Beli slez – veoma lekovita biljka Zbog svoje izuzetne lekovitosti, beli slez se vekovima koristi u narodnoj, ali

i u savremenij medicini i farmaciji. U našim krajavima ima i drugih naziva za beli slez: dobri slez, pitomi slez, veliki slez... Smatra se da je beli slez poreklom sa prostora istoĉne Evrope i zapadne Azije. Zbog svojih lekovitih osobina, uzgaja se u Evropi i Aziji, ali i u Americi i u Australiji. Kod nas ga najviše ima pored reka, na reĉnim ostrvima i ritovima zbog toga što mu takvo zemljište i vlaga odgovaraju. Beli slez (Althaea officinalis) je višegodišnja, aromatiĉna i zeljasta biljka, koja izrasta do visine 1-2 metra. Biljka je obrasla gustim svilastim dlakama, listovi su spiralno poreĊani, srebrnobeliĉaste boje, a cvetovi su ruţiĉasti. Zbog svojih lekovitih sastojaka, koriste se koren, stablo, listovi i cvetovi. Iz biljke se koristi sluz koji sadrţi dosta korisnih sastojaka. Hidrolizom se iz belog sleza dobijaju ksiloza, galaktoza i glikoza. Sastav Beli slez sadrţi mnoge korisne sastojke i supstance: asparagin betain biljna vlakna biljne masti eteriĉna ulja invertni šećer pektin saharozu skrob ugljene hidrate

fosfate Lekovito dejstvo Beli slez se koristi u sledećim sluĉajevima kao lek ili kao pomoćno sredstvo: akne alergije astma bolesti bešike bolesti grla i nosa bronhitis gnojni ĉirevi grĉevi u ţeludcu ekcem zanoktice zatvor infekcije polnih organa infekcije koţe infekcije oĉiju jaĉanje imuniteta koprivnjaĉa kašalj i promuklost kijavica moţe se koristiti kao diuretik nesanica

otvorene rane (obloge) plućni katar prevencija kod organa za varenje prehlade i grip problemi sa koţnim bolestima (obloge) protiv proliva problemi sa mokrenjem razne infekcija sinuzitis sindrom nadraţenih creva spreĉavanje bubreţnih bolesti tuberkuloza upale organa za disanje upale mokraćnih kanala upale ţeluca i creva upala debelog creva cistitis Korišćenje belog sleza kao lekovite biljke Listovi, cvetovi i koren se osuše pa se po potrebi potope u hladnu ili mlaku vodu i onda se ta teĉnost koristi za piće ili premaze. Dugotrajno kuvanje umanjuje lekovita svojstva belom slezu. Veoma povoljno deluje na organizam kao ĉaj u kombinaciji sa drugim lekovitim biljkama (kamilica, medunika, nana...)

Beli slez (lat. vlaţnu zemlju. koji je povremeno poplavljen. . koji se upotrebljavaju u medicini. duboku.) kod dece.. Odatle se raširio ĉak u Australiju i Ameriku.Pored upotrebe u farmaciji i medicini. problema sa organiam za varenje i protiv raznih koţnih bolesti.. lista i cveta. pluća. a najviše reĉni nanos. U mnogim zemljama zapadne i srednje Evrope gaji se zbog korena. Misli se da je beli slez poreklom iz zemalja oko Kaspijskog. Save i drugih reka. Beli slez treba kupovati u apotekama ili prodavnicama u originalnom pakovanju ili od registrovanih prodavaca biljaka. u vidu ĉajeva ili kapi za nos. grlo. Naroĉito se pokazao kao delotvoran prilikom upala disajnih organa. Dunava. Naĉin delovanja Iz navedenih podataka moţe se zakljuĉiti da beli slez pomaţe kod mnogih zdravstvenih problema kao lekovit ĉaj ili ulje za spravljanje obloga i premaza za koţu. Za leĉenje trudnica ili veoma male dece ipak se treba konsultovati sa lekarom povodom primene belog sleza. Voli laku.. beli slez se koristi za spravljanje raznih slatkiša. Althaea officinalis) je višegodišnja zeljasta biljka iz familije slezova (Malvaceae).Crnog i istoĉnih obala Sredozemskog mora. U Srbiji ga najviše ima po reĉnim ostrvima i ritovima pored Tise.. Beli slez se najviše koristi za leĉenje disajnih organa (nos. kao dodatak.

Crveni kantarion: Narodni naziv:kicica .

a debelo je do 3 mm i narijetko obraslo sitnim listicima. vina i tinkture. protiv groznice. praska. suplje. 12:33 | Komentara: 1 .uzrok je zapustanje livada. rijetko.Opis biljke: Stablo je cvrsto. golo. Radulović | 27. Deluje kao cist amarum slicno lincuri. petozubu krunicuroza ili svijetle crvene boje. Kod stare i na suncu susene biljke cvjetovi su izblijedjeli. Malo je nsseg ljekovitog bilja koje ja tako mnogo i cesto upotrebljavam. vezati u kitice i susiti u hladu. visoko do 40 cm. a nije otrovna. skoro sjedece. Staniste: Ne uspijeva bas svugdje. Lisce je sitno. naspramno. Upotrebljava se u obliku vodenog ekstrakta. tako da se u ljeto mnogi sjenokosi rumene od iscvjetale kicice. pri vrhu razgranato. Kicicu treba brati dok je u cvijetu. Cvjeta cijelog ljeta. Saznajte više: Crveni kantarion http://slobodni. gotovo cetvrtasto. Cvetovi su slozeni u racvastu cvast na vrhu stabla i imaju lijevkastu. do 4 cm dugacko. golo. smiruje nervozu Ţ. Prizemno lisce poredano je unakrsno u prsljenove i jsedece. Ulazi u sastav gorkih cajeva za stomak. slabokrvnosti itd.net/t6411/#ixzz2WGaTSHpa Glog: Jaĉa srce. ona se iscupa i na taj nacin unisti. mjestimicno u ogromnim kolicinama.kao i zuti kantarion. tako da cim se rukom uhvati. otvaranje apetita. oktobar 2012. protiv smetnji u organima za varenje. najvise po vlaznim brdskim i planinskim livadama. Ljekoviti dio :biljka je vrlo gorka. Kicica ima vrlo sitno i plitko korenje. po rubu cijelo. duguljasto-jajasto. sjajno. U posljednje vrijeme ga je nesto teze pronaci na mjestima na kojima je ranije uspijevao.

Koristi se protiv srĉanih problema. nesanice. grĉenja materice Dokazano je da glog povećava snagu srĉanog mišića / Foto Thinkstock SRODNE VESTI Med smanjuje otok Trešnja: Delotvornija od aspirina Sveţe prolećne salate Lipa:Smiruje napetost i ĉuva srce .

Hibiskus leĉi groznicu Iako se u nekim zemljama glog gaji kao ţiva ograda, cvet i list od ove biljke još od pre pola veka koriste se kao lek. Prema pisanom tragu dr Jovana Tucakova, i cvet i list mogu da pomognu u leĉenju nervoze, nesanice, gušenja, srĉanih problema, protiv visokog krvnog pritiska. TakoĊe, pomaţu kod grĉenja materice i tonusa creva.

Poslednjih godina kod nas se prave lekovi od gloga, namenjeni pre svega ljudima koji imaju probleme sa srcem, onima sa slabim nervima i ţenama u predmenopauzi i u menopauzi. U narodnoj medicini posebno se isticalo blagotvorno dejstvo gloga na staraĉko srce. Dokazano je da glog zaista povećava snagu srĉanog mišića, poboljšava provodljivost impulsa i smiruje lupanje srca. Dobri rezultati su postignuti i kod mlaĊih ljudi, posebno kod srĉanih nervoza. Naš narod je vekovima koristio magijske postupke u leĉenju raznih bolesti. Kult glogovog drveta oĉuvan je do danas, pa je opstalo i verovanje da ĉovek koji je bolestan odnese kolaĉ od kukuruznog ili pšeniĉnog brašna do gloga i tamo ga okaĉi uz reĉi: U glog ulog, a u telo odlog! Verovalo se da je ovo drvo zaštitnik zdravlja i da ga se plaše svi demoni i bolesti. Poznat je i obiĉaj Roma iz Šumadije koji su se na ĐurĊevdan priĉešćivali glogovim listom. Glog raste po ogoljenim, kamenitim i suvim mestima. Da bi se saĉuvala njegova lekovita svojstva, vaţno je znati šta, kako i kada brati. Do cvetova se dolazi kad je u cvatu polovina otvorena, a druga polovina još u pupoljku. Treba uzbrati cele cvasti iskljuĉivo po suvom vremenu, još bolje ako je sunĉan dan i staviti ih u korpe. U što tanjem sloju zatim ih sušiti na promaji i ne prevrtati da se ne bi izlomile. Osušen cvet mora da se ĉuva dobro zapakovan. List se bere mlad i suši kao i cvet, dok se plodovi ubiraju kad su potpuno zreli. Glog je, inaĉe, trnovit, razgranat i otporan grm koji raste do ĉetiri metra. Listovi su podeljeni u tri do pet reţnjeva i po obodu testerasti, a cvetovi beli, reĊe malo ruţiĉasti sakupljeni u mirisne cvasti sliĉne štitu. Istiĉe se mnoštvom prašnika crvene boje. Plod je okruglasta i malo duguljasta crvena, mesnata koštunica sa

jednom do tri semenke. U gloginjama ima masnog ulja, šećera, limunske, vinske i drugih kiselina, dok kora sadrţi alkaloide. Za glog postoje i druga manje poznata imena kao što su beli glog, bela draĉa, beli trn, glogovka, oštri trn, pasji trn, ĉobanĉica... Na našim prostorima najrasprostranjeniji je beli glog, u ĉijem se plodu nalazi samo jedna semenka. Njegov cvet i list najĉešće se beru i prodaju pod imenom crvenog gloga. Zbog svoje već poznate lekovitosti, inostrano trţište sve više je zainteresovano da iz naše zemlje uveze velike koliĉine cveta i lista gloga. U svetu, kao što se zna, ljudi se poslednjih decenija okreću prirodnim putevima izleĉenja, a tu je, ĉini se, glog postao nezaobilazan. Ukoliko ste se opredelili da pronaĊete lek u ĉaju od gloga za neku svoju boljku, treba da znate da duţa i svakodnevna upotreba moţe da izazove muĉninu, pa ĉak i trovanje. Preporuĉuje se da se posle pet do sedam dana leĉenja ĉajem napravi pauza od dva-tri dana. Podrazumeva se, naravno, da pacijent za sve vreme terapije mora biti pod nadzorom lekara ili fitoterapeuta.

RECEPTI Zaustavite aritmije Za spreĉavanje nepravilnost u ritmu srĉanih otkucaja, po receptu dr Jovana Tucakova, sami napravite lek. Tri do pet puta dnevno pre jela na kocku šećera nakapati po 15 kapi tinkture (20 g na 100 g alkohola) od cveta i lista gloga. Za isti poremećaj preporuĉuje se i pet kapi tinkture (20 g na 100 g alkohola) od zdrobljenih gloginja. Moţete da napravite i ĉaj tako što ćete jednu kašiku cveta gloga preliti ĉašom kljuĉale vode. Ostaviti da odstoji dva sata, procediti i piti u dve doze pre jela. Ako imate usporen rad srca Uzmite po 50 g cveta i lista gloga i lista matiĉnjaka. Pomešati, dve kašike ove mešavine preliti sa tri decilitra kljuĉale vode. Poklopiti posudu i ostaviti dva sata da odstoji. Procediti i piti ĉaj u toku dana pre jela. Pobedite arteriosklerozu i pritisak

Odvojite po 25 g gloga, belog luka, rastavića i imele. Od dve kašike ove smeše pravi se ĉaj tako što se popari sa tri decilitra kljuĉale vode, poklopi i posle dva sata procedi. Napraviti ĉaj i pijte dva puta u toku dana pre jela. Za ove bolesti moţe da se koristi i mešavina od 20 g cveta gloga i kamilice, maslinovog lista, imele i belog luka.

Stabiljka je okrugla i šuplja. dok je koren razgranat i dugaĉak. lecijan. Koren je gorkog oporog ukusa. gencijana košutnik. u našim krajevima je ranijih godina lincura nemilosrdno eksploatisana kao lekovita trava. komadići ili mleveni prah od korena).2010. ali se njena lekovita svojstva primenjuju i u savremenoj medicini. licijan. Poznato je da su lincuru kao lek koristili i Iliri. lincura se vekovima koristi u narodnoj medicini. ravan. planinskim pašnjacima ili pored grmlja. Kao lekovita biljka. ali i na livadama kao industrijsko bilje.. Sastav Lincura sadrţi sledeće lekovite supstance: . Zbog lekovitih osobina (i popularnosti). tako da je u nekim krajevima postala retkost. a u većim koliĉinama. ravet. Ranije se lincura koristila kao odliĉan lek protiv kuge. zbog prevelike gorĉine. U našim krajavima lincura se zove i srdaĉica ili trava od srca. Zbog toga je lincura u našim krajevima i susednim zemljama zakonom zaštićena kako bi se oĉuvala.. moţe škoditi organizmu.Lincura protiv problema sa varenjem Dragan Cvetković – 19. sa svetloţutim cvetovima. Zbog lekovitih sastojaka koristi se sušen koren (ceo. Kod nas je najviše ima u brdima. Lincura (Gentiana lutea) je višegodišnja biljka koja izrasta do oko jednog metra. Za potrebe prerade lincura se u novije vreme uzgaja u baštama.01.

alkaloide gentanine biljna vlakna biljne masti biljna ulja gentizin glikozide gumu enzime eteriĉna ulja mineralne soli pektin tanine trisaharide heterozide šećere Lekovito dejstvo Lincura se koristi u sledećim sluĉajevima kao lek ili kao pomoćna terapija: bolovi u bubrzima bolovi u ţelucu bolovi u stomaku bronhitis gasovi u stomaku gorušica .

grĉevi u ţelucu zatvor infekcije koţe (obloge) kašalj i kijavica kuga muka u stomaku moţe se koristiti kao diuretik nadimanje nesvestica otvorene rane (obloge i ispiranje) pad imuniteta PMS i menstrualni bolovi pritisak u ţelucu protiv groznice problemi sa varenjem problemi sa ţuĉnom kesom problemi sa jetrom razne infekcija sinuzitis sindrom nadraţenih creva smanjenje apetita spreĉava razvoj mikroorganizama upale ţeluca i creva .

ili kao obloga za uklanjanje hematoma (modrica i podliva). pored toga. Lincura se najviše koristi za leĉenje organa za varenje (stimuliše rad ţeluca i praţnjenje ţuĉi). слободне енциклопедије кантарион .upala vena hematomi (za modrice i podlive kao oblog) hemoroidi (ĉaj za premaz i obloge) Korišćenje lincure kao lekovite biljke Koren se osuši pa se po potrebi secka ili melje u prah. Lincura je lekovita. a od njega se spravljaju ĉajevi ili premazi. dodaje se u vino ili rakiju. Kantarion Из Википедије. Lincura se ne preporuĉuje trudnicama. koristi se kao dodatak ĉajevima ili dodatak vinu ili rakiji (za probleme sa organima za varenje). Naĉin delovanja Na osnovu narodnih iskustava i savremenih prouĉavanja moţe se zaljuĉiti da lincura povoljno deluje na organizam i protiv mnogih zdravstvenih tegoba. Pored upotrebe u farmaciji i medicini. ali u manjim koliĉinama. kao ni osobama koje imaju sklonost ka krvarenju iz nosa ili ţeluca. Ipak se pre upotrebe treba konsultovati sa struĉnim licima i naroĉito voditi raĉuna o tome da se ne pretera sa jakim ĉajevima ili prevelikim koliĉinama korena lincure pri spravljanju lekovitih napitaka i premaza. osobama sa povišenim krvnim pritiskom.

gospino zelje. Екологија таксона Портал Биологија Kantarion (kantarijon. sentjanzovka. Hypericum perforatum) је višegodišnja zeljasta biljka iz istoimene porodice (Hypericaceae). bogorodiĉna trava. sentjanzevka ili lat.Систематика царство: раздео: класа: ред: Plantae Magnoliophyta Magnoliopsida Theales (Guttiferales) породица: Hypericaceae род: врста: Hypericum H. . perforatum Биномијална номенклатура Hypericum perforatum L.

dok je plod bradaviĉasta ĉaura. etarsko ulje. a školska medicina ga je 70-tih godina prošlog veka potvrdila. kateh in. amentoflavon. Aktivna supstanca je hiperflorin. pseudohipericin. Dobija se prelivanjem (maceracijom) sveţih cvetova kantariona maslinovim uljem. visine od 20 do 100 cm. Stabljika je uspravna. Uslovi za ţivot: Zemljišta srednje bogata hranljivim materijama . koristi se spolja i iznutra. Kaţe se da kantarion koji . rutin. Ekstrakt kantariona povisuje koncentracijuneurotransmitera serotonina i noradrenalina na sinapsama. Stanište: Predeli umerene i suptropske klime širom sveta. Cvetovi su ţuti.Садржај [сакриј] 1 Opis biljke 2 Lekovita svojstva 3 Interakcija sa lekovima 4 Izvori Opis biljke [уреди] Kantarion je višegodišnja zeljasta biljka sa razgranatim korenom. biapigenin. kvercitrin. Antidepresivno dejstvo je poznavao već u srednjem veku Paracelzus. hiperozid. steroli. Cveta od maja do septembra. gola. kafena kiselina. izohipericin ( u cvastima). Sastav biljke: hipericin. Kantarion ovo ulje (Oleum hyperici) je naširoko poznato i koristi se za ublaţavanje i leĉenje opekotina. leukoantocijani. kvercetin. hiperflorin. Lekovita svojstva [уреди] Kantarion se koristi kao antidepresiv. epikatehin. karotenoidi. antibiotik. sedativ. umereno topla i umereno svetla staništa.hlorogenska kiselina.

Juniperus communis). metadon. i samim tim i njihovo dejstvo.[1] Sa lekovima koji deluju na centralni nervni sistem interakcija moţe biti opasna po ţivot. biljka iz porodice Cupressaceae. stimulansi. brin. hormonski kontraceptivi. crna smrekinja. poznata je još pod imenima: borovac. venja. Sadrţaj .[2] Smreka (lat. opijati ukljuĉujući tramadol. litijum i drugi. teofilin. statini (za smanjivanje holesterola i trigicerida). imunosupresanti. varfarin. smrĉa.cveta u sred leta skuplja sunĉeve zrake da bi ih ljudima dao za vreme tamnih meseci. beta-blokatori i blokatori kalcijumovih kanala (lekovi za srce i pritisak). TakoĊe deluje i na pojedinaĉne lekove kao što su digoksin. ĉime se smanjuje njihova koncentracija u plazmi krvi. crna smreka. Interakcija sa lekovima [уреди] Treba biti oprezan pri korišćenju ove biljke jer interaguje sa velikim brojem lekova. kleka. omerazol. zbog njene široke upotrebe. levodopa i drugi. smrĉika. klekinja. antiretroviralni lekovi. brina. Tu spadaju antidepresivi. Na neke lekove deluje povećavanjem metabolizma i brzine izbacivanja tih lekova. fenobarbital. antiaritmici. Tu spadaju grupe lekova: benzodiazepini(za smirenje i anksioznost).

sjeverne Afrike do istoĉne Azije. Raste po klisurastom neplodnom tlu i bjelogoriĉnim i cmogoriĉnim šumama. Svi dijelovi smreke ili borovca imaju fini aromatiĉan miris. smreka je vrlo promjenljiva biljka. naroĉito divljaĉ. Dobro se kombinuje s biberom. U poĉetku su svijetlozelene boje. a ţenski su cvjetovi ĉešeri s izgledom boba. Plodovi su gorko-slatkog okusa. Karakteristike [uredi] Smreka ili borovac raste kao grm.[sakrij] 1 Rasprostranjenost 2 Karakteristike 3 Upotreba 4 Narodno vjerovanje Rasprostranjenost [uredi] Rasprostranjenost smreke je od sjeverne Amerike. Mnogostruka je ljekovitost smreke ili borovca. Evrope. preko juţnog Grenlanda. S gornje strane lista nalazi se plavkasto-bijela crta. majoranom i lovorom. . naroĉito u kuhinji alpskih zemalja. Listovi su dugaĉki 8 do 10 mm. ali i voćem. Plod je crna. a iglice gorke i smolaste. Njome se zaĉinjaju jela od kiselog kupusa i meso. a poslije potamne. Igliĉasti listovi stoje po tri u pršljenu. kraškoj podlozi . modrikastim prahom posuta bobica.od primorskog podruĉja do brdskih i planinskih predjela. oblik. što dozrijeva tek druge godine u jesen. suhim mjestima. Muški cvjetovi su ţuti i nalik klasu. Raste na sunĉanim. Obzirom na veliĉinu. Upotreba [uredi] Smreka je zaĉin prisutan u evropskoj kuhinji. rast i oblik iglica. Ĉesto se nalazi u velikim grupama na kamenitoj. na kreĉnjakom bogatom tlu.

mokraćnog mjehura. koje se od svijetloţute. poznate su još i rimska kamilica i nemaĉka ili divlja kamilica. drobi i odvaja kamence i pijesak iz ţuĉi. Za lijek se beru plodovi. Koristila se i još uvek se koristi protiv mnogih bolova. osobito astme. a preporuĉuje se za lijeĉenje plućnih bolesti. iglice. išijas. upala i infekcija. Mladi vršci kuhani u mlijeku lijeĉe kostobolju. Plod smreke ili borovice ne smije se sušiti na suncu i umjetnoj toplini. vrškovi granĉica i samo drvo. Nakon što se plodovi uberu. ali i u kozmetiĉke svrhe. odvodi otrovne plinove. vodenu bolest. Najĉešće se koristi cvet kamilice za spravljanje ĉajeva. za proizvodnju raznih lekova. ĉisti krv.Ĉaj od plodova jaĉa ţivce i ţeludac. Drvo smreke koristi u proizvodnji sitnog namještaja i za rezbarenje. ali se koriste i drugi delovi biljke. zbog lijepih boja drveta. mijenjaju u crvenosmeĊu u sredini. Ipak se ne preporuĉuje osobama slabih bubrega i trudnicama. izaziva znojenje.lek od davnina Kamilica (Matricaria chamomilla) je jedna od najstarijih i najpoznatijih lekovitih biljaka. Kamilica . Sastav . suše se u tankom sloju na suhom i zraĉnom mjestu. Sastojci kamilice koriste se za kupke. lijeĉi vodenu i bubreţnu bolest. reumatizam. bubrega. Vrste kamilice Pored osnovne vrste kamilice. a s mokraćom i loše sokove. skorbut. pri kori. ţivĉanu rastrojenost i dr. tegoba. Odliĉno lijeĉi bijeli cvijet. ĉisti jetru.

i to najviše cvet i list. antibakterijsko. antivirusno i fungicidno dejstvo (protiv gljivica). Koristi se kao dodatak jelima. Dejstvo Kamilica ima antiseptiĉko.Kamilica sadrţi mnogo korisnih sastojaka koji se koriste za spravljanje eteriĉnih ulja ili ĉajeva. za inhalaciju. Korišćenje Kamilica se najĉešće koristi u sušenom stanju. Kamilica sadrţi lekovite sastojake pa se zato koristi se za leĉenje mnogih bolesti i tegoba: akne alergije na hranu alergijski rinitis anksioznost artritis astma bolesti zuba i usne duplje bolesti desni bolesti disajnih puteva bolovi u leĊima (obloge) bolovi u stomaku (obloge) bronhitis gastritis . tako da je veoma efikasna u spreĉavanju i leĉenju brojnih infekcija. za pripravljanje eteriĉnih ulja. za kupke i spravljanje obloga i kao dodatak kozmetiĉkim preparatima. za spremanje ĉajeva.

gasovi u stomaku gljiviĉne koţne infekcije grĉevi u nogama grĉevi u stomaku gubitak polnog nagona dermatitis depresija divertikuloza ekcem enteritis zapušen nos infekcije vagine i mokraćnih puteva koţne bolesti kolitis koprivnjaĉa menstrualne tegobe mamurluk modrice muĉnina muĉnina u trudnoći nadimanje nadraţena creva nervoza .

U prodaji se moţe naći dosta kozmetiĉkih preparata na bazi kamilice i oni su veoma pogodni za negu koţe. .nesanica oboljenje materice opadanje kose opekotine (oblog) osip osip od pelena povišena temperatura problemi sa varenjem problemi sa sluhom od zapušenog nosa proliv reguliše rad mokraćnih puteva reguliše rad organa za varenje svrab stres suvoća koţe tegobe sa ţuĉnom kesom upale mišića upala karlice Pristupaĉnost Kamilica se moţe veoma lako nabaviti a od nje se mogu spravljati ĉejevi ili obloge.

registrovani travar. treba uzimati biljke za koje ste potpuno sigurni. Kamilica se moţe nabaviti u skoro svakoj prodavnici. apoteci ili biljnoj apoteci. Kamilicu treba kupovati od poznatih dobavljaĉa ili kao proverene ĉajeve u kesicama ili rasutom stanju.. Ukoliko niste sigurni da li vam kamilica u nekom obliku moţe pomoći. farmaceut. Trnina ? Trnina plodovi Status zaštite Sistematika .Prilikom branja kamilice. jer ima dosta sliĉnih biljaka koje vam neće pomoći ni u kakvoj terapiji a neke mogu ĉak biti i štetne.).. posavetujte se sa struĉnjacima (lekar.

sve dok ih "opari" prvi mraz. U prosincu su najukusniji. Stablo ima vijek do oko 40 godina. Kore grana su crvenkasto smeĊe boje. Sitni bijeli cvjetovi cvatu u travnju i svibnju.Carstvo: Divizija: Razred: Red: Porodica: Biljke Magnoliophyta Magnoliopsida Rosales Rosaceae Potporodica: Prunoideae Rod: Prunus Podruĉje ţivota Trnina ili crni trn (Prunus spinosa) ponekad i nazivana trnjina.5 centimetara. trnavka. Plodovi trnine poĉinju dozrijevati u kolovozu i tada postaju plavkastocrno okrugla koštunica promjera izmedu 1 do 1. Rosaceae). i do 6 m visine. trn. Raste u gotovo cijeloj Europi i dijelovima sjeverne Afrike. . Trn se smatra pretkom Šljiva. Nakon mraza postaju ukusnije. crni trn. Trnina posjeduje tamnu koru. Razmjerno maleni listovi su velicine od 2 do 4 centimetra. Divlje šljive su vrlo kisele i gorke . Pripisuju joj se brojna ljekovita svojstva. trnula. koja se cijepa u poodmakloj dobi u uskim trakama. Raste uglavno po pašnjacima ili rubovma šuma ili ponekad kao gusto razgranat grm s trnovitim ograncima. Visine je izmedu jednog do pet metara a u rijetkim sluĉajevima. divlja šljiva maĉja šljiva) je vrsta roda Prunus (Maloideae.

15 g maslaĉkova korijena. vodene bolesti i kod naginjanja moţdanom udaru. jaglac rani. 15 g koprivinih listova. Po ljekovitoj je snazi ravan već opisanom ljekovitom jaglacu i moţemo ga jednako koristiti. planinskim i pretplaninskim predjelima. alpski jaglac (Primula auricula). visoki jaglac. galĉina. Nalazimo ga na brdskim livadama. Svojom sposobnošću proĉišćavanja krvi odstranjuje iz tijela sve otrove koji prouzrokuju glht i reumatska oboljenja. alpska je biljka strogo zaštićena i ne smijemo ju brati. rubovima šuma i ispod grmlja nosi na svojoj visokoj stabljici svjetloţuti štitasti cvat slaba mirisa. Treća vrsta. Za ĉišćenje krvi preporuĉujem sljedeći proljetni ĉaj: 50 g jaglaca. alpski jaglac. proljetni jaglac. Uvarak korijenja. Beremo cijeli gornji štitasti cvat. 50 g mladica bazge. kljuĉarica.AGLAC (Primula officinalis) Narodna imena su još: jagorĉevina. jagorĉika. Ĉaj od jaglaca je osim toga odliĉno sredstvo za jaĉanje ţivaca i srca.20 cm visokoj stabljici i koji se diţe iz sredine rozete listova. odliĉno djeluje kod upale srĉanoga mišića. jaglika. tvore štitast cvat koji se nalazi na 10 . Zlatnoţuti cvjetovi ove vrste jaglaca mirišu ugodno poput meda. koji raste skoro na svim livadama. Pijemo tijekom dana u gutljajima dvije . pramaliće. pomiješan s medom. Vrhom punu ĉajnu ţliĉicu ove mješavine oparimo s 1/4 litre vode i ostavimo da odstoji tri minute. sunašce. odliĉan je ĉaj za bubrege koji pomaţe u odstranjivanju kamenaca u mjehuru. Jako rasprostranjeni "visoki jaglac" (Primula elatior). ublaţava migrenu i glavobolje uslijed nervoze.

šalice ĉaja eventualno zaslaĊena s nešto meda. 15 g plodova hmelja. NAĈINI UPORABE Ĉajni oparak: Jednu vrhom punu ĉajnu ţliĉicu bilja stavimo na 1/4 litre vode. . ĉisti od toksina. 25 g cvjetova lavande. Vrhom punu ĉajnu ţliĉicu ove mješavine oparimo s 1/4 litre vode i ostavimo da stoji tri minute. oparimo i ostavimo da kratko odstoji. Dvolitrenu bocu do grla rastresito napunimo sa svjeţim cvjetovima jaglaca (Cijeli štitasti cvat) i prelijemo s prirodnim bijelim vinom. Cvjetovi moraju biti prekriveni s vinom.. korisna je za probavu i urinarni trakt. Bazga kao lijek Najviše se povezuje s bolestima respiratornog sustava. obloge. upravo propupale proljetne pupoljke. (Pod mladicama bazge podrazumijevamo mlade. parne kupke. Odliĉno sredstvo protiv srĉanih tegoba je jaglaĉevo vino koje u proljeće moţemo sami pripraviti.. Prouĉite njena ljekovita svojstva. Bocu ostavimo 14 dana na suncu lagano zaĉepljenu. a potom iskušajte recepte naše ajurvedske suradnice za ĉaj. srĉani bolesnici mogu na dan uzeti do tri pune velike ţlice. ali i jaĉa imunitet. u gutljajima. 5 g odoljenova korijena. Po ţelji moţemo zasladrti s malo meda. neposredno prije spavanja. 10g Gospine trave. Ĉaj pijemo jako vruć.) Jako dobar ĉaj protiv nesanice: 50 g jaglaca. Kod srĉanih tegoba popijemo gutljaj toga vina.

skriva stotine sitnih cvjetova intenzivne bjeline što leţe na grmu koji moţe narasti i do nekoliko metara visine u podruĉjima šuma. vitamin C. ali samo ono posve razvijeno. aptovina.. neki su od ljekovitih sastojaka prelijepe biljke ĉija kora i list sadrţe alkaloid sambunigirin i purgativne smole. ali samo znalac. eteriĉna ulja. bazgovina. suncem osvijetljenih staništa. bila sam zaljubljena u njen osvjeţavajući i ugodan okus... aptika. virozu. bujad. Godinama pripremam sok od bazge. kalij. tanin. groznicu. Bazga je predivan cvijet.. prehladu. zaĉepljenja sinusa. Dok se u proljeće beru cvjetovi.. a tek sam kasnije imala sreću uĉiti i o ljekovitosti.. poput dlana otvoren. ali i s oprezom uvijek napominjati kako se moţe. lišće moţemo brati tijekom cijelog perioda vegetacije. baza. a plodovi i kora sakuplja ujesen. zovika. Što se sve moţe iskoristiti? Iako se najviše govori o ljekovitosti bazgina cvijeta. Mnogo prije negoli sam krenula izuĉavati prirodne metode lijeĉenja. crna bazga. natrij. Njena ljekovitost Ţeljezo.Bazga. zova. okoristiti i korom i listom i plodom. . vitamini B i A. Ne moramo otići u daleku prošlost da bismo saznali kako su još naše bake bazgom lijeĉile gripu. Širok. neka su od narodnih imena biljke koja u proljeće zabijeli i snaţno zamiriše kako bi nas pozvala na branje svojih ljekovitih cvjetova. šumskih rubova i vlaţnijih. bolji će poznavaoci ljekovita bilja isticati njen plod.

Zbog tog joj se svojstva priklonite u poĉetnim stadijima gripe. omotajte ih gazom i stavljajte kao oblog na bolna mjesta. Povoljno djeluje na koţu te umiruje oĉi. tekućeg ekstrakta. poĉetni stadiji upale pluća. sirupa. Ovaj postupak uĉinkovit je kod svih respiratornih oboljenja. kašalj.. Ovaj ĉaj potiĉe znojenje i uĉinkovit je kod lijeĉenja viroza. Koristi se kao biljni lijek za poticanje imunološkog sustava. nakupljene sluzi. gušenje u prsima.15 minuta. Parna kupka: Prelijete s 400 ml vruće vode 1 ĉajnu ţlica suhog cvijeta bazge i 1 ţlicu suhog cvijeta kamilice. Bazgu povezujemo najviše s bolestima respiratornog sustava. Doziranje Ĉesto je u obliku tinkture. parite i inhalirajte. Bazga je blagi laksativ pa ju je preporuĉeno uzimati kod crijevnih i probavnih poremećaja. biljnim moćima potpomognut. samo su neke od bolesti i stanja kojima pomaţe njena ljekovitost. gripa i prehlade. iznimno korisno jer pomaţe uklanjanju toksina iz tijela te se na taj naĉin. Pokrijte se tkaninom. sinusnih upala kao i infekcija te upale grla. izvor je antioksidansa. a kao i većina bobiĉastih ljekovitih biljaka. Njena diuretiĉka svojstva gode radu naših bubrega i urinarnog trakta. Ĉaj od cvjetova bazge: 3-5 grama suhih cvjetova prelijte s 250 ml (1 šalica) kipuće vode. prehlada ili viroze. ĉovjek lakše oporavlja i izbacuje iz sebe otrovne tvari. Oblozi od listova: Svjeţe listove usitnite. Pustite da odstoji 10-ak minuta. upale i infekcije grla. kapsula. slijedite upute lijeĉnika ili ispisane doze na etiketama proizvoda. astma.. gledajući ajurvedski. . Ostavite da odstoji 10 . Lišće je djelotvorno i kao oblog za hemoroide.Dobro su znale za njeno svojstvo izazivanja znojenja koje je. Bronhitis. pastila. a ugodna je okusa. što posebno cijene djeca. Kao i kod bilo kojeg lijeka ili biljnog dodatka.

Maslaĉak Ovo je glavno znaĉenje pojma Maslaĉak. ? Maslaĉak Ilustracija dijelova maslaĉka (Taraxacum officinale) . Za druga znaĉenja.Potencijalne nuspojave: Svjeţa biljka je otrovna i ne smije se konzumirati bez kuhanja. Sirove bobice su jestive. no mogu izazvati muĉninu i povraćanje. Zabranjena je trudnicama i dojiljama. pogledajte MeĊunarodni festival djeĉjih kazališta Maslaĉak.

japonicum T. erythrospermum) i dr.Wigg.H. officinale (syn.Status zaštite Sistematika Carstvo: Plantae Divizija: Magnoliophyta Razred: Red: Magnoliopsida Asterales Porodica: Asteraceae Rod: Taraxacum Weber ex F. 1780 Podruĉje ţivota vrste T. T.. . albidum T. vulgare) T. T. laevigatum (syn.

Uspijeva i u visokim planinama. Maslaĉak je takoĊer jestiv. . . ali ondje mu je rozeta mnogo manja. vrtovima. Pojavljuje se na livadama.araxacum albidum Maslaĉak (Taraxacum) rod porodice glavoĉike (Asteraceae.Rubus idaeus) je biljka porodice Rosaceae. zeljasta je trajnica s nazubljenim listovima u prizemnoj ruţici iz koje se diţe šuplja stabljika s jednom ţutom cvjetnom glavicom na vrhu. pripada meĊu biljke od kojih se dobiva kauĉuk. parkovima. Najpoznatija i najĉešća vrsta Taraxacum officinale. Uzgaja se kao povrće u mnogim zemljama svijeta. aperitiv te za smanjivanje masnoće u krvi. Korijen je vretenast i u gornjem dijelu razrastao. Obiĉno se nalazi u krajevima s umjerenom i hladnom klimom. Izgled biljke se uvelike mijenja ovisno o staništu. Rod obuhvaća 2290 vrsta[1]. cvjetovi za pripremu meda. raniji naziv Compositae). mladi listovi koriste se kao salata. kolagog. Nakon cvjetanja pojavljuje se sjeme. uz putove i ţivice. Malina (lat. Vrsta Taraxacum kok-saghyz. s mnogo sjemenki koje se šire pomoću vjetra. poredano kao zraĉna lopta. Poznata je od davnina kao ljekovita biljka. podrijetlom iz Kazahstana. Cvate od travnja do listopada. U puĉkoj medicini koristi se kao gorko sredstvo.

rjeĊe bijeli i soĉni. do 2000 m nadmorske visine. Raste po polusunĉanim mjestima. Ljekoviti su listovi i plodovi u vrijeme dozrijevanja. Listovi se suše u hladu na prozraĉnom mjestu. Listovi. gdje je veća vlaţnost vazduha. Cvjeta od maja do augusta.Karakteristike [uredi] Malina je ţbun koji naraste do 200 cm. ima upodan miris i sladak okus. Plod je crven i soĉan. . Razmnoţava se sliĉno jagodi. Plodovi su joj crveni. rubovima šuma. putem vrijeţa i korjenja. nalik kupini. sliĉni kupini i jagodi. ali ne podnosi vlaţna i moĉvarna zemljišta. takoĊer. ugodno mirišu. Rasprostranjena je u cijeloj Evropi.

Stabljika joj je. koji kasnije potamni do tamnoplave i skoro crne boje.Kupina Kupina je biljka penjaĉica. iz svakog pojedinog cvijeta razvija se sitni jagodiĉasti plod. Cvjeta od juna do augusta. Bodlje sluţe za penjanje. te mjestimiĉno odrvenjela. Nakon cvjetanja. manje-više bodljikava zavisno od sorte. crvene boje. Hemijski sastav [uredi] . ali i kao odbrambeni mehanizam protiv ţivotinja koje se hrane lišćem kupine. te naraste od 50-300 cm.

U novije vreme sve se više pominje biljka brusnica.u. Brusnica kao lek Dragan Cvetković – 18.6 mg ţeljeza. vitamina A i 21 mg vitamina C Upotreba [uredi] Plod kupine se koristi u ishrani kao voće. zaštitnih i lekovitih sastojaka koji se ĉak koriste i za proizvodnju lekova. ĉiji su sitni bobiĉasti plodovi izvor hranljivih.8 g šećera. sluţi za pravljenje sokova. 0. 12. Lišće kupine se koristi u raznim ĉajevima. pekmeza. 100g malina sadrţi 52 kcal.7g proteina. dţemova.Kupina sadrţi mnogo minerala i vitamina.5 i. a ima dejstvo sniţavanja krvnog pritiska i nivoa šećera u krvi. belog je cveta sa sitnim crvenim bobiĉastim plodovima koji su . 6. 32 mg kalcijuma. Brusnica (Vaccinium macrocarpon) raste kao zimzeleni grm visine tridesetak santimetara.02.2009. 0.4g masnoća. vina i sliĉno. 0.

što pogoduje dijabetiĉarima . ali se poslednjih godina gaji i u Evropi. pekmez. sirup ili ĉaj. sušeno voće. sok. Od 1914. Plod ima jako antioksidantsko dejstvo. Pošto se r adi o prirodnom proizvodu. treba ih koristiti prema preporuci lekara ili uputstvu u pakovanju.gorkokiselkastog ukusa. Sastav Mali crveni plod brusnice bogat je vitaminom A. Korišćenje Brusnica se koristi u ishrani i konsumira se kao: sveţ plod. vitaminom C. dţem. pa i u Srbiji. U nauĉnim krugovima prvi put se pominje njeno lekovito dejstvo 1800. a raĊa dva puta godišnje. Dejstvo Pošto plod u sebi sadrţi dosta lekovitih materija i jakog je antioksidanskog dejstva. Brusnica potiĉe iz Severne Amerike. kalijumom. a dokazano je da ima i antikancerogeno dejstvo. U novije vreme se proizvodi i preporuĉuje kao lek u koncentrovanom obliku u sirupu za decu i tabletama za odrasle. Danas se brusnica najviše gaji u Americi. Sadi se u martu. zbog smanjene koliĉine šećera. a još su starosedioci (indijanci) smatrali da ima veoma lekovito dejstvo i koristili je kao namirnicu i lek. benzojevom kiselinom i vlaknima. godine. u julu i septembru. moţe se koristiti više puta dnevno. mineralima. dokazano je da brusnica deluje: u prevenciji karidovaskularnih bolesti (bolesti srca i krvnih sudova) kao prirodni antibiotik protiv gljivica na ĉulo vida na sniţenje glikoze u krvi. godine farmaceuti se ozbiljnije bave brusnicom i ona se koristi za leĉenje nekih bolesti. Ukoliko se koriste tablete ili sirupi. Arheolozi su ustanovili da je brusnica postojala i koristila se još u gvozdeno doba.

Sadrţaj [sakrij] 1 Karakteristike 2 Upotreba . tj. polnih organa i organa za varenje Naĉin delovanja Ispitivanjima je utvrĊeno da pored antioksidantskog delovanja. brusnica deluje i antiadhezivno. spreĉava vezivanje bakterija za zidove mokraćnh organa. Vaccinium myrtillus) je biljka iz porodice Vaccinium. Brusnica je efikasno sredstvo u borbi protiv: bakterije ešerihija koli bakterije "helicobacter pylory" gljivice kandide Borovnica Borovnica (lat.na povećanje nivoa "dobrog" holesterola na upale i infekcije bešike i mokraćnih kanala na smanjenje rizika od kancerogenih oboljenja (rak dojke i rak debelog creva) protiv uzroka nastajanja ĉira na ţelucu i u stomaku protiv poremećaja jetre na smanjenje povišene temperature protiv stresa na bolesti (infekcije) koţe.

Ogrozd . novi listovi izbijaju krajem aprila i poĉetkom maja. ovalni ili eliptiĉni. Upotreba[uredi] Plodovi borovnice su jako hranjivi jer su bogati ţeljezom i vitaminima. Plodovi se sabiru ljeti. koji izbija iz rizoma. Ima zeleni korijen. Ljekoviti dijelovi biljke su listovi. a opadaju krajem septembra do oktobra. koji se sabiru prije sazrijevanja plodova i suše se na sjenovitom i zraĉnom mjestu. nakon sazrijevanja. Listopadna je biljka. .ukusno i zdravo voće kiselkastog okusa. a suše se na suncu.eliksir zdravlja i dugovjeĉnosti Ovih dana dozrijeva ogrozd . Najĉešće se koristi za spravljanje ĉajeva i sokova.3 Hemijski sastav 4 Vanjski linkovi Karakteristike[uredi] Borovnica je maleni višegodišnji grm. rijetko do 90 cm. Neki primjerci mogu opstati i do 15 godina. Naraste od 10-60 cm.Listovi su joj od 1-3 cm dugi.

Ako imate problema s tankom i beţivotnom kosom. Ribes grossularia. Ove bobice sadrţe bioflavonoide i imaju snaţna antioksidativna svojstva. Indijski ogrozd . ovisno o sorti. Namoĉite suhe ogrozde u vodi. Radi se o ukusnom bobiĉastom voću. Dobivenu tekućinu redovito koristite za pranje kose. ţute. kalija te dijetetskih vlakana. raste u podruĉjima Europe. mineralom koji promiĉe pravilan rad srca.znaĉajan je u ayurvedskoj medicini zahvaljujući tome da lijeĉi mnoge zdravstvene probleme u kratkom roku. .Naţalost. fosfor i magnezij. mnogima je to nepoznata biljka. naranĉaste i crne boje. pomaţu kod upala i ţivĉanih bolesti. 100 grama bobica sadrţi tek 44 kalorije i 25 posto dnevne koliĉine preporuĉenih dijetetskih vlakana što ga ĉini idealnom hranom za mršavljenje. ogrozd vam itekako moţe pomoći. Nekoć su u Engleskoj postojali klubovi ĉiji je cilj bio uzgajanje najboljeg i najsoĉnijeg grma ogrozda. Zahvaljujući njegovim stezajućim i antibakterijskim svojstvima moţe se koristiti kao njegujući tonik protiv prištića i mrlja na licu. tiamin. U nešto manjim koliĉinama sadrţi pantotensku kiselinu.amalaki . U 16. bakar. bliskom srodniku ribiza. mangana. sjeverozapadne Afrike i zapadne. Moţe biti zelene. kalcij. piridoksin. Ovo sredstvo daje kosi volumen i pomaţe kod bolesti vlasišt a. folate. juţne i jugoistoĉne Azije. Ogrozd. crvene. štiti od visokog krvnog tlaka te pomaţe normalnoj funkciji nervnog i mišićnog sustava. Ogrozd je bogat kalijem. stoljeću zbog visoke koliĉine vitamina C koristili su ga za lijeĉenje groznice i kuge. lat. Ljekovitost ogrozda Ogrozd je bogat izvor vitamina A i C. Štite od raka i prijevremenog starenja.

U tu svrhu moţete napraviti pastu od kuhane pulpe ogrozda koju ćete nanositi na vlasište nekoliko puta tjedno. Jedan od za to zasluţnih sastojaka je vitamin A te fitokemikalije iz soka ogrozda koje promiĉu zdravlje stanica oka. savršeno je za jaĉanje i podizanje imuniteta. Konzumiranje ogrozda s medom moţe poboljšati vid i pomaţe kod katarakta. Ljekovita svojstva ogrozda jaĉa imunitet poboljšava rad ţeluca. Organske komponente u ogrozdu imaju pozitivno djelovanje na srce .Vjeruje se da ogrozd spreĉava gubitak kose. Dnevno konzumiranje ogrozda štiti od stresa. Pojaĉava izluĉivanje mokraće i koristi se kod svih vodenih bolesti. Korijen ogrozda je staro ljekovito narodno sredstvo. efikasno ĉisti organizam.smanjuju kolesterol. poboljšavaju protok krvi i jaĉaju srĉani mišić. bubrega i jetre uklanja pijesak u mjehuru poboljšava pamćenje i koncentraciju pomaţe kod problematiĉne koţe zaustavlja opadanje kose uklanja teške metale iz organizma pomlaĊuje i daje vitalnost poboljšava vid štiti od karcinoma prirodni je antioksidans . te kod visoke temperature. Dobar je za lijeĉenje katara ţeluca i crijeva.

Lekovita priroda . Ne podnosi pjeskovita i jako topla tla. Najbolje ga je saditi na teţem.štiti srce i krvne ţile Pripazite da ne jedete nedozrele plodove ogrozda jer to moţe dovesti do ţeluĉanih problema. Po ţelji moţete dodati med. Pijte 1-3 dl soka na dan. Ogrozd u kulinarstvu Ogrozd se ĉesto koristi u pripremi slastica poput torti i pita.ribizla . Dobiveni sok ulijte u tamnu bocu i zatvorite. Prskanje nije potrebno. dodajte 1-2 klinĉića i sok jednog limuna. ilovasto . dţem ili sirup. Ako ţelite da sok traje duţe. Sadnja ogrozda Ogrozd je grm srednje veliĉine koji svoje pune plodove daje tek u 5–8. a osjetljiv na visoke. godini rasta.pjeskovitom tlu koje je umjereno vlaţno i hladno i u kojem se ne zadrţava voda. Otporan je na niske temperature. Bistri sok od ogrozda 1 kg zrelih plodova ogrozda dobro operite i zgnjeĉite mikserom te procijedite sok. Moţete ga osušiti i praviti od njega ĉaj ili sok. Josta .hibrid crnog ribiza i ogrozda daje ukusne plodove crne boje te sadrţi veliku koliĉinu vitamina i minerala.

Ribizla SRODNE VESTI Med smanjuje otok . pantotenska kiselina za ćelijsko disanje i lepu kosu. vaţan je za nerve. koji se u znaĉajnim koliĉinama nalazi u ribizli.. 11:16 | Komentara: 1 Niacin. jul 2012. vitamin C za teške infekcije.O.. JOKSOVIĆ | 16.Z.

Najzastupljenija je crvena ribizla (Ribes rubrum). prijatnog kiselkasto slatkog ukusa. ribizla. vlakna i proteine. B2 i B6. a kalorije u tragu. Osim toga. zbog ĉega se preporuĉuje kod bolesti izazvanih manjkom vitamina.Trešnja: Delotvornija od aspirina Sveţe prolećne salate Lipa:Smiruje napetost i ĉuva srce Hibiskus leĉi groznicu Ukusna i lekovita. Dobar je i izvor vitamina K. sazrevaju u julu. Sadrţi ugljene hidrate. kao što je avitaminoza. mada mogu i da se kultivišu. karotin u organizmu sluţi za sintezu vitamina A. Prebogata je karotinom koji je i razlog njene crvene boje. Obe rastu samoniklo. U zavidnim koliĉinama sadrţi i vitamine B1. ali i vitamine E i C. Zbog visoke koncentracije vitamina C ova voćka je izuzetno delotvoran antioksidans u spreĉavanju razliĉitih oblika karcinoma. niacin. jer aktivira osteokalcin. U tom smislu narodna medicina preporuĉuje dţem koga smatra dobrim antiseptikom i proizvodom koji ublaţava bol kod . koji istovremeno štiti sluzokoţu i pospešuje razmenu materija na ćelijskom nivou. pa se preporuĉuje za odrţavanje zdravlja kostiju. ali u velikoj meri koristi se i crna (Ribes nigrum). soĉne bobice. koji pomaţe ugradnju kalcijuma u kosti. Bobice sadrţe ĉak polovinu dnevnih potreba vitamina C. Crvena ribizla ima sitne. odnosno njeni sitni bobiĉasti i vrlo ukusni plodovi nalik grozdu. ObezbeĊuje i zdravo zgrušavanja krvi kao zaštitu kardiovaskularnog sistema. DŢEM OD CRVENIH RIBIZLARibizla je lekovita ne samo kao sveţa već i kada se od nje prave odreĊeni proizvodi.

Tada imaju izuzetno jak miris. TakoĊe ima sitne. zbog ĉega se više koriste kao voćni sokovi. a naroĉito za dijabetiĉare. koje su u poĉetku crveno-smeĊe boje. Lišće crvene ribizle koristi se za spremanje ĉajnog napitka kod oboljenja jetre. Ujedno pomaţe i kod skleroze krvnih sudova. Šećer se kuva uz konstantno skidanje pene. tako što se 350 grama ribizla prokuva osam do deset minuta. jaĉaju organizam i štite ga od nagomilanih štetnih materija. a zatim sadrţaj procedi. U narodnoj medicini crvena ribizla poznata je kao voće koje jaĉa. ĉisti i ulepšava telo. Visok sadrţaj vitamina C spreĉava i leĉi teške infekcije. kuva se desetak minuta 350 grama šećera. Sprema se na vrlo jednostavan naĉin. samo što njeni listovi sa donje strane imaju takozvane uljne ţlezdice. Kada se ovaj proces kuvanja završi. Plodovi i sok korisni su kod bubreţnih bolesti. .opekotina i spreĉava rast plikova. Narodni lekari je smatraju biljkom izbora za jaĉanje i ĉišćenje krvi. Sprema se tako što se dva prstohvata isitnjenih listova crne ribizle stavi u dva decilitra provrele vode. soĉne bobice. Sok je koristan i u oporavku rekonvalescenata. a kada sazru postaju crvenije i tamnije. ribizle i šećer se pomešaju i na tihoj vatri sve kuva još pola sata. Istovremeno u drugoj šerpi. dţem i kompot. Sveţe bobice i sveţi sok krepe zdravlje. Ĉaj od crne ribizle povoljno utiĉe na rad bubrega i ublaţava tegobe izazvane reumom. sirup. visokog pritiska i zapaljenja mokraćne bešike. Potpuno crnu boju dobijaju kada su sasvim zrele. Bobice crvene ribizle otvaraju i apetit. TakoĊe pospešuju rad creva i ubrzavaju oporavak posle hirurške intervencije. dok razreĊen sok sa mineralnom vodom gasi ţeĊ. grĉeva i bolova organa za varenje. Zbog sadrţaja vlakana u semenkama bobice regulišu aktivnost creva i iz organizma eliminišu otrovne sastojke. Crna ribizla veoma liĉi na crvenu. Plod crne ribizle izuzetno je bogat vitaminom C. ostavi dva do tri minuta da odstoji. u 600 mililitra vode. procedi i pije. a pre svega upalu pluća.

a pozitivno utiĉe i na povećanje koncentracije i pamćenja. šećera. a zatim ĉuva na dobro rashlaĊenom mestu. kao i brojne minerale koji povoljno utiĉu na sveukupno zdravlje organizma. svaka bobica ribizle predstavlja malu multivitaminsku pilulu. ateroskleroze. poremećaja metabolizma.. Navedena mešavina stavlja se u flaše do pola.Plod i preraĊevine od crne ribizle normalizuju i stabilizuju krvni pritisak. U suštini. Kopriva . Sok pomaţe i kod krvarenja desni i proširenih vena. gastritisa. Ruţiĉasto. a zatim ĉeka 40 dana da sve fermentira na toplom mestu. Nakon toga mešavina se procedi i ostavi da stoji u sterilnim flašama. srednje jako vino dobija se kada se ribizle. pantotensku kiselinu vaţnu za ćelijsko disanje i lepu kosu. Lekovito deluje i kod ĉira na ţelucu. po ţelji kada je reĉ o koliĉini. koja sadrţi velike koliĉine niacina vaţnog za nerve.ĉudesni lijek . a posebno se preporuĉuje osobama koje su malokrvne. VINO KAO ĈISTAĈ KRVI Kao dobar ĉistaĉ krvi preporuĉuje se vino od ribizle. Izvesno vreme se saĉeka da vino dozri pre konzumiranja. usitne i uz dodatak vode.. vinskog kvasca i suvog groţĊa stave u staklene flaše.

zaboravimo na to. Jednom sam dao savjet majci sedmero djece. da bi kopriva odavno nestala sa lica zemlje. da nam je priroda već dala sve potrebno za zdravlje i da su nam da dohvat ruke prirodni i besplatni lijekovi. „Kopriva je jedna od najkorisnijih ljekovitih biljaka. Švedski znanstvenik Abbe Kuenzle tvrdi. koja je od svog zadnjeg poroda patila od glavobolje i ekcema. U drevna vremena kopriva je bila vrlo cijenjena. Iako smo svi ponešto ĉuli o ljekovitosti koprive.Ponekad. Na slici Albrechta Duerer (1471 1528) moţemo vidjeti anĊela sa koprivom u rukama. ime doktora na ţalost je nepoznato. koji govori o obiĉnoj koprivi. da pije ĉaj od koprive. u potrazi za rješenjem naših zdravstvenih problema. sadili bi samo koprive. Tako sam i ja bila iznenaĊena. lišće. kada sam naišla na ovaj ĉlanak. Svi dijelovi koprive – stabljika. . Ĉlanak je preveden sa engleskog. ako ne bi imala ţalce. koliko je ova biljka ljekovita. ne znam koliko nas je svjesno toga. koliko je ona zapravo ljekovita. Kad bi ljudi shvatili. Ţivotinje i insekti bi ju odavno pojeli. korijen i cvijet – imaju ljekovita svojstva.

Ĉaj se pije 4 tjedna. bolesti pluća itd. treba ga lijeĉiti uzimajući trave koje ĉiste krv. Osim nedostatka ţeljeza. i uspješno se koristi kod anemije. Kopriva je najbolja biljka za ĉišćenje i poboljšanje krvi. ukljuĉujući peludnu groznicu. jer će to uništiti dragocjene sastojke. kopriva je to što Vam treba! Kopriva sadrţi puno ţeljeza. ĉireve. za grĉeve u stomaku. Jednom mi je došla mlada ţena. Ĉaj od koprive takoĊer je blagotvoran kod virusnih i bakterijskih infekcija. Ako imate manjak ţeljeza u organizmu i osjećate se umorno i beskorisno. Moţete piti 1 ĉašu ĉaja od koprive svaki dan tokom cijele godine. Nakon nekog vrjemena opet sam ju sreo. imala je probleme sa ţelucem. Zbog toga koprivu preporuĉuju kao dio proljetnog ĉišćenja organizma. Nakon odreĊenog vremena. ţuĉnim mjehurom i patila je od glavobolje. Pozitivno djeluje na gušteraĉu i pomaţe sniţavanju šećera u krvi.pastoris) . Cijela se njezina obitelj okrenula prirodnom naĉinu lijeĉenja. a ona mi je sa oduševljenjem rekla. U kombinaciji sa drugim ljekovitim biljem. Kopriva lijeĉi upale urinarnog trakta i stimulira rad crijeva. koja je izgledala anemiĉno. Ĉaj od koprive je diuretik i zbog toga se moţe koristiti kod vodene bolesti. U biljnoj medicini ĉaj od koprive se koristi za bolesti jetre i ţući. RUSOMAĈA (Capsella bursa . koji pate od alergije. IzgraĊuje krv i zbog toga je dobrotvoran kod mnogih bolesti krvi. takoĊer bi trebali piti ĉaj od koprive. kod tumora slezene. P reporuĉio sam joj ĉaj od koprive.U kratkom vremenu riješila se ekcema i glavobolje. opet ćete se osjećati puni energije i zdravlja. za poremećaje sna. radi prevencije. Ljudi. Pošto ekcem ima unutarnji razlog. kopriva se moţe uspješno koristiti za lijeĉenje leukemije. kako joj je brzo pomogao ĉaj od koprive. Nemojte ĉaj zakuhati.

ţeluca. Stabljika naraste do 40 cm visine. proplancima. U narodu je još poznata pod imenima: pastirska torbica. Nepravilno nazupĉani listovi tvore rozetu . skriţanj. Tek što bilo gdje istresemo zemlju na gomilu. prljavobijeli cvjetovi tvore cvat koji se produlji u izduţeni grozd. dvije do tri šalice ĉaja od rusomaĉe dnevno pomaţu s velikim uspjehom kod svih vrsta krvarenja. Osobitu sklonost za ove srcolike komušice pokazuju kokoši. na tankim peteljkama vise tada male srcolike komušice. evo rusomaĉe. Taj ĉaj koristimo i za reguliranje menstruacije u pubertetu. parĉuška. Oparak od rusomaĉe daje upravo zaĉuĊujuće rezultate u rana. jarcima. koje su na opip poput koţe. kokošica. šuriin. siroĉica. naroĉito pri gradnji kuće već gotovo preko noći niĉe rusomaĉa. Ĉim se snijeg poĉne topiti i tlo se prestane mrznuti. torbiĉica. kesica. tarĉuţak.neću. gusamaĉa. u kojih se krvarenje ne moţe zaustaviti. ĉesiika . goromuk. crijeva i neredovite menstruacije. U doba klimakterija svaka bi ţena trebala piti dnevno dvije šalice ĉaja kroz ĉetiri tjedna. zatim napraviti pauzu od tri tjedna i tada ciklus ponoviti. kobulica. sićušni. Vrijeme cvjetanja: od oţujka do studenoga.sliĉnu onoj u maslaĉka. Kod hemoroida koji krvare . hoću . poljima i povrtnjacima.Raste posvuda na putevima. kao primjerice kod krvarenja iz nosa. ugaru. livadama. Kod jakih menstruacijskih krvarenja valja piti dnevno dvije šalice oparenog ĉaja (na jednu šalicu uzme se puna ĉajna ţliĉica rusomaĉe) osam do deset dana prije menstruacije. svjeţe i zelene. Ova dragocjena ljekovita biljka općenito se smatra dosadnim korovom.

zatim prestanemo. Kada kod atrofije udova i mišića ništa više ne pomaţe. Kod krvarenja iz bubrega najtoplije preporuĉujem dnevno dvije šalice ĉaja pripravljenog od mješavine rusomaĉe i poljske preslice u jednakim omjerima.ljekovita biljka za reguliranje krvnoga tlaka i moţe se preporuĉiti kako kod visokoga tako i kod niskoga krvnog tlaka. Pijemo dvije šalice dnevno dok se krvni tlak ne normalizira. prelijemo sa 38 . Pijenje ĉetiri šalice ĉaja od vrkute i masiranje s tinkturom rusomaĉe pomaţe i kod spuštene maternice. S time se valja masirati dnevno nekoliko puta. (Masiranje u ovom sluĉaju valja poĉeti od medice i nastaviti preko trbuha. stavimo u cjediljku i drţimo na pari. Tinktura od rusomaĉe: Svjeţe bilje. neka svjeţu rusomaĉu omekšaju nad parom u situ. Omekšanu biljku stavimo u krpu i poloţimo na oboljelo mjesto.primjenjujemo lagani klistir. listove. Majke. I u tom sluĉaju ĉaj pijemo samo odreĊeno vrijeme. ako je moguće svjeţe. ostavimo da stoji 14 dana na suncu ili na toplom mjestu. ovaj ĉaj pripravljamo kao oparak. Suprotno bijeloj imeli. pustimo da kratko odstoji. Isto tako dobro ljekovito djelovanje kao bijela imela ima rusomaĉa kod menstruacije. Naša je rusomaĉa sliĉno bijeloj imeli . u ĉinimo sljedeće: sitno nasjeckanu rusomaĉu ostavimo u ţitnoj rakiji deset dana na suncu ili uz neki drugi izvor topline. koju ostavimo u hladnoj vodi tijekom noći . Kod svih vanjskih mišićnih oboljenja ta je dragocjena ljekovita biljka posebno vaţan pomoćnik. Oblog od bilja omekšanoga na pari: Dvije pune šake rusomaĉe. zaviju ju u dvije marame i još toplu stave na dojke.) Posebno naglašavam da tinktura mora biti spravljena od svjeţe rusomaĉe. kojima u dojenju nabreknu dojke. Kod tako teških oboljenja mišića pomaţe brzo i sigurno samo svjeţe bilje! NAĈINI UPORABE Priprema ĉaja: Uzmemo punu ĉajnu ţliĉicu na 1/4 litre vode. stabljike zajedno s cvjetovima i srcolikim komušicama sitno nareţemo i rastresito napunimo bocu do grla. usto piti ĉetiri šalice ĉaja od vrkute. sjedeće kupke ili pranje s mlakim oparkom rusomaĉe. oparimo. HAJDUĈKA TRAVA .40 % ţitnom ili voćnom rakijom (bilje mora biti pokriveno).

Hajduĉka travapomaţe kod šuljeva ĉak i onda kada krvare kao i kod krvarenja iz ţeludca. nagona za povraćanje suţenenje i sekrecije oĉiju. Hajduĉka trava daje neverovatne rezultate kod prelaznog doba to jest klimaksa. i romanika. proĉišćava krv pa je dobro da se pije posle hemoterapije kako bi se organizam brzo oporavio. Kod oboljenja koštane srţi takoĊe je neprevaziĊena hajduĉka trava. Reguliše rad bubrega. ravanj. Zavidne rezultate je dala i kod leĉenja migrene.U narodu ima i drugih naziva kao što su: sporiš. dovoljno je da se pije dva puta dnevno u gutljajima. mokrenja u krevetu i oboljenja materice kao i kod mioma. poremećaj cirkulacije kao i probleme sa stolicom. TakoĊe leĉi i rak pluća i ako to moţda zvuĉi neverovatno ipak za ovu opaku bolest imamo leka i to u našoj neposrednoj blizini. Leĉi anginu pektoris kao i . Za bolove u nogama i rukama dobre su kupke sa hajduĉkom travom. nesvestice. Bere se kad je najaĉe sunce jer tada ima najviše eteriĉnog ulja u sebi i lekovita svojstva su naj jaĉa. stolisnik.Hajduĉka trava ima mnogo lekovitih svojstva i leĉi vrlo veliki broj bolesti ĉak i kad mislimo da leka nema tu je hajduĉka trava. Stvara crvena krvna zrnca i poboljšava krvnu sliku. Ţvaće se koren iĊirota dva puta dnevno i pije ĉaj dva puta dnevno . Hajduĉka trava reguliše apetit leĉi upale ţeludca. Pomaţe kod reume bolova u leĊima. krvarenja iz nosa.TakoĊe rešava probleme sa belim pranjem. Cvetovi mogu biti od bele boje do do roze. kod pojave jakog proliva ili opstipacije. Posebno je lekovita kod ţenskih bolesti. upale jajnika.

narednog dana ponovo je zagrejati.njene prateće tegobe. ili domaće svinjske masti. Majĉina dušica ? Majĉina dušica . sprema se od cveta i domaće masti. kada mast baci 2-3 kljuĉ skloniti sa štednjaka pomešati i ostaviti da odstoji do narednog dana. Mast : 90g maslaca. Što se tiĉe hemoroida mast od hajduĉke trave daje trajne rezultate otklanja hemoroide i više se ne pojavljuju. potom procediti i ostaviti da stoji na hladnom ili u friţideru. Naĉin pripreme: Ĉaj:1 kašika se popari sa ĉetvrt litra vode i ostavi da odstoji a zatim se pije . 15g sveţe isitnjenih cvetov sa hajduĉke trave 15g naseckanih listova maline. Sedeća kupka : 100g hajduĉke trave cele biljke staviti preko noći da odstoji u hladnoj vodi do sledećeg dana zagrejati dok ne prokljuĉa pa je zatim dodati u vodu za kupanje . Sedeće kupke se koriste kod svih ţenskih bolesti.

Thymus serpyllum Status zaštite Sistematika Carstvo: Plantae Divizija: Magnoliophyta Razred: Red: Magnoliopsida Lamiales Porodica: Lamiaceae Rod: Vrsta: Dvojno ime Thymus serpyllum L. Podruĉje ţivota Thymus T. serpyllum .

materinka. [1] Majĉina dušica. . dušica. divlji bosiljak. grmasta biljka. zaslaĊen medom. a povremeno se u plitku zdjelicu stavlja pred pĉelinjak ĉaj od majĉine dušice. bukovica. papric. Naziva se još babja dušica. Majĉina dušica je vrlo dobra paša za pĉele. vrlo jakog aromatiĉnog mirisa. tamjanika. Majĉina dušica je višegodišna zeljasta biljka grmolikog oblika. vreskovina. Upravo zato ponekad se naziva “sirotinjskim antibiotikom”. vrisak. ĉabrac. poponak. Cvjetovi majĉine dušice. kada vladaju prehlade i virusna gripa. Ova biljka je od velike pomoći u hladnim i vlaţnim jesenjim danima.Majĉina dušica (Thymus serpyllum) je trajna oko 30 cm visoka.

. Majĉina dušica.Majĉina dušica.

Cvjetovi majĉine dušice. .Majĉina dušica. Provansalske trave moţete i sami smješati po vlastitom izboru.

1 Ocat ĉetvorice lopova .Zaĉinski buket od timijana (moţe i majĉina dušica).3 Ljekovito djelovanje na bolesti 5 Povijest 5.2 Biljni ĉaj 4. Sadrţaj [sakrij] 1 Opis biljke 1. povezan s konopcem. listova lovora i kadulje.1 Inhalacija 4.1 Srodne vrste 2 Rasprostranjenost 3 Ljekoviti dio biljke 3.1 Kemijski sastav 4 Ljekovito djelovanje 4.

Lamiaceae). Upotrebljava se protiv crijevnih parazita. s tim da su ona u timijana nešto izraţenija. ruţmarinom i kaduljom. pašnjacima i na kamenju. a naroĉito protiv djeĉjih glista. Rasprostranjenost [uredi] Majĉina dušica raste po suhim i sunĉanim mjestima. bosiljkom.konzervans i antiseptiĉko sredstvo. granĉice su mu uspravne. Majĉina dušica je omiljen lijek u narodnoj medicini. Poznat je veliki broj broj samostalnih oblika majĉine dušice. Ulazi u sastav ljekovitih preparata za lijeĉenje dišnih organa i probavnih organa. Divlja majĉina dušica se ponekad upotrebljava umjesto majĉine dušice. Postoji na stotine vrsta majĉine dušice. a biljka u vrijeme cvatnje ima posebno ugodan aromatiĉan okus i miris.zeleni s kratkim peteljkama.6 Majĉina dušica u kuhinji 7 Izvori 8 Vanjske poveznice Opis biljke [uredi] Puzeći grmić s brojnim izdancima i vrijeţama. ali ih nestruĉnjaci ne razlikuju i Thymus serpyllum je zapravo skupno ime za razliĉite oblike i vrste. U Hrvatskoj je vrlo rasprostranjena. Majĉina dušica i timijan imaju ista svojstva. na suhim rubovima šuma. mravincem (origano). Koristi se kao zaĉin. koje su meĊusobno povezane kriţancima i prijelaznim oblicima. prije svega kao lijek za lijeĉenje probavnih organa. Srodna je smajoranom. na livadama. Ĉesto se pojavljuje u većim skupinama uzduţ meĊa. sunĉanim mjestima bez stalne vlage i sjene. Odliĉna je pĉelinja paša. ĉija se aroma u nekim sluĉajevima vrlo razlikuje. . a listovi uski elipsasto sivo . Kod nas se majĉina dušica stoljećima upotrebljava. goli ili obrasli dlakama. Srodne vrste [uredi] Majĉina dušica spada u porodicu usnaĉa (lat. ali je zapravo posebna alpska vrsta s manje izraţenom aromom. metvicom. Sitni svijetlocrveni do tamnocrveni cvjetovi razvijaju se na vrhovima ogranaka. Najpoznatije su majĉina dušica s mirisom limuna i naranĉe.

1%). Suvremena znanost je dokazala prisutnost niza ljekovitih tvari koje opravdavaju upotrebu majĉine dušice.6% lipida i dr. kariofilenoksid (do 27. Ljekoviti sastojci nalaze se jedino i iskljuĉivo u listu i cvijetu majĉine dušice. koje se sastoji preteţno od cineola. a najvaţniji sastojak ulja. Stavlja se ĉesto u zaĉinsku mješavinu provansalske trave. Nadzemni dio biljke se tijekom cijele godine moţe koristiti za pripremanje ĉajeva i napitaka. ribi.6%). a neke i uništava. Treba odsjecati samo gornju polovinu lisnatih granĉica u cvijetu i to škarama. 1. Majĉina dušica sadrţi sadrţi još karvakrol.3%).5% (divlja) do 2.6% eteriĉnog ulja (Oleum Serpylli).2%) i borneol (do 27. lipnju. zastupljen je u manjoj koliĉini. α-kadinol (do 28.5% (uzgojena ili vrtna) eteriĉnog ulja. a u većim koncentracijama su zastupljeni i β-ocimen (do 34.0% ugljikohidrata. 6. Njihova prisutnost opravdava preventivnu upotrebu u . Za zaštitu u vrijeme epidemija se preporuĉuje svakodnevna uporaba ĉaja od majĉine dušice. 24. U eteriĉnom ulju majĉine dušice koliĉinski dominantna komponenta je α-pinen (36.8% bjelanĉevina. gorke tvari i flavone. jer se time biljka uništava. raznim jelima od mesa. 4. Nikako se ne smije ĉupati. Sadrţi 0.8%).4%). MeĊu njima su najvaţnija eteriĉna ulja. kolovozu i rujnu.8-cineole (do 30. paštetama. Osušena biljka sadrţi oko 0. srpnju. karvakrol. salatama. a dodaje se povrću. Upotrebljava se samo gornja trećina biljke. Treba napomenuti da majĉinu dušicu treba brati paţljivo. Ljekovito djelovanje [uredi] Poput sliĉnog timijana koristi se dosta u mediteranskoj kuhinji kao zaĉin. flavoni. gorke tvari. jer ona ima svojstvo da zaustavlja razvoj mnogih patogenih klica. tanin.2% ukupnog pepela. umacima ijuhama. 13. Za lijeĉenje se sabiru mladice s cvjetovima prije i za vrijeme cvatnje.3% celuloze. Bere se u svibnju. Pretpostavlja se da neutralizira jako masna jela. Majĉina dušica je poznata i u biljnoj medicini kao ljekovita biljka i koristi se za pripremanje ljekovitih pripravaka. Kemijski sastav [uredi] Majĉina dušica sadrţi 44. timol.Ljekoviti dio biljke [uredi] Cvate ĉitavo ljeto i sabire se ĉitava biljka (odreţe se srpom) bez korijenja i osušenih dijelova biljke. timol.

[3] Vaţno je zapamtiti dva pravila: nikada ne kuhati u otvorenoj posudi. Ovdje svakako pripadaju i “aromatizirani ĉajevi” iz filter-vrećica. upala grla. sušenjem i ĉuvanjem mogu potpuno izgubiti. što će dovesti do još boljih rezultata u terapiji.vrijeme epidemija (kao antiseptik). koja sadrţava ljekovite sastojke majĉine dušice. Biljni ĉaj [uredi] Da bi se dobio dobar ĉaj. a ostatak kratko nakon proizvodnje. Dok je sušimo. Ne hvatajmo je prstima. trebamo je prevrtati drvenim ili staklenim štapićima. Zato ljekovite ĉajeve nije preporuĉljivo kupovati na trţnicama. a posebno istaknula da je korisna za lijeĉenje velikog kašlja (hripavac). Filter-vrećice su trgovaĉki proizvodi namijenjeni potrošaĉkom društvu i nikako nisu proizvodi kojima ćete osigurati zaštitu u vrijeme epidemija ili adekvatnu terapiju narušenog zdravlja. podjednako je vaţna ispravna berba te biljke. za pripremu uzeti dovoljnu koliĉinu biljke. niti od neprovjerenih proizvoĊaĉa za koje ne znamo primjenjuju li odgovarajuće mjere kvalitete u proizvodnji i preradi biljaka. njeno sušenje. pa ćemo umjesto ljekovite biljke dobiti “obiĉnu slamu”. Naime. pakiranje i ĉuvanje. ljekoviti sastojci lako isparavaju: najveći dio se gubi već pri mljevenju. Ljekoviti sastojci nalaze se jedino i iskljuĉivo u listu i cvijetu i vrlo su nepostojani spojevi koji se nestruĉnim branjem. uspješno razrjeĊuju sekret u bronhijima. British herbal pharmacopoeia) uvrstila je majĉinu dušicu u ljekovite biljke i u indikacijama za upotrebu navela oboljenja u kojima se ta biljka preporuĉuje: bronhitis. Britanskaherbalna farmakopeja (engl. a tako dobiven ĉaj neće donijeti oĉekivane rezultate. Time ispunjavate dva glavna uvjeta za iskašljavanje: dobra hidratacija organizma i vodena para. bronhijalni katar. [2] Inhalacija [uredi] Majĉinu dušicu moţete i inhalirati (udisati). . u terapiji kod oboljenja praćenom kašljom.

Sluţi kod neredovite mjeseĉnice. opće ţivĉane slabosti i za jaĉanje mozga. u narodnoj medicini treba navesti upotrebu majĉine dušice kao sredstva za lijeĉenje alkoholizma. zasladite medom i pijte tri do ĉetiri šalice ĉaja na dan. kako biste skuhali dobar ĉaj. ţivĉanih i reumatiĉnih bolesnika pripremamo kupelj kojoj dolijemo ĉaj od te biljke. Ljekovito djelovanje na bolesti [uredi] majĉina dušica raskuţuje dišne putove. prelijte s 200 g kipuće vode. ţivce. kod smetnji u mjehuru i bubrezima. uzmite jušnu ţlicu majĉine dušice.Majĉina dušica sadrţi ljekovite sastojke koji lako isparavaju. majĉina dušica namoĉena u rakiji ili maslinovom ulju djelotvorna je kod bakterijskih oboljenja crijeva i pluća. za jaĉanje oslabjelih. Ĉaj pripremljen s nedovoljnom koliĉinom biljke takoĊer nema ljekovita svojstva. Dakle. drhtanja (tremora) udova. Jaĉa ţeludac i ţivce i dobro je sredstvo zadezinfekciju. [4] Povijest [uredi] . kod glavobolje šaku majĉine dušice stavimo pod kapu ili šešir. Vrlo vrijedna ĉajna mješavina za lijeĉenje slabokrvnosti kod mladih i starih je majĉina dušica pomiješana s jednakim dijelom koprive. oboljelih bronhija i gnojnih procesa u plućima. poklopite i nakon pola sata procijedite. majĉina je dušica korisna paša za pĉele jer ih ĉuva od bakterijskih bolesti. Uspavljuje. Kuhanjem u otvorenoj posudi oni ispare. pospješuje znojenje. moţemo je upotrebljavati za masaţu kod reume. smiruje kašalj. hripavac. te tako pripremljen ĉaj nema ljekovita svojstva. bljedoća i slabokrvnost daljnja su podruĉja lijeĉenja majĉinom dušicom. ĉaj od majĉine dušice kojemu dodajemo med ubrzava poroĊaj i olakšava ga. ne smijemo zaboraviti na ĉaj od majĉine dušice kod upale pluća. gihta.

prastara ljekovita biljka. majĉina dušica. Njemaĉka majĉina dušica sadrţi primjerice oko 3. paštete. Osim te osnovne mješavine. a primjenjivao se u starom i srednjem vijeku. a osim toga u sjevernoj Africi i SAD-u. a koristili su je za smirivanje grĉeva. Prvi besprijekoran opis te biljke dao je Plinije Stariji. IzraĊivan je od velikog broja razliĉitih sastojaka. tj. univerzalnom lijeku u obliku kaše za unutarnju upotrebu. tj. lavanda i ruţmarin. zeĉetinu i perad. metvica ili pelin. On se sastoji u osnovi od octa. Taj terijak.5% eteriĉnog ulja.). te dodatka bijelog luka (ĉešnjak). klimi. Ocat ĉetvorice lopova danas se prodaje u Provansi kao antiseptiĉno sredstvo. kamfor i klinĉić. Kr. Karlo Veliki je nareĊivao uzgoj majĉine dušice. variva. u koji je namoĉena kadulja. Teofrasta i Dioskurida. ublaţavanje upale crijeva i jetre. a francuska gotovo dvostruko. nije sasvim sigurno. Bila je poznata još Egipćanima. Ocat ĉetvorice lopova [uredi] Ocat ĉetvorice lopova je ocat s zaĉinskim biljem. divljaĉ. timijan ili majĉina dušica. vremenu branja i vrsti skladištenja. terine i kobasice za jela s jetricom i jetrenu paštetu . kao i srodna joj biljka timijan. današnja majĉina dušica. Glavne komponente su timol i karvakrol. pr. U kuhinji se upotrebljava za: za mediteranska jela s mesom. u ocat se mogu dodati i drugi zaĉini ili ljekovite biljka. isto kao i Hildegard iz Bingena u Srednjem vijeku. Plinije Stariji takoĊer spominje majĉinu dušicu kao ljekovitu biljku. bila sadrţana u glasovitom terijaku. kao što su ruta. Majĉina dušica u kuhinji [uredi] Majĉina dušica ima vrlo pikantan.Majĉina dušica je. koji je izvijestio da je "serpyllum".pripisuje se sirijskom kralju Antiohu III Velikom (oko 200. Majĉina dušica se danas prvenstveno uzgaja u juţnoj i istoĉnoj Europi. Poznato je da su Rimljani stavljali majĉinu dušicu u svoje zalihe ţitarica kako se ne bi pokvarile. u kojem je bila i majĉina dušica . blago gorak okus koji podsjeća na dim. pogotovo janjetinu. Majĉina dušica potjeĉe iz juţne Europe. za kojeg je vezana legenda da je u Srednjem vijeku lijeĉio od kuge. Sadrţaj eteriĉnog ulja ovisi o porijeklu. Je li biljka "thymos".

za rajĉice. npr. ĉesto zajedno s mravincem za mahunarke i jela s povrćem. papriku. sliĉno kao i zahtar od preprţenog sezama. ruja i majĉine dušice za latinoameriĉka jela. koja se miješa s maslinovim uljem i moţe se upotrijebiti za umakanje bijelog kruha. patlidţane. pogotovo s grahom Sušena majĉina dušica zaĉinjava bitno intenzivnije od svjeţe Bokvica Bokvica . tikvice i luk za svjeţi (kozji) sir za juhe i umake za kiseljenje krastavaca i maslina i za aromatiziranje octa kao sastojak provansalskih trava i zaĉinskog buketa kao sastojak egipatske mješavine zaĉina dukka.za krepka jela s ribom za gljive za jela s krumpirima za posipanje mediteranskih kruhova.

Podrodovi Plantago Coronopus Bougeria Psyllium Littorella Bokvica. mala bokvica. Plantago. Ovaj rod se sastoji od oko 200 vrsta. eng. ţilovlak. koncula."Ţenska bokvica" (Plantago major) Sistematika Carstvo (nesvrstani) Red Porodica Rod Plantae Eudicots Lamiales Plantaginaceae Plantago L. Najvećim dijelom to . poznata i kao konjska rebra. trputac (lat. Plantain) je rod biljaka iz porodice Plantaginaceae.

Cvati su na peteljkama obiĉno od 5 do 40 cm visoke. kao . Aziji. Sadrţaj [sakrij] 1 Rasprostranjenost 2 Upotreba 3 Naziv 4 Vrste 5 Galerija 6 Reference 7 Vanjski linkovi Rasprostranjenost [uredi] Rasprostranjena je po cijeloj Evropi. Na listovima je naglašeno 3 do 5 provodnih ţila. Bokvicom se hrane larve nekih vrsta leptira. Australiji. koje se granaju na širem dijelu lista. putevima. jednogodišnje biljke. Listovi su široki ili uski. listovi prije cvjetanja. te sjeme nakon sazrijevanja. obalama mora. sa brojnim malehnim cvjetovima koji se oprašuju putem vjetra. u zavisnosti od vrste. Bokvica djeluje kao astringent (sredstvo za zatvaranje). ali imaju suţeni dio u blizini stabla koje je pseudo -peteljka. Za lijek se skupljaju korijen. a raste na livadama i svijetlim prozraĉnim šumama. Plod je dvosjemeni. Americi. Mnoge vrste iz ovog roda su kosmopolitske biljke. Listovi su sesilni. rijeka te po planinama i pašnjacima. a mogu biti kratke i konusne ili duge i šiljate. Upotreba [uredi] Koristi se od prahistorijskih vremena kao biljni preparat. Novom Zelandu i Africi. U narodnoj medicini se više cijeni muška bokvica (Herba Plantaginis lanceolatae) bokvica muška ili trputac muški. po mjestima koja su ugaţena.su zeljaste. dok su neke od njih manji grmovi visoki do 60 cm. Vrlo ĉesto rastu na vlaţnijem tlu. prugama.

divertikuloze. Naprimjer. iskašljavanje.ţenska ili širokolisna bokvica (P. tinkture ili sirupa.000 godina. Vrsta bokvice P. zelenim sosovima i sliĉno. Sjeme nabubri i otpusti sluzkada se uroni u vodu. naroĉito vrste P. oblog od lišća je koristan protiv ujeda insekata. osipa uzrokovanog otrovnim bršljanom. Sjeme bokvice. psyllium. Naziv [uredi] Bokvicu nazivaju i muškom bokvicom. antimikrobno. postoje dokazi da su indijanci sa centralne obale današnje Californije koristili bokvicu u ishrani prije 6. dok ţenska bokvica ( Plantago major) nazivaju velikim trpucem ili bokvicom ţenskom. manjih ranica i plikova. major) i muška ili uskolisna bokvica (P. korisna je za kašalj i bronhitis. dostupan u slobodnoj prodaji bez lijeĉniĉkog recepta. Koristi se i kao dodatak u proizvodnji laksativa. . simptoma sindroma nadraţaja crijeva. kao izvor dijetetskih vlakana u ishrani i sliĉno. a razlikuju se po obliku listova . odnosno trpucem muškim. lanceolata).000 do 8. koristi se kao uobiĉajen laksativ.[1] Pri vanjskoj upotrebi. kao i sredstvo za ublaţavanje kašlja. poput Metamucila. Vrste koje imaju široko lišće koriste se i kao povrće u salatama. diuretik i sliĉno. U narodnoj predaji. Kod interne upotrebe. Smatra se da su se mnoge vrste bokvice koristile u ishrani od prehistorijskih vremena. postoje priĉe da pomaţe i kod ujeda zmija. u obliku ĉaja. psyllium je korisna i za ublaţavanje konstipacije (zatvora).protivotrov. antiupalno i antihistaminsko sredstvo.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful