Beli slez – veoma lekovita biljka Zbog svoje izuzetne lekovitosti, beli slez se vekovima koristi u narodnoj, ali

i u savremenij medicini i farmaciji. U našim krajavima ima i drugih naziva za beli slez: dobri slez, pitomi slez, veliki slez... Smatra se da je beli slez poreklom sa prostora istoĉne Evrope i zapadne Azije. Zbog svojih lekovitih osobina, uzgaja se u Evropi i Aziji, ali i u Americi i u Australiji. Kod nas ga najviše ima pored reka, na reĉnim ostrvima i ritovima zbog toga što mu takvo zemljište i vlaga odgovaraju. Beli slez (Althaea officinalis) je višegodišnja, aromatiĉna i zeljasta biljka, koja izrasta do visine 1-2 metra. Biljka je obrasla gustim svilastim dlakama, listovi su spiralno poreĊani, srebrnobeliĉaste boje, a cvetovi su ruţiĉasti. Zbog svojih lekovitih sastojaka, koriste se koren, stablo, listovi i cvetovi. Iz biljke se koristi sluz koji sadrţi dosta korisnih sastojaka. Hidrolizom se iz belog sleza dobijaju ksiloza, galaktoza i glikoza. Sastav Beli slez sadrţi mnoge korisne sastojke i supstance: asparagin betain biljna vlakna biljne masti eteriĉna ulja invertni šećer pektin saharozu skrob ugljene hidrate

fosfate Lekovito dejstvo Beli slez se koristi u sledećim sluĉajevima kao lek ili kao pomoćno sredstvo: akne alergije astma bolesti bešike bolesti grla i nosa bronhitis gnojni ĉirevi grĉevi u ţeludcu ekcem zanoktice zatvor infekcije polnih organa infekcije koţe infekcije oĉiju jaĉanje imuniteta koprivnjaĉa kašalj i promuklost kijavica moţe se koristiti kao diuretik nesanica

otvorene rane (obloge) plućni katar prevencija kod organa za varenje prehlade i grip problemi sa koţnim bolestima (obloge) protiv proliva problemi sa mokrenjem razne infekcija sinuzitis sindrom nadraţenih creva spreĉavanje bubreţnih bolesti tuberkuloza upale organa za disanje upale mokraćnih kanala upale ţeluca i creva upala debelog creva cistitis Korišćenje belog sleza kao lekovite biljke Listovi, cvetovi i koren se osuše pa se po potrebi potope u hladnu ili mlaku vodu i onda se ta teĉnost koristi za piće ili premaze. Dugotrajno kuvanje umanjuje lekovita svojstva belom slezu. Veoma povoljno deluje na organizam kao ĉaj u kombinaciji sa drugim lekovitim biljkama (kamilica, medunika, nana...)

Odatle se raširio ĉak u Australiju i Ameriku. duboku. .. Beli slez (lat. vlaţnu zemlju. U Srbiji ga najviše ima po reĉnim ostrvima i ritovima pored Tise. Voli laku. Dunava. Misli se da je beli slez poreklom iz zemalja oko Kaspijskog. Beli slez treba kupovati u apotekama ili prodavnicama u originalnom pakovanju ili od registrovanih prodavaca biljaka. pluća..) kod dece. Za leĉenje trudnica ili veoma male dece ipak se treba konsultovati sa lekarom povodom primene belog sleza. Beli slez se najviše koristi za leĉenje disajnih organa (nos. koji je povremeno poplavljen. koji se upotrebljavaju u medicini. a najviše reĉni nanos. problema sa organiam za varenje i protiv raznih koţnih bolesti. lista i cveta. Naĉin delovanja Iz navedenih podataka moţe se zakljuĉiti da beli slez pomaţe kod mnogih zdravstvenih problema kao lekovit ĉaj ili ulje za spravljanje obloga i premaza za koţu.Pored upotrebe u farmaciji i medicini.Crnog i istoĉnih obala Sredozemskog mora. kao dodatak. Save i drugih reka. beli slez se koristi za spravljanje raznih slatkiša. grlo. Althaea officinalis) je višegodišnja zeljasta biljka iz familije slezova (Malvaceae). u vidu ĉajeva ili kapi za nos. U mnogim zemljama zapadne i srednje Evrope gaji se zbog korena... Naroĉito se pokazao kao delotvoran prilikom upala disajnih organa.

Crveni kantarion: Narodni naziv:kicica .

praska. mjestimicno u ogromnim kolicinama. tako da cim se rukom uhvati. protiv smetnji u organima za varenje.uzrok je zapustanje livada. Saznajte više: Crveni kantarion http://slobodni. Radulović | 27. naspramno. a nije otrovna. Staniste: Ne uspijeva bas svugdje. smiruje nervozu Ţ. a debelo je do 3 mm i narijetko obraslo sitnim listicima. Kod stare i na suncu susene biljke cvjetovi su izblijedjeli. rijetko. najvise po vlaznim brdskim i planinskim livadama. 12:33 | Komentara: 1 .net/t6411/#ixzz2WGaTSHpa Glog: Jaĉa srce. Lisce je sitno. sjajno. slabokrvnosti itd. petozubu krunicuroza ili svijetle crvene boje.Opis biljke: Stablo je cvrsto. Deluje kao cist amarum slicno lincuri. Ljekoviti dio :biljka je vrlo gorka. tako da se u ljeto mnogi sjenokosi rumene od iscvjetale kicice. Upotrebljava se u obliku vodenog ekstrakta. Kicicu treba brati dok je u cvijetu. skoro sjedece. suplje. do 4 cm dugacko. vina i tinkture. Malo je nsseg ljekovitog bilja koje ja tako mnogo i cesto upotrebljavam. vezati u kitice i susiti u hladu. Ulazi u sastav gorkih cajeva za stomak. visoko do 40 cm. protiv groznice. gotovo cetvrtasto. Kicica ima vrlo sitno i plitko korenje. duguljasto-jajasto. Cvetovi su slozeni u racvastu cvast na vrhu stabla i imaju lijevkastu. ona se iscupa i na taj nacin unisti. oktobar 2012. Cvjeta cijelog ljeta. Prizemno lisce poredano je unakrsno u prsljenove i jsedece. golo. po rubu cijelo. golo.kao i zuti kantarion. U posljednje vrijeme ga je nesto teze pronaci na mjestima na kojima je ranije uspijevao. pri vrhu razgranato. otvaranje apetita.

nesanice. grĉenja materice Dokazano je da glog povećava snagu srĉanog mišića / Foto Thinkstock SRODNE VESTI Med smanjuje otok Trešnja: Delotvornija od aspirina Sveţe prolećne salate Lipa:Smiruje napetost i ĉuva srce .Koristi se protiv srĉanih problema.

Hibiskus leĉi groznicu Iako se u nekim zemljama glog gaji kao ţiva ograda, cvet i list od ove biljke još od pre pola veka koriste se kao lek. Prema pisanom tragu dr Jovana Tucakova, i cvet i list mogu da pomognu u leĉenju nervoze, nesanice, gušenja, srĉanih problema, protiv visokog krvnog pritiska. TakoĊe, pomaţu kod grĉenja materice i tonusa creva.

Poslednjih godina kod nas se prave lekovi od gloga, namenjeni pre svega ljudima koji imaju probleme sa srcem, onima sa slabim nervima i ţenama u predmenopauzi i u menopauzi. U narodnoj medicini posebno se isticalo blagotvorno dejstvo gloga na staraĉko srce. Dokazano je da glog zaista povećava snagu srĉanog mišića, poboljšava provodljivost impulsa i smiruje lupanje srca. Dobri rezultati su postignuti i kod mlaĊih ljudi, posebno kod srĉanih nervoza. Naš narod je vekovima koristio magijske postupke u leĉenju raznih bolesti. Kult glogovog drveta oĉuvan je do danas, pa je opstalo i verovanje da ĉovek koji je bolestan odnese kolaĉ od kukuruznog ili pšeniĉnog brašna do gloga i tamo ga okaĉi uz reĉi: U glog ulog, a u telo odlog! Verovalo se da je ovo drvo zaštitnik zdravlja i da ga se plaše svi demoni i bolesti. Poznat je i obiĉaj Roma iz Šumadije koji su se na ĐurĊevdan priĉešćivali glogovim listom. Glog raste po ogoljenim, kamenitim i suvim mestima. Da bi se saĉuvala njegova lekovita svojstva, vaţno je znati šta, kako i kada brati. Do cvetova se dolazi kad je u cvatu polovina otvorena, a druga polovina još u pupoljku. Treba uzbrati cele cvasti iskljuĉivo po suvom vremenu, još bolje ako je sunĉan dan i staviti ih u korpe. U što tanjem sloju zatim ih sušiti na promaji i ne prevrtati da se ne bi izlomile. Osušen cvet mora da se ĉuva dobro zapakovan. List se bere mlad i suši kao i cvet, dok se plodovi ubiraju kad su potpuno zreli. Glog je, inaĉe, trnovit, razgranat i otporan grm koji raste do ĉetiri metra. Listovi su podeljeni u tri do pet reţnjeva i po obodu testerasti, a cvetovi beli, reĊe malo ruţiĉasti sakupljeni u mirisne cvasti sliĉne štitu. Istiĉe se mnoštvom prašnika crvene boje. Plod je okruglasta i malo duguljasta crvena, mesnata koštunica sa

jednom do tri semenke. U gloginjama ima masnog ulja, šećera, limunske, vinske i drugih kiselina, dok kora sadrţi alkaloide. Za glog postoje i druga manje poznata imena kao što su beli glog, bela draĉa, beli trn, glogovka, oštri trn, pasji trn, ĉobanĉica... Na našim prostorima najrasprostranjeniji je beli glog, u ĉijem se plodu nalazi samo jedna semenka. Njegov cvet i list najĉešće se beru i prodaju pod imenom crvenog gloga. Zbog svoje već poznate lekovitosti, inostrano trţište sve više je zainteresovano da iz naše zemlje uveze velike koliĉine cveta i lista gloga. U svetu, kao što se zna, ljudi se poslednjih decenija okreću prirodnim putevima izleĉenja, a tu je, ĉini se, glog postao nezaobilazan. Ukoliko ste se opredelili da pronaĊete lek u ĉaju od gloga za neku svoju boljku, treba da znate da duţa i svakodnevna upotreba moţe da izazove muĉninu, pa ĉak i trovanje. Preporuĉuje se da se posle pet do sedam dana leĉenja ĉajem napravi pauza od dva-tri dana. Podrazumeva se, naravno, da pacijent za sve vreme terapije mora biti pod nadzorom lekara ili fitoterapeuta.

RECEPTI Zaustavite aritmije Za spreĉavanje nepravilnost u ritmu srĉanih otkucaja, po receptu dr Jovana Tucakova, sami napravite lek. Tri do pet puta dnevno pre jela na kocku šećera nakapati po 15 kapi tinkture (20 g na 100 g alkohola) od cveta i lista gloga. Za isti poremećaj preporuĉuje se i pet kapi tinkture (20 g na 100 g alkohola) od zdrobljenih gloginja. Moţete da napravite i ĉaj tako što ćete jednu kašiku cveta gloga preliti ĉašom kljuĉale vode. Ostaviti da odstoji dva sata, procediti i piti u dve doze pre jela. Ako imate usporen rad srca Uzmite po 50 g cveta i lista gloga i lista matiĉnjaka. Pomešati, dve kašike ove mešavine preliti sa tri decilitra kljuĉale vode. Poklopiti posudu i ostaviti dva sata da odstoji. Procediti i piti ĉaj u toku dana pre jela. Pobedite arteriosklerozu i pritisak

Odvojite po 25 g gloga, belog luka, rastavića i imele. Od dve kašike ove smeše pravi se ĉaj tako što se popari sa tri decilitra kljuĉale vode, poklopi i posle dva sata procedi. Napraviti ĉaj i pijte dva puta u toku dana pre jela. Za ove bolesti moţe da se koristi i mešavina od 20 g cveta gloga i kamilice, maslinovog lista, imele i belog luka.

Zbog toga je lincura u našim krajevima i susednim zemljama zakonom zaštićena kako bi se oĉuvala. komadići ili mleveni prah od korena)... Kao lekovita biljka. Za potrebe prerade lincura se u novije vreme uzgaja u baštama. planinskim pašnjacima ili pored grmlja. ali i na livadama kao industrijsko bilje. Koren je gorkog oporog ukusa. a u većim koliĉinama. ravan.01. Kod nas je najviše ima u brdima. u našim krajevima je ranijih godina lincura nemilosrdno eksploatisana kao lekovita trava.2010. Zbog lekovitih osobina (i popularnosti).Lincura protiv problema sa varenjem Dragan Cvetković – 19. Ranije se lincura koristila kao odliĉan lek protiv kuge. Zbog lekovitih sastojaka koristi se sušen koren (ceo. dok je koren razgranat i dugaĉak. lecijan. Poznato je da su lincuru kao lek koristili i Iliri. Stabiljka je okrugla i šuplja. licijan. ravet. gencijana košutnik. U našim krajavima lincura se zove i srdaĉica ili trava od srca. tako da je u nekim krajevima postala retkost. ali se njena lekovita svojstva primenjuju i u savremenoj medicini. sa svetloţutim cvetovima. zbog prevelike gorĉine. Lincura (Gentiana lutea) je višegodišnja biljka koja izrasta do oko jednog metra. moţe škoditi organizmu. lincura se vekovima koristi u narodnoj medicini. Sastav Lincura sadrţi sledeće lekovite supstance: .

alkaloide gentanine biljna vlakna biljne masti biljna ulja gentizin glikozide gumu enzime eteriĉna ulja mineralne soli pektin tanine trisaharide heterozide šećere Lekovito dejstvo Lincura se koristi u sledećim sluĉajevima kao lek ili kao pomoćna terapija: bolovi u bubrzima bolovi u ţelucu bolovi u stomaku bronhitis gasovi u stomaku gorušica .

grĉevi u ţelucu zatvor infekcije koţe (obloge) kašalj i kijavica kuga muka u stomaku moţe se koristiti kao diuretik nadimanje nesvestica otvorene rane (obloge i ispiranje) pad imuniteta PMS i menstrualni bolovi pritisak u ţelucu protiv groznice problemi sa varenjem problemi sa ţuĉnom kesom problemi sa jetrom razne infekcija sinuzitis sindrom nadraţenih creva smanjenje apetita spreĉava razvoj mikroorganizama upale ţeluca i creva .

Pored upotrebe u farmaciji i medicini. Lincura je lekovita. ali u manjim koliĉinama. Naĉin delovanja Na osnovu narodnih iskustava i savremenih prouĉavanja moţe se zaljuĉiti da lincura povoljno deluje na organizam i protiv mnogih zdravstvenih tegoba. dodaje se u vino ili rakiju. kao ni osobama koje imaju sklonost ka krvarenju iz nosa ili ţeluca. pored toga. Lincura se najviše koristi za leĉenje organa za varenje (stimuliše rad ţeluca i praţnjenje ţuĉi). osobama sa povišenim krvnim pritiskom. Ipak se pre upotrebe treba konsultovati sa struĉnim licima i naroĉito voditi raĉuna o tome da se ne pretera sa jakim ĉajevima ili prevelikim koliĉinama korena lincure pri spravljanju lekovitih napitaka i premaza. слободне енциклопедије кантарион .upala vena hematomi (za modrice i podlive kao oblog) hemoroidi (ĉaj za premaz i obloge) Korišćenje lincure kao lekovite biljke Koren se osuši pa se po potrebi secka ili melje u prah. Lincura se ne preporuĉuje trudnicama. Kantarion Из Википедије. a od njega se spravljaju ĉajevi ili premazi. ili kao obloga za uklanjanje hematoma (modrica i podliva). koristi se kao dodatak ĉajevima ili dodatak vinu ili rakiji (za probleme sa organima za varenje).

Систематика царство: раздео: класа: ред: Plantae Magnoliophyta Magnoliopsida Theales (Guttiferales) породица: Hypericaceae род: врста: Hypericum H. Екологија таксона Портал Биологија Kantarion (kantarijon. Hypericum perforatum) је višegodišnja zeljasta biljka iz istoimene porodice (Hypericaceae). perforatum Биномијална номенклатура Hypericum perforatum L. bogorodiĉna trava. . gospino zelje. sentjanzovka. sentjanzevka ili lat.

kafena kiselina. Kaţe se da kantarion koji . etarsko ulje. izohipericin ( u cvastima). Lekovita svojstva [уреди] Kantarion se koristi kao antidepresiv. kateh in. Ekstrakt kantariona povisuje koncentracijuneurotransmitera serotonina i noradrenalina na sinapsama. Dobija se prelivanjem (maceracijom) sveţih cvetova kantariona maslinovim uljem. Antidepresivno dejstvo je poznavao već u srednjem veku Paracelzus. dok je plod bradaviĉasta ĉaura. Aktivna supstanca je hiperflorin. steroli. Cveta od maja do septembra. sedativ. antibiotik. Stabljika je uspravna. Sastav biljke: hipericin.hlorogenska kiselina. gola. visine od 20 do 100 cm. pseudohipericin. Stanište: Predeli umerene i suptropske klime širom sveta. amentoflavon. koristi se spolja i iznutra. leukoantocijani. biapigenin. kvercitrin. rutin. kvercetin. Uslovi za ţivot: Zemljišta srednje bogata hranljivim materijama . karotenoidi. epikatehin. Kantarion ovo ulje (Oleum hyperici) je naširoko poznato i koristi se za ublaţavanje i leĉenje opekotina.Садржај [сакриј] 1 Opis biljke 2 Lekovita svojstva 3 Interakcija sa lekovima 4 Izvori Opis biljke [уреди] Kantarion je višegodišnja zeljasta biljka sa razgranatim korenom. hiperflorin. umereno topla i umereno svetla staništa. Cvetovi su ţuti. hiperozid. a školska medicina ga je 70-tih godina prošlog veka potvrdila.

antiaritmici. varfarin. kleka. klekinja. antiretroviralni lekovi. ĉime se smanjuje njihova koncentracija u plazmi krvi.[1] Sa lekovima koji deluju na centralni nervni sistem interakcija moţe biti opasna po ţivot. crna smrekinja. smrĉa. litijum i drugi. Interakcija sa lekovima [уреди] Treba biti oprezan pri korišćenju ove biljke jer interaguje sa velikim brojem lekova. opijati ukljuĉujući tramadol. beta-blokatori i blokatori kalcijumovih kanala (lekovi za srce i pritisak). statini (za smanjivanje holesterola i trigicerida). metadon. smrĉika. Tu spadaju antidepresivi. poznata je još pod imenima: borovac.cveta u sred leta skuplja sunĉeve zrake da bi ih ljudima dao za vreme tamnih meseci. i samim tim i njihovo dejstvo. brin. Juniperus communis). hormonski kontraceptivi. Sadrţaj . omerazol. imunosupresanti. biljka iz porodice Cupressaceae. fenobarbital. crna smreka. levodopa i drugi. brina. teofilin. venja.[2] Smreka (lat. Na neke lekove deluje povećavanjem metabolizma i brzine izbacivanja tih lekova. TakoĊe deluje i na pojedinaĉne lekove kao što su digoksin. zbog njene široke upotrebe. stimulansi. Tu spadaju grupe lekova: benzodiazepini(za smirenje i anksioznost).

U poĉetku su svijetlozelene boje. preko juţnog Grenlanda. majoranom i lovorom. modrikastim prahom posuta bobica. . na kreĉnjakom bogatom tlu. Listovi su dugaĉki 8 do 10 mm. smreka je vrlo promjenljiva biljka. naroĉito divljaĉ. Njome se zaĉinjaju jela od kiselog kupusa i meso. Karakteristike [uredi] Smreka ili borovac raste kao grm. a poslije potamne.[sakrij] 1 Rasprostranjenost 2 Karakteristike 3 Upotreba 4 Narodno vjerovanje Rasprostranjenost [uredi] Rasprostranjenost smreke je od sjeverne Amerike. Plodovi su gorko-slatkog okusa. a ţenski su cvjetovi ĉešeri s izgledom boba. Upotreba [uredi] Smreka je zaĉin prisutan u evropskoj kuhinji. a iglice gorke i smolaste. S gornje strane lista nalazi se plavkasto-bijela crta. ali i voćem. Raste na sunĉanim. Dobro se kombinuje s biberom.od primorskog podruĉja do brdskih i planinskih predjela. rast i oblik iglica. suhim mjestima. Evrope. Raste po klisurastom neplodnom tlu i bjelogoriĉnim i cmogoriĉnim šumama. Svi dijelovi smreke ili borovca imaju fini aromatiĉan miris. kraškoj podlozi . naroĉito u kuhinji alpskih zemalja. Muški cvjetovi su ţuti i nalik klasu. Ĉesto se nalazi u velikim grupama na kamenitoj. Igliĉasti listovi stoje po tri u pršljenu. Obzirom na veliĉinu. što dozrijeva tek druge godine u jesen. oblik. sjeverne Afrike do istoĉne Azije. Mnogostruka je ljekovitost smreke ili borovca. Plod je crna.

ali se koriste i drugi delovi biljke. ĉisti krv.lek od davnina Kamilica (Matricaria chamomilla) je jedna od najstarijih i najpoznatijih lekovitih biljaka. osobito astme.Ĉaj od plodova jaĉa ţivce i ţeludac. ĉisti jetru. reumatizam. a s mokraćom i loše sokove. izaziva znojenje. koje se od svijetloţute. Plod smreke ili borovice ne smije se sušiti na suncu i umjetnoj toplini. ţivĉanu rastrojenost i dr. Sastav . upala i infekcija. Koristila se i još uvek se koristi protiv mnogih bolova. Drvo smreke koristi u proizvodnji sitnog namještaja i za rezbarenje. suše se u tankom sloju na suhom i zraĉnom mjestu. a preporuĉuje se za lijeĉenje plućnih bolesti. Odliĉno lijeĉi bijeli cvijet. pri kori. Nakon što se plodovi uberu. Sastojci kamilice koriste se za kupke. Kamilica . poznate su još i rimska kamilica i nemaĉka ili divlja kamilica. bubrega. Najĉešće se koristi cvet kamilice za spravljanje ĉajeva. drobi i odvaja kamence i pijesak iz ţuĉi. Vrste kamilice Pored osnovne vrste kamilice. mokraćnog mjehura. Ipak se ne preporuĉuje osobama slabih bubrega i trudnicama. ali i u kozmetiĉke svrhe. Mladi vršci kuhani u mlijeku lijeĉe kostobolju. vodenu bolest. mijenjaju u crvenosmeĊu u sredini. tegoba. iglice. zbog lijepih boja drveta. odvodi otrovne plinove. Za lijek se beru plodovi. vrškovi granĉica i samo drvo. za proizvodnju raznih lekova. skorbut. išijas. lijeĉi vodenu i bubreţnu bolest.

Dejstvo Kamilica ima antiseptiĉko.Kamilica sadrţi mnogo korisnih sastojaka koji se koriste za spravljanje eteriĉnih ulja ili ĉajeva. i to najviše cvet i list. za pripravljanje eteriĉnih ulja. za kupke i spravljanje obloga i kao dodatak kozmetiĉkim preparatima. za spremanje ĉajeva. Kamilica sadrţi lekovite sastojake pa se zato koristi se za leĉenje mnogih bolesti i tegoba: akne alergije na hranu alergijski rinitis anksioznost artritis astma bolesti zuba i usne duplje bolesti desni bolesti disajnih puteva bolovi u leĊima (obloge) bolovi u stomaku (obloge) bronhitis gastritis . antivirusno i fungicidno dejstvo (protiv gljivica). tako da je veoma efikasna u spreĉavanju i leĉenju brojnih infekcija. za inhalaciju. Korišćenje Kamilica se najĉešće koristi u sušenom stanju. antibakterijsko. Koristi se kao dodatak jelima.

gasovi u stomaku gljiviĉne koţne infekcije grĉevi u nogama grĉevi u stomaku gubitak polnog nagona dermatitis depresija divertikuloza ekcem enteritis zapušen nos infekcije vagine i mokraćnih puteva koţne bolesti kolitis koprivnjaĉa menstrualne tegobe mamurluk modrice muĉnina muĉnina u trudnoći nadimanje nadraţena creva nervoza .

. U prodaji se moţe naći dosta kozmetiĉkih preparata na bazi kamilice i oni su veoma pogodni za negu koţe.nesanica oboljenje materice opadanje kose opekotine (oblog) osip osip od pelena povišena temperatura problemi sa varenjem problemi sa sluhom od zapušenog nosa proliv reguliše rad mokraćnih puteva reguliše rad organa za varenje svrab stres suvoća koţe tegobe sa ţuĉnom kesom upale mišića upala karlice Pristupaĉnost Kamilica se moţe veoma lako nabaviti a od nje se mogu spravljati ĉejevi ili obloge.

farmaceut. apoteci ili biljnoj apoteci. Kamilicu treba kupovati od poznatih dobavljaĉa ili kao proverene ĉajeve u kesicama ili rasutom stanju.. posavetujte se sa struĉnjacima (lekar. jer ima dosta sliĉnih biljaka koje vam neće pomoći ni u kakvoj terapiji a neke mogu ĉak biti i štetne.). Trnina ? Trnina plodovi Status zaštite Sistematika ..Prilikom branja kamilice. Ukoliko niste sigurni da li vam kamilica u nekom obliku moţe pomoći. registrovani travar. Kamilica se moţe nabaviti u skoro svakoj prodavnici. treba uzimati biljke za koje ste potpuno sigurni.

Razmjerno maleni listovi su velicine od 2 do 4 centimetra. trnula. Plodovi trnine poĉinju dozrijevati u kolovozu i tada postaju plavkastocrno okrugla koštunica promjera izmedu 1 do 1. Sitni bijeli cvjetovi cvatu u travnju i svibnju. U prosincu su najukusniji. . Rosaceae). Kore grana su crvenkasto smeĊe boje. Trn se smatra pretkom Šljiva. trn. Trnina posjeduje tamnu koru. Nakon mraza postaju ukusnije.Carstvo: Divizija: Razred: Red: Porodica: Biljke Magnoliophyta Magnoliopsida Rosales Rosaceae Potporodica: Prunoideae Rod: Prunus Podruĉje ţivota Trnina ili crni trn (Prunus spinosa) ponekad i nazivana trnjina. Divlje šljive su vrlo kisele i gorke . Pripisuju joj se brojna ljekovita svojstva. trnavka.5 centimetara. crni trn. divlja šljiva maĉja šljiva) je vrsta roda Prunus (Maloideae. Raste u gotovo cijeloj Europi i dijelovima sjeverne Afrike. Raste uglavno po pašnjacima ili rubovma šuma ili ponekad kao gusto razgranat grm s trnovitim ograncima. i do 6 m visine. Stablo ima vijek do oko 40 godina. Visine je izmedu jednog do pet metara a u rijetkim sluĉajevima. koja se cijepa u poodmakloj dobi u uskim trakama.sve dok ih "opari" prvi mraz.

tvore štitast cvat koji se nalazi na 10 . rubovima šuma i ispod grmlja nosi na svojoj visokoj stabljici svjetloţuti štitasti cvat slaba mirisa. Pijemo tijekom dana u gutljajima dvije . Nalazimo ga na brdskim livadama. Za ĉišćenje krvi preporuĉujem sljedeći proljetni ĉaj: 50 g jaglaca. Ĉaj od jaglaca je osim toga odliĉno sredstvo za jaĉanje ţivaca i srca. Beremo cijeli gornji štitasti cvat. jaglika. Po ljekovitoj je snazi ravan već opisanom ljekovitom jaglacu i moţemo ga jednako koristiti. pomiješan s medom.20 cm visokoj stabljici i koji se diţe iz sredine rozete listova. visoki jaglac. pramaliće. vodene bolesti i kod naginjanja moţdanom udaru. 50 g mladica bazge. proljetni jaglac. 15 g maslaĉkova korijena. jagorĉika.AGLAC (Primula officinalis) Narodna imena su još: jagorĉevina. sunašce. alpska je biljka strogo zaštićena i ne smijemo ju brati. Svojom sposobnošću proĉišćavanja krvi odstranjuje iz tijela sve otrove koji prouzrokuju glht i reumatska oboljenja. Uvarak korijenja. galĉina. Zlatnoţuti cvjetovi ove vrste jaglaca mirišu ugodno poput meda. koji raste skoro na svim livadama. alpski jaglac. jaglac rani. 15 g koprivinih listova. planinskim i pretplaninskim predjelima. alpski jaglac (Primula auricula). Vrhom punu ĉajnu ţliĉicu ove mješavine oparimo s 1/4 litre vode i ostavimo da odstoji tri minute. odliĉan je ĉaj za bubrege koji pomaţe u odstranjivanju kamenaca u mjehuru. ublaţava migrenu i glavobolje uslijed nervoze. Jako rasprostranjeni "visoki jaglac" (Primula elatior). odliĉno djeluje kod upale srĉanoga mišića. Treća vrsta. kljuĉarica.

šalice ĉaja eventualno zaslaĊena s nešto meda.) Jako dobar ĉaj protiv nesanice: 50 g jaglaca. korisna je za probavu i urinarni trakt. Odliĉno sredstvo protiv srĉanih tegoba je jaglaĉevo vino koje u proljeće moţemo sami pripraviti. 5 g odoljenova korijena. 10g Gospine trave. u gutljajima. NAĈINI UPORABE Ĉajni oparak: Jednu vrhom punu ĉajnu ţliĉicu bilja stavimo na 1/4 litre vode. Prouĉite njena ljekovita svojstva. ali i jaĉa imunitet. srĉani bolesnici mogu na dan uzeti do tri pune velike ţlice. 25 g cvjetova lavande. obloge. ĉisti od toksina. Bazga kao lijek Najviše se povezuje s bolestima respiratornog sustava. Bocu ostavimo 14 dana na suncu lagano zaĉepljenu. a potom iskušajte recepte naše ajurvedske suradnice za ĉaj. Dvolitrenu bocu do grla rastresito napunimo sa svjeţim cvjetovima jaglaca (Cijeli štitasti cvat) i prelijemo s prirodnim bijelim vinom. oparimo i ostavimo da kratko odstoji. Vrhom punu ĉajnu ţliĉicu ove mješavine oparimo s 1/4 litre vode i ostavimo da stoji tri minute... (Pod mladicama bazge podrazumijevamo mlade. . Po ţelji moţemo zasladrti s malo meda. upravo propupale proljetne pupoljke. Kod srĉanih tegoba popijemo gutljaj toga vina. 15 g plodova hmelja. parne kupke. neposredno prije spavanja. Cvjetovi moraju biti prekriveni s vinom. Ĉaj pijemo jako vruć.

tanin.. natrij. ali samo ono posve razvijeno. poput dlana otvoren. Njena ljekovitost Ţeljezo. aptovina. ali i s oprezom uvijek napominjati kako se moţe. baza. bujad. . zovika. Što se sve moţe iskoristiti? Iako se najviše govori o ljekovitosti bazgina cvijeta. okoristiti i korom i listom i plodom. zova. bila sam zaljubljena u njen osvjeţavajući i ugodan okus.. vitamini B i A. a plodovi i kora sakuplja ujesen. bolji će poznavaoci ljekovita bilja isticati njen plod. ali samo znalac. zaĉepljenja sinusa. suncem osvijetljenih staništa. prehladu. kalij. Bazga je predivan cvijet.Bazga.. a tek sam kasnije imala sreću uĉiti i o ljekovitosti. crna bazga. Širok. eteriĉna ulja. virozu. šumskih rubova i vlaţnijih. lišće moţemo brati tijekom cijelog perioda vegetacije. vitamin C.. Godinama pripremam sok od bazge. groznicu... neki su od ljekovitih sastojaka prelijepe biljke ĉija kora i list sadrţe alkaloid sambunigirin i purgativne smole. Mnogo prije negoli sam krenula izuĉavati prirodne metode lijeĉenja. Ne moramo otići u daleku prošlost da bismo saznali kako su još naše bake bazgom lijeĉile gripu. aptika. neka su od narodnih imena biljke koja u proljeće zabijeli i snaţno zamiriše kako bi nas pozvala na branje svojih ljekovitih cvjetova. bazgovina. Dok se u proljeće beru cvjetovi. skriva stotine sitnih cvjetova intenzivne bjeline što leţe na grmu koji moţe narasti i do nekoliko metara visine u podruĉjima šuma.

Koristi se kao biljni lijek za poticanje imunološkog sustava. Lišće je djelotvorno i kao oblog za hemoroide. što posebno cijene djeca. tekućeg ekstrakta. Bronhitis. gušenje u prsima. poĉetni stadiji upale pluća. Bazgu povezujemo najviše s bolestima respiratornog sustava. nakupljene sluzi. sinusnih upala kao i infekcija te upale grla. Ĉaj od cvjetova bazge: 3-5 grama suhih cvjetova prelijte s 250 ml (1 šalica) kipuće vode. gledajući ajurvedski. omotajte ih gazom i stavljajte kao oblog na bolna mjesta.. Pokrijte se tkaninom. upale i infekcije grla. parite i inhalirajte. Ostavite da odstoji 10 . ĉovjek lakše oporavlja i izbacuje iz sebe otrovne tvari. . iznimno korisno jer pomaţe uklanjanju toksina iz tijela te se na taj naĉin.. Zbog tog joj se svojstva priklonite u poĉetnim stadijima gripe. kapsula. Kao i kod bilo kojeg lijeka ili biljnog dodatka. pastila. Ovaj postupak uĉinkovit je kod svih respiratornih oboljenja. kašalj. Oblozi od listova: Svjeţe listove usitnite. a ugodna je okusa. izvor je antioksidansa. Povoljno djeluje na koţu te umiruje oĉi. Doziranje Ĉesto je u obliku tinkture. a kao i većina bobiĉastih ljekovitih biljaka.15 minuta. Ovaj ĉaj potiĉe znojenje i uĉinkovit je kod lijeĉenja viroza. Bazga je blagi laksativ pa ju je preporuĉeno uzimati kod crijevnih i probavnih poremećaja. slijedite upute lijeĉnika ili ispisane doze na etiketama proizvoda. Njena diuretiĉka svojstva gode radu naših bubrega i urinarnog trakta. Pustite da odstoji 10-ak minuta. sirupa. Parna kupka: Prelijete s 400 ml vruće vode 1 ĉajnu ţlica suhog cvijeta bazge i 1 ţlicu suhog cvijeta kamilice. samo su neke od bolesti i stanja kojima pomaţe njena ljekovitost. astma. gripa i prehlade.Dobro su znale za njeno svojstvo izazivanja znojenja koje je. biljnim moćima potpomognut. prehlada ili viroze.

Zabranjena je trudnicama i dojiljama. no mogu izazvati muĉninu i povraćanje. Maslaĉak Ovo je glavno znaĉenje pojma Maslaĉak.Potencijalne nuspojave: Svjeţa biljka je otrovna i ne smije se konzumirati bez kuhanja. Sirove bobice su jestive. Za druga znaĉenja. ? Maslaĉak Ilustracija dijelova maslaĉka (Taraxacum officinale) . pogledajte MeĊunarodni festival djeĉjih kazališta Maslaĉak.

. T. erythrospermum) i dr. japonicum T. vulgare) T. albidum T.H.Wigg.Status zaštite Sistematika Carstvo: Plantae Divizija: Magnoliophyta Razred: Red: Magnoliopsida Asterales Porodica: Asteraceae Rod: Taraxacum Weber ex F. . T. laevigatum (syn. 1780 Podruĉje ţivota vrste T. officinale (syn.

uz putove i ţivice. poredano kao zraĉna lopta. parkovima. mladi listovi koriste se kao salata.araxacum albidum Maslaĉak (Taraxacum) rod porodice glavoĉike (Asteraceae. Uspijeva i u visokim planinama. s mnogo sjemenki koje se šire pomoću vjetra. Rod obuhvaća 2290 vrsta[1]. Pojavljuje se na livadama. Poznata je od davnina kao ljekovita biljka. Cvate od travnja do listopada. Uzgaja se kao povrće u mnogim zemljama svijeta. ali ondje mu je rozeta mnogo manja. aperitiv te za smanjivanje masnoće u krvi. U puĉkoj medicini koristi se kao gorko sredstvo. .Rubus idaeus) je biljka porodice Rosaceae. raniji naziv Compositae). Obiĉno se nalazi u krajevima s umjerenom i hladnom klimom. pripada meĊu biljke od kojih se dobiva kauĉuk. cvjetovi za pripremu meda. Korijen je vretenast i u gornjem dijelu razrastao. . kolagog. Izgled biljke se uvelike mijenja ovisno o staništu. zeljasta je trajnica s nazubljenim listovima u prizemnoj ruţici iz koje se diţe šuplja stabljika s jednom ţutom cvjetnom glavicom na vrhu. Najpoznatija i najĉešća vrsta Taraxacum officinale. Maslaĉak je takoĊer jestiv. Nakon cvjetanja pojavljuje se sjeme. vrtovima. Vrsta Taraxacum kok-saghyz. Malina (lat. podrijetlom iz Kazahstana.

ugodno mirišu. Ljekoviti su listovi i plodovi u vrijeme dozrijevanja.Karakteristike [uredi] Malina je ţbun koji naraste do 200 cm. Rasprostranjena je u cijeloj Evropi. Plod je crven i soĉan. Cvjeta od maja do augusta. nalik kupini. Razmnoţava se sliĉno jagodi. Raste po polusunĉanim mjestima. gdje je veća vlaţnost vazduha. putem vrijeţa i korjenja. rjeĊe bijeli i soĉni. . Plodovi su joj crveni. rubovima šuma. takoĊer. Listovi se suše u hladu na prozraĉnom mjestu. do 2000 m nadmorske visine. sliĉni kupini i jagodi. Listovi. ali ne podnosi vlaţna i moĉvarna zemljišta. ima upodan miris i sladak okus.

Cvjeta od juna do augusta.Kupina Kupina je biljka penjaĉica. koji kasnije potamni do tamnoplave i skoro crne boje. te mjestimiĉno odrvenjela. crvene boje. Bodlje sluţe za penjanje. Stabljika joj je. manje-više bodljikava zavisno od sorte. Hemijski sastav [uredi] . te naraste od 50-300 cm. Nakon cvjetanja. ali i kao odbrambeni mehanizam protiv ţivotinja koje se hrane lišćem kupine. iz svakog pojedinog cvijeta razvija se sitni jagodiĉasti plod.

vina i sliĉno.02. dţemova. belog je cveta sa sitnim crvenim bobiĉastim plodovima koji su . 0. Lišće kupine se koristi u raznim ĉajevima.5 i. sluţi za pravljenje sokova. 6. pekmeza.4g masnoća. 100g malina sadrţi 52 kcal.2009.7g proteina. Brusnica (Vaccinium macrocarpon) raste kao zimzeleni grm visine tridesetak santimetara. 0.u. Brusnica kao lek Dragan Cvetković – 18. 12. zaštitnih i lekovitih sastojaka koji se ĉak koriste i za proizvodnju lekova.8 g šećera. 0. ĉiji su sitni bobiĉasti plodovi izvor hranljivih. vitamina A i 21 mg vitamina C Upotreba [uredi] Plod kupine se koristi u ishrani kao voće. 32 mg kalcijuma. U novije vreme sve se više pominje biljka brusnica.Kupina sadrţi mnogo minerala i vitamina. a ima dejstvo sniţavanja krvnog pritiska i nivoa šećera u krvi.6 mg ţeljeza.

sok. Pošto se r adi o prirodnom proizvodu. Korišćenje Brusnica se koristi u ishrani i konsumira se kao: sveţ plod. što pogoduje dijabetiĉarima . zbog smanjene koliĉine šećera. sušeno voće. dokazano je da brusnica deluje: u prevenciji karidovaskularnih bolesti (bolesti srca i krvnih sudova) kao prirodni antibiotik protiv gljivica na ĉulo vida na sniţenje glikoze u krvi. treba ih koristiti prema preporuci lekara ili uputstvu u pakovanju. Sastav Mali crveni plod brusnice bogat je vitaminom A. pekmez. Ukoliko se koriste tablete ili sirupi. Sadi se u martu. U nauĉnim krugovima prvi put se pominje njeno lekovito dejstvo 1800. dţem. a još su starosedioci (indijanci) smatrali da ima veoma lekovito dejstvo i koristili je kao namirnicu i lek. a dokazano je da ima i antikancerogeno dejstvo. kalijumom. pa i u Srbiji. moţe se koristiti više puta dnevno. Dejstvo Pošto plod u sebi sadrţi dosta lekovitih materija i jakog je antioksidanskog dejstva. sirup ili ĉaj. Od 1914. U novije vreme se proizvodi i preporuĉuje kao lek u koncentrovanom obliku u sirupu za decu i tabletama za odrasle. mineralima. u julu i septembru. godine farmaceuti se ozbiljnije bave brusnicom i ona se koristi za leĉenje nekih bolesti. Brusnica potiĉe iz Severne Amerike. a raĊa dva puta godišnje. Plod ima jako antioksidantsko dejstvo. benzojevom kiselinom i vlaknima. Danas se brusnica najviše gaji u Americi. godine. ali se poslednjih godina gaji i u Evropi. Arheolozi su ustanovili da je brusnica postojala i koristila se još u gvozdeno doba. vitaminom C.gorkokiselkastog ukusa.

Vaccinium myrtillus) je biljka iz porodice Vaccinium. Brusnica je efikasno sredstvo u borbi protiv: bakterije ešerihija koli bakterije "helicobacter pylory" gljivice kandide Borovnica Borovnica (lat. polnih organa i organa za varenje Naĉin delovanja Ispitivanjima je utvrĊeno da pored antioksidantskog delovanja. Sadrţaj [sakrij] 1 Karakteristike 2 Upotreba . tj. brusnica deluje i antiadhezivno. spreĉava vezivanje bakterija za zidove mokraćnh organa.na povećanje nivoa "dobrog" holesterola na upale i infekcije bešike i mokraćnih kanala na smanjenje rizika od kancerogenih oboljenja (rak dojke i rak debelog creva) protiv uzroka nastajanja ĉira na ţelucu i u stomaku protiv poremećaja jetre na smanjenje povišene temperature protiv stresa na bolesti (infekcije) koţe.

koji izbija iz rizoma.Listovi su joj od 1-3 cm dugi. a suše se na suncu. Upotreba[uredi] Plodovi borovnice su jako hranjivi jer su bogati ţeljezom i vitaminima. Ogrozd . . nakon sazrijevanja. a opadaju krajem septembra do oktobra. rijetko do 90 cm. koji se sabiru prije sazrijevanja plodova i suše se na sjenovitom i zraĉnom mjestu. Neki primjerci mogu opstati i do 15 godina. Plodovi se sabiru ljeti. Najĉešće se koristi za spravljanje ĉajeva i sokova. Naraste od 10-60 cm.3 Hemijski sastav 4 Vanjski linkovi Karakteristike[uredi] Borovnica je maleni višegodišnji grm. Ima zeleni korijen. Ljekoviti dijelovi biljke su listovi. ovalni ili eliptiĉni. Listopadna je biljka.ukusno i zdravo voće kiselkastog okusa. novi listovi izbijaju krajem aprila i poĉetkom maja.eliksir zdravlja i dugovjeĉnosti Ovih dana dozrijeva ogrozd .

Naţalost. Nekoć su u Engleskoj postojali klubovi ĉiji je cilj bio uzgajanje najboljeg i najsoĉnijeg grma ogrozda. juţne i jugoistoĉne Azije. Dobivenu tekućinu redovito koristite za pranje kose. bliskom srodniku ribiza. Ove bobice sadrţe bioflavonoide i imaju snaţna antioksidativna svojstva. Zahvaljujući njegovim stezajućim i antibakterijskim svojstvima moţe se koristiti kao njegujući tonik protiv prištića i mrlja na licu. Namoĉite suhe ogrozde u vodi. crvene. sjeverozapadne Afrike i zapadne. ovisno o sorti. raste u podruĉjima Europe. Indijski ogrozd . 100 grama bobica sadrţi tek 44 kalorije i 25 posto dnevne koliĉine preporuĉenih dijetetskih vlakana što ga ĉini idealnom hranom za mršavljenje. mangana. Ovo sredstvo daje kosi volumen i pomaţe kod bolesti vlasišt a. U nešto manjim koliĉinama sadrţi pantotensku kiselinu. kalija te dijetetskih vlakana. pomaţu kod upala i ţivĉanih bolesti. ţute. Moţe biti zelene.amalaki . štiti od visokog krvnog tlaka te pomaţe normalnoj funkciji nervnog i mišićnog sustava. U 16. kalcij. .znaĉajan je u ayurvedskoj medicini zahvaljujući tome da lijeĉi mnoge zdravstvene probleme u kratkom roku. Ogrozd. Ljekovitost ogrozda Ogrozd je bogat izvor vitamina A i C. ogrozd vam itekako moţe pomoći. fosfor i magnezij. Ogrozd je bogat kalijem. piridoksin. Štite od raka i prijevremenog starenja. Ako imate problema s tankom i beţivotnom kosom. bakar. Radi se o ukusnom bobiĉastom voću. tiamin. stoljeću zbog visoke koliĉine vitamina C koristili su ga za lijeĉenje groznice i kuge. Ribes grossularia. lat. mnogima je to nepoznata biljka. mineralom koji promiĉe pravilan rad srca. folate. naranĉaste i crne boje.

bubrega i jetre uklanja pijesak u mjehuru poboljšava pamćenje i koncentraciju pomaţe kod problematiĉne koţe zaustavlja opadanje kose uklanja teške metale iz organizma pomlaĊuje i daje vitalnost poboljšava vid štiti od karcinoma prirodni je antioksidans . Konzumiranje ogrozda s medom moţe poboljšati vid i pomaţe kod katarakta. Pojaĉava izluĉivanje mokraće i koristi se kod svih vodenih bolesti.Vjeruje se da ogrozd spreĉava gubitak kose. Korijen ogrozda je staro ljekovito narodno sredstvo. Jedan od za to zasluţnih sastojaka je vitamin A te fitokemikalije iz soka ogrozda koje promiĉu zdravlje stanica oka.smanjuju kolesterol. te kod visoke temperature. Ljekovita svojstva ogrozda jaĉa imunitet poboljšava rad ţeluca. Dobar je za lijeĉenje katara ţeluca i crijeva. Organske komponente u ogrozdu imaju pozitivno djelovanje na srce . savršeno je za jaĉanje i podizanje imuniteta. efikasno ĉisti organizam. Dnevno konzumiranje ogrozda štiti od stresa. U tu svrhu moţete napraviti pastu od kuhane pulpe ogrozda koju ćete nanositi na vlasište nekoliko puta tjedno. poboljšavaju protok krvi i jaĉaju srĉani mišić.

Moţete ga osušiti i praviti od njega ĉaj ili sok. dţem ili sirup. Bistri sok od ogrozda 1 kg zrelih plodova ogrozda dobro operite i zgnjeĉite mikserom te procijedite sok. Pijte 1-3 dl soka na dan.ribizla . Lekovita priroda . Josta . ilovasto . dodajte 1-2 klinĉića i sok jednog limuna.hibrid crnog ribiza i ogrozda daje ukusne plodove crne boje te sadrţi veliku koliĉinu vitamina i minerala. Prskanje nije potrebno. Otporan je na niske temperature. Ogrozd u kulinarstvu Ogrozd se ĉesto koristi u pripremi slastica poput torti i pita. a osjetljiv na visoke. godini rasta. Dobiveni sok ulijte u tamnu bocu i zatvorite. Po ţelji moţete dodati med. Ne podnosi pjeskovita i jako topla tla. Ako ţelite da sok traje duţe.pjeskovitom tlu koje je umjereno vlaţno i hladno i u kojem se ne zadrţava voda. Sadnja ogrozda Ogrozd je grm srednje veliĉine koji svoje pune plodove daje tek u 5–8. Najbolje ga je saditi na teţem.štiti srce i krvne ţile Pripazite da ne jedete nedozrele plodove ogrozda jer to moţe dovesti do ţeluĉanih problema.

pantotenska kiselina za ćelijsko disanje i lepu kosu.Z. vaţan je za nerve. JOKSOVIĆ | 16.O. 11:16 | Komentara: 1 Niacin.. Ribizla SRODNE VESTI Med smanjuje otok . koji se u znaĉajnim koliĉinama nalazi u ribizli. jul 2012. vitamin C za teške infekcije..

B2 i B6. Sadrţi ugljene hidrate. DŢEM OD CRVENIH RIBIZLARibizla je lekovita ne samo kao sveţa već i kada se od nje prave odreĊeni proizvodi. prijatnog kiselkasto slatkog ukusa. kao što je avitaminoza. mada mogu i da se kultivišu. ribizla. ali u velikoj meri koristi se i crna (Ribes nigrum). Dobar je i izvor vitamina K. Obe rastu samoniklo. vlakna i proteine. karotin u organizmu sluţi za sintezu vitamina A. Bobice sadrţe ĉak polovinu dnevnih potreba vitamina C. sazrevaju u julu. Prebogata je karotinom koji je i razlog njene crvene boje. ali i vitamine E i C. Crvena ribizla ima sitne. odnosno njeni sitni bobiĉasti i vrlo ukusni plodovi nalik grozdu. soĉne bobice. Zbog visoke koncentracije vitamina C ova voćka je izuzetno delotvoran antioksidans u spreĉavanju razliĉitih oblika karcinoma. jer aktivira osteokalcin. ObezbeĊuje i zdravo zgrušavanja krvi kao zaštitu kardiovaskularnog sistema. pa se preporuĉuje za odrţavanje zdravlja kostiju. Najzastupljenija je crvena ribizla (Ribes rubrum). U tom smislu narodna medicina preporuĉuje dţem koga smatra dobrim antiseptikom i proizvodom koji ublaţava bol kod . koji pomaţe ugradnju kalcijuma u kosti. niacin. koji istovremeno štiti sluzokoţu i pospešuje razmenu materija na ćelijskom nivou.Trešnja: Delotvornija od aspirina Sveţe prolećne salate Lipa:Smiruje napetost i ĉuva srce Hibiskus leĉi groznicu Ukusna i lekovita. Osim toga. a kalorije u tragu. zbog ĉega se preporuĉuje kod bolesti izazvanih manjkom vitamina. U zavidnim koliĉinama sadrţi i vitamine B1.

dţem i kompot. a naroĉito za dijabetiĉare. Istovremeno u drugoj šerpi. Narodni lekari je smatraju biljkom izbora za jaĉanje i ĉišćenje krvi. Sok je koristan i u oporavku rekonvalescenata. TakoĊe ima sitne. procedi i pije. Sprema se na vrlo jednostavan naĉin. Sprema se tako što se dva prstohvata isitnjenih listova crne ribizle stavi u dva decilitra provrele vode. a zatim sadrţaj procedi. zbog ĉega se više koriste kao voćni sokovi. U narodnoj medicini crvena ribizla poznata je kao voće koje jaĉa. TakoĊe pospešuju rad creva i ubrzavaju oporavak posle hirurške intervencije. u 600 mililitra vode. grĉeva i bolova organa za varenje. jaĉaju organizam i štite ga od nagomilanih štetnih materija. visokog pritiska i zapaljenja mokraćne bešike. kuva se desetak minuta 350 grama šećera. Plod crne ribizle izuzetno je bogat vitaminom C. Zbog sadrţaja vlakana u semenkama bobice regulišu aktivnost creva i iz organizma eliminišu otrovne sastojke. tako što se 350 grama ribizla prokuva osam do deset minuta. Ĉaj od crne ribizle povoljno utiĉe na rad bubrega i ublaţava tegobe izazvane reumom. dok razreĊen sok sa mineralnom vodom gasi ţeĊ. a kada sazru postaju crvenije i tamnije. samo što njeni listovi sa donje strane imaju takozvane uljne ţlezdice. ĉisti i ulepšava telo. ribizle i šećer se pomešaju i na tihoj vatri sve kuva još pola sata. Crna ribizla veoma liĉi na crvenu. Tada imaju izuzetno jak miris. Lišće crvene ribizle koristi se za spremanje ĉajnog napitka kod oboljenja jetre. ostavi dva do tri minuta da odstoji. . Ujedno pomaţe i kod skleroze krvnih sudova. Plodovi i sok korisni su kod bubreţnih bolesti. Šećer se kuva uz konstantno skidanje pene. Bobice crvene ribizle otvaraju i apetit. soĉne bobice. Kada se ovaj proces kuvanja završi. sirup.opekotina i spreĉava rast plikova. Visok sadrţaj vitamina C spreĉava i leĉi teške infekcije. a pre svega upalu pluća. Potpuno crnu boju dobijaju kada su sasvim zrele. Sveţe bobice i sveţi sok krepe zdravlje. koje su u poĉetku crveno-smeĊe boje.

a zatim ĉeka 40 dana da sve fermentira na toplom mestu. vinskog kvasca i suvog groţĊa stave u staklene flaše... srednje jako vino dobija se kada se ribizle. Navedena mešavina stavlja se u flaše do pola. ateroskleroze. Ruţiĉasto. poremećaja metabolizma. Lekovito deluje i kod ĉira na ţelucu. kao i brojne minerale koji povoljno utiĉu na sveukupno zdravlje organizma. usitne i uz dodatak vode. VINO KAO ĈISTAĈ KRVI Kao dobar ĉistaĉ krvi preporuĉuje se vino od ribizle. pantotensku kiselinu vaţnu za ćelijsko disanje i lepu kosu. po ţelji kada je reĉ o koliĉini. Kopriva . šećera. U suštini. gastritisa. a pozitivno utiĉe i na povećanje koncentracije i pamćenja. a posebno se preporuĉuje osobama koje su malokrvne.ĉudesni lijek . Nakon toga mešavina se procedi i ostavi da stoji u sterilnim flašama. a zatim ĉuva na dobro rashlaĊenom mestu.Plod i preraĊevine od crne ribizle normalizuju i stabilizuju krvni pritisak. koja sadrţi velike koliĉine niacina vaţnog za nerve. Sok pomaţe i kod krvarenja desni i proširenih vena. Izvesno vreme se saĉeka da vino dozri pre konzumiranja. svaka bobica ribizle predstavlja malu multivitaminsku pilulu.

kada sam naišla na ovaj ĉlanak. „Kopriva je jedna od najkorisnijih ljekovitih biljaka. Svi dijelovi koprive – stabljika. lišće. u potrazi za rješenjem naših zdravstvenih problema. Ţivotinje i insekti bi ju odavno pojeli. Ĉlanak je preveden sa engleskog.Ponekad. korijen i cvijet – imaju ljekovita svojstva. da pije ĉaj od koprive. ne znam koliko nas je svjesno toga. U drevna vremena kopriva je bila vrlo cijenjena. Iako smo svi ponešto ĉuli o ljekovitosti koprive. zaboravimo na to. Švedski znanstvenik Abbe Kuenzle tvrdi. ako ne bi imala ţalce. koja je od svog zadnjeg poroda patila od glavobolje i ekcema. Kad bi ljudi shvatili. Tako sam i ja bila iznenaĊena. koji govori o obiĉnoj koprivi. koliko je ova biljka ljekovita. Na slici Albrechta Duerer (1471 1528) moţemo vidjeti anĊela sa koprivom u rukama. ime doktora na ţalost je nepoznato. sadili bi samo koprive. da bi kopriva odavno nestala sa lica zemlje. Jednom sam dao savjet majci sedmero djece. koliko je ona zapravo ljekovita. . da nam je priroda već dala sve potrebno za zdravlje i da su nam da dohvat ruke prirodni i besplatni lijekovi.

kopriva je to što Vam treba! Kopriva sadrţi puno ţeljeza. Cijela se njezina obitelj okrenula prirodnom naĉinu lijeĉenja. Nemojte ĉaj zakuhati. jer će to uništiti dragocjene sastojke. Osim nedostatka ţeljeza. Ljudi. a ona mi je sa oduševljenjem rekla. opet ćete se osjećati puni energije i zdravlja. Ĉaj od koprive takoĊer je blagotvoran kod virusnih i bakterijskih infekcija. Kopriva je najbolja biljka za ĉišćenje i poboljšanje krvi. kod tumora slezene. za grĉeve u stomaku. Jednom mi je došla mlada ţena. Kopriva lijeĉi upale urinarnog trakta i stimulira rad crijeva. Ako imate manjak ţeljeza u organizmu i osjećate se umorno i beskorisno. koji pate od alergije. i uspješno se koristi kod anemije. U kombinaciji sa drugim ljekovitim biljem. ţuĉnim mjehurom i patila je od glavobolje. Pozitivno djeluje na gušteraĉu i pomaţe sniţavanju šećera u krvi. RUSOMAĈA (Capsella bursa . Ĉaj se pije 4 tjedna. ĉireve. radi prevencije. ukljuĉujući peludnu groznicu. IzgraĊuje krv i zbog toga je dobrotvoran kod mnogih bolesti krvi. Nakon nekog vrjemena opet sam ju sreo. kopriva se moţe uspješno koristiti za lijeĉenje leukemije. bolesti pluća itd. imala je probleme sa ţelucem. P reporuĉio sam joj ĉaj od koprive. koja je izgledala anemiĉno. za poremećaje sna. Moţete piti 1 ĉašu ĉaja od koprive svaki dan tokom cijele godine. Pošto ekcem ima unutarnji razlog. Ĉaj od koprive je diuretik i zbog toga se moţe koristiti kod vodene bolesti. Nakon odreĊenog vremena.U kratkom vremenu riješila se ekcema i glavobolje.pastoris) . treba ga lijeĉiti uzimajući trave koje ĉiste krv. kako joj je brzo pomogao ĉaj od koprive. Zbog toga koprivu preporuĉuju kao dio proljetnog ĉišćenja organizma. takoĊer bi trebali piti ĉaj od koprive. U biljnoj medicini ĉaj od koprive se koristi za bolesti jetre i ţući.

Nepravilno nazupĉani listovi tvore rozetu . u kojih se krvarenje ne moţe zaustaviti. livadama. crijeva i neredovite menstruacije.sliĉnu onoj u maslaĉka. skriţanj. Ova dragocjena ljekovita biljka općenito se smatra dosadnim korovom. Stabljika naraste do 40 cm visine. naroĉito pri gradnji kuće već gotovo preko noći niĉe rusomaĉa. goromuk. Kod hemoroida koji krvare . dvije do tri šalice ĉaja od rusomaĉe dnevno pomaţu s velikim uspjehom kod svih vrsta krvarenja. na tankim peteljkama vise tada male srcolike komušice. siroĉica. Kod jakih menstruacijskih krvarenja valja piti dnevno dvije šalice oparenog ĉaja (na jednu šalicu uzme se puna ĉajna ţliĉica rusomaĉe) osam do deset dana prije menstruacije. kao primjerice kod krvarenja iz nosa. hoću . sićušni. Vrijeme cvjetanja: od oţujka do studenoga. ĉesiika . gusamaĉa. kesica. kobulica. zatim napraviti pauzu od tri tjedna i tada ciklus ponoviti. koje su na opip poput koţe. kokošica. torbiĉica. tarĉuţak. ugaru. Ĉim se snijeg poĉne topiti i tlo se prestane mrznuti. svjeţe i zelene. jarcima.Raste posvuda na putevima. parĉuška. prljavobijeli cvjetovi tvore cvat koji se produlji u izduţeni grozd. šuriin. Osobitu sklonost za ove srcolike komušice pokazuju kokoši. poljima i povrtnjacima. proplancima. Tek što bilo gdje istresemo zemlju na gomilu. U narodu je još poznata pod imenima: pastirska torbica. Taj ĉaj koristimo i za reguliranje menstruacije u pubertetu. evo rusomaĉe. Oparak od rusomaĉe daje upravo zaĉuĊujuće rezultate u rana.neću. ţeluca. U doba klimakterija svaka bi ţena trebala piti dnevno dvije šalice ĉaja kroz ĉetiri tjedna.

stabljike zajedno s cvjetovima i srcolikim komušicama sitno nareţemo i rastresito napunimo bocu do grla. Kod svih vanjskih mišićnih oboljenja ta je dragocjena ljekovita biljka posebno vaţan pomoćnik.40 % ţitnom ili voćnom rakijom (bilje mora biti pokriveno). zatim prestanemo. pustimo da kratko odstoji.ljekovita biljka za reguliranje krvnoga tlaka i moţe se preporuĉiti kako kod visokoga tako i kod niskoga krvnog tlaka. u ĉinimo sljedeće: sitno nasjeckanu rusomaĉu ostavimo u ţitnoj rakiji deset dana na suncu ili uz neki drugi izvor topline. kojima u dojenju nabreknu dojke. neka svjeţu rusomaĉu omekšaju nad parom u situ. listove. Kada kod atrofije udova i mišića ništa više ne pomaţe. prelijemo sa 38 . ovaj ĉaj pripravljamo kao oparak. stavimo u cjediljku i drţimo na pari. Kod krvarenja iz bubrega najtoplije preporuĉujem dnevno dvije šalice ĉaja pripravljenog od mješavine rusomaĉe i poljske preslice u jednakim omjerima. HAJDUĈKA TRAVA . Omekšanu biljku stavimo u krpu i poloţimo na oboljelo mjesto.) Posebno naglašavam da tinktura mora biti spravljena od svjeţe rusomaĉe. S time se valja masirati dnevno nekoliko puta. Oblog od bilja omekšanoga na pari: Dvije pune šake rusomaĉe. usto piti ĉetiri šalice ĉaja od vrkute. I u tom sluĉaju ĉaj pijemo samo odreĊeno vrijeme.primjenjujemo lagani klistir. koju ostavimo u hladnoj vodi tijekom noći . zaviju ju u dvije marame i još toplu stave na dojke. Tinktura od rusomaĉe: Svjeţe bilje. Pijenje ĉetiri šalice ĉaja od vrkute i masiranje s tinkturom rusomaĉe pomaţe i kod spuštene maternice. Pijemo dvije šalice dnevno dok se krvni tlak ne normalizira. ostavimo da stoji 14 dana na suncu ili na toplom mjestu. Naša je rusomaĉa sliĉno bijeloj imeli . oparimo. ako je moguće svjeţe. Kod tako teških oboljenja mišića pomaţe brzo i sigurno samo svjeţe bilje! NAĈINI UPORABE Priprema ĉaja: Uzmemo punu ĉajnu ţliĉicu na 1/4 litre vode. (Masiranje u ovom sluĉaju valja poĉeti od medice i nastaviti preko trbuha. Suprotno bijeloj imeli. sjedeće kupke ili pranje s mlakim oparkom rusomaĉe. Isto tako dobro ljekovito djelovanje kao bijela imela ima rusomaĉa kod menstruacije. Majke.

Reguliše rad bubrega. kod pojave jakog proliva ili opstipacije. Cvetovi mogu biti od bele boje do do roze. Kod oboljenja koštane srţi takoĊe je neprevaziĊena hajduĉka trava. poremećaj cirkulacije kao i probleme sa stolicom. Stvara crvena krvna zrnca i poboljšava krvnu sliku. Zavidne rezultate je dala i kod leĉenja migrene. dovoljno je da se pije dva puta dnevno u gutljajima. upale jajnika.Hajduĉka trava ima mnogo lekovitih svojstva i leĉi vrlo veliki broj bolesti ĉak i kad mislimo da leka nema tu je hajduĉka trava. Hajduĉka trava daje neverovatne rezultate kod prelaznog doba to jest klimaksa. mokrenja u krevetu i oboljenja materice kao i kod mioma. Leĉi anginu pektoris kao i .Hajduĉka travapomaţe kod šuljeva ĉak i onda kada krvare kao i kod krvarenja iz ţeludca.TakoĊe rešava probleme sa belim pranjem. Hajduĉka trava reguliše apetit leĉi upale ţeludca. krvarenja iz nosa. Bere se kad je najaĉe sunce jer tada ima najviše eteriĉnog ulja u sebi i lekovita svojstva su naj jaĉa. TakoĊe leĉi i rak pluća i ako to moţda zvuĉi neverovatno ipak za ovu opaku bolest imamo leka i to u našoj neposrednoj blizini. Posebno je lekovita kod ţenskih bolesti.U narodu ima i drugih naziva kao što su: sporiš. ravanj. proĉišćava krv pa je dobro da se pije posle hemoterapije kako bi se organizam brzo oporavio. Pomaţe kod reume bolova u leĊima. nagona za povraćanje suţenenje i sekrecije oĉiju. nesvestice. i romanika. Ţvaće se koren iĊirota dva puta dnevno i pije ĉaj dva puta dnevno . stolisnik. Za bolove u nogama i rukama dobre su kupke sa hajduĉkom travom.

Mast : 90g maslaca. kada mast baci 2-3 kljuĉ skloniti sa štednjaka pomešati i ostaviti da odstoji do narednog dana. ili domaće svinjske masti. Sedeće kupke se koriste kod svih ţenskih bolesti.njene prateće tegobe. potom procediti i ostaviti da stoji na hladnom ili u friţideru. Majĉina dušica ? Majĉina dušica . sprema se od cveta i domaće masti. narednog dana ponovo je zagrejati. Sedeća kupka : 100g hajduĉke trave cele biljke staviti preko noći da odstoji u hladnoj vodi do sledećeg dana zagrejati dok ne prokljuĉa pa je zatim dodati u vodu za kupanje . Naĉin pripreme: Ĉaj:1 kašika se popari sa ĉetvrt litra vode i ostavi da odstoji a zatim se pije . Što se tiĉe hemoroida mast od hajduĉke trave daje trajne rezultate otklanja hemoroide i više se ne pojavljuju. 15g sveţe isitnjenih cvetov sa hajduĉke trave 15g naseckanih listova maline.

Podruĉje ţivota Thymus T.Thymus serpyllum Status zaštite Sistematika Carstvo: Plantae Divizija: Magnoliophyta Razred: Red: Magnoliopsida Lamiales Porodica: Lamiaceae Rod: Vrsta: Dvojno ime Thymus serpyllum L. serpyllum .

vrlo jakog aromatiĉnog mirisa. Majĉina dušica je višegodišna zeljasta biljka grmolikog oblika. grmasta biljka. poponak. bukovica. Ova biljka je od velike pomoći u hladnim i vlaţnim jesenjim danima. Naziva se još babja dušica. Upravo zato ponekad se naziva “sirotinjskim antibiotikom”. . vreskovina. zaslaĊen medom. dušica. [1] Majĉina dušica. Cvjetovi majĉine dušice. kada vladaju prehlade i virusna gripa. papric.Majĉina dušica (Thymus serpyllum) je trajna oko 30 cm visoka. ĉabrac. materinka. Majĉina dušica je vrlo dobra paša za pĉele. divlji bosiljak. vrisak. a povremeno se u plitku zdjelicu stavlja pred pĉelinjak ĉaj od majĉine dušice. tamjanika.

. Majĉina dušica.Majĉina dušica.

Cvjetovi majĉine dušice. Provansalske trave moţete i sami smješati po vlastitom izboru. .Majĉina dušica.

Zaĉinski buket od timijana (moţe i majĉina dušica).1 Inhalacija 4.1 Srodne vrste 2 Rasprostranjenost 3 Ljekoviti dio biljke 3. povezan s konopcem.2 Biljni ĉaj 4. Sadrţaj [sakrij] 1 Opis biljke 1.1 Ocat ĉetvorice lopova .3 Ljekovito djelovanje na bolesti 5 Povijest 5.1 Kemijski sastav 4 Ljekovito djelovanje 4. listova lovora i kadulje.

mravincem (origano). ĉija se aroma u nekim sluĉajevima vrlo razlikuje. Majĉina dušica je omiljen lijek u narodnoj medicini. Postoji na stotine vrsta majĉine dušice. Sitni svijetlocrveni do tamnocrveni cvjetovi razvijaju se na vrhovima ogranaka. Lamiaceae). sunĉanim mjestima bez stalne vlage i sjene. Poznat je veliki broj broj samostalnih oblika majĉine dušice. bosiljkom. metvicom. Divlja majĉina dušica se ponekad upotrebljava umjesto majĉine dušice. U Hrvatskoj je vrlo rasprostranjena. granĉice su mu uspravne. Ĉesto se pojavljuje u većim skupinama uzduţ meĊa. Majĉina dušica i timijan imaju ista svojstva. Kod nas se majĉina dušica stoljećima upotrebljava. s tim da su ona u timijana nešto izraţenija. a listovi uski elipsasto sivo . a biljka u vrijeme cvatnje ima posebno ugodan aromatiĉan okus i miris. prije svega kao lijek za lijeĉenje probavnih organa. goli ili obrasli dlakama. . pašnjacima i na kamenju.6 Majĉina dušica u kuhinji 7 Izvori 8 Vanjske poveznice Opis biljke [uredi] Puzeći grmić s brojnim izdancima i vrijeţama. na suhim rubovima šuma. ruţmarinom i kaduljom. a naroĉito protiv djeĉjih glista. ali ih nestruĉnjaci ne razlikuju i Thymus serpyllum je zapravo skupno ime za razliĉite oblike i vrste. na livadama. Rasprostranjenost [uredi] Majĉina dušica raste po suhim i sunĉanim mjestima. koje su meĊusobno povezane kriţancima i prijelaznim oblicima. Koristi se kao zaĉin. Srodna je smajoranom. Upotrebljava se protiv crijevnih parazita. ali je zapravo posebna alpska vrsta s manje izraţenom aromom.zeleni s kratkim peteljkama. Ulazi u sastav ljekovitih preparata za lijeĉenje dišnih organa i probavnih organa.konzervans i antiseptiĉko sredstvo. Srodne vrste [uredi] Majĉina dušica spada u porodicu usnaĉa (lat. Odliĉna je pĉelinja paša. Najpoznatije su majĉina dušica s mirisom limuna i naranĉe.

Nadzemni dio biljke se tijekom cijele godine moţe koristiti za pripremanje ĉajeva i napitaka.1%). a dodaje se povrću.3%). Treba odsjecati samo gornju polovinu lisnatih granĉica u cvijetu i to škarama. 4.5% (divlja) do 2. Bere se u svibnju. lipnju. srpnju. Osušena biljka sadrţi oko 0.2%) i borneol (do 27. karvakrol. gorke tvari i flavone. 13. timol. Suvremena znanost je dokazala prisutnost niza ljekovitih tvari koje opravdavaju upotrebu majĉine dušice.Ljekoviti dio biljke [uredi] Cvate ĉitavo ljeto i sabire se ĉitava biljka (odreţe se srpom) bez korijenja i osušenih dijelova biljke. Nikako se ne smije ĉupati. Za zaštitu u vrijeme epidemija se preporuĉuje svakodnevna uporaba ĉaja od majĉine dušice. Za lijeĉenje se sabiru mladice s cvjetovima prije i za vrijeme cvatnje.6% eteriĉnog ulja (Oleum Serpylli).5% (uzgojena ili vrtna) eteriĉnog ulja.0% ugljikohidrata. Pretpostavlja se da neutralizira jako masna jela. Sadrţi 0.8% bjelanĉevina. jer ona ima svojstvo da zaustavlja razvoj mnogih patogenih klica. kolovozu i rujnu. a u većim koncentracijama su zastupljeni i β-ocimen (do 34. Majĉina dušica je poznata i u biljnoj medicini kao ljekovita biljka i koristi se za pripremanje ljekovitih pripravaka. salatama. 6.3% celuloze. Kemijski sastav [uredi] Majĉina dušica sadrţi 44. ribi. Njihova prisutnost opravdava preventivnu upotrebu u . α-kadinol (do 28. kariofilenoksid (do 27. Stavlja se ĉesto u zaĉinsku mješavinu provansalske trave. jer se time biljka uništava. tanin. 1. zastupljen je u manjoj koliĉini.2% ukupnog pepela. Ljekoviti sastojci nalaze se jedino i iskljuĉivo u listu i cvijetu majĉine dušice. paštetama. timol. Upotrebljava se samo gornja trećina biljke. flavoni. raznim jelima od mesa. a neke i uništava. gorke tvari. 24.6%). U eteriĉnom ulju majĉine dušice koliĉinski dominantna komponenta je α-pinen (36. Treba napomenuti da majĉinu dušicu treba brati paţljivo.8-cineole (do 30. a najvaţniji sastojak ulja.4%).6% lipida i dr. umacima ijuhama.8%). Majĉina dušica sadrţi sadrţi još karvakrol. koje se sastoji preteţno od cineola. Ljekovito djelovanje [uredi] Poput sliĉnog timijana koristi se dosta u mediteranskoj kuhinji kao zaĉin. MeĊu njima su najvaţnija eteriĉna ulja.

Ne hvatajmo je prstima. niti od neprovjerenih proizvoĊaĉa za koje ne znamo primjenjuju li odgovarajuće mjere kvalitete u proizvodnji i preradi biljaka. Time ispunjavate dva glavna uvjeta za iskašljavanje: dobra hidratacija organizma i vodena para. upala grla. u terapiji kod oboljenja praćenom kašljom. pakiranje i ĉuvanje. ljekoviti sastojci lako isparavaju: najveći dio se gubi već pri mljevenju. bronhijalni katar. [2] Inhalacija [uredi] Majĉinu dušicu moţete i inhalirati (udisati). Biljni ĉaj [uredi] Da bi se dobio dobar ĉaj. njeno sušenje. [3] Vaţno je zapamtiti dva pravila: nikada ne kuhati u otvorenoj posudi. . pa ćemo umjesto ljekovite biljke dobiti “obiĉnu slamu”. uspješno razrjeĊuju sekret u bronhijima. a posebno istaknula da je korisna za lijeĉenje velikog kašlja (hripavac). Ljekoviti sastojci nalaze se jedino i iskljuĉivo u listu i cvijetu i vrlo su nepostojani spojevi koji se nestruĉnim branjem. sušenjem i ĉuvanjem mogu potpuno izgubiti. Ovdje svakako pripadaju i “aromatizirani ĉajevi” iz filter-vrećica. a tako dobiven ĉaj neće donijeti oĉekivane rezultate. British herbal pharmacopoeia) uvrstila je majĉinu dušicu u ljekovite biljke i u indikacijama za upotrebu navela oboljenja u kojima se ta biljka preporuĉuje: bronhitis. Britanskaherbalna farmakopeja (engl. a ostatak kratko nakon proizvodnje. Zato ljekovite ĉajeve nije preporuĉljivo kupovati na trţnicama. koja sadrţava ljekovite sastojke majĉine dušice.vrijeme epidemija (kao antiseptik). Filter-vrećice su trgovaĉki proizvodi namijenjeni potrošaĉkom društvu i nikako nisu proizvodi kojima ćete osigurati zaštitu u vrijeme epidemija ili adekvatnu terapiju narušenog zdravlja. Naime. trebamo je prevrtati drvenim ili staklenim štapićima. podjednako je vaţna ispravna berba te biljke. Dok je sušimo. što će dovesti do još boljih rezultata u terapiji. za pripremu uzeti dovoljnu koliĉinu biljke.

pospješuje znojenje. ţivĉanih i reumatiĉnih bolesnika pripremamo kupelj kojoj dolijemo ĉaj od te biljke. kako biste skuhali dobar ĉaj. oboljelih bronhija i gnojnih procesa u plućima. te tako pripremljen ĉaj nema ljekovita svojstva. drhtanja (tremora) udova. ĉaj od majĉine dušice kojemu dodajemo med ubrzava poroĊaj i olakšava ga. [4] Povijest [uredi] . smiruje kašalj. zasladite medom i pijte tri do ĉetiri šalice ĉaja na dan. Dakle. Uspavljuje. poklopite i nakon pola sata procijedite. moţemo je upotrebljavati za masaţu kod reume.Majĉina dušica sadrţi ljekovite sastojke koji lako isparavaju. majĉina je dušica korisna paša za pĉele jer ih ĉuva od bakterijskih bolesti. Kuhanjem u otvorenoj posudi oni ispare. gihta. ţivce. Ljekovito djelovanje na bolesti [uredi] majĉina dušica raskuţuje dišne putove. opće ţivĉane slabosti i za jaĉanje mozga. hripavac. Sluţi kod neredovite mjeseĉnice. za jaĉanje oslabjelih. uzmite jušnu ţlicu majĉine dušice. u narodnoj medicini treba navesti upotrebu majĉine dušice kao sredstva za lijeĉenje alkoholizma. majĉina dušica namoĉena u rakiji ili maslinovom ulju djelotvorna je kod bakterijskih oboljenja crijeva i pluća. ne smijemo zaboraviti na ĉaj od majĉine dušice kod upale pluća. prelijte s 200 g kipuće vode. Ĉaj pripremljen s nedovoljnom koliĉinom biljke takoĊer nema ljekovita svojstva. bljedoća i slabokrvnost daljnja su podruĉja lijeĉenja majĉinom dušicom. Jaĉa ţeludac i ţivce i dobro je sredstvo zadezinfekciju. kod smetnji u mjehuru i bubrezima. kod glavobolje šaku majĉine dušice stavimo pod kapu ili šešir. Vrlo vrijedna ĉajna mješavina za lijeĉenje slabokrvnosti kod mladih i starih je majĉina dušica pomiješana s jednakim dijelom koprive.

u ocat se mogu dodati i drugi zaĉini ili ljekovite biljka. Je li biljka "thymos". univerzalnom lijeku u obliku kaše za unutarnju upotrebu. isto kao i Hildegard iz Bingena u Srednjem vijeku. vremenu branja i vrsti skladištenja. tj. Ocat ĉetvorice lopova [uredi] Ocat ĉetvorice lopova je ocat s zaĉinskim biljem. Prvi besprijekoran opis te biljke dao je Plinije Stariji. kamfor i klinĉić. kao što su ruta. terine i kobasice za jela s jetricom i jetrenu paštetu . Majĉina dušica potjeĉe iz juţne Europe. majĉina dušica. Kr. Ocat ĉetvorice lopova danas se prodaje u Provansi kao antiseptiĉno sredstvo. Plinije Stariji takoĊer spominje majĉinu dušicu kao ljekovitu biljku. kao i srodna joj biljka timijan. a osim toga u sjevernoj Africi i SAD-u. koji je izvijestio da je "serpyllum". te dodatka bijelog luka (ĉešnjak). bila sadrţana u glasovitom terijaku. U kuhinji se upotrebljava za: za mediteranska jela s mesom. za kojeg je vezana legenda da je u Srednjem vijeku lijeĉio od kuge. Njemaĉka majĉina dušica sadrţi primjerice oko 3.Majĉina dušica je. lavanda i ruţmarin. Sadrţaj eteriĉnog ulja ovisi o porijeklu. On se sastoji u osnovi od octa. metvica ili pelin. ublaţavanje upale crijeva i jetre. variva. Majĉina dušica se danas prvenstveno uzgaja u juţnoj i istoĉnoj Europi. Teofrasta i Dioskurida. Bila je poznata još Egipćanima.). Poznato je da su Rimljani stavljali majĉinu dušicu u svoje zalihe ţitarica kako se ne bi pokvarile. pr. Karlo Veliki je nareĊivao uzgoj majĉine dušice. divljaĉ. pogotovo janjetinu. Osim te osnovne mješavine. u koji je namoĉena kadulja. klimi. zeĉetinu i perad. a primjenjivao se u starom i srednjem vijeku. tj. prastara ljekovita biljka.5% eteriĉnog ulja. blago gorak okus koji podsjeća na dim. timijan ili majĉina dušica. a koristili su je za smirivanje grĉeva.pripisuje se sirijskom kralju Antiohu III Velikom (oko 200. Taj terijak. a francuska gotovo dvostruko. paštete. Majĉina dušica u kuhinji [uredi] Majĉina dušica ima vrlo pikantan. u kojem je bila i majĉina dušica . IzraĊivan je od velikog broja razliĉitih sastojaka. Glavne komponente su timol i karvakrol. današnja majĉina dušica. nije sasvim sigurno.

sliĉno kao i zahtar od preprţenog sezama.za krepka jela s ribom za gljive za jela s krumpirima za posipanje mediteranskih kruhova. tikvice i luk za svjeţi (kozji) sir za juhe i umake za kiseljenje krastavaca i maslina i za aromatiziranje octa kao sastojak provansalskih trava i zaĉinskog buketa kao sastojak egipatske mješavine zaĉina dukka. patlidţane. npr. koja se miješa s maslinovim uljem i moţe se upotrijebiti za umakanje bijelog kruha. ruja i majĉine dušice za latinoameriĉka jela. papriku. pogotovo s grahom Sušena majĉina dušica zaĉinjava bitno intenzivnije od svjeţe Bokvica Bokvica . ĉesto zajedno s mravincem za mahunarke i jela s povrćem. za rajĉice.

eng. Podrodovi Plantago Coronopus Bougeria Psyllium Littorella Bokvica. ţilovlak."Ţenska bokvica" (Plantago major) Sistematika Carstvo (nesvrstani) Red Porodica Rod Plantae Eudicots Lamiales Plantaginaceae Plantago L. koncula. mala bokvica. trputac (lat. Plantago. Ovaj rod se sastoji od oko 200 vrsta. Plantain) je rod biljaka iz porodice Plantaginaceae. poznata i kao konjska rebra. Najvećim dijelom to .

Sadrţaj [sakrij] 1 Rasprostranjenost 2 Upotreba 3 Naziv 4 Vrste 5 Galerija 6 Reference 7 Vanjski linkovi Rasprostranjenost [uredi] Rasprostranjena je po cijeloj Evropi. Plod je dvosjemeni. obalama mora. Bokvica djeluje kao astringent (sredstvo za zatvaranje). a mogu biti kratke i konusne ili duge i šiljate. U narodnoj medicini se više cijeni muška bokvica (Herba Plantaginis lanceolatae) bokvica muška ili trputac muški. Na listovima je naglašeno 3 do 5 provodnih ţila. Listovi su široki ili uski. kao . putevima. Americi. po mjestima koja su ugaţena. Aziji. Vrlo ĉesto rastu na vlaţnijem tlu. Mnoge vrste iz ovog roda su kosmopolitske biljke. ali imaju suţeni dio u blizini stabla koje je pseudo -peteljka. Cvati su na peteljkama obiĉno od 5 do 40 cm visoke. Listovi su sesilni. Australiji. sa brojnim malehnim cvjetovima koji se oprašuju putem vjetra. rijeka te po planinama i pašnjacima. Upotreba [uredi] Koristi se od prahistorijskih vremena kao biljni preparat.su zeljaste. te sjeme nakon sazrijevanja. Bokvicom se hrane larve nekih vrsta leptira. a raste na livadama i svijetlim prozraĉnim šumama. koje se granaju na širem dijelu lista. listovi prije cvjetanja. u zavisnosti od vrste. jednogodišnje biljke. prugama. dok su neke od njih manji grmovi visoki do 60 cm. Za lijek se skupljaju korijen. Novom Zelandu i Africi.

divertikuloze. Koristi se i kao dodatak u proizvodnji laksativa. lanceolata). diuretik i sliĉno. Smatra se da su se mnoge vrste bokvice koristile u ishrani od prehistorijskih vremena. oblog od lišća je koristan protiv ujeda insekata.protivotrov. korisna je za kašalj i bronhitis. . Kod interne upotrebe. zelenim sosovima i sliĉno. koristi se kao uobiĉajen laksativ. odnosno trpucem muškim.000 godina. Naziv [uredi] Bokvicu nazivaju i muškom bokvicom. manjih ranica i plikova. a razlikuju se po obliku listova . Naprimjer. major) i muška ili uskolisna bokvica (P. U narodnoj predaji. iskašljavanje. antiupalno i antihistaminsko sredstvo.000 do 8. kao izvor dijetetskih vlakana u ishrani i sliĉno. kao i sredstvo za ublaţavanje kašlja. naroĉito vrste P. postoje dokazi da su indijanci sa centralne obale današnje Californije koristili bokvicu u ishrani prije 6. u obliku ĉaja. osipa uzrokovanog otrovnim bršljanom. psyllium. Sjeme nabubri i otpusti sluzkada se uroni u vodu. tinkture ili sirupa. Sjeme bokvice. Vrste koje imaju široko lišće koriste se i kao povrće u salatama. dostupan u slobodnoj prodaji bez lijeĉniĉkog recepta. Vrsta bokvice P.[1] Pri vanjskoj upotrebi. simptoma sindroma nadraţaja crijeva.ţenska ili širokolisna bokvica (P. psyllium je korisna i za ublaţavanje konstipacije (zatvora). dok ţenska bokvica ( Plantago major) nazivaju velikim trpucem ili bokvicom ţenskom. poput Metamucila. postoje priĉe da pomaţe i kod ujeda zmija. antimikrobno.