P. 1
Beli slez

Beli slez

|Views: 19|Likes:
Published by Edo Prizren

More info:

Published by: Edo Prizren on Jun 15, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOCX, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/31/2013

pdf

text

original

Beli slez – veoma lekovita biljka Zbog svoje izuzetne lekovitosti, beli slez se vekovima koristi u narodnoj, ali

i u savremenij medicini i farmaciji. U našim krajavima ima i drugih naziva za beli slez: dobri slez, pitomi slez, veliki slez... Smatra se da je beli slez poreklom sa prostora istoĉne Evrope i zapadne Azije. Zbog svojih lekovitih osobina, uzgaja se u Evropi i Aziji, ali i u Americi i u Australiji. Kod nas ga najviše ima pored reka, na reĉnim ostrvima i ritovima zbog toga što mu takvo zemljište i vlaga odgovaraju. Beli slez (Althaea officinalis) je višegodišnja, aromatiĉna i zeljasta biljka, koja izrasta do visine 1-2 metra. Biljka je obrasla gustim svilastim dlakama, listovi su spiralno poreĊani, srebrnobeliĉaste boje, a cvetovi su ruţiĉasti. Zbog svojih lekovitih sastojaka, koriste se koren, stablo, listovi i cvetovi. Iz biljke se koristi sluz koji sadrţi dosta korisnih sastojaka. Hidrolizom se iz belog sleza dobijaju ksiloza, galaktoza i glikoza. Sastav Beli slez sadrţi mnoge korisne sastojke i supstance: asparagin betain biljna vlakna biljne masti eteriĉna ulja invertni šećer pektin saharozu skrob ugljene hidrate

fosfate Lekovito dejstvo Beli slez se koristi u sledećim sluĉajevima kao lek ili kao pomoćno sredstvo: akne alergije astma bolesti bešike bolesti grla i nosa bronhitis gnojni ĉirevi grĉevi u ţeludcu ekcem zanoktice zatvor infekcije polnih organa infekcije koţe infekcije oĉiju jaĉanje imuniteta koprivnjaĉa kašalj i promuklost kijavica moţe se koristiti kao diuretik nesanica

otvorene rane (obloge) plućni katar prevencija kod organa za varenje prehlade i grip problemi sa koţnim bolestima (obloge) protiv proliva problemi sa mokrenjem razne infekcija sinuzitis sindrom nadraţenih creva spreĉavanje bubreţnih bolesti tuberkuloza upale organa za disanje upale mokraćnih kanala upale ţeluca i creva upala debelog creva cistitis Korišćenje belog sleza kao lekovite biljke Listovi, cvetovi i koren se osuše pa se po potrebi potope u hladnu ili mlaku vodu i onda se ta teĉnost koristi za piće ili premaze. Dugotrajno kuvanje umanjuje lekovita svojstva belom slezu. Veoma povoljno deluje na organizam kao ĉaj u kombinaciji sa drugim lekovitim biljkama (kamilica, medunika, nana...)

Naĉin delovanja Iz navedenih podataka moţe se zakljuĉiti da beli slez pomaţe kod mnogih zdravstvenih problema kao lekovit ĉaj ili ulje za spravljanje obloga i premaza za koţu. koji je povremeno poplavljen. problema sa organiam za varenje i protiv raznih koţnih bolesti. U Srbiji ga najviše ima po reĉnim ostrvima i ritovima pored Tise. . pluća.) kod dece. Odatle se raširio ĉak u Australiju i Ameriku. Za leĉenje trudnica ili veoma male dece ipak se treba konsultovati sa lekarom povodom primene belog sleza. vlaţnu zemlju... Naroĉito se pokazao kao delotvoran prilikom upala disajnih organa. Save i drugih reka. Beli slez (lat. duboku. lista i cveta.Crnog i istoĉnih obala Sredozemskog mora. Althaea officinalis) je višegodišnja zeljasta biljka iz familije slezova (Malvaceae). grlo. Beli slez treba kupovati u apotekama ili prodavnicama u originalnom pakovanju ili od registrovanih prodavaca biljaka. Dunava..Pored upotrebe u farmaciji i medicini. koji se upotrebljavaju u medicini. kao dodatak. Voli laku. a najviše reĉni nanos. U mnogim zemljama zapadne i srednje Evrope gaji se zbog korena.. u vidu ĉajeva ili kapi za nos. Beli slez se najviše koristi za leĉenje disajnih organa (nos. beli slez se koristi za spravljanje raznih slatkiša. Misli se da je beli slez poreklom iz zemalja oko Kaspijskog.

Crveni kantarion: Narodni naziv:kicica .

Opis biljke: Stablo je cvrsto. otvaranje apetita. mjestimicno u ogromnim kolicinama. vina i tinkture. Staniste: Ne uspijeva bas svugdje. visoko do 40 cm. Saznajte više: Crveni kantarion http://slobodni. golo. rijetko. protiv smetnji u organima za varenje. pri vrhu razgranato. duguljasto-jajasto. 12:33 | Komentara: 1 . protiv groznice. vezati u kitice i susiti u hladu. sjajno. Malo je nsseg ljekovitog bilja koje ja tako mnogo i cesto upotrebljavam. do 4 cm dugacko. praska. petozubu krunicuroza ili svijetle crvene boje. gotovo cetvrtasto. Kicicu treba brati dok je u cvijetu. Kod stare i na suncu susene biljke cvjetovi su izblijedjeli.uzrok je zapustanje livada. slabokrvnosti itd. tako da se u ljeto mnogi sjenokosi rumene od iscvjetale kicice.kao i zuti kantarion. najvise po vlaznim brdskim i planinskim livadama. tako da cim se rukom uhvati.net/t6411/#ixzz2WGaTSHpa Glog: Jaĉa srce. Cvetovi su slozeni u racvastu cvast na vrhu stabla i imaju lijevkastu. naspramno. oktobar 2012. Cvjeta cijelog ljeta. smiruje nervozu Ţ. a debelo je do 3 mm i narijetko obraslo sitnim listicima. U posljednje vrijeme ga je nesto teze pronaci na mjestima na kojima je ranije uspijevao. Upotrebljava se u obliku vodenog ekstrakta. Ljekoviti dio :biljka je vrlo gorka. Prizemno lisce poredano je unakrsno u prsljenove i jsedece. po rubu cijelo. Kicica ima vrlo sitno i plitko korenje. Radulović | 27. Ulazi u sastav gorkih cajeva za stomak. a nije otrovna. skoro sjedece. suplje. Deluje kao cist amarum slicno lincuri. Lisce je sitno. golo. ona se iscupa i na taj nacin unisti.

nesanice.Koristi se protiv srĉanih problema. grĉenja materice Dokazano je da glog povećava snagu srĉanog mišića / Foto Thinkstock SRODNE VESTI Med smanjuje otok Trešnja: Delotvornija od aspirina Sveţe prolećne salate Lipa:Smiruje napetost i ĉuva srce .

Hibiskus leĉi groznicu Iako se u nekim zemljama glog gaji kao ţiva ograda, cvet i list od ove biljke još od pre pola veka koriste se kao lek. Prema pisanom tragu dr Jovana Tucakova, i cvet i list mogu da pomognu u leĉenju nervoze, nesanice, gušenja, srĉanih problema, protiv visokog krvnog pritiska. TakoĊe, pomaţu kod grĉenja materice i tonusa creva.

Poslednjih godina kod nas se prave lekovi od gloga, namenjeni pre svega ljudima koji imaju probleme sa srcem, onima sa slabim nervima i ţenama u predmenopauzi i u menopauzi. U narodnoj medicini posebno se isticalo blagotvorno dejstvo gloga na staraĉko srce. Dokazano je da glog zaista povećava snagu srĉanog mišića, poboljšava provodljivost impulsa i smiruje lupanje srca. Dobri rezultati su postignuti i kod mlaĊih ljudi, posebno kod srĉanih nervoza. Naš narod je vekovima koristio magijske postupke u leĉenju raznih bolesti. Kult glogovog drveta oĉuvan je do danas, pa je opstalo i verovanje da ĉovek koji je bolestan odnese kolaĉ od kukuruznog ili pšeniĉnog brašna do gloga i tamo ga okaĉi uz reĉi: U glog ulog, a u telo odlog! Verovalo se da je ovo drvo zaštitnik zdravlja i da ga se plaše svi demoni i bolesti. Poznat je i obiĉaj Roma iz Šumadije koji su se na ĐurĊevdan priĉešćivali glogovim listom. Glog raste po ogoljenim, kamenitim i suvim mestima. Da bi se saĉuvala njegova lekovita svojstva, vaţno je znati šta, kako i kada brati. Do cvetova se dolazi kad je u cvatu polovina otvorena, a druga polovina još u pupoljku. Treba uzbrati cele cvasti iskljuĉivo po suvom vremenu, još bolje ako je sunĉan dan i staviti ih u korpe. U što tanjem sloju zatim ih sušiti na promaji i ne prevrtati da se ne bi izlomile. Osušen cvet mora da se ĉuva dobro zapakovan. List se bere mlad i suši kao i cvet, dok se plodovi ubiraju kad su potpuno zreli. Glog je, inaĉe, trnovit, razgranat i otporan grm koji raste do ĉetiri metra. Listovi su podeljeni u tri do pet reţnjeva i po obodu testerasti, a cvetovi beli, reĊe malo ruţiĉasti sakupljeni u mirisne cvasti sliĉne štitu. Istiĉe se mnoštvom prašnika crvene boje. Plod je okruglasta i malo duguljasta crvena, mesnata koštunica sa

jednom do tri semenke. U gloginjama ima masnog ulja, šećera, limunske, vinske i drugih kiselina, dok kora sadrţi alkaloide. Za glog postoje i druga manje poznata imena kao što su beli glog, bela draĉa, beli trn, glogovka, oštri trn, pasji trn, ĉobanĉica... Na našim prostorima najrasprostranjeniji je beli glog, u ĉijem se plodu nalazi samo jedna semenka. Njegov cvet i list najĉešće se beru i prodaju pod imenom crvenog gloga. Zbog svoje već poznate lekovitosti, inostrano trţište sve više je zainteresovano da iz naše zemlje uveze velike koliĉine cveta i lista gloga. U svetu, kao što se zna, ljudi se poslednjih decenija okreću prirodnim putevima izleĉenja, a tu je, ĉini se, glog postao nezaobilazan. Ukoliko ste se opredelili da pronaĊete lek u ĉaju od gloga za neku svoju boljku, treba da znate da duţa i svakodnevna upotreba moţe da izazove muĉninu, pa ĉak i trovanje. Preporuĉuje se da se posle pet do sedam dana leĉenja ĉajem napravi pauza od dva-tri dana. Podrazumeva se, naravno, da pacijent za sve vreme terapije mora biti pod nadzorom lekara ili fitoterapeuta.

RECEPTI Zaustavite aritmije Za spreĉavanje nepravilnost u ritmu srĉanih otkucaja, po receptu dr Jovana Tucakova, sami napravite lek. Tri do pet puta dnevno pre jela na kocku šećera nakapati po 15 kapi tinkture (20 g na 100 g alkohola) od cveta i lista gloga. Za isti poremećaj preporuĉuje se i pet kapi tinkture (20 g na 100 g alkohola) od zdrobljenih gloginja. Moţete da napravite i ĉaj tako što ćete jednu kašiku cveta gloga preliti ĉašom kljuĉale vode. Ostaviti da odstoji dva sata, procediti i piti u dve doze pre jela. Ako imate usporen rad srca Uzmite po 50 g cveta i lista gloga i lista matiĉnjaka. Pomešati, dve kašike ove mešavine preliti sa tri decilitra kljuĉale vode. Poklopiti posudu i ostaviti dva sata da odstoji. Procediti i piti ĉaj u toku dana pre jela. Pobedite arteriosklerozu i pritisak

Odvojite po 25 g gloga, belog luka, rastavića i imele. Od dve kašike ove smeše pravi se ĉaj tako što se popari sa tri decilitra kljuĉale vode, poklopi i posle dva sata procedi. Napraviti ĉaj i pijte dva puta u toku dana pre jela. Za ove bolesti moţe da se koristi i mešavina od 20 g cveta gloga i kamilice, maslinovog lista, imele i belog luka.

tako da je u nekim krajevima postala retkost. Kod nas je najviše ima u brdima. Sastav Lincura sadrţi sledeće lekovite supstance: . Kao lekovita biljka. Poznato je da su lincuru kao lek koristili i Iliri. dok je koren razgranat i dugaĉak. Ranije se lincura koristila kao odliĉan lek protiv kuge. U našim krajavima lincura se zove i srdaĉica ili trava od srca. ravet. komadići ili mleveni prah od korena). Koren je gorkog oporog ukusa.2010. licijan.. gencijana košutnik. lecijan. Zbog toga je lincura u našim krajevima i susednim zemljama zakonom zaštićena kako bi se oĉuvala. sa svetloţutim cvetovima. Lincura (Gentiana lutea) je višegodišnja biljka koja izrasta do oko jednog metra. ravan. u našim krajevima je ranijih godina lincura nemilosrdno eksploatisana kao lekovita trava. Zbog lekovitih osobina (i popularnosti).. planinskim pašnjacima ili pored grmlja. ali se njena lekovita svojstva primenjuju i u savremenoj medicini. zbog prevelike gorĉine. a u većim koliĉinama. lincura se vekovima koristi u narodnoj medicini. ali i na livadama kao industrijsko bilje. moţe škoditi organizmu.Lincura protiv problema sa varenjem Dragan Cvetković – 19.01. Za potrebe prerade lincura se u novije vreme uzgaja u baštama. Stabiljka je okrugla i šuplja. Zbog lekovitih sastojaka koristi se sušen koren (ceo.

alkaloide gentanine biljna vlakna biljne masti biljna ulja gentizin glikozide gumu enzime eteriĉna ulja mineralne soli pektin tanine trisaharide heterozide šećere Lekovito dejstvo Lincura se koristi u sledećim sluĉajevima kao lek ili kao pomoćna terapija: bolovi u bubrzima bolovi u ţelucu bolovi u stomaku bronhitis gasovi u stomaku gorušica .

grĉevi u ţelucu zatvor infekcije koţe (obloge) kašalj i kijavica kuga muka u stomaku moţe se koristiti kao diuretik nadimanje nesvestica otvorene rane (obloge i ispiranje) pad imuniteta PMS i menstrualni bolovi pritisak u ţelucu protiv groznice problemi sa varenjem problemi sa ţuĉnom kesom problemi sa jetrom razne infekcija sinuzitis sindrom nadraţenih creva smanjenje apetita spreĉava razvoj mikroorganizama upale ţeluca i creva .

Ipak se pre upotrebe treba konsultovati sa struĉnim licima i naroĉito voditi raĉuna o tome da se ne pretera sa jakim ĉajevima ili prevelikim koliĉinama korena lincure pri spravljanju lekovitih napitaka i premaza. Lincura se najviše koristi za leĉenje organa za varenje (stimuliše rad ţeluca i praţnjenje ţuĉi). osobama sa povišenim krvnim pritiskom. a od njega se spravljaju ĉajevi ili premazi. koristi se kao dodatak ĉajevima ili dodatak vinu ili rakiji (za probleme sa organima za varenje).upala vena hematomi (za modrice i podlive kao oblog) hemoroidi (ĉaj za premaz i obloge) Korišćenje lincure kao lekovite biljke Koren se osuši pa se po potrebi secka ili melje u prah. слободне енциклопедије кантарион . Naĉin delovanja Na osnovu narodnih iskustava i savremenih prouĉavanja moţe se zaljuĉiti da lincura povoljno deluje na organizam i protiv mnogih zdravstvenih tegoba. Lincura je lekovita. kao ni osobama koje imaju sklonost ka krvarenju iz nosa ili ţeluca. Kantarion Из Википедије. ali u manjim koliĉinama. Lincura se ne preporuĉuje trudnicama. pored toga. ili kao obloga za uklanjanje hematoma (modrica i podliva). Pored upotrebe u farmaciji i medicini. dodaje se u vino ili rakiju.

Систематика царство: раздео: класа: ред: Plantae Magnoliophyta Magnoliopsida Theales (Guttiferales) породица: Hypericaceae род: врста: Hypericum H. . perforatum Биномијална номенклатура Hypericum perforatum L. sentjanzovka. bogorodiĉna trava. gospino zelje. Екологија таксона Портал Биологија Kantarion (kantarijon. sentjanzevka ili lat. Hypericum perforatum) је višegodišnja zeljasta biljka iz istoimene porodice (Hypericaceae).

Stanište: Predeli umerene i suptropske klime širom sveta. biapigenin. sedativ.Садржај [сакриј] 1 Opis biljke 2 Lekovita svojstva 3 Interakcija sa lekovima 4 Izvori Opis biljke [уреди] Kantarion je višegodišnja zeljasta biljka sa razgranatim korenom. Cveta od maja do septembra. izohipericin ( u cvastima). amentoflavon. kafena kiselina. kateh in. Dobija se prelivanjem (maceracijom) sveţih cvetova kantariona maslinovim uljem. Kantarion ovo ulje (Oleum hyperici) je naširoko poznato i koristi se za ublaţavanje i leĉenje opekotina. umereno topla i umereno svetla staništa. hiperflorin. epikatehin. a školska medicina ga je 70-tih godina prošlog veka potvrdila. Antidepresivno dejstvo je poznavao već u srednjem veku Paracelzus. etarsko ulje. rutin.hlorogenska kiselina. Kaţe se da kantarion koji . Sastav biljke: hipericin. steroli. Lekovita svojstva [уреди] Kantarion se koristi kao antidepresiv. hiperozid. Uslovi za ţivot: Zemljišta srednje bogata hranljivim materijama . leukoantocijani. visine od 20 do 100 cm. karotenoidi. antibiotik. pseudohipericin. kvercitrin. Cvetovi su ţuti. kvercetin. dok je plod bradaviĉasta ĉaura. gola. Ekstrakt kantariona povisuje koncentracijuneurotransmitera serotonina i noradrenalina na sinapsama. Stabljika je uspravna. Aktivna supstanca je hiperflorin. koristi se spolja i iznutra.

statini (za smanjivanje holesterola i trigicerida). omerazol. antiretroviralni lekovi.[1] Sa lekovima koji deluju na centralni nervni sistem interakcija moţe biti opasna po ţivot.[2] Smreka (lat. beta-blokatori i blokatori kalcijumovih kanala (lekovi za srce i pritisak). biljka iz porodice Cupressaceae. klekinja. imunosupresanti. antiaritmici. poznata je još pod imenima: borovac. fenobarbital. teofilin. Juniperus communis). venja. i samim tim i njihovo dejstvo. brin. TakoĊe deluje i na pojedinaĉne lekove kao što su digoksin. hormonski kontraceptivi. varfarin. Interakcija sa lekovima [уреди] Treba biti oprezan pri korišćenju ove biljke jer interaguje sa velikim brojem lekova. crna smreka. levodopa i drugi. crna smrekinja. kleka. brina. Sadrţaj . Tu spadaju antidepresivi. Tu spadaju grupe lekova: benzodiazepini(za smirenje i anksioznost). opijati ukljuĉujući tramadol.cveta u sred leta skuplja sunĉeve zrake da bi ih ljudima dao za vreme tamnih meseci. smrĉika. zbog njene široke upotrebe. metadon. stimulansi. ĉime se smanjuje njihova koncentracija u plazmi krvi. Na neke lekove deluje povećavanjem metabolizma i brzine izbacivanja tih lekova. smrĉa. litijum i drugi.

Igliĉasti listovi stoje po tri u pršljenu. Listovi su dugaĉki 8 do 10 mm. Raste na sunĉanim. rast i oblik iglica. smreka je vrlo promjenljiva biljka. Dobro se kombinuje s biberom. a poslije potamne. Njome se zaĉinjaju jela od kiselog kupusa i meso. a ţenski su cvjetovi ĉešeri s izgledom boba. Raste po klisurastom neplodnom tlu i bjelogoriĉnim i cmogoriĉnim šumama. . Ĉesto se nalazi u velikim grupama na kamenitoj. ali i voćem. Plodovi su gorko-slatkog okusa. U poĉetku su svijetlozelene boje. suhim mjestima. Muški cvjetovi su ţuti i nalik klasu. S gornje strane lista nalazi se plavkasto-bijela crta. Evrope. sjeverne Afrike do istoĉne Azije. Plod je crna. Upotreba [uredi] Smreka je zaĉin prisutan u evropskoj kuhinji. kraškoj podlozi . što dozrijeva tek druge godine u jesen.[sakrij] 1 Rasprostranjenost 2 Karakteristike 3 Upotreba 4 Narodno vjerovanje Rasprostranjenost [uredi] Rasprostranjenost smreke je od sjeverne Amerike. na kreĉnjakom bogatom tlu. Mnogostruka je ljekovitost smreke ili borovca. preko juţnog Grenlanda. a iglice gorke i smolaste. Karakteristike [uredi] Smreka ili borovac raste kao grm. oblik. Obzirom na veliĉinu. naroĉito divljaĉ.od primorskog podruĉja do brdskih i planinskih predjela. naroĉito u kuhinji alpskih zemalja. Svi dijelovi smreke ili borovca imaju fini aromatiĉan miris. modrikastim prahom posuta bobica. majoranom i lovorom.

iglice. pri kori. drobi i odvaja kamence i pijesak iz ţuĉi. Odliĉno lijeĉi bijeli cvijet. Koristila se i još uvek se koristi protiv mnogih bolova. ĉisti jetru. osobito astme. suše se u tankom sloju na suhom i zraĉnom mjestu. ţivĉanu rastrojenost i dr. Mladi vršci kuhani u mlijeku lijeĉe kostobolju. Drvo smreke koristi u proizvodnji sitnog namještaja i za rezbarenje. Za lijek se beru plodovi. odvodi otrovne plinove. reumatizam.Ĉaj od plodova jaĉa ţivce i ţeludac. izaziva znojenje. vrškovi granĉica i samo drvo. zbog lijepih boja drveta. Najĉešće se koristi cvet kamilice za spravljanje ĉajeva. skorbut. ali i u kozmetiĉke svrhe. za proizvodnju raznih lekova. ali se koriste i drugi delovi biljke. a preporuĉuje se za lijeĉenje plućnih bolesti. Kamilica . tegoba. mokraćnog mjehura. vodenu bolest. Ipak se ne preporuĉuje osobama slabih bubrega i trudnicama. išijas. mijenjaju u crvenosmeĊu u sredini. Sastav . Vrste kamilice Pored osnovne vrste kamilice. Nakon što se plodovi uberu. Plod smreke ili borovice ne smije se sušiti na suncu i umjetnoj toplini. ĉisti krv. poznate su još i rimska kamilica i nemaĉka ili divlja kamilica. Sastojci kamilice koriste se za kupke. upala i infekcija. koje se od svijetloţute. a s mokraćom i loše sokove. bubrega. lijeĉi vodenu i bubreţnu bolest.lek od davnina Kamilica (Matricaria chamomilla) je jedna od najstarijih i najpoznatijih lekovitih biljaka.

za kupke i spravljanje obloga i kao dodatak kozmetiĉkim preparatima. i to najviše cvet i list. za pripravljanje eteriĉnih ulja. za inhalaciju. Dejstvo Kamilica ima antiseptiĉko. za spremanje ĉajeva. tako da je veoma efikasna u spreĉavanju i leĉenju brojnih infekcija.Kamilica sadrţi mnogo korisnih sastojaka koji se koriste za spravljanje eteriĉnih ulja ili ĉajeva. Koristi se kao dodatak jelima. antivirusno i fungicidno dejstvo (protiv gljivica). Korišćenje Kamilica se najĉešće koristi u sušenom stanju. Kamilica sadrţi lekovite sastojake pa se zato koristi se za leĉenje mnogih bolesti i tegoba: akne alergije na hranu alergijski rinitis anksioznost artritis astma bolesti zuba i usne duplje bolesti desni bolesti disajnih puteva bolovi u leĊima (obloge) bolovi u stomaku (obloge) bronhitis gastritis . antibakterijsko.

gasovi u stomaku gljiviĉne koţne infekcije grĉevi u nogama grĉevi u stomaku gubitak polnog nagona dermatitis depresija divertikuloza ekcem enteritis zapušen nos infekcije vagine i mokraćnih puteva koţne bolesti kolitis koprivnjaĉa menstrualne tegobe mamurluk modrice muĉnina muĉnina u trudnoći nadimanje nadraţena creva nervoza .

U prodaji se moţe naći dosta kozmetiĉkih preparata na bazi kamilice i oni su veoma pogodni za negu koţe. .nesanica oboljenje materice opadanje kose opekotine (oblog) osip osip od pelena povišena temperatura problemi sa varenjem problemi sa sluhom od zapušenog nosa proliv reguliše rad mokraćnih puteva reguliše rad organa za varenje svrab stres suvoća koţe tegobe sa ţuĉnom kesom upale mišića upala karlice Pristupaĉnost Kamilica se moţe veoma lako nabaviti a od nje se mogu spravljati ĉejevi ili obloge.

Prilikom branja kamilice.). farmaceut. Kamilica se moţe nabaviti u skoro svakoj prodavnici. Kamilicu treba kupovati od poznatih dobavljaĉa ili kao proverene ĉajeve u kesicama ili rasutom stanju.. registrovani travar. apoteci ili biljnoj apoteci. Trnina ? Trnina plodovi Status zaštite Sistematika .. treba uzimati biljke za koje ste potpuno sigurni. posavetujte se sa struĉnjacima (lekar. Ukoliko niste sigurni da li vam kamilica u nekom obliku moţe pomoći. jer ima dosta sliĉnih biljaka koje vam neće pomoći ni u kakvoj terapiji a neke mogu ĉak biti i štetne.

trn. Nakon mraza postaju ukusnije. Sitni bijeli cvjetovi cvatu u travnju i svibnju. divlja šljiva maĉja šljiva) je vrsta roda Prunus (Maloideae. Stablo ima vijek do oko 40 godina.Carstvo: Divizija: Razred: Red: Porodica: Biljke Magnoliophyta Magnoliopsida Rosales Rosaceae Potporodica: Prunoideae Rod: Prunus Podruĉje ţivota Trnina ili crni trn (Prunus spinosa) ponekad i nazivana trnjina. Raste uglavno po pašnjacima ili rubovma šuma ili ponekad kao gusto razgranat grm s trnovitim ograncima. Razmjerno maleni listovi su velicine od 2 do 4 centimetra. Kore grana su crvenkasto smeĊe boje. Divlje šljive su vrlo kisele i gorke .sve dok ih "opari" prvi mraz. Plodovi trnine poĉinju dozrijevati u kolovozu i tada postaju plavkastocrno okrugla koštunica promjera izmedu 1 do 1. crni trn. U prosincu su najukusniji. Trn se smatra pretkom Šljiva. koja se cijepa u poodmakloj dobi u uskim trakama. Raste u gotovo cijeloj Europi i dijelovima sjeverne Afrike. Visine je izmedu jednog do pet metara a u rijetkim sluĉajevima. Trnina posjeduje tamnu koru. . Rosaceae). Pripisuju joj se brojna ljekovita svojstva. trnula. i do 6 m visine.5 centimetara. trnavka.

koji raste skoro na svim livadama. Po ljekovitoj je snazi ravan već opisanom ljekovitom jaglacu i moţemo ga jednako koristiti. Svojom sposobnošću proĉišćavanja krvi odstranjuje iz tijela sve otrove koji prouzrokuju glht i reumatska oboljenja. ublaţava migrenu i glavobolje uslijed nervoze.AGLAC (Primula officinalis) Narodna imena su još: jagorĉevina. proljetni jaglac. pramaliće. Ĉaj od jaglaca je osim toga odliĉno sredstvo za jaĉanje ţivaca i srca. Za ĉišćenje krvi preporuĉujem sljedeći proljetni ĉaj: 50 g jaglaca. 15 g koprivinih listova. Pijemo tijekom dana u gutljajima dvije . Beremo cijeli gornji štitasti cvat.20 cm visokoj stabljici i koji se diţe iz sredine rozete listova. Vrhom punu ĉajnu ţliĉicu ove mješavine oparimo s 1/4 litre vode i ostavimo da odstoji tri minute. Zlatnoţuti cvjetovi ove vrste jaglaca mirišu ugodno poput meda. Jako rasprostranjeni "visoki jaglac" (Primula elatior). kljuĉarica. pomiješan s medom. Uvarak korijenja. sunašce. 50 g mladica bazge. alpski jaglac. tvore štitast cvat koji se nalazi na 10 . Nalazimo ga na brdskim livadama. rubovima šuma i ispod grmlja nosi na svojoj visokoj stabljici svjetloţuti štitasti cvat slaba mirisa. alpska je biljka strogo zaštićena i ne smijemo ju brati. vodene bolesti i kod naginjanja moţdanom udaru. odliĉan je ĉaj za bubrege koji pomaţe u odstranjivanju kamenaca u mjehuru. jaglac rani. galĉina. planinskim i pretplaninskim predjelima. 15 g maslaĉkova korijena. odliĉno djeluje kod upale srĉanoga mišića. visoki jaglac. alpski jaglac (Primula auricula). Treća vrsta. jaglika. jagorĉika.

Bazga kao lijek Najviše se povezuje s bolestima respiratornog sustava. obloge. 5 g odoljenova korijena. 15 g plodova hmelja.. (Pod mladicama bazge podrazumijevamo mlade.) Jako dobar ĉaj protiv nesanice: 50 g jaglaca. 25 g cvjetova lavande. a potom iskušajte recepte naše ajurvedske suradnice za ĉaj.. NAĈINI UPORABE Ĉajni oparak: Jednu vrhom punu ĉajnu ţliĉicu bilja stavimo na 1/4 litre vode. ali i jaĉa imunitet. parne kupke. korisna je za probavu i urinarni trakt. Po ţelji moţemo zasladrti s malo meda. Dvolitrenu bocu do grla rastresito napunimo sa svjeţim cvjetovima jaglaca (Cijeli štitasti cvat) i prelijemo s prirodnim bijelim vinom. Ĉaj pijemo jako vruć. neposredno prije spavanja. Cvjetovi moraju biti prekriveni s vinom. Vrhom punu ĉajnu ţliĉicu ove mješavine oparimo s 1/4 litre vode i ostavimo da stoji tri minute.šalice ĉaja eventualno zaslaĊena s nešto meda. upravo propupale proljetne pupoljke. Prouĉite njena ljekovita svojstva. 10g Gospine trave. ĉisti od toksina. srĉani bolesnici mogu na dan uzeti do tri pune velike ţlice. oparimo i ostavimo da kratko odstoji. u gutljajima. Bocu ostavimo 14 dana na suncu lagano zaĉepljenu. . Kod srĉanih tegoba popijemo gutljaj toga vina. Odliĉno sredstvo protiv srĉanih tegoba je jaglaĉevo vino koje u proljeće moţemo sami pripraviti.

skriva stotine sitnih cvjetova intenzivne bjeline što leţe na grmu koji moţe narasti i do nekoliko metara visine u podruĉjima šuma. crna bazga. zovika. a plodovi i kora sakuplja ujesen. okoristiti i korom i listom i plodom. bujad. vitamin C. groznicu. Dok se u proljeće beru cvjetovi. aptika.. poput dlana otvoren. suncem osvijetljenih staništa.. Što se sve moţe iskoristiti? Iako se najviše govori o ljekovitosti bazgina cvijeta. kalij. neka su od narodnih imena biljke koja u proljeće zabijeli i snaţno zamiriše kako bi nas pozvala na branje svojih ljekovitih cvjetova. baza. natrij. zova. eteriĉna ulja. Mnogo prije negoli sam krenula izuĉavati prirodne metode lijeĉenja. Godinama pripremam sok od bazge. bila sam zaljubljena u njen osvjeţavajući i ugodan okus.. ali i s oprezom uvijek napominjati kako se moţe. bazgovina. zaĉepljenja sinusa. ali samo ono posve razvijeno. Širok. bolji će poznavaoci ljekovita bilja isticati njen plod. virozu. lišće moţemo brati tijekom cijelog perioda vegetacije. Bazga je predivan cvijet.. ali samo znalac.Bazga. a tek sam kasnije imala sreću uĉiti i o ljekovitosti. šumskih rubova i vlaţnijih. Njena ljekovitost Ţeljezo. Ne moramo otići u daleku prošlost da bismo saznali kako su još naše bake bazgom lijeĉile gripu. vitamini B i A. tanin.. prehladu. . aptovina. neki su od ljekovitih sastojaka prelijepe biljke ĉija kora i list sadrţe alkaloid sambunigirin i purgativne smole..

sinusnih upala kao i infekcija te upale grla. izvor je antioksidansa. Zbog tog joj se svojstva priklonite u poĉetnim stadijima gripe. Kao i kod bilo kojeg lijeka ili biljnog dodatka. Doziranje Ĉesto je u obliku tinkture. omotajte ih gazom i stavljajte kao oblog na bolna mjesta. Povoljno djeluje na koţu te umiruje oĉi. slijedite upute lijeĉnika ili ispisane doze na etiketama proizvoda. gripa i prehlade. gledajući ajurvedski. astma. Bazga je blagi laksativ pa ju je preporuĉeno uzimati kod crijevnih i probavnih poremećaja. Pustite da odstoji 10-ak minuta. Ovaj ĉaj potiĉe znojenje i uĉinkovit je kod lijeĉenja viroza.. kapsula. a kao i većina bobiĉastih ljekovitih biljaka. Bronhitis. parite i inhalirajte. Njena diuretiĉka svojstva gode radu naših bubrega i urinarnog trakta. Ĉaj od cvjetova bazge: 3-5 grama suhih cvjetova prelijte s 250 ml (1 šalica) kipuće vode. tekućeg ekstrakta. poĉetni stadiji upale pluća. Pokrijte se tkaninom. iznimno korisno jer pomaţe uklanjanju toksina iz tijela te se na taj naĉin. a ugodna je okusa. prehlada ili viroze. upale i infekcije grla. pastila. Ovaj postupak uĉinkovit je kod svih respiratornih oboljenja. što posebno cijene djeca. samo su neke od bolesti i stanja kojima pomaţe njena ljekovitost. Oblozi od listova: Svjeţe listove usitnite. Ostavite da odstoji 10 . biljnim moćima potpomognut. Bazgu povezujemo najviše s bolestima respiratornog sustava.Dobro su znale za njeno svojstvo izazivanja znojenja koje je. Parna kupka: Prelijete s 400 ml vruće vode 1 ĉajnu ţlica suhog cvijeta bazge i 1 ţlicu suhog cvijeta kamilice.. Koristi se kao biljni lijek za poticanje imunološkog sustava.15 minuta. nakupljene sluzi. kašalj. Lišće je djelotvorno i kao oblog za hemoroide. sirupa. . ĉovjek lakše oporavlja i izbacuje iz sebe otrovne tvari. gušenje u prsima.

no mogu izazvati muĉninu i povraćanje. Sirove bobice su jestive. ? Maslaĉak Ilustracija dijelova maslaĉka (Taraxacum officinale) . Maslaĉak Ovo je glavno znaĉenje pojma Maslaĉak. pogledajte MeĊunarodni festival djeĉjih kazališta Maslaĉak. Za druga znaĉenja.Potencijalne nuspojave: Svjeţa biljka je otrovna i ne smije se konzumirati bez kuhanja. Zabranjena je trudnicama i dojiljama.

T.Status zaštite Sistematika Carstvo: Plantae Divizija: Magnoliophyta Razred: Red: Magnoliopsida Asterales Porodica: Asteraceae Rod: Taraxacum Weber ex F. T.Wigg. laevigatum (syn. officinale (syn.H. 1780 Podruĉje ţivota vrste T. erythrospermum) i dr. albidum T. vulgare) T. japonicum T.. .

Maslaĉak je takoĊer jestiv. Nakon cvjetanja pojavljuje se sjeme. . Najpoznatija i najĉešća vrsta Taraxacum officinale. pripada meĊu biljke od kojih se dobiva kauĉuk. parkovima. s mnogo sjemenki koje se šire pomoću vjetra. aperitiv te za smanjivanje masnoće u krvi. Rod obuhvaća 2290 vrsta[1]. kolagog. raniji naziv Compositae). uz putove i ţivice. Korijen je vretenast i u gornjem dijelu razrastao. Uspijeva i u visokim planinama. poredano kao zraĉna lopta.Rubus idaeus) je biljka porodice Rosaceae. Cvate od travnja do listopada. Poznata je od davnina kao ljekovita biljka. vrtovima. podrijetlom iz Kazahstana. U puĉkoj medicini koristi se kao gorko sredstvo.araxacum albidum Maslaĉak (Taraxacum) rod porodice glavoĉike (Asteraceae. zeljasta je trajnica s nazubljenim listovima u prizemnoj ruţici iz koje se diţe šuplja stabljika s jednom ţutom cvjetnom glavicom na vrhu. Malina (lat. Izgled biljke se uvelike mijenja ovisno o staništu. mladi listovi koriste se kao salata. Pojavljuje se na livadama. . Uzgaja se kao povrće u mnogim zemljama svijeta. Obiĉno se nalazi u krajevima s umjerenom i hladnom klimom. cvjetovi za pripremu meda. ali ondje mu je rozeta mnogo manja. Vrsta Taraxacum kok-saghyz.

Razmnoţava se sliĉno jagodi. ugodno mirišu. sliĉni kupini i jagodi. Raste po polusunĉanim mjestima. Cvjeta od maja do augusta. Plod je crven i soĉan. rubovima šuma. Listovi. gdje je veća vlaţnost vazduha. Listovi se suše u hladu na prozraĉnom mjestu. nalik kupini. putem vrijeţa i korjenja. takoĊer. . Rasprostranjena je u cijeloj Evropi. ima upodan miris i sladak okus. Ljekoviti su listovi i plodovi u vrijeme dozrijevanja. rjeĊe bijeli i soĉni. ali ne podnosi vlaţna i moĉvarna zemljišta. Plodovi su joj crveni.Karakteristike [uredi] Malina je ţbun koji naraste do 200 cm. do 2000 m nadmorske visine.

te naraste od 50-300 cm. Stabljika joj je.Kupina Kupina je biljka penjaĉica. Nakon cvjetanja. ali i kao odbrambeni mehanizam protiv ţivotinja koje se hrane lišćem kupine. te mjestimiĉno odrvenjela. manje-više bodljikava zavisno od sorte. Cvjeta od juna do augusta. crvene boje. Bodlje sluţe za penjanje. Hemijski sastav [uredi] . iz svakog pojedinog cvijeta razvija se sitni jagodiĉasti plod. koji kasnije potamni do tamnoplave i skoro crne boje.

pekmeza. 6. U novije vreme sve se više pominje biljka brusnica. dţemova. 32 mg kalcijuma.u.02. Lišće kupine se koristi u raznim ĉajevima. a ima dejstvo sniţavanja krvnog pritiska i nivoa šećera u krvi. vina i sliĉno. 0. ĉiji su sitni bobiĉasti plodovi izvor hranljivih. belog je cveta sa sitnim crvenim bobiĉastim plodovima koji su . vitamina A i 21 mg vitamina C Upotreba [uredi] Plod kupine se koristi u ishrani kao voće. 0. 12.7g proteina. sluţi za pravljenje sokova.6 mg ţeljeza. Brusnica (Vaccinium macrocarpon) raste kao zimzeleni grm visine tridesetak santimetara.5 i. 100g malina sadrţi 52 kcal. zaštitnih i lekovitih sastojaka koji se ĉak koriste i za proizvodnju lekova.8 g šećera.4g masnoća. Brusnica kao lek Dragan Cvetković – 18.2009. 0.Kupina sadrţi mnogo minerala i vitamina.

zbog smanjene koliĉine šećera. Plod ima jako antioksidantsko dejstvo. Od 1914. Sadi se u martu. U nauĉnim krugovima prvi put se pominje njeno lekovito dejstvo 1800. a još su starosedioci (indijanci) smatrali da ima veoma lekovito dejstvo i koristili je kao namirnicu i lek. Brusnica potiĉe iz Severne Amerike. moţe se koristiti više puta dnevno. vitaminom C. benzojevom kiselinom i vlaknima. dţem. sok. pa i u Srbiji. Arheolozi su ustanovili da je brusnica postojala i koristila se još u gvozdeno doba. u julu i septembru. U novije vreme se proizvodi i preporuĉuje kao lek u koncentrovanom obliku u sirupu za decu i tabletama za odrasle. Korišćenje Brusnica se koristi u ishrani i konsumira se kao: sveţ plod. sirup ili ĉaj. kalijumom. a raĊa dva puta godišnje. Ukoliko se koriste tablete ili sirupi. pekmez. što pogoduje dijabetiĉarima . ali se poslednjih godina gaji i u Evropi. Dejstvo Pošto plod u sebi sadrţi dosta lekovitih materija i jakog je antioksidanskog dejstva. godine farmaceuti se ozbiljnije bave brusnicom i ona se koristi za leĉenje nekih bolesti. dokazano je da brusnica deluje: u prevenciji karidovaskularnih bolesti (bolesti srca i krvnih sudova) kao prirodni antibiotik protiv gljivica na ĉulo vida na sniţenje glikoze u krvi. Pošto se r adi o prirodnom proizvodu. sušeno voće. Danas se brusnica najviše gaji u Americi.gorkokiselkastog ukusa. godine. Sastav Mali crveni plod brusnice bogat je vitaminom A. mineralima. treba ih koristiti prema preporuci lekara ili uputstvu u pakovanju. a dokazano je da ima i antikancerogeno dejstvo.

spreĉava vezivanje bakterija za zidove mokraćnh organa.na povećanje nivoa "dobrog" holesterola na upale i infekcije bešike i mokraćnih kanala na smanjenje rizika od kancerogenih oboljenja (rak dojke i rak debelog creva) protiv uzroka nastajanja ĉira na ţelucu i u stomaku protiv poremećaja jetre na smanjenje povišene temperature protiv stresa na bolesti (infekcije) koţe. Vaccinium myrtillus) je biljka iz porodice Vaccinium. brusnica deluje i antiadhezivno. polnih organa i organa za varenje Naĉin delovanja Ispitivanjima je utvrĊeno da pored antioksidantskog delovanja. Brusnica je efikasno sredstvo u borbi protiv: bakterije ešerihija koli bakterije "helicobacter pylory" gljivice kandide Borovnica Borovnica (lat. Sadrţaj [sakrij] 1 Karakteristike 2 Upotreba . tj.

Naraste od 10-60 cm. Najĉešće se koristi za spravljanje ĉajeva i sokova. rijetko do 90 cm. novi listovi izbijaju krajem aprila i poĉetkom maja. Upotreba[uredi] Plodovi borovnice su jako hranjivi jer su bogati ţeljezom i vitaminima. Ima zeleni korijen. Ljekoviti dijelovi biljke su listovi. koji izbija iz rizoma. Neki primjerci mogu opstati i do 15 godina. Listopadna je biljka.eliksir zdravlja i dugovjeĉnosti Ovih dana dozrijeva ogrozd . nakon sazrijevanja. ovalni ili eliptiĉni. . Plodovi se sabiru ljeti. koji se sabiru prije sazrijevanja plodova i suše se na sjenovitom i zraĉnom mjestu. a opadaju krajem septembra do oktobra. a suše se na suncu.ukusno i zdravo voće kiselkastog okusa.3 Hemijski sastav 4 Vanjski linkovi Karakteristike[uredi] Borovnica je maleni višegodišnji grm. Ogrozd .Listovi su joj od 1-3 cm dugi.

kalcij. mineralom koji promiĉe pravilan rad srca. Štite od raka i prijevremenog starenja. Moţe biti zelene. ţute. tiamin. Ljekovitost ogrozda Ogrozd je bogat izvor vitamina A i C. bakar. Nekoć su u Engleskoj postojali klubovi ĉiji je cilj bio uzgajanje najboljeg i najsoĉnijeg grma ogrozda. . U nešto manjim koliĉinama sadrţi pantotensku kiselinu. Radi se o ukusnom bobiĉastom voću. stoljeću zbog visoke koliĉine vitamina C koristili su ga za lijeĉenje groznice i kuge. kalija te dijetetskih vlakana. juţne i jugoistoĉne Azije. raste u podruĉjima Europe. Namoĉite suhe ogrozde u vodi. crvene.znaĉajan je u ayurvedskoj medicini zahvaljujući tome da lijeĉi mnoge zdravstvene probleme u kratkom roku. Ove bobice sadrţe bioflavonoide i imaju snaţna antioksidativna svojstva. piridoksin.Naţalost. U 16. naranĉaste i crne boje. sjeverozapadne Afrike i zapadne. Ogrozd. Ako imate problema s tankom i beţivotnom kosom. Ogrozd je bogat kalijem. ovisno o sorti. Ribes grossularia. Indijski ogrozd . mangana. 100 grama bobica sadrţi tek 44 kalorije i 25 posto dnevne koliĉine preporuĉenih dijetetskih vlakana što ga ĉini idealnom hranom za mršavljenje. lat. štiti od visokog krvnog tlaka te pomaţe normalnoj funkciji nervnog i mišićnog sustava. bliskom srodniku ribiza. mnogima je to nepoznata biljka. Ovo sredstvo daje kosi volumen i pomaţe kod bolesti vlasišt a. pomaţu kod upala i ţivĉanih bolesti. Dobivenu tekućinu redovito koristite za pranje kose. fosfor i magnezij. ogrozd vam itekako moţe pomoći.amalaki . Zahvaljujući njegovim stezajućim i antibakterijskim svojstvima moţe se koristiti kao njegujući tonik protiv prištića i mrlja na licu. folate.

smanjuju kolesterol. Korijen ogrozda je staro ljekovito narodno sredstvo. bubrega i jetre uklanja pijesak u mjehuru poboljšava pamćenje i koncentraciju pomaţe kod problematiĉne koţe zaustavlja opadanje kose uklanja teške metale iz organizma pomlaĊuje i daje vitalnost poboljšava vid štiti od karcinoma prirodni je antioksidans . Organske komponente u ogrozdu imaju pozitivno djelovanje na srce . efikasno ĉisti organizam. Pojaĉava izluĉivanje mokraće i koristi se kod svih vodenih bolesti. U tu svrhu moţete napraviti pastu od kuhane pulpe ogrozda koju ćete nanositi na vlasište nekoliko puta tjedno. Jedan od za to zasluţnih sastojaka je vitamin A te fitokemikalije iz soka ogrozda koje promiĉu zdravlje stanica oka. Dobar je za lijeĉenje katara ţeluca i crijeva. Dnevno konzumiranje ogrozda štiti od stresa. te kod visoke temperature. savršeno je za jaĉanje i podizanje imuniteta. Konzumiranje ogrozda s medom moţe poboljšati vid i pomaţe kod katarakta.Vjeruje se da ogrozd spreĉava gubitak kose. poboljšavaju protok krvi i jaĉaju srĉani mišić. Ljekovita svojstva ogrozda jaĉa imunitet poboljšava rad ţeluca.

dodajte 1-2 klinĉića i sok jednog limuna. Ako ţelite da sok traje duţe. Dobiveni sok ulijte u tamnu bocu i zatvorite. Prskanje nije potrebno. Po ţelji moţete dodati med. Josta . godini rasta. Bistri sok od ogrozda 1 kg zrelih plodova ogrozda dobro operite i zgnjeĉite mikserom te procijedite sok. Pijte 1-3 dl soka na dan.pjeskovitom tlu koje je umjereno vlaţno i hladno i u kojem se ne zadrţava voda. Moţete ga osušiti i praviti od njega ĉaj ili sok.ribizla . Ogrozd u kulinarstvu Ogrozd se ĉesto koristi u pripremi slastica poput torti i pita. ilovasto . Otporan je na niske temperature.hibrid crnog ribiza i ogrozda daje ukusne plodove crne boje te sadrţi veliku koliĉinu vitamina i minerala.štiti srce i krvne ţile Pripazite da ne jedete nedozrele plodove ogrozda jer to moţe dovesti do ţeluĉanih problema. Lekovita priroda . Sadnja ogrozda Ogrozd je grm srednje veliĉine koji svoje pune plodove daje tek u 5–8. a osjetljiv na visoke. dţem ili sirup. Ne podnosi pjeskovita i jako topla tla. Najbolje ga je saditi na teţem.

. pantotenska kiselina za ćelijsko disanje i lepu kosu. vaţan je za nerve. 11:16 | Komentara: 1 Niacin. Ribizla SRODNE VESTI Med smanjuje otok .O. JOKSOVIĆ | 16.. jul 2012. koji se u znaĉajnim koliĉinama nalazi u ribizli.Z. vitamin C za teške infekcije.

vlakna i proteine. prijatnog kiselkasto slatkog ukusa. Zbog visoke koncentracije vitamina C ova voćka je izuzetno delotvoran antioksidans u spreĉavanju razliĉitih oblika karcinoma. DŢEM OD CRVENIH RIBIZLARibizla je lekovita ne samo kao sveţa već i kada se od nje prave odreĊeni proizvodi.Trešnja: Delotvornija od aspirina Sveţe prolećne salate Lipa:Smiruje napetost i ĉuva srce Hibiskus leĉi groznicu Ukusna i lekovita. Sadrţi ugljene hidrate. zbog ĉega se preporuĉuje kod bolesti izazvanih manjkom vitamina. Obe rastu samoniklo. odnosno njeni sitni bobiĉasti i vrlo ukusni plodovi nalik grozdu. mada mogu i da se kultivišu. niacin. kao što je avitaminoza. karotin u organizmu sluţi za sintezu vitamina A. koji istovremeno štiti sluzokoţu i pospešuje razmenu materija na ćelijskom nivou. sazrevaju u julu. Prebogata je karotinom koji je i razlog njene crvene boje. Bobice sadrţe ĉak polovinu dnevnih potreba vitamina C. ali u velikoj meri koristi se i crna (Ribes nigrum). a kalorije u tragu. ObezbeĊuje i zdravo zgrušavanja krvi kao zaštitu kardiovaskularnog sistema. soĉne bobice. Dobar je i izvor vitamina K. pa se preporuĉuje za odrţavanje zdravlja kostiju. Najzastupljenija je crvena ribizla (Ribes rubrum). U tom smislu narodna medicina preporuĉuje dţem koga smatra dobrim antiseptikom i proizvodom koji ublaţava bol kod . B2 i B6. Crvena ribizla ima sitne. ali i vitamine E i C. U zavidnim koliĉinama sadrţi i vitamine B1. Osim toga. ribizla. jer aktivira osteokalcin. koji pomaţe ugradnju kalcijuma u kosti.

Sok je koristan i u oporavku rekonvalescenata. Sprema se na vrlo jednostavan naĉin. U narodnoj medicini crvena ribizla poznata je kao voće koje jaĉa. visokog pritiska i zapaljenja mokraćne bešike. u 600 mililitra vode. a kada sazru postaju crvenije i tamnije. Plod crne ribizle izuzetno je bogat vitaminom C. tako što se 350 grama ribizla prokuva osam do deset minuta. ĉisti i ulepšava telo. dţem i kompot. jaĉaju organizam i štite ga od nagomilanih štetnih materija. Potpuno crnu boju dobijaju kada su sasvim zrele. dok razreĊen sok sa mineralnom vodom gasi ţeĊ. soĉne bobice. Sveţe bobice i sveţi sok krepe zdravlje. Tada imaju izuzetno jak miris. samo što njeni listovi sa donje strane imaju takozvane uljne ţlezdice. Lišće crvene ribizle koristi se za spremanje ĉajnog napitka kod oboljenja jetre. procedi i pije. ostavi dva do tri minuta da odstoji. Istovremeno u drugoj šerpi. Crna ribizla veoma liĉi na crvenu. Bobice crvene ribizle otvaraju i apetit. koje su u poĉetku crveno-smeĊe boje. Narodni lekari je smatraju biljkom izbora za jaĉanje i ĉišćenje krvi. Šećer se kuva uz konstantno skidanje pene. zbog ĉega se više koriste kao voćni sokovi. Ĉaj od crne ribizle povoljno utiĉe na rad bubrega i ublaţava tegobe izazvane reumom. ribizle i šećer se pomešaju i na tihoj vatri sve kuva još pola sata. Kada se ovaj proces kuvanja završi. Ujedno pomaţe i kod skleroze krvnih sudova. Visok sadrţaj vitamina C spreĉava i leĉi teške infekcije. TakoĊe ima sitne. Zbog sadrţaja vlakana u semenkama bobice regulišu aktivnost creva i iz organizma eliminišu otrovne sastojke. grĉeva i bolova organa za varenje. . a pre svega upalu pluća. a naroĉito za dijabetiĉare. Plodovi i sok korisni su kod bubreţnih bolesti. kuva se desetak minuta 350 grama šećera.opekotina i spreĉava rast plikova. sirup. a zatim sadrţaj procedi. TakoĊe pospešuju rad creva i ubrzavaju oporavak posle hirurške intervencije. Sprema se tako što se dva prstohvata isitnjenih listova crne ribizle stavi u dva decilitra provrele vode.

U suštini.. vinskog kvasca i suvog groţĊa stave u staklene flaše. a zatim ĉuva na dobro rashlaĊenom mestu.Plod i preraĊevine od crne ribizle normalizuju i stabilizuju krvni pritisak. Ruţiĉasto. šećera. VINO KAO ĈISTAĈ KRVI Kao dobar ĉistaĉ krvi preporuĉuje se vino od ribizle. Lekovito deluje i kod ĉira na ţelucu. srednje jako vino dobija se kada se ribizle. ateroskleroze. a zatim ĉeka 40 dana da sve fermentira na toplom mestu. Izvesno vreme se saĉeka da vino dozri pre konzumiranja. Navedena mešavina stavlja se u flaše do pola. pantotensku kiselinu vaţnu za ćelijsko disanje i lepu kosu.. koja sadrţi velike koliĉine niacina vaţnog za nerve. poremećaja metabolizma. po ţelji kada je reĉ o koliĉini. Kopriva .ĉudesni lijek . usitne i uz dodatak vode. a posebno se preporuĉuje osobama koje su malokrvne. a pozitivno utiĉe i na povećanje koncentracije i pamćenja. kao i brojne minerale koji povoljno utiĉu na sveukupno zdravlje organizma. Sok pomaţe i kod krvarenja desni i proširenih vena. svaka bobica ribizle predstavlja malu multivitaminsku pilulu. Nakon toga mešavina se procedi i ostavi da stoji u sterilnim flašama. gastritisa.

Jednom sam dao savjet majci sedmero djece. . Ţivotinje i insekti bi ju odavno pojeli. U drevna vremena kopriva je bila vrlo cijenjena. da nam je priroda već dala sve potrebno za zdravlje i da su nam da dohvat ruke prirodni i besplatni lijekovi. koji govori o obiĉnoj koprivi. ime doktora na ţalost je nepoznato. Švedski znanstvenik Abbe Kuenzle tvrdi. kada sam naišla na ovaj ĉlanak. Ĉlanak je preveden sa engleskog. ne znam koliko nas je svjesno toga. lišće. korijen i cvijet – imaju ljekovita svojstva. Kad bi ljudi shvatili. sadili bi samo koprive. koja je od svog zadnjeg poroda patila od glavobolje i ekcema. Na slici Albrechta Duerer (1471 1528) moţemo vidjeti anĊela sa koprivom u rukama. da bi kopriva odavno nestala sa lica zemlje.Ponekad. da pije ĉaj od koprive. u potrazi za rješenjem naših zdravstvenih problema. Svi dijelovi koprive – stabljika. Iako smo svi ponešto ĉuli o ljekovitosti koprive. „Kopriva je jedna od najkorisnijih ljekovitih biljaka. koliko je ona zapravo ljekovita. ako ne bi imala ţalce. zaboravimo na to. koliko je ova biljka ljekovita. Tako sam i ja bila iznenaĊena.

U kombinaciji sa drugim ljekovitim biljem. koja je izgledala anemiĉno. kopriva se moţe uspješno koristiti za lijeĉenje leukemije. Ljudi. kako joj je brzo pomogao ĉaj od koprive. Ako imate manjak ţeljeza u organizmu i osjećate se umorno i beskorisno. RUSOMAĈA (Capsella bursa . Zbog toga koprivu preporuĉuju kao dio proljetnog ĉišćenja organizma. Ĉaj od koprive takoĊer je blagotvoran kod virusnih i bakterijskih infekcija. Nakon odreĊenog vremena. Kopriva je najbolja biljka za ĉišćenje i poboljšanje krvi. ĉireve. Moţete piti 1 ĉašu ĉaja od koprive svaki dan tokom cijele godine. U biljnoj medicini ĉaj od koprive se koristi za bolesti jetre i ţući. koji pate od alergije. Pošto ekcem ima unutarnji razlog. Kopriva lijeĉi upale urinarnog trakta i stimulira rad crijeva. Osim nedostatka ţeljeza. bolesti pluća itd. radi prevencije. imala je probleme sa ţelucem. jer će to uništiti dragocjene sastojke. Nemojte ĉaj zakuhati. Cijela se njezina obitelj okrenula prirodnom naĉinu lijeĉenja.U kratkom vremenu riješila se ekcema i glavobolje. Pozitivno djeluje na gušteraĉu i pomaţe sniţavanju šećera u krvi. opet ćete se osjećati puni energije i zdravlja. za poremećaje sna. Nakon nekog vrjemena opet sam ju sreo. treba ga lijeĉiti uzimajući trave koje ĉiste krv. IzgraĊuje krv i zbog toga je dobrotvoran kod mnogih bolesti krvi. a ona mi je sa oduševljenjem rekla. kod tumora slezene. P reporuĉio sam joj ĉaj od koprive.pastoris) . i uspješno se koristi kod anemije. Ĉaj se pije 4 tjedna. za grĉeve u stomaku. takoĊer bi trebali piti ĉaj od koprive. kopriva je to što Vam treba! Kopriva sadrţi puno ţeljeza. Ĉaj od koprive je diuretik i zbog toga se moţe koristiti kod vodene bolesti. ukljuĉujući peludnu groznicu. Jednom mi je došla mlada ţena. ţuĉnim mjehurom i patila je od glavobolje.

Stabljika naraste do 40 cm visine. kobulica. U doba klimakterija svaka bi ţena trebala piti dnevno dvije šalice ĉaja kroz ĉetiri tjedna. crijeva i neredovite menstruacije. prljavobijeli cvjetovi tvore cvat koji se produlji u izduţeni grozd. livadama. Nepravilno nazupĉani listovi tvore rozetu . ĉesiika . Kod jakih menstruacijskih krvarenja valja piti dnevno dvije šalice oparenog ĉaja (na jednu šalicu uzme se puna ĉajna ţliĉica rusomaĉe) osam do deset dana prije menstruacije. jarcima. zatim napraviti pauzu od tri tjedna i tada ciklus ponoviti. kesica. goromuk. kokošica. hoću . ţeluca. Tek što bilo gdje istresemo zemlju na gomilu. ugaru. Osobitu sklonost za ove srcolike komušice pokazuju kokoši. koje su na opip poput koţe.sliĉnu onoj u maslaĉka. poljima i povrtnjacima. siroĉica. U narodu je još poznata pod imenima: pastirska torbica. gusamaĉa. torbiĉica. Vrijeme cvjetanja: od oţujka do studenoga. naroĉito pri gradnji kuće već gotovo preko noći niĉe rusomaĉa. Oparak od rusomaĉe daje upravo zaĉuĊujuće rezultate u rana. Ova dragocjena ljekovita biljka općenito se smatra dosadnim korovom. proplancima. svjeţe i zelene.Raste posvuda na putevima. Taj ĉaj koristimo i za reguliranje menstruacije u pubertetu. u kojih se krvarenje ne moţe zaustaviti. tarĉuţak. skriţanj. dvije do tri šalice ĉaja od rusomaĉe dnevno pomaţu s velikim uspjehom kod svih vrsta krvarenja. sićušni. parĉuška. evo rusomaĉe.neću. Ĉim se snijeg poĉne topiti i tlo se prestane mrznuti. Kod hemoroida koji krvare . kao primjerice kod krvarenja iz nosa. šuriin. na tankim peteljkama vise tada male srcolike komušice.

Tinktura od rusomaĉe: Svjeţe bilje. Majke. ostavimo da stoji 14 dana na suncu ili na toplom mjestu.ljekovita biljka za reguliranje krvnoga tlaka i moţe se preporuĉiti kako kod visokoga tako i kod niskoga krvnog tlaka. (Masiranje u ovom sluĉaju valja poĉeti od medice i nastaviti preko trbuha.40 % ţitnom ili voćnom rakijom (bilje mora biti pokriveno). listove. oparimo. Kod tako teških oboljenja mišića pomaţe brzo i sigurno samo svjeţe bilje! NAĈINI UPORABE Priprema ĉaja: Uzmemo punu ĉajnu ţliĉicu na 1/4 litre vode. Naša je rusomaĉa sliĉno bijeloj imeli . HAJDUĈKA TRAVA . Kada kod atrofije udova i mišića ništa više ne pomaţe. prelijemo sa 38 . I u tom sluĉaju ĉaj pijemo samo odreĊeno vrijeme. stabljike zajedno s cvjetovima i srcolikim komušicama sitno nareţemo i rastresito napunimo bocu do grla.) Posebno naglašavam da tinktura mora biti spravljena od svjeţe rusomaĉe. kojima u dojenju nabreknu dojke. ako je moguće svjeţe. Suprotno bijeloj imeli. Pijemo dvije šalice dnevno dok se krvni tlak ne normalizira. pustimo da kratko odstoji. S time se valja masirati dnevno nekoliko puta. u ĉinimo sljedeće: sitno nasjeckanu rusomaĉu ostavimo u ţitnoj rakiji deset dana na suncu ili uz neki drugi izvor topline. usto piti ĉetiri šalice ĉaja od vrkute.primjenjujemo lagani klistir. koju ostavimo u hladnoj vodi tijekom noći . Pijenje ĉetiri šalice ĉaja od vrkute i masiranje s tinkturom rusomaĉe pomaţe i kod spuštene maternice. Kod krvarenja iz bubrega najtoplije preporuĉujem dnevno dvije šalice ĉaja pripravljenog od mješavine rusomaĉe i poljske preslice u jednakim omjerima. stavimo u cjediljku i drţimo na pari. ovaj ĉaj pripravljamo kao oparak. zaviju ju u dvije marame i još toplu stave na dojke. Kod svih vanjskih mišićnih oboljenja ta je dragocjena ljekovita biljka posebno vaţan pomoćnik. sjedeće kupke ili pranje s mlakim oparkom rusomaĉe. Oblog od bilja omekšanoga na pari: Dvije pune šake rusomaĉe. Isto tako dobro ljekovito djelovanje kao bijela imela ima rusomaĉa kod menstruacije. Omekšanu biljku stavimo u krpu i poloţimo na oboljelo mjesto. zatim prestanemo. neka svjeţu rusomaĉu omekšaju nad parom u situ.

Stvara crvena krvna zrnca i poboljšava krvnu sliku. Posebno je lekovita kod ţenskih bolesti. proĉišćava krv pa je dobro da se pije posle hemoterapije kako bi se organizam brzo oporavio. stolisnik. upale jajnika. Leĉi anginu pektoris kao i . Hajduĉka trava daje neverovatne rezultate kod prelaznog doba to jest klimaksa. Pomaţe kod reume bolova u leĊima. mokrenja u krevetu i oboljenja materice kao i kod mioma. Bere se kad je najaĉe sunce jer tada ima najviše eteriĉnog ulja u sebi i lekovita svojstva su naj jaĉa. poremećaj cirkulacije kao i probleme sa stolicom.Hajduĉka trava ima mnogo lekovitih svojstva i leĉi vrlo veliki broj bolesti ĉak i kad mislimo da leka nema tu je hajduĉka trava. Hajduĉka trava reguliše apetit leĉi upale ţeludca. TakoĊe leĉi i rak pluća i ako to moţda zvuĉi neverovatno ipak za ovu opaku bolest imamo leka i to u našoj neposrednoj blizini.TakoĊe rešava probleme sa belim pranjem. Za bolove u nogama i rukama dobre su kupke sa hajduĉkom travom.Hajduĉka travapomaţe kod šuljeva ĉak i onda kada krvare kao i kod krvarenja iz ţeludca. Zavidne rezultate je dala i kod leĉenja migrene. Cvetovi mogu biti od bele boje do do roze. Ţvaće se koren iĊirota dva puta dnevno i pije ĉaj dva puta dnevno . i romanika. nagona za povraćanje suţenenje i sekrecije oĉiju. ravanj. dovoljno je da se pije dva puta dnevno u gutljajima.U narodu ima i drugih naziva kao što su: sporiš. krvarenja iz nosa. Kod oboljenja koštane srţi takoĊe je neprevaziĊena hajduĉka trava. Reguliše rad bubrega. nesvestice. kod pojave jakog proliva ili opstipacije.

Majĉina dušica ? Majĉina dušica . Sedeće kupke se koriste kod svih ţenskih bolesti. potom procediti i ostaviti da stoji na hladnom ili u friţideru. Sedeća kupka : 100g hajduĉke trave cele biljke staviti preko noći da odstoji u hladnoj vodi do sledećeg dana zagrejati dok ne prokljuĉa pa je zatim dodati u vodu za kupanje . 15g sveţe isitnjenih cvetov sa hajduĉke trave 15g naseckanih listova maline. kada mast baci 2-3 kljuĉ skloniti sa štednjaka pomešati i ostaviti da odstoji do narednog dana.njene prateće tegobe. Što se tiĉe hemoroida mast od hajduĉke trave daje trajne rezultate otklanja hemoroide i više se ne pojavljuju. Mast : 90g maslaca. narednog dana ponovo je zagrejati. Naĉin pripreme: Ĉaj:1 kašika se popari sa ĉetvrt litra vode i ostavi da odstoji a zatim se pije . ili domaće svinjske masti. sprema se od cveta i domaće masti.

serpyllum . Podruĉje ţivota Thymus T.Thymus serpyllum Status zaštite Sistematika Carstvo: Plantae Divizija: Magnoliophyta Razred: Red: Magnoliopsida Lamiales Porodica: Lamiaceae Rod: Vrsta: Dvojno ime Thymus serpyllum L.

vrisak. Ova biljka je od velike pomoći u hladnim i vlaţnim jesenjim danima. divlji bosiljak. a povremeno se u plitku zdjelicu stavlja pred pĉelinjak ĉaj od majĉine dušice. [1] Majĉina dušica. dušica. bukovica. Naziva se još babja dušica. zaslaĊen medom. Majĉina dušica je vrlo dobra paša za pĉele. Upravo zato ponekad se naziva “sirotinjskim antibiotikom”. tamjanika. poponak. vrlo jakog aromatiĉnog mirisa. papric. kada vladaju prehlade i virusna gripa. Cvjetovi majĉine dušice. . grmasta biljka. ĉabrac. Majĉina dušica je višegodišna zeljasta biljka grmolikog oblika.Majĉina dušica (Thymus serpyllum) je trajna oko 30 cm visoka. materinka. vreskovina.

Majĉina dušica. Majĉina dušica. .

Cvjetovi majĉine dušice. Provansalske trave moţete i sami smješati po vlastitom izboru.Majĉina dušica. .

3 Ljekovito djelovanje na bolesti 5 Povijest 5.1 Inhalacija 4. Sadrţaj [sakrij] 1 Opis biljke 1.1 Ocat ĉetvorice lopova .1 Srodne vrste 2 Rasprostranjenost 3 Ljekoviti dio biljke 3. povezan s konopcem.2 Biljni ĉaj 4.Zaĉinski buket od timijana (moţe i majĉina dušica). listova lovora i kadulje.1 Kemijski sastav 4 Ljekovito djelovanje 4.

na livadama. ĉija se aroma u nekim sluĉajevima vrlo razlikuje. granĉice su mu uspravne. bosiljkom. ali je zapravo posebna alpska vrsta s manje izraţenom aromom. a biljka u vrijeme cvatnje ima posebno ugodan aromatiĉan okus i miris. Srodne vrste [uredi] Majĉina dušica spada u porodicu usnaĉa (lat. Ĉesto se pojavljuje u većim skupinama uzduţ meĊa. Kod nas se majĉina dušica stoljećima upotrebljava. U Hrvatskoj je vrlo rasprostranjena. Lamiaceae). Divlja majĉina dušica se ponekad upotrebljava umjesto majĉine dušice. ali ih nestruĉnjaci ne razlikuju i Thymus serpyllum je zapravo skupno ime za razliĉite oblike i vrste. prije svega kao lijek za lijeĉenje probavnih organa. koje su meĊusobno povezane kriţancima i prijelaznim oblicima. Koristi se kao zaĉin.zeleni s kratkim peteljkama. pašnjacima i na kamenju.konzervans i antiseptiĉko sredstvo. Srodna je smajoranom. goli ili obrasli dlakama. metvicom. sunĉanim mjestima bez stalne vlage i sjene. Najpoznatije su majĉina dušica s mirisom limuna i naranĉe. ruţmarinom i kaduljom. Majĉina dušica je omiljen lijek u narodnoj medicini. s tim da su ona u timijana nešto izraţenija. Majĉina dušica i timijan imaju ista svojstva. na suhim rubovima šuma. Sitni svijetlocrveni do tamnocrveni cvjetovi razvijaju se na vrhovima ogranaka. a naroĉito protiv djeĉjih glista. Odliĉna je pĉelinja paša. Rasprostranjenost [uredi] Majĉina dušica raste po suhim i sunĉanim mjestima. a listovi uski elipsasto sivo . Upotrebljava se protiv crijevnih parazita. mravincem (origano).6 Majĉina dušica u kuhinji 7 Izvori 8 Vanjske poveznice Opis biljke [uredi] Puzeći grmić s brojnim izdancima i vrijeţama. Postoji na stotine vrsta majĉine dušice. . Ulazi u sastav ljekovitih preparata za lijeĉenje dišnih organa i probavnih organa. Poznat je veliki broj broj samostalnih oblika majĉine dušice.

2%) i borneol (do 27. Kemijski sastav [uredi] Majĉina dušica sadrţi 44. Njihova prisutnost opravdava preventivnu upotrebu u . a neke i uništava. Upotrebljava se samo gornja trećina biljke. ribi. zastupljen je u manjoj koliĉini. Majĉina dušica je poznata i u biljnoj medicini kao ljekovita biljka i koristi se za pripremanje ljekovitih pripravaka. raznim jelima od mesa. a u većim koncentracijama su zastupljeni i β-ocimen (do 34.6%).8%). gorke tvari i flavone. karvakrol. salatama. srpnju. timol. Osušena biljka sadrţi oko 0. Sadrţi 0.2% ukupnog pepela. gorke tvari. Nadzemni dio biljke se tijekom cijele godine moţe koristiti za pripremanje ĉajeva i napitaka.5% (divlja) do 2. a dodaje se povrću.3% celuloze. 1. Treba odsjecati samo gornju polovinu lisnatih granĉica u cvijetu i to škarama. Majĉina dušica sadrţi sadrţi još karvakrol. Bere se u svibnju. U eteriĉnom ulju majĉine dušice koliĉinski dominantna komponenta je α-pinen (36. 24. 4. Treba napomenuti da majĉinu dušicu treba brati paţljivo. umacima ijuhama.6% lipida i dr. jer ona ima svojstvo da zaustavlja razvoj mnogih patogenih klica. Za zaštitu u vrijeme epidemija se preporuĉuje svakodnevna uporaba ĉaja od majĉine dušice. tanin.5% (uzgojena ili vrtna) eteriĉnog ulja.3%). Pretpostavlja se da neutralizira jako masna jela. kolovozu i rujnu. α-kadinol (do 28. jer se time biljka uništava.6% eteriĉnog ulja (Oleum Serpylli). 6.1%).8% bjelanĉevina. MeĊu njima su najvaţnija eteriĉna ulja. Stavlja se ĉesto u zaĉinsku mješavinu provansalske trave.4%).0% ugljikohidrata. Za lijeĉenje se sabiru mladice s cvjetovima prije i za vrijeme cvatnje. koje se sastoji preteţno od cineola.Ljekoviti dio biljke [uredi] Cvate ĉitavo ljeto i sabire se ĉitava biljka (odreţe se srpom) bez korijenja i osušenih dijelova biljke.8-cineole (do 30. Ljekoviti sastojci nalaze se jedino i iskljuĉivo u listu i cvijetu majĉine dušice. a najvaţniji sastojak ulja. 13. Suvremena znanost je dokazala prisutnost niza ljekovitih tvari koje opravdavaju upotrebu majĉine dušice. Ljekovito djelovanje [uredi] Poput sliĉnog timijana koristi se dosta u mediteranskoj kuhinji kao zaĉin. kariofilenoksid (do 27. flavoni. timol. paštetama. Nikako se ne smije ĉupati. lipnju.

u terapiji kod oboljenja praćenom kašljom. Ljekoviti sastojci nalaze se jedino i iskljuĉivo u listu i cvijetu i vrlo su nepostojani spojevi koji se nestruĉnim branjem. pakiranje i ĉuvanje. koja sadrţava ljekovite sastojke majĉine dušice. upala grla. Naime. bronhijalni katar. sušenjem i ĉuvanjem mogu potpuno izgubiti. uspješno razrjeĊuju sekret u bronhijima. Zato ljekovite ĉajeve nije preporuĉljivo kupovati na trţnicama. . za pripremu uzeti dovoljnu koliĉinu biljke. a tako dobiven ĉaj neće donijeti oĉekivane rezultate. Ne hvatajmo je prstima. njeno sušenje. Britanskaherbalna farmakopeja (engl. pa ćemo umjesto ljekovite biljke dobiti “obiĉnu slamu”. podjednako je vaţna ispravna berba te biljke. niti od neprovjerenih proizvoĊaĉa za koje ne znamo primjenjuju li odgovarajuće mjere kvalitete u proizvodnji i preradi biljaka. [3] Vaţno je zapamtiti dva pravila: nikada ne kuhati u otvorenoj posudi. što će dovesti do još boljih rezultata u terapiji. Filter-vrećice su trgovaĉki proizvodi namijenjeni potrošaĉkom društvu i nikako nisu proizvodi kojima ćete osigurati zaštitu u vrijeme epidemija ili adekvatnu terapiju narušenog zdravlja. Time ispunjavate dva glavna uvjeta za iskašljavanje: dobra hidratacija organizma i vodena para. ljekoviti sastojci lako isparavaju: najveći dio se gubi već pri mljevenju. a ostatak kratko nakon proizvodnje. a posebno istaknula da je korisna za lijeĉenje velikog kašlja (hripavac). Ovdje svakako pripadaju i “aromatizirani ĉajevi” iz filter-vrećica.vrijeme epidemija (kao antiseptik). Biljni ĉaj [uredi] Da bi se dobio dobar ĉaj. British herbal pharmacopoeia) uvrstila je majĉinu dušicu u ljekovite biljke i u indikacijama za upotrebu navela oboljenja u kojima se ta biljka preporuĉuje: bronhitis. [2] Inhalacija [uredi] Majĉinu dušicu moţete i inhalirati (udisati). trebamo je prevrtati drvenim ili staklenim štapićima. Dok je sušimo.

kod glavobolje šaku majĉine dušice stavimo pod kapu ili šešir. majĉina je dušica korisna paša za pĉele jer ih ĉuva od bakterijskih bolesti. Kuhanjem u otvorenoj posudi oni ispare. Ljekovito djelovanje na bolesti [uredi] majĉina dušica raskuţuje dišne putove. bljedoća i slabokrvnost daljnja su podruĉja lijeĉenja majĉinom dušicom. ne smijemo zaboraviti na ĉaj od majĉine dušice kod upale pluća. uzmite jušnu ţlicu majĉine dušice. Dakle. za jaĉanje oslabjelih. moţemo je upotrebljavati za masaţu kod reume. u narodnoj medicini treba navesti upotrebu majĉine dušice kao sredstva za lijeĉenje alkoholizma. poklopite i nakon pola sata procijedite. majĉina dušica namoĉena u rakiji ili maslinovom ulju djelotvorna je kod bakterijskih oboljenja crijeva i pluća. smiruje kašalj. hripavac. Jaĉa ţeludac i ţivce i dobro je sredstvo zadezinfekciju. drhtanja (tremora) udova. kod smetnji u mjehuru i bubrezima. zasladite medom i pijte tri do ĉetiri šalice ĉaja na dan. te tako pripremljen ĉaj nema ljekovita svojstva. gihta. [4] Povijest [uredi] . pospješuje znojenje. opće ţivĉane slabosti i za jaĉanje mozga. Uspavljuje. ĉaj od majĉine dušice kojemu dodajemo med ubrzava poroĊaj i olakšava ga. kako biste skuhali dobar ĉaj. Ĉaj pripremljen s nedovoljnom koliĉinom biljke takoĊer nema ljekovita svojstva. prelijte s 200 g kipuće vode. Vrlo vrijedna ĉajna mješavina za lijeĉenje slabokrvnosti kod mladih i starih je majĉina dušica pomiješana s jednakim dijelom koprive. ţivce. ţivĉanih i reumatiĉnih bolesnika pripremamo kupelj kojoj dolijemo ĉaj od te biljke. oboljelih bronhija i gnojnih procesa u plućima.Majĉina dušica sadrţi ljekovite sastojke koji lako isparavaju. Sluţi kod neredovite mjeseĉnice.

a francuska gotovo dvostruko. koji je izvijestio da je "serpyllum". Glavne komponente su timol i karvakrol. Poznato je da su Rimljani stavljali majĉinu dušicu u svoje zalihe ţitarica kako se ne bi pokvarile. Teofrasta i Dioskurida. Kr. blago gorak okus koji podsjeća na dim. Njemaĉka majĉina dušica sadrţi primjerice oko 3. prastara ljekovita biljka. Prvi besprijekoran opis te biljke dao je Plinije Stariji. kamfor i klinĉić. Taj terijak. a osim toga u sjevernoj Africi i SAD-u. metvica ili pelin. Bila je poznata još Egipćanima. Je li biljka "thymos". ublaţavanje upale crijeva i jetre. vremenu branja i vrsti skladištenja. U kuhinji se upotrebljava za: za mediteranska jela s mesom.). IzraĊivan je od velikog broja razliĉitih sastojaka. u koji je namoĉena kadulja.pripisuje se sirijskom kralju Antiohu III Velikom (oko 200. univerzalnom lijeku u obliku kaše za unutarnju upotrebu. zeĉetinu i perad. u ocat se mogu dodati i drugi zaĉini ili ljekovite biljka. za kojeg je vezana legenda da je u Srednjem vijeku lijeĉio od kuge. a koristili su je za smirivanje grĉeva. današnja majĉina dušica. Karlo Veliki je nareĊivao uzgoj majĉine dušice. pr. tj. u kojem je bila i majĉina dušica . kao što su ruta. Ocat ĉetvorice lopova danas se prodaje u Provansi kao antiseptiĉno sredstvo. tj. klimi. a primjenjivao se u starom i srednjem vijeku. timijan ili majĉina dušica. kao i srodna joj biljka timijan. Majĉina dušica se danas prvenstveno uzgaja u juţnoj i istoĉnoj Europi. divljaĉ. Osim te osnovne mješavine. lavanda i ruţmarin. Plinije Stariji takoĊer spominje majĉinu dušicu kao ljekovitu biljku. bila sadrţana u glasovitom terijaku.Majĉina dušica je. On se sastoji u osnovi od octa. Majĉina dušica u kuhinji [uredi] Majĉina dušica ima vrlo pikantan. variva. te dodatka bijelog luka (ĉešnjak). Sadrţaj eteriĉnog ulja ovisi o porijeklu. Majĉina dušica potjeĉe iz juţne Europe. isto kao i Hildegard iz Bingena u Srednjem vijeku. majĉina dušica. Ocat ĉetvorice lopova [uredi] Ocat ĉetvorice lopova je ocat s zaĉinskim biljem.5% eteriĉnog ulja. pogotovo janjetinu. paštete. nije sasvim sigurno. terine i kobasice za jela s jetricom i jetrenu paštetu .

sliĉno kao i zahtar od preprţenog sezama. patlidţane. ĉesto zajedno s mravincem za mahunarke i jela s povrćem. papriku. pogotovo s grahom Sušena majĉina dušica zaĉinjava bitno intenzivnije od svjeţe Bokvica Bokvica . npr. za rajĉice. tikvice i luk za svjeţi (kozji) sir za juhe i umake za kiseljenje krastavaca i maslina i za aromatiziranje octa kao sastojak provansalskih trava i zaĉinskog buketa kao sastojak egipatske mješavine zaĉina dukka. ruja i majĉine dušice za latinoameriĉka jela. koja se miješa s maslinovim uljem i moţe se upotrijebiti za umakanje bijelog kruha.za krepka jela s ribom za gljive za jela s krumpirima za posipanje mediteranskih kruhova.

trputac (lat. Plantago. Ovaj rod se sastoji od oko 200 vrsta."Ţenska bokvica" (Plantago major) Sistematika Carstvo (nesvrstani) Red Porodica Rod Plantae Eudicots Lamiales Plantaginaceae Plantago L. Najvećim dijelom to . eng. Plantain) je rod biljaka iz porodice Plantaginaceae. Podrodovi Plantago Coronopus Bougeria Psyllium Littorella Bokvica. koncula. mala bokvica. ţilovlak. poznata i kao konjska rebra.

Bokvicom se hrane larve nekih vrsta leptira. Upotreba [uredi] Koristi se od prahistorijskih vremena kao biljni preparat. koje se granaju na širem dijelu lista. Sadrţaj [sakrij] 1 Rasprostranjenost 2 Upotreba 3 Naziv 4 Vrste 5 Galerija 6 Reference 7 Vanjski linkovi Rasprostranjenost [uredi] Rasprostranjena je po cijeloj Evropi. dok su neke od njih manji grmovi visoki do 60 cm. putevima. Bokvica djeluje kao astringent (sredstvo za zatvaranje). po mjestima koja su ugaţena. prugama.su zeljaste. ali imaju suţeni dio u blizini stabla koje je pseudo -peteljka. a mogu biti kratke i konusne ili duge i šiljate. jednogodišnje biljke. obalama mora. U narodnoj medicini se više cijeni muška bokvica (Herba Plantaginis lanceolatae) bokvica muška ili trputac muški. Aziji. sa brojnim malehnim cvjetovima koji se oprašuju putem vjetra. Listovi su široki ili uski. Cvati su na peteljkama obiĉno od 5 do 40 cm visoke. a raste na livadama i svijetlim prozraĉnim šumama. Za lijek se skupljaju korijen. Vrlo ĉesto rastu na vlaţnijem tlu. kao . Plod je dvosjemeni. u zavisnosti od vrste. Mnoge vrste iz ovog roda su kosmopolitske biljke. Na listovima je naglašeno 3 do 5 provodnih ţila. Australiji. rijeka te po planinama i pašnjacima. te sjeme nakon sazrijevanja. Listovi su sesilni. listovi prije cvjetanja. Americi. Novom Zelandu i Africi.

dok ţenska bokvica ( Plantago major) nazivaju velikim trpucem ili bokvicom ţenskom. major) i muška ili uskolisna bokvica (P. Kod interne upotrebe. kao izvor dijetetskih vlakana u ishrani i sliĉno.[1] Pri vanjskoj upotrebi. lanceolata).000 godina. antiupalno i antihistaminsko sredstvo. Vrsta bokvice P. Sjeme bokvice. Naziv [uredi] Bokvicu nazivaju i muškom bokvicom.000 do 8. Vrste koje imaju široko lišće koriste se i kao povrće u salatama. psyllium je korisna i za ublaţavanje konstipacije (zatvora).protivotrov. naroĉito vrste P. koristi se kao uobiĉajen laksativ.ţenska ili širokolisna bokvica (P. tinkture ili sirupa. antimikrobno. odnosno trpucem muškim. Koristi se i kao dodatak u proizvodnji laksativa. osipa uzrokovanog otrovnim bršljanom. u obliku ĉaja. a razlikuju se po obliku listova . manjih ranica i plikova. korisna je za kašalj i bronhitis. Smatra se da su se mnoge vrste bokvice koristile u ishrani od prehistorijskih vremena. poput Metamucila. . postoje priĉe da pomaţe i kod ujeda zmija. Naprimjer. U narodnoj predaji. postoje dokazi da su indijanci sa centralne obale današnje Californije koristili bokvicu u ishrani prije 6. psyllium. iskašljavanje. diuretik i sliĉno. zelenim sosovima i sliĉno. oblog od lišća je koristan protiv ujeda insekata. simptoma sindroma nadraţaja crijeva. Sjeme nabubri i otpusti sluzkada se uroni u vodu. divertikuloze. kao i sredstvo za ublaţavanje kašlja. dostupan u slobodnoj prodaji bez lijeĉniĉkog recepta.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->