Beli slez – veoma lekovita biljka Zbog svoje izuzetne lekovitosti, beli slez se vekovima koristi u narodnoj, ali

i u savremenij medicini i farmaciji. U našim krajavima ima i drugih naziva za beli slez: dobri slez, pitomi slez, veliki slez... Smatra se da je beli slez poreklom sa prostora istoĉne Evrope i zapadne Azije. Zbog svojih lekovitih osobina, uzgaja se u Evropi i Aziji, ali i u Americi i u Australiji. Kod nas ga najviše ima pored reka, na reĉnim ostrvima i ritovima zbog toga što mu takvo zemljište i vlaga odgovaraju. Beli slez (Althaea officinalis) je višegodišnja, aromatiĉna i zeljasta biljka, koja izrasta do visine 1-2 metra. Biljka je obrasla gustim svilastim dlakama, listovi su spiralno poreĊani, srebrnobeliĉaste boje, a cvetovi su ruţiĉasti. Zbog svojih lekovitih sastojaka, koriste se koren, stablo, listovi i cvetovi. Iz biljke se koristi sluz koji sadrţi dosta korisnih sastojaka. Hidrolizom se iz belog sleza dobijaju ksiloza, galaktoza i glikoza. Sastav Beli slez sadrţi mnoge korisne sastojke i supstance: asparagin betain biljna vlakna biljne masti eteriĉna ulja invertni šećer pektin saharozu skrob ugljene hidrate

fosfate Lekovito dejstvo Beli slez se koristi u sledećim sluĉajevima kao lek ili kao pomoćno sredstvo: akne alergije astma bolesti bešike bolesti grla i nosa bronhitis gnojni ĉirevi grĉevi u ţeludcu ekcem zanoktice zatvor infekcije polnih organa infekcije koţe infekcije oĉiju jaĉanje imuniteta koprivnjaĉa kašalj i promuklost kijavica moţe se koristiti kao diuretik nesanica

otvorene rane (obloge) plućni katar prevencija kod organa za varenje prehlade i grip problemi sa koţnim bolestima (obloge) protiv proliva problemi sa mokrenjem razne infekcija sinuzitis sindrom nadraţenih creva spreĉavanje bubreţnih bolesti tuberkuloza upale organa za disanje upale mokraćnih kanala upale ţeluca i creva upala debelog creva cistitis Korišćenje belog sleza kao lekovite biljke Listovi, cvetovi i koren se osuše pa se po potrebi potope u hladnu ili mlaku vodu i onda se ta teĉnost koristi za piće ili premaze. Dugotrajno kuvanje umanjuje lekovita svojstva belom slezu. Veoma povoljno deluje na organizam kao ĉaj u kombinaciji sa drugim lekovitim biljkama (kamilica, medunika, nana...)

Crnog i istoĉnih obala Sredozemskog mora. koji je povremeno poplavljen. u vidu ĉajeva ili kapi za nos. Beli slez treba kupovati u apotekama ili prodavnicama u originalnom pakovanju ili od registrovanih prodavaca biljaka. Odatle se raširio ĉak u Australiju i Ameriku. Misli se da je beli slez poreklom iz zemalja oko Kaspijskog. a najviše reĉni nanos. Naĉin delovanja Iz navedenih podataka moţe se zakljuĉiti da beli slez pomaţe kod mnogih zdravstvenih problema kao lekovit ĉaj ili ulje za spravljanje obloga i premaza za koţu.. problema sa organiam za varenje i protiv raznih koţnih bolesti. Za leĉenje trudnica ili veoma male dece ipak se treba konsultovati sa lekarom povodom primene belog sleza. lista i cveta. duboku. koji se upotrebljavaju u medicini. Voli laku.. Althaea officinalis) je višegodišnja zeljasta biljka iz familije slezova (Malvaceae). Beli slez se najviše koristi za leĉenje disajnih organa (nos. Save i drugih reka. kao dodatak.. Naroĉito se pokazao kao delotvoran prilikom upala disajnih organa. U Srbiji ga najviše ima po reĉnim ostrvima i ritovima pored Tise.) kod dece..Pored upotrebe u farmaciji i medicini. . beli slez se koristi za spravljanje raznih slatkiša. pluća. grlo. vlaţnu zemlju. U mnogim zemljama zapadne i srednje Evrope gaji se zbog korena. Dunava. Beli slez (lat.

Crveni kantarion: Narodni naziv:kicica .

slabokrvnosti itd. do 4 cm dugacko. tako da cim se rukom uhvati. gotovo cetvrtasto. vina i tinkture. petozubu krunicuroza ili svijetle crvene boje.kao i zuti kantarion. ona se iscupa i na taj nacin unisti. naspramno. vezati u kitice i susiti u hladu. a nije otrovna.net/t6411/#ixzz2WGaTSHpa Glog: Jaĉa srce. protiv smetnji u organima za varenje. visoko do 40 cm. rijetko. tako da se u ljeto mnogi sjenokosi rumene od iscvjetale kicice. po rubu cijelo. Saznajte više: Crveni kantarion http://slobodni. Staniste: Ne uspijeva bas svugdje. Kicica ima vrlo sitno i plitko korenje. otvaranje apetita. suplje. Upotrebljava se u obliku vodenog ekstrakta. Deluje kao cist amarum slicno lincuri. Lisce je sitno. U posljednje vrijeme ga je nesto teze pronaci na mjestima na kojima je ranije uspijevao. smiruje nervozu Ţ. Kicicu treba brati dok je u cvijetu. Radulović | 27. Kod stare i na suncu susene biljke cvjetovi su izblijedjeli. skoro sjedece.Opis biljke: Stablo je cvrsto. protiv groznice. najvise po vlaznim brdskim i planinskim livadama. 12:33 | Komentara: 1 . golo. praska. mjestimicno u ogromnim kolicinama.uzrok je zapustanje livada. Ulazi u sastav gorkih cajeva za stomak. sjajno. pri vrhu razgranato. Prizemno lisce poredano je unakrsno u prsljenove i jsedece. Ljekoviti dio :biljka je vrlo gorka. Cvjeta cijelog ljeta. golo. oktobar 2012. a debelo je do 3 mm i narijetko obraslo sitnim listicima. duguljasto-jajasto. Malo je nsseg ljekovitog bilja koje ja tako mnogo i cesto upotrebljavam. Cvetovi su slozeni u racvastu cvast na vrhu stabla i imaju lijevkastu.

grĉenja materice Dokazano je da glog povećava snagu srĉanog mišića / Foto Thinkstock SRODNE VESTI Med smanjuje otok Trešnja: Delotvornija od aspirina Sveţe prolećne salate Lipa:Smiruje napetost i ĉuva srce . nesanice.Koristi se protiv srĉanih problema.

Hibiskus leĉi groznicu Iako se u nekim zemljama glog gaji kao ţiva ograda, cvet i list od ove biljke još od pre pola veka koriste se kao lek. Prema pisanom tragu dr Jovana Tucakova, i cvet i list mogu da pomognu u leĉenju nervoze, nesanice, gušenja, srĉanih problema, protiv visokog krvnog pritiska. TakoĊe, pomaţu kod grĉenja materice i tonusa creva.

Poslednjih godina kod nas se prave lekovi od gloga, namenjeni pre svega ljudima koji imaju probleme sa srcem, onima sa slabim nervima i ţenama u predmenopauzi i u menopauzi. U narodnoj medicini posebno se isticalo blagotvorno dejstvo gloga na staraĉko srce. Dokazano je da glog zaista povećava snagu srĉanog mišića, poboljšava provodljivost impulsa i smiruje lupanje srca. Dobri rezultati su postignuti i kod mlaĊih ljudi, posebno kod srĉanih nervoza. Naš narod je vekovima koristio magijske postupke u leĉenju raznih bolesti. Kult glogovog drveta oĉuvan je do danas, pa je opstalo i verovanje da ĉovek koji je bolestan odnese kolaĉ od kukuruznog ili pšeniĉnog brašna do gloga i tamo ga okaĉi uz reĉi: U glog ulog, a u telo odlog! Verovalo se da je ovo drvo zaštitnik zdravlja i da ga se plaše svi demoni i bolesti. Poznat je i obiĉaj Roma iz Šumadije koji su se na ĐurĊevdan priĉešćivali glogovim listom. Glog raste po ogoljenim, kamenitim i suvim mestima. Da bi se saĉuvala njegova lekovita svojstva, vaţno je znati šta, kako i kada brati. Do cvetova se dolazi kad je u cvatu polovina otvorena, a druga polovina još u pupoljku. Treba uzbrati cele cvasti iskljuĉivo po suvom vremenu, još bolje ako je sunĉan dan i staviti ih u korpe. U što tanjem sloju zatim ih sušiti na promaji i ne prevrtati da se ne bi izlomile. Osušen cvet mora da se ĉuva dobro zapakovan. List se bere mlad i suši kao i cvet, dok se plodovi ubiraju kad su potpuno zreli. Glog je, inaĉe, trnovit, razgranat i otporan grm koji raste do ĉetiri metra. Listovi su podeljeni u tri do pet reţnjeva i po obodu testerasti, a cvetovi beli, reĊe malo ruţiĉasti sakupljeni u mirisne cvasti sliĉne štitu. Istiĉe se mnoštvom prašnika crvene boje. Plod je okruglasta i malo duguljasta crvena, mesnata koštunica sa

jednom do tri semenke. U gloginjama ima masnog ulja, šećera, limunske, vinske i drugih kiselina, dok kora sadrţi alkaloide. Za glog postoje i druga manje poznata imena kao što su beli glog, bela draĉa, beli trn, glogovka, oštri trn, pasji trn, ĉobanĉica... Na našim prostorima najrasprostranjeniji je beli glog, u ĉijem se plodu nalazi samo jedna semenka. Njegov cvet i list najĉešće se beru i prodaju pod imenom crvenog gloga. Zbog svoje već poznate lekovitosti, inostrano trţište sve više je zainteresovano da iz naše zemlje uveze velike koliĉine cveta i lista gloga. U svetu, kao što se zna, ljudi se poslednjih decenija okreću prirodnim putevima izleĉenja, a tu je, ĉini se, glog postao nezaobilazan. Ukoliko ste se opredelili da pronaĊete lek u ĉaju od gloga za neku svoju boljku, treba da znate da duţa i svakodnevna upotreba moţe da izazove muĉninu, pa ĉak i trovanje. Preporuĉuje se da se posle pet do sedam dana leĉenja ĉajem napravi pauza od dva-tri dana. Podrazumeva se, naravno, da pacijent za sve vreme terapije mora biti pod nadzorom lekara ili fitoterapeuta.

RECEPTI Zaustavite aritmije Za spreĉavanje nepravilnost u ritmu srĉanih otkucaja, po receptu dr Jovana Tucakova, sami napravite lek. Tri do pet puta dnevno pre jela na kocku šećera nakapati po 15 kapi tinkture (20 g na 100 g alkohola) od cveta i lista gloga. Za isti poremećaj preporuĉuje se i pet kapi tinkture (20 g na 100 g alkohola) od zdrobljenih gloginja. Moţete da napravite i ĉaj tako što ćete jednu kašiku cveta gloga preliti ĉašom kljuĉale vode. Ostaviti da odstoji dva sata, procediti i piti u dve doze pre jela. Ako imate usporen rad srca Uzmite po 50 g cveta i lista gloga i lista matiĉnjaka. Pomešati, dve kašike ove mešavine preliti sa tri decilitra kljuĉale vode. Poklopiti posudu i ostaviti dva sata da odstoji. Procediti i piti ĉaj u toku dana pre jela. Pobedite arteriosklerozu i pritisak

Odvojite po 25 g gloga, belog luka, rastavića i imele. Od dve kašike ove smeše pravi se ĉaj tako što se popari sa tri decilitra kljuĉale vode, poklopi i posle dva sata procedi. Napraviti ĉaj i pijte dva puta u toku dana pre jela. Za ove bolesti moţe da se koristi i mešavina od 20 g cveta gloga i kamilice, maslinovog lista, imele i belog luka.

ali se njena lekovita svojstva primenjuju i u savremenoj medicini. komadići ili mleveni prah od korena). Kod nas je najviše ima u brdima. dok je koren razgranat i dugaĉak. Stabiljka je okrugla i šuplja. u našim krajevima je ranijih godina lincura nemilosrdno eksploatisana kao lekovita trava. lecijan. lincura se vekovima koristi u narodnoj medicini. Kao lekovita biljka. Poznato je da su lincuru kao lek koristili i Iliri. Lincura (Gentiana lutea) je višegodišnja biljka koja izrasta do oko jednog metra.Lincura protiv problema sa varenjem Dragan Cvetković – 19. moţe škoditi organizmu.2010..01. sa svetloţutim cvetovima. Zbog toga je lincura u našim krajevima i susednim zemljama zakonom zaštićena kako bi se oĉuvala. Zbog lekovitih sastojaka koristi se sušen koren (ceo. licijan. zbog prevelike gorĉine. ravan. tako da je u nekim krajevima postala retkost. Sastav Lincura sadrţi sledeće lekovite supstance: . gencijana košutnik.. Za potrebe prerade lincura se u novije vreme uzgaja u baštama. ravet. Koren je gorkog oporog ukusa. planinskim pašnjacima ili pored grmlja. U našim krajavima lincura se zove i srdaĉica ili trava od srca. Zbog lekovitih osobina (i popularnosti). a u većim koliĉinama. ali i na livadama kao industrijsko bilje. Ranije se lincura koristila kao odliĉan lek protiv kuge.

alkaloide gentanine biljna vlakna biljne masti biljna ulja gentizin glikozide gumu enzime eteriĉna ulja mineralne soli pektin tanine trisaharide heterozide šećere Lekovito dejstvo Lincura se koristi u sledećim sluĉajevima kao lek ili kao pomoćna terapija: bolovi u bubrzima bolovi u ţelucu bolovi u stomaku bronhitis gasovi u stomaku gorušica .

grĉevi u ţelucu zatvor infekcije koţe (obloge) kašalj i kijavica kuga muka u stomaku moţe se koristiti kao diuretik nadimanje nesvestica otvorene rane (obloge i ispiranje) pad imuniteta PMS i menstrualni bolovi pritisak u ţelucu protiv groznice problemi sa varenjem problemi sa ţuĉnom kesom problemi sa jetrom razne infekcija sinuzitis sindrom nadraţenih creva smanjenje apetita spreĉava razvoj mikroorganizama upale ţeluca i creva .

слободне енциклопедије кантарион . Naĉin delovanja Na osnovu narodnih iskustava i savremenih prouĉavanja moţe se zaljuĉiti da lincura povoljno deluje na organizam i protiv mnogih zdravstvenih tegoba. Ipak se pre upotrebe treba konsultovati sa struĉnim licima i naroĉito voditi raĉuna o tome da se ne pretera sa jakim ĉajevima ili prevelikim koliĉinama korena lincure pri spravljanju lekovitih napitaka i premaza. Lincura je lekovita. Lincura se ne preporuĉuje trudnicama. Lincura se najviše koristi za leĉenje organa za varenje (stimuliše rad ţeluca i praţnjenje ţuĉi). koristi se kao dodatak ĉajevima ili dodatak vinu ili rakiji (za probleme sa organima za varenje). a od njega se spravljaju ĉajevi ili premazi. pored toga. kao ni osobama koje imaju sklonost ka krvarenju iz nosa ili ţeluca. osobama sa povišenim krvnim pritiskom. Pored upotrebe u farmaciji i medicini. ili kao obloga za uklanjanje hematoma (modrica i podliva). Kantarion Из Википедије. dodaje se u vino ili rakiju.upala vena hematomi (za modrice i podlive kao oblog) hemoroidi (ĉaj za premaz i obloge) Korišćenje lincure kao lekovite biljke Koren se osuši pa se po potrebi secka ili melje u prah. ali u manjim koliĉinama.

Екологија таксона Портал Биологија Kantarion (kantarijon. bogorodiĉna trava. sentjanzovka.Систематика царство: раздео: класа: ред: Plantae Magnoliophyta Magnoliopsida Theales (Guttiferales) породица: Hypericaceae род: врста: Hypericum H. . gospino zelje. Hypericum perforatum) је višegodišnja zeljasta biljka iz istoimene porodice (Hypericaceae). sentjanzevka ili lat. perforatum Биномијална номенклатура Hypericum perforatum L.

umereno topla i umereno svetla staništa. Dobija se prelivanjem (maceracijom) sveţih cvetova kantariona maslinovim uljem. rutin. amentoflavon. hiperflorin. hiperozid. Lekovita svojstva [уреди] Kantarion se koristi kao antidepresiv. gola. visine od 20 do 100 cm. Antidepresivno dejstvo je poznavao već u srednjem veku Paracelzus. kateh in. sedativ. Sastav biljke: hipericin. Kantarion ovo ulje (Oleum hyperici) je naširoko poznato i koristi se za ublaţavanje i leĉenje opekotina. Stabljika je uspravna. izohipericin ( u cvastima). Cveta od maja do septembra. Aktivna supstanca je hiperflorin. karotenoidi. kvercitrin. Kaţe se da kantarion koji . kvercetin.Садржај [сакриј] 1 Opis biljke 2 Lekovita svojstva 3 Interakcija sa lekovima 4 Izvori Opis biljke [уреди] Kantarion je višegodišnja zeljasta biljka sa razgranatim korenom. pseudohipericin. dok je plod bradaviĉasta ĉaura. koristi se spolja i iznutra. antibiotik.hlorogenska kiselina. epikatehin. Stanište: Predeli umerene i suptropske klime širom sveta. etarsko ulje. Cvetovi su ţuti. Uslovi za ţivot: Zemljišta srednje bogata hranljivim materijama . a školska medicina ga je 70-tih godina prošlog veka potvrdila. biapigenin. kafena kiselina. steroli. Ekstrakt kantariona povisuje koncentracijuneurotransmitera serotonina i noradrenalina na sinapsama. leukoantocijani.

brina. smrĉika. smrĉa. poznata je još pod imenima: borovac. ĉime se smanjuje njihova koncentracija u plazmi krvi. Na neke lekove deluje povećavanjem metabolizma i brzine izbacivanja tih lekova. teofilin. varfarin. i samim tim i njihovo dejstvo.cveta u sred leta skuplja sunĉeve zrake da bi ih ljudima dao za vreme tamnih meseci. crna smrekinja. statini (za smanjivanje holesterola i trigicerida). metadon. litijum i drugi. opijati ukljuĉujući tramadol. brin. omerazol. Sadrţaj . TakoĊe deluje i na pojedinaĉne lekove kao što su digoksin. levodopa i drugi. stimulansi. Tu spadaju antidepresivi. hormonski kontraceptivi. Interakcija sa lekovima [уреди] Treba biti oprezan pri korišćenju ove biljke jer interaguje sa velikim brojem lekova. crna smreka.[1] Sa lekovima koji deluju na centralni nervni sistem interakcija moţe biti opasna po ţivot.[2] Smreka (lat. klekinja. fenobarbital. zbog njene široke upotrebe. venja. biljka iz porodice Cupressaceae. antiretroviralni lekovi. kleka. antiaritmici. imunosupresanti. Tu spadaju grupe lekova: benzodiazepini(za smirenje i anksioznost). Juniperus communis). beta-blokatori i blokatori kalcijumovih kanala (lekovi za srce i pritisak).

Upotreba [uredi] Smreka je zaĉin prisutan u evropskoj kuhinji. Plod je crna. modrikastim prahom posuta bobica.od primorskog podruĉja do brdskih i planinskih predjela. naroĉito u kuhinji alpskih zemalja. Mnogostruka je ljekovitost smreke ili borovca. a ţenski su cvjetovi ĉešeri s izgledom boba. Plodovi su gorko-slatkog okusa. kraškoj podlozi . rast i oblik iglica. Karakteristike [uredi] Smreka ili borovac raste kao grm. Evrope. majoranom i lovorom. U poĉetku su svijetlozelene boje. Raste na sunĉanim. oblik.[sakrij] 1 Rasprostranjenost 2 Karakteristike 3 Upotreba 4 Narodno vjerovanje Rasprostranjenost [uredi] Rasprostranjenost smreke je od sjeverne Amerike. naroĉito divljaĉ. Muški cvjetovi su ţuti i nalik klasu. sjeverne Afrike do istoĉne Azije. Igliĉasti listovi stoje po tri u pršljenu. a poslije potamne. Njome se zaĉinjaju jela od kiselog kupusa i meso. . ali i voćem. na kreĉnjakom bogatom tlu. smreka je vrlo promjenljiva biljka. što dozrijeva tek druge godine u jesen. S gornje strane lista nalazi se plavkasto-bijela crta. Svi dijelovi smreke ili borovca imaju fini aromatiĉan miris. a iglice gorke i smolaste. Obzirom na veliĉinu. Raste po klisurastom neplodnom tlu i bjelogoriĉnim i cmogoriĉnim šumama. Ĉesto se nalazi u velikim grupama na kamenitoj. suhim mjestima. preko juţnog Grenlanda. Listovi su dugaĉki 8 do 10 mm. Dobro se kombinuje s biberom.

Sastav . suše se u tankom sloju na suhom i zraĉnom mjestu. skorbut. ţivĉanu rastrojenost i dr.lek od davnina Kamilica (Matricaria chamomilla) je jedna od najstarijih i najpoznatijih lekovitih biljaka. Mladi vršci kuhani u mlijeku lijeĉe kostobolju. bubrega. tegoba. Kamilica . za proizvodnju raznih lekova. ĉisti jetru. koje se od svijetloţute. Vrste kamilice Pored osnovne vrste kamilice. a s mokraćom i loše sokove. Najĉešće se koristi cvet kamilice za spravljanje ĉajeva. poznate su još i rimska kamilica i nemaĉka ili divlja kamilica. ali se koriste i drugi delovi biljke. vrškovi granĉica i samo drvo. izaziva znojenje. Sastojci kamilice koriste se za kupke. drobi i odvaja kamence i pijesak iz ţuĉi. Koristila se i još uvek se koristi protiv mnogih bolova. a preporuĉuje se za lijeĉenje plućnih bolesti. Odliĉno lijeĉi bijeli cvijet. mokraćnog mjehura. reumatizam. ali i u kozmetiĉke svrhe. zbog lijepih boja drveta. Nakon što se plodovi uberu. ĉisti krv. Plod smreke ili borovice ne smije se sušiti na suncu i umjetnoj toplini. pri kori.Ĉaj od plodova jaĉa ţivce i ţeludac. osobito astme. Ipak se ne preporuĉuje osobama slabih bubrega i trudnicama. Za lijek se beru plodovi. upala i infekcija. lijeĉi vodenu i bubreţnu bolest. odvodi otrovne plinove. vodenu bolest. išijas. Drvo smreke koristi u proizvodnji sitnog namještaja i za rezbarenje. iglice. mijenjaju u crvenosmeĊu u sredini.

za spremanje ĉajeva. antibakterijsko. i to najviše cvet i list. Korišćenje Kamilica se najĉešće koristi u sušenom stanju. Kamilica sadrţi lekovite sastojake pa se zato koristi se za leĉenje mnogih bolesti i tegoba: akne alergije na hranu alergijski rinitis anksioznost artritis astma bolesti zuba i usne duplje bolesti desni bolesti disajnih puteva bolovi u leĊima (obloge) bolovi u stomaku (obloge) bronhitis gastritis .Kamilica sadrţi mnogo korisnih sastojaka koji se koriste za spravljanje eteriĉnih ulja ili ĉajeva. antivirusno i fungicidno dejstvo (protiv gljivica). za pripravljanje eteriĉnih ulja. tako da je veoma efikasna u spreĉavanju i leĉenju brojnih infekcija. za kupke i spravljanje obloga i kao dodatak kozmetiĉkim preparatima. Dejstvo Kamilica ima antiseptiĉko. Koristi se kao dodatak jelima. za inhalaciju.

gasovi u stomaku gljiviĉne koţne infekcije grĉevi u nogama grĉevi u stomaku gubitak polnog nagona dermatitis depresija divertikuloza ekcem enteritis zapušen nos infekcije vagine i mokraćnih puteva koţne bolesti kolitis koprivnjaĉa menstrualne tegobe mamurluk modrice muĉnina muĉnina u trudnoći nadimanje nadraţena creva nervoza .

nesanica oboljenje materice opadanje kose opekotine (oblog) osip osip od pelena povišena temperatura problemi sa varenjem problemi sa sluhom od zapušenog nosa proliv reguliše rad mokraćnih puteva reguliše rad organa za varenje svrab stres suvoća koţe tegobe sa ţuĉnom kesom upale mišića upala karlice Pristupaĉnost Kamilica se moţe veoma lako nabaviti a od nje se mogu spravljati ĉejevi ili obloge. . U prodaji se moţe naći dosta kozmetiĉkih preparata na bazi kamilice i oni su veoma pogodni za negu koţe.

Prilikom branja kamilice. posavetujte se sa struĉnjacima (lekar. Ukoliko niste sigurni da li vam kamilica u nekom obliku moţe pomoći. apoteci ili biljnoj apoteci. Kamilica se moţe nabaviti u skoro svakoj prodavnici. jer ima dosta sliĉnih biljaka koje vam neće pomoći ni u kakvoj terapiji a neke mogu ĉak biti i štetne. treba uzimati biljke za koje ste potpuno sigurni... registrovani travar. farmaceut. Trnina ? Trnina plodovi Status zaštite Sistematika .). Kamilicu treba kupovati od poznatih dobavljaĉa ili kao proverene ĉajeve u kesicama ili rasutom stanju.

divlja šljiva maĉja šljiva) je vrsta roda Prunus (Maloideae. Trn se smatra pretkom Šljiva.5 centimetara. Trnina posjeduje tamnu koru. trnavka. Raste u gotovo cijeloj Europi i dijelovima sjeverne Afrike. i do 6 m visine. Pripisuju joj se brojna ljekovita svojstva. Divlje šljive su vrlo kisele i gorke . Raste uglavno po pašnjacima ili rubovma šuma ili ponekad kao gusto razgranat grm s trnovitim ograncima. koja se cijepa u poodmakloj dobi u uskim trakama. Rosaceae). Visine je izmedu jednog do pet metara a u rijetkim sluĉajevima. trn.Carstvo: Divizija: Razred: Red: Porodica: Biljke Magnoliophyta Magnoliopsida Rosales Rosaceae Potporodica: Prunoideae Rod: Prunus Podruĉje ţivota Trnina ili crni trn (Prunus spinosa) ponekad i nazivana trnjina. Razmjerno maleni listovi su velicine od 2 do 4 centimetra. Plodovi trnine poĉinju dozrijevati u kolovozu i tada postaju plavkastocrno okrugla koštunica promjera izmedu 1 do 1. crni trn. Nakon mraza postaju ukusnije. trnula. Sitni bijeli cvjetovi cvatu u travnju i svibnju. U prosincu su najukusniji.sve dok ih "opari" prvi mraz. Kore grana su crvenkasto smeĊe boje. . Stablo ima vijek do oko 40 godina.

jagorĉika. Vrhom punu ĉajnu ţliĉicu ove mješavine oparimo s 1/4 litre vode i ostavimo da odstoji tri minute.AGLAC (Primula officinalis) Narodna imena su još: jagorĉevina. jaglac rani. pomiješan s medom. odliĉno djeluje kod upale srĉanoga mišića. Zlatnoţuti cvjetovi ove vrste jaglaca mirišu ugodno poput meda. 15 g koprivinih listova. rubovima šuma i ispod grmlja nosi na svojoj visokoj stabljici svjetloţuti štitasti cvat slaba mirisa. 50 g mladica bazge. visoki jaglac. alpski jaglac. planinskim i pretplaninskim predjelima. tvore štitast cvat koji se nalazi na 10 . Ĉaj od jaglaca je osim toga odliĉno sredstvo za jaĉanje ţivaca i srca.20 cm visokoj stabljici i koji se diţe iz sredine rozete listova. kljuĉarica. Jako rasprostranjeni "visoki jaglac" (Primula elatior). Pijemo tijekom dana u gutljajima dvije . vodene bolesti i kod naginjanja moţdanom udaru. Za ĉišćenje krvi preporuĉujem sljedeći proljetni ĉaj: 50 g jaglaca. Uvarak korijenja. alpski jaglac (Primula auricula). 15 g maslaĉkova korijena. ublaţava migrenu i glavobolje uslijed nervoze. sunašce. Beremo cijeli gornji štitasti cvat. proljetni jaglac. koji raste skoro na svim livadama. jaglika. alpska je biljka strogo zaštićena i ne smijemo ju brati. Po ljekovitoj je snazi ravan već opisanom ljekovitom jaglacu i moţemo ga jednako koristiti. Treća vrsta. galĉina. odliĉan je ĉaj za bubrege koji pomaţe u odstranjivanju kamenaca u mjehuru. pramaliće. Svojom sposobnošću proĉišćavanja krvi odstranjuje iz tijela sve otrove koji prouzrokuju glht i reumatska oboljenja. Nalazimo ga na brdskim livadama.

a potom iskušajte recepte naše ajurvedske suradnice za ĉaj. 10g Gospine trave. obloge. ali i jaĉa imunitet. NAĈINI UPORABE Ĉajni oparak: Jednu vrhom punu ĉajnu ţliĉicu bilja stavimo na 1/4 litre vode. oparimo i ostavimo da kratko odstoji. u gutljajima. neposredno prije spavanja. Kod srĉanih tegoba popijemo gutljaj toga vina. Ĉaj pijemo jako vruć.) Jako dobar ĉaj protiv nesanice: 50 g jaglaca. Cvjetovi moraju biti prekriveni s vinom. srĉani bolesnici mogu na dan uzeti do tri pune velike ţlice. Po ţelji moţemo zasladrti s malo meda.. Bazga kao lijek Najviše se povezuje s bolestima respiratornog sustava. Vrhom punu ĉajnu ţliĉicu ove mješavine oparimo s 1/4 litre vode i ostavimo da stoji tri minute.. 5 g odoljenova korijena.šalice ĉaja eventualno zaslaĊena s nešto meda. 15 g plodova hmelja. Dvolitrenu bocu do grla rastresito napunimo sa svjeţim cvjetovima jaglaca (Cijeli štitasti cvat) i prelijemo s prirodnim bijelim vinom. Bocu ostavimo 14 dana na suncu lagano zaĉepljenu. (Pod mladicama bazge podrazumijevamo mlade. ĉisti od toksina. Odliĉno sredstvo protiv srĉanih tegoba je jaglaĉevo vino koje u proljeće moţemo sami pripraviti. . upravo propupale proljetne pupoljke. parne kupke. korisna je za probavu i urinarni trakt. 25 g cvjetova lavande. Prouĉite njena ljekovita svojstva.

suncem osvijetljenih staništa. neki su od ljekovitih sastojaka prelijepe biljke ĉija kora i list sadrţe alkaloid sambunigirin i purgativne smole. ali samo znalac. ali i s oprezom uvijek napominjati kako se moţe.Bazga. . prehladu. Bazga je predivan cvijet. zova. Širok. bolji će poznavaoci ljekovita bilja isticati njen plod. Godinama pripremam sok od bazge. aptovina. virozu. bazgovina. šumskih rubova i vlaţnijih. tanin. Ne moramo otići u daleku prošlost da bismo saznali kako su još naše bake bazgom lijeĉile gripu. okoristiti i korom i listom i plodom. kalij. bila sam zaljubljena u njen osvjeţavajući i ugodan okus. bujad. Dok se u proljeće beru cvjetovi. vitamini B i A. neka su od narodnih imena biljke koja u proljeće zabijeli i snaţno zamiriše kako bi nas pozvala na branje svojih ljekovitih cvjetova.. zovika. crna bazga. ali samo ono posve razvijeno. a tek sam kasnije imala sreću uĉiti i o ljekovitosti.. Njena ljekovitost Ţeljezo.. natrij. Što se sve moţe iskoristiti? Iako se najviše govori o ljekovitosti bazgina cvijeta. Mnogo prije negoli sam krenula izuĉavati prirodne metode lijeĉenja. skriva stotine sitnih cvjetova intenzivne bjeline što leţe na grmu koji moţe narasti i do nekoliko metara visine u podruĉjima šuma. vitamin C. a plodovi i kora sakuplja ujesen. eteriĉna ulja. poput dlana otvoren. lišće moţemo brati tijekom cijelog perioda vegetacije... zaĉepljenja sinusa. groznicu. aptika.. baza.

Dobro su znale za njeno svojstvo izazivanja znojenja koje je. gušenje u prsima. . pastila. Ovaj postupak uĉinkovit je kod svih respiratornih oboljenja. upale i infekcije grla. tekućeg ekstrakta. Parna kupka: Prelijete s 400 ml vruće vode 1 ĉajnu ţlica suhog cvijeta bazge i 1 ţlicu suhog cvijeta kamilice. slijedite upute lijeĉnika ili ispisane doze na etiketama proizvoda. kašalj. omotajte ih gazom i stavljajte kao oblog na bolna mjesta. prehlada ili viroze. parite i inhalirajte. biljnim moćima potpomognut. gripa i prehlade. Zbog tog joj se svojstva priklonite u poĉetnim stadijima gripe. Bazga je blagi laksativ pa ju je preporuĉeno uzimati kod crijevnih i probavnih poremećaja. Oblozi od listova: Svjeţe listove usitnite. iznimno korisno jer pomaţe uklanjanju toksina iz tijela te se na taj naĉin. Povoljno djeluje na koţu te umiruje oĉi. ĉovjek lakše oporavlja i izbacuje iz sebe otrovne tvari. kapsula. a kao i većina bobiĉastih ljekovitih biljaka. sinusnih upala kao i infekcija te upale grla. nakupljene sluzi.. Kao i kod bilo kojeg lijeka ili biljnog dodatka. samo su neke od bolesti i stanja kojima pomaţe njena ljekovitost. Bazgu povezujemo najviše s bolestima respiratornog sustava. astma. Pustite da odstoji 10-ak minuta. a ugodna je okusa. Lišće je djelotvorno i kao oblog za hemoroide. izvor je antioksidansa. Njena diuretiĉka svojstva gode radu naših bubrega i urinarnog trakta. Bronhitis. Doziranje Ĉesto je u obliku tinkture. Ĉaj od cvjetova bazge: 3-5 grama suhih cvjetova prelijte s 250 ml (1 šalica) kipuće vode. Pokrijte se tkaninom. sirupa.15 minuta. Ovaj ĉaj potiĉe znojenje i uĉinkovit je kod lijeĉenja viroza. gledajući ajurvedski. Ostavite da odstoji 10 . poĉetni stadiji upale pluća. Koristi se kao biljni lijek za poticanje imunološkog sustava.. što posebno cijene djeca.

pogledajte MeĊunarodni festival djeĉjih kazališta Maslaĉak. Maslaĉak Ovo je glavno znaĉenje pojma Maslaĉak.Potencijalne nuspojave: Svjeţa biljka je otrovna i ne smije se konzumirati bez kuhanja. Za druga znaĉenja. ? Maslaĉak Ilustracija dijelova maslaĉka (Taraxacum officinale) . Sirove bobice su jestive. no mogu izazvati muĉninu i povraćanje. Zabranjena je trudnicama i dojiljama.

Wigg.. erythrospermum) i dr.H. japonicum T.Status zaštite Sistematika Carstvo: Plantae Divizija: Magnoliophyta Razred: Red: Magnoliopsida Asterales Porodica: Asteraceae Rod: Taraxacum Weber ex F. T. . laevigatum (syn. albidum T. officinale (syn. T. 1780 Podruĉje ţivota vrste T. vulgare) T.

Nakon cvjetanja pojavljuje se sjeme. raniji naziv Compositae). Uspijeva i u visokim planinama. kolagog. Obiĉno se nalazi u krajevima s umjerenom i hladnom klimom. Maslaĉak je takoĊer jestiv. aperitiv te za smanjivanje masnoće u krvi. poredano kao zraĉna lopta. Korijen je vretenast i u gornjem dijelu razrastao. Malina (lat. s mnogo sjemenki koje se šire pomoću vjetra. U puĉkoj medicini koristi se kao gorko sredstvo. podrijetlom iz Kazahstana. Uzgaja se kao povrće u mnogim zemljama svijeta. Najpoznatija i najĉešća vrsta Taraxacum officinale. parkovima. zeljasta je trajnica s nazubljenim listovima u prizemnoj ruţici iz koje se diţe šuplja stabljika s jednom ţutom cvjetnom glavicom na vrhu. . . Pojavljuje se na livadama. uz putove i ţivice. Vrsta Taraxacum kok-saghyz. mladi listovi koriste se kao salata.Rubus idaeus) je biljka porodice Rosaceae. Cvate od travnja do listopada.araxacum albidum Maslaĉak (Taraxacum) rod porodice glavoĉike (Asteraceae. pripada meĊu biljke od kojih se dobiva kauĉuk. cvjetovi za pripremu meda. Poznata je od davnina kao ljekovita biljka. Rod obuhvaća 2290 vrsta[1]. ali ondje mu je rozeta mnogo manja. vrtovima. Izgled biljke se uvelike mijenja ovisno o staništu.

gdje je veća vlaţnost vazduha. Razmnoţava se sliĉno jagodi. putem vrijeţa i korjenja. takoĊer. . Plod je crven i soĉan. Raste po polusunĉanim mjestima. Listovi. nalik kupini. ali ne podnosi vlaţna i moĉvarna zemljišta. ima upodan miris i sladak okus. Plodovi su joj crveni. Listovi se suše u hladu na prozraĉnom mjestu. do 2000 m nadmorske visine.Karakteristike [uredi] Malina je ţbun koji naraste do 200 cm. Ljekoviti su listovi i plodovi u vrijeme dozrijevanja. ugodno mirišu. Cvjeta od maja do augusta. Rasprostranjena je u cijeloj Evropi. rubovima šuma. sliĉni kupini i jagodi. rjeĊe bijeli i soĉni.

ali i kao odbrambeni mehanizam protiv ţivotinja koje se hrane lišćem kupine.Kupina Kupina je biljka penjaĉica. te naraste od 50-300 cm. Cvjeta od juna do augusta. Stabljika joj je. te mjestimiĉno odrvenjela. Hemijski sastav [uredi] . koji kasnije potamni do tamnoplave i skoro crne boje. manje-više bodljikava zavisno od sorte. iz svakog pojedinog cvijeta razvija se sitni jagodiĉasti plod. Nakon cvjetanja. crvene boje. Bodlje sluţe za penjanje.

ĉiji su sitni bobiĉasti plodovi izvor hranljivih.2009. pekmeza.7g proteina. belog je cveta sa sitnim crvenim bobiĉastim plodovima koji su . 0. vitamina A i 21 mg vitamina C Upotreba [uredi] Plod kupine se koristi u ishrani kao voće. 6.Kupina sadrţi mnogo minerala i vitamina. 0.4g masnoća.5 i. U novije vreme sve se više pominje biljka brusnica. 32 mg kalcijuma. Lišće kupine se koristi u raznim ĉajevima.02.u. Brusnica (Vaccinium macrocarpon) raste kao zimzeleni grm visine tridesetak santimetara. 100g malina sadrţi 52 kcal.8 g šećera. Brusnica kao lek Dragan Cvetković – 18. sluţi za pravljenje sokova. vina i sliĉno. 12. a ima dejstvo sniţavanja krvnog pritiska i nivoa šećera u krvi. zaštitnih i lekovitih sastojaka koji se ĉak koriste i za proizvodnju lekova. 0. dţemova.6 mg ţeljeza.

sok. Pošto se r adi o prirodnom proizvodu. a još su starosedioci (indijanci) smatrali da ima veoma lekovito dejstvo i koristili je kao namirnicu i lek. benzojevom kiselinom i vlaknima. ali se poslednjih godina gaji i u Evropi. godine. Danas se brusnica najviše gaji u Americi. sirup ili ĉaj. a raĊa dva puta godišnje. Ukoliko se koriste tablete ili sirupi. dokazano je da brusnica deluje: u prevenciji karidovaskularnih bolesti (bolesti srca i krvnih sudova) kao prirodni antibiotik protiv gljivica na ĉulo vida na sniţenje glikoze u krvi. Arheolozi su ustanovili da je brusnica postojala i koristila se još u gvozdeno doba. zbog smanjene koliĉine šećera. godine farmaceuti se ozbiljnije bave brusnicom i ona se koristi za leĉenje nekih bolesti. Dejstvo Pošto plod u sebi sadrţi dosta lekovitih materija i jakog je antioksidanskog dejstva. pa i u Srbiji. u julu i septembru. Plod ima jako antioksidantsko dejstvo. Brusnica potiĉe iz Severne Amerike. pekmez. što pogoduje dijabetiĉarima . Od 1914. kalijumom. Sadi se u martu. sušeno voće. U novije vreme se proizvodi i preporuĉuje kao lek u koncentrovanom obliku u sirupu za decu i tabletama za odrasle.gorkokiselkastog ukusa. Korišćenje Brusnica se koristi u ishrani i konsumira se kao: sveţ plod. vitaminom C. U nauĉnim krugovima prvi put se pominje njeno lekovito dejstvo 1800. Sastav Mali crveni plod brusnice bogat je vitaminom A. moţe se koristiti više puta dnevno. dţem. a dokazano je da ima i antikancerogeno dejstvo. treba ih koristiti prema preporuci lekara ili uputstvu u pakovanju. mineralima.

Brusnica je efikasno sredstvo u borbi protiv: bakterije ešerihija koli bakterije "helicobacter pylory" gljivice kandide Borovnica Borovnica (lat.na povećanje nivoa "dobrog" holesterola na upale i infekcije bešike i mokraćnih kanala na smanjenje rizika od kancerogenih oboljenja (rak dojke i rak debelog creva) protiv uzroka nastajanja ĉira na ţelucu i u stomaku protiv poremećaja jetre na smanjenje povišene temperature protiv stresa na bolesti (infekcije) koţe. brusnica deluje i antiadhezivno. polnih organa i organa za varenje Naĉin delovanja Ispitivanjima je utvrĊeno da pored antioksidantskog delovanja. Vaccinium myrtillus) je biljka iz porodice Vaccinium. spreĉava vezivanje bakterija za zidove mokraćnh organa. tj. Sadrţaj [sakrij] 1 Karakteristike 2 Upotreba .

Plodovi se sabiru ljeti. Ogrozd . a suše se na suncu. Listopadna je biljka. koji se sabiru prije sazrijevanja plodova i suše se na sjenovitom i zraĉnom mjestu. Ima zeleni korijen. Ljekoviti dijelovi biljke su listovi. rijetko do 90 cm. a opadaju krajem septembra do oktobra.Listovi su joj od 1-3 cm dugi. Naraste od 10-60 cm. koji izbija iz rizoma. Neki primjerci mogu opstati i do 15 godina. nakon sazrijevanja. novi listovi izbijaju krajem aprila i poĉetkom maja.eliksir zdravlja i dugovjeĉnosti Ovih dana dozrijeva ogrozd .3 Hemijski sastav 4 Vanjski linkovi Karakteristike[uredi] Borovnica je maleni višegodišnji grm. Upotreba[uredi] Plodovi borovnice su jako hranjivi jer su bogati ţeljezom i vitaminima.ukusno i zdravo voće kiselkastog okusa. . Najĉešće se koristi za spravljanje ĉajeva i sokova. ovalni ili eliptiĉni.

naranĉaste i crne boje. Ako imate problema s tankom i beţivotnom kosom. mineralom koji promiĉe pravilan rad srca. ogrozd vam itekako moţe pomoći. stoljeću zbog visoke koliĉine vitamina C koristili su ga za lijeĉenje groznice i kuge.znaĉajan je u ayurvedskoj medicini zahvaljujući tome da lijeĉi mnoge zdravstvene probleme u kratkom roku. fosfor i magnezij. folate. mnogima je to nepoznata biljka. U nešto manjim koliĉinama sadrţi pantotensku kiselinu. . Ogrozd. piridoksin. ovisno o sorti. Ogrozd je bogat kalijem. lat. kalcij. Ove bobice sadrţe bioflavonoide i imaju snaţna antioksidativna svojstva. Moţe biti zelene. tiamin. Namoĉite suhe ogrozde u vodi. Štite od raka i prijevremenog starenja. crvene. pomaţu kod upala i ţivĉanih bolesti. raste u podruĉjima Europe. štiti od visokog krvnog tlaka te pomaţe normalnoj funkciji nervnog i mišićnog sustava. Ovo sredstvo daje kosi volumen i pomaţe kod bolesti vlasišt a. Ribes grossularia. bakar. Ljekovitost ogrozda Ogrozd je bogat izvor vitamina A i C. Zahvaljujući njegovim stezajućim i antibakterijskim svojstvima moţe se koristiti kao njegujući tonik protiv prištića i mrlja na licu. Dobivenu tekućinu redovito koristite za pranje kose. kalija te dijetetskih vlakana. juţne i jugoistoĉne Azije. Nekoć su u Engleskoj postojali klubovi ĉiji je cilj bio uzgajanje najboljeg i najsoĉnijeg grma ogrozda.Naţalost. Radi se o ukusnom bobiĉastom voću. U 16. Indijski ogrozd . ţute. bliskom srodniku ribiza. mangana. 100 grama bobica sadrţi tek 44 kalorije i 25 posto dnevne koliĉine preporuĉenih dijetetskih vlakana što ga ĉini idealnom hranom za mršavljenje.amalaki . sjeverozapadne Afrike i zapadne.

te kod visoke temperature. poboljšavaju protok krvi i jaĉaju srĉani mišić. Korijen ogrozda je staro ljekovito narodno sredstvo. savršeno je za jaĉanje i podizanje imuniteta. Ljekovita svojstva ogrozda jaĉa imunitet poboljšava rad ţeluca.Vjeruje se da ogrozd spreĉava gubitak kose. efikasno ĉisti organizam. Jedan od za to zasluţnih sastojaka je vitamin A te fitokemikalije iz soka ogrozda koje promiĉu zdravlje stanica oka. U tu svrhu moţete napraviti pastu od kuhane pulpe ogrozda koju ćete nanositi na vlasište nekoliko puta tjedno. Organske komponente u ogrozdu imaju pozitivno djelovanje na srce .smanjuju kolesterol. Dnevno konzumiranje ogrozda štiti od stresa. Pojaĉava izluĉivanje mokraće i koristi se kod svih vodenih bolesti. bubrega i jetre uklanja pijesak u mjehuru poboljšava pamćenje i koncentraciju pomaţe kod problematiĉne koţe zaustavlja opadanje kose uklanja teške metale iz organizma pomlaĊuje i daje vitalnost poboljšava vid štiti od karcinoma prirodni je antioksidans . Konzumiranje ogrozda s medom moţe poboljšati vid i pomaţe kod katarakta. Dobar je za lijeĉenje katara ţeluca i crijeva.

dodajte 1-2 klinĉića i sok jednog limuna. Pijte 1-3 dl soka na dan. dţem ili sirup. Moţete ga osušiti i praviti od njega ĉaj ili sok. ilovasto .ribizla . Ne podnosi pjeskovita i jako topla tla. Dobiveni sok ulijte u tamnu bocu i zatvorite. Ako ţelite da sok traje duţe. a osjetljiv na visoke. Sadnja ogrozda Ogrozd je grm srednje veliĉine koji svoje pune plodove daje tek u 5–8. Bistri sok od ogrozda 1 kg zrelih plodova ogrozda dobro operite i zgnjeĉite mikserom te procijedite sok.hibrid crnog ribiza i ogrozda daje ukusne plodove crne boje te sadrţi veliku koliĉinu vitamina i minerala. Ogrozd u kulinarstvu Ogrozd se ĉesto koristi u pripremi slastica poput torti i pita. Po ţelji moţete dodati med. godini rasta. Najbolje ga je saditi na teţem. Josta .pjeskovitom tlu koje je umjereno vlaţno i hladno i u kojem se ne zadrţava voda. Lekovita priroda . Otporan je na niske temperature.štiti srce i krvne ţile Pripazite da ne jedete nedozrele plodove ogrozda jer to moţe dovesti do ţeluĉanih problema. Prskanje nije potrebno.

JOKSOVIĆ | 16.Z.. Ribizla SRODNE VESTI Med smanjuje otok . pantotenska kiselina za ćelijsko disanje i lepu kosu.O. koji se u znaĉajnim koliĉinama nalazi u ribizli. vaţan je za nerve. vitamin C za teške infekcije. 11:16 | Komentara: 1 Niacin.. jul 2012.

ali u velikoj meri koristi se i crna (Ribes nigrum). kao što je avitaminoza. Crvena ribizla ima sitne. ribizla. mada mogu i da se kultivišu. koji istovremeno štiti sluzokoţu i pospešuje razmenu materija na ćelijskom nivou. Zbog visoke koncentracije vitamina C ova voćka je izuzetno delotvoran antioksidans u spreĉavanju razliĉitih oblika karcinoma. Bobice sadrţe ĉak polovinu dnevnih potreba vitamina C. U zavidnim koliĉinama sadrţi i vitamine B1. koji pomaţe ugradnju kalcijuma u kosti. sazrevaju u julu. vlakna i proteine. Sadrţi ugljene hidrate. karotin u organizmu sluţi za sintezu vitamina A. prijatnog kiselkasto slatkog ukusa. DŢEM OD CRVENIH RIBIZLARibizla je lekovita ne samo kao sveţa već i kada se od nje prave odreĊeni proizvodi. jer aktivira osteokalcin. zbog ĉega se preporuĉuje kod bolesti izazvanih manjkom vitamina. Prebogata je karotinom koji je i razlog njene crvene boje. ObezbeĊuje i zdravo zgrušavanja krvi kao zaštitu kardiovaskularnog sistema.Trešnja: Delotvornija od aspirina Sveţe prolećne salate Lipa:Smiruje napetost i ĉuva srce Hibiskus leĉi groznicu Ukusna i lekovita. a kalorije u tragu. niacin. soĉne bobice. odnosno njeni sitni bobiĉasti i vrlo ukusni plodovi nalik grozdu. Obe rastu samoniklo. ali i vitamine E i C. U tom smislu narodna medicina preporuĉuje dţem koga smatra dobrim antiseptikom i proizvodom koji ublaţava bol kod . pa se preporuĉuje za odrţavanje zdravlja kostiju. Osim toga. B2 i B6. Najzastupljenija je crvena ribizla (Ribes rubrum). Dobar je i izvor vitamina K.

samo što njeni listovi sa donje strane imaju takozvane uljne ţlezdice. Bobice crvene ribizle otvaraju i apetit. Tada imaju izuzetno jak miris. Sveţe bobice i sveţi sok krepe zdravlje. a kada sazru postaju crvenije i tamnije. Narodni lekari je smatraju biljkom izbora za jaĉanje i ĉišćenje krvi. Crna ribizla veoma liĉi na crvenu. Sok je koristan i u oporavku rekonvalescenata. Visok sadrţaj vitamina C spreĉava i leĉi teške infekcije. dok razreĊen sok sa mineralnom vodom gasi ţeĊ. U narodnoj medicini crvena ribizla poznata je kao voće koje jaĉa. Zbog sadrţaja vlakana u semenkama bobice regulišu aktivnost creva i iz organizma eliminišu otrovne sastojke. Šećer se kuva uz konstantno skidanje pene. tako što se 350 grama ribizla prokuva osam do deset minuta. . Ĉaj od crne ribizle povoljno utiĉe na rad bubrega i ublaţava tegobe izazvane reumom. Kada se ovaj proces kuvanja završi. dţem i kompot. Potpuno crnu boju dobijaju kada su sasvim zrele. a naroĉito za dijabetiĉare. Istovremeno u drugoj šerpi. kuva se desetak minuta 350 grama šećera. a zatim sadrţaj procedi. Sprema se na vrlo jednostavan naĉin. zbog ĉega se više koriste kao voćni sokovi. Lišće crvene ribizle koristi se za spremanje ĉajnog napitka kod oboljenja jetre. visokog pritiska i zapaljenja mokraćne bešike.opekotina i spreĉava rast plikova. Plodovi i sok korisni su kod bubreţnih bolesti. Plod crne ribizle izuzetno je bogat vitaminom C. ostavi dva do tri minuta da odstoji. TakoĊe pospešuju rad creva i ubrzavaju oporavak posle hirurške intervencije. a pre svega upalu pluća. Sprema se tako što se dva prstohvata isitnjenih listova crne ribizle stavi u dva decilitra provrele vode. TakoĊe ima sitne. ĉisti i ulepšava telo. u 600 mililitra vode. Ujedno pomaţe i kod skleroze krvnih sudova. sirup. procedi i pije. ribizle i šećer se pomešaju i na tihoj vatri sve kuva još pola sata. grĉeva i bolova organa za varenje. jaĉaju organizam i štite ga od nagomilanih štetnih materija. soĉne bobice. koje su u poĉetku crveno-smeĊe boje.

Navedena mešavina stavlja se u flaše do pola. kao i brojne minerale koji povoljno utiĉu na sveukupno zdravlje organizma. šećera. VINO KAO ĈISTAĈ KRVI Kao dobar ĉistaĉ krvi preporuĉuje se vino od ribizle. pantotensku kiselinu vaţnu za ćelijsko disanje i lepu kosu. Nakon toga mešavina se procedi i ostavi da stoji u sterilnim flašama. vinskog kvasca i suvog groţĊa stave u staklene flaše. Ruţiĉasto. Kopriva . U suštini. po ţelji kada je reĉ o koliĉini. ateroskleroze.ĉudesni lijek . Lekovito deluje i kod ĉira na ţelucu. svaka bobica ribizle predstavlja malu multivitaminsku pilulu. usitne i uz dodatak vode. gastritisa. koja sadrţi velike koliĉine niacina vaţnog za nerve.. a posebno se preporuĉuje osobama koje su malokrvne. Sok pomaţe i kod krvarenja desni i proširenih vena. a zatim ĉeka 40 dana da sve fermentira na toplom mestu. poremećaja metabolizma.Plod i preraĊevine od crne ribizle normalizuju i stabilizuju krvni pritisak. Izvesno vreme se saĉeka da vino dozri pre konzumiranja. a zatim ĉuva na dobro rashlaĊenom mestu. a pozitivno utiĉe i na povećanje koncentracije i pamćenja.. srednje jako vino dobija se kada se ribizle.

Ponekad. lišće. da pije ĉaj od koprive. kada sam naišla na ovaj ĉlanak. da bi kopriva odavno nestala sa lica zemlje. „Kopriva je jedna od najkorisnijih ljekovitih biljaka. sadili bi samo koprive. Švedski znanstvenik Abbe Kuenzle tvrdi. Ĉlanak je preveden sa engleskog. koji govori o obiĉnoj koprivi. korijen i cvijet – imaju ljekovita svojstva. ne znam koliko nas je svjesno toga. U drevna vremena kopriva je bila vrlo cijenjena. Kad bi ljudi shvatili. Tako sam i ja bila iznenaĊena. ako ne bi imala ţalce. Ţivotinje i insekti bi ju odavno pojeli. u potrazi za rješenjem naših zdravstvenih problema. Iako smo svi ponešto ĉuli o ljekovitosti koprive. zaboravimo na to. ime doktora na ţalost je nepoznato. Na slici Albrechta Duerer (1471 1528) moţemo vidjeti anĊela sa koprivom u rukama. da nam je priroda već dala sve potrebno za zdravlje i da su nam da dohvat ruke prirodni i besplatni lijekovi. koja je od svog zadnjeg poroda patila od glavobolje i ekcema. Svi dijelovi koprive – stabljika. Jednom sam dao savjet majci sedmero djece. koliko je ona zapravo ljekovita. . koliko je ova biljka ljekovita.

a ona mi je sa oduševljenjem rekla. opet ćete se osjećati puni energije i zdravlja. koja je izgledala anemiĉno. koji pate od alergije. IzgraĊuje krv i zbog toga je dobrotvoran kod mnogih bolesti krvi. kod tumora slezene. radi prevencije. Ĉaj se pije 4 tjedna. Nemojte ĉaj zakuhati. bolesti pluća itd. Ljudi. Nakon odreĊenog vremena. Nakon nekog vrjemena opet sam ju sreo. Ĉaj od koprive takoĊer je blagotvoran kod virusnih i bakterijskih infekcija. i uspješno se koristi kod anemije. Jednom mi je došla mlada ţena. kako joj je brzo pomogao ĉaj od koprive. RUSOMAĈA (Capsella bursa . Pošto ekcem ima unutarnji razlog. Cijela se njezina obitelj okrenula prirodnom naĉinu lijeĉenja. za grĉeve u stomaku. Ĉaj od koprive je diuretik i zbog toga se moţe koristiti kod vodene bolesti.U kratkom vremenu riješila se ekcema i glavobolje. ukljuĉujući peludnu groznicu. Osim nedostatka ţeljeza. Kopriva lijeĉi upale urinarnog trakta i stimulira rad crijeva. U kombinaciji sa drugim ljekovitim biljem. kopriva se moţe uspješno koristiti za lijeĉenje leukemije. takoĊer bi trebali piti ĉaj od koprive. treba ga lijeĉiti uzimajući trave koje ĉiste krv. jer će to uništiti dragocjene sastojke. U biljnoj medicini ĉaj od koprive se koristi za bolesti jetre i ţući. P reporuĉio sam joj ĉaj od koprive. Moţete piti 1 ĉašu ĉaja od koprive svaki dan tokom cijele godine. za poremećaje sna.pastoris) . imala je probleme sa ţelucem. Zbog toga koprivu preporuĉuju kao dio proljetnog ĉišćenja organizma. Ako imate manjak ţeljeza u organizmu i osjećate se umorno i beskorisno. ĉireve. ţuĉnim mjehurom i patila je od glavobolje. Pozitivno djeluje na gušteraĉu i pomaţe sniţavanju šećera u krvi. kopriva je to što Vam treba! Kopriva sadrţi puno ţeljeza. Kopriva je najbolja biljka za ĉišćenje i poboljšanje krvi.

na tankim peteljkama vise tada male srcolike komušice. u kojih se krvarenje ne moţe zaustaviti. Ova dragocjena ljekovita biljka općenito se smatra dosadnim korovom.neću. jarcima. siroĉica. U doba klimakterija svaka bi ţena trebala piti dnevno dvije šalice ĉaja kroz ĉetiri tjedna. kobulica. kokošica. ĉesiika . dvije do tri šalice ĉaja od rusomaĉe dnevno pomaţu s velikim uspjehom kod svih vrsta krvarenja. Osobitu sklonost za ove srcolike komušice pokazuju kokoši. šuriin. Tek što bilo gdje istresemo zemlju na gomilu. parĉuška. torbiĉica. Ĉim se snijeg poĉne topiti i tlo se prestane mrznuti. kesica. hoću . svjeţe i zelene. Kod jakih menstruacijskih krvarenja valja piti dnevno dvije šalice oparenog ĉaja (na jednu šalicu uzme se puna ĉajna ţliĉica rusomaĉe) osam do deset dana prije menstruacije. goromuk. livadama. evo rusomaĉe. Taj ĉaj koristimo i za reguliranje menstruacije u pubertetu. Kod hemoroida koji krvare . U narodu je još poznata pod imenima: pastirska torbica.Raste posvuda na putevima. zatim napraviti pauzu od tri tjedna i tada ciklus ponoviti. crijeva i neredovite menstruacije. naroĉito pri gradnji kuće već gotovo preko noći niĉe rusomaĉa. proplancima. skriţanj. ugaru. Oparak od rusomaĉe daje upravo zaĉuĊujuće rezultate u rana. Vrijeme cvjetanja: od oţujka do studenoga. ţeluca. poljima i povrtnjacima. gusamaĉa. Nepravilno nazupĉani listovi tvore rozetu . Stabljika naraste do 40 cm visine. prljavobijeli cvjetovi tvore cvat koji se produlji u izduţeni grozd. sićušni. koje su na opip poput koţe. kao primjerice kod krvarenja iz nosa. tarĉuţak.sliĉnu onoj u maslaĉka.

sjedeće kupke ili pranje s mlakim oparkom rusomaĉe. usto piti ĉetiri šalice ĉaja od vrkute. pustimo da kratko odstoji. Naša je rusomaĉa sliĉno bijeloj imeli . Suprotno bijeloj imeli. ostavimo da stoji 14 dana na suncu ili na toplom mjestu. zaviju ju u dvije marame i još toplu stave na dojke. stavimo u cjediljku i drţimo na pari. Pijenje ĉetiri šalice ĉaja od vrkute i masiranje s tinkturom rusomaĉe pomaţe i kod spuštene maternice. (Masiranje u ovom sluĉaju valja poĉeti od medice i nastaviti preko trbuha. Omekšanu biljku stavimo u krpu i poloţimo na oboljelo mjesto. koju ostavimo u hladnoj vodi tijekom noći . prelijemo sa 38 . I u tom sluĉaju ĉaj pijemo samo odreĊeno vrijeme. stabljike zajedno s cvjetovima i srcolikim komušicama sitno nareţemo i rastresito napunimo bocu do grla. Kod krvarenja iz bubrega najtoplije preporuĉujem dnevno dvije šalice ĉaja pripravljenog od mješavine rusomaĉe i poljske preslice u jednakim omjerima. Kod tako teških oboljenja mišića pomaţe brzo i sigurno samo svjeţe bilje! NAĈINI UPORABE Priprema ĉaja: Uzmemo punu ĉajnu ţliĉicu na 1/4 litre vode. listove.primjenjujemo lagani klistir.40 % ţitnom ili voćnom rakijom (bilje mora biti pokriveno). Kada kod atrofije udova i mišića ništa više ne pomaţe. neka svjeţu rusomaĉu omekšaju nad parom u situ. kojima u dojenju nabreknu dojke. ovaj ĉaj pripravljamo kao oparak. Oblog od bilja omekšanoga na pari: Dvije pune šake rusomaĉe. Kod svih vanjskih mišićnih oboljenja ta je dragocjena ljekovita biljka posebno vaţan pomoćnik. Tinktura od rusomaĉe: Svjeţe bilje. oparimo. Pijemo dvije šalice dnevno dok se krvni tlak ne normalizira. zatim prestanemo.) Posebno naglašavam da tinktura mora biti spravljena od svjeţe rusomaĉe. Majke. u ĉinimo sljedeće: sitno nasjeckanu rusomaĉu ostavimo u ţitnoj rakiji deset dana na suncu ili uz neki drugi izvor topline. S time se valja masirati dnevno nekoliko puta. ako je moguće svjeţe. Isto tako dobro ljekovito djelovanje kao bijela imela ima rusomaĉa kod menstruacije. HAJDUĈKA TRAVA .ljekovita biljka za reguliranje krvnoga tlaka i moţe se preporuĉiti kako kod visokoga tako i kod niskoga krvnog tlaka.

ravanj. Cvetovi mogu biti od bele boje do do roze. Reguliše rad bubrega.TakoĊe rešava probleme sa belim pranjem. Pomaţe kod reume bolova u leĊima. upale jajnika. Bere se kad je najaĉe sunce jer tada ima najviše eteriĉnog ulja u sebi i lekovita svojstva su naj jaĉa. TakoĊe leĉi i rak pluća i ako to moţda zvuĉi neverovatno ipak za ovu opaku bolest imamo leka i to u našoj neposrednoj blizini. Hajduĉka trava daje neverovatne rezultate kod prelaznog doba to jest klimaksa.Hajduĉka travapomaţe kod šuljeva ĉak i onda kada krvare kao i kod krvarenja iz ţeludca. stolisnik. Za bolove u nogama i rukama dobre su kupke sa hajduĉkom travom. Posebno je lekovita kod ţenskih bolesti. Stvara crvena krvna zrnca i poboljšava krvnu sliku. nagona za povraćanje suţenenje i sekrecije oĉiju. nesvestice.U narodu ima i drugih naziva kao što su: sporiš. kod pojave jakog proliva ili opstipacije. Hajduĉka trava reguliše apetit leĉi upale ţeludca. krvarenja iz nosa. Leĉi anginu pektoris kao i . dovoljno je da se pije dva puta dnevno u gutljajima. i romanika.Hajduĉka trava ima mnogo lekovitih svojstva i leĉi vrlo veliki broj bolesti ĉak i kad mislimo da leka nema tu je hajduĉka trava. Kod oboljenja koštane srţi takoĊe je neprevaziĊena hajduĉka trava. mokrenja u krevetu i oboljenja materice kao i kod mioma. Ţvaće se koren iĊirota dva puta dnevno i pije ĉaj dva puta dnevno . Zavidne rezultate je dala i kod leĉenja migrene. poremećaj cirkulacije kao i probleme sa stolicom. proĉišćava krv pa je dobro da se pije posle hemoterapije kako bi se organizam brzo oporavio.

kada mast baci 2-3 kljuĉ skloniti sa štednjaka pomešati i ostaviti da odstoji do narednog dana. Sedeće kupke se koriste kod svih ţenskih bolesti.njene prateće tegobe. potom procediti i ostaviti da stoji na hladnom ili u friţideru. Majĉina dušica ? Majĉina dušica . sprema se od cveta i domaće masti. 15g sveţe isitnjenih cvetov sa hajduĉke trave 15g naseckanih listova maline. ili domaće svinjske masti. Mast : 90g maslaca. narednog dana ponovo je zagrejati. Što se tiĉe hemoroida mast od hajduĉke trave daje trajne rezultate otklanja hemoroide i više se ne pojavljuju. Naĉin pripreme: Ĉaj:1 kašika se popari sa ĉetvrt litra vode i ostavi da odstoji a zatim se pije . Sedeća kupka : 100g hajduĉke trave cele biljke staviti preko noći da odstoji u hladnoj vodi do sledećeg dana zagrejati dok ne prokljuĉa pa je zatim dodati u vodu za kupanje .

Thymus serpyllum Status zaštite Sistematika Carstvo: Plantae Divizija: Magnoliophyta Razred: Red: Magnoliopsida Lamiales Porodica: Lamiaceae Rod: Vrsta: Dvojno ime Thymus serpyllum L. serpyllum . Podruĉje ţivota Thymus T.

materinka. [1] Majĉina dušica. Majĉina dušica je vrlo dobra paša za pĉele. a povremeno se u plitku zdjelicu stavlja pred pĉelinjak ĉaj od majĉine dušice.Majĉina dušica (Thymus serpyllum) je trajna oko 30 cm visoka. bukovica. Upravo zato ponekad se naziva “sirotinjskim antibiotikom”. vrisak. vreskovina. zaslaĊen medom. Ova biljka je od velike pomoći u hladnim i vlaţnim jesenjim danima. Cvjetovi majĉine dušice. papric. ĉabrac. kada vladaju prehlade i virusna gripa. poponak. grmasta biljka. tamjanika. Naziva se još babja dušica. . divlji bosiljak. Majĉina dušica je višegodišna zeljasta biljka grmolikog oblika. dušica. vrlo jakog aromatiĉnog mirisa.

. Majĉina dušica.Majĉina dušica.

Cvjetovi majĉine dušice.Majĉina dušica. . Provansalske trave moţete i sami smješati po vlastitom izboru.

1 Inhalacija 4.Zaĉinski buket od timijana (moţe i majĉina dušica).1 Srodne vrste 2 Rasprostranjenost 3 Ljekoviti dio biljke 3. povezan s konopcem.3 Ljekovito djelovanje na bolesti 5 Povijest 5.2 Biljni ĉaj 4.1 Kemijski sastav 4 Ljekovito djelovanje 4. Sadrţaj [sakrij] 1 Opis biljke 1.1 Ocat ĉetvorice lopova . listova lovora i kadulje.

6 Majĉina dušica u kuhinji 7 Izvori 8 Vanjske poveznice Opis biljke [uredi] Puzeći grmić s brojnim izdancima i vrijeţama. Lamiaceae). . Ĉesto se pojavljuje u većim skupinama uzduţ meĊa. Koristi se kao zaĉin. granĉice su mu uspravne.konzervans i antiseptiĉko sredstvo. a listovi uski elipsasto sivo . Najpoznatije su majĉina dušica s mirisom limuna i naranĉe. Rasprostranjenost [uredi] Majĉina dušica raste po suhim i sunĉanim mjestima. Divlja majĉina dušica se ponekad upotrebljava umjesto majĉine dušice. na suhim rubovima šuma. Srodne vrste [uredi] Majĉina dušica spada u porodicu usnaĉa (lat. a biljka u vrijeme cvatnje ima posebno ugodan aromatiĉan okus i miris. ĉija se aroma u nekim sluĉajevima vrlo razlikuje. ali je zapravo posebna alpska vrsta s manje izraţenom aromom. sunĉanim mjestima bez stalne vlage i sjene. Odliĉna je pĉelinja paša. goli ili obrasli dlakama. koje su meĊusobno povezane kriţancima i prijelaznim oblicima. Majĉina dušica je omiljen lijek u narodnoj medicini. Kod nas se majĉina dušica stoljećima upotrebljava. Postoji na stotine vrsta majĉine dušice. Majĉina dušica i timijan imaju ista svojstva. ali ih nestruĉnjaci ne razlikuju i Thymus serpyllum je zapravo skupno ime za razliĉite oblike i vrste. a naroĉito protiv djeĉjih glista. Poznat je veliki broj broj samostalnih oblika majĉine dušice. mravincem (origano).zeleni s kratkim peteljkama. prije svega kao lijek za lijeĉenje probavnih organa. Sitni svijetlocrveni do tamnocrveni cvjetovi razvijaju se na vrhovima ogranaka. Ulazi u sastav ljekovitih preparata za lijeĉenje dišnih organa i probavnih organa. pašnjacima i na kamenju. metvicom. U Hrvatskoj je vrlo rasprostranjena. Srodna je smajoranom. na livadama. bosiljkom. s tim da su ona u timijana nešto izraţenija. ruţmarinom i kaduljom. Upotrebljava se protiv crijevnih parazita.

4. MeĊu njima su najvaţnija eteriĉna ulja.2% ukupnog pepela.5% (uzgojena ili vrtna) eteriĉnog ulja. Sadrţi 0. Upotrebljava se samo gornja trećina biljke. umacima ijuhama. a neke i uništava. Treba odsjecati samo gornju polovinu lisnatih granĉica u cvijetu i to škarama.3%).6% lipida i dr. Bere se u svibnju.3% celuloze. 24. srpnju. kariofilenoksid (do 27. gorke tvari i flavone.6% eteriĉnog ulja (Oleum Serpylli). kolovozu i rujnu. tanin. a dodaje se povrću. salatama. karvakrol. 13. Njihova prisutnost opravdava preventivnu upotrebu u . Treba napomenuti da majĉinu dušicu treba brati paţljivo. U eteriĉnom ulju majĉine dušice koliĉinski dominantna komponenta je α-pinen (36.0% ugljikohidrata. lipnju. timol.8-cineole (do 30. Ljekovito djelovanje [uredi] Poput sliĉnog timijana koristi se dosta u mediteranskoj kuhinji kao zaĉin. Pretpostavlja se da neutralizira jako masna jela. jer ona ima svojstvo da zaustavlja razvoj mnogih patogenih klica. Majĉina dušica je poznata i u biljnoj medicini kao ljekovita biljka i koristi se za pripremanje ljekovitih pripravaka. timol.5% (divlja) do 2. Kemijski sastav [uredi] Majĉina dušica sadrţi 44. flavoni. ribi. Nadzemni dio biljke se tijekom cijele godine moţe koristiti za pripremanje ĉajeva i napitaka.8% bjelanĉevina. gorke tvari. Za lijeĉenje se sabiru mladice s cvjetovima prije i za vrijeme cvatnje.Ljekoviti dio biljke [uredi] Cvate ĉitavo ljeto i sabire se ĉitava biljka (odreţe se srpom) bez korijenja i osušenih dijelova biljke. α-kadinol (do 28. Suvremena znanost je dokazala prisutnost niza ljekovitih tvari koje opravdavaju upotrebu majĉine dušice. raznim jelima od mesa.2%) i borneol (do 27.1%).8%). Ljekoviti sastojci nalaze se jedino i iskljuĉivo u listu i cvijetu majĉine dušice. Osušena biljka sadrţi oko 0. Nikako se ne smije ĉupati. paštetama. Stavlja se ĉesto u zaĉinsku mješavinu provansalske trave. a u većim koncentracijama su zastupljeni i β-ocimen (do 34. 6.4%). a najvaţniji sastojak ulja. zastupljen je u manjoj koliĉini. 1. Za zaštitu u vrijeme epidemija se preporuĉuje svakodnevna uporaba ĉaja od majĉine dušice.6%). Majĉina dušica sadrţi sadrţi još karvakrol. jer se time biljka uništava. koje se sastoji preteţno od cineola.

a ostatak kratko nakon proizvodnje. koja sadrţava ljekovite sastojke majĉine dušice. a posebno istaknula da je korisna za lijeĉenje velikog kašlja (hripavac). Naime.vrijeme epidemija (kao antiseptik). što će dovesti do još boljih rezultata u terapiji. [3] Vaţno je zapamtiti dva pravila: nikada ne kuhati u otvorenoj posudi. Ne hvatajmo je prstima. Britanskaherbalna farmakopeja (engl. za pripremu uzeti dovoljnu koliĉinu biljke. Time ispunjavate dva glavna uvjeta za iskašljavanje: dobra hidratacija organizma i vodena para. ljekoviti sastojci lako isparavaju: najveći dio se gubi već pri mljevenju. bronhijalni katar. British herbal pharmacopoeia) uvrstila je majĉinu dušicu u ljekovite biljke i u indikacijama za upotrebu navela oboljenja u kojima se ta biljka preporuĉuje: bronhitis. Zato ljekovite ĉajeve nije preporuĉljivo kupovati na trţnicama. pa ćemo umjesto ljekovite biljke dobiti “obiĉnu slamu”. Filter-vrećice su trgovaĉki proizvodi namijenjeni potrošaĉkom društvu i nikako nisu proizvodi kojima ćete osigurati zaštitu u vrijeme epidemija ili adekvatnu terapiju narušenog zdravlja. Biljni ĉaj [uredi] Da bi se dobio dobar ĉaj. . Ovdje svakako pripadaju i “aromatizirani ĉajevi” iz filter-vrećica. u terapiji kod oboljenja praćenom kašljom. [2] Inhalacija [uredi] Majĉinu dušicu moţete i inhalirati (udisati). sušenjem i ĉuvanjem mogu potpuno izgubiti. njeno sušenje. podjednako je vaţna ispravna berba te biljke. Ljekoviti sastojci nalaze se jedino i iskljuĉivo u listu i cvijetu i vrlo su nepostojani spojevi koji se nestruĉnim branjem. pakiranje i ĉuvanje. uspješno razrjeĊuju sekret u bronhijima. a tako dobiven ĉaj neće donijeti oĉekivane rezultate. niti od neprovjerenih proizvoĊaĉa za koje ne znamo primjenjuju li odgovarajuće mjere kvalitete u proizvodnji i preradi biljaka. Dok je sušimo. upala grla. trebamo je prevrtati drvenim ili staklenim štapićima.

bljedoća i slabokrvnost daljnja su podruĉja lijeĉenja majĉinom dušicom. ţivĉanih i reumatiĉnih bolesnika pripremamo kupelj kojoj dolijemo ĉaj od te biljke. poklopite i nakon pola sata procijedite. oboljelih bronhija i gnojnih procesa u plućima. Ĉaj pripremljen s nedovoljnom koliĉinom biljke takoĊer nema ljekovita svojstva. opće ţivĉane slabosti i za jaĉanje mozga. za jaĉanje oslabjelih. gihta. majĉina je dušica korisna paša za pĉele jer ih ĉuva od bakterijskih bolesti. Kuhanjem u otvorenoj posudi oni ispare. majĉina dušica namoĉena u rakiji ili maslinovom ulju djelotvorna je kod bakterijskih oboljenja crijeva i pluća.Majĉina dušica sadrţi ljekovite sastojke koji lako isparavaju. Vrlo vrijedna ĉajna mješavina za lijeĉenje slabokrvnosti kod mladih i starih je majĉina dušica pomiješana s jednakim dijelom koprive. uzmite jušnu ţlicu majĉine dušice. kod glavobolje šaku majĉine dušice stavimo pod kapu ili šešir. te tako pripremljen ĉaj nema ljekovita svojstva. u narodnoj medicini treba navesti upotrebu majĉine dušice kao sredstva za lijeĉenje alkoholizma. ne smijemo zaboraviti na ĉaj od majĉine dušice kod upale pluća. Ljekovito djelovanje na bolesti [uredi] majĉina dušica raskuţuje dišne putove. ţivce. Uspavljuje. zasladite medom i pijte tri do ĉetiri šalice ĉaja na dan. moţemo je upotrebljavati za masaţu kod reume. kako biste skuhali dobar ĉaj. pospješuje znojenje. ĉaj od majĉine dušice kojemu dodajemo med ubrzava poroĊaj i olakšava ga. hripavac. Sluţi kod neredovite mjeseĉnice. Jaĉa ţeludac i ţivce i dobro je sredstvo zadezinfekciju. kod smetnji u mjehuru i bubrezima. Dakle. drhtanja (tremora) udova. smiruje kašalj. [4] Povijest [uredi] . prelijte s 200 g kipuće vode.

nije sasvim sigurno. Karlo Veliki je nareĊivao uzgoj majĉine dušice. zeĉetinu i perad. Sadrţaj eteriĉnog ulja ovisi o porijeklu. Poznato je da su Rimljani stavljali majĉinu dušicu u svoje zalihe ţitarica kako se ne bi pokvarile. Majĉina dušica potjeĉe iz juţne Europe. a primjenjivao se u starom i srednjem vijeku. kao što su ruta.). terine i kobasice za jela s jetricom i jetrenu paštetu . timijan ili majĉina dušica. Taj terijak. u kojem je bila i majĉina dušica . kao i srodna joj biljka timijan. za kojeg je vezana legenda da je u Srednjem vijeku lijeĉio od kuge. lavanda i ruţmarin. paštete. blago gorak okus koji podsjeća na dim. tj. Majĉina dušica se danas prvenstveno uzgaja u juţnoj i istoĉnoj Europi. Majĉina dušica u kuhinji [uredi] Majĉina dušica ima vrlo pikantan. U kuhinji se upotrebljava za: za mediteranska jela s mesom. Ocat ĉetvorice lopova [uredi] Ocat ĉetvorice lopova je ocat s zaĉinskim biljem. majĉina dušica. klimi. variva. vremenu branja i vrsti skladištenja. današnja majĉina dušica. a koristili su je za smirivanje grĉeva. tj. isto kao i Hildegard iz Bingena u Srednjem vijeku. Glavne komponente su timol i karvakrol. Teofrasta i Dioskurida. Ocat ĉetvorice lopova danas se prodaje u Provansi kao antiseptiĉno sredstvo. Bila je poznata još Egipćanima. Prvi besprijekoran opis te biljke dao je Plinije Stariji. a osim toga u sjevernoj Africi i SAD-u. te dodatka bijelog luka (ĉešnjak). Kr. metvica ili pelin. koji je izvijestio da je "serpyllum". divljaĉ. pogotovo janjetinu. u ocat se mogu dodati i drugi zaĉini ili ljekovite biljka.Majĉina dušica je. On se sastoji u osnovi od octa. a francuska gotovo dvostruko. pr. Je li biljka "thymos". ublaţavanje upale crijeva i jetre. kamfor i klinĉić. Plinije Stariji takoĊer spominje majĉinu dušicu kao ljekovitu biljku. Njemaĉka majĉina dušica sadrţi primjerice oko 3. prastara ljekovita biljka. Osim te osnovne mješavine. u koji je namoĉena kadulja. univerzalnom lijeku u obliku kaše za unutarnju upotrebu.5% eteriĉnog ulja. bila sadrţana u glasovitom terijaku. IzraĊivan je od velikog broja razliĉitih sastojaka.pripisuje se sirijskom kralju Antiohu III Velikom (oko 200.

pogotovo s grahom Sušena majĉina dušica zaĉinjava bitno intenzivnije od svjeţe Bokvica Bokvica . koja se miješa s maslinovim uljem i moţe se upotrijebiti za umakanje bijelog kruha. tikvice i luk za svjeţi (kozji) sir za juhe i umake za kiseljenje krastavaca i maslina i za aromatiziranje octa kao sastojak provansalskih trava i zaĉinskog buketa kao sastojak egipatske mješavine zaĉina dukka. npr.za krepka jela s ribom za gljive za jela s krumpirima za posipanje mediteranskih kruhova. sliĉno kao i zahtar od preprţenog sezama. ruja i majĉine dušice za latinoameriĉka jela. ĉesto zajedno s mravincem za mahunarke i jela s povrćem. za rajĉice. patlidţane. papriku.

poznata i kao konjska rebra. Plantago. Podrodovi Plantago Coronopus Bougeria Psyllium Littorella Bokvica. koncula. Ovaj rod se sastoji od oko 200 vrsta. Najvećim dijelom to . mala bokvica. eng. trputac (lat."Ţenska bokvica" (Plantago major) Sistematika Carstvo (nesvrstani) Red Porodica Rod Plantae Eudicots Lamiales Plantaginaceae Plantago L. ţilovlak. Plantain) je rod biljaka iz porodice Plantaginaceae.

te sjeme nakon sazrijevanja. Bokvica djeluje kao astringent (sredstvo za zatvaranje). Za lijek se skupljaju korijen.su zeljaste. Americi. Listovi su sesilni. ali imaju suţeni dio u blizini stabla koje je pseudo -peteljka. Na listovima je naglašeno 3 do 5 provodnih ţila. Vrlo ĉesto rastu na vlaţnijem tlu. listovi prije cvjetanja. po mjestima koja su ugaţena. a raste na livadama i svijetlim prozraĉnim šumama. kao . dok su neke od njih manji grmovi visoki do 60 cm. Novom Zelandu i Africi. Plod je dvosjemeni. koje se granaju na širem dijelu lista. putevima. Bokvicom se hrane larve nekih vrsta leptira. Australiji. Upotreba [uredi] Koristi se od prahistorijskih vremena kao biljni preparat. prugama. Listovi su široki ili uski. obalama mora. jednogodišnje biljke. rijeka te po planinama i pašnjacima. U narodnoj medicini se više cijeni muška bokvica (Herba Plantaginis lanceolatae) bokvica muška ili trputac muški. u zavisnosti od vrste. Cvati su na peteljkama obiĉno od 5 do 40 cm visoke. Aziji. Sadrţaj [sakrij] 1 Rasprostranjenost 2 Upotreba 3 Naziv 4 Vrste 5 Galerija 6 Reference 7 Vanjski linkovi Rasprostranjenost [uredi] Rasprostranjena je po cijeloj Evropi. Mnoge vrste iz ovog roda su kosmopolitske biljke. sa brojnim malehnim cvjetovima koji se oprašuju putem vjetra. a mogu biti kratke i konusne ili duge i šiljate.

postoje priĉe da pomaţe i kod ujeda zmija. major) i muška ili uskolisna bokvica (P. antimikrobno. Sjeme nabubri i otpusti sluzkada se uroni u vodu. zelenim sosovima i sliĉno. dok ţenska bokvica ( Plantago major) nazivaju velikim trpucem ili bokvicom ţenskom. antiupalno i antihistaminsko sredstvo. u obliku ĉaja. simptoma sindroma nadraţaja crijeva. manjih ranica i plikova. dostupan u slobodnoj prodaji bez lijeĉniĉkog recepta. psyllium. tinkture ili sirupa. osipa uzrokovanog otrovnim bršljanom. lanceolata). postoje dokazi da su indijanci sa centralne obale današnje Californije koristili bokvicu u ishrani prije 6. naroĉito vrste P. diuretik i sliĉno. psyllium je korisna i za ublaţavanje konstipacije (zatvora). Kod interne upotrebe.000 godina. U narodnoj predaji.000 do 8. Naprimjer. Naziv [uredi] Bokvicu nazivaju i muškom bokvicom.protivotrov. korisna je za kašalj i bronhitis. Smatra se da su se mnoge vrste bokvice koristile u ishrani od prehistorijskih vremena. . kao i sredstvo za ublaţavanje kašlja. oblog od lišća je koristan protiv ujeda insekata. Koristi se i kao dodatak u proizvodnji laksativa. poput Metamucila. kao izvor dijetetskih vlakana u ishrani i sliĉno. iskašljavanje. odnosno trpucem muškim. Vrsta bokvice P. a razlikuju se po obliku listova . Sjeme bokvice. divertikuloze.ţenska ili širokolisna bokvica (P. koristi se kao uobiĉajen laksativ. Vrste koje imaju široko lišće koriste se i kao povrće u salatama.[1] Pri vanjskoj upotrebi.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful