Beli slez – veoma lekovita biljka Zbog svoje izuzetne lekovitosti, beli slez se vekovima koristi u narodnoj, ali

i u savremenij medicini i farmaciji. U našim krajavima ima i drugih naziva za beli slez: dobri slez, pitomi slez, veliki slez... Smatra se da je beli slez poreklom sa prostora istoĉne Evrope i zapadne Azije. Zbog svojih lekovitih osobina, uzgaja se u Evropi i Aziji, ali i u Americi i u Australiji. Kod nas ga najviše ima pored reka, na reĉnim ostrvima i ritovima zbog toga što mu takvo zemljište i vlaga odgovaraju. Beli slez (Althaea officinalis) je višegodišnja, aromatiĉna i zeljasta biljka, koja izrasta do visine 1-2 metra. Biljka je obrasla gustim svilastim dlakama, listovi su spiralno poreĊani, srebrnobeliĉaste boje, a cvetovi su ruţiĉasti. Zbog svojih lekovitih sastojaka, koriste se koren, stablo, listovi i cvetovi. Iz biljke se koristi sluz koji sadrţi dosta korisnih sastojaka. Hidrolizom se iz belog sleza dobijaju ksiloza, galaktoza i glikoza. Sastav Beli slez sadrţi mnoge korisne sastojke i supstance: asparagin betain biljna vlakna biljne masti eteriĉna ulja invertni šećer pektin saharozu skrob ugljene hidrate

fosfate Lekovito dejstvo Beli slez se koristi u sledećim sluĉajevima kao lek ili kao pomoćno sredstvo: akne alergije astma bolesti bešike bolesti grla i nosa bronhitis gnojni ĉirevi grĉevi u ţeludcu ekcem zanoktice zatvor infekcije polnih organa infekcije koţe infekcije oĉiju jaĉanje imuniteta koprivnjaĉa kašalj i promuklost kijavica moţe se koristiti kao diuretik nesanica

otvorene rane (obloge) plućni katar prevencija kod organa za varenje prehlade i grip problemi sa koţnim bolestima (obloge) protiv proliva problemi sa mokrenjem razne infekcija sinuzitis sindrom nadraţenih creva spreĉavanje bubreţnih bolesti tuberkuloza upale organa za disanje upale mokraćnih kanala upale ţeluca i creva upala debelog creva cistitis Korišćenje belog sleza kao lekovite biljke Listovi, cvetovi i koren se osuše pa se po potrebi potope u hladnu ili mlaku vodu i onda se ta teĉnost koristi za piće ili premaze. Dugotrajno kuvanje umanjuje lekovita svojstva belom slezu. Veoma povoljno deluje na organizam kao ĉaj u kombinaciji sa drugim lekovitim biljkama (kamilica, medunika, nana...)

koji se upotrebljavaju u medicini. Naĉin delovanja Iz navedenih podataka moţe se zakljuĉiti da beli slez pomaţe kod mnogih zdravstvenih problema kao lekovit ĉaj ili ulje za spravljanje obloga i premaza za koţu.Crnog i istoĉnih obala Sredozemskog mora. U mnogim zemljama zapadne i srednje Evrope gaji se zbog korena. vlaţnu zemlju. Beli slez (lat. Dunava. problema sa organiam za varenje i protiv raznih koţnih bolesti. Save i drugih reka. Naroĉito se pokazao kao delotvoran prilikom upala disajnih organa.. Voli laku. lista i cveta. duboku. beli slez se koristi za spravljanje raznih slatkiša. Beli slez se najviše koristi za leĉenje disajnih organa (nos..Pored upotrebe u farmaciji i medicini. a najviše reĉni nanos.. Althaea officinalis) je višegodišnja zeljasta biljka iz familije slezova (Malvaceae). grlo. Odatle se raširio ĉak u Australiju i Ameriku. U Srbiji ga najviše ima po reĉnim ostrvima i ritovima pored Tise.) kod dece.. . u vidu ĉajeva ili kapi za nos. kao dodatak. Misli se da je beli slez poreklom iz zemalja oko Kaspijskog. Beli slez treba kupovati u apotekama ili prodavnicama u originalnom pakovanju ili od registrovanih prodavaca biljaka. koji je povremeno poplavljen. pluća. Za leĉenje trudnica ili veoma male dece ipak se treba konsultovati sa lekarom povodom primene belog sleza.

Crveni kantarion: Narodni naziv:kicica .

visoko do 40 cm. rijetko. U posljednje vrijeme ga je nesto teze pronaci na mjestima na kojima je ranije uspijevao. sjajno. Prizemno lisce poredano je unakrsno u prsljenove i jsedece. naspramno. Lisce je sitno.net/t6411/#ixzz2WGaTSHpa Glog: Jaĉa srce. smiruje nervozu Ţ. Ulazi u sastav gorkih cajeva za stomak. do 4 cm dugacko. tako da se u ljeto mnogi sjenokosi rumene od iscvjetale kicice. a debelo je do 3 mm i narijetko obraslo sitnim listicima. golo. Radulović | 27. Kicica ima vrlo sitno i plitko korenje. Upotrebljava se u obliku vodenog ekstrakta. Kicicu treba brati dok je u cvijetu. Staniste: Ne uspijeva bas svugdje. skoro sjedece. gotovo cetvrtasto.kao i zuti kantarion. vina i tinkture. najvise po vlaznim brdskim i planinskim livadama. Cvetovi su slozeni u racvastu cvast na vrhu stabla i imaju lijevkastu. Ljekoviti dio :biljka je vrlo gorka. suplje. Kod stare i na suncu susene biljke cvjetovi su izblijedjeli. otvaranje apetita. praska. petozubu krunicuroza ili svijetle crvene boje. oktobar 2012. 12:33 | Komentara: 1 . slabokrvnosti itd. ona se iscupa i na taj nacin unisti. mjestimicno u ogromnim kolicinama. a nije otrovna. duguljasto-jajasto. protiv smetnji u organima za varenje. Deluje kao cist amarum slicno lincuri. Malo je nsseg ljekovitog bilja koje ja tako mnogo i cesto upotrebljavam. Saznajte više: Crveni kantarion http://slobodni. pri vrhu razgranato. po rubu cijelo.Opis biljke: Stablo je cvrsto.uzrok je zapustanje livada. protiv groznice. Cvjeta cijelog ljeta. golo. vezati u kitice i susiti u hladu. tako da cim se rukom uhvati.

Koristi se protiv srĉanih problema. grĉenja materice Dokazano je da glog povećava snagu srĉanog mišića / Foto Thinkstock SRODNE VESTI Med smanjuje otok Trešnja: Delotvornija od aspirina Sveţe prolećne salate Lipa:Smiruje napetost i ĉuva srce . nesanice.

Hibiskus leĉi groznicu Iako se u nekim zemljama glog gaji kao ţiva ograda, cvet i list od ove biljke još od pre pola veka koriste se kao lek. Prema pisanom tragu dr Jovana Tucakova, i cvet i list mogu da pomognu u leĉenju nervoze, nesanice, gušenja, srĉanih problema, protiv visokog krvnog pritiska. TakoĊe, pomaţu kod grĉenja materice i tonusa creva.

Poslednjih godina kod nas se prave lekovi od gloga, namenjeni pre svega ljudima koji imaju probleme sa srcem, onima sa slabim nervima i ţenama u predmenopauzi i u menopauzi. U narodnoj medicini posebno se isticalo blagotvorno dejstvo gloga na staraĉko srce. Dokazano je da glog zaista povećava snagu srĉanog mišića, poboljšava provodljivost impulsa i smiruje lupanje srca. Dobri rezultati su postignuti i kod mlaĊih ljudi, posebno kod srĉanih nervoza. Naš narod je vekovima koristio magijske postupke u leĉenju raznih bolesti. Kult glogovog drveta oĉuvan je do danas, pa je opstalo i verovanje da ĉovek koji je bolestan odnese kolaĉ od kukuruznog ili pšeniĉnog brašna do gloga i tamo ga okaĉi uz reĉi: U glog ulog, a u telo odlog! Verovalo se da je ovo drvo zaštitnik zdravlja i da ga se plaše svi demoni i bolesti. Poznat je i obiĉaj Roma iz Šumadije koji su se na ĐurĊevdan priĉešćivali glogovim listom. Glog raste po ogoljenim, kamenitim i suvim mestima. Da bi se saĉuvala njegova lekovita svojstva, vaţno je znati šta, kako i kada brati. Do cvetova se dolazi kad je u cvatu polovina otvorena, a druga polovina još u pupoljku. Treba uzbrati cele cvasti iskljuĉivo po suvom vremenu, još bolje ako je sunĉan dan i staviti ih u korpe. U što tanjem sloju zatim ih sušiti na promaji i ne prevrtati da se ne bi izlomile. Osušen cvet mora da se ĉuva dobro zapakovan. List se bere mlad i suši kao i cvet, dok se plodovi ubiraju kad su potpuno zreli. Glog je, inaĉe, trnovit, razgranat i otporan grm koji raste do ĉetiri metra. Listovi su podeljeni u tri do pet reţnjeva i po obodu testerasti, a cvetovi beli, reĊe malo ruţiĉasti sakupljeni u mirisne cvasti sliĉne štitu. Istiĉe se mnoštvom prašnika crvene boje. Plod je okruglasta i malo duguljasta crvena, mesnata koštunica sa

jednom do tri semenke. U gloginjama ima masnog ulja, šećera, limunske, vinske i drugih kiselina, dok kora sadrţi alkaloide. Za glog postoje i druga manje poznata imena kao što su beli glog, bela draĉa, beli trn, glogovka, oštri trn, pasji trn, ĉobanĉica... Na našim prostorima najrasprostranjeniji je beli glog, u ĉijem se plodu nalazi samo jedna semenka. Njegov cvet i list najĉešće se beru i prodaju pod imenom crvenog gloga. Zbog svoje već poznate lekovitosti, inostrano trţište sve više je zainteresovano da iz naše zemlje uveze velike koliĉine cveta i lista gloga. U svetu, kao što se zna, ljudi se poslednjih decenija okreću prirodnim putevima izleĉenja, a tu je, ĉini se, glog postao nezaobilazan. Ukoliko ste se opredelili da pronaĊete lek u ĉaju od gloga za neku svoju boljku, treba da znate da duţa i svakodnevna upotreba moţe da izazove muĉninu, pa ĉak i trovanje. Preporuĉuje se da se posle pet do sedam dana leĉenja ĉajem napravi pauza od dva-tri dana. Podrazumeva se, naravno, da pacijent za sve vreme terapije mora biti pod nadzorom lekara ili fitoterapeuta.

RECEPTI Zaustavite aritmije Za spreĉavanje nepravilnost u ritmu srĉanih otkucaja, po receptu dr Jovana Tucakova, sami napravite lek. Tri do pet puta dnevno pre jela na kocku šećera nakapati po 15 kapi tinkture (20 g na 100 g alkohola) od cveta i lista gloga. Za isti poremećaj preporuĉuje se i pet kapi tinkture (20 g na 100 g alkohola) od zdrobljenih gloginja. Moţete da napravite i ĉaj tako što ćete jednu kašiku cveta gloga preliti ĉašom kljuĉale vode. Ostaviti da odstoji dva sata, procediti i piti u dve doze pre jela. Ako imate usporen rad srca Uzmite po 50 g cveta i lista gloga i lista matiĉnjaka. Pomešati, dve kašike ove mešavine preliti sa tri decilitra kljuĉale vode. Poklopiti posudu i ostaviti dva sata da odstoji. Procediti i piti ĉaj u toku dana pre jela. Pobedite arteriosklerozu i pritisak

Odvojite po 25 g gloga, belog luka, rastavića i imele. Od dve kašike ove smeše pravi se ĉaj tako što se popari sa tri decilitra kljuĉale vode, poklopi i posle dva sata procedi. Napraviti ĉaj i pijte dva puta u toku dana pre jela. Za ove bolesti moţe da se koristi i mešavina od 20 g cveta gloga i kamilice, maslinovog lista, imele i belog luka.

Poznato je da su lincuru kao lek koristili i Iliri. ravet.. lincura se vekovima koristi u narodnoj medicini. Sastav Lincura sadrţi sledeće lekovite supstance: . Zbog lekovitih sastojaka koristi se sušen koren (ceo. Zbog lekovitih osobina (i popularnosti). komadići ili mleveni prah od korena). tako da je u nekim krajevima postala retkost. sa svetloţutim cvetovima. ravan. Koren je gorkog oporog ukusa. licijan.2010. zbog prevelike gorĉine. Zbog toga je lincura u našim krajevima i susednim zemljama zakonom zaštićena kako bi se oĉuvala. Kod nas je najviše ima u brdima. ali i na livadama kao industrijsko bilje. ali se njena lekovita svojstva primenjuju i u savremenoj medicini. lecijan.01. u našim krajevima je ranijih godina lincura nemilosrdno eksploatisana kao lekovita trava. Stabiljka je okrugla i šuplja. Kao lekovita biljka. gencijana košutnik.Lincura protiv problema sa varenjem Dragan Cvetković – 19. Lincura (Gentiana lutea) je višegodišnja biljka koja izrasta do oko jednog metra.. a u većim koliĉinama. moţe škoditi organizmu. planinskim pašnjacima ili pored grmlja. dok je koren razgranat i dugaĉak. Ranije se lincura koristila kao odliĉan lek protiv kuge. U našim krajavima lincura se zove i srdaĉica ili trava od srca. Za potrebe prerade lincura se u novije vreme uzgaja u baštama.

alkaloide gentanine biljna vlakna biljne masti biljna ulja gentizin glikozide gumu enzime eteriĉna ulja mineralne soli pektin tanine trisaharide heterozide šećere Lekovito dejstvo Lincura se koristi u sledećim sluĉajevima kao lek ili kao pomoćna terapija: bolovi u bubrzima bolovi u ţelucu bolovi u stomaku bronhitis gasovi u stomaku gorušica .

grĉevi u ţelucu zatvor infekcije koţe (obloge) kašalj i kijavica kuga muka u stomaku moţe se koristiti kao diuretik nadimanje nesvestica otvorene rane (obloge i ispiranje) pad imuniteta PMS i menstrualni bolovi pritisak u ţelucu protiv groznice problemi sa varenjem problemi sa ţuĉnom kesom problemi sa jetrom razne infekcija sinuzitis sindrom nadraţenih creva smanjenje apetita spreĉava razvoj mikroorganizama upale ţeluca i creva .

kao ni osobama koje imaju sklonost ka krvarenju iz nosa ili ţeluca. Lincura se ne preporuĉuje trudnicama. Pored upotrebe u farmaciji i medicini. слободне енциклопедије кантарион . ili kao obloga za uklanjanje hematoma (modrica i podliva). Lincura je lekovita. dodaje se u vino ili rakiju. koristi se kao dodatak ĉajevima ili dodatak vinu ili rakiji (za probleme sa organima za varenje). pored toga. Ipak se pre upotrebe treba konsultovati sa struĉnim licima i naroĉito voditi raĉuna o tome da se ne pretera sa jakim ĉajevima ili prevelikim koliĉinama korena lincure pri spravljanju lekovitih napitaka i premaza. Lincura se najviše koristi za leĉenje organa za varenje (stimuliše rad ţeluca i praţnjenje ţuĉi). Kantarion Из Википедије. ali u manjim koliĉinama. Naĉin delovanja Na osnovu narodnih iskustava i savremenih prouĉavanja moţe se zaljuĉiti da lincura povoljno deluje na organizam i protiv mnogih zdravstvenih tegoba.upala vena hematomi (za modrice i podlive kao oblog) hemoroidi (ĉaj za premaz i obloge) Korišćenje lincure kao lekovite biljke Koren se osuši pa se po potrebi secka ili melje u prah. a od njega se spravljaju ĉajevi ili premazi. osobama sa povišenim krvnim pritiskom.

bogorodiĉna trava. Екологија таксона Портал Биологија Kantarion (kantarijon.Систематика царство: раздео: класа: ред: Plantae Magnoliophyta Magnoliopsida Theales (Guttiferales) породица: Hypericaceae род: врста: Hypericum H. sentjanzevka ili lat. gospino zelje. . sentjanzovka. perforatum Биномијална номенклатура Hypericum perforatum L. Hypericum perforatum) је višegodišnja zeljasta biljka iz istoimene porodice (Hypericaceae).

Dobija se prelivanjem (maceracijom) sveţih cvetova kantariona maslinovim uljem. Aktivna supstanca je hiperflorin. visine od 20 do 100 cm. hiperozid. hiperflorin. gola. Lekovita svojstva [уреди] Kantarion se koristi kao antidepresiv. Uslovi za ţivot: Zemljišta srednje bogata hranljivim materijama . dok je plod bradaviĉasta ĉaura. Stabljika je uspravna. Antidepresivno dejstvo je poznavao već u srednjem veku Paracelzus. pseudohipericin. kafena kiselina. Cveta od maja do septembra. Stanište: Predeli umerene i suptropske klime širom sveta. karotenoidi. kateh in. kvercitrin. etarsko ulje. Kantarion ovo ulje (Oleum hyperici) je naširoko poznato i koristi se za ublaţavanje i leĉenje opekotina. umereno topla i umereno svetla staništa. antibiotik. Ekstrakt kantariona povisuje koncentracijuneurotransmitera serotonina i noradrenalina na sinapsama. izohipericin ( u cvastima).Садржај [сакриј] 1 Opis biljke 2 Lekovita svojstva 3 Interakcija sa lekovima 4 Izvori Opis biljke [уреди] Kantarion je višegodišnja zeljasta biljka sa razgranatim korenom.hlorogenska kiselina. amentoflavon. Cvetovi su ţuti. leukoantocijani. sedativ. steroli. Sastav biljke: hipericin. koristi se spolja i iznutra. rutin. Kaţe se da kantarion koji . a školska medicina ga je 70-tih godina prošlog veka potvrdila. epikatehin. kvercetin. biapigenin.

klekinja. smrĉika. levodopa i drugi. Tu spadaju grupe lekova: benzodiazepini(za smirenje i anksioznost). varfarin. poznata je još pod imenima: borovac.[1] Sa lekovima koji deluju na centralni nervni sistem interakcija moţe biti opasna po ţivot. ĉime se smanjuje njihova koncentracija u plazmi krvi. fenobarbital. imunosupresanti. metadon. stimulansi. statini (za smanjivanje holesterola i trigicerida). antiaritmici. kleka.cveta u sred leta skuplja sunĉeve zrake da bi ih ljudima dao za vreme tamnih meseci. brina. TakoĊe deluje i na pojedinaĉne lekove kao što su digoksin.[2] Smreka (lat. smrĉa. Tu spadaju antidepresivi. crna smrekinja. hormonski kontraceptivi. litijum i drugi. Na neke lekove deluje povećavanjem metabolizma i brzine izbacivanja tih lekova. zbog njene široke upotrebe. omerazol. Sadrţaj . beta-blokatori i blokatori kalcijumovih kanala (lekovi za srce i pritisak). Interakcija sa lekovima [уреди] Treba biti oprezan pri korišćenju ove biljke jer interaguje sa velikim brojem lekova. crna smreka. biljka iz porodice Cupressaceae. teofilin. venja. i samim tim i njihovo dejstvo. antiretroviralni lekovi. opijati ukljuĉujući tramadol. brin. Juniperus communis).

ali i voćem. Listovi su dugaĉki 8 do 10 mm. Njome se zaĉinjaju jela od kiselog kupusa i meso. majoranom i lovorom. Svi dijelovi smreke ili borovca imaju fini aromatiĉan miris. oblik. modrikastim prahom posuta bobica. Dobro se kombinuje s biberom. Obzirom na veliĉinu. preko juţnog Grenlanda. što dozrijeva tek druge godine u jesen. a ţenski su cvjetovi ĉešeri s izgledom boba. Raste po klisurastom neplodnom tlu i bjelogoriĉnim i cmogoriĉnim šumama. Muški cvjetovi su ţuti i nalik klasu. Plodovi su gorko-slatkog okusa. naroĉito u kuhinji alpskih zemalja. kraškoj podlozi . a iglice gorke i smolaste. S gornje strane lista nalazi se plavkasto-bijela crta.od primorskog podruĉja do brdskih i planinskih predjela. Upotreba [uredi] Smreka je zaĉin prisutan u evropskoj kuhinji. Raste na sunĉanim. Karakteristike [uredi] Smreka ili borovac raste kao grm. smreka je vrlo promjenljiva biljka. Plod je crna. . naroĉito divljaĉ. rast i oblik iglica. suhim mjestima. Ĉesto se nalazi u velikim grupama na kamenitoj. Mnogostruka je ljekovitost smreke ili borovca. Igliĉasti listovi stoje po tri u pršljenu. Evrope.[sakrij] 1 Rasprostranjenost 2 Karakteristike 3 Upotreba 4 Narodno vjerovanje Rasprostranjenost [uredi] Rasprostranjenost smreke je od sjeverne Amerike. U poĉetku su svijetlozelene boje. sjeverne Afrike do istoĉne Azije. a poslije potamne. na kreĉnjakom bogatom tlu.

skorbut. drobi i odvaja kamence i pijesak iz ţuĉi. zbog lijepih boja drveta. Kamilica .lek od davnina Kamilica (Matricaria chamomilla) je jedna od najstarijih i najpoznatijih lekovitih biljaka. reumatizam. Mladi vršci kuhani u mlijeku lijeĉe kostobolju. bubrega. ĉisti jetru. ĉisti krv. Za lijek se beru plodovi. Plod smreke ili borovice ne smije se sušiti na suncu i umjetnoj toplini. Koristila se i još uvek se koristi protiv mnogih bolova. odvodi otrovne plinove. tegoba. ali i u kozmetiĉke svrhe. išijas. a preporuĉuje se za lijeĉenje plućnih bolesti. ali se koriste i drugi delovi biljke. Nakon što se plodovi uberu. Najĉešće se koristi cvet kamilice za spravljanje ĉajeva. upala i infekcija. vodenu bolest. lijeĉi vodenu i bubreţnu bolest. Ipak se ne preporuĉuje osobama slabih bubrega i trudnicama. poznate su još i rimska kamilica i nemaĉka ili divlja kamilica. a s mokraćom i loše sokove. vrškovi granĉica i samo drvo. Drvo smreke koristi u proizvodnji sitnog namještaja i za rezbarenje. Sastojci kamilice koriste se za kupke. suše se u tankom sloju na suhom i zraĉnom mjestu. osobito astme. koje se od svijetloţute.Ĉaj od plodova jaĉa ţivce i ţeludac. Odliĉno lijeĉi bijeli cvijet. ţivĉanu rastrojenost i dr. Sastav . iglice. pri kori. izaziva znojenje. mijenjaju u crvenosmeĊu u sredini. za proizvodnju raznih lekova. Vrste kamilice Pored osnovne vrste kamilice. mokraćnog mjehura.

antivirusno i fungicidno dejstvo (protiv gljivica). Koristi se kao dodatak jelima. tako da je veoma efikasna u spreĉavanju i leĉenju brojnih infekcija. i to najviše cvet i list. Dejstvo Kamilica ima antiseptiĉko. za inhalaciju. za spremanje ĉajeva.Kamilica sadrţi mnogo korisnih sastojaka koji se koriste za spravljanje eteriĉnih ulja ili ĉajeva. za pripravljanje eteriĉnih ulja. Kamilica sadrţi lekovite sastojake pa se zato koristi se za leĉenje mnogih bolesti i tegoba: akne alergije na hranu alergijski rinitis anksioznost artritis astma bolesti zuba i usne duplje bolesti desni bolesti disajnih puteva bolovi u leĊima (obloge) bolovi u stomaku (obloge) bronhitis gastritis . antibakterijsko. za kupke i spravljanje obloga i kao dodatak kozmetiĉkim preparatima. Korišćenje Kamilica se najĉešće koristi u sušenom stanju.

gasovi u stomaku gljiviĉne koţne infekcije grĉevi u nogama grĉevi u stomaku gubitak polnog nagona dermatitis depresija divertikuloza ekcem enteritis zapušen nos infekcije vagine i mokraćnih puteva koţne bolesti kolitis koprivnjaĉa menstrualne tegobe mamurluk modrice muĉnina muĉnina u trudnoći nadimanje nadraţena creva nervoza .

nesanica oboljenje materice opadanje kose opekotine (oblog) osip osip od pelena povišena temperatura problemi sa varenjem problemi sa sluhom od zapušenog nosa proliv reguliše rad mokraćnih puteva reguliše rad organa za varenje svrab stres suvoća koţe tegobe sa ţuĉnom kesom upale mišića upala karlice Pristupaĉnost Kamilica se moţe veoma lako nabaviti a od nje se mogu spravljati ĉejevi ili obloge. . U prodaji se moţe naći dosta kozmetiĉkih preparata na bazi kamilice i oni su veoma pogodni za negu koţe.

). Ukoliko niste sigurni da li vam kamilica u nekom obliku moţe pomoći. Kamilica se moţe nabaviti u skoro svakoj prodavnici. Kamilicu treba kupovati od poznatih dobavljaĉa ili kao proverene ĉajeve u kesicama ili rasutom stanju. posavetujte se sa struĉnjacima (lekar. apoteci ili biljnoj apoteci. Trnina ? Trnina plodovi Status zaštite Sistematika .. treba uzimati biljke za koje ste potpuno sigurni. farmaceut. registrovani travar..Prilikom branja kamilice. jer ima dosta sliĉnih biljaka koje vam neće pomoći ni u kakvoj terapiji a neke mogu ĉak biti i štetne.

Stablo ima vijek do oko 40 godina. Rosaceae). Visine je izmedu jednog do pet metara a u rijetkim sluĉajevima. Trnina posjeduje tamnu koru. . Plodovi trnine poĉinju dozrijevati u kolovozu i tada postaju plavkastocrno okrugla koštunica promjera izmedu 1 do 1. trn.sve dok ih "opari" prvi mraz. U prosincu su najukusniji. Raste uglavno po pašnjacima ili rubovma šuma ili ponekad kao gusto razgranat grm s trnovitim ograncima. Kore grana su crvenkasto smeĊe boje. Sitni bijeli cvjetovi cvatu u travnju i svibnju. trnula. Raste u gotovo cijeloj Europi i dijelovima sjeverne Afrike. Trn se smatra pretkom Šljiva. Pripisuju joj se brojna ljekovita svojstva. Razmjerno maleni listovi su velicine od 2 do 4 centimetra.5 centimetara. koja se cijepa u poodmakloj dobi u uskim trakama. divlja šljiva maĉja šljiva) je vrsta roda Prunus (Maloideae.Carstvo: Divizija: Razred: Red: Porodica: Biljke Magnoliophyta Magnoliopsida Rosales Rosaceae Potporodica: Prunoideae Rod: Prunus Podruĉje ţivota Trnina ili crni trn (Prunus spinosa) ponekad i nazivana trnjina. crni trn. i do 6 m visine. trnavka. Divlje šljive su vrlo kisele i gorke . Nakon mraza postaju ukusnije.

15 g maslaĉkova korijena. Pijemo tijekom dana u gutljajima dvije . visoki jaglac. Ĉaj od jaglaca je osim toga odliĉno sredstvo za jaĉanje ţivaca i srca. rubovima šuma i ispod grmlja nosi na svojoj visokoj stabljici svjetloţuti štitasti cvat slaba mirisa. Treća vrsta. kljuĉarica. 15 g koprivinih listova. jaglika. odliĉan je ĉaj za bubrege koji pomaţe u odstranjivanju kamenaca u mjehuru. jagorĉika. planinskim i pretplaninskim predjelima. pramaliće. ublaţava migrenu i glavobolje uslijed nervoze. sunašce. galĉina. Svojom sposobnošću proĉišćavanja krvi odstranjuje iz tijela sve otrove koji prouzrokuju glht i reumatska oboljenja. Uvarak korijenja. odliĉno djeluje kod upale srĉanoga mišića. pomiješan s medom. Jako rasprostranjeni "visoki jaglac" (Primula elatior). alpski jaglac (Primula auricula). 50 g mladica bazge.AGLAC (Primula officinalis) Narodna imena su još: jagorĉevina. vodene bolesti i kod naginjanja moţdanom udaru. jaglac rani. proljetni jaglac.20 cm visokoj stabljici i koji se diţe iz sredine rozete listova. alpska je biljka strogo zaštićena i ne smijemo ju brati. tvore štitast cvat koji se nalazi na 10 . Beremo cijeli gornji štitasti cvat. koji raste skoro na svim livadama. alpski jaglac. Za ĉišćenje krvi preporuĉujem sljedeći proljetni ĉaj: 50 g jaglaca. Vrhom punu ĉajnu ţliĉicu ove mješavine oparimo s 1/4 litre vode i ostavimo da odstoji tri minute. Zlatnoţuti cvjetovi ove vrste jaglaca mirišu ugodno poput meda. Nalazimo ga na brdskim livadama. Po ljekovitoj je snazi ravan već opisanom ljekovitom jaglacu i moţemo ga jednako koristiti.

. srĉani bolesnici mogu na dan uzeti do tri pune velike ţlice. Cvjetovi moraju biti prekriveni s vinom. ĉisti od toksina. Ĉaj pijemo jako vruć. Vrhom punu ĉajnu ţliĉicu ove mješavine oparimo s 1/4 litre vode i ostavimo da stoji tri minute.šalice ĉaja eventualno zaslaĊena s nešto meda. Bocu ostavimo 14 dana na suncu lagano zaĉepljenu. u gutljajima. NAĈINI UPORABE Ĉajni oparak: Jednu vrhom punu ĉajnu ţliĉicu bilja stavimo na 1/4 litre vode.. 5 g odoljenova korijena. parne kupke. Kod srĉanih tegoba popijemo gutljaj toga vina. Dvolitrenu bocu do grla rastresito napunimo sa svjeţim cvjetovima jaglaca (Cijeli štitasti cvat) i prelijemo s prirodnim bijelim vinom. a potom iskušajte recepte naše ajurvedske suradnice za ĉaj. Bazga kao lijek Najviše se povezuje s bolestima respiratornog sustava. 10g Gospine trave. obloge. korisna je za probavu i urinarni trakt. (Pod mladicama bazge podrazumijevamo mlade. Odliĉno sredstvo protiv srĉanih tegoba je jaglaĉevo vino koje u proljeće moţemo sami pripraviti.) Jako dobar ĉaj protiv nesanice: 50 g jaglaca. 25 g cvjetova lavande. 15 g plodova hmelja. upravo propupale proljetne pupoljke. oparimo i ostavimo da kratko odstoji. ali i jaĉa imunitet. neposredno prije spavanja. Prouĉite njena ljekovita svojstva.. Po ţelji moţemo zasladrti s malo meda.

natrij.. zaĉepljenja sinusa. suncem osvijetljenih staništa. prehladu. lišće moţemo brati tijekom cijelog perioda vegetacije. eteriĉna ulja. Dok se u proljeće beru cvjetovi. Širok.. šumskih rubova i vlaţnijih. kalij. a plodovi i kora sakuplja ujesen. bujad. zovika. Njena ljekovitost Ţeljezo... bolji će poznavaoci ljekovita bilja isticati njen plod. crna bazga. virozu. aptika. Bazga je predivan cvijet. zova. Ne moramo otići u daleku prošlost da bismo saznali kako su još naše bake bazgom lijeĉile gripu. bila sam zaljubljena u njen osvjeţavajući i ugodan okus. bazgovina. ali i s oprezom uvijek napominjati kako se moţe.. neka su od narodnih imena biljke koja u proljeće zabijeli i snaţno zamiriše kako bi nas pozvala na branje svojih ljekovitih cvjetova. neki su od ljekovitih sastojaka prelijepe biljke ĉija kora i list sadrţe alkaloid sambunigirin i purgativne smole. baza. okoristiti i korom i listom i plodom. ali samo ono posve razvijeno. ali samo znalac. skriva stotine sitnih cvjetova intenzivne bjeline što leţe na grmu koji moţe narasti i do nekoliko metara visine u podruĉjima šuma. Godinama pripremam sok od bazge. aptovina. a tek sam kasnije imala sreću uĉiti i o ljekovitosti. groznicu. . Što se sve moţe iskoristiti? Iako se najviše govori o ljekovitosti bazgina cvijeta. Mnogo prije negoli sam krenula izuĉavati prirodne metode lijeĉenja.Bazga. tanin.. vitamini B i A. vitamin C. poput dlana otvoren.

gripa i prehlade. tekućeg ekstrakta. Povoljno djeluje na koţu te umiruje oĉi. astma. omotajte ih gazom i stavljajte kao oblog na bolna mjesta. kašalj. pastila. što posebno cijene djeca. nakupljene sluzi. Doziranje Ĉesto je u obliku tinkture. Bazgu povezujemo najviše s bolestima respiratornog sustava. Kao i kod bilo kojeg lijeka ili biljnog dodatka. samo su neke od bolesti i stanja kojima pomaţe njena ljekovitost. Ovaj postupak uĉinkovit je kod svih respiratornih oboljenja. gušenje u prsima. slijedite upute lijeĉnika ili ispisane doze na etiketama proizvoda. Koristi se kao biljni lijek za poticanje imunološkog sustava. iznimno korisno jer pomaţe uklanjanju toksina iz tijela te se na taj naĉin. poĉetni stadiji upale pluća. Pokrijte se tkaninom. Lišće je djelotvorno i kao oblog za hemoroide.. Ĉaj od cvjetova bazge: 3-5 grama suhih cvjetova prelijte s 250 ml (1 šalica) kipuće vode. parite i inhalirajte. ĉovjek lakše oporavlja i izbacuje iz sebe otrovne tvari. Pustite da odstoji 10-ak minuta. Bronhitis. biljnim moćima potpomognut. sirupa. gledajući ajurvedski.15 minuta. Oblozi od listova: Svjeţe listove usitnite. a ugodna je okusa. Ovaj ĉaj potiĉe znojenje i uĉinkovit je kod lijeĉenja viroza.. Njena diuretiĉka svojstva gode radu naših bubrega i urinarnog trakta. Parna kupka: Prelijete s 400 ml vruće vode 1 ĉajnu ţlica suhog cvijeta bazge i 1 ţlicu suhog cvijeta kamilice.Dobro su znale za njeno svojstvo izazivanja znojenja koje je. kapsula. . Ostavite da odstoji 10 . izvor je antioksidansa. Bazga je blagi laksativ pa ju je preporuĉeno uzimati kod crijevnih i probavnih poremećaja. a kao i većina bobiĉastih ljekovitih biljaka. Zbog tog joj se svojstva priklonite u poĉetnim stadijima gripe. prehlada ili viroze. sinusnih upala kao i infekcija te upale grla. upale i infekcije grla.

no mogu izazvati muĉninu i povraćanje. Zabranjena je trudnicama i dojiljama. Maslaĉak Ovo je glavno znaĉenje pojma Maslaĉak.Potencijalne nuspojave: Svjeţa biljka je otrovna i ne smije se konzumirati bez kuhanja. ? Maslaĉak Ilustracija dijelova maslaĉka (Taraxacum officinale) . Sirove bobice su jestive. Za druga znaĉenja. pogledajte MeĊunarodni festival djeĉjih kazališta Maslaĉak.

.Wigg. japonicum T. 1780 Podruĉje ţivota vrste T.H. albidum T. T. erythrospermum) i dr. officinale (syn. vulgare) T.. T.Status zaštite Sistematika Carstvo: Plantae Divizija: Magnoliophyta Razred: Red: Magnoliopsida Asterales Porodica: Asteraceae Rod: Taraxacum Weber ex F. laevigatum (syn.

U puĉkoj medicini koristi se kao gorko sredstvo.Rubus idaeus) je biljka porodice Rosaceae. Korijen je vretenast i u gornjem dijelu razrastao. Uzgaja se kao povrće u mnogim zemljama svijeta. Maslaĉak je takoĊer jestiv. vrtovima. Izgled biljke se uvelike mijenja ovisno o staništu. poredano kao zraĉna lopta. Vrsta Taraxacum kok-saghyz. zeljasta je trajnica s nazubljenim listovima u prizemnoj ruţici iz koje se diţe šuplja stabljika s jednom ţutom cvjetnom glavicom na vrhu. ali ondje mu je rozeta mnogo manja. mladi listovi koriste se kao salata. Poznata je od davnina kao ljekovita biljka. pripada meĊu biljke od kojih se dobiva kauĉuk. kolagog. Nakon cvjetanja pojavljuje se sjeme. Obiĉno se nalazi u krajevima s umjerenom i hladnom klimom. aperitiv te za smanjivanje masnoće u krvi. . raniji naziv Compositae). podrijetlom iz Kazahstana. Rod obuhvaća 2290 vrsta[1]. parkovima. Pojavljuje se na livadama. Najpoznatija i najĉešća vrsta Taraxacum officinale. uz putove i ţivice.araxacum albidum Maslaĉak (Taraxacum) rod porodice glavoĉike (Asteraceae. . cvjetovi za pripremu meda. s mnogo sjemenki koje se šire pomoću vjetra. Uspijeva i u visokim planinama. Cvate od travnja do listopada. Malina (lat.

nalik kupini. Razmnoţava se sliĉno jagodi. rubovima šuma. sliĉni kupini i jagodi. do 2000 m nadmorske visine. Cvjeta od maja do augusta. ima upodan miris i sladak okus. Plodovi su joj crveni. ali ne podnosi vlaţna i moĉvarna zemljišta. Raste po polusunĉanim mjestima. Plod je crven i soĉan. Listovi. Ljekoviti su listovi i plodovi u vrijeme dozrijevanja. ugodno mirišu. Listovi se suše u hladu na prozraĉnom mjestu. putem vrijeţa i korjenja. rjeĊe bijeli i soĉni. gdje je veća vlaţnost vazduha. takoĊer. Rasprostranjena je u cijeloj Evropi. .Karakteristike [uredi] Malina je ţbun koji naraste do 200 cm.

koji kasnije potamni do tamnoplave i skoro crne boje. te naraste od 50-300 cm.Kupina Kupina je biljka penjaĉica. Stabljika joj je. ali i kao odbrambeni mehanizam protiv ţivotinja koje se hrane lišćem kupine. manje-više bodljikava zavisno od sorte. Cvjeta od juna do augusta. iz svakog pojedinog cvijeta razvija se sitni jagodiĉasti plod. te mjestimiĉno odrvenjela. Bodlje sluţe za penjanje. Hemijski sastav [uredi] . Nakon cvjetanja. crvene boje.

Brusnica (Vaccinium macrocarpon) raste kao zimzeleni grm visine tridesetak santimetara. 12.4g masnoća. Brusnica kao lek Dragan Cvetković – 18.6 mg ţeljeza. 0. Lišće kupine se koristi u raznim ĉajevima.u. pekmeza.Kupina sadrţi mnogo minerala i vitamina. belog je cveta sa sitnim crvenim bobiĉastim plodovima koji su . vina i sliĉno.5 i. zaštitnih i lekovitih sastojaka koji se ĉak koriste i za proizvodnju lekova. vitamina A i 21 mg vitamina C Upotreba [uredi] Plod kupine se koristi u ishrani kao voće.7g proteina.2009. 0.8 g šećera. ĉiji su sitni bobiĉasti plodovi izvor hranljivih. dţemova. 6. U novije vreme sve se više pominje biljka brusnica.02. sluţi za pravljenje sokova. 0. 100g malina sadrţi 52 kcal. a ima dejstvo sniţavanja krvnog pritiska i nivoa šećera u krvi. 32 mg kalcijuma.

Brusnica potiĉe iz Severne Amerike. Arheolozi su ustanovili da je brusnica postojala i koristila se još u gvozdeno doba. godine farmaceuti se ozbiljnije bave brusnicom i ona se koristi za leĉenje nekih bolesti. Dejstvo Pošto plod u sebi sadrţi dosta lekovitih materija i jakog je antioksidanskog dejstva. Od 1914. sušeno voće. vitaminom C. U novije vreme se proizvodi i preporuĉuje kao lek u koncentrovanom obliku u sirupu za decu i tabletama za odrasle. sok.gorkokiselkastog ukusa. Sastav Mali crveni plod brusnice bogat je vitaminom A. a raĊa dva puta godišnje. a još su starosedioci (indijanci) smatrali da ima veoma lekovito dejstvo i koristili je kao namirnicu i lek. kalijumom. Ukoliko se koriste tablete ili sirupi. ali se poslednjih godina gaji i u Evropi. Pošto se r adi o prirodnom proizvodu. moţe se koristiti više puta dnevno. treba ih koristiti prema preporuci lekara ili uputstvu u pakovanju. Sadi se u martu. pa i u Srbiji. sirup ili ĉaj. Danas se brusnica najviše gaji u Americi. zbog smanjene koliĉine šećera. pekmez. Korišćenje Brusnica se koristi u ishrani i konsumira se kao: sveţ plod. što pogoduje dijabetiĉarima . mineralima. U nauĉnim krugovima prvi put se pominje njeno lekovito dejstvo 1800. benzojevom kiselinom i vlaknima. Plod ima jako antioksidantsko dejstvo. u julu i septembru. dţem. dokazano je da brusnica deluje: u prevenciji karidovaskularnih bolesti (bolesti srca i krvnih sudova) kao prirodni antibiotik protiv gljivica na ĉulo vida na sniţenje glikoze u krvi. a dokazano je da ima i antikancerogeno dejstvo. godine.

polnih organa i organa za varenje Naĉin delovanja Ispitivanjima je utvrĊeno da pored antioksidantskog delovanja.na povećanje nivoa "dobrog" holesterola na upale i infekcije bešike i mokraćnih kanala na smanjenje rizika od kancerogenih oboljenja (rak dojke i rak debelog creva) protiv uzroka nastajanja ĉira na ţelucu i u stomaku protiv poremećaja jetre na smanjenje povišene temperature protiv stresa na bolesti (infekcije) koţe. Brusnica je efikasno sredstvo u borbi protiv: bakterije ešerihija koli bakterije "helicobacter pylory" gljivice kandide Borovnica Borovnica (lat. spreĉava vezivanje bakterija za zidove mokraćnh organa. tj. Vaccinium myrtillus) je biljka iz porodice Vaccinium. Sadrţaj [sakrij] 1 Karakteristike 2 Upotreba . brusnica deluje i antiadhezivno.

Ima zeleni korijen. Ogrozd .ukusno i zdravo voće kiselkastog okusa. koji izbija iz rizoma. novi listovi izbijaju krajem aprila i poĉetkom maja. rijetko do 90 cm.eliksir zdravlja i dugovjeĉnosti Ovih dana dozrijeva ogrozd . nakon sazrijevanja. Listopadna je biljka. a opadaju krajem septembra do oktobra. a suše se na suncu. Upotreba[uredi] Plodovi borovnice su jako hranjivi jer su bogati ţeljezom i vitaminima. Ljekoviti dijelovi biljke su listovi. .3 Hemijski sastav 4 Vanjski linkovi Karakteristike[uredi] Borovnica je maleni višegodišnji grm. koji se sabiru prije sazrijevanja plodova i suše se na sjenovitom i zraĉnom mjestu. Najĉešće se koristi za spravljanje ĉajeva i sokova. ovalni ili eliptiĉni. Neki primjerci mogu opstati i do 15 godina. Naraste od 10-60 cm. Plodovi se sabiru ljeti.Listovi su joj od 1-3 cm dugi.

mnogima je to nepoznata biljka. Ribes grossularia. Radi se o ukusnom bobiĉastom voću. ovisno o sorti. 100 grama bobica sadrţi tek 44 kalorije i 25 posto dnevne koliĉine preporuĉenih dijetetskih vlakana što ga ĉini idealnom hranom za mršavljenje. Ove bobice sadrţe bioflavonoide i imaju snaţna antioksidativna svojstva.znaĉajan je u ayurvedskoj medicini zahvaljujući tome da lijeĉi mnoge zdravstvene probleme u kratkom roku. bliskom srodniku ribiza. Ogrozd je bogat kalijem. ţute. Ljekovitost ogrozda Ogrozd je bogat izvor vitamina A i C. Ogrozd. Ovo sredstvo daje kosi volumen i pomaţe kod bolesti vlasišt a. kalcij. pomaţu kod upala i ţivĉanih bolesti. štiti od visokog krvnog tlaka te pomaţe normalnoj funkciji nervnog i mišićnog sustava.Naţalost.amalaki . U nešto manjim koliĉinama sadrţi pantotensku kiselinu. sjeverozapadne Afrike i zapadne. U 16. piridoksin. bakar. Nekoć su u Engleskoj postojali klubovi ĉiji je cilj bio uzgajanje najboljeg i najsoĉnijeg grma ogrozda. tiamin. lat. Moţe biti zelene. Ako imate problema s tankom i beţivotnom kosom. kalija te dijetetskih vlakana. juţne i jugoistoĉne Azije. mangana. crvene. ogrozd vam itekako moţe pomoći. raste u podruĉjima Europe. fosfor i magnezij. mineralom koji promiĉe pravilan rad srca. Štite od raka i prijevremenog starenja. Zahvaljujući njegovim stezajućim i antibakterijskim svojstvima moţe se koristiti kao njegujući tonik protiv prištića i mrlja na licu. folate. Namoĉite suhe ogrozde u vodi. . stoljeću zbog visoke koliĉine vitamina C koristili su ga za lijeĉenje groznice i kuge. Indijski ogrozd . Dobivenu tekućinu redovito koristite za pranje kose. naranĉaste i crne boje.

smanjuju kolesterol. Dobar je za lijeĉenje katara ţeluca i crijeva.Vjeruje se da ogrozd spreĉava gubitak kose. te kod visoke temperature. poboljšavaju protok krvi i jaĉaju srĉani mišić. Konzumiranje ogrozda s medom moţe poboljšati vid i pomaţe kod katarakta. Jedan od za to zasluţnih sastojaka je vitamin A te fitokemikalije iz soka ogrozda koje promiĉu zdravlje stanica oka. U tu svrhu moţete napraviti pastu od kuhane pulpe ogrozda koju ćete nanositi na vlasište nekoliko puta tjedno. efikasno ĉisti organizam. Ljekovita svojstva ogrozda jaĉa imunitet poboljšava rad ţeluca. Dnevno konzumiranje ogrozda štiti od stresa. Organske komponente u ogrozdu imaju pozitivno djelovanje na srce . bubrega i jetre uklanja pijesak u mjehuru poboljšava pamćenje i koncentraciju pomaţe kod problematiĉne koţe zaustavlja opadanje kose uklanja teške metale iz organizma pomlaĊuje i daje vitalnost poboljšava vid štiti od karcinoma prirodni je antioksidans . Korijen ogrozda je staro ljekovito narodno sredstvo. savršeno je za jaĉanje i podizanje imuniteta. Pojaĉava izluĉivanje mokraće i koristi se kod svih vodenih bolesti.

štiti srce i krvne ţile Pripazite da ne jedete nedozrele plodove ogrozda jer to moţe dovesti do ţeluĉanih problema. Ako ţelite da sok traje duţe. Prskanje nije potrebno. Moţete ga osušiti i praviti od njega ĉaj ili sok.hibrid crnog ribiza i ogrozda daje ukusne plodove crne boje te sadrţi veliku koliĉinu vitamina i minerala. a osjetljiv na visoke. Pijte 1-3 dl soka na dan. Dobiveni sok ulijte u tamnu bocu i zatvorite. dţem ili sirup. dodajte 1-2 klinĉića i sok jednog limuna.pjeskovitom tlu koje je umjereno vlaţno i hladno i u kojem se ne zadrţava voda. ilovasto . Otporan je na niske temperature. Po ţelji moţete dodati med. Ogrozd u kulinarstvu Ogrozd se ĉesto koristi u pripremi slastica poput torti i pita.ribizla . Ne podnosi pjeskovita i jako topla tla. Lekovita priroda . Sadnja ogrozda Ogrozd je grm srednje veliĉine koji svoje pune plodove daje tek u 5–8. godini rasta. Bistri sok od ogrozda 1 kg zrelih plodova ogrozda dobro operite i zgnjeĉite mikserom te procijedite sok. Najbolje ga je saditi na teţem. Josta .

koji se u znaĉajnim koliĉinama nalazi u ribizli. vitamin C za teške infekcije.. vaţan je za nerve. Ribizla SRODNE VESTI Med smanjuje otok . pantotenska kiselina za ćelijsko disanje i lepu kosu.O. 11:16 | Komentara: 1 Niacin. JOKSOVIĆ | 16. jul 2012.Z..

Trešnja: Delotvornija od aspirina Sveţe prolećne salate Lipa:Smiruje napetost i ĉuva srce Hibiskus leĉi groznicu Ukusna i lekovita. Zbog visoke koncentracije vitamina C ova voćka je izuzetno delotvoran antioksidans u spreĉavanju razliĉitih oblika karcinoma. pa se preporuĉuje za odrţavanje zdravlja kostiju. niacin. prijatnog kiselkasto slatkog ukusa. U zavidnim koliĉinama sadrţi i vitamine B1. karotin u organizmu sluţi za sintezu vitamina A. jer aktivira osteokalcin. ObezbeĊuje i zdravo zgrušavanja krvi kao zaštitu kardiovaskularnog sistema. kao što je avitaminoza. mada mogu i da se kultivišu. U tom smislu narodna medicina preporuĉuje dţem koga smatra dobrim antiseptikom i proizvodom koji ublaţava bol kod . Osim toga. Dobar je i izvor vitamina K. a kalorije u tragu. DŢEM OD CRVENIH RIBIZLARibizla je lekovita ne samo kao sveţa već i kada se od nje prave odreĊeni proizvodi. B2 i B6. koji pomaţe ugradnju kalcijuma u kosti. ribizla. Prebogata je karotinom koji je i razlog njene crvene boje. Crvena ribizla ima sitne. Obe rastu samoniklo. koji istovremeno štiti sluzokoţu i pospešuje razmenu materija na ćelijskom nivou. zbog ĉega se preporuĉuje kod bolesti izazvanih manjkom vitamina. Sadrţi ugljene hidrate. vlakna i proteine. Najzastupljenija je crvena ribizla (Ribes rubrum). ali u velikoj meri koristi se i crna (Ribes nigrum). ali i vitamine E i C. sazrevaju u julu. soĉne bobice. odnosno njeni sitni bobiĉasti i vrlo ukusni plodovi nalik grozdu. Bobice sadrţe ĉak polovinu dnevnih potreba vitamina C.

Visok sadrţaj vitamina C spreĉava i leĉi teške infekcije. zbog ĉega se više koriste kao voćni sokovi. dok razreĊen sok sa mineralnom vodom gasi ţeĊ. TakoĊe ima sitne. Crna ribizla veoma liĉi na crvenu. u 600 mililitra vode. Narodni lekari je smatraju biljkom izbora za jaĉanje i ĉišćenje krvi. Istovremeno u drugoj šerpi. Kada se ovaj proces kuvanja završi. ĉisti i ulepšava telo. Bobice crvene ribizle otvaraju i apetit. ribizle i šećer se pomešaju i na tihoj vatri sve kuva još pola sata. Sok je koristan i u oporavku rekonvalescenata. soĉne bobice. Tada imaju izuzetno jak miris.opekotina i spreĉava rast plikova. Ujedno pomaţe i kod skleroze krvnih sudova. Šećer se kuva uz konstantno skidanje pene. Plod crne ribizle izuzetno je bogat vitaminom C. Lišće crvene ribizle koristi se za spremanje ĉajnog napitka kod oboljenja jetre. Sprema se na vrlo jednostavan naĉin. . kuva se desetak minuta 350 grama šećera. a naroĉito za dijabetiĉare. ostavi dva do tri minuta da odstoji. grĉeva i bolova organa za varenje. samo što njeni listovi sa donje strane imaju takozvane uljne ţlezdice. Zbog sadrţaja vlakana u semenkama bobice regulišu aktivnost creva i iz organizma eliminišu otrovne sastojke. Ĉaj od crne ribizle povoljno utiĉe na rad bubrega i ublaţava tegobe izazvane reumom. Plodovi i sok korisni su kod bubreţnih bolesti. Sprema se tako što se dva prstohvata isitnjenih listova crne ribizle stavi u dva decilitra provrele vode. dţem i kompot. sirup. visokog pritiska i zapaljenja mokraćne bešike. koje su u poĉetku crveno-smeĊe boje. a kada sazru postaju crvenije i tamnije. TakoĊe pospešuju rad creva i ubrzavaju oporavak posle hirurške intervencije. U narodnoj medicini crvena ribizla poznata je kao voće koje jaĉa. Potpuno crnu boju dobijaju kada su sasvim zrele. procedi i pije. jaĉaju organizam i štite ga od nagomilanih štetnih materija. a pre svega upalu pluća. a zatim sadrţaj procedi. tako što se 350 grama ribizla prokuva osam do deset minuta. Sveţe bobice i sveţi sok krepe zdravlje.

poremećaja metabolizma. U suštini. Lekovito deluje i kod ĉira na ţelucu.Plod i preraĊevine od crne ribizle normalizuju i stabilizuju krvni pritisak. ateroskleroze. VINO KAO ĈISTAĈ KRVI Kao dobar ĉistaĉ krvi preporuĉuje se vino od ribizle.ĉudesni lijek . vinskog kvasca i suvog groţĊa stave u staklene flaše. šećera. Kopriva . Sok pomaţe i kod krvarenja desni i proširenih vena.. usitne i uz dodatak vode. koja sadrţi velike koliĉine niacina vaţnog za nerve. kao i brojne minerale koji povoljno utiĉu na sveukupno zdravlje organizma. a posebno se preporuĉuje osobama koje su malokrvne. a zatim ĉeka 40 dana da sve fermentira na toplom mestu. a pozitivno utiĉe i na povećanje koncentracije i pamćenja. pantotensku kiselinu vaţnu za ćelijsko disanje i lepu kosu. svaka bobica ribizle predstavlja malu multivitaminsku pilulu. Izvesno vreme se saĉeka da vino dozri pre konzumiranja. Nakon toga mešavina se procedi i ostavi da stoji u sterilnim flašama. po ţelji kada je reĉ o koliĉini. gastritisa. a zatim ĉuva na dobro rashlaĊenom mestu. Navedena mešavina stavlja se u flaše do pola.. Ruţiĉasto. srednje jako vino dobija se kada se ribizle.

da pije ĉaj od koprive.Ponekad. Ĉlanak je preveden sa engleskog. Kad bi ljudi shvatili. ne znam koliko nas je svjesno toga. zaboravimo na to. sadili bi samo koprive. . ime doktora na ţalost je nepoznato. ako ne bi imala ţalce. Ţivotinje i insekti bi ju odavno pojeli. Iako smo svi ponešto ĉuli o ljekovitosti koprive. kada sam naišla na ovaj ĉlanak. Svi dijelovi koprive – stabljika. koja je od svog zadnjeg poroda patila od glavobolje i ekcema. da bi kopriva odavno nestala sa lica zemlje. koliko je ona zapravo ljekovita. „Kopriva je jedna od najkorisnijih ljekovitih biljaka. Jednom sam dao savjet majci sedmero djece. Na slici Albrechta Duerer (1471 1528) moţemo vidjeti anĊela sa koprivom u rukama. U drevna vremena kopriva je bila vrlo cijenjena. koji govori o obiĉnoj koprivi. koliko je ova biljka ljekovita. korijen i cvijet – imaju ljekovita svojstva. u potrazi za rješenjem naših zdravstvenih problema. lišće. Švedski znanstvenik Abbe Kuenzle tvrdi. da nam je priroda već dala sve potrebno za zdravlje i da su nam da dohvat ruke prirodni i besplatni lijekovi. Tako sam i ja bila iznenaĊena.

treba ga lijeĉiti uzimajući trave koje ĉiste krv. a ona mi je sa oduševljenjem rekla. Jednom mi je došla mlada ţena. kod tumora slezene. kopriva je to što Vam treba! Kopriva sadrţi puno ţeljeza. Nakon nekog vrjemena opet sam ju sreo. Pozitivno djeluje na gušteraĉu i pomaţe sniţavanju šećera u krvi. koja je izgledala anemiĉno. Osim nedostatka ţeljeza. za poremećaje sna. kako joj je brzo pomogao ĉaj od koprive. Zbog toga koprivu preporuĉuju kao dio proljetnog ĉišćenja organizma. Ako imate manjak ţeljeza u organizmu i osjećate se umorno i beskorisno.pastoris) . Nemojte ĉaj zakuhati. radi prevencije. jer će to uništiti dragocjene sastojke. imala je probleme sa ţelucem. opet ćete se osjećati puni energije i zdravlja. ţuĉnim mjehurom i patila je od glavobolje. koji pate od alergije. RUSOMAĈA (Capsella bursa . IzgraĊuje krv i zbog toga je dobrotvoran kod mnogih bolesti krvi. bolesti pluća itd. Kopriva je najbolja biljka za ĉišćenje i poboljšanje krvi. Nakon odreĊenog vremena. U biljnoj medicini ĉaj od koprive se koristi za bolesti jetre i ţući. i uspješno se koristi kod anemije. P reporuĉio sam joj ĉaj od koprive. Kopriva lijeĉi upale urinarnog trakta i stimulira rad crijeva. Ĉaj od koprive je diuretik i zbog toga se moţe koristiti kod vodene bolesti. Ĉaj od koprive takoĊer je blagotvoran kod virusnih i bakterijskih infekcija. Cijela se njezina obitelj okrenula prirodnom naĉinu lijeĉenja. U kombinaciji sa drugim ljekovitim biljem. ukljuĉujući peludnu groznicu. Pošto ekcem ima unutarnji razlog. Ĉaj se pije 4 tjedna. Ljudi. kopriva se moţe uspješno koristiti za lijeĉenje leukemije.U kratkom vremenu riješila se ekcema i glavobolje. Moţete piti 1 ĉašu ĉaja od koprive svaki dan tokom cijele godine. za grĉeve u stomaku. ĉireve. takoĊer bi trebali piti ĉaj od koprive.

crijeva i neredovite menstruacije. gusamaĉa. jarcima. proplancima. svjeţe i zelene. U doba klimakterija svaka bi ţena trebala piti dnevno dvije šalice ĉaja kroz ĉetiri tjedna. Kod hemoroida koji krvare . tarĉuţak. ţeluca. Kod jakih menstruacijskih krvarenja valja piti dnevno dvije šalice oparenog ĉaja (na jednu šalicu uzme se puna ĉajna ţliĉica rusomaĉe) osam do deset dana prije menstruacije. sićušni. koje su na opip poput koţe. poljima i povrtnjacima. Taj ĉaj koristimo i za reguliranje menstruacije u pubertetu. Vrijeme cvjetanja: od oţujka do studenoga. dvije do tri šalice ĉaja od rusomaĉe dnevno pomaţu s velikim uspjehom kod svih vrsta krvarenja. na tankim peteljkama vise tada male srcolike komušice. Stabljika naraste do 40 cm visine. Ĉim se snijeg poĉne topiti i tlo se prestane mrznuti. Osobitu sklonost za ove srcolike komušice pokazuju kokoši. siroĉica. ugaru. zatim napraviti pauzu od tri tjedna i tada ciklus ponoviti. ĉesiika . u kojih se krvarenje ne moţe zaustaviti. goromuk. šuriin. parĉuška. U narodu je još poznata pod imenima: pastirska torbica.neću. kokošica. torbiĉica. Ova dragocjena ljekovita biljka općenito se smatra dosadnim korovom.sliĉnu onoj u maslaĉka. kao primjerice kod krvarenja iz nosa. prljavobijeli cvjetovi tvore cvat koji se produlji u izduţeni grozd. kesica.Raste posvuda na putevima. Nepravilno nazupĉani listovi tvore rozetu . evo rusomaĉe. kobulica. Tek što bilo gdje istresemo zemlju na gomilu. naroĉito pri gradnji kuće već gotovo preko noći niĉe rusomaĉa. Oparak od rusomaĉe daje upravo zaĉuĊujuće rezultate u rana. livadama. hoću . skriţanj.

Pijenje ĉetiri šalice ĉaja od vrkute i masiranje s tinkturom rusomaĉe pomaţe i kod spuštene maternice. HAJDUĈKA TRAVA . Majke. koju ostavimo u hladnoj vodi tijekom noći . Isto tako dobro ljekovito djelovanje kao bijela imela ima rusomaĉa kod menstruacije. neka svjeţu rusomaĉu omekšaju nad parom u situ. Pijemo dvije šalice dnevno dok se krvni tlak ne normalizira. listove. zaviju ju u dvije marame i još toplu stave na dojke. Kod krvarenja iz bubrega najtoplije preporuĉujem dnevno dvije šalice ĉaja pripravljenog od mješavine rusomaĉe i poljske preslice u jednakim omjerima. kojima u dojenju nabreknu dojke. usto piti ĉetiri šalice ĉaja od vrkute. Kod tako teških oboljenja mišića pomaţe brzo i sigurno samo svjeţe bilje! NAĈINI UPORABE Priprema ĉaja: Uzmemo punu ĉajnu ţliĉicu na 1/4 litre vode. S time se valja masirati dnevno nekoliko puta.primjenjujemo lagani klistir. Tinktura od rusomaĉe: Svjeţe bilje. Naša je rusomaĉa sliĉno bijeloj imeli . Oblog od bilja omekšanoga na pari: Dvije pune šake rusomaĉe. zatim prestanemo.ljekovita biljka za reguliranje krvnoga tlaka i moţe se preporuĉiti kako kod visokoga tako i kod niskoga krvnog tlaka.) Posebno naglašavam da tinktura mora biti spravljena od svjeţe rusomaĉe. ovaj ĉaj pripravljamo kao oparak. Omekšanu biljku stavimo u krpu i poloţimo na oboljelo mjesto. stavimo u cjediljku i drţimo na pari. Suprotno bijeloj imeli. oparimo. ako je moguće svjeţe. (Masiranje u ovom sluĉaju valja poĉeti od medice i nastaviti preko trbuha. Kod svih vanjskih mišićnih oboljenja ta je dragocjena ljekovita biljka posebno vaţan pomoćnik. Kada kod atrofije udova i mišića ništa više ne pomaţe. ostavimo da stoji 14 dana na suncu ili na toplom mjestu. prelijemo sa 38 . stabljike zajedno s cvjetovima i srcolikim komušicama sitno nareţemo i rastresito napunimo bocu do grla. u ĉinimo sljedeće: sitno nasjeckanu rusomaĉu ostavimo u ţitnoj rakiji deset dana na suncu ili uz neki drugi izvor topline. I u tom sluĉaju ĉaj pijemo samo odreĊeno vrijeme.40 % ţitnom ili voćnom rakijom (bilje mora biti pokriveno). sjedeće kupke ili pranje s mlakim oparkom rusomaĉe. pustimo da kratko odstoji.

poremećaj cirkulacije kao i probleme sa stolicom. krvarenja iz nosa. Cvetovi mogu biti od bele boje do do roze.Hajduĉka travapomaţe kod šuljeva ĉak i onda kada krvare kao i kod krvarenja iz ţeludca. TakoĊe leĉi i rak pluća i ako to moţda zvuĉi neverovatno ipak za ovu opaku bolest imamo leka i to u našoj neposrednoj blizini. Hajduĉka trava daje neverovatne rezultate kod prelaznog doba to jest klimaksa. Ţvaće se koren iĊirota dva puta dnevno i pije ĉaj dva puta dnevno . Leĉi anginu pektoris kao i . stolisnik. nesvestice. Stvara crvena krvna zrnca i poboljšava krvnu sliku. kod pojave jakog proliva ili opstipacije. proĉišćava krv pa je dobro da se pije posle hemoterapije kako bi se organizam brzo oporavio. Kod oboljenja koštane srţi takoĊe je neprevaziĊena hajduĉka trava. i romanika. Zavidne rezultate je dala i kod leĉenja migrene. Hajduĉka trava reguliše apetit leĉi upale ţeludca. nagona za povraćanje suţenenje i sekrecije oĉiju. Posebno je lekovita kod ţenskih bolesti. mokrenja u krevetu i oboljenja materice kao i kod mioma. Za bolove u nogama i rukama dobre su kupke sa hajduĉkom travom.Hajduĉka trava ima mnogo lekovitih svojstva i leĉi vrlo veliki broj bolesti ĉak i kad mislimo da leka nema tu je hajduĉka trava. ravanj. Reguliše rad bubrega. Pomaţe kod reume bolova u leĊima. upale jajnika.TakoĊe rešava probleme sa belim pranjem. Bere se kad je najaĉe sunce jer tada ima najviše eteriĉnog ulja u sebi i lekovita svojstva su naj jaĉa.U narodu ima i drugih naziva kao što su: sporiš. dovoljno je da se pije dva puta dnevno u gutljajima.

Naĉin pripreme: Ĉaj:1 kašika se popari sa ĉetvrt litra vode i ostavi da odstoji a zatim se pije . potom procediti i ostaviti da stoji na hladnom ili u friţideru. Majĉina dušica ? Majĉina dušica . 15g sveţe isitnjenih cvetov sa hajduĉke trave 15g naseckanih listova maline. Što se tiĉe hemoroida mast od hajduĉke trave daje trajne rezultate otklanja hemoroide i više se ne pojavljuju. Mast : 90g maslaca. sprema se od cveta i domaće masti. ili domaće svinjske masti.njene prateće tegobe. Sedeća kupka : 100g hajduĉke trave cele biljke staviti preko noći da odstoji u hladnoj vodi do sledećeg dana zagrejati dok ne prokljuĉa pa je zatim dodati u vodu za kupanje . narednog dana ponovo je zagrejati. kada mast baci 2-3 kljuĉ skloniti sa štednjaka pomešati i ostaviti da odstoji do narednog dana. Sedeće kupke se koriste kod svih ţenskih bolesti.

Thymus serpyllum Status zaštite Sistematika Carstvo: Plantae Divizija: Magnoliophyta Razred: Red: Magnoliopsida Lamiales Porodica: Lamiaceae Rod: Vrsta: Dvojno ime Thymus serpyllum L. serpyllum . Podruĉje ţivota Thymus T.

Ova biljka je od velike pomoći u hladnim i vlaţnim jesenjim danima. Upravo zato ponekad se naziva “sirotinjskim antibiotikom”. bukovica. Majĉina dušica je vrlo dobra paša za pĉele. divlji bosiljak. vrisak. papric. kada vladaju prehlade i virusna gripa. ĉabrac. Naziva se još babja dušica.Majĉina dušica (Thymus serpyllum) je trajna oko 30 cm visoka. tamjanika. vreskovina. Cvjetovi majĉine dušice. vrlo jakog aromatiĉnog mirisa. a povremeno se u plitku zdjelicu stavlja pred pĉelinjak ĉaj od majĉine dušice. materinka. poponak. [1] Majĉina dušica. Majĉina dušica je višegodišna zeljasta biljka grmolikog oblika. grmasta biljka. . zaslaĊen medom. dušica.

Majĉina dušica. .Majĉina dušica.

Cvjetovi majĉine dušice. Provansalske trave moţete i sami smješati po vlastitom izboru. .Majĉina dušica.

povezan s konopcem.3 Ljekovito djelovanje na bolesti 5 Povijest 5. Sadrţaj [sakrij] 1 Opis biljke 1. listova lovora i kadulje.1 Inhalacija 4.1 Srodne vrste 2 Rasprostranjenost 3 Ljekoviti dio biljke 3.1 Ocat ĉetvorice lopova .1 Kemijski sastav 4 Ljekovito djelovanje 4.2 Biljni ĉaj 4.Zaĉinski buket od timijana (moţe i majĉina dušica).

Upotrebljava se protiv crijevnih parazita. Srodne vrste [uredi] Majĉina dušica spada u porodicu usnaĉa (lat. prije svega kao lijek za lijeĉenje probavnih organa. . Rasprostranjenost [uredi] Majĉina dušica raste po suhim i sunĉanim mjestima. Poznat je veliki broj broj samostalnih oblika majĉine dušice. Srodna je smajoranom.6 Majĉina dušica u kuhinji 7 Izvori 8 Vanjske poveznice Opis biljke [uredi] Puzeći grmić s brojnim izdancima i vrijeţama. Majĉina dušica i timijan imaju ista svojstva. a biljka u vrijeme cvatnje ima posebno ugodan aromatiĉan okus i miris. s tim da su ona u timijana nešto izraţenija. ruţmarinom i kaduljom. koje su meĊusobno povezane kriţancima i prijelaznim oblicima. ĉija se aroma u nekim sluĉajevima vrlo razlikuje. pašnjacima i na kamenju. Divlja majĉina dušica se ponekad upotrebljava umjesto majĉine dušice. a listovi uski elipsasto sivo . Sitni svijetlocrveni do tamnocrveni cvjetovi razvijaju se na vrhovima ogranaka. ali je zapravo posebna alpska vrsta s manje izraţenom aromom. Postoji na stotine vrsta majĉine dušice. Ulazi u sastav ljekovitih preparata za lijeĉenje dišnih organa i probavnih organa. a naroĉito protiv djeĉjih glista. U Hrvatskoj je vrlo rasprostranjena. Najpoznatije su majĉina dušica s mirisom limuna i naranĉe. granĉice su mu uspravne. Majĉina dušica je omiljen lijek u narodnoj medicini. na suhim rubovima šuma. Koristi se kao zaĉin. Ĉesto se pojavljuje u većim skupinama uzduţ meĊa. na livadama. Kod nas se majĉina dušica stoljećima upotrebljava. sunĉanim mjestima bez stalne vlage i sjene.zeleni s kratkim peteljkama. Lamiaceae).konzervans i antiseptiĉko sredstvo. Odliĉna je pĉelinja paša. goli ili obrasli dlakama. bosiljkom. metvicom. ali ih nestruĉnjaci ne razlikuju i Thymus serpyllum je zapravo skupno ime za razliĉite oblike i vrste. mravincem (origano).

0% ugljikohidrata. kariofilenoksid (do 27.8%). salatama. Ljekoviti sastojci nalaze se jedino i iskljuĉivo u listu i cvijetu majĉine dušice. a najvaţniji sastojak ulja.6%).3% celuloze.6% eteriĉnog ulja (Oleum Serpylli).2% ukupnog pepela. 24. timol. a u većim koncentracijama su zastupljeni i β-ocimen (do 34. timol. Bere se u svibnju. paštetama. Za zaštitu u vrijeme epidemija se preporuĉuje svakodnevna uporaba ĉaja od majĉine dušice. Majĉina dušica sadrţi sadrţi još karvakrol.5% (divlja) do 2. zastupljen je u manjoj koliĉini. gorke tvari. koje se sastoji preteţno od cineola.3%). jer se time biljka uništava. ribi. 4. karvakrol. 13. 6. U eteriĉnom ulju majĉine dušice koliĉinski dominantna komponenta je α-pinen (36. Treba odsjecati samo gornju polovinu lisnatih granĉica u cvijetu i to škarama.4%). Nadzemni dio biljke se tijekom cijele godine moţe koristiti za pripremanje ĉajeva i napitaka.6% lipida i dr. Suvremena znanost je dokazala prisutnost niza ljekovitih tvari koje opravdavaju upotrebu majĉine dušice. Majĉina dušica je poznata i u biljnoj medicini kao ljekovita biljka i koristi se za pripremanje ljekovitih pripravaka.Ljekoviti dio biljke [uredi] Cvate ĉitavo ljeto i sabire se ĉitava biljka (odreţe se srpom) bez korijenja i osušenih dijelova biljke.2%) i borneol (do 27. Za lijeĉenje se sabiru mladice s cvjetovima prije i za vrijeme cvatnje. gorke tvari i flavone. lipnju. raznim jelima od mesa. 1. srpnju. Upotrebljava se samo gornja trećina biljke. Ljekovito djelovanje [uredi] Poput sliĉnog timijana koristi se dosta u mediteranskoj kuhinji kao zaĉin. jer ona ima svojstvo da zaustavlja razvoj mnogih patogenih klica.8% bjelanĉevina. Kemijski sastav [uredi] Majĉina dušica sadrţi 44. a dodaje se povrću. Njihova prisutnost opravdava preventivnu upotrebu u . Pretpostavlja se da neutralizira jako masna jela. Sadrţi 0. α-kadinol (do 28. kolovozu i rujnu. umacima ijuhama.1%). a neke i uništava. Stavlja se ĉesto u zaĉinsku mješavinu provansalske trave. flavoni. Osušena biljka sadrţi oko 0.8-cineole (do 30. MeĊu njima su najvaţnija eteriĉna ulja. tanin. Nikako se ne smije ĉupati.5% (uzgojena ili vrtna) eteriĉnog ulja. Treba napomenuti da majĉinu dušicu treba brati paţljivo.

trebamo je prevrtati drvenim ili staklenim štapićima. pakiranje i ĉuvanje. Naime. a tako dobiven ĉaj neće donijeti oĉekivane rezultate. Biljni ĉaj [uredi] Da bi se dobio dobar ĉaj. [3] Vaţno je zapamtiti dva pravila: nikada ne kuhati u otvorenoj posudi. a ostatak kratko nakon proizvodnje. pa ćemo umjesto ljekovite biljke dobiti “obiĉnu slamu”. uspješno razrjeĊuju sekret u bronhijima. British herbal pharmacopoeia) uvrstila je majĉinu dušicu u ljekovite biljke i u indikacijama za upotrebu navela oboljenja u kojima se ta biljka preporuĉuje: bronhitis. u terapiji kod oboljenja praćenom kašljom. [2] Inhalacija [uredi] Majĉinu dušicu moţete i inhalirati (udisati). a posebno istaknula da je korisna za lijeĉenje velikog kašlja (hripavac). niti od neprovjerenih proizvoĊaĉa za koje ne znamo primjenjuju li odgovarajuće mjere kvalitete u proizvodnji i preradi biljaka. podjednako je vaţna ispravna berba te biljke. Dok je sušimo. sušenjem i ĉuvanjem mogu potpuno izgubiti. Ne hvatajmo je prstima. što će dovesti do još boljih rezultata u terapiji. Britanskaherbalna farmakopeja (engl. upala grla. za pripremu uzeti dovoljnu koliĉinu biljke.vrijeme epidemija (kao antiseptik). Filter-vrećice su trgovaĉki proizvodi namijenjeni potrošaĉkom društvu i nikako nisu proizvodi kojima ćete osigurati zaštitu u vrijeme epidemija ili adekvatnu terapiju narušenog zdravlja. Zato ljekovite ĉajeve nije preporuĉljivo kupovati na trţnicama. ljekoviti sastojci lako isparavaju: najveći dio se gubi već pri mljevenju. . koja sadrţava ljekovite sastojke majĉine dušice. Time ispunjavate dva glavna uvjeta za iskašljavanje: dobra hidratacija organizma i vodena para. bronhijalni katar. Ovdje svakako pripadaju i “aromatizirani ĉajevi” iz filter-vrećica. Ljekoviti sastojci nalaze se jedino i iskljuĉivo u listu i cvijetu i vrlo su nepostojani spojevi koji se nestruĉnim branjem. njeno sušenje.

smiruje kašalj. Jaĉa ţeludac i ţivce i dobro je sredstvo zadezinfekciju. prelijte s 200 g kipuće vode. poklopite i nakon pola sata procijedite. opće ţivĉane slabosti i za jaĉanje mozga. drhtanja (tremora) udova. majĉina je dušica korisna paša za pĉele jer ih ĉuva od bakterijskih bolesti. ţivce. kako biste skuhali dobar ĉaj. oboljelih bronhija i gnojnih procesa u plućima. Dakle. te tako pripremljen ĉaj nema ljekovita svojstva. ne smijemo zaboraviti na ĉaj od majĉine dušice kod upale pluća. uzmite jušnu ţlicu majĉine dušice. majĉina dušica namoĉena u rakiji ili maslinovom ulju djelotvorna je kod bakterijskih oboljenja crijeva i pluća. hripavac. za jaĉanje oslabjelih. moţemo je upotrebljavati za masaţu kod reume.Majĉina dušica sadrţi ljekovite sastojke koji lako isparavaju. Ĉaj pripremljen s nedovoljnom koliĉinom biljke takoĊer nema ljekovita svojstva. Vrlo vrijedna ĉajna mješavina za lijeĉenje slabokrvnosti kod mladih i starih je majĉina dušica pomiješana s jednakim dijelom koprive. gihta. u narodnoj medicini treba navesti upotrebu majĉine dušice kao sredstva za lijeĉenje alkoholizma. Ljekovito djelovanje na bolesti [uredi] majĉina dušica raskuţuje dišne putove. Uspavljuje. Kuhanjem u otvorenoj posudi oni ispare. ĉaj od majĉine dušice kojemu dodajemo med ubrzava poroĊaj i olakšava ga. Sluţi kod neredovite mjeseĉnice. [4] Povijest [uredi] . zasladite medom i pijte tri do ĉetiri šalice ĉaja na dan. bljedoća i slabokrvnost daljnja su podruĉja lijeĉenja majĉinom dušicom. kod smetnji u mjehuru i bubrezima. ţivĉanih i reumatiĉnih bolesnika pripremamo kupelj kojoj dolijemo ĉaj od te biljke. kod glavobolje šaku majĉine dušice stavimo pod kapu ili šešir. pospješuje znojenje.

Ocat ĉetvorice lopova danas se prodaje u Provansi kao antiseptiĉno sredstvo. bila sadrţana u glasovitom terijaku. prastara ljekovita biljka. u koji je namoĉena kadulja. paštete. pr. u kojem je bila i majĉina dušica . Majĉina dušica potjeĉe iz juţne Europe. koji je izvijestio da je "serpyllum".). majĉina dušica. ublaţavanje upale crijeva i jetre.5% eteriĉnog ulja. Njemaĉka majĉina dušica sadrţi primjerice oko 3. te dodatka bijelog luka (ĉešnjak). zeĉetinu i perad. Poznato je da su Rimljani stavljali majĉinu dušicu u svoje zalihe ţitarica kako se ne bi pokvarile. Bila je poznata još Egipćanima. univerzalnom lijeku u obliku kaše za unutarnju upotrebu. timijan ili majĉina dušica. On se sastoji u osnovi od octa.pripisuje se sirijskom kralju Antiohu III Velikom (oko 200. klimi. U kuhinji se upotrebljava za: za mediteranska jela s mesom. Plinije Stariji takoĊer spominje majĉinu dušicu kao ljekovitu biljku. tj. nije sasvim sigurno. Karlo Veliki je nareĊivao uzgoj majĉine dušice. variva. terine i kobasice za jela s jetricom i jetrenu paštetu . Teofrasta i Dioskurida. Taj terijak. kao što su ruta. Majĉina dušica u kuhinji [uredi] Majĉina dušica ima vrlo pikantan. tj. Prvi besprijekoran opis te biljke dao je Plinije Stariji. metvica ili pelin. lavanda i ruţmarin. IzraĊivan je od velikog broja razliĉitih sastojaka. divljaĉ. Sadrţaj eteriĉnog ulja ovisi o porijeklu. Kr. a primjenjivao se u starom i srednjem vijeku. za kojeg je vezana legenda da je u Srednjem vijeku lijeĉio od kuge. vremenu branja i vrsti skladištenja. blago gorak okus koji podsjeća na dim.Majĉina dušica je. isto kao i Hildegard iz Bingena u Srednjem vijeku. pogotovo janjetinu. današnja majĉina dušica. Glavne komponente su timol i karvakrol. a osim toga u sjevernoj Africi i SAD-u. u ocat se mogu dodati i drugi zaĉini ili ljekovite biljka. kao i srodna joj biljka timijan. Majĉina dušica se danas prvenstveno uzgaja u juţnoj i istoĉnoj Europi. kamfor i klinĉić. a koristili su je za smirivanje grĉeva. Ocat ĉetvorice lopova [uredi] Ocat ĉetvorice lopova je ocat s zaĉinskim biljem. a francuska gotovo dvostruko. Je li biljka "thymos". Osim te osnovne mješavine.

papriku. sliĉno kao i zahtar od preprţenog sezama. pogotovo s grahom Sušena majĉina dušica zaĉinjava bitno intenzivnije od svjeţe Bokvica Bokvica . koja se miješa s maslinovim uljem i moţe se upotrijebiti za umakanje bijelog kruha. ĉesto zajedno s mravincem za mahunarke i jela s povrćem. patlidţane. tikvice i luk za svjeţi (kozji) sir za juhe i umake za kiseljenje krastavaca i maslina i za aromatiziranje octa kao sastojak provansalskih trava i zaĉinskog buketa kao sastojak egipatske mješavine zaĉina dukka. npr. ruja i majĉine dušice za latinoameriĉka jela.za krepka jela s ribom za gljive za jela s krumpirima za posipanje mediteranskih kruhova. za rajĉice.

poznata i kao konjska rebra. Najvećim dijelom to . eng. Ovaj rod se sastoji od oko 200 vrsta. koncula. Podrodovi Plantago Coronopus Bougeria Psyllium Littorella Bokvica. Plantain) je rod biljaka iz porodice Plantaginaceae. mala bokvica. trputac (lat."Ţenska bokvica" (Plantago major) Sistematika Carstvo (nesvrstani) Red Porodica Rod Plantae Eudicots Lamiales Plantaginaceae Plantago L. ţilovlak. Plantago.

koje se granaju na širem dijelu lista. Upotreba [uredi] Koristi se od prahistorijskih vremena kao biljni preparat. sa brojnim malehnim cvjetovima koji se oprašuju putem vjetra.su zeljaste. listovi prije cvjetanja. obalama mora. Australiji. Listovi su sesilni. kao . dok su neke od njih manji grmovi visoki do 60 cm. te sjeme nakon sazrijevanja. a mogu biti kratke i konusne ili duge i šiljate. a raste na livadama i svijetlim prozraĉnim šumama. po mjestima koja su ugaţena. putevima. Plod je dvosjemeni. Listovi su široki ili uski. Bokvicom se hrane larve nekih vrsta leptira. Cvati su na peteljkama obiĉno od 5 do 40 cm visoke. Sadrţaj [sakrij] 1 Rasprostranjenost 2 Upotreba 3 Naziv 4 Vrste 5 Galerija 6 Reference 7 Vanjski linkovi Rasprostranjenost [uredi] Rasprostranjena je po cijeloj Evropi. U narodnoj medicini se više cijeni muška bokvica (Herba Plantaginis lanceolatae) bokvica muška ili trputac muški. Na listovima je naglašeno 3 do 5 provodnih ţila. Americi. prugama. ali imaju suţeni dio u blizini stabla koje je pseudo -peteljka. Za lijek se skupljaju korijen. Bokvica djeluje kao astringent (sredstvo za zatvaranje). Novom Zelandu i Africi. u zavisnosti od vrste. jednogodišnje biljke. rijeka te po planinama i pašnjacima. Vrlo ĉesto rastu na vlaţnijem tlu. Aziji. Mnoge vrste iz ovog roda su kosmopolitske biljke.

Vrste koje imaju široko lišće koriste se i kao povrće u salatama. Kod interne upotrebe. osipa uzrokovanog otrovnim bršljanom. zelenim sosovima i sliĉno. koristi se kao uobiĉajen laksativ. odnosno trpucem muškim. Sjeme bokvice. major) i muška ili uskolisna bokvica (P. psyllium. Sjeme nabubri i otpusti sluzkada se uroni u vodu. tinkture ili sirupa. poput Metamucila. Naziv [uredi] Bokvicu nazivaju i muškom bokvicom. kao izvor dijetetskih vlakana u ishrani i sliĉno. divertikuloze. dok ţenska bokvica ( Plantago major) nazivaju velikim trpucem ili bokvicom ţenskom. psyllium je korisna i za ublaţavanje konstipacije (zatvora).000 godina.protivotrov. a razlikuju se po obliku listova . Koristi se i kao dodatak u proizvodnji laksativa. korisna je za kašalj i bronhitis. u obliku ĉaja.[1] Pri vanjskoj upotrebi. iskašljavanje.000 do 8. . U narodnoj predaji. simptoma sindroma nadraţaja crijeva. diuretik i sliĉno. postoje dokazi da su indijanci sa centralne obale današnje Californije koristili bokvicu u ishrani prije 6. Vrsta bokvice P. manjih ranica i plikova. lanceolata). kao i sredstvo za ublaţavanje kašlja. oblog od lišća je koristan protiv ujeda insekata. Naprimjer.ţenska ili širokolisna bokvica (P. naroĉito vrste P. postoje priĉe da pomaţe i kod ujeda zmija. antimikrobno. dostupan u slobodnoj prodaji bez lijeĉniĉkog recepta. antiupalno i antihistaminsko sredstvo. Smatra se da su se mnoge vrste bokvice koristile u ishrani od prehistorijskih vremena.