . analiza dobijenih rezultata. artritis/artralgije. Metodologija rada: sadrži nekoliko etapa . Bolesnici su izabrani metodom slučajnog izbora iz grupe pacijenata kojima je postavljena dijagnoza sistemskog eritemskog lupusa naosnovu revidiranih ACR kriterijuma.Analizirana su 34 ispitanika. P SINDROM IZGARANJA U REHABILITACIJI STARAČKE POPULACIJE Vujko M.Maksimović B Zavod za protetiku Beograd.formiranje upitnika. što čini 85. poremećaj pamćenja. nesvestice. sto čini 58. dispneju je imalo 18 ispitanika. bolove i otoke zglobova imao je 31 ispitanik što čini 91.

Cilj rada: Istražiti prevalenciju pušenja. Makedonija 42. Rumunija 43. Sava". naročito kod muškaraca (npr.5 %. težini. Nikčević LJ2.1. ista prevalencija gotovo preslikava stanje u opštoj populaciji. Stoga je važan zadatak fizijatara i promocija zdravog načina života kroz edukaciju pacijenata (najbolje ličnim primerom) o regularnoj fizičkoj aktivnosti. prosečni indeks paklo /godina bio je 49.8 % u Velikoj Britaniji. 6. Kod pušača primenjeni testovi: Fagestrom. odgovarajućoj tel. u KC Srbije). U ostalim državama. starost. izloženost duvanskom dimu. ponašanje.8 god.8 %. 37 % lekara su pušači prema istraživanju sprovedenom 2001 g. Gvozden M1. Švedska 14 %). bivših pušača 18 %. Ključne reči: sindrom izgaranja. Metod: Obuhvaćeno je svih 16 fizijatara zaposlenih u Zavodu. Srbija anjev@eunet. Preventiva: stalna edukacija radnika u cilju uspostavljanja što fleksibilnijeg odnosa prema poslu.2 %. Rezultati su statistički analizirani. Ross. Gavrilović B1. česte teme smrti) i načinom organizacije rada u rehabilitacionoj ustanovi (jasnoća ciljeva poslovanja. Irska 7. izloženost duvanskom dimu u okruženju. Sadržaj upitnika: demografski podaci / podaci o radnom mestu. Rezultat: Stalnih pušača 37. ponašanje / odvikavanje. jer nas većina ljudi smatra pravim izvorom znanja i saveta vezanim za zdravlje uopšte. Pavković S1 1 Zavod za protetiku. kolegama i – samom sebi. kod fizijatara zaposlenih u Zavodu za protetiku.4 %. odvikavanje.3. jednaka zastupljenost oba pola. navika pušenja. te i u Srbiji. stavovi. zdravoj ishrani. U Evropi istraživanja prevalencije pušenja kod lekara ukazuju da države sa dužom tradicijom podizanja nivoa svesti o štetnosti duvana imaju značajno nižu prevalenciju pušenja kod lekara (npr. ali su svesni da svojim mogućim primerom zdravog načina života (bez pušenja) mogu uticati i na širu zajednicu. prosečna starost pušača 44. prestanku pušenja. . Zaključak: U proseku su višegodišnji pušači i srednje teški zavisnici.yu 1 Uvod: Glavni faktor rizika po zdravlje (povećava rizik za preko 30 bolesti) koji se može izbeći je pušenje. Marković M1.socijalni problemi. Beograd 2 Bolnica za prevenciju i lečenje CV oboljenja mozga "Sv. Treba li naglašavati da lekari imaju izrazito važnu ulogu u suzbijanju pušenja. Beograd. rehabilitacija P FIZIJATAR I DUVANSKI DIM Grujičić B . srednja vrednost stepena nikotinske zavisnosti merena Fagestrom testom je 4. međusobni odnosi. što predstavlja značajne teškoće u uspešnosti odvikavanja. problem nagradjivanja). stavove.

U tom periodu se dogodilo 584 povreda na radu.4 %) ekstremiteta.ac.4 %).8 %) i gornjih (31. Prosečna dužina bolovanja zbog povreda u metalskoj industriji je iznosila 63. Analizirani su izvestaji o povredama na radu u ispitivanom periodu. Najveći broj povreda na radu se događa u mesecu Maju (14.4 %).yu Povrede na radu predstavljaju znacajan medicinski i ekonomski problem u našoj sredini.58 % povreda dogodilo na putu od kuće do posla i obratno.2 %) se dogodio na samom radnom mestu dok se 28. Stevanović V.P POVREDE NA RADU U METALSKOJ INDUSTRIJI Jovanović J.4 radnih dana).7 radnih dana. Među povredama donjih ekstremiteta dominiraju frakture (43. Najveći broj povreda (71. Najveći broj povređenih radnika se registruje ponedeljkom između 8 i 10 sati. Manić S Medicinski fakultet Niš.3 %) i Septembru (12. Srbija joca@medfak.2 %) i distorzije (31. Smatramo da rezultati ovog istraživanja mogu imati praktičnu primenu u prevenciji i smanjenju težine povreda na radu u metalskoj industriji.ni. Najveći broj izgubljenih radnih dana je zbog fraktura (115. . Cilj ovog istraživanja je analiza povreda na radu u metalskoj industriji u proteklih pet godina. Među povredama dominiraju povrede donjih (54.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful