Beli slez – veoma lekovita biljka Zbog svoje izuzetne lekovitosti, beli slez se vekovima koristi u narodnoj, ali

i u savremenij medicini i farmaciji. U našim krajavima ima i drugih naziva za beli slez: dobri slez, pitomi slez, veliki slez... Smatra se da je beli slez poreklom sa prostora istoĉne Evrope i zapadne Azije. Zbog svojih lekovitih osobina, uzgaja se u Evropi i Aziji, ali i u Americi i u Australiji. Kod nas ga najviše ima pored reka, na reĉnim ostrvima i ritovima zbog toga što mu takvo zemljište i vlaga odgovaraju. Beli slez (Althaea officinalis) je višegodišnja, aromatiĉna i zeljasta biljka, koja izrasta do visine 1-2 metra. Biljka je obrasla gustim svilastim dlakama, listovi su spiralno poreĊani, srebrnobeliĉaste boje, a cvetovi su ruţiĉasti. Zbog svojih lekovitih sastojaka, koriste se koren, stablo, listovi i cvetovi. Iz biljke se koristi sluz koji sadrţi dosta korisnih sastojaka. Hidrolizom se iz belog sleza dobijaju ksiloza, galaktoza i glikoza. Sastav Beli slez sadrţi mnoge korisne sastojke i supstance: asparagin betain biljna vlakna biljne masti eteriĉna ulja invertni šećer pektin saharozu skrob ugljene hidrate

fosfate Lekovito dejstvo Beli slez se koristi u sledećim sluĉajevima kao lek ili kao pomoćno sredstvo: akne alergije astma bolesti bešike bolesti grla i nosa bronhitis gnojni ĉirevi grĉevi u ţeludcu ekcem zanoktice zatvor infekcije polnih organa infekcije koţe infekcije oĉiju jaĉanje imuniteta koprivnjaĉa kašalj i promuklost kijavica moţe se koristiti kao diuretik nesanica

otvorene rane (obloge) plućni katar prevencija kod organa za varenje prehlade i grip problemi sa koţnim bolestima (obloge) protiv proliva problemi sa mokrenjem razne infekcija sinuzitis sindrom nadraţenih creva spreĉavanje bubreţnih bolesti tuberkuloza upale organa za disanje upale mokraćnih kanala upale ţeluca i creva upala debelog creva cistitis Korišćenje belog sleza kao lekovite biljke Listovi, cvetovi i koren se osuše pa se po potrebi potope u hladnu ili mlaku vodu i onda se ta teĉnost koristi za piće ili premaze. Dugotrajno kuvanje umanjuje lekovita svojstva belom slezu. Veoma povoljno deluje na organizam kao ĉaj u kombinaciji sa drugim lekovitim biljkama (kamilica, medunika, nana...)

Odatle se raširio ĉak u Australiju i Ameriku. Za leĉenje trudnica ili veoma male dece ipak se treba konsultovati sa lekarom povodom primene belog sleza. koji je povremeno poplavljen. Naroĉito se pokazao kao delotvoran prilikom upala disajnih organa. vlaţnu zemlju. grlo. duboku. Misli se da je beli slez poreklom iz zemalja oko Kaspijskog. lista i cveta.Pored upotrebe u farmaciji i medicini. U mnogim zemljama zapadne i srednje Evrope gaji se zbog korena. Beli slez se najviše koristi za leĉenje disajnih organa (nos..Crnog i istoĉnih obala Sredozemskog mora.. .. Dunava. kao dodatak. Naĉin delovanja Iz navedenih podataka moţe se zakljuĉiti da beli slez pomaţe kod mnogih zdravstvenih problema kao lekovit ĉaj ili ulje za spravljanje obloga i premaza za koţu.) kod dece. koji se upotrebljavaju u medicini. u vidu ĉajeva ili kapi za nos. Beli slez treba kupovati u apotekama ili prodavnicama u originalnom pakovanju ili od registrovanih prodavaca biljaka. problema sa organiam za varenje i protiv raznih koţnih bolesti.. beli slez se koristi za spravljanje raznih slatkiša. U Srbiji ga najviše ima po reĉnim ostrvima i ritovima pored Tise. Voli laku. pluća. Beli slez (lat. Althaea officinalis) je višegodišnja zeljasta biljka iz familije slezova (Malvaceae). Save i drugih reka. a najviše reĉni nanos.

Crveni kantarion: Narodni naziv:kicica .

protiv smetnji u organima za varenje. Cvjeta cijelog ljeta. vezati u kitice i susiti u hladu. skoro sjedece. protiv groznice.kao i zuti kantarion. golo. slabokrvnosti itd. Kicica ima vrlo sitno i plitko korenje. Upotrebljava se u obliku vodenog ekstrakta. Ulazi u sastav gorkih cajeva za stomak.uzrok je zapustanje livada. 12:33 | Komentara: 1 . Staniste: Ne uspijeva bas svugdje. otvaranje apetita. smiruje nervozu Ţ. najvise po vlaznim brdskim i planinskim livadama. ona se iscupa i na taj nacin unisti. suplje. Saznajte više: Crveni kantarion http://slobodni. Deluje kao cist amarum slicno lincuri. duguljasto-jajasto.net/t6411/#ixzz2WGaTSHpa Glog: Jaĉa srce. mjestimicno u ogromnim kolicinama. Malo je nsseg ljekovitog bilja koje ja tako mnogo i cesto upotrebljavam. rijetko. Ljekoviti dio :biljka je vrlo gorka. tako da se u ljeto mnogi sjenokosi rumene od iscvjetale kicice. visoko do 40 cm. petozubu krunicuroza ili svijetle crvene boje. do 4 cm dugacko. naspramno. Kicicu treba brati dok je u cvijetu. Lisce je sitno. po rubu cijelo. gotovo cetvrtasto. pri vrhu razgranato. Cvetovi su slozeni u racvastu cvast na vrhu stabla i imaju lijevkastu. Prizemno lisce poredano je unakrsno u prsljenove i jsedece. vina i tinkture. sjajno. praska. U posljednje vrijeme ga je nesto teze pronaci na mjestima na kojima je ranije uspijevao. tako da cim se rukom uhvati. a nije otrovna. a debelo je do 3 mm i narijetko obraslo sitnim listicima. Radulović | 27. Kod stare i na suncu susene biljke cvjetovi su izblijedjeli.Opis biljke: Stablo je cvrsto. golo. oktobar 2012.

Koristi se protiv srĉanih problema. nesanice. grĉenja materice Dokazano je da glog povećava snagu srĉanog mišića / Foto Thinkstock SRODNE VESTI Med smanjuje otok Trešnja: Delotvornija od aspirina Sveţe prolećne salate Lipa:Smiruje napetost i ĉuva srce .

Hibiskus leĉi groznicu Iako se u nekim zemljama glog gaji kao ţiva ograda, cvet i list od ove biljke još od pre pola veka koriste se kao lek. Prema pisanom tragu dr Jovana Tucakova, i cvet i list mogu da pomognu u leĉenju nervoze, nesanice, gušenja, srĉanih problema, protiv visokog krvnog pritiska. TakoĊe, pomaţu kod grĉenja materice i tonusa creva.

Poslednjih godina kod nas se prave lekovi od gloga, namenjeni pre svega ljudima koji imaju probleme sa srcem, onima sa slabim nervima i ţenama u predmenopauzi i u menopauzi. U narodnoj medicini posebno se isticalo blagotvorno dejstvo gloga na staraĉko srce. Dokazano je da glog zaista povećava snagu srĉanog mišića, poboljšava provodljivost impulsa i smiruje lupanje srca. Dobri rezultati su postignuti i kod mlaĊih ljudi, posebno kod srĉanih nervoza. Naš narod je vekovima koristio magijske postupke u leĉenju raznih bolesti. Kult glogovog drveta oĉuvan je do danas, pa je opstalo i verovanje da ĉovek koji je bolestan odnese kolaĉ od kukuruznog ili pšeniĉnog brašna do gloga i tamo ga okaĉi uz reĉi: U glog ulog, a u telo odlog! Verovalo se da je ovo drvo zaštitnik zdravlja i da ga se plaše svi demoni i bolesti. Poznat je i obiĉaj Roma iz Šumadije koji su se na ĐurĊevdan priĉešćivali glogovim listom. Glog raste po ogoljenim, kamenitim i suvim mestima. Da bi se saĉuvala njegova lekovita svojstva, vaţno je znati šta, kako i kada brati. Do cvetova se dolazi kad je u cvatu polovina otvorena, a druga polovina još u pupoljku. Treba uzbrati cele cvasti iskljuĉivo po suvom vremenu, još bolje ako je sunĉan dan i staviti ih u korpe. U što tanjem sloju zatim ih sušiti na promaji i ne prevrtati da se ne bi izlomile. Osušen cvet mora da se ĉuva dobro zapakovan. List se bere mlad i suši kao i cvet, dok se plodovi ubiraju kad su potpuno zreli. Glog je, inaĉe, trnovit, razgranat i otporan grm koji raste do ĉetiri metra. Listovi su podeljeni u tri do pet reţnjeva i po obodu testerasti, a cvetovi beli, reĊe malo ruţiĉasti sakupljeni u mirisne cvasti sliĉne štitu. Istiĉe se mnoštvom prašnika crvene boje. Plod je okruglasta i malo duguljasta crvena, mesnata koštunica sa

jednom do tri semenke. U gloginjama ima masnog ulja, šećera, limunske, vinske i drugih kiselina, dok kora sadrţi alkaloide. Za glog postoje i druga manje poznata imena kao što su beli glog, bela draĉa, beli trn, glogovka, oštri trn, pasji trn, ĉobanĉica... Na našim prostorima najrasprostranjeniji je beli glog, u ĉijem se plodu nalazi samo jedna semenka. Njegov cvet i list najĉešće se beru i prodaju pod imenom crvenog gloga. Zbog svoje već poznate lekovitosti, inostrano trţište sve više je zainteresovano da iz naše zemlje uveze velike koliĉine cveta i lista gloga. U svetu, kao što se zna, ljudi se poslednjih decenija okreću prirodnim putevima izleĉenja, a tu je, ĉini se, glog postao nezaobilazan. Ukoliko ste se opredelili da pronaĊete lek u ĉaju od gloga za neku svoju boljku, treba da znate da duţa i svakodnevna upotreba moţe da izazove muĉninu, pa ĉak i trovanje. Preporuĉuje se da se posle pet do sedam dana leĉenja ĉajem napravi pauza od dva-tri dana. Podrazumeva se, naravno, da pacijent za sve vreme terapije mora biti pod nadzorom lekara ili fitoterapeuta.

RECEPTI Zaustavite aritmije Za spreĉavanje nepravilnost u ritmu srĉanih otkucaja, po receptu dr Jovana Tucakova, sami napravite lek. Tri do pet puta dnevno pre jela na kocku šećera nakapati po 15 kapi tinkture (20 g na 100 g alkohola) od cveta i lista gloga. Za isti poremećaj preporuĉuje se i pet kapi tinkture (20 g na 100 g alkohola) od zdrobljenih gloginja. Moţete da napravite i ĉaj tako što ćete jednu kašiku cveta gloga preliti ĉašom kljuĉale vode. Ostaviti da odstoji dva sata, procediti i piti u dve doze pre jela. Ako imate usporen rad srca Uzmite po 50 g cveta i lista gloga i lista matiĉnjaka. Pomešati, dve kašike ove mešavine preliti sa tri decilitra kljuĉale vode. Poklopiti posudu i ostaviti dva sata da odstoji. Procediti i piti ĉaj u toku dana pre jela. Pobedite arteriosklerozu i pritisak

Odvojite po 25 g gloga, belog luka, rastavića i imele. Od dve kašike ove smeše pravi se ĉaj tako što se popari sa tri decilitra kljuĉale vode, poklopi i posle dva sata procedi. Napraviti ĉaj i pijte dva puta u toku dana pre jela. Za ove bolesti moţe da se koristi i mešavina od 20 g cveta gloga i kamilice, maslinovog lista, imele i belog luka.

. tako da je u nekim krajevima postala retkost. Sastav Lincura sadrţi sledeće lekovite supstance: . ravan. Kod nas je najviše ima u brdima. lincura se vekovima koristi u narodnoj medicini. Zbog toga je lincura u našim krajevima i susednim zemljama zakonom zaštićena kako bi se oĉuvala. ali i na livadama kao industrijsko bilje.01. a u većim koliĉinama. Stabiljka je okrugla i šuplja. Zbog lekovitih sastojaka koristi se sušen koren (ceo. licijan. komadići ili mleveni prah od korena). Kao lekovita biljka. ali se njena lekovita svojstva primenjuju i u savremenoj medicini.Lincura protiv problema sa varenjem Dragan Cvetković – 19. Lincura (Gentiana lutea) je višegodišnja biljka koja izrasta do oko jednog metra. Poznato je da su lincuru kao lek koristili i Iliri. Za potrebe prerade lincura se u novije vreme uzgaja u baštama.2010. Ranije se lincura koristila kao odliĉan lek protiv kuge. Koren je gorkog oporog ukusa. zbog prevelike gorĉine. lecijan. sa svetloţutim cvetovima. planinskim pašnjacima ili pored grmlja. ravet. dok je koren razgranat i dugaĉak.. U našim krajavima lincura se zove i srdaĉica ili trava od srca. Zbog lekovitih osobina (i popularnosti). moţe škoditi organizmu. u našim krajevima je ranijih godina lincura nemilosrdno eksploatisana kao lekovita trava. gencijana košutnik.

alkaloide gentanine biljna vlakna biljne masti biljna ulja gentizin glikozide gumu enzime eteriĉna ulja mineralne soli pektin tanine trisaharide heterozide šećere Lekovito dejstvo Lincura se koristi u sledećim sluĉajevima kao lek ili kao pomoćna terapija: bolovi u bubrzima bolovi u ţelucu bolovi u stomaku bronhitis gasovi u stomaku gorušica .

grĉevi u ţelucu zatvor infekcije koţe (obloge) kašalj i kijavica kuga muka u stomaku moţe se koristiti kao diuretik nadimanje nesvestica otvorene rane (obloge i ispiranje) pad imuniteta PMS i menstrualni bolovi pritisak u ţelucu protiv groznice problemi sa varenjem problemi sa ţuĉnom kesom problemi sa jetrom razne infekcija sinuzitis sindrom nadraţenih creva smanjenje apetita spreĉava razvoj mikroorganizama upale ţeluca i creva .

osobama sa povišenim krvnim pritiskom. Ipak se pre upotrebe treba konsultovati sa struĉnim licima i naroĉito voditi raĉuna o tome da se ne pretera sa jakim ĉajevima ili prevelikim koliĉinama korena lincure pri spravljanju lekovitih napitaka i premaza. kao ni osobama koje imaju sklonost ka krvarenju iz nosa ili ţeluca. Lincura je lekovita. Lincura se najviše koristi za leĉenje organa za varenje (stimuliše rad ţeluca i praţnjenje ţuĉi). dodaje se u vino ili rakiju. Pored upotrebe u farmaciji i medicini. ali u manjim koliĉinama. ili kao obloga za uklanjanje hematoma (modrica i podliva). слободне енциклопедије кантарион . pored toga. Kantarion Из Википедије. Lincura se ne preporuĉuje trudnicama.upala vena hematomi (za modrice i podlive kao oblog) hemoroidi (ĉaj za premaz i obloge) Korišćenje lincure kao lekovite biljke Koren se osuši pa se po potrebi secka ili melje u prah. Naĉin delovanja Na osnovu narodnih iskustava i savremenih prouĉavanja moţe se zaljuĉiti da lincura povoljno deluje na organizam i protiv mnogih zdravstvenih tegoba. a od njega se spravljaju ĉajevi ili premazi. koristi se kao dodatak ĉajevima ili dodatak vinu ili rakiji (za probleme sa organima za varenje).

bogorodiĉna trava. perforatum Биномијална номенклатура Hypericum perforatum L. . Hypericum perforatum) је višegodišnja zeljasta biljka iz istoimene porodice (Hypericaceae). gospino zelje. Екологија таксона Портал Биологија Kantarion (kantarijon. sentjanzevka ili lat. sentjanzovka.Систематика царство: раздео: класа: ред: Plantae Magnoliophyta Magnoliopsida Theales (Guttiferales) породица: Hypericaceae род: врста: Hypericum H.

a školska medicina ga je 70-tih godina prošlog veka potvrdila. Cvetovi su ţuti. dok je plod bradaviĉasta ĉaura. kvercetin. amentoflavon. Uslovi za ţivot: Zemljišta srednje bogata hranljivim materijama . izohipericin ( u cvastima). umereno topla i umereno svetla staništa. koristi se spolja i iznutra. Ekstrakt kantariona povisuje koncentracijuneurotransmitera serotonina i noradrenalina na sinapsama. Kaţe se da kantarion koji . Dobija se prelivanjem (maceracijom) sveţih cvetova kantariona maslinovim uljem. visine od 20 do 100 cm. Kantarion ovo ulje (Oleum hyperici) je naširoko poznato i koristi se za ublaţavanje i leĉenje opekotina. Sastav biljke: hipericin. kvercitrin. rutin. biapigenin. gola. antibiotik. Antidepresivno dejstvo je poznavao već u srednjem veku Paracelzus. Lekovita svojstva [уреди] Kantarion se koristi kao antidepresiv.hlorogenska kiselina. karotenoidi. steroli. leukoantocijani. kateh in. epikatehin. sedativ.Садржај [сакриј] 1 Opis biljke 2 Lekovita svojstva 3 Interakcija sa lekovima 4 Izvori Opis biljke [уреди] Kantarion je višegodišnja zeljasta biljka sa razgranatim korenom. Stanište: Predeli umerene i suptropske klime širom sveta. Cveta od maja do septembra. hiperflorin. Stabljika je uspravna. pseudohipericin. kafena kiselina. etarsko ulje. hiperozid. Aktivna supstanca je hiperflorin.

Na neke lekove deluje povećavanjem metabolizma i brzine izbacivanja tih lekova. brina. TakoĊe deluje i na pojedinaĉne lekove kao što su digoksin. crna smrekinja. beta-blokatori i blokatori kalcijumovih kanala (lekovi za srce i pritisak). statini (za smanjivanje holesterola i trigicerida). klekinja. Tu spadaju antidepresivi. opijati ukljuĉujući tramadol. antiretroviralni lekovi. metadon. zbog njene široke upotrebe. i samim tim i njihovo dejstvo. poznata je još pod imenima: borovac.cveta u sred leta skuplja sunĉeve zrake da bi ih ljudima dao za vreme tamnih meseci. Sadrţaj . smrĉika. kleka.[1] Sa lekovima koji deluju na centralni nervni sistem interakcija moţe biti opasna po ţivot. brin. imunosupresanti. levodopa i drugi. teofilin. fenobarbital. stimulansi. litijum i drugi. crna smreka. smrĉa. varfarin. venja. omerazol. Tu spadaju grupe lekova: benzodiazepini(za smirenje i anksioznost). ĉime se smanjuje njihova koncentracija u plazmi krvi. Interakcija sa lekovima [уреди] Treba biti oprezan pri korišćenju ove biljke jer interaguje sa velikim brojem lekova. hormonski kontraceptivi. Juniperus communis). antiaritmici.[2] Smreka (lat. biljka iz porodice Cupressaceae.

što dozrijeva tek druge godine u jesen. preko juţnog Grenlanda. Ĉesto se nalazi u velikim grupama na kamenitoj. majoranom i lovorom. Svi dijelovi smreke ili borovca imaju fini aromatiĉan miris. modrikastim prahom posuta bobica. Mnogostruka je ljekovitost smreke ili borovca. Plod je crna.[sakrij] 1 Rasprostranjenost 2 Karakteristike 3 Upotreba 4 Narodno vjerovanje Rasprostranjenost [uredi] Rasprostranjenost smreke je od sjeverne Amerike. smreka je vrlo promjenljiva biljka. S gornje strane lista nalazi se plavkasto-bijela crta. oblik. Plodovi su gorko-slatkog okusa. U poĉetku su svijetlozelene boje. Muški cvjetovi su ţuti i nalik klasu. Upotreba [uredi] Smreka je zaĉin prisutan u evropskoj kuhinji. Raste po klisurastom neplodnom tlu i bjelogoriĉnim i cmogoriĉnim šumama. na kreĉnjakom bogatom tlu. a poslije potamne. suhim mjestima. Igliĉasti listovi stoje po tri u pršljenu. Raste na sunĉanim. Dobro se kombinuje s biberom. Evrope. kraškoj podlozi . Njome se zaĉinjaju jela od kiselog kupusa i meso.od primorskog podruĉja do brdskih i planinskih predjela. . rast i oblik iglica. sjeverne Afrike do istoĉne Azije. Listovi su dugaĉki 8 do 10 mm. naroĉito divljaĉ. naroĉito u kuhinji alpskih zemalja. a ţenski su cvjetovi ĉešeri s izgledom boba. a iglice gorke i smolaste. Obzirom na veliĉinu. ali i voćem. Karakteristike [uredi] Smreka ili borovac raste kao grm.

vodenu bolest. koje se od svijetloţute. iglice. ĉisti jetru. Nakon što se plodovi uberu. reumatizam. bubrega. izaziva znojenje. upala i infekcija. mijenjaju u crvenosmeĊu u sredini. Ipak se ne preporuĉuje osobama slabih bubrega i trudnicama. Sastav .Ĉaj od plodova jaĉa ţivce i ţeludac. za proizvodnju raznih lekova. Za lijek se beru plodovi. lijeĉi vodenu i bubreţnu bolest. Vrste kamilice Pored osnovne vrste kamilice. ali i u kozmetiĉke svrhe. Odliĉno lijeĉi bijeli cvijet. odvodi otrovne plinove. ali se koriste i drugi delovi biljke. osobito astme. skorbut. poznate su još i rimska kamilica i nemaĉka ili divlja kamilica. išijas. zbog lijepih boja drveta. suše se u tankom sloju na suhom i zraĉnom mjestu. a preporuĉuje se za lijeĉenje plućnih bolesti. Kamilica . Koristila se i još uvek se koristi protiv mnogih bolova. Najĉešće se koristi cvet kamilice za spravljanje ĉajeva. tegoba. ĉisti krv. mokraćnog mjehura. ţivĉanu rastrojenost i dr. Plod smreke ili borovice ne smije se sušiti na suncu i umjetnoj toplini.lek od davnina Kamilica (Matricaria chamomilla) je jedna od najstarijih i najpoznatijih lekovitih biljaka. Drvo smreke koristi u proizvodnji sitnog namještaja i za rezbarenje. vrškovi granĉica i samo drvo. Mladi vršci kuhani u mlijeku lijeĉe kostobolju. Sastojci kamilice koriste se za kupke. pri kori. a s mokraćom i loše sokove. drobi i odvaja kamence i pijesak iz ţuĉi.

Kamilica sadrţi lekovite sastojake pa se zato koristi se za leĉenje mnogih bolesti i tegoba: akne alergije na hranu alergijski rinitis anksioznost artritis astma bolesti zuba i usne duplje bolesti desni bolesti disajnih puteva bolovi u leĊima (obloge) bolovi u stomaku (obloge) bronhitis gastritis .Kamilica sadrţi mnogo korisnih sastojaka koji se koriste za spravljanje eteriĉnih ulja ili ĉajeva. Koristi se kao dodatak jelima. antivirusno i fungicidno dejstvo (protiv gljivica). i to najviše cvet i list. tako da je veoma efikasna u spreĉavanju i leĉenju brojnih infekcija. Dejstvo Kamilica ima antiseptiĉko. za kupke i spravljanje obloga i kao dodatak kozmetiĉkim preparatima. za inhalaciju. antibakterijsko. za pripravljanje eteriĉnih ulja. Korišćenje Kamilica se najĉešće koristi u sušenom stanju. za spremanje ĉajeva.

gasovi u stomaku gljiviĉne koţne infekcije grĉevi u nogama grĉevi u stomaku gubitak polnog nagona dermatitis depresija divertikuloza ekcem enteritis zapušen nos infekcije vagine i mokraćnih puteva koţne bolesti kolitis koprivnjaĉa menstrualne tegobe mamurluk modrice muĉnina muĉnina u trudnoći nadimanje nadraţena creva nervoza .

.nesanica oboljenje materice opadanje kose opekotine (oblog) osip osip od pelena povišena temperatura problemi sa varenjem problemi sa sluhom od zapušenog nosa proliv reguliše rad mokraćnih puteva reguliše rad organa za varenje svrab stres suvoća koţe tegobe sa ţuĉnom kesom upale mišića upala karlice Pristupaĉnost Kamilica se moţe veoma lako nabaviti a od nje se mogu spravljati ĉejevi ili obloge. U prodaji se moţe naći dosta kozmetiĉkih preparata na bazi kamilice i oni su veoma pogodni za negu koţe.

jer ima dosta sliĉnih biljaka koje vam neće pomoći ni u kakvoj terapiji a neke mogu ĉak biti i štetne. treba uzimati biljke za koje ste potpuno sigurni. Trnina ? Trnina plodovi Status zaštite Sistematika . posavetujte se sa struĉnjacima (lekar. registrovani travar. farmaceut. Kamilica se moţe nabaviti u skoro svakoj prodavnici.Prilikom branja kamilice. Kamilicu treba kupovati od poznatih dobavljaĉa ili kao proverene ĉajeve u kesicama ili rasutom stanju. apoteci ili biljnoj apoteci. Ukoliko niste sigurni da li vam kamilica u nekom obliku moţe pomoći..)..

Stablo ima vijek do oko 40 godina. trn. Raste uglavno po pašnjacima ili rubovma šuma ili ponekad kao gusto razgranat grm s trnovitim ograncima. Rosaceae). . U prosincu su najukusniji. Nakon mraza postaju ukusnije. Divlje šljive su vrlo kisele i gorke . crni trn. Razmjerno maleni listovi su velicine od 2 do 4 centimetra. i do 6 m visine.5 centimetara. divlja šljiva maĉja šljiva) je vrsta roda Prunus (Maloideae. Trnina posjeduje tamnu koru. Visine je izmedu jednog do pet metara a u rijetkim sluĉajevima. trnavka. Pripisuju joj se brojna ljekovita svojstva. Raste u gotovo cijeloj Europi i dijelovima sjeverne Afrike. Sitni bijeli cvjetovi cvatu u travnju i svibnju.Carstvo: Divizija: Razred: Red: Porodica: Biljke Magnoliophyta Magnoliopsida Rosales Rosaceae Potporodica: Prunoideae Rod: Prunus Podruĉje ţivota Trnina ili crni trn (Prunus spinosa) ponekad i nazivana trnjina.sve dok ih "opari" prvi mraz. Plodovi trnine poĉinju dozrijevati u kolovozu i tada postaju plavkastocrno okrugla koštunica promjera izmedu 1 do 1. Trn se smatra pretkom Šljiva. Kore grana su crvenkasto smeĊe boje. koja se cijepa u poodmakloj dobi u uskim trakama. trnula.

odliĉno djeluje kod upale srĉanoga mišića. tvore štitast cvat koji se nalazi na 10 . sunašce. planinskim i pretplaninskim predjelima. alpski jaglac. pomiješan s medom. Vrhom punu ĉajnu ţliĉicu ove mješavine oparimo s 1/4 litre vode i ostavimo da odstoji tri minute. Pijemo tijekom dana u gutljajima dvije . jagorĉika. 15 g maslaĉkova korijena. Po ljekovitoj je snazi ravan već opisanom ljekovitom jaglacu i moţemo ga jednako koristiti. Uvarak korijenja. Treća vrsta. rubovima šuma i ispod grmlja nosi na svojoj visokoj stabljici svjetloţuti štitasti cvat slaba mirisa. Jako rasprostranjeni "visoki jaglac" (Primula elatior). koji raste skoro na svim livadama. Zlatnoţuti cvjetovi ove vrste jaglaca mirišu ugodno poput meda. visoki jaglac. jaglika. ublaţava migrenu i glavobolje uslijed nervoze. kljuĉarica. Nalazimo ga na brdskim livadama. jaglac rani. Svojom sposobnošću proĉišćavanja krvi odstranjuje iz tijela sve otrove koji prouzrokuju glht i reumatska oboljenja. alpski jaglac (Primula auricula). vodene bolesti i kod naginjanja moţdanom udaru. galĉina. Beremo cijeli gornji štitasti cvat.AGLAC (Primula officinalis) Narodna imena su još: jagorĉevina. odliĉan je ĉaj za bubrege koji pomaţe u odstranjivanju kamenaca u mjehuru. Ĉaj od jaglaca je osim toga odliĉno sredstvo za jaĉanje ţivaca i srca. pramaliće. proljetni jaglac. 50 g mladica bazge. alpska je biljka strogo zaštićena i ne smijemo ju brati.20 cm visokoj stabljici i koji se diţe iz sredine rozete listova. Za ĉišćenje krvi preporuĉujem sljedeći proljetni ĉaj: 50 g jaglaca. 15 g koprivinih listova.

parne kupke. Odliĉno sredstvo protiv srĉanih tegoba je jaglaĉevo vino koje u proljeće moţemo sami pripraviti. srĉani bolesnici mogu na dan uzeti do tri pune velike ţlice. Prouĉite njena ljekovita svojstva.. u gutljajima. ali i jaĉa imunitet.šalice ĉaja eventualno zaslaĊena s nešto meda. Bazga kao lijek Najviše se povezuje s bolestima respiratornog sustava. Vrhom punu ĉajnu ţliĉicu ove mješavine oparimo s 1/4 litre vode i ostavimo da stoji tri minute. . NAĈINI UPORABE Ĉajni oparak: Jednu vrhom punu ĉajnu ţliĉicu bilja stavimo na 1/4 litre vode. 10g Gospine trave. upravo propupale proljetne pupoljke. Po ţelji moţemo zasladrti s malo meda. neposredno prije spavanja. ĉisti od toksina. a potom iskušajte recepte naše ajurvedske suradnice za ĉaj. (Pod mladicama bazge podrazumijevamo mlade. 5 g odoljenova korijena. korisna je za probavu i urinarni trakt. oparimo i ostavimo da kratko odstoji. Dvolitrenu bocu do grla rastresito napunimo sa svjeţim cvjetovima jaglaca (Cijeli štitasti cvat) i prelijemo s prirodnim bijelim vinom. Bocu ostavimo 14 dana na suncu lagano zaĉepljenu. Kod srĉanih tegoba popijemo gutljaj toga vina. 15 g plodova hmelja. Ĉaj pijemo jako vruć. 25 g cvjetova lavande. Cvjetovi moraju biti prekriveni s vinom. obloge..) Jako dobar ĉaj protiv nesanice: 50 g jaglaca.

vitamin C. Njena ljekovitost Ţeljezo. crna bazga. ali samo ono posve razvijeno. groznicu. Ne moramo otići u daleku prošlost da bismo saznali kako su još naše bake bazgom lijeĉile gripu.. šumskih rubova i vlaţnijih. Godinama pripremam sok od bazge. virozu. a tek sam kasnije imala sreću uĉiti i o ljekovitosti.. okoristiti i korom i listom i plodom. bazgovina.. zova. ali samo znalac. Dok se u proljeće beru cvjetovi. prehladu.. zovika. Što se sve moţe iskoristiti? Iako se najviše govori o ljekovitosti bazgina cvijeta. a plodovi i kora sakuplja ujesen. skriva stotine sitnih cvjetova intenzivne bjeline što leţe na grmu koji moţe narasti i do nekoliko metara visine u podruĉjima šuma.. zaĉepljenja sinusa. Mnogo prije negoli sam krenula izuĉavati prirodne metode lijeĉenja. aptovina. bujad. ali i s oprezom uvijek napominjati kako se moţe. kalij. poput dlana otvoren. neki su od ljekovitih sastojaka prelijepe biljke ĉija kora i list sadrţe alkaloid sambunigirin i purgativne smole.. neka su od narodnih imena biljke koja u proljeće zabijeli i snaţno zamiriše kako bi nas pozvala na branje svojih ljekovitih cvjetova. tanin. vitamini B i A. baza. aptika. natrij. Širok. suncem osvijetljenih staništa.Bazga. eteriĉna ulja. bila sam zaljubljena u njen osvjeţavajući i ugodan okus. Bazga je predivan cvijet. bolji će poznavaoci ljekovita bilja isticati njen plod. lišće moţemo brati tijekom cijelog perioda vegetacije. .

Pokrijte se tkaninom. Kao i kod bilo kojeg lijeka ili biljnog dodatka. prehlada ili viroze. astma. Koristi se kao biljni lijek za poticanje imunološkog sustava. Pustite da odstoji 10-ak minuta. Lišće je djelotvorno i kao oblog za hemoroide. Bazga je blagi laksativ pa ju je preporuĉeno uzimati kod crijevnih i probavnih poremećaja. slijedite upute lijeĉnika ili ispisane doze na etiketama proizvoda. Parna kupka: Prelijete s 400 ml vruće vode 1 ĉajnu ţlica suhog cvijeta bazge i 1 ţlicu suhog cvijeta kamilice. iznimno korisno jer pomaţe uklanjanju toksina iz tijela te se na taj naĉin. Ostavite da odstoji 10 . parite i inhalirajte. Povoljno djeluje na koţu te umiruje oĉi. nakupljene sluzi. Ĉaj od cvjetova bazge: 3-5 grama suhih cvjetova prelijte s 250 ml (1 šalica) kipuće vode. . Oblozi od listova: Svjeţe listove usitnite.. pastila. sirupa. Bronhitis. kapsula. kašalj. gripa i prehlade. biljnim moćima potpomognut. a ugodna je okusa. sinusnih upala kao i infekcija te upale grla.15 minuta. izvor je antioksidansa.. Ovaj ĉaj potiĉe znojenje i uĉinkovit je kod lijeĉenja viroza. Doziranje Ĉesto je u obliku tinkture. Zbog tog joj se svojstva priklonite u poĉetnim stadijima gripe.Dobro su znale za njeno svojstvo izazivanja znojenja koje je. omotajte ih gazom i stavljajte kao oblog na bolna mjesta. Njena diuretiĉka svojstva gode radu naših bubrega i urinarnog trakta. Ovaj postupak uĉinkovit je kod svih respiratornih oboljenja. a kao i većina bobiĉastih ljekovitih biljaka. ĉovjek lakše oporavlja i izbacuje iz sebe otrovne tvari. gušenje u prsima. tekućeg ekstrakta. Bazgu povezujemo najviše s bolestima respiratornog sustava. upale i infekcije grla. gledajući ajurvedski. što posebno cijene djeca. poĉetni stadiji upale pluća. samo su neke od bolesti i stanja kojima pomaţe njena ljekovitost.

? Maslaĉak Ilustracija dijelova maslaĉka (Taraxacum officinale) . Za druga znaĉenja. Maslaĉak Ovo je glavno znaĉenje pojma Maslaĉak. no mogu izazvati muĉninu i povraćanje. Sirove bobice su jestive. Zabranjena je trudnicama i dojiljama.Potencijalne nuspojave: Svjeţa biljka je otrovna i ne smije se konzumirati bez kuhanja. pogledajte MeĊunarodni festival djeĉjih kazališta Maslaĉak.

T. albidum T. T..Status zaštite Sistematika Carstvo: Plantae Divizija: Magnoliophyta Razred: Red: Magnoliopsida Asterales Porodica: Asteraceae Rod: Taraxacum Weber ex F.Wigg. laevigatum (syn. officinale (syn. japonicum T. erythrospermum) i dr. vulgare) T. .H. 1780 Podruĉje ţivota vrste T.

cvjetovi za pripremu meda. Poznata je od davnina kao ljekovita biljka. raniji naziv Compositae). U puĉkoj medicini koristi se kao gorko sredstvo. poredano kao zraĉna lopta. Najpoznatija i najĉešća vrsta Taraxacum officinale. Uspijeva i u visokim planinama. mladi listovi koriste se kao salata. Maslaĉak je takoĊer jestiv. vrtovima. aperitiv te za smanjivanje masnoće u krvi. zeljasta je trajnica s nazubljenim listovima u prizemnoj ruţici iz koje se diţe šuplja stabljika s jednom ţutom cvjetnom glavicom na vrhu. Obiĉno se nalazi u krajevima s umjerenom i hladnom klimom.Rubus idaeus) je biljka porodice Rosaceae. Pojavljuje se na livadama. kolagog. Rod obuhvaća 2290 vrsta[1]. ali ondje mu je rozeta mnogo manja. s mnogo sjemenki koje se šire pomoću vjetra. Malina (lat. Izgled biljke se uvelike mijenja ovisno o staništu. . Cvate od travnja do listopada. Vrsta Taraxacum kok-saghyz. Nakon cvjetanja pojavljuje se sjeme. Uzgaja se kao povrće u mnogim zemljama svijeta. uz putove i ţivice.araxacum albidum Maslaĉak (Taraxacum) rod porodice glavoĉike (Asteraceae. Korijen je vretenast i u gornjem dijelu razrastao. pripada meĊu biljke od kojih se dobiva kauĉuk. parkovima. . podrijetlom iz Kazahstana.

sliĉni kupini i jagodi. takoĊer. nalik kupini. rjeĊe bijeli i soĉni. Listovi se suše u hladu na prozraĉnom mjestu. Razmnoţava se sliĉno jagodi. Rasprostranjena je u cijeloj Evropi. Listovi. do 2000 m nadmorske visine. putem vrijeţa i korjenja. Raste po polusunĉanim mjestima. Plodovi su joj crveni. ali ne podnosi vlaţna i moĉvarna zemljišta. Plod je crven i soĉan. Cvjeta od maja do augusta. Ljekoviti su listovi i plodovi u vrijeme dozrijevanja.Karakteristike [uredi] Malina je ţbun koji naraste do 200 cm. ima upodan miris i sladak okus. rubovima šuma. . ugodno mirišu. gdje je veća vlaţnost vazduha.

iz svakog pojedinog cvijeta razvija se sitni jagodiĉasti plod.Kupina Kupina je biljka penjaĉica. Cvjeta od juna do augusta. te naraste od 50-300 cm. manje-više bodljikava zavisno od sorte. crvene boje. ali i kao odbrambeni mehanizam protiv ţivotinja koje se hrane lišćem kupine. Bodlje sluţe za penjanje. te mjestimiĉno odrvenjela. Hemijski sastav [uredi] . Stabljika joj je. koji kasnije potamni do tamnoplave i skoro crne boje. Nakon cvjetanja.

ĉiji su sitni bobiĉasti plodovi izvor hranljivih. 100g malina sadrţi 52 kcal. belog je cveta sa sitnim crvenim bobiĉastim plodovima koji su .8 g šećera. U novije vreme sve se više pominje biljka brusnica. pekmeza.4g masnoća. vina i sliĉno.02. sluţi za pravljenje sokova.2009. 0. 0. zaštitnih i lekovitih sastojaka koji se ĉak koriste i za proizvodnju lekova.u. vitamina A i 21 mg vitamina C Upotreba [uredi] Plod kupine se koristi u ishrani kao voće. 32 mg kalcijuma. 6.7g proteina. 0. a ima dejstvo sniţavanja krvnog pritiska i nivoa šećera u krvi.Kupina sadrţi mnogo minerala i vitamina.5 i. Brusnica kao lek Dragan Cvetković – 18. 12. Lišće kupine se koristi u raznim ĉajevima. dţemova. Brusnica (Vaccinium macrocarpon) raste kao zimzeleni grm visine tridesetak santimetara.6 mg ţeljeza.

Korišćenje Brusnica se koristi u ishrani i konsumira se kao: sveţ plod. Danas se brusnica najviše gaji u Americi.gorkokiselkastog ukusa. pa i u Srbiji. ali se poslednjih godina gaji i u Evropi. Od 1914. U novije vreme se proizvodi i preporuĉuje kao lek u koncentrovanom obliku u sirupu za decu i tabletama za odrasle. sirup ili ĉaj. a raĊa dva puta godišnje. Dejstvo Pošto plod u sebi sadrţi dosta lekovitih materija i jakog je antioksidanskog dejstva. treba ih koristiti prema preporuci lekara ili uputstvu u pakovanju. sok. sušeno voće. kalijumom. zbog smanjene koliĉine šećera. Sadi se u martu. u julu i septembru. Brusnica potiĉe iz Severne Amerike. U nauĉnim krugovima prvi put se pominje njeno lekovito dejstvo 1800. vitaminom C. Plod ima jako antioksidantsko dejstvo. dokazano je da brusnica deluje: u prevenciji karidovaskularnih bolesti (bolesti srca i krvnih sudova) kao prirodni antibiotik protiv gljivica na ĉulo vida na sniţenje glikoze u krvi. a dokazano je da ima i antikancerogeno dejstvo. godine. dţem. Arheolozi su ustanovili da je brusnica postojala i koristila se još u gvozdeno doba. Pošto se r adi o prirodnom proizvodu. a još su starosedioci (indijanci) smatrali da ima veoma lekovito dejstvo i koristili je kao namirnicu i lek. benzojevom kiselinom i vlaknima. što pogoduje dijabetiĉarima . mineralima. moţe se koristiti više puta dnevno. Ukoliko se koriste tablete ili sirupi. Sastav Mali crveni plod brusnice bogat je vitaminom A. pekmez. godine farmaceuti se ozbiljnije bave brusnicom i ona se koristi za leĉenje nekih bolesti.

polnih organa i organa za varenje Naĉin delovanja Ispitivanjima je utvrĊeno da pored antioksidantskog delovanja. Sadrţaj [sakrij] 1 Karakteristike 2 Upotreba . spreĉava vezivanje bakterija za zidove mokraćnh organa. Vaccinium myrtillus) je biljka iz porodice Vaccinium. tj. brusnica deluje i antiadhezivno.na povećanje nivoa "dobrog" holesterola na upale i infekcije bešike i mokraćnih kanala na smanjenje rizika od kancerogenih oboljenja (rak dojke i rak debelog creva) protiv uzroka nastajanja ĉira na ţelucu i u stomaku protiv poremećaja jetre na smanjenje povišene temperature protiv stresa na bolesti (infekcije) koţe. Brusnica je efikasno sredstvo u borbi protiv: bakterije ešerihija koli bakterije "helicobacter pylory" gljivice kandide Borovnica Borovnica (lat.

Ljekoviti dijelovi biljke su listovi.eliksir zdravlja i dugovjeĉnosti Ovih dana dozrijeva ogrozd . Neki primjerci mogu opstati i do 15 godina. nakon sazrijevanja. koji se sabiru prije sazrijevanja plodova i suše se na sjenovitom i zraĉnom mjestu. koji izbija iz rizoma.3 Hemijski sastav 4 Vanjski linkovi Karakteristike[uredi] Borovnica je maleni višegodišnji grm. a opadaju krajem septembra do oktobra.ukusno i zdravo voće kiselkastog okusa. Plodovi se sabiru ljeti. Upotreba[uredi] Plodovi borovnice su jako hranjivi jer su bogati ţeljezom i vitaminima. novi listovi izbijaju krajem aprila i poĉetkom maja. . Ogrozd . Najĉešće se koristi za spravljanje ĉajeva i sokova. ovalni ili eliptiĉni. a suše se na suncu. Ima zeleni korijen.Listovi su joj od 1-3 cm dugi. rijetko do 90 cm. Naraste od 10-60 cm. Listopadna je biljka.

folate. lat.amalaki . kalcij. bakar.Naţalost. pomaţu kod upala i ţivĉanih bolesti. naranĉaste i crne boje. . Indijski ogrozd . mangana. ţute. Ove bobice sadrţe bioflavonoide i imaju snaţna antioksidativna svojstva. Nekoć su u Engleskoj postojali klubovi ĉiji je cilj bio uzgajanje najboljeg i najsoĉnijeg grma ogrozda. štiti od visokog krvnog tlaka te pomaţe normalnoj funkciji nervnog i mišićnog sustava. tiamin. Ovo sredstvo daje kosi volumen i pomaţe kod bolesti vlasišt a. raste u podruĉjima Europe. Ribes grossularia. sjeverozapadne Afrike i zapadne. Zahvaljujući njegovim stezajućim i antibakterijskim svojstvima moţe se koristiti kao njegujući tonik protiv prištića i mrlja na licu. mineralom koji promiĉe pravilan rad srca. mnogima je to nepoznata biljka. piridoksin. Moţe biti zelene. Ljekovitost ogrozda Ogrozd je bogat izvor vitamina A i C. kalija te dijetetskih vlakana. Dobivenu tekućinu redovito koristite za pranje kose. Ako imate problema s tankom i beţivotnom kosom. ovisno o sorti.znaĉajan je u ayurvedskoj medicini zahvaljujući tome da lijeĉi mnoge zdravstvene probleme u kratkom roku. U nešto manjim koliĉinama sadrţi pantotensku kiselinu. stoljeću zbog visoke koliĉine vitamina C koristili su ga za lijeĉenje groznice i kuge. crvene. Radi se o ukusnom bobiĉastom voću. ogrozd vam itekako moţe pomoći. fosfor i magnezij. Štite od raka i prijevremenog starenja. U 16. Namoĉite suhe ogrozde u vodi. bliskom srodniku ribiza. Ogrozd je bogat kalijem. Ogrozd. juţne i jugoistoĉne Azije. 100 grama bobica sadrţi tek 44 kalorije i 25 posto dnevne koliĉine preporuĉenih dijetetskih vlakana što ga ĉini idealnom hranom za mršavljenje.

savršeno je za jaĉanje i podizanje imuniteta. U tu svrhu moţete napraviti pastu od kuhane pulpe ogrozda koju ćete nanositi na vlasište nekoliko puta tjedno. poboljšavaju protok krvi i jaĉaju srĉani mišić. Dobar je za lijeĉenje katara ţeluca i crijeva. Dnevno konzumiranje ogrozda štiti od stresa. bubrega i jetre uklanja pijesak u mjehuru poboljšava pamćenje i koncentraciju pomaţe kod problematiĉne koţe zaustavlja opadanje kose uklanja teške metale iz organizma pomlaĊuje i daje vitalnost poboljšava vid štiti od karcinoma prirodni je antioksidans .smanjuju kolesterol. efikasno ĉisti organizam. Ljekovita svojstva ogrozda jaĉa imunitet poboljšava rad ţeluca. te kod visoke temperature. Organske komponente u ogrozdu imaju pozitivno djelovanje na srce . Jedan od za to zasluţnih sastojaka je vitamin A te fitokemikalije iz soka ogrozda koje promiĉu zdravlje stanica oka. Konzumiranje ogrozda s medom moţe poboljšati vid i pomaţe kod katarakta. Pojaĉava izluĉivanje mokraće i koristi se kod svih vodenih bolesti. Korijen ogrozda je staro ljekovito narodno sredstvo.Vjeruje se da ogrozd spreĉava gubitak kose.

Bistri sok od ogrozda 1 kg zrelih plodova ogrozda dobro operite i zgnjeĉite mikserom te procijedite sok. Pijte 1-3 dl soka na dan. Ogrozd u kulinarstvu Ogrozd se ĉesto koristi u pripremi slastica poput torti i pita.hibrid crnog ribiza i ogrozda daje ukusne plodove crne boje te sadrţi veliku koliĉinu vitamina i minerala.ribizla . dodajte 1-2 klinĉića i sok jednog limuna. Najbolje ga je saditi na teţem. Dobiveni sok ulijte u tamnu bocu i zatvorite. Prskanje nije potrebno. Josta .pjeskovitom tlu koje je umjereno vlaţno i hladno i u kojem se ne zadrţava voda. Otporan je na niske temperature. Sadnja ogrozda Ogrozd je grm srednje veliĉine koji svoje pune plodove daje tek u 5–8.štiti srce i krvne ţile Pripazite da ne jedete nedozrele plodove ogrozda jer to moţe dovesti do ţeluĉanih problema. Moţete ga osušiti i praviti od njega ĉaj ili sok. Ne podnosi pjeskovita i jako topla tla. Lekovita priroda . ilovasto . dţem ili sirup. Ako ţelite da sok traje duţe. godini rasta. a osjetljiv na visoke. Po ţelji moţete dodati med.

jul 2012.. 11:16 | Komentara: 1 Niacin. vaţan je za nerve. vitamin C za teške infekcije.. JOKSOVIĆ | 16. Ribizla SRODNE VESTI Med smanjuje otok . koji se u znaĉajnim koliĉinama nalazi u ribizli.Z. pantotenska kiselina za ćelijsko disanje i lepu kosu.O.

odnosno njeni sitni bobiĉasti i vrlo ukusni plodovi nalik grozdu. zbog ĉega se preporuĉuje kod bolesti izazvanih manjkom vitamina. Najzastupljenija je crvena ribizla (Ribes rubrum). Bobice sadrţe ĉak polovinu dnevnih potreba vitamina C. DŢEM OD CRVENIH RIBIZLARibizla je lekovita ne samo kao sveţa već i kada se od nje prave odreĊeni proizvodi. Crvena ribizla ima sitne. U tom smislu narodna medicina preporuĉuje dţem koga smatra dobrim antiseptikom i proizvodom koji ublaţava bol kod . Sadrţi ugljene hidrate. B2 i B6. Obe rastu samoniklo. ali i vitamine E i C. Prebogata je karotinom koji je i razlog njene crvene boje. vlakna i proteine. karotin u organizmu sluţi za sintezu vitamina A. soĉne bobice. koji istovremeno štiti sluzokoţu i pospešuje razmenu materija na ćelijskom nivou. kao što je avitaminoza. a kalorije u tragu. U zavidnim koliĉinama sadrţi i vitamine B1. Zbog visoke koncentracije vitamina C ova voćka je izuzetno delotvoran antioksidans u spreĉavanju razliĉitih oblika karcinoma. ribizla. Dobar je i izvor vitamina K. ali u velikoj meri koristi se i crna (Ribes nigrum). pa se preporuĉuje za odrţavanje zdravlja kostiju. jer aktivira osteokalcin. mada mogu i da se kultivišu. Osim toga.Trešnja: Delotvornija od aspirina Sveţe prolećne salate Lipa:Smiruje napetost i ĉuva srce Hibiskus leĉi groznicu Ukusna i lekovita. sazrevaju u julu. prijatnog kiselkasto slatkog ukusa. ObezbeĊuje i zdravo zgrušavanja krvi kao zaštitu kardiovaskularnog sistema. koji pomaţe ugradnju kalcijuma u kosti. niacin.

Ujedno pomaţe i kod skleroze krvnih sudova. Sveţe bobice i sveţi sok krepe zdravlje. procedi i pije. Plodovi i sok korisni su kod bubreţnih bolesti. samo što njeni listovi sa donje strane imaju takozvane uljne ţlezdice. u 600 mililitra vode. koje su u poĉetku crveno-smeĊe boje. Lišće crvene ribizle koristi se za spremanje ĉajnog napitka kod oboljenja jetre. kuva se desetak minuta 350 grama šećera. dok razreĊen sok sa mineralnom vodom gasi ţeĊ. Sprema se na vrlo jednostavan naĉin. soĉne bobice. TakoĊe pospešuju rad creva i ubrzavaju oporavak posle hirurške intervencije. sirup. . ribizle i šećer se pomešaju i na tihoj vatri sve kuva još pola sata. a kada sazru postaju crvenije i tamnije. ostavi dva do tri minuta da odstoji. visokog pritiska i zapaljenja mokraćne bešike. Visok sadrţaj vitamina C spreĉava i leĉi teške infekcije. Narodni lekari je smatraju biljkom izbora za jaĉanje i ĉišćenje krvi. Šećer se kuva uz konstantno skidanje pene. Crna ribizla veoma liĉi na crvenu. Plod crne ribizle izuzetno je bogat vitaminom C. Tada imaju izuzetno jak miris. TakoĊe ima sitne. ĉisti i ulepšava telo. Istovremeno u drugoj šerpi. Bobice crvene ribizle otvaraju i apetit. Sok je koristan i u oporavku rekonvalescenata. U narodnoj medicini crvena ribizla poznata je kao voće koje jaĉa. a naroĉito za dijabetiĉare. Kada se ovaj proces kuvanja završi. grĉeva i bolova organa za varenje. Potpuno crnu boju dobijaju kada su sasvim zrele. a pre svega upalu pluća. a zatim sadrţaj procedi.opekotina i spreĉava rast plikova. Zbog sadrţaja vlakana u semenkama bobice regulišu aktivnost creva i iz organizma eliminišu otrovne sastojke. dţem i kompot. Sprema se tako što se dva prstohvata isitnjenih listova crne ribizle stavi u dva decilitra provrele vode. zbog ĉega se više koriste kao voćni sokovi. tako što se 350 grama ribizla prokuva osam do deset minuta. jaĉaju organizam i štite ga od nagomilanih štetnih materija. Ĉaj od crne ribizle povoljno utiĉe na rad bubrega i ublaţava tegobe izazvane reumom.

Izvesno vreme se saĉeka da vino dozri pre konzumiranja. Kopriva . po ţelji kada je reĉ o koliĉini. šećera.ĉudesni lijek .. Sok pomaţe i kod krvarenja desni i proširenih vena. Navedena mešavina stavlja se u flaše do pola. a zatim ĉuva na dobro rashlaĊenom mestu. srednje jako vino dobija se kada se ribizle. a pozitivno utiĉe i na povećanje koncentracije i pamćenja. usitne i uz dodatak vode. poremećaja metabolizma. ateroskleroze. a zatim ĉeka 40 dana da sve fermentira na toplom mestu. a posebno se preporuĉuje osobama koje su malokrvne. U suštini.Plod i preraĊevine od crne ribizle normalizuju i stabilizuju krvni pritisak. Ruţiĉasto. svaka bobica ribizle predstavlja malu multivitaminsku pilulu. pantotensku kiselinu vaţnu za ćelijsko disanje i lepu kosu.. kao i brojne minerale koji povoljno utiĉu na sveukupno zdravlje organizma. koja sadrţi velike koliĉine niacina vaţnog za nerve. VINO KAO ĈISTAĈ KRVI Kao dobar ĉistaĉ krvi preporuĉuje se vino od ribizle. Lekovito deluje i kod ĉira na ţelucu. Nakon toga mešavina se procedi i ostavi da stoji u sterilnim flašama. vinskog kvasca i suvog groţĊa stave u staklene flaše. gastritisa.

U drevna vremena kopriva je bila vrlo cijenjena. Iako smo svi ponešto ĉuli o ljekovitosti koprive. Jednom sam dao savjet majci sedmero djece. Tako sam i ja bila iznenaĊena. korijen i cvijet – imaju ljekovita svojstva. Svi dijelovi koprive – stabljika. „Kopriva je jedna od najkorisnijih ljekovitih biljaka. Švedski znanstvenik Abbe Kuenzle tvrdi. da nam je priroda već dala sve potrebno za zdravlje i da su nam da dohvat ruke prirodni i besplatni lijekovi. ako ne bi imala ţalce. da bi kopriva odavno nestala sa lica zemlje. . u potrazi za rješenjem naših zdravstvenih problema.Ponekad. da pije ĉaj od koprive. zaboravimo na to. ne znam koliko nas je svjesno toga. Ţivotinje i insekti bi ju odavno pojeli. koja je od svog zadnjeg poroda patila od glavobolje i ekcema. Kad bi ljudi shvatili. koliko je ona zapravo ljekovita. koji govori o obiĉnoj koprivi. kada sam naišla na ovaj ĉlanak. koliko je ova biljka ljekovita. Ĉlanak je preveden sa engleskog. Na slici Albrechta Duerer (1471 1528) moţemo vidjeti anĊela sa koprivom u rukama. ime doktora na ţalost je nepoznato. lišće. sadili bi samo koprive.

Pošto ekcem ima unutarnji razlog. i uspješno se koristi kod anemije. kopriva je to što Vam treba! Kopriva sadrţi puno ţeljeza. jer će to uništiti dragocjene sastojke. Zbog toga koprivu preporuĉuju kao dio proljetnog ĉišćenja organizma. treba ga lijeĉiti uzimajući trave koje ĉiste krv. kopriva se moţe uspješno koristiti za lijeĉenje leukemije. Cijela se njezina obitelj okrenula prirodnom naĉinu lijeĉenja. koji pate od alergije. Nakon nekog vrjemena opet sam ju sreo. ĉireve. takoĊer bi trebali piti ĉaj od koprive. ţuĉnim mjehurom i patila je od glavobolje. kod tumora slezene. Jednom mi je došla mlada ţena. Nemojte ĉaj zakuhati. U kombinaciji sa drugim ljekovitim biljem. radi prevencije. Kopriva je najbolja biljka za ĉišćenje i poboljšanje krvi. Ĉaj se pije 4 tjedna. za poremećaje sna. Osim nedostatka ţeljeza. bolesti pluća itd. Moţete piti 1 ĉašu ĉaja od koprive svaki dan tokom cijele godine. Ako imate manjak ţeljeza u organizmu i osjećate se umorno i beskorisno. opet ćete se osjećati puni energije i zdravlja. U biljnoj medicini ĉaj od koprive se koristi za bolesti jetre i ţući. Ljudi. RUSOMAĈA (Capsella bursa .pastoris) . koja je izgledala anemiĉno. za grĉeve u stomaku.U kratkom vremenu riješila se ekcema i glavobolje. IzgraĊuje krv i zbog toga je dobrotvoran kod mnogih bolesti krvi. P reporuĉio sam joj ĉaj od koprive. a ona mi je sa oduševljenjem rekla. kako joj je brzo pomogao ĉaj od koprive. imala je probleme sa ţelucem. Pozitivno djeluje na gušteraĉu i pomaţe sniţavanju šećera u krvi. Ĉaj od koprive je diuretik i zbog toga se moţe koristiti kod vodene bolesti. ukljuĉujući peludnu groznicu. Ĉaj od koprive takoĊer je blagotvoran kod virusnih i bakterijskih infekcija. Kopriva lijeĉi upale urinarnog trakta i stimulira rad crijeva. Nakon odreĊenog vremena.

ţeluca. koje su na opip poput koţe. skriţanj.Raste posvuda na putevima. hoću . jarcima. Kod hemoroida koji krvare . dvije do tri šalice ĉaja od rusomaĉe dnevno pomaţu s velikim uspjehom kod svih vrsta krvarenja. naroĉito pri gradnji kuće već gotovo preko noći niĉe rusomaĉa. Oparak od rusomaĉe daje upravo zaĉuĊujuće rezultate u rana. Ĉim se snijeg poĉne topiti i tlo se prestane mrznuti. kesica. U doba klimakterija svaka bi ţena trebala piti dnevno dvije šalice ĉaja kroz ĉetiri tjedna. ĉesiika . Ova dragocjena ljekovita biljka općenito se smatra dosadnim korovom. proplancima. U narodu je još poznata pod imenima: pastirska torbica. ugaru. u kojih se krvarenje ne moţe zaustaviti. parĉuška. sićušni. Vrijeme cvjetanja: od oţujka do studenoga. evo rusomaĉe. Osobitu sklonost za ove srcolike komušice pokazuju kokoši. Stabljika naraste do 40 cm visine. Tek što bilo gdje istresemo zemlju na gomilu.neću. zatim napraviti pauzu od tri tjedna i tada ciklus ponoviti. Nepravilno nazupĉani listovi tvore rozetu . na tankim peteljkama vise tada male srcolike komušice. kobulica.sliĉnu onoj u maslaĉka. kao primjerice kod krvarenja iz nosa. kokošica. Taj ĉaj koristimo i za reguliranje menstruacije u pubertetu. prljavobijeli cvjetovi tvore cvat koji se produlji u izduţeni grozd. livadama. torbiĉica. šuriin. goromuk. crijeva i neredovite menstruacije. tarĉuţak. poljima i povrtnjacima. Kod jakih menstruacijskih krvarenja valja piti dnevno dvije šalice oparenog ĉaja (na jednu šalicu uzme se puna ĉajna ţliĉica rusomaĉe) osam do deset dana prije menstruacije. svjeţe i zelene. siroĉica. gusamaĉa.

Isto tako dobro ljekovito djelovanje kao bijela imela ima rusomaĉa kod menstruacije. stabljike zajedno s cvjetovima i srcolikim komušicama sitno nareţemo i rastresito napunimo bocu do grla. Pijenje ĉetiri šalice ĉaja od vrkute i masiranje s tinkturom rusomaĉe pomaţe i kod spuštene maternice.primjenjujemo lagani klistir. koju ostavimo u hladnoj vodi tijekom noći . Kada kod atrofije udova i mišića ništa više ne pomaţe. prelijemo sa 38 . u ĉinimo sljedeće: sitno nasjeckanu rusomaĉu ostavimo u ţitnoj rakiji deset dana na suncu ili uz neki drugi izvor topline. Oblog od bilja omekšanoga na pari: Dvije pune šake rusomaĉe. Naša je rusomaĉa sliĉno bijeloj imeli .) Posebno naglašavam da tinktura mora biti spravljena od svjeţe rusomaĉe. Kod tako teških oboljenja mišića pomaţe brzo i sigurno samo svjeţe bilje! NAĈINI UPORABE Priprema ĉaja: Uzmemo punu ĉajnu ţliĉicu na 1/4 litre vode. neka svjeţu rusomaĉu omekšaju nad parom u situ. I u tom sluĉaju ĉaj pijemo samo odreĊeno vrijeme. kojima u dojenju nabreknu dojke. Kod krvarenja iz bubrega najtoplije preporuĉujem dnevno dvije šalice ĉaja pripravljenog od mješavine rusomaĉe i poljske preslice u jednakim omjerima. usto piti ĉetiri šalice ĉaja od vrkute. HAJDUĈKA TRAVA . S time se valja masirati dnevno nekoliko puta. listove. ostavimo da stoji 14 dana na suncu ili na toplom mjestu. pustimo da kratko odstoji. zaviju ju u dvije marame i još toplu stave na dojke. oparimo. zatim prestanemo. Pijemo dvije šalice dnevno dok se krvni tlak ne normalizira. (Masiranje u ovom sluĉaju valja poĉeti od medice i nastaviti preko trbuha. Suprotno bijeloj imeli. Omekšanu biljku stavimo u krpu i poloţimo na oboljelo mjesto.ljekovita biljka za reguliranje krvnoga tlaka i moţe se preporuĉiti kako kod visokoga tako i kod niskoga krvnog tlaka. ovaj ĉaj pripravljamo kao oparak. sjedeće kupke ili pranje s mlakim oparkom rusomaĉe. Kod svih vanjskih mišićnih oboljenja ta je dragocjena ljekovita biljka posebno vaţan pomoćnik. stavimo u cjediljku i drţimo na pari. Majke. ako je moguće svjeţe. Tinktura od rusomaĉe: Svjeţe bilje.40 % ţitnom ili voćnom rakijom (bilje mora biti pokriveno).

i romanika. Ţvaće se koren iĊirota dva puta dnevno i pije ĉaj dva puta dnevno . stolisnik. TakoĊe leĉi i rak pluća i ako to moţda zvuĉi neverovatno ipak za ovu opaku bolest imamo leka i to u našoj neposrednoj blizini. Reguliše rad bubrega. kod pojave jakog proliva ili opstipacije. Stvara crvena krvna zrnca i poboljšava krvnu sliku. mokrenja u krevetu i oboljenja materice kao i kod mioma.Hajduĉka trava ima mnogo lekovitih svojstva i leĉi vrlo veliki broj bolesti ĉak i kad mislimo da leka nema tu je hajduĉka trava. Posebno je lekovita kod ţenskih bolesti. Cvetovi mogu biti od bele boje do do roze. Pomaţe kod reume bolova u leĊima. krvarenja iz nosa.U narodu ima i drugih naziva kao što su: sporiš. Kod oboljenja koštane srţi takoĊe je neprevaziĊena hajduĉka trava.TakoĊe rešava probleme sa belim pranjem. upale jajnika. Hajduĉka trava daje neverovatne rezultate kod prelaznog doba to jest klimaksa. Za bolove u nogama i rukama dobre su kupke sa hajduĉkom travom. Leĉi anginu pektoris kao i .Hajduĉka travapomaţe kod šuljeva ĉak i onda kada krvare kao i kod krvarenja iz ţeludca. ravanj. Bere se kad je najaĉe sunce jer tada ima najviše eteriĉnog ulja u sebi i lekovita svojstva su naj jaĉa. proĉišćava krv pa je dobro da se pije posle hemoterapije kako bi se organizam brzo oporavio. poremećaj cirkulacije kao i probleme sa stolicom. Zavidne rezultate je dala i kod leĉenja migrene. dovoljno je da se pije dva puta dnevno u gutljajima. nesvestice. Hajduĉka trava reguliše apetit leĉi upale ţeludca. nagona za povraćanje suţenenje i sekrecije oĉiju.

Mast : 90g maslaca. sprema se od cveta i domaće masti. Naĉin pripreme: Ĉaj:1 kašika se popari sa ĉetvrt litra vode i ostavi da odstoji a zatim se pije . kada mast baci 2-3 kljuĉ skloniti sa štednjaka pomešati i ostaviti da odstoji do narednog dana. Majĉina dušica ? Majĉina dušica . 15g sveţe isitnjenih cvetov sa hajduĉke trave 15g naseckanih listova maline.njene prateće tegobe. Sedeća kupka : 100g hajduĉke trave cele biljke staviti preko noći da odstoji u hladnoj vodi do sledećeg dana zagrejati dok ne prokljuĉa pa je zatim dodati u vodu za kupanje . potom procediti i ostaviti da stoji na hladnom ili u friţideru. ili domaće svinjske masti. Sedeće kupke se koriste kod svih ţenskih bolesti. narednog dana ponovo je zagrejati. Što se tiĉe hemoroida mast od hajduĉke trave daje trajne rezultate otklanja hemoroide i više se ne pojavljuju.

Thymus serpyllum Status zaštite Sistematika Carstvo: Plantae Divizija: Magnoliophyta Razred: Red: Magnoliopsida Lamiales Porodica: Lamiaceae Rod: Vrsta: Dvojno ime Thymus serpyllum L. serpyllum . Podruĉje ţivota Thymus T.

Majĉina dušica (Thymus serpyllum) je trajna oko 30 cm visoka. Upravo zato ponekad se naziva “sirotinjskim antibiotikom”. papric. vrlo jakog aromatiĉnog mirisa. ĉabrac. Majĉina dušica je vrlo dobra paša za pĉele. . Ova biljka je od velike pomoći u hladnim i vlaţnim jesenjim danima. grmasta biljka. tamjanika. a povremeno se u plitku zdjelicu stavlja pred pĉelinjak ĉaj od majĉine dušice. Majĉina dušica je višegodišna zeljasta biljka grmolikog oblika. Cvjetovi majĉine dušice. divlji bosiljak. Naziva se još babja dušica. vrisak. poponak. vreskovina. zaslaĊen medom. dušica. kada vladaju prehlade i virusna gripa. materinka. bukovica. [1] Majĉina dušica.

Majĉina dušica. Majĉina dušica. .

Majĉina dušica. Provansalske trave moţete i sami smješati po vlastitom izboru. Cvjetovi majĉine dušice. .

Zaĉinski buket od timijana (moţe i majĉina dušica). listova lovora i kadulje.1 Ocat ĉetvorice lopova .1 Inhalacija 4.3 Ljekovito djelovanje na bolesti 5 Povijest 5.2 Biljni ĉaj 4.1 Srodne vrste 2 Rasprostranjenost 3 Ljekoviti dio biljke 3. povezan s konopcem.1 Kemijski sastav 4 Ljekovito djelovanje 4. Sadrţaj [sakrij] 1 Opis biljke 1.

Poznat je veliki broj broj samostalnih oblika majĉine dušice.zeleni s kratkim peteljkama. bosiljkom.6 Majĉina dušica u kuhinji 7 Izvori 8 Vanjske poveznice Opis biljke [uredi] Puzeći grmić s brojnim izdancima i vrijeţama. Ĉesto se pojavljuje u većim skupinama uzduţ meĊa. Majĉina dušica je omiljen lijek u narodnoj medicini. granĉice su mu uspravne. prije svega kao lijek za lijeĉenje probavnih organa. s tim da su ona u timijana nešto izraţenija. ĉija se aroma u nekim sluĉajevima vrlo razlikuje. pašnjacima i na kamenju. ali ih nestruĉnjaci ne razlikuju i Thymus serpyllum je zapravo skupno ime za razliĉite oblike i vrste. ruţmarinom i kaduljom. Ulazi u sastav ljekovitih preparata za lijeĉenje dišnih organa i probavnih organa. goli ili obrasli dlakama. Majĉina dušica i timijan imaju ista svojstva. Sitni svijetlocrveni do tamnocrveni cvjetovi razvijaju se na vrhovima ogranaka. metvicom. Rasprostranjenost [uredi] Majĉina dušica raste po suhim i sunĉanim mjestima. U Hrvatskoj je vrlo rasprostranjena. mravincem (origano). Divlja majĉina dušica se ponekad upotrebljava umjesto majĉine dušice. na livadama. na suhim rubovima šuma. a listovi uski elipsasto sivo . . Srodne vrste [uredi] Majĉina dušica spada u porodicu usnaĉa (lat. Postoji na stotine vrsta majĉine dušice. Srodna je smajoranom. Upotrebljava se protiv crijevnih parazita. a naroĉito protiv djeĉjih glista. Lamiaceae). sunĉanim mjestima bez stalne vlage i sjene. Odliĉna je pĉelinja paša. Koristi se kao zaĉin. koje su meĊusobno povezane kriţancima i prijelaznim oblicima. a biljka u vrijeme cvatnje ima posebno ugodan aromatiĉan okus i miris. Najpoznatije su majĉina dušica s mirisom limuna i naranĉe. ali je zapravo posebna alpska vrsta s manje izraţenom aromom.konzervans i antiseptiĉko sredstvo. Kod nas se majĉina dušica stoljećima upotrebljava.

3%). a u većim koncentracijama su zastupljeni i β-ocimen (do 34. α-kadinol (do 28.1%). MeĊu njima su najvaţnija eteriĉna ulja.0% ugljikohidrata.5% (divlja) do 2. Treba napomenuti da majĉinu dušicu treba brati paţljivo. gorke tvari i flavone. 1. jer se time biljka uništava. 24.8%).2% ukupnog pepela. Bere se u svibnju. Pretpostavlja se da neutralizira jako masna jela. Sadrţi 0. umacima ijuhama.2%) i borneol (do 27. kolovozu i rujnu. salatama. srpnju.6%).8-cineole (do 30. 6. U eteriĉnom ulju majĉine dušice koliĉinski dominantna komponenta je α-pinen (36. zastupljen je u manjoj koliĉini. Ljekovito djelovanje [uredi] Poput sliĉnog timijana koristi se dosta u mediteranskoj kuhinji kao zaĉin.3% celuloze.Ljekoviti dio biljke [uredi] Cvate ĉitavo ljeto i sabire se ĉitava biljka (odreţe se srpom) bez korijenja i osušenih dijelova biljke. a neke i uništava. Njihova prisutnost opravdava preventivnu upotrebu u . koje se sastoji preteţno od cineola.5% (uzgojena ili vrtna) eteriĉnog ulja. Kemijski sastav [uredi] Majĉina dušica sadrţi 44. Ljekoviti sastojci nalaze se jedino i iskljuĉivo u listu i cvijetu majĉine dušice. Upotrebljava se samo gornja trećina biljke. ribi.6% lipida i dr.4%). kariofilenoksid (do 27. a najvaţniji sastojak ulja. lipnju. tanin. 13. a dodaje se povrću. Nadzemni dio biljke se tijekom cijele godine moţe koristiti za pripremanje ĉajeva i napitaka. raznim jelima od mesa. Majĉina dušica sadrţi sadrţi još karvakrol. jer ona ima svojstvo da zaustavlja razvoj mnogih patogenih klica. 4. Suvremena znanost je dokazala prisutnost niza ljekovitih tvari koje opravdavaju upotrebu majĉine dušice. Nikako se ne smije ĉupati. Osušena biljka sadrţi oko 0.6% eteriĉnog ulja (Oleum Serpylli). Za zaštitu u vrijeme epidemija se preporuĉuje svakodnevna uporaba ĉaja od majĉine dušice. Stavlja se ĉesto u zaĉinsku mješavinu provansalske trave. Treba odsjecati samo gornju polovinu lisnatih granĉica u cvijetu i to škarama. paštetama. gorke tvari. timol. flavoni.8% bjelanĉevina. karvakrol. Majĉina dušica je poznata i u biljnoj medicini kao ljekovita biljka i koristi se za pripremanje ljekovitih pripravaka. Za lijeĉenje se sabiru mladice s cvjetovima prije i za vrijeme cvatnje. timol.

Ne hvatajmo je prstima. Zato ljekovite ĉajeve nije preporuĉljivo kupovati na trţnicama. koja sadrţava ljekovite sastojke majĉine dušice. Dok je sušimo. . podjednako je vaţna ispravna berba te biljke. Ljekoviti sastojci nalaze se jedino i iskljuĉivo u listu i cvijetu i vrlo su nepostojani spojevi koji se nestruĉnim branjem. njeno sušenje. a posebno istaknula da je korisna za lijeĉenje velikog kašlja (hripavac). a ostatak kratko nakon proizvodnje. niti od neprovjerenih proizvoĊaĉa za koje ne znamo primjenjuju li odgovarajuće mjere kvalitete u proizvodnji i preradi biljaka. u terapiji kod oboljenja praćenom kašljom. za pripremu uzeti dovoljnu koliĉinu biljke. trebamo je prevrtati drvenim ili staklenim štapićima. pakiranje i ĉuvanje. Biljni ĉaj [uredi] Da bi se dobio dobar ĉaj. Britanskaherbalna farmakopeja (engl. bronhijalni katar.vrijeme epidemija (kao antiseptik). uspješno razrjeĊuju sekret u bronhijima. Naime. Filter-vrećice su trgovaĉki proizvodi namijenjeni potrošaĉkom društvu i nikako nisu proizvodi kojima ćete osigurati zaštitu u vrijeme epidemija ili adekvatnu terapiju narušenog zdravlja. Time ispunjavate dva glavna uvjeta za iskašljavanje: dobra hidratacija organizma i vodena para. [2] Inhalacija [uredi] Majĉinu dušicu moţete i inhalirati (udisati). sušenjem i ĉuvanjem mogu potpuno izgubiti. što će dovesti do još boljih rezultata u terapiji. upala grla. Ovdje svakako pripadaju i “aromatizirani ĉajevi” iz filter-vrećica. a tako dobiven ĉaj neće donijeti oĉekivane rezultate. ljekoviti sastojci lako isparavaju: najveći dio se gubi već pri mljevenju. pa ćemo umjesto ljekovite biljke dobiti “obiĉnu slamu”. British herbal pharmacopoeia) uvrstila je majĉinu dušicu u ljekovite biljke i u indikacijama za upotrebu navela oboljenja u kojima se ta biljka preporuĉuje: bronhitis. [3] Vaţno je zapamtiti dva pravila: nikada ne kuhati u otvorenoj posudi.

u narodnoj medicini treba navesti upotrebu majĉine dušice kao sredstva za lijeĉenje alkoholizma. majĉina je dušica korisna paša za pĉele jer ih ĉuva od bakterijskih bolesti. Sluţi kod neredovite mjeseĉnice. oboljelih bronhija i gnojnih procesa u plućima. drhtanja (tremora) udova. opće ţivĉane slabosti i za jaĉanje mozga. ţivĉanih i reumatiĉnih bolesnika pripremamo kupelj kojoj dolijemo ĉaj od te biljke. gihta. uzmite jušnu ţlicu majĉine dušice. za jaĉanje oslabjelih. Jaĉa ţeludac i ţivce i dobro je sredstvo zadezinfekciju. zasladite medom i pijte tri do ĉetiri šalice ĉaja na dan. Dakle. Ĉaj pripremljen s nedovoljnom koliĉinom biljke takoĊer nema ljekovita svojstva. prelijte s 200 g kipuće vode. ĉaj od majĉine dušice kojemu dodajemo med ubrzava poroĊaj i olakšava ga. Vrlo vrijedna ĉajna mješavina za lijeĉenje slabokrvnosti kod mladih i starih je majĉina dušica pomiješana s jednakim dijelom koprive. pospješuje znojenje. Ljekovito djelovanje na bolesti [uredi] majĉina dušica raskuţuje dišne putove. te tako pripremljen ĉaj nema ljekovita svojstva.Majĉina dušica sadrţi ljekovite sastojke koji lako isparavaju. bljedoća i slabokrvnost daljnja su podruĉja lijeĉenja majĉinom dušicom. ne smijemo zaboraviti na ĉaj od majĉine dušice kod upale pluća. Uspavljuje. kod glavobolje šaku majĉine dušice stavimo pod kapu ili šešir. kako biste skuhali dobar ĉaj. [4] Povijest [uredi] . kod smetnji u mjehuru i bubrezima. hripavac. moţemo je upotrebljavati za masaţu kod reume. smiruje kašalj. poklopite i nakon pola sata procijedite. ţivce. majĉina dušica namoĉena u rakiji ili maslinovom ulju djelotvorna je kod bakterijskih oboljenja crijeva i pluća. Kuhanjem u otvorenoj posudi oni ispare.

Glavne komponente su timol i karvakrol. u ocat se mogu dodati i drugi zaĉini ili ljekovite biljka. blago gorak okus koji podsjeća na dim. današnja majĉina dušica. a francuska gotovo dvostruko. Taj terijak. On se sastoji u osnovi od octa. tj. Prvi besprijekoran opis te biljke dao je Plinije Stariji. koji je izvijestio da je "serpyllum".pripisuje se sirijskom kralju Antiohu III Velikom (oko 200. klimi. kao što su ruta. Plinije Stariji takoĊer spominje majĉinu dušicu kao ljekovitu biljku. Teofrasta i Dioskurida.5% eteriĉnog ulja. za kojeg je vezana legenda da je u Srednjem vijeku lijeĉio od kuge. nije sasvim sigurno. variva. U kuhinji se upotrebljava za: za mediteranska jela s mesom. Ocat ĉetvorice lopova [uredi] Ocat ĉetvorice lopova je ocat s zaĉinskim biljem. tj. paštete. Karlo Veliki je nareĊivao uzgoj majĉine dušice. ublaţavanje upale crijeva i jetre. vremenu branja i vrsti skladištenja. Njemaĉka majĉina dušica sadrţi primjerice oko 3.). majĉina dušica. u koji je namoĉena kadulja. a koristili su je za smirivanje grĉeva. Majĉina dušica u kuhinji [uredi] Majĉina dušica ima vrlo pikantan. terine i kobasice za jela s jetricom i jetrenu paštetu . u kojem je bila i majĉina dušica . zeĉetinu i perad. Ocat ĉetvorice lopova danas se prodaje u Provansi kao antiseptiĉno sredstvo. a osim toga u sjevernoj Africi i SAD-u. isto kao i Hildegard iz Bingena u Srednjem vijeku.Majĉina dušica je. timijan ili majĉina dušica. univerzalnom lijeku u obliku kaše za unutarnju upotrebu. Je li biljka "thymos". lavanda i ruţmarin. Kr. pr. Majĉina dušica potjeĉe iz juţne Europe. prastara ljekovita biljka. Bila je poznata još Egipćanima. kamfor i klinĉić. bila sadrţana u glasovitom terijaku. te dodatka bijelog luka (ĉešnjak). Poznato je da su Rimljani stavljali majĉinu dušicu u svoje zalihe ţitarica kako se ne bi pokvarile. a primjenjivao se u starom i srednjem vijeku. pogotovo janjetinu. Osim te osnovne mješavine. Sadrţaj eteriĉnog ulja ovisi o porijeklu. Majĉina dušica se danas prvenstveno uzgaja u juţnoj i istoĉnoj Europi. metvica ili pelin. divljaĉ. IzraĊivan je od velikog broja razliĉitih sastojaka. kao i srodna joj biljka timijan.

papriku. ruja i majĉine dušice za latinoameriĉka jela.za krepka jela s ribom za gljive za jela s krumpirima za posipanje mediteranskih kruhova. sliĉno kao i zahtar od preprţenog sezama. npr. za rajĉice. pogotovo s grahom Sušena majĉina dušica zaĉinjava bitno intenzivnije od svjeţe Bokvica Bokvica . patlidţane. ĉesto zajedno s mravincem za mahunarke i jela s povrćem. koja se miješa s maslinovim uljem i moţe se upotrijebiti za umakanje bijelog kruha. tikvice i luk za svjeţi (kozji) sir za juhe i umake za kiseljenje krastavaca i maslina i za aromatiziranje octa kao sastojak provansalskih trava i zaĉinskog buketa kao sastojak egipatske mješavine zaĉina dukka.

trputac (lat. Plantago. koncula. poznata i kao konjska rebra. ţilovlak. mala bokvica. Najvećim dijelom to . Ovaj rod se sastoji od oko 200 vrsta. Podrodovi Plantago Coronopus Bougeria Psyllium Littorella Bokvica."Ţenska bokvica" (Plantago major) Sistematika Carstvo (nesvrstani) Red Porodica Rod Plantae Eudicots Lamiales Plantaginaceae Plantago L. Plantain) je rod biljaka iz porodice Plantaginaceae. eng.

ali imaju suţeni dio u blizini stabla koje je pseudo -peteljka. Mnoge vrste iz ovog roda su kosmopolitske biljke. rijeka te po planinama i pašnjacima. Listovi su sesilni. Australiji. Bokvicom se hrane larve nekih vrsta leptira.su zeljaste. jednogodišnje biljke. a mogu biti kratke i konusne ili duge i šiljate. Americi. Bokvica djeluje kao astringent (sredstvo za zatvaranje). Novom Zelandu i Africi. koje se granaju na širem dijelu lista. Za lijek se skupljaju korijen. Upotreba [uredi] Koristi se od prahistorijskih vremena kao biljni preparat. Vrlo ĉesto rastu na vlaţnijem tlu. listovi prije cvjetanja. Listovi su široki ili uski. u zavisnosti od vrste. sa brojnim malehnim cvjetovima koji se oprašuju putem vjetra. kao . Sadrţaj [sakrij] 1 Rasprostranjenost 2 Upotreba 3 Naziv 4 Vrste 5 Galerija 6 Reference 7 Vanjski linkovi Rasprostranjenost [uredi] Rasprostranjena je po cijeloj Evropi. putevima. obalama mora. dok su neke od njih manji grmovi visoki do 60 cm. Plod je dvosjemeni. Na listovima je naglašeno 3 do 5 provodnih ţila. Cvati su na peteljkama obiĉno od 5 do 40 cm visoke. prugama. a raste na livadama i svijetlim prozraĉnim šumama. te sjeme nakon sazrijevanja. U narodnoj medicini se više cijeni muška bokvica (Herba Plantaginis lanceolatae) bokvica muška ili trputac muški. po mjestima koja su ugaţena. Aziji.

a razlikuju se po obliku listova . iskašljavanje. Vrste koje imaju široko lišće koriste se i kao povrće u salatama. psyllium. tinkture ili sirupa. dok ţenska bokvica ( Plantago major) nazivaju velikim trpucem ili bokvicom ţenskom. Naprimjer. kao izvor dijetetskih vlakana u ishrani i sliĉno. naroĉito vrste P.ţenska ili širokolisna bokvica (P. Vrsta bokvice P. korisna je za kašalj i bronhitis. diuretik i sliĉno.protivotrov. major) i muška ili uskolisna bokvica (P. kao i sredstvo za ublaţavanje kašlja. Smatra se da su se mnoge vrste bokvice koristile u ishrani od prehistorijskih vremena. postoje dokazi da su indijanci sa centralne obale današnje Californije koristili bokvicu u ishrani prije 6. simptoma sindroma nadraţaja crijeva. Kod interne upotrebe. u obliku ĉaja.[1] Pri vanjskoj upotrebi. Sjeme nabubri i otpusti sluzkada se uroni u vodu. manjih ranica i plikova.000 do 8. lanceolata). zelenim sosovima i sliĉno. osipa uzrokovanog otrovnim bršljanom. dostupan u slobodnoj prodaji bez lijeĉniĉkog recepta. poput Metamucila. odnosno trpucem muškim. Naziv [uredi] Bokvicu nazivaju i muškom bokvicom. antimikrobno. . Sjeme bokvice. postoje priĉe da pomaţe i kod ujeda zmija.000 godina. antiupalno i antihistaminsko sredstvo. divertikuloze. koristi se kao uobiĉajen laksativ. U narodnoj predaji. psyllium je korisna i za ublaţavanje konstipacije (zatvora). Koristi se i kao dodatak u proizvodnji laksativa. oblog od lišća je koristan protiv ujeda insekata.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful