Kongres Fizijatara Zbornik Radova 2006

ŠESTI KONGRES FIZIJATARA SRBIJE I CRNE GORE sa međunarodnim učešćem ZBORNIK RADOVA

Šesti kongres fizijatara Srbije i Crne Gore Vrnjačka Banja 2006 ZBORNIK RADOVA

* Izdavač Udruženje fizijatara Srbije i Crne Gore * Za izdavača Milica Lazović Vladislava Vesović - Potić * Redaktor Ranka Krunić - Protić * Prelom teksta Dragan Vulović Aleksandar Grujić * Dizajn korica Miloš Petrović * Tehnički saradnik Aleksandar Grujić * Štampa Pelikan prim - Niš * Tiraž: 500

Udruženje fizijatara Srbije i Crne Gore

6. KONGRES FIZIJATARA SRBIJE I CRNE GORE
sa međunarodnim učešćem

ZBORNIK RADOVA

Vrnjačka Banja 01 - 04. novembar 2006. godine

Organizacioni odbor
Prof. dr Milica Lazović, predsednik Prof. dr Vladislava Vesović - Potić, potpredsednik Dr Dejan Stanojević, potpredsednik Prim. dr Đorđe Adamov Prof. dr Branislav Bobić Doc. dr Miodrag Veljković Prof. dr Gordana Devečerski Dr. med sc Sofija Žitnik - Sivački Prof. dr Stevan Jović Doc. dr Ljubica Konstantinović Prim. dr Ranka Krunić - Protić Dr. med sc Milan Obradović Prim. dr Vesna Simonović Dr. med sc Mirko Teofilovski Doc. dr Milisav Čutović Dr Željana Škarić - Karanikić Prof. dr Laslo Švirtlih

Naučni odbor
Prof. dr Vladislava Vesović - Potić, predsednik Dr. med sc Slobodan Branković Prof. dr Gordana Devečerski Doc. dr Aleksandar Đurović Prof. dr Miodrag Jevtić Prof. dr Stevan Jović Prof. dr Zoran Kojović Doc. dr Ljubica Konstantinović Prof. dr Milica Lazović Doc. dr Dragana Matanović Prim. dr Vukašin Mihajlović Prof. dr Ivana Petronić Prof. dr Gordana Popović Doc. dr Slobodan Radović Prof. dr Nada Rotović Prof. dr Kosta Savić

Sekretari
Prim. dr Ranka Krunić - Protić, generalni sekretar Dr. med sc Mirjana Kocić Prim. dr Dragan Vulović

Danas Vrnjačka Banja. Do sada je održano 3 Kongresa fizijatara Srbije i Crne Gore kao i isto toliko Fizijatrijskih dana. u tome značajno pomoći. Društva ljekara Crne Gore i Specijalne bolnice za lečenje i rehabilitaciju bolesti organa za varenje i šećerne bolesti „Vrnjačka Banja“. godine. topline i zadovoljstva. sa Specijalnom bolnicom „Merkur“ predstavlja najsavremeniju medicinsku ustanovu za dijagnostiku. što čini oazu zdravlja. sa visokim kvalitetom smeštajnih objekata. Kako je neophodno da savremeni fizijatar praktičar pomno i kontinuirano prati šta se u svetu nauke i medicinske prakse dešava. a obrađeni su i prevencija i rehabilitacija bolesnika sa osteoporozom. Istorija korišćenja vrnjačkih mineralnih voda seže u duboku prošlost. primena funkcionalnih testova u rehabilitaciji i balneoklimatoterapija. 2005. Kasnije. da bi sve obrađene teme predstavljale srž onog što se danas radi u svetu i kod nas. Udruženje fizijatara Srbije i Crne Gore je osnovano 2003. Ovaj Kongres se održava nakon razdruživanja državne zajednice Srbije i Crne Gore i to će biti prilika da se na Skuštini fizijatara dogovorimo o daljem organizovanju Fizijatara Srbije i Crne Gore. Za poster prezentacije prihvaćeno je 132 originalna stručna rada. predstavlja najpoznatiji zdravstveni i turistički centar Srbije. stvaraju uslovi za organizovanje banje kao lečilišta. Srpskog lekarskog društva – Sekcije za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju.UVODNA REČ Šesti kongres fizijatara Srbije i Crne Gore održava se u Vrnjačkoj Banji. godine postalo redovan član ISPRM-a (International Society of Physical and Rehabilitation Medicine). beleži se interesovanje lekara za vrnjačke vode. ali se tek proglasom Osnovatelnog fundatorskog društva 1868. o čemu govore ostaci bazena za kupanje i stari rimski izvor „Fons Romanus“. uz konsultovanje najsavremenije svetske literature. sa lezijom centralnog motornog neurona i kompresivnim neuropatijama kao i deca. sredinom XIX veka. ubeđena sam da će ovaj Kongres i knjiga koja ga prati. Svakako da najveća zasluga za to pripada autorima predavanja po pozivu i slobodnih saopštenja koji su uložili sve svoje znanje i iskustvo. U slobodnim temama najveći broj radova je iz oblasti rehabilitacije bolesnika sa ortopedskim povredama i reumatičnih bolesnika. prevenciju. godine. da bi dve godine kasnije. sa malignim oboljenjima. . lečenje i rehabilitaciju organa za varenje i šećerne bolesti. blagom umereno-kontinentalnom klimom bez vetra i bogatim kulturno istorijskim nasleđem u okolini. Ovogodišnji kongres se održava u organizaciji Udruženja fizijatara Srbije i Crne Gore. Kroz mini simpozijume obrađeno je osam tema u 30 radova i to rehabilitacija bolesnika sa endokrinim i metaboličkim bolestima. restorana i velnes centara. koja svojom tradicijom.

a Farmaceutske kuće su u tome značajno pomogle.Zadovoljstvo je što je jedan broj radova iz Republike Makedonije. Mnogo napora je potrebno da se ovakav Kongres osmisli. potrebna je i znatna finansijska podrška. razmeni mišljenja. Prof. razrešavanju nedoumica koje postoje u svakodnevnom radu što bi opravdalo održavanje Konresa svake kalendarske godine. dr Milica Lazović Predsednik Organizacionog odbora Kongresa . Da bi se izdavanje Zbornika uspešno okončalo. Dugujemo veliku zahvalnost svima koji su doprineli da Zbornik radova u ovakvom obliku ugleda svetlost dana. Republike Srpske i Federacije Bosne i Hercegovine. a takođe i svima koji će svojim prisustvom na Kongresu doprineti proširenju naših znanja. realizuje i da se na sam dan održavanja pojavi i Zbornik radova. Da nije bilo svesrdnog rada svih članova Organizacionog i Naučnog odbora ova manifestacija i knjiga koja je prati sigurno ne bi bili tako sveobuhvatni i kvalitetni.

SADRŽAJ: .

etničke karakteristike i psihosocijalni faktori (5). Klinički centar Novi Sad. kao što je UKPDS (United Kingdom Prospective Diabetes Study). dijabetes melitus. cerebrovaskularni insult i periferna vaskularna bolest (3). opisani su i predisponirajući faktori rizika: gojaznost. Srbija lazovica@eunet. ako je primenjena bez intenzivne korekcije drugih faktora rizika da značajno smanji rizik od pojave infarkta miokarda (IM) i moždanog udara(6). uzrast. odnosno nasledna komponenta za nastanak ateroskleroze u ranom životnom dobu) i promenljivi (dislipidemije. 2Klinika za medicinu rehabilitaciju. abdominalna gojaznost. sedanterni način života. odmah iza Rusije (2). Ateroskleroza se manifestuje kao ishemijska bolest srca. . da je danas mortalitet u Srbiji na drugom mestu u svetu. mala fizička aktivnost. Povišeni nivo ovih čestica značajno ubrzava proces njihove oksidacije ali i glikozilacije i tako u značajno većem obimu podstiče nestabilnost i aktivira mehanizme rupture ateroskleroznog plaka. Dosadašnja ispitivanja su ukazala da postoji vrlo kompleksna povezanost faktora rizika za pojavu KVB i da oni deluju sinergistički. KC Niš.Tema I REHABILITACIJA BOLESNIKA SA ENDOKRINIM I METABOLIČKIM BOLESTIMA ULOGA FIZIČKE AKTIVNOSTI U TRETMANU DISLIPIDEMIJA U ERI STATINA Lazović M1. Brojne epidemiološke studije i klinička istraživanja pokazala su da klasični faktori rizika mogu biti nepromenljivi (pol.yu Uvod Ateroskleroza je vodeći uzrok mortaliteta u razvijenim zemljama sveta. Tako je ukazano na vrlo veliki značaj korekcije nivoa LDL čestica i sprečavanja njihove transformacije u mali gusti LDL. utvrdile su da striktna kontrola glikemije nije dovoljna. a zadnjih godina poprima razmere prave epidemije u zemljama bivšeg istočnog bloka (1). Tako. hipertenzija i pušenje). Ovi nalazi su usmerili istraživanja na kontrolu poremećaja metabolizma lipida. Pored ovih glavnih faktora rizika. Iako danas tačno neznamo sve uzroke i patofiziologiju ateroskleroze. Komplementarne studije poremećaja metabolizma lipida su pokazale da se tip2 dijabetesa odlikuje značajno većom produkcijom malih gustih LDL čestica nego u nedijabetičara. smatra se da se njen nastanak može dobrim delom objasniti postojanjem faktora rizika (4). jer se odvija bez simptoma dok se tri četvrtine poprečnog preseka arterije ne obstruira ateromom. Velike prospektivne studije. pozitivna porodična anamneza za KVB u ranijem životnom dobu. Razvoj ateroskleroze je podmukao. Devečerski G2 1 Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju.

smanjenjem faktora rizika i stope mortaliteta i morbiditeta(7). Fizička aktivnost i dijeta mogu značajno da utiču na stanje lipidemije i tek kada ove mere ne pokažu željene rezultate treba terapiji pridodati antilipemijske lekove (8) Primarne i sekundarne preventivne studije pokazale su da fizička aktivnost povećava nivoe kardioprotetivnog lipoproteina HDL2 i smanjuje aterogene lipoproteine (9. Eksperimentalne studije pokazuju da je aktivnost LPL ekstenzornih mišića utreniranog kolena viša no u neutreniranim mišićima (18). Najznačajniji efekat fizičke aktivnosti na nivoe plazmatskih lipoproteina odnosi se na HDL-C. randomiziranoj.11) U jednogodišnjoj. Fizička aktivnost i lipoproteini Fizički trening i druge nefarmakološke metode imaju veliku ulogu u „statinskoj eri“ ali ne samo kao dopuna terapije već i u samostalnoj prevenciji ateroskleroze. dovodi do povećanja HDL-C na račun povećanja HDL2 i smanjenja triglicerida kod muškaraca. može uzrokovati porast nivoa HDL-C u cilju zagarantovanog . Za vreme lipolize triglicerida iz VLDL-a. Fizička aktivnost povećava aktivnost lipoproteinske lipaze čime se smanjuje nivo triglicerida i povećava nivo HDL-C.10. Vežbama uzrokovana povišena lipolitička aktivnost sa kataboličkim efektom na trigliceride i poboljšanim fluksom VLDL-a. FT umerenog intenziteta dovodi do porasta HDL-C i to se zapaža već prvih meseci posle akutnog IM. a sekundarni cilj je povećanje HDL-C na vrednosti iznad 1mmol/l i smanjenje triglicerida na nivo manji od 2. 14).3 mmol/l (1). imaju za 20-35% veće vrednosti HDL-C (15). u odnosu na osobe koje ne upražnjavaju fizičku aktivnost. fosfolipidi i apoproteini se prenose na nascentne HDL čestice koje luči jetra. Povećana aktivnost LPL je ustanovljena u masnom tkivu i mišićima atletičara. te dolazi do povećanja nivoa HDL-C u plazmi. kod srednjeg rizika nefarmakološke mere ili medikamenti ako je to potrebno i u kategoriji visokog rizika (IBS i/ili diabetes) nefarmakološke mere i medikamenti. kontrolisanoj studiji NCEP Step 2 program nije dao značajne rezultate u sniženju LDL-C kod osoba koje su imale samo dijetu. Mehanizam kojim FT deluje na lipoproteine u plazmi je višestruk i vezan je za promenu aktivnosti enzima lipoproteinske lipaze (LPL) (14) kao i transferskih proteina (13). oslobođeni holesterol. Kod bolesnika sa niskim rizikom. Ovaj uticaj zavisi od intenziteta i dužine fizičke aktivnosti. Primarni cilj je smanjenje nivoa LDL-C na vrednosti manje od 2. Mehanizam ovog dejstva nije u potpunosti rasvetljen ali se verovatno ostvaruje preko enzima uključenih u metabolizam lipida (13.U AHA/ACC preporukama za vođenje pacijenata nakon preležanog IM navodi se da su povećanje fizičke aktivnosti i regulacija lipidnih nivoa od presudnog značaja. Utvrđeno je da sportisti. kao i kod osoba koje su podvrgnute visokim telesnim opterećenjima (17).6 mmol/l. a nisu bile podvrgnute fizičkom treningu (12). Fizički trening (FT) utiče na profil lipoproteina u krvi. U odnosu na subfrakcije HDL-C pokazano je da FT dovodi do porasta HDL2 koji ima inverzan odnos sa ishemijskom bolešću srca (16). potrebno je praćenje bolesnika.

Fizički trening koji se preporučuje osobama sa visokim rizikom za KBS u primarnoj i sekundarnoj prevenciji su aerobna. HDL-C je povišen za 19. dinamskog FT (10. Intenzivan FT dovodi do porasta HDL-C kod mlađih osoba za 14%. Značajno su smanjeni i atertogeni odnosi LDLC/HDL-C. Fizička aktivnost.11). Aktivnost hepatične lipaze je smanjena pri teškom mišićnom radu. VLDL/C i LDL-C. Od nelipidnih faktora rizika bitno su smanjeni BMI.001). uz redukciju ostalih faktora rizika (22). Porast HDL-C. Svi aterogeni odnosi osim Hol/HDL-C su bitno promenjeni. Povećanje aktivnosti hepatične lipaze često se može videti kod bolesnika sa hipertrigliceridemijom. Fizička aktivnost povećava i aktivnost enzima lecitin holesterol acetil transferaze koji podspešuje prenos masnih kiselina iz lecitina u holesterol za vreme stvaranja HDL-a.44%. tako i u grupi posle petogodišnjeg FT. Vizička aktivnost visokog intenziteta dovodi do redukcije holesterola za 5-7% (6). 3 do 4 puta nedeljno je minimalno preporučena fizička aktivnost u prevenciji KBS. Fizička aktivnost dovodi do redukcije triglicerida i VLDL-C i do značajnog povišenja HDL-C. S druge strane dokazani su povoljni efekti fizičke aktivnosti u primarnoj i sekundarnoj prevenciji KBS (12). Nakon 6 meseci praćenja statistički značajno su redukovani ukupni holesterol. Efekat FT na trigliceride se ne ogleda samo u utrošku masnih kiselina iz VLDL-a za energetske potrebe već i na redukovanoj sintezi VLDL-a u jetri (18). telesnom masom. kako u grupi bolesnika posle akutnog IM i četvoronedeljnog FT. trigliceridi. Ovakav pristup kod bolesnika sa hiperlipidemijom bez KBS doveo je do redukcije lipidnih i nekih nelipidnih faktora rizika nakon 3 meseca. pokazala je. Nivo HDL-C značajno raste kod muškaraca koji su pored niskokalorijske dijete imali i fizičku aktivnost 3-4 puta nedeljno. Povećanje HDL-C se kreće od 5-16%. tako da redovno fizičko vežbanje udruženo sa dijetom sa nisko zasićenim mastima i sa malo holesterola kod muškaraca i žena sa viškom telesne mase poboljšava nivo HDL-C (21). sistolni i dijastolni krvni pritisak i fibrinogen. uzimanjem alkohola i pušenjem. Pojačani mišićni rad povećava nivoe apolipoproteina E koji ima važnu ulogu u povratnom transportu holesterola (20). rezultat je umerenog. 30 minuta u odnosu na muškarce koji su bili samo na dijeti ili onih u kontrolnoj grupi koji nisu bili ni na dijeti (p<0. ventilaciju i potrošnju kiseonika. dinamska opterećenja. a nezavisno deluje i na smanjenje dijametra LDL i HDL čestica (20). Studija na 3333 odraslih osoba koji su imali fizičku aktivnost najmanje 30 minuta 3 puta nedeljno. Slićni rezultati su postignuti i kod žena. LDL-C i visoko statistički sniženi trigliceridi. brzi hod od 30 do 60 minuta. Fizička neaktivnost je značajan faktor rizika u razvoju koronarne ateroskleroze. Povećana aktivnost LCAT nađena je kod atletičara i dobro utreniranih muškaraca (17). da je ova grupa imala značajno povišene vrednosti . koja imaju za cilj da umeremo povećaju minutni volumen srca. a kod starijih preko 65 godina za 15%.optimalnog metabolizma mišića (19). a visoko značajno nakon 6 meseci praćenja. LDL-C za 7-12% (21). Hol/HDL-C i značajno povećan HDL odnos. što je u neposrednoj vezi sa nivoima triglicerida. U prva tri meseca praćenja značajno su redukovani ukupni holesterol.

pokazuju važnost određivanja apolipoproteina B i HDL-C. Eur Heart J 1998. Međutim. 3. Fizički trening kod sedenternih.HDL-C. posebno LDL-C. The Surf Report I. . dok fizička aktivnost nema veliki uticaj na nivoe HDL-C kod žena (24). Recommendations of the Second Joint Task Force of European and other Societies on coronary prevention.ncd/cvd. Literatura: 1. fizička aktivnost i lekovi . Aviliable from: http://www. u odnosu na grupu koja je vodila sedanterni način života. 2003. Terapija medikamentima za sniženje vrednosti lipida rezervisana je za bolesnike kod kojih fizička aktivnost i dijeta nemaju uspeha. Pokazano je da dijeta. i da lečenje nefarmakološkim sredstvima i lekovima uspešno smanjuje rizik od KBS. godine. 4. Fizička aktivnost i modifikacija ishrane i dalje ostaju prva terapijska linija u lečenju povišenih vrednosti ukupnog holesterola i LDL-C. 2. snižavaju rizik od KBS. Novi ciljevi su pomereni na niže vrednosti. Grupa koja je upražnjavala fizičku aktivnost samo jednom nedeljno imala je niži skor rizičnih faktora za KBS. značajno nižu stopu pušenja i niži BMI. godine bile su agresivnije u preporukama za snižavanje holesterola nego evropske od 1998. CVD strategy 2001/2002. Cardiovascular Disease. Muškarci koji džogiraju 16km tokom šest meseci pokazuju porast nivoa HDL-C za10%. Analiza kombinovanih studija je pokazala značajnu redukciju kliničkih događanja za oko 20% ukoliko se vrednosti holesterola smanje za 10%. evropske preporuke od 2003. Mortalitet od kardiovaskularnih bolesti. WHO. godine (3) se praktično u „agresivnosti“ snižavanja holesterola izjednačavaju sa američkim. World Heart Organisation. u odnosu na sedanterne osobe (23). Nepublikovani podaci. kao i kod bolesnika sa visokim rizikom ili već dokumentovanom KBS kod kojih je neophodna značajna redukcija holesterola (26). Institut za zaštitu zdravlja Srbije. Studije sa ispitanicima koji imaju normalne vrednosti ukupnog holesterola i triglicerida u plazmi. Prevention of coronary heart disease in clinical practice. Međutim. Američke preporuke za primarnu i sekundarnu prevenciju ishemijske bolesti srca iz 2001. kao i u kriterijumima za uključivanje lekova za sniženje lipida. Nedvosmisleno je dokazano da je hiperholesterolemija jedna od najvažnijih karika u lancu događaja koji dovode do KBS. zdravih ispitanika povišava nivoe HDL-C.who. postoje razlike u ciljnim vrednostima i kriterijumima za procenu rizika za KBS. 19: 1434-503. u cilju usporenja progresije i povećanja regresije aterosklerotskih lezija u koronarnim arterijama.int. gde je i skor rizičnih faktora bio značajno viši. Prevention and control. niže vrednosti triglicerida. kao i njegovih subfrakcija za procenjivanje rizika od nastanka KBS (25). U velikom broju zemalja postignut je konsenzus o potrebi sniženja lipida u plazmi. kombinovano. naročito što se tiče lipidnog statusa i to kod svih kategorija rizika. Survellance of risk factors related to noncommunicable disease: Current status of global data.

Morphometric and immunohistochemical characterization of the intimal layer throughout the arterial system of elderly humans. 17. Kubler W. Savić T. Niebauer J.5. NEng J Med 1996..: Trygliceride as a risk factor for coronary artery disease.68:38A-39A. Rader DJ. et al. Pejović M.: Management of Hypertrigliceridemic patients. 18. 21. LaRosa JC. 2000.76:21A-28A. Schlierf G. Exersise Training Enhances Endotelial Function in Young Men. ProgCardiovasc Dis 1998. Superko HR..41(2):137-50. International J Cardiol 2000. Hauer K. Ekelunod LG. Saku K..319:1383-1389. Kingwell BA. Mancini M. 82(9A):22-25. 6. 321: 405-412.. J Am Coll Cardiol 1995. 9. Physical fitness as a predictor of a cardiovascular mortality in asymptomatic north american up study. Am J Cardiol 1998. Ping Li X. Stratton IM.. 22. Other nonpharmacologic approaches.33(2):436-43. 13.: Treatment of coronary heart disease by diet and exercise. et al.. 8. Novine u kardiologiji. et al. Adler AI.-3 3 5 (22) . Kwiterovich PO. J Anat 2002. Nešić D. Hadži Pešić Lj. J Am Coll Cardiol 1999.. / Cardiovasc Pharmacol 1995 .82(9A):22-25. Hambrecht R.: Protective effect of high density lipoprotein on endotelium-dependent vasodilatation. et al. Haslell WL. N Engi J Med 1998:339:12-20. Akutno fizičko opterećenje bolesnika sa prelezanim infarktom miokarda. J Cardiovasc Risk 1995. 19. Poppen M. 7.. Am J Cardiol 1998. 2(4):310-5. Am J Cardiol 1998. Wood AJJ.73(3)-. .. Am J Med 1999:107(2 pt 1):25S-27S 12.231-236. Schuler G.. Am J Cardiol 1991. 10.: Exercise and lipoprotein metabolism. 16(6):431-48 14. Borst C. Sports Med 1993..: Noninvasive Procedures for Subclinical Atherosclerosis RiskAssessment. Johmson JL.: Quantity and Function of High Density Lipoprotein as an Indicator of Coronary Atherosclerosis. Dart AM.: The antiatherogenic role of high-density lipoprotein cholesterol. Am J Physiol 1997:272(3 pt 2) :H1070-H1077Gatto AM. Sherrard B. 25 (Suppl 4):S32-S34.: Effects of Diet and Exercise in Men and Postmenopausal Women with Low Levels of HDL Cholesterol and High Levels of LDL Cholesterol.. Clarson et al. Pavlovic M.: Adjunctive Drug therapy of acute myocardial infarction Evidence from Clinical Trials. Jennings GL.. Niška Banjo. Gatto AM. Miettinen T. 1987:513-17 20. Association of glycaemia with macrovascular and microvascular complications of type 2 diabetes (UKPDS 35): prospective observational study. et al. Vink A.. Neil HAW..: Short term effects of exercise on plasma lipids and lipoproteins in humans. BMJ. 11. De Klein DP. 16. 15..: Four weeks of cycle training increases basal production of nitric oxide from the forearm. Stefanik LM. N Engl J Med 1998.82(9A):13Q-21Q.: The role of diet and exercise in the statin era.•1660-66.: Trygliceride as a risk factor for coronary artery disease. 200: 97-103.. Vogel G. Pronk NP. Schoneveld AH.

Circulation 1998:97:661-5.. ima visoki rizik zbog kardiovaskularnog oboljenja. bubrege. Niš 3 Zavod za protetiku.: New Perspectives on the Management of LowLevels of High-Density Lipoprotein Cholesterol. To praktično znači da će tim lekara koji učestvuje u lečenju biti obavezan da nauči kako da analizira rizike i koristi fizičke aktivnosti kod datog pacijenta.. Beograd.. Novi Sad 2 Medicinski fakultet Niš.. Atherosclerosis 1999.. Zeman M. koji treba da se uključi u program vežbanja umerenog do visokog intenziteta. Uloga ovog tima je i da adekvatno obuči i lekare opšte prakse kao i sve druge osobe koje će učestvovati u lečenju datog pacijenta. Detaljna anamneza i pregled bi trebali da se fokusiraju na simptome i znake bolesti koje zahvataju srce i krvne sudove. Srbija devecer@eunet. Cas Lek Cesk 1995:134(18):577-9. Phofl M. Tim koji sačinjavaju lekar specijalista fizijatar. 25. FIZIČKA AKTIVNOST I DIJABETES Devečerski G1. dijetetičar.: Indicators of lipoprotein metabolism in normolipidemic men after myocardial infarctus. et al. psiholog i pacijent.starost > 25godina i . Teofilovski M 3 1 Medicnski fakultet Novi Sad. Hsieh SD..yu Svrha ovog izlaganja je da unapredi i razjasni trenutne stavove o ulozi fizičke aktivnosti kod pacijenata sa tipom 1 i 2 dijabetesa. Yoshinaga H. Ovakav pregled bi trebao da obezbedi detaljan skrining za prisusutvo makro ili mikrovaskularnih komplikacija koje bi se mogle pogoršati u toku fizičke aktivnosti. Harper CR. internista. Evaluacija pacijenta pre započinjanja programa vežbanja Pre započinjanja određenog režima vežbanja pacijent sa dijabetes melitusom mora proći deteljan medicinski pregled sa adekvatnim dijagnostičkim procedurama.23.159:1049-57. Novija klinička istraživanja ukazuju da fizička aktivnost može biti terapeutsko oruđe kod velikog broja pacijenata sa dijabetesom ili rizikom za dijabetes. Kardiovaskularni sistem Dozirani test opterećenja može biti koristan ako pacijent.: Regular Physical Activity and Coronary Risk Factors in Japan's Men.tip 2 dijabetesa koji traje >10 godina .142 (2):389-93. Kao i kod svake terapije. et al. Muto T. će imati velike koristi ako steknu znanja i iskustvo iz fiziologije fizičke aktivnosti. stopala i nervni sistem. Lazović M2. Sakurai Y. oči. Identifikacija ovih problema će pomoći u osmišljavanju individualnog programa vežbi koji će minimizirati ruzik po pacijenta.: Upregulation of Cholesterol Syntesis After Acute Myocardial Infarction. fizipoterapeut.tip 1 dijabetesa koji traje >15 godina . Terry AJ.starost > 35godina . Klinika za medicinsku rehabilitaciju. 26.. Arch Intern Med1999. Klinika za fizikalnu medicinu. Is The Choresterol a Positive Acute Phase Reacant?. sestra. baziran na jednom od sledećih kriterijuma: . njeni efekti se moraju jasno razmotriti i shvatiti. 24.

prisustvo bilo kog dodatnog faktora rizika za koronarnu arterijsku bolest .prisustvo mikrovaskularnih oštećenja . Ponavljanje određenih vežbi može u krajnjem slučaju izazvati ulceracije i frakture na neosetljivim stopalima. lekar bi trebao na osnovu kliničke procene da odluči da li da preporuči test opterećenja. Retinopatija Kod pacijenata koji imaju proliferativnu dijabetsku retinopatiju koja je aktivna. što uzrokuje ograničenje u nivou aktivnosti. intenzivnija fizička aktivnost bi se trebala izbagavati. osećaja vibracije i dubokog senzibiliteta. mogu se uraditi dodatni testovi kao što je radionuklidski stres test. prag tolerancije ishemije i sklonost ka aritmijama za vreme vežbanja.autonomna neuropatija Kod pacijenata kod kojih se nađu nespecifične elektrokardiografske promene kao odgovor na fizičku aktivnost ili nespecifične promene ST i T talasa na elektrokardiogramu snimljenom u miru. osim ako postoji mogućnost pažljivog monitoringa krvnog pritiska za vreme vežbanja. atrofiju subkutanih tkiva i gubitak dlakavosti. Neuropatija: periferna Periferna neuropatija (PN) može izazvati gubitak osećaja dodira u stopalima. Evaluacija PN se može izvršiti na osnovu testiranja dubokih tetivnih refleksa..tibialis posterior ne eliminiše mogućnost postojanja ishemičnih promena na nivou proksimalnog dela stopala. Prisusutvo pulsa nad a. uključujući intermitentnu klaudikaciju. Iako ne postoji očigledan razlog za ograničenje aktivnosti niskog do umerenog stepena. Nefropatija Ne postoje specifične preporuke za fizičku aktivnost kod pacijenata sa incipijentnom ili očiglednom nefropatijom. Ako postoji bilo kakva dilema u vezi sa cirkulacijom proksimalnog dela stopala i prstiju na fizikalnom pregledu.dorsalis pedis i a. Ovakvi pojedinci bi trebalo da izbegavaju anaerobne vežbe i fizičku aktivnost koja podrazumeva napinjanje i druge neadekvatne manevre nalik Valsalvinom. oslabljene ili odsutne pulseve. Kod pacijenata sa dokazanom koronarnom arterijskom bolešću bi trebalo da se odredi ishemički odgovor na fizičku aktivnost. U velikom broju slučajeva trebalo bi proceniti i sistolnu funkciju levog ventrikula u miru i za vreme fizičke aktivnosti. naporna fizička aktivnost može izazvati krvarenje u staklastom telu ili trakcionu ablaciju retine. Izražena PN je indikacija za ograničenje u vežbama sa opterećenjem. hladna stopala. Osnovni tretman za intermitentnu klaudikaciju čine prestanak pušenja i stručan program fizičke aktivnosti. moraju se izmeriti pritisci na prstima kao i Dopler pritisci na skočnom zglobu. Periferna arterijska bolest Evaluacija periferne arterijske bolesti se bazira na znacima i simptomima.periferno vaskularno oboljenje . Pacijenti sa očiglednom nefropatijom često imaju redukovan kapacitet za fizičku aktivnost. Kod pacijenata kod kojih se planira učešće u fizičkim aktivnostima niskog intenziteta (<60% maksimalne srčane frekvence) kao što je šetnja. Neuropatija: autonomna Prisusutvo autonomne neuropatije može ograničiti pacijentov kapacitet fizičke aktivnosti i povećati rizik neželjenih kardiovaskularnih događaja za vreme .

te im se mora savetovati da izbegavaju fizičku aktivnost u toploj i hladnoj sredini i da vode računa o adekvatnoj rehidraciji. Postoji nekoliko naročito važnih i specifičnih stvari koje se moraju uzeti u obzir kada su u pitanju osobe sa dijebetesom. sprovodi se kratak oporavak-"hlađenje". Posle završenog programa fizičke aktivnosti. "hlađenje". je da fizička aktivnost uključuje adekvatno zagrevanje pre vežbanja kao i oporavak posle tj. ali se moraju preduzeti neophodne mere opreza po pitanju nege stopala. Aerobna fizička aktivnost se preporučuje.. Narukvica za dijabetičare ili neko drugo obeležje mora uvek biti vidljivo za vreme vežbanja. Sredovečne i starije osobe trebalo bi podsticati da budu fizički aktivne. naročito pri otpočinjanju programa fizičke aktivnosti. vožnja bicikla. Proces starenja vodi degeneraciji mišića. Pre započinjanja bilo kakvog programa fizičke aktivnosti. Zagrevanje bi trebalo da se sastoji od 5-10 minuta aerobne aktivnosti (šetanje. Ovaj kratak interval zagrevanja služi da pripremi mišiće. dok se zagrevanje odnosi na sve mišiće. srce i pluća za progresivno povećavanje intenziteta treninga. a neaktivnost i diabetes mogu pogoršati problem. obraćaju pažnju na žuljeve i druge potencijalne povrede na stopalima. pacijent sa dijabetesom bi trebalo da se podvrgne detaljnom skriningu za moguće prateće komplikacije navedene u ranijem tekstu. Nakon toga. kao i za nedijabetičare. zenica. Ovo bi trebalo da traje oko 5-10 minuta i da za to vreme postepeno spusti srčanu frekvencu na nivo pre vežbanja. Priprema za fizičku aktivnost Priprema pacijenta sa dijabetesom za siguran i ugodan program fizičke aktivnosti je podjednako bitna kao i sama aktivnost. Istežu se primarno oni mišići koji će biti aktivni. Adekvatna obuća je neophodna i na tome se mora insistirati kod pacijenata sa dijabetesom. Proces zagrevanja može se sprovoditi bilo pre bilo posle istezanja.fizičke aktivnosti. ortostaza (pad sistolnog pritiska pri ustajanju >20 mmHg) ili drugi poremećaji u funkciji autonomnog nervnog sistema u okviru kože. Upotreba silikonskog gela ili vazdušastih uložaka za obuću kao i sintetičkih ili pamučno-sintetičkih čarapa za sprečavanje žuljeva i upijanje znoja čine važne mere za sprečavanje oštećenja kože na stopalima.) niskog intenziteta.. Standardna preporuka za dijabetičare. Hipotenzija i hipertenzija nakon naporne fizičke aktivnosti se mogu češće očekivati kod pacijenata sa autonomnom neuropatijom. Pacijenti se moraju podučiti da. Ovakvi pacijenti mogu imati problema i sa termoregulacijom. kostiju i zglobova. gastrointestinalnog ili genitourinarnog sistema. . ligamenata. trebalo bi da sledi još 5-10 minuta laganog istezanja mišića. Mlada osoba sa dobrom metaboličkom kontrolom može bezbedno uzeti učešća u većini aktivnosti. Miokardijalna scintigrafija u miru i pri naporu predstavlja adekvatan neinvazivni test za prisusutvo i stepen makrovaskularne koronarne arterijske bolesti kod ovakvih pacijenata. i pre i posle vežbanja. Na kardijalnu autonomnu neuropatiju mogu ukazati tahikardija u miru (>100 otkucaja u minuti). Iznenadna smrt i asimptomatska miokardijalna ishemija pripisuju se kardijalnoj autonomnoj neuropatiji u okviru dijabetesa.

čak i kada se porede nivoi pri uobičajenim dnevnim aktivnostima. većina studija nije uspela da dokaže značajno poboljšanje u nivoima HDL-a kod pacijenata sa tipom 2 dijabetesa. Umereni programi vežbanja sa lakšim tegovima i većim brojem ponavljanja se mogu upražnjavati za održavanja ili povećanje snage gornjeg dela tela kod skoro svih pacijenata sa dijabetesom. koji se može održavati najmanje 5 godina.Adekvatna hidratacija je takođe veoma bitna. sindrom insulinske rezistencije predstavlja faktor rizika za ranu koronarnu bolest. Fibrinoliza Mnogi pacijenti sa tipom 2 dijabetesa imaju narušenu fibrinolitičku aktivnost povezanu sa povišenim nivoima inhibitora aktivacije plazminogena (PAI-1). možda iz razloga što su korišćeni relativni niski nivoi fizičke aktivnosti. Međutim. Fizička aktivnost i tip 2 dijabetesa Potencijalna dobit fizičke aktivnosti kod pacijenata sa tip 2 dijabetesom je izrazita. ali ne i za starije ili one sa dugogodišnjim dijabetesom. ali još uvek ne postoji . povezani sa poboljšanjem insulinske senzitivnosti. niskog HDL-a. glavnog fiziološki prisutnog inhibitora tkivnog aktivatora plazminogena (t-PA). hiperinsulinemijom. Specifični metabolički efekti su sledeći: Kontrola glikemije Nekoliko dugoročnih studija su dokazale konstantan pozitivan efekat redovne fizičke aktivnosti na metabolizam ugljenih hidrata i insulinsku senzitivnost. Studije su pokazale vezu između aerobnog tipa vežbanja i fibrinolize. naročito ako je u vezi sa hipertenzijom. Intenzivniji nivo vežbanja sa tegovima može biti prihvatljiv za mlade pacijenta sa dijabetesom. Poboljšanje većine ovih faktora rizika je dovedeno u vezu sa sniženjem plazmatskog nivoa insulina i čini se da su mnogi. efekti redovne fizičke aktivnosti na nivoe LDL holesterola nisu apsolutno potvrđeni. jer dehidracija može uticati na nivo šećera u krvi i srčanu funkciju. Sa izuzetkom. Važnost hidratacije se naročito očituje kod fizičke aktivnosti u toploj sredini. Hipertenzija Postoje dokazi koji povezuju insulinsku rezistenciju sa hipertenzijom. Većina studija pokazuje da ovi pacijenti imaju nizak nivo kondicije u poređenju sa kontrolnom grupom. Preporučuje se hidratacije i pre i za vreme fizičke aktivnosti. centralnom gojaznošću i dodatnim metaboličkim poremećajima hipertrigliceridemije. Hiperlipidemija Redovna fizička aktivnost je dokazana metoda za snižavanje nivoa VLDL. po kardiovaskularni rizik korisni efekti fizičke aktivnosti. i da je niska aerobna kondicija povezana sa mnogim kardiovaskularnim faktorima rizika. Efekti fizičke aktivnosti na snižavanje krvnog pritiska su najdoslednije dokazani kod pacijenata sa hiperinsulinemijom. a najnovije studije potvrđuju značaj programa redovne fizičke aktivnosti za tretman i prevenciju ovog čestog metaboličkog poremećaja i njegovih komplikacija. poremećenog LDL-a i povišenih SMK. Prevencija kardiovaskularnih bolesti Kod pacijenata sa tipom 2 dijabetesa.

uključujući svakodnevne aktivnosti. Iz tog razloga se kao glavni prioritet ističe promocija fizičke aktivnosti kao vitalne komponente u prevenciji i lečenju tipa 2 dijabetesa.jasan konsenzus o tome da li fizička aktivnost utiče na poboljšanje fibrinolitičke aktivnosti kod ovih pacijenata. redovna umerena fizička aktivnost) mogu odgoditi ili prevenirati nastanak dijabetesa. Prevencija tipa 2 dijabetesa Sakupljeni su mnogobrojni podatci koji podupiru hipotezu da fizička aktivnost. Preporučuje se upražnjavanje umerene fizičke aktivnosti u trajanju od 30 minuta tokom većine dana u nedelji. rekreativno bavljenje sportom i takmičarski sportovi. o nivou šećera u krvi kao odgovora na fizičku aktivnost i naknadnog korišćenja ovih podataka u unapređenju sopstvene bezbednosti i rezultata. Pad u senzitivnosti na insulin takođe je delimično uzrokovan nedostatkom fizičke aktivnosti. što se najviše objašnjava metaboličkim abnormalnostima. Fizička aktivnost i tip 1 dijabetesa Svi nivoi fizičke aktivnosti. Podaci o uticaju vežbi sa tegovima na gubitak težine obećavaju. Ipak. Fizička aktivnost kod starijih Dokazano je da se progresivni gubitak kondicije i mišićne mase i snage koji dolazi sa godinama može delimično sprečiti održavanjem redovne fizičke aktivnosti. Od naročitog su interesa studije koje impliciraju neproporcionalni efekat fizičke aktivnosti na gubitak intraabdominalne masnoće. postaje sve jasnije da je epidemija tipa 2 dijabetesa koja hara planetom vezana za smanjen nivo fizičke aktivnosti i povećanje prevalence gojaznosti. Zaključak Skorašnji "Surgeon General' s Report on Physical Activity and Health" podvlači ključnu ulogu fizičke aktivnosti u unapređenju zdravlja i prevenciji bolesti. Gojaznost Postoje brojni dokazi da fizička aktivnost može pospešiti gubitak telesne težine. može biti korisna u prevenciji ili odlaganju početka tipa 2 dijabetesa. Stoga se smatra da će održavanje boljeg nivoa fizičke aktivnosti kod starije populacije dovesti do smanjenja učestalosti hroničnih vaskularnih bolesti kao i do poboljšanja kvaliteta života. mogu se upražnjavati od strane pacijenata sa tipom 1 dijabetesa koji nemaju komplikacije i koji drže nivo šećera pod dobrom kontrolom. a naročito njeno održavanje kada se sprovodi paralelno sa adekvatnim kalorijski kontrolisanim jelovnikom. Postoji nekoliko studija koje se specifično bave ovim problemom kod tipa 2 dijabetesa. Objavljena istraživanja dokumentuju da promene u stilu života (gubitak telesne težine. pored drugih terapija. ali nedostaju studije koje se tiču pacijenata sa tipom 2 dijabetesa. ali na većinu prikupljenih podataka utiču neadekvatne dijete i druge promene u režimu života. Mogućnost održavanja adekvatnog terapijskog režima (insulin i adekvatna dijeta) u obezbeđivanju bezbednog i efektnog učestvovanja u ovim aktivnostima se sada smatra najvažnijom strategijom kod ovakvih pacijenata. U kontekstu dijabetesa. Naročito se ističe važnost učešća pacijenta u vođenju evidencije. mora istaći da je korist fizičke aktivnosti u regulisanju . putem samomerenja.

Devlin JT. 2002 4. The DaQing IGT and Diabetes Study. Liu PA. Dijabetična neuropatija je .S. Tuomilehto J.[Abstract] 9. Literatura 1. Centers for Disease Control and Prevention. 1996 5. Srbija dragam@eunet.metaboličkih poremećaja kod tipa 2 dijabetesa najveća kada se uvede u ranom stadijumu bolesti.[Medline] 3. Zheng H. American College of Sports Medicine: The recommended quantity and quality of exercise for developing and maintaining cardiorespiratory and muscular fitness in healthy adults (Position Statement). Schneider SH. An ZX. Howard BV: Effects of diet and exercise in preventing NIDDM in people with impaired glucose tolerance. VA. Jiang XG. Salminen V. Devlin JT. DC. In Handbook of Exercise in Diabetes. Keinanen-Kiukaaniemi S. Med Sci Sports Exercise 1990:22:265–274. Cao HB. U. Washington. Louheranta A.[Medline] 2. Hamalainen H. Hu YH. Lindstrom J. Wang JP. Govt. National Center for Chronic Disease Prevention and Health Promotion. Pan XR. Lin J. Xiao JZ. Diabetes Care :1994:17:924–937.S. [Medline] 7. Krisra A. Rastas M. Bennett PH. Ruderman N. N Engl J Med 2002:346:393–403. Wasserman DH. Schneider SH. Jiang YY. Eds. Hu ZX. Uusitupa M: Prevention of type 2 diabetes mellitus by changes in lifestyle among subjects with impaired glucose tolerance. Illanne-Parikka P. Ruderman N. kao i pojava komplikacija makro i mikrovaskularne prirode. Kod pacijenata sa tipom 1 dijabetesa. Diabetes Care :1990:13:785–789. [Abstract/Free Full Text] NEUROFIZIOLOŠKA DIJAGNOSTIKA U RANOM OTKRIVANJU KASNIH KOMPLIKACIJA DIJABETES MELITUSA Matanović D Medicinski fakultet. Yang WY. Ruderman NB: Exercise and NIDDM (Technical Review). Centers for Disease Control and Prevention and the American College of Sports Medicine: Physical activity and public health: a recommendation. U. Zinman B: Exercise in individuals with IDDM (Technical Review). Alexandria. JAMA 1995:273:402– 407. Zhang H. Department of Health and Human Services: Physical Activity and Health: A Report of the Surgeon General.yu Dijabetes mellitus (DM) je hronično oboljenje koje karakteriše hiperglikemija. Diabetes Care 1997:20:537–544. Wang JX. Valle TT. Diabetes Prevention Program Research Group: Reduction in the incidence of type 2 diabetes with lifestyle intervention or metformin. American Diabetes Association. Eriksson JG. Printing Office. Li GW. Laakso M.[Abstract] 6. Diabetes and exercise: the risk-benefit profile revisited.[Abstract/Free Full Text] 8. naglasak se mora staviti na podešavanje terapeutskog režima na takav način da omogući bezbedno učestvovanje u svim oblicima fizičke aktivnosti spram želja i ciljeva pojedinca. N Engl J Med 2001:344:1343–1350. Univerzitet u Beogradu.

dovesti do gubitka mijelizovanih i nemijelizovanih vlakana i valerove degeneracije. kao i procenu i evaulaciju dijabetične neuropatije. Pojava ove komplikacije udružena je sa stepenom i trajanjem hiperglikemije. tanjenje bazalne membrane krvnih sudova. teže otpuštanje kiseonika koji je vezan za glikozirani hemoglobin. DN. Rana dijagnostika dijabetične neuropatije je izuzetno važna u prevenciji kasnih komplikacija. Iako postoje različiti dijagnostički postupci. Dyck i saradnici preporučuju da jedan od 2 kriterijuma za dijagnozu DN mora da bude i nalaz brzine provodljivosti perifernih nerava. Dokazano je dejstvo hiperglikemije na oštećenje pre svega malih krvnih sudova. koji su neophodni za adekvatnu ishranu nervnog tkiva. kao i razvijenosti pojedinih centara za dijagnostiku. Jedan od mehanizama je rana promena tj. Ovakve promene mogu se naći i pre dijagnostikovanja dijabeta kao osnovnog oboljenja. u poslednje vreme i ispitivanje evociranih potencijala različitih modaliteta. pa se sada srećemo sa nizom komplikacija osnovnog oboljenja. 1866 Ogle ukazuje na mogućnost pojave promena i na kranijalnim nervima. vremenom.sa mogućnošću široke primene. neinvazivne metode . a izuzetan značaj ogleda se u otkrivanju subkliničkih formi dijabetesne neuropatije. kada je opisao bol i parestezije u nogama. poboljšanje oksigenacije. klinički testovi su limitirani za otkrivanje subkliničkih formi dijabetične neuropatije.jedna od najčešćih komplikacija. Neurofiziološke studije obuhvataju merenje brzine provodljivosti nerava. U “pre insulinskoj eri “prosečno trajanje bolesti iznosilo je 4. Senzitivnost ovih metoda potvrdjena je nizom ispitivanja. kao i merenje latence kasnih odgovora / F talas i H refleks/. Smatra se da će se pre ili kasnije kod svih pacijenata javiti neki od oblika DN. vreme preživljavanja ovih pacijenata je produženo. vazodilatacija i poboljšanje lokalnog metabolizma. a 1864 de Calvi je prvi dao predlog da ovo oboljenje nerava može biti uzrokovano i nekim drugim poremećajem. Da li je DN komplikacija ili prateća pojava DM. Najraniji opis dijabetične neuropatije. kao i adekvatna dijagnostika za ranu detekciju. jer se može dijagnostikovati uporedo sa dijagnostikovanjem DM. nejednako definisanim terminima. EMG. 1963 g. Jedan od mogućih mehanizama za dejstvo terapijskih efekata u fizikalnoj medicini je i dejstvo na mikrocirkulaciju. dao je engleski lekar John Rollo 1789 g. Akutna hiperglikemija dovodi do sniženja brzine provodljivosti perifernih nerava.Za adekvatnu prevenciju i tretman neuropatije potrebna je regulacija hiperglikemije. Ova raznolikost može biti uzrokovana različitim kriterijumima.60 %. inhibicija aldozo-reduktaze i različita simptomatska terapija. mikroskleroza. Patofiziološki mehanizmi za ove komplikacije nisu u potpunosti razjašnjeni. . Sve ovo vodi ka hipoksiji i daljem reverzbilom propadanju perifernih nerava. ukazano je sa se mogu naći simptomi DN bez jasnih znakova osnovnog oboljenja. Pronalaskom i upotrebom insulina u lečenju DM. NCV. dok će hronična hiperglikemija. Neurofiziološke studije su senzitivne. Frekvenca pojave DN u literaturi je različita i kreće se od 5 .9 godina.

nego kod pacijenata sa dužim trajanjem dijabeta. Ovi potencijali mogu se detektovati i bez prepoznatljive mišićne slabosti. može se registrovati redukcija trase manjeg ili većeg stepena. Kod novootkrivenih dijabetičara. somatosentitivni. Za dijagnostiku se mogu koristiti i evocirani potencijali. Osim opadanja vrednosti senzitivne brzine sprovodjenja. takodje u subkliničkim formama. a slabokontrolisanih dijabetičara sniženje MBP može biti značajnije . što ukazuje na patologiju spinalnih korenova ili zadnjih kolumni ili možda oboje istovremeno. U daljem napredovanju bolesti registruju se potencijali produženog trajanja . Ovakvi nalazi obično se susreću prvo na distalno postavnjenim mišićima. Kod mladjih. Ovakvim dijagnostičkim postupcima možemo dijagnostikovati i sindrom karpal tunela. gde se primenom vizuelnih evociranih potencijala mogu pokazati promene i na optikusu. može se registrovati smanjenje amplitude i povećanje disperzije akcionog potencijala. Ne mali broj studija je ukazao i na potološki nalaz i kod AEP. ovakve promene mogu registrovati i na gornjim ekstremitetima. Zanimljive su studije latence kasnih odgovora. koji mogu pripadati subkliničkim formama . da CNS. Dijagnostička vrednost ovakve dijagnostike ogleda se i u proceni zahvaćenosti čitavih pleksusa. nije zaštićen od varijacije glikemije u krvi. EMG iglenom elektrodom predstavlja vrlo pouzdan znak aksonalne degeneracije. Pojava fibrilacionih potencijala može biti prvi znak neurogene zahvaćenosti. Rane studije ukazale su da brzina motorne provodljivosti nerava takodje može biti snižena i kod novootkrivenih slučajeva. EMG zahvaćenih mišića ukazaće na pojavu denervacionih potencijala. Ranije se smatralo da je dominantna zahvaćenost senzitivnih nerava/ što se može pokazati merenjem senzitivne brzine providjenja. vrlo važan parametar je i merenje latence F talasa. dok se vremenom. dok novija istraživanja pokazuju sve više da se i zahvaćenost motornih vlakana. kao i kod EEG studija. Produženje latence H refleksa takodje se povezuje sa delovanjem hiperglikemije na nervno vlakno. U ranijim stadijumima bolesti obično je dominantna zahvaćenost donjih ekstremiteta. naročito u subkliničkim formama sve više detektuje. produžena latenca F talasa može se registrovati u vrlo visokom procentu.Odavno je poznato da hiperinsulinizam utiče na usporavnje motornih i senzitivnih brzina. U toku ispitivanja interferentnog uzorka pri maksimalnoj voljnoj kontrakciji. pre svega. koje su prve ukazale. kao i pretežno polifazni potencijali. gde je takodje ukazano na produženu latencu N9-N13 potencijala. Osim merenja motorne brzine provodjenja (MBP). gde najnovija istraživanja / Kimura/ ukazuju da je merenje latence F talasa najsentitivniji parametar za procenu neuropatije. koji se smatra najsenzitivnijim parametrom za procenu neuropatija. . tj zahvaćenost očnog živca. Jedna od čestih komplikacija je i retinopatije. (SBP) pre svega zasuralni nerv/. kao jednog od prvih znakova neuropatije. Za procenu kranijalne neuropatije može se koristiti i blink refleks. naročito kod sublkiničkih formi. a dobrom metaboličkom kontrolom glikemije. kao primer mononeuropatije koja se javlja kod dijabetičara.

Rutten GJ. 9.: The Rochester Diabetic Neuropathy Study: ressessment of test and criteria for diagnosis and staged severity... Diabetes control and complications. Atkinson MA and Maglaren NK. Deda G. 1999. Brain 122(Pt 4): 757-68. Zdrav Vestn 62: Suppl 1: 47-55. 7. 13. 84(5): 227-31.1994. DCCT: The effect of intesive treatment of diabetes on the development and progression og long-term complications in insulin-depended diabetes mellitus. 1994 3.O Brien PC et al. Karnes JL.: Visual evoked potentials. Annu Rev Med 46: 267-9. N Engl J Med 33l:1428-36.. Chiappa K. 10. 13(3): 228-35. Brecelj J. Aguggia M. Dimanico U et al. Clin Neurosci 4(6): 374-9. Berg TJ: The effect of 8 years of strict glycaemic control on peripheral nerve function in IDDM patients: the Oslo Study. et al.. 16. Baruchello M. Celesia G. 2. Amthor KF. Lippincott-Raven. 6. 1997. Correlated study of visual evoked potentials-polyneuropathy in diabetic patients without retinopathy. 11. Comi G. Strucl M. 8. Biessels GJ. Bergamaschi R. Minerva-Med.: Some anatomical and physiological aspects of clinical electrophysiology of vision. Early involvement of central nervous system in type 1 diabetic patients. 12. Celesia G. Bax G. Crofford OB. Brigell M. 97(4). Lelli S. clin neurophysiol Suppl 2. Grands U. . 1999. Biessels GJ.. 1993. Cerebral complications of diabetes: clinical findings and pathogenetic mechanisms. 15. Diabetes Care 18: 559-62. 1995. Acta-Neurol-Napoli. Clin Neurophysiol.Callieco R. Course of development and effects of insulin treatment. 1995. Neth J Med 54(2): 35-45.Literatura: 1. Cristino NA. et al. Turk J Pediatr 36(4) 279-87. Dahl-Jorgensen K. Akinici A.: The pathogenesis of insulin-dependent diabetes mellitus. Philadelphia. In Recommendations for the practice of clinical neurophysiology: guidelines of the international federation of clinical neurophysiology Ed by Deuschl G and Eisen A. Dyck PJ.1992. 1993. Electroenceph.. 1995. 1999. 14. Electroenceph. Multimodal evoked potentials in diabetice. S34. Evoked potentials in clinical medicine. Versino M. 5. 4.Editor. N Engl J Med 329:304-9.1994. et al: Brainstem auditory evoked potential. Evoked potentials in diabetes mellitus. Karagol U. Resent development. Neurophysiological changes in the central and peripheral nervous system of streptozotocin-diabetic rats.: Recommendend standards for pattern electroretinograms and visual evoked potentials. 1991. et al. Diabetologia37(6): 579-84. Third ed.. 1993.New York 1997. Neurology 42(6): 1164-70.. visual evoked potential and nerve conduction velocity and their relation with Hb A1c and beta 2 microglobulin in children with insulin dependent diabetes mellitus.

Thompson SD. Magistarski rad. Medicinski fakulteta Univerzitt u Beogradu. Davethasan G..first experience.. Neorophysol. Neural conduction in visual pathways in newlydiagnosed IDDM patients. 10th Balacan Congress of Endocrinology Belgrade. 2000. Lalić K. Parisi V. Dyck PJ.. 1996.. 30. Mariani E.. 28. 1994. criteria for types of neuropathy. Hyperglycemia and microvascular and macrovascular disease in diabetes. S 43. 37(6): 337-44. 20. Monticone et al. Uccioli L. Diabetes Care. Vesović V. et al. 1996. Neurology 41: 799-807. McGavin DM: Diabetes and diabetes retinopathy. Lehman KA et al.. Tesfaye S. Cardella F. Electroencephalogr Clin Neurophysiol 104:2. Diabetes Care 18: 258-68. 1997 33.. 26. Visual evoked potentials in NIDDM: a longitudinal study. Parisi L. 1983. 1988. Electromyogr Clin Neurophysiol. Značaj VEP u ranom otkrivanju retinopatije kod pacijentata sa insulin zavisnim dijabetes melitusom. Kratz KM. Electroencephalogr Clin Neurophysdiol 108(5): 490-6. Diabetologia 36:454-9. 1995. 1999.1991. selection bias.: Clinical applications of VEPs and visual ERPs. 23. Beograd 1995. 1). Dijagnostički značaj elektroneurografskog nalaza kod pacijenata sa diabetes mellitusom. Fierro B. Vilen TH et al. Somatosensory conduction delay in central and peripheral nervous system of diabetic patients. Doktorska disertacija.: Somatosensory and visual evoked potentials study in young insulin-dependent diabetic patients. Parisi V. 36:8. Pizzamiglio G et al. Matanović D. 1999. 18. and reproducibility of neuropathic tests. myoinositol and fiber degeneration and regeneration in diabetic neuropathy. Meil F. Community eye health Vol 9 No 20. Uccioli L. Feldman E. 1999. sorbitol. J Neurol Neurosurg Psychiat. Noritake M. 110 (Suppl. Multievoked potentials in type I diabetic patients: one year follow-up study.: Naša prva iskustva u registrovanju vizuelnih evociranih potencijala kod pacijenata sa novootkrivenim dijabetes melitusom. Electromyogr Clin Neurophysiol. 32. 24.: Electrophysiological assessment of visual function in IDDM patients.: Endoneural localisation of microvascular damage in human diabetic neuropathy. Diabetologia 38(5): 573-6.21: Suppl 4-S3-7. 1995.: Nerve glucose. 19. Onofrj M. 46: 643-7.Thomas A. Abstract book page 38. Vesović V. 29. Brighina F. Matanovć D. 171-9. Wong PK. . 34. et al. Matanovć D. Popović S. Klein R. Puvanendran K.. Lalć K. 481-6. 21. Zimmerman BR.: The Rochester diabetic neuropathy study: design. Matanović D. 15(4): 532-5. Visual evoked responses in diabetes. 1992 31. N Engl J Med 319:542. FierroB. Beograd 25-27 jun 1998. 1993. Malik RA. 22. et al. Hosoda Y. Dyck PJ. Brighina F. Moreo G. et al. Clin. 1998.: Clinical testing in diabetic peripheral neuropathy. Stevens M. Nakamura R.: Visual Evoked potentials in patients with non-insulin-dependent diabetes .17. Zbornik radova str 76. 25. Četvrti Srpski Kongres o šećernoj bolesti. Can J Neurol Sci. 27.

1996. Sima AAF. pouzdana i objektivna metoda u istraživanju dijabeticke . Postojanje subklinickih i klinički manifestovanih polineuropatija ispituje se elektroneurografijom ENG i elektromiografijom EMG. Zhang WX.: Electrophysiological assessment of visual function in newly-diagnosed IDDM patients. S218. Malik RA.: Impared visual evoked potential and primary axonopathy of the optic nerve in the diabetic BB/W. 1220-4. Nagaya K. 1141-7..com Uvod: Dijabetes mellitus tip 1 se uglavnom javlja kod mlađe dece a poslednjih godina primećeno je češće javljanje tip 2 u dečjem uzrastu.35. Veves A. 1994. Guerci B. Petronić I. 37. Electrophysiological studies in patients with newly discovered type 1 diabetes mellitus. 44. Sima AAF. Electroenceph. Nikolić D.1992. 39. et al. 1992 40. 97(4). Obrenovic M. Cherian PV et al. Zdravković V. Diabetologia 35: 560-69. Monticone G et al. Overt diabetic neuropathy: repair of axoglial dysfunction and axonal atrophy by aldoso reductase inhibitor and its correlation to improvement in nerve conduction velocity. Diabetologia 38(7): 804-8. Parisi V.. Sima AAF.. 41. et al. Ziegler O. Algan M. Diabetes Care 19:11.: Brainstem auditory evoked potentials and visually evoked potentials in young patients with IDDM. Lye RH et al. neurophysiol. 42. Komplikacije ove hronične bolesti su polineuropatija i mikroangiopatija. Uccioli L. 1994 P KORELACIJA IZMEĐU NIVOA MARKERA HBA1C I NEUROPATSKIH PROMENA PRAĆENIH ELEKTRONEUROGRAFSKIM NALAZOM KOD DECE SA DIJABETESOM TIPA 1 I 2 Žikić A. et al. Vesovic V. Takahashi H. Lalic N. Shu M. Seidl R. et al. 1991.rat. 38. osetljiva. 17(10). clin. Sima AAF. Prashar A. Matanovic D. Beograd. Prashar A.: The relationship between sural nerve morphometric findings and measures of peripheral nerve function in mild diabetic neuropathy.: The reproducibilitu and sensitivity of sural nerve morphometry in the assessment of diabetic peripheral polyneuropathy. Srbija annazikic@hotmail. Ispitivanje senzitivne i motorne nerve provodljivosti je neinvazivna. 1994. Nippon Ganka Gankkai Zasshi. Diabet Med 8(10): 917-21. 1995. hauser E. 1993. 43. et al.: Pathological definition and evaulation of diabetic neuropathy and clinical correlations. Birnbacher R. Can J Neurol Sci 21: Suppl 4-S13-7. Brow MR. Diabetes Care. Diabetologia 35: 602-7. 36. Milićević V Univerzitetska dečja klinika. 1995. Nathaniel V.: Impruved visual evoked potential latences in poorly controlled diabetic patients after short-term strict metabolic control. 98(11): 1126-30. Diabet Med 10(2): 115-21. A study of the relationship between diabetic neuropathy and diabetic retinopathy.

kao i vrednosti HbA1c želeli smo da ispitamo da li i kako vrednosti glikemije utiču na rezultat EMNG.polineuropatije. suralis sa jasno produženim distalnim terminalnim latencama kod subklinickih formi. Reverzibilnost promena se javlja sa regulacijom glikemije u prvim godinama lečenja bolesti. lateralizaciju. lokalizaciju i etiološki faktor CVI i uporede sa pacijentima koji nisu imali diabetes kao faktor rizika. Metod: Na Univerzitetskoj Dečjoj klinici ispitivali smo 22 pacijenta sa Diabetes mellitusom. kao i oporavak pacijenata.01). P PROCENA KVALITETA ŽIVOTA KOD PACIJENATA SA DIABETES MELLITUSOM NAKON CEREBROVASKULARNOG INZULTA Filipov P1. Rezultati ukazuju da se srednje vrednosti svih korišćenih skala statistički značajno povećavaju u obe grupe pacijenata nakon otpusta (p < 0. Merena je senzitivna provodljivost n. a u 4 slučaja merene su vrednosti glikemija 24 h pre vršenja EMG i ENG. češćim merenjem vrednosti glikemije.yu Faktori rizika su zbir bioloških. Značajno je stalno praćenje u fazama pogoršanja. Zungove skale. tibialis u korelaciji sa nivoom glikemije i HbA1c naročito kod neregulisanog dijabeta i u grupi starije dece naročito od 13 . KC Novi Sad. otpustu i godinu dana nakon otpusta. U . Cilj rada je bio da se izvrši procena kvaliteta života kod pacijenata sa diabetes mellitusom nakon cerebrovaskularnog inzulta (CVI) u odnosu na pol. za vreme i post pubertetski stadijum. dolazi do smanjenja srednjih vrednosti. peroneusa. Ispitivanje je vršeno na prijemu. peroneus i n. tibialisa i n. u zavisnosti u kom su dobu puberteta: pre. Drugu. kontrolnu grupu je činilo 30 pacijenata nakon CVI koji nisu imali diabetes kao faktor rizika. što nam omogućava da pratimo promene koje se dešavaju kod neregulisanih i nestabilnih glikemija.16 godina. suralisa a motorna provodljivost n. Rezultati: Pokazano je da se prve promene za brzine provodljivosti javljaju za n. Nakon 6 i 12 meseci. Srbija psfilipov@ptt. uzrasta 8 do 22 godine u periodu od 2004-2006. Klinika za medicinsku rehabilitaciju. Zaključak: Na osnovu neurofizioloskih ispitivanja možemo da utvrdimo postojanje polineuropatskih promena u najranijim fazama bolesti i korelaciju sa nivoom markera HbA1c i glikemije i ireverzibilnost promena. Cilj: Uporednim praćenjem rezultata brzine provodljivosti senzitivnih i motornih nerava.6 meseci. Devečerski G2 1 2 Dom zdravlja Novi Sad. Metod: U studiju je uključeno 30 pacijenata nakon CVI sa diabetes mellitusom koji su lečeni na Klinici za medicinsku rehabilitaciju Kliničkog centra u Novom Sadu. Ispitanike smo podelili u tri grupe. a kod ostalih slučajeva jednom godišnje. Mini mental skale i Skale socijalne podrške. patoloških i socijalno-higijenskih pojava koje stoje u vezi sa pojavom cerebrovaskularne bolesti. ali ove razlike nisu statistički značajne. a da su promene MCV za n. Merene su vrednosti HbA1c koje nam daju uvid u metaboličku kontrolu dijabetesa u poslednjih 4 . Procena kvaliteta života vršena je putem Bartelovog indeksa.

9 35. pokretljivost ekstremiteta). temperatura kože. Devečerski G.2 39. dok za ostale ispitivane skale nisu nađene statistički značajnije razlike.9 Temperatura kože 1.2 2. Rezultati: rezultati su prikazani u Tabeli 1.8 27. Iznad korena III prsta 34. Zaključak: Rezultati istraživanja upućuju da je fizička dimenzija kvaliteta života kod pacijenata nakon CVI sa diabetes mellitusom lošija u odnosu na pacijente koji nisu imali diabetes kao faktor rizika.2 43.8 35. slabije pokretni. Jelenc J Klinički centar Novi Sad.7 3.odnosu na pol.6 34. 10 cm distalno od patele 39.2 3. Miličević B.1 35.4 godine prosečnog trajanja bolesti 17. Srbija mcevic99@yahoo. Nad a.1 35.8 27. Tretirano je ukupno 42 bolesnika (14 muškaraca i 28 žena) prosečne starosti 56. Novi Sad. Koristili smo Greensac® firme IskraMedical (Slovenija) – ukupno 10 tretmana u trajanju od 20 minuta.com Uvod i cilj rada: Među najteže posledice dijabetesa spadaju mikroangiopatske promene koje dovode do generalizovanog oštećenja mikrocirkulacije.2 godina. Metode: Primenom intermitentnih tretmana negativnim pritiskom na donje ekstremitete bolesnika koji više od 16 godina boluju od dijabetesa (tip IIb) pokušali smo da poboljšamo njihovu mikrocirkulaciju.1 2. rehabilitacija P PRIMENA INTERMITENTNIH TRETMANA NEGATIVNOG PRITISKA (GREENSAC® ) KOD DIJABETIČARA – PRVA ISKUSTVA Radaković N. Popović V. diabetes mellitus.9 39. U odnosu na kontrolnu grupu pacijenta koje nisu imale diabetes kao faktor rizika. PRE I POSLE SVAKOG TRETMANA Merenje obima potkolenice PRE POSLE PRE POSLE Obim /cm/ LEVA NOGA DESNA NOGA 1.05). lako dostupni indirektni pokazatelji kvaliteta periferne cirkulacije (obim ekstremiteta. Klinički.9 27. U nivou patele 43. sa trofičkim oštećenjima na koži.6 43. ekstremiteti su hladni. nisu uočene statistički značajnije razlike u vrednostima korišćenih skala (p>0.9 35.5 34. razlike u srednjim vrednostima Bartelovog indeksa su imale statističku značajnost. lateralizaciju. Ispitivani su objektivni. cerebrovaskularni inzult.9 43.1 .2 34. kao i subjektivni pokazatelji (bol.0 38. claudicatio intermitens). Dobijeni rezultati pokazuju statistički značajno povećanje vrednosti svih ispitivanih skala koje se neznatno smanjuju u dužem vremenskom periodu. Teofilovski M. dorsalis pedis 34. Ključne reči: Kvalitet života. Zavod za medicinsku rehabilitaciju. etiologiju i lokalizaciju inzulta.2 34. tri puta nedeljno. Preko tuberositas tibiae 27.Poplitealna jama 34. kao i na značaj blagovremeno sprovedenog rehabilitacionog tretmana.

90°/60°. Klinički centar Niš.180°/60° 180°/50° 180°/60° 180°/50° 165° 180° 170° 180° 90°/75° 90°/60° 90°/80° 90°/70° 90°/110° 90°/120°. u ambulantno polikliničkim uslovima Klinike za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju KC u Nišu. Rezultati merenja Zaključujemo da je jednomesečna primena Greensac®-a (ukupno 10 tretmana) blagotvorno delovala na mikrocirkulaciju bolesnika što se osim jasnog. statistički značajnog subjektivnog smanjenja osećaja bola manifestuje i preko poboljšanja svih ispitivanih indirektnih pokazatelja periferne cirkulacije.3x2) i koji zbog udaljenosti mesta stanovanja nisu dolazili na terapiju. kod kojih je sprovedena terapija laserom male snage (talasne duzine 870 nm i izlazne snage od 60 mW). Ristić T. Lazović M.-do 150 m N=17 N=6 Claudicatio int. Korišćena je frekvenca od 80 Hz. u ukupnom trajanju od 14 nedelja. jer dovodi do ujednačavanja mikrocirkulacije u ekstremitetima koji su različito zahvaćeni delovanjem dijabetesa. Cilj rada: ispitivanje uloge lasera male snage u lečenju bolesnika sa znacima dijabetesne neuropatije. koji su na insulinskoj terapiji. raspoređeno na 20 tačaka.com Dijabetesna neuropatija (DNP) je pojam koji obuhvata heterogenu grupu kliničkih. prisustva izmenjenih refleksa i patoloških bolnih senzacija. kliničkog pregleda. 90°/50°. koji su bili samo na medikamentnoj. Greensac®. Kocić M Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. Srbija anitastankovic@yahoo.5 J/cm2. Pokretljivost ekstremiteta Fleksija potkolenice Ekstenzija potkolenice Fleksija stopala Ekstenzija stopala Inverzija stopala . Posebno ističemo smanjenje razlika u dobijenim rezultatima na 2 ekstremiteta na početku u odnosu na kraj tretmana. Ukupna količina energije predata u okviru jednog tretmana je iznosila 30 J.-preko 150 N=25 N=11 TABELA 1. Zaključak: Smatramo da je to najveći uspeh i prednost ovakvog tretmana. PRE POSLE Claudicatio int. po 1. a verovatno i patoloških manifestacija na perifernim nervima. Ključne reči: intermitentni negativan pritisak. kao i na osnovu dokumentacije o prisustvu poremećaja motorike i senzibilteta. Dijagnoza DNP je postavljena na osnovu anamneze. sa znacima DNP. 90°/100° 90°/110° 90°/60° . vitaminskoj terapiji (Beviplex drag. 90°/60° . Eksperimentalnu grupu je činilo 20 bolesnika. Kontrolnu grupu je činilo 15 bolesnika. što se posebno ogleda na temperaturi kože. Takođe smatramo da su ovi početni rezultati ohrabrujući i da broj ispitavnih parametara treba povećati. Metod rada: ispitivanjem je obuhvaćeno 35 bolesnika sa šećernom bolešću i to tip I i tip II. Dijabetes P EFEKTI LASERA MALE SNAGE U LEČENJU BOLESNIKA SA DIJABETESNOM NEUROPATIJOM Stanković A.

Zaključak: laseroterapija predstavlja jednu od metoda izbora u lečenju pacijenata sa DNP. . sa koeficijentom signifikantnosti (p < 0. zbog svog izraženog biomodulirajućeg. kao i za praćenje efekta terapije.Za procenu stepena neuropatije. u poređenju sa kontrolnom grupom (sa 5.7 na 5.05).58). po završetku terapijskog tretmana. Rezultati rada: na kraju sprovedene laseroterapije neuropatski skor je značajno smanjen kod pacijenata u eksperimentalnoj grupi (sa 5. korišćeno je izračunavanje neuropatskog skora (subjektivni parametri: intenzitet bola i objektivni parametri: motorni i senzitivni poremećaji i refleksi).9).8 na 3. kao i analgetskog efekta. pre terapije i nakon 14 nedelja.

Vesović . ozbiljnih bolesti. gube između 5 i 8 % koštane gustine. Prelom kuka i kičmenih pršljenova se najčešće javlja kod ovog tipa bolesti. Postmenopauzalna osteoporoza se javlja kod žena u menopauzi mlađih od 70 godina . Astronauti tokom 176 dana provedenih u svemiru. senilni tip se podjednako javlja u oba pola i posledica je normalnog starenja.yu Osteoporoza je progresivan sistemski skeletni poremećaj koga karakteriše snižen procenat minerala u kostima. hormonske disfunkcije) i retke forme osteoporoze kao što je juvenilna. komplikacija trudnoće. osteoporoza povezana sa trudnoćom ili periodom posle poroda(2).Opačić M. Gubitak koštanog tkiva započinje oko 35. sekundarna. povrede kičme. prinuđene na mirovanje u postelji . čija su posledica osteoporoza (Tab 1). gde je poznat uzročnik (upotreba steroida. koji je nastao pre pedesete godine života. potrebno je da ispita gustinu koštane mase(3). Ova činjenica govori da iako osteoporozu uzrokuje više faktora. narušena mikroarhitektura koštanog tkiva i posledično – rastući rizik od preloma kosti(1). Beograd. Tip II. osteoporozu analiziramo kao: involutivna (primarna). Srbija vpotic@infosky.tip I. Karakteriše je povećana resorpcija kosti koja je posledica deficita estrogena.Potić V KCS. duplira se verovatnoća nastanka istog kod ćerke. Ukoliko u anamnezi postoji podatak o prelomu kuka kod majke. Ukoliko osoba ima jedan major ili dva minor faktora rizika. Prema uzocima. imobilizacije dela tela. godine i iznosi 1-2% godišnje.-40. Osobe koje su zbog hirurških zahvata.Tema II PREVENCIJA I REHABILITACIJA BOLESNIKA SA OSTEOPOROZOM ULOGA I MESTO FIZIKALNE MEDICINE U PREVENCIJI I LEČENJU OSTEOPOROZE Manojlović . Inaktivnost povećava urinarnu ekskreciju kalcijuma (45% za godinu dana) i dovodi do osteoporoze. posebnu pažnju treba obratiti na gen receptor vitamina D. Prelomi pršljenskih tela i distalnog radijusa su najteže i najčešće komplikacije. Opšte je prihvaćeno da se uzroci nastanka i ispoljavanja osteoporoze razlikuju po značaju i doprinosu kao uzroci velikog uticaja (major) i uzroci koji nisu sami dovoljni (minor) da pokrenu složene procese u kostima. kojoj se često ne utvrdi uzrok.

5 mg pronizona tokom dužeg vremenskog perioda. Bolesnici kod kojih lekar planira terapiju pronizonom u dozi većoj ili jednakoj 7. Tabela 2 Bolesti udružene sa osteoporozom su: Endokrinog hipertireoidizam. potrebno je da budu podvrgnuti dijagnostičkim procedurama u cilju otkrivanja osteoporoze. primarna bilijarna ili idiopatska Maligne bolesti multipli mijelom. anoreksija nervoza. U kasnijim fazama ekstremno je skupa kako po pitanju uticaja na kvalitet života bolesnika tako i na troškove lečenja. godine) I mnoge druge bolesti. Čak i kratki intervali ustajanja usporavaju proces gubitka koštane građe. nedostatak vitamina D Zglobnoankilozantni spondilitis. GiT gastrektomija. malapsorpcija.tokom 5-10 nedelja.5 mg dnevno u intervalu dužem od 3 meseca i oni koji su na toj terapiji bili tokom tri meseca ili su dobijali doze veće od 2. različitih sistema u organizmu.toj godini rana menopauza (pre 45. Kušingov sindrom. mogu doprineti nastanku osteoporoze (Tabela 2). renalna tubularna acidoza. leukemija. tadođe pripadaju rizičnoj grupi za nastanak osteoporoze. reumatoidni artritis mišićnog sis. Faktori rizika za nastanak osteoporoze Major Minor reumatoidni artritis stariji od 65 godina anamnestički podatak o lečenoj kompresivni prelom kičme hipertireozi prelom posle 40. mastocitoza Bolesti osteogenesis imperfecta. hiperparatireoidizam. Tabela 1. manjak estrogena ili sistema testosterona. Gošerova bolest. renalna sistema osteodistrofija. homocistinurija. vezivnog tkiva Marfanov sy Osteoporoza je u početku “tiha bolest” pa se kod manje od 10 % žena i 1 % muškaraca dijagnoza postavi na vreme i započne sa adekvatnim tretmanom. Jetre ciroza. hiperprolaktinemija. hiperkalciurija Renalnog renalna insuficijencija. godine hronična antikonvulzantna terapija česti padovi osteoporotični prelom u porodici nizak unos kalcijuma hranom pušenje (prelom kuka kod majke) alkoholizam primena glikokortikoida >3 meseca preterano konzumiranje kofeina sindrom malabsorpcije telesna masa ispod 57 kg primarni hiperparatireoidizam hronična terapija heparinom hipogonadizam gubitak TM veći od 10 % od one u osteopenija na Rő snimku 25 . Ehlers-Danlos sy. .

koja inače dovodi do pada koncentracije estrogena. 400-1000 ponavljanih opterećenja svake noge..Pre započinjanja terapije.. pratećim oboljenjima i riziko faktorima. dijagnostikovan određivanjem gustine koštane mase i predstavljen mineralnom gustinom kosti (BMD).nivo kalcijuma i fosfata u serumu. nisu identični. starosti bolesnika.5 BMD 2. Otuda značaj rane rehabilitacije (mobilizacija i rana vertikalizacija) obolelih i povređenih osoba. prisutan prelom osteoporoza Preporuka je da se dijagnoza i lečenje osteoporoze bazira na riziko faktorima i vrednosti T skora jer je predvidivost nastanka preloma tako daleko veća. povećava gustinu koštane mase(5).5 i niži Dokazana T-score 2. Kod bavljenja tenisom – dominantnoj ruci i kičmi. košarkom i odbojkom – kičmi i petnoj kosti. ali su podjednako i socijalne i finansijske. Kineziterapija ima značajan dprinos u prevenciji ali i u lečenju osteoporoze. i rizik od preloma kosti. kreatinin.5 SD niže od pika koštane mase (za 30 god. Prema definiciji Svetske Zdravstvene Organizacije: Osteopenija BMD između 1.6 kilometara prave između 800 i 2000 koraka tj. golenjači.skor). Više od jednog veka je poznato da se koštano tkivo adaptira na stres kojem je podvrgnuto. Rizik za nastanak osteoporoze. TSH. Kod starih osoba . Pri donošenju odluke o načinu lečenja vodi se računa o: evolucijskoj fazi patološkog procesa. Osteoporoza T-score 2. T-score 1.2.0 . potrebno je baterijom testova utvrditi da li je uzrok bolest udružena sa osteoporozom. Intenzivan aerobni trening može uticati na mineralnu gustinu kosti direktnim uticajem na kost i indirektno − uticajem preko hipotalamičko-pituitarno-gonadalne veze.0 -2. Vežbe koje se vrše sa željom da se poveća snaga mišića proizvode stres na kost koja reaguje povećanjem gustine(6). Kod trkača na duge staze do povećane gustine dolazi zato što oni trčeći 1. U prevenciji i lečenju osteoporoze najveća uloga pripada vežbama kod kojih je uključena sila gravitacije. Inaktivnost vezana za boravak u postelji za nekoliko dana dovodi do negativnog balansa kalcijuma. ukoliko je BMD 1SD ispod normale za uzrast (“Z”. Astronauti u nedostatku izloženosti sili gravitacije pokazuju gubitak koštane mase. Koštani sistem na vežbu odgovara maksimalnom gustinom koštane mase u regiji gde je i mesto najvećeg stresa(4). Aerobni trening koji podrazumeva kontinuirane ponavljane pokrete dva ili više ekstremiteta. telu butne kosti i kičmi.5 SD i niži. Tako kod osoba koje se bave trčanjem. Dozirana fizička aktivnost i odredjena terapija mogu da poboljšaju postojeće stanje.5 i niži.). Osteoporoza se najčešće kasno dijagnostikuje. Svaka aktivnost koja vodi ka ponavljanju opterećenja ima za posledicu povećanu gustinu koštane mase u toj regiji. Njene posledice narušavaju zdravlje osobe. Ovaj pristup zahteva potvrdu prospektivnih studija kao i adekvatnih kliničkih istraživanja. a smanjena gustina koštane mase se detektuje već za nekoliko nedelja. gustina koštane mase je najveća u petnoj kosti.

9. Prema podacima iz Velike Britanije gotovo polovina žena i 15 % muškaraca u dobi od 70. Vežbom se poboljšava hod. preopterećenje – mora postojati progresivni porast u intenzitetu vežbi sa ciljem kontinuiranog napretka. početne vrednosti – osobe koje na početku imaju niske vrednosti gustine koštane mase će brže napredovati. ima daleko značajniju ulogu u njenoj prevenciji. Fizikalna medicina i rehabilitacija. godine nema dovoljno snage da opruži nogu i popne se bez pomoći ruku na stepenik visine 30 cm. balans. trkačica ima amenoreju. moždanog udara. kao i ona koja se upražnjava u starijoj životnoj dobi. slabljenje efekta – postoji biološka granica fiziološkog poboljšanja posle koje je napredak i sa velikim naporom minimalan.10.8. reakciono vreme kao i mišićna snaga čak i kod osoba od 80 godina(7.kineziterapijske procedure dovode do poboljšanja mišićnog tonusa i balansa pa se time smanjuje i rizik od pada. Pri pravljenju programa za prevenciju osteoporoze fizijatar se pridržava pet osnovnih principa fizičkog kondicioniranja: specifičnost – vežbe su osmišljene sa ciljem da sila deluje na one delove skeleta koji su najrizičniji za nastanak osteoporotičnog preloma. ishemične bolesti srca. prvi put je pomenuta amenoreja atletičarki. radom sa osobama koje su iz različitih razloga vezane za postelju ili su samo delimično pokretne i kroz edukaciju žena u postmenopauzi o značaju i oblicima fizičke aktivnosti. Javlja se kod osoba ženskog pola koje treniraju maraton. Prevencija se sprovodi na različitim nivoima: primenom ranih rehabilitacionih postupaka kod bolesnika hospitalizovanih zbog bolesti. reverzibilnost – pozitivan efekat vežbi se gubi sa prekidom vežbi. gubitak je ireverzibilan i ponekad dolazi do preloma kosti već u dvadesetim godinama. karcinoma debelog creva itd. Dozirana fizička aktivnost kod osoba starije dobi je najbolja prevencija ne samo osteoporoze već i insulin nezavisnog dijabeta. povreda i operacija. Tako intenzivni trening dovodi do stres fraktura i amenoreje. triaton i druge sportove vezane za veliki fizički napor. ali ako traje 2 – 3 godine. . propriocepcija. gornjem polu butne kosti i distalnom radijusu.11). Sedamdesetih godina prošlog veka. Fizička aktivnost kod koje je uključeno dejstvo Zemljine teže je presudna u prevenciji osteoporoze i to trojako: kod mladih osoba postizanjem maksimalne gustine kosti. preko hipotalamičko. fizička aktivnost.pituitarno – estrogene ose dovodi do smanjenog oslobađanja estrogena i progesterona iz jajnika. njenim očuvanjem kod odraslih i smanjenjem gubitka kod starih. gustina se može korigovati. Nizak nivo estrogena dovodi do pada vrednosti gustine koštane mase prvenstveno u kičmi. koordinacija. umanjuju rizik od nastanka preloma kuka i do 50 %(12). hipertenzije. Ukoliko poremećaj ciklusa traje kraće od 6 meseci. Intenzivan aerobni trening. praćen restriktivnom dijetom. biciklistkinja.-74. osim svog značajnog mesta u terapiji osteoporoze (Tabela 3). Skoro polovina vrhunskih balerina. Epidemiološke studije pokazuju da i ranije upražnjavana.

bioptron (lokalno). smanjenje nadražljivosti nervnog tkiva. deluje na posledice zapaljenja. bodi bilding). naročito u pubertetu treba da učestvuju u aerobnim sportskim aktivnostima (preporuka grupe B). Tokom reproduktivne faze i muškarci i žene treba da upražnjavaju vežbe naročito one kod kojih se savlađuje Zemljina teža i sa komponentom otpora. antiinflamatorno dejstvo. Njen uticaj na skelet se razlikuje u zavisnosti od tipa opterećenja koje proizvodi. hidroterapija. intenzitetu i učestalosti u odnosu na starost osobe. ples) i anaerobna ( plivanje. Fizičku aktivnost je potrebno prilagoditi po tipu. često primenjivan u cilju preventive i lečenja osteoporoze. laseroterapiju. poboljšanje cirkulacije. stimulacija fibroblastne aktivnosti. Metodima fizikalne medicine se postiže višestruki efekat: smanjuje ili otklanja bol antiinflamatorno delovanje. .(preporuka grupe C za muškarce i grupe B za žene). stabilizaciji potencijala ćelijske membrane. trajanje impulsa. poboljšava trofika. vožnja bicikla. vremenski promenjivo električno i magnetno polje. dijadinamičnih i eksponencijalnih struja. stimulaciji funkcije kalcijum i natrijum pumpe. fototerapija. doziranoj primeni temperature Fototerapija se primenjuje kroz suberitemne i eritemne doze ultraljubičastog zračenja (UV segmentno i lokalno). kineziterapija. Termoterapija je zasnovana na kritičnoj. poboljšanje funkcije limfnog sistema. povećanje fagocitoze. smanjuje otok tkiva. Elektromagnetno polje je jedinstveno. interferentnih struja. trajanju. Fizičku aktivnost je aerobna ( trčanje. balneoterapija. podrazumeva primena galvanske struje. Elektroterapija Metod elektroterapije. Osnovna dejstva lasera su stimulacija oslobađanja ATP. Najčešće primenjivane procedure fizikalne terapije u lečenju osteoporoze su: elektroterapija. infracrvenog zračenja (IR segmentno i lokalno ). stimulacija stvaranja kolagena. termoterapija. povećava elastičnost mekih tkiva. deluje na vezivno tkivo u cilju sprečava skraćenja mekih tkiva i nastajanje poboljšanja njegovih osobina kontraktura. ubrzava proces regeneracije tkiva podstiče oporavak oštećenih nerava i sprečavaju promene na denervisanim mišićima. Dejstvo magnetnog polja na nivou ćelije ogleda se u repolarizaciji strukture proteina. različite jačine (amplitude).Tabela 3. uzajamno povezano. gimnastika. peloidoterapija. aktiviranju enzimskih sistema i sintezi proteina kao i stimulaciji fibroblastne aktivnosti. poboljšava cirkulacija povećava metabolizam. trajanja pauze i frekvence. Deca. povećanje sinteze DNK i RNK. sprečava ekstravazaciju.

Felson DT. 3. 10. Petit MA.12:85-90. Nordstrom P. Swift C. 4. prevenciju i lečenje osteoporoze i njenih komplikacija u kome je fizijatar nezaobilazni član. Twisk JWR. Parisi G. Hooper R. Prevalent vertebral deformity predicts incident hip though not distal forearm fracture: results from the European prospective osteoporosis. Van Croonenborg JJ. Cockerill W. Lancet 1999.13:1141-8. Introduction. Literatura: 1. Dosadašnja iskustva u lečenju bolesnika različitih uzrasta sa komplikacijama osteoporoze. Wolff I. Osteoporos Int 2000. Pettersson U. . The effect of exercise training programs on bone mass: A meta-analysis of published controlled trials in pre.15:710-20. Tucker KL.34:18-22.155:921-3. Wilson PWF. diagnosis and therapy. Close J. Josse RG. Cauley JA.Osobe starije životne dobi oba pola kod kojih je povišen rizik od pada. J Bone Miner Res 2002. MacKelvie KJ. Zbog svojih efekata metode fizikalne medicine i rehabilitacije imaju ključnu ulogu u prevenciji i lečenju osteoporoze. Dawson-Hughes B.17(1):1-45. Heinonen A. Campbell AJ. 11. Type of physical activity.11:556-61.and postmenopausal women. Ismail AA. Robertson MC. 9. program vežbi je individualan i predstavlja kombinaciju vežbi snage i balansa. J Bone Miner Res 1998. Cumming RG.and postmenopausal women. Beck TJ. NIH consensus statements 2000. Hanley DA. Osteoporos Int 2001. 6. Norton RN. ili su već imale pad. 12. muscle strength. Glucksman E. Osteoporos Int 1999. Khan KM. Randomised controlled trial of a general practice programme of home based exercise to prevent falls in elderly women. and pubertal stage as determinants of bone mineral density and bone area in adolescent boys. Osteoporosis prevention. BMJ 1997. Donnelly M. CMAJ 1996. A randomized school-based jumping intervention confers site and maturity-specific benefits on bone structural properties in girls: a hip structural analysis study. Lorentzon R.9:1-12. Martin AD. Black DM. 2. Scott JC. Wallace BA.67:10-8. Rhodes EC. Kostense PJ. Effects of one year of resistance training on the relation between muscular strength and bone density in elderly women. Cooper C.315: 1065-9. et al. et al. Ellis M. Systematic review of randomized trials of the effect of exercise on bone mass in pre. 5. Ensrud KE. Prevention and management of osteoporosis: consensus statements from the Scientific Advisory Board of the Osteoporosis Society of Canada: 1. 7. Calcif Tissue Int 2000. Br J Sports Med 2000.353:93-7. nametnula su potrebu formiranja visoko stručnog tima osposobljenog za dijagnostiku. 8. Risk factors for longitudinal bone loss in elderly men and women: The Framingham Osteoporosis Study. Elliot J. Hannan MT. J Bone Miner Res 2000. Gardner MM. Tilyard MW. Jackson S. Warren J. Abendroth K. Risk of mortality following clinical fractures.17:363-72. Buchner DM. McKay HA. Cupples LA. Taunton JE. Finn JD. Thompson DE. Kemper HCG. Prevention of falls in the elderly trial (PROFET): a randomised controlled trial.

Remodeliranje kosti po završetku rasta predstavljaju adaptaciju na funkcionalne mehaničke zahteve. Kod odrasle osobe jedan ciklus traje 3 do 12 meseci. godine života. Utvrđeno je da su osteociti mehanosenzitivne ćelije koje na ovaj način otkrivaju mehaničko opterećenje koje deluje na kost. pod dejstvom opterećenja dolazi do protoka intersticijalne tečnosti u lakunarno-kanalikularnoj mreži kosti.FIZIČKA AKTIVNOST I OSTEOPOROZA Žitnik – Sivački S Institut za fizikalnu medicinu. Zbog toga se u osteoporozi više kosti izgubi u područjima trabekularne kosti. godine a nakon toga. Ovaj višeetapni proces nazvan mehanotransdukcija. Opterećenja kosti koja nastaju delovanjem gravitacije i tenzionih sila proizvedenih mišićnom aktivnošću prirodni su stimulus za održavanje koštane mase i funkcionalne jačine (čvrstine) kosti. u trabekularnoj kosti odvija se do 80% procesa remodeliranja. Kroz ciklični proces remodeliranja kost se obnavlja uklanjanjem stare kosti i zamenom novoformiranim koštanim tkivom i na taj način održava biomehanički integritet skeleta. Trabekularna kost je metabolički aktivnija od kortikalne kosti. resorpcija kosti. je adaptivno remodeliranje kosti koje podrazumeva stvaranje koštane građe koja je u stanju da izdrži primenjena opterećenja. Da bi došlo do adaptivnog remodeliranja kosti potrebno da mehanička opterećenja iz okoline budu otkrivena i transformisana u biohemijske ili bioelektrične signale koji se prenose efektornim ćelijama koje će odgovaraju produkcijom kosti. Masa kosti u određenom trenutku života je razlika između maksimuma koštane mase i količine koja je izgubljena nakon što je dostignut maksimum mase. Rast skeleta se gotovo završava oko 18. Remodeliranje kosti odvija se u pet faza: aktiviranje osteoklasta. normalni proces remodeliranja dovodi do gubitka kosti. Prema Wolffovom zakonu mehanički stresovi i opterećenja aplikovani na kost utiču na formiranje i remodeliranje kosti. «Dr Simo Milošević» Igalo. osteoklasta i osteoblasta. Iako sačinjava samo oko 20% skeletne koštane mase. Primena fizičke aktivnosti /vežbanja u jačanju kosti zasniva se na pretpostavci da je kost mehanosenzitivno tkivo koje se adaptira na mehaničko okruženje. ali i tokom treće decenije života dolazi do porasta u gustini kosti. formiranje kosti i faza mirovanja do početka novog ciklusa. Maksimum koštane mase dostiže se između 30.yu Fizička aktivnost je važna i često primenjivana intervencija u programima prevencije i lečenja osteoporoze. i 35. a godišnje se u procesu remodeliranja zameni približno 20% koštanog tkiva. Prema najprihvaćenijoj. aktiviranje osteoblasta. U osteoporozi postoji disbalans između resorpcije i stvaranja kosti u korist resorpcije što dovodi do gubitka kosti. Odgovor efektornih ćelija. rehabilitaciju i reumatologiju. Crna Gora sofija@cg. vrat butne kosti. Proces . objašnjavaju različite teorije. a najviše pogođeni gubitkom mase su segmenti koji sadrže najveći procenat trabekularne kosti: kičmeni pršljenovi.

Jačinu kosti čine zajedno dva osnovna uzajamno zavisna svojstva kosti: gustina i kvalitet. navode se različiti faktori kao što su makro i mikroarhitektura kosti. Starost je glavni faktor koji utiče na efekat fizičke aktivnosti na kost. Opterećenje kosti dovodi do unutrašnjeg naprezanja kosti. Mlađi skelet bolje reaguje na mehaničko opterećenje od starijeg. promene u jačini kosti usled zadebljanja periosta u periodu rasta održavaju se dugoročno i tako smanjuju rizik za frakture u kasnijim godinama života. lamelarna svojstva. godine osteoporoza je skeletni poremećaj koji karakteriše poremećaj jačine kosti što dovodi do povećane sklonosti frakturama. Rezultat izmenjenog procesa remodeliranja u osteoporozi je poremećaj kvantiteta i kvaliteta kosti. hemijski sastav ekstracelularnog matriksa. Da bi se postigao efekat stimulacije osteogeneze. omogućilo bi da se u praksi primeni fizička aktivnost koja će maksimalno stimulisati osteogenezu i smanjiti incidenciju fraktura. Klasifikacija pacijenata u kategorije na osnovu mineralne gustine kosti osnova je za postavljanje ciljeva i programiranje fizičke aktivnosti u prevenciji i terapiji osteoporoze. a adaptacija na mehaničke stimuluse događa se tek kada naprezanje kosti pređe određeni prag. Za sada ne postoji način da se izmeri ukupna jačina kosti pa se u ona kliničkoj praksi procenjuje na osnovu mineralne gustine kosti. mikroporoznost. međutim. Utvrđeno je da se promene u gustini kosti gube se brzo nakon prekida aktivnosti. uvek poznato kjoja veličina spoljnog opterećenja je potrebna da indukuje određeni nivo naprezanja i koja veličina naprezanja je potrebna da indukuje promene u kosti. pošto se gubitak kosti tokom starenja događa pre svega na endosalnoj površini. Nakon dostizanja koštane zrelosti kosti postaju manje osetljive na mehaničko opterećenje. Osim što povećava gustinu kosti. U menopauzi i tokom starenja vežbanjem se može samo ublažiti gubitak koštane mase vezan za nedostatak estrogena odnosno starenje. akumulacija mikrooštećenja. Poslednjih decenija sprovedeno je niz laboratorijskih i kliničkih istraživanja sa ciljem da se razjasne različiti faktori koji utiču na adaptivni odgovor kosti na mehaničko opterećenje. fizička aktivnost u periodu razvoja dovodi i do debljanja periostalne kosti što poboljšava mehaničku jačinu kosti preko one koja se očekuje samo usled promena u gustini. materijalna svojstva tkiva. minimalni efikasni stimulus opterećenja. tzv. Za efikasnu i bezbednu primenu fizičke aktivnosti u prevenciji i lečenju osteoporoze potrebno je poznavati karakteristike mehaničkog stimulusa koji je u stanju da dovede do pozitivnih efekata na kost i smanji rizik za frakture. mineralizacija matriksa. Zbog toga se mladima u periodu rasta preporučuje fizička aktivnost. Upoznavanjem tih faktora. Međutim. . Efekti fizičke aktivnosti na kost zavise od individualnih karakteristika osobe ali i od različitih faktora vezanih za primenjenu fizičku aktivnost. dinamika remodeliranja. mehaničko opterećenje mora da bude dovoljno snažno.funkcionalne adaptacije kosti odvija se kontinuirano tokom života održavajući rizik za frakture na prihvatljivom biološkom nivou. Prema novijoj definiciji iz 2000. Nema saglasnosti oko toga šta podrazumeva kvalitet kosti. Nije.

Ovo je potvrđeno u brojnim istraživanjima na sportistima koji su se praktikovali aktivnosti koje sadrže navedene oblike vežbanja. korisna u prevenciji osteoporoze. tenis. Desenzitizacija postignuta produženim opterećenjem je reverzibilna. Uvođenjem intermitentnih perioda odmora u program vežbi omogućuje se obnavljanje mehanosenzitivnosti i poboljšava potencijal vežbi u jačanju kosti. kao što su vrat femura. Adaptivni odgovor na opterećenje kosti visoko je specifičan za mesto stimulacije. Za postizanje optimalnog adaptivnog odgovora kosti na mehaničko opterećenje potrebno je vežbati kratko ali često. Istraživanja su pokazala da vežbe uz opterećenje težinom. odbojka i košarka. Efikasnija su dinamička nego statička opterećenja. ispoljavaju fenomen desenzitizacije. nema preciznih podataka o potrebnom intenzitetu. Klinički značaj adaptacije specifične za mesto stimulacije je da program vežbi treba da bude usmeren ka kostima i mestima sklonim osteoporotičnim frakturama.Sigurno je da veće spoljno opterećenje izaziva veće naprezanje kosti. U prisustvu porodužene stimulacije. za postizanje maksimalnih efekata na kost važna je i dužina njihove primene. Kod postmenopauznih žena i starijih osoba zbog rizika primene visokog impakta preporučuju se aktivnosti sa niskim ili umerenim impaktom (hodanje. Kod pacijenata sa osteoporozom predozirano opterećenje može da dovede do oštećenja arhitekture kosti. Zbog toga program vežbanja usmerenog na kost treba da sadrži vežbe sa većim opterećenjem. trčanje. dakle. džoging. Opterećenje treba da bude ponavljano svakodnevno. Dokazano je da kombinacija vežbi sa dizanjem tereta i sportova visokog impakta dovodi do povećanja maksimuma koštane mase i da je. I pored dokazane povezanosti doze fizičke aktivnosti i gustine kosti. Vežbe sa većim opterećenjem utiču više na koštanu masu nego one sa manjim opterećenjem što je zapaženo kod sportista. Važan je i tip aktivnosti koji se primenjuje u cilju delovanja na kost. treba nastaviti duže od devet meseci da bi se postigli pozitivni efekti na gustinu kosti. osteociti. gimnastika. Osim frekvencije i intenziteta vežbi. hod stepenicama). aerobik vežbe. aerobne vežbe. Osobe sa normalnom mineralnom gustinom kosti mogu da izvode vežbe visokog impakta kao što su aerobik vežbe. Utvrđeno je da vežbe sa primenom otpora imaju pozitivan efekat na gustinu kosti i da podstiču osteogenezu u većoj meri nego drugi oblici vežbanja. kičma i distalni radius. mehanosenzitivne ćelije odgovorne za detektovanje mehaničkog opterećenja skeleta. da bude kratkog trajanja i primenjeno na specifične delove skeleta. Najveći efekat na kost postiže se vežbama sa velikim otporom u obasti pripoja angažovanih mišića. kao što su npr. Ove aktivnosti efikasne su u smanjenju gubitka kosti vezanog za nedostatak estrogena i starenje. Značajan efekat na osteogenezu imaju i vežbe sa visokim mehaničkim impaktom i aktivnosti sa opterećenjem težinom. uz progresivno povećanje intenziteta. Brzo primenjeni otpori izivaju brže naprezanje i dovode do veće adaptacije kosti. Adaptaciji podležu samo one kosti koje su podvrgnute opterećenju. Najveći efekat ima ako se rano započne i sprovodi tokom čitavog života. frekvenciji i trajanju vežbi kojim bi se posti- .

Prelomi u osteoporozi su rezultat traume pri padu. izmenjena postura i hod). neki lekovi i faktori spoljne sredine pa u prevenciji padova treba i o njima voditi računa. Delovanjem na najčešće faktore koji dovode do padova (slabost mišića. Riziku za padove doprinosi i niz drugih faktora vezanih za zdravlje. Vežbe kojima se jačaju mišići.glo predvidljivo povećanje gustine kosti. poremećaj koordinacije i balansa. U vežbama sa otporom za jačanje muskulature otpor se progresivno povećava zavisno od muskuloskeletnog statusa pacijenta. U kliničkoj praksi u doziranju vežbi mogu pomoći preporuke koje na osnovu naučnih dokaza formiraju profesionalne organizacije koje se bave osteoporozom. Izbor fizičke aktivnosti uvek treba da bude individualan. Voditi . Vežbama u vodi mogu se ojačati mišići. Vežbe koje uključuju visoki impakt. Poboljšanje posture utiče na balans i smanjuje rizika pada. Nekada je potrebna reedukacija hoda i primena odgovarajućih pomagala hod. Vežbe disanja posebno su važne kod pacijenata sa sekundarnom osteoporozom izazvanom prekomernom upotrebom kortikosteroida zbog respiratorne patologije. Ne treba primenjivati balistički tip strečinga. poboljšavaju koordinacija i balans. koriguje postura. Aktivnosti kao što su plivanje. U cilju korekcije kifotične posture mogu se primeniti i kifo-ortoze sa teretom dva puta dnevno po pola sata do jedan sat uz istovremene kontrakcije leđnih ekstenzora. cirkulacija. Posturalni trening kojim se smanjuje kifoza može da dovede i do smanjenja sindroma iliokostalne frikcije i poboljšanja respiratorne funkcije. ali dovode do poboljšanja kardiovaskularne kondicije bez opterećenja osteoporotičnog skeleta. poboljšati aerobni kapacitet. psihosocijalno stanje. ublažiti bol i poboljšati psihičko stanje. ali nema dokaza da vežbe u vodi mogu uticati na gustinu kosti. brzi hod ili pedaliranje na stacionarnom biciklu nemaju značajan uticaj na osteogenezu. mogu se takođe postići efekti u smanjenju fraktura nevezani za koštanu masu. Vežbe u vodi preporučuju se pacijentima koji zbog bola ili slabosti nisu u stanju da izvode antigravitacione vežbe. smanjuju rizik od pada i fraktura. Vežbe istezanja (strečing) radi poboljšanja elastičnosti mišića deo su programa za sve grupe pacijenata bez obzra na postojeću gustinu kosti i treba ih primeniti za sve glavne mišićne grupe gornih i donjih ekstremiteta. Prevencija padova radi smanjenja učestalosti preloma neophodan je deo fizioterapijskog programa kod osteoporoze. ne rezultat spontane frakture izmenjenog skeleta. Pre nego što se preporuči programa vežbi sa teretima. Žene sa osteoporozom obično imaju slabije leđne ekstenzore od žena bez osteoporoze iste starosti. vežbanje smanjuje rizik za padove i nastanak osteoporotičnih fraktura. Otpor vode tokom plivanja i vežbi u vodi nije dovoljno visok da poništi količinu vremena provedenu bez opterećenja težinom. U korekciji posture primenjuju se vežbe ekstenzije kičme i izometričke vežbe za jačanje trubušne muskulature. Kontinuiranim vežbanjem tokom života. rotacione pokrete kao i fleksiju kičme i podizanje tereta treba izbegavati kod pacijenata sa osteoporozom jer je utvrđeno da povećavaju frakture pršljenova. potrebno je znati kakva je mineralna gustina kosti.

10. 2003. Geneva: WHO. Sinaki M. Bonaiuti D. 2005 May. Exercise and regional bone mineral density in post-menopausal women. Palombaro KM. Robinson VA. Effects of walking-only interventions on bone mineral density at various skeletal sites: meta-analysis.računa o individualnoj toleranciji fizičkog napora. WHO Technical Report Series 843.html 2. 2nd ed. Calcified Tissue International 2000. Literatura: 1. Clin Orthop Relat Res. Assessment of Fracture Risk and its Application to Screening for Postmenopausal Osteoporosis. . 3.443:66-72. 77(1): 76 – 87. J Geriatr Phys Ther 2005. S obzirom na to da je za postizanje promena u gustini kosti potreban duži period vežbanja. Iki M. 60(5): 633– 637. Sports Med. Pristupljeno 2. Shea BJ. Cumming RG. Kajita E. Hyperkyphotic Posture and Poor Physical Functional Ability in Older Community-Dwelling Men and Women: The Rancho Bernardo Study. Važan deo fizioterapijskog lečenja pacijenata sa osteoporozom je edukacija. 1994.28(3):102-7. Tabrah F. 1998. A meta-analytic review of randomized trials. In: Braddom RL.guideline. 5(5): 437-442. Journal of Bone Miner Res. Manipulacije uz primenu velike sile kontraindikovane su kod dijagnostikovane osteoporoze. The Cochrane Database of Systematic Reviews 2002. 2005.gov. Wallace BA. Physical activity in the prevention and amelioration of osteoporosis in women : interaction of mechanical. May 1990.and postmenopausal women. Negrini S. hormonal and dietary factors. Greendale GA. Huang M. 7. http://www. 9. Barrett-Connor E. Borer KT. 2006 Feb. 11. Saito Y. 67(1):10-18. važno je motivisati pacijenta da vežba. Prevention and Treatment of Osteoporosis. Pacijenta treba upoznati sa faktorima rizika za razvoj osteoporoze i nastanak preloma. 5. Kado DM. Bone Density Changes in in Osteoporosis-prone Women Exposed to Pulsed Electromagnetic Fields (PEMFs). Nishino H. 6. Brief Summary. Physical Medicine and Rehabilitation. Health professional's guide to rehabilitation of the patient with osteoporosis. 4. Systematic review of randomized trials of the effect of exercise on bone mass in pre. ed. Kemper HHCG. 2000: 894-912. Washington (DC): National Osteoporosis Foundation. Iovine R. 31 p. World Health Organisation. J Gerontol A Biol Sci Med Sci. 8.com/cochrane. Cranney A.update-software. maja 2005. Kusaka Y. Kelley GA. National Osteoporosis Foundation. www. uputiti ga i obučiti za redovno vežbanje i izbegavanje hazarda spoljne sredine. Wells G. Issue 2. Trunk Muscle Strength is a Strong Predictor of Bone Loss in Postmenopausal Women. American Journal of Physical Medicine and Rehabilitation.35(9):779-830. Philadelphia: WB Saunders Company. Exercise for preventing and treating osteoporosis in postmenopausal women. Tugwell P.

svi pacijenti su nakon prva dva kontrolna perioda i dalje vežbali. KC Novi Sad.U IZBORNI PROGRAM VEŽBI KOD OSTEOPOROTIČNIH OSOBA SA VERTEBRALNIM FRAKTURAMA Urošević Lj. koji su bolnički lečeni u Zavodu za reumatizam Novi Sad.30 minuta. Bošković K2. B grupa (43) je vežbala po programu koji uključuje većinu zglobova tela. Pacijenti su podeljeni u dve grupe. jedne i tri godine. Najkraće vreme proteklo od pojave frakture do početka vežbanja iznosilo je 3 meseca. 2Klinika za medicinsku rehabilitaciju. Materijal i metodologija: retrospektivnom analizom obuhvaćeno je 175 bolesnika. ne pogoršavaju opšte zdravstveno stanje i donose olakšanje. u trajanju do 90 minuta. a preostala 4 su prihvatila program grupe A i nastavila da vežbaju i posle 3 godine. Medikamentozna terapija je uključena kod svih ispitanica. Erdeljan B1. nakon godinu dana još 4 je napustilo grupu. Nikolić O. Ultrazvučnom . Urošević M Institut za ortopedsko .76). Pacijenti su kontrolisani posle 6 meseci. sa čestim prisustvom pridruženih bolesti. slabije su koncentracije. Ispitivanjem je obuhvaćeno 109 osteoporotičnih žena sa jednom ili više vertebralnih fraktura.com Vežbanje nije uobičajen način života za većinu starijih ljudi. Cilj našeg istraživanja je da utvrdimo komplijentnost pacijenata u odnosu na ponuđeni program vežbanja. 35 pacijenata (82 %) je odustalo od vežbi. A i B. Pantelić S. U grupi B. U grupi A. A grupa je imala 66 ispitanica. a posle tri godine 58 pacijenata (88 %) je i dalje vežbalo. i prihvataju samo vežbe koje nisu iscrpljujuće. Osobe starijeg životnog doba se teško navikavaju na redovno vežbanje.urosevic@gmail.hirurške bolesti "Banjica". Cilj rada: je bio da se utvrdi kako smanjenje koštane mase kod bolesnika sa reumatoidnim artritisom pri dugotrajnoj kortikosteroidnoj terapiji (GK) utiče na njihov funkcionalni status. što pored osnovne bolesti dodatno kompromituje funkcionalni status ovih bolesnika. posebno ako imaju zdravstveni problem koji prouzrokuje bol. Frakture su dijagnostifikovane na lateralnoj radiografiji.yu Uvod: Dugotrajna kortikoidna terapija u lečenju bolesnika sa reumatoidnim artritisom dovodi do poremećaja gustine i koštane mase odnosno do osteoporoze. Srbija azam@eunet. u trajanju od 20 . Srbija ljiljana. posle 6 meseci. Vulević S. Stojković S1 1 Zavod za reumatizam. Beograd. U UTICAJ SMANJENJA KOŠTANE GUSTINE NA FUNKCIONALNI STATUS BOLESNIKA SA REUMATOIDNIM ARTRITISOM Lazarević M1. i upražnjavala je program sastavljen od vežbi ekstenzora trupa i trbušne muskulature. prosečne starosti 64 godine (48 .

Marosan G Zavod za specijalizovanu rehabilitaciju «Termal» Vrdnik.osteodenzitometrijom je merena koštana gustina kod 59 bolesnika koji su više godina lečeni GK. 2 prelom kuka i jedan prelom podlaktice. Anatomske promene kod oko polovine bolesnika (45 %) su odgovarale III stadijumu po Steinbrockeru. godine.3 % žena. P ZNAČAJ FIZIKALNE TERAPIJE I EDUKACIJE PACIJENATA KOD OSTEOPOROZE Bjelica . Takođe je zaključeno da HAQ preciznije ocenjuje sposobnost za obavljanje ADŽ-a. a manje od 25 %. Bolesnici lečeni GK su imali smanjenu koštanu masu za više od 10 %. Posmatrali smo grupu od 53 pacijenta (7 muškaraca i 46 žena). Tu grupu pacijenata smo pratili u periodu od 5 godina (2001-2005). Prosečna dužina trajanja bolesti naših bolesnika je iznosila 8.04 %) ih je bilo bez preloma a 41 (77 %) sa prelomom i to: prelom vrata butne kosti i natkolenice 17. Od 41 pacijenta sa ranijim prelomom samo 8 je imalo ponovni prelom i to: 5 kompresivni prelom pršljena. dok je svega ¼ bolesnika je imala većih ograničenja. Od 53 ispitanika sa dijagnostifikovanom osteoporozom 12 (22. potkolenice 3 i natkolenice 1. koji su lečeni u našem zavodu 2001. Zaključak: smanjenje koštane gustine je značajno utiče na funkcionalni status bolesnika sa reumatoidnim artritisom. Svi ispitanici su bili obuhvaćeni hidro.5-1. .7 % muškaraca i 78. 19 jednom godišnje a 15 je obavilo dva do četiri tretmana u navedenom periodu. koji redovno obavljaju fizikalnu terapiju.25 (obavljanje ADŽ-a sa teškoćama. dok je kod 26.1 %) je bio RF pozitivan.yu . Srbija termal@ptt. Funkcionalni status je kod svih bolesnika ocenjen funkcionalnim klasama prema Steinbrockeru.yu Svakodnevno povećanje interesovanja za lečenje osteoporoze potvrđuje da ona danas predstavlja sve veći problem pacijentima i lekarima. Od ukupnog broja ispitanika 19 je obavilo fizikalni tretman dva puta godišnje.7 % bolesnica je HAQ skor iznosio 0. Cilj ispitivanja je bio da proverimo učestalost preloma kod pacijenata sa osteoporozom. kompresivni prelom pršljena 14. Rezultati: od 175 bolesnika bilo je 21.7 % iznosio 2.Vujasin R. umerena nesposobnost). Kod 46.sbb.0 (potpuna nesposobnost pri obavljanju ADŽ-a). alekmak@ns.21 dan. Značajan procenat bolesnika (89.0-3. a funkcionalno polovina bolesnika (55 %) je obavljala aktivnosti dnevnog života (ADŽ) uz teškoće a radna sposobnost im je bila ograničena (II klasa po Steinbrockeru). tretmana 10 . prelom podlaktice 6. Jutarnja ukočenost zglobova je kod većine bolesnika iznosila 1 h i duže.4 godine. prosečne starosti 58 + 11 godina. dok je kod 30 bolesnica izabranih metodom slučajnog izbora ocenjen upitnikom The Health Assessment Questionnaire (HAQ).co. dok su se ostale terapijske procedure razlikovale. Napomena: Trajanje fiz. jer su i kasnije obavljali rehabilitaciju u našem zavodu. kinezi i magneto terapijom. životne dobi od 51 do 84 godine.

iako se sve više ukazuje potreba za preventivnim delovanjem na nastanak osteoporoze.4 % bolesnika.7 % bolesnika. medikamentna terapija. Materijal i metodologija: tokom prvih osam meseci 2006 godine na Klinici za med. Kortikosteroide redovno uzima 13.6 godina).2 % bolesnika. rehabilitaciju lečeno je ukupno 205 bolesnika sa prelomom vrata butne kosti prethodno lečenih konzervativnim ili operativnim metodama. Jedna bolesnica je imala i prelom prvog slabinskog pršljena. Devečerski G.dok je 30 bolesnika (5m: 25ž) operisano. Slabije vidi i vid koriguje naočarima 59. Hematološki poremećaji su konstatovani kod 16.2 % bolesnika.6 % bolesnika. Srbija nibos@verat. Svi operisani bolesnici uzimali su antikoagulantne lekove.Zaključujemo da edukacija povećava doprinos pacijenata u smanjenju komplikacija od osteoporoze. Hipotireozu leči 2. dok je najveći broj bolesnika imao kardiovaskularni komorbiditet. Pulmološka oboljenja prisutna su bila kod 8. a umereno konzumira alkohol 16.5 % bolesnika.6 % bolesnika. Mali broj bolesnika (10.8 %) nije imalo nikakvih udruženih oboljenja. Antihipertenzivne lekove uzima više od 1/2 bolesnika. Rtg snimak kuka.4 % bolesnika. Samo 1 bolesnik i 1/3 bolesnica je imalo malu telesnu masu. Puši 21. jer je 86 % ispitanika izjavilo da redovno obavlja kineziterapiju u kućnim uslovima. Metodom slučajnog izbora analizirano je 37 bolesnika (7m: 30ž. Cilj rada je bio da se ukaže na važnost ranog otkrivanja i lečenja osteoporoze kao faktora rizika za nastanak preloma vrata butne kosti.net Uvod: Gubitak koštane gustine (BMD) i poremećaji kvaliteta kosti je nemi proces tako da je najčešće prvi znak ovog procesa prelom kosti. prosečne starosti 69. a dijabetes melitus kod 21. prisustvo riziko faktora za nastanak osteoporoze. Zaključak: Neophodno je uvođenje osteodenzitometrije kod populacije sa riziko faktorima kao i adekvatne terapije osteoporoze bi se izbegle teže zdravstvene konsekvence. Kada se na Rtg snimku skeleta konstatuje ostoporoza tada je gubitak BMD veći od 30 %. kinezi i magnetoterapija zauzimaju značajno mesto u terapiji osteoporoze kao i u prevenciji njenih komplikacija. Klinički centar Novi Sad. Rezultati: svi analizirani bolesnici su prelom butne kosti zadobili pri padu u nivou. . prisustvo komorbiditeta. Novaković B Klinika za medicinsku rehabilitaciju.6 % bolesnika. P OSTEOPOROZA KAO FAKTOR RIZIKA ZA PRELOM VRATA BUTNE KOSTI Bošković K.1 % bolesnika a reumatoidni artritis kod 5. Osteoporoza je ranije dijagnostikovana i lečena kod 16. Praćeni parametri: način zadobijanja preloma. Hidro.2 % bolesnika. Ranu menopauzu je imala 1/5 bolesnica. prethodno konzervativno hirurški lečeno 7 bolesnika (2m: 5ž). Rtg snimak kod više od 1/2 bolesnika je ukazivao na jasnu ostoporozu snimljenih kostiju. Gastrointestinalne bolesti ima 21.

od čega su 3 redovno uzimale terapiju (4. Od tog broja tri su dobile preporuku za medikamentozno dodavanje kalcijuma i vitamina D redovnoj ishrani. Analizom dobijenih podataka našli smo u ovoj grupi 9 pacijentkinja kojima je ukazano na mogućnost postojanja osteoporoze. Rezultati: Ispitano je 74 pacijenata sa prelomom kuka. Podaci su prikupljani popunjavanjem standardizovanog upitnika sa opštim podacima o pacijentu. koomorbiditet i stanja povezana sa gubitkom koštane mase. Procenjuje se da 90 % pacijenata sa prelomima kuka ima osteoporozu. od kojih većinu čine osobe ženskog pola i to 92. U grupi pacijentkinja kod kojih nije postavljena sumnja na postojanje OP 16.75 %. po potrebi heteroanamneze i uvida u medicinsku dokumentaciju.yu Uvod: Niskoenergetski prelomi kuka predstavljaju drugu po učestalosti posledicu osteoporoze. a menopauzu pre 45. Cilj rada: utvrditi broj pacijenata ispitivanih zbog postojanja faktora rizika i lečenih od osteoporoze. kod 6 pacijentkinja je nakon DEXA dijagnostike započeto lečenje bisfosfonatima (9. Čak 11 pacijentkinja iz ove grupe (18. nakon vertebralnih fraktura. predhodnom ispitivanju i lečenju od osteoporoze kao i postojanju faktora rizika: prethodna fraktura. a rizik nastanka ovih preloma može se redukovati za oko 50 % njenim lečenjem. odeljenje “Selters” Mladenovac. BMI manji od 19 kg/m². Raonić M Institut za rehabilitaciju .3 %). Od ovog broja 69 je imalo niskoenergetsku frakturu kuka. ali samo jedna duže od godinu dana. Metod: Ovo istraživanje obuhvata pacijenate rehabilitovane nakon preloma kuka tokom tri meseca u “Selters”-u u Mladenovcu. Zaključak: Na osnovu učinjenog istraživanja može se sa sigurnšću tvrditi da propustamo šansu za redukovanje rizika od preloma kuka nedovoljnom dijagnostikom i lečenjem OP čak i među pacijenatima sa visokim rizikom.67 % imalo je tri i više od belezenih faktora rizika. . Upitnik je popunjavao lekar za svakog pacijenta na osnovu anamneze. pušenje.33 %) je imalo prethodnu NEF što je najvažniji prediktivni faktor. godine bez primene substitucione terapije imalo je 12 pacijentkinja (20 %).67 %).78 godina.Beograd.P PROPUŠTAMO LI ŠANSU DA LEČENJEM OSTEOPOROZE SMANJIMO UČESTALOST PRELOMA KUKA KOD RIZIČNIH PACIJENATA? Radosavljević N. među pacijentima sa niskoenergetskim frakturama kuka. Jokić B. Srbija nalezoka@ptt. rana menopauza. prosečne starosti 78. pozitivna porodična anamneza. dugotrajna primena kortikoterapije. Više od 70 % pacijentkinja ima BMI nizi od 19 kg/m².

Srbija nalezoka@ptt. 61 sa transtrohanternim prelomima lečenih operativno metodom dinamičke unutrašnje fiksacije i 49 bolesnika lečenih metodom spoljne fiksacije. U radu se prikazuju rezultati lečenja 110 bolesnika. Za lečenje se troše ogromna materijalna sredstva. iznad 65 godina. Broj preloma se povećava iz godine u godinu.traumatološka Klinika Niš. Glavni uzrok nastanka preloma bolesnika starije životne dobi je osteoporoza.P LEČENJE OSTEOPOROZE KAO JEDAN OD FAKTORA PREVENCIJE PRELOMA KUKA Ristić T.yu Uvod: U svetu godišnje ima preko 1. Na Ortopedsko-traumatološkoj klinici u Nišu se godišnje hospitalizuje oko 250 bolesnika sa prelomima kuka. Radosavljević N. Hirurško lečenje dinamičkim implantatima predstavlja metod izbora u fiksaciji preloma.7 miliona preloma kuka nastalih kao posledica osteoporoze. kod kojih postoji veći gubitak koštane mase (osteoporoza). godine registrovano ukupno 2265 osoba koje boluju od OP i 255 preloma kuka. pogotovu kada je u pitanju hirurško lečenje koje zahteva skupe implantate za fiksaciju preloma ili aloartroplastiku kuka. Srbija sasa65@bankerinter. Neoperativne metode lečenja su praćene velikim procentom smrtnosti i ne daju dobre anatomske i funkcionalne rezultate. Rezultati: Trohanterni prelomi nastaju najčešće kod bolesnika starije životne dobi.net Uvod: Lečenje preloma kuka kod bolesnika starije populacije je veliki ortopedski i socio-ekonomski problem. Materijal i metode: Bolesnici sa transtrohanternim prelomima koji su lečeni operativnim metodama na Ortopedsko . Radenković M Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju KC Niš Ortopedsko .iznosili 48 biliona dolara. odeljenje “Selters” Mladenovac. Zaključak: Pravilno razumevanje i lečenje osteoporoze kroz medikamentoznu i fizikalnu terapiju može značajno smanjiti broj preloma u predelu kuka kod pacijenata starije životne dobi.traumatološkoj klinici KC Niš.g. Raonić M Institut za rehabilitaciju . P FUNKCIONALNI OPORAVAK PACIJENATA SA IMPLANTIRANOM ENDOPROTEZOM KUKA NAKON NISKOENERGETSKOG PRELOMA KUKA Jokić B. . što predstavlja blizu 20 % od ukupnog broja hospitalizovanih. Milenković S.Beograd. a nema podataka o ceni njihovog lečenja niti stepenu funkcionalne osposobljenosti. Po podacima GZZZ u Beogradu je tokom 2005. a troškovi zbrinjavanja ovog stanja su u 2002.

starosti 78. a prosecna starost 60. Tok rehabilitacije je bio usporen udruženim bolestima: dijabetes. Funkcionalna osposobljenost za određivana je pri otpustu pacijenata sa rehabilitacije Functional Independence Measure Index . Za prevenciju osteoporoze preporučuje se edukacija pacijenata u odnosu na: ishranu (dodatak kalcijuma i vitamina D).01 dan. te je svima morao biti preporučen nastavak rehabilitacije u kucćnim uslovima.2. dok je srednja vrednost FIM Indexa iznosila 112. kardiovaskularne bolesti. u proseku.84 %) je hodalo uz pomoć dve štake i pratnju terapeuta. Po isteku rehabiliitacije njih 13 (18. dok su ostali koristili kolica. Nijedan pacijent nije bio samostalan u samozbrinjavanju. Njihova rehabilitacija je otpočinjala oko 2.66 % je koristilo jednu štaku ili ručni stap.om (FIM) Rezultati: Tokom posmatranog perioda na rehabilitaciju je primljeno 69 pacijenata sa implantiranom EP zbog preloma i 30 zbog koksartroze.78 g. sa skromnim rezultatima. Zaključak: Obzirom da je lečenje i rehabilitacija pacijenata nakon preloma kuka dugotrajan i skup proces. Redovne gravitacione vežbe i vežbe sa otporom su važne za održavanje i poboljšavanje koštane mase. koji opterećuje i društvo i porodicu pacijenata. neophodno je najveću pažnju posvetiti prevenciji glavnih faktora rizika: padova i osteoporoze. Istovremeno smo pratili i grupu od 30 pacijenata sa implantiranom endoprotezom kuka zbog koksartroze (53. Preporučuju . Metod: Svi pacijenti upućeni na rehabilitaciju nakon implantacije endoproteze kuka. fleksibilnost. obrađeni su putem upitnika koji sadrži opšte podatke o pacijentu i njegovom medicinskom statusu. koordinacija mišića. tokom tromesečnog perioda posmatranja. postura i ravnoteža pacienta da bi se prevenirali padovi koji mogu da dovedu do fraktura i da bi se postiglo maksimalno fizičko funkcionisanje.com Cilj rada je da se prikaže program i značaj kineziterapije u prevenciji i lečenju osoba sa osteoporozom.Cilj rada: utvrditi stepen funkcionalnog oporavka pacijenata nakon niskoenergetske frakture kuka pri otpustu sa rehabilitacije.28 g. lečenje bola.Dimitrova E Zavod za fizikalna medicina i rehabilitacija. jos 11 (15. P PRIMENA KINEZITERAPIJE U PREVENCIJI I LEČENJU OSTEOPOROZE Nikolik . vežbe. profilaksa i lečenje deformiteta kičmenog stuba. Cilj kineziterapije je da se poboljša snaga. a srednje vrednost FIM – a iznosila je 73.33 % žena.) gde je nakon rehabilitacije bilo 10 % osposobljenih za hod bez pomagala. Skopje.94 %) je hodalo uz pomoć štaka i maksimalnu asistenciju terapeuta. Fizikalna terapija u prevenciji i lečenju osteoporoze primenjuje se sa ciljem: održavanje koštane mase. Uprvoj grupi je bilo 92.5. stimuliranje procesa resorpcije i taloženja kalcijuma u kostima.75 % žena. unos alkohola i kofeina). modifikacija ponašanja (pušenje. redovno monitoriranje koštanog denziteta i primena bifosfonata. Makedonija erietand@yahoo. 36.5 meseca nakon operacije i trajala 23. urinarne i respiratorne infekcije. R.

Rizik za frakturu distalnog radiusa. a i fizijatriskog lečenja osteoporoze. a samo zbog nemogućnosti da izdrže statički teret.)Anamnestički dobijamo podatak da su se kod pacijenta dešavali prelomi kostiju na relativno male traume. a za poboljšanje ravnoteže preporučuju se i Tai Chi vežbe. često u hospitalnim uslovima.) Na rendgenskom snimku kost postaje evidentno porozna . trčanje. plivanje. proksimalnog femura ili pršljenskih tela u toku života nakon 50g. Program vežbi za jačanje i aerobne vežbe zavise od mišićnoskeletnog i opšteg statusa bolesnika. a samim tim i značajno smanjenje telesne visine. Cilj rada: Danas je posle dobro sprovedene dijagnostike moguće uspešno lečiti osteoporozu. Česte frakture su uvek znak uznapredovalog procesa. a moguć je i letalni ishod pogotovu kod frakture kuka gde su relativno česte komplikacije. ples. P LEČENJE OSTEOPOROZE U AMBULANTNIM USLOVIMA . vežbe za redukciju lumbalne hiperlordoze. izometrične vežbe za jačanje abdominalnih mišića. Dabetić J Dom zdravlja "Savski venac" Beograd. Vežbe u vodi se preporučuju kod pacijenata koji nisu u stanju da izvode antigravitacione vežbe zbog bola ili mišićne slabosti.co. Procenjuje se na 17 % za žene a svega 6 % za muškarce . Zaključak: Kineziterapiski tretman i edukacija zauzimaju značajno mesto u profilaksi i lečenju pacijenata sa osteoporozom. Najdrastičniji su slučajevi preloma pršljenskih tela bez spoljašnje traume.se vežbe za jačanje paravertebralnih mišića. Posturalni trening je važan. Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije osteoporoza je sistemsko oboljenje skeleta koje dovodi do smanjenja koštane mase i mikroarhitektonskih promena koštanog tkiva što povećava fragilnost kostiju i rizik za nastanak koštanih preloma. Naš cilj je da prikažemo mogućnosti medikamentoznog. Za održavanje funkcionalnog stanja kardiovaskularnog i respiratornog sistema preporučuje se brzo pešačenje od 30 minuta na dan. Trebalo bi da se izbegavaju spinalne fleksorne vežbe. dugotrajno.Kod muškaraca se takođe sa sa godinama smanjuje mineralna koštana gustina (BMD) ali smatra se deset godina kasnije u odnou na žene. Srbija biljanafiz@email. može da i posle lečenja umanji funkcionalnost tela. Dijagnostika: 1. vožnja statičkog bicikla. Pacijenti se educiraju u vezi sa biomehanikom tela i korektivnim položajima tela u svakodnevnim aktivnostima. vežbe za jačanje mišića gornjih i donjih ekstremiteta.PRIKAZ SLUČAJA Bokan B. 2. tenis. penjanje uz stepenice. Kliničkim pregledom najčešće utvrdimo postojanje senilne kifoze. ili 45 do 60 minuta tri puta nedeljno. ostavi trajni invaliditet. vežbe ravnoteže i aerobne vežbe. Pri tom izbor kineziterapiskog programa i fizičke aktivnosti trebalo bi da budu odabrani individualno i da održavaju kvalitet života ovih pacijenata.yu Uvod: Epidemiološki podaci danas potvrđuju da osteoporoza ima karakter epidemije kod starije populacije. Lečenje fraktura je skupo. Vežbe ravnoteže se primenjuju u sedećem i stojećem položaju.

R. Mitrevska B. Stojanovska M.elektroterapijom. Nije imala fakture.mk Uvod: Osteoporoza je sistemsko obolenje kostiju. magnetoterapijom. Metod rada: Pacient . Denzitometrija (DEXA) iz 2005 godine pokazuje u lumbalnom delu kicme naprednu osteoporozu sa otstapljenjem Tskora na L4 (-3. Bondronat No IV. Argakieva . fototerapiom. Karakterizira se namalenjem koskenje gustine i gubitak kostenog tkiva ciji rezultat je veci rizik za frakture. Ideos). a dobar program lečenja osteoporoze zaustavlja gubitak koštane mase i može je povećati za 2 % godišnje. Cilj: Da se potvrdi efikasnost fizikalne terapije i medikamentozne terapije Bondronat u lecenju osteoporoze. kineziterapijom i medikamentoznom terapijom . svakih tri meseca.) Aparati za merenje koštane gustine su u mnogome poboljšali i olakšali dijagnostiku. Manceva M. Ca i vitamin D preparatom (tabl. P FIZIKALNA TERAPIJA I BONDRONAT U LEČENJU OSTEOPOROZE PRIKAZ SLUČAJA Zafirovska L. Rezultat rada: Kontrolna denzitometrija je pokazala porast KG za 9 % (TScore -2. oba kuka (-1.0). Tada ima naglašenost trbekula. kineziterapije i Bondronata doslo je do gubitka boli u ledjima i poboljsanje koskene gustine.net.To je jedan od ozbiljnih problema kod starijih pacijenata.8. Nakon prvih tri meseca bol u ledjima se smanjio ali je bio povremeno prisutan dok posle godinu dana nije bio prisutan. visina 151 cm.M.te godine sa bolom u ledjima.M zena od 59 godina.8). kinezi terapija. Koevska V Zavod za fizikalna medicina i rehabilitacija.2 g) i vitamin D (600 IJ).amp.tek kada izgubi više od 30 % koštane mase. . Posle godinu dana terapije bisfosfonatima u dozi od 10 mg dnevno kalcijum (1. tezina 63 kg.1) Zaključak: Osteoporoza se danas može uspešno lečiti u ambulantnim u ulovima uz dobru dijagnostiku i praćene terapijskih efekata osteodezitometrijom. 3. godina dijagnostikovana je posle treće fakture na Institutu za reumatologiju Kabinet za osteodenzitometriju T Score -2. Gubitak koštane mase u menopauzi je oko 3 % godišnje. Skopje.1). Kontrolna denzitometrija (DEXA) nakon jedne godine: T-skor na L4 bio je (-1. Zaključak: Nakon godinu dana primenom fizikalne terapije. Rezultati: Nivo jonizirajuceg Ca u krvi kontroliran svakih tri meseca bio je u granici normale. Makedonija zefir@mail. a pogotovo praćenje efekata lečenja boleski koštanog metabolizma. menopauza od 50 . elektromagnetno polje niske frekvence 50 Hz u seriji od 10 terapija dva puta godišnje.Nikolova J.V 68.9). Bila je tretirana sa: fizikalnom terapijom u Zavodu . a u oba kuka (-0. Metod rada: Pacijent g-đa I.

kontrakcijom skeletnih mišića svuda po telu. Poremećaji centralnog motornog neurona Slabost porekla CMN može da nastane u poremećajima koji zahvataju centralne motorne neurone ili njihove aksone u moždanoj kori. ravnoteže i hoda i postojanje nevoljnih pokreta. kardijalnim i vaskularnim stanjim (cerebrovaskularni akcidenti). Lezije CMN mogu nastati usled raznih etioloških faktora ili mogu biti prisutne u sledećim slučajevima: 1. autoimunim stanjima (multipla skleroza). sekrecijom egzokrinih i endokrinih žlezda. Simptomi i znaci koji prate motorne poremećaje jesu narušavanje refleksne aktivnosti. 2. 2. On prima milione pojedinačnih informacija iz različitih senzornih organa. PMN i struktura koje učestvuju u obavljanju motorne delatnosti. Isti učinak imaće i ozleda moždanog kraka i baze mozga. Poremećaji motornih funkcija mogu nastati oštećenjem CMN. snage i napetosti mišića. Većina aktivnosti nervnog sistema inicirana je senzornim doživljajem.Tema III REHABILITACIJA BOLESNIKA SA LEZIJOM CENTRALNOG MOTORNOG NEURONA REHABILITACIJA PACIJENATA SA MOTORNIM POREMEĆAJIMA USLED OŠTEĆENJA CENTRALNOG MOTORNOG NEURONA Jović S Klinika za rehabilitaciju ‘’Dr Miroslav Zotović’’. trauma mehanička ili fizička . Beograd. Ukoliko je oštećen ovaj put u grudnom delu kičmene moždine doćiće do istostrane slabosti noge.net Nervni sistem je jedinstven po ogromnoj složenosti kontrolnih radnji. nedeljama ili godinama. Centralni nervni sistem (CNS) gradi više od 100 milijardi neurona. 3. Ove aktivnosti se zajedničkim imenom zovu motorne funkcije nervnog sistema. Senzorni doživljaj može uzrokovati trenutnu reakciju. Zatim mozak sve ove informacije integriše da bi odredio kako će telo odgovoriti. moždanom stablu ili kičmenoj moždini. ozleda bočnog kortikospinalnog puta u vratnoj kičmenoj moždini izazvaće slabost ruke ili noge na istoj strani. kontrakcijom glatkih mišića u unutrašnjim organima. 3. poremećaji pokreta. unutrašnjoj čauri. Sistem centralnog motornog neurona (CMN) predstavlja više funkcionalni koncept nego anatomsku strukturu. Ozleda moždane kore i vlakana kortikospinalnog puta koja zahvata čeonu koru ili zadnji krak unutrašnje čaure uzrokovaće slabost donjeg dela lica i ekstremiteta suprotne strane tela. Najvažnija konačna uloga nervnog sistema je kontrola različitih aktivnosti tela. ili se sećanje na njega može deponovati u mozgu minutima. Ovo se ostvaruje na sledeći način: 1. Srbija kzotovic@drenik. subkortikalnoj beloj masi.

u smislu klasične definicije.oštećenja. dužinom odgovarajuće mišićne grupe. Promene verovatno zavise od vrste povrede. Iz ovog je očigledno da klasičan koncept spasticiteta ne može u potpunosti objasniti mnoge od pacijentovih tegoba. manjim obimom pokreta i sl. Spastičnost varira i uslovljena je mišićnim tonusom. 3. praćen bolom. 2. Potrebno je pored spasticiteta. Opisane promene od sistemskog do ćelijskog nivoa jasno ukazuju na promene u mišićima i ostalom vezivnom tkivu nakon povrede CMN. 6. što samo po sebi može doprineti ukočenosti mišića i razvoju kontraktura. ortopedska stanja (cervikalna spondiloza. posturom. 7. Skeletni mišići nakon povrede CMN su napeti i skraćeni u mirovanju. spasticitet je prošao kroz više značenja. bakterijske i virusne infekcije. parezu. ispadom funkcije. već obično na stalno prisutan grč šake. . spina bifida). sagledati i ulogu drugih faktora koji delom ili u celini doprinose kliničkoj slici i funkcionalnim poremećajima nakon oštećenja CMN. proteklog vremena od povrede kao i godina pacijenta. stanjem relaksacije i drugim aktivnostima CNS-a. Simptomi i znaci prisutni kod oštećenja CMN su: hipertonija (spastičnost) hiperrefleksija pozitivan Babinski refleks paraliza (mišićna slabost) nemogućnost izvođenja finih pokreta Klasično je shvatanje da lezije CMN prati spastičnost (rezidualna motorna aktivnost). Početkom 70-ih godina XX veka Herman je ukazao na moguće promene u viskoznoelastičnim osobinama mišića i mekih tkiva. pre 100 godina. Iz kliničke prakse se zna da se pacijent gotovo nikad ne žali na povišen otpor mišića pri istezanju. i pružaju povećan otpor pri istezanju. Sagledavanje opisanih promena sa patofiziološkog stanovišta ima značaja pri metodama evaluacije. 8. bolest motornog neurona. hiperaktivnost mišića.). Savremeni koncept spasticiteta u sklopu povrede CMN Jedan od osnovnih problema u klasičnoj definiciji spasticiteta je mišljenje da dominantan uzrok hipotonije jeste spasticitet. promene u mekim tkivima. Evolucija opisanih promena i njihov relativan doprinos sveukupnom funkcionalnom poremećaju nije ni do danas razjašnjen. ukočenost u laktu i kolenu. 5. Gracies navodi tri vrste promena nakon povrede CMN: 1. autosomna recesivna stanja (Fridrajhova atakcija i dr. a posebno pri izboru terapije. Sindrom spasticiteta u klasičnom smislu uključuje: povišen mišićni tonus pojačanu proprioceptivnu refleksnu aktivnost povećana polisinaptička (kutana) refleksna aktivnost – patološki refleks poremećaj voljnih pokreta Od Sherringtona. cervikalna mijelopatija). kongenitalne malformacije (cerebralna paraliza. 4. Današnja saznanja zahtevaju proširenje koncepta spasticiteta u cilju pronalaženja mesta za ceo spektar nerefleksnih promena u sklopu sindroma povrede CMN. pa do danas.

Lokalna primena hemijskih supstanci: danas se sve više za kontrolu spasticiteta primenjuje Botulinum toksin koji izaziva reverzibilni blok neuromišićne ploče. Terapijske metode kontrole spasticiteta Kontrola spasticiteta uključuje razne procedure. Funkcionalna električna stimulacija (FES) smanjuje spasticitet (aferentna stimulacija mesh – glave. oštećenje psihosocijalnih funkcija. 2. promenjena neurokontrola. Tehnike relaksacije i sporih pokreta ispod nivoa brzine istezanja mišića. Epiduralna stimulacija je poseban oblik FES-e.Principi terapije Kod oštećenja CMN izdvajaju se tri osnovne grupe problema: 1. Spasticitet kao deo sindroma oštećenja CMN je dominantan problem. Tizanidin. već je deo promenjene voljne i programirane motorne kontrole. eferentna stimulacija izaziva recipročnu inhibiciju antagonista). Postoje sistemi višekanalne FES-e za obučavanje pružanja i hvatanja za gornje ekstremitete i za uvežbavanje stajanja i hoda za donje ekstremitete. koriste smanjenje ekscitabilnosti segmentnih refleksa korišćenjem rezidualnih funkcija. koncepcijski se razlikuju ali zajedničko im je korišćenje aferentne stimulacije rezidualnih i promenljivih elemenata neurokontrole. . Kod oštećenja CNS najčešće koristimo funkcionalnu neuromišićnu stimulaciju jer je nadražljivost perifernog nervnog sistema i mišića normalna. Dantrolen-natrijum i dr. Uspešan tretman zahteva primenu tehnika pozicioniranja tela i glave u ležećem. Primena adekvatnih pasivnih i aktivnih pokreta (aferentna stimulacija) pokazala se uspešnom u procesu reorganizacije i funkcionalne supstitucije kod oštećenja CMN. počevši od edukacije i fizioterapijskih procedura preko farmakoterapije. sedećem i stojećem položaju kao i dugotrajno istezanje pojedinih mišićnih grupa pomoću ortoza. kada se primenjuje kao aktivna ortoza. Primena facilitacionih tehnika Kabat. Intratekalna farmakoterapija: prednost ove terapije je dostava leka u neposrednoj blizini tkiva na koga deluje i time se koristi bolji učinak manjom količinom leka nego pri oralnoj primeni. mišićima i zglobovima. Primena FES-a u restoraciji pokreta ima dva aspekta. Najčešće korišćeni lekovi su: Baclofen. sve do korektivnih hirurških intervencija. Fizioterapija Kineziterapija je najstarija ali i najefikasnija terapijska metoda restoracije motornih funkcija. Brunstrom i dr. Farmakoterapija Oralna farmakoterapija: koristi se kod difuznog spasticiteta koji je blagog do umerenog stepena. Diazepam. Pri terapiji naš cilj ne treba da bude suzbijanje spasticiteta već pre njegova modulacija radi efikasnijeg funkcionalnog korišćenja rezidualne motorne aktivnosti. Spasticitet nije samo povećana nadražljivost na istezanje mišića. Postižu se dobri rezultati u savlađivanju “neglekt sindroma” aferentnom stimulacijom preko receptora u koži. Napušta se primena alkohola i rastvora fenola. Primenjuje se kod izražene spastičnosti i u bolnim stanjima. Ova tehnika se danas koristi za kontrolu spasticiteta i za kontrolu bola. oštećenje kognitivnih funkcija i 3. Bobat. Elektrostimulacijom dorzalnih struktura kičmene moždine vrši se njena deaferentacija. Prvi .

onesposobljenosti i hendikepa. Muscle Nerve. socijalni problemi u radnoj sredini i društvenom okruženju. Kod nekih pacijenata sa oštećenjem CMN u cilju boljeg funkcionalnog osposobljavanja rade se određene hirurške intervencije (tenotomije. Procena treba da je sveobuhvatna. Osposobljavanje pacijenata sa oštećenjem mozga je složeno. Uslov za uspešnu rehabilitaciju osoba sa oštećenjem CNS je visokostručan multidisciplinaran tim. Gracies JM. The integrative action of the nervous system. Brain. Srbija jmilorad@eunet. Naravno u procesu osposobljavanja ovih pacijenata postoje otvorena pitanja na koja treba dati odgovor. Literatura: 1.godine daje precizne definicije oštećenja.yu Procena funkcionalnog stanja pacijenata nakon povrede ili oboljenja je po Loton-u. 2005. . intelektualni i emocionalni status. II: Emergence of muscle overactivity. sveobuhvatnoj rehabilitaciji i socijalnoj integraciji. Clinico-physological aspects of spasticity and contracture. jednostavna. kognitivnih i psihosocijalnih funkcija. 1906 2.Privremena ili trajna pomagala se često koriste u osposobljavanju pacijenata posle oštećenja CMN. od 1993 i 2001. Herman R. svaki sistematski pokušaj da se proceni fizičko zdravlje. Koriste se korektivne šine za gornje i donje ekstremitete u cilju prevencije ili savlađivanja kontraktura. Gracies JM. Danas se postižu dobri rezultati kod pacijenata koji imaju motorne poremećaje zbog oštećenja mozga. 2005. Međunarodna klasifikacija (ICIDH). Današnji koncept unapređenja zdravlja se bazira na fizičkom.31:552-571 4. KC Kragujevac. standardizovana. Pathophysiological of spastic paresis. The myotactic reflex. isto onoliko koliko je složena funkcija mozga gde je došlo do oštećenja. Krajem 30-ih godina ovog veka gerontolog Majory Warren je dao prve fizioterapeutske procene funkcionalnog stanja starijih pacijenata. 1970. opšte prihvaćena i podobna za medicinsku dokumentaciju. mentalnom i socijalnom blagostanju i sposobnosti osobe da optimalno funkcioniše u svom okruženju. Sherrington CS. New Haven: Yale University Press. Ortoze se primenjuju za stabilizaciju pojedinih zglobova u raznim fazama restoracije pokreta.) Oštećenje mozga može da dovede do oštećenja govornih. Muscle Nerve.31:535-551 MOTORIČKA EVALUACIJA PACIJENATA NAKON CVI Jevtić RM Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. I: Paresis and soft tissue changes.93:273-312 3. transpozicije tetiva i mišića i dr. Pathophysiological of spastic paresis.

izdržljivost. Glasgov Outcoma Scale.) Testovi procene bolnih stanja (VAS skala. pa smatramo da na osnovu literature takav jedan osnovni obrazac procene je upitnik koji je standardizovan u centru za gerijatriju i gerontologiju na Univerzitetu u Freiburgu.) Testovi funkcionalne sposobnosti ili nesposobnosti (Rivermead Mobility Index. funkcionalno telesno stanje. somatopeda) i socijalnog radnika.x. Danas se može reći da sve te merne instrumente možemo grupisati na: Testovi motornog oštećenja (Fugl-Meyer. Rivermead Motor Assesment. Numerical Rating scale. U proceni mobiliteta (kretanja) nalaz i ocena fizijatra i fizioterapeuta se kodira prema kodovima ICIDH. mišićna funkcija.) Testovi socijalne integracije i ekonomske nezavisnosti (Community Integration Questionaire. psihomotoričke funkcije. McGill Questionaire i dr. defektologa (logopeda. senzibilitet površni. Ovde treba reći da se ovom ocenom ne sagledava celokupna problematika jedne osobe već se samo kodira fizioterapeutska procena.Mnogi pokušaji su doveli do razvoja velikog broja opštih instrumenata za praćenje preostalih sposobnosti bolesnika. kretanje i opasnost od pada.x. a prema specifičnim mernim instrumentima za svako oboljenje i onesposobljenost posle tog oboljenja ili povrede. x.x1 – teškoće kod izvođenja xx. Craig Handicap Assesment and Reporting Technique i dr.x2 – izvođenje uz pomoć pomagala xx.x0 – nema onesposobljenosti II III xx. Kompletna procena i kodiranje mora da uzme u obzir ocenu. motorički prelazi. duboki bol i pokretljivost. Barthel Index. Ključ ICIDH klasifikacije Fizioterapeutska ICIDH – gradacija procena onesposobljenosti kretanja I xx. Motoricity Index i dr. Ovakav upitnik koji ima i svojih nedostataka predstavlja opšti instrument za procenu oštećenja. Functional Indipendence Measure i dr) Kongnitivni testovi (Glasgov Coma Scale.) U cilju da se terapeut početnik uključi u sve te složene i komplikovane procene potrebno je da bude upoznat sa osnovnim elementima procenjivanja.3 – izvođenje uz podršku Primer kodiranja hodanja 40. U cilju izrade mernih instrumenata u fizikalnoj medicini i rehabilitaciji angažovani su čitavi medicinski timovi kako bi se bolesnik sagledao ne samo sa aspekta fizičkog oboljenja nego kao kompletne ličnosti vodeći računa o njegovom mentalnom i socijalnom statusu. x. ergoterapeuta.x. U osnovnoj proceni treba analizirati 9 varijabli: kongnitivne funkcije. Mini mental skala i dr. onesposobljenosti i hendikepa. a takođe i do usko specijalizovanih testova za pojedine bolesti i poremećaje. – onesposobljenost savlađivanja stepenica .onesposobljenost hodanja po ravnom 42.

IV N xx. Timed Up & Go Test (TUG test) 5.x6 – potpuna nesposobnost xx. U ovom testu zahteva se staza od 15 metara i analizira se frekvencija.Meter Gehtest Za sprovođenje ovog testa neophodno je da imamo stazu dugu najviše 15 metara.x9 – stepen onesposobljenosti nije bliže određen Klinički motorički evaluacioni testovi kod pacijenata sa hemiparezom posle CVI Zahtevi koji se traže od testova spsoobnosti hoda kod hemiplegičara da je jednostavan i upotrebljiv u kliničkoj praksi da su klinički testovi hoda senzibilni i validni da test odslikava svakodnevne sposobnosti pacijenta da se lako može interpretirati Neki testovi ispunjavaju ove zahteve 1. Tako se može izračunati dužina koraka. Step test 6. Desetometarni test hoda – 10 Meter Gehtest 3. Motor Assessment Scale Funkcionalni test kretanja – Functional Ambulation Gategory (FAC) FAC prema Holdenu et al. Funkcionalni test kretanja – Functional AMbulation Gategory (FAC) 2. i jednostavno se štopuje vreme za koje pacijent to može da pređe. Test ima 6 pojmova od 0-5.x5 – visok stepen nesposobnosti (potrebna pomoć druge osobe ili specijalna pomagala) xx. Šesto ili dvanaesto minutni test hodanja 4. kao i broj koraka.x4 – izvođenje uz pomoć jedne osobe xx. brzina . (1984) je jednostavan i jeftin merni instrument koji obuhvata procenu sposobnosti hoda kod hemiplegičara. sigurnosti 2 ravnoteže i korodinacije hoda Pacijent iziskuje potrebu verbalne potpore ili praćenja od strane jedne osobe 3 Pacijent je samostalan po ravnom terenu pri hodu 4 zahteva minimalnu pomoć kod savlađivanja stepenica Samostalan u okviru svih zahteva ADŽ 5 Desetometarni test hoda – 10 . FAC test Pacijent ne može da ide ili zahteva pomoć dve osobe 0 Pacijent zahteva pomoć jedne osobe u cilju održavanja ravnoteže 1 Pacijent zahteva intermedijarnu pomoć jedne osobe kod hoda. Odmeri se tačno 10 metara. Rivermead Motor Assessment –gross function 7. brzina i dužina koraka.

Prema Eng-u postoji visok stepen korealtivnosti između postignute dužine i brzine hoda. Pacijent posle jednog signala pokušava da stavi jednu nogu ispred bloka – prepreka i da je vrati nazad. okretanje.61. U periodu od 15 sekundi meri se broj koraka – pokušaja i uspešnog izvođenja. bez držanja za glender. Pery naglašava da brzina hoda veća od 1. Meri se vreme za koje pacijent potroši od stajanja do ponovnog sedanja na stolicu.54 km/h. Takođe visok nivo brzine hoda znači dobar motorički oporavak jednog hemiplegičara. Timed Up & Go Test (TUG test) Mathias. hoda tri metra i vraća se nazad seda na stolicu. podići mali džakić. upoređujući sa snagom plantarnih fleksora i ravnotežom kod hemiplegičara. Hod se maksimalno posle 15 sekundi može prekinuti. Zaključak: Savremena evaluacija pacijenata nakon CVI podrazumeva upotrebu klinički adaptiranih i lako razumljivih testova. Kritična vrednost je manja brzina od 0. TUG test ima negativnu korelaciju sa brzinom hoda r = .0. dubina 30 sm. Skala motoričke procene (MAS skala) Carr Shepherd. 2003 a) stajanje na paretičnoj nozi. Brzina hoda nakon CVI je značajna jer se na taj način orijentišemo da pacijent može da pređe ulicu na raskrsnici za vreme trajanja zelenog svetla. koji je visok 7. na razdaljini od 5 cm. Barthel Index = .81. sa peskom. 6 i 12 minutni test određuju i kardijalnu sposobnost pacijenta. sa poda i vratiti se nazad u vremenu manjem od 25 sekundi f) pet stepenica se popeti i sići za manje od 35 sekundi. a druga pomoćna sredstva su dozvoljena. 6 minutni test hoda Uzima rastojanje od 40 metara i prati koliko za 6 minuta može hemiparetičar da pređe. Ako je potrebno pacijentu više od 30 sekundi tada on sigurno zahteva pomoć u okviru ADŽ. Kod osoba preko 65 godina kod ovog testa postoji opasnost od pada u toku izvođenja ove motoričke aktivnosti. Granična vrednost je 14 sekundi. Step test Pacijent stoji ispred jedne prepreke (blok). Smatram da predloženi testovi ispunjavaju sve .5 cm. predstavlja signifaktni faktor za samostalnost hoda i samozbrinjavanje. širok 41 cm. Brzina hoda = dužina koraka* frekvencija koraka ili prema Pery-ju Dužina koraka = brzina hoda (m/min)/dopellkorak*2. Napraviti jedan korak ka napred sa drugom nogom (Noseća noga mora biti ekstendirana) b) hod uz pomoć druge osobe c) hod tri metra bez pomoći (sva pomoćna sredstva su dozvoljena) d) hod od pet metara bez pomoći e) hod 10 metara bez pomoći. Berg-balans-skala r = .78.0.5 km/h. Ako ne može da izvede nijednom i nema ravnotežu dobija ocenu 0. Takođe neki autori smatraju da 12 minutni test nema prednosti u odnosu na 6 minutni test. Richardson (2001) su razvili test koji je inače veoma jednostavan: Pacijent ustaje sa jedne standardizovane stolice.0.hoda i frekvencija hoda.

M Auracher. Actaphysiatrica. uključujući pokrete glave i posturalno . Zotović”. Jugoslovenski kongres lekara za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. Zlatibor. Jevtić M. a to je uspravan položaj.: 35-40). (1984) Gait assessment for neurologically impaired patients Standards for outcome assessment. istezanju. bolu. i doprinosi percepciji pokreta uspravljanja i pomeranja. povredu glave kao i druge neurološke bolesti imaju poremećaj posturalne kontrole.R (2001) Motorisches Lernen – neuere Erkentnisse. M. Horterer (2000) «MPH Therapiescore» Koranknegymnastik. ligamentima. Centralni output (izlaz) je u vezi sa spoljašnom sredinom preko senzornog inputa.. mišićima i koži i omogućavaju informacije o dužini mišića. tonusu. kontrakciji. skočni zglob kolena. vestibulospinalni i medialni kortikospinalni put. H. Klinička kineziterapija. Drača S. zbornik radova – video bim prezentacija: 81-99. Weiss Th. et al.zahteve savremene evaluacije nakon CVI: jednostavnost. Vizuelni receptori u očima izvode dve radnje: Centralni (fokalni) vid omogućava spoljašnju orijentaciju. zbornik radova: 134143 4. 54 2: 247-249 5. medijalni retikulospinalni. Mataruška banja. Krankengymnastik. vrat i mišići oka snabdevaju korisnim informacijama u cilju održavanja balansa. Dragin A. Lješević B. Somatosenzorni receptori su lokalizovani u zglobovima. 6. Krunić R (2004) Kada počinje rehabilitacioni tretman hemiplegičara. (1997) Savremena rehabilitacija hemiplegičara. 53 (4): 578-590 2. vizuelni i vestibularni. validnost.. temperaturi i pritisku i poziciji zglobova. Miltner W. Literatura: 1. Centralnu komandu omogućavaju sledeći putevi: tektospinalni. Posturalna kontrola se postiže centralnom komandom prema donjem motornom neuronu.. POREMEĆAJ BALANSA KOD BOLESNIKA SA OŠTEĆENJEM CNS Stefanović A. Medicinski fakultet. Stopala. laku kliničku primenu i interpretaciju dobijenih rezultata. kukovi. Periferni vid detektuje kretanje same osobe u odnosu na spoljašnnju sredinu. Phys. 2001 3. M. leđa. Srbija kzotovic@drenik. Beograd. Balans je kompleksni proces koji uključuje prijem i integraciju senzornog priliva i planiranje i egzekuciju pokreta u postizanju cilja koji se traži. Muller. Mi smo ranije pomenuli da tri primarna periferna senzorna inputa doprinose posturalnoj kontroli i to su somatosenzorni. Jović S. (Holeden et al.H. vizuelni i vestibularni sistem.net Pacijenti koji su imali moždani udar. Kragujevac. a balans je sposobnost da se održi centar gravitacije u odnosu na širinu oslonca. Za orientaciju prema okolini koristimo tri osećaja: somatosenzitivni. Švirtlih L Klinika za rehabilitaciju “Dr. Pod posturalnom kontrolom se podrazumeva orijentacija i balans (ekvilibrijum). Orijentacija je podešavanje tela i glave na uspravan položaj. Ther. Jevtić M.

Njihov odnos omogućava informacije CNS i u direktnom su odnosu prema pokretima glave. koji se dešavaju zajedno. Vizuelni i somatosenzorni mogu da predvide poremećaj balansa . Senzorna komponenta vestibularnog sistema sastoji se od labirinta mehaničkog sistema dizajniranog da konvertuje pokrete glave u neurološku ekcitaciju. Na kraju da zaključimo da somatosenzitivni input omogaćava informacije o prenosu težine i relativnu poziciju delova tela. tačni senzorni input se ne prepoznaje. Kad cerebellum ne funkcioniše dobro usled lezije. Svaki od 4 nukleusa (jedra) su uključeni u specifičnu funkciju vestibularnog sistema. Donji inferiorni nukleus ima konekcije sa ostalim jedrima i sa retikularnom formacijom. trup u relaciji sa stopalima) i spoljašnje relacije tela u odnosu na sredinu.Vestibularni sistem je interna referenca u cilju određivanja tačnosti druga dva čula kada su oni u konfliktu. Vestibularni nerv prenosi informacije od labirinta prema CNS. kalibracija vestibularnih refleksa je oštećena kao i sposobnost da se izvede korektan pokret i brzina pokreta. Superiorni i medialni nucleus održavaju stabilnost pogleda. Semicirkularni kanali su anteriorni. Veze od nukleusa prema drugim strukturama mozga su kompleks i veliki ouflow (priliv) idu prema cerebellumu.njihanje. lateralni i posteriorni. Vestibularni putevi Vestibularni input se prenosi do vestibulanih jedara i do pontomedularnog spoja. Ovaj sistem uključuje semicirkularne kanale i otolite. To uključuje oba segmenta tela i njihove unutrašnje povezanosti (glava u relaciji sa trupom. Vestibularni sistem obezbeđuje centralni nervni sistem sa informacijama o poziciji i kretanju glave u relaciji sa gravitacijom. Vestibularni input od receptora unutrašnjeg uva daje informacije o položaju glave u odnosu na gravitaciju i pokretima glave. Postoje dve komponenete: otolita utricle i saccule koji su orijentisane u različitim ravnima i zbog toga radeći zajedno mogu da detektuju i akceleraciju i tilt. a sa druge ekscitiran. medialni nucleus učestvuje u kordinaciji glave i pokretima oka. Na kraju centralni meha-nizam ujedinjuje svaku dostupni i precizni input u cilju odgovora gde se nalazim. periferne neuropatije. kao i input u kontroli mišića ekstremiteta trupa u održavanju balansa. Mozak koristi relativne promene u ekscitaciji sa obe strane u cilju da se odredi pravac rotacije. tabes dorslis. Na primer pri pokretu glave ekcitacija jednog vestibularnog organa se povećava dok drugog se smanjuje propocionalno. Centralna senzorna percepcija Mozak traži informacije od sva tri čula da bi korektno razlikovo sam pokret od pokreta u sredini. Vizuelni input omogućava informacije o pokretu i uspravnom položaju. Periferni somatosenzorni gubitak se dešava posle lezije kičmene moždine. amputacije. Svaka strana moždanog stabla sadrži set jedara koji su opisani ranije i njihove interkonekcije između dve strane koje omogućavaju informacije sa svakog labirinta koje se prikupljaju pre interpretacije od strane CNS. Ovi semicirkularni kanali oblika prstena sadrže trepljaste ćelije koje reaguju na pokret fluida kada se pokrene glava. Znači pokret glave stimuliše oba seta semicirkularnih kanala tako da vestibularni nerv sa jedne strane je inhibiran. CNS bolesti ili lezija parietalnog lobusa može da ošteti ovaj procesorni mehanizam tako da dostupni.

a 4 može da izvede radnju bez teškoća. Skorovanje je od 0 do 2.Koristi se kod pacijenata koji su imali moždani udar u proceni balansa. Philadelphia. Stamenović J2. Physiother Can 41:304. a sva tri osećaja se koriste u cilju oblikovanja motorne reakcije na nestabilnost. (1990). Originalno je dizajnirana u cilju procene rizika pada kod starijih osoba. Duncan PW. Berg. Originala skala procene hoda (GARS) je lista od 16 abnormalnih aspekta hoda. stajanje na zdravoj i na bolesnoj nozi. Propst M.. and Motor Learning.Mayer senzomotorni test procene balansa koji je dizajniran za upotrebu kod hemiplegičara: balans . Barnes ML. Reliability of Fugl-Meyer assessment of sensorirmotor recovery following cerebrovascular accident. 2Klinika za neurologiju. Smatra se da je uslovljen poremećajem impulsa iz unutrašnjeg dela globus palidus-a ka međumozgu i moždanom stablu koji su bitni za održavanje ravnoteže. Gde je 0 ne može da izvede radnju. Najbolje se posturalni problemi mogu evidentirati pri naglom. Fukcionalne skale balansa koje se koriste kod pacijenata sa oštećenjem CNS Bergova skala lista 14 radnji koji se traži od pacijenta. stajanje sa otvorenim i zatvorenim očima i stajanje na jednoj nozi.K et al:Measuring balance in the elderly: Preliminary development of an Instrument. Phys Ther 1983.Graybiel Ataxia test od osam stavki koje uključuju tandem hod.fak. KC Niš.. 4.ni. sedenje bez naslona. godine.K. D. najčeće tri test baterije. neočekivanom pomeranju bolesnika unazad za ramena. Atlanta. 1990. movements. TESTOVI BALANSA KOD OBOLELIH OD PARKINSONOVE BOLESTI Stanković I1. 1989. et al: reflex and Vestibular Aspects of Motor Control. Fregley . 1 Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. Tinetti skala procena hoda sadrži listu sedam normalnih aspekta hoda koji se posmatraju od strane ispitivača kada osoba hoda. 5.63:1606-10. hodanje 10 koraka sa zatvorenim očima. 2. Dimitrijević L1. CV Mosby. Weiner. P.u sedećem i u stojećem položaju. stajanje uz pomoć i bez pomoći.. Nashner L: Evaluation of postural stability.. Chandler. Kod zdravih osoba u ovom . Najbolje je kad dostignu skor 12. In Hadson S (ed): Clinical Exercise Physiology. 192-197. Ispitivač ocenjuje svaku radnju od 0 do 4. veći brojevi pokazuju bolje izvođenje.ac. Srbija ivona@med. protektivne reakcije zdrave i bolesne strane ili već pomenuta Bergova skala. 3. Fugel . Duncan.Functional reach: A new clinical measure of balance Journal of Gerontology 45(6). Kojović J1.J. 1994. Nelson SG. and control. pošto jedan test ne može dati kompletnu sliku o balansnim sposobnostima pacijenta koristi se nekoliko.(destabilizaciju). et al. Literatura: 1. Međutim. Čolović H1. Stokesville Publishing.yu Na problem ravnoteže kod obolelih od Parkinsonove bolesti ukazano je još 1967. Motor Development.

2000). Grill S. Hill K i sar. posturalni odgovori na neočekivane spoljne promene težišta su umanjeni ili nedostaju (Mathias S i sar. Kliničke manifestacije Parkinsonove bolesti postaju jasne kada nastupi degeneracija 60-80 % dopaminergičnih neurona u supstanci nigri i gubitka 90 % dopamina u corpus striatum-u. Usled nepraktičnosti korišćenja svih ovih testova. stopala). Kompenzacija je na taj način omogućena uz pomoć spoljnih pokazatelja ili fokusiranjem pažnje na zadatak.slučaju nastupa dorzifleksija u skočnom zglobu. Izučavanja su ukazala da osobe sa Parkinsonovom bolešću dobro reaguju na promene težišta koje su sami izazvali ukoliko imaju dovoljno vremena za pripremu pokreta. usled hipokinezije. kao i e) testovi sposobnosti integracije vizuelnih. b) testovi održavanja stabilnosti pri samostalno prouzrokovanim poremećajima ravnoteže (podizanje ruke. Kod bolesnika sa Parkinsonovom bolešću ovi pokreti imaju smanjenu amplitudu. posturalne kontrole i smanjenje brzine i amplitude pokreta kod ovih bolesnika razvija . Suština fizikalne terapije Parkinsonove bolesti je vežba zaobilaženja aktivnosti bazalnih ganglija. nema jasnih podataka koja grupa najbolje precizira motorne sposobnosti održavanja ravnoteže kod pacijeneta sa i bez Parkinsonove bolesti. Bitno je imati test rane dijagnoze sklonosti pada i znati da li su rezultati konzistentni tokom vremena.. nije ograničavajući. ali bi koncentracijom trebalo da normalno održavaju uspravan stav kao i zdrave osobe istog uzrasta. Ovako pacijenti mogu imati normalan korak ukoliko im se kaže da hodaju po nacrtanoj osnovi. c) testovi reakcije na neočekivane spoljne poremećaje (na primer guranje). Morris ME i sar. Bolesnici od Parkinsonove bolesti imaju teškoće da odgovore na nagle promene težišta. Cunnington R i sar. Odgovor na pokret koji sami indukuju kod bolesnika sa Parkinsonovom bolešću je normalan. U nekim slučajevima dominira reakcija pada (Morris ME. d) funkcionalni testovi ravnoteže tokom hoda. okretanja. ustajanja. 1999). Utvrđivanje stanja ravnoteže tokom stajanja predstavlja glavnu komponentu fizioterapijske analize bolesnika sa Parkinsonovom bolešću. Bolesnici od Parkinsonove bolesti zavise od kortikalnih kontrolnih mehanizama u cilju počinjanja pokreta. Morris ME i sar. ako se koncentrišu na pokret i ako vremenski faktor. kao i kod pacijenata koji imaju sklonost reakciji pada. neophodno je definisati značaj pojedinih testova (Pastor MA i sar. U kliničkoj praksi koristi se više testova za testiranje ravnoteže kod starijih pacijenata: a) testovi koji mere sposobnost odr`žvanja ravnoteže pri različitim položajima stopala. usporeni su ili u potpunosti izostaju. proprioceptivnih i vestibularnih impulsa radi održavanja ravnoteže. 1996. a nasuprot tome. 1986. podizanje ruku na gore i nekada fleksija kukova napred. auditivne stimuluse i proprioceptivnu povratnu spregu pri izvodjenju kompleksnih pokreta. 1993. Porast aktivnosti frontalnih mehanizama pažnje može pomoći u sprečavanju automatskog odvijanja pokreta preko oštećenih bazalnih ganglija. 1996. Osobe sa Parkinsonovim bolešću se dosta oslanjaju na vizuelne informacije. a kod jačeg pomeranja nastupa i iskorak nazad. 1997. Poremećaj ravnoteže. Bez obzira na rutinsko široko rasprostranjeno korišćenje ovih testova. 1999).. somatosenzitivnih.

Ispitivanje testa podizanja ruku: od pacijenta se zahteva da stoji sa stopalima razmaknutim za 10 cm i da podiže ruke gore do nivoa ramena i spusti ih dole maksimalan broj puta u intervalu od 15 sekundi. 1998).. Test koračanja u mestu (step test): koristi se postolje visine 15 cm postavljeno 5 cm ispred stopala raširenih za 10 cm i pacijent načini maksimalan broj koraka gore i dole za 15 sekundi.sklonost zanošenja. TEST EGZOGENO UZROKOVANOG DIZBALANSA Za ispitivanje poremećaja ravnoteže usled spoljnih faktora primenjuje se pomeranje u ramenu sa ocenom u pet stupnjeva. Vizuelizacija i mentalna vežba su od pomoći. pri čemu pacijent stoji desnom stranom blizu zida i stopalima razmaknutim 10 cm. Danisi F. potrebe pomoći druge osobe ili stabilnog stajanja preko 30 sekundi. Modifikacija okoline smanjuje rizike. 1998. Fizioterapeut demonstrira adekvatnu strategiju i sledi treniranje iskoraka u raznim smerovima tokom više dana i uz pomoć verbalne povratne sprege. ako su kraći od 10 sekundi ili najbolji rezultat. Rijken PM i sar. tokom samostalno izazvanih promena težišta i tokom neočekivanih spoljno uzrokovanih promena težišta. Test se smatra završenim u slučaju promene položaja. TESTOVI ENDOGENO UZROKOVANOG DIZBALANSA Za ispitivanje testa dosezanja primenjuju se plastični markeri rasporedjeni na po 50 mm duž linije. stav u raskoraku (razmak 10 cm. Pomeranjem ispitanika maksimalno napred bez pomeranja oslonca dobija se položaj srednjeg prsta (položaj 2). Pacijentu je rečeno da će biti blago gurnut i da treba da samostalno povrati ravnotežu. iskliznuća i pada. Pre i posle fizikalne terapije potrebno je evaluirati testove ravnoteže kod bolesnika od Parkinsonove bolesti tokom stajanja. Može se koristiti i test posturalnog odgovora. a zatim podiže desnu ruku do 90o sa merenjem položaja srednjeg prsta na zidu (pozicija 1). a da ne dodirne podlogu rukama ili promeni položaj stopala. Meri se najveća daljina koju doseže ispitanik sa fiksiranim osloncem. TESTOVI STAJANJA Ispitati stav sa spojenim stopalima. Najbolji od tri rezultata. paralelan stav (stopala razmaknuta za 10 cm). 1998. stav sa stopalima neposredno jedno ispred drugog (tandem stav) i stav na jednoj nozi. pošto preko 60 % padova nastaje u kućnim uslovima (Schenkman M i sar 1988. pri čemu je suprotno koleno sa fleksijom od 45o. 2002). Majsak i sar. Poslednja dva testa uraditi u obe verzije položaja nogu. Kada su oni gurnuti unazad u nivou ramena tipično je da izostaje iskorak unazad i sledi rigidni pad. Za evaluiranje testa savijanja i hvatanja meri se maksimalna udaljenost sa koje ispitanik može da se savije i sa podloge podigne plastične čunjeve raspoređene na udaljenosti od po 5 cm. pa su utvrđivanje stanja i prevencija bitan moment planiranja i izvođenja fizikalne terapije Parkinsonove bolesti (Smithson F i sar. ako je preko 10 sekundi uzima se u obzir. Potrebno je učiti pacijenta o efektivnoj strategiji koračanja. Poboljšanje posturalne kontrole može se postići treniranjem i razmišljanjem o održavanju ravnoteže pre sprovodjenja aktivnosti. Ispitanik staji sa stopalima . Druga pripremna tehnika je identifikacija potencijalnih rizika u okolini pre hoda. Morris ME. 2000. a peta prednje noge u ravni prstiju zadnje).

5) tendencija pada bez iskoraka. U grupi sa tendencijom pada propisana fizikalna terapija rezultuje statistički značajnim poboljšanjem svih ispitivanih parametara testova stajanja. step test i test egzogenog poremećaja ravnoteže. Sve vrednosti testova se približavaju vrednostima kontrolne grupe. kako endogenog. 2) iskorak unazad i postizanje ravnoteže.razmaknutim za 10 cm. ispitivanje stajanja primenom tandem stava i stajanja na jednoj nozi pokazuju značajne razlike kontrolne grupe i grupe bolesnika sa sklonošću padu za ove oblike testiranja. Reakcija pacijenta se kvantifikuje kao: 1) uspravan stav bez iskoraka. Ispitivanje reagovanja na endogeno i egzogeno uslovljen poremećaj ravnoteže obolelih od Parkinsonove bolesti bez reakcije pada pokazuje statistički značajnu razliku u odnosu na kontrolu za step test i egzogeno uslovljen poremećaj ravnoteže. Međutim. a naročito se to odnosi na tandem stav i stav na jednoj nozi gde su razlike bile statistički značajne. Nasuprot vrednostima pomenutih testova. podeljeno na analizu grupe sa i bez reakcije pada. mogu da izvrše testove sa spojenim stopalima. Kod pacijenata sa tendencijom pada procedure fizikalne terapije poboljšavaju vrednosti svih analiziranih parametara. I u grupi obolelih od Parkinsonove bolesti koji ne pokazuju sklonost poremećaja stajanja vrednosti ove grupe testova su niže u odnosu na zdravu populaciju sličnih godina starosti. Osobe sa Parkinsonovom bolešću nemaju posebnih teškoća pri uspravnom stavu sa malo razmaknutim stopalima i spuštenim rukama. svi parametri su statistički značajno slabiji u odnosu na grupu bez tendencije pada. 4) nekoliko iskoraka uz potrebu prihvatanja. ispitivač je iza njegovih leđa i vrši naglo pomeranje unazad za ramena koje odgovara masi ispitanika. tako i egzogenog disbalansa. U grupi sa reakcijom pada. vrednosti svih testova sposobnosti stajanja se u grupi obolelih bez sklonosti pada posle adekvatne fizikalne terapije približavaju kontrolnim nivoima. 3) održavanje ravnoteže uz nekoliko iskoraka. do punog isteka vremena od trideset sekundi. Fizikalna terapija grupe pacijenata bez reakcije pada poboljšava i parametre testova endogenog i egzogenog disbalansa. ali i statistički niže u odnosu na grupu sa sklonošću pada. . Većina pacijenata obolelih od Parkinsonove bolesti sa i bez sklonosti pada. Nešto su slabiji rezultati ovih testova kod pacijenata sa reakcijom pada. paralelan stav i stav u raskoraku. Ovo sistematsko izučavanje brojnih parametara održavanja ravnoteže kod pacijenata sa Parkinsonovom bolešću. Ukupno analizirano. Statistički značajno poboljšanje rezultata nađeno je za test funkcionalnog dosezanja. daje brojne klinički bitne podatke. Nasuprot tome. nađena je značajna razlika u vrednostima testova samostalno indukovanih poremećaja ravnoteže. ali je statistički značajno poboljšanje ustanovljeno za vrednosti step testa i test egzogeno uslovljenog disbalansa. Test funkcijskog dosezanja i step test je značajno različit između svih ispitivanih grupa. je statistički značajna razlika verifikovana za test funkcionalnog dosezanja. step test i test egzogeno uslovljenog disbalansa. Slične razlike nadjene su i kod egzogeno uslovljenih poremećaja ravnoteže.

Sa druge strane. Za razliku od njega. Stoga. tandem stav i stav na jednoj nozi pokazuju značajne razlike između grupa Parkinsonove bolesti sa i bez tendencije pada. Testovi ispitivanja ravnoteže obolelih od Parkinsonove bolesti pokazuju statistički značajnu razliku za test tandem stava i stajanja na jednoj nozi u odnosu na zdravu populaciju sličnih godina starosti (kontrola) i između grupa obolelih od Parkinsonove bolesti sa i bez tendencije pada.. Kod testova podizanja ruku hipokinezija može značajno uticati na rezultate. brzi. a time i mali klinički značaj. Ona vrši pripremu za naredni pokret preko porasta aktivnosti neurona. . stajanje na jednoj nozi i test spoljno uslovljenog poremećaja ravnoteže. Bolesnici bez reakcije pada imaju nešto umanjene. zbog prirode bolesti. su tandem stav i stav na jednoj nozi klinički značajni testovi za razlikovanje pacijenata koji imaju reakciju pada. Drugo objašnjenje se bazira na pozitivnom efektu ponovljenih funkcionalnih pokreta pod uticajem stimulusa (Nieuwboer A. Najkorisniji testovi su: test tandem stava. jeftini i mogu se ponavljati po potrebi. 2001). Na osnovu izučavanja može se ustanoviti postojanje klinički značajnih testova za razlikovanje sklonosti pada kod pacijenata sa Parkinsonovom bolešću. takođe. Razlog za ovo je vizuelni stimulus kod poslednjeg testa koji poboljšava rezultate kod Parkinsonove bolesti. što odgovara nalazima i drugih studija po kojima je ovaj test značajan kod bolesnika sa neurološkim bolestima koje remete ravnotežu. produženje trajanja testa. a posebno sa reakcijom pada (Morris ME i sar. Takođe.Testovi mirnog stajanja sa spojenim i rastavljenim stopalima i stav sa iskorakom nisu značajno različiti između grupa. Ostali testovi stava nisu značajno različiti između analiziranih grupa. i sar. ne bi povećalo njihovu specifičnost. To odgovara zapažanju da osobe sa Parkinsonovom bolešću sa sklonošću pada nemaju adekvatnu sposobnost iskoraka usled značajne usporenosti ove reakcije. Na vrednosti oba testa bitno utiču visina i fleksibilnost muskuloskeletnog sistema ispitanika. pa nemaju značaj u fizikalnoj terapiji pacijenata sa Parkinsonovom bolešću. test savijanja i dosezanja imao je neznačajne razlike izmedju grupa. Test funkcijskog dosezanja je. To ukazuje na mogućnost postojanja i centralnog deficita kontrole ravnoteže koji se samo delimično može kompenzovati kognitivnim funkcijama. 1996). Adaptivni mehanizmi koji koriste pažnju i senzorne stimuluse mogu biti zasnovani na pojačanoj aktivnosti nezahvaćenih cerebelarnih i lateralnih premotornih puteva. a kada nastupi spoljni signal pokreta njena aktivnost naglo prestaje. Može se zaključiti da: 1. Ovi testovi su jednostavni. a bez razlike grupe bez tendencije pada u odnosu na kontrolu. Spoljno izazvani poremećaji ravnoteže uslovljavaju značajne razlike vrednosti između ispitivanih grupa. različit u ispitivanim grupama. ali zadovoljavajuće vrednost ovih testova. Ne izgleda da je hipokinezija bitan faktor za rezultate step testa. posebno kod ovakvih ponovljenih pokreta. Kod hipokinezije interakcija bazalnih ganglija suplementarne motorne areje (SMA) je prekinuta tokom izvođenja pokreta.

McGinelly J. Literatura: 1. 2000. Mathias S. 8. Lees A. Test tandem stava. 6. Summers JJ: Temporal Stability of Gait in Parkinson's Disease. Passingham R: Attention to Action in Parkinsons Disease. Geriatrics. 1998. Huxham F. Brain. Frackowiak R. Morris ME: Movement Disorders in People With Parkinson Disease: A Model for Physical Therapy. 5. kao i za test funkcionalnog dosezanja za grupu sa tendencijom pada. Janssens L. Majsak MJ. Cutson TM.2. Brain. et al. Human Movement Science. Physical Therapy. 2. Brain. Grill S: Postural Instability in Parkinson's Disease. 4. Kaminski T. 1999. 3. Fizikalna terapija dovodi do poboljšanja vrednosti testova stajanja. Schenkman M. Johnson KA. Md Med J.80:578-597. 1997. odnosno tandem stav i stav na jednoj nozi za grupu sa tendencijom pada. 2002.46:1207-1216. Day BL. Dom R. 1993. stava na jednoj nozi. 1998.76:763-77. 9. Flanagan JR: The Reaching Movements of Patients with Parkinsons Disease Under Self-determinated Maximal Speed abd Visually Cued Conditions. Marsden CD: Vestivular Induced Postural Responses in Parkinsons Disease. Kamsma Y: The Effect of a Home Physiotherapy Program for Persons with Parkinsons Disease.12:143-50. Kutchibhatla M: Exercise to Improve Spinal Flexibility and Function of People with Parkinsons Disease: A Randomized.120:1339-1353. Pastor MA. Rijken PM. Morris ME. Truyen M. 4.57:46-50. Dekker J: Clinical Experience of Rehabilitation Therapists with Chronic Diseases: A Quantitative Approach. a poboljšanje je statistički značajno za tandem stav u grupi obolelih bez tendencije pada. kinematic and spatiotemporal contraints on gait in Parkinson”s disease. J Am Geriatr Soc. Bradshaw JL: Movement Related Potentials in Parkinsons Disease: Motor Imagery and Movement preparation.33:266-272. Matyas TA. Nieuwboer A. 7.Morris ME. 3. Kinetic.67:387-89. Arch Phys Med Rehabil. Brain. Nayak U. Physical Therapy 1996.48:179-81.18: 461-483. 2002. 1998.121:755-766. step test i test egzogeno izazvanog disbalansa predstavljaju pouzdane parametre ispitivanja balansa pacijenata sa Parkinsonovom bolešću sa i bez reakcije pada i treba ih koristiti za analizu stanja i praćenje efekata fizikalnih terapijskih procedura. 1986. J Rehabil Med. Iansek R. 10. kao i testa endogeno i egzogeno izazvanog disbalansa i za step test. . Isaacs B: Balance in Elderly Patients: The "Get up and Go" Test. 11. Iansek R.125:276-289. Therapeutic Strategies to Improve Patient Function and Quality of Life. Ispitivanjem reagovanja na endogeno i egzogeno uslovljene poremećaje ravnoteže potvrđena je statistički značajna razlika za step test i egzogeni disbalans u odnosu na kontrolu i između grupa obolelih od Parkinsonove bolesti sa i bez tendencije pada.116:1177-1190. 2001. 13.. Danisi F: Parkinson’s Disease. Gentile AM. 12. 1999. Rowe J. Stephan KE. Cunnington R. Controlled Trial. de Weerdt W. Impaired Effective Connecting Among Frontal Cortical Regions. Clin Rehabil.

Labačevska V. P REHABILITACIJA BOLESNIKA POSLE CEREBROVASKULARNOG INSULTA Vukmanović M. Smithson F. S obzirom na patološko . tok i rezultate rehabilitacionog tretmana. odeljenje ‘’Selters’’Mladenovac. Zato ovaj sindrom Francuzi su nazvali “Svet leve hemiplegije”. a oni su i problem u rehabilitaciji.Nikolova J. Rezultati: Naši rezultati su pokazali da je prisustvo ovog sindroma "nedominantne hemisphere” znatno otežalo rehabilitacioni tretman pri čemu bolesnici nisu mogli aktvno da budu uključeni u rehabilitacioni program.com. Zaključak: Hemianozognozija . Morris ME. Marić . 1998.Milićević V. 15.negiranje oduzetosti.Beograd. R.2004.co.mk Uvod: Evaluacija funkcionalne onesposobenosti bolesnika sa hemiplegijom nakon moždanog udara je od isklucitelne važnosti za prognoze. Iansek R: Performance on Clinical Tests of Balance in Parkinson's Disease. Koevska V Zavod za fizikalnu medicinu i medicinsku rehabilitaciju Skopje. Pri planiranju rehabilitacionog programa neophodno je da se uradi funkcionalna procena. Kod bolesnika sa levostrane hemiplegije nakon moždanog udara pored motornog deficita kao dominantan simptom. asomatognozija – nerusena telesna šema. Makedonija julijana_a_n@freemail.14. Srbija seltersmarketing@bitinfo.yu Uvod: Cerebrovaskularni inzult je teška bolest koja je svakim danom sve veći problem u drustvu. hemianopsija su najčešći simptomi koji govore o oštećenju visšh cerebralnih funkcija. Int J of Rehabilitation Research.27:53-57. Metod: korišćene su deskriptivne i analitičke metode. često nastaje i oštećenje viših cerebralnih funkcija. Cilj rada je da se uoči negativna korelacija prisustva “sindroma nedominantne hemisphere” u ishodu rehabilitacije bolesnika nakon moždanog udara.anatomske promene razikujemo: trajna oštećenja (hemoragični oblik CVI i ishemijski oblik) i tranzitorne ishemijske atake (TIA) gde su promene na krvnim sudovima manje ili više izraženi. konstruktivna apraksija. P "SINDROM NEDOMINANTNE HEMISFERE" KAO PROBLEM U REHABILITACIJI BOLESNIKA SA HEMIPLEGIJOM NAKON MOŽDANOG UDARA Argakieva . Stankovic I: The effect of physical therapy on balance of patients with parkinson’s disease. Maksimović G Institut za rehabilitaciju . Physical Therapy. Zafirovska L. pri čemu fizijatar mora uočiti oštećenje viših cerebralnih funkcija koji prate “sindrom nedominantne hemisphere”. . Gerakaroska S. a promene na moždanom parenhimu reverzibilne.78:577-92.

a kod većine još elektroterapija i magnetoterapija. Ipak. uz pomoć druge osobe 9 (28. delimično zavisnih od tuđe nege i pomoći 6 (18. 9 (28.75 %) i nezavisnih 0. Rezultati rada: Studijom su obuhvaćena 32 bolesnika. Dezorijntisanih pri prijemu je bilo 10 (31. kod osoba bez psihoooganskog sindroma i koji su bili duži period na rehabilitaciji. Pri otpustu. prosečne starosne dobi 71. Trajanje rehabilitacionog tretmana iznosilo je 28. delimicno zavisnih bilo je 9 (28.87 %). Od procedura fizikalne terapije primenjivana je kinezi i radna terapija kod svih pacijenata. sa manje pridruzenih hroničnih oboljenja. najduže 46 dana). vremenu i prema ličnostima i samostalnosti u aktivnostima dnevnog života.37 %). orjentisanih 20 (62.73 godine.62 %) bolesnika ne održava balans. mogućnosti kretanja.25 %) ima zadovoljavajući balans. Nemogućnost hoda pri prijemu prisutna je kod 26 (81. hod uz pomoć druge osobe 6 (18.75 %). 18 (56. Bolji oporavak je postignut kod mlađih osoba. od toga 15 žena (46. Metod rada i bolesnici: Rađena je retrospektivna studija kojom je obuhvaćena grupa od 32 bolesnika izabranih metodom slučajnog izbora. godine. zadovoljavajući balans održavalo je 6 (18. kod bolesnika kod kojih je ranije započeta rehabilitacija. veći broj autora se slaže da ona može doprineti redukciji spasticiteta pogotovo ako se primeni na mišiće antagoniste. Efikasnost fizikalne terapije testirali smo upoređivanjem: balansa u sedećem i stojećem stavu.12 %) prosečne starosne dobi 64. Zaključak: U ispitivanoj grupi došlo je do poboljšanja praćenih parametara kod većine bolesnika.25 %) bolesnika.U aktivnostima dnevnog života pri prijemu potpuno zavisnih od tuđe nege i pomoći bilo je 26 (81. Pri otpustu hod je bio nemoguć kod 14 (41 %). Skopje.51 %). orjentisanih 11 (34. koji su imali manji deficit na prijemu.38 %) bolesnika. jedno ili više pridruženih oboljenja bilo je prisutno kod 27 (84. dezorjentisanih je bilo 3 (9. Osim hipertenzije. orjentacije u prostoru. .88 %). Zafirovska L Zavod za fizikalna medicina i rehabilitacija. delimično orjentisanih 8 (25 %).25 %) bolesnika.60 godina i 17 muškaraca (53.51 %) bolesnika. Mitrevska B. P UTICAJ ELEKTRIČNE STIMULACIJE DOZOFLEKSORNIH AGONISTA NA OPSEG AKTIVNE I PASIVNE DORZALNE FLEKSIJE SPASTIČNOG STOPALA Stojanovska M.68 dana (najkraće 10.75 %).25 %) bolesnika.Cilj rada: Ispitivanje rezultata fizikalne terapije kod pacijenata nakon CVI kao posledice hemoragične ili ishemijske lezije.12 %) i hod uz pomagala 9 (28.12 %). Pri otpustu 5 (15. lečenih u našoj Ustanovi od januara do juna 2006.com. Koevska V. R.75 %).12 %) i samostalnih u ADŽ 0. hod uz pomagala 0. Pri prijemu bolesnika nemogućnost održavanja balansa bilo je prisutno kod 20 (62.37 %).mk Uvod: Primena električne stimulacije kod spastičnih stanja je i danas kontraverzna. kraće vreme održava balans 6 (18.12 %).12 %) održava kraće vreme. Makedonija mirasto@sonet. delimično orjentisanih 9 (28. Pri otpustu zavisnih od tuđe nege i pomoci bilo je 23 (71.

Najčešće indikacije su blefarospazam. Za vrednosti aktivne dorzalne fleksije vrednosti R su iznosile: pre stimulacije 0. Svakako. jedan čas i 24 časa posle stimulacije.89.96. extensor diggitorum i m.Cilj rada je ispitati uticaj električne stimulacije agonista dozalnih fleksora na smanjenje mišićnog tonusa spastičnih plantarnih fleksora i time na povećanje opsega dorzalne fleksije stopala.001. P < 0. P < 0. P EFEKTI DYSPORTA KOD SPASTIČNE HEMIPLEGIJE . Odeljenje za fizikalnu medicinu i med. Ograničava brzinu i preciznost pokreta što znači da doprinosi motornom .89. posledicom ishemičnog CVI.net Uvod i cilj rada: Dysport je prečišćeni preparat Botulinum toksina serološkog tipa A koji se izdvaja po velikoj moći. P < 0.001. Za pasivnu dorzalnu fleksiju R pre stimulacije je iznosio 0.79. da se merenja ne izvode od istog ispitivača koji vrši stimulaciju kao i da se nalazi uporede sa odgovarajućom kontrolnom grupom.001.01. odmah posle R = 0. soleusa (MAS) i aktivne i pasivne dorzalne fleksije stopala su vršeni neposredno pre.89. potrebno je da se ispitivanje obavi na većoj i homolognoj grupi pacijenata. cervikalne distonije.M Zaključak: Naši nalazi idu u prilog činjenici da električna stimulacija antagonista spastičnih mišića dovodi do redukcije spasticiteta i povećanja opsega pokreta u zglobu. triceps surae i m. Aplicirani su bifazni asimetrični impulsi širine 250μs. za dobijanje konkluzivnih dokaza. Spearmanov koeficijent je pokazao jaku i veoma jaku korelaciju za vrednosti aktivne i pasivne dorzalne fleksije tokom deset dana stimulacije. Spasticitet kao deo sindroma GMN često je problem u osposobljavanju motornih funkcija.79. P < 0.001.001. P < 0. Bipolarna stimulacija je vršena iznad m.Skenderović M. P < 0. kako i povećanje opsega aktivne i pasivne dorzalne fleksije stopala. jedan čas posle R = 0.001 i 24 časa posle stimulacije R = 0. odmah posle. Statistička analiza je obuhvatila proračun Spearman-ovog koeficijenta korelacije za vrednosti aktivne i pasivne dorzalne fleksije u toku desetodnevne stimulacije.88. Ćulibrk . sa trajanjem pojedinih stimulacija od 15 sekundi i pauzom između stimulacija od 30 sekundi. sa desnom hemiparezom i spastičnim ekvinovarus stopalom. Zdravstveni centar Subotica. Srbija sloman@suonline.Đurović Lj. P < 0. jedan čas posle R = 0. Klinička merenja mišićnog tonusa m. rehabilitaciju. spastičnost posle moždanog udara.01. dugom dejstvu i visokoj efikasnosti u smanjenju spasticiteta.extensor proprius u toku 10 dana. odmah posle R = 0. 24 časa posle stimulacije R = 0.PRIKAZ SLUČAJA Manojlović . Metod: Ispitivanje je vršeno na pacijentu starom 30 godina. P < 0. frekvencije 40 Hz. korišćenjem TENS aparata.95. Rezultati: U toku desetodnevne električne stimulacije evidentiran je trend redukcije mišićnog tonusa spastičnih plantarnih fleksora što je i potvrđeno subjektivnom procenom samog pacijenta.

S. Zaključak: poboljšanje u pojedinim motornim funkcijama i posturalnoj kontroli utiče na brzinu i preciznost izvedenih pokreta. sin. Efikasan je kod spastičnosti posle moždanog udara jer se popravlja motorni obrazac hoda što doprinosi boljem funkcionalnom osposobljavanju.. Beograd. triceps surae l. dok kod ruke smanjenjem spasticiteta nije dobijeno značajnije poboljšanje... U našem slučaju prikazan je dobar efekat posturalnog treninga i ponavljajućih stereotipnih pokreta kod pacijenta sa ataksijom usled kranicerebralne povrede. P EFEKTI TERAPIJSKIH POSTUPAKA NA MOTORNE POREMEĆAJE KOD ATAKSIČNOG SINDROMA NASTALOG USLED KRANIOCEREBRALNE TRAUME . četiri puta tokom celog tretmana uz pomoć Međunarodne skale za procenu ataksije (International Cooperative Ataxia Rating Scale). Zaključak: Dysport kao prečišćeni preparat Botulinum toksina aplikovan u obliku i.-oj godini života doživela CVI sa posledičnim piramidnim deficitom nivoa plegije levo po spastičnom tipu. Manifestuje se povećanim tonusom. m. parafino terapija. Materijal i metode: primena terapijskih postupaka i tehnika u trajanju od četiri nedelje. kao i pojedinih selektivnih motornih funkcija što je objektivizirano navedenim testom za procenu ataksije.PRIKAZ SLUČAJA Stevanović S. Rankinov skor: drugi stepen. u 39. Sprovođena intezivna kineziterapija. Procena je vršena u intervalima od deset dana. . Rezultati: kod pacijenta je uočeno poboljšanje ukupnih motornih sposobnosti kroz funkciju hoda i stajanja. flexor carpi radialis l.. nepravilnom koaktivacijom mišića pri pokušajima voljnih pokreta.net Cilj: ispitati efekat posebno prilagođenih terapijskih postupaka na pojedine motorne poremećaje usled ataksije kod pacijenta sa kraniocerebralnom povredom. m. sin. sin. Po Rankinovoj skali onesposobljenosti IV stepen. injekcija u odgovarajuće mišiće smanjuje mišićnu kontraktilnost blokirajući oslobađanje ACH iz završetaka motornih neurona. Spasticitet po Ašvort skali izražen u fleksorima leve ruke i ekstenzorima stopala levo. Metode: Pacijentkinja M. funkcionalna elektro stimulacija (FES). Procenom težine moždanog udara po Barthel indeksu dobijen skor 55. Sekulić A Klinika za rehabilitaciju “Dr Miroslav Zotović”.Zotović”). i još 2 puta ponovljene u m. dva sata dnevno. flexor digitorum sublimis l. Urađene infiltracije botulinum toksinom u m. sin. Rezultati: Nakon infiltracije Dysporta u odgovarajuće mišiće i intenzivnog kineziterapijskog tretmana popravljen je motorni obrazac hoda. m. flexor digitorum profundus l. Srbija kzotovic@drenik. m. elektroterapija. triceps surae (Klinika . Batrhel index 90.deficitu. radna terapija.

terapija fizikalnih agenasa). BiH dr. posebno iz razloga što je za ovu vrstu poremećaja pokreta razvijano ili objektivizirano relativno malo terapijskih tehnika. Svih 26 ispitanika su imali kinezi i krio terapiju.3 dana. Ispitanici i metode. operativno lečenih ugradnjom parcijalne proteze. Kontradiktorna su mišljenja o potrebi primjene fizikalnog tretmana kod osoba sa multiplom sklerozom. P FIZIKALNI TRETMAN I FUNKCIONALNI STATUS KOD OSOBA SA MULTIPLOM SKLEROZOM Kapidžić .8 godina.ba Uvod. Svi su rehabilitovani na Klinici za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju u periodu od 2001 do 2006 godine prosječnog trajanja rehabilitacije od 20.suada@bih. P REHABILITACIJA BOLESNIKA SA PARKINSONOVOM BOLEŠĆU NAKON OPERATIVNO LEČENOG PRELOMA KUKA Stojković . tremor u miru. pa je prelom kuka česta povreda u ovih bolesnika. Parkinsoni je najčešće ekstrapiramidalno oboljenje i javlja se uglavnom kod muškaraca u dobi između pete i šeste decenije života.Imamović M. kao i poterbno medikamentno lečenje.Primenjeni model terapijskih postupaka i način procene može biti od koristi u kliničkom radu. radna terapija. funkcionalni status (sposobnost za hod) na prijemu i otpustu.Duraković S. Uzorak je činilo 26 osoba koje boluju od multiple skleroze (MS). a 21 ispitanik je imao uz to i . Karakteriše ga hipokinezija. rigor mišića. U aktivnostima svakodnevnog života upućeni su. naročito o primjeni kinezi terapije. UKC Tuzla.Jovanović T.4 ± 1.net. Tunjić A. Nakon lečenja kod većine bolesnika postignut je nepotpun funkcionalni oporavak. Cilj rada je da se ispita uticaj fizikalne terapije na funkcionalni status osoba sa multiplom sklerozom. 14 (53. Lečenje se uglavnom sprovodi operativno. na tuđu pomoć i dalje medicinsko zbrinjavanje. Melenci.8 %) žena i 12 (46. Kod svih bolesnika registrovan je metalni status (MMST). Čićkušić A Klinika za fizikalnu medicinu i medicinsku rehabilitaciju. uglavnom. Cilj rada je ukazati na specifičnosti rehabilitacije. Sve to predstavlja visok rizik za traumu.7 ± 10. anomalije držanja i kretanja. Magda N Specijalna bolnica za FMR «Rusanda». prosječne životne starosti 41. komplikacije u toku rehabilitacije i Jensen index (socijalna osposobljenost).1 %) muškaraca.yu M. Srbija nmagda@banjarusanda. Zonić . Cilj rada. komplikacije i prikazati rezultate. Karabegović A. vegetativni poremećaji.co. Metod: Ispitivanje je sprovedeno na grupi od 37 bolesnika sa Parkinsonovom bolešću i stanjem nakon preloma kuka. Kod svih bolesnika sproveden je adekvatan program rehabilitacije (kinezi terapija.

Za sva tri testa vrijednosti na otpustu su u odnosu na vrijednosti na prijemu značajno bolje na nivou p < 0.7 a pri otpustu 3. emocijama.elektro terapiju.3 %) ispitanika.5 a pri otpustu 101.6 ± 1.2 %) oženjenih/udatih. FIM-om (funkcionalno mjerenje nezavisnosti).5 godina je bilo 11 (42.10 godina je bilo 9 (34. Prije početka tretmana svim ispitanicima je osim anamneze i fizikalnog statusa. fizičkog i psihosocijalnog funkcionisanja sa pratećim smanjenjem ili promenom stanja svesti.2002).2. FIM je na prijemu za sve ispitanike imao srednju vrijednost 91. 3 (11. 14 žena i 12 muškaraca.0 ± 0.U mehaničke povrede mozga ubrajamo i sekvele nastale nakon neurohirurskih intervencija pošto se one mogu shvatiti kao traume moždanog tkiva nakon kojih ostaje ožiljak (Martinovic. stanje se naziva epilepsija (Comission on Epidemiology and Prognosis of the International League Against Epilepsy ILAE. a pri otpustu 4. Prema dužini trajanja bolesti od 0 . 2 (od 21 do 60 bodova . U neurohirurškoj praksi to su kraniotomije kod supratentorijalnih stanja kao sto su vaskularne malformacije (aneurizme i AV malformacije).15 godina je bilo 6 (23. Na prijemu srednja vrijednost za EDSS je bila 4. Dragin A Klinika za rehabilitaciju „Dr Miroslav Zotović“. Barthel index. Kliničke karakteristike napada su određene normalnim funkcijama regiona korteksa u kojima neuroni ispaljuju abnormalno što dovodi do stereotipnih promena u svesti. Srbija kzotovic@drenik. Rezultati.om (stepen onesposobljenosti oboljelih od MS-a).teška ovisnost). moždani tumori i supratentorijalni apscesi i empijemi (Garibi JM. 3 (od 61 do 90 bodova – umjerena ovisnost). Epilepsija je opšti hronični moždani poremećaj koji se karakteriše rekurentnim napadima kao posledicom prekomernog pražnjenja moždanih neurona. U istraživanju je bilo 26 ispitanika. Ključne riječi: Multipla skleroza.3 ± 15.8.4.0001 mjereno t testom.net Traumatska povreda mozga je nedegenerativna. Prema bračnom statusu je bilo 18 (69. i EDSS . Posttraumatska epilepsija (PTE) se odnosi na poremećaj . EDSS P EPILEPTICNI NAPADI NAKON MEHANIČKOG OŠTEĆENJA MOZGA Lješević B.1 ± 1. Svi su bolovali od relapsno-remitirajućeg oblika MS-a. Drača S. funkcionalni status praćen Barthel index-om (mjerenje aktivnosti svakodnevnog života) gdje su bodovi podijeljeni u 4 grupe: 1 (od 0 do 20 bodova potpuna ovisnost). Zaključak. od 6 . što se karakteriše raznovrsnim ispoljavanjem moždanih poremećaja.5 ± 0. Barthel index na prijemu je bio sa srednjom vrijednošću za sve ispitanike 2. Funkcionalni status je značajno poboljšan nakon primjene fizikalnih procedura kod osoba sa relapsing – remiting MS-om. FIM.1993). Beograd.0 %) ispitanika.3. nekongenitalna povreda mozga od strane spoljašnje mehaničke sile koja dovodi do trajnog ili prolaznog smanjenja kognitivnog.5 %) udovaca/udovica i 1 (3. 4 (od 91 do 99 bodova – mala ovisnost).3 ± 16. Jović S. Epileptični napadi se mogu definisati kao manifestacija prekomerne neuronalne aktivnosti u sivoj masi cerebralnog korteksa. motornim funkcijama i osećajima kada se neprovocirani napad javlja rekurentno.8 %) razveden.6 %) ispitanika i od 11 . 4 (15. ponašanju. 1997). Stefanović A.3 %) samaca.

Jović S. S obzirom da primena antiepileptične terapije. Nalaz kod pacijenata sa traumom mozga i posttraumatskom epilepsijom smo uporedili sa nalazom kod pacijenata sa traumom mozga bez nastanka posttraumatske epilepsije i statistički obradili.20. Ukoliko se napadi jave tokom 24 časa od povrede mozga označavaju se kao neposredni posttraumatski napadi. Ovakva povreda može biti posledica povrede glave tokom nekog akcidenta ili sekvela nakon operacije mozga. Potom smo ih klasifikovali na pacijente sa nastankom ranih posttraumatskih napada (nastalih odmah nakon povrede i do nedelju dana nakon povrede) i kasnih posttraumatskih napada. a od 60 . U ovom radu smo želeli da na osnovu iskustava drugih autora i sopstvenih iskustava prodiskutujemo o karakteristikama ove vrste poremećaja. Isključili smo epohe u kojima su se pojavili znaci pospanosti. Ova analiza uključuje totalnu snagu i snagu unutar frekvencijskog opsega.koji dovodi do rekurentnih napada za koji se veruje da je izazvan mehaničkom povredom mozga. Srbija kzotovic@drenik. pacijente sa intrakranijalnom hemoragijom bez intrakranijalnog parenhimalnog oštećenja i one sa intrakranijalnim parenhimalnim oštećenjem. Frekvencijske opsege smo podelili na intervale od 4 Hz. Snaga se računa kao kvadrat amplitude Asimetriju apsolutne i relativne amplitude i snage procenjivali smo pomoću indeksa asimetrije: levo minus desno /levo plus desno puta 100 /%/. podelili sa amplitudom svih frekvencijskih opsega. P EEG KARAKTERISTIKE KOD PACIJENATA SA TRAUMATSKOM POVREDOM MOZGA: KOMPARACIJA KOD SUBJEKATA SA POSTTRAUMATSKOM EPILEPSIJOM I OSOBA BEZ EPILEPTICNIH NAPADA Lješević B. Stefanović A. na osnovu mnogobrojnih studija u svetu. a oni koji se jave posle nedelju dana od povrede nazivaju se kasni posttraumatski napadi. neće se uvrstiti u grupu sa posttraumatskom epilepsijom (Posner. Filteri su imali vrednosti od 0. Beograd. Za analize frekvencija koristili smo postupak brze Furijeve transformacije. njihovu primenu nismo uzimalni u obzir. Oko 20 % ljudi koji dožive samo jedan kasni posttraumatski napad i kasnije nemaju ni jedan. Apsolutnu amplitudu smo merili za svaki frekvencijski opseg.1 Hz za spore frekvence. Izračunavali smo relativnu amplitudu kada smo amplitudu jednog frekvencijskog opsega. 2002). prolazne promene i artefakti. Dragin A Klinika za rehabilitaciju „Dr Miroslav Zotović“. Lorenzo.70 Hz za brze frekvence. koja je nažalost sve prisutnija u našoj populaciji u svim uzrastima. Elektrode smo postavljali po sistemu 10 . koji označava bilo koji napad ili napade koji se javljaju kao posledica povrede mozga. Termin posttraumatka epilepsija treba razlikovati od termina posttraumatski napad. ne utiče na prevenciju kasne posttraumatske epilepsije. oni koji se jave do jedne nedelje od povrede mozga nazivaju se rani.net Pratili smo 36 pacijenata sa povredom glave (otvorenom i zatvorenom) i na osnovu CT i NMR nalaza ih klasifikovali na pacijente sa nejasnim intrakranijalnim patološkim nalazom. Drača S. EEG smo registrovali nezavisno od vremena proteklog od nastanka povrede. .

Nervi koji se sastoje od krupnih fascikulusa sa malom količinom vezivnog tkiva. Sklonost razvoju kompresivnih neuropatija je karakteristika retke nasledne bolesti-tomakulozne neuropatije. poremećaja ishrane i hipoksije. alkoholne) čini sve nerve osetljivijim na kompresiju.Stojanović M Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. Ilić B. Vlakna koja se nalaze na površini fascikulusa su podložnija kompresiji nego centralno postavljena. Ove celularne promene uzrokuju teleskopsko pomeranje mijelina u predelu Ranvijerovog suženja. Supstrat je patološka mijelinizacija sa segmentnim zadebljanjima mijelina zbog preklapanja mijelinskih lamela (tomakule). su osetljiviji na kompresiju nego nekoliko manjih fascikulusa u velikoj količini vezivnog tkiva. a vremenom i do paranodalne demijelinizacije. čini ga permeabilnijim. raznih tumora. FIZIKALNA TERAPIJA Vesović . To oštećuje endotel. javlja se hromatoliza sa gubitkom Nisslove supstance. ispod fibroznih traka. Nemijelinizovana i tanja mijelinizovana vlakna su otpornija na kompresiju od debelih mijelinizovanih vlakana. Beograd. nefrotske. koja je oštro ograničena na region kompresije. povećanja pritiska u njima. epineurijuma. Mesta na kojima nerv može da bude komprimovan su fibrozni. Takve promene dovode do bloka u intraneuralnom transportu materija što uzrokuje i promene na ćelijskom telu. Pavićević .Tema IV REHABILITACIJA BOLESNIKA SA KOMPRESIVNIM NEUROPATIJAMA KOMPRESIVNE NEUROPATIJE – MEHANIZAM NASTANKA. fibroznokoštani kanali. Ne reaguju svi nervi na isti način na kompresiju. Klinički centar Srbije. ali nerv može i da trpi pritisak od okolnog tkiva.yu Kompresivna neuropatija je oštećenje nerva uzrokovano pritiskom na nerv zbog disproporcije između zapremine perifernog nerva i prostora kroz koji nerv prolazi. pa dolazi do prelaska tečnosti u fascikulus i do endoneuralnog edema. Takođe postojanje sistemske neuropatije (dijabetične. Kompresija dovodi do zaustavljanja cirkulacije u intrafascikularnim kapilarima. ivica fascije. Srbija vpotic@infosky. Klinički postoje ponavljane i višestruke fokalne kompresivne neuropatije. . KARAKTERISTIKE. kalusa posle koštanih fraktura ili nerv trpi spoljašnji pritisak na mestu gde je površan. U osnovi kompresivnih neuropatija leže promene na mijelinskim ovojnicama. tuneli koje formiraju mišići.Potić V. jedro postaje ekscentrično. Ove histološke promene imaju za posledicu usporavanje sprovođenja impulsa duž nervnih vlakana.

Electrodiagnosis in diseases of nerve and muscle. a od drugih osporavana. 1st ed. ekstirpacija tumora). kao i atipičnu motornu i senzitivnu inervaciju. Bol u sklopu kompresivnih neuropatija nema preciznu lokalizaciju i javlja se često i veoma udaljeno od oštećenog nerva. Grujičić D. radnje koja je provocirala njen nastanak. Kod pacijenata kod kojih se odlučimo za konzervativni tretman važno mesto u lečenju ima fizikalna terapija. Provokativni testovi za određene kompresivne neuropatije su pozitivni u početnim stadijumima. Kimura J. 1983. analgetskog delovanja kod bolnih sindroma . . Rakočević Stojanović V. Pri postavljanju dijagnoze kompresivne neuropatije imati u vidu varijacije u grananju pojedinih nerava. New York: Oxford University Press. 1992. reparatornog delovanja na sam nerv. MR) kako bi se na vreme otkrili slučajevi koji zahtevaju jedino hiruršku terapiju (pr. parafinoterapija. pećina M. 433-515. određivanja težine lezije kao i prognoze za oporavak. Parestezije se javljaju u zoni senzitivne inervacije odgovarajućeg nerva ili samo u distalnom delu tog područja. IFS. Sindromi prenaprezanja sustava za kretanje. 3. U tu svrhu se. laseroterapija. UZ. Primenjuje se sa ciljem antiedematoznog i antiinflamatornog delovanja. Dobro je uraditi odgovarajuća elektrodijagnostička ispitivanja radi potvrde dijagnoze. DD. Bojanić I. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Uvek imati u vidu da istu kliničku sliku mogu dati različiti patološki procesi. Entrapment Neuropathies. prepoznati. 1998. Antunović V. U toj fazi primenjuje se farmakoterapija (NSAIL. na pravi način iskombinovani. Lavrnić D. TENS. nekad imobilizaciju u položaju koji smanjuje kompresiju (ortoze) i otklanjanje spoljašnjih uzroka kompresije.od nekih prihvaćena. Motorni deficit može da se ispolji kao blaga slabost ili kompletna paraliza mišića. treba na pravi način posavetovati pacijenta i pravovremeno primeniti fizikalnu terapiju kako bi lečenje bilo što uspešnije. 286-307. Zavisi od dužine trajanja kompresije i njenog intenziteta. 4. 2001. primena infiltracija kortikopreparata. Da bi se kompresivna neuropatija dijagnostikovala na pravi način treba prvenstveno dobro poznavati anatomske odnose vezane za simptomima zahvaćenu regiju i treba detaljno analizirati anamnestičke podatke sa akcentom na okupaciono-radne aktivnosti i njihov opis. Kod postojanja motornog deficita primena elektrostimulacija je obavezni deo fizikalnog tretmana. Grujičić D. Brown and Company. Boston/Toronto: Little. Kompresivne neuropatije treba poznavati.Klinička slika kompresivnih neuropatija je kombinacija senzitivnih i motornih ispada. 2. Kompresivne neuropatije U: Samardžić M. steroidna) kao i. primenjuju EF. Terapija kompresivne neuropatije podrazumeva prvenstveno izbegavanje položaja. dok kasnije kada simptomi postanu konstantni nema značaja njihovo izvođenje. Povrede i oboljenja perifernih nerava. Dawson D. Uraditi i ostalu potrebnu dijagnostiku (UZ. Literatura: 1. pokreta. EM. CT. 3rd ed. U: Pećina M. Zagreb: Globus. Tunelarni sindromi u sportaša.

Test fleksije lakta može biti pozitivan (pacijent flektira lakat pod uglom većim od 90 stepeni sa supinacijom podlaktice i ekstenzijom ručnog zgloba u toku 60 sekundi. u kubitalnom tunelu. flexor carpi ulnaris. u epikondilarnom žlebu (sulcus n. naročito kada su podlaktica i šaka u supinaciji). Vesović . ulnaris). gde je najčešći uzrok kompresije Strutersova arkada (mišićnofascijalna traka koja se nalazi oko 8 cm proksimalno od epikondila). pored dve najčešće i neke koje se ređe javljaju. Kompresivna neuropatija ulnarnog nerva u predelu lakta Neuropatija ulnarnog nerva izazvana kompresijom u predelu lakta druga je po učestalosti javljanja među kompresivnim neuropatijama gornjih ekstremiteta. kao posledica slabosti m. W. flexor carpi ulnaris čija grana se proksimalnije odvaja. Test ukrštanja prstiju (II i III) pozitivan je zbog slabosti dorzalnih i volarnih interosealnih mišića. koje su povezane nastavkom aponeuroze koja pokriva epikondilarni sulkus (Ozbornov ligament). Nema oštećenja senzibiliteta u predelu podlaktice. m. Ilić B. Saunders Company. Beograd. ređe medijalni intermuskularni septum ili medijalna glava tricepsa. EMNG pregled može kod blagih simptoma otkriti da li postoji odstupanje i na kom nivou je kompresija. flexor digg.profundusa. a zatim i osećaj nespretnosti i slabosti šake. Waldman S. Srbija nenad100@eunet. artroza lakatnog zgloba. interosseus dorsalis I i Vartenbergov usled slabosti m. interosseus volaris III). 1st ed. Motorni deficit može biti raznovrstan. zatim u zoni medijalnog epikondila. deformiteti posle suprakondilarnih preloma (tardivna ulnarna paraliza). u nivou aponeuroze između m. ponavljana fleksija lakta (puna fleksija lakta sužava kanal za 55 %. Klinički centar Srbije.Stojanović M. adductor pollicis. Tipičan je ispad senzibiliteta koji može da ukaže na nivo lezije. Mesto kompresije u predelu lakta može biti na nekoliko nivoa: iznad medijalnog epikondila humerusa.5. Common Pain Syndromes. a pošteđen je m. Kod sindroma kubitalnog tunela tipično je oštećenje ulnarnog dela m. flexor digg. Etiološki faktori su mnogobrojni: ponavljani pritisci u predelu epikondilarnog žleba. KOMPRESIVNE NEUROPATIJE NERAVA GORNJIH EKSTREMITETA Pavićević . ali se uglavnom ne prepoznaju i pored veoma karakteristične kliničke slike.B. Ispad senzibiliteta postoji u distribuciji palmarne i dorzalne grane ulnarisa. Pacijenti se obično prvo žale na parestezije šake u zoni distribucije ulnarisa. Tipični su znaci oštećenja mišića šake (Fromentov znak. 2001.yu U ovom radu biće prikazano nekoliko predstavnika kompresivnih neuropatija gornjih ekstremiteta. kod pozitivnog testa se javlja trnjenje). jer je podlaktica inervisana medijalnim kožnim nervom koji je grana iz pleksusa i nikad nije oštećen kod kompresivnih sindroma. zadebljao Ozbornov ligament. koji se nalazi između dve glave m. profundus i superficialis. Smatra se da je značajan nalaz ako je razlika u brzini . flexor pollicis brevis i m.Potić V Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. ganglion u sulkusu. čija vlakna su u predelu sulkusa površnija. nekad su zahvaćeni samo mišići šake. što nije slučaj kod lezije u nivou ručnog zgloba.

trauma (dislokacija lakta. burzitisi. carpi rad. Bolni sindrom liči na sliku teniskog lakta. Klinička slika kod lezije u samom Gijonovom kanalu obuhvata slabost svih mišića šake inervisanih ulnarisom i senzitivni ispad u distribuciji terminalne digitalne grane. a ext. Ukoliko je usporenje i pad amplitude 2 cm distalno od epikondila. Mesto kompresije je u predelu lakta. preporučuje se segmentno merenje u intervalima od 2 cm. flexor . Simptomi mogu biti bol u predelu lakta i proksimalne podlaktice i slabost ekstenzije šake i prstiju. interosseus posterior je duboka motorna grana radijalnog nerva. slabost mišića šake u zavisnosti od nivoa lezije. ortotisanje u toku 2-3 meseca. prelom ulne sa dislokacijom glavice radijusa (Monteggia). obično prvo IV i V prsta. ali je palpatorna osetljivost distalnije ka podlaktici. može postojati motorni deficit bez senzitivnih ispada. a očuvan m. ext. interosseus anterior je poslednja velika grana medijanusa. interosseus posterior N. prelomi kostiju ručja. Uzroci kompresije mogu biti tumori. Etiološki faktori za nastanak sindroma mogu biti: ganglion u predelu kanala. distalno od odvajanja grana za hipotenar. ulnarisa u predelu ručnog zgloba i šake U predelu ručnog zgloba i šake ulnarni nerv može biti komprimovan na četiri mesta: u samom Gijonovom kanalu (zatvoreni prostor između volarnog i transverzalnog karpalnog ligamenta i koštanog zida koji grade os pisiforme i hamatum) i distalnije prema izlazu i van kanala u šaci. Može postojati izdvojeno samo motorni ili samo bolni sindrom. ciste. verovatno se radi o sindromu kubitalnog tunela. pa pacijent podiže šaku u položaju radijalne devijacije (grana za m. Kompresija je verovatno u predelu epikondilarnog žleba ukoliko je najveće usporenje i pad amplitude CAMP proksimalno uz medijalni epikondil. carpi radialis longus ide od glavnog stabla radijalnog nerva. Pacijenti se žale na trnjenje ili hipesteziju u predelu IV i V prsta. br. On inerviše m. Lezija u predelu terminalne superficijalne grane daje samo senzitivni ispad volarne strane prstiju.8 cm distalno od lateralnog epikondila. ext. od n. pre ulaska u arkadu). noću se imobilizacija može postići i jastukom omotanim oko ruke. Ako je lezija nešto distalnije od Gijonovog kanala. interosseus posterior. interosseus anterior N. Kompresija n. ganglioni u predelu lakta. supinator ispod Frohseove arkade. Prevencija ovog sindroma podrazumeva izbegavanje fleksije u laktu.. carpi radialis. Sindrom n. najčešće lipomi. u cilju precizne lokalizacije. flexor pollicis longus. Kompresivna neuropatija n. artroza ručnog zgloba. pritisak alatom u predelu dlana (okupaciona neuropatija). Motorni je tipičan: slabost ekstenzora prstiju i ulnarnog ekstenzora šake. i motorni deficit će biti nekompletan. već se odvajaju 6-8 cm proksimalnije. Obratiti pažnju: Senzitivni ispad u nivou palmarne i dorzalne grane ukazuje na to da je lezija iznad ručnog zgloba. Ako je lezija u predelu hipotenara u delu duboke terminalne grane. burze. metakarpalnih kostiju. m. radijusa. jer te grane ne prolaze kroz Gijonov kanal.provodjenja iznad i ispod lakta veća od 10m/s. distalno od lateralnog epikondila gde radijalni nerv ulazi u m. odvaja se 5 .

digg. prof. za II i III prst i pronator quadratus. Nema vlakna za površni senzibilitet, samo za duboki bol i propriocepciju predela ručnog zgloba. U ovoj regiji je često prisustvo fibroznih traka, vaskularnih i mišićnih anomalija, pa i minimalna trauma na već postojećim anomalnim anatomskim odnosima dovodi do lezije nerva (ponavljani pokreti fleksije i pronacije u laktu, nošenje tereta na podlaktici, vežbanje). Simptomi su bol u proksimalnoj podlaktici i osećaj slabosti stiska palca i kažiprsta, ali bez senzitivnih ispada. Pregledom se nalazi slabost ili nemogućnost aktivne fleksije interfalangealnog zgloba palca i distalnog interfalangealnog zgloba II i III prsta. Sindrom karpalnog kanala Sindrom karpalnog kanala je najčešća i najbolje ispitana kompresivna neuropatija. Mesto nastanka kompresije medijanusa je prostor lateralno i dorzalno ograničen kostima karpusa, a volarno transverzalnim karpalnim ligamentom. To je karpalni tunel, zatvoreni prostor koji sadrži nerv i fleksorne tetive, te svaki proces koji zauzima taj prostor može dovesti do ovog sindroma,. Često se radi o patološkim stanjima tetiva i ovojnica (fleksorni tenosinovitis, reumatoidni artritis), ali uzrok može biti i granulomatoza, amiloidoza, sarkoidoza, tumori, posledice preloma kostiju u predelu ručnog zgloba; stanja kao trudnoća i hipotireoza su predisponirajući za ovaj sindrom. Sindrom se javlja kod osoba koje u poslu vrše ponavljanu fleksiju ručnog zgloba sa šakom u ulnarnoj devijaciji i fleksijom prstiju. Prvi simptom je trnjenje u prva tri prsta i na radijalnoj strani IV prsta (najčešće u II i III). Interesantno je da pacijenti teško odrede ispad, pa misle da imaju trnjenje u svim prstima. Može se javiti i bol u predelu ručnog zgloba, koji se često širi i distalno i proksimalno. U kliničkoj slici dominira senzitivni ispad (n. medijanus pokriva senzibilitet volarne strane prstiju (I do IV), radijalni deo dlana i dorzalni deo distalnih falangi. Važno: Palmarna grana, koja pokriva tenar, odvaja se oko 3 cm proksimalno od transverzalnog ligamenta, tako da je senzibilitet tenara neoštećen kod ovog sindroma. Najlakše je ispitati senzibilitet na volarnoj strani II III prsta, jer su to autonomne zone medijanusa. Posebno treba testirati IV prst, jer je anatomska podela na zonu medijanusa i ulnarisa specifična. Kod svih proksimalnijih lezija nema te podele senzibiliteta. Test fleksije ručnog zgloba se ispituje tako što pacijent flektira oba ručna zgloba u toku 30 do 60 sekundi, a trnjenje je znak kompresije (Falenov znak). Može se naći i motorni deficit - slabost mišića tenara i hipotrofija. Elektrodijagnostički najosetljiviji znak je usporenje senzitivnog provođenja i to specifično u predelu ručnog zgloba. Prema Kimuri, najveće je 2-4 cm distalno od linije zgloba.Pozitivan znak je i pad amplitude neurograma. Potrebno je ispitati i palmarnu granu medijanusa koja je kod sindroma karpalnog kanala pošteđena. Ispitivanjem motorne provodljivosti nalazi se takođe usporenje. Elektromiografija je manje senzitivna, znaci postoje tek kad nastane aksonotmeza, tj. kod ozbiljnijih slučajeva.

Literatura: 1. Lavrnić D, Grujičić D, Rakočević Stojanović V,: Kompresivne neuropatije u: Samardžić M, Antunović V, Grujičić D: Povrede i oboljenja perifernih nerava, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1998. 2. Kimura J,.: Mononeuropathies and Entrapment Syndromes in: Electrodiagnosis in Diseases of Nerve and Muscle, Oxford University Press, 2001. 3. Vesović Potić V, Conić S,. Osnovi elektrodijagnostike, PS Grmeč, Beograd, 1997. 4. Dawson M. D, Hallet M, Millender L. H,. Entrapment Neuropathies, Little, Brown and Company, Boston/Toronto, 1983. KOMPRESIVNE NEUROPATIJE DONJIH EKSTREMITETA Ilić B, Pavićević - Stojanović M, Vesović - Potić V Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju, Klinički centar Srbije, Beograd, Srbija ibranka@ptt.yu Neuropatija peronealnog nerva Najčešća kompresivna neuropatija na donjim ekstremitetima je neuropatija n. peroneusa. N. peroneus communis je završna grana n. ishiadicusa sa vlaknima korenova L4 - S2. Nastaje podelom ishiadikusa u nivou poplitealne jame ili nešto iznad. Prolazi potom unapred i obilazi oko vrata fibule. Nerv je tu pokriven samo kožom i potkožnim tkivom i osetljiv na kompresiju. Onda prodire između 2 glave m. peroneusa longusa kroz prostor nazvan fibularni tunel, gde može da bude povređen istezanjem pri distenzionim povredama peroneusa longusa. Nerv se zatim deli na površnu i duboku peronealnu granu. Duboka peronealna grana inerviše ekstenzore stopala i prstiju i senzitivno kožu između I i II prsta. Superficijelna grana inerviše evertore stopala i senzitivno spoljašnju stranu potkolenice i dorzuma stopala. Uzrok kompresije može da bude neadekvatno stavljen gips, tesne čarape, bandaža, pritisak na nerv dok je pacijent u komi, dugotrajnoj anesteziji, produženom snu. Dugotrajno sedenje (putovanje), sedenje sa prekrštenim nogama, klečanje ili čučanj mogu da provociraju iznenadnu kompresivnu neuropatiju peroneusa, gde kompresiji doprinosi i tetiva bicepsa femorisa. Iznenadna jaka inverzija stopala (distorzija skočnog zgloba) može da istegne nerv, dovede do neuralne hemoragije i lezije nerva. Neuropatija peroneusa se viđa posle operacija na kolenu i posle naglog gubitka težine. Redje kompresiju vrše tumori, ciste, kalusi nakon frakture fibule, ganglioni i drugi ekspanzivni procesi. Simptomatologija zavisi od toga da li je komprimovan ceo nerv ili neka grana, da li je u pitanju jači pritisak u kratkom vremenu ili postepeno povećanje pritiska na nerv. Javljaju se motorni i senzitivni ispadi: slabost ili oduzetost dorzifleksora što rezultira padom stopala, peronealnim hodom i čestim spoticanjem. Pacijent može da ima parestezije spoljašnje strane lista i dorzuma stopala i da oseća bol na mestu kompresije. Diferencijalno dijagnostički misliti na leziju ishijadikusa sa dominantnom zahvaćenošću peronealnih vlakana (povrede u predelu kuka, deficit i kratke glave bicepsa femorisa), na L5 radikulopatiju (sniženje senzibiliteta iznad sredine spoljašnje strane potkolenice, slabost m.tibialisa

posteriora, slabiji ekstenzor palca od tibialis anteriora), generalizovanu neuropatiju (sporo progresivna, bilateralna, slabost i plantarnih fleksora, ispad senzibiliteta po tipu čarapa). U cilju postavljanja dijagnoze, primena ED ispitivanja kod pacijenata sa sumnjom na peronealnu neuropatiju je prema sadašnjim stavovima preporuka grupe C. ED ispitivanja imaju primenu u određivanju težine i prognoze lezije. Sindrom prednjeg tarzalnog tunela Sindrom prednjeg tarzalnog tunela je kompresivna neuropatija n.peroneusa profundusa u nivou dorzuma stopala pri prolasku ispod debele površne fascije skočnog zgloba (ekstenzornog retinakuluma). Uzrok je najčešće trauma dorzuma stopala, energična plantarna fleksija (pr. čučanj i fleksija trupa na visokim štiklama). Ne javlja se često, ali se obično pogrešno dijagnostikuje kao artroza skočnog zgloba, lumbalna radikulopatija, dijabetična polineuropatija. Simptomatologija je prvenstveno senzitivna, parestezije u prvom dorzalnom prostoru i bol u dorzumu stopala, ali i slabost m.extensora digitoruma brevisa. Ekstenzija prstiju protiv otpora izaziva bol i istovremeno omogućava uvid u hipotrofiju kratkog ekstenzora prstiju. Pacijent oseća rasterećenje pri ekstenziji i everziji stopala. Sindrom tarzalnog tunela Naziv sindrom tarzalnog tunela se obično odnosi na sindrom zadnjeg tarzalnog tunela. To je kompresivna neuropatija n.tibialisa iza medijalnog maleolusa, a u tarzalnom tunelu koji formiraju kosti tarzusa i fleksorni retinakulum. Kroz kanal prolaze tetive m.tibialisa posteriora, m.flexor digg. longusa, m.flexor hallucis longusa, n.tibialis, a.tibialis posterior. Nerv se u kanalu grana na plantarnu medijalnu, plantarnu lateralnu i kalkanearnu granu. Sindrom tarzalnog tunela izazivaju povrede stopala, frakture, teške distorzije, lokalizovani tumori i venski pleksus u tarzalnom kanalu, ali i tenosinovitis tetiva koje prolaze kroz kanal, a kao posledica ponavljanih kontrakcija mišića (često džoging, hodanje). Simptomatologija sindroma je posledica kompresije celog nerva ili pojedinih grana, a najčešće plantarne medijalne. Klinički se karakteriše žarećim bolom u skočnom zglobu i stopalu uz parestezije. Bol se pojačava u toku aktivnosti i često u toku noći. Može da se ispolji kao uporan bol u peti jer se od n.plantaris lateralis odvaja grana za periost kalkaneusa, a što se često pripisuje calcaru kalkaneusa odnosno plantarnom fasciitisu. Motorni deficit je ređi, a pacijent može da zapazi slabost fleksije prstiju i nestabilnost stopala zbog slabosti kratkog fleksora prstiju i lumbrikalnih mišića. Sindrom m.piriformisa Sindrom m.piriformisa je kompresivna neuropatija n.ishiadicusa sa slikom išijalgije. Smatra se da je u Americi 6 % svih išijalgija uzrokovano sindromom m.piriformisa i da se 6 puta češće javlja kod žena. M.piriformis je pelvitrohanterični mišić koji se pripaja na prednjoj strani krsne kosti oko 2. i 3. otvora (foramina sacralia pelvina). Odatle ide naniže, kroz veliki sedalni otvor (foramen ishiadicus) i završava se na gornjoj ivici velikog trohantera. On je primarno spoljašnji rotator natkolenice, kada je natkolenica u ekstenziji, a kada je flektirana – abduktor. Ceo ishiadicus ili neka njegova vlakna kod 20% ljudi prolaze kroz sam piriformis. Peronealna vlakna su kod 10 % osoba već u tom nivou odvojena od tibialisa i prolaze

kroz piriformis. Kompresija nerva je posledica skraćenja ili fibrozno izmenjenog piriformisa nakon traume. Simptomatologija je kao kod diskogene išijalgije (pseudoišijalgija). Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničkog pregleda, ne postoje testovi koji bi potvrdili kliničke nalaze. Spazam mišića se detektuje dubokom palpacijom. Abdukcija i spoljašnja rotacija uz otpor provociraju išijalgične tegobe (Pace test). Forsirana unutrašnja rotacija ispružene noge provocira bol (Freibergov test). Izmenjen hod pacijenata sa natkolenicom u unutrašnjoj rotaciji (pr. pacijent sa Mortonovim neuromom) može da provocira nastanak sindroma m.piriformisa: bol u metatarzusu i prominentna glava II metatarzalne kosti navodi pacijenta da hoda sa nogom u unutrašnjoj rotaciji, kompenzatorno piriformis kao spoljašnji rotator se ponavljano kontrahuje i nastaje sindrom m.piriformisa. Analizom hoda kod ovih pacijenata se uočava da oni hodaju sa natkolenicom u spoljašnjoj rotaciji. Terapija podrazumeva odmor, primenu toplotne terapije, UZ masaže, ali pre svega vežbe istezanja piriformisa. Kako se dijagnoza postavlja klinički treba uraditi ispitivanja i isključiti druge uzroke bola. Meralgia paresthetica Meralgia paresthetica je kompresivna neuropatija n.cutaneus femorisa lateralisa najčešće na mestu njegovog prolaska ispod ili kroz ingvinalni ligament uz prednje gornju bedrenu bodlju. N.cutaneus femoris lateralis je završna grana lumbalnog pleksusa i nosi vlakna korenova L1-L3. Probija m.psoas i ide kroz karlicu njegovom spoljašnjom ivicom ka ingvinalnom ligamentu kroz/ispod koga prolazi uz prednje gornju bedrenu bodlju. Meralgija parestetika se javlja češće kod gojaznih osoba, trudnica, dijabetičara, alkoholičara, osoba koje nose tesnu odeću i debele kaiševe. Opisuje se kod roditelja/osoba koje duže drže decu u krilu. Nerv je čisto senzitivni, a za sindrom su karakteristične parestezije tipa trrnjenja, žarenja, bockanja, ali i dizestezije, tupi i žareći bolovi prednje lateralne strane natkolenice, nekad sa širenjem i do patele. Nekad se pacijenti žale da ne podnose ni dodir tkanine, odela, što otežava i pregled. Simptomi retko nastaju iznenada, obično postepeno čak i nedeljama. Ekstenzija natkolenice pogoršava teboge zbog istezanja nerva. Savetuje se redukcija telesne težine, jačanje trbušne muskulature, nenošenje širokih kaiševa preko ingvinalne regije. Kompresivna neuropatija femoralisa Femoralni nerv je grana lumbalnog pleksusa koja nosi vlakna korenova L2L4. Probija m.psoas major, onda ide između njega i m.iliacusa kroz žleb iliopsoasa i prolazi ispod ingvinalnog kanala. To su tri mesta najčešće kompresije femoralnog nerva. On motorno inerviše m.iliopsoas (njegova grana se odvaja iznad ingvinalnog ligamenta) i m.quadriceps, a senzitivno preko svoje grane n.safenusa kožu unutrašnje strane natkolenice i prednjeunutrašnje strane lista. Femoralni nerv može da bude komprimovan hematomom u m.psoasu (hemofilija, antikoagulantna terapija, trauma), energičnom fleksijom natkolenice, aortnom ili ilijačnom aneurizmom ili tumorom. Često se viđa u sklopu dijabetične amiotrofije. Početak je akutan ili subakutan. Pacijenti se žale na otežan hod uz i niz stepenice i česte padove zbog nesigurnosti kolena. Jak bol u preponi i/ili nisko u abdomenu može da prati retroperitonealni hematom. Ređe se javljaju parestezije u distribuciji n.safenusa.

1998. Saunders Company. 1st ed.yu Elektrodijagnostička ispitivanja kod kompresivnih neuropatija treba da potvrde klinički nalaz.emedicine. Grujičić D. 2004. p. Available from: http://www. Entrapment Neuropathies. da pomognu u objektivnoj evaluaciji neuropatskih stanja i određivanju tačnog mesta kompresije. tipične raspodele slabosti ili ispada senzibiliteta. Madrid: Grupo Aula Medica. 2001. Brown and Company. Rehabilitacion Medica.teleemg. Available from http://www. Klinički centar Srbije.Stojanović M.htm 9. a u prilog koje ide i slabost adduktornih mišića natkolenice.Potić V Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. Rehabilitacion de las polirradiculoneuritis y neuropatias perifericas. 319-333. 1983. U: Samardžić M. Rakočević Stojanović V. 5. ali je ovde važno još jednom naglasiti da kliničku sliku kompresivne neuropatije treba prepoznati u svakodnevnoj kliničkoj praksi na osnovu tipične anamneze. da procene težinu lezije nerva i registruju progresiju bolesti. a zatim sa konkretnom uputnom dijagnozom ili diferencijalno-dijagnostičkom dilemom pacijenta uputiti na elektrodijagnostičko ispitivanje.Pregledom se nalazi slabost kvadricepsa. Zagreb: Globus. 1st ed. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. . Literatura: 1. Ljig: Mala grafika. EMG & Nerve Conduction / Nerve Entrapment Guide. 286-307 8. Svako elektrofiziološko ispitivanje mora da bude u sklopu kliničkog nalaza i bez njega ne može dovesti do pravog zaključka. Patofiziologija neuromišićnih bolesti. 6. New York: Oxford University press. W. Sekul E. specifičnih testova). Antunović V. Ilić B. 2000. 4. Tunelarni sindromi u sportaša. eMedicine (cited 2005. posle nekog vremena i hipotrofija mišića. Kimura J. 2. objektivnog nalaza (lokalnog statusa.com/neuro/topic590. 3rd ed. Povrede i oboljenja perifernih nerava. Pećina M. Alcazar Alcazar F. Vesović . Lavrnić D. U: Pećina M. Boston/Toronto: Little. Bojanić I.com/new. snižen patelarni refleks.B.iliopsoasa. Srbija nenad100@eunet. 1992.htm 7. Ekstenzija natkolenice izaziva bol kod retroperitonealnog hematoma. 433-515 3. Diferencijalno dijagnostički misliti na radikulopatiju. Waldman S. Sindromi prenaprezanja sustava za kretanje. Grujičić D. 2001. Takođe se javlja i slabost m. ELEKTRODIJAGNOSTIKA KOD BOLESNIKA SA KOMPRESIVNOM NEUROPATIJOM Pavićević . Nov 21). Dawson D. En: Mayordomo M. Meralgia Paresthetica. Kompresivne neuropatije. Common Pain Syndromes. Beograd. Pešić B. Electrodiagnosis in diseases of nerve and muscle.

Kod akutnih kompresija može nastati kondukcioni blok. međutim. Tada oporavak teče kroz regeneraciju i reinervaciju nerva i proces je sporiji nego kod onih bez oštećenja aksona i može biti nekompletan. sa ireverzibilnim tokom. kao i o stepenu motornog deficita (inervacioni uzorak). ali je akson očuvan. zbog kojeg će. Na osnovu minimalnih odstupanja u elektrodijagnostičkom nalazu (samo odstupanja u ekscitabilnosti. ali ne i iznad. dijagnostika mora da da odgovor na pitanje koliko je ozbiljna lezija nerva. Elektrofiziološki to omogućava dobijanje odgovora pri stimulaciji nerva ispod mesta lezije. U toku ispitivanja treba misliti i na druga stanja koja mogu dovesti do fokalnog oštećenja nerava ( metabolička. Segmentno merenje provodljivosti daće nam i podatke o tačnoj lokalizaciji kompresije što je vrlo važan podatak u slučaju planiranja hirurške intervencije. polineuropatija ipak može značajno uticati na dijagnostiku kompresivnih neuropatija. vaskularna. imaju obično postepeni nastanak. To je metoda koja ne treba da bude vezana samo za vrhunske ustanove koje se bave elektrodijagnostikom. degenerativna). s obzirom na to da ne zahteva skupu aparaturu i dugotrajnu obuku ispitivača. Pre svega. pacijent sa polineuropatijom već ima poremećaj funkcije. Kod tipičnih slučajeva ne bi trebalo da bude značajnijih dijagnostičkih dilema.Kompresivne neuropatije su predominantno demijelinizacione. ali i najteži. zahvataju prvo distalne segmente za razliku od kompresivnih koje nastaju asimetrično i lokalizovano i imaju brži razvoj. očekujemo da postoje samo promene u mijelinu. anamneza. Ako kompresija ima hronični tok. Simetrične polineuropatije kakve se viđaju kod dijabetesa melitusa ili toksične posle nekih lekova. pa ovde nema Valerove degeneracije i promene su reverzibilne. zapaljenska. te ovde elektroneurografija ima prednost. Klasična elektrodijagnostika je metoda koja u svakodnevnoj fizijatrijskoj praksi može da da važne informacije o ozbiljnosti lezije nerva. lako produženih hronaksija). Postoji blok u provođenju na mestu kompresije nerva. u slučaju pojave kompresivne neuropatije. Kod ovakvih težih lezija. Merenje senzitivne i motorne provodljivosti daće korisne informacije. Ne zaboraviti da i paraliza mišića može imati u osnovi najlakši stepen lezije – neuropraksiju. gde postoji oštećenje aksona i Valerova degeneracija. Elektroneurografija će nam rešiti i neke diferencijalnodijagnostičke dileme. gde su simptomi povremeni ili slabo izraženi i nema motornog deficita. Ukoliko je jedan ili više mišića na oceni 0. Gubitak mijelina dovodi do usporenja nervnog provođenja u zahvaćenoj regiji. neurotmezu. Kod blagih oblika kompresivnih neuropatija. može se naći samo usporenje u zahvaćenom predelu. ove promene mogu dovesti do sekundarnog aksonskog oštećenja sa Valerovom degeneracijom distalno od mesta lezije. dobija se informacija o mogućnosti brzog i kompletnog oporavka ili na osnovu ugašene reakcije na faradsku struju i ugašene reakcije na galvansku na motornim tačkama nerva – o ireverzibilnoj. Takav nalaz ukazuje na dobru prognozu za oporavak funkcije. elektromiografija može dati podatke o denervaciji (spontana aktivnost). teškoj leziji. ali kod ozbiljnijih kompresija. klinički nalaz i .

Beograd. Hallet M.: Mononeuropathies and Entrapment Syndromes in. PS Grmeč. ali kad se nađe. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Dawson M.. . Kimura J. H. menjanjem položaja ruke. Entrapment Neuropathies. za dijagnozu je značajna celokupna slika. Nekoliko značajnih razlika nam mogu pomoći u postavljanju prave dijagnoze: 1. Brown and Company. onda je veoma značajan. kupkama u vodi. Oxford University Press. kao i još neki od elektrofizioloških znakova odstupanja na drugim nervima. Little.. 4. bol pri kašljanju i kijanju nije čest kod radikulopatije. Boston/Toronto. Millender L. Elektrodijagnostika povreda perifernih nerava u: Samardžić M. kao i ostala klinička slika ili postojanje blage polineuropatije.. Electrodiagnosis in Diseases of Nerve and Muscle. Conić S. 1997. ali da u većini slučajeva na dijagnozu upućuje tipičan klinički nalaz. tj nijedan mišić nije inervisan samo iz jednog korena.. Grujičić D: Povrede i oboljenja perifernih nerava. S druge strane. pacijent sa polineuropatijom ima veću sklonost kompresiji nego zdravi. Često se radi o neuropatiji lumbosakralnog pleksusa kod pacijenata sa lakšim oblikom dijabetesa. kod nekomplikovane radikulopatiji elektroneurografski rezultati su u granicama normalnih. 2001. Vesović Potić V. Literatura: 1. 5. 1983. 3. Na kraju treba još jednom naglasiti da elektrodijagnostičko ispitivanje ima važno mesto u postavljanju dijagnoze kompresivne neuropatije. Osnovi elektrodijagnostike. Diferencijalnodijagnostički dolazi u obzir i asimetrična polineuropatija koja je najčešće vaskularnog porekla. 2. Slabosti u toku vaskulitisa takođe nastaju naglo. 2. Antunović V. nekada u razlikovanju igra ulogu podatak o naglom nastanku slabosti tipičnom za vaskularnu etilogiju. nekad nam može pomoći i anamnestički podatak (pacijenti sa sindromom karpalnog kanala olakšavaju sebi bol protresanjem ruke. Ovaj sindrom zahteva detaljno neurološko. što podrazumeva ispitivačevo dobro poznavanje funkcionalne anatomije i specifičnih mesta gde se može očekivati kompresija nerva.elektrodijagnostički status biti izmenjeni. tako da slabost kod radikulopatije obično nije teškog stepena. u inervaciji mišića ruke postoji prekrivanje. 1998. Cervikalna i lumbalna radikulopatija su značajne u diferencijalnoj dijagnostici kompresivnih neuropatija. Klinički i elektrodijagnostički problem takođe može postojati kod sindroma dvostruke kompresije gde neuropatija u proksimalnom delu čini distalni nerv osetljivijim na kompresiju. pa i kod manjih kompresija dolazi do lezije koja je ovde i težeg stepena. D. radiološko i elektrodijagnostičko ispitivanje. proksimalni bol u vratu odnosno krstima vezan je za radikulopatiju i nije uobičajen kod distalnih kompresivnih neuropatija. Beograd. 3. a elektromiografski se nalaze pozitivni znaci korenske lezije. Maršavelska A. dok pacijent sa radikulopatijom uglavnom štedi ruku) 4.

karakteristike. lečenih u periodu januar .034 p > 0.yu Cervikalni sindrom je čest bolni sindrom koji najčešće nastaje iritacijom slobodnih nervnih završetaka spinalnog živca ili usled kompresije korena odgovarajućeg spinalnog živca. Ovaj sindrom zahvata veliki deo populacije. Rezultati: Ne postoji statistički značajna razlika uticaja ispitanih parametara na razvoj kliničke slike u odnosu prve i druge grupe pacijenata. Kliničke manifestacije su uslovljene anatomskim specifičnostima i biomehaničkim karakteristikama ovog segmenta kičmenog stuba. Cilj: Evaluacija kliničkih parametara i evaluacija uticaja pojedinih biomehaničkih faktora na razvoj kliničke slike. U ispitivanju je korišćen upitnik za anamnestičke podatke i podatke iz kliničkog pregleda. pre svega radno . Stanković I ZC Vranje. U statističkoj obradi korišćen je X2 (Hi kvadrat) test. radiološke i neurofiziološke dijagnostike.5 meseci. laboratorijske. Zaključak: Kliničke manifestacije cervikalnog sindroma. Dužina trajanja bolesti kod prve grupe je 2. Ključne reči: cervikalni sindrom. Dizajn: Retrospektivna analiza. U prvoj grupi 10 pacijenata sa neuroloskim (specificnim) pokazateljima. a kod druge 2 meseca. U drugoj grupi 14 pacijenata bez neuroloških pokazatelja. Evaluirani su kineziološki i neurološki parametri. sa ili bez neuroloških pokazatelja uslovljene su etiopatogenetskim specifičnostima. Pojava neuroloških simptoma kod ispitanika iz prve grupe je u korelaciji sa dobi pacijenata i mikrotraumom degenerativno već izmenjenih zglobnih struktura. Novi Sad. klinička slika P ELEKTROFOREZA BIOFREEZE GELA U TERAPIJI CERVIKALNOG MIOFASCIJALNOG BOLA Civkaroski D.Stanojević Lj Specijalistika fizijatrijska ordinacija "Latrija". prosecžčne starosti 39.P KARAKTERISTIKE KLINIČKE SLIKE CERVIKALNOG SINDROMA KOD ISPITANE GRUPE PACIJENATA Milašinović .05. prosešne starosti 49-4 godine.2 godine.juni 2006. Odeljenje za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. NSAIL kod prve grupe koristilo je 6 pacijenata (60 %). Srbija darkoc@ptt. Poznavanje svih činilaca važno je za primenu terapijskog protokola.yu Uvod: Cervikalni sindrom najčešće nastaje na podlozi degenerativno izmenjenog DVS. a kod druge grupe 8 pacijenata (57 %). godine. Vranje. Srbija latrija@eunet. X2 = 0. Materijal i metode: Analizom je obuhvaćeno 24 pacijenta sa sigurnom dijagnozom cervikalnog sindroma.

pacijenti nisu bili pod medikamentnom terapijom. Bol je u obe grupe praćen pre početka terapije i tokom terapije pomoću Scott-Huskisson-ove vizuelne analogne skale. Elektroforeza BIOFREEZE gela se preporučuje kao pogodan vid aplikacije ove aktivne supstance. Posle sprovedene terapije došlo je do bitnih razlika (statistički značajno za p>0. Kao sve veći psiho-socio-ekonomski problem ističe se cervikalni sindrom (CS). KC Novi Sad. 2Klinika za medicinsku rehabilitaciju. a jedinstvenim ga čini njegov glavi aktivni sastojak “ilex”. Materijal i metode: Klinička prospektivna studija. efikasnosti i podnošljivosti Movalis®-a. Rezultati: Na početku terapije pacijenti su svoje zdravstveno stanje u 70 % slučajeva opisivali kao nezadovoljavajuće da bi nakon završetka primene injekcija . a zatim 14 dana po 1 tabletu od 7. Devečerski G2. Jedan od aktuelnih preparata na našem tržistu je i BIOFREEZE gel. sa tendencijom progresije u kasnijoj životnoj dobi. Aplikovali smo BIOFREEZE gel elektroforezom i ispitali njegove efekte kod cervikalnog bolnog sindroma.com Uvod: Moderan način života u velikoj meri dovodi do sve učestalije pojave degenerativnih promena na kičmenom stubu. Grupa A (18 pacijenata) je podvrgnuta ciklusu od 10 elektroforeza BIOFREEZE gela. čestim razlogom povremene ili trajne radne nesposposobnosti. Posebnost ovog problem je i njegova priroda.12 godina). U praćenju se uključeni pacijenti kod kojih su se drugi NSAIL pokazali kao neefikasni. Došlo je do opadanja intenziteta bola za oko 50 posto u tretiranoj grupi. Cilj: Značaj emocionalne adaptacije na procenu efikasnosti primene meloksikam (Movalis®) ampula i tableta u terapiji CS. P ZNAČAJ EMOCIONALNE ADAPTACIJE PACIJENATA SA CERVIKALNIM SINDROMOM NA TERAPIJU MELOKSIKAM-om (Movalis®) Milenović N1. niti na drugom obliku fizikalne terapije. Popović B1 1 Zavod za reumatizam.05) između ove dve grupe. Kako bi utvrdili efekat BIOFREEZE gela na bol u ovoj regiji. Pacijenti su raspoređeni u dve grupe (18 i 20 pacijenata). a što sve predstavlja veliki terapijski izazov.sposobne. dok je grupa B (20 pacijenata) podvrgnuta stabilnoj galvanizaciji. koji su primali na početku 3 ampule Movalis® od 15mg (1 ampula dnevno). a efekti su povoljniji u odnosu na elektroforezu bez BIOFREEZE-a. hronični tok. Tretirano je 38 pacijenata sa hroničnim miofascijalnim bolom kao rezultat lošeg držanja i prinudnog položaja ili umerene cervikalne artroze. U studiju je bilo uključeno 72 pacijenta (18 muškaraca i 54 žena) starosne dobi od 30-75 god (prosene starosti 57.5 mg na dan. U obradi podataka korištene su kvalitativne statističke metode. Srbija drmuluc8@hotmail. Korištene su skale pacijentove globalne procene zdravstvenog stanja.

u 41. Određeno je šest glavnih parametara dovoljnih da opišu kompletnu vertebralnu geometriju. totalna visina i totalna dužina vertebruma.05. a koji se mogu izmeriti na rendgengrafiji lumbalnog segmenta kišmenog stuba urađenoj u dva pravca: širina.7 % slučajeva svoje zdravstveno stanje procenili kao zadovoljavajuće. inklinacija vertebruma u sagitalnoj ravni.2 % slučajeva. Dinamička analiza funkcionalnosti lumbalnog segmenta kičmenog stuba zahteva poznavanje morfoloških karakteristika lumbalnih pršljenova. Utvrditi specifičnosti morfoloških karakteristika lumbalnih pršljenova kod bolesnika sa lumbalnom diskus hernijom.yu Uvod: Kičmeni stub je u anatomskom i funkcionalnom smislu sastavljen od niza dinamičkih vertebralnih segmenata. Srbija skevin@kg. a podnošljivosti u 79.sbb. p = 0. pri čemu se izdvojio količnik šanse (LR = 1.co.005). 2Klinički centar Srbije Beograd.756) u pacijenata sa lošijim zdravstvenim stanjem čime ukazuje na njihovo bolje prihvatanje ovog vida terapije.726. rotacija pršljenova i nagib karlice. Nisu uočene polne razlike u procenama pacijenata. Jevtić M1. Cilj rada: Na osnovu Ro grafije lumbalnog segmenta kičmenog stuba odrediti najmanji broj parametara koji se mogu meriti i na osnovu kojih se može kompjuterski i geometrijski predstaviti lumbalni pršljen. a nakon 14-og dana 62. P = 0. dužina. Miličić B2 1 Klinički centar Kragujevac. Nakon prelaska na uzimanje tableta već nakon 7 dana 8. s tim da nije bilo pacijenata koji su svoje zdravstveno stanje opisali kao nezadovoljavajuće. intervertebralni diskus i lumbalni segment kao celina i analizirati morfologija i dinamika lumbalnog vertebralnog segmenta. visina i konkavitet tela vertebruma.005) koji ukazuje na bolji oporavak pacijenata sa lošijom procenom zdravstvenog stanja. pri čemu je uočen količnik šanse (LR = 8. Kao naročito značajno se istaklo poboljšanje nakon prelaska sa injekcionog aplikovanja na uzimanje tableta (x2 = 7. Zaključak: Zahvaljujući dobroj prihvatljisti ovakvog vida kombinovane terapije primena Movalis® injekcija i tableta pokazala se kao efikasan izbor u terapiji CS.3 % pacijenata je opisalo kao dobro. P ZNAČAJ MORFOLOŠKIH KARAKTERISTIKA LUMBALNIH PRŠLJENOVA U ETIOLOGIJI LUMBALNE DISKUS HERNIJE Jurišić .Škevin A1. mada uočeno poboljšalje nije statistički značajno. Na kraju terapije u 50 % slučajeva globalna klinička procena efikasnosti je bila zadovoljavajuća. Dobroj proceni efikasnosti doprinelo je i neisticanje neželjenih efekata koji bi mogli da umanje efekte terapije.5 % pacijenata je svoje zdravstveno stanje opisalo kao zadovoljavajuće. Metode: Osnovnu grupu ispitanika čini 50 bolesnika sa dijagnostikovanom lumbalnom diskus hernijom. korišćeni su i sledeći morfološki parametri: visina intervertebralnog diskusa. Da bi geometrija lumbalnog diskovertebralnog segmenta bila što vernija. a kontrolnu 50 ispitanika kod kojih je eliminisano postojanje diskus hernije. . Podnošljivost nakon injekcije pacijenti su većinom opisivali kao vrlo dobru.

manuleni mišićni test. Za poređenje prosečnih vrednosti posmatranih numeričkih obeležja izmedju dve posmatrane grupe korišćen je Studentov t. Metodologija: postavljene su dve grupe ispitanika: osnovna grupa (30 ispitanika) – pacijenti sa lumbalnim sindromom. socijalnom evaluacijom i kliničkom procenom manulenog mišićnog testa (MMT) za ekstenzore kičmenog stuba i kuka. osnovne i kontrolne grupe. Zaključak: kineziološka evaluacija ekstenzora kičme i ekstenzora kuka predstavlja značajan klinički pokazatelj u fizioterapeutskoj dijagnostici lumbalnog sindroma. Time je omogućena kvalitetnija procena potencijalnih bolesnika. U cilju evaluacije postavljen je klinički obrazac sa anamnestičkim podacima. medijana) i mere varijabiliteta (standardna devijacija. Zaključak: Na osnovu rendgengrafije lumbalnog segmenta kičmenog stuba moguće je kompjuterski i geometrijski predstaviti lumbalni pršljen. kao i ispitivanje izdržljivosti mišićne kontrakcije. Analiza rezultata je prikazana kroz statističku obradu korišćenjem metoda deskriptivne statistike: apsolutni brojevi i proporcije. KC Kragujevac. inklinaciju i rotaciju karlice i posturalnu kontrolu. Poređenjem prosečnih vrednosti MMT i testa za ispitivanje mišićne izdržljivosti ekstenzora kičmenog stuba i kuka.test za dva nezavisna uzorka.yu Cilj istraživanja: kineziološkom analizom utvrditi značaj ekstenzora kičme i kuka kod lumbalnog sindroma.01. Pored MMT kineziološka evaluacija obuhvata i sledeće pokazatelje: mere pokretljivosti kičmenog stuba. Rezultati ukazuju na postojanje predisponirajućih morfoloskih varijabli lumbalnih pršljenova koje mogu dovesti do pojave diskus hernije. smanjenu mobilnost dinamičkog vertebralnog segmenta i na povećanje konkaviteta lumbalne krivine kod bolesnika sa diskus hernijom. kontrolna grupa (30 ispitanika) – zdravi pacijenti. mere centralne tendencije (srednja vrednost. kao i mišićne izdržljivosti. intervertebralni diskus i lumbalni segment kao celinu i analizirati morfologiju i dinamiku lumbalnog vertebralnog segmenta. nađena je visoka statistička značajnost na nivou 0. ekstenzori kičme i kuka.Rezultati: Dobijeni rezultati ukazuju na statistički značajno sniženje zadnje visine intervertebralnog diskusa. Jevtić M Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. Srbija veljkomio@ptt. interval vrednosti). blagovremena prevencija i adekvatno profesionalno usmeravanje osoba sa pozitivnim predisponirajucim morfoloskim karakteristikama lumbalnih pršljenova. Ključne reči: lumbalni sindrom. Rezultati: kineziološka analiza ekstenzora kičmenog stuba i kuka kod ispitanika sa lumbalnim sindromom pokazuje evidentnu redukciju mišićne snage. . P ULOGA EKSTENZORA KIČME I KUKA KOD LUMBALNOG SINDROMA Veljković M.

palpacijom po Walleix-ovim tačkama. Radenković Z2 1 Služba za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju ZC Leskovac. Obuhvata sve subjektivne i objektivne znake koji se javljaju kao posledica iritacije lumbalnih korenova. U prvoj grupi ispitanika primenjivan je laser niske snage (Medicolaser 623) 800Hz.co. Dominantni simptom je bol u slabinsko krsnom delu kičme praćen slabijom pokretljivošću tog dela sa širenjem duž noge.yu U patologiji lokomotornog aparata lumbalni sindrom je veoma čest. Srbija zcleskovac@info-net. P UTICAJ SPINALNE MANIPULATIVNE TERAPIJE NA SMANJENJE BOLA KOD PACIJENATA SA AKUTNOM LUMBALNOM HERNIJOM DISKUSA Krstić Lj Vojnomedicinska akademija. Dijagnoza je postavljana na osnovu anamneze. Rezultati i zaključak: praćeni su parametri smanjenja intenziviteta bola u obe grupe petostepenom numeričkom skalom. Spasić Lj1. Velika incidenca u radno aktivnoj populaciji daje i veći medicinski značaj ovom problemu. ISP i pojava bola u toku probe „prsti-pod“. Kod 18 bolesnika je bila verifikovana discus hernija (CT. Beograd.NMR) od toga je troje imalo polidiskopatiju.net Uvod: Spinalna manipulativna terapija (SMT) se smatra efikasnim i bezbednom metodom u tretmanu akutnog lumbalnog sindroma (ALS). 2J po tački paravertebralno na 6 tačaka i 80Hz 1J po tački do 18j po tretmanu. Metod rada: prospektivnim observacionim istraživanjem praćeno je 50 pacijenata sa lumboišijalgijom podeljenih u 2 grupe. Analiza podataka je pokazala na statistički signifikantno smanjenje bola u obe grupe bez značajnije razlike u uspešnosti obe vrste terapija. U fazi akutnog bola pacijenti su tretirani medikamentnom analgetskom terapijom. lečenih u Službi za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju u Leskovcu u periodu od januara do juna 2006 god. kliničkog pregleda. Pešić B1. U drugoj grupi (25) primenjen je DD duž zahvaćenog ektremiteta („lov na bolne tačke“) po 1 min.P KOMPARTIVNA PROCENA ANALGETSKOG EFEKTA DVA PRISTUPA U FIZIKALNOJ TERAPIJI LUMBOISCHIALGIA Radenković B1. ali ne postoje naučni dokazi koji bi opravdali upotrebu SMT kod pacijenata sa lumbalnom hernijom . radiološkog i EMNG nalaza. 2Zavod za specijalizovanu rehabilitaciju Sijarinska banja. Srbija zarek@infosky. Cilj rada: uporedjivanje rezultata analgetskog efekta primene lasero-terapije i DD po bolnim tačkama duž ektremiteta. Kod svih pacijenata pored navedenih procedura u lečenju su primenjene i IFS za L-S deo kičme kao i kineziterapija. Lečenje je trajalo 10 dana u jednoj seriji. Lazarevićev znak.

izvršen detaljni fizikalni i neuroloski pregled i izvršena kvantifikacija bola na osnovu vizuelne.145. Nakon tretmana je čak 26.001) i do značajnog smanjenja spazma (p < 0. Cilj ovog istraživanja je bio da se kod pacijenata sa (ALS) uzrokovanim hernijom diskusa utvrdi efekat SMT na promenu jačine bola.yu Uvod: U lečenju lumbalnog sindroma koriste se različite terapijske metode. Rašković A. ukupno tri puta sprovedena SMT. Gajić V.50 ± 9. izražen spazam paravertebralne muskulature.2 % bolesnika bilo bez ikakvog bola. P HIROPRAKTIČNI PRISTUP LEČENJU KOMPRESIVNOG RADIKULARNOG SINDROMA Milojević D. Jovanović B. analogne . Dom zdravlja Kragujevac.72 miliona manipulacija. pozitivan Lazarevićev znak. elektromioneurografijom potvrđeno aktuelno trpljenje jednog ili više nervnih korenova i kod kojih je pregledom magnetnom rezonancom potvrđeno prisustvo lumbalne hernije diskusa okarakterisane kao protruzija ili ekstruzija bez sekvestracije. Ispitivanjem je obuhvaceno 42 ispitanika oba pola. Rezultati: Prosečna vrednost subjektivnog osećaja jačine bola procenjenog VAS je pre tretmana iznosila 83. Rizik da spinalna manipulacija kod pacijenata sa LDH dovede do kliničkog pogoršanja hernije diskusa ili nastanka sindroma kaude ekvine je 1 na 3. Oko primene hiroprakse u lečenju ovog stanja postoje velike kontroverze.52 ± 18. procene Lazarevićevog znaka i procene stepena spazma paravertebralne muskulature. Metode: Istraživanje je sprovedeno kao prospektivna studija. bio da ispita terapijsko dejstvo hiroprakse kod 30 bolesnika sa akutnim ili hroničnim lumbalnim sindromom.2 godina sa nespecificnim ALS kod kojih je pri prijemnom pregledu bio prisutan jak bol. p < 0.001). samostalno ili u kombinaciji sa promenljivim uspehom. Srbija drkika@ptt. Petrović M Služba hitne medicinske pomoći. Primenom SMT došlo je do značajnog poboljšanja vrednosti Lazarevićevog znaka na obe strane (p < 0. otvorenog dizajna.90 mm a posle 14. U literaturi nema prospektivnih studija koje procenjuju efikasnost i eventualne komplikacije nakon primene SMT kod pacijenata sa LHD u akutnoj fazi bolesti.38 mm (t = 24. Veoma niska stopa komplikacija nakon lumbalne SMT dovela je do opste prihvaćenog dogovora da se ova terapija može uspešno sprovoditi kod pacijenata sa nekomplikovanom LHD. Za kontrolu efikasnosti navedenog tretmana poslužio je odnos rezultata pre i posle tretmana. prosečne starosti 29. Grbović V. Cilj: Zato je cilj naše pilot studije. Kod ispitanika je svaki treći dan. Procena jačine bola vršena je pomoću vizuelne analogne skale (VAS). pri čemu ni kod jednog bolesnika nije registrovano pojačanje bola.diskusa (LDH) i radikulopatijom.001). Zaključak: Rezultati ovog istraživanja su pokazali da je SMT efikasna u lečenju bolesnka sa ALS prouzrokovanim hernijom diskusa. Bolesnici su lečeni u Službi Hitne pomoći Kragujevac. Metode: Pre lečenja je uzeta detaljna anamneza.

R. lečenje.com Periferna paraliza facijalnog nerva predstavlja često oboljenje koje zahteva kompleksno lečenje. Rezultati: Kod svih 30 lečenih bolesnika napred navedenom metodom posle primenjenog tretmana došlo je do poboljšanja i kasnije potpunog gubitka bola.PRIKAZ SLUČAJA Milojević D.Skopje. Rašković A. Grbović V. za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju u Vojnoj bolnici u Skoplju. Potom je kod bolesnika primenjena hiropraktična metoda kao jedina terapija. Makedonija dr_tatjanai@hotmail. Cilj rada je da prikažemo naše iskustvo u lečenju periferne paralize facijalnog nerva. kontrolna grupa i drugo). Ramova . Analizom je obuhvaceno 78 pacijenta koji su lečeni na Odd. naročito u ambulantnim uslovima. odnosno smanjenje pristrasnosti (randomizacija. Jovanović B. dvostruko slepi dizajn. naročito u ambulantnim uslovima.yu Uvod: Prikaz slučaja odnosi se na tri pacijenta kojima je indikovana neurohiruška intervencija. Rezultati: Sva tri pacijenta odustala su od neurohiruskog tretmana. Srbija drkika@ptt. Metode Tretirana su tri pacijenta koji su pre i posle tretmana evaluirani i reevaluirani putem jedinstvenog upitnika napravljenog u tu svrhu. i to 35 žena ili 45 % i 43 muškaraca ili 5 %. Gajić V. kod 5 . Starosna dob je bila od 15 do 75 godina. Zaključak: Rezultati naše studije sugerišu da bi hiroprakticna metoda mogla da bude izuzetno korisna u lečenju lumbalnog sindroma. P NAŠA ISKUSTVA U LEČENJU PERIFERNE PARALIZE NERVUSA FACIJALISA Ilievska T.skale.Popova E Voena Bolnica . pilot studija P HIROPRAKTIČNI PRISTUP LEČENJU KOMPRESIVNOG RADIKULARNOG SINDROMA . Zaključak Hiropraktična metoda bi mogla da bude izuzetno korisna u lečenju lumbalnog sindroma. Cilj: Utvrđivanje rezultata uporedne primene hiropraktičnog i medikamentoznog pristupa u terapiji lumboishialgije. Dom zdravlja Kragujevac. U cilju dobijanja validnijih zaključaka o vrednosti ove metode potrebno je sprovesti dalja klinička ispitivanja na većem broju bolesnika uz korišćenje metoda za otklanjanje.1 % je dijagnostikovana idiopatska etiologija (najverovatnije izloženost hladnoći). Kod 68 pacijenta ili 87. a koji su umesto toga bili tretirani hiropraktičnom metodom lečenja. Petrović M Služba hitne medicinske pomoći. Ključne reči: Lumbalni sindrom. Odmah posle lečenja izvršena je reevaluacija težine oboljenja. hiropraksa.

Pandrc Lj Dom zdravlja Zemun.elektroforezu bazodilatatorima i elektrostimulaciju. kineziterapiju . slabost mimične muskulature lica. Rezultati i diskusija: Od 14 pacijenata sa Bell . kod 4 ili 5.8 % je prekinut zbog pojave sinkinezija. a kod jednog pacijenta ili 14 % paraliza facijalnog nerva je bila postraumatske etilogije. Kod svih pacijenata smo primenili termoterapiju. facialis-a.4 % dijagnostikovana je virusna etiologija. Svi su imali unilateralnu leziju n. paraliza P PRIMENA LASERA MALE SNAGE KOD PACIJENATA SA BELL-OVOM PARALIZOM Malešev S. Ovi pacijenti su imali od 6 – 30 terapija laserom (u proseku 19). godine. Do . Terapija je u početku sprovođena svakodnevno – prva serija 10 terapija. Ključne reci: facijalni nerv.3 %) su se javila nakon 2 i 3 meseca od nastanka lezije. Nakon postavljanja dijagnoze započinjalo se sa primenom laseroterapije kao monoterapije. Periferna paraliza facijalnog nerva zahteva dugotrajno i kompleksno lečenje i zahteva saradnju lekarskog tima (fizijatra. Kontrola oporavka pacijenata vršena je pri svakoj poseti pa je kod nekih pacijenata broj terapija bio i manji od planiranog jer je postignut pun oporavak. Svim pacijentima je urađena elektromiografija i primenjen je INF (indeks facijalne nemoći) . Dva pacijenta (14. facialis-a.samoocenjivanjue u smislu fizičkih i socijalnih poremećaja. poteškoće u govoru i ishrani.net Cilj rada: Cilj rada je da prikaže naše rezultate u primeni lasera male snage u lečenju Bell -ove paralize n. a kod 2 pacijenta (20 %) oporavak je bio 85 %. Kod 8 pacijenata (80 %) oporavak je bio 100 %. facialis-a u toku 2005. Deset pacijenata (71. a EMG na mesec dana.6 %). Srbija slavenamalesev@beotel. a zatim 3 puta nedeljno još 20 terapija. a po jednoj tački je ordinirano 1 – 2 J/cm2. Svi pacijenti su bili prethodno hospitalizirani na Neurološkom i ORL odeljenju u našoj bolnici gde su dijagnostikovani i lečeni bazodilatatornom. kortikosteroidnom i vitaminskom terapijom. Filipović B.4 %) se javilo nakon nekoliko dana od nastanka lezije (2 .pacijenata ili 6. Kod svih pacijenata smo ustanovili asimetriju lica. Svim pacijentima je ordinirana doza od 20 J/cm2 po tretmanu.ovom paralizom bilo je 10 žena (71.8 % došlo do kompletnog oporavljanja nerva. neurologa i otorinolaringologa) i pacijenta.4 %) i 4 muškarca (28.1 otogena. Metod rada: Praćeno je 14 pacijenata oba pola sa Bell-ovom paralizom n.4 % do delimičnog oporavljanja a kod 7 pacijenta ili 9 % fizikalni tretman je produžen zbog minimalnog poboljšanja a kod 3 pacijenta ili 3.4 dana). Kontrolne preglede smo pravili sedmično. Za praćenje oporavka korišćena je HouseBrackmann-ova skala. kod 19 ili 24. elektroterapiju .vežbe ispred ogledala i manuelnu masažu. Rezultati pokazuju da je kod 49 pacijenta ili 62.

niti je bilo bilo kakvih neželjenih efekata. Cilj: Ukazati na korisnost i efikasnost pulsirajuceg niskofrekfentnog elektomagnetskog polja u lečenju facijalisa kao zasebnu fizikalnu metodu. Dva pacijenta (14. Rezultati rada: Kod 21 (75 %) pacijenta. Opsta bolnica. Ni nakon sprovedenih 30 laseroterapija nije došlo do poboljšanja.20 dana (5mT. Kod oba pacijenta je ranije bila sprovođena medikamentozna i fizikalna terapija. ali nije bilo nikakvog poboljšanja.65 godina). a kod 9 (25 %) pacijenata je došlo do potpunog izlečenja (uredan nalaz pretraga na ORL odeljenju: EMG.2006 godine. onda PNEP sa pravom zauzima visoko mesto u lečenju. Pacijenti su tretirani 15 .).15 min. 50Hz. Makedonija zfm110749@yahoo. Nakon primenjenih 30 laseroterapija došlo je do poboljšanja za 60 %. Zaključak: Kod pacijenata koji su sa laseroterapijom započeli u roku od nekoliko dana od nastanka lezije oporavak je bio najbolji. timpanometrija. jedan od sofisticiranijih aparata sa pulsirajućim nisko-frekventnim elektromagnetskim poljem (PNEP). Ni kod jednog od 14 pacijenata nije došlo do pogoršanja. organizam blagovremeno reaguje u smislu "stimulacije vegetativnih krugova regulacije. na našem odeljenju je postao "tretman izbora" osobito kod pacijenata sa perifernom parezom facijalisa. Nije primećena pojava sinkinezija nakon primene laseroterapije. Oni koji su terapiju započeli nakon 2 – 3 meseca od nastanka lezije imali su zadovoljavajući oporavak. a kod pacijenata koji su se javili nakon 2 godine od nastanka lezije nije bilo nikakvog efekta nakon primenjene laseroterapije.2005 do 01. Kod 21 pacijenta koji predhodnu su imali poboljšanje stanja zakazan je produženji . osobito kod bolesnika sa obolelim paretičnim facijalisom. Pacijenti su bile različite dobi i pola (od 30 . MAGNETO-PULSAR. Ako se svemu ovome doda i antiedematozni efekat. Pulsirajuće niskofrekventno elektromagnetsko polje prouzrokuje vrtložne struje koje deluju na organizam na taj način što jone koji se nalaze u ćelijskoj membrani primorava na ubrzano pomicanje. nakon 15 dana tretmana je došlo do poboljšanja stanja.3 %) su se javila nakon 2 godine od nastanka lezije. Kumanovo. iako uslovno rečeno.com Uvod: Magnetoterapija. Metod rada: Na našem odeljenju je 28 ispitanika tretirano sa uputom od specijalista ORL sa Magneto pulsarom u periodu od 01.03. neurostatus). sve više nailazi kod lekara pristalica tretmana i lečenja bolesnika sa ovom fizikalnom metodom.03. Na ovakvo "haotično" stanje ćelijske membrane. je novijeg datuma kod nas. te promena propustljivosti opne je sa tendencijom normalizacije nepovoljnog stanja".uključivanja laseroterapije primali su medikamentoznu i druge oblike fizikalne terapije. P NAŠA ISKUSTVA U LEČENJU PERIFERNE PAREZE FACIJALISA SA MAGNETO-PULSAR-om Packov J RE-Fizikalna medicina i rehabilitacija.

Cilj rada: objektivna procena terapijskih efekata različitih modaliteta niskofrekventnog pulsirajućeg elektromagnetnog polja (NFPEMP) i efekata klasičnih fizikalnih procedura u tretmanu pacijenata sa lezijom radijalnog nerva. Ključne reci: magnetoterapija. Milovanović N Klinika za rehabilitaciju "Dr Miroslav Zotović".76 %) smo poslali na ORL radi tretmana sa njihove strane i dalje investigacije. . 60Hz. PNEP. Na osnovu vrste primenjenog fizikalnog tretmana. i 16 ž. f = 25 Hz. f = 50 Hz. pored ostalih fizikalnih agenasa. Svi pacijenti su imali i odgovarajući kinezi tretman.). kod 3 (14. prospektivna klinička studija otvorenog tipa. korišćen je Studentov t-test. Neka istraživanja ukazuju na moguće dejstvo i na regeneraciju oštećenih perifernih nerava. obuhvatajući 32 osobe (16 m. a pacijenti su tretirani samo 2 puta nedeljno 8mT.net Uvod: Primenom elektromagnetnog polja u poslednje vreme postižu se značajni rezultati u tretmanu osoba za različitim povredama i oboljenjima.28 %) pacijenata je došlo skoro do potpunog izlečenja (vizuelno).). svi pacijenti su podeljeni u četiri grupe: I (kontrolna) grupa od 8 osoba. Rezultati: Nakon terapije kod svih pacijenata je došlo do povećanja pokretljivosti u zglobu ručja. sastojala se od pacijenata tretiranih klasičnim fizikalnim procedurama stabilnom galvanizacijom i elektrostimulacijom. pa čak ga koristiti i kako jedinstvenu metodu. treća grupa . elektromagnetno polje P TERAPIJSKI EFEKTI PULSIRAJUĆEG ELEKTROMAGNETNOG POLJA U TRETMANU PACIJENATA SA TRAUMATSKOM LEZIJOM RADIJALNOG NERVA Pavlović A. Metode: Ovo ispitivanje je obavljeno kao randomizovana. Beograd. f = 5 Hz. vrtložne struje. Ishod je bio sledeći: Kod 18 (87.74 %) pacijenata je došlo do potpunog izlečenja. ali su terapijski efekti NFPEMP polja kod pacijenata II grupe (parametri elektromagnetnog polja B = 10 mT.p < 0. takođe NFPEMP (B = 1.05.01.5 mT. Sve procedure su sprovođene tokom 20 dana. II grupu od 8 ispitanika su činili pacijenti tretirani NFPEMP (B = 10 mT. Kao parametar.01). sa sigurnošću računati i na pulsirajuće niskofrekfentno elektro-magnetno polje.p < 0. facijalis.tretman u toku sledece 2 . korišćena je aktivna dorzalna fleksija šake. a jednoga (4. III grupa od 8 pacijenata je tretirana NFPEMP (B = 5 mT.) i IV grupa. t = 30 min. kontrolisana. Srbija kzotovic@drenik.001) u poređenju sa drugim grupama (prva grupa .p < 0. t = 30 min. Zaključak: U tretmanima periferne pareze facijalisa treba. Za statističku obradu dobijenih podataka. četvrta grupa . t = 30 min.) statistički najznačajniji (p<0.). obeležje posmatranja pre i posle terapije. odnosno do povećanja aktivne dorzalne fleksije šake. 30 min.). t = 30 min. f = 50 Hz.3 nedelje.

f = 50 Hz. Pored rutinskog ispitivanja koristili smo antidromnu tehniku ispitivanja senzitivne provodljivosti n. U četri slučaja je potvrđena uputna dijagnoza na osnovu sniženja amplitude neurograma n. plantaris lateralis i n. 14 cm distalno. Vukićević M. Analizirani su nalazi 10 pacijenata. ima odlučujuću ulogu u postavljanju dijagnoze i registrovanju eventualnih drugih kompresija n.com Morton-ov neurom je poseban oblik metatarzalgije koji nastaje zbog kompresije nervnih elemenata u metatarzalnom tunelu između glavica metatarzalnih kostiju. predstavlja najefikasniju terapijsku proceduru u tretmanu pacijenata sa lezijom radijalnog nerva. posebno modaliteta sa parametrima: B = 10 mT. lateralno i medialno od registracione elektrode.Zaključak: Iz rezultata rada može se zaključiti da primena NFPEMP. trajanje i oblik dobijenih neurograma. plantaris medialis i n. Kod ostalih pacijenata parametri neurograma n. U tri slučaja su pored gore navedenih parametara registrovane druge abnormalnosti na osnovu kojih smo doneli zaključak o njihovoj predominaciji u nalazu uz mogućnost postojanja i Mortonove metatarzalgije što je zahtevalo elektromioneurografsko kontrolno ispitivanje. Srbija cales@alinto. a posebno kod pacijenata čije su tegobe uporne i ne kupiraju se konzervativnim lečenjem i kada treba doneti odluku o eventualnom hirurškom tretmanu lokalne regije. Latenca i oblik neurograma u svim slučajevima su bili u granicama referentnih vrednosti. Analizirani su amplituda. Đokić R. plantaris lateralis i n. Cilj rada je utvrđivanje korelacije izemđu uputne dijagnoze lekara specijaliste i zaključka nakon elektromioneurografskog ispitivanja. stimulaciona na stopalu. . 4 muškog i 6 ženskog pola sa uputnom dijagnozom Morton neurom i tegobama koje traju više meseci. t = 30 min.. plantaris lateralis. U cilju potvrđivanja kliničke dijagnoze Morton neurom-a potrebno je uraditi dodatno elektromioneurografsko ispitivanje. Beograd. Institut za ortopedsko hirurške bolesti “Banjica”. Registraciona elektroda postavljana je retromaleolarno. starosne dobi od 36 do 59 godina. latenca. EMNeG ispitivanje. pored anamnestičkih podataka i karakteristične kliničke slike. Mitrović D. Urošević Lj. plantaris medialis su bili u granicama referentnih vrednosti ali su registrovane druge elektromiografske i elektroneurografske abnormalnosti koje su upućivale na leziju lokalizovanu proksimalnije od metatarzalnog tunela. plantaris medialis. bez odstupanja jedne strane u odnosu na drugu. P ELEKTRONEUROGRAFSKO ISPITIVANJE KOD PACIJENATA SA MORTON NEUROM-OM Vulević Farmer S. tibialis-a na proksimalnom nivou.

Predstavljamo slučaj pacijentkinje stare 38 godina koja je primljena u JIN zbog razvijanja sepse i potrebe za mehaničkom ventilacijom nakon ekstrakcije mrtvih plodova i histerektomije. koja značajno utice na smanjenje komplikacija usled imobilnosti. NMR) pretpostavili smo da se radi o jednom od ova dva uzroka (CIP/CIM). Standardi u tretmanu pacijenata sa lezijom kičmene moždine su višeslojni. P STANDARDI. Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. smanjuje dužinu boravka u bolnici i omogućava pacijentu maksimalan funkcionalni oporavak. EMNG koja je naknadno uređena ukazala je na postojanje senzomotorne polineuropatije. reverzibilno oboljenje koje zajedno sa miopatijom (CIM) predstavlja čest uzrok mišićne slabosti kod pacijenata u jedinicama intenzivne nege. Kriterijumi su razne osobine pojava koje definisu standard. Srbija akiuki@ptt. Vesović .CIP) je akutno. a koja sa stvaranjem novih kvaliteta uslova rada dozvoljava proširivanje standarda. Pri otpustu je urađen FIM test i dobijen rezultat od 98 poena.net Standardizovanje obuhvata definisanje kvantitativnog i kvalitativnog minimuma kriterijuma. aktivnosti i sredstava neophodnih za izvođenje celokupnog nekog postupka. Beograd. Beograd.P POLINEUROPATIJA KOD KRITIČNO OBOLELIH PACIJENATA PRIKAZ SLUČAJA Nedeljković U. postupaka. Formiranje standarda je dinamički proces koji u jednom trenutku ima definisanu celinu grupe podataka. Praksa obuhvata niz aktivnosti. ne prepoznavanje ovog stanja i izostanak ranog fizikalnog tretmana može ostaviti trajne posledice. veština i testova koji se aktivno koriste i neophodni su za praktično ostvarivanje standarda.Potić V Klinički centar Srbije. Na najvišem nivou tretman ovih pacijenata . Iako reverzibilnog toka. Jović S Klinika za rehabilitaciju “Dr Miroslav Zotović”. Srbija kzotovic@drenik. Želimo da istaknemo važnost prepoznavanja ovog stanja. Rehabilitacija je započeta po stabilizaciji pacijentkinjinog stanja. Kriterijumi mogu da budu i standardi na nižem nivou. KRITERIJUMI I PRAKSA U TRETMANU PACIJENATA SA LEZIJOM KIČMENE MOŽDINE Vulović D. Nakon mesec dana pacijentkinja je otpuštena radi nastavka rehabilitacionog tretmana. u sladu sa principima rane rehabilitacije neuroloških pacijenata. procesa i slično. U toku lečenja kod nje se razvila generalizovana mišićna slabost. Krstić N. kao i ulogu rane rehabilitacije.yu Polineuropatija kod kritično obolelih pacijenata (u anglosaksonskoj literaturi poznata kao Critical illness polyneuropathy . Nakon detaljnog neurološkog pregleda i dostupnih dijagnostickih sredstava (CT.

retko . Najniži kriterijumi ne dobijaju formu standarda već predstavljaju najkonkretnije aktivnosti. Učestalost je između 15 i 25 % od svih cervikalnih lezija kičmene moždine.definisu: • standardi funkcionalne dijagnostike. godine. Čobeljić R. Najčešći mehanizam povrede je hiperekstenzija. Ova studija sadrži demografske. Prema ranijem iskustvu formirani su standardi tretmana i to: • standardi funkcionalnog ishoda posle oštećenja cervikalne kičmene moždine. • standardi korišćenja sredstava i pomagala. Ćurčić D. Standardi medicinskog rehabilitacionog tretmana pacijenata sa lezijom KM su: • standardi nege. • standardi aktiviranja. • standardi lečenja. etiološke i neurološke karakteristike i motorne skorove za gornje i donje ekstremitete koji su registrovani na prijemu i na otpustu. Standardi funkcionalne dijagnostike kod pacijenata sa lezijom kičmene moždine (KM) obuhvata: • standard anamnestičkih podataka. • standardi funkcionalnog ishoda posle oštećenja lumbalne kičmene moždine. P MOTORNI OPORAVAK KOD PACIJENATA SA CENTRAL CORD SYNDROME Stojanović A. • standardi funkcionalnog ishoda posle oštećenja caudae equinae. Beograd. radnje i postupke iz praktičnog rada. • standardi funkcionalnog ishoda posle oštećenja gornje torakalne (Th1-Th6) KM. nakon sprovedene rehabilitacije po standardnom protokolu. • standard funkcionalnog dijagnostikovanja. Sprovedena je retrospektivna studija na Klinici za rehabilitaciju “Dr Miroslav Zotović” u Beogradu u periodu od januara 2003. Karakteriše ga veće motorno oštećenje gornjih u odnosu na donje ekstremitete. Srbija kzotovic@drenik. etiološke i neurološke karakteristike pacijenta sa CCS i motorni oporavak nakon sprovedenog standardnog programa rehabilitacije. U studiju je uključeno 24 pacijenata koji su imali leziju vratnog segmenta kičmene moždine po tipu CCS.net Central cord syndrome (CCS) ili Syndrome Schneider (SS) predstavlja inkompletnu leziju vratnih segmenata kičmene moždine. do decembra 2005. Đorđević O Klinika za rehabilitaciju “Dr Miroslav Zotović”. Za sve ove standarde daju se kriterijumi koji ga određuju i koji ujedno predstavljaju standard nižeg nivoa koji je obrazložen svojim kriterijumima. Cilj ovog istrazivanja je da se ispitaju demografske. • standard proširenog funkcionalnog dijagnostikovanja. disfunkcija mokraćne bešike i različiti stepen gubitka senzibiliteta ispod nivoa lezije. • standard objektivnog nalaza. CCS se češće javlja kod starijih pacijenata sa cervikalnom spodilozom. • standardi funkcionalnog ishoda posle oštećenja gornje torakalne (Th7-Th12) KM. • standardi tretmana. U istrazivanju su korišćeni ASIA skala oštećenja kičmene moždine i motorni skorovi za gornje i donje ekstremitete. Standardi funkcionalnog ishoda tretmana kod pacijenata sa lezijom KM zavise od neuroloskog nivoa oštećenja i od stepena zahvaćenosti poprečnog preseka KM. posledica i komplikacija. • standardi funkcionalnog ishoda tretmana.

lokalizacije i težine . uzrastu. Promene mogu biti različite zavisno od vrste. 58 % bili su stariji od 30 godina. 75 % bili su sa kompletnom paraplegijom.hiperfleksija vratnog segmenta kičmenog stuba. nakon lezije kičmene moždine. spasticiteta muskulature. Pacijenti sa CCS imaju dobru neurološku. Seksualni život paraplegičara ne mora biti potpuno ugašen. megjutim ako ovi rizik faktori postoje onda postoji i mogucnost za pojave heterotopnih osifikata. R. 21 (23. R. je relativno česta komplikacija oko velikih zglobova.mk Uvod. Cilj rada je identifikacija moznih rizik faktora heterotopne osifikacije kod pacijenata sa paraplegijom nakon lezije kicmene mozdine. Neuroloski deficit. Oko 50 % ovih pacijenata na otpustu zahtevaju minimalnu asistenciju ili su kompletno nezavisni u skoro svim aktivnostima dnevnog života. Erazmo . Labacevska V.3 %) imali su heterotopne osifikate oko kuka. CCS je isključivo inkompletna lezija vratnog segmenta kičmene moždine različitog stepena. Od pacijenata sa heterotopnim osifikatima. muskulni spasicitet i dekubitalne ulcere su vazni rizik faktori za pojave heterotopne osifikacije. Svi pacijenti bili su bez cirkulaornih problema donjih ekstremiteta.com. plegičnih ekstremiteta. Napravili smo analizu ovih pacijenata po polu. Mitrevska B. 73 % sa dekubitalnim ulcera oko kuka. Gitov T Zavod za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. Gotovo 90 % je samostalno pokretno pri otpustu ili zahtevaju samo nadgledanje od strane druge osobe. P SEKSUALNA REHABILITACIJA PARAPLEGIČARA Mićunović M.com Heterotopna osifikacija ili stvaranje osifikata u mekih tkiva oko zglobova.Ohrid. 83 % sa izraženim spasticitetom muskulature. Osifikate mogu biti toliko masivne da blokiraju pasivni pokret zgloba. Makedonija vi230037@yahoo. Makedonija mmicun@freemail. motornu i funkcionalnu prognozu nakon sprovedenog programa rehabilitacije. Od 90 pacienata rehabilitovanih u Zavodu za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju u Skoplju. prisustvo dekubitalnih ulcera. neuroloskog deficita. prisustvo čestih urinarnih infekcija. Nema signifiknatnih razlika izmegju zena i miskaraca i prisustvo urinarnih infekcija. ali on je uvek izmenjen. Motorni oporavak kod svih pacijenata je značajan i omogućava bitno povećanje funkcionalnih mogućnosti ove populacije pacijenata. Naumoska S Bolnica Sv. Uzroci nisu sasvim jasni. Povezanost ovih faktora i pojava osifikata nije sasvim jasna. Skopje. P POJAVA HETEROTOPNE OSIFIKACIJE KOD PACIJENATA SA PARAPLEGIJOM NAKON LEZIJE KIČMENE MOŽDINE Ivanovska L.

Pacijenti su sami sebi stavljali inekcije. Zaključak. Cilj. Paraplegičari najteže podnose smetnje u neuromuskularnoj seksualnoj aktivnosti jer se manifestuju u poremećaju erekcije. Četvoro je bilo u bračnom odnosu. Cilj nam je da se dobije erekcija sa dovoljno stabilnom čvrstinom za penetraciju. . naročito ako se radi o mladim polno zrelim osobama ili ako su u pitanju oženjeni paraplegičari. Erektilna disfunkcija veoma teško pogađa paraplegičara. sa vremenom trajanja od 30 do 90 minuta. Rezultat. 98 % pacijenata imali su erekciju sa dovoljno stabilnom čvrstinom za penetraciju. Seksualni život paraplegicara nije ugašen sa paralizom donjih ekstremiteta od povrede torakolumbalne kičme. Materijal i metode. Posle aplikacije u roku od 5 do 10 minuta dobija se stabilna i čvrsta erekcija. Najteže promene u seksualnoj aktivnosti su kod patoloških promena (najčešće trauma) u sakralnom i lumbalnom delu kičmene moždine.patoloških promena na kičmenoj moždini u čijem se sakralnom delu (S2-S¬4¬) nalazi spinalni centar seksualne aktivnosti. Korišćena je metoda intrakavernozne aplikacije alprostadila u dozi od 10 do 20µg. U dobroj seksualnoj formi postaje se sa intrakavernoznom apikacijom prostaglandina (alprostadil). U 1. U poslednjih pet godina lečeno je 26 paraplegicara sa erektilnom disfunkcijom. Svi su imali nestabilnu erekciju.9 % kao komplikacija pojavio se potkožni hematom kao rezultat loše tehnike aplikacije inekcije u penis. Materijal se sastoji od 26 paraplegičara sa starošću od 28 do 54 godina u poslednjih pet godina.

Program rehabilitacije je individualan i primenjuje se odmah. Nikolić D Univerzitetska dečja klinika. Fizikalno lečenje se sprovodi i prati kontinuirano do kraja rasta. . prvenstveno oporavak snage mišića. MRI).Tema V REHABILITACIJA DECE ZNAČAJ RANE DIJAGNOSTIKE I PRIMENE FIZIKALNE TERAPIJE KOD DECE SA OBSTETRIKALNOM LEZIJOM BRAHIJALNOG PLEKSUSA Petronić I. U slučaju neophodne hirurške intervencije fizikalni tretman je sprovođen postoperativno do maksimalnog funkcionalnog oporavka. Srbija golubz@eunet. Metodologija: Na Univerzitetskoj Dečjoj klinici u periodu od 2000 . dok su ostali imali kompletnu leziju. sprečavanje nastanka atrofije i kontraktura kao i uspostavljanje kordinacije i šeme pokreta zahvaćenog ekstremiteta. kinezi i radna terapija. Na osnovu utvrđenog nivoa i stepena lezije primenjuje se plan i program rehabilitacije koji podrazumeva primenu fizikalne terapije i kontinuirano praćenje uz konsultacije neurohirurga i ortopeda. radiografskih i drugih imidžing tehnika (CT. Rezultati: Naši rezultati su pokazali da je pojava reinervacionih potencijala u EMG nalazu i SEP odgovora u prva tri meseca ukazivala na neuropraksičnu leziju sa dobrom prognozom oporavka. elektromiografiju (EMG) i somatosenzorne evocirane potencijale (SEP) ukazuje na stepen i nivo oštećenja. a u kasnijoj fazi hidro. Ćirović D. Pojava i održavanje denervacionih potencijala i posle tri meseca starosti je loš prognosticki znak i ukazuje na postojanje neurotmeze kada je neophodno primeniti druga dodatna ispitivanja i eventualno hirursku intervenciju. Nikolić G.2006 godine ispitivano je i lečeno 194 dece sa povredom brahijalnog pleksusa. Brdar R. Zaključak: Oporavak dece sa lezijom pleksusa brahijalisa je specifičan i zavisi kako od stepena oštećenja tako i od adekvatne fizioterapije i rehabilitacije. 16 slučajeva sa povredom gornjeg tipa (Erb Duchenne) i 9 donjeg tipa (Klumpke Degerine). Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničkog pregleda i na osnovu neurofizioloških ispitivanja. Iz tog razloga je značajna rana dijagnostika i terapija kako bi se sprečile trajne sekvele i hendikep usled smanjene funkcije zahvaćenog ekstremiteta. Beograd. poremećajem ili gubitkom senzibiliteta.yu Uvod: Obstetrikalne povrede brahijalnog pleksusa klinički se manifestuju još na rođenju gubitkom motornih funkcija mišića inervisanih od povređenog nerva ili nerava. Cilj: rane dijagnostike i rehabilitacije je da se u što većoj meri povrati izgubljena funkcija paralitičnih mišića. pozicioniranjem ekstremiteta i uvođenjem termoelektro kinezi terapije. U studiji je korišćen klinički pregled koji je podrazumevao precizan funkcionalni status koji uz neurofizioloska ispitivanja.

na kg telesne mase kod hemipareze. Materijal i metodi rada: Na Klinici za fizikalnu medicinu. Kod 80 % dece terepijski efekti bili su uočljivi i nakon 6 meseci od aplikacije Dysporta. Dysport je aplikovan u m. . Mikov A Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju KC Niš. kao i nakon tri nedelje i nakon 6 meseci od aplikacije meren je obim pokreta u skočnom zglobu standardnim goniometrom. na kg telesne mase kod parapareze. Milić H. Srbija lidijad@bankerinter. odnosno 20 i. Zaključak: Botulin toksin tip A-Dysport predstavlja efikasno sredstvo u lečenju dece sa cerebralnom paralizom. kao i do značajnog smanjenja spazama u mišićima donjih ekstremiteta. Pet dana nakon aplikacije započet je intenzivan fizikalni tretman (kineziterapija. procena motoričkog postignuća i ispitivanje posturalnih reakcija. Pre aplikacije. mišićnog tonusa. rehabilitaciju i protetiku u Nišu. Primenjuje se u terapiji spastičnih oblika dečje cerebralne paralize. uzrasta od 2 do 8 godina sa dijagnozom Cerebralna paraliza (spastična hemipareza ili spastična parapareza) radi aplikacije Dysporta u spastičnu muskulaturu donjih ekstremiteta. Mikov A. a najčešća indikacija je spastični equinus stopala.yu Deca sa simptomatski rizičnim razvojem pokazuju znake abnormalnog ili izmenjenog razvoja pri neurokineziološkom pregledu po Vojti: ispitivanje primitivnih refleksa.net Uvod: Botulin toksin tipa A je neurotoksin koji reverzibilno blokira oslobađanje acetilholina na neuromišićnoj spojnici.PRIMENA TOKSINA BOTULINA U LEČENJU SPASTIČNOSTI KOD DECE SA CEREBRALNOM PARALIZOM Dimitrijević L. Stanković I. Živković V. Novi Sad Centar za dečiju habilitaciju i rehabilitaciju. Bekić V. povećanje obima pokreta i korekcija hoda kod dece sa spastičnim equinusom stopala. termoterapija. Cilj: Ispitati efekte Dysport-a na smanjenje spazama i povećanje obima pokreta u skočnom zglobu kod dece sa hemiparetičnom i paraparetičnom formom cerebralne paralize. hidroterapija. hospitalizovano je dvadeset šestoro dece oba pola. Rezultati: Nakon tri nedelje od aplikacije Dysporta došlo je do povećanja obima pokreta u skočnom zglobu kod sve dece i to u smeru dorzalne fleksije koja je povećana u proseku za 15 stepeni aktivno i 20 stepeni pasivno. Demeši Č Institut za zdravstvenu zaštitu dece i omladine. ortotska pomagala). Srbija asthma@eunet. U ZNAČAJ PRAĆENJA I RANOG UKLJUČIVANJA U STIMULATIVNI TRETMAN KOD ODOJČADI SA SIMPTOMATSKIM RIZIKOM Vulović M.j. Savić K. gastrocnemius lokalno 10 i. dok je za merenje spastičnosti korišćena modifikovana Ašvortova skala.j. Primenom ovog toksina postiže se značajno smanjenje spazama.

Ispitivanjem je obuhvaćeno 38 nedonoščadi sa lakim i srednje teškim oblikom poremećaja centralne koordinacije (PCK). Srbija office@sbcprn.06. bilo uključeno u neurostimulativni tretman po Vojti i tretman po Bobathu (reakcije uspravljanja i ravnoteže). prematuritetna retinopatija . U grupi B prosečna gestacijska starost je 38.2000gr (n .37 a u petom minutu 8.90 %.58 %.prosečne telesne mase od 1500 . Deca su pregledana neurokineziološkom metodom po Vojti.com Uvod: Prof.23 %.61 % nedonoščadi. Metod etapne fibrotomije pripada grupi mikroortopedskih operacija. telesna dužina 37. laki. intrakranijalna hemoragija .94 nedelje. U grupi A prosečna gestacijska starost na rodjenju je iznosila 29. Jedno dete je sa cerebralnom paralizom. respiratorni distres sindrom 38.traumatrolog.76. porođajna masa 1685.29.61.09 %.40 %.21). Radovanović Lj. Rukovodio je institutom za kliničku rehabilitaciju u Tuli. a ostali do navršenih 15 meseci. Cilj rada: Uporediti pre . u prvom ili drugom tromesečju. ULJZIBATA Jekić M. Apgar skor u prvom minutu je 5. Jedna trećina odojčadi iz grupe A postigli su zadovoljavajući motorni razvoj za uzrast u 12 mesecu.64. U EVALUACIJA PACIJENATA SA CEREBRALNOM PARALIZOM OPERISANIH PO METODI V. Bošković M Specijalna bolnica za cerebralnu paralizu i razvojnu neurologiju. Odojčad iz grupe B su u dve trećine slučajeva sa navršenih 12 meseci postigli prosečan motorni razvoj za uzrast. Operacija je malo traumatska što daje mogućnost da se istovremeno uradi zahvat na više mesta u mišiću. B. Značajno je istaknuti važnost praćenja razvoja dece za simptomatskim rizikom i pravovremenog uključivanja u stimulativni tretman radi sprečavanja razvoja pogrešno integrisanih obrazaca pokreta i položaja i njihove fiksacije.85 nedelja. U grupi A je 88.70 gr. srednji i teški oblik).Abnoramalan neurološki nalaz se definiše kao centralni poremećaj koordinacije (lakši. porođaj carskim rezom . a ostali do navršenih 18 meseci. Najčešći faktori rizika su respiratorni distres sindrom .operativni i post-operativni status lokomotornog sistema kod pacijenata sa CP . Miklja D. Simonović V.70. porođaj caskim rezom 61. Gajić S.90.52. Dr Uljzibat je bio ortoped . telesna dužina 39.70 %. Najčešći faktori rizika su: intrakranijalna hemoragija . prosečna telesna masa 1190 gr. Rusija.90 %.7 cm.95. Apgar skor u prvom minutu 7.95 a u petom 7. Cilj rada je ukazati na značaj praćenja i ranog uključivanja u stimulativni tretman dece sa centralnim poremećajem koordinacije. Uzorak smo podelili u dve grupe: grupa A nedonoščad telesne mase na rođenju ispod 1499 gr (n -17) i grupa B . Beograd. Čini ga etapno presecanje fibroziranog tkiva lokomotornog sistema specijalno konstruisanim instrumentom (zaštićen u patentnom zavodu ruske federacije) koji daje mogućnost hirurške intervencije bez velikog reza. a u grupi B 47. koji su na praćenju i/ili tretmanu na Odeljenju za habilitaciju i ranu rehabilitaciju.om. U poređenju sa .

Beograd. pojava kontraktura.om. a koji u prvi plan ističu dalji. uz primenu izvesnih fizikalnih procedura i agenasa. paralizom Erba i drugim patološkim stanjima praćenim bolom (osteohondroze. kineziterapijski tretman. ovaj metod daje mogućnost smanjenja postoperativnog oporavka na 1-14 dana. neurit facijalnog nerva itd. Neki od roditelja pacijenata su dolazili po mišljenje o efikasnosti operacije. Cavus . Ne postoji starosna granica za primenu ove operacije (bolji su rezultati kod mlađih pacijenata). u zavisnosti od lokalizacije i težine kontraktura. Poboljšanje snage ekstenzora stopala je bolje ukoliko se radi tenodeza i to u teškim slučajevima. tipa deformiteta i funkcionalnog poremećaja. stepena i kliničke distribucije distrofije. U radu će biti izneti rezultati pomenute evaluacije. Na ove operacije. U FIZIJATRIJSKO ORTOPEDSKO LEČENJE MIŠIĆNIH DISTROFIJA Brdar R. Komunikacijom između samih pacijenata i njihovih roditelja. roditelji su odveli svoju decu samoinicijativno. Petronić I Univerzitetska dečja klinika. epikondiliti. Lečenje se sprovodi uz neophodne savete o higijensko dijeteskom režimu. bavi se i sledećim stanjima: urođenim i stečenim tortikolisom.yu Uvod: Lečenje mišićne distrofije je različito i zavisi od forme. Naša bolnica je odlučila da pristupi evaluaciji stanja pacijenata pre i posle intervencije. Postoje različiti faktori na koje može da se utiče u cilju održavanja nezavisnosti kretanja kao sto su: mišićna snaga. interes za ovu intervenciju je značajno porastao. kada su počeli da pristižu u našu bolnicu pacijenti operisani ovom metodom.). Da je naše mišljenje isravno potvrđuju i saveti ortopeda koji su uradili operacije. Lečenje obuhvata fizikalni tretman i hirurške mere uz odgovarajuće ortotisanje uz stalni timski rad: neurologa. možemo da kažemo da je i ova hirurska intervencija jedna od pomoćnih metoda u lečenju i tretmanu pacijenata sa CP . intenzivan. fizijatra i hirurga. a neki su tražili predlog za lečenje u inostranstvu na račun SIZ-a. Srbija golubz@eunet. Za institut kliničke rehabilitacije u Tuli saznali smo pre 3 godine. Metodologija: Na Univerzitetskoj dečjoj klinici lečena su i praćena deca sa dijagnostikovanom mišićnom distrofijom. Institut u Tuli pored kontraktura kod dece sa CP-om. Iz našeg dosadašnjeg iskustva.već postojećim zahvatima. kao i minimalnu mogućnost recidiva. skoliozama. neaktivnost i gojaznost pacijenta kao i emocijalni faktori. pronacionim deformitetima podlaktice. Cilj: rada je da se kontinuiranom fizikalnom terapijom i praćenjem od strane ortopeda pacijentima omogući maksimalna motorna i funkcionalna sposobnost radi održavanja nezavisnosti kretanja što je duže moguće. ali sa napred naglašenim prednostima. Kod pogorčanja ekvinovarusa stopala sprovodi se hirurška korekcija tenotomije Ahilove tetive sa mišićnim transferom (Spencer). stalnoj aktivnosti i motivisanosti pacijenata. Fizikalni tretman je sprovođen kroz doziranu kinezi terapiju radi očuvanja mišićne snage i sprečavanja kontraktura kolena i kukova i deformiteta stopala uz aplikaciju ortoza.

hirurška intervencija je retko indikovana jer se radi o nepokretnim pacijentima. Vesović Potić V1. Krstić N1. Madić T2 1 Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. Druga grupa (39) trideset devetoro . 2Institut za ginekologiju i akušerstvo.deformitet stopala se koriguje produženjem plantarne prepreke (Standlerovom operacijom). U POVEZANOST FAKTORA RIZIKA U TRUDNOĆI I MALPOZICIJSKIH DEFORMITETA U NOVOROĐENČADI – ZNAČAJ RANOG REHABILITACIONOG TRETMANA Blagojević D1. Srbija deks@eunet. Metod: Studijska grupa obuhvata sedamtesetoro novorođenčadi rođenih carskim rezom na Institutu za ginekologiju i akuserstvo Kliničkog centra Srbije u periodu od avgusta 2004. Postavlja se pitanje opravdanosti primene hirurških procedura naročito kod progresivnih stanja. jer osim sto dovode do poboljšanja za neko vreme. KCS Beograd. Fetopelvična disproporcija označava nesrazmeran odnos prednjačećeg dela ploda i veličine ili oblika karlice majke. a kod zapuštenih i starijih slučajeva klinastom osteotomiom stopala.yu Gestacioni dijabetes mellitus i fetopelvična disproporcija su među najčešćim faktorima rizika koji komplikuju trudnoću i intrauterine razvoj ploda. Zaključak: Mišićna distrofija predstavlja težak problem jer se retko rano dijagnostikuje. Kod fleksionih kontraktura na kolenima i kukovima. vrlo često hipotonicna. ne dovode do izlečenja pacijenata. a progresivno rezultuje gubitkom kretanja i hoda. Za gestacioni dijabetes mellitus je karakteristično da se prvi put javlja u trudnoci usled složenih metaboličkih i hormonskih dešavanja i da su deca rođena iz takvih trudnoća izuzetno krupna. edematozna. Produženje pregibača kuka (iliopsoasa) je sprovođeno kod pacijenata sa hiperlordozom praćenim lumbalnim bolom. Relativna indikacija za porođaj carskim rezom. Svaki pacijent mora biti ocenjen u cilju kontrole motorne i funkcionalne sposobnosti koju poseduje u datom trenutku na osnovu čega se određuje fizijatrijsko ortopedski program lečenja sa ciljem poboljšanja kvaliteta života. Prva grupa (31) tridest i jedno novorođenče rođeno je planiranim carskim rezom iz trudnoća koje su bile komplikovane gestacionim dijabetesom i fetopelvičnom disproporcijom. do avgusta 2006. Cilj našeg rada je bio da dokažemo da se novorođenčad čije su majke u trudnoći imale gestacioni dijabet i fetopelvičnu disproporciju češće rađaju sa malpozicijskim deformitetima vrata i stropala u odnosu na novorođencad majki koje su imale samo fetopelvičnu disproporciju kao i da je izuzetno važno rano započeti korekciju postupcima rane rehabilitacije dok su novorođenčad pod dejstvom placentarnog hormona relaksina. Rezultati: U našem ispitivanju rezultati su pokazali da je lečenje ovih bolesnika individualno uz ranu i pravovremenu fizikalnu terapiju i korišćenje spoljnje potpore da bi se održalo nezavisno kretanje.

Rezultati rada: Uputne dijagnoze kod dece sa dijagnostikovanim hiperlaksicitetom su bile: pes talovalgus (9 dece).DIJAGNOSTIČKI I TERAPIJSKI PROBLEM U FIZIJATRIJSKOJ AMBULANTI Rakić . odnosno. Jevtić T. . a prema osnovnom oboljenju. Pregledom pri otpuštanju dece iz porodilišta ustanovljeno je da u prvoj grupi ima jedanaetoro dece sa položajnim deformitetom. Lečenje smo sprovodili u rasponu od aktivnog bavljenja sportom do primena metoda fizikalne medicine i rehabilitacije i prepisivanja odgovarajućih ortoza. Beograd. Cvetković K. Kod 147 je ustanovljen hiperlaksicitet zglobova. Od 109 dece koja su upućena kao pedes plana i pedes planovalga samo kod njih 36 je na osnovu plantograma potvrđena dijagnoza dok je kod 51 uočen samo valgus peta. Majke dece sa nezadovoljavajućom korekcijom deformiteta su obučene za sprovođenje vežbi u kućnim uslovima uz obavezno redovno kontrolisanje u nadležnim zdravstvenim ustanovama. Rehabilitacioni tretman u smislu kineziterapije je započet istog dana.uk Uvod i cilj rada: Laxitas articulorum generalisata.Milanović J. Metoda rada: Tokom 2005. Uzrast dece se kretao od godinu dana do 14 godina. sprovođen je tri puta dnevno sedam do deset dana odnosno do otpustanja iz porodilišta. Rezultati rada: Sva novorođenčad su pregledana od strane fizijatra u drugom danu života pri čemu je utvrđeno da dvadeset devetoro dece (29) iz prve grupe i devetnaestoro dece (19) iz druge grupe ima neki od položajnih deformiteta. godine pregledano je 6718 dece u fizijatrijskoj ambulanti Instituta. Cilj rada je bio da se ukaže na učestalost ove pojave u dečjoj populaciji. Džudović S Institut za zdravstvenu zastitu majke i deteta Srbije "Dr Vukan Čupić". pedes plana i pedes planovalga (109). Rehabilitacioni tretman započet u porodilištu upravo je kod ove dece dao najbolje rezultate. Zaključak: Iako je poznato da se hiperlaksicitet zglobova u najvećem broju slučajeva gubi sa pubertetom zbog češćih pojava povreda mišićno ligamentarnog aparata kod ove dece mišljenja smo da je neophodno ovu decu redovno kontrolisati i kod njih sprovoditi adekvatnu fizikalnu terapiju. a u drugoj grupi sedam. Ni jedno od te dece nije upućeno sa dijagnozom hiperlaksicitet zglobova.novorođenčadi je rođeno carskim rezom zbog fetopelvične disproporcije posle neuspelog vaginalnog porođaja. Srbija jimmilanovic@yahoo. zglobovi sa prekomernom rastegljivošću je stanje kome se u ambulantama ne poklanja mnogo pažnje. U LAXITAS ARTICULORUM GENERALISATA U DECE . gena valga (21) i deformitet kičmenog stuba (8 dece). Dijagnoza je postavljena na osnovu kliničkog testa Cartera i Wilkinsona. Zaključak: Novorođenčad majki sa fetopelvičnom disproporcijom i gestacionim dijabetom češće imaju malpozicijske deformitete vrata i stopala.co.

hipoplazije leve podlaktice sa anomalijom šake. Rezultati: Dobru posturu je imalo 6. Podaci su procenjeni procentualno u odnosu na ukupan broj dece. pregledanih u periodu od oktobra do decembra 2005. dok su deformiteti kičmenog stuba neznatno izraženi u ovom uzrastu. kineziterapija. korektivne ortoze za gornje i donje ekstremitete. kao i deformitetima lokomotornog aparata. Cilj: Prevencija. godine za vreme redovnog sistematskog pregleda. RTG.yu Sindrom Moebius predstavlja kongenitalnu paralizu facialnih nerava koja može biti udružena sa paralizom drugih kranijalnih nerava. Urađena je dijagnostika: EMG. i postavljena je dijagnoza Moebiusovog sindroma. Beograd. Srbija cirovic@Eunet. Klinika za fiz.POLAND SINDROM: PRIKAZ SLUČAJA Ćirović D. Dete je otpušteno u dobrom opštem stanju. pedijatra. MRI.6 % dečaka i 3. Džamić D Univerzitetska dečja klinika. Zbog toga što često ova deca imaju autizam neophodna im je i pomoć psihologa.86 % devojčica). Procena posture nakon fizijatrijskog pregleda koji je uključio procenu držanja tela. rano otkrivanje i lečenje deformiteta u posturi. Nikolić G. Metod: Opservaciona klinička studija koja je obuhvatila 136 . Zaključak: Ravna stopala su najizraženiji deformitet u posturi dece. Loše držanje je imalo 11.4 % devojčica).P MOEBIUS . P PROCENA POSTURE KOD DECE U UZRASTU OD ČETIRI GODINE Pejović V.49 % dečaka i 6. terapeuta. EEG.4 % dečaka i 93. Srbija aleks_med@yahoo.oro dece iz Beograda u dobi od četiri godine. Petronić I. roditelja.94 % dece (2. i rehabilitaciju. srednjeg i zadnjeg segmenta). Vukomanović A Vojnomedicinska akademija. pregled kičmenog stuba i pregled stopala (prednjeg.com Uvod: Ispitivali smo posturu dece u uzrastu od četiri godine u toku sistematskog pregleda u Vojnomedicinskoj akademiji. Kifozu je imalo 2. Ravna stopala je imalo 91 % dece (90. Plavšić A. Ravna stopala su u ovom uzrastu često zanemarljiv deformitet. Telesna masa na rođenju 3400.77 % devojčica). ortopeda. anomalije na stopalima Pes equinovarus.4 % dečaka i 11. Beograd. S obzirom na retku pojavu ove anomalije dijagnostikovanje i lečenje ove anomalije iziskuje multidisciplinarni pristup neurohirurga.6 % dece (6. Na Univerzitetsku Dečiju kliniku iz porodilišta je prevedeno muško novorođenče zbog krize disanja. aplazije levog pektoralnog mišića. sa zadovoljavajuće iskorigovanim deformitetima na lokomotornom aparatu. med.2 % devojčica). Apgar 7. međutim kasnije on može da dovede i do ozbiljnijih problema u . U pedijatrijskoj intenzivnoj nezi kliničko stanje se stabilizovalo posle čega je prevedeno na odeljenje fizijatrije radi sprovođenja terapije paralize oba facijalna nerva. Na odeljenju fizijatrije sprovedena je elektroterapija.02 % dece (10. fizijatra.

Srbija ratatam@eunet.yu Uvod i cilj rada. razlika u visini rebarnih lukova. Ni jedno dete koje je redovno dolazilo na korektivnu gimnastiku nije imalo pogoršanje pri kontrolnom pregledu. Devečerski G2. kao i potreba za publikovanjem rezultata preventivnog i kurativnog rada koji se sprovodi.co. KC Novi Sad. P UČESTALOST DEFORMITETA KIČMENOG STUBA KOD DECE ŠKOLSKOG UZRASTA Bokan B.5 %) dece. Mogu biti strukturalne i funkcionalne. Potrebu za nošenjem midera nije imalo ni jedno dete u ovoj školskoj godini što ukazuje da su skolioze naznačene u većini slusajeva (manje od 20 stepeni). Loše držanje tela karakteriše prisustvo svih ili nekoliko sledećih znakova: skapule alatae (odvojenost lopatica od rebarnih lukova). Dejanović A1. kifozu 6 . Antropometrijske karakteristike dece sa svojim senzitivnim periodima razvoja predstavljaju poteškoću u prevenciji spinalnih problema. već i u ovom uzrastu. Klinički kriterijumi za dijagnozu skolioze su: razlika u visini ramena. 3Zavod za protetiku. Milidrag M. Srbija biljanafiz@email.9 %) dece. a naročito deformiteta stopala. 2Institut za med reh. nejednaki Lorencovi trouglovi stasa. hiperlordozom lumbalnog dela kičmenog stuba. Cilj rada: Isticanje značaja teme za populaciju u razvoju. Teofilovski M3. Jelenc J1. na prevenciji i korekciji svih deformiteta posture. Zaključak: Pored intenzivnog rada na prevenciji i lečenju deformiteta kičmenog stuba treba raditi na edukaciji roditelja o značaju problema i visokom procentu dece kojoj je potrebna korekcija posture jer je još uvek broj dijagnostikovanih deformiteta mnogo veći od lečenih. Stoga je neophodno raditi. P POVEZANOST ANTROPOMETRIJSKIH KARAKTERISTIKA I STATIČKE IZDRŽLJIVOSTI LUMBALNE I ABDOMINALNE MUSKULATURE KOD DEČAKA OD 7 DO 14 GODINA Radaković N1.trista dvadeset šestoro (26. Metodologija rada: Sistematskim fizijatriskim pregledom 2005/2006 školske godine pregledano je 1211 (hiljadu dvesta jedanaestoro) dece osnovnih škola na opštini.dvesta četrdeset petoro (20 %) dece.šestoro (0. posturalnu disfunkciju 326 .posturi i do funkcionalnog ograničenja u fizičkim aktivnostima. Miličević B1 1 Ordinacija CIM. pojava gibusa hemitoraksa u antefleksiji. mogu se javiti kod nekih oboljenja ili sindroma. Promene .yu Uvod Skolioza predstavlja lateralnu krivinu kičmenog stuba u frontalnoj ravni. Beograd. Skoliozu ima 245 . kifoskoliozu 7-sedmoro (0.5 %) dece. a kifoza krivinu kičmenog stuba u sagitalnoj ravni. Bajić R Dom zdravlja Savski Venac. opuštenom trbušnom muskulaturom kao i prisustvom manje ili više skoliotičnog držanja.

može biti uzrok lumbalnom sindromu. Ако постои странична искривјеност . 1999). Cilj rada bio je da se pogodnim testovima ispita statička osetljivost lumbalne i abdominalne muskulature i registruju poremećaji koji bi pogodnom prevencijom sprečili budući razvoj lumbalnog sindroma. Rezultati Testovi za za procenu SILAM-a su na navedenom uzorku pokazali statističku značajnost 0.Македонија sencedimitrova@yahoo. Димитров П. volumena i mase tela.структурелне и неструктурелне. П ФАМИЛИЈАРНА (генетска) ПРЕДИСПОЗИЦИЈА – СКОЛИОЗЕ ПРИКАЗ КОД ЈЕДНЕ ФАМИЛИЈЕ Димитрова В. збор који произлази од грчке ријечи која означује – завој или искривјеност. . Različiti karakter povezanosti antropoloških varijabli i statičke izdržljivosti lumbalne i abdominalne muskulature. Materijal i metode. tzv. У структурелне спадају – идиопатске сколиозе које НАЦХЕСОН – л983 год дао слечи модел мултифакторски могучности настанка идиоптских сколиоза: ГЕНЕТСКИ ФАКТОР ЦНС РАСТ МЕТАБОЛИЗАМ Равнотежа . Данас по РУШКОВСКИ сколиозе се дјеле у двије групе . omogućava pravovremenu reakciju i upotrebu metoda fizičkog vaspitanja i medicine zajedno. Павловиќ П ЈЗУ Општа Болница.com Кичма код пацијента се посматра у двије равнине – фронтално и сагитално и гледана тако нема никакав завој – искривјеност. u cilju prevencije poremećaja u lumbalnoj regiji kod dece.u antropometrijskom statusu izazivaju i promene u statičkoj izdržljvosti lumbalne i abdominalne muskulature.хормони-колаген Мишичи-асиметрија-простеогликани БИОМЕХАНИЧКИ ФАКТОРИ ЦИЛЈ: Прикажујемо случај на дјете (фамилија) са идиопатском јувенилном сколизом. i određene antropometrijske varijable za procenu longitudinalnih i transferzalnih dimenzija. Testovi se izvode najviše pet dana uzastopno. Zaključak Utvrđeni karakter povezanosti prostora antropometrijskih varijabli i statičke izdržljivosti lumbalno-abdominalne muskulature kod dece u osnovnoj školi. Кавадарци Р. U ovom istraživanju su upotrebljena četiri standardna testa za procenu statičke izdržljivosti lumbalne i abdominalne muskulature nad 443 muška ispitanika u osnovnoj školi od 7 do 14 godina starosti.на дјелом или цјеле кичме тада говоримо о СКОЛИОЗИ. Childs & Liebenson. Utvrđivanje karaktera povezanosti antropometrijskih karakteristika i statičke izdržljivosti lumbalne i abdominalne muskulature kod dečaka uzrasnih kategorija od 7 do 14 godina starosti.98 (McGill. Testovi za procenu SILAM-a.

Mladenovac. са израженом ротацијом пршленских тјела.com.на прикажаном скелетом прати се двојна сколиоза.физијатар. сестре и баке. Друга је синистроковексна -тораколумбална од Тх12 .Л2. ортопед . анамнеза мајке. Да би се спречила и поновила ситуција са родителја (мајка) и одгоила здрава и права деца без ризика од остале компликације. Аголкифозе је 3ост. са проширеним дискални простори.Л5 са Кобовом аглом од 430 гр. P FIZIKALNO LEČENJE DEFORMITETA STOPALA KOD DECE SA SPINALNIM DISRAFIZMOM Milićević V1. Nikolić D2. на возраст од 14 година. Petronić I2. са уредним менструалним циклусом. са уредан породјај. Na osnovu rezultata pravi se . Knežević T2. кои следе исту (нарочито у горној тречини торакалне кичме).сви знаци за кифосколиозе позитивни. СЕСТРА родјена 1997 год РТГ наод: Дексроковексна девијација на торакални дио кичменог стуба. Srbija vencane60@yahoo. При прегледом . denikol27@yahoo. прачена ротациом пршленским тјелама што следе исту.Л1.3 до Л1. Ćirović D2. Прва је декстроконвексна торакална од Тх .налази са систематским прегледама. radiografsko i imidzing metode lumbo-sakralne regije kičme.2 и ротација пршленских тела од Тх12 . као и редуцирана физиолошка лумбална лордоза. 2Univerzitetska dečja klinika. са КОбовом аглом од 320.com Uvod: Utvrđeno je da deformiteti stopla kod dece često mogu da budu posledica neurološkog deficita usled spinalnog disrafizma.Тх9. Назначена субхондрална склероза и формирани спондилофити вентрално. Као и РТГ налази.МАТЕРИЈАЛ И МЕТОДИ: Анализирани су податоци из здравствених картона . Beograd. МАЈКА родјена 1974 год РТГ наод: Двојна синистроконвексна девијација. гр2 и ротација од лесен степен на ТХ8 . Цео постнаталан и детски период уредан. РЕЗУЛТАТИ: Ради се о женском дјетету родјено 1992 год. Žikić A2 1 Institut za rehabilitaciju Selters. Прва бременост – прво дјете примјено на одделение на инсистиранје једног од родителја. Урадјено РТГ панораму са слечим наодом . у средним дистаним партијама. Редуцирана торакална физиолошка кифоза. од први и други степен на Л1 . Zbog toga je neophodno kompletno ispitivanje koje obuhvata pored kliničkog. Дискални простори следе девијацију. родителја. neurofiziološko. Дискални простори следе исту девијацију.(На иста воизраст од 14 год лечена је са тракцијом и гипсани корсет) ДИСКУСИЈА И ЗАКЛЈУЧАК: Деца који имају генетску предиспозицију потребно је да се редовно контролирају посебно са стране матичног лекара. Рајзеров знак је 4.

Sva deca su bila uključena u program elektro. korekciju deformiteta i osposobljavanje za hod uz adekvatno ortotisanje. 13 operisano od meningomijelocele i 3 pacijenta sa tetrakord sindromom u periodu od 2000-2005 godine.Trajčevska Z. Mićunović M Spec. Abnormalni oblici položaja i pokreta moraju biti zaustavljeni. Ispitivanjem je obuhvaceno 40 dece od čega je 24 pacijenata imalo OSD. Metod: Na Univerzitetskoj dečjoj klinici (UDK) praćena je grupa dece sa valgus i varus deformacijom stopala kao sekvela okultnog spinalnog disrafizma (OSD). Kod okultnog i tetrakord sindroma dijagnostika je značajna jer je uz lečenje potrebno stalno praćenje da bi se utvrdio oporavak ili progresija deformiteta do kraja rasta.com.Naumoska S. Ljusevska . Kod tih pacijenata sprovodi se kontinuirana fizikalna terapija uz konsultaciju ortopeda i neurohirurga. . tetrakord sindroma i posle operisane meningomijelocele. Stimulišu se normalne rakcije. refleksnih mehanizama i inhibiciju aktiviranja i izgradnju pogrešnih odnosno patoloških šema držanja tela i pokreta. a inhibiraju abnormalne sa ciljem tačnijeg praćenja redosleda normalnog motornog razvoja deteta. U grupi Tetrakord sindroma u konsultaciji sa neurohirurgom ukoliko je došlo do pogoršanja kliničkog i neurofizioloskog nalaza vršena je neurohirurska intervencija posle čega je sprovođena fizikalna terapija. Rani početak neurofizioterapiskog tretmana kod dece sa rizikom u prva tri tromesečja života je od velikog značaja. Erazmo. Cilj. termo. zato što plastičnost infantilnog mozga dozvoljava stimulaciju normalnih posturalnih.Ničeska L. Markovska . Makedonija mmicun@freemail.individualni plan i program rehabilitacije.Ohrid". kinzi terapije uz primenu korektivnih longeta. u sustini osnovni posturalni mehanizmi koji se sastoje od reakcija ispravljanja i reakcija ravnoteže.mk Uvod. Mićunović . Posle završene serije vršena je ponovna evaluacija. U drugoj grupi (operisanih) takođe smo imali oporavak paretične i paralitične muskulature. bolnica za ortopediju i traumatologiju "Sv. Zaključak: Iz gore dobijenih rezultata neophodan je dijagnostički protokol i individualni terapijski program kako bi se postigla maksimalna korekcija deformiteta i omogućio funkcionalni hod. Rezultati: U grupi OSD sa paretičnom muskulaturom podkolenice i stopala imali smo značajno poboljšanje funkcije hoda i zadovoljavajuću korekciju deformiteta uz neophodno stalno praćenje. P RANI NEUROFIZIOTERAPISKI TRETMAN DECE SA RIZIKOM I NJEGOV ZNAČAJ Kitrozova Z. trebaju se razvijati pre početka učenja deteta kompliciranim funkcijama. Prikaz značaja ranog neurofizioterapiskog tretmana kod dece sa rizikom u njihovom daljem motornom razvoju. Cilj: je da se pravovremenom dijagnostikom i ranom adekvatnom fizikalnom terapijom postigne maksimalni funkcionalni oporavak i korekcija deformiteta. a rani i osnovni motorni oblici kontrole pokreta. R.

amplituda i oblik odgovora. Od velikog je značaja u detektovanju disfunkcije i stepena oštećenja vida kod pacijenata sa kojima nije moguće ostvariti komunikaciju. Beograd. P ZNAČAJ VIZUELNIH EVOCIRANIH POTENCIJALA U EVALUACIJI DISFUNKCIJE I ZRELOSTI CENTRALNOG NERVNOG SISTEMA KOD PREMATURUSA Knešević T.Materijal i metode. 5 meseca (dvoje dece). izdvojeno je i praćeno samo 14 dece. 4 meseca (dvoje dece). Parametri koji su praćeni su: prisustvo odgovora. 3 meseca (jedno dete). godine. Praćena je grupa dece starosti od 2 meseca do 2 godine sa suspektnim oštećenjem vida. kod kojih je sprovođen rani neurofizioterapiski tretman. Nikolić D. Srbija knez@eunet. do avgusta 2006god. kod šestoro dece je postignut normalni motorni razvoj. Od četrnaestoro praćene dece sa rizikom. Milicev S Univerzitetska dečja klinika. toliko su izgledi za normalizaciju lokomotorike veći. Koliko je raniji početak. Zbog toga je prva godina života od velike važnosti za dalji razvoj dece sa rizikom. kod troje od nepoznatih razloga tretman je prekinut i kod troje dece praćenje razvoja je u toku. 7 meseci (jedno dete) i 8 meseci (troje dece). Rani neurofizioterapiski tretman kod dece sa rizikom sprovodi se u cilju potpomaganja njihovog rasta i razvoja. U periodu od januara 2001god. Inhibicija abnormalnih položaja pomoću "refleksno inhibitornih položaja" i facilitacija željenih obrazaca sprovodi se manuelnim radom sa detetom i veštim korišćenjem "ključnih tačaka" kontrole.yu Uvod: Vizuelni evocirani potencijali (VEP) kao dijagnostička metoda daju nam bitne informacije o funkcionalnom integritetu optičkog sistema kao i bazične funkcije vizuelne percepcije. U našoj studiji koristili smo VEP “FLASH” stimulaciju monokularno sa registracijom kortikalnih odgovora po internacionalnom 10/20 sistemu. latenca. Dijagnoza je opisna: Praćenje razvoja (ostali su sa cerebralnom paralizom i na uzrastu od 1-13 godina). . Metod: Na Univerzitetskoj dečjoj klinici (UDK) obrađeno je 30 pacijenata u periodu od 2001-2006. kao sto su novorođenčad i odojčadi. Petronić I. Svi pacijenti su praćeni i kontrolisani od strane neurofiziologa i oftalmologa. Rezultati. Cilj rada je bio primena VEP-a kao dijagnostičke metode koja omogućava praćenje oporavka i sazrevanja CNS-a kod prematurusa i dece sa hiperbilirubinemijom kao i kod rizikobeba kod kojih je usled boravka u inkubatoru došlo do oštećenja vida na različitom nivou. kod dvoje je manifestirana cerebralna paraliza. od ukupno 203 pacijenata kod kojih je sprovođen ambulantni neurofizioterapiski tretman. Zaključak. Milićević V. Primenjivan je tretman Bobath-ovom metodom neurofizioterapiski tretman sa refleksnom inhibicijom i facilitacijom. kod kojih je sprovođen rani neurofizioterapiski tretman na uzrastu od 2 meseca (troje dece).

U našoj studiji najveća senzitivnost VEP-a kao metoda je kod atrofije papile optičkog nerva. MR). Beograd. Simonović V.50.2. Srbija office@sbcprn. hipertonije . U ove dve grupe pacijenata anlizirali smo zastupljenost faktora rizika za oštećenje CNS-a (prematuritet. tortikolisa i talovalgusa stopala . niže amplitude i slabo formirani odgovori. u prva dva tromesečja . kontinuiranog praćenja odojčadi sa SACP i na značaj ranog habilitacionog tretmana.Rezultati: Od 30 prematurusa. dok je kod 11 (18. EP.7. Od 7 pacijenata sa mikroftalmusom 5-oro (71 %) je imalo prekid provodljivosti a 2-je (29 %) je imalo slabo formirane odgovore niskih amplituda i produženih latenci. HIE. neonatalne konvulzije.8. HIC. Zaključak: Iz dobijenih rezultata možemo zaključiti da su kod svih pacijenata registrovane promene VEP-om od potpunog prekida provodljivosti do srednje teške disfunkcije. faktori rizika u trudnoći). u trećem tromesečju 8 odojčadi. Radovanović Lj.l.03%) došlo je do korekcije asimetrije. Ova odojčad upućivana su iz savetovališta zbog odstupanja u neuromotornom razvoju . sumnje na spastičnu hemiprazu . 7-oro mikroftalmus i 11 atrofiju papile optičkog nerva. Od 11 prematurusa sa suspektnom atrofijom papile kod 3-je (27 %) su registrovani slabi formirani odgovori niskih amplituda.l. distribuciji tonusa i posturalnom reaktibilitetu. dok su kod 8oro (73 %) registrovane i produžene latence. Kod ove dece pratili smo pojavu provodljivosti optičkog nerva koja nam je kao indirektna metoda omogućavala procenu funkcije vizuelnog puta i maturaciju vizuelnog korteksa.Jovanović S. Ovi pacijenti su se na prvi pregled javili u uzrastu odojčeta.96 %) ispoljen neurološki deficit. 12 ih je imalo kongenitalnu kataraktu. P PRAĆENJE SIMPTOMATSKI RIZIČNE ODOJČADI SA SINDROMOM ASIMETRIJE CENTRALNOG POREKLA Gajić . odstupanja u EEG i UZ nalazu CNS-a i rezultate . talovalgusa stopala . Rezultati Na kraju praćenja. Cilj rada je da ukaže na potrebu rane dijagnoze. asfiksija. FOU. Vidović P Specijalna bolnica za cerebralnu paralizu i razvojnu neurologiju. sumnje na leziju brahijalnog pleksusa . godine.com Uvod Pod sindromom asimetrije centralnog porekla (SACP) podrazumeva se istovremeno postojanje asimetrije u posturi. Metode Analizirali smo dokumentaciju 58 pacijenata sa SACP koji su se na prvi ili kontrolni pregled javili u prvih šest meseci 2003. UZ CNS-a.l. Ostojić S. dok je kod 7-oro (58 %) registrovana produžena latenca. Psihomotorni razvoj ove odojčadi može ići i u pravcu neurološkog deficita. dok je VEP najmanje senzitivan u dijagnostici kongenitalne katarakte. hiperbilirubinemija. latenci u fiziološkim granicama. Od 12 pacijenata sa kongenitalnom kataraktom kod 5-oro (42 %) nije registrovana provodljivost.24. od 58 pacijenata sa SACP kod 47 (81. asimetrije u posturi . Ova odojčad su dijagnostički obrađena (EEG. uključena u habilitacioni treman i kontinuirano praćena najmanje do uzrasta od godinu dana.

Heterogenost dužine primene tehnika rane rehabilitacije ukazuje na neophodnost individualnog pristupa svakom detetu. a kod 19 (40. češće odstupanje EEG i UZ nalaza CNS-a od fiziološkog i veći procenat kašnjenja psihičkih funkcija. U grupi pacijenata sa neurološkim deficitom postojala je veća učestalost faktora rizika. Dužina primenjenih tehnika se kretala od 3 dana do 33 dana sa najvećom srednjom frekfencijom od 6 dana. Beograd. Rezultat: Plućne komplikacije su se pojavile kod 21 deteta. Program mera plućne rehabilitacije zauzima najznačajnije mesto sa obzirom na apsolutnu primenu i dobre rezultate u ranom postoperativnom periodu u svim uzrastima.com Uvod: Urođene srčane mane predstavljaju najčešće urođene mane kod dece koje se se javljaju u 30 %. Milinčić Z. P EVALUACIJA MERA RANE REHABILITACIJE I PLUĆNIH KOMPLIKACIJA KOD DECE SA UROĐENIM SRČANIM MANAMA OPERISANIH NA UNIVERZITETSKOJ DEČJOJ KLINICI TROGODIŠNJE ISKUSTVO Nikolić D. značajnije zastupljena u periodu odojčeta.2005. 11 odojčadi desno 3 pacijenta: 2 novorođenčeta.10/1000 živorođene dece.42 %) nakon prve godine. Mere rane rehabilitacije smo podelili prema tipu vežbi i dužini njihovog izvođenja. Srbija denikol27@yahoo. Atelektaza se javila u 20 pacijenata i to: levo: 16 pacijenata: 5 novorođenčadi. kontinuiranog praćenja i ranog uključivanja u habilitacioni tretman. Grupu dece smo podelili u odnosu na tip komplikacije i starost. Metod: Obrađeno je 387 dece lečenih na UDK u periodu od 2003 . Petronić I. god. Zaključak: Najčešća postoperativna komplikacija je atelektaza levo. 1 deteta starosti 3 godine obostrano kod 1 odojčeta Desni pneumotoraks 1 odojče. . Pasivno relaksirajući pokreti (PRP) i perkusiona drenaža (PD) su primenjeni kod svih pacijenata. Knežević T Univerzitetska dečija klinika. Raznolikost kliničkog ispoljavanja i posledice na drugim sistemima zahtevaju timski rad u njihovom praćenju i lečenju.psihološkog testiranja. Milićević V. Cilj rada je bio sagledavanje plućnih postoperativnih komplikacija kod dece sa USM operisanih na Univerzitetskoj dečjoj klinici (UDK) u toku 3 godine kao i program rane rehabilitacije primenjene kod ove dece u cilju poboljčanja funkcije i sprečavanja komplikacije. Zaključak Razvoj SACP može ići i u pravcu neurološkog deficita što ukazuje na potrebu rane dijagnoze. vežbe disanja (VD) kod 14 dece. vertikalizacija (V) kod 3 deteta i hod (H) kod 1 deteta.57 %) asimetrija je iskorigovana u prvoj godini života. Od 47 pacijenata sa iskorigovanom asimetrijom kod 28 (59. Njihova incidenca je 8 .

Vršena je i edukacija pacijenata. Mickovski V3. Za prevenciju: vakcinacije (pored redovnih uvođenje i kod nas antipneumokokne i antihemofilusne kao redovne. bronhitisom. . pomaže i reekspanziju pluća i uzvraćanje plućne elastičnosti. nezaobilazna je i RKi ako se pravilno upotrebi korisna je u lečenju i rehabilitaciji respiratornih bolesti. te antivirusne itd. Makedonija zafirov2002@yahoo. te aerohelio i klimatoterapija itd.59 %): bronchitis rec. olakšavaju se tegobe pacijenata te poboljšava ukupni kvalitet života. kao i prikaz najčešćih respiratornih vežbi. RK pomaže toaletu disajnog stabla (čime pomaže disajnu funkciju ali i olakšava tegobe bolesnika što je veoma važno kod male dece. Materijal i metode: Opservirali smo 10870 (56.itd. 2198 (11.56 %) sa astmom. vežbe relaksacije. respiratornim i dr.49 %) sa ak. Rezultati: Kod svih je primenuvan interni protokol: ACTD = KD + EV + FET dijagnosticki i terapeutski. R. infekcijama. terapije). obstruens. Skopje. hospitalnog morbiditeta (od 2000 . kao i izbegavanje kontakata sa ak. Buzalkov G4. Cilj: Prikaz 6 god. pružana je psihosocijalna podrška osobito hroničarima. Kozle. pri psihijatriska bolnica – Skopje. Sveukupnom pravilnom primenom svih ovih mera. kao i aerohelio i klimato terapija te higienodietetski rezim itd. LEČENJEM I REHABILITACIJOM AKUTNIH I HRONIČNIH PNEUMOPATIJA KOD DECE I ADOLESCENATA Zafirovski Lj1.). pravilna i punovredna ishrana i nega dece. kao i opšti fizički trening itd. tehnika zavisno od lokalizacije obolenja. potporne itd.Makedonija 2 Zavod za lekuvanje i reh.85 %) dece hospitalizirani zbog pneumonija.com U lečenju i rehabilitaciji pneumopatija u dece pored medikamentozne etiološke i simptomatske terapije nezaobilazna je i respiratorna kineziterapija (RK). 82 (0. Zaključak: Pored medikamnetozne (etiološke i simptomatske. aspiracije sekreta (kod dojenčadi) ili i drenažne tehnike. uzrast dece: 0 18 god.2005g) nekih pneumopatija u IBZ. Proevski J2.na respiratorni nespecificni i alergiski zaboluvanja Otesevo 3 Specijalna detska bolnica za lekuvanje i rehabilitacija – Ohrid 4 Specijalna bolnica za lekuvanje i rehabilitacija na belodrobni zaboluvanja i TBC Jasenovo 5 Interno odd. dobija se optimalni učinak u lečenju i rehabilitaciji plućnih bolesti. respiratorne vežbe. Zafirovska E5 1 Institut za belodrobni zaboluvanja kaj decata (IBZD). Svi pacijenti su ispisani kao poboljšani. 2019 (10. i dizajniran je program praćenja pacijenata.P NAŠA ISKUSTVA SA PREVENCIJOM. Micevska D2. a kod pleuropneumonija prevenira stvaranje pleuralnih athezija itd. 261(6. i slikovit prikaz drenažnih i dr.43 %): bronhiektazije. vežbe za jačanje muskulature. a pospešuje se i skraćuje lečenje. R.

itd) tehnike iskašljavanja. što remeti držanje trupa. Zaključak: Preoperativna priprema olakšava sam torakalni hiruski zahvat i čini ga bezbednijem. torakoperkusije vibracije toraksa. a zajedno sa postoperativnom rehabilitacijom se preveniraju postoperativne komplikacije. vežbe forsiranog ekspiriuma. 8 hirurški tretiranih plućnih abscesa. te poboljšava kvalitet života.odd za respiratorna rehabilitacija i fizikalna terapija. Od njih 54 . 2 Klinika za torakalna hirurgija Medicinski fakultet. hernije. Ove kompleksne i nepoželjne funkcionalne posledice treba prevenirati pravilnim lečenjem koje obavezno uključuje ranu i upornu fizikalnu terapiju. od kojih 46 sa Echinococcus pulmonum. vežbe dijafragmalnog kontrolisanog disanja. Rezultati: Kod svih je preoperativno primenjivana: edukacija i uvežbavanje korektivnih položaja. vežbe za rameni pojas. Kondov G2. Karagjozov M2. 46 . aktivne). Cilj: Prikaz naših iskustva sa preoperativnom pripremom kao i postoperativnom rehabilitacijom torakotomirane dece iz našeg materijala. Ohrid. u istom periodu. . prevenira se plućni i lokomotorni invaliditet. suportivne. Micevska D4. vežbe za širenje toraksa. Sotirovski Gj3. Skopje. 6 . Svi pacijenti su ispisani kao poboljšani. tehnike iskašljavanja (veoma pažljivo kod ehinokoknih cisti i ne kod distendiranih. pokretljivost ramena. 4Zavod za lekuvanje i rehabilitacija na nespecificni i alergiski belodrobni zaboluvanja. Otesevo. 5 sa likvidopneumotoraksom. tretiranih konzervativno u istom periodu). 3 Specijalna detska bolnica za lecenje i rehabilitacija. kao niti dijafragmalne i dr. Postoperativno: toaleta disajnog stable (posturalna drenaža. smanjuje se bol i respiratorni discomfort.hiruški tretiranim (ne računajući 37 pleurita. te psihološka podrška pacijentima i roditeljima. Materijal i metodi: Opservirano je 100 operisane dece. 28 sa traheobronhijalnim anomalijama. disajnih i korektivnih vežbi. no samo pokazivanje). disajne i korektivne vezbe: (pasivne. te fibrozna ankiloza okolnih mišića ramenog pojasa. niti funduplikacije gastroezofagealnih refluksa itd.muški.com Čak i najveštija torakotomija ostavlja patoanatomski i patofiziološki reziduum: posthiruška (traumatska) atrofija i skraćenje ozleđene muskulature. kao i dozirani opšti fizički trening.NAŠIH PACIJENATA Zafirovski Lj1. srednja uzrast: 9.Makedonija zafirov2002@yahoo.38. jačanje mišića sinergista (koje će biti pomoć operisanim agonistima). R.operisanih bronhiektazija (od ukupno 82 konzervativno tretiranih bronhiektazija. 7 sa hirurškom drenažom empijema. korektivni položaji.P PREOPERATIVNA PRIPREMA I POSTOPERATIVNA REHABILITACIJA KOD TORAKOTOMISANE DECE . Nisu uklučeni operisani medijastinalni i dr. vežbe za muskulaturu trupa. strukturalna skolioza. tumori. vežbe za donje ekstremitete. a moguće su i defornmacije toraksa (s obzirom na funkcionalnu kompleksnost mišića trupa).ženski. Miskovska – Saljamovska G4 1 Institut za belodrobni zaboluvanja kaj decata. Skopje.

P TORTIKOLISI KOD NOVOROĐENIH NA MATERIJALU IZ JZU . Sa njihovom saradnjom bi se delovalo na rano otkriće i suzbijanje. u procesu lečenja kongenitalnog ekvinovarusa. Cvetković K. Jedan vid urođenih je posledica akta rađanja. Srbija tanja_j@eunet. Cilj: Prikaz tortikolisa kod novorođenih u periodu od tri godine ispitivano na materijalu iz JZU . Razlikujemo dva vida tortikolisa: urođeni i stečeni. a tačna etiologija nije poznata. a drugi anomalije pri formiranju ploda i odnosi se na skraćenje krajeva m. razvrstanih po polu. Cilj rada je da istaknemo značaj i efekat rane primene procedura fizikalne terapije. i odelenje za .Milanović J.Fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. sternocleidomastoidius-a. Stečeni tortikolis je posledica neuroloških bolesti. 2004 god. pedijatrima i ortopedima.. Po učestalosti. neposredno po rođenju. P ZNAČAJ PRIMENE RANE FIZIKALNE TERAPIJE U LEČENJU PES EQUINOVARUSA Jevtić T.Neonatologija. adduktus i ekskavatus. nacionalnoj pripadnosti i mestu stanovanja (grad . sternocleidomastoideus-a pa tada govorimo o (kongenitalnoj hemivertebri). 2005 god. do 1 mesec. Tada će njegove gestikulacije biti organoleptički primetne i propraćene i drugim problemima. Diskusija i zaključak: Za suzbijanje ove bolesti potrebna je kompletna saradnja sa: ginekolozima. . neonatolozima. Materijal i metode: Retrospektivni prikaz studije novorođenih u periodu od tri godine: 2003 god. Razlikuju se strukturalni i posturalni pes equnovarus.com Uvod: Tortikolis je prunudan položaj vrata i glave. do 3 meseca i do 6 meseca ).Opšta bolnica. Značajno je iskoristiti prva 3 meseca života.Ginekologiju i akušerstvo . Beograd. varus..selo). R Makedonija tstoilovska@yahoo.. nagnut na jednu stranu. Vlahović N Institut za zdravstvenu zaštitu majke i detete Dr Vukan Čupić..7 dana. Sugareva L2 1 Odeljenje za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. ovaj deformitet se nalazi odmah iza urođenog iščašenja kuka. urođeno krivo stopalo. Ako se na vreme ne otkrije i ne raeguje adekvatno može doći do trajnog oštećenja mišića sa iskrivljenjem lica. kada se deformitet najlakše koriguje.yu Uvod: Pes equinovarus. uzrastu (uzrasne grupe od 0 . VELES Stoilovska T1. 2Odeljenje za ginekologiju i akušerstvo.m.. Veles: odeljenje za .OPŠTA BOLNICA. je najteži deformit stopala koga karakterišu 4 osnovne komponenete: ekvinus.m.. U samom radu izložićemo slike koje idu u prilog ove bolesti. Opšta bolnica Veles. Kod urođenog tortikolisa govorimo o neuhranjenosti ili ishemiji m... do 15 dana. Rakić .

odnosno 6 meseci.Materijali i metodi rada: U periodu od 2000 do 2005 godine. 2001. STERNOCLEIDOMASTOIDEUSA (SCM) Mijušković G. Od ukupnog broja dece bilo je 58 dečaka i 22 devojčice. Osim 5-oro dece. svrstala CMT u grupu kongenitalnih deformacija. iskorigovanu varus komponentu. Rezultati: Zadovoljavajućom korekcijom smatrali smo stopala kod kojih smo dobili pasivnu dorzifeksiju veću od 1100. a na Rtg snimku Kite-ov ugao veći od 350. 35 dečaka i 17 devojčica. starosti od 5 dana do 6 meseci. u saradnji sa Odeljenjem neonatologije i Službom razvojnog savetovališta ZCK u periodu 01. obliku i funkciji poprimiti karekteristike potpuno normalnog stopala. postižu se zadovoljavajući rezultati i smanjuje se broj operisane dece. Ranim započinjanjem fizikalnog tretmana. dana života u vidu parafinskih kompresa. na odeljenju fizikalne medicine i rehabilitacije lečeno je ukupno 80-oro dece pod dijagnozom pes equinovarus. Nakon potvrđene dijagnoze CMT formirali smo dve grupe ispitanika: eksperimentalnu grupu od 29 dece .elektrostimulacija na potkolenu muskulaturu po savlađivanju kontraktura i plasirali smo korektivne natkolene gipsane longete koje doprinose održavanju postignute korekcije. termoterapija od 15. Obostrani pes equinovarus je dijagnostikovan kod 44-oro. te je po incidenci od 0. Brus.4 -1. ostala deca su hospitalizovana u prvih mesec dana života. kod kojih se nije uticalo na vreme javljanja na fizikalni tretman.05. Srbija hansmiha@my-its.9 % na trećem mestu kongenitalnih mišićno skleletnih anomalija.upućenih iz Domova zdravlja susednih opština (Trstenik. a uzorak je bio apsolutan. Metodologija: Ispitivanje je sprovedeno u Službi dečje fizijatrije Zdravstvenog centra Kruševac (ZCK). neposredno po rođenju. Ove rezultate smo postigli kod 51-og deteta. P OCENA USPEHA I DUŽINA TRAJANJA FIZIKALNE TERAPIJE KOD DECE SA KONGENITALNIM MIŠIĆNIM TORTIKOLISOM (CMT) SA PSEUDOTUMOROM M. . Azdejković Lj Zdravstveni centar Kruševac. Ciljevi rada: Da se sagleda i analizira. Aleksandrovac.net SZO je 1973 god. Obe grupe ispitanika tretirane su . Matić D. 2004. Fizikalni program treba kod svakog deteta sprovoditi dovoljno dugo i svako dete pratiti do završetka rasta. Zaključak: Urođeno krivo stopalo nikada ne može po veličini. Ćićevac. elektroterapija . Prospektivna studija je obuhvatila 52 dece. SCM. desnostrani kod 22-oje. Varvarin). koja su prvi put dovedena na pregled sa 5.sa teritorije Opštine Kruševac kod kojih je u optimalno vreme započinjanja fizikalna terapija i kontrolnu grupu od 23 dece . a levostrani kod 14-oro dece. dužina trajanja fizikalnog tretmana kao i efikasnost fizikalnog tretmana dece sa CMT sa pseudotumorom m. u odnosu na vreme započinjanja tretmana i ograničenje pasivnog obima pokreta rotacije. Kod ostale dece Rtg i klinički nalaz nije bio zadovoljavajući i ta deca (njih 29-oro) su u ovom periodu podvrgnuta operativnom zahvatu . Procedure fizikalne terapije koje smo primenjivali u lečenju pes equinovarusa su: kineziterapija.

Apert.05). Sy. Rezultati: Prosečna starost dece eksperimentalne grupe pri prvoj prezentaciji.SCM. Sa dvije godine starosti na dječijoj klinici Beograd urađena ablacija prekobrojnog palca desno i op. je značajno manja od starosti dece kontrolne grupe (p < 0.istim fizikalno . započeo u prvom mesecu starosti (p < 0. Zaključak: Rezultati ovog istraživanja su potvrdili uspeh fizikalnog tretmana. SCM.373. i imala zaostatak pasivnog obima pokreta rotacije manji od 30°. Zbog osjećaja hladnoće u rukama i nogama.org U našu ustanovu je prvi put upućena na liječenje jedanaestogodišnja djevojčica zbog ograničenih pokreta u ramenima. dok je kod onih kod kojih je lečenje započeto u drugom mesecu prosečna dužina lečenja iznosila 72. u odnosu na vreme započinjanja tretmana i na početno ograničenje pasivnog obima pokreta rotacije. je terapiju CMT sa pseudotumorom m. Tako je u eksperimentalnoj grupi utvrđena značajna korelacija srednje jačine (r = 0. Šolaja V Zavod za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju ‘’Dr Miroslav Zotović’’. pregledana od strane vaskularnog hirurga – klinički nalaz na arteriovenskom sistemu gornjih i donjih ekstremiteta izuzev oslabljenih pulsacija art. a u kontrolnoj grupi je utvrđena jaka pozitivna korelacija (r = 0. šakama i zbog krive kičme. gde se nije uticalo na vreme javljanja.87 dana. odmah po porodu uočene malformacije na licu. R. laktovima. dors. dece sa kongenitalnim mišićnim tortikolisom sa pseudotumorom m. Sa nepunih pet godina IOHB ‘’Banjica’’ zbog ograničenih pokreta u oba lakta urađen op. započeo u drugom mesecu starosti (p < 0.001). Djevojčica iz III uredne trudnoće. Trajanje tretmana je kraće i uspeh terapije bolji u dece koja su se javila u prvom mesecu starosti.664. Srpska vera@ibhibih. Po otpustu preporučen pregled fizijatra. kao i kada se posmatraju zajedno. p < 0. Papić . Kod ispitanika kontrolne grupe prosečna dužina trajanja tretmana iznosila je 94.001).001).Stevanović Đ.28 dana. značajno najveći broj dece kontrolne grupe. je terapiju CMT sa pseudotumorom m. Dragić D.05 dana. nogama. zahvat oba stopala – Megadactilija et clinodactilia pedis dig. p < 0. sa postavljanjem lakta u poziciji 90 st. Krajnji ishod fizikalnog tretmana analiziran je kroz dužinu trajanja tretmana. zahvat desnog lakta – Arthrodesis cubiti dex. Banjaluka.SCM.I bil. zbog čega je prebačena na odjeljenje neonatologije bolnice u Užicu. thoracolumbalis. P REHABILITACIJA DJEVOJČICE SA ANOMALIJAMA LOKOMOTORNOG APARATA I KRAINOFACIJALNOM DISOSTOZOM Marjanović B.001). Redovito išli na kontrole. Kyphoscoliosis vert.terapijskim protokolom započetim danom dolaska u ZCK. pedis obostrano . značajno najveći broj dece eksperimentalne grupe. a pod Dg: Sy. Crouzon. Analizom korelacionih koeficijenata uočili smo linearnu zavisnost dužine trajanja terapije i starosti ispitanika na početku tretmana. rukama. Dužina trajanja terapije u ispitanika eksperimentalne grupe kod kojih je započet tretman u prvih 30 dana starosti deteta iznosio je 67.

uredan. Program terapije: Kinezi. Cilj rada je bio da ispita efikasnost kombinovane primene BT-A i standarne uroterapije u lečenju dece sa disfunkcionalnim mokrenjem. lijevi lakat u ekstenziji. u ASŽ je donekle ovisna o tuđoj pomoći zbog redukovanih pokreta u laktovima i šakama. Zbog pogoršanja funkcije desnog lakta indiciran ponovo op. korekcija stava je bolja. Kod odpusta je došlo do poboljšanja kretnji u ramenima. Dimitrijević L. lice spljošteno. hod na petama i prstima izvodi. šaku formira.yu Uvod: Botulinum toksin tip A (BT-A) predstavlja snažan antagonist muskarinskih receptora koji izaziva različit stepen paralize poprečno-prugastih mišića. vodjenje dnevnika mokrenja u toku 48 časova. skraćeni palčevi. Milić H. pronaciju i supinaciju ne izvodi. Vlajković M. mentalni razvoj uredan. komunikativna. Kretnje u kukovima. Dorzifleksija oba RC redukovana. Slavković A Klinika za fizikalnu medicinu. koljenima i oba TC izvodi. pokretna. osloncem na puna planta. pasivna korekcija minimalna. 3-11 godina starosti. dosta dobro korektivan. radna th. čučanj izvodi. dobila se minimalna fleksija lijevoga lakta. kao i urofloumetrija sa odredjivanjem postmikcionog rezidualnog urina. BT-A (Dysport) u dozi od 500 jedinica je davan transperinealno u spoljašnji uretralni sfinkter. sa disfunkcionalnim mokrenjem koje su lečene blokatorima α-1 adrenergičkih receptora i standardnom uroterapijom (trening mokračne bešike. hidratacija i korekcija opstipacije) bez poboljšanja. Lazović M. prsti kratki deformisani. rehabilitaciju i protetiku. P KOMBINOVANA PRIMENA BOTULINUM TOKSINA TIP A I REHABILITACIJE DONJEG URINARNOG TRAKTA KOD DECE SA DISFUNKCIONALNIM MOKRENJEM Živković V. Cilj rehabilitacije je očuvanje i unapređenje sadašnji sposobnosti i sprečavanje pogoršanja novih oštećenja uz često obnavljanje rehabilitacionog tretmana. Pre uključivanja u studiju kod sve dece je izvršen klinički pregled. diskretno skoliotičan. kičmeni stub u torakalnom dijelu kifotičan. Kretnje u ramenima redukovane. Klinički centar Niš. ultrazvučni pregled bubrega i mokraćne bešike.sfinkter disinergija je dobro poznata. zahvat zašto se roditelji nisu odlučili. analiza urina i urinokultura. sindaktilija obostrano. hidro. redukovan program za kifozu i skoliozu. Kl. U školi redovito pohađa nastavu fizičkog vaspitanja. Materijal i metod rada: prospektivna klinička studija je obuhvatila 9 neurološki zdravih devojčica. termo. svodovi stopala spušteni. nalaz: Djevojčica u dobi od jedanaest godina. Malo je podataka o primeni BT-A u lečenju funkcionalnih poremećaja u neurološki zdrave dece. uvećane očne jabučice. Nakon 2 nedelje . Uloga BT-A u lečenju neurogenih poremećaja mokrenja kao što su hiperaktivnost detrusora i detrusor . ramena povijena prema naprijed. Srbija petvesna@eunet. desni lakat u semifleksiji. bavi se ritmikom. pravilan položaj pri mokrenju.

prosečna brzina protoka urina (ml/s). Pre i 6 meseci nakon davanja Dysporta vršeno je popunjavanje upitnika (modifikacija Van Gool-ovog upitnika) o prisustvu i stepenu dnevne urinarne inkontinencije. noćne enureze. načinu mokrenja. metaboličke poremećaje. vreme mokrenja (s). P FIZIČKA NEAKTIVNOST DECE KAO JAVNO ZDRAVSTVENI PROBLEM Ljubinković K. Mandić N. Prospektivne studije sa većim brojem pacijenata su neophodne radi potvrde ovih inicijalnih pozitivnih rezultata. a koji će biti primenjivi u našoj sredini. zavisnost od informacionih tehnologija (internet. Zaključak: naši rezultati ukazuju da se primenom BT-A uz rehabilitacioni tretman mehanizam mokrenja kod dece sa disfunkcionalnim mokrenjem rezistentnim na standarne oblike terapije može značajno poboljšati i održati najmanje 6 meseci. Takodje. Rezultati: Šest meseci nakon davanja Dysporta postignuto je statistički značajno smanjenje ukupnog skora dobijenog iz upitnika što ukazuje na poboljšanje urinarne inkontinencije i simptoma otežanog mokrenja. maksimalna brzina protoka urina (ml/s) i oblik urofloumetrijske krive. ali savremen način života utiče na ranu pojavu faktora rizika. Tripković G Dom zdravlja Stari Grad. Srbija dzsarigrad@sbb. količina izmokrenog urina (ml). Cilj anamnestičkog istraživanja je da utvrdi opravdanost uvođenja preventivnih programa i adekvatne mere prevencije koji će delovati na smanjenje faktora rizika fizičke neaktivnosti. kao i vežbe za relaksaciju mišića karličnog dna. Kontrolna urofloumetrija je radjena 6 meseci nakon administracije BT-A. Beograd. Anamnestičke studije ukazuju povećan trošak budžeta.yu Uvod: Fizicka neaktivnost je epidemija savremenog društva. kompjuterske igre). dok značajno poboljšanje parametara urofloumetrije nije verifikovano. postmikcioni rezidualni urin (ml). registrovano je značajno smanjenje postmikcionog rezidualnog urina. ali nismo uključeni u istraživanja na nacionalnom nivou pa samim tim ne postoji nacionalna strategija prevencije. poremećaje u ponašanju. Kod nas postoje istraživanja fizičke neaktivnosti kao faktora rizika na lokalnom nivou. Poremećaj njihovog zdravlja se neposredno reperkutuje na zdravlje čitave nacije postajući tako javno-zdravsveni problem. (DM tip II) KVO.uključivan je rehabilitacioni tretman koji je obuhvatao trening mokračne bešike. opstipaciji i kvalitetu života. Pre terapije i nakon perioda praćenja od 6 meseci analizirani su sledeći parametri: totalni kapacitet mokraćne bešike (izražen u procentima kapaciteta očekivanog za uzrast). chat rooms. mokrenje u prisustvu lekara sa korekcijama akta mokrenja. direktno povezan sa posledicama fizičke neaktivnosti. Deca se smatraju najzdravijim delom drustva. edukaciju o pravilnom položaju pri mokrenju. Svetska istraživanja upozoravaju na fizičku neaktivnost kao faktor rizika koji ima za posledice gojaznost. . Nijedno dete nije imalo sistemske neželjene efekte u vezi sa primenom Dysporta.

-porodici. U statističkoj obradi podataka korišćene su deskriptivne i analiticke metode. njihovi profesori i roditelji. Zaključak Predlazemo: 1. Rezultati istraživanja ukazuju da je potrebno osmisliti i primeniti strategiju prevencije fizičke neaktivnosti. 2.S. U preventivnom programu bila su uključena deca četvrtog razreda njih 180. Postoji trend porasta troškova lečenja od posledica fizičke neaktivnosti u svetu što očekujemo i u našoj sredini.„Mihajlo Petrović-Alas“ I OS „Braća Baruh“ 2005/2006god. podršku resornih Ministarstava. -lokalnoj zajednici. . Instrument istraživanja je upitnik.Metod: Sprovedeno je istraživanje u okviru Preventivnog pilot projekta „ Živimo Zdravo” Pilot-projekat je realizovan u dve osnovne škole na teritoriji opstine Stari grad u Beogradu i to O. 3. Strateški adekvatan program prevencije bi popravio kvalitet života korisnika zdravstvenih usluga i uticao na smanjenje troškova budžeta od lečenja posledica fizičke neaktivnosti. medijsku kampanju. -školi. izgradnju i dostupnost terena za fizičku aktivnost. kartoni sistematskih pregleda pedijatra i fizijatra. implementaciju preventivnih programa u pravcu edukacije zdravih stilova života usmerenih ka: -pojedincu. 4.

kao što su makrofage. endotelini. s različitim stepenom osetljivosti. epidermalni faktor rasta. interleukini 1 i 6. To se odnosi i na opijate. Transdukcija se odigrava u nociceptorima.10.Tema VI REHABILITACIJA BOLESNIKA SA MALIGNIM OBOLJENJIMA KANCERSKI BOL: ETIOPATOGENETSKI ASPEKT. prostaglandine i endoteline. Crna Gora 2 Institut za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju „Dr Simo Milošević” Igalo. 12 Otuda lekovi COX-2 inhibitori imaju svoje mesto u tretmanu kancera. 16 Neki eksperimenti ukazuju na ulogu COX-2 enzima u angiogenezi i rastu tumora.1.4.9 U lečenju kancera koriste se razni modaliteti kao što su zračenje. koji se zatim senzornim neuronima prostiru do zadnjih rogova kičmene moždine.1. Često je i prvi simptom bolesti. Patogenetski aspekt Bol nastaje transdukcijom noksičnih draži u elektrohemijske signale. koji postoji u dva izooblika: COX-1 i COX-2. koji poseduju. 14.yu Bol utiče veoma destruktivno na kvalitet života bolesnika sa kancerom. Tumorske ćelije i inflamatorne ćelije u vezi s tumorom. talamusa i somatosenzorne kore velikog mozga. Srbija dejanvuk@cg. luče niz faktora koji direktno ekscitiraju ili senzitizuju nociceptore. Pojedine tumorske ćelije i makrofage u vezi sa tumorom imaju visoki nivo COX-2 enzima i u znatnoj meri produkuju prostaglandine.9 . U metastatskom i uznapredovalom stadijumu bol oseća 75 do 95% bolesnika.2 Sivački-Žitnik S. Prostaglandini su proinflamatorni lipidi koji nastaju od arahidonske kiseline pod uticajem enzima ciklooskigenaze (COX). EVALUACIJA I MENADŽMENT Mihajlović V. gde nastaje percepcija bola. može se uticati lekovima. brojne transdukcione molekule za detekciju noksičnih draži. neutrofili i T-limfociti. izazivaju brojne štetne efekte. slobodnim završecima A-delta i C-vlakana. i to ne samo za ublažavanje bola već i za redukciju rasta tumora. pri čemu se njegova učestalost i intenzitet povećavaju tokom progresije bolesti. a na neke od njih. 11. 7. Svaki od ovih faktora igra važnu ulogu u pojavi bola kod pojedinih oblika kancera. koji ublažavaju bol. Crna Gora 3 Klinički centar Niš.2 i Kojović J 3 1 Univerzitet Crne Gore – Fakultet primijenjene fizioterapije Igalo. pored povoljnog dejstva na tok bolesti. faktor rasta koji potiče od trombocita.9 Tu spadaju prostaglandini. hemoterapija i hirurške intervencije. koji. ali ispoljavaju i sporedne štetne efekte. nesteroidne antiinflamatorne i druge lekove. transformišući faktor rasta.

Probijajući bol (engl. Kancerom izazvani neuropatski bol nastaje mehaničkim oštećenjem. traje različito – sekundima. neuropatski ili visceralni. imaju visoki nivo ovog peptida. breakthrough pain) posebna je vrsta kancerskog bola. kancerski bol može biti akutni i hronični. obično počinje podmuklo. koja na kraju trigeriše ekspresiju C-fos proteina. minutima. Kvalitet bola često ukazuje na njegovu prirodu. Može biti praćen anksioznošću ili depresijom i vegetativnim simptomima. satima. 13 a kliničke studije ukazuju na to da je intenzitet bola u korelaciji sa nivoom endotelina u plazmi. kancerski bol može biti fokalni. koji se projektuje iz udaljenih organa kao posledica konvergencije nociceptorskih somatskih i visceralnih vlakana u nivou zadnjih rogova. jesu: intenzitet. Fokalni se javlja u predelu lezije. u vidu pulziranja ili pritiska. Somatski nociceptivni bol je obično dobro lokalizovan i opisuje se kao oštar. Akutni bolni sindromi obično su u vezi sa dijagnostičkim i terapijskim intervencijama. distribucija i trajanje. može biti akutni ili hronični. Neuropatski bol se opisuje kao gorući.8. u vidu grčeva i stezanja ili oštar. pokreće se kaskadna reakcija. naročito kancer prostate. povećava se tokom progresije a smanjuje tokom regresije bolesti. dok hronični najčešće nastaju direktnim kancerskim efektom. Visceralni nociceptivni bol je najčešće difuzan. Karakteristike kancerskog bola3 Osnovne karakteristike kancerskog bola. lancinirajući ili u vidu trnjenja. U odnosu na trajanje. a u izvesnoj meri može objasniti i način njegovog nastanka. koji se javlja u vidu tranzitornih (epizodičnih) egzacerbacija perzistenog bola.9 Periferna senzitizacija se sastoji u sniženju praga aktivacije nociceptora. somatski. javlja se neočekivano. kvalitet. Kancerski bol može biti nociceptivni somatski.Drugi farmakološki cilj u tretmanu kancerskog bola jeste peptid endotelin-1. Hronični traje duže od tri meseca.13 Endotelin je takođe involviran u angiogenezu i rast tumora. ishemijom ili proteolizom senzornih i simpatičkih vlakana. 12 pa se njegovi antagonisti koriste u tretmanu ne samo kancerskog bola već i kancera.9 U nastajanju i održavanju hroničnog kancerskog bola sudeluje periferna i centralna senzitizacija. Mora se razlikovati od referisanog bola.2 Bolni sindromi3 Bolni sindromi u vezi sa kancerom mogu biti akutni i hronični. Javlja se u dva modaliteta: kao stimulus zavisni i stimulus nezavisni bol. kompresijom. a indukovana je oslobađanjem supstancije P i peptida srodnog kalcitonin genu.2 Centralna senzitizacija se odigrava u zadnjim rogovima aktivacijom NMDA receptora pod uticajem glutamata. kao i bola uopšte. pulzirajući. One treba da se procenjuju ne samo iz aspekta terapije bola već i njegove patogeneze. Procena intenziteta bola je od značaja za izbor terapije. Neki tumori. Stimulus zavisni bol manifestuje se u vidu hiperalgezije i alodinije.10. Prema distribuciji. nociceptivni visceralni i neuropatski. Ovaj bol prvi su opisali Portenoy i Hagen15 i . može biti tup. koji se iz više aspekata može smatrati markerom centralne senzitizacije. multifokalni i generalizovani.

Akutni bol u vezi sa antikancerskom terapijom: akutni bol u vezi sa tehnikama infuzione hemoterapije i akutni bol u vezi sa hemoterapijskim toksicitetom (mukozitis. 3 – umereni bol. bol usled biopsije i mamografije. Hronični bolni sindromi3 Hronični bolni sindromi u vezi s kancerom nastaju direktnim kancerskim efektom. kao što je pokret. subakutna radijaciona mijelopatija. akutni radijacioni enteritis i proktokolitis. steroidni pseudoreumatizam. bolna periferna neuropatija. Egzacerbacije mogu biti izazvane voljnim radnjama. U centrima za kancer kao sastavni deo temperaturne liste koristi se vertikalna skala sa 10 podeoka. zatim neuropatski i visceralni nociceptivni bol. na kojoj bolesnik markira poziciju svoga bola. 2 – blagi bol. opioidna glavobolja. tako da se povezivanjem markiranih pozicija dobija dinamika bola tokom lečenja. Merenje kancerskog bola Kancerski bol se meri radi procene efekta analgetičke terapije i monitoringa bolesnika.nazvali su ga probijajućim jer „probija” regularnu medikaciju perzistentnog bola. Akutni bol u vezi sa radioterapijom: orofaringealni mukozitis. difuzni koštani bol.). Akutni bol u vezi sa vaskularnim poremećajima: akutni trombotički bol. opioidni injekcioni bol.Radi kontinuiteta preporučuje se da se meri i u kućnim uslovima. 5 – neizdržljivi bol. Vizuelna analogna skala je linija dužine 10 cm. incidentni bol) ili nevolnjim aktivnostima. Obično počinju akutno i perzistiraju sve dok se ne primeni adekvatan tretman. Probadajući bol treba razlikovati od egazcerbacija perzistentnog bola usled neadekvatnog doziranja analgetika. Verbalna numerička skala sadrži pet gradacija bola: 1 – nema bola. Bol se meri uporedo sa temperaturom. . 4 – jaki bol. defekacija. pri čemu najdonji podeok označava stanje bez bola a najgornji stanje sa neizdržljivim bolom. epiduralni injekcioni bol. spinalni opioidni hiperalgezični sindrom. Akutni bol u vezi sa analgetičkim tehnikama: lokalni anestetički infiltracioni bol. brahijalna pleksopatija sa ranim početkom. Najčešće je u pitanju somatski nociceptivni. kašalj (tzv.. a samo u 15% slučajeva posledica su kancerske terapije. Akutni bolni sindromi3 Akutni bolni sindromi u vezi s kancerom najčešće nastaju usled dijagnostičkih i terapijskih intervencija. Akutni bol u vezi sa bisfosfonatima: koštani bol indukovan bisfosfonatima. mikcija. akutni bol u vezi sa imunoterapijom: interferonom indukovani akutni bol. Akutni bol u vezi sa infekcijom: akutna herpetička neuralgija. Akutni bol u vezi sa terapijskim intervencijama najčešće se ispoljava kao postoperativni bol. Akutni bol u vezi sa dijagnostičkim intervencijama najčešće se javlja kao glavobolja usled lumbalne punkcije. U tu svrhu upotrebljavaju se dve jednostavne skale: verbalna numerička i vizuelna analogna skala.. Akutni bol u vezi sa hormonskom terapijom: hormonski indukovani bol kod metastaza kancera dojke. pozicija na 0 cm označava stanje bez bola a na 10 cm stanje sa najjačim mogućim bolom koji bolesnik može da zamisli.

više od 25% bolesnika sa koštanim metastazama ne oseća bol. Epiduralna kompresija kičmene moždine ili kaude ekvine je komplikacija metastaza u pršljenovima. mononeuropatije i periferne neuropatije usled infiltracije i kompresije nervnih struktura tumorskim tkvom ili kao posledica zračenja. postradikalni disekcioni cervikalni bol (nastaje nakon operacije živaca i mišića u predelu vrata). mišićnih i biohemijskih poremećaja. hormonske. Glavobolja i facijalni bol nastaju usled trakcije. postoperativno smrznuto rame. inflamacije i infiltracije bolno senzitivnih struktura u predelu glave i vrata. Visceralni bolni sindromi3 U ovu grupu ubrajaju se hepatični distenzioni sindrom. s bolom u leđima kao inicijalnim simptomom. hronični radijacioni enteritis i . i to u 2/3 slučajeva u torakalnim. Metastaze baze lobanje. zavisno od lokalizacije. ali i drugi tumori mogu biti komplikovani bolnim koštanim lezijama. adrenalni bolni sindrom. Glavobolju. Hronični postradijacioni bolni sindromi3 Ovi sindromi razvijaju se kao komplikacija zračenja nakon latencije od nekoliko meseci pa do jednu i po godinu. kao i neuralgiju glosofaringeusa i trigeminusa. središnji retroperitonealni sindrom.Koštani bol kod bolesnika s kancerom obično nastaje usled metastaza . manifestuju se brojnim bolnim sindromima. Ovde spadaju: bolni sindrom nakon operacije dojke. Hronični postoperativni bolni sindromi nastaju prvenstveno usled oštećenja perifernih živaca i pleksusa i manifestuju se neuropatskim bolom. Kancer pluća. Hronični bolni sindromi u vezi sa kancerskom terapijom3 Ovi sindromi nastaju kao kolateralni štetni efekti hemoterapije. dojke i prostate najčešće metastazira u kosti. ovarijalni kancerski bol. zatim u lumbosakralnim (20%) i cervikalnim (10%). cervikalne. peritonealna karcinomatoza. bol nakon torakotomije. hirurške i radijacione terapije. postoperativna mijalgija karličnog dna. hronična intestinalna opstrukcija. dok metastaze u mišićima nisu uobičajene. Metastaze često zahvataju karlicu i kuk Mišićni bol u vidu grčeva kod bolesnika s kancerom potiče od neuralnih. Hronični bol u vezi sa hormonalnom terapijom: ginekomastija usled antiandrogene terapije karcinoma prostate. U pitanju je najčešće brahijalna i lumbosakralna pleksopatija. brahijalne i lumbosakralne pleksopatije. Koštane metastaze se najčešće lociraju u pršljenovima. Bolesnici sa multiplim koštanim metastazama obično osećaju bol samo na nekoliko mesta. maligni perinealni bol. Posthemoterapijski sindromi nastaju usled citotoksičnog dejstva lekova koji se koriste u lečenju kancera. mogu izazvati intracerebralni tumori i leptomenigealne metastaze. Sarkomi mogu da zahvate mišiće i da budu praćeni bolom. brahijalna i lumbosakralna pleksopatija. Neuropatski bol kod bolesnika s kancerom javlja se u okviru sindroma bolne radikulopatije. avaskularna nekroza glave femura ili humerusa. hronična radijaciona mijelopatija. ureteralna opstrukcija. U pitanju je najčešće hronična bolna periferna neuropatija. plućni kancerski bol. Međutim. Rejnoov sindrom. fantomski bolni sindromi.

radijacioni cistitit. progredira iz dana u dan i zahteva individualan i dinamičan terapijski program: kombinovanu primenu regularnih i adjuvantnih analgetika. U adjuvantne analgetike ubrajaju se psihotropni lekovi (anksiolitici i antidepresivi). kortikosteroidi. biofidbek. bol usled limfedema. po potrebi i adjuvatnih analgetika. burst TENS).proktitis. koji podrazumeva usklađenu primenu raznih terapija. U menadžmentu kancerskog bola koriste se kognitivno-bihejvioralne tehnike. perinealni bol u vidu pečenja. bisfosfonati. U tretmanu probijajućeg bola efikasan je fentanil citrat. osteoradionekroza. Treća lestvica odnosi se na primenu morfina. ladder) analgetičke medikacije. tramadola i nisku dozu morfina. Nivo aktivnosti treba da bude doziran prema intezitetu bola i toleranciji bolesnika. Takođe se koristi hipnoza. ne postoje objektivne randomizovane strudije koje bi potvrdile njihovu efikasnost u tretmanu kancerskog bola. fizikalnih modaliteta i drugih analgetičkih tehnika uz antikancersku terapiju i neophodnu psihosociološku podršku. U menadžmentu kancerskog bola primenjuju se razne fizioterapijske tehnike kao što su transkutana električna nervna stimulacija (TENS). Menadžment kancerskog bola zahteva multidisciplinarni pristup. Produžena fizička aktivnost stimuliše produkciju endogenih opioida i smanjuje bol i povoljno utiče na pridružene simptome: anksioznost i depresiju. masaža. Njihova primena se zasniva uglavnom na empiriji. Najčešće se primenjuju relaksacija i vizualizacija. Druga lestvica podrazumeva primenu kodeina. koja može da smanji bol i anksioznost. Menadžment kancerskog bola Kancerski bol je kompleksni bol sa izraženom afektivnom komponentom i multiplim fizičkim poremećajima. . u terapiji jakog bola. u tretmanu umerenog do jakog bola. edukacija i psihoterapija. U kontroli kancerskog bola koriste se metode tradicionalne kineske medicine: akupunktura i program vežbi qi gong i tai chi. Koristi se uglavnom u kontroli muskuloskeletnog bola izazvanog koštanim metastazama1. koje pomažu bolesniku da bolje shvati svoj bol i uzme učešće u njegovoj kontroli. PENS je kombinovana primena električne stimulacije i akupunkture. Terapijske vežbe uklanjaju posledice smanjene aktivnosti zbog bola. kognitivna distrakcija. biofidbek. antikonvulzivi. Svetska zdravstvena organizacija18 etablirala je tri lestvice (engl. TENS je najšire primenjivana elektroanalgetička tehnika. takođe i nesteroidni antiinflamatorni lekovi. primenjuje se konvencionalni. po potrebi i adjuvantnih analgetka. nesteroidnih antiinflamatornih lekova i po potrebi adjuvantnih analgetika u kontroli blagog do umerenog bola.6 i neuropatskog bola izazvanog kompresijom neoplastičnim tkivom.17 Kada je u pitanju akutni bol. terapijske vežbe. kao i zavisnost od opioida. a kada je posredi hronični i neuropatski bol upotrebljava se akupunkturi sličan TENS ili TENS u salvama (engl. koje treba da budu profilisane tako deluju na sve dimenzije fizičkog i psihićkog stanja bolesnika sa kancerom i kancerskim bolom. fentanila i drugih opioda. mišićni relaksansi. Prva lestvica obuhvata primenu paracetamola. perkutana električna nervna stimulacija (PENS).

Kurbel S. In: Wall and Melzack’s Textbook of Pain (McMahon SB and Koltzenburg M. eds). 110(4): 1259–1262. 91(10): 1876– 1881. Leahy KM. 85: 45–48. Journal of the Royal Society of Medicine 1988. Radhika A. Hoskin PJ. Cancer 2001. Carducci MA. Koki AT: Antiangiogenic and antitumor activities cyclooxygenase-2 inhibitors. Simpson DI. Cancer pain: causes. Journal of Medicine 1982. Breakthrough pain: definition. Pain 1990. Current Medicinal Chemistry 2000. Lemoine MG. . 52(4). Manning S. 7(11): 1131–1144. Elsevier Churchill Livingstone 2006. Hanks GW.Litearatura: 1. Hoskin PJ. consequences and therapeutic opportunities. 42(3): 273–281. Shapell SB. prevalence and characteristic. Molina MA. Yang QY. 329–333. Sitja Arnau M. OhmoR. BJU International 2000. Gastroenterology 1996. Hagen NA. International Journal of Cancer 2001. 7. Neoplasia 2001. and chemoprevention by nonsteroidal anti-inflamantory drugs. Alterations in lipoxygenase and cyclooxygenase-2 catalityc activity and mRNA expression in prostate carcinoma. Experience with transcutaneous electrical nerve stimulation for relief of intractable pain in cancer patients. The assessment of cancer pain. McGrow–Hill 2000. Portenoy RK. 3(4): 287–3003. 93(5): 681–686. Elsevier Churchill Livingstone 2006. Cancer pain: treatment overview. et al. In: Wall and Melzack’s Textbook of Pain (McMahon SB and Koltzenburg M. 13. 14. The role endothelin-1 and endothelin receptor in prostate cancer. 10. The management of symptoms in advanced cancer: experience in a hospital-based continuing care unit. Kovacic D et al. Kurbel B. 12. West CR. Kundu N. 3. Mantyh PW. Dorsey R. Cherny NJ. Avellanosa A. Reddy BS. 2. Increased cyclooxygenase-2 (COX-2) expression and activity in a murine model of metastatic breast cancer. apoptosis. Moore BC. Endotheling secreting tumors and the idea of the pseudoectopic hormone secretion in tumors. Increased cyclooxygenase-level in carcinogen-indused rat colonic tumor. 16. COX-2 inhibition. Dubois RN. 5. 11. Brookoff D. Nelson JB. 15. In: Wall and Melzack’s Textbook of Pain (Mc Mahon SB and Koltzenburg M. 81: 341–344. 4. eds). Medical Hypothesis 1999. 7(11): 1131–1144. Boeglin WE. Yoshinaga K. eds). 8. Fuita T et al: Depth of invasion parallels increased cyclooxygenase-2 levels in patient in gastric carcinoma. 6. 60(5): 1306–1311. Cancer Research 2000. Increased cyclooxygenase-2 expression in human pancreatic carcinomas and cell lines: growth inhibition apoptosis and chemoprevention by non steroidal anti-inflammatory drugs. 9. Elsevier Churchill Livingstone 2006.M. 13: 203–2013. Chronic Pain: a New Disease. Masferrer JL. Current Medicinal Chemstry 2000.

imunoterapijom i hirurški. terapijski značaj amputacija je znatno smanjen ali je njihov broj i dalje značajan. Beograd. danas se radi u manjem broju slučajeva. Napretkom hemioterapije i hirurških metoda spašavanja ekstremiteta. Hanks G. Thompson J. KC Novi Sad. Cancer pain relief. Smatra se da sarkomi čine 1% od svih kancera. MacDonald N. dobijaju još bolje rezultate korišćenjem radijacije. Amputacija ekstremiteta koja je. Transcutaneous electrical nerve stimulation (TENS) and acupuncture. u ovim slučajevima. adjuvantne hemioterapije i hirurgije.7 na milion stanovnika. Svi koštani kanceri beleže podjednak porast incidence u uzrastu od 5 do 10 godina i 11 do 15 godina. 2Klinika za medicinsku rehabilitaciju. Pritchard i sar. pacijentu se moraju objasniti svi aspekti protetičke rehabilitacije.Parapid B3 1 Zavod za protetiku. pa sve do tehničkih i funkcionalnih mogućnosti koje protetičko sredstvo pruža. Napredak su postigli Phillips i Higinbotham. Razlike u preživljavanju. KC Srbije. ali i na metastaze. pokazuju značajno lošiju prognozu kada je tumor primarno lokalizovan u pelvisu. od onih direktno vezanih za narušavanje psihofizičkog integriteta. su zapazili porast u stopi preživljavanja u pacijenata lečenih hirurškom intervencijom sa i bez dodatne terapije. World Health Organization. Ukoliko je i amputacija ponuđena kao jedno od terapijskih rešenja. sa petogodišnjim preživljavanjem od približno 10%.17. Filshie J. Devečerski G2. petogodišnja stopa preživljavanja je povećana i kreće se od 13.co. Bacci i sar. eds). Zračenje je bilo prvi napredak u lečenju Ewingovog Sarkoma ali je postalo očigledno da ne kontroliše konzistentno lokalnu bolest i ima malo efekta na metastaze. Ovi tumori se leče hemioterapijom. Novim terapijama. In: Textbook of Pallative Medicine (Doyle D. radiološkom terapijom. Srbija office@zop. 3 Institut za kardiovaskularne bolesti. i postignutom stopom petogodišnjeg preživljavanja od 24%. Oxford University Press 1993. Maligni koštani tumori imaju stopu incidence od 8. Amputacije su rađene sa ciljem da se spreči lokalno širenje tumora kao i stvaranje sekundarnih depozita. 1996. Incidenca je nešto veća kod muških adolescenata. PROTETIKA I ONKOLOŠKI BOLESNICI Teofilovski M1. Savremeni hirurški pristup u lečenju koštanih tumora se oslanja na metode spašavanja zahvaćenog ekstremiteta. Hemioterapija je pokazala bolje dejstvo na lokalni supstrat. Najčešći i najopasniji tumori ove grupe su osteosarkom i Ewingov sarkom. Geneva.yu Koštani tumori spadaju u grupu retkih tumora.8 do 33%. World Health Organization. nekad bila najčešća hirurška intervencija. . Terapija koštanih tumora Raniji rezultati lečenja su bili razočaravajući. Beograd. kombinovanom redio i hemioterapijom. 18. vezane za primarnu lokalizaciju tumora. sa najvećom stopom od 19 na milion u uzrastu od 15 godina.

Osteosarkom je bio razlog u skoro 31% amputacija dok su benigni tumori bili zastupljeni u 12% slučajeva.4% transfemoralne amputacije.2% svih amputacija. Zračenje tumora se sprovodi samo u slučajevima koji nisu pristupačni za hirurški tretman kao što su oni locirani na kičmi.5-2. na hemioterapiju dobro reaguju i pre i u postoperativnom periodu i za razliku od tumora sa manjom gradacijom dobro reaguju na zračenje. Hirurški tretman. Malignitet kao jedan od razloga netraumatske amputacije ima dve specifičnosti: malu incidencu i nedostatak vitalne indikacije za pacijenta u datom trenutku. Protokol postoperativne hemioterapije traje 6 do 12 meseci. Amputacije su u 50% slučajeva urađene zbog primarnih koštanih tumora. veličine tumora i mogućnosti njegovog recidiva. Carnegie navodi da su od svih primarnih oboljenja. Stopa preživljavanja u prvih 5 godina zavisi od uzrasta u kome se pojavio tumor i kreće se od 49% do 63%. Od tog broja 26. hemioterapijom i zračenjem su imali bolje stope preživljavanja. veću stopu preživljavanja imali su pacijenti koji na prvom pregledu nisu imali metastaze od pacijenata sa metastazama. karlici ili sakrumu. Amputacija kao deo terapije koštanih tumora Ebskov navodi da od svih amputacija oko 5% čine traumatske. određenim tehnikama kod dece se dopunjuje dužina i nastavlja dalji normalan rast ekstremiteta.4% su dezartikulacije kuka. Imidžing testovi za otkrivanje koštanih kancera u koje spada i magnetna rezonanca. a u onih bez kompletnog hirurškog tretmana. amputacije netraumatske etiologije uzrokovane dijabetom su zastupljene u 45-83% slučajeva. Pristup je još složeniji kada je u pitanju amputacija. Takođe. Na godišnjem nivou. u 24% zbog tumora mekih tkiva. Koja će od ovih metoda biti primenjena zavisi od tipa tumora. ali je svima zajedničko gledište da je kancer kao uzrok amputacije procentualno najmanje zastupljen. U zavisnosti od istraživanja podaci variraju.Ebskov navodi da amputacije donjih ekstremiteta uzrokavane tumorima čine 1. 14. Wilkins navodi da pacijenti lečeni hirurškom intervencijom. On se odnosi na tehnike spašavanja ekstremiteta i u krajnjem slučaju na amputaciju ekstremiteta. Tumori visokog stepena se agresivno tretiraju hirurški. Pacijent mora dobro da razume prednosti i mane tehnike spašavanja ekstremiteta pre donošenja odluke.2% transtibijalne amputacije a ostalih 7% čine drugi nivoi. Dvogodišnje stope preživljavanja u operisanih su bile 81%. Ovim tehnikama se postiže dobra funkcija restituisanog ekstremiteta. Petogodišnje stope preživljavanja su bile 74% za operisane i 24% za neoperisane. u 21% su uzrok bili tumori kože i u 5% slučajeva sekundarni depoziti. naročito kod manjeg uzrasta. tumori vodeći uzrok amputacije kod dece. Takođe. Kod osteosarkoma je stopa preživljavanja veća nego kod Ewingovog sarkoma. su značajno povećale mogućnost lociranja malignog supstrata. 52. je zastupljen u skoro 95% slučajeva. .Amputirani su imali primarnu lokalizaciju distalno na ekstremitetu ili veliku leziju na proksimalnom delu femura. sa hemio i radioterapijom bio je 49%. Najviše primenjivane (85%) su tehnike spašavanja ekstremiteta ili resekcije koštanih tumora. naročito koštanih sarkoma visokog stepena. Jain i Stewart navode da amputacije donjih ekstremiteta uzrokavane tumorima čine 1-2% svih amputacija. stepena invazivnosti tumora.

U poslednje vreme. Nakon hirurške intervencije. treba započeti sa bandažiranjem amputacionog patrljka elastičnim poveskama nakon koje se se može aplikovati privremena proteza. U tom uzrastu. kod maligniteta. Međutim. Amputacija je indikovana i u slučajevima kada tumor zahvati meka tkiva i kožu kao i važne nerve i arterije. Rehabilitacioni principi protetisanja pacijenata sa amputacijom Aiteken navodi da bez obzira na promene terapijskih protokola koštanih tumora. Za rešavanje problema karakterističnih za transfemoralne amputacije. ovakav stav se dovodi u pitanje jer visina amputacione linije mora da garantuje potpuno odstranjenje koštanog tumora i postavlja se kao prioritetna nad funkcionalnom reziduom amputacionaog patrljka. U 85% slučajeva postoji mogućnost spašavanja ekstremiteta hirurškom resekcijom kosti. uključujući tu i transparentna test ležišta.Savremeni terapijski pristup lečenju osteosarkoma podrazumeva tromesečnu preoperativnu hemioterapiju nakon koje se vidi da li se tumor lokalno promenio i regredirao ili je metastazirao. Samo kod velikih tumora koji slabije reaguju na hemioterapiju. Amputacija je takođe najbolje rešenje za decu mlađu od pet godina. ima slabiju propriocepciju i balans. savremena protetika je osim novih . amputacija je apsolutno indikovana. Kada su donji ekstremiteti u pitanju. specijalno osposobljeni fizioterapeuti. u ovakvim slučajevima. na vreme urađena amputacija daje mogućnost jednako kvalitetnog života kao što je to slučaj kod pacijenata kojima je amputacija urađena zbog druge etiologije. pacijent nastavlja sa hemioterapijom narednih godinu dana. Adaptibilnosti prvog ležita kojom se supstituiše privrena proteza. ulogu privremene proteze preuzima takozvana definitivna proteza sa prvim ležištem. Sa privremenom protezom se započinje vertikalizacija i rana funkcionalna rehabilitacija bez obzira na nivo amputacije. posle amputacije. Sa fizikalnom i kineziterapijom se rano započinje iz funkcionalnih i psiholoških razloga. a po zarastanju rane. posle odstranjivanja osteosarkoma hirurškom resekcijom ostaje nefunkcionalan ekstremitet čiji je dalji rast i razvoj ozbiljno kompromitovan. Rawley and Jain naglašavaju značaj spašavanja kolena kod amputacije na donjim ekstremitetima smatrajući ga veoma važnim za uspešnost rehabilitacije. U nekim klinikama. U sklopu drugih terapija. Studije petnaestogodišnjeg praćenja pacijenata kojima je urađena transfemoralna amputacija u okviru terapije maligniteta koštanog tkiva donjih ekstremiteta pokazuju visok stepen preživljavanja u slučaju da je amputacija urađena u trenutku kada nije bilo evidentiranih metastatskih promena. Vertikalizacija amputirca i vežbe hoda sa protezom su posebna veština i sprovode ih za to. pružile su nove tehnologije i anatomske koncepcije izrade ležišta. osim preživljavanja. Tada se donosi odluka o vrsti hirurške intervencije odnosno resekcije ili amputacije. aplikacija privremenog ležišta se vrši na operacionom stolu odmah nakon amputacije. osoba sa transfemoralnom amputacijom troši 89% procenata više energije za hod. Za razliku od osobe sa transtibijalnom amputacijom. Izrada definitivne proteze je oko tri meseca kasnije što je vreme predviđeno za formiranje protetički povoljnih funkciomorfoloških karakteristika amputacionog patrljka. nije menjan stav da u slučaju amputacije treba obavezno sprovesti mere protetisanja pacijenta.

tipova ležišta kao što je uzdužno ovalno. a u samonapajajućim konstrukcijama i značajnim poboljšanjem estetike. pokretne skočne zglobove i protetička stopala sa višestrukim artikulacijama. elektronski kontrolisane kolene jedinice mogu pomoći amputircu da se vrati normalnom hodu. Pacijent sa transtibijalnom amputacijom i protezom. može da hoda bez devijacija čak i da se bavi sportom. visokofunkcionalne mehaničke. Otuda je sve veći broj pacijenata koji efektivno koriste svoje proteze. Gledano sa strane. radnu protezu. Veliki je broj različitih terminalnih nastavaka kao što su mehaničke šake i hvataljke ali i usavršene elektronske šake sa velikom brzinom i rasponom hvata. Skeletni sistem proteze obložen mekim elastičnim materjalima može da daje izgled normalnog ekstremiteta. Kod velikih deficita koje je teško protetisati ili kod malih deficita za koje amputirac ne želi aktivnu. Visoke amputacije femura kao i desartikulacije u zglobu kuka se takođe protetišu ali je funkcionalni nivo najmanji zbog velikog utroška energije i slabe koordinacije. aplikuju se kozmetske i estetske proteze. Naročito pogodna za decu sa transradijalnim amputacijama i veoma popularna kod odraslih je mioelektrična podlakatna proteza. iziskuje veću umešnost kao i veći utrošak energije ali ipak omogućava ograničeno bavljenje sportom. bez oštećenja a sa najmanjim mogućim energetskim utroškom. U slučaju visokih amputacija sa najvišim stepenom funkcionalnog deficita primenjuju se hibridni sistemi. To je glavni razlog čestog neprihvatanja proteze od strane pacijenta. hospitalni tretman u specijalizovanoj rehabilitacionoj ustanovi je poželjan a za visoke nivoe amputacija i obavezan. Protetisanje pacijenata sa podlakatnom amputacijom danas se rutinski izvodi i daje ohrabrujuće rezultate primenom novih tipova ležišta. Hod amputirca sa transfemoralnom amputacijom može pokazivati manje devijacije. razvila niz rešenja kao što su modularni sistemi sa šok adapterima. hidraulične i elektronski kontrolisane kolene jedinice. Generalno gledano. reduciranim sistemom suspenzije i uprošćenim načinom upravljanja. Nakon izrade proteze sledi obuka u hodu čija je dužina proporcionalna visini amputacije ali i opštem zdravstvenom i funkcionalnom statusu pacijenta kao i njegovoj starosti. hod sa protezom može i . Pacijenti sa amputacijom gornjih ekstremiteta iziskuju obimnu rehabilitaciju sa fizikalnom i okupacionom terapijom. U ovoj fazi protetičke rehabilitacije. Nakon izrade proteze sprovodi se obuka u njenom korišćenju kao asistivne ruke dok se na validnu ruku prebacuje dominantnost ukoliko ona to nije bila pre amputacije. boljim konforom. odsustvom suspenzije i kablova. Pozitivni efekti posthirurške medicinske rehabilitacije Proteza može poboljšati i izgled i funkciju. One su pokazale prednost prirodnim načinom kontrole. Sofisticarane hidraulične. hod ovakvog amputirca je normalan za posmatrača. Ruka je višefunkcijski motorni i senzorni organ i njen gubitak proteza nemože da nadoknadi ni približno kao što to može proteza za donje ekstremitete. i procesorski doziranom snagom hvata koji omogućava držanje predmeta bez ispadanja.

Tumori se leče hemioterapijom. Ovo je od posebnog značaja kod dece koja posle operacije nastavljaju sa hemioterapijom jer su im snaga i motivacija znatno smanjeni. pukne ili popusti u ležištu. Najčešće.estetski i funkcionalno biti bolji od hoda sa spašenim ekstremitetom ali je energetski utrošak uvek veći. Amputacije gornjih ekstremiteta daju slabiji funkcionalni nivo nego što je to slučaj kod donjih ekstremiteta. Druge vrste tumora nakoštanog porekla. Amputirani pacijenti često imaju brži oporavak i postižu viši funkcionalni nivo sa protezom nego pacijenti kojima je spašen ekstremitet. Posle operacije spašavanja ekstremiteta sa modularnim onkološkim protezama takođe je nophodna rehabilitacija. Amputacija narušava emotivni i fizički sklad pacijenta. Tehnike spašavanja ekstremiteta mogu dati više postoperativnih komplikacija nego amputacija. Ove paralize su najčešće reverzibilne. radiološkom . što neizbežno uzrokuje amputaciju. Druge. Ako je plasirana bezcementna proteza. Amputacija nosi sa sobom specifične probleme kao što su fantomske senzacije. često zahtevaju reamputaciju. posebno je važno svakodnevno hrabrenje i podsticanje. Najčešći i najopasniji tumori ove grupe su osteosarkom i Ewingov sarkom. fizikalnom terapijom ili manjom hirurškom intervencijom. Kod dece je jače izražena tendencija stvaranja fleksione kontrakture u kolenu što se mora sprečiti svim raspoloživim sredstvima. destrukcijom mekih tkiva dovode do gubitka strukturalnog i funkcionalnog integriteta ekstremiteta. Paraliza nerva može nastati prilokom oslobađanja nerva zahvađenog kancernim tkivom. Ovo se može izbeći ako se ekstremitet koristi pažljivo. protruzija kosti ili preteran rast koštane residue kod dece. Tokom rehabilitacije kod dece. Vrlo brzo nakon operacije započenje se sa fizikalnom i kineziterapijom. može se zaključiti da se pacijenti sa cementnim modularnim onkološkim protezama brže rehabilituju od pacijenata čiji je ekstremitet spašen drugim tehnikama kao i od amputiranih pacijenata. Posmatrajaći dužinu trajanja rehabilitacije. ređe komplikacije kao što su nekroza rane. Komplikacije kod modularne onkološke protetičke artroplastike su mnogobrojne ali lakše za rešavanje. naročito kada su u pitanju visoke amputacije humerusa ili dezartikulacija u ramenu. Zaključak Koštani tumori spadaju u grupu retkih tumora ali su kao uzročnici amputacija visoko zastupljeni. se amputacija završava u jednom hirurškom aktu i u daljem toku nema potreba za hirurškom reintervencijom za razliku od raznih tehnika hirurških resekcija koje često iziskuju korektivne reoperacije. u narednih šest nedelja se koristi delimični oslonac na ekstremitet. Infekcija stopira vađenje osteosintetskog materijala dok se nekroza rane javlja zbog obilnosti resekcije mekih tkiva ali se može minimizirati upotrebom mišićnih režnjeva. Ovi problemi se mogu rešavati medikamentnom terapijom. Moguće su mehaničke komplikacije od strane implanta koji može da se razlabavi. fantomski bol i stvaranje neurinoma. Veći je rizik recidiva nego kod amputacije pa je odluka pacijenta u izboru hirurške tehnike direktno vezana za preživljavanje od osteosarkoma. Iako je u tehničkom smislu mnogo jednostavnija od hirurških tehnika spašavanja ekstremiteta ona daje i neke komplikacije.

Spašavanje života je naravno primarna vodilja u terapiji maligniteta. a najduža je kod amputiraca. Classification of Bone Sarcomas. kao deo terapije.s sarcoma. 2. Picci P. Campanacci M. ali je za pacijenta teško prihvatljiva. Sugical experience in the management of Ewing. Campanacci M. drastično mu smanjuje funkciju u socijalnom i profesionalnom okruženju. Pritchard DJ. Matanović D. Njima moraju da budu predočeni svi benefiti ali i nedostaci raznih terapija. Parapid B. 1981. Current menagement of Ewing. Pritchard JD. pacijentu se moraju objasniti svi aspekti protetičke rehabilitacije. kod amputiraca može biti znatno veći.58:2551-2555. Teofilovski M. Cancer. Unni KK.s sarcoma. Najkraće traje rehabilitacija pacijenata sa cementnom protezom. Devečerski G.Cancer 2002. Natl Cancer Inst Monogr. The treatment of localized Ewing. Wilkins MR. 4. 5.s sarcoma: The experience at the Instituto Ortopedico Rizzoli in 163 cases treated with and without adjuvant chemiotherapy. 1985. Konstantinović Lj. Picci P. jer mu narušava telesni integritet. Higinbotham NL. nekad bila najčešća hirurška intervencija.56:1515. et al. postignut stepen funkcionalne osposobljenosti pacijenta može pokazivati raznolikost tako da u pojedenim slučajevima. 3. u ovim slučajevima.56:169-171. Pacijent i njegova porodica donose odluku o načinu lečenja. Burgert EO et al. 8. Gehan EA. Rosen G. 1982. Natl Cancer Inst Monogr. Psihičke sekvele indukovane amputacijom su neizbežne pogotovu što se superponiraju na one već nastale saznanjem pacijenta da boluje od teške bolesti.49:1561-1570.s endothelioma of bone in children. bez obzira na dužinu rehabilitacije. Cancer 1982. Ewing. 6. Lower limb amputees over 65 years-activity of daily life (ADL) in our .s Sarcoma of Bone. od onih direktno vezanih za narušavanje psihofizičkog integriteta.70:391-397. Prog Clin Cancer. Phillips RF. ali za njim obavezno sledi socijalna reintegracija.8:267-282.terapijom. danas se radi u manjem broju slučajeva. Amputacija ekstremiteta koja je. 9. J Pediatr 1967. Ukoliko je i amputacija ponuđena kao jedno od terapijskih rešenja. Ona. Witting J. 7. Bacci G. 1981.Borghi A. pa sve do tehničkih i funkcionalnih mogućnosti koje protetičko sredstvo pruža.56:273-278.77: 193-224. povratak vršnjacima ili poslu sa ekstremitetom smanjenog funkcionalnog nivoa ili bez ekstremiteta sa protezom. Histologic Evaluation of Necrosis in Osteosarcoma Induced by Chemotherapy: Regional Mapping of Viable and Nonviable Tumor. Međutim.s sarcoma of bone. Orthopedic Oncology. Nesbit ME. povećava mogućnost preživljavanja. Prognostic factors in children with Ewing. Literatura: 1. The curability of Ewing. Savremeni hirurški pristup u lečenju koštanih tumora se oslanja na metode spašavanja zahvaćenog ekstremiteta. Bacci G. imunoterapijom i hirurški. Gitelis S. Cancer 1986. Omer Burgert O Jr. Mujović N.

Spyropoulos P. Prosthetics and Orthotics International. Van De Ven C. Aiteken G. Miner L. Hofstad CJ.72:1477. Jain AS. XVIII International Symposium on Morphological sciences: Abstract book. Teofilovski M. Jensen JS.29: 3-13. The CAT-CAM socket and quadrilateral socket: a comparison of energy cost during ambulation. 11. Colwell MO. 2000. Components of upper limb prostheses.280:242. 15. 2000. In Newman J.R. Prosthetics and Orthotics International.213. 5th Mediterranean Congress of Physical and Rehabilitation Medicine.(5). Clin Orthop1990. In: Engstrom B. Newelland M. A preliminary report. Serbia and Montenegro 2005. Burditt C. Gitelis S. Final program and Abstracts:Antalya. 22. Harris IE. Prosthetics and Orthotics International.56-73. 2005.10. Quill G.16: 11-19. Orthogeriatrics. . 24. Teofilovski M. Carnegie F.28: 141-152. Morton T. Stewart CPU. J Bone Joint Surg Am. and Cotton L. Complications Associated with Limb Salvage for Extremity Sarcomas and Their Management. 18.ICIB 3. 1992. Gitelis S. Proceedings of 4th ISPO Central&Eastern European Conference: 2005.36:778-783.pp 243-268. Prosthetic fitting following amputation for bone tumor. Therapy for amputees.97-107. 20. Trauma-related mayor lower limb amputations: an epidemiologic stdz. 1990. Edinburgh: Churchill Livingstone. Lower limb amputee survival. 1987. Piasecki P. ed Physical Medicine and Rehabilitation: The Complete Approach. Ebskov LB. 1992. Rowley D. In: Grabois M. 2004. Level Selection Techniques and Amputation. 13. 14. The indications for hand prosthetic rehabilitation.pp.S. Van der Linde H.I. Upper extremity amputation and prosthetic rehabilitation. 3rd ed. 1-2.39-42. Lower Limb Amputation Surgery. 1999. J Trauma 1994.583-607. editors. 2005. and Cotton L. Gailey RS. Ham R. Spires MC. Emmelot CH. 21. Newijin SE. Jain AS. and Jain A. Simon MA. Lawrence D. Chapman and Hall. 16.Turkey 2004:149. 19. Leff AR. A Comparison of Function and Walking Efficiency in Patients With Aggressive Tumors at the Knee Treated by Above-the-Knee Amputation. Stump management after trans-tibial amputation: A systematic review. Tumour related lower limb amputation: a 23 year experience. Knee Arthrodesis. Limb Amputation. or Knee Arthroplasty. 23. 12.experience. Ogston SA. 17. Nash S. ed Physical Medicine and Rehabilitation: The Complete Approach. Clinical field testing of trans-femoral prosthetic technologies: resin-wood and ICRC-polypropylene. 10. Raab W. Stewart CU. In: Grabois M. In Ham R. Prosthetics and Orthotics International. Serbian Academy of sciences and Arts Belgrade. Lower extremity prosthesis and rehabilitation. 25. Upper limb amputation and congenital limb deficiency. Prosthetics and Orthotics International. Spires MC.549-582.pp. 1991. 1993.13: 82-86.17: 95-101. 1989.

Jennings LC. Osobe koje obolele od limfedema imaju značajne probleme. Većina bolesnika prijavljuje da ima neki stepen otoka nakon radikalne mastektomije. Srbija k. Orthop Clin North Am 1991.413. edemom i hroničnom inflamacijom unutar ekstremiteta. Patofiziologija O uzroku oticanja ruke nakon mastektomije i aksilarne disekcije raspravljalo je nekoliko autora. Földi i saradnici izneli su mišljenje da „hronični postmastektomni otok ruke je uvek posledica bolesti limfnog sistema a nikad venskog sistema“. Vasconez LO. Postmastektomni limfedem se uvek razmatra kao sekundarna forma limfedema. Konstantinović Lj Klinika za rehabilitaciju „Dr M. narušenu funkciju ruke do kozmetskog defekta. Abstracts book: Madrid. Guzman-Stein G. kada je razlika obima od 2 cm između ekstremiteta neizbežna. saopštena je pojava limfedema i posle 30 godina od operacije. Modular Uncemented Prosthetic Reconstruction after Resection of Tumours of the Distal Femur. et al. 28.76:178. Teofilovski M.22:121. Rano prepoznavanje postmastektomnog limfedema može poštedeti bolesnika nepotrebnog zanemarivanja. Edem može nastati zbog direktnog uticaja tumora na limfatike ili kao posledica antineoplastične .. Lewis MM. J Bone Joint Surg Br. sveobuhvatnog tretmana. Lewis MM. Gebhardt MC. Clin Plast Surg. The Use of the Expandable and Adjustable Prosthesis in the Treatment of Childhood Malignant Bone Tumors of the Extremities. et al. 1994. 5.zotovic@drenik. Long-Term Results of Allograft Replacement in the Management of Bone Tumors.18:545. Campanacci D. Kenan S. Muscle Flap Coverage for the Lower Extremity. Devečerski G.57:499. Međutim. Limb Salvage in Pediatric Surgery: The Use of The Expandable Prosthesis. Prosthetic rehabilitation of patients with transfemoral amputation due to periferal vascular desease. Morris HG. 27. 31.5 % do visoke 80 %. 15th European Congress of Physical and Rehabilitation Medicine and 44th Congreso Nacional de la Sociedad Espanola de Rahabolitacion y Medicina Fisica. uključujći nelagodnost. Mujović N. posebno u ranom postoperativnom periodu. Zotović” Beograd.net Limfedem je definisan abnormalnom akumulacijom tkivnih proteina.324:86. Cancer1986. Clin Orthop1996. 30.. Capanna R. REHABILITACIJA BOLESNIKA SA LIMFEDEMOM RUKE NAKON RADIKALNE MASTEKTOMIJE Kanjuh Ž. 29. Bolesnici koju su imali postoperativnu zračnu terapiju imaju veću incidencu limfedema od onih koji nisu zračeni. Incidenca Sveukupno saopštena incidenca postmastektomnog limfedema varira od niske. nedostatka informacija i kasne implementacije razumnog. 1991. Spain 2006.26. Fix RJ. Mankin HJ.

2 godine. slabost ili ukočenost zahvaćene ruke. Naposletku. zbog fibroziranja subkutanog tkiva. narušavajući njihovu funkciju. Prosečno vreme od mastektomije i pojave limfangiosarkoma je 10. matastaze u aksilarnim limfnim čvorovima mogu blokirati limfatike. jer je ekstracelularna tečnost relativno slobodna u distenzibilnom subkutanom prostoru. U ranoj fazi postaksilarne disekcije otok se karateriše „testastom“ konzistencijom.3 godine. jeste tradicionalan metod. Incidenca ove komplikacije se retko saopštava u populaciji bolesnika sa limfedemom. u neselektovanih bolesnika rizik je manji od 1 %. Fizikalni nalaz postaje klinički detektibilan kada se poveća subkutani pritisak tečnosti. a mediana preživljavanja je 1. vrlo retko. funkcionalna oštećenja. U prvom stadijumu. Drugi stadijum karakteriše proteinima bogat edem i proliferacija vezivnog tkiva. što dovodi do smanjenja obim pokreta u zglobovima zahvaćene regije. Međutim. U ovom stadijumu odgovor na terapiju je relativno dobar. Zračna terapija može uzrokovati fibrozu okolnih struktura. razvija se fibroza. Smatra se da razlika volumena preko 100 . Smanjen obim pokreta i bol pak imaju reperkusiju na aktivnosti dnevnog života i radne aktivnosti. smanjuje se sposobnost distenzije subkutanog tkiva. Hroničan i težak oblik limfedema može. Akumulacija limfe u edematoznoj ruci stvara bogat medijum za porast bakterija. Limfedem može prouzrokovati ograničenje obima pokreta i bol. psihosocijalni distres i retko sekundarni malignitet. reverzibilan na elevaciju ruke. Komplikacije Komplikacije limfedema uključuju predispoziciju za infekcije. dok sam otok stvara probleme u nalaženju adekvatne odeće i dovodi do kozmetskog naruženja što povećava emocionalni distres i socijalno funkcionisanje. koji dalje dovodi do destrukcije i blokade limfatika. kako vreme odmiče.terapije. Internationa Society of Lymphology opisuje tri stadijuma limfedema. otok je „testast“. Ovo prouzrokuje . unapred definisanim tačkama. Svakako da terapija u ovom stadiju je manje efikasna i poboljšanja su manje izražena a potrebno je više vremena. truda i novca da bi se dobila signifikantna korist od terapije. maligno alterisati u limfangiosarkom. Smanjenje obima pokreta i povećan pritisak tečnosti u subkutanom tkivu može uzrokovati različite simptome: od nelagodnosti do bola.200 cm3 ili razlika obima > 2 cm su dovoljni kriterijumi za dijagnozu limfedema. Predloženi su različiti sistemi merenja i klasifikacije postmastektomnog limfedema: merenje obima ekstremiteta centimetarskom trakom na različitim. Volumetrijsko merenje imerzijom ruke u graduisani sud sa vodom. Resekcija tumora može da povredi limfne čvorove i sudove. Dijagnostika i procena U bolesnika sa razvijenim unilateralnim otokom ruke i prethodnom anamnezom hirurškog/radijacionog lečenja maligniteta dojke prepoznavanje limfedema ne predstavlja problem. Limfedematozno tkivo je veoma prijemčivo za infekciju i veoma male opekotine ili ubodne rane mogu se razviti u generalizovani Erisypelas. Sa povećanjem limfedema. otok postaje spongiozne konzistencije i otvrdnjava.

MRI. Pneumatski limfodrenažeri stimulišu pražnjenje limfnog sistema potiskivanjem stagnantne tečnosti kroz limfatike. sa većim pritiskom u distalnim odeljcima. u kombinaciji sa pokretom ima mikromasažni efekat koji podstiče limfni transport. Za limfedem ruke preporučuje se elastični rukav pritiska 30-60 mmHg. Rukav je podeljen u više odeljaka. Mere rehabilitacije Tretmani u lečenju variraju od nečinjenja do primene agresivnih hirurških procedura. ciklusu otoka. . Za bandažiranje elastičnim zavojima se koriste višeslojni kratko-elastični bandažni zavoji i sunđerasti jastučići. Optoelektronska volumetrija omogućava dobijanje preciznih mera i detekciju minimalnih promena volumena ali je klinička relevantnost još uvek nejasna u ovom momentu. venske staze. Vrlo je važno i to što rukav štiti ruku od intrinsic povrede u tzv. kompresivna bandaža. NMR. Elastični rukav redukuje količinu ekscesa fluida u zahvaćenoj ruci smanjenjem intersticijalnog hidrostatskog pritiska. Rukav je takođe protektivna mera akcidentalnih kožnih trauma (abrazije. Gradijent pritiska između svakog odeljka je aproksimativno 10 mmHg. sprečava se reakumulacija limfe. što obezbedjuje „pumpajuće kretanje” duž limfatičnih sudova prema srcu. Metode limfatične vizuelizacije se mogu grubo klasifikovati kao anatomska i funkcionalna ispitivanja i najčešča su: limfoscintigrafija. smanjenjem tendencije istezanja kože. ove procedure imaju ograničenu vrednost u proceni ishoda lečenja limfedema.stvrdnjavanje ekstremiteta a elevacija ne dovodi do redukcije otoka. intersticijumu /limfnom kapilaru. optoeletronska volumetrija. Primenjuje se pritisak vazduha na ekstremitet putem gotovih inflatibilnih rukava. pomaže „razbijanje“ fibrotičnog tkiva i omekšava ekstremitet. Redovna elevacija obolelog ekstremiteta smanjuje količinu stvorene limfe (smanjenjem kapilarne filtracije) i smanjuje tkivno naprezanje (hidrostatski pritisak tkivne tečnosti). Kompresivna bandaža povećava intersticijumski pritisak i optimalizuje se balans tečnosti u funkcionalnoj kapilarnoj jedinici. Postavljen limfodrenažer se kalibriše za postizanje gradijenta vremena i pritiska. hirurga i/ili fizijatara. Treći stadijum je limfostatička elefantijaza. za objektivo merenje periferne limfatičke funkcije i radi praćenja efekata terapije. Takođe. opekotine i sl) koje mogu dovesti do egzacerbacije otoka. kompjuterizovana tomografija. CT i UZ objektivizuje strukturalne promene u limfedemu. Pneumatska kompresija Pneumatska kompresija je jedan od najčeće korišćenih fizikalnih modaliteta u lečenju akutnih i hroničnih limfedema ruku i nogu. Međutim. ultrazvučna dijagnostika. venskih i arterijskih ulcera i u preveniji tromboze dubokih vena. koji se sekvencijalno pumpaju vazduhom. Izotopska limfoscintigrafija se koristi za morfološko ispitivanje. Pod kompresivnom bandažom zabeleženo je povećanje temperature kože do 50 C što ubrzava limfangiomotoriku. Između ova dva ekstrema nalaze se kombinacije konzervativnih tretmana. Elevacija ruke je često prva intervencija savetovana od strane onkologa.

Tipičan program sadrži dve faze: intenzvnu. Ovaj pristup kombinuje četiri komponente: negu kože i adneksa kože. Opisani su brojni fiziološki efekti manuelne limfne drenaže: povećava se učestalost kontrakcija limfatika. pritisak. kineziterapiju i pneumatsku kompresiju čini osnovu programa za bolesnike sa limfedemom. Hirurško lečenje se primenjuje u slučajevima kada je konzervatino lečenje neefikasno. propisuju se kao deo multidisciplinarnog terapijskog pristupa. se propisuju u slučaju pojave cellulitis-a ili lymphangitis-a. centripetalnu masažu odnosno MLD.Ne postoji standardni protokol za korišćenje limfodrenažera što vodi širokoj primeni bez ili sa malo medicinskog nadzora. manuelnu limfnu drenažu. kratko-elastičnu višeslojnu bandažu (nastavlja je plasiranje elastičnih delova odeće kada je edem redukovan) i terapijsko vežbanje odnosno kineziterapiju sa plasiranom bandažom ili odećom. Antibiotici. zbog narušene limfatične funkcije. Medikamentozna terapija U lečenju limfedema i pridruženih infekcija koristi se nekoliko vrata lekova. što je važan princip u lečenju limfedema. Hirurško lečenje Hirurški pristupi se mogu podeliti na fiziološke i reduktivne. Time se postiže maksimalan efekat na istezanje kože sa minimalno primenjenim pritiskom. Vodder-ova tehnika manuelne limfne drenaže je specijalna tehnika u tretmanu limfedema. kružni i imaju svoj redosled. Terapeut koristi pokrete ruke kojima se postiže blaga akcija pumpanja na kožu. smanjuje se mikrolimfatična hipertenzija i poboljšava se kolateralna limfna drenaža između limfnih teritorija na koži. Opservacija eventualne infekcije i drugih komplikacija. Povećana drenaža omogućava preusmeravanje tečnosti iz edematozne regije kroz funkcionalne limfne čvorove u nezahvaćenoj regiji. Tretman limfedema ruke se razvija kao multimodalna terapija nazvana kompleksna dekongestivna fizioterapija. smanjenje funkcije i depresije. Zaključak Stečeni limfedem je relativno česta komplikacija hirurškog lečenja dojke. smer i ritam. Bolesnici oboleli od limfedema su skloni fizičkim i psihološkim sekvelama uključujući bol. Reduktivnim operacijama se uklanja eksces tkiva i edema radi smanjenja obima ekstremiteta na funkcionalno prihvatljivu veličinu. Tehnike masaže Tradicionalne tehnike masaže. . Fiziološke operacije imaju za cilj uspostavljenje limfnog toka rekonstrukcijom limfnih puteva. Multimodalna rehabilitaciona terapija. Kao rezultat toga poboljšava se limfni tok bez povećanja kapilarne filtracije. Benzopironi (alfa benzopiron). uključujući i psihosocijalni distres nastavlja se i kada bolesnik nastavlja lečenje u kućnim uslovima. koja uključuje elastičnu kompresiju. uključujući centripetalnu samomasažu. povećava se reapsorbcija proteina u limfatike. flavonoidi koji stimulišu makrofangu proteolitičku aktivnost kao i ukupan broj makrofaga u zahvaćenoj ruci. dekongestivnu fazu koja se sporovodi 4-5 nedelja koju nastavlja faza optimalizacije i održavanja postignute dekongestije. Pokreti su uvek tačno određeni. u većoj dozi.

oštećenje brahijalnog pleksusa. Clinical practice guidelines for the care and treatment of breast cancer: 11. 2. i Ž. 3. 77 (Suppl 3): 74–80. Tomić S. 4.Granić M. Brennan MJ. . Razvijanjem SLER (sekundarni limfedem ruke) sprovodi se kompleks dekongestivne fizikalne terapije . restitutivnom. 7-30. DePompolo RW. Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu 2005. Srbija nedeljkovic@neobee. 19-51. suportivnom i palijativnom onkološkom rehabilitacijom. dijagnostika i terapija. Progresija bolesti. Institut za onkologiju Vojvodine. 2001. Bojić M i Lačković V.net Uvod. Hemun S. 5. Heelan MC. Rockson G. Prikaz onkološke rehabilitacije koji se sprovodi u Institutu za onkologiju Vojvodine kod pacijenata sa malignom neoplazmom dojke. International Society of Lymphology Executive Committee. Kalezić V. 8. 9.Petrović S. Incidence of breast carcinoma-related lymphedema. Nedeljković M. nastavlja se sa programom preventivne rehabilitacije. Efekti kompleksne dekongestivne fizikalne terapije u kontroli i lečenju limfedema ruke posle hirurškog lečenja karcinoma dojke. 83 (Suppl 12): 2776–81. Sremska Kamenica.. Petrek JA. Cilj. Limfedem ruke posle lečenja raka dojke. 6. Naučna KMD.S. Focused review: postmastectomy lymphedema. Medicinski fakultet u Beogradu. sprovodi se tretman RESTITUTIVNA ili SUPORTIVNA onkološka rehabilitacija. Kanjuh Ž. metastaze ili patološke frakture u kostima GE ili SLER praćen paralizom brahijalnog pleksusa zahteva primenu PALIJATIVNE onkološke rehabilitacije.Literatura: 1. niti progresija osnovne bolesti. The Diagnosis and Treatment of Peripheral Lymphedema. itd. Lymphedema.110:288 –295 P ONKOLOŠKA REHABILITACIJA KOD MALIGNIH TUMORA DOJKE U INSTITUTU ZA ONKOLOGIJU VOJVODINE Popović .RESTITUTIVNA ili SUPORTIVNA onkološka rehabilitacija. Način rada. Zavod za rehabilitaciju Instituta za onkologiju Vojvodine je jedina institucija u zemlji koja se bavi rehabilitacijom onkoloških pacijenata na sva 4 nivoa: preventivnom.Radak Đ. Beograd 1993. Drugog postoperativnog dana kod operisanih od MN dojke sprovodi se PREVENTIVNA rehabiliatcija u cilju održavanja obima pokreta u ramenom zglobu i aktiviranja "mišićne pumpe". Beograd-Zagreb. Magistarska teza. 7. Lymphoedema: klinika. Kordić V. Harris SR. Babić M Zavod za rehabilitaciju. Kanjuh. Garden FJ. Am J Med. 1986. CMAJ 2001 Jan 23. Lymphedema. Lymphology 36 (2003).164(2):191-9. Medicinska knjiga. 84-91. Guyton CA: Medicinska fiziologija. Ukoliko se razvije kontraktura u ramenom zglobu. Beograd 2005. Goldner B. Arch Phys Med Rehabil 1996. Cancer 1998. Ukoliko se u kasnijem periodu (kontinuirano praćenje pacijenata od strane fizijatra) ne razviju funkcionalne komplikacije.

većina pacijentkinja / pacijenta “ štedi “ rame i ruku na operiranoj strani što vodi daljnjem pogoršanju stanja. radioterapeuta i fizijatra. Usljed bolnosti operiranog područja i straha od eventualnog daljnjeg pogoršanja. zauzima viši položaj. gubi se elastičnost tkiva što može uticati na daljnje smanjenje obima pokreta pripadajućeg područja. javlja se ograničenost obima pokreta ramena na operiranoj strani. Onkološka rehabilitacija kod malignih neoplazmi dojke. Muftić M. krut. Rame koje se štedi. becirovic-tz@hotmail. koji uključuje i odstranjenje dijela pazušnih limfnih čvorova iste strane. također doprinosi ograničenosti obima pokreta ramena na operiranoj strani. usljed promjena na mišićnom i vezivnom tkivu zračenog područja uzrokovanog fibrozom. nivo opšte fizičke kondicije podići na veći stepen u postoperativnom periodu. BiH Poliklinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju Tuzla. te nastaviti provoditi preporučeni program vježbi nakon izlaska iz bolnice. onkološka rehabilitacija P KINEZITERAPIJA NAKON OPERATIVNOG LIJEČENJA KARCINOMA DOJKE Sarić S. Druga faza počinje kada hirurg izvadi dren.Zaključak. hirurga. kontinuirano praćenje pacijenata od strane fizijatra i timski rad interniste. povećati nivo samopouzdanja i . Smanjenje obima pokreta ramena je utoliko veće ukoliko je i dio grudne muskulature u toku operativnog zahvata morao biti odstranjen. a pripadajuća muskulatura je bolna. smanjiti bolnost operiranog područja.net. kao i bolovi u grudnom i donjem dijelu leđa. usljed čega se javljaju bolovi u cervikalnom segmentu praćeni glavoboljom. bilo radikalnog bilo poštednog operativnog zahvata. Prva faza počinje prvi dan nakon operativnog zahvata i traje dok se ne izvadi dren. Dugoročno gledano smanjenje obima pokreta operirane strane uzrokuje i promjenu posture. Institut za onkologiju Vojvodine. Trmnić S Javna Ustanova Dom Zdravlja Kantona Sarajevo.ba. povišenog tonusa. Zaključak: Cilj redovnog vježbanja je postići potpuni obim pokretljivosti ramena na operiranoj strani. potrebno je početi sa kineziterapijom još u bolničkom krevetu.Treća faza počinje kada se izvade konci a četrvrta faza uključuje svakodnevno vježbanje tokom cijelog života.com Nakon operativnog liječenja karcinoma dojke. Nakon provedene radioterapije. Vježbe se provode u četiri faze.ba. sa ciljem što kvalitetnijeg života ovih pacijenata. što uzrokuje još veću bolnost cijele regije i posljedično smanjenje obima pokreta ramena. kao i nakon postoperativnog perioda. Bećirović E. Tanović Dž. Ključne reči: Zavod za rehabilitaciju. bi morao da bude sastavni deo tretmana maligne neoplazme dojke. imobilizirano rame. BiH renewls@bih. Da bi se sve navedeno izbjeglo. Ukoliko postoperativni ožiljak u toku zarastanja postane neelastičan. Svaka od četiri faze sadrži detaljan program vježbi kreiran za tačno navedeni period. general@zenezazene.

III stadijum: razlika 5. Ključne riječi: karcinom dojke. Primena preventivne onkološke rehabilitacije u bolničkim i kasnije kućnim uslovima i edukacija pacijenata o riziko faktorima značajno doprinosi redukovanju broja SLER. prosečne starosti 53.9 meseci.5 cm. Perišić D Klinika za rehabilitaciju "Dr M.2003. Sremska Kamenica. Rezultati: U periodu 2000.5 %). Materijal i metode. Popović . Hemun S. do decembra 2003. Studija obuhvata pacijente operisane u Institutu za onkologiju Vojvodine u periodu od januara 2000. Sekundarni limfedem ruke (SLER) je najčešća komplikacija terapije maligne neoplazme dojke koja se može prevenirati. II stadijum: razlika 3.9 %) pacijenata. Srbija nedeljkovic@neobee. Jović S. Stadijum I je prisutan kod 160 pacijenata (80. Beograd.6 %) i stadijum III kod 7 (3.vjere u vlastite snage. Kordić V. Vreme od operacije do pojave SLER prosečno je bilo 13.Petrović S.1 cm i više. Svi pacijenti su bili uključeni u program preventivne rehabilitacije i kontrolisani su od strane fizijatra najmanje 2 godine.. Ključne reči: sekundarni limfedem ruke.1 . Sve navedeno garantuje kvalitetan život.5 godina. Cilj.net Uvod. . kineziterapija. godine. stadijum II kod 29 (15. pun aktivnosti i nakon operativnog liječenja karcinoma dojke. Zotović". Prikaz dijagnostikovanih SLER kod pacijenata operisanih od maligne neoplazme dojke u Institutu za onkologiju Vojvodine. Srbija zkanjuh@ptt.9 %) dijagnostikovan je SLER. a kontinuirano praćenje pacijenata od strane fizijatra dijagnostici ranih stadijuma SLER. Konstantinović Lj. Babić M Zavod za rehabilitaciju. rehabilitacija.yu Uvod i cilj: limfedem ruke je relativno česta komplikacija posle hirurškog lečenja karcinoma dojke. Tokom praćenja pacijenata u periodu od najmanje 2 godine. Zaključak. Tomić S. Ova postterapijska sekvela daje rezidualni funkcionalni deficit koji vodi ka onesposobljenosti i pogoršavaju kvalitet života. Kriterijum za postavljanje dijagnoze SLER je razlika obima od 2 cm na najmanje jednom od 6 merenih simetričnih nivoa na gornjim ekstremitetima. godina operisano je 1526 pacijenata od maligne neopazme dojke (prosečno godišnje 381 pacijent). SLER je klasifikovan u 3 stadijuma: I stadijum: razlika obima do 3 cm. P SEKUNDARNI LIMFEDEM RUKE I MALIGNE NEOPLAZME DOJKEnaša iskustva Nedeljković M. preventivna onkološka rehabilitacija P UTICAJ FIZIOREHABILITACIONOG LEČENJA NA KVALITET ŽIVOTA BOLESNICA SA POSTMASTEKTOMNIM LIMFEDEMOM Kanjuh Z. Institut za onkologiju Vojvodine. kod 196 (12.

Srbija sasa65@bankerinter. mentalni status i vitalnost bitno narušavaju fizičko funkcionisanje u obe grupe ispitanika.traumatološka Klinika Niš 2 Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju KC Niš. te ukupnog skora kvaliteta života u obe grupe bolesnica statistički su značajno porasle 3 meseca posle tretmana (p < 0. bol. Trenutno zdravlje je ograničavajući faktor za tipične dnevne aktivnosti.05). suočavamo se sa prelomom femura koji značajno pogoršava i onako često teško stanje pacijenata. bez metastatske bolesti. Rezultati Operisano je 13 patoloških preloma dijafize femura.net Uvod Patološki prelomi dijafize femura nastaju najčešće kao posledica metastaza karcinoma dojke. kompleksna dekongestivna fizioterapija. kvalitet života. Prva grupa je lečena kompleksnom dekongestivnom fizikalnom terapijom. te ukupni skor kvaliteta života po faktoru grupe tretmana nije dobijena statistički značajna razlika (p > 0. u remisiji. prosečne starosti 57. Dimenzije kvaliteta života.07 godina (od 44 do 71). Minimalno invazivna hirurška intervencija može biti od vitalnog značaja za ovakve pacijente. Metode Operativno je lečeno 13 pacijenata sa patološkim prelomima dijafize femura koji su nastali kao posledica koštanih metastaza.Metode: Kliničkim istraživanjem obuhvaćena je 61 bolеsnica. vakuum-kompresiona terapija. Radenković M1. sličnih opštih karakteristika. percepcija fizičkog i emocionalnog zdravlja. Druga grupa je lečena intermitentnom vakuum-kompresionom terapijom uz nošenje elastičnog rukava te kineziterapijom. Pored teške osnovne bolesti kao što je karcinom dojke. karcinom pluća. sa hroničnim limfedemom ruke nakon lečenog karcinoma dojke.15 %) pacijentkinja. Dvofaktorskom analizom varijanse za subskor emocionalnog i fizičkog zdravlja. P HIRURŠKO LEČENJE PATOLOŠKIH PRELOMA DIJAFIZE FEMURA KOJI SU NASTALI KAO POSLEDICA KOŠTANIH METASTAZA Milenković S1. Postoperativna infekcija se pojavila kod jednog . 9 žena i 4 muškaraca. Obavaljenje umerenih fizičkih aktivnosti. Postoperativno nije bilo mehaničkih komplikacija. Preduzimanje fiziorehabilitacionih postupaka uz zauzimanje aktivnog stava u kontroli i lečenju limfedema sigurnijm u sebe i socijalno adekvatnijim..001) ali bez statistički značajne razlike između grupa ispitivanih pacijentkinja. Ristić T2 1 Ortopedsko . prostate i dr.05). Svi prelomi su fiksirani dinamičkim unutrašnjim fiksatorom po Mitkoviću.05) uz signifikantan porast vrednosti u obe grupe posle tretmana (p < 0. Rezultati i zaključak: prosečne vrednosti subskora telesnog i emocionalnog zdravlja. teškoće zbog narušenog fizičkog zdravlja. Najveću diskriminativnost pokazao je skor emocionalnog zdravlja. i bez značajne interakcije (p > 0. Ključne reči: postmastektomni limfedem. merene su upitnikom Short Form – 12 (SF – 12) Health Survey. Bolesnice su podeljene metodom slučajnog izbora u dve grupe. Patološki prelom dijafize femura zbog metastaza karcinoma dojke je nastao kod 6 (46.

K. Lečenje se ne sprovodi dok ne nastupi anemija i trombocitopenija. Srbija office@zop. Dinamički unutrašnji fiksator po Mitkoviću omogućava brzu i minimalno invazivnu aplikaciju i fiksaciju patoloških preloma. Grujičić B. Sremska Kamenica. su prošli opšti program pretprotetičke pripreme i po preskripciji su dobili natkolene proteze sa ukočenim kolenim jedinicama i pelvičnim suspenzijama..net Uvod U sklopu kompleksnog lečenja pacijenata sa primarnim i sekundarnim tumorima CNS-a u Zavodu za rehabilitaciju Instituta za onkologiju Vojvodine u Sremskoj Kamenici sprovodi se ambulantni i stacionarni rehabilitacioni tretman ovih pacijenata. Prošli su školu hoda i koriste proteze na kraćim relacijama uz pomoć obe štake. Popović . Hod je bio limitiran slabijom mišićnom snagom i bržim zamaranjem bez prisutne anemije i trombocitopenije. ustajanje i hod.operisanog pacijenta. i pacijentkinja B.Petrović S Zavod za rehabilitaciju Instituta za onkologiju Vojvodine.co. Operisanim pacijentima je kroz fizikalnu medicinu i rehabilitaciju omogućena normalna nega. Zaključak: Nema specifičnosti u protetičkoj rehabilitaciji pacijenata sa HLL jer je program limitiran opštim i lokalnim promenama izazvanim šećernom bolešću i vaskularnim problemima. P HRONIČNA LIMFOCITNA LEUKEMIJA I PROTETISANJE Gavrilović B.Maksimović B Zavod za protetiku. Srbija nedeljkovic@neobee. Marković M. kao i značajno smanjenje bola.B. . Zaključak: Opšte stanje pacijenata koji imaju patološki prelom dijafize femura izazvan metastatskim tumorom može biti veoma teško.yu Uvod: Hronična limfocitna leukemija obično počinje kao asimptomatska limfocitoza kod starijih od 60 godina. HLL može da uspori program ukoliko se pojave komplikacije i zato se program obavlja po I stepenu prioriteta. Beograd. Metode: Posmatrani su pacijenti hospitalizovani u Zavodu za protetiku u 2006. Cilj: Da prikažemo da prisustvo HLL kod pacijenata kod kojih je osnovni uzrok amputacije Dijabet. Vidaković . Svi operisani pacijenti su bili aktivirani i mobilisani za hod sa štakama.mell i vaskularna insuficijencija može da uspori protetičku rehabilitaciju. Bol je značajno smanjena kod svih operisanih. godini uz deskriptivnu statistiku. Rezultati: I pacijent N. P ALGORITAM FIZIKALNOG TRETMANA I REHABILITACIJE PACIJENATA SA PRIMARNIM I SEKUNDARNIM TUMORIMA CNS-a Nedeljković M.

predstavlja imperativ koji je potrebno sprovesti u praksu u što skorijem vremenu. Ključne reči: Tumori CNS-a. Način rada U sklopu timskog rada sa specijalnostima koje su uključene u lečenje primarnih i sekundarnih tumora CNS-a u Zavodu za rehabilitaciju Instituta za onkologiju Vojvodine u Sremskoj Kamenici sprovodi se fizikalni tretman i rehabilitacija po algoritmu koji smanjuje ili eliminiše neželjene efekte i doprinosi povećavanju kvaliteta života ovih pacijenata. Institut za onkologiju Vojvodine . onkološka rehabilitacija. Zavod za rehabilitaciju. Zaključak Izrada multidisciplinarno dorađenog algoritma tretmana pacijenata sa primarnim i sekundarnim tumorima CNS-a u čijem sklopu će postojati i fizikalni tretman i rehabilitacija.Cilj Izrada algoritma fizikalnog tretmana i rehabilitacije koji će omogućiti kvalitetniji život pacijenata sa primarnim i sekundarnim tumorima CNS-a.

povrede i poremećaji oštećuju funkciju i strukturu tijela. Poduzeta su detaljna naučna istraživanja da bi IFC bio primjenljiv na sve kulture. Crna Gora milano@cg. ONESPOSOBLJENOSTI I ZDRAVLJA Obradović M Institut za fizikalnu medicinu. Sredinom 2001. je dokazala da investiranje u zdravlje ima direktni uticaj na ekonomski razvoj. Pogledi se o tome definitivno mijenjaju. Igalo. IFC je prihvaćen od 191 zemlje kao međunarodni standard koji opisuje i mjeri zdravlje i onesposobljenost. Danas se ovo smatra greškom jer je zdravi narod preduslov ekonomskog rasta jednako koliko i njegov rezultat. Samo zdravi narod uz potporu . Ove instrukcije u ustanovama rehabilitacije obezbjeđuju bogatu bazu podataka korisnih za evaluaciju i praćenje bolesnika. oba pola i dao pouzdane i poredljive podatke o ishodima zdravlja pojedinaca i grupa.yu IFC je nova međunarodna publikacija Svjetske zdravstvene organizacije (SZO) koja klasifikuje funkcionisanje. rehhabilitaciju i reumatologiju. Širom svijeta je u toku istraživanje zdravlja da se pomoću IFC dobiju podaci o zdravlju naroda. IFC je komplementaran Međunarodnoj statističkoj klasifikaciji bolesti i pridruženih stanja (ICD-10) pa oni zajedno čine porodicu međunarodnih klasifikacija SZO. ograničavaju aktivnosti i spriječavaju učešće. Predugo su mnogi ekonomisti ulaganje u zdravlje smatrali dodatnim troškom koji zemlje u razvoju mogu podnijeti tek kada dostignu veći ekonomski nivo. zdravlje i onesposobljenost prema modernim idejama zdravlja i onesposobljenosti. Komisija za makroekonomiju i zdravlje. On omogućava fokusiranje na transfer vještina koje se stiču u klasičnim rehabilitacionim ustanovama na setinge u lokalnoj zajednici. Ovaj posljedni set informacija je veoma važan za fizijatriju.Tema VII PRIMENA FUNKCIONALNIH TESTOVA U REHABILITACIJI MEĐUNARODNA KLASIFIKACIJA FUNKCINISANJA. starosne grupe. godine. On predstavlja rezultat sedmogodišnjih napora u kome je aktivno učestvovalo 65 zemalja. Tako je napravljena kovanica – zdravlje na prvom mjestu. IFC takođe uključuje specifične informacije o faktorima okoline koji utiču na onesposobljenost otežavajući ili facilitirajući ukupno funkcionisanje osobe. izbor terapeutskih intervencija i naučna istraživanja. koju je sačinjavalo nekoliko stotina vodećih naučnika u svijetu. Posljednjih godina je u svijetu prisutna značajna debata o ulozi zdravlja u razvoju društva. nakon dvije godine istraživanja. IFC sadrži standardizovane instrukcije koje opisuju kako bolesti.

a ne patologiju. Snaženje rehabilitacije kroz operativni bio-psiho-socijalni model Pomjeranje paradigme sa „restoracije“ na „osnaživanje“ IFC se pomjera sa „posljedica bolesti“ kako je to radila ICIDH i zauzima neutralnu poziciju naglašavajući funkcionisanje. Facilitatori pojačavaju funkciju dok barijere povećavaju ograničenja. drugi opisuje okolinu i lične kontekstualne faktore. uključujući rehabilitaciju. On ne stavlja zdravlje i onesposobljenost u uski biomedicnski ili društveni model kao prethodne klasifikacije nego identifikuje sve njihove majorne dimenzije kroz jedan integrisani bio-psiho-društveni model. Novi termini imaju za cilj da prošire opseg klasifikacije. Ovdje je IFC našao svoj puni smisao i predstavlja zajednički međunarodni okvir koji opisuje i mjeri zdravlje i onesposobljenost pojedinca i naroda. Zdravlje takođe znači ukupno ljudsko funkcionisanje. Dok ICD klasifikuje bolesti i uzroke smrti IFC klasifikuje zdravlje. IFC ima dva dijela Prvi dio klasifikuje funkcionisanje i onesposobljenost. pojam onesposobljenost (disability) se koristi kao zbirni izraz za oštećenje. a ograničenje učešća zamjenjuje negativni termin hendikep koji se koristi u prethodnoj klasifikaciji ICIDH. U drugom dijelu kontekstualni faktori su grupisani na a) lične faktore i b) faktore okoline koji su međuzavisni i predstavljaju ili facilitatore i barijere. Funkcionisanje i onesposobljenost su opisani sa perspektive tijela. Slično. aktivnosti i učešće. IFC ne ograničava onesposobljenost na mali segment društva sa određenim oštećenjem tijela već zagovara „univerzalni model“ koji uvodi funkcionisanje u ukupno ljudsko životno iskustvo. osobe i društva i formulisane u dvije komponente: a) funkcije i struktura tijela i b) aktivnosti i učešća. Ali da bi se poboljšalo zdravlje potrebne su instrumenti koje mjere promjene nakon primjene društvenih intrevencija. Aktivnost znači izvršavanje zadatka ili akcije od strane pojedinca. Ograničenje aktivnosti zamjenjuje raniji termin nesposobnost. Participacija znači učestvovanje u životnim situacijama. Ovaj model snažno zagovara integraciju sa okolinom u kojoj osoba sa onesposobljenošću djeluje. Termin funkcionisanje je širok pojam koji označava sve funkcije tijela. Osnovni principi IFC IFC obezbjeđuje standardizovane instrumente za mjerenja zdravlja i onesposobljenosti i kreira novu paradigmu tretirajući zdravlje i i onesposobljenost kao multidimenzionalnu konstrukciju. Ono što je važno za osobe sa onesposobljenošću je da IFC otklanja stigmu razlika uzrokovanu različitom .funkcionalnog zdravstvenog sektora može obezbijediti održivi razvoj društva. Poboljšavanje zdravlje pojedinca i društva u cijelini nije samo pitanje smanjenja prerane smrti zbog bolesti i povreda. Za razliku od ranijih modela onesposobljenosti. Na kliničkom nivou IFC daje zajednički okvir za mjerenje zdravstvenih ishoda i efektivnosti različitih intervencija. Procjena zdravlja i onesposobljenosti je kroz čitav spektar različitih ljudskih funkcija od običnog senzornog oštećenja do punog učešća u aktivnostima zajednice. ograničenje aktivnosti i učešća. mogućnost osobe da živi pun život kao pojedinac i član društva. Gubitak zdravlja nije samo gubitak za pojedinca već i za njegovu porodicu i cijelo društvo.

kulturnim. ekonomskim i političkim aktivnostima. zdravstvenih institucija i dr. Kada osoba sa onesposobljenjošću dobije ista prava. empowerment – multi-dimenzioni društveni proces kojim osoba stiče kontrolu nad svojim životom). Badley. religioznim. Disability and Rehabilitation. fizičkog i društvenog okruženja. Faktori okoline mogu biti veoma veliki uzrok ograničenja aktivnosti i učestvovanja što dovodi do potrebe za novim konceptom „lične ekologije“ koja istražuje kontekst uticaja fizičkih barijera.) i njihov uticaj na ograničenje aktivnosti i spriječavanje učestvovanja. C. Dugoročni ciljevi rehabilitacije su da se maksimiziraju fizičke i mentalne sposobnosti osobe i izjednače njene mogućnosti za uključivanje u zajednicu. Mada precizni mahanizmi za kombinaciju ovih principa još treba da se usaglašavaju. najbolje se sagledavaju kroz rehabilitaciju u zajednici (RUZ). Intervencije u okolišu (univerzalni dizajn. The Disability Press. Međutim. The Genesis of handicap: definitions. Kako bolesnik evoluira prema svom osnaženju potencijal za aktivnosti i mogućnosti učestvovanja se mogu shvatiti kao integrativne i preklapajuće aktivnosti u četiri sfere – tijela. RUZ predstavlja „radikalan pristup“ jer jer reflektuje strukturu i funkciju plemenskih kultura i „izvire“ iz najširih slojeva loklane zajednice. Proces zahtijeva da se poštuju prava osoba sa onesposobljenošću da žive u svojim zajednicama u punom zdravlju i blagostanju i ravnopravno učestvuju u obrazovnim. 1995 2. 1997 . kreatora zdravstvene politike. E. Koncept milosrđa je zamjenjen konceptom izjednačavanja mogućnosti i ljudskih prava. Praksa bazirana na činjenicama se primjenjuje da se smanji oštećenje i unaprijedi funkcija prema potrebama i željama bolesnika.) proširuju životni prostor i patricipaciju osobe sa onesposobljenošću. Literatura: 1. Spajanjem „medicinskog“ i „socijalnog“ modela dobija se „medicina osnaženja“ (eng.patologijom. 53-62. pojedinačnih i društvenih ponašanja (davalaca usluga. štake. Kroz znanje i napore medicina osnaženja daje snagu i autoritet bolesniku da bi ga dovela u najbolju poziciju iz koje može da upravlja svojim zivotom. 17. and role of external factors. Ovo predstavlja dramatično pomjeranje za fizijatriju. informacione tehnologije i dr. uma. mogućnosti i obaveze kao druge osobe on postaje osnažen da postane koristan. Prošireni interes da se osoba uklopi u svoju okolinu uvodi principe nezavisnog življenja u proces rehabilitacije. a račva se u institucije rehabilitacije. Doing Disability Research. Efektivna rehabilitacija pomaže bolesniku da ponovo stekne kontrolu nad svojim životom u toku i nakon akutne faze svoje bolesti. Mercer. „lagani pristup“. Dodajući kontekst okoline IFC ojačava paradigmu rehabilitacije. „lagani grad“) u kombinaciji sa asistivnom tehnologijom (kolica. proći će još dosta vremena dok se ne smanji precepcija stigme povezane za upotrebu ove tehnologije. Barnes. Osnaženje se postiže kroz puno jedinstvo tijela i duha u stepenu koji to dozvoljava stanje zdravlja i iznalaženje puteva da se osoba integriše sa svojom okolinom na način koji će omogućiti njeno maksimalno funkcionisanje i puno učestvovanje u svim životnim situacijama. Ovako široki pristup treba da učini lokalnu zajednicu još zainteresovanijom za rehabilitaciju. udlage. produktivan član društva. models of disablement. G.

Gerosa. 1997 4.e koji sadrže prepise zakona koje je doneo Urnamu. 10th re. loše. P.3. F. 407-413. E Nappi. ustaljeni postupak za izazivanje određene aktivnosti pomoću proverenih podsticaja na osnovu kojih se ispitanici porede po varijabli (varijablama) koja je predmet merenja. 373-379. J. pogoršanja i kako ustanoviti grešku.. 513-522. Pronađeni su fragmenti glinenih tablica iz oko 2500. Jednako teška su merenja numeričkih i atributivnih obeležja. Beograd. namerne ili nenamerne. Disability and Rehabilitation 19. stanja. 1992-1994 MERNI INSTRUMENTI I MERENJA U RANOJ REHABILITACIJI Krunić. International statistical classification of diseases and related health problems. Đurović B Klinički centar Srbije. testiranja i ispitivanja. Bulletin World Health Organization 70. Verri. Geneva. redosledu. jedan.yu Problemi merenja stari su koliko i ljudski rod.krunic@beotel. Cummins. poboljšanja. WHO classifications 5. Reclaiming the whole: self.. Vallero. Vesović-Potić V. U novije vreme. Mujović N. International classification of functioning. Micić M. Merni instrumenti su proizvod dugotrajnog rada. bolje. WHO. A. jezičkim . dva. WHO. Minaire. Šta je merni instrument (test)? To je sredstvo za utvrđivanje individualnih razlika. WHO. Isti problemi javljaju se i u medicini. mukotrpnog odabira varijabli prema njihovoj težini. a uvek svesni da od načina propisanih mera i merenja zavise greške merenja. Journal of Intellectual Disability Research 43. postupak lečenja ispravan ili ne. Disease. disability and health: IFC. 1-3. Merenja i rezultati moraju biti uporedivi sa drugim (tuđim) merenjima i rezultatima da bi se ustanovilo da li je npr. vols. illness and health: theoretical models of the disablement. Pitanjima šta je dobro. Geneva. R. svako je podložno nekoj vrsti greške. Srbija r. 2001 8. Kako izmeriti vrednosti. godine p.. 1999 7. a u užem smislu se odnosi na: utvrđivanje načina zadavanja testa (izvođenje). 1992 6. spirit and society. a sada jednako zastupljena i merenja atributivnih obeležja. mnogo i slično bavili su se mnogi narodi starih i novih civilizacija. E. Italian-Australian comparison of quality of life among people with intellectual disability living in the community. GA. Ustaljeni ili standardizovan postupak u širem smislu se odnosi na sve metrijske karakteristike ili standarde koje instrument merenja (test) treba da zadovolji i poseduje da bi se njime moglo meriti. S. Nema idealnog merenja.n. Internetsko pretraživanje sa kljućnim riječima ICF. U rehabilitaciji su merenja numeričkih obeležja prihvaćena odavno dok su od kraja drugog svetskog rata započela. Petito.. WHO.Protić R. u nekim standardima i protokolima lečenja postoje predloženi merni instrumeti za ocenjivanje i evaluaciju rezultata. vladar Ura na kojima se vidi da je ozakonio ’’poštene i nepromenljive težine i mere’’.. Fitzgerald. Monteath. ocenjivanja aktivnosti ispitanika na testu i tumačenja konačnih rezultata merenja.

ali za sve treba imati podatke o njihovoj validnosti. Većinom je dozvoljena izmena originalne fizičke forme instrumenta ali nikada i sadržaja. a radi moguće dalje komunikacijei prenošenja informacije (bitni validnost. standardom pomoću koga se obavlja merenje. osetljivost. u toku i posle primene neke metode ili postupka (bitna osetljivost i diskriminativnost). osteljivosti i pouzdanosti.) tako da neko polaže autorska prava na njih iako su većinom besplatni. osetljivost i mogućnost ponavljanja). Kako izabrati intrument merenja? Biranje instrumenta zahteva tačno postavljanje cilja: da li će instrument služiti kao indikator tj. oni mogu biti: TEST (projektivni. ograničenje sposobnosti (onesposobljenost) ili ograničenje aktivnosti (hendikep).karakteristika i mnogim drugim osobinama i od uputstava koja su sastavni deo izabranog načina merenja se ne odstupa. SZO. kako savladati otpor bolesnika i sl.). Pre redovne primene potrebno je izvesti Pilot studiju. uputstva se mogu modifikovati. Prema tehnici merenja koja je primenjena u instrumentu. definisana ali je od izuzetne važnosti u merenjima posrednog karaktera. neverbalni). CHECK-LISTA . vreme ispitivanja. Valjanost. Kod neposrednih fizičkih merenja nema potrebe da se pitamo da li nešto zaista ukazuje na varijablu koja je predmet merenja jer je ona prethodno. za merenje stanja u jednom trenutku vremena (bitna validnost. prisutno . Pošto merni instrumenti nisu podjednako osetljivi. Pridavanje brojeva kvalitetu koji je predmet merenja (ocenjivanje) je jedna od ključnih opreacija akta merenja. za poređenje npr. Zato je potrebno ustanoviti postojanje ispitivanja "valjanosti sadržaja" (content validity) u koju ulazi i "prividna valjanost" (face validity) koja meri da li je sadržaj/su varijable pravi/e – reprezentativni predstavnici odgovarajućeg stanja koje treba da prikažu (može se predložiti njihova izmena). stepen ozbiljnosti onesposobljenosti i intervalne (postoje jednaki intervali između vrednosti u skali). External validity opisuje veću ili manju saglasnost . oprema. tip onesposobljenosti. ili kao mera ishoda i procene. Nekada je potrebno izvršiti standardizaciju. adekvatnost instrumenta (validity) je kapacitet instrumenta da evaluira karakteristike za koje je konstruisan. ali samo sa dozvolom autora. "hipotetičke valjanosti" (construct validity) koja meri adekvatnost sadržaja instrumenta u odnosu na hipotezu ili teorijski koncept koji se ispituje.ne.odsutno) i SKALE koje omogućavaju gradaciju odgovora i to: nominalne (pripadnost ili nepripadnost nečemu) npr. psihometrijski.. koje podsticaje koristiti.. Merni instrumenti su zaštićeno vlasništvo autora ili neke grupacije (npr. Duke University. Neophodno je ustanoviti da li instrument meri oštećenje. način uvođenja bolesnika u situaciju u kojoj se merenje vrši (npr. prostorija. pre. UPITNIK koji može biti delimično strukturiran interviju ili upitnik sa slobodnim odgovorima (open-ended). Nije obavezno izabrati jedan instrument. U uputstvima o izvođenju nekog merenja navedeni su uslovi (okolnosti) pod kojima se merenje obavlja (npr. ordinalne (postoji unutrašnja gradacija) npr. pouzdanost).inventar u kome je ispitivačev izbor sveden na dve mogućnosti (da . verbalni. moguće je u raznim etapama lečenja koristiti različite instrumente. pribor za rad i sl.) ali i uputstva za popunjavanje postignutih rezultata kod kojih se najčešće prave greške jer ispitivač daje dodatna uputstva koja merenje ne predviđa ili ih izostavlja.

. Ti faktori se mogu naći u: a) uzorku ispitanika.između rezultata merenja i kliničke procene. Greške mogu biti sistematske (tj. Na primer: inter-rater reliability predstavlja korelaciju između dobijenih rezultata od strane različitih ispitivača koji istu osobu ispituju u isto vreme istim instrumentom (testom) ili test. ako je besprekorno tačan. Za politraumatizovane bolesnike (za koje se u najvećem broju slučajeva može tvrditi da su neposredno pre prijema u bolnicu bili sa potpuno očuvanom funkcijom). neurologije. evaluacije stanja bolesnika i rezultata rehabilitacionog tretmana u kratkim vremenskim intervalima kao i merenja ranog ishoda lečenja. Razlike se mogu uočiti između kao: interindividual sensitivity (sposobnost instrumenta da napravi razliku između različitih pojedinaca) i intra-individual sensitivity (otkrivanje razlika kod jednog istog pojedinca u različitim vremenskim intervalima ili u određenoj tački vremena). "empirijska valjanost". na vreme ili na instrument (test). a "kriterijum-valjanost’’. predictive validity) predstavlja sposobnost instrumenta da predviđa ishod . metod ponovnog zadavanja testa koji predstavlja saglasnost između dva ili više puta ponovljena testiranja iste osobe (pacijenta) u istim eksperimentalnim okolnostima u različitim situacijama. Pouzdanost instrumenta (reliability) meri koliko u ponovljenim merenjima jedan instrument koji zadajemo više puta istim ispitanicima. Greške se pojavljuju zavisno od faktora. fizijatar koristi merne instrumente drugih medicinskih grana (anestezije. Ni jedno merenje nije idealno i nemože da zameni fizikalni pregled bolesnika. fizijatar je član medicinskog tima sa kojim usko sarađuje. konstantne) i slučajne. u jedinicama intenzivne nege koriste se Trauma skor i skor težine povreda (Trauma score and injury severity score) – TRISS koji kombinuje fiziološki poremećaj po . b) samom instrumentu. daje za svakog od njih iste izmerne vrednosti.. Osetljivost mernog instrumenta (sensitivity) podrazumeva postojanje maksimalne diskriminativnosti između ispitanika i između broja varijabli i osetljivosti načina bodovanja. c) načinu primene instrumenta. Postoje različite vrste pouzdanosti u zavisnosti od toga da li se odnose na pojedinca. Proces ustanovljavanja prediktivne validnosti instrumenta za merenje se odvija u vremenu i obično je za njega potrebno više godina. Ulaskom specijaliste fizikalne medicine i rehabilitacije . ortopedije.ovo je najznačajniji kapacitet instrumenta s obzirom da (case-management) upotreba instrumenta može da zavisi od toga.) kao i podatke opštih merenja u medicini. Pouzdan je onaj instrument koji daje uporedive podatke (rezultate) u uporedivoj situaciji. "valjanost orijentisana na kriterijum". pulmologije. hirurgije. neurohirurgije.retest reliability tj. kardiologije. Pošto za odlučivanje o uvođenju bolesnika u rehabilitacioni tretman nema specifično dizajniranih instrumenata. Stepen osetljivosti nekog instrumenta se pojačava sistemom merenja koji naglašava razlike. U jedinicama intenzivne nege. "prediktivna valjanost" (criterion-relate.fizijatra i uvođenjem rane rehabilitacije u jedinice intenzivne nege i poluintenzivne nege postavio se problem odabira mernih instrumenta za procenu ulaznog stanja bolesnika radi odlučivanja o započinjanju rehabilitacionog tretmana. Svako merenje ima greške.

i daleko jednostavniji i brži Revidirani trauma skor (Revised Trauma Score – RTS) koji ne uzima u obzir starost povređenog. dobra tolerancija od strane obolelog. brzinu hoda određuje signal sa kasetofona. U toku ranog rehabilitacionog tretmana skoro je nemoguće meriti doprinos fizijatrijsko rehabilitacionih procedura koje se primenjuju pošto dostignuta stanja u kratkim vremenskim intervalima predstavljaju zbir svih primenjenih medicinskih postupaka. tj. Najčešće preporučivani merni instrumenti su Motricity Index.5 m/s. test se završava kad je ispitanik toliko dispnoičan da ne može da održi ritam hoda.nije u stanju da obavi test u predviđenom vremenskom periodu). Kod bolesnika koji imaju HOBP kao osnovno oboljenje. a zatim se povećava posle svakog minuta. U ranoj respiratornoj rehabilitaciji traume grudnog koša (ostali sistemi su obrađeni u drugim radovima) nema specifičnih instrumenta merenja ali se koriste numerička merenja: gasne analize i testovi plućne funkcije (spirometrijski testovi) za procenu oštećenja. početna brzina kretanja je 0. svesni su. Glazgow Liege Score (GLS). najpribližniji je dnevnim aktivnostima) i »shuttle« test (ispitanik hoda napred/nazad duž trase od 10 metara uz postepeno povećanje brzine kretanja. Još uvek ne postoji potpuna naučna saglasnost o stvarnom uticaju rane rehabilitacije u jedinicama intenzivne i poluintenzivne nege i primeni njenih postupaka na krajnji ishod lečenja bolesnika. a rezultat se automatski preračunava). izvodi se u hodniku ili većoj prostoriji. . skraćenjm trajanja perioda između dva signala. za popunjavanje vrednosti je potrebno do 2 minuta. bolesnik hoda tempom koji sam odredi u trajanju od 6 i/ili 12 minuta. a 8 maksimalno se guši). povećanja. nema dokaza da su spirometrijski testovi u korelaciji sa bolesnikovom tolerancijom na fizički napor. smanjenja ili ukidanja prepisanih postupaka. a uzima u obzir i komorbiditete (postoji kao besplatan kompjuterski program. mehanizam povređivanja i ne diskriminiše povredu.povređivanju sa anatomskom dezintegracijom tkiva uzimajući u obzir starost povređenog. Canadian Stroke Scale. i njegove vrednosti se množe posebno kodiranim vrednostima regresivne analize upotrebljenih varijabli. jednostavan je za izvođenje. a doživeli su traumu mogu se koristiti VAS skala i modifikovana BORGOVA skala (sastoji se iz 8 ponuđenih odgovora na pitanje o stepenu dispneje. APACHE II i NIH Stroke Scale (u jedinici za moždani udar). Ova ulazna merenja mere oštećenja i služe kao okvir za odlučivanje o započinjanju ranog rehabilitacionog tretmana. Kod ovih bolesnika u fazi oporavka mogu se koristiti testovi opterećenja hodom: 6 i/ili12 . a daje procenu verovatnoće preživljavanja. Međutim. sistolni krvni pritisk i broj respiracija u minuti. kreće se od 0 do 8. gde je 0 .minutni test (podrazumeva se razdaljina koju ispitanik pređe za 6 i/ili 12 minuta. Evaluacija stanja bolesnika sa fizijatrijsko rehabilitacionog aspekta je neophodna radi izmene. Posebno je korisan APACHE II (Acute Physiology And Chronic Health Evaluation) score koji daje verovatnoću preživljavanja bolesnika sa povredama unutrašnjih organa i operisanih.bez gušenja. U svakodnevnom radu se pored procene opšteg stanja na osnovu kvalitativnih/kvantitativnih merenja najčešće koriste Glazgow Coma Score (GCS). Disability Rating Scale (DRS) i druge. ali postoji opšta saglasnost da ona treba da se primenjuje. ali uzima u obzir GCS skor. a odgovori su obeleženi ocenama.

Barthel D. Gatta G. Literatura: 1. Zagreb 1968 6. APACHE II: A severity of disease classification system. Braakman R. Archives of Physical Medicine and Rehabilitation. Taricco M. Europa Mediophysica 2006. Department of Veteran Affairs VistA SystemDesign and Development May 2003 12. Vuk Karadžić. Jennett B. Knaus WA et al. Keith AR. a prema oštećenju ili intervenciji. Predložena je upotreba FIM pošto od 2003 postoji u elektronskoj formi. na drugom odeljenju ili ustanovi. Maryland State Medical Journal 1965. Oba instrumenta su opšte prihvaćena u rehabilitaciji pa se mogu primeniti pri otpustu. Beograd. Boldrini P. Johnston VM. Robayae E. Motor evaluation in vascular hemiplegia.382-389 11. Modena June 21-21. Copes WS A revision of Trauma Score. 1985. (National Consensus Conference. Demol O. Demeurisse G. Eur Neurol 1980. a odabir mernog instrumenta određuje i njegova prihvatljivost od strane drugog fizijatra koji nastavlja rehabilitacioni tretman.4:283 . Sacco WJ. 1988 5. Beograd 1968 3. Teasdale G. Goode W. Savremena administracija. Izbor mernih instrumenata u ranoj rehabilitaciji zavisi od stepena oštećenja jednog ili više organa kao i od stanja svesti. lečenja ili izvođenja određene.14:56-61 10. Prognosis in a series of patients with severe head injury. ulazno funkcionalno stanje. 2000). Functional Independence Measurement (FIM) Technical Manual and Security Guide. Guilford JP: Osnove psihološke i pedagoške statistike. Supek R: Ispitivanje javnog mnjenja. Hinder RS: Measurement Standards for Inerdisciplinary Medical Rehabilitation. Champion HR. ali je ima smisla primenjivati pri otpustu (završenoj rehabilitaciji) kod bolesnika koji su dugotrajno stacinarno rehabilitovani. Neurosurgery 1979. Ako bolesnik ulazi u bolnicu radi dijagnostike.42:73-84 9. Mahoney FI. Glasgow Outcome Scale – extended je gruba mera ishoda u okviru neurohirurških varijabli pa nije ušla u fizijatrijske varijable u ranoj rehabilitaciji.19. Hatt P: Tehnike skaliranja: osnovni problem u Metodi socijalnog istraživanja. Crit Care Med. No 12-S 2. Dec 1992. 219 – 28 4. unapred dogovorene hirurške intervencije određuje se postojeće. 29: 623-9. dalje bira organ specifični intrumet merenja. Functional evaluation: The Barthel Index. ukoliko je to bolesniku potrebno. Journal of Trauma. Beograd 1966. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.Za merenje ranog ishoda lečenja koriste se merni instrumenti koji procenjuju opštu onesposobljenost kao što su Barthel Index i Functional Indipendence Measure (FIM). De Tanti A. Vol 73. 1989 7. Bukvić A: Načela izrade psiholoških testova.13:818-29 8. Version 1. The rehabilitation management of traumatic brain injury patients during the acute phase: criteria for referral and transfer from intensive care units to rehabilitative facilities.

NIH skor. Funkcionalna procena: I. Dragin A. horea. Najčešći etiološki uzroci oštećenja CNS su vaskularna oboljenja.stimulaciona elektromiografija: H-refleks i F talas (aktivacija segmentnih motoneurona na aferentnu stimulaciju). Lješević B. vigilna koma itd. pažnja. auditivno (AEP). anksioznost. rigiditet). Srbija kzotovic@drenik. zatim zapaljenjska i degenerativna oboljenja CNS. kardiovaskularnog sistema. atetoza).nevoljni pokreti (tremor.transkranijalna magnetna stimulacija (evaluacija eferentnih puteva od korteksa do mišića). Sa kojim problemima ćemo se suočiti u procesu rehabilitacije ne zavisi u biti od etiologije već prvenstveno od lokalizacije i rasprostranjenosti oštećenja. dizartrija. neurofizioloska: . Zbog svoje uloge i značaja u funkcionisanju ljudskog bića jedan od najsloženijih zadataka u rehabilitaciji uopste je rehabilitacija osoba sa oštećenjem centralnog nervnog sistema (CNS). 2.funkcionalna NMR itd. analizira se supraspinalna aktivacija motornih jedara u prednjim rogovima kičmene moždine). Beograd. Najznačajnije posledice oštećenja CNS mogu se podeliti u dve velike grupe: 1. spasticitet. . poremećaj koordinacije (cerebelarna. . - .) Oštećenje kognitivnih funkcija. poremećaj senzibiliteta (površnog i dubokog). po svojoj suštini. benigni i maligni tumori i drugo. (neglekt sindrom.somatosenzorno (SEP). Funkcionalna dijagnostika: a. Glasgow coma scale i sl.funkcionalni urotest (evaluacija neurokontrole i stanja inervcije mokraćne bešike). poremecaj vegetativnih funkcija (disanja. . .FUNKCIONALNA PROCENA OSOBA SA OŠTEĆENJEM CENTRALNOG NERVNOG SISTEMA Švirtlih L. Poremećaj stanja svesti i psihičkih funkcija: Poremećaj stanja svesti (koma. Drača S Klinika za rehabilitaciju „ Dr Miroslav Zotović”.). (procena i kvantifikacija oštećenja CNS). emocionalna labilnost . timsku funkcionalnu procenu osobe sa oštećenjem CNS. pamćenje. trauma. klinička: . Pošto je rehabilitacija. Opsti cilj rehabilitacije je restoracija izgubljenih i oštećenih funkcija radi što uspešnijeg funkcionalnog osposobljavanja u medicinskom. preko registrovane aktivnosti u mišićima. . samoposmatranja i samokontrole) Poremećaj funkcija komunikacije (afazija/disfazija. kontrole pražnjenja mokraćne bešike i creva. egzekutivne funkcije planiranja.neurološki testovi kao Scandinavian neurological stroke scale. vizuelno (VEP) i motorno (MEP) evocirani potencijali (evaluacija aferentnih puteva).elektroencefalografija (analiza moždane električne aktivnosti). b. funkcionalno osposobljavanje. itd.emocionalizam). artikulaciona dispraksija) Psihički poremećaji (depresija.kvantitativna polielektromiografija (posredno. . spinalna ataksija).net Intenzivan razvoj bazičnih nauka zadnjih decenija omogućio je ne samo efikasniju dijagnostiku i lečenje oštećenja CNS već je i otvorio nove horizonte i mogućnosti funkcionalnog osposobljavanja u medicinskoj rehabilitaciji. . rešavanja problema. apraksija/dispraksija. Stefanović A. psihosocijalnom i profesionalnom domenu. pre postavljanja kratkoročnih i dugoročnih ciljeva neophodno je izvršiti detaljnu. Izmenjena motorna kontrola: Poremećaj motorike sindrom oštećenja gornjeg motornog neurona (plegija.

ekstremitet flakcidan – bez voljnih pokreta. Stadijumi motornog oporavka po Signe Brunnstrom: I. spasticitet počinje da se razvija – fleksioni ili ekstenzioni sinergizmi celog ekstremiteta kao refleksni odgovor na draz ili voljni napor uz minimalnu voljnu aktivnost. С – Inkompletno oštećenje (motorna funkcija је očuvana ispod neurološkog nivoa lezije. jednostavan i eksplicitan kako u proceni motornog oporvka tako i u postavljanju kratkoročnih i dugoročnih ciljeva terapije.IV. Kod oštećenja kičmene moždine. . III.„Normalan“ nalaz (motorne i senzitivne funkcije ispod nivoa lezije su u granicama normale – po kriterijumima kliničkih ispitivanja).VI. Test preporučujemo jer je brz. Ona je definisala šest stadijuma motornog oporavka. u literaturi se sve više sreću specificni testovi za samo pojedine elemente ili aspekte motornog oporavka.prognostički testovi (prognoza oporavka na osnovu specificnih parametara neurološkog oštećenja). prema manuelnom mišićnom testu . spasticitet nestao ili minimalan – selektivni pokreti svih segmenata postaju mogući i koordinacija pokreta se priblizava normalnoj.neuropsihološka dijagnostika. B – Inkompletno oštećenje (očuvan je samo senzibilitet ispod nivoa lezije. Naravno oporavak može da se zaustavi na bilo kom od navedenih nivoa. Brunnstrom. što znači da su usmereni na otkrivanje specifičnih . spasticitet počinje da se smanjuje – kombinacije pokreta: pored sinergija pri izvodjenju motornih radnji prisutni i selektivni (izolovani) pokreti u pojedinim segmentima.Meyer. II. u strucnoj literaturi i kliničkoj praksi je: ASIA SKALA oštećenja А – Kompletno oštećenje (nе pоstојi očuvanost ni motornih ni senzitivnih funkcija u sakralnim segmentima S4-S5). na oceni 3 ili oceni većoj od 3 E . III. Opsteprihvacena kao bazična.Ashworth skala za procenu stepena spasticiteta (procenom otpora mišića na istezanje). prateći hipotezu da je restoracija motorne kontrole nakon oštećenja potepena i sekvencijalna: od faze mlitavosti preko refleksnih reakcija. spasticitet sa i dalje smanjuje – izvodi sve teže kombinacije pokreta uz gubitak predominacije osnovnih sinergistickih obrazaca nad selektivnim pokretima.V. Većina ključnih mišića ispod nivoa lezije je. Testovi praćenja i evaluacije motornog oporavka Specificni testovi za detaljnu analizu elemenata oporavka motornih funkcija nakon oštećenja mozga.MMT. D – Inkompletno oštećenje (motorna funkcija je očuvana ispod neurološkog nivoa lezije. na oceni nižoj od 3). II. Brunnstrom. izražen spasticitet – voljna kontrola kroz sinergične pokrete pri čemu sinergična kontrola ne mora biti u potpunosti razvijena za sve segmente ekstremiteta. zbog specificnosti oštećenja tog dela CNS koristi se više specifičnih testova i skala za procenu oštećenja i senzomotornog oporavka. Za rutinsku primenu predlažemo evaluaciju motornog oporavka po S. . оbuhvatajući i sakralne segmente S4S5). Pored opšte prihvaćenih testova: Fugl. Većina ključnih mišića ispod nivoa lezije je.neuropsihološki testovi za procenu inicijalnog oštećenja kognitivnih funkcija. Za neuropsihološku dijagnostiku u rehabilitaciji koriste se testovi koji su rehabilitaciono orijentisani. prema MMT. preko sinergistickih voljnih do selektivnih voljnih pokreta i na kraju voljnih koordiniranih radnji. Testovi praćenja i evaluacije oporavka kognitivnih funkcija i psihičkih poremećaja .

Ovi jednostavni testovi omogućuju brzu.Saunders Company. Opšti funkcionalni testovi Da bi se procenila težina funkcionalnog oštećenja osobe u celini. Indeks funkcionalne nezavisnosti FIM (koji je složeniji i sastoji se iz dva dela: procene fizičkih funkcija samozbrinjavanja. . Predlažemo da oba ova testa postanu sastavni deo rutinske obrade pacijenata na rehabilitaciji (na pocetku i kraju tretmana). RAVLT za procenu verbalnog učenja. Zadaci testa obuhvataju evaluaciju govornih i jezičkih funkcija kroz sledeće modalitete: konverzacijski govor. grubu procenu kognitivnog i emocionalnog statusa i ukazati na potrebu dodatne.W.). V. pisanje i jezičko mišljenje. Bostonski test nominacije (BNT). spontani govor. IV. Za procenu emocionalnog statusa osim MMPI testa. Literatura: 1. U mnogim zemljama su obavezni deo bolničke dokumentacije stacionarnih rehabilitacionih službi. Za rutinski klinički rad preporučujemo Bostonski dijagnostički test (BDAE) koji predstavlja standardizovanu bateriju testova za afazije. čitanje.oštećenja. Handbook of Physical medicin and Rehabilitation. nominacija. konstruisani su brojni testovi koji numerički ocenjuju sposobnost izvršavanja određenih zadataka iz domena samozbrinjavanja. Od svih funkcionalnih testova u svetu su opšte prihvaćeni 1. Hamiltonova i Montgomeri-Ashberg rejting skale za depresiju. Svih devetnaest elemenata se procenjuje po sedmostepenoj skali od potpune zavisnosti do potpune nezavisnosti. Ovim testom se dijagnostikuje afazija i tip afazičnog sindroma. U standardnu bateriju testova za procenu kognitivnih oštećenja spadaju: Vekslerov test inteligencije. Wisconsin test za procenu egzekutivnih funkcija kao i Lurijina baterija testova. kontrole sfinktera. spretnosti. Ono što svaki lekar u rehabilitaciji može da primeni radi brze.B. Test verbalne fluentnosti. Rey-ova kompleksna figura za procenu vizuo – perceptivnih sposobnosti i neverbalnog učenja. Oni daju sliku funkcionalnih sposobnosti jedinke u određenom trenutku i omogućuje procenu funkcionalnog oporavka u toku i po završenoj rehabilitaciji. kod pacijenata sa organskim lezijama koriste se: Beck-ova. mobilnosti. komunikacije. Testovi praćenja i evaluacije oporavka poremećenih funkcija komunikacije. na koji način funkcioniše oštećeni kognitivni sistem i koji su rezervni potencijali očuvani na koje treba graditi terapijski plan. Za ispitivanje jezičkih funkcija kod afazičnog sindroma najčešće se koriste: Bostonski dijagnosticki test za afazije (BDAE). Trail making test A:B (TMT) za procenu pažnje. ponavljanje. orijentacione dijagnostike kognitivnih i psihičkih poremećaja je da primeni MiniMental Test i tzv. koji je preobiman. aktivnosti dnevnog života. Dijagnosticki intervju i MiniMental Test su ujedno i sastavni deo svake neuropsihološke baterije testova. Token test (TT). detaljnije psihološke dijagnostike. Vrednost ovih testova je da se mogu primeniti kako kod moždanih tako i kod spinalnih oštećenja. automatski govor. kognicije i socijalizacije. Dijagnosticki intervju (iscrpna anamneza). 2002. Bartel indeks (koji procenjuje stepen nezavisnosti u izvođenju deset zadataka iz oblasti samozbrinjavanja i aktivnosti dnevnog života) i 2. transfera i lokomocije i kognitivnih funkcija komunikacije i socijalizacije.

Srbija k.net Rezime: I pored velikog zahteva da se stručni stavovi u oblasti mišićnoskeletne rehabilitacije zasnivaju na dokazima zasnovanim činjenicama veliki broj testova otežava ovaj zadatak. in Physical Rehabilitation. Zwarts MJ. Kragujevac. sec ed. Intercollegiate Stroke Working Party. jer obuhvataju ne samo strukturalno funkcionalna oštećenja već i elemente opsteg funkcionisanja pacijenta uključujući i njegove tegobe. National clinical guidlines for stroke. 2004. Testiranja u mišićno skeletnoj rehabilitaciji odražavaju upravo suštinu nove klasifikacije. 5. Disability and Handicap) kvalifikovali smo pacijente samo prema hendikepiranosti (1). Jović S Klinika za rehabilitaciju ''Dr Miroslav Zotović'' Beograd. Motor recovery after stroke: a systematic review of the literature. 3. Evidence relating to assessment in rehabilitation. Disability and Health) podrazumeva mnogo realnije sagledavanja pacijenta u smislu kvalifikacije struktura i funkcija koje su oštećene. FUNKCIONALNA PROCENA MIŠIĆNOSKELETNIH SINDROMA Konstantinović Lj. 1999. sec. 2004. 6. Rehabilitacioni program oboljenja i oštećenja mora biti zasnovan na poznavanju procesa oštećenja i regeneracije. van Limbeek J. et al. Medicinski fakultet. O’ Sullivan. Berlin. London. 83(11):1629-37. ed. Krankengymnastik.2. Royal College of Physicians. ali i načina na koji pacijent živi u svojoj radnoj i socijalnoj okolini u prisustvu bolesti ili povrede (participacija i faktori okoline). 4.zotovic@drenik. Motor Control Assessment. 2002. Jevtic M. Noviji koncepti funkcionalno fokusiranih terapijskih modaliteta i rehabilitacionih tehnika zahtevaju funkcionalnu evaluaciju pacijenata sa mišićnoskeletnim sindromima tokom procesa rehabilitacije kako u pogledu dijagnostike tako i u pogledu praćenja ishoda terapije. Davis Company. Neues in der Lokomotionstherapie von Patienten mit Hemiparese nach Schlaganfall. Arch Phys Med Rehabil. Nova klasifikacija bolesti (ICF . Wade D. što zahteva stalnu funkcionalnu evaluaciju i prilagođavanje rehabilitacionih postupaka fazi oporavka. Kliničke studije zaista i ukazuju da je trajanje i ishod lečenja u relaciji sa ranim i adekvatnim lečenjem... Prema prethodnoj klasifikaciji-ICIDH (International classification of Impairment.International Classification and Functioning. Hesse S. Fizikalna medicina i rehabilitacija. Springer Verlag. Geurts AC. 1988 7. Uvod: Mišicnoskeletna rehabilitacija obuhvata veliki broj kliničkih sindroma iz oblasti ortopedije i reumatologije. S. Hendricks HT.. Veliki broj kliničkih studija i meta analiza dovelo je do promena mnogih stavova u pogledu izbora tehnika rehabilitacije. Noviji koncepti istraživanja u rehabilitaciji podrazumevaju uniformisanje dizajna kliničkih studija i odabir opšte prihvaćenih testova kako bi se rezultati mogli međusobno upoređivati. 1998. . Clinical Rehabilitation 12: 183-186. Kanjuh Ž.

validan. veličini otoka i aktivnostima (WOMAC). Većina testova meri stepen onesposobljenosti i nije mera funkcionisanja pacijenata u realnom životu. 1996. Takođe preporuka je da se ne povećavaju mereni parametri već da se indentifikuju podgrupe pacijenata iz područja varijabilnih rezultata i prati njihovo ponašanje tokom istraživanja. test funkcije kuka nakon frakture.. Ove promene same po sebi evoluiraju tokom trajanja bolesti i često su u kontekstu subjektivnog doživljaja pacijenta. Martin DP. Zaključak: Većina svetskih stručnih asocijacija iz različitih oblasti mišićno-skeletne rehabilitacije se danas slaže da je najbolje za praćenje rezultata lečenja upotrebiti jedan prihvaćeni merni instrument koji se odnosi na segment koji je u problemu i jedan opšti instrument koji odražava opštu funkcionalnost pacijenta(4). Granlund M. Agel J. test funkcije kolena nakon artroplastike. J Orthop Res. . Tako imamo testove koji samo mere bol (VAS. Svaki parametar koji se meri treba da je odlika bolesti (studije normi u odnosu na zdravu populaciju) da njegova promena bude merljiva naročito u odnosu pre i posle tretmana. ali prisutni su i testovi koji su specifični i za odredjenu bolest ili povredu (Test funkcije Ahilove tetive nakon rupture. Mc Gill upitnik o bolu) ili obim pokreta i misicnu snagu.). uzrasta pacijenta.14: 182-92. Takodje je i objašnjenje za veliki broj testova različitog nivoa obuhvatnosti. Coronado G. 6 minutni test hoda) rangirane u nekoliko stepena i složene testove koje sadrže informacije o bolu. Obremsky W. Swiontkowski MF. Postoji na stotine testova. Koji ćemo test odabrati zavisi od prirode i faze bolesti. kao i da rangiranja parametra u odredjene nivoe («mogu da podignem predmete sa stola. od kojih se pojedini upotrebljavaju često (tab 1) i veliki broj njihovih adaptacija koje su opravdane u kontekstu jezičkokulturoloških inetrpretacija pojedinih kvalifikacija merenih parametara. Eriksson l. petostepena skala bola. lokalnom i opštem funkcionalnom nivou. Takodje većina testova iz oblasti mišićno skeletne rehabilitacije vezana je za funkcije segmenta. 36:130-137 2. a ne sa poda») zaista predstavlja kvalitativni odskok sa kliničkim značajem(3). Sam test prolazi veliku statističku proveru: da li je pouzdan.. testove koji mere odredjene aktivnosti (hope test. Značajan napredak je postignut uvodjenjem mere kvaliteta života u praćenju ishoda bolesti i terapijskih intervencija. Literatura: 1. Ovakav izbor testova u proceni mišićno-skeletnih sindroma omogućio bi medjusobno poredjenje kliničkih rezultata.Parametri koje merni instrumenti (testovi) sadrže su zapravo promene do kojih bolest dovodi na strukturalnom. To je zapravo i objašnjenje otkuda toliko testova u kliničkoj praksi pa čak i za svaki segment ponaosob. J rehab med 2004. Musculoskeletal Function Assessment instrument: criterion and construct validity. Yiven R: Utility of international classification of functioning Disability and Health partipcipation dimension in assigning ICF codes to items from extant rating instruments. Engelberg R. senzitivan i specifičan(2).

Skale funkcije vrata danske. Keller SD. Swiontkowski MF. Physiotherapy. Barthel indeks. Skala procene funkcije lakta (Elbow Function Assessment-EFA)*. Kosinski M. 34:220-3. 4. Segmenta funkcija: Rame: Obim pokreta i MMT. 51A: 737-755. Stucki G. WOMAC* (Westren Ontario and McMaster Universities) index(6) Koleno: Obim pokreta i MMT. 1988. The Oswestry low back pain disability questionnaire. Oswestry skor*(7). 1969. J Rheumatol. 1996.3. Šober test. Skala balansa po Berg-u. Indeks upotrebe lakta Mayo klinike Šaka: Obim pokreta i MMT. 7. McGill upitnik o bolu. Indeks težine oštećenja po Lequesne. Lew RA.14: 173-81. Opšta funkcionalnost: SF-36 . Skala oštećenja stopala i prstiju Kičmeni stub: Obim pokreta i MMT. Harris WH. .2002. 66: 271-273. Davies JB. Measuring clinically important changes with patient-oriented questionnaires. Fairbank JCT. Daltroy L. Profil onesposbljenosti (Disability impact profil –DIP). Engelberg R. Martin DP. J Orthop Res. 6. 8. Validation study of WOMAC: A health status instrument for measuring clinically important patient relevant outcomes to antirheumatic drug therapy in patients with osteoarthritis of the hip or knee. Skala oštećenja funkcija šake Kuk: Obim pokreta i MMT. 40(4 Suppl):II45 -51 5. petostepena skala bola Oznakom * označeni su testovi koji prevashodno mere funkciju određenog segmenta ali imaju i elemente opšte funkcionalnosti. SF-12. Med Care. (8) kratka forma upitnika o medicinskim ishodima (Short form of medical outcomes). 15: 1833-1840. Buchanan WW. Tab 1: Najčešće upotrebljavani testovi u mišićnoskeltnoj evaluaciji: A. Testovi subjektivnih tegoba: Vizulena analogna skala-VAS. et al. Indeks bola i onesposobljenosti ramena. Snapp D. WHO-QOL. Development of a musculoskeletal extremity health status instrument: the Musculoskeletal Function Assessment instrument. J Bone Joint Surg. Skala aktivnosti dnevnog života C. indeks težine oštećenja ramena. Traumatic arthritis of the hip after dislocation and acetabular fractures: Treatment by mold arthroplasty. Liang MH. kanadske i američke asocijacije za bolesti kičmenog stuba B. 1980. Fortin PR. A 12-item short form health survey. Med Care 1996. Agel J. Jednostavan test za rame Lakat: Obim pokreta i MMT. WOMAC* (Westren Ontario and McMaster Universities) index Stopalo: Obim pokreta i MMT. Ware JE. Harris skor* (5)Indeks težine oštećenja po Lequesne*. Bellamy N. Michigen upitnik o ishodu oboljenja šake. Eurogal.

Bolesnik podiže ruke iznad ramena vertikalno i izvodi 5 . U većini slučajeva je momenat klaudikacije pri hodu i njen intezitet u direktnom odnosu sa stepenom ishemije mišića. Klaudikacioni test Kada potrebe metabolizma kod latentne ishemije prerastu sposobnost cirkulacije. U slučaju okluzije vrlo brzo će se javiti bledilo (test plantarne ishemije). Stoga je potrebno kontrolisano opterećenje pod uvijek uslovima. Ovi testovi služe i za procjenu terapijskog efekta.60 sekundi ili kasnije. Grna Gora pr. test zatvaranja pesnica i Allenov test.yu Poremećaji perifernih krvnih sudova mogu se objektivno dokazati i putem funkcionalnih metoda ispitivanja.radovic@cg. Ova metoda je kontraindicirana kod manifestne srčane insuficijencije.10 snažnih . klaudikacioni test. Test zatvaranja šaka Ovaj test odgovara pozicionom testu po Ratschow-u i izvodi se kod gornjih ekstremiteta.50. koja nije uvijek ista u usponu ili spuštanju i dr. Funkcionalni testovi za ispitivanje arterijskog sistema U praksi koristimo sledeće testove za perifernu arterijsku cirkulaciju: pozicioni test po Ratschow-u. Pacijent hoda fiksnom brzinom od 120 koraka u minuti ili 2 koraka u sekundi pod kontrolom metronoma po ravnoj površini određene dužine. lokalizovan ispod stenoze. Treba istaći da reaktivna hiperemija može da zakasni ako je bolesniku hladno ili ako mu je povećan tonus arterija.FUNKCIONALNI TESTOVI KOD OBOLJENJA PERIFERNOG KRVOTOKA Radović S Institut za fizikalnu medicinu. Vrijeme je dobar indikator funkcionalne sposobnosti ekstremiteta u odnosu na arterijalnu irigaciju.15 sekundi (test punjenja vena). brzini hoda. jer je podložna subjektivnoj procjeni. Isto tako mogu se dobiti normalni nalazi u organskoj opstrukciji arterija ako je istovremeno prisutna i venozna insuficijencija.5 najviše 10 sekundi. Ona nije potpuno pouzdana. Pozicioni test po Ratschow-u Test po Ratschow-u izvodi se tako da bolesnik leži na leđima i noge podigne vertikalno. zavisno od kolateralnog krvotoka.brzina 3. rehabilitaciju i reumatologiju «Dr Simo Milošević» Igalo.dr. javlja se ishemični bol. U slučaju okluzione bolesti reaktivna hiperemija javlja se tek nakon 20 . Test se može izvesti i na pokretnoj traci . da se registruje vrijeme u sekundama kada je prisiljen da stane. Svaki bolesnik s intermitentnom klaudikacijom zna približno koliko mu je dužina pređenog puta bez tegoba. odnosno dužina pređenog puta (hoda) u metrima do pojave klaudikacionog bola. Bolesnik zatim spusti noge i one teže da vise niz krevet. Kod zdravog ispitanika reaktivna hiperemija javlja se na stopalu za 3 . vršeći kružne pokrete stopala u skočnom zglobu ili fleksiju i ekstenziju oko 30 puta u minuti. Traži se od bolesnika da kaže kad počne bol u mišićima.klaudikaciona distanca.3 km/sat nagib 12. a ispražnjene i kolabirane vene za 5 . Određuje se klaudikacioni interval .

saphene parve. onda je Trendeleburgov test pozitivan (patološki). Subpapilarni venski pleksus šake i prstiju kod zatvaranja pesnica se isprazni.10 zatvaranja pesnica u cilju ispitivanja a. . a pogodan je kod ispitivanja i a. radialis.pokreta zatvaranja šaka. odnosno ako se vena uprkos pritiskivanju puni. Ukoliko se vena saphena magna brzo puni već u prvih 30 sekundi. radialis pacijent izvede 5 . Normalno stegnuta vena kod bolesnika koji stoji. Nakon istiskivanja i ispražnjivanja vena kod ležećeg pacijenta s podignutom nogom. Ispitanik nakon toga ustaje. saphena magna ni u ležećem položaju ne može istisnuti.ulnaris radi ispitivanja a. Kada se varikozno promijenjena v. femoralis. Sa stezanjem treba prestati nakon 30 sekundi. Kod zdravih odmah nakon otvaranja šake javlja se crvenilo. ulnaris. radialis komprimovana i obratno. a na potkoljenici ispod koljena. onda su vjerovatno insuficijentne perforantne vene na natkoljenici. Pozitivan test dokazuje insuficijenciju zalistka na saphenofemoralnom ušću. Potom pacijent otvara šake i mjeri se vrijeme pojavljivanja reaktivne hiperemije. Kod komprimovanja a. ulnaris i obratno komprimuje se a. saphene magne i kaže pacijentu da ustane. Brzo punjenje nakon uklanjanja srednje poveske ukazuje na insuficijenciju Dodove grupe perforantnih vena. Allenov test Ovaj test uveo je američki angiolog Allen radi ustanovljavanja okluzija u predjelu a. radialis. sumnja se na arteriovensku fistulu. Stisnutu venu treba posmatrati 30 sekundi. Cooper-ov test pomoću tri poveske: to je zapravo modifikovani Trendelenburgov test. saphena magna putem istiskivanja. ulnaris kada je a. Nakon toga palcem ili gumenom vrpcom stisne se proksimalni dio v. Punjenje nakon skidanja proksimalne poveske u biti je pozitivan Trendelenburgov test. Ako do brzog punjenja odozgo ne dođe. Treba napomenuti da šaka može ostati blijeda u slučajevima kada pri podizanju ruku klavicula komprimira a. saphene magne u v. Nabreknuće vene na potkoljenici u roku kraćem od 30 sekundi dokazuje da postoji insuficijencija jedne ili više perforantnih vena. Funkcionalni testovi za ispitivanje venskog sistema Funkcionalna ispitivanja mogu orijentaciono ustanoviti sprovodljivost površnih i dubokih vena. na primjer okluzija a. Blijeda šaka označava okluziju nekomprimovane arterije. Ako krv najuri u varikozno promijenjenu venu. a uz to i perforantnih vena. donji ekstremitet se stegne pomoću tri gumene poveske i to na natkoljenici neposredno ispod fose ovalis i iznad samog koljena. Brzo punjenje vena na potkoljenici nakon odstranjivanja donje poveske dokazuje insuficijenciju zalistka na ušću v. subclaviu. pa se ona brzo i masivno napuni. Bolesniku se u ležećem položaju isprazni v. oštećenja zalistaka u pojedinim segmentima i funkcionalnu sposobnost mišićne pumpe. napuni se za 2-3 minuta. Radi boljeg efekta ispitivač može komprimirati arterije u predjelu ručnog zgloba. a) Testovi za ispitivanje sprovodljivosti površnog venskog sistema Trendelburgov test: pomoću njega provjeravamo funkcionalnu sposobnost zalistaka kod ulivanja v. onda je Trendelenburgov test negativan (normalan). a kasni kod patoloških stanja.

b) Testovi za ispitivanje sprovodljivosti perforantnih vena Prattt-ov test: ležećem ispitaniku sa podignutom nogom vertikalno. One omogućavaju da se objektivnije prikažu ne samo kvalitativne promjene nego i kvantitativne. Test prema Albaneseu: varikozno izmijenjenu venu kod stojećeg ispitanika postupno eksprimiramo prstima od periferije u proksimalnom smjeru. Pacijentu se kaže da vojnički hoda 10-15 minuta ili maršira na jednom mjestu isto toliko vremena. zavijemo elastičnim zavojem nogu od prstiju do proksimalne trećine natkoljenice. Najbolje je kada se pored navedenih funkcionalonih testova primijene i druge angiološke pretrage. Iznad segmenata u kojima su perforantne vene insuficijentne. Nakon toga elastični zavoj se počne polagano odvijati od poveske prema dolje. Istovremeno se u istom smjeru stavlja drugi elastični zavoj. Pri modifikovanom testu kod ležećeg bolesnika sa podignutom nogom podvezuje se natkoljenica na više mjesta istovremeno. femoralis i suprotno. saphene magne kod pacijenta u ležećem ili stojećem položaju. Duboki venski sistem je suficijentan ako se u horizontalnom položaju u toku mišićnog rada isprazne prenapete varikozne vene. Ispitanik nakon toga ustane. Mahorner-Ochsner-ov test: kod pacijenta u stojećem položaju. Pri rutinskom radu može se postići dobar orijentacioni uvid u hemodinamska zbivanja s jednim ili drugim testom. Ispitanik nakon toga ustane. Hackenbruch-ov test: treba položiti prst na varikozno promijenjeno stablo v. Površinska vena nabrekne čim popusti poveska iznad segmenta u kojem je perforantna vena insuficijentna. Na mjestu gdje se elastični zavoj završava. gumena poveska na natkoljenici se mijenja sve dok se vene na potkoljenici ne prestanu puniti. Prstom druge ruke na momente pritiska se ili udara po veni sapheni magni tamo gdje se ona u v. perforantna vena je insuficijentna.Schwartz-ov test: pri ležećem ili stojećem stavu ispitanika prstom se pritisne prenabrekla (varikozno proširena) vena. Linton-ov test: u stojećem stavu ispitaniku se podveže površni venski sistem na natkoljenici. Pod prstom će se osjetiti taalasni udar odozgo prema dolje što ga izaziva kašalj. Pri normalnoj sprovodljivosti dubokih vena prenabrekle varikozne vene. Kod insuficijentnih zalistaka osjetićemo da se talasi šire nesmetano. Osim nabrojanih. . Poveske se postupno odstranjuju odozgo prema dolje. Pri tome treba da između oba povoja ostane nepovijena zona. Trendelenburgovog za površni i Perthesovog za intrafascijski sistem. Pacijent nakon toga legne. odnosno njihovim modifikacijama. postoje još mnoge funkcionalne pretrage koje su uglavnom sve samo izvedene ili su pak modifikacije klasičnih testova. c) Testovi za ispitivanje dubokih vena Perthes-ov test: ispitaniku u stojećem položaju sa prenabreklim varikoznim venama podveže se potkoljenica neposredno ispod koljena ili natkoljenica iznad samog koljena. isprazne se zbog djelovanja mišićne pumpe. varikoziteti će u nepovijenim predjelima nabreknuti. Lintonov test je takođe pozitivan ako se vještački izazvan zastoj pri ležećem stavu pacijenta smanji nakon podizanja noge naviše. Ispitaniku kažemo da se zakašlje. stavi se i pritegne gumena poveska. Na mjesto gdje se ispitivana vena počne ponovo puniti odozgo prema dolje.

1. Zbornik radova kong. Praktische Angiology. Baln.Literatura: 1. Anđelić P. Novi Sad. 2. 8. 5. Radović S. Uvid u zadovoljstvo životom nije deo rutinskog fizijatrijskog pregleda trudnica u drugoj polovini trudnoce. 55-59.Z.39. 4 th ISPO CENTRAL EASTERN EUROPEAN Conference and Fifth Congress of Serbia and Montenegro Physiatrists. 4. bolesnika sa hroničnom art.Band 2. Heft 2. Delić M. Teoretische Grundlagen der Trainingstherapie bei Claudicatio intermittens. Klim. Rehabilitac. Schoop W. Klim. Med. 1973.50. .yu Uvod: Balans je proces održavanja centra gravitacije u granicama telesnog oslonca. Radović S. 9. Hartman B. Stuttgart. Physikalische Therapie bei peripheren verschlus krankheit. Book of Abst. Lazović M. 17. 4) Uporediti statički balans i stepen zadovoljstva životom kod žena u drugoj polovini trudnoće i zdravih žena iste životne dobi. Radović S. Rehabilitation of Patients with chronic venous insufficiecy. 2005. Med. Nenadić D.XIII kongres kardiologa Jugoslavije. Cardiology. N 174.59. Vol. U TESTOVI STATIČKOG BALANSA I ZADOVOLJSTVA ŽIVOTOM KOD ŽENA U DRUGOJ POLOVINI TRUDNOĆE Đurović A. A Test of Claudicatory Distance in evaluation of therapeutic effects. Brdareski Z Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju VMA. First Congress of Physical Medicine and Rehabilitation Physicians of Bosnia and Herzegovina(with international partipation). Beograd.2001. Verlag Georg Thieme l975. Peripheral artery Diseases and Reh. 15:92-93. Hertel H.Tuzla.Suppl. 6. 3. tretman bolesnika sa obolj. 3) Odrediti stepen zadovoljstva životom kod žena u drugoj polovini trudnoće i zdravih žena iste životne dobi. 24-28. Radović S. Igalo. Phys. 1986. Plavšić A. Phys. and Fifth Cong. 2) Odrediti statički balans kod žena u drugoj polovini trudnoće i zdravih žena iste životne dobi. fizijatara Crne Gore i Srbije 2002. Schoop W.. per. Ciljevi: 1) Odabrati praktične testove za merenje statičkog balansa i stepena zadovoljstva životom. Radović S. Devečerski G. 1988. Ljubić A. Suppl. Z. 2001.1 to issue N. Reh. Srbija alyuron@beotel. Baln. 2000. Forth ISPO Central and Eastern European Conf. po Fontain-u. Bevegungstherapie bei Patient mit Claudicatio intermittens. of Serbia and Montenegro Physiatrists.Official Journal of the International Union of Angiology.Vasa.Med. Kod žena u drugoj polovini trudnoće dolazi do određenih promena u centru gravitacije i promena u balansu. Marić M. Institut za ginekologiju i akušerstzvo Kliničkog centra Srbije. 22-24. 10. Kohlrausch A. insuficijencijom. 2001. 7. sudova u II stad. art. Radović S. 2005.

UPOREDNA STUDIJA Nikčević Lj Bolnica za prevenciju i lečenje CVO "Sveti Sava". Obuhvatilo je 25 žena u drugoj polovini trudnoce i 25 zdravih žena koje su se od trudnica značajno razlikovale samo u BMI (body mass index).3. lakši za bodovanje i da njegove pojedinačne komponente mogu poslužiti kao prediktori toka i konačnog ishoda rehabilitacije. Glavna obeležja posmatranja bila su: Statički balans meren pomoću izabranog BESS (Balance Error Scoring System). Radna hipoteza je da je FIM test u odnosu na NINDS praktičniji.yu Cilj rada je uporediti prakticnost FIM testa i NINDS testa i moguđnost primene pojedinačnih komponenti oba testa kao prediktora toka i konačnog ishoda rehabilitacije.11 pacijenata tokom studije je egzitiralo.6. 40 % trudnica bilo je nezadovoljno svojim životom. nakon 14. Kod trudnih i zdravih žena nađena je statistički značajna razlika (p < 0.9.9 +.4 +.8 +. Materijal i metod: Duplo slepa studija je rađena na 70 pacijenata posle CVI.Metod: Kliničko eksperimentalno istraživanje po tipu neekvivalentna kontrolna grupa dizajn. praktičniji za upotrebu i prognostički precizniji. 12 % zdravih žena bilo je nezadovoljno svojim životom. . a LSS skor 23. Rezultati: Značajna većina trudnica (76 %) uspešno je izvela test statičkog balansa.8.0. a stepen zadovoljstva životom pomoću LSS (Life Satisfaction Scale). Iz dobijenih podataka može se zaključiti da je FIM u odnosu na NINDS test lakši za bodovanje. Beograd.3. Njihov BESS skor bio je 15. Stepen zadovoljstva životom kod obe grupe ispitanica bio je u proseku visok. Oba testa bodovana su na prijemu. Srbija milenac@eunet. Nije bilo značajne razlike u stepenu zadovoljstva životom izraženom LSS skorom. Dobijeni podaci obrađivani su standardnim statističkim metodama. U statističkoj obradi korišćeni su Hi kvadrat i Studentov T test. a LSS skor 25. Kod 59 pacijenata posle CVI FIM testom ocenjivana je funkcija hoda i Total FIM skor i funkcija paretične noge NINDS testom i Total NINDS skor.3. U grupi zdravih žena iste životne dobi BESS skor bio je 12. 30 i 90 dana od nastanka CVI. U PROCENA TEŽINE NEUROLOŠKOG DEFICITA KOD CVI FIM I NINDS TESTOM .8 +. Zaključak: BESS i LSS su primenljivi u svakodnevnom radu. Trudnice u drugoj polovini trudnoće imale su značajno lošiji statički balans od zdravih žena iste životne dobi.4.05) u statičkom balansu.

Desetometarni test hoda -10 . Rezultati: Tabelarna analiza FAC testa na početku i na kraju kineziterapije ukazuje da su parametri evaluacije (t*= prosečno vreme pređene staze. KC Kragujevac. U savremenoj literaturi postoji niz testova koji evaluirju motoričku sposobnost. Zahtevi koji se traže od testova sposobnosti hoda kod hemiplegičara? Da je jednostavan i upotrebljiv u kliničkoj praksi Da su klinički testovi hoda senzibilni i validni. Rivermead Motor Assessment . na kraju lečenja imali smo povećanje broja pacijenata koji su mogli test da obave između 15 . TUG test.30 sekundi (na početku 8 na kraju terapije 14 pacijenata).Meter Gehtest 3. Motor Assessment Scale. No. Takođe motorički testovi su značajni u praćenju rezultata terapijskog programa i korekciji rehabilitacionog plana. Takođe FAC i TUG testovi su značajni u praćenju rezultata terapijskog programa i korekciji rehabilitacionog plana.U EVALUACIJA MOTORIČKIH SPOSOBNOSTI HEMIPLEGIČARA PUTEM TIMED UP & GO TEST (TUG) I FUNCTIONAL AMBULATION CATEGORY (FAC) Jevtić M. Šesto ili dvanaesto minutni test hodanja 4. v*= prosečna brzina hoda i d*= prosečna dužina koraka) značajno poboljšani nakon primene kineziterapije. Step test 6.gross function 7. Ključne reči: CVI. Da test odslikava svakodnevne sposobnosti pacijenta. Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju i obuhvatilo je 30 pacijenata nakon cerebrovaskularnog insulta. Zaključak: FAC i TUG se mogu. Ispitivanje je sprovedeno u KC Kragujevac. Da se lako može interpretirati. Funkcionalni test kretanja – Functional Ambulation Gategory (FAC = 2. FAC test . kao merni istrumenti za evaluaciju motoričke sposobnosti hemiplegičara.yu Procena motoričkih sposobnosti hemiplegičara predstavlja značajan elemenat u evaluaciji motoričke spremnosti odnosno lokomotorne aktivnosti. Timed Up & Go Test (TUG test) 5. TUG test pokazuje da na prijemu i na otpustu nismo imali ni jednog pacijenta koji bi izvršio test zadatak za manje od 15 sekundi. uspešno koristiti u kliničkoj praksi. Veljković M Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. Cilj rada: Postaviti optimalnu motoričku procenu hemiplegičara na početku i na kraju kineziterapijskog programa Metodologija: U okviru našeg istraživanja motoričke sposobnosti hemiplegičara odabrali smo dva testa Timed up & go test (TUG) i Functional ambulation category (FAC). Srbija veljkomio@ptt. Neki testovi ispunjavaju ove zahteve 1.

medicinske sestre. fizio i radnog terapeuta. Sprovode se inicijalno testiranje na početku rehabilitacije i periodična kontrolna testiranja u cilju evaluacije promena u funkcionalnom statusu i shodno nalazu sprovodi se odgovarajuci fizikalni tretman i obuka pacijenata u smislu edukacije aktivnostima iz svakodnevnog života u cilju postizanja maksimalno mogućeg stepena samostalnosti. (SCIM I). Koristi se isključivo za procenu funkcionalnih mogućnosti pacijenata sa kvadriplegijom. U upotrebi je još od 1980. Dizajniran je tako da registruje i male. Prva verzija ovog testa je uradjena 1996. Švirtlih L. Čobeljić R. Za njeno sprovođenje neophodno je angazovanje svih članova rehabilitacionog tima fizijatra. Ćurčić D Klinika za rehabilitaciju “Dr Miroslav Zotović”. Predstavlja najčešće korišćeni test za procenu funkcionalnih sposobnosti kod pacijenata sa spinalnom lezijom. godine. (SCIM II) godine. sveobuhvatan je i omogućava brzu procenu i orijentaciju. kada je radna verzija ovog testa ispitana u Americi. Srbija kzotovic@drenik. lokomocija.U SPECIFIČNOSTI FUNKCIONALNE PROCENE PACIJENATA SA LEZIJOM KIČMENE MOŽDINE Stojanović A. sadrži mali broj podataka. transferi. FIM test se sastoji od 6 segmenata iz oblasti funkcionisanja pacijenta u svakodnevnom životu. FIM (Functional Independence Measure) je univerzalni test i koristi se za procenu stepena funkcionalne nezavisnosti pacijenata sa neurološkim oštećenjima. Maksimalni mogući skor iznosi 200 poena. Primenjuje se od 1984. Ocenjivanje se vrši ocenama od 1 do 7 u zavisnosti od stepena nezavisnosti pacijenta. Maksimalni skor na testu iznosi 126 poena. a druga 2002. Ovaj test je veoma osetljiv i registruje . kontrola sfinktera. kao i u cilju evaluacije promena u funkcionalnim mogućnostima u toku procesa rehabilitacije. i to: samozbrinjavanje. psihologa i socijalnog radnika. Sastoji se od 10 segmenata.FIM (Functional Independence Measure). Funkcionalna procena pacijenata sa lezijom kičmene moždine predstavlja kompleksan postupak u cilju određivanja trenutnih funkcionalnih mogućnosti. ali klinički značajne i relevantne promene u funkcionalnim sposobnostima pacijenata sa tetraplegijom. QIF (Quadriplegia Index of Function) test je strogo specifican. Beograd.net Rehabilitacija pacijenata sa spinalnim lezijama podrazumeva primenu svih standardnih neophodnih mera i postupaka u cilju postizanja maksimalno mogućeg stepena samostalnosti ovih pacijenata u obavljanju aktivnosti svakodnevnog zivota. odnosno 10 grupa aktivnosti u okviru aktivnosti svakodnevnog života. Ocenjivanje se vrsi ocenama od 0 do 4. Nedostaci FIM testa su u njegovoj nedovoljnoj preciznosti i osetljivosti na minimalne promene u funkcionalnom statusu pacijenata sa spinalnom lezijom. U okviru ovih 6 segmenata pacijenti se testiraju kroz 18 zadataka. SCIM (Spinal Cord Independence Measure) je spečifican test za funkcionalnu procenu pacijenata sa spinalnom lezijom. komunikacija i socijalizacija. godine. QIF (Quadriplegia Index of Function) i SCIM (Spinal Cord Independence Measure). Prednosti ovog testa su u njegovoj jednostavnosti. U cilju funkcionalne procene koristimo standardizovane funkcionalne testove .

80 god. PAS test. Cilj rada: Utvrditi klinički značaj PAS testa. James Parkinson je 1817. Srbija veljkomio@ptt. testova ravnoteže i testova hoda. Srbija lakidika@bankerinter.net Uvod. respiracija i zbrinjavanje sfinktera i mobilnost. Evaluacija ishoda operacije može se vršiti na više načina. testovi ravnoteže i testovi hoda imaju klinički značaj jer objektiviziraju funkcionalno stanje i uspeh kineziterapije. saznajne funkcije. pod pojmom Parkinsonova bolest podrazumevamo hronični. Kojović Z1. Jović S2. KC Kragujevac. rehabilitaciju i protetiku. progresivni neurološki poremećaj koji može značajno uticati na pokrete. Maksimalni skor na ovom testu iznosi 100 poena. Čutović M2 1 Klinika za fizikalnu medicinu. autonomni sistem i psihosocijalne funkcije. U PROCENA FUNKCIONALNE SPOSOBNOSTI KOD MORBUS PARCINSONI – PAS TEST. Sastoji se iz tri segmenta. god. opisao ovu bolest pod nazivom: "An Essay on the Shaking Palsy". Svi pacijenti su tetsirani na početku i na kraju kineziterapijskog programa. PAS test U EVALUACIJA FUNKCIONALNOG STANJA KUKA NAKON IMPLANTACIJE TOTALNE ENDOPROTEZE KUKA Kocić M1. odnosno tri grupe aktivnosti svakodnevnog života i to: samozbrinjavanje. testovi ravnoteže i testovi hoda pokazuju značajnu statističku razliku na početku i na kraju tretmana na nivou p < 0. kao i njihov značaj u evaluaciji kineziterapijskog programa kod Parkinsonove bolesti. Danas.05. Beograd. TESTOVI RAVNOTEZE I TESTOVI HODA Veljković M. gde se ova bolest pominje pod nazivom "kampavata". Zaključak: PAS-test. Svi ispitanici su uzrasta od 65 . . Evaluacija funkcionalne sposobnosti je sprovedena pomoću: Samoocenjivanja aktivnosti svakodnevnog života (PAS test).yu Prvi opis Parkinsonove bolesti vezuje se za staru Indiju. Ključne reči: Morbus Parcinsoni. Materijal i metodolgija rada: Istraživanje predstavlja prospektivnu studiju koja obuvata 19 pacijenata uzrasta preko 65 godina obolelih od Parkinsonove bolesti. testova ravnoteže i testova hoda. Jevtić M Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. Totalna endoproteza kuka poboljšava funkcionalni status kuka i kvalitet života operisanih pacijenata. Rezultati rada i diskusija: Ispitana je grupa pacijenata obolelih od Parkinsonove bolesti među kojima je bilo 14 osoba muškog pola i 5 žena. KC Niš 2 Klinika za rehabilitaciju „Dr Miroslav Zotović“. Lazović M1.minimalne promene u funkcionalnim sposobnostima pacijenata sa spinalnom lezijom.

Veoma dobro funkcionalno stanje kuka verifikovano je kod 77.Potić V. Radovanović T Centar za fizikalnu medicinu. Tomanović . Srbija zulekule@net. Iz originalnog skora isključili smo pitanja koja se odnose na obim pokreta i prisustvo deformiteta. Vesović . Beograd. Manojlović . Ispitivanjem je obuhvaćeno 75 pacijenata sa 78 primarnih totalnih endoproteza kuka. prospektivnu studiju koja je obuhvatila 45 pacijenata sa ligamentoplastikom LCA. Tegnerov test. Metode: Ispitivanje predstavlja kontrolisanu. Naša modifikacija Harris-ovog skora se može koristiti u dugotrajnom praćenju funkcionalnog stanja kuka nakon implantacije totalne endoproteze kuka. Rezultati. a dodali dva pitanja vezana za funkciju kuka kao i pitanje o satisfakciji pacijenta o ishodu operacije. kao i ispunjavanje više kriterijuma iz domena svih područja sprovedene evaluacije za povratak sportu. specificnih kliničkih testova i funkcionalnih testova. testovi stabilnosti.Opačić M. Rezultati: Između antropometrijskih merenja i primenjenih testova utvrđeno je postojanje statistički visoko značajne inverzne korelacije. kao i test stajanja na jednoj nozi. Metode.14 % bolesnika nakon 1 i 5 godina od operacije (odličan i dobar ukupni skor po Harrisu). test skakanja sa jedne noge. KCS. U PROCENA FUNCKIONALNOG OPORAVKA KOLENA NAKON LIGAMENTOPLASITKE PREDNJE UKRŠTENE VEZE NA OSNOVU ANTROPOMETRIJSKOG ISPITIVANJA I KLINIČKIH TESTOVA Dubljanin . 92 % bolesnika je bilo zadovoljno ishodom operacije. kao i postojanje korelacije između samih testova koje smo primenjivali.34 % i 82. Cilj našeg rada bio je da utvrdimo da li postoji korelacija između antropometrijskih merenja. Cilj ovog rada je da oceni funkcionalno stanje kuka godinu dana i 5 godina nakon primarne implantacije totalne endoproteze kuka primenom modifikovanog Harris-ovog skora za procenu funkcije kuka. kao i da definišemo kriterijume za povratak preoperativnom nivou aktivnosti. Lysholmov test. Kod svih pacijenata je godinu dana i 5 godina nakon operacije urađena klinička evaluacija korišćenjem modifikovanog Harris-ovog skora.Cilj. Zaključak. Postoperativno su praćeni obim pokreta.Raspopović E.Vujadinović S. Zaključak: Na osnovu rezultata savetujemo primenu više tipova mera ishoda.yu Uvod i cilj rada: Procena spremnosti pacijenta za povratak neograničenim aktivnostima od velikog je značaja nakon ligamentoplastike LCA. kolena i natkolene muskulature. .

Halilbegović E. Bolesnici i metode: Ispitivanje je vršeno na 60 bolesnika sa OA koljena koji su ispunjavali ACR kriterije za OA.12. Ocjena za ukočenost u zglobovima ujutro ili nakon dnevnog odmora je bila 1. Antić D Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju.com Uvod i cilj: Razvoj standardizovanih upitnika koji su procenjivali rezultate tretmana i kvalitet života postali su značajni u kliničkom istraživanju poslednjih godina. a za funkciju na 1. Mulić S. pa je Womac upitnik za bol smanjen na 1. pa je pogodan za ocjenu efekta FT.96. a prosječno trajanje bolesti 11. Niš. Nakon FT je došlo do signifikantnog poboljšanja u svim mjerenjima. prema Womac upitniku.1 god. Za funkcionalno testiranje je korišten Womac upitnik koji ima 3 subskale (za bol. a najveći bol je bio kod penjanja i silaska niz stepenice. Rezultati: Prosječna ocjena za bol je.48. Hotić . Tuzla.Imamović M. Prosječna starost bolesnika je bila 60. prije FT bila 2. Živanović D Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. Fizikalna terapija je trajala 4 nedjelje i korišteni su: parafin. Srbija hristinamc@yahoo. Bosna i Hercegovina mabasic@hotmail. Mjerenje obima pokretljivosti zglobova nije dovoljno da se procijeni učinak FT. Zaključak: Womac upitnik može kvalitetno da procjeni funkcionalnu sposobnost bolesnika. vježbe i interferentne struje. za ukočenost na 1. Uvođenje funkcionalnih testova u rehabilitaciju omogućava da se na jednostavan. Dimitrijević L. Živković V.43.U PRAĆENJE EFEKTA FIZIKALNE TERAPIJE NA OSTEOARTRITIS KOLJENA PREKO WOMAC UPITNIKA Kapidžić . a za funkciju 2.34.Bašić N. Zonić . U PRIMENA STANDARDIZOVANOG UPITNIKA U PROCENI FUNKCIONALNOG STANJA LAKTA NAKON SUPRAKONDILARNOG PRELOMA KOD DECE Čolović H. The . a obzirom na 5 stepeni gradacije osjetljiv je tako da može da registruje i manje promjene u kratkom vremenskom razmaku. ocijeni funkcionalno oštećenje koje bolest izaziva i promjene koje nastaju pod uticajem FT. da bi imali što objektivniji dokaz o njenom djelovanju.com Učinak fizikalne terapije (FT) je uvijek potrebno izmjeriti. Klinika za dečju hirurgiju. Cilj rada je da se ocijeni težina funkcionalnog oštećenja bolesnika sa osteoartritisom (OA) koljena korištenjem Womac upitnika i efekat FT.41. a kvalitetan način. UKC. Stanković I.4. ukočenost i funkciju) i 5 stepeni gradacije (0 = uredno do 4 = jako ozbiljno).Hadžiefendić A. Testiranje je pokazalo da su dnevne aktivnosti koje zavise od koljena značajno ugrožene i da je bolesniku kretanje otežano i ograničeno.

Disabilities of the Arm, Shoulder and Hand (DASH) Outcome Questionnaire-upitnik za procenu nesposobnosti ruke, ramena, šake pokazuje visok stepen korelacije sa objektivnim pokazateljima funkcionalnog stanja ruke. Predložen je od strane Američke akademije ortopedskih hirurga, a prihvaćen od Američke asocijacije za hirurgiju ruke, kao region specifican instrument u merenju nesposobnosti i simptoma ruke. U više objavljenih radova potvrđena je validnost ovog upitnika u populaciji odraslih sa traumom u predelu lakta. U svetskoj literaturi do sada nije objavljen analogan upitnik primenljiv kod dece. Iz tog razloga smo uradili modifikaciju DASH upitnika, i primenili kod dece na rehabilitaciji nakon suprakondilarne frakture (SCF) humerusa. Cilj rada je da se ispita korelacija modifikovanog DASH upitnika sa poremećajem funkcije lakta nakon SCF humerusa kod dece školskog uzrasta, i mogućnost njegove primene na manjem uzorku. Metode: Istraživanje je obuhvatilo 30 dece školskog uzrasta, uključenih u rehabilitaciju nakon SCF humerusa, bez lezija nerava. Efekti sprovedene rehabilitacije procenjivani su praćenjem i analizom obima pokreta u zglobu lakta i testiranjem modifikovanim DASH upitnikom. Testiranje je vršeno na prvom pregledu, prvog dana rehabilitacije (re-test) i po završenoj rehabilitaciji. Pri utvrdjivanju korelacija koršćen je Pearsonov koeficijent linearne korelacije. Rezultati: Na prvom testu, re-testu i testu na kraju rehabilitacije postoji visoko negativno statisticki značajna korelacija DASH skora i ekstenzije (p 0,001), kao i negativno statisticki značajna korelacija DASH skora i fleksije (p 0,01) na re-testu i testu na kraju rehabilitacije. Zaključak: Modifikovani DASH upitnik korelira sa objektivnim pokazateljima funkcionalnog stanja ruke nakon SCF kod dece školskog uzrasta i primenljiv je na malom uzorku. Značajan je u praćenju efekata i izboru metoda rehabilitacije. U PRIMENA SPECIFIČNOG UPITNIKA ZA PROCENU KVALITETA ŽIVOTA KOD BOLESNIKA SA LUMBALNOM RADIKULOPATIJOM Bošković K1, Naumović N2 1 Klinički centar Novi Sad, Klinika za medicinsku rehabilitaciju, 2Zavod za fiziologiju Medicinski fakultet Novi Sad, Srbija azam@Eunet.yu Uvod: Pojam kvalitet života podrazumeva više segmenata od kojih se svaki može oceniti objektivnom dimenzijom funkcionisanja ili zdravstvenog stanja. Percepcija kvaliteta života bolesnika sa lumbalnom radikulopatijom podrazumeva promene u fizičkom, funkcionalnom, mentalnom i socijalnom statusu. Cilj rada: je bio da se na osnovu subjektivne ocene bolesnika sa lumbalnom radikulopatijom proceni ishod lečenja i kvalitet života lečenih konzervativnim i hirurškim metodama. Materijal i metodologija: u prospektivnoj studiji ispitano je 100 bolesnika sa lumbalnom radikulopatijom (57muškaraca i 43 žene, prosečne starosti 46 godina). Uzorak je podeljen u dve grupe ispitanika: gr.A, 50 bolesnika koji su lečeni konzervativno, gr.B, 50 bolesnika koji su lečeni hirurški. Korišćen je specifični

upitnik za procenu kvaliteta života North American Spine Society Low Back Pain Outcame Instrument (NASS LBP), i to u tri vremenska perioda: na početku, kao i nakon tri i šest meseci lečenja. Rezultati: Na početku rehabilitacije bolesnika sa lumbalnom radikulopatijom vrednosti kvaliteta života sa aspekta domena bol-nesposobnost i domena neurološki simptomi, mereni specifičnim upitnikom NASS LBP, su veće u grupi operisanih bolesnika, odnosno kvalitet života operisanih bolesnika je lošiji. Nakon tri meseca razlike više nisu značajne. Takodje nakon šest meseci nema značajnih razlika u kvalitetu života operisanih i neoperisanih bolesnika sa lumbalnom readikulopatijom. Vrednost domena očekivanja je značajno veća u grupi operisanih bolesnika, a zadovoljstvo tretmanom je jednako u obe grupe bolesnika. Kod operisanih bolesnika vrednosti domena ukazuju da se ova grupa bolesnika veoma heterogeno oseća nakon operacije i primenjenog rehabilitacionog tretmana i zahteva detaljnu analizu i upotrebu specifičnog upitnika. Zaključak: Radi adekvatnije procene kvaliteta života bolesnika sa lumbalnom radikulopatijom treba sprovoditi dugoročno praćenje uz kulturološku adaptaciju upitnika za procenu kvaliteta života. P FUNKCIONALNI OPORAVAK BOLESNIKA POSLE MOŽDANOG UDARA Dragin A, Stafanović A, Kanjuh Ž, Lješević B, Drača S, Švirtlih L Klinika za rehabilitaciju "Dr M. Zotović", Beograd, Srbija mrvica@infosky.net , kzotovic@drenik.net Uvod Kvantifikacija funkcionalnog oporavka bolesnika posle moždanog udara, zahvaljujući razvoju validnih i pouzdanih mernih instrumenata (skala), predstavlja osnovu za praćenje i analizu rezultata rehabilitacije. Cilj Procena funkcionalnog oporavka bolesnika posle moždanog udara. Materijal i metode Praćena su 22 bolesnika posle akutnog moždanog udara na intrahospitalnoj rehabilitaciji. Rehabilitacioni tretman se sastojao od kineziterapijskih procedura, okupacione terapije, FES i logopedskog tretmana. Za procenu funkcionalnog oporavka korišćen je motorni FIM skor (Functional Independence Measure) na prijemu i otpustu, kao i trajanje hospitalizacije. Motorni FIM skor se sastoji od 13 pojedinačnih zadataka, koji se ocenjuju u opsegu od sedam nivoa nezavisnosti (od potpune nezavisnosti (7) - do potpune pomoći (1)). Od faktora koji mogu uticati na ishod oporavka i trajanje rehabilitacije praćeni su: godine starosti, tip moždanog udara (ishemija / hemoragija), prethodni (ponovni) moždani udar i prisustvo drugih bolesti i stanja (kardiovaskularne, diabetes mellitus, hiperholesterolemia). Rezultati Viši motorni FIM skor na otpustu i kraće vreme hospitalizacije su imali mlađi bolesnici bez prethodnog moždanog udara. Najčešće prisutne druge bolesti i stanja koje utiču na dužinu hospitalizacije i funkcionalni oporavak bolesnika su arterijska hipertenzija i diabetes mellitus.

Zaključak Numeričko praćenje funkcionalnog oporavka bolesnika posle moždanog udara pomoću motornog FIM skora predstavlja pouzdan i jednostavan način procene efikasnosti rehabilitacije. Predikcija trajanja hospitalizacije i ishoda rehabilitacije su međusobno povezani multifaktorijalni pokazatelji koje treba zajedno posmatrati. P FUNKCIONALNA PROCENA PACIJENATA POSLE MOŽDANOG UDARA: POREĐENJE FUGL - MEYER PROCENE I TESTA DOSEZANJA I HVATANJA PARETIČNE RUKE (ARAT) Stefanović A, Dragin A, Lješević B, Jović S, Drača S, Švirtlih L Klinika za rehabilitaciju "Dr M. Zotović", Beograd, Srbija mrvica@infosky.net , kzotovic@drenik.net Uvod Test dosezanja i hvatanja paretične ruke (ARAT) kao i Fugl - Meyer test imju visoku pouzdanost i validnost. Raniji radovi upoređivanja ova dva testa i motornog bodovanja, uprkos sličnom stepenovanju poboljšanja i srednje vrednosti skorovanja, davali su prednost ARAT testu, jer je potrebno kraće vreme. Cilj ovog rada je poboljšanje procene motornog oporavka pacijenata koji su imali moždani udar poređenjem rezultata evaluacije senzomotornog oporavka gornjeg ekstremiteta po Fugl - Meyer-u i ARAT testu, kao i procenu odnosa između ova dva testa. Materijal i metod 66 pacijenata (30 žena i 36 muškaraca) je uključeno u testiranje. Kriterijumi za izbor pacijenata su bili: stabilno medicinsko stanje 2-3 nedelje posle moždanog udara, dijagnoza moždanog udara, koja je bila bazirana na kliničkoj istoriji, neurološkom pregledu i CT i NMR dijagnostici, i očuvana kognitivna i komunikativna sposobnost pacijenata i sposobnost da prate verbalne i gestikularne naloge. Dodatni kriterijum je bio odabir pacijenata sa srednje teškim oštećenjem paretične ruke prethodno procenjene po NIHSS skali (preko 5). Merenje. Procena je vršena prva tri dana po prijemu i jedan dan pre otpusta pacijenata, testovima Fugl-Meyer i ARAT. Fugl-Meyer je sistem za evaluaciju motorne funkcije, balansa, nekih kvaliteta senzibiliteta i funkcije zglobova. Koncipiran je na sekvencijalnim stadijumima motornog oporavka hemiplegičnih pacijenata, prateći hipotezu da je restoracija motorne funkcije postepena: pojava refleksa prethodi voljnoj motornoj aktivnosti, sinergije i na kraju voljna motorna funkcija sa normalnim mišićnim refleksima. Glavna procena uključuje pokrete u gornjem i donjem ekstremitetu, senzibilitet i balans. Test traje 30 do 40 minuta, a motorno bodovanje sadrži 33 stavke za gornji ekstermitet uključujući pokrete proksimalno i distalnih delova. Totalni skor za gornje ekstremitete je od 0-66. Test hvatanja i dosezanja predmeta (ARAT) je standardizovana skala merenja (ruke i šake). ARAT je baziran na pretpostavci da kompleksni pokreti gornjeg ekstremiteta koji se koriste u aktivnostima dnevnog života mogu da se objasne i procene sa četiri bazična pokreta: dosezanje, hvatanje, stezanje koristeći samo palac i prst, i udružene pokrete fleksije i ekstenzije u laktu i ramenu. Test procenjuje sposobnost da se podignu objekti različitog oblika do visine 37.5 cm, pomere objekti cilindričnog oblika na dužinu od 37.5 cm i korišćenje "pinch" hvatanja (palac i prst). ARAT je stepenovan sa 4 tačke skale (57 je maksimum

za svaki gornji ekstremitet): 3 poena ako se zadatak izvrši normalno, 2 poena ako je zadatak izvršen potpuno, ali je potrebno mnogo duže vreme, ili je urađeno sa teškoćom ili je urađen zadatak, ali sa oštećenom koordinacijom, 1 poen kada je parcijalno urađena radnja, 0 nije urađen zadatak.Test može da se uradi za 8 do 10 minuta. Rezultat Analizom faktora korelacije zaključeno je da postoji visoka korelacija između ova dva testa (Fugl -Meyer i ARAT ) i između funkcionalne procene i neurološke procene. Zaključak Oba testa, Fugl-Meyer motorički rezultat i ARAT, bili su jednako osetljivi na promene u toku oporavka pacijenata i mogu da se rutinski koriste u merenju motornog oporavka funkcije gornjih ekstremiteta. P KVALIFIKACIJA TEŽINE BOLESTI OBOLELIH OD SISTEMSKOG ERITEMSKOG LUPUSA KORIŠNJEM SLEDAI SKORA Vilotić - Subotić R, Raškovic S, Plečić - Knežević V, Tomić D, Sajerman S Bolnica Valjevo, Srbija drrs@ptt.yu Uvod: Postoji više od oko 60 modela za kliničku procenu aktivnosti bolesti kod obolelih od sistemskog eritemskog lupusa, a samo nekoliko od njih se primenjuje u rutinskom radu. Najčešće primenjivani su SLEDAI, BILAG, SLAM koji imaju međusobno dobru korelaciju. Često se koristi AIMS skala za merenje posledica artritisa i HAQ upitnik za procenu zdravstvenog statusa. SLEDAI (SLE disease activity index) je validan model globalne procene aktivnosti bolesti. Proistekao je iz konsenzusa stručnjaka koji su se bavili lupusom. Baziran je na postojanju dvadeset četiri deskriptora koji opisuju devet organskih sistema. Maksimalna vrednost SLEDAI je 105. Cilj rada: da ukaže na procenu težine bolesti kod obolelih od sistemskog eritemskog lupusa korišćenjem SLEDAI skora Metodologija rada: procenjivana je aktivnost bolesti korišćenjem SLEDAI skora kod 34 ispitanika sa dijagnozom sistemskog eritemskog lupusa sa prosečnim trajanjem bolesti 4.12 godina u momentu posmatranja. Prema broju indeksnih poena izraženih preko SLEDAI skora pacijenti su podeljeni u 3 grupe: pacijenti sa blagom formom bolesti (manje od 9 indeksnih poena), umereno aktivnom (9 - 20 indeksnih poena) i aktivnom bolesti (više od 20 indeksnih poena) Rezultati rada: U grupi naših ispitanika nije bilo bolesnika sa brojem indeksnih poena manjim od 9, umerenu aktivnost je imalo 14.71 % ispitanika (srednja vrednost 15.2 indeksnih poena). Aktivnu bolest imalo je 85.29 % ispitanika (sa brojem indeksnih poena većim od 20), srednja vrednost 36.20 indeksnih poena. Najmanja vrednost SLEDAI skora kod naših ispitanika iznosila je 12, najveća 79 (srednja vrednost 23.12; sd = 15.88). Najveći broj pacijenata imao je vrednosti skora do 45 (7/34, što čini 79.42 %). Zaključak: SLEDAI skor može da posluži kao globalni model za procenu aktivnosti i praćenje bolesti što i može uticati na odluku o vođenju terapije. Ključne reči: SLE, SLEDAI, indeks aktivnosti bolesti

Eksponati iz antičkog doba koji se čuvaju u vitrinama banjskog kupatila. koji je nađen u njemu. zapisano je: „ voda je mlaka i kisela. to opet držim da neću mnogo pogrešiti ako uporedim našu Vrnjačku vodu sa hvaljenim toplim kiseljacima u Emsu. da kako sa nužnom predostrožnošću i po pravilima koje u svakom pojedinom slučaju samo vešt lekar propisati moze. prema postojećim podacima uradio ih je baron Herder.Tema VIII BALNEOKLIMATOTERAPIJA . 2Klinika za rehabilitaciju ''Dr Miroslav Zotović''. dok je zvanična banjska sezona otvorena 1870.RESURSI I PRIMENA FIZIČKO . Njegovo predavanje o mineralnim vodama Vrnjačke banje. sredinom prošlog veka. stoga što svaka sadrži makar najmanje nečega čega u drugim nema. U izveštaju barona Herdera posle urađenih analiza. o čemu svedoči „Rimski izvor“ i rimsko kupatilo. izuzetna ličnost srpske medicine. geolog i rudarski stručnjak. probudilo je veliko interesovanje javnosti i bilo najbolja preporuka za korišćenje ovih voda u lečenju. U pogledu poređenja minerlanih voda Vrnjačke banje sa sličnim vodama u Evropi i ocenjujući njena lekovita svojstva. dao je profesor Josif Pančić. a ponovo počinju da se koriste tek 1858. a u lekovitom pogledu uporedjena je sa lekovitom vodom Šlosburn u Karlsbadu u Češkoj“. g. Pa kako se Emska voda preporučuje u lečenju hroničnih katara utrobnog kanala. Prve preporuke za lečenje u ovoj banji.“ Tako je profesor Pančić bio prvi lekar koji je uočio lekovite vrednosti Vrnjačke tople vode. Beograd. godine. proferor Pančić je napisao: „Premda nema mineralne vode koja bi se mogla sa kojom drugom lekovitom vodom na svetu sravnati. a koji je pokaziovao veliko interesovanje za Vrnjačku banju i njene lekovite vode. što se retko u prirodi javlja. održano na Velikoj školi u Beogradu 1869 godine. . nauke i kulture. Posle propasti rimske imperije lekovite vode ove banje pale su u zaborav. godine prilikom kaptaže tople vode. Što se tiče prvih hemijski analiza tople mineralne vode Vrnjačke banje. Srbija Prema postojećim podacima lekovite mineralne vode Vrnjačke banje koristili su još stari Rimljani. nađeni su 1924. Konstantinović Lj2 1 Institut za rehabilitaciju Beograd. to se slobodno i naša Vrnjačka banja može u istim nevoljama upotrebljavati.HEMIJSKE KARAKTERISTIKE MINERALNIH VODA VRNJAČKE BANJE Popović G1. godine. indikovao ih za upotrebu kod određenih oboljenja i ujedno prvi lekar koji je upućivao bolesnike na lečenje u Vrnjačku banju. upravnik kraljevskih rudnika u Frajburgu i to 1856. kao i novac iz II i IV veka nove ere.

65 13. Iz ove definicije se vidi da se već tada vodilo računa o osnovnim principima balneoterapije: preciznom. individualnom doziranju. klizme.91 Ca++ 11. Ca++ (kalcijum) i Mg++ (magnezijum) a od anjona dominantan je jon hidrokarbonata (HCO3-). mineralne vode Vrnjačke banje sadrže i male količine Li (litijuma). i kao što se lekovi ne mogu dati svakom bolesniku isti i u istoj količini tako se ni mineralna voda ne može svakom bolesniku dati u istoj količini i u isto vreme. pa bilo da se upotrebi za piće ili kupanje. prve detaljne hemijske analize mineralnih voda Vrnjačke banje uradio je prof. kod svakog bolesnika posebno. Pored ovih dominantnih jona. Vode se piju na samom izvoru (krenoterapija) a po uputstvu lekara. davne 1874.86 Mg++ 13. a hladne samo za pijenje.16 25. sulfata. s obzirom na to da se u balneoterapijske svrhe koriste uglavnom pijenjem. Pijenje mineralnih voda je glavni i esencijalni vid balneoterapije Vrnjačke banje. O mineralnim vodama Milić u ovoj monografiji kaže: „Mineralna voda je lek. Mineralne vode Vrnjačke banje su dobro mineralizovane. 1 Izvori Vrnjacke banje Izvor mineralizacija u gr/l Topli 3. inhalacije. Tabela br. br. kupanje. Tabela br.67 Što se tiče jonskog sastava mineralnih voda Vrnjačke banje. izdata 1928. fluorida i bromida.39 18. osnovni katjoni su: Na+ (natrijum). pa bilo da se pije ili da se u njoj kupa“. kako u odnosu na količinu koju će uneti tako i u odnosu na vreme upotrebe. kao i drugi lekovi. 1. U Vrnjačkoj banji postoje četiri izvora mineralnih voda: Topli izvor 2) Snežnik 3) Slatina i 4) Jezero Tople mineralne vode se upotrebljavaju za pijenje.77 Slatina 3.11 Jezero 3. godine. godine.34 19.59 17.41 . Mn (mangana). ispiranja žučnih kanala putem duodenalne sonde.69 61. Sima lozanić. Da su mineralne vode bile centralni i glavni terapijski agens Vrnjačke banje potvrdjuje i monografija „lečenje u Vrnjačkoj banji“ poznatog banjskoj lekara Tome Milića.43 HCO396. što se vidi iz tab. 2 Prikaz glavnih jona u mineralnim vodama Vrnjačke banje (izraženo u milival %) Izvor Topli Jezero Snežnik Slatina Na+ 69.58 96. Fe (gvožđe).43 90.Od naših stručnjaka. Veoma je značajno što ove vode sadrže minimalne količine hlorida.87 96. fosfata.39 Snežnik 2.77 61.88 48.51 14. vaginalna ispiranja.

Tabela br.Analiziranjem se zapaža da sve mineralne vode imaju veliku količinu Na+ (natrijuma). Tabela br.6 1. prema Quentin-u. hladna mineralna voda natrijum.99 / Uzimajući u obzir anjonsko-katjonski sastav. temperaturu i sadržaj gasova. Obzirom na dominantne anjone i katjone. 3 Temperatura mineralnih voda Vrnjačke banje Izvor Temperatura C ° Kategorija Topli 35.20 0. hidrokarbonatna. najmanje Snežnik koji ima i najveću količinu kalcijuma (Ca++) i magnezijuma (Mg++). 4 Sadržaj lekovitih gasova u mineralnim vodama Vrnjačke banje i pH vrednosti H2S mg/l Izvor pH CO2 gr/l Topli 6. sulfidna homeoterma natrijum-hidrokarbonatna. hipoterma natrijum-kalcijum-magnezijum. ugljeno-kisela. za lekovitost mineralne vode značajna je njena temperatura kao i sadržaj lekovitih gasova. hladna mineralna voda .8 hladna Slatina 16. ugljeno kisela. Što se tiče sadržaja lekovitih gasova u mineralnim vodama Vrnjačke banje. sa izvora Jezero voda je mlaka a sa Toplog izvora je topla. Od anjona u svim voda je dominantan hidrokarbonatni jon(HCO3-). 5 Izvor Topli Jezero Snežnik Slatina Kategorizacija mineralnih voda Vrnjačke banje Kategorija natrijum-hidrokarbonatna.90 / Slatina 6. ugljeno. definitivna klasifikacija mineralnih voda Vrnjačke banje bila bi sledaća: Tabela br. Jezero i Slatina) i natrijum-kalcijum magnezijum hidrokarbonatnih (Snežnik).4 hipoterma Snežnik 16.001 Jezero 6. Međutim pored anjonsko-katjonskog sastava.3 hladna Iz tabele se vidi da su vode sa izvora Snežnik i Slatina hladne.hidrokarbonatna.00 / Snežnik 6. svi izvori a najviše Slatina sadrže značajne količine ugljn-dioksida (CO2) a Topli izvor i vodonik-sulfida (H2S).kisela.5 1.3 homeoterma Jezero 26.3 0. ove vode pripadaju kategoriji natrijum-hidrokarbonatnih (Topli izvor. ugljeno-kisela.3 1. Postojeće temperature mineralnih voda Vrnjačke banje su od značaja obzirm na indikacije i način njihove upotrebe.

temperaturom. a posebno za one koji treba da realizuju kompleksni program balneo-klimatoterapije. U zaključku treba istaći da su mineralne vode pomoćna lekovita sredstva i da za razliku od lekova – sintetskih preparata. a zatim i holagognim dejstvom. Sumpor iz sulfidnih mineralnih voda (Topli izvor). Ovakvo polifiziološko delovanje prirodnih lekovitih faktora objašnjava se njihovim složenim hemijskim sastavom. sveobuhvatno balneoterapijsko dejstvo ne samo mineralnih voda već i povoljnih klimatskih čiinilaca Vrnjačke banje kod bolesnika sa gastrointestinalim. Pozitivni rezultati primenjenog balneoklimatskog lečenja bitno zavise od pravilno postavljenih indikacija i kontraindikacija te njihovo detaljno poznavanje predstavlja imperativ za lekare koji upućuju. koji ispoljavaju uglavnom selektivno dejstvo na pojedine funkcionalne sisteme. krvarenje. što se ispoljava holeretičnim. rekonvalescenta stanja (posle preležanih akutnih oboljenja i određenih hirurških intervencija na organima za varenje). hepatobilijarnim oboljenjima i diabetes mellitus-om je posledica toga što se ono sprovodi u savremenoj. hepatobilijarnih i uroloških oboljenja. Kalcijum-magnezijum hidrokarbonatne vode imaju slabije izražen alkalni efekat i slabije se resorbuju iz digestivnog trakta. Oni deluju sadržajem raznih minerala. a magnezijum sedativno. deluje hipoglikemiski jer ulazi u izgradnju insulinskog lanca i drugih belnačevina odnostno strukturnih elemenata žive supstance. pankreasu. mineralne vode i uopšte prirodna lekovita sredstva deluju na više sistema ili čitav organizam. Glavni učinak ovih voda zasniva se na alkalnom dejstvu hidro-karbonatnog jona (naročito natrijum hidrokarbonatnih) kod kojih odmah posle upotrebe dolazi do smanjenja kiselosti želudačnog soka. Međutim. Međutim. crevima. lakši oblici insulin nezavisnog dijabetes mellitus-a. U terapijske svrhe koriste se uglavnom pijenjem jer najizrazitije deluju na sekreciju i motilitet želudačno-crevnog trakta i na bilijarne funkcije. a najbolji efekti se ispoljavaju njihovom upotrebom na samom izvoru. Kontraindikacije su maligne i benigne neoplazme. akutne zapaljenske bolesti .Iz table se zapaža da su mineralne vode Vrnjačke banje natrijum i kalcijummagnezijum hidrokarbonatne. regenerativne procese. stimuliše tkivno disanje. Hidrokarbonatne mineralne vode deluju i na sekretornu funkciju jetre. učestuje u sintezi niza amino kiselina. ciste i apscesi jetre i pankreasa. maksimalno organizovanoj i specijalizovanoj medicinskoj ustanovi Vrnjačke banje. mikroelemenata. jetri i bilijarnom sistemu. što je od značaja u terapiji gastro intestinalnih. veći divertikuli i divertikulitis. kalcijum u ovim vodama deluje aniinflamatorno i diuretski. Indikacije za primenu kompleksne balneoklimatoterapije u specijalizovanim medicinskim banjskim ustanovama Vrnjačke banje su: hronične neifektivne zapaljenske bolesti (bez pratećih i nastalih komplikacija) i funkciski poremećaji u jednjaku. gasovima. želdcu.

CIBIF. U cilju relaksacije. hronična oboljenja sa pretećim ili već nastalim komplikacijama (koje nisu hirurško operativno zbrinute). Srbija mbcons@eunet. južnoj i istočnoj Evropi a prilikom njihove gradnje posebno se vodilo računa o čuvanju prirodnog resursa zbog koga je dotično banjsko klimatsko mesto i formirano. Srpski Arhiv. Škerović Đ: Uticaj tople mineralne vode Vrnjačke banje kod psa. klimato i talasoterapija i rehabilitacija. Mihajlović D i sar. S obzirom na to da su se način i svrha korišćenja prirodnih lekovitih činilaca kroz vremenska razdoblja menjali. 7-8.(infektivne i neinfektivne). neizlečene crevne parazitoze. I jugoslovenski balneoklimatološki kongres. otklanjanja loših životnih navika. 1992. dekompenzovane ciroze jetre i bilijarna ciroza. sedmo izdanje. lekarski priručnik.: Balneo. M Janjić. Miroslav Zotović’’ Beograd. lekoviti gasovi i lekoviti klimati) što je predstavljalo dovoljan razlog da se u periodu druge polovine 19. oslobadjanja od sve prisutnijih stresova i raznih drugih aktivnosti koje danas svrstavamo uglavnom u prevenciju. 1987. popravljanja psihofizičkog stanja. dijabetes mellitus sa komplikacijama. kalkulozni holecistitisi i holangitisi. 997 3. S Conić: Balneoklimatologija. Od nekadašnjih dominantno lečilišnih ustanova i mesta današnje banje su postale mesta za sve masovniji odmor i oporavak uz potrebu za intenzivnim korišćenjem prirodnih lekovitih i blagotvornih činilaca. Beograd.SAVREMEN KONCEPT KORIŠĆENJA PRIRODNIH LEKOVITIH ČINILACA Čutović M Klinika za rehabilitaciju ’’Dr. današnja uloga banjsko klimatskih mesta se značajno promenila u odnosu na prošla vremena pre svega u osnovnom motivu ljudi da ih posećuju. veka i između dva svetska rata na njemu izgradi i razvije relativno veliki broj banjskih i klimatskih mesta u kojima su glavnu ulogu igrale ugledne lečilišne ustanove. akutni i hronični pakreatitis. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. g. Godić V. Beograd. od 1486-1510 4. portna hipertenzija. lekovita blata. U tom periodu nismo se mnogo razlikovali od najrazvijenijih delova Evrope pa je i ekonomski učinak naših banja i vazdušnih sanatorijuma toga doba zauzimao značajno mesto u ekonomiji države. T Jovanović. Pun procvat su naša kao i evropska banjsko klimatska mesta doživela u periodu između dva svetska rata. G Popović. 1958. Beograd 1996 NOVA BANJA . Bogoljubov M: Suština i mehanizam delovanja unetih mineralnih voda. Do pojave izrazitih konceptualnih razlika u . obstruktivni ikterus. Zbornik radova 2. obnove energije.yu Područije Srbije je izrazito bogato u posedovanju prirodnih lekovitih činilaca (lekovite vode. Literatura: 1. Ova mesta gradjena su i organizovana po uzoru na slična u srednjoj.

’’Nova banja’’ (SPA centar) je potpuno nov proizvod koji očigledno odgovara najvećem broju savremene humane populacije i koji počiva na veoma raznovrsnoj primeni prirodnih lekovitih činilaca (uglavnom vode ali i drugih). Italija. Tako su se do neslućenih razmera razvile medicinske nauke. a među njima i farmakologija što je uslovilo intenzivan razvoj farmaceutske industrije kao i pojavu primene modernih tehnologija kako u terapiji tako i u dijagnostici. Može se slobodno reći da je ’’Nova banja’’ u sebi pomirila vrednosti iskonski starih prirodnih lekovitih činilaca. Mađarska. da pobuđuju interes ogromnog broja ljudi svih uzrasta i da predstavljaju veoma profitabilnu savremenu delatnost. U našim uslovima ovaj problem je doveo do potpunog zapuštanja banjsko klimatskih mesta. da oni najintenzivnije aktiviraju prirodne lekovite činioce. i raznih drugih znanja i veština koje se primenjuju sa ciljem dostizanja maksimuma u negovanju tela i duše savremenog čoveka. moderna brojna naučna dostignuća ne samo medicinskih već i . Verovatno je najviše zbog toga došlo do promene uloge i značaja banjskih i klimatskih mesta u životu ljudi pa su i najrazvijenije banje Evrope u dužem periodu (sve do 90-ih godina prošlog veka) preživljavale prilično veliku krizu. Posle ovog. Austrija. u novijoj istoriji svakako najznačajnijeg događaja. nažalost. pre svega termalnu vodu. Slovenija).fukcionisanju banjsko klimatskih mesta nije došlo naglo već postepeno a period prekretnice je period drugog svetskog rata. koji je u mnogo čemu izmenio čitav svet. svom izgledu. banjska i klimatska mesta Srbije su najzapuštenija i najneorganizovanija u Evropi tako da se više ne mogu porediti ni sa Rumunijom i Bugarskom a kamoli srednje evropskim zemljama pod čijim uticajem su se pre stotinak godina i razvile. Savremeni svetski koncept korišćenja prirodnih lekovitih činilaca danas se sprovodi u ’’Novim banjama’’ koje predstavljaju potpuno nov sadržaj i suštinski se jako razlikuju od ranijeg koncepta kako u arhitektonsko-građevinskom tako i u sadržajom smislu. Vrlo brzo se pokazalo da su SPA centri veoma pogodni upravo za Evropljane. raspoloženju. Kroz razne vrste Wellnesa koji se organizuju u okviru SPA centra postiže se zadovoljenje interesa vrlo različitih populacija. Pokušaji izgradnje ’’centara za specijalizovanu rehabilitaciju’’ u nekima od razvijenijih banjsko klimatskih mesta zaslužuje pažnju ali nije dao zadovoljavajuće rezultate. Tvorci ovog modela su Amerika i Kanada a u poslednje vreme sve više ’’Novih banja’’ pojavljuje se u najrazvijenijim evropskim zemljama (Nemačka. U ovom trenutku. urbanističkog upropašćavanja. Evropa je prilagođavajući ih svojim potrebama vrlo uspešno počela da gradi i organizuje takozvane SPA (Salus per aquam) centre koji su i u Americi stvoreni tek 90-ih godina prošlog veka. zapuštanja i zagađenja karakterističnih prirodnih resursa i mnogih drugih problema. osećanjima i brojnim drugim krajnje ličnim momentima koji ranije ili kasnije ugrožavaju kvalitet i dužinu njegovog života. Savremen čovek bez obzira što živi duže živi sve nepravilnije i ostaje mu sve manje vremena za brigu o sebi. došlo je do izrazito intenzivnog razvoja nauke i tehnologija. Od maštovitosti organizatora najviše zavisi kvalitet SPA centra koji u pružanju usluga ide od bajkovitih pa do vrlo dinamičnih ambijenata. njihove nekontrolisane i pogrešne transformacije u neku vrstu turističkih mesta kakva ne postoje nigde u svetu.

teretana. sala za vežbanje. često instrumentalno znanje. ’’Novih Banja’’ takozvane ’’specijalne bolnice za .Primenu prirodnih lekovitih činilaca . salona lepote i mnogobrojnih drugih sadržaja. ’’Nove banje’’ se mogu organizovati u okviru prostora postojećih banjskih i klimatskih mesta ili na potpuno novim destinacijama što je u našim prilikama često lakše i jeftinije.. Sa druge strane u ostalim akterima. izgradnja modernih kapaciteta za što raznovrsniju primenu istih. veroispovesti pa i zdravstvenog stanja. Preduslov je posedovanje određene količine prirodnih lekovitih činilaca a pre svega termalne vode. ’’Nova banja’’ mora biti dobro saobraćajno povezana sa velikim emitivnim destinaijama tako da se do nje može brzo stići i njeni sadržaji koristiti ne samo boravišno već i izletnički. Tako posetilac ’’Nove banje’’ može zadovoljiti svoje potrebe nezavisno od uzrasta. U jednom broju razvijenijih banjsko klimatskih mesta u Srbiji živi i radi veliki broj visoko obrazovanih stručnih kadrova raznih vrsta a posebno lekara raznih specijalnosti i njihovih saradnika iz medicinske delatnosti. raznovrsnim sportsko rekreativnim objektima i obiljem kulturno zabavnih sadržaja. iskoristi sve raspoložive ljudske resurse atvarajući potpuno nov proizvod veoma neophodan današnjem čoveku nezavisno od njegovog uzrasta. veoma stare tehnike tradicionalne medicine poreklom sa istoka i proizvode najmodernijih zapadnih tehnologija. gasnih kupki. Nema dileme da koncept ’’Nove banje’’ može pomiriti interese svih i kvalitet takvog jednog mesta najviše će zavisiti od sposobnosti njegovog menadžmenta da u prirodno pogodnom ambijentu. Mora raspolagati sa dovoljnim brojem smeštajnih kapaciteta raznih kategorija. shvatanja pa i zdravstvenog stanja uz svakodnevne životne aktivnosti. Na žalost u našim prilikama najrazvijeniji banjsko klimatski centri su ’’prebolničeni’’ i stalno pokazuju tendenciju razvoja u pravcu što specijalizovanijeg medicinskog rada sa potpunim odbacivanjem davanja bilo kakvog značaja prirodnih lekovitih činilaca čije korišćenje se prepušta volji gostiju nezavisno od njihovih potreba pa i zdravstvenog stanja. blatnih kupatila.. često bez ikakvih drugih sadržaja na drugoj strani. S obzirom na to da medicinski fakulteti u Srbiji već decenijama praktično nemaju nastavu iz balneoklimatologije ili je imaju u veoma malom obimu naši lekari teže da zapošljavajući se u banjama što više primene svoje egzaktno. prostora za što udobniji boravak gostiju i adekvatno obučeni kadrovi. prvenstveno turističkih radnicima stvara se oportun stav pa oni umesto da razvijaju svoju struku glavnu energiju usmeravaju na suprotstavljanje medicinskim radnicima pa kao posledicu u banjama imamo umesto modernih. raznih vrsta masažnih kada.drugih nauka.’’ na jednoj i klasične hotele raznih kategorija. Danas je moderno dovođenje tople lekovite vode do soba korisnika kao i izgradnja raznovrsnih bazena. profesije. gradeći što kvalitetnije objekte. bez ikakve posebne organizacije pa često i značajnijeg gubljenja vremena. U našim prilikama u većini slučajeva ’’Novu banju’’ je mnogo lakše izgraditi na brojnim lokalitetima koji poseduju pre svega izdašne termalne izvore nego u postojećim banjskim i klimatskim mestima koja su uglavnom urbanistički upropašćena sa zapuštenim i neadekvatno korišćenim prirodnim resursima i veoma konzervativnim navikama. pola. Ta činjenica sama po sebi ne bi trebala da bude negativna kada bi se moderne medicinske tehnologije pažljivo kombinovale sa maksimalnom primenom prirodnih lekovitih činilaca.

1989: 95−105. Čutović. Srbija raspolaže sa ogromnom količinom prirodnih resursa. B. 2. Time će ona zadržati svojstva i ulogu veoma bitne medicinske ustanove čije je težište obavljanje prevencije-veoma masovnog oblika zaštite ljudskog zdravlja. M. termalne i termomineralne vode Srbije. 2006.. Handbuch der Balneologie und medizinischen Klimatologie. Udruženje banjskih i klimatskih mesta Srbije − Institut za hidrogeologiju Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu. Hildebrandt G. Mineralne..... Važnu ulogu u ovom procesu ima edukacija stanovništva i usmeravanje ulaganja u pravcu izgradnje infrastrukture i drugih objekata koji sačinjavaju koncept ’’Nove banje’’. M. D.. V. očuvanja kvaliteta i produžetka ljudskog života. Banje Srbije. Čutović.. Vrnjačka Banja − Beograd. 6. shodno interesima savremenog čoveka. Eichelsdörfer D. Gutenbrunner Chr. U koliko se svi raspoloživi sadržaji adekvatno medicinski verifikuju počevši od neagresivne dijagnostike pa do stručnih preporuka pojedinih sadržaja pojedincima u zavisnosti od procene njihovih potreba. u Stanković. Čutović. Čutović. Darmstadt: Steinkopff Verlag. Banja Koviljača 2006.. 7... 24. Značaj planiranja. 9. 2003. Zbornik radova. 1999. Literatura: 1. S.. Cilj ovog teksta nije da se detaljno bavi vrstom i kvalitetom sadržaja u ’’Novoj banji’’ kao novom proizvodu.Radić. 10. M. Kojović. skrećući pažnju na mogućnost opstanka ovakvih programa u modernim socioekonoskim prilikama.. International journal of balneology 1998-1999. Godić.. Deseti fizijatrijski dani Jugoslavije Banja Koviljača. Ostalo mora izgraditi na isti način kako su to uradile i okolne razvijene zemlje.. Antunović. uređenja i zaštite banjskih klimatskih mesta u ostvarivanju savremenog koncepta zdravstvenog turizma Srbije. Čutović. 2003. ’’Nova banja’’ mora biti mesto gde će se sve više okupljati mladi i zdravi. Komercijalni aspekti zdravstvenog turizma Srbije. M. Filipović B. Szbenyi B. 5. Balint G.izvanredno dopunjuju različite tehnike nege tela u vidu mnogobrojnih masaža.. M. Springer-Verlag. Strategija održivog razvoja centralne zone Banje Vrujci. Rheumatol Europe 1995.. Lukić. Strategija održivog razvoja turizma opštine Gornji Milanovac. Balneotherapy. sauna i fitnes programa pa do uređenja posebnih ambijenata za psihičku relaksaciju. već da ukaže na potrebu njene gradnje. Research and training at spa resorts in Europe.. Za razliku od naših tradicionalnih predstava o banjama. u koje će isti ljudi dolaziti više puta godišnje. Naturwissenschaftliche Charakterisierung der Peloide. pratiti potrebe različitih generacija svojih posetilaca kontinuirano se prilagođavajući. M. postignuti uspeh je zavidan a afinitet posetilaca trajno obezbeđen. Berlin − Heidelberg − New York − . u kome ne sme biti dosadno i koje će. 1963. Planiranje uređenje i zaštita banjskih i klimatskih mesta Srbije.149−152. 8. In: Kompendium der Balneologie und Kurortmedizin. 3. 4. od meditacije do holistike. M.

kada je u Berlinu ustanovljena Balneološka sekcija Lječilišnog društva. zdravih) ogledaju se uglavnom u tri prirodna segmenta. S. Lješević. Šta je balneologija-balneoterapija-mineralne vode ? Balneologija je nauka o prirodnim banjskim lječilištima koja koriste prirodne mineralne vode u terapijske i profilakričke svrhe. Lazović M . M. Šta “kaže” istorija? Istoričari medicine smatraju 1878. Mutapčić S4 1 Poliklinika za fizikalnu medicinu I rehabilitaciju DZ Tuzla. 1995..com Prirodni teraputski činioci koji se koriste za liječenje. Hidrogeotermalni resursi kao faktor razvoja i nove strategije urbanizacije banja.. Balneoterapija je skup postupaka kojima se voda s ljekovitih izvora koristi u svrhu liječenja. Problemi. Obzirom na zadatu temu «govoriti» ćemo samo o termo . BiH. Vukelić. 13.talasoterapije. Mineralne. Mihajlović. Mineralne termalne vode su se manje ili više koristile (već u . 2003. Balneoterapija predstavlja najšira prirodna bogatstva.. suhog ostatka na 1 litar vode.mineralnim vodama. BiH. B. 12.. balneoterapiji.Bašić N3. Dukić. Savremeno stanje banjskog i klimatskog lečenja. Srbija.. Krunić O. Urbana ekologija. Nije bez razloga čest izraz u svezi ovih prirodnih činioca i talasoterapija pa se onda može govoriti i u zajednici balneo klimato . 1995. perspektiva razvoja. Delalić A3. Balneoklimatologija od empirije do nauke. njihovoj ulozi resursima i primjeni u balneologiji. 2Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju KBC Niš. Milosavljević S. 3Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju UKC Tuzla. T. T. rehabilitaciju i rekreaciju (oboljelih.. 1995. Mihajlović. značajnom zbog uvođenja naučnog pristupa u balneologiju i prekida tradicije opterećene kultnim.Barcelona − Budapest − Hongkong − London − Mailand − Paris − Santa Clara − Singapur − Tokyo. 11. Burić M. Kapidžić . Jovanović. Mesto i značaj mineralnih voda u razvoju banjskih i klimatskih mesta Jugoslavije.. mitskim i religioznim obrascima. 1998. 4Zavod za medicinu rada DZ Tuzla. Pod pojmom mineralna voda smatra se ona ona voda koja ima više od 1 gr. 1996. klimatoterapiji I talasoterapiji. ULOGA. Svaka ova disciplina ponaosob sa svojim terapeutskim činiocima ima izuzetnu važnost u zdravstvu samo ako se pravilno koristi i ako su ti centri stavljeni pod kontrolu doktrinalne primjene. povrijeđenih.. D. 2005.Duraković S3. 14.klimato . pogotovo ako se izučava skupa sa klimatoterapijom.. M.. B. RESURSI I PRIMJENA TERMOMINERALNIH VODA U BALNEOLOGIJI 1 2 Bećirović E . 16. Filipović. termalne i termotermalne vode Srbije. godinu. Kapidžić .terapija. 15. IV Kongres Balneoklimatologa Jugoslavije sa internacionalnim učešćem. BiH becirovic-tz@hotmail. Prirodne i terapeutske veze između ove dvije discipline su logične i često se koriste u jedinstvenom nazivu balneo . Filipović.

Galen (129-199 n. U skladu sa smjernicama Europske zajednice i po uzoru na Njemačko zakonodavstvo o mineralnim vodama (u Evropi trenutno najuređeniji sistem) je zasnovano i novo Slovensko zakonodavstvo sažeto u Pravilniku o prirodnoj mirelanoj vodi i izvorskoj vodi (marta 2000. Strumici itd. Usporedo sa upotrebom i učincima istraživači su već u to vrijeme poznavali štetne posljedice balneoterapije kod tuberkuloze. temperatura i druge važne osobine odstupaju najviše +/.) i u Očeslavcima u Slovačkoj (1883 god.).predhistorijsko doba). Celzijus u prvom stoljeću naše ere preporučuje kupke sa istovremenom upotrebom lijekovitih biljaka i mirisnih soli. otkrivena 1907 godine u St. potrebno je posebice istaknuti balneološku i geološku definiciju koje su u praksi dobro slažu. Moritzu u Švajcarskoj. Već je Hipokrat (460-377 n.Nalazimo ih u Budimpešti.20 % od prosječne godišnje vrijednosti za i one čiji ekvivalentni udio iznosi 20 mmol% i +/.e.50 % prosječne godišnje vrijednosti za CO2. takva voda ima prehrambeno-fiziološke učinke. Za prirodne ljekovite vode su dozvoljena odstupanja u sastavu do 20%. Niškoj banji. pa čak do potpunog negiranja. da ne ustraju na izrazu mineralna voda nego na izrazu’’prirodna’’ mineralna voda. jer ima 471 od 946 mineralnih voda.e. Gornjem Šeheru (kod Banja Luke). prije naše ere). koji preporučuje kupke u termama i pijenje mineralnih voda. Takođe i danas kod tih bolesti (stanja) postoje kontraindikacije. zaštićeno i uređeno vrelo. Tehnika izgradnje kupališta takođe je vremenom mijenjana. Po novim smjernicama Evropske zajednice. Izvorska pitka voda razlikuje se od prirodne mineralne vode mineralizacijom. prirodne mineralne vode moraju ostati orginalni prirodni produkt i ne smiju biti tehnološki obrađivane.) Što se termalnih voda tiče. sastav. Jedini liječnik starog vijeka. koja je i vodeća država obzirom na broj mineralnih voda. Vijeće Evropske zajednice o termomineralnim vodama Vijeće Evropske zajednice je dopunama iz 1996 godine ‘’savjetovalo’’ svojim članicama. otoka (vjerojatno kardialnog uzroka). Zakonodavstvo sa područja mineralnih voda je u Evropskoj zajednici najviše razvijeno u Njemačkoj.Nešto mlađe iskopine su pronašli u Jamnici u Hrvatskoj (1828 god. vodu s temperaturom na izvoru iznad 20°C i bez obzira na mineralizaciju možemo nazvati termalnom vodom. a tu tehniku Rimljani su preuzeli od Vizantinaca a preko njih Arabljani i Turci. je prema historijskim izvorima bio Celij Aurelianus (krajem 2. voda ima prvobitnu čistoću na izvoru zbog prisustva fiziološko važnih mineralnih tvari i elemenata u tragovima a i drugih sastojaka. registriranih u Evropskoj zajednici. voda se ne smije dezinficirati niti drugačije tehnološki pripremati.Još i danas su poznate «turske kupke» tj.) kritički promatrao upotrebu i liječenje sa izvorima mineralnih voda. . okrugli pokriveni bazeni sa prostorijama za «bivanje» prije i poslije kupki. To između ostalog dokazuju i nalazišta. U dolini Engadin su pronašli stare kaptaže iz bronzanog doba (oko 1000 god. krvarenja. stoljeća naše ere). U istoriji medicine je balneologija imala prilično raznoliku ulogu: od perioda potpunog povjerenja. luesu i akutnih vručinskih stanja. Evropske smjernice za kvalitetu takvih voda su slijedeće: izvor vode je prirodan.) kupke uopće ne spominje.

. Ovi gasovi se mogu pojaviti iz zemlje I bez vode. Jodne vode (1 mg/dm3 joda). a biloški su aktivni: S. vaginalnim orošavanjem. alkalne (Ph veći od 7. natrijum hloridne (murijatične ili slane) II grupa MV koje sadrže materije koje su biološki aktive u malim količinama (tkz. I. * Prema količini suhog ostatka MV se dijele na: . natrijum hidrokarbonatne (alkalne). radioaktivne vode (čija koncentracija aktivnosti iznosi najmanje 50 Bq/dm3). Hloridne vode. 4. hiperterme (400C i dalje). *Prema Ph reakciji (MV) se dijele na: kisele (Ph manje od 6. Mg. Povećavaju diurezu. mikroelementi). inhalacijom.2) * Najvažniji anioni koji se mogu naći u MV su: hidrokarbonatni (HCO3). . * Elementi koji se mogu naći u MV. 2. 2. magnezijum hidrokarbonatne (zemno-alkalne). sulfati (SO4). Mg. Na hepatobilijarni trakt djeluje holeretično i holagogno. Fe.niža od 20ºC) Hidrokarbonatske vode (HCO3). Klasifikacija MV po Quentinu ima četiri grupe: I grupa (MV) koje sadrže više od 1gr/dm3 rastvorenih čvrstih materija a karakter vode određuje se prema jonima kojih ima više 20 mvol%: 1. neutralne (Ph od 6. Primjenjuju se. Sulfatne. a od oligoelemenata bakar i kobalt * Najvažniji gasovi su: ugljendioksid. kupanjem. As. Sulfatne vode (SO4). 2. kalcijum.mineralne (suhi ostatak iznad 1 gr/1 litar vode pri t6emperaturi od 1800C) *Prema toplotnom stupnju MV se dijele na: hipotermne (20 .7. Akratopege (temp. Hladne MV su ispod 20º C (temp. Sumporaste vode (s najmanje 1 mg/dm3 titriranog sumpora). 1.Osobine termomineralnih voda * Prema svom porijeklu mineralne vode (MV) mogu biti vadozne (potiču iz atmosferskih padavina). 3. gvožđevite vode (10 mg/dm3 gvožđa).2). Podsticajno djeluju na stvaranje mokraćne kiseline. Primjenjuju se uglavnom pijenjem.8 . sulfat (SO4) Dijeluje laksativno jer joni MgSO4 vezuju za sebe veliku kolićinu vode.400C. Ca. IV grupa Akratoterme (divlje vode). Sulfatne vode sadrže Na. natrium sulfatne (salinične). hlor (Cl).7 mg/dm3 arsena) III grupa MV koje sadrže rastvorene gasove: 1. ugljeno . homeotermne (30 . a od katjona Na. 3. arsenske vode (0.300C). Hidrokarbonatne vode (HCO3). Smanjuju sadržaj masti.kisele vode (više od 1 g/dm3 slobodnog ugljendioksida). juvenilne (potiču iz usijane magme I fosilne dubinske vode).8). Zbog sadržaja S djeluju preko pankreasa na jače lučenje insulina (hipoglikemijski dijabet). suporvodonik i radon.oligomineralne (suhi ostatak ispod 1gr/1 litar vode pri temperaturi od 1800C). pijenjem. mora). Alkalne vode djeluju na neutralizaciju sone kiseline u želudcu a zemno –alkalne djeluju antiinflamatorno i sedativno na gastrointestinalni trakt. magnezijum sulfatne (gorke).

Primenjuju se pijenjem I kupanjem. .natriju hlorna (2 . Zadržavaju tećnost. Primjenjuju se. kočenje mitoze u koži (pokusi na životinjama). osetljivost na UV zrake. dakle primjenjuju se kod hipertireoze. Najćešće upotrebljavane vode. Nikada se ne koristi per os. djeluju sedativno. Lokalno djeluju na termoreceptore (toplota). sudjeluje u produkciji tireoidnog hormona. s čime se aktivira sistem hipofiza . venski hematokrit i feremiju. pijenjem. Primjenjuju se. povećava leukocite. eliminišu preko bubrega za 10 h. lučenje HCl. motilitet crijeva i oticanje žući. Smanjuju periferni otpor i tonus u arterijskom sistemu. smanjuju krvni tlak. hronični ekcem). poticanje mikrocirkulacije. Ove vode sadrže jod i brom. uticaj na kožni metabolizam I termoregulaciju. Kontraindicirane su kod bubrežnih i srćanih oboljenja i hipertenzije. kupanjem. Neposredni učinci različitih vrsta kupki na organizam NaCl. kupanjem i inhalacijom. Biološko dejstvo radonskih voda potiće od alfa zraka koji izazivaju jonizaciju tkiva. Radon smanjuje broj eritrocita i krvni tlak. Uzete per os povećavaju diurezu. pijenjem. kupanjem i inhalacijom. Jodne vode. Koristi se kod hipohromne i sideropenijske anemije. pijenjem. pijenjem. Djeluju kao ekspektoransi. Resorbuju se putem kože za 3 h. As). Gvožđovito-arsenske vode (Fe. opuštanje mišića. Stimulativno djeluju na stavranje insulina preko S.značajna uloga za periferne krvne sudove gdje je toplota kontraindicirana. Djeluju lokalno i opšte. Oprez kod primjene.pospješuju debljanje kod odraslih. na disajni centar djeluju povećavanjem ventilacije pluća. Povećavaju izlučivanje mokraćne kiseline. Primjenjuju se kupanjem. promjena osmatskog ponašanja kože.S manjuju diurezu.5 % i više). popravljaju hemoglobin. povećavaju udarni i sistolni volumen srca. Povoljno djeluju kod kožne Tbc i psorijaze. Pospješuju lučenje mokraćne kiseline (giht). U koži izazivaju vazodilataciju arteriola i kapilara pa zbog toga smanjuju krvni tlak. Arsenske vode djeluju anabolički (blokiraju redoks sistem i smanjuju dejstvo tiroksina) .nadbubrežna žlijezda pa onda se povećava lučenje glikokortikoida (analgetski efekat?). Podstiću eritropoezu (djeluju nadražajno na koštanu srž). Indirektno djeluje na hipofizu. inhalacijom i pijenjem.Hloridne vode(Cl). a refleksno izazivaju nastajanje vazodilatacija na periferiji (bez toplote) . a time i krvni tlak. Smanjuju hipersekreciju žljezde. Sumporovite vode. Ugljeno . motilitet želudca i crijeva. Ove vode se primjenjuju na samom izvoru. Radon stimuliše rad jajnika koji su u hipofunkciji (sterilitet). Arsen uzet u većim kolićinama je otrovan. djeluju keratolitički (psorijaza.kisele vode (CO2) Primjenjuju se. Jod unijet vodom u cijelosti se apsorbuje u krv a izlućuje putem bubrega. Primjenjuju se. Radioaktivne vode. eritrocite. ”suhe kupke”. a na to su naročito osjetljive endokrine žlijezde i koštana srž. zbog retencije S u hrskavici indikovane su kod reumatskih bolesti (psorijatični artritis). modulacija upale. kupanjem. Podstiću želudćano lućenje. Opšte djelovanje je preko kože. produžuju dijastolu. krvotoka. Radioaktivne vode imaju najjaći analgetski efekat od svih mineralnih voda.

utjecaj na enzimski metabolizam u koži.hloridne. Termičko dejstvo zavisi od temperature vode. mehaničke i hemijske. povišenje izlučivanja uričke kiseline. Spolja se primjenjuju skoro sve vrste mineralnih voda. ugradnja sumpora u vezivno tkivo.Analiza ljekovite vode mora se u vidu analize ljekovitih kupališta ili ljekovitih izvora lječilišta s ljekovitim izvorom provoditi najmanje svakih 10 godina. Crijevnu peristaltiku pojačavaju magnezijum sulfatne i natrijum . povećavaju diurezu. mehanički i hemijski. modulecija upale.humoralnim putem prenose na odgovarajuće organe I sisteme. a takođe I svojom toplotom. poticanje gonadne djelatnosti. a inhibiraju hidrokarbonatne vode. narošito ugljeno .hloridne vode. Resorpcija je proporcijalna njihovom parcijalnom pritisku u vodi. U koži se pri tome stvaraju biološki aktivne materije: acetil holin. ugljeno-kisele.termičke. stvaranje steroidnih sintetizirajućih biomembrana. Resorpcija se odvija ne samo za vrijeme kupke već i poslije njenog prekida. One pri spoljnoj primjeni djeluju na organizam termički. a kao analiza punjenja (analiza boca) kod pogona ljekovitih izvora svakih pet godina. sniženje temeljnog metabolizma. natrijum-hloridne.kisele i natrijum. (mjesna imunosupresija). povišenje kapilarnog otoka. ugradnja sumpora u vezivno tkivo . modulacija upale . brom. utjecaj na receptore za hladnoću i hipotermija. histamin. odakle se oni neuro . Način primjene i mehanizam dejstva Termalne vode su velika grupa prirodnih mineralnih voda iz prirodnih izvora i umjetnih bušotina. prilikom svoje peneracije. natrijum. vazodilatacija. Mehaničko dejstvo potiče od sile potiska i hidrostatičkog pritiska.kisele. i interno-pijenjem i inhaliranjem. Temperatura voda ne smije biti niža od 20°C. nego za kupanje. Mineralne vode se primjenjuju spolja kupanjem u kadama i bazenim.Najviše se resorbuju materije koe su rastvorljive u lipidima. kalcijum i drugi elementi. One pri tome djeluju hemijski i osmotski. sniženje krvnog tlaka. U vidu kura liječenja. Hemijsko dejstvo se sastoji u tome što se pojedine hemijske materije resorbuju kroz kožu i prelaze u krvotok djelujuću na taj način ne samo na kožu. Takođe se resorbuju jod. Smanjenje sinteze DNK I povišenje obnove DNK. serotomin i dr. kočenje Langerhansovih stanica u koži. ali u znatno manjoj mjrei. jodne. . poticanje hijaluronidazne djelatnosti. već i na druga tkiva i organe. Neke mineralne vode. radonske. pokriven ekskretima lojnih žlijezda. Sumporna.Tada se resorbuju materije koje su se adsorbovale i imbibirale kožu. Želudačnu sekreciju stimulišu ugljeno . sumporovodonik. najviše sumporovite. inaktivacija epinefrina. Pri spoljnoj primjeni mineralnih voda kože prima i transformiše sve vrste nadražaja . mineralne vode se uglavnom koriste radi djelovanmja na sekreciju i motilitet gastrointestinalnog i hepatobilijarnog trakta. ugljen-dioksid. sumpor. Osnovnu prepreku za resorpciju pruža rožasti sloj kože.CO2 (ugljen dioksid). kao što su gasovi: radon. Termalne vode nisu namjenjene za piće. Radioaktivna (radonska) analgezija. dok sulfatne i hidrokarbonatne vode stimulišu sekreciju i oticanje žuči (holeretičko i holagogno dejstvo).

sklonost krvarenju. dok topla voda djeluje suprotno. Metoda upotrebe termomineralnih voda Kupke (lokalne.Javlja se u vidu nesanice. u organizam se takođe unose gasovi. neurološke bolesti. psorijaze. natrijum . izmjenične. hroničnih ekcema i dr. tuberkuloza u akutnom stadiju. ‘’slobodna upotreba’’. mikroklizme. jodne. ginekološka i urološka oboljenja.Hladana voda povećava želudačnu sekreciju i evakuaciju i crijevnu peristaltiku. sonoforeza.dekompenzovane kardiovaskularne bolesti. bolesti organa za varenje. hronićna profesionalna trovanja teškim metalima.uznapredovala arterioskleroza. infektivne bolesti. hidromasaža).depresije. kao što su radon i ugljen dioksid. krvne bolesti (hipohromna anemija). kao i vaginalnim orošavanjem kod ginekološkig oboljenja. umora. dijabetesa. rehabilitacija.Pri kupanju uglavnom se pojavljuje poslije 3-6 aplikacija ili 5-6dana boravka u banji. obično vještački dobivenog pomoću uređaja za raspršivanje. infarkt srca i inzult unutar 3-6 mjeseci. druga polovina trudnoće. Inhaliranjem. potkožna injekcija (ekstrahovanog CO2 kod angine pectoris). primenjuju se vode koje djeluju sekretolitički: hidrokarbonatne. Inhaliranje mineralne vode se primenjuje u obliku aerosola. jontoforeza. Na ovaj način. tzv.hloridne.Kod djece (poslije hepatitisa.gubitkom apetita. termalnih i termo-mineralnih voda U balneologiji (uglavnom) mogućnosti ovih voda nisu u potpunosti iskorištene obzirom na rezerve i potencijalne mogućnosti: profilaksa. hidrogalvanske kupke-kada) bazeni (hidrokineziterapija.pogoršanjem reumatskih tegoba. liječenje. Opšte indikacije i kontraindikacije za primjenu termomineralnih voda Indikacije Kardiovaskularne bolesti. koji se oslobađaju iz vode pri njenoj spoljnoj primjeni.povišenom temperaturom.koji se pri kupanju izlućuje iz kožnih stanica a pojačava ga kalijum koji difuzijom prelazi iz kože u tijelo. Flaširaju se uglavnom ugljeno kiseli tipovi vode kao stolne vode (napici u vidu sokova) i sl. vrtložne.Neki je autori smatraju normalnom reakcijom hemijskih draži na kožu . inhalacije. hroničnog recidiviranog enterokolitisa. reumatske bolesti. oblozi i zavoji. pijenje. rijetko može da se koristi prirodni aerosol koji se stvara na izvorima. hipertonija II i III stupnja. rekreacija i zdravstveni turizam svih programiranih sadržaja.) Kontraindikacije Sve bolesti u aktivnom stadiju. aneurizma srca. Subtermalne i homeotermalne kao i vode sa nižom mineralizacijom koriste se uglavnom u rekreacione svrhe (bazeni) i sl. endokrina i metabolićka oboljenja .Većina autora misli da je balneoreakcija izazvana acetilholinom. maligne bolesti.hipotonija sa cerebralnim krizama.bolesti kože. bolesti organa za disanje. Mineralne vode se primenjuju i grgotanjem kod oboljenja ždrijela i usne šupljine. kožne bolesti osim psorijaze. duboka starost. unutarmišićna injekcija. vaginalno orošavanje. . Mogućnosti iskorištavanja mineralnih. Balneoreakcija Balneoreakcija se može pojaviti pri kupanju i pijenju.stenokardije sa ćešćim recidivima.

11. Posljednjih godina mineralne vode su predmet istraživanja i iskorištavanja u višenamjenske svrhe čime se nesumnjivo postiže njihova potpunija ekonomska valorizacija.Zbornik radova. Mesto i uloga prirodnog faktora u medicinskoj rehabilitaciji. Bled 1987: 212-214. Igalo 2002:26-29. Uloga prirodnog faktora u medicinskoj rehabilitaciji u SR Bosni i Hercegovini. U: Ivanišević G. Potrebica S. Prirodni ljekoviti činitelji u Sloveniji. stoljeću. za sušenje žitarica. Franović A. Kongres lekara za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju u Jugoslaviji.Prirodni ljekoviti činitelji u promociji zdravlja čovjeka u 21. Knjiga izlaganja na znanstvenom skupu. Ivanišević G. 9.Balneoklimatologija 1998. Stevanović M.Zbornik radova. Čepelak R. odmrzavanje stijena. povrća. Pijenje mineralne vode u ljekovite svrhe.5. Banjsko klimatska mjesta i mineralne stolne vode Bosne i Hercegovine.Zbornik radova. urednik Zdravstveni turizam u Hrvatskoj. Tišma R. Akademija medicinskih znanosti Hrvatske 2001:219-244. Nacionalna i univerzitetska biblioteka BiH.Knjiga izlaganja na međunarodnom zdravstvenom skupu. za toplo navodnjavanje. Mandić V. počev od toplifikacije objekata u poljoprivnedi i za poljoprivredne potrebe (za gajenje voća i povrća u plastenicima i staklencima. (urednici). 5. 7. Prirodni ljekoviti činitelji u Hrvatskoj. 6.Termalne i termomineralne vode su izvor (u zadnje vrijeme) hidrogeotermalne energije (u zavisnosti od njihove temperature) mogu se koristiti za različite potrebe. Kongres lekara za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju.Zbornik radova. Fizikalna terapija. (urednici). Mjesto i uloga prirodnog faktora u medicinskoj rehabilitaciji u SR Sloveniji. Ivanišević G. 1-4: 11-22. Popović G. U: Ivanišević G. (drugo izdanje) 2.Zagreb.Akademija medicinske znanosti Hrvatske. 4.Prirodni ljekoviti činitelji u promicanju zdravlja čovjeka u 21. Vulović D. Prirodni lekoviti činioci. 10. za gajenje riba. zagrijavanje zemljišta. Tuzla 2004: 139. Literatura: 1. Prirodni terapeutski činioci banjsko-klimatskih lječilišta u Bosni i Hercegovini. Rijeka Crnojovica Beograd 2002. Bećirović E. Bled 1987: 206-208. 5. Bled 1987: 142-144. 2000: 11-31. voća. Prirodni ljekoviti činitelji u Hrvatskoj. . Bled 1987: 144-147. Zagreb. za zagrijavanje staja. Ekspertiza zavoda za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju u funkciji hrvatske balneološke službe. Potrebica S. 5. 12. Turk Z. Prirodni faktori u medicini-njihovo mjesto i uloga nekad i danas. Bećirović E.U: Ivanišević G.Zbornik radova. 3. 5. u preradi hrane. 8. Mihajlović V. Živković M. PrintCom. odnosno zemljišta i sl). Varaždinske Toplice 2001: 35-44. Belieza B. Kongres ljekara za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju u Jugoslaviji. Kongres lekara za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju Jugoslavije. Obodsko slovo.Kongres fizijatara Srbije i Crne Gore.

adekvatan marketinski pristup i specifican odabir i obuka ljudskih resursa te uvođenje sistema kvaliteta menadžmenta elementarni u sferi razvoja i poslovanja SPA. četri elementa se nameću kao ključni faktori u uspešnom dugoročnom poslovanju: Menadzment SPA centra.Potić V1. Rezultati. bez koje je uspeh nemoguć.yu Uvod: U proteklih 10 godina došlo je do enormnog rasta SPA industrije. strateška istrazivanja ukazuju na to da je daleko od svog "vrha" i da postoji ogromna rezerva u sve većem broju klijenata i potrebama za korišćenjem SPA usluga. Izazovi su brojni. Varaždinske Toplice 2001: 45-52.Protić R1. . Destination Spa. Iako je trend razvoja izuzetno brz i visok. tako i za one koji su tek u planiranju. Zaključak: Uspešan model SPA centra je integrisao i maksimalizovao sve raspoložive resurse. Krunić . Utisak korisnika usluge SPA. Operativno funkcionisanje SPA. Potvrda sve većeg značaja SPA sektora je što su ga mnoge države i regioni uključili u svoj strateški razvoj. Takav trend nosi brojne rizike kako za već postojeće SPA centre.2 1 Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. Day Spa. ekonomski i pravni aspekti moraju se uklopiti u etičke i medicinske norme.Akademija medicinskih znanosti Hrvatske.Knjiga izlaganja na međunarodnom zdravstvenom skupu. Unapređenje SPA. čija je osovina razvoja SPA centar u različitim formama. Srbija mgrajic@eunet. Praćenje globalnih trendova je neophodno. U bilo kom smeru specijalizacije i razvoja da se usmeri kvalitet usluge ne varira već je prepoznatljiv na tržištu SPA brendova.stoljeću. Sa svim specificnostima određenog sektora naglašene su najvažnije tačke u menadžmentu i projekciji razvoja uspešnog SPA centra. a industrijski. Svaki od elemenata zahteva kontinuiranu evaluaciju na osnovu kojih se donose strateške odluke. Resort Hotel Spa. a sve to u strategiju i viziju razvoja. Bez obzira u kojoj se fazi razvoja nalazi SPA centar. 2Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu. ISPA je definisala sedam sektora i vrsta SPA centara: Club Spa. a konzistentnim unapređenjem kvaliteta usluge pozicionira se i otvara mogućnosti za dalje razvojne potencijale. Cruise Ship Spa. Sa druge strane izuzetna pažnja se globalno poklanja očuvanju i korišćenju prirodnih resursa u lečenju i prevenciji. Medical Spa. RAZVOJNI I ORGANIZACIONI IZAZOVI U MENADŽMENTU SPA CENTARA Grajić M1. P GLOBALNI TRENDOVI. odgovara na sva očekivanja i potrebe korisnika. Cilj: Ukazati na osnovne organizacione i razvojne probleme savremenog SPA i moguća rešenja za njihovu prevenciju Metod: Napravljen je presek stanja i uočeni trendovi u globalnoj SPA industriji. što je vrh piramide razvoja jednog SPA centra. Vesović . Mineral Springs Spa. Klinicki centar Srbije.

Jovanović T1 1 Specijalna bolnica za FMR «Rusanda».02). po legendama.yu Cilj našeg rada je dobijanje odgovora da li peloidoterapija ili kineziterapija ili pak njihova kombinacija daju najpovoljniji terapijski efekat.radovic@cg.001). Za procenu terapijske efikasnosti je korišćen PASI skor. Srbija nmagda@banjarusanda. deskvamacije i infiltracije.yu Lekovitost blata iz jezera Rusanda u Melencima je. sadrži aktivne forme sumpora i visok salinitet. KC Novi Sad. Srbija 2 Klinika za kožno . pre i nakon tretmana. Crna Gora pr. Kod prve i druge grupe rezultati na kraju tretmana nijesu statistički značajni (p > 0. Na prijemu i otpustu kod svih pacijenata urađen je Ratschow test. P PRIMENA PELOIDOTERAPIJE U LEČENJU VULGARNE PSORIJAZE Magda N1.05).35 sek. Peloid spada u grupu visoko alkalnih. Kasnije je peloidoterapija korišćena prvenstveno u lečenju degenerativnog reumatizma. Metod: Uzorak čine bolesnici sa plakoznim oblikom psorijaze. Kod prve grupe (61 pacijent) primijenjene su peloidne aplikacije. Na kraju se zaključuje da je kombinovana terapija dala najbolji terapijski efekat i da je možemo preporučiti u tretmanu oboljenja periferne arterijske cirkulacije. koji nisu pod terapijom citostaticima. Cilj našeg rada je da se ispita efekat lekovitog blata iz jezera Rusanda na kliničke simptome obolelih od plakoznog oblika psorijaze. izuzev u primjeni kineziterapije kod desnog stopala (p < 0. Delić M Institut za fizikalnu medicinu. Golušin Z2.a kod desnog za 8. Ispitivali smo l82 pacijenta sa dijagnozom »Arteriosclerosis obliterans» u II stadijumu po Fontain-u.venerične bolesti. a kod treće sa 60 bolesnika kombinovana terapija kinezi i peloidoterapija. .rehabilitaciju i reumatologiju «Dr SimoMilošević» Igalo. Bolesnici su podijeljeni u tri grupe. otkrivena upravo na slučajevima isceljenja kožnih promena. trajanja 20 minuta. Stojković . što je statistički veoma značajno (p < 0. Melenci.P UTICAJ TESTA PO RATSHOW-U NA TERAPIJSKI EFEKAT KOD BOLESNIKA SA POREMEĆAJIMA PERIFERNE ARTERIJSKE CIRKULACIJE Radović S.dr. kod druge grupe (61 pacijent) kineziterapija. retinoidima ili kortikosteroidima.co. Bolesnici su tretirani 21 dan. Vrednovano je poboljšanje simptoma: eritema. Vrijeme pojavljivanja reaktivne hiperemije (Ratschow test) u trećoj grupi kod lijevog stopala se smanjilo za 8 sekundi. Primenjena su pakovanja peloidom u sloju od 3 cm.

Tokom protokola nisu zabeleženi neželjeni efekti i komplikacije tretmana. Cilj: Procena efekata tretmana “Panthermal” komorom. srčana frekvencija SF. Istice se osećaj relaksiranosti. . P EFEKTI SPA TRETMANA “PANTHERMAL” KOMOROM Grajić M1. energetskog nivoa. proizvela je sve masovnije korišćenje najmodernije tehnologije u specijalnim komorama u kojima je upravo moguće objediniti više SPA procedura.yu Uvod. iscrpljenost i osećaj zamora. Odabrani parametri ispitivanja su TA. Najizraženije je smanjenje deskvamacije. a njim je obuhvaćeno korišćenje zagrejane jonizovane pare. a kod druge sa povećanjem TA i SF nisu verifikovane statističke značajne razlike. Pravdić A2 1 Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. Potrebna su dalja ispitivanja. Srbija mgrajic@eunet. neindikovane upotrebe. koji se kombinaciji sa klasičnim fizikalnim agensima. Metod: U istraživanju je učestvovao 31 ispitanik. ali i manje konvencionalnim pristupima koriste ne samo za lečenje. tehnoloških dostignuća i empirijske činjenice zasnovane na drevnom korišćenju prirodnih fakora u lečenju. Protkolom tretmana određeno je vreme trajanja od 36 minuta. Sinteza naučnog medicinskog pricipa. Rezultati: Mada kod jedne grupe ispitanika postoji tendencija za snižavanjem. a u krajnoj meri i ugroziti zdravlje korisnika. kvalitet sna. kvalitetnog sna i svežine sledećeg dana i u tom smislu je kompletna procedura ocenjana od strane ispitanika ocenjena prosečnom ocenom “vrlo zadovoljan”. ocena uspeha lečenja je: od 41-60%-«dobar». svežine. aromoagenasa i hidromasaze. vrlo malo se zna o efektima takvih tretmana što može dovesti do nestručne. U kvalifikacionom ispitivanju opšteg zdravstvenog stanja isključena su dva potencijalna učesnika. 2Centar za relaksaciju i detoksikaciju “ Thermaldetoks“. oba zbog neregulisane hipertenzije. Tokom protekle dve decenije uočeni su mnogobrojni dobri efekti različitih terapijskih procedura is “SPA” medicine. neposredno dejstvo na kardiovaskularni sistem i uvrđivanje eventualnih neželjenih efekata i komplikacija tretmana. Ipak. Zaključak: Peloidoterapija se može koristiti kao efikasna lokalna terapija kod plakoznog oblika psorijaze. Beograd.Rezultati: Kod svih bolesnika je postignuto poboljšanje. Na osnovu smanjenja PASI skora. Prelević J2. subjektivna procena zamora tokom dnevnih aktivnosti. već i prevenciji zdravstvenih poremećaja. pri čemu nije registrovano značajno kolebanje TA i SF. Klinicki centar Srbije. niti uočeni neželjeni efekti tretmana. kiseonika. Merenja su vršena neposredno pre i posle tretmana. a ispitano je i produženo delovanje. Zaključak: Odabrani protokol kombinovanih procedura u “Panthermalu” u grupi ispitanika zdravih ljudi pokazao je dobre efekte na kvalitet spavanja. održavanju psihofizičke ravnoteže.

ginekoloških i nekih kožnih bolesti. sulfatno . turizam je od vajkada nudio novu i produbljenu dimenziju na relaciji između korisnoga i efikasnoga osobito u domenu zdravstva i ove poljoprivredne discipline. kako i njihovom fizikalnom aplikacijom. kalium. koja nažalost još uvek je u registru "divih" banja Makedonije. severoistočno od Kumanova u Opštini Staro Nagoričane čiji atar na severu se granici sa Srbijom. To u izobilju nudi ova Banja Strnova. bikarbonatne mineralne vode.P BALNEOLOŠKE VREDNOSTI TERMOMINERALNE VODE BANJE STRNOVAC Packov J RE Fizikalna medicina i rehabilitacija.magneziumovo . posttraumatskim stanjima.kalciumovo . Kumanovo. R.com Banja Strnovac nalazi se 25 km. Na osnovu opsežnih hidrogeoloskih istraživanja i izvršenih fizičko-hemiskih analiza ukazuje se na stalan sastav vode koja je klasifikovana u grupi slabo kiselih mineralnih voda. Kumanovsko šire područje je veoma bogato izvorima mineralnih voda čije vode se upotrebljavaju i su masovno korišćeni za terapiju putem pijenja. kao geotermalna energija koristi i za obližnje oranžerije poljoprivredo-industrijskog kombinata. Ključne reči: mineralne vode. lokomotorni sistem. Opšta bolnica. kako i kod pacijenata sa slabom cirkulaciom krvotoka i limfotoka. turizam .fluoridno . Prema tome. Istraživanjem bušenjem je ustanovljeno da voda spada u hipetermalnu grupu sa temperaturom od 42ºC koja se pored ostalog. mineralni izvori. Makedonija zfm110749@yahoo. Povoljne i ohrabrujuće rezultate daju vodene kupke (naši ispitanici i rezultati) u lečenju i tretmanima bolesnika sa degenerativnim reumatizmom. Balneološka analiza je samo potvrdila da se od davnina ove vode upotrebljavaju za terapiju lečenja bolesti lokomotornog sistema. fizičko-hemijska analiza.stronciumovo.

Serbia. otok ekstremiteta registrovanjem razlike u obimu.analognom skalom. Kocić M2. lečenje i rehabilitaciju reumatičnih i kardiovaskularnih bolesti "Niška Banja". posle mesec dana i na kraju lečenja. 2Klinika za fizikalnu medicinu i rehablitaciju.yu Uvod Infrared termovizijsko snimanje je neinvazivna.Tema IX SLOBODNE TEME P MOGUĆNOSTI FIZIKALNE TERAPIJE U OSPOSOBLJAVANJU BOLESNIKA SA KOMPLEKSNIM REGIONALNIM BOLNIM SINDROMOM NA GORNJIM EKSTREMITETIMA Zečević – Luković T1. lazovica@eunet. interference current. Lazović M2. Srbija eni@ga. opisno je registrovana promena boje kože ukoliko je postojala.yu Nov dijagnostički pristup i objašnjenje mehanizma nastanka suštinski je uticao na izbor terapije i ishod lečenja bolesnika sa kompleksnim regionalnim bolnim sindromom. nekontaktna.sbb. Oslanjajući se na bogato iskustvo autora koji su se bavili ovom problematikom 30 bolesnika sa kompleksnim regionalnim bolnim sindromom i gornjih ekstremiteta koristili smo interferentne struje. . Serbia & Montenegro mmilosevic@kg.ac. brza metoda kojom se dijagnostikuje kompleksni regionalni bolni sindrom (CRPS) i prati njegov tok bolesti. pulsirajuće elektromagnetno polje i kineziterapiju. Mančić D1. Tokom lečenja pratili smo oporavak bolesnika merenjima u tri navrata: na početku lečenja. pulsed electromagnetic field P TERMOVIZIJSKA KAMERA U PRAĆENJU EFEKATA LASERO TERAPIJE KOD KOMPLEKSNOG REGIONALNOG BOLNOG SINDROMA Zlatanović I1.ni.yu . Keywords: complex regional pain syndrome type 1. Meren je intenzitet bolova vizuelno . KC Niš. Ristić B2 1 Center for Physical Medicine and Rehabilitation 2 Center for Orthopedic Surgery and Traumatology Kragujevac. Ristic T2 1 Institut za prevenciju. Dobijeni rezultati ohrabruju praktičare u daljoj primeni fizikalnih agenasa kod bolesnika sa kompleksnim regionalnim bolnim sindromom. i ocenjen je funkcionalni status zahvaćenog ekstremiteta.co. rehabilitation.

2 1 DZ Novi Beograd. regije od interesa su kvalitativno i kvantitativno analizirane. Lečenje je medikamentozno . upotrebom termovizijske kamere. koje je prihvatila The International Association for Study of Pain.3480C ± 1.1 Vuković Lj. Kvantitativnom analizom termograma pre sprovedene terapije verifikovana je prosečna vrednost temperature regije od interesa 34. te je često vezan sa dugim radnim apsentizmom. Bolesnici su prvih 10 terapija imali svakodnevno 5 dana u nedelji. ortopedsko-hirurško i kombinacija navedenih metoda. dok je nakon sprovedene terapije registrovano statistički značajno smanjenje prosečne vrednosti temperature na 32. Pacijenti su ambulantno ili stacionarno lečeni na Klinici za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju u Nišu. verifikovano je hipertermičko područje u odnosu na kontralaterano područje. ima i mogućnost u proceni efikasnosti terapijskih procedura. snimane su obostrano termovizijskom kamerom Varioscan high resolution pre i nakon sprovedene terapije laserom male snage. Cilj rada je prikaz naših rezultata u lečenju i funkcionalnom osposobljavanju pacijenata sa idiopatskim FS kombinovanom primenom lasero i kineziterapije. uočili smo da je sprovedena terapija laserom male snage efikasna u lečenju pacijenata sa CRPS. Pacijenti su bili tretirani poluprovodnicnim GaAs laserom male snage od 70 mW. 2DZ Voždovac. Tretirane su bolne tačke u predelu linije zgloba.179 (p < 0. Na osnovu dobijenih rezultata. Za statističku analizu podataka primenjen je Student T testa za zavisne uzorke. Ukupna kolicina energije po jednom tretmanu iznosila je 25 J-30 J. Beograd.15.5 J/cm2. Rezultati Pri kvalitativnoj analizi termograma pre sprovedene terapije.yu Idiopatski frozen shoulder je klinički entitet koji se karakteriše bolom i kontrakturom glenohumeralnog zgloba bez signifikantnog uzroka u istoriji bolesti i bez radiološke evaluacije koja bi objasnila navedene kliničke manifestacije.7100C ± 1. frekvencije 1-2500 Hz. Metode Ispitivanje je obuhvatilo 15 pacijenata kod kojih je postavljena dijagnoza CRPS na osnovu kriterijuma. Protiče kroz tri preklapajuće faze: bolna.Cilj ovog rada je da ispitamo efikasnost lasero terapije u lečenju pacijenata sa CRPS. .NSAIL i intraartikularna primena kortikosteroida. dozom 1. Srbija viendbi@eunet. a nakon toga sledećih 10 terapija na drugi dan.005). Kod bolesnika je primenjena i kineziterapija koja je bila dozirana do granice bola. a prirodan tok je prolongiran i meri se mesecima. Regije od interesa. fizikalno. talasne duzine 810 nm. zamrzavajuća i faza rezolucije. Na dobijenim termogramima. Zaključak Termovizijska kamera pored svoje mogućnosti da lokalizuje mesto patološkog stanja i prati tok bolesti. neposredno iznad i ispod linije zgloba. Nakon sprovedene terapije hipertermija je na termogramima bila znatno slabije izražena.1 Zvicer Z. P IDIOPASTSKI FROZEN SHOULDER FIZIKALNA TERAPIJA I FUNKCIONALNO OSPOSOBLJAVANJE Špica Lj.

05). Srbija kzotovic@drenik. i još pet na drugi dan tokom naredne dve sedmice.65 posle terapije. Preopterećenje izaziva mikrorascepe u pripoju tetive ekstenzora ERCB (najčešće extensor carpi radialis brevis).Metod i materijal: Ispitivanjem smo obuhvatili 32 pacijenta prosečne starosti 53. 12 J po tretmanu.05) i abdukcije (38º pre: 59º posle terapije. p< 0. Procenu efekta lečenja radili smo na osnovu praćenja parametera bola u miru i pri aktivnostima (VAS 1-10 cm). a počelo 2 . lokalna osetljivost na mestu lateralnog epikondila. Millsov test – bol pri ekstenziji . Lokalizacija je na pripoju ekstenzorne muskulature podlaktice na lateralnom epikondilu humerusa u obliku tendiperiostitisa. Dobijene podatke smo analizirali Studentovim t testom. pri aktivnostima: 5. frekvencom 100 . pet svakodnevno tokom prve sedmice. Kod druge grupe pacijenata ni kod jednog parametra nismo postigli statistički značajna poboljšanja (p > 0. Kanjuh Z Klinika za rehabilitaciju ”Dr Miroslav Zotović”. kod kojih se oboljenje nalazilo u I i II fazi.net Lateralni epikondilitis . sa uputstvom da iste sprovode kod kuće još dva do tri puta dnevno. p < 0.05). a nakon ponavljanjih mikrotrauma. II (kontrolna) grupa od 12 pacijenata tretirana je primenom NSAIL.800 HZ. Istovremeno su uključeni u individualni kineziterapijeski program baziran na pendularnim vežbama i pasivnim vežbama istezanja respekrujući granicu bola.05). P UPOREDNI EFEKTI PRIMENE LASERA NISKE SNAGE FREKVENCE 10HZ I IFS-A PRI LEČENJU EPIKONDILITISA HUMERUSA Perišić D. posebno prilikom rada sa rukom u ekstenziji i stisnutom šakom.01). Klinička dijagnoza se zasniva na bar dva sledeća pozitivna testa – bol iznad spoljne strane lakta. Uprkos imenu samo 5 -10 posto slučajeva potiče od povreda izazvanih tenisom. Konstantinović Lj.01.5 meseci pre javljanja na pregled. merenja obima pokreta u ramenu i funkcionalnog statusa primenom The Simple Shoulder Test-a (SST) pre početka terapije i nakon mesec dana.75 posle – p < 0. Beograd.teniski lakat je oboljenje izazvano preopterećenjem pripoja ekstenzornih mišića ručja. Rezultati: Benefit kod prve grupe tretirane fizikalnom terapijom nakon mesec dana u pogledu bola bio je visoko statistički značajan (VAS skor u miru: 2.75 god. test istezanja srednjeg prsta. U pogledu funkcionalnog statusa takodje smo postigli statistički značajno poboljšanje (p < 0. Zaključak: Jedan mesec je kratak period za potpuni funkcionalni oporavak idiopatskog FS. podstičemo motivaciju za sistematično sprovođenje naučenih vežbi i na taj način skraćujemo prirodno prolongiran tok navedenog oboljenja.1 pre: 2. u odnosu na povećanje obima pokreta koje je statistički značajno kod: prednje elevacije (79º pre: 110º posle terapije. p < 0. ali kombinovanom primenom lasero i kineziterapije započinjemo efektan i efikasan fizikalni tretman kojim stičemo poverenje pacijenta u metod lečenja.6 pre terapije: 0. 10 procedura.05). dok nisu zabeleženi statistički značajni rezultati u odnosu na ostale pokrete (p > 0. I grupa od 20 pacijenata tretirana je primenom laseroterapije putem poluprovodničke diode izlazne snage 30 mW. talasne dužine 780 nm.

lakta, pronaciji podlaktice, fleksiji i ulnarnoj devijaciji ručja, Cozenov test – bol pri ispitivanju snage ERCB. Ispitivanje je izvršeno na grupi od 42 ispitanika oba pola podeljenih u 2 grupe. Prvu grupu činio je 21 ispitanik lečen metodom kontaktne terapije laserom niske snage talasne dužine 632.8 (He Ne) niske frekvence od 10 Hz na 5 bolnih tačaka od po 3 min po tački tokom 10 tretmana, drugu grupu činio je takođe 21 ispitanik oba pola tretiranih IFS om sa 4 polja pri čemu je centar delovanja IFS, a postavljen na mesto bola u trajanju od 15 min 10 svakodnevnih aplikacija. Praćen je intenzitet bola u miru, na palpaciju i pri pokretima u lakatnom zglobu i to Petostepenom skalom, Visuelnom analognom skalom, Senzornom Mc Guille scor skalom i Afektivnom Mc Guille scor skalom. U cilju analize primenjene su metode deskriptivne statistike (SV,SD,Min,Max), analitičke statističke metode (Studentov T test, mann-Whitney, Wilcoxon test kao i Pearson-ov i Spearman-ov korelacijski test). Navedeni rezultati pokazuju statistički značajno bolje rezultate u grupi ispitanika tretiranih laserom niske snage frekvence 10 Hz u odnosu na grupu ispitanika tretiranih IFS-om. P UČESTALOST ZGLOBNOG TENDINITISA (COMPJUTER VISION SYNDROME) KOD MLADIH I FIZIKALNI TRETMAN Packov J RE - Fizikalna medicina i rehabilitacija - Opšta bolnica - Kumanovo, R. Makedonija zfm110749@yahoo.com Uvod: Zglobni tendinitis je iritacija jedne od tetiva u predelu gde se ista sastavlja sa zglobom i izaziva bol. Pojava Comjuter vision Syndrome je po simptomima obolenje staro-novog datuma koje sa sve većim zamahom komjuterizacije društva zaslužuje veću pažnju lekara. Ovaj zglobni tendinitis je u literaturi poznat i pod nazivima: flexor tenosynovitis, Dekerven-ova bolest, extenzor tendinitis. Cilj: Ukazati na pojavu sve većeg broja slučajeva sa zglobnim tendinitisom (kod mlađih osoba koje se profesionalno i amaterski bave radom sa kompjuterom). Ispitanici i metode rada: Analizirano je 65 pacijenata sa zglobnim tendinitisom na našem odeljenju u periodu od jedne godine (od maja 2005 do maja 2006 godine). Ispitanici su podeljeni u 2 grupe. U prvoj je bilo 30 pacijenata (različitih polova i doba od 20 do 48 godina) koji su se profesionalno bavili radom na kompjuteru, a u drugoj preostalih 26 pacijenata sa dijagnozom zglobnog tendinita, straničnim ili srednjim epikondilitisom po slobodnom izboru. U prvoj grupi (30) kod 23 (76.67 %) ispitanika je preovađivala simptomatologija bola (bol u metakarpalnom zglobu koja se povećavala sa većim stiskom ruke, brzim pokretima zglobnih struktura ili kod postavljanja zgloba i prstiju šake u ekstremnim položajima). Bol je lokalizovana u području baze palca desne ruke (svi su bili dešnjaci) – Dekerven-ov tendosinovitis. Kod ostalih: U 5 (16.67 %) ispitanika, bol je bila dominantna sa zadnje strane ručnog zgloba, a kod preostala 2 (6.67 %)

ispitanika, bol se projektovala sa unutrašnje strane šake. Svim ispitanicima je savetovano da prilikom rada sa kompjuterom izbegavaju rad sa mausom (mišem).U drugoj grupi ispitanika (26) stanje je bilo sledeće: Kod njih 12 (46.15 %) su bili prisutni znaci tendovaginita u šaci, kod 8 (30.77 %) ispitanika je dijagnosticiran “teniski lakat”, a kod preostalih 6 (23.08 %) “golfski lakat”. Svi pacijenti su tretirani fizikalnim agensima, a kod nekih smo bili primorani da apliciramo analgetike i/ili antireumatike, kako i antiflogistiku oralno, i.m., i.a. ili lokalno (mast, krema). Rezultati rada: U prvoj grupi (30), nakon terapije posle 15 dana: njih 22 (73.33 %) su bili skoro izlečeni i nisu tražili produžene tretmane, 5 (16.67 %) ispitanika je imalo minimalne bolove, koji su takođe izostavili dalji tretman, a za 3 (10.00 %) ispitanika je zatražena ortopedska pomoć, nakon čega je aplikovana ampula Flosterona sa strane ortopeda. U drugoj grupi (26), kod 8 (30.77%) je došlo do smirivanja simptomatologije u šaci i skorog izlečenja tendovaginita (smanjenje boli – subjektivno), kog 4 (15.38 %) ispitanika sa teniskim laktom simptomi bola su se smirili, ali terapija je produžena sa analgeticima i/ili reumaticima, kod 2 (7.69 %) su produžili fizikalne tretmane, 5 (19.23 %) su tretirani i kineskom akupunkturom sledećih 15 dana, posle čega su se bolovi smirili, dok preostalih 5 (19.23 %) su morali na ortopediju u Skopju, a za koje nemamo opipljive i dokumentovane informacije. Zaključak: Sve veći je broj profesionalnog zglobnog tendinitisa, osobito ako je profesija usko povezana sa radom na kompjuteru. Preovladava Comjuter vision Syndrome koji će biti česta pojava ukoliko se radi mausom, a manje koristi tastatura kompjutera. Fizikalna terapija je jako uspešna ako se sprovodi blagovremeno nakon dijagnostikovanja osobito Dekervenove bolesti. Ključne reči: Dekerven-ova bolest, Compjuter vision Syndrome, zglobni tendinitis P UTICAJ PREKOMJERNE TJELESNE TEŽINE NA FUNKCIONALNU SPOSOBNOST BOLESNIKA SA OSTEOARTRISOM KOLJENA Kapidžić - Bašić N, Kikanović Š, Džananović Dž, Selesković H, Bećirović E, Mujić N Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju, Interna klinika, Univerzitetski klinički centar Tuzla, BiH mabasic@hotmail.com Dokazano je da je prekomjerna tjelesna težina jedan od značajnih riziko faktora za nastanak osteoartritisa (OA) koljena. Ona otežava, a nekad i onemogućava pokretljivost bolesnika, pa se očekuje da veča tjelesna težina uzrokuje veću funkcionalnu onesposobljenost, kao i da umanjuje djelovanje fizikalne terapije (FT). Cilj rada je utvrditi odnos tjelesne mase i funkcionalne sposobnosti bolesnika sa OA koljena, kao i uticaj prekomjerne tjelesne težine na učinak FT. Ispitanici i metode: Ispitivanje je izvršeno na 50 bolesnika sa OA koljena, prosječne starosti 62.9 i prosječnog trajanja bolesti 11.4 god. Tjelesna masa je prikazana preko indexa tjelesne mase (BMI). Funkcionalna sposobnost je ocjenjivana sa Lequesne indexom za OA koljena. Bolesnici su razvrstani u grupe prema vrijednosti BMI: I

grupa su bili pacijenti sa normalnom tjelesnom masom (BMI do 25), II grupa su bili umjereno gojazni pacijenti (BMI 25.1 - 30.0), u III i IV grupi su bili prekomjerno gojazni pacijenti, sa BMI od 30.1 - 35.0 (III grupa) i od 35.1 - 40.0 (IV grupa). V grupa su bili ekstremno gojazni (BMI preko 40). Rezultati: Najveći broj bolesnika (96 %) je imao povećanu tjelesnu težinu, od čega je 74 % imalo prekomjernu i ekstremnu tjelesnu težinu (BMI preko 30). Prosječna vrijednost Lequesne funkcionalnog indeksa prije FT je bila 16.0. Između II, III, IV i V grupe nije bilo značajne razlike u vrijednosti Lequesne indexa, dok je za I grupu ona bila signifikantno manja u odnosu na ostale grupe (10.0). Nakon provedene FT vrijednost Lequesne indexa je značajno smanjena u svim grupama. Efekat FT nije ovisio o vrijednosti BMI. Zaključak: Povećana tjelesna težina dovodi do nastanka OA koljena, ali ne postoji povezanost njene veličine sa težinom funkcionalnog oštećenja. Funkcionalna sposobnost koljena mjerena sa Lequesne indexom nije korelirala sa BMI, niti je učinak FT zavisio od veličine BMI. P UTICAJ GOJAZNOSTI NA FUNKCIONALNU SPOSOBNOST PACIJENTKINJA OBOLELIH OD GONARTROZE Milenovic N1, Devecerski G2, Popovic B1 1 Zavod za reumatizam, Novi Sad 2 Medicinski faklutet, Klinika za medicinsku rehabilitaciju, KC Novi Sad, Srbija drmuluc8@hotmail.com Uvod - Moderan način života, usled nepravilne ishrane i pojave gojaznosti, u mnogome dovodi do pojave artrotičnih promena prvenstveno na kolenima. Cilj ove studije je bio da se utvdi uticaj gojaznosti na procenu funkcionalne sposobnosti pacijenatkinja obolelih od gonartroze. Material i metode- U studiju je bilo uključeno 68 pacijentkinja, starosti 40 - 75 godina, sa dijagnostifikovanom gonatrozom II i III stepena po Kellgren & Lawrence radiografskoj skali. Za određivanje telesne težine je korišćena "Tanita BC 540 Innerscan Body Composition Monitor", dok je za određivanje stepena gojaznosti korišćena klasifikacija ishranjenosti prema indeksu telesne mase (BMI). Za funkcionalnu procenu je korišten test ¨up and go¨ (TUG). Rezultat - Prosečna telesna težina je iznosila 79.3 kg (SD ± 17.24). Prosečan BMI = 31.6606 kg/m2 (SD ± 4.77), od čega je 92.2 % pacijenata imalo neki od problema sa viškom telesne težine pri čemu je 35.3 % pacijentkinja pripadalo grupi predgojaznih, a 32.4 % pacijentkinja grupi gojaznosti I stepena. Prosečna vrednost TUG-a je bila 12.79 sec (SD ± 2.95). Uočeno produženje TUG-a ukazivalo je na lošije funkcionalno stanje pacijentkinja. Dobijena je visoka statistički značajna koleracija (r = 0.91; p = 0.018) između BMI i TUG-a, što je ukazalo da je kod pacijenata sa višim stepenom gojaznosti izraženije smanjenje funkcionalne sposobnosti.

Zaključak: Gojaznost predstavlja jedan od značajnih problema pacijentkinja obolelih od gonartroze, s tim da viši stepen gojaznosti ujedno dovodi do smanjene funkcionalne sposobnosti pacijenta. Ključne reči: gonartroza, gojaznost, funkcionalna sposobnost P TERAPIJSKI IZBOR U LEČENJU GONARTROZA Božović Jelić J, Ranković O, Anđelić G Zdravstveni centar Valjevo, Služba za fizikalnu medicinu, rehabilitaciju i reumatologiju, Valjevo, Srbija ivanj1313@teleport.co.yu Uvod: gonartroza je degenerativna bolest kolenskog zgloba pri čemu se dešavaju promene u zglobnoj hrskavici i subhondralnoj kosti. U kasnijem toku bolesti brojni faktori sinovijske inflamacije podržavaju primarne destruktivne procese u hrskavici. Program lečenja gonartroza uključuje primenu fizikalne i/ili medikamentne terapije. Cilj rada je da ukaže na mogućnosti lečenja gonartroza i da potencira najefikasniji način. Metodologija: ispitivanjem je obuhvaćeno 30 bolesnika lečenih u Službi za fiziklnu medicinu, rehabilitaciju i reumatologiju u Valjevu, kod kojih je po ACR kriterijumima postavljena dijagnoza gonartroze. U grupi je bilo 20 žena i 10 muškaraca, životne dobi od 42 do 69 godina (prosecne starosti 60.3 ± 4.6 godina) dužine trajanja bolesti od 1 do 14 godina. Bolesnici su podeljeni u 3 grupe: kod bolesnika prve grupe korišćena je samo medikamentna terapija (bolesnici koji su izjavili da ne mogu da dolaze na fizikalnu terapiju); kod bolesnika druge grupe primenjivana je samo fizikalna terapija (bolesnici sa ulkusnom bolešću ili nekom drugom kontraindikacijom za primenu NSAIL) i kod bolesnika treće grupe primenjivana je fizikalna terapija uz NSAIL. Od fizikalnih procedura primenjena je terapija elektromagnetnim poljem niske frekvence, DD struje, EF antireumatika i kinezi terapija. Kontrolni pregled je rađen posle dve i posle četiri nedelje. Za parametre smo uzeli MOP u kolenu i merenje GMS m.quadriceps-a MMT. Rezultati: na početku lečenja pun obim pokreta u obolelom zglobu imalo je 13 pacijenata, a kod ostalih 17 je ograničenje iznosilo od 20 - 60 stepeni. Mišićna snaga m. quadriceps-a merena MMT se kretala od 3 - 4. Posle četiri nedelje lečenja, u sve tri grupe bolesnika došlo je do povećanja obima pokreta, a mišićna snaga ispitivane muskulature je bila veća. Kao što se i očekivalo najuspešnije lečenje je bilo one grupe pacijenata koji su bili na fizikalnoj i medikamentnoj terapiji. Posle mesec dana lečenja u toj grupi bolesnika ograničenje obima pokreta je smanjeno na 10 - 20 stepeni, dok je u ostale dve grupe ograničenje smanjeno na 20-30 stepeni. Mišićna snaga natkolene muskulature povećana je za ½ ocene, što se može objasniti činjenicom da je za povećanje mišićne snage potrebno duže trajanje kinezi terapije. Zaključak: u lečenju gonartroza najbolji rezultati se postižu kombinovanom primenom fizikalne i medikamentne terapije, dok pojedinačna primena jedne ili

Osnovni parametar procene terapijskog uspeha je subjektivna ocena bola od strane pacijenta. p=0.yu Gonartroza je najčešće degenerativno reumatsko oboljenje. mišićni test za m. • Na kraju tridesetodnevnog perioda praćenja. kao i smanjenje doza u NSAIL. KC Kragujevac. a procenjeno na osnovu ocena VAS skale bola.druge vrste lečenja daje približno iste rezultate. Primarno je oštećena zglobna hrskavica. kontraktura u kolenom zglobu u stepenima. U tom cilju prospektivnom studijom postavljene su dve grupe ispitanika. Hubertus test. Postaviti optimalnu metodologiju elektroforetske primene kortikosteroida kod gonarthrosis. Rezultati: Poređenjem stanja pacijenata između posmatranih grupa ispitanika sa elektroforezom aplikovanom kortikosteroidima i destilovanom vodom. parafinoterapija i kineziterapija. U I grupi ispitanika pored navedene terapije primenjena je elektroforeza kortikosteroida i to methylprednisolon (Lemod depo u dozi od 40 mg u obliku vodene suspenzije) 10 dana. Veljković M. stanje pacijenta je procenjivano na osnovu VAS skale bola i . U kliničkoj slici se često sreće i sinovitis kao prateći simptom "aktivirane gonarthroze".Za značajnije povećanje mišićne snage natkolene muskulature potrebna je duža primena kinezi terapije. • Posle deset dana terapije vrednosti ocene bola nisu se statistički značajno razlikovale između ove dve grupe ispitanika (Mann-Whitney U test. analgetici) i klasičnom fizikalnom terapijom: Ultrazvuk 0. a što dovodi do pojave bolova. Srbija veljkomio@ptt. p=0. nemogućnosti hoda i sl. Za procenu efekta primenjivane terapije kod bolesnika sa artrozom kolenog zgloba korišćene su VAS skala za procenu bola.8W/cm2 x 5 min. Svi posmatrani parametri mereni su u tri vremena merenja: pre početka primene terapije. Proceniti terapijski efekat elektroforeze kortikosteroida (jednostruko slepa studija) Metod rada: Osnovna ideja rada je da se uporede terapijski rezultati primene kortikosteroida putem elektroforeze. redukcije pokretljivosti.026). Cilj rada: 1. Mejdi Z Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. Homogenizacija izvršena prema godinama starosti i polu. quadriceps femoris. U drugoj grupi ispitanika aplikovana je elektroforeza placeba sa istim parametrima elektroterapije kao kod primene elektroforeze Lemod depo (methylprednizolon). posle deset terapijski procedura i nakom mesec dana primene terapije. Svaka grupa ima 30 ispitanika. 2. P TERAPIJSKI EFEKTI ELEKTROFOREZE KORTIKOSTEROIDA KOD GONARTROZE Jevtić M. TENS terapija. Obe grupe su tretirane istom terapijskom metodologijom: primena medikamentozne reumatološke terapije (NSAIL. uočavamo: • Da su vrednosti ocene bola pre početke terpije statistički značajno bile veće kod pacijenta kod kojih je primenjivana elektroforeza Lemod depo-om (Mann-Whitney U test.072). procene noćnog i jutarnjeg bola.

Kontrolisana randominizirana studija je obuhvatila 80 bolesnika. p=0. Cilj: Ispitati kliničku efikasnost kombinovane terapije fizikalnih agenasa i DMOAD u terapiji OA kolena i sagledati i analizirati dužinu trajanja lečenja do postizanja punog kliničkog benefita kod kombinovanog lečenja i lečenja fizikalnim agensima. Njihov osnovni princip delovanja je različit stepen inhibicije kataboličkih procesa u hrskavici i okolnom tkivu. obima pokreta i grube mišićne snage natkolene muskulature. elekroforeza. Srbija hansmiha@my-its. Nije bilo statistički . koji pored simptomatskih efekata. Azdejković Lj Zdravstveni centar Kruševac. zapaženo je statistički značajno smanjenje obima kolena ispitanika (p < 0. P FUNKCIONALNI STATUS PACIJENATA SA OSTEOARTHRITISOM KOLENA (OA) TRETIRANIH DISEASE MODIFYING OA DRUGS Matić D.40 pacijenata tretiranih fizikalnim agenasima po standardnom protokolu za OAK i DMOAD. Subjektivno stanje procenjivano je merenjem jačine bola WOMAC skorom. Funkcionalno stanje pacijenata procenjivano je: pre terapije.05). Rezultati: U eksperimentalnoj grupi posle 20 terapijskih procedura. koji su zadovoljili dijagnostičke kriterijume za OAK. Nakon 20 procedura u eksperimentalnoj grupi nije bilo statistički značajnog povećanja obima pokreta u tretiranom kolenu (p > 0.). starosti od 30 81 godina.Altman 1987. nakon 20 terapijskih procedura. Posle 20 terapijskih procedura. Posle 4 meseca od početka lečenja nije bilo statistički značajnog smanjenja razlike u obimu kolena .statistički značajno je bilo bolje u grupi kod koje je za lečenje artroze kolena primenjivana elektroforeza kortikosteroidima (Mann-Whitney U test.net Antiartrotični lekovi sa simptomatskim sporim i strukturno modificirajućim delovanjem su posebna grupa nove generacije lekova. Statistički značajno povećanje postignuto je tek posle 2 meseca i 4 meseca i to u odnosu na početni status (p < 0. Ključne reči: Gonarthrosis. Mijušković G. mogu uticati i na modifikaciju toka bolesti u OA. nakon 2 i 4 meseca i to merenjem: obima kolena.05). Nakon postavljene dijagnoze pacijenti su podeljeni u dve grupe: eksperimentalnu grupu . zapažamo veoma statistički značajno smanjenje obima kolena (p < 0.01). a danas ih nazivamo Disease Modifying OA Drugs (DMOAD). Ranije su nosili naziv hondroprotektivnim lekovima (R. kao i posle 2 i 4 meseca od primenjene terapije.000).05). kortikosteroidi. i kontrolna grupu – 40 pacijenata tretiranih isključivo fizikalnim agenasima. Poboljšanje kliničkog nalaza i redukcija bolova pri elektroforezi placeba (aqua redestilata) se objašnjava analgetskim efektom pozitivnog pola (anodna galvanizacija). na različitim nivoima kao i stimulacija anaboličkih procesa indukcijom sinteze matrixa preko faktora rasta i aktivnih metabolita. Metodologija: Ispitivanje je obavljeno u Zdravstvenom centru u Kruševcu u 2004 god. u kontrolnoj grupi kao i posle 2 meseca od primenjene terapije.

kako posle 20 procedura. . Posle 2 meseca u korist ispitanika eksperimentalne grupe. Marković K. U zaključku bi istakli da je veza između koksartroze i veće koštane mase izraženija kod mlađih pacijentkinja i da se smanjuje s godinama i sa smanjenom fizičkom aktivnošću.05). i veoma statistički značajno smanjenje bola pri sedenju/ležanju kao i noćnog bola (p < 0. što se manifestuje poboljšanjem njihovog funkcionalnog statusa. dok su 30 bile bez koksartroze i predstavljale kontrolnu grupu.quadricepsa i mišića zadnje lože natkolena nakon primenjene terapije u eksperimentalnoj a ni u kontrolnoj grupi. Nakon 20 fizikalnih procedura i permanentnog peroralnog uzimanja DMOAD u ispitanika obe grupe nije bilo statistički značajne razlike u oceni bola. Degenerativno oboljenje zgloba kuka – coxarthrosis s etiopatogenetskog gledišta javlja se u vreme opšte staračke involucije i endokrinih poremećaja vezanih za smanjenu aktivnost seksualnih hormona.Osteoporoza je sistemska metabolička bolest koja se javlja u starijem životnom dobu i posebno kod žena u menopauzi. lečenje i rehabilitaciju reumatičnih i kardiovaskularnih bolesnika ’’Niška Banja“. Jovanović J.01).05). Kod svih 60 žena vršeno je merenje koštane gustine na lumbalnim pršljenovima L1 –L4 DEXA metodom na aparatu Lunar DPX. Dimić A Institut za prevenciju. postoji visoko statistički značajno smanjenje bola pri: hodu po ravnom. Rezultati: Dobijeni rezultati su pokazali da je koksartroza udružena sa povećanjem BMD. Nije bilo statistički značajnog poboljšanja mišićne snage m. Za postizanje kliničke efikasnosti kombinovane primene fizikalnih agenasa i DMOAD porebno je vreme od 4 . Srbija filipovr@bankerinter. tako ni posle 2 i 4 meseca (p > 0. starosti 45 – 84 god. Kod 30 ispitanica klinički i radiološki je dijagnostikovana koksartroza.značajnog povećanja obima pokreta u tretiranom kolenu kod ispitanika kontrolne grupe ni u jednom hronološki izdvojenom vremenskom periodu posle primenjene terapije (p > 0. penjanju/ silaženju niz stepenice.6 nedelja u odnosu na vreme započete terapije. ali i da postoji pozitivna korelacija između BMI i BMD kao i da je veći BMI udružen sa većom gustinom kostiju. kao i pri stajanju (p < 0. P OSTEOPOROZA I OSTEOARTROZA KUKA Filipov R. Cilj našeg rada je bio da utvrdimo da li kod pacijentkinja sa koksartrozom postoji povećanje koštane gustine i u kakvoj je vezi indeks telesne mase (BMI) i koštane gustine (BMD). Zaključak: Primena fizikalnih agenasa i DMOAD daje dobre terapijske rezultate kod pacijenata sa OA kolena.net Uvod: Artroze spadaju u red ne samo najčešćih već i najstarijih poznatih bolesti. Niška Banja. Posle 4 meseca kod ispitanika eksperimentalne grupe uočavamo visoku statističku značajnost u smanjenju bola u svim kategorijama WOMAC skora. Metode: Ispitivanjem je obuhvaćeno 60 žena u postmenopauzalnom periodu.001).

godine do decembra 2004. primenjuje se površinskim nanošenjem i blagim utrljavanjem ili dubljom masažom bolnih mesta. borovih iglica i gaveze.P LEČENJE BOLOVA U KUKOVIMA MENTOGAL GELOM Pakaški O. MENTOGAL gel je fito preparat čiji su osnovni funkcionalni sastojci: etanolni ekstrakt kamilice. Popović Z. Bečejac R. Cilj: Ispitati povezanost bola pri pokretu i bola pri mirovanju sa stepenom poteškoća pri seksualnim odnosima. u specijalističkim ambulantama službe za fizikalnu i sportsku medicinu. samo u levom kuku 60 i u oba kuka 20. Mora se naglasiti da ni kod jednog bolesnika nije bilo nepodnošljivosti na preparat. Klinika za ortopediju i traumatologiju VMA. Prijatnog je mirisa. godine lečeno je na odeljenju. a funkcije su se povećale ili vratile u normalu. Starost bolesnika kretala se od 12 do 90 godina. dva do tri puta dnevno u zavisnosti od kliničke slike.yu Uvod: u periodu od oktobra 2000. odnosno kako su u pomenutom periodu dolazili u specijalističke ambulante. odlično se podnosio. kontaktne alergije. Zaključak: MENTOGAL gel ”MENTA” Padej je odličan fito preparat u lečenju sindroma bolnog ramena. niti iritacije okolnog tkiva. Srbija zckikinda@ptt. Nađ K. Molnar Đ. a 60 žena. Pakaški D Zdravstveni centar Kikinda. . najviše ih je bilo između 15 i 30 godina (povrede) i između 55 i 75 godina (degenerativni reumatizam). Ispitanika sa bolom samo u desnom kuku bilo je 70. Baščarević Z Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju.com Uvod: Bol i ukočenost u kuku glavni su razlozi zbog kojih pacijenti sa koksartrozom imaju probleme u seksualnim odnosima. Od toga broja 90 je bilo muškaraca. nane. Odlikuje se i visokim sadržajem lipoidnih sastojaka čime je prilagođen specijalno za lokalnu masažu bolnih mesta. prijatnog je mirisa i nestvara kontaktne alergijske reakcije. Materijal i metode: Pomenutih 150 bolesnika lečeno je metodom slučajnog izbora. Cilj rada: Da ispitamo i iznesemo rezultate lečenja kod sindroma bolnog ramena novim preparatom MENTOGAL gel-om. Kod naših ispitanika se pokazao kao neškodljiv. Banja Kanjiža i Dom zdravlja Bečej ukupno 150 bolesnika preparatom MENTOGAL gel-om. Pejović V. Borojević S. Kod svih lečenih bolesnika došlo je do poboljšanja nakon primene MENTOGAL gela. pedijatrijske službe Bolnice Kikinda. P KORELACIJA BOLA I PROBLEMA U SEKSUALNIM ODNOSIMA PACIJENATA SA KOKSARTROZOM Vukomanović A. IOHB ‘’Banjica’’. Beograd. Bolovi su se smanjili u intezitetu i dužini trajanja. Srbija aleks_med@yahoo.

Rezultati: Prosečna starost ispitivanih bolesnica bila je 54. bilo je 15 bolesnica. koju karakterisu bol. Rezultati: U studiji je učestvovalo 45 pacijenata oba pola.yu Reumatski artritis (RA) je hronična. po Steinbrockeru. rehabilitaciju i reumatologiju. Prema anatomskom stadijumu u kome su se nalazile ispitivane bolesnice. Soli zlata).276. Prosečna vrednost: VAS za bol u miru = 32 mm. Sulfasalazin.78 godina. VAS za poteškoće pri seksualnim odnosima = 47. p 0. Metodologija: Ispitivanjem su obuhvaćene 32 bolesnice kod kojih je dijagnoza RA postavljena na osnovu ARA kriterijuma. po Steinbrockeru. Svi pacijenti su pre operacije popunili upitnik sa vizuelnom analognom skalom (VAS) za bol u miru.11 mm. Vrednosti su izražene u milimetrima (mm). muškarci : žene = 17 : 28. Takođe.0001). n. Zdravstveni centar Valjevo. Slična je bila i distribucija bolesnica prema funkcionalnoj klasi. P RANA DIJAGNOZA I RANA TERAPIJA .MANJA ANATOMSKA OŠTEĆENJA I BOLJI FUNKCIONALNI STATUS BOLESNIKA SA REUMATSKIM ARTRITISOM Ranković O. određivan je i funkcionalni stadijum u kome su se bolesnice nalazile.53 mm. zapaljenska. Zaključak: Rana dijagnoza i blagovremeno uvođenje bolest modifikujucih lekova mogu uticati na manju radiolosku progresiju i očuvanje funkcije zglobova. u II 8 bolesnica.s. Cilj rada je da ukaže na bolji funkcionalni status i moguće smanjenje radiografske progresije ranim uvođenjem u terapiju lekova koji modifikuju bolest. Zaključak: Pacijenti sa kosartrozom koji su kandidati za artroplastiku kuka imaju poteškoće u seksualnim odnosima ukoliko je njihov bol pri pokretima u kuku veći. pa samim tim i na očuvanje uobičajene dnevne aktivnosti bolesnika. VAS pri pokretu i VAS poteškoća pri seksualnom odnosu. od 19. najveći broj njih je bio u I (10 bolesnica) i II (12 bol. Obrada podataka je izvrsena Pearsonovim koeficijentom korelacije. Srbija matija03@ptt.97 godina. .503.Jelić J Služba za fizikalnu medicinu. Ključno pitanje u lečenju RA je vreme postavljanja tačne dijagnoze i vreme početka agresivne terapije. Božović .) anatomskom stadijumu. Resochin. do 63.). Sve bolesnice su imale u terapiji neki od bolest modifikujućih lekova (MTX. Korelacija bola pri pokretu i poteškoća pri seksualnim odnosima je na nivou visoke statističke značajnosti (r = 0. a u IV funkcionalnoj klasi bile su samo 4 bolesnice. otok i destrukcija zglobova. godine života. a prosečno trajanje RA iznosilo je 6.Metod: Opservaciona klinička studija obuhvatila je 45 pacijenata sa koksartrozom koji su primljeni na ortopedsko odeljenje radi artroplastike kuka. sistemska bolest vezivnog tkiva. nije nađena povezanost bola u miru i stepena poteškoća pri seksualnim odnosima (r = 0. Kod najvećeg broja bolesnica (73 %) bolest je počela u IV deceniji života. Anatomska oštećenja ispitivana su na radiografijama šaka. VAS za bol pri pokretu = 69. U I funkcionalnoj klasi po Steinbrockeru.

05. Filipov R Institut za prevenciju. Testiranjem desnog m. 4+ i 5. uz moguću invalidnost težeg stepena. uz moguću invalidnost težeg stepena. uz postojanje statističke značajnosti c2 = 20. prisutnim artritisom uslovljava brzu progresiju bolesti. Ocene 2 i 2+ postoje samo u grupi bolesnika sa artritisom kolena. Zaključak: Naši rezultati pokazali su da artritis kolena ima značajan uticaj na smanjenje mišićne snage m.biceps femorisa. Bolje ocene zastupljenije su u grupi bolesnika bez artritisa kolena.com Zahvaćenost kolenskog zgloba u RA je ređa no zahvaćenost sitnih zglobova šaka i stopala. dok ocena 5 i 5postoji samo u grupi bez artritisa kolena. Bolesnici i metode: Ispitivanjem je obuhvaćeno 177 bolesnika sa RA. zbog uticaja zglobnog oštećenja. p = 0. dok su ocene 4 i 4+ češće u grupi bez artritisa kolena.biceps femorisa kod bolesnika sa reumatoidnim artritisom. koji su bili podeljeni u 2 grupe: 110 bolesnika (62.biceps femoris-a prema MMT dobijene su slabije ocene u grupi bolesnika sa artritisom kolena u odnosu na grupu bez artritisa kolena. izliva. p < 0.108. QUADRICEPSA I M. . kao veliki noseći zglob. < 0. Pavlović A. zastupljenije su u grupi bez artritisa kolena.073. 2-.1 %) sa aktuelno prisutnim artritisom kolena – ispitivana grupa i 67 bolesnika (37. Srbija vladaort@yahoo. uz 2 = 31600. Marković Z. Snaga mišića procenjvana je prema MMT. BICEPS FEMORISA KOD BOLESNIKA SA REUMATOIDNIM ARTRITISOM Jovanović J. uz poštovanje ACR kriterijuma. quadriceps femorisa. mada van okvira statističke značajnosti. Cilj rada bio je utvrditi da li i u kom stepenu prisustvo artritisa kolena dovodi do smanjenja mišićne snage m. naši rezultati pokazali su da ocena 2 i 2+ postoji samo u grupi sa artritisom kolena.9 %) bez aktuelno prisutnog artritisa kolena – kontrolna grupa. bola i posledičnog smanjenja aktivnosti bolesnika i zbog mišićne atrofije usled bolesti. Slični rezultati su dobijeni i za procenu mišićne snage desnog m. koja u RA nastaje.daleko češća. Zahvaćenost kolenskog zgloba u RA nosi sa sobom ozbiljan funkcionalni poremećaj.0001.quadricepsa i m. 4-. pχpostojanje statistički visoko značajne razlike. c2 = 19. dok ih nije bilo u grupi bez artritisa kolena.je zastupljenija nego u grupi bez artritisa kolena. 4+.722. 2 i 2+ postoje samo u grupi bolesnika sa artritisom kolena. Bolje ocene. Jovanović V.zastupljenije su u grupi bez artritisa kolena. Rezultati rada: Testiranjem m. c2 = 7. ali moguća i u značajnom procentu. Kolenski zglob. teži stepen funkcionalnog oštećenja. Male ocene 1. Bolje ocene 4. gde je i ocena 3.biceps femorisa.525. lečenje i rehabilitaciju reumatičnih i kardiovaskularnih bolesti „Niška Banja“. a i ocena 3. p = 0. takođe je potvrđeno da grupa sa artritisom kolena ima slabije ocene u odnosu na grupu bez artritisa kolena. quadriceps femoris levo.P UTICAJ ARTRITISA KOLENA NA MIŠIĆNU SNAGU M. Prilikom testiranja levog m.847.quadricepsa i m. 2 i 2+ bile su prisutne samo u grupi sa artritisom kolena. ocene 2-. mada bez statističke značajnosti.

Ibuprofen u dozi od 400mg (3 x 1 tbl.com .3 %) nisu u terapiji dati NSAIL. Bećirević E2 1 Zavod za rehabilitaciju „Dr M. One mogu voditi u funkcionalno oštećenje sa smanjenjem obima pokreta u zglobu lakta.4 % bolesnika. Većina bolesnika (91.net Suprakondilarne frakture humerusa su najčešće frakture u području lakta u dječijoj populaciji. Lazarević M1 1 Zavod za reumatizam. Kod svih bolesnika analizirana je primena vrste i doze primenjenog NSAIL.yu Uvod: Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL) su najčešće primenjivani simptomatski lekovi u lečenju reumatskih bolesti i bolnih sindroma. a u kapsulama 15. Prtina D1.Zotović“. sa najvećim brojem bolesnika u grupi od 50 .4 %) je dobijala BML. Cilj rada je bio da se ispita učestalost primene NSAIL kod bolesnika sa reumatoidnim artritisom (RA) u referentnoj vojvodjanskoj ustanovi za lečenje reumatskih bolesti.) i Meloxicam tablete u dozi od 7. P FUNKCIONALNI ISHOD KOD DJECE SA SUPRAKONDILARNIM PRELOMOM HUMERUSA Jandrić S1. BiH slavicajandric@yahoo. a GK 1/3 bolesnika.2 % bolesnika. KC Novi Sad.). 78. Bošković K2.3 % ž) sa reumatoidnim artritisom koji su tokom 2005 godine lečeni u Zavodu za reumatizam Novi Sad.3 %) bio je Meloxicam u ampulama u dozi od 15 mg (1 x 1 im.7 %). Diklofenak u tabletama od 100 mg (1 x 1 tbl. Banjaluka.4 % bolesnika. .9 % bolesnika. RS 2 Poliklinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju DZ Tuzla.) je uzimalo 2.7 % m. sjandric@teol. Najčešće primenjeni NSAIL kod naših bolesnika (34. U fazama pogoršanja bolesti 1/4 bolesnika je dobijala GK intramuskularno ili intraartikularno. Prosečna starost bolesnika bila je 58 + 11 godina. Nimesulid tablete od 100 mg (2 x 1 tbl.5 mg (1 x 1 tbl.) je dobijalo 31. Srbija azam@Eunet. 2Klinika za medicinsku rehabilitaciju. U lečenju bolesnika sa reumatoidnim artritisom (RA) primenjuju se pored bolest modifikujućih lekova (BML) i kortikosteroida (GK). Zaključak : iz dobijenih rezultata se može zaključiti da se u Zavodu za reumatizam u Novom Sadu primenjuju savremeni stavovi u lečenju RA. Marjanović B1. Materijal i metodologija: retrospektivnom studijom je obuhvaćeno 175 bolesnika (21. Rezultati: Kod skoro svih ispitivanih bolesnika sa reumatoidnim artritisom u lečenju je primenjen NSAIL (93.P PRIMENA NSAIL U LEČENJU BOLESNIKA SA REUMATOIDNIM ARTRITISOM U ZAVODU ZA REUMATIZAM NOVI SAD Erdeljan B1.59 godina. da se vodi računa o neželjenim dejstvima NSAIL i najčešće primenjuju selektivni COX2 inhibitori.) je uzimalo 9. Kod svega 11 bolesnika (6.

s obzirom na to da pokreti u ramenu predstavljaju kombinaciju složenih. Srbija tradovanovic@eunet.Opačić M1. dječije suprakondilarne frakture humerusa. Manojlović . nepravilnosi i ograničenja pokreta sa subjektivnim smetnjama.Cilj naše studije je bio da istraži efekat fizikalne terapije na obim pokreta u zglobu lakta kod posttraumatskih kontraktura lakta kod djece sa suprakondilarnim prelomom.Ugradnjom parcijalne proteze ramena leče se četvorodelni i dislocirani prelomi. kao i trodelni prelomi osteoporotične kosti. Analizirali smo 34 . KCS-a u Beogradu u periodu od 2003. Tomanović S1. kao i principe lečenja. sinhronih pokreta ostvarenih u skapulohumeralnom ritmu. Vukov V2. Razlika u ocjenama na početku i na kraju terapije je statistički značajna (t = 16. .oro djece (prosječne starosti 8. kontrakture.Potić V1.38. Funkcionalni oporavak operisanog ramena u velikoj meri zavisi od ranog započinjanja rehabilitacionog tretmana. Kompleks različitih terapijskih fizikalnih procedura može značajno poboljšati obim pokreta u zglobu lakta. 91. p < 0. klasifikuju se prema Neeru (1970) u četiri grupe koje povezuju anatomske i biomehaničke faktore.001). djece je imalo odličan rezultat poslije liječenja. impaktirani prelomi.94 godina) sa kontrakturama lakta koje smo tretirali procedurama fizikalne terapije poslije ortopedskog liječenja suprakondilarnih preloma humerusa. KCS Beograd 2 Institut za ortopedsku hirurgiju i traumatologiju. prelomi glave koji zahvataju više od 50 % zglobne površine. prelomi glave nadlakatne kosti. Metod: Rehabilitacija je sprovedena prema modifikovanom protokolu po Neeru i protokolu Johan Hopkins univerziteta u Baltimoru. KCS Beograd. nakon 6 meseci od operacije i u okviru njega rezultatima funkcije ramena operisanih bolesnika. Ključne riječi: lakat.57 ± 2. Rezultati: Rezultati su prikazani Constant scorom. godine rehabilitovano je 16 bolesnika kojima je ugrađena parcijalna proteza ramena zbog preloma na gornjem okrajku. Vesović . na svakom pojedinačnom nivou ramenog kompleksa i da promena na bilo kom nivou dovodi do narušavanja sinhronosti. Funkcionalni ishod je predstavljen ocjenama od 1 do 3 (Flynn). Cilj rada je da se prikažu rezultati oporavka funkcije ramena posle ugradnje parcijalne proteze ramena zbog preloma. Dubljanin E1 1 Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. fizikalna terapija P FUNKCIONALNA EVALUACIJA BOLESNIKA SA UGRAĐENOM PARCIJALNOM PROTEZOM RAMENA ZBOG PRELOMA Radovanović T1. do 2006.18 %. Materijal:U Centru za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju.yu Uvod: Prelomi gornjeg okrajka nadlakatne kosti. koji čine 5 % svih preloma.

Prelom je srastao do kraja lečenja kod svih 30 bolesnika.co.5 ± 0.sbb. Maksimalno moguća restitucija funkcije operisanog ramena se može dobiti pod uslovom da se strogo poštuje rehabilitacioni protokol. pseudoartrozi. usporenoj konsolidaciji preloma). 66 %). postižu se ukoliko je rehabilitacioni tretman započet na vreme. Na kraju lečenja bez otoka je 16 (53. zadovoljavajući status kod 11 bolesnika). fraktura distalnog radijusa. Najčešće registrovana komplikacija u našem uzorku bila je ograničena pokretljivost zglobova koja je sa početnih 15 (50 %) smanjila na 2 (6. Ristić B2 1 Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. Lečenje naših bolesnika je trajalo 50. Kod 30 bolesnika registrovali smo sledeće parametre: jačinu bolova (vizuelno-analognom skalom). veličinu otoka (merenjem obima gornjih ekstremiteta na topografski definisanim mestima). Srbija mmilosevic@kg. 12 (40 %) ima umeren. sveža fraktura . Ključne reči: funkcionalna evaluacija. a dobijeni rezultati su kontradiktorni. magneto terapija.7 do kraja lečenja (r2 = 0. a razlika u odnosu na početak lečenja nije bila statistički značajna (r2 = 0.yu Uvod O upotrebi pulsirajućeg elektromagnetnog polja u lečenju ''svežih'' nekomplikovanih preloma ima mnogo manje podataka nego o drugim vrstama stimulacije koštanog zarastanja (osteoporozi. Rezultati Sa početnih 3. parcijalna proteza ramena P EFIKASNOST PULSIRAJUĆEG ELEKTRO .Zaključak: Visoke vrednosti Constant scora kod bolesnika kojima je ugrađena parcijalna proteza ramena zbog preloma.60. a 2 (6. Friščić Ž2.97 ± 19.43. T < 2). Metod Prospektivnom kliničkom studijom pratili smo i registrovali efekte pulsirajućeg elektromagnetnog polja primenjenog od trećeg dana od nastanka preloma radijusa na tipičnom mestu. pokretljivost zahvaćenih zglobova (merenjem obima pokreta univerzalnim goniometrom).16 dana sa dobrim funkcionalnim oporavkom (izlečenje kod 18. sa sukcesivnim povećanjem intenziteta pokazala se efikasnom u lečenju ''svežeg'' preloma radijusa na tipičnom mestu. rehabilitacija.66 %) izražen otok. T > 2). dužinu lečenja i prisustvo komplikacija. Ključne reči: pulsirajuće elektromagnetno polje. 2Centar za ortopediju i traumatologiju Klinički centar i Medicinski fakultet Kragujevac.47 bol se statistički značajno smanjio na 1.MAGNETNOG POLJA U TERAPIJI ''SVEŽIH'' PRELOMA RADIJUSA NA TIPIČNOM MESTU Zečević Luković T1.8 ± 1.3 %) bolesnika. Zečević A2. Savremeno tumačenje koštanog zarastanja opravdava korišćenje pulsirajućeg elektromagnetnog polja dok imobilizacija još traje. Zaključak Terapija pulsirajućim elektromagnetnim poljem frekvencije 640 Hz 30 minuta na dan (1 vremenska jedinica). funkcionalni status.

Radenković M. zaostala je ekstenzija lakta.01).P REHABILITACIJA PACIJENATA SA PRELOMOM GLAVICE RADIJUSA Ristić T. sa kontrakturom u predelu lakta. Dobijeni rezultati u eksperimentalnoj grupi su bili statistički visoko značajno bolji nego u kontrolnoj grupi (p < 0.hiruška klinika. anitastankovic@yahoo. Srbija radmilos@bankerinter. sprovedene kod pacijenata sa prelomom glavice radijusa. Cilj rada: da ispita efikasnost rane rehabilitacije. elektro i impulsne elektromegnetne terapije u trajanju od 4 nedelje. 20 terapijskih procedura od ponedeljka do petka. Metode: prospektivnom studijom je obuhvaćeno 28 pacijenata. Stanković A. kod kojih je morala da se uradi hiruška intervencija. Pre započinjanja terapije.com Prelom glavice radijusa spada u česte povrede lakta. Lazović M.net. koji su bili na ambulantno polikliničkoj rehabilitaciji. Milenković S Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. kao i na završetku urađena su merenja obima pokreta u lakatnom zglobu. Ispitanici su podeljeni u dve grupe: eksperimentalnu grupu (EG) je činilo 17 pacijenata sa navedenim prelomom. Kod kontrlne grupe. Kod obe grupe pacijenata primenjivan je rehabilitacioni tretman koji se sastojao u primeni: kinezi. radne. . koji su lečeni gipsanom imobilizacijom u trajanju od 7 dana. Kontrolnu grupu (KG) je činilo 11 pacijenata. Klinički centar Niš. Zaključak: rana rehabilitacija kod pacijenata sa prelomom radijusa dovodi do potpunog funkcionalnog oporavka lakatnog zgloba. Klinički centar Niš Ortopedsko . koja je iznosila 150°. manjom od jedne trećine cirkumferencije i dislokacijom do 1 mm. koje prolaze često bez odgovarajuće kliničke i radiološke dijagnostike. nakon sprovedene rehabilitacije. sa prelomom glavice radijusa. što sugeriše ortopedima da odmah nakon postavljanja dijagnoze pacijente šalju na fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. u eksperimentalnoj grupi smo dobili pun obim pokreta u lakatnom zglobu. koji su došli na rehabilitaciju mesec dana posle povrede. krio. i nakon toga su imali rehabilitacioni program na klinici. a fleksija je iznosila 100° kod tri pacijenta. Rezultati rada: nakon sprovedene rehabilitacije. a mogu da ostave velike funkcionalne poremećaje. na Klinici za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju KC Niš. kojima je praćen rezultat rehabilitacije. Rehabilitacija je nastavljena kod ova tri pacijenta još 4 nedelje nakon čega se kontraktura u lakatnom zglobu održala u dva pacijenta.

pre svega mišića i kapsule. Danas možemo reći da u hirurgiji veštačkog kuka ništa više nije isto. med. potiskujući hirursku tehniku u drugi plan. Obradjeni su 30 pacienata od kojih kod 16 bili su prisutni simptomi Sudeckovog sindroma: bol.6 nedelja. Colles-ova fraktura. Kod 9 pacienata posle toga rezultati su bili odlični. Srbija z_bascarevic@med. Cilj rada je da se prikaže začestenost komplikacija i lečenje istih sa fizikalnom terapijom. nestao je bol. Stojanovska M. Zafirovska L. estetski veoma prihvatljive kožne incizije. Radojević B. Pantelić S IOHB Banjica. a boravak u bolnici skraćen na 3 do 7 dana. Materijal i metodi: korišteni su pacienti sa Collesovom frakturom lečeni u Zavodu za fizikalnu medicinu i rehabiltaciju u Skoplju. kineziterapijom i radnom terapijom u trajanje od 20 tretmana. Minimalno invazivna hirurgija.P REHABILITACIJA KOMPLIKACIJA POSLE FRAKTURA RADII LOCO TYPICO Mitrevska B. sonoterapijom. Sy. vec u frekfentnosti njihovih komplikacija. Njihov interes nije u njihovoj frekfentnosti. a dvizenja u ručnom zglobu i prstima bio je do N. otok. Kod 6 pacienata bio je potreban ponovni tretman posle 4 nedelje. Lečenje pacienata sa Collesovom frakturom konzevativno i to sa manjim periodom imobilizacije i što ranije sa fizikalnom terapijom je metoda izbora za izbegavanje kasnijih komplikacija i sa samim tim namalenje invalidnosti. Usavršavanje hirurških postupaka pratila je nauka o biomaterijalima. hirurgija veštačkog kuka napredovala je. Svi su bili tretirani sa elektroterapijom. Medikus-Matea-Skopje. Labačevska V. da bi krajem XX veka postala dominantna. ograničenih dvizenja i rengenološki dokazan Sudeckov sindrom. Ključne reči: radii loco typico. Grkova Miškovska E Zavod za fiz.yu Više od šest decenija veštački zglob predstavlja najbolje rešenje za bolna degenerativna stanja kuka. otok. znači pre svega minimalno oštećenje dubljih tkiva.ac.MIS” operativnih postupaka. do “mini invazivnih . pored male. uz mnogo osporavanja i kontrovezi. Ivanovska L.bg. Makedonija mitrevskabiljana@hotmail.com Fraktura radii loco typico je jedna od najčestih fraktura posebno u srednoj i postaroj vozrasnoj strukturi. Ovde želimo da predstavimo . Beograd. Sudeck P MINIMALNO INVAZIVNA HIRURGIJA KUKA – ZAŠTO I KADA? Baščarević Z. a kod 1 ostali su svi simptomi poradi kontrakture u prstima. vrativši rasprave o hirurškoj veštini u ortopedske krugove. Svi su bili konzervativno tretirani sa gipsanom imobilizacijom od trajanja 4 . i rehabilitacija-Skopje. Oporavak pacijenata i rehabilitacija veoma su ubrzani. R. Ipak.

ovu novu vrstu hirurgije veštačkih zglobova, koja je u našoj bolnici primenjena početkom 2004. godine, a danas u svetu prihvaćene od većine aloplasticnih hirurga. P REHABILITACIJA POSLE MINIMALNE INVAZIVNE HIRURGIJE KUKA - PRIKAZ SLUČAJA Pantelić S, Radojević B, Baščarević Z, Nikolić O IOHB "Banjica", Beograd, Srbija info@iohbb.edu.yu MIS je nova operativna tehnika koja se u našoj ustanovi primenjuje već dve i po godine. Cilj rada je prikaz razlika u rehabilitacionim postupcima kod pacijenata operisanih na ovaj način u odnosu na pacijente operisane standardnom metodom, pošto su one značajne. Za MIS se odlučujemo kod centriranih kukova sa artrotičnim promenama. Osnovne karakteristike ove operativne tehnike od značaja za rehabilitaciju jesu: - mali operativni rez, - minimalna trauma mekih tkiva, - usivanje svih struktura koje su tokom operativnog pristupa presečene (kapsula i spoljašnji rotator), - neznatan gubitak krvi tokom i posle operacije. Iz ovih karakteristika operativne tehnike proizilaze prednosti u toku rehabilitacije u neposrednom postoperativnom periodu: - bol manjeg inteziteta i kraćeg trajanja, - ranije podizanje i prohodavanje, - bolje opšte stanje, - veći obim pokreta, posebno abdukcija, - manji gubitak mišićne snage, - pravilniji hod. Intezivni i sveobuhvatni rehabilitacioni postupci se mogu primeniti praktično od prvog postoperativnog dana, da bi pacijenti bili samostalni i obučeni osnovnim aktivnostima dnevnog života već u toku prvih tri do četiri dana kada im se preporučuje odlazak iz bolnice. Ovo se posebno odnosi na dobro preoperativno fizikalnom terapijom pripremljene pacijente. P RANA POSTOPERATIVNA REHABILITACIJA PACIJENATA SA UGRAĐENOM ENDOPROTEZOM KUKA Ljusevska - Trajčevska Z, Kitrozova Z, Markovska - Ničeska L, Mićunović Naumoska S, Ivanoski P, Blažeska V, Mićunović M Spec. bolnica za ortopediju i traumatologiju ‘’Sv. Erazmo’’ Ohrid, R Makedonija mmicun@freemail.com.mk Uvod. Izrazene artrozne promene i traumatske povrede kuka su glavni uzroci radi kojih se pacijenti odlučuju za operativno lečenje, odnosno implantaciju endoproteze kuka. Cilj. Značaj rane postoperativne rehabilitacije kod pacijenata sa ugrađenom endoprotezom kuka, u smislu što bržeg obezboljivanja, postizanja optimalnog opsega pokreta kuka i rane mobilizacije. Materijal i metode. Analizirali smo 134 pacijenata od kojih 92 (68.6 %) žene i 42 (31.4 %) muškarci, koji su operirani u našoj bolnici tokom 2005 i prvih 7 meseci 2006 godine. Prema dijagnozi, 78 (58.2 %) su sa artroznim ili kongenitalnim promenama kuka, a 56 (41.8 %) sa traumatskim povredama. I u jednom i u drugom slučaju, žene su

više zastupljene 70.5 % kod koksartroze i 66 % kod pacijenata sa frakturom vrata natkolenice. Prema starosti, žene sa koksartrozom su starosti od 31 - 83 godine, ili prosecno 55.2 god., dok su muškarci od 53 - 75 god., prosečno 65.5 godina. Žene sa prelomom vrata natkolenice su prosečne starosti od 71.9 godina (50 - 95), a muškarci 72.4 godina (60 - 85). U zavisnosti od vezivanja proteze sa koksalnim delom, broj pacijenata sa apliciranim cementnim endoprotezama je 60 totalnih i 35 subtotalnih, uglavnom po Zimmeru. U drugoj grupi su 39 bezcementnih endoproteza. Rehabilitacioni tretman počinje još prvog postopertivnog dana sa respiratornom gimnastikom, izometričkim vežbama m. qudricepsa i glutealne mm., kondicionim vežbama gornjih ekstremiteta, aktivnim vežbama na zdravoj nozi i skočnog zgloba operirane noge u cilju poboljšanja cirkulacije. Drugi dan operativnog zahvata nastavlja se sa potpomognutim vežbama operiranog kuka i kolena, vežbama za jačanje muskulature, sa posebnim akcentom na ekstenzornu i abduktornu muskulaturu, manuelnom masažom, ustajanjem uz pomoć dubka ili štaka, sa ili bez oslonca u zavisnosti od tipa implantirane endoproteze. Kod cementnih endoproteza ustajanje je sa potpunim opterećenjem, dok kod bezcemntnih opterećenje počinjemo posle 8-10 nedelja uz pomoć štaka. U daljem se toku povećava intenzitet kineziterapijskih procedura, hidro - kinezi terapija, statički točak. Uporedo sa ovim procedurama, pacijenti se educiraju o načinu sedenja i ustajanja iz kreveta, hodanju stepenicama, o dozvoljenim i nedozvoljenim pokretima kuka. Rezultati. Od prikazanih 134 pacijenata sa ugrađenom endoprotezom kuka, vreme lečenja od dana operativnog zahvata do dana ispisa je 14 dana do 3 meseca. Kod pacijenata sa koksartrozom je 21.7 dana, ili 30.2 dana kod pacijenata sa traumatskom povredom kuka, ili za obe kategorije prosečno 25.9 dana, u kojem je periodu postignut cilj rane rehabilitacije, odnosno bezbolni i dobri pokreti operiranog kuka i pacijenti su ispisani pokretni, sa ili bez pomagala. Zaključak. Sa rano sprovedenim postoperativnim fizikalnim tretmanom kod pacijenata sa ugrađenom endoprotezom kuka, postignuto je u najvećem broju slučajeva skoro potpuno obezboljenje, optimalan opseg pokreta i brza mobilizacija, čime se pacijenti za relativno kratko vreme vraćaju svakodnevnim obavezama, sa signifikantnim poboljšanjem kvaliteta života. P НАШ ПРВИ ПАЦИЈЕНТ СА ОБОСТРАНИМ ВЕШТАЧКИМ ЕНДОПРОТЕЗАМА КУКА - ПРИКАЗ СЛУЧАЈ Димитрова В, Димитров П, Павловиќ П ЈЗУ Општа Болница Кавадарци Р. Македонија sencedimitrova@yahoo.com Најтеже и готово немогуче је да тачно дефинирати што је то нормално држанје и нормални усправни став човјека. Сваки човјек има своју вертебралну физиономију (СТАГНАРА). Болне коксартросе с деструкциојом зглоба код пацијента старих од6о год данас су главна индикација за тоталне замјене зглоба. При обострано непокретлјиви

или слабо покретлјивим куковима тоталне замјене зглоба код коксартроза раде се и у младјим годинама живота. ЦИЛJ: Прикажујемо случај на пацијент са обостраном коксартрозом , кои је у приоду од 10 година лечен на нашем одделу са физикалном и медикамнтозном терапијом. МАТЕРИЈАЛ И МЕТОДИ: Анализирани су податци са здравственог картона, отпусно писмо 2288/05, 6806/06, 2111/06, 3192/06,1200/06. Користен је дескриптивни метод. РЕЗУЛТАТИ: Ради се о мушком пацијентом М.И .родјен 1951 год, кои је ради као физички радник. Прије 10 годинаје почело са тегобама на десном куку, па после 7 година и на левом куку. У тај период је лечен са медикамнтозном и физикалном терапијом. Пацијент је активан крводарител више од 25 година. Од 2004 год. због појачанја бола иде са двије штаке 2005 год. Постоје болне и ограничене движбе у оба кука. Ротација скоро неможна.Флексијадо цца 800. Абдукција и аддукција на оба кука минималне. РТГ нао у прилог ДГ (забранјује се дуго стајанје, дуго пешаченје, подизанје и ношенје терет као и физички рад.). Тренд на влошуванје продушује до комплетно губенје свих движенја у оба кука, а лева глава комплетно че да колабира. 12. 2005 год. Имплантирана ендопротеза тотална кокса лат. декс сек. ЗИММЕР. Пацијент пост оперативни период је поднио добро. Рехабилитациони период уредан.примјенено - хидротерапијом, ман. масажа, мед. гимнастика, парафин, ДД, КБ, УЗ. 15. 03. 2006 - бол и намалених движбе и у левом куку (појачани). 23. 05. 2006 Имплантацио ендопротезис тоталис цксаел ат син. Сец. ЗИММЕРИ. Пацијент је пост опретаивни и реахбилиатцини период поднио добро. Сад иде са једном подпазушном патерицом и далје осеча бол дуж леве ноге, посебно поткјоленице. ДИСКУСИЈА И ЗАКЛЈУЧАК: КОКСАРТРОЗА је изразито хронична, дегенеративно - регенеративна болест с клиничким манифестацијама најчешче у петом или шесте деценије живота. Од етиолошких фактора веројатно је у питанју (код нашег пацијената) локалне циркулаторне пречке (које прикажујемо на фотографије). ВАЖНО је подобрити живот пацијенту и ублажити бол. НАШ ПАЦИЈЕНТ ЈЕ И ДАЛЈЕ АКТИВНИ КРВОДАРИТЕЛ P USPEŠNOST REHABILITACIJE U POSTOPERATIVNOM PERIODU PACIJENTA SA UGRAĐENIM ENDOPROTEZAMA OBA KUKA U JEDNOM HIRURŠKOM AKTU – PRIKAZ SLUČAJA Milićević V1, Leovać S2, Nikolić D3, Knežević T3, Vukmanović M1, Ristić - Đoković S1 1 Institut za rehabilitaciju Selters, Mladenovac, 2Centar za rehabilitaciju Zlatar, 3 Univerzitetska dečja klinika, Beograd, Srbija denikol27@yahoo.com Ovim radom želimo prikazati tok rehabilitacije pacijenta operisanog od koksartroze kao posledice nekorigovane kongenitalne displazije oba kuka u 49 - oj godini života.

Hirurški zahvat je odrađen u jednom aktu postavljanjem obe bezcementne endoproteze – ZIMMER. U preoperativnom periodu pacijent je imao ekstenzione kontrakture u oba kuka sa izrazito ograničenom unutrašnjom i spoljašnjom rotacijom kao i hipotrofiju i slabost natkolene i pelvitrohanterne muskulature obostrano. Pacijent do operativnog postupka nije bio podvrgnut korektivnim merama rehabilitacije i fizikalne medicine. Od subjektivnih tegoba navodi bolove unazad 5 godina (onesposobljavajuće bolove noću) bez znakova remisije na terapiju analgeticima. U postoperativnom periodu pacijent je osposobljen za hod uz oslonac sa štakama prvog postoperativnog dana. Tok oporavka uz primenu mera rane rehabilitacije je sproveden bez komplikacija uz otpust pacijenta posle 11 operativnog dana. Po otpustu nastavljen je intenzivni ambulantni fizikalni tretman, hidro terapijom, elektro terapijom, laserom i kinezi terapijom. Nakon primenjenog intenzivnog fizikalnog tretmana pacijent posle 2.5 meseca hoda uz pomoć jednog stapa bez subjektivnih tegoba korektnim hodom. Pokreti u kukovima su zadovoljavajućeg stepena i obima za endoprotezu bez pojave novih patoloških znakova i simptoma. Natkolena i pelvitrohanterna muskulatura je ojačana i ocenjena ocenom do 4. Primena mera rane rehabilitacije i intenzivnog ambulantnog fizikalnog tretamana koji se u slučajevima implantacije obe endoproteze kuka retko primenjuje dala je visoko zadovoljavajuće rezultate učinivši pacijentu dalji život visoko motorno funkcionalnim u odnosu na prethodno stanje. P RANA REHABILITACIJA POLITRAUMATIZOVANOG BOLESNIKA SA OSTEOSINTEZOM ACETABULUMA - PRIKAZ SLUČAJA Đulić - Stojičić S, Damnjanović G, Vesović - Potić V, Lešić A, Krunić - Protić R Klinički centar Srbije, Beograd, Srbija silvana69beo@hot.mail.com Povrede acetabuluma su česte kod saobraćajnih nesreća, a usko povezane sa ranim respiratornim i tromboembolijskim komplikacijama kako u pre, tako i u postoperativnom toku. Zbog mehanizma nastajanja povreda, prelomi zadnjeg zida acetabuluma spadaju u češće vrste preloma acetabuluma i mogu se rešavati operativno. Operativni tretman najčešće je uslovljen vrstom preloma i posledičnom nestabilnosti kuka kao i opštim stanjem bolesnika. U postoperativnom toku mogu se primeniti dva pristupa lečenja bolesnika. Prema jednim autorima bolesnik započinje rehabilitaciju prvog postoperativnog dana i u daljem toku se vertikalizizuje, dok po drugim mišljenjima postoperativno se stavlja skeletna trakcija u trajanju od 4 - 6 nedelja što podrazumeva rehabilitacioni tretman u postelji. Pacijent NN star 46 godina povređen u saobraćajnom udesu kao vozač pri čemu je zadobio prelom acetabuluma desno, serijski prelom rebara od IV do VII sa leve strane i lakšu kontuziju mozga. Kao politraumatizovan primljen na odeljenje intenzivne nege sa APACHE II skorom verovatnosti preživljavanja od 42.4 %. Prelom acetabuluma rešavan operativno drugog dana (osteosinteza acetabuluma sa

aktivne vežbe za nepovređenu nogu. 9. Prvog postoperativnog dana bolesnik ima vežbe disanja. P REHABILITACIJA PACIJENTA SA HEMOFILIJOM A NAKON PRELOMA VRATA BUTNE KOSTI – PRIKAZ SLUČAJA Bekić V. elektroterapija nisko i srednje frekventnim strujama. Sedeo je u polusedećem položaju. nakon pregleda fizijatra pacijent je uključen u rani rehabilitacijski program. aktivno potpomognute vežbe za operisani ekstremitet. Vulović M. Otpušten desetog postoperativnog dana osposobljen za hod uz i niz stepenice uz pomoć štaka. laseroterapija) u slučajevima izliva krvi u zglobove i meka tkiva.yu Pacijenti sa hemofilijom redovno se leče na Odeljenju za habilitaciju i ranu rehabilitaciju fizikalnim procedurama (krio terapija. Demeši Č Centar za dečju habilitaciju i rehabilitaciju Instituta za zdravstvenu zaštitu dece i omladine u Novom Sadu. Cilj rada bio je da se prikaže tok rehabilitacije pacijenta sa hemofilijom A nakon frakture vrata desne butne kosti Na dan povrede (zadesno pri padu sa stepenica) pacijent uzrasta 15 godina primljen je na Odeljenje dečje ortopedije sa traumatologijom gde je nakon dijagnostikovanja i primene transosalne. Pacijent na prijemu nije bio samostalno ambulatoran ni pomoću pomagala. vežbe za perifernu cirkulaciju. Imao je ograničenje pokretljivosti u zglobnim segmentima povređene desne noge . Bolesnik je započeo ranu rehabilitaciju prvog postoperativnog dana. suprakondilarne ekstenzije 4. Mikov A. Četvrtog dana bolesnik hoda u pilotu. TENS. uz uslov da prime supstitucionu terapiju svakog dana pre primene terapije. izometrijske vežbe za mm. dana od povrede. quadricepse i započeto je sa vertikalnizacijom u postelji. Drugog postoperativnog dana bolesnik verikalizovan do sedenja u rasteretnom položaju da bi trećeg stajao u pilotu i napravio nekoliko koraka bez oslonca na operisanu nogu. U toku boravka primao antikoagulantnu terapiju. Srbija asthma@eunet. Rehabilitacioni tretman nastavio u za to specijalizovanoj ustanovi. a bez oslonca na operisanu nogu. dana nakon povrede u opštoj anesteziji načinjena i ortopedska repozicija ulomaka i njihova stabilizacija pomoću dva kanulirana šrafa od 8 mm. inhalacije. Savić K. a trećeg postoperativnog dana je vertikalizovan u potpunosti i započeo sa hodom.dva zavrtnja) i na odeljenju intenzivne nege proveo ukupno 4 dana gde je započet rani rehabilitacioni tretman. a petog započinje obuku hoda uz pomoć štaka. Na Odeljenju za habilitaciju i ranu rehabilitaciju pacijent je primljen 23. dana nakon povrede uz dozvoljen hod pomoću ortopedskih pomagala bez oslonca na povređenu nogu. Činjenica da bolesnik nije imao ni jednu respiratornu komplikaciju niti tromboembolijske probleme ide u prilog zaključku da je blagovremena primena rehabilitacionih postupaka i vertikalizacija nakon operativno rešavane frakture acetabuluma neophodna za sprečavanje/umanjivanje postoperativnih komplikacija.

Rehabilitaciju je dodatno usporavala i laka fleksiona kontraktura desnog kolena.) Prikazani slučaj ističe značaj multidisciplinarnog pristupa u rehabilitaciji (pedijatar -hematolog. Ekstrakcija alenteze planirana je i sprovedena nakon nepunih 3 meseca od povrede kada je pacijent bio samostalno ambulatoran pomoću jedne podpazušne štake. Za ocenu rezultata praćeni su klinički (subjektivni i objektivni) parametri. uprkos redovne primene faktora koagulacije VIII. povećanog obima pokreta u zglobovima i delimično povećane mišićne snage desne noge. laseroterapija i parafinoterapija). Komplikacije tokom lečenja ovog pacijenta bili su izlivi krvi u desno koleno (u 3 navrata). Tokom izliva u zglobovima usporena je vertikalizacija pacijenta a primenjivana je shema terapije kod pacijenata sa hemofilijom: krio terapija+TENS.Fergusonov . IF. nakon preloma vrata butne kosti.struja. Sprovođena je postepena vertikalizacija pacijenta.(Haemarthrosis genus dex. Od subjektivnih parametara praćen je bol. a nakon 2 meseca pun oslonac. Srbija momirka@yubc. Podaci o svim praćenim parametrima opisani su pomoću modela deskriptivne statistike. u levi lakatni zglob (2 puta) te u desni skočni zglob. Cilj rada je da odgovori na pitanje:da li uzrast bolesnika ima uticaja na rezultat lečenja hondrolize kuka. Nakon mesec dana od prijema uspostavljen je hod sa štakama sa osloncem na povređenu nogu od 50% telesne težine. fizijatar) u cilju što boljeg funkcionalnog osposobljavanja pacijenta sa hemofilijom A. Svi parametri su kvantifikovani u četiri stepena . Beograd.5 mesec bio otpušten kući samostalno ambulatoran bez pomagala sa punim osloncem na desnu nogu. a od objektivnih obim pokreta. a bez pomagala na kraće relacije. dužina ekstremiteta.Fergusonov indeks. dečji ortoped. uz posledičnu limitiranost ekstenzije i atrofiju muskulature. koje je pre ove traume često lečeno zbog izliva krvi. Materijal i metodologija: Ovom studijom je obuhvaćeno 32 pacijenta koji su lečeni od hondrolize kuka. snaga pelvifemoralne muskulature. Predstavlja najtežu komplikaciju nastalu posle skliznuća glave butne kosti. TENS terapija.(desnom kuku i kolenu). elektromagntetna terapija.net Uvod: Hondroliza kuka je akutna nekroza hijaline zglobne hrskavice kuka. Plan i program lečenja obuhvatao je dve faze: fazu imobilizacije i fazu po skidanju imobilizacije. masa pelvifemoralne muskulature i hod. a zatim su analizirani najsavremenijim analitičkim metodama. Za ocenu rezultata lečenja korišćen je model Howorth . Howorth . kinezi terapija i fizikalne procedure (krioterapija. Nakon ekstrakcije fiksacionog materijala pacijent se ponovo prima na naše Odeljenje i hoda uz pomoć podpazušnih štaka bez oslonca na operisanu desnu nogu da bi kroz 1. P DA LI UZRAST BOLESNIKA IMA UTICAJA NA REZULTAT LEČENJA HONDROLIZE KUKA? Vukićević M IOHB ’’Banjica’’.

ukoliko propagacija preloma ne ide niže od 4 cm iznad artikularne površine distalne tibije. Obzirom da IM fiksacija omogućava ranu vertikalizaciju i imobilizaciju susednih zglobova kao i ubrzano stvaranje kalusa.yu Intramedularna fiksacija (IM) femura i tibije je relativno mlada metoda koja se primenjuje u našoj ustanovi poslednjih desetak godina. P REHABILITACIJA OPERATIVNO LEČENIH PRELOMA FEMURA I TIBIJE INTRAMEDULARNOM FIKSACIJOM Nikolić O. sa zadovoljavajućim 15. a sa lošim rezultatom bila je 15. . Značajnost razlike u starosnoj strukturi između pacijenata muškog i ženskog pola testirana je Studentovim t-testom za dva mala nezavisna uzorka. a muskog 14. pacijenti se relativno brzo vraćaju svom radu i svakodnevnim aktivnostima. Vulević S.. Pantelić S. p > 0.067. .21 godinu.2006. Mitrović D. .edu.hod sa štakama uz progresivno povećanje oslonca.IFS. rehabilitacija je trajala dva do tri meseca. Zaključak: Utvrđeno je da uzrast pacijenata nije statisticki značajno različit po kategorijama rezultata lečenja.65 godina.42 godine. godinu. a potom vežbe sa otporom.staticke vežbe muskulature operisanog ekstremiteta.26 godina. p > 0. sa zadovoljavajućim5 (15. U zavisnosti od vrste i lokalizacije preloma kao i udruženosti povreda.81 godinu.05).prema kome je: sa odlicnim rezultatom bilo 10 (31. godine na odeljenju. Po dolasku na odeljenje priprema za vertikalizaciju i vertikalizacija u okviru prvih 72 sata postoperativno .Beograd.12 %). Ranu rehabilitaciju smo počinjali prvog postoperativnog dana .hod u bazenu i plivanje posle skidanja konaca. Cilj ovog rada je prikaz oporavka pacijenata nakon operativnog lečenja preloma IM fiksacijom i preporuka fizikalne terapije i rehabilitacije.62 %). a sa lošim 8 (25 %). Ustanovljeno je da ne postoji statisticki značajna razlika (t = 1. Prosečna starost pacijenata u kategoriji sa odličnim rezultatima bila je 13.srednja i distalna trećina. Značajnost razlike u uzrastu u odnosu na kategorije rezultata lečenja testirana je modelom jednofaktorske numericke ANOVA-e za parametarske podatke.73.79 godina. . Đokić R. Srbija info@iohbb. subtrochanterni i dijafizarni (metod izbora) i potkolenice . Sekulić S IOHB "Banjica" .aktivno potpomognute vežbe susednih zglobova. iako je u kategoriji odličnih rezultata uočena nešto manja starost pacijenata (F = 2. sa dobrim 9 (28. nakon koje su zaostajale minimalne sekvele u vidu blage hipotrofije muskulature ili neznatne kontrakture susednih zglobova.Prosečna starost pacijenata ženskog pola bila je 13.25 %) pacijenata.05). paralelno sa povećanjem oslonca. .21. Praćeno je 35 pacijenata operisanih od 2004 . sa dobrim 14. Indikacije: prelomi natkolenice.opšte kondicione vežbe u postelji. Rezultati: Prosečna starost pacijenata iznosila je 14.

2) Terapije IF nije dala neželjene efekte ni kod jednog. Materijal i metode: U prospektivnoj studiji uključeno je 27 pacijenata koji su podeljeni u 2 grupe. vrednosti. Ključne reči: spoljni fiksator. Zaključak: 1) Kombinacija ET i kineziterapijskih procedura kod pacijenata sa aplikovanim SF daje znatno bolji funkcionalni oporavak nego samo primena kineziterapijskih procedura. Marić R Dom zdravlja ”M. SF je bio plasiran kod preloma podlaktice u 4 slučaja. i max. U kontrolnoj grupi pacijenata je obuhvaćeno 12 pacijenata (7 pacijenata muškog pola i 5 pacijenata ženskog pola). a kontrolna grupa je u toku terapije imala samo kineziterapijske procedure. MMT i merenje obima i dužine ekstremiteta. Pojedine traume sa plasiranim SF komplikovale su se sa lezijom radijalnog i peronalnog nerva. Statistički značajne razlike posle terapije u radnoj grupi ispoljene su u merenju obima pokreta: ulnarne devijacije. Srbija g.). i varus deformiteta potkolenice 3 sl. 3 deformiteta stopala i 2 hipoplazije potkolenice. U radnoj grupi obuhvaćeno je 15 pacijenata (11 pacijenata muskog pola starosti od 6 – 20 god i 4 pacijenta ženskog pola starosti od 6 – 20 god. Rezultati: Za deskripciju podataka numeričke prirode korišćene su standardne nedeskriptivne statistike aritmetička sredina.com Uvod: Osobina interferentnih struja da se mogu primeniti u prisustvu metala korišćena je u rehabilitaciji pacijenata koji su imali plasirani spoljni fiksator (SF). aplazije ulne 1 slucčaj a na DE kod hipoplazije femura 2 sl. osteohondritisa glave butne kosti 1 sl.P TERAPIJSKE MOGUĆNOSTI INTERFERENTNIH STRUJA POSLE APLIKACIJE SPOLJNIH FIKSATORA Biškupić G. IF. Za analizu korišćen je T – test i nivo značajnosti u svim testovima je bio 0. SD. Radna grupa je bila obuhvaćena u toku rehabilitacije sa primenom IF struja i kineziterapijskim tretmanom.05.biskupic@hotmail. IF struje su korišćene u obimu frekventnog obsega 0 – 100 Hz i u trajanju od 15 minuta kao i u opsegu od 50 – 100 Hz u trajanju od 15 minuta. Stojković“ Grocka. kineziterapija . Pacijenti su imali ugrađen SF na gornjim ekstremitetima (GE) u 5 slučajeva i to 2 preloma nadlakta i 3 preloma podlaktice. pokretljivost zglobova. 3) Brži i kompleksniji oporavak se dobija kombinovanjem fizikalnih procedura. Na donjim ekstremitetima (DE) spoljni fiksator je bio plasiran u 2 slučaja kod preloma distalnog okrajka tibije. min. Cilj: Prikaz rezultata lečenja postupkom primene interferentnih struja (IF) struja kod pacijenata sa SF. U cilju praćenja efekata fizikalne terapije korišćeni su testovi merenja. Kod otvorenih preloma potkolenice 4 sl. abdukcije nadlakta i plantarne fleksije stopala.

Zaključak: Timskim radom.meseci posle operacije: desno koleno: fleksija preko 1250. primenom operativnih metoda moguće je efikasno otkloniti bolove i poboljšati funkciju kod bolesnika sa ostreoartrozom kolena. levo koleno fleksija preko 1000. Srbija sanitet@mup. artodeza kao i aloplastika. Rehabilitacija započeta prvog postoperativnog dana Rezultati: Preoperativno. stepena degerativnih promena i veličine deformiteta primenjuju se različite hirurške procedure: artroskopija. Cilj rada: Prikazati rezultate rehabilitacije bolesnice kod koje je urađena obostrana totalna aloplastika kolena (TAK).gov. Radovanović T3 1 Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije. standardnim operativnim pristupom (pre tri godine Makuetova osteotomija proksimalne tibije. 3 Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju Kliničkog centra Srbije. Poremećaj u bilo kom segmentu vodi ka abnormalnim pokretima. godine. 6. Desno koleno je operisano januara 2006. Bolesnica stara 72. Kod zdravog kolena pokreti su kontrolisani ligamentima. zaraslo u nepovoljnoj poziciji – postojeći deformitet pogoršan). dok je levo kleno je operisano marta 2006. Zavisno od jačine bolova. meseca posle operacije: desno koleno: fleksija 1200. levo koleno: fleksija oko 900.P MINIMALNO INCIZIONA ALOPLASTIČNA HIRURGIJA KOLENA. Beograd. Ključne reči: Osteoartroza kolena TAK – (totalna aloplastika kolena) MIS – (minimalno inciziona hirurgija) rehabilitacija . obostrana fiziološka osobina. 2 Ortopedska klinika «Banjica». KAD I ZAŠTO? REZULTATI . značajno ograničena pokretljivost u oba kolena (više levo) redukovane bolom. kao i pravovremenom rehabilitacijom postiže se potpuni funkcionalni oporavak bolesnika. Maksimalni obim pokreta (MOP) 3. remeti opterećenje i vodi ka razvoju osteoartoze sa irevirzibilnim gubitkom artikularne hrskavice. totalna aloplastika minimalno incizionim postupkom (MIS). koštanom kongruencijom. Kada se iscrpe sve druge metode lečenja. adekvatnom operativnom tehnikom. zglobnom kapsulom. osteotomija.sr.yu Uslovi za dobru funkciju kolena su stabilnost i koordinisani i dovoljno snažni pokreti u punom obimu. Baščarević Z2. meniskusa i koordinisanim neuromuskularnim kontrakcijama. primljena u bolnicu radi operativnog zbrinjavanja obostranog ekstremnog varusa kolena koji je posledica dugogodišnje artrooze.PRIKAZ SLUČAJA Marković D1.

We are using this diagnostic method before and many times during rehabilitation to follow condition. The aim of this study is to represent our rehabilitation plane and results by Wilson and Venters score by this patients with that condition. Key words: meniscus injury. Material and method: The patient 48 years old. FYR Macedonia betiramova62@yahoo.. upper knee muscles trophy. we had made in our department after 7-10 days of surgery treatment in late rehabilitation period. Poposka A Voena Bolnica-Skopje. The early rehabilitation was started at surgery department.5 years.com The patients with soft tissue lesions are rehabilitation on our department after surgical examination.P THE REHABILITATION OF PATIENTS AFTER ARTHROSCOPY TREATMENT OF KNEE Popova Ramova E. localization of pain and movements in knee mobility and stability. The post arthroscopy charge depended of arthroscopy treatment. All patients had magnetic resonance imaging and clinical positive tests before arthroscopy. had upper right knee muscles soft trauma before one month. Rehabilitation at our department was followed by follow notices and measurements: swelling.Skopje. medical and hydro gymnastic. Ortopetska klinika Skopje. FYR Macedonia betiramova62@yahoo. With this case report we like to represent our expirins with determination the soft tissue trauma and to follow treatment by it. by used score. Conclusion: our rehabilitation program has given good results by knee score of Wilson and Venters. It is persisting functional . Material and method: We treated 48 patients with aver age of 37. Ilievska T Voena Bolnica . P SONOGRAPHY MANAGEMENT IN REHABILITATION OF SOFT TISSUE LEZION . They were treated after clinical examination and measurements. Sonography diagnostic method was including and they were examinated with MIR if it was indicated. rehabilitation.CASE REPORT Popova Ramova E. Results are showed the goodness of knee function after 20 days of treatment by 100% of patients and partial stability. it was indication for surgery treatment. arthroscopy treatment. but for complete knee stability it is needing to follow patients more than 1 month and treated with exercises for stability and power. with swelling and pain after that. With use of this diagnostic method the quality of examination is on the higher stage. The patients were treated with electro therapy. and X-ray picture.com The rehabilitation of patients after knee arthroscopy.

Po skidanju imobilizacije. krioterapija. We had used it for management of physical therapy. P ALGODISTROFIČNI SINDROM NAKON TRAUME POTKOLENICE Novaković B. Pacijentkinja K. The follow of condition is important for weight of muscles and leg.. Bolovi i otok konstantno prisutni. a kasnije aktivne i vežbe sa opterećenjem). on second. redukovana fleksija u zglobu kolena i skočnom zglobu i izraženu slabost mišića pokretača stopala. noćni bolovi prestali. 36/70). Hodala uz pomoć podpazušnih štaka. magnetoterapija. Laboratorijski nalazi ukazivali su na povišenu sedimentaciju (37/71. Nakon mesec dana fizikalnog tretmana bolovi su se znatno smanjili. sada i noću. Ponovo gipsana imobilizacija od mesec dana. After 10 therapy 7. Na kontrolnom Rtg snimku konstatovana mrljasta atrofija kostiju stopala i pacijentkinja pod dijagnozom algodistrofičnog sindroma primljena u našu ustanovu. it was important for successful treatment proved with completely retired of swelling and muscles regeneration with out fibrosis. Za medikamentnu terepiju konsultovan je endokrinolog te je dobijala Miacalcic nasol. hidro i radna terapija. a tretman nastavljen u kućnim uslovima. Sledi ponovna distorzija skočnog zgloba ali sada se na Rtg snimku uočava i fraktura proksimalnog dela fibule.yu Cilj rada je da prikažemo slučaj pacijentkinje kod koje se razvio Sudeckov sindrom nakon manje traume noge. povećan je oslonac na nogu. Results: We had made follow sonography and noted at first before treatment-supra patellar bursitis 25mm. rehabilitation. kineziterapija (u početku izometrijske. Srbija azam@eunet. KC Novi Sad. 5 meseci nakon prve povrede. Amp OHBl2. After 15 therapy. orošena znojem. Bošković K Klinika za medicinsku rehabilitaciju. cirkulatorni i funkcionalni nalaz poboljšan. dijadinamičke struje za skočni zglob i blokada dijadinamičkim strujama na ganglion stallatum. leukocitozu sa lakom neutrofilijom. Vrlo brzo javili su se otok i bol u nozi.3 mm. ali bez bitnijeg poboljšanja. and third. Nakon dva . bila je na ambulantnom fizikalnom tretmanu. Key words: soft tissue lesions. izražen edem i hiperemija kože distalno od kolena. U sklopu tretmana primenjene su: elevacija. muscles tears in regeneration and bursitis of pes anserine and the lest forth completely retreat of swelling and good trophy. Pacijentkinja je otpuštena kući. zadobila je distorziju skočnog zgloba i lečena gipsanom imobilizacijom mesec dana.D. 2 meseca. Trental tbl i Bensedin tbl.deficit and it was reason because he was coming for examination. We had made 4 sonography and physical therapy was application with mark and localization of the lesion. Conclusion: Sonography had located the patho morphological change and give us structurally show of tissue. stara 37 godina. Osteopan tbl. Discussion: Sonography is significant method for detection of pery articular soft tissue trauma. sonography.

Najčešće nastaju dejstvom jakih sila kao što su pad sa visine ili saobraćajne nesreće. Ristić T2 1 Ortopedsko-Traumatološka Klinika Niš.Beograd. Otvorene subtalarne luksacije . U post operativnom periodu su pacijenti hodali sa punim osloncem u gips 'klompama'. dobri u 11 % što podrazumeva usporeno zarastanje osteotomije i zadovoljavajuci u 2 % smislu ograničenja plantarne fleksije palca. Zaključak Primena Mitchell . KBC 'Zvezdara' . Cilj rada je bio da se prikažu prednosti i nedostaci distalne metatarzalne osteotomije Mitchell. Metod rada U radu prikazujemo rezultate lečenja 112 bolesnika. Radenković M1. Bolesnici su kontrolisani od 12 .NOVI PRISTUP OPERATIVNOG LEČENJA Milenković S1. Pacijentkinja se vratila na posao. Pacijenti su klinički i radiografski dijagnostikovani. 2Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju KC Niš. Srbija snaveran@beotel.35 stepeni i intermetatarzalnim uglom do 15 stepeni. postignuta je puna pokretljivost skočnog zgloba a perzistirao manji edem skočnog zgloba pri opterećenju.ove osteotomije kod pacijenata sa jasnom indikacijom daje odlične rezultate i relativno brz oporavak i povratak normalnim fizičkim aktivnostima. Srbija sasa65@bankerinter. funkcionalni oporavak i rešen deformitet. Deformitet i bol su otkolonjeni u 98 % dok u 2 % operisanih je došlo do skraćenja I MT kosti što bi jedino i moglo da se kaže da je nedostatak Mitchell-ove osteotomije. Stanojković M1.net Uvod Subtalarne luksacije su teške i retke povrede.net Uvod Hallux valgus je kompleksan. Možemo zaključiti da se kombinacijom više terapijskih postupaka može postići potpuni funkcionalni oporavak i uspešna rehabilitacija pacijeta sa algodistrofičkim sindromom. Ranković V Centar za ortopediju i traumatologiju. Operisani su bolesnici sa hallux valgus uglom HVU između 15 . P DISTALNA METATARZALNA OSTEOTOMIJA KOD VALGUS DEFORMITETA I METATARZALNE KOSTI Stamenković A. Rezultat Kod 87 % operisanih odličan rezultat. progresivni deformitet prednjeg dela stopala sa lateralnom devijacijom palca i medijalnom devijacijom I MT kosti i često prisutnom subluksacijom I MTPh zgloba. 107 žena i 5 muskaraca sa indikacijom za distalnu osteotomiju – Mitchell. U lečenju se primenjuju različite operativne metode.meseca pacijentkinja je hodala bez pomagala. P SUBTALARNE LUKSACIJE .18 meseci po operativnom lečenju.

Krajnji funkcionalni rezultati lečenja 18 . Cilj rada je bio da se pokaže mogućnost primene ESWT (extracorporeal shock wave therapy) u lečenju plantarnog fascitisa. pacijent je po terapiji radno sposoban.Stanković V Centar za ortopediju i traumatologiju. Svi operisani bolesnici su povređeni nakon pada sa visine preko 3m. .net Uvod Ortotripsija je širom sveta našla kliničku primenu u ortopediji od 1989. Lečeni su predhodno ortopedski i fizijatrijski od 4 . Rezultat: U prve 4 nedelje obezboljavanje je postignuto u 71 % od ukupnog broja pacijenata.mogu da se završe sa lošim krajnjim anatomskim i funkcionalnim rezultatima. amplituda. Zaključak: Ortotripsija je najsavremenija. Srbija snaveran@beotel. primena u ortopediji i prednosti terapije s obzirom da je ovo prvo iskustvo u našoj sredini. Starost pacijenata od 42 .39). Rana rehabilitacija omogućava brzi i lakši funkcionalni oporavak. Zaključak Hitno hirurško zbrinjavanje otvorenih subtalarnih luksacija uključujući spoljnu fiksaciju i umerenu distrakciju skočnog zgloba može da ima važnu ulogu u prevenciji infekcije i avaskularne nekroze talusa.Beograd. tretirano je 48 pacijenata sa plantarnim fscitisom.24 meseci od operacije su dobri kod svih bolesnika.12 nedelja. Svi pacijenti su se javili sa bolom i ograničenom pokretljivošcću stopala. Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju KBC 'Zvezdara' . Terapija je sprovođena u tri seanse na 7 dana. aparat novije generacije. karakterističnog.13 meseci. u KBC 'Zvezdara' . odnos žena i muškaraca 2:1. Rezultati Naše teorijsko misljenje je da umerenom distrakcijom skočnog zgloba rasterećujemo talus i na taj način smanjujemo mogućnost za nastanak avaskularne nekroze.Beograd. Nije bilo slučajeva avaskularne nekroze talusa i infekcija. Cilj rada Lečenje otvorenih subtalarnih luksacija metodom distrakcione spoljne fiksacije i prikaz rezultata. Tretman traje od 20 . koje zahteva dugo mirovanje i prouzrokuje nesposobnost u periodu od 6 . Marković N. Svi su bili muškog pola. Funkcionalno poboljšanje je postignuto kod 73 % sto podrazumeva praćenje obima pokreta do max. Stamenković A. neinvazivna ambulantna terapija. ESWT je zauzela značajno mesto u lečenju entenzita plantarne fascije. progresivnog bolnog stanja u stopalu.g. Grubačić . procedura eliminiše rizike operativnog lečenja. Infekcije i avaskularne nekroze talusa nisu retke kod otvorenih subtalarnih luksacija.g.85 godina (26 .68g. elektrohidrauličnog i piezoelektricnog efekta zvučnog talasa. P ORTOTRIPSIJA U TERAPIJI PLANTARNOG FASCITISA Ranković V. Metod U radu prikazujemo naše rezultate lečenja 5 otvorenih (4 medijalnih i jedna lateralna) subtalarnih luksacija lečenih metodom distrakcione spoljne fiksacije. Prosečna starost je iznosila 27. Metod rada: U periodu od 2003 . Koriscen je Dornier Compact Alpha.30 min.2006. do 12 nedelje od obavljene terapije obezboljeno je još 17 % a kod 12 % nije bilo efekta. Zasniva se na primeni elektromagnetnog.

rehabilitacija . Roditeljima najčešće nije bila objašnjena anomalija. Gavrilović B2 1 Medicinski fakultet Univerzoteta u Beogradu. prisutnosti glave femura i prisustvu veze glave i distalnih delova femura u vreme kada je završen rast. elongacije natkolenice i potkolenice. steroidnim injekcijama i dugotrajnom fizijatrijskom lečenju. partial) je novi termin u literaturi za raniji naziv PFFD (proximal focal femoral deficiency). Marković Z2. kolena. pseudoartroza butne kosti. uz eventualnu valgizacionu osteotomiju femura i elongacije. Tipovi B. sa fleksionim kontrakturama u kuku i kolenu. zahtevaju ozbiljnije hiruške intervencije i kompleksnije ortotičke i protetičke sisteme. Zbrinjavani su specifičnim protetičkim sistemom za primarnu vertikalizaciju u uzrastu od l godine. Ključne reči: LDFP. U Zavodu za protetiku Beograd u toku poslednjih pet godina uočena je pojava većeg broja dece sa ovom kompleksnom anomalijom. kraća. abdukcije i spoljne rotacije. udružen sa nedostacima drugih delova donjih ekstremiteta (zgloba kuka. stabilnost pojedinih segmenata. Tomić M2.alternativa je višemesečnoj upotrebi NSAIL.2. preko potkolenih i natkolenih ortoza koje rešavaju probleme nefunkcionalnog stopala. Etiologija je uglavnom bila nepoznata. Grujičić B2. Hiruške intervencije u cilju veće funkcionalnosti su osteotomije femura sa derotacijama. Uglavnom su to bila deca sa tipom C i D LDFP-a. afunkcionalnim kolenom i skočnim zglobom. niti im je predlagan drugi način rešavanja anomalije. P PRINCIPI PROTETIČKE I ORTOTIČKE REHABILITACIJE DECE SA UROĐENIM NEDOSTATKOM BUTNE KOSTI (LDFP) Blagojević T 1. stopala). kuka. Srbija manolat@eunet. Predlažemo formiranje Nacionalnog tima za rešavanje kongenitalnih anomalija ekstremiteta kako bi se poboljšao tretman ove dece. Stojanović S2. fibule. najčešće nepoznate etiologije. Aitken tip A najčešće zahteva ortopedsku cipelu sa povišicom. rotacioplastike ili deze. prema razvijenosti acetabuluma. Aitken-ova klasifikacija koja se najčešće koristi za kategroizaciju LDFP-a označava ABC i D grupu. Ortopedski hirurzi i rehabilitacioni tim rešavaju probleme koji se odnose na dužinu ekstremiteta. amputacije u nivou skočnog zgloba. deze kolena. Zahvaćena noga je u položaju fleksije. rotacioplastike. funkciju stajanja i hoda. Beograd. Označava delimičan ili potpuni nedostatak proksimalnog dela butne kosti. do specifičnih protetičkih sistema. Može biti prisutan na jednoj ili obe strane. Cilj ovog rada je da pokaže osnovne principe zbrinjavanja dece sa LDFP-om. 2Zavod za protetiku. rotaciju. Protetički tim ima na raspolaganju rešenja od povišice u obući koja egalizuje razliku u dužini ekstremiteta. varus pozicijom potkolenice i stopala. kičme. srca i gornjih ekstremiteta. C i D.Otežana je funkcija stajanja i hoda. odnosno nisu bile predlagane amputacije. skočnog zgloba.yu LDFP (longitudinal deficiency of the femur. dužini femura.

Po socijalnoj strukturi 24 pacijenta su bili penzioneri. Labachevska V. a radi sprovođenja proteisanja nakon amputacije donjeg ekstremiteta. 6 pacijenata radnici.mk Uvod: Najčešći uzroci amputacije su: oboljenja krvnih sudova (Morbus Burger.7 %) bila je dijagnostikovana Burgerova bolest. Srbija azam@eunet. Iz gore navedeng. Pacijenti su bili uzrasta od 32 do 78 god . kako i kongenitalne malformacije. Skoro svi su bolovali od okluzivne bolesti perifernih arterija. dok je 7 pacijenta bilo ženskog pola (20 %). Ivanovska L Zavod za fizikalnu medicinu i medicinsku rehabilitaciju Skopje. Mitrevska B.71 %). Cilj rada je pokazati važnost rehabilitacionog tretmana u osposobljavanju bolesnika za korišćenje proteze kako i hodanje sa protezom. bilo je 14 godina. KC Novi Sad.com.inzulinozavisni i inzulinonezavisni). teške traumatske povrede. prosečne starosti 62 godine. embolija i drugo). arterioskleroza. Kod 7 pacijenta (20 %) amputacija je rađena zbog ishemijske gangrene na bazi ateroskleroze arterija donjih ekstremiteta (nedijabetesni bolesnici) a kod 2 pacijenta (5. Adamov Đ. . Vodeći uzrok vaskularnog oboljenja bio je šećerna bolest – kod 23 pacijenta (65. a samo u jednom slučaju amputacija je rađena zbog teškog osteomijelitisa kostiju potkolenica. možemo zaključiti da do amputacije donjih ekstremiteta najčešće dolazi kod muškaraca starosti oko 62 godine koji boluju od periferne okluzivne arterijske bolesti. Devečerski G. U 5 slučajeva (14. a 3 pacijentkinje su bile domaćice.yu Obrađeno je 35 pacijenata koji su primljeni u našu Kliniku tokom 2005 god.28 %) amputacija je rađena zbog akutne opstrukcije perifernih arterija nastala kao komlikacija nakon operacija na srcu (2) ili operacija arterija nogu (tromboza bypass a u 3 slučaja).P SOCIOETIOLOŠKI ASPEKT PACIJENATA SA AMPUTACIJOM DONJIH EKSTREMITETA Novaković B. Zafirovska L. bolesti metabolizma sa komplikacijom krvnih sudova (diabet . Bošković K Klinika za medicinsku rehabilitaciju. 2 zemljoradnici. Prosečno vreme bolovanja od šećerne bolesti do amputacije donjeg ektremiteta. Makedonija julijana_a_n@freemail. a 9 na terapiji oralnim hipoglikemicima.Nikolova J. od čega je l4 njih bilo na insulinskoj terapiji. 28 pacijenata su bili muškog pola (80 %). P REHABILITACIONI TRETMAN BOLESNIKA SA AMPUTACIJOM DONJEG EKSTREMITETA Argakieva . najčešće kao posledice dijabet mellitusa. tumori (benigni i maligni).

PPA. Nove tehničke mogućnosti i rani start rehabilitacije su doveli do odličnih funkcionalnih rezultata posle kojih je moguće i normalno hodanje. 2 (5 %) bolesnika hodalo je sa dubkom. Pri prijemu 23 (23 %) bolesnika nisu bili vertikalizovani.35). a kod 5 bolesnika (12 %) nije se mogla ordinirati proteza. Mitrevska B Zavod za fizikalna medicina i rehabilitacija . pol. ordiniranje proteze. Ovo će omogućiti sa jedne strane. Kod 33 pacijenata (66 %) koji su imali duži patrljak.22. Za ocenu je bila korišćena skala aktivnosti (Prosthetic Profile for Amputees . kod 18 (43 %) amputacija je bila radi bolesti metabolizma sa komplikacijom krvnih sudova (diabet). Kod 50 pacijenata su analizirani uzroci amputacija.bolesnik može ponovo biti aktivan član u semejnoj i u radnoj sredini. obuka bolesnika za korišćenjem i hodanjem sa protezom.com Amputacije ekstremiteta dovode do estetskog i funkcionalnog deficita.1994). a 7 pacijenata (14 %) je imalo kratak patrljak (skor 32 . Gauthier Gagnon et all.70 godina. Najčešći uzrok amputacija su bile vaskularne bolesti (52 %). 7 bolesnika (19 %) hodali su sa jednom štakom. R. uzrast.posle obuke za korišćenje i hodanje sa protezom . Ivanovska L. kod najvećeg broja pacijenata skor je bio 20 . P UZROCI AMPUTACIJE I PROTETSKOG TRETMANA KOD PACIJENATA SA PODKOLENOM AMPUTACIJOM Labačevska V.slobodno.42). najveći broj osoba je bio uzrasta od 50 . Makedonija labacevski@yahoo. Rehabilitacija je bila otežana kod pacijenata sa kontrakturom mišića patrljka. dezartikulacija gležnja i Chopart-ova amputaja je pokazala odlične rezultate (skor 38 . kod 13 (31 %) radi oboljenja krvnih sudova.Skopje. Nakon sprovođenja rehabilitacionog tretmana kod 37 (88 %) bila je ordinirana proteza. . Jedan pacijenat je imao izraženu fleksornu kontrakturu i bila je neophodna nadkolena reamputacija. a samo 9 pacijenata (18 %) su bili stariji od 70 godina. lakše savladavanje psihološke traume radi gubitka ekstremeiteta. amputacije su bile češće kod osoba muškog pola (62 %). G. a samo 3 (8 %) hodali su bez pomagala . Rezultati: Od 42 (100 %) bolesnika. dužina patrljka i funkcionalno poboljšanje korišćenjem proteza. a 19 (45 %) hodali su sa patericama. Zaključak: Rano započeti rehabilitacioni tretman omogućiće dobra priprema patrljaka. Za analizu korišćene su metode deskriptivnih i analitičkih studija. Razvoj različitih novih tehnika dopusta savladjivanje ovih problema.Materijal i metode: U Zavodu za fizikalnu medicinu i medicinsku rehabilitaciju u Skoplju bili su lečeni 42 bolesnika sa amputacijom donjeg ekstremiteta. Cilj našeg rada je bio analiza najčešćih uzroka podkolenih amputacija i funkcionalno poboljšanje u zavisnosti od dužine patrljka i opšteg zdravstvenog stanja. a sa druge strane . Od 37 (100 %) bolesnika kod kojih ja ordinirana proteza 25 (68 %) obučeni su za horanje sa patericama. a kod 3 (7 %) radi tumora. kod 8 (19 %) radi teške traume.

Vidaković . Beograd.Psihologija. frakture donjih ekstremiteta.yu Uvod: Ispitanici. primenom kineziterapijskog programa koji je bio doziran i individualan. Teofilovski M. bila je prisutna koksartroza. Kondić K. Fizikalnim pregledom pacijenata u Zavod za protetiku. Sprovedena je škola hoda sa protezom uz pomoć štaka na kraćim relacijama. ograničenost pokreta u zglobu kuka amputirane strane. Blagojević T.Maksimović B. Beograd utvrđjena je ograničena pokretljivost u koksofemoralnom zglobu na strani amputacije i prisustvo osteosintetskog materijala. Na amputacionom patrljku prisutan ožiljak od operativnog reza. Izrađeno je komforno ležiste. odraslu i gerijatrijsku grupu. proteza P FRAKTURE AMPUTACIONIH PATRLJAKA DONJIH EKSTREMITETA I NJIHOV UTICAJ NA PROTETIČKI PROGRAM Stojanović S. Ključne reči: amputacija. Dobrom evaluacijom statusa.njih 100 su podeljeni u tri vremenske grupe – juvenilnu. bol je bio prisutan u predelu ostosintetskog materijala. U kabinetu Zavoda izrađeno je četvrtasto ležiste od plasitčnog materijala koje je pratilo poziciju patrljka i kroz koje je izbegnut pritisak na ožiljno tkivo od operativnog reza.Ključne reci: amputacija. Stojanović S.co. Srbija office@zop. Timskom evaluacijom nađen je najpovoljniji način za rasterećenje delova ležista proteze koja su u kontaktu sa ostosintetskim materijalom. Marković Z Zavod za protetiku. pacijenti Zavoda za protetiku. Sproveden je kineziterapijski program koji je bio doziran i individualan prema lokalnom statusu i stanju validnog ekstremiteta. mišićna snaga je bila oslabljena. Svi ispitanici su . postignut je optimalan nivo funkcionalne osposobljenosti. Prisutan ostosintetski materijal je otežao ali nije onemogućio protetički program. Beograd . protetisanje P OSOBE SA AMPUTACIJAMA DONJIH EKSTREMITETA I BOLESTI ZAVISNOSTI Marković Z. Pacijent je pripadao gerijatrijskoj populaciji.yu Frakture na strani amputacije donjih ekstremiteta zahtevaju određjenu specifičnost u protetičkom programu. Filozofski fakultet u Univerziteta u Beogradu . Omogućena je lokomocija kod pacijenta sa izraženim sniženim funkcionalnim potencijalom amputacionog patrljka. Beograd. Srbija zvezdana@eunet. Postignut je povećan obim pokreta u tretiranom zglobu i jačanje muskulature relevantne za protetički hod. Blagojević T. Tomić M. patrljak. Tomić M. Protetički tretman je sproveden timskim radom svih članova protetičkog tima. Zavod za protetiku.

6 %.2 %. uzrokuju nastanak sekundarnih bolesti. statistička obrada podataka na PC računaru. narkotici .70. Павловиќ П ЈЗУ Општа Болница Кавадарци Р.osobe sa amputacijama donjih ekstremiteta U toku celog istzraživanja nije bilo među ispitanicima nijednog iz juvenilne grupe. ЕТОЛАК показуе и потврдјуе да је ефикасан и добро подношлјив препарат.4 %. a u grupi starih više od 55 godina (n = 55) kreće u intervalu 67.1 %.8 godina. ретке нуспојаве. trauma – 11. Rezultati: Analizirajući starost osoba sa amputacijama donjih ekstremiteta utvrđeno je da se prosečna starost u grupi starih 55 i manje godina (n = 45) kreće u intervalu 44. Нјегове особине.9 %.3 %. atherosclerosis 35. alkohola. Zbog toga su upoređivani rezultati dobijeni u grupi odraslih i gerijatrijskoj grupi.1 % i drugo – 0.4 godina.1 %. појавио се нови препарат ЕТОЛАК.3 %. Od bolesti zavisnosti samo je gojaznost statistički značajno zastupljena (p<0. Према нашем скромном искуству. narkotika i poremećaja ishtrane (gojaznost). Ispitivane su zavisnost od nikotina. Димитров П. malignitet kosti – 3. gojaznost (BMI veći od 25) . Zbog toga je neophodna edukacija i podizanje svesti među gradjanima o tome koje bolesti zavisnosti mogu da uzrokuju amputacije donjih ekstremiteta. malignitet kosti – 8. Mb Burger – 4.6 godina i u ukupnom uzorku u intervalu 57.Македонија sencedimitrova@yahoo. Osnovni uzrok nastajanja bolesti zavisnosti nije poznat. Podaci u svakoj analiziranoj grupi su međusobno homogeni (koeficijenti varijacije su manji od 30 %).7 ± 6.01) u kontingentu starih više od 55 godina.38. tableta (anksiolitici).4 ± 14.3 %. atherosclerosis 33. Prema starosti i osnovnom uzroku amputacije u grupi starih 55 i manje godina je diabates mellitus – 42.52 %. tablete . омогушује нјегову .8 ± 10. Mb Burger – 1. P ЕТОЛАК У ЛЕЧЕНЈУ АРТРОЗА И СПОРТСКЕ ПОВРЕДЕ ЗГЛОБОВА Димитрова В.7 %. У велик арсенал добро познатих препарата који се користе у леченју ових оболенја. Bolesti zavisnosti ili loše navike su hronični poremećaji ponašanja koji zbog ponovljene upotrebe supstanci ili načina ponašanja. biološko – farmakološkim i socijalnim faktorima. u grupi starih više od 55 godina diabates mellitus – 60. alkohol .5 %. ali je evidentno da je njihovo ispoljavanje u vezi sa genetskim.com Изразита распространјеност реуматичких болести и велике индивидуалне разлике у реагованју болесника на леченје омогучавају примену различитих фармакотерапијских средства. Cilj rada: Prevencija uzroka amputacija donjih ekstemimeta nastalih kao posledica bolesti zavisnosti Metode: Strukturisani upitnik opštih podataka sa 20 varijabli. као што су брза ресорпција.5 %. obradjenih metodom deskriptivne i diferencijalne statistike.2 %. добра подношлјивост. Zaključak: Analizom rezultata ispitivanja potvrđeno je da su osobe sa amputacijama donjih ekstremiteta sklone bolestima zavisnosti (nikotin .

постоперативних боли. лечили смо ЕТОЛАКОМ. Оцене су углавном биле једнаке. У другој групи било је 55 болесника. који је болји или бар једнако ефикасан као други лекови из те групе. али и ничу. Поред објективно потврдјеног степена поболјшанје после леченје ЕТОЛАКОМ болесници су давали и своје субјективно мишлјенје. Бол је трајала од један до осам мјесеца. Болест је трајала од 2 до 9 година. бол се сманјује и потпуно нестаје после десет дана узиманје лека. како и ванзлобног реумзтизма.4 неделја леченје ЕТОЛАКОМ од 3 таблетана дан. У првој групи је било 48 болесника са артрозама колених зглобова. сасвим изчезава.4 неделје. Ова група болесника није предходно лечена другим антиреуматицима а таблете ЕТОЛАК подносила је без тегоба. Код свих пацијената урадјени су одговарајуче лабараториске анализе а повредама на зглобовима потврдјени су на рентген. У овој је групи је само један пацијент имао гастричне сметнје. уз и низ степенице. у облику таблете. Уз примену двије таблете ЕТОЛАК на дан – изчезавају инфламаторне променје веч у првој неделју леченја. али болјом подношлјивошчом. Покретлјивост зглоба спорије се упоставлја. После 3 . сем у 3 случајева кои и далје су остале на леченју.као и ослобадјанје од благе или умјерено тежих боли код спорстске повреде. као и оток се сманјују. ЦИЛЈ – овог испитиванје био је проверити нов препарат са антиинфламаторним и аналгетичним својством. тако да смо код неких пацијената тек при крају примјенили физикалне процедуре и кинезитерапију. секундарним инфламаторним променама и изразитом болом при ходу. Имајучи у виду сва ова својства. денталне боли и др. . са честим рецидивима. Покретлјивост зглобова ограничена.примену у лешенјусвих облика реуматских болести. честим инфламацијом и отоком. док се оток одржава и до 3 неделје. Леченје је трајало 3 . бол. Инфламација нестаје у току првих седам дана. Подношлјивост одлична. У четвртој групи. боловима у фази мируванја и при ходу.14 дана узиманје лека бол. било је 27 пацијента са спортским акутним повредама зглобова и код нјих је аплицирана по једна таблета ЕТОЛАК дневно у трајану од десет дана бол се изгубио. оток је нестао. Ради лакшег прегледа и праченје. поделили смо болеснике у четири групе. сманјенјом покретлјивошчу коленог зглоба. 167 болесника оба пола и различите старости. Болест је трајала три до шест мјесеца са боловима при кретанју. У току испитиванја била је веома важна сараднја са болесника. а после 10 . тегобе су се смалјиле а потом сасвим изчезле. У тречој групи је било 37 болесника са променама на коксофеморалним зглобовима. Код ове групе смо од почетка применјивали леченје са 3 таблета ЕТОЛАК на дани то 2 таблета ујутро и 1 таблета увечер.

29 ženskog roda.. kao i ograničenje pokreta u zglobu. Već posle 7. Otok. bol i obim pokreta su kontrolisani pri prvom pregledu. . Takođe je bolesnik dobio uputstva o korišćenju Biofreez gela u kućnim uslovima.ekonomski problem. 2Klinika za medicinsku rehabilitaciju.Opačić M.com Uvod: Sindroma gornjeg otvora grudnog koša (Sy TOS) zahvaljujući svojim specifičnim osteovaskularnim strukturama. Srbija medicalnet@sezampro. Dubljanin – Raspopović E. kao i limitiran obim pokreta tretiranog zgloba. 15 bolesnika je imalo operaciju na kolenu (ligamentoplastika LCA). Našim radom obuhvaćeno je 50 bolesnika.P UPOTREBA BIOFREEZE GELA U KLINIČKOJ PRAKSI Tomanović . Radovanović T. što uslovljava pojavu mnogih kliničkih simptoma dovodeći time do značajne funkcionalne nesposobnosti. KCS. Beograd. Prosečna starost bolesnika iznosila je 45 godina (25 – 65). 21 bolesnik muškog roda. dana videli smo napredak u smislu smanjenja otoka i bola i povećanje obima pokreta tretiranog zgloba. Njihovom analizom zaključili smo da Biofreez gel ima svoje mesto u terapiji bolesnika kod kojih su bol. i 21. uslovljava kompresiju mišića vratne regije i dovodi do redukovane cirkulacije. 7. Gel se nanosio 20 minuta pre započinjenja kineziterapijskog protokola od strane fizioterapeuta metodom lagane masaže glađenjem u trajanju od 7 – 10 minuta.yu Biofreez gel je prirodni preparat napravljen na bazi biljnih ekstrakta. Cilj naše studije je da prikaže značaj i mesto korišćenja Biofreez gela. Medicinski faklutet. a time ga svrstava u značajan socio . Srbija drmuluc8@hotmail. Koristili smo klasične terapeutske santimetre. Rezultati naše studije su prikazani tabelarno. dana. Manojlović . Popović B1 1 Zavod za reumatizam Novi Sad. Vesović – Potić V Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. kao pomoćnog terapijskog sredstva u lečenju bolesnika kod kojih su dominantni simptomi otok i bol. 14.Vujadinović S. ambulantno lečenih u Centru za fizikalnu medicinu KCS u periodu od godinu dana. uglomer. Nisu se pojavile komplikacije i alergije. KC Novi Sad.. kod 9 bolesnika je ugrađen osteosintetski materijal (kod preloma hirurškog vrata humerusa i bimaleolarnog preloma) i 26 bolesnika je imalo entenzite i entenzopatije tetiva ramenog i lakatnog zgloba. a bol se procenjivao VAS skalom bola. P ZNAČAJ FIZIKALNIH TERAPIJA U LEČENJU SINDROMA GORNJEG OTVORA GRUDNOG KOŠA Milenović N1. Svi bolesnici su imali izražen otok i bol. Devečerski G2. otok i ograničenje pokreta dominantni simptomi.

Srbija termal@ptt.Cilj ove studije je bio da se utvrdi efikasnost primene dijadinamskih stuja (DDS) i ultrazvuka (UZ) u pacijenata sa dijagnostifikovanim Sy TOS. Rezultati: Po obavljenom tretmanu kod kontrolne grupe smo imali najbolje rezultate.yu U toku rada sa pacijentima koji boluju od hipertenzije smo uočili da nam ona predstavlja značajan ograničavajući faktor u provođenju rehabilitacije. U I grupi su pacijenti bez hipertenzije – kontrolna grupa.LP modaliteti DDS u trajanju od 6 min po modalitetu. imali su radiografske snimke cervikalne regije kao i pozitivne nalaze oscilografije. stoga ovu terapiju treba favorizovati u otklanjanu simptomatologije Sy TOS. tako da su tek od druge nedelje stavljeni na puni terapijski tretman.co. Pacijenti su bili podvrgnuti dvonedeljnom tretmanu fizikalnih elektroprocedura: u prvoj grupi korišćeni su CP . tokom dve sedmice dolazi do značajnog PSP poboljšanja. Rezultati: Nakon prve sedmice fizikalnih terapija uočeno je poboljšalje u PSP koje nije bilo statistički značajno (p = 0. Za praćenje efekta terapije korištena je skala pacijentove samoprocene zdravstvenog stanja (PSP).yu . starosti od 40-60 godina. i koji su u toku prve nedelje postepeno uvođeni u fizikalni tretman. Material i metode: U studiji je učestvovalo 80 pacijenata (40 muškaraca i 40 žena). godine.31). Zaključak: Korištenjem fizikalnih procedura. Nije uočena statistički značajna razlika u efikasnosti pojedinačnih fizikalnih terapija (p = 0. U drugoj grupi samo 12 pacijenata je uspelo završiti tretman bez . u odnosu na početak fizikalnog tretmana. koji takođe imaju terapiju od interniste. bez obzira na pol pacijenta.sbb.25). naročito UZ. Nakon druge nedelje fizikalnih terapija uočava se stabilan pozitivan trend poboljšanja u PSP. uočeno u pacijenata tretiranih UZ.Vujasin R. ultrazvuk.7 W/cm2 u trajanju od 5 min uz korištenje parafinskog ulja. a u drugoj grupi UZ snage 0. Marosan G i saradnici Zavod za specijalizovanu rehabilitaciju «Termal» Vrdnik. Poboljšanje je uočeno i u grupi pacijenata tretiranih DDS.alekmak@ns. II grupa su pacijenti sa terapijom za HTA i pritiskom do 150/90 mmHg. ali ono još uvek nije bilo statistički značajno i nije pokazivalo stabilan trend poboljšanja. Svi pacijenti su prošli kroz kompletan neurološki i fizijatrijski pregled. koji su lečeni u Zavodu u periodu januar-decembar 2005. p = 0. i nije pokazivalo statistističku značajnost u odnosu na pol. koji su odmah uključeni na «puni« rehabilitacioni program. približno slične polne zastupljenosti. starosti 30 . Cilj ispitivanja je bio da ukažemo na način rehabilitacije pacijenata sa hipertenzijom koji će dati najbolje rezultate.60 godina. dijadinamik P FIZIKALNA TERAPIJA KOD PACIJENATA SA HIPERTENZIJOM Bjelica . Naročito značajno poboljšanje PSP (t = 78.012). Treća grupa su pacijenti sa HTA na prijemu 160/95 mmHg i više. Ključne reči: Sindrom gornjeg grudnog otvora (Sy TOS). Matrijal i metod: Ispitivanjem su obuhvaćene 3 grupe od po 50 pacijenata.

Materijal i metod rada: U periodu od 1. Srbija gambanja@verat.6. Progresivnost procesa nalaže sagledavanje problematike sa aspekta kliničkih. Sagledavanje morfoloskih i hemodinamskih zbivanja vršeno je ehosonografski (color Doppler duplex scan metodom -ESAOTE Megas GPX.21 dan. laser i selektovane proimene termomineralne vode indiferentne temperature u toku 15 .5 MHz). do 30. omekšavanja i smanjenja induriranih dermatofleboskleroznih ploča i infiltrata. daleko lošiji u odnosu na kontrolnu grupu. a daleko bolji nego u drugoj grupi Zaključak: Kod pacijenata sa hipertenzijom su ukupni rezultati reh. dok ih je čak 38 prekidalo fiz. magneto. Među samim hipertoničarima rezultati su bolji tamo gde je fizikalna terapija uvođena postepeno. Morfoloski nalaz . Kostić R.g.g. različiti stepeni troficnih promena (hiperpigmentacije.1. terapije za hipertoničare nisu dovoljne. insuficijencijom valvula dubokih vena i insuficijencijom komunikantnih vena. znaci dermatofleboskleroze i induracije potkožnih struktura do stvaranja ulceroznih promena.nepotpuna rekanalizacija lumena dubokih vena različitog stepena i nivoa sa organizovanim trombotičnim masama. a samo kod 3 pacijenta je fizikalni tretman bio prekidan). od kojih je 18 pacijenata imalo kruralne venske ulkuse. linearnom sondom 7. Zapažamo da 3 nedelje fiz. ekcematoidne. Maksimović Z. Rezultati: Primenom fizikalnih agenasa . kinezi. elektro. dilatacija i insuficijencija perforantnih vena sa razvojem sekundarnih variksa. U kliničkoj slici ispoljavani su znaci različitog stepena venske insuficijencije .90 %) došlo je do smanjenja voluminoznosti noge sa poboljšanjem trofike kože i kolorita. tretman uvođen postepeno.sniženi protoci kroz rekanalisani segment tromboziranog lumena. Institut za KVB. redukcije subjektivnih tegoba sa . morfoloških i hemodinamskih zbivanja i mogućnost pomoći fizikalnim agensima u smanjenju i otklanjanju posttrombotskih sekvela.2006. kod većine bolesnika (85 . KCS. lečeno je 132 pacijenta . Terepiju 1 i više puta zbog skoka pritiska. sa kliničkom slikom posttrombotskog sindroma.prekidanja. Beograd. Hemodinamski nalaz . P KLINIČKI.net Uvod i cilj rada: Posttrombotski sindrom predstavlja stanje hroničnog venskog zastoja nastalog nepotpunom rekanalizacijom tromboziranog lumena dubokih vena. (U toj grupi je 47 pacijenata završilo terapiju bez prekidanja. Damnjanović Z Zavod za specijalizovanu rehabilitaciju "Gamzigrad" Gamzigradska Banja.vakusak.2005. maceracije kože).edem i voluminoznost noge. insuficijencija valvula sa refluksnim tokom. deskvamacije. a po obavljenom tretmanu rezultati rehabilitacije su bili daleko lošiji nego u III grupi gde je fiz. MORFOLOŠKI I HEMODINAMSKI PRIKAZ POSTTROMBOTSKOG SINDROMA I EFEKATA FIZIKALNIH AGENASA U POBOLJŠANJU VENSKE DRENAŽE Rondović D. Rezultati rehabilitacije u toj grupi su lošiji nego u kontrolnoj.

vreme potrebno da se pređe 4 metra pri uobičajenom i najbržem koraku. Zaključak: Primena HBO povećava funkcionalnu sposobnost kod obolelih od dijabetične angiopatije čime omogućava njihovu veću fizičku aktivnost i poboljšanje kvaliteta života.Jović S Zavod za specijalizovanu rehabilitaciju"Gamzigrad". Učinak fizikalnih agenasa na morfološka i hemodinamska zbivanja praćeno je ehosonografskim kontrolama sa nalazom za bolju rekanalizaciju lumena i bolju vensku drenažu. Minimalan broj bodova za svakog ispitanika bio je 5. po 10 seansi kontinuirano. povećava elastičnost membrane eritrocita. Zaključak: Posttrombotski sindrom predstavlja težak oblik hronične venske insuficijencije. maksimalan 25. smanjuje viskoznost plazme. Metod: Prospektivnim kliničkim istraživanjem obuhvaćeno je16 bolesnika kod kojih je primenjena HBO u jednomesnoj komori ruske proizvodnje BLKS . Rozman .smanjenjem napetosti i bolnosti.com Uvod: Hiperbaricna oksigenacija (HBO) difuzno povećava količinu kiseonika u tkivima na račun fizički rastvorenog kiseonika u plazmi i tako otklanja ili ublažava hipoksiju čime poboljšava cirkulaciju krvi. u toku 60 minuta.2 ATA. P EFEKAT HIPERBARIČNE OKSIGENACIJE NA FUNKCIONALNU SPOSOBNOST OBOLELIH OD DIJABETIČNE ANGIOPATIJE Damnjanović Ž.303 MK sa 100 % kisenokom na 2. Pre početka lečenja. . a zbog svoje perzistencije i progresije zahteva multidisciplinarni pristup u čijem timu primena fizikalnih agenasa ima značajan učinak. Rezultati: Učinak za svako od funkcionalnih merenja ocenjivan je od 1 (najgori) – 5 (najbolji). Vujinović D. Srbija zaklinadamnjanovic@gmail. Primenjen je test ekvivalenthih parova za dva zavisna uzorka (Wilcoxon-ov test) koji je pokazao statistički značajnu razliku između vrednosti izmerenih pre i posle tretrmana. smanjuje agregabilnost trombocita i ubrzava neokapilarizaciju. Kostić R. Gamzigradska Banja. izostajanjem grčeva. mogućnost održavanja ravnoteže pri stajanju (10 s). Cilj: Pokazati kako HBO utiče na funkcionalnu sposobnost obolelih od dijabetične angiopatije. vreme potrebno za pet ponovljenih ustajanja sa stolice. kao i po završetku vršena su funkcionalna merenja: dužina hoda na stazi od 30 m u toku 6 minuta. postizanja lakšeg koraka.

Milić Z Klinika za medicinsku rehabilitaciju. U lečenju ovih stanja značajno mesto zauzima intermitentna hipobarična terapija. te retko malignom alteracijom.fizijatri uz konsultaciju vaskularnog hirurga. Nastaju promene na zidovima arterija. poboljšanu ishranu ćelija te bržu regeneraciju tkiva. interniste. Klinički centar Novi Sad. Devečerski G. patofiziologa. Praćeni su sledeći parametri: obim ekstremiteta. Na taj način se u željenom delu tela vrši masaža i drenaža. postepeno dolazi do gubitka mišićnih vlakana i demijelinizacije perifernih nerava.15 muškaraca) prosečne starosne dobi 55 godina. Temperatura kože je povećana nakon tretmana za 4 stepena Celzijusa. Naši rezultati ukazuju da je obim ekstremiteta smanjen kod većine pacijenata (92 %). ograničene fizičke aktivnosti i smanjenja funkcionalne sposobnosti donjih ekstremiteta.yu Oboljenja arteriskih krvnih sudova izazivaju cirkularne smetnje u ekstremitetima što dovodi do značajnih promena u funkcionisanju lokomotornog aparata. kozmetičkim defektom. Milić Z Klinika za medicinsku rehabilitaciju. (16 žena. .P REZULTATI PRIMENE INTERMITENTNE HIPOBARIČNE TERAPIJE APARATMOM « GREENSACK» Krivokuća J.Obim pokreta i mišićna snaga se nisu značajnije menjali. Tretirani su pacijenti sa stenozom i okluzijom arterija donjih ekstremiteta. Ovo uslovljava pojavu specifičnih i nespecifičnih simptoma koji dovode do atrofije mišića. funkcionalna sposobnost P ULOGA I ZNAČAJ APARATA “GREEN SACK” U TRETMANU LIMFEDEMA DONJIH EKSTREMITETA Mitrović T. uzrokovan preteranom akumulacijom limfe.yu Limfedem je otok dela tela. Cilj rada je da prikažemo naša iskustva u radu sa ovim aparatom. čestim upalama. mišićna snaga. Zaključak: Primenom intermitentne hipobarične terapije uz pomoć vreće postižu se smanjenje obima ekstremiteta i povećanje temperature što doprinosi smanjenju bolova i kvalitetnijem hodu. temperatura kože i vrednosti krvnog pritiska. a radijus kretanja povećan. Krivokuća J. To je stanje koje se manifestuje osećajem težine. najčešće ekstremiteta. nelagodnošću i bolom. Klinički centar Novi Sad.Vrednosti krvnog pritiska se nisu značajnije menjale. To ima za posledicu bolju prokrvljenost tretiranog područja. Devečerski G. U tretman je uključen 31 pacijent. klaudikacije. a samim tim i kvalitetnijem načinu života Ključne reči: hipobarična terapija. Srbija tanja5@eunet. Aparat «Green sack» je terapeutski masažni sistem koji principom usisavanja stvara podpritisak u posebnoj za to izrađenoj vreći ili ventuzi. Bol i klaudikacije su smanjene(95 %). Indikacije za uključivanje u terapiju postavljali su lekari specijalisti . bol. Negativan pritisak koji se postiže izvlačenjem vazduha uzrokuje delimične promene čvrstine i elastičnosti tkiva i krvnih sudova. obim pokreta. Srbija prkisa@ptt.

Temperatura kože se povisila do 370 C.5 cm). obim pokreta. Srbija djordje@ns. Klinički centar Novi Sad. Jakovljević D. hipobarična pulsirajuća terapija P ISHOD LECENJA APARATOM "GREEN VACUM" KOD PACIJENTA SA PRELOMOM I NARUŠENOM CIRKULACIJOM NA DONJIM EKSTREMITETIMA Adamov Đ. Pre preloma imao je oko 1. Novaković B Klinika za medicinsku rehabilitaciju. noge i minimalnim otokom. Krvni pritisak je varirao unutar 10 mmHg. Mišićna snaga mm.sbb. koji je konzervativno lečen od strane ortopeda. Indikaciju za primenu ove terapije postavljali su lekari specijalisti fizijatri. Tokom tretmana praćeni su sledeći parametri: 1. Pacijent je uključen na aparat sa vakum vrećom i imao je uporedo kinezi vežbe.Nastaje kao rezultat poremećaja odnosa između opterećenja i sposobnosti limfnog sistema da odstrani proteine i tečnost iz kapilarne filtracije koji nisu vraćeni kroz venske fenestere. skoro normalizovane pokretljivosti u skočnom zglobu. Cilj rada je bio da se pokaže značaj i uloga aparata »Green sack» u terapiji limfedema na donjim ekstremitetima.yu Sprovođenje medicinske rehabilitacije kod pacijenta sa prelomom i narušenom cirkulacijom na donjim ekstremitetima svakako je otežano i sa dosta problema. Pre i nakon primenjene terpije pratili smo sledeće pametre: merili smo obim ekstremiteta. a cirkulacija na donjim ekstremitetima sa Duplex scan om. Pacijent je pri padu zadobio prelom. Pre uključivanja obrađen je od strane vaskularnog hirurga. temperaturu kože kao i subjektivni osećaj težine u donjim ekstremitetima pre i posle primene limfne drenaže. klaudikacioni bol. Ključne reči: limfedem.donjih ekstremiteta 6. Bol se smanjio na 3. a klaudikacioni bol je izostao kod 55 %. Nakon primene 15 terapija obim ekstremiteta se smanjio u značajnoj meri (3 . sa gipsanom imobilizacijom. ojačane mišićne snage mm. vrednosti krvnog pritiska. Obim pokreta na donjim ekstremitetima i 7. prikaže pozitivno dejstvo primene aparata "Green vacum". Pacijent je posle 3 nedelje hodao sa štapom i bez claudicaio intermitens do 600 m. lako primenljivih i efikasnih terapijskih procedure u lečenju limfedema na donjim ekstremitetima. U 95 % bolesnika smanjen je subjektivni osećaj težine u donjim ekstremitetima. Zaključili smo da je primena ove metode jedna od vrlo specifičnih. Vrednost krvnog pritiska. mišićnu snagu.co. Th: pacijent je uzimao . Cladicatio intermitens 2. uz osecaj"slabosti" I "hladnoce" u donjim ekstremitetima. claudicatio intermitens pri hodu do 100 m. Obim na donjim ekstremitetima 5. Bol u donjim ekstremitetima 3. U Klinici za medicinsku rehabilitaciju lečeno je 15 pacijenata starosti od 40 do 70 godina sa limfedemom na donjim ekstremitetima. Od med.5 godine bolove u potkolenicama i stopalima. Cilj rada je da se kroz prikaz pacijenta sa bimaleolarnim prelomom noge i cirkulatornim smetnjama.Temperatura kože 4.

Amlopin a 5 mg 2 x 1/2.3 x 1 i Tbl. Srbija mmnesa9@Eunet.01) nakon propisanih procedura.04 i 0. beleži se poboljšanje (p < 0. Rašković S. Metod rada: primenjuje se test-baterija pre početka fizikalnog tretmana i testovi za procenu stanja nakon završenog tretmana. P UČESTALOST KLINIČKIH POJAVA U TOKU SISTEMSKOG ERITEMSKOG LUPUSA .Subotić R. Tomić D. Paracetamol a 500 mg 1 . Na ajtemu koji se odnosi na umanjenje bolnosti. uočava se statistički značajan porast situacione anksioznosti (p < 0. Zaključak: praćenje psiholoških obeležja pre i nakon aplicirane fizikalno terapijske procedure beleži testovna odstupanja na malom broju ajtema. Subjekti: prate se psihometrijski parametri grupe od 12 ispitanika koji su tretirani ‚‚greensac‚‚ aparatom. STAI.Knežević V. SF36 kvalitet življenja (stanje). claudicatio intermitens. Cilj rada je da se uoče i porede psihološka obeležja pacijenata pre i nakon tretmana ‚‚greensac‚‚ aparatom.. cirkulacija. Sajerman S Služba za unutrašnje bolesti . bol P PSIHOLOŠKA OBELEŽJA PACIJENATA TRETIRANIH ‚‚GREENSAC‚‚ APARATOM TOKOM PROJEKTA ‚‚EUREKA‚‚ Platiša N Klinika za medicinsku rehabilitaciju. Ostali testovi ne beleže značajne razlike. Uobičajene manifestacije su .Alergologija. Plečić . BDI.NAŠI REZULTATI Vilotić . Srbija drrs@ptt. Tbl. Bolnica Valjevo. Trental a 400 mg 2 x 1. Dva ajtema koja se odnose na kvalitet života beleže statistički značajno ‚‚pogoršanje‚‚ stanja (p < 0. terapijske procedure i hospitalizaciju doživljava kao visoko stresne što zahteva praćenje psihičkih korelata somatskog poremećaja kao i njihovih varijacija. Klinički centar Novi Sad.yu Uvod: Klinička slika sistemskog eritemskog lupusa manifestuje se simptomima zahvaćenosti jednog ili istovremeno više organa i sistema.02). otok. koji je rezultirao ovde sa dobrom sanacijom preloma. Sa aparatom "Green vacum" dobili smo jos jednu efikasnu terapiju.Drag. Rezultati: U okviru malog uzorka. Navedeni pokazatelji su indikatori kako stresa u kontaktu sa terapijskim procedurama u hospitalnim uslovima tako i subjektivnog osećanja umanjene bolnosti.yu Uvod: pacijent dijagnostičke. Bezinovićeve skale self-koncepta (karakterisitike). oporavkom i poboljšanom cirkulacijom na donjim ekstremitetima. Ključne reči: prelom. Za psihološku detekciju su korišćeni: BFI. pozitivan efekat kod pacijenta. koja daje dobar.05).

osobenostima starih (polimorbiditet. Rezulati rada: Fotosenzitivnost je postojala kod 20 ispitanika što čini 58. Srbija vujko@verat. mišljenja. Metodologija rada: sadrži nekoliko etapa . statistička obrada podataka. poremećaj pamćenja. Vidaković . što čini 50 %.2 %. kožne promene imao je 31 ispitanik što čini 91. Za prisustvo CNS tegoba (glavobolje. nesvestice.2 %.Svim bilesnicima je uzeta detaljna anamneza. interpretativnost.3 %. artritis/artralgije.8 % od ukupnog broja ispitanika. alergiju na lekove imalo je 10 ispitanika što čini 29.2 %. bolove i otoke zglobova imao je 31 ispitanik što čini 91. što čini 29.Oralne ulceracije imalo je13 ispitanika što čini 38. analiza dobijenih rezultata. Odlikuje ga neprimetan.2 %. malaksalost najučestalije kliničke manifestacije lupusa prema anamnestičkim podacima. razdražljivost. U vreme postavljanja dijagnoze bolesti najmlađi ispitanik imao je 16 godina. malaksalost. depersonalizovan odnos prema pacijentima.formiranje upitnika. Božović Lj.Maksimović B Zavod za protetiku Beograd.rezignacija). izbor bolesnika.fizička iscrpljenost. Gubitak u telesnoj težini prijavilo je 17 ispitanika. na malaksalost se žalilo 29 ispitanika. sporiji oporavak.2 %. bolovi u mišićima i zglobovima. sto čini 58. što čini 91. a javlju se i znaci oštećenja bubrega i centalnog nervnog sistema. što čini 41. gastrointestionalne tegobe imalo je 10 ispitanika.1 %. što čini 47. serozitis. što čini 14. Tok bolesti može biti blag do fulminantnog sa potencijalno fatalnim ishodom. psiho .7 %. poremećaj srčanog ritma bio je prisutan kod 5 ispitanika. konverzvina i depresivna reagovanja. povišen krvni pritisak iznad 140/90 imalo je 20 ispitanika. povišena temperatura. Cilj rada: Utvrđivanje najčešćih kliničkih manifestacija kod obolelih od sistemskog eritemskog lupusa.4 %. brzo umaranje je imao 31 ispitanik.4 %. što čini 85.slabost.Analizirana su 34 ispitanika. epi napade. samarićanin). hematološki poremećaji.net Zadravstveni radnici i saradnici koji učestvuju u rehabilitaciji starih osoba podložni su sindromu izgaranja. Pojava ovog sindroma uslovljena je ličnošću radnika (ambiciozan. a najstariji 61 godinu. alopecija se javila kod 16 ispitanika. Zaključak: na ispitivsnom uzorku zaključujemo da su zamaranje. što čini 52.stagnacija . Bolesnici su izabrani metodom slučajnog izbora iz grupe pacijenata kojima je postavljena dijagnoza sistemskog eritemskog lupusa naosnovu revidiranih ACR kriterijuma. P SINDROM IZGARANJA U REHABILITACIJI STARAČKE POPULACIJE Vujko M. Stojanović S. raspoloženja) dalo je podatak 14 ispitanika. 29 žena i 5 osoba muškog pola. dispneju je imalo 18 ispitanika. Blagojević T. vrtoglavice. karakretistične kožne promene. presavestan. postupan gubitak smislenosti vlastitog rada (entuzijazam .8 %.urađeni standardni laboratorijski testovi i imunološke analizeuz neophodna dopunska ispitivanja. psiho - .9 %.

Rumunija 43. Makedonija 42. izloženost duvanskom dimu u okruženju. Marković M1. Srbija anjev@eunet. problem nagradjivanja). Gvozden M1. Stoga je važan zadatak fizijatara i promocija zdravog načina života kroz edukaciju pacijenata (najbolje ličnim primerom) o regularnoj fizičkoj aktivnosti. Beograd. stavovi.socijalni problemi. 6.5 %. Ross. česte teme smrti) i načinom organizacije rada u rehabilitacionoj ustanovi (jasnoća ciljeva poslovanja. . ponašanje. Sadržaj upitnika: demografski podaci / podaci o radnom mestu. jer nas većina ljudi smatra pravim izvorom znanja i saveta vezanim za zdravlje uopšte. Irska 7. starost. Kod pušača primenjeni testovi: Fagestrom. Zaključak: U proseku su višegodišnji pušači i srednje teški zavisnici. jednaka zastupljenost oba pola. Pavković S1 1 Zavod za protetiku. kod fizijatara zaposlenih u Zavodu za protetiku.3. Rezultat: Stalnih pušača 37. što predstavlja značajne teškoće u uspešnosti odvikavanja. Treba li naglašavati da lekari imaju izrazito važnu ulogu u suzbijanju pušenja. Sava". srednja vrednost stepena nikotinske zavisnosti merena Fagestrom testom je 4. međusobni odnosi. bivših pušača 18 %. te i u Srbiji. Beograd 2 Bolnica za prevenciju i lečenje CV oboljenja mozga "Sv. U ostalim državama. Ključne reči: sindrom izgaranja. Cilj rada: Istražiti prevalenciju pušenja. Metod: Obuhvaćeno je svih 16 fizijatara zaposlenih u Zavodu. ponašanje / odvikavanje.8 %. naročito kod muškaraca (npr. odgovarajućoj tel. prosečna starost pušača 44. U Evropi istraživanja prevalencije pušenja kod lekara ukazuju da države sa dužom tradicijom podizanja nivoa svesti o štetnosti duvana imaju značajno nižu prevalenciju pušenja kod lekara (npr. prosečni indeks paklo /godina bio je 49. zdravoj ishrani. Švedska 14 %). Preventiva: stalna edukacija radnika u cilju uspostavljanja što fleksibilnijeg odnosa prema poslu. 37 % lekara su pušači prema istraživanju sprovedenom 2001 g.4 %. odvikavanje. Gavrilović B1. Rezultati su statistički analizirani.2 %. prestanku pušenja. ista prevalencija gotovo preslikava stanje u opštoj populaciji. izloženost duvanskom dimu. navika pušenja. težini. Nikčević LJ2. u KC Srbije). kolegama i – samom sebi. rehabilitacija P FIZIJATAR I DUVANSKI DIM Grujičić B . ali su svesni da svojim mogućim primerom zdravog načina života (bez pušenja) mogu uticati i na širu zajednicu.8 god. stavove.yu 1 Uvod: Glavni faktor rizika po zdravlje (povećava rizik za preko 30 bolesti) koji se može izbeći je pušenje.1.8 % u Velikoj Britaniji.

7 radnih dana. . Prosečna dužina bolovanja zbog povreda u metalskoj industriji je iznosila 63. Srbija joca@medfak.4 radnih dana).ac. Među povredama donjih ekstremiteta dominiraju frakture (43.P POVREDE NA RADU U METALSKOJ INDUSTRIJI Jovanović J. Najveći broj povreda (71. Analizirani su izvestaji o povredama na radu u ispitivanom periodu.4 %). Smatramo da rezultati ovog istraživanja mogu imati praktičnu primenu u prevenciji i smanjenju težine povreda na radu u metalskoj industriji.ni.4 %) ekstremiteta. Cilj ovog istraživanja je analiza povreda na radu u metalskoj industriji u proteklih pet godina. Najveći broj izgubljenih radnih dana je zbog fraktura (115. Manić S Medicinski fakultet Niš.yu Povrede na radu predstavljaju znacajan medicinski i ekonomski problem u našoj sredini. Najveći broj povređenih radnika se registruje ponedeljkom između 8 i 10 sati. U tom periodu se dogodilo 584 povreda na radu. Stevanović V.2 %) se dogodio na samom radnom mestu dok se 28.4 %).3 %) i Septembru (12. Među povredama dominiraju povrede donjih (54.58 % povreda dogodilo na putu od kuće do posla i obratno. Najveći broj povreda na radu se događa u mesecu Maju (14.8 %) i gornjih (31.2 %) i distorzije (31.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful