Beli slez – veoma lekovita biljka Zbog svoje izuzetne lekovitosti, beli slez se vekovima koristi u narodnoj, ali

i u savremenij medicini i farmaciji. U našim krajavima ima i drugih naziva za beli slez: dobri slez, pitomi slez, veliki slez... Smatra se da je beli slez poreklom sa prostora istoĉne Evrope i zapadne Azije. Zbog svojih lekovitih osobina, uzgaja se u Evropi i Aziji, ali i u Americi i u Australiji. Kod nas ga najviše ima pored reka, na reĉnim ostrvima i ritovima zbog toga što mu takvo zemljište i vlaga odgovaraju. Beli slez (Althaea officinalis) je višegodišnja, aromatiĉna i zeljasta biljka, koja izrasta do visine 1-2 metra. Biljka je obrasla gustim svilastim dlakama, listovi su spiralno poreĊani, srebrnobeliĉaste boje, a cvetovi su ruţiĉasti. Zbog svojih lekovitih sastojaka, koriste se koren, stablo, listovi i cvetovi. Iz biljke se koristi sluz koji sadrţi dosta korisnih sastojaka. Hidrolizom se iz belog sleza dobijaju ksiloza, galaktoza i glikoza. Sastav Beli slez sadrţi mnoge korisne sastojke i supstance: asparagin betain biljna vlakna biljne masti eteriĉna ulja invertni šećer pektin saharozu skrob ugljene hidrate

fosfate Lekovito dejstvo Beli slez se koristi u sledećim sluĉajevima kao lek ili kao pomoćno sredstvo: akne alergije astma bolesti bešike bolesti grla i nosa bronhitis gnojni ĉirevi grĉevi u ţeludcu ekcem zanoktice zatvor infekcije polnih organa infekcije koţe infekcije oĉiju jaĉanje imuniteta koprivnjaĉa kašalj i promuklost kijavica moţe se koristiti kao diuretik nesanica

otvorene rane (obloge) plućni katar prevencija kod organa za varenje prehlade i grip problemi sa koţnim bolestima (obloge) protiv proliva problemi sa mokrenjem razne infekcija sinuzitis sindrom nadraţenih creva spreĉavanje bubreţnih bolesti tuberkuloza upale organa za disanje upale mokraćnih kanala upale ţeluca i creva upala debelog creva cistitis Korišćenje belog sleza kao lekovite biljke Listovi, cvetovi i koren se osuše pa se po potrebi potope u hladnu ili mlaku vodu i onda se ta teĉnost koristi za piće ili premaze. Dugotrajno kuvanje umanjuje lekovita svojstva belom slezu. Veoma povoljno deluje na organizam kao ĉaj u kombinaciji sa drugim lekovitim biljkama (kamilica, medunika, nana...)

Dunava. Althaea officinalis) je višegodišnja zeljasta biljka iz familije slezova (Malvaceae). lista i cveta. Odatle se raširio ĉak u Australiju i Ameriku. koji se upotrebljavaju u medicini. .) kod dece. Naroĉito se pokazao kao delotvoran prilikom upala disajnih organa. kao dodatak.. Beli slez se najviše koristi za leĉenje disajnih organa (nos.Pored upotrebe u farmaciji i medicini. beli slez se koristi za spravljanje raznih slatkiša.. Beli slez (lat. Za leĉenje trudnica ili veoma male dece ipak se treba konsultovati sa lekarom povodom primene belog sleza. U Srbiji ga najviše ima po reĉnim ostrvima i ritovima pored Tise. u vidu ĉajeva ili kapi za nos. Save i drugih reka. Beli slez treba kupovati u apotekama ili prodavnicama u originalnom pakovanju ili od registrovanih prodavaca biljaka. a najviše reĉni nanos. Naĉin delovanja Iz navedenih podataka moţe se zakljuĉiti da beli slez pomaţe kod mnogih zdravstvenih problema kao lekovit ĉaj ili ulje za spravljanje obloga i premaza za koţu. U mnogim zemljama zapadne i srednje Evrope gaji se zbog korena. Voli laku. vlaţnu zemlju. duboku..Crnog i istoĉnih obala Sredozemskog mora. koji je povremeno poplavljen. grlo.. problema sa organiam za varenje i protiv raznih koţnih bolesti. Misli se da je beli slez poreklom iz zemalja oko Kaspijskog. pluća.

Crveni kantarion: Narodni naziv:kicica .

a debelo je do 3 mm i narijetko obraslo sitnim listicima.uzrok je zapustanje livada. a nije otrovna. po rubu cijelo. golo. ona se iscupa i na taj nacin unisti. naspramno. Kicica ima vrlo sitno i plitko korenje. Malo je nsseg ljekovitog bilja koje ja tako mnogo i cesto upotrebljavam. protiv groznice. vezati u kitice i susiti u hladu. skoro sjedece. Radulović | 27. Cvjeta cijelog ljeta. Upotrebljava se u obliku vodenog ekstrakta. rijetko. otvaranje apetita. sjajno. mjestimicno u ogromnim kolicinama.net/t6411/#ixzz2WGaTSHpa Glog: Jaĉa srce. petozubu krunicuroza ili svijetle crvene boje. suplje.kao i zuti kantarion. Cvetovi su slozeni u racvastu cvast na vrhu stabla i imaju lijevkastu. Ljekoviti dio :biljka je vrlo gorka. tako da cim se rukom uhvati. 12:33 | Komentara: 1 . Prizemno lisce poredano je unakrsno u prsljenove i jsedece. U posljednje vrijeme ga je nesto teze pronaci na mjestima na kojima je ranije uspijevao. smiruje nervozu Ţ. tako da se u ljeto mnogi sjenokosi rumene od iscvjetale kicice. visoko do 40 cm. do 4 cm dugacko. Kicicu treba brati dok je u cvijetu. duguljasto-jajasto. Kod stare i na suncu susene biljke cvjetovi su izblijedjeli. protiv smetnji u organima za varenje. Saznajte više: Crveni kantarion http://slobodni. praska. Ulazi u sastav gorkih cajeva za stomak. gotovo cetvrtasto. Staniste: Ne uspijeva bas svugdje. najvise po vlaznim brdskim i planinskim livadama. Deluje kao cist amarum slicno lincuri. vina i tinkture. oktobar 2012. Lisce je sitno.Opis biljke: Stablo je cvrsto. pri vrhu razgranato. slabokrvnosti itd. golo.

grĉenja materice Dokazano je da glog povećava snagu srĉanog mišića / Foto Thinkstock SRODNE VESTI Med smanjuje otok Trešnja: Delotvornija od aspirina Sveţe prolećne salate Lipa:Smiruje napetost i ĉuva srce . nesanice.Koristi se protiv srĉanih problema.

Hibiskus leĉi groznicu Iako se u nekim zemljama glog gaji kao ţiva ograda, cvet i list od ove biljke još od pre pola veka koriste se kao lek. Prema pisanom tragu dr Jovana Tucakova, i cvet i list mogu da pomognu u leĉenju nervoze, nesanice, gušenja, srĉanih problema, protiv visokog krvnog pritiska. TakoĊe, pomaţu kod grĉenja materice i tonusa creva.

Poslednjih godina kod nas se prave lekovi od gloga, namenjeni pre svega ljudima koji imaju probleme sa srcem, onima sa slabim nervima i ţenama u predmenopauzi i u menopauzi. U narodnoj medicini posebno se isticalo blagotvorno dejstvo gloga na staraĉko srce. Dokazano je da glog zaista povećava snagu srĉanog mišića, poboljšava provodljivost impulsa i smiruje lupanje srca. Dobri rezultati su postignuti i kod mlaĊih ljudi, posebno kod srĉanih nervoza. Naš narod je vekovima koristio magijske postupke u leĉenju raznih bolesti. Kult glogovog drveta oĉuvan je do danas, pa je opstalo i verovanje da ĉovek koji je bolestan odnese kolaĉ od kukuruznog ili pšeniĉnog brašna do gloga i tamo ga okaĉi uz reĉi: U glog ulog, a u telo odlog! Verovalo se da je ovo drvo zaštitnik zdravlja i da ga se plaše svi demoni i bolesti. Poznat je i obiĉaj Roma iz Šumadije koji su se na ĐurĊevdan priĉešćivali glogovim listom. Glog raste po ogoljenim, kamenitim i suvim mestima. Da bi se saĉuvala njegova lekovita svojstva, vaţno je znati šta, kako i kada brati. Do cvetova se dolazi kad je u cvatu polovina otvorena, a druga polovina još u pupoljku. Treba uzbrati cele cvasti iskljuĉivo po suvom vremenu, još bolje ako je sunĉan dan i staviti ih u korpe. U što tanjem sloju zatim ih sušiti na promaji i ne prevrtati da se ne bi izlomile. Osušen cvet mora da se ĉuva dobro zapakovan. List se bere mlad i suši kao i cvet, dok se plodovi ubiraju kad su potpuno zreli. Glog je, inaĉe, trnovit, razgranat i otporan grm koji raste do ĉetiri metra. Listovi su podeljeni u tri do pet reţnjeva i po obodu testerasti, a cvetovi beli, reĊe malo ruţiĉasti sakupljeni u mirisne cvasti sliĉne štitu. Istiĉe se mnoštvom prašnika crvene boje. Plod je okruglasta i malo duguljasta crvena, mesnata koštunica sa

jednom do tri semenke. U gloginjama ima masnog ulja, šećera, limunske, vinske i drugih kiselina, dok kora sadrţi alkaloide. Za glog postoje i druga manje poznata imena kao što su beli glog, bela draĉa, beli trn, glogovka, oštri trn, pasji trn, ĉobanĉica... Na našim prostorima najrasprostranjeniji je beli glog, u ĉijem se plodu nalazi samo jedna semenka. Njegov cvet i list najĉešće se beru i prodaju pod imenom crvenog gloga. Zbog svoje već poznate lekovitosti, inostrano trţište sve više je zainteresovano da iz naše zemlje uveze velike koliĉine cveta i lista gloga. U svetu, kao što se zna, ljudi se poslednjih decenija okreću prirodnim putevima izleĉenja, a tu je, ĉini se, glog postao nezaobilazan. Ukoliko ste se opredelili da pronaĊete lek u ĉaju od gloga za neku svoju boljku, treba da znate da duţa i svakodnevna upotreba moţe da izazove muĉninu, pa ĉak i trovanje. Preporuĉuje se da se posle pet do sedam dana leĉenja ĉajem napravi pauza od dva-tri dana. Podrazumeva se, naravno, da pacijent za sve vreme terapije mora biti pod nadzorom lekara ili fitoterapeuta.

RECEPTI Zaustavite aritmije Za spreĉavanje nepravilnost u ritmu srĉanih otkucaja, po receptu dr Jovana Tucakova, sami napravite lek. Tri do pet puta dnevno pre jela na kocku šećera nakapati po 15 kapi tinkture (20 g na 100 g alkohola) od cveta i lista gloga. Za isti poremećaj preporuĉuje se i pet kapi tinkture (20 g na 100 g alkohola) od zdrobljenih gloginja. Moţete da napravite i ĉaj tako što ćete jednu kašiku cveta gloga preliti ĉašom kljuĉale vode. Ostaviti da odstoji dva sata, procediti i piti u dve doze pre jela. Ako imate usporen rad srca Uzmite po 50 g cveta i lista gloga i lista matiĉnjaka. Pomešati, dve kašike ove mešavine preliti sa tri decilitra kljuĉale vode. Poklopiti posudu i ostaviti dva sata da odstoji. Procediti i piti ĉaj u toku dana pre jela. Pobedite arteriosklerozu i pritisak

Odvojite po 25 g gloga, belog luka, rastavića i imele. Od dve kašike ove smeše pravi se ĉaj tako što se popari sa tri decilitra kljuĉale vode, poklopi i posle dva sata procedi. Napraviti ĉaj i pijte dva puta u toku dana pre jela. Za ove bolesti moţe da se koristi i mešavina od 20 g cveta gloga i kamilice, maslinovog lista, imele i belog luka.

Kod nas je najviše ima u brdima.. Zbog toga je lincura u našim krajevima i susednim zemljama zakonom zaštićena kako bi se oĉuvala. Koren je gorkog oporog ukusa. Zbog lekovitih sastojaka koristi se sušen koren (ceo. Lincura (Gentiana lutea) je višegodišnja biljka koja izrasta do oko jednog metra. lecijan. Za potrebe prerade lincura se u novije vreme uzgaja u baštama. lincura se vekovima koristi u narodnoj medicini. dok je koren razgranat i dugaĉak. ravet.. ali se njena lekovita svojstva primenjuju i u savremenoj medicini. Sastav Lincura sadrţi sledeće lekovite supstance: . planinskim pašnjacima ili pored grmlja. sa svetloţutim cvetovima. Zbog lekovitih osobina (i popularnosti). Stabiljka je okrugla i šuplja. komadići ili mleveni prah od korena). moţe škoditi organizmu. a u većim koliĉinama. Kao lekovita biljka.01. tako da je u nekim krajevima postala retkost. Ranije se lincura koristila kao odliĉan lek protiv kuge. ravan. U našim krajavima lincura se zove i srdaĉica ili trava od srca.2010. zbog prevelike gorĉine.Lincura protiv problema sa varenjem Dragan Cvetković – 19. u našim krajevima je ranijih godina lincura nemilosrdno eksploatisana kao lekovita trava. Poznato je da su lincuru kao lek koristili i Iliri. ali i na livadama kao industrijsko bilje. gencijana košutnik. licijan.

alkaloide gentanine biljna vlakna biljne masti biljna ulja gentizin glikozide gumu enzime eteriĉna ulja mineralne soli pektin tanine trisaharide heterozide šećere Lekovito dejstvo Lincura se koristi u sledećim sluĉajevima kao lek ili kao pomoćna terapija: bolovi u bubrzima bolovi u ţelucu bolovi u stomaku bronhitis gasovi u stomaku gorušica .

grĉevi u ţelucu zatvor infekcije koţe (obloge) kašalj i kijavica kuga muka u stomaku moţe se koristiti kao diuretik nadimanje nesvestica otvorene rane (obloge i ispiranje) pad imuniteta PMS i menstrualni bolovi pritisak u ţelucu protiv groznice problemi sa varenjem problemi sa ţuĉnom kesom problemi sa jetrom razne infekcija sinuzitis sindrom nadraţenih creva smanjenje apetita spreĉava razvoj mikroorganizama upale ţeluca i creva .

Kantarion Из Википедије. Ipak se pre upotrebe treba konsultovati sa struĉnim licima i naroĉito voditi raĉuna o tome da se ne pretera sa jakim ĉajevima ili prevelikim koliĉinama korena lincure pri spravljanju lekovitih napitaka i premaza. osobama sa povišenim krvnim pritiskom. ali u manjim koliĉinama. pored toga. kao ni osobama koje imaju sklonost ka krvarenju iz nosa ili ţeluca. ili kao obloga za uklanjanje hematoma (modrica i podliva). Lincura je lekovita. a od njega se spravljaju ĉajevi ili premazi. dodaje se u vino ili rakiju. Pored upotrebe u farmaciji i medicini. koristi se kao dodatak ĉajevima ili dodatak vinu ili rakiji (za probleme sa organima za varenje). слободне енциклопедије кантарион . Naĉin delovanja Na osnovu narodnih iskustava i savremenih prouĉavanja moţe se zaljuĉiti da lincura povoljno deluje na organizam i protiv mnogih zdravstvenih tegoba. Lincura se najviše koristi za leĉenje organa za varenje (stimuliše rad ţeluca i praţnjenje ţuĉi). Lincura se ne preporuĉuje trudnicama.upala vena hematomi (za modrice i podlive kao oblog) hemoroidi (ĉaj za premaz i obloge) Korišćenje lincure kao lekovite biljke Koren se osuši pa se po potrebi secka ili melje u prah.

sentjanzevka ili lat. perforatum Биномијална номенклатура Hypericum perforatum L. Hypericum perforatum) је višegodišnja zeljasta biljka iz istoimene porodice (Hypericaceae).Систематика царство: раздео: класа: ред: Plantae Magnoliophyta Magnoliopsida Theales (Guttiferales) породица: Hypericaceae род: врста: Hypericum H. gospino zelje. sentjanzovka. Екологија таксона Портал Биологија Kantarion (kantarijon. bogorodiĉna trava. .

Kantarion ovo ulje (Oleum hyperici) je naširoko poznato i koristi se za ublaţavanje i leĉenje opekotina. Cveta od maja do septembra. Ekstrakt kantariona povisuje koncentracijuneurotransmitera serotonina i noradrenalina na sinapsama. Antidepresivno dejstvo je poznavao već u srednjem veku Paracelzus. koristi se spolja i iznutra. rutin.hlorogenska kiselina. umereno topla i umereno svetla staništa. pseudohipericin. antibiotik. Aktivna supstanca je hiperflorin. epikatehin. kvercetin. Lekovita svojstva [уреди] Kantarion se koristi kao antidepresiv. kvercitrin.Садржај [сакриј] 1 Opis biljke 2 Lekovita svojstva 3 Interakcija sa lekovima 4 Izvori Opis biljke [уреди] Kantarion je višegodišnja zeljasta biljka sa razgranatim korenom. Sastav biljke: hipericin. dok je plod bradaviĉasta ĉaura. visine od 20 do 100 cm. Cvetovi su ţuti. izohipericin ( u cvastima). kateh in. gola. karotenoidi. Stanište: Predeli umerene i suptropske klime širom sveta. sedativ. amentoflavon. etarsko ulje. a školska medicina ga je 70-tih godina prošlog veka potvrdila. Stabljika je uspravna. kafena kiselina. hiperozid. biapigenin. Dobija se prelivanjem (maceracijom) sveţih cvetova kantariona maslinovim uljem. leukoantocijani. Uslovi za ţivot: Zemljišta srednje bogata hranljivim materijama . steroli. Kaţe se da kantarion koji . hiperflorin.

varfarin.[2] Smreka (lat. opijati ukljuĉujući tramadol. brin. klekinja. Tu spadaju antidepresivi. statini (za smanjivanje holesterola i trigicerida). TakoĊe deluje i na pojedinaĉne lekove kao što su digoksin. crna smrekinja. hormonski kontraceptivi. metadon.[1] Sa lekovima koji deluju na centralni nervni sistem interakcija moţe biti opasna po ţivot. zbog njene široke upotrebe.cveta u sred leta skuplja sunĉeve zrake da bi ih ljudima dao za vreme tamnih meseci. stimulansi. omerazol. beta-blokatori i blokatori kalcijumovih kanala (lekovi za srce i pritisak). antiretroviralni lekovi. brina. crna smreka. Sadrţaj . kleka. Na neke lekove deluje povećavanjem metabolizma i brzine izbacivanja tih lekova. i samim tim i njihovo dejstvo. Tu spadaju grupe lekova: benzodiazepini(za smirenje i anksioznost). venja. Interakcija sa lekovima [уреди] Treba biti oprezan pri korišćenju ove biljke jer interaguje sa velikim brojem lekova. poznata je još pod imenima: borovac. ĉime se smanjuje njihova koncentracija u plazmi krvi. teofilin. imunosupresanti. antiaritmici. levodopa i drugi. Juniperus communis). smrĉika. biljka iz porodice Cupressaceae. litijum i drugi. smrĉa. fenobarbital.

S gornje strane lista nalazi se plavkasto-bijela crta. sjeverne Afrike do istoĉne Azije. majoranom i lovorom. Listovi su dugaĉki 8 do 10 mm. Obzirom na veliĉinu.od primorskog podruĉja do brdskih i planinskih predjela. smreka je vrlo promjenljiva biljka. a iglice gorke i smolaste. Plod je crna. Ĉesto se nalazi u velikim grupama na kamenitoj. naroĉito divljaĉ. Raste na sunĉanim. Plodovi su gorko-slatkog okusa. naroĉito u kuhinji alpskih zemalja. Upotreba [uredi] Smreka je zaĉin prisutan u evropskoj kuhinji. kraškoj podlozi . Mnogostruka je ljekovitost smreke ili borovca. Njome se zaĉinjaju jela od kiselog kupusa i meso. Svi dijelovi smreke ili borovca imaju fini aromatiĉan miris. U poĉetku su svijetlozelene boje. rast i oblik iglica. suhim mjestima. što dozrijeva tek druge godine u jesen. . Evrope. Dobro se kombinuje s biberom. ali i voćem. Muški cvjetovi su ţuti i nalik klasu. Raste po klisurastom neplodnom tlu i bjelogoriĉnim i cmogoriĉnim šumama. oblik. Igliĉasti listovi stoje po tri u pršljenu. modrikastim prahom posuta bobica. Karakteristike [uredi] Smreka ili borovac raste kao grm. na kreĉnjakom bogatom tlu. preko juţnog Grenlanda.[sakrij] 1 Rasprostranjenost 2 Karakteristike 3 Upotreba 4 Narodno vjerovanje Rasprostranjenost [uredi] Rasprostranjenost smreke je od sjeverne Amerike. a poslije potamne. a ţenski su cvjetovi ĉešeri s izgledom boba.

skorbut. bubrega. pri kori. Vrste kamilice Pored osnovne vrste kamilice. za proizvodnju raznih lekova. Mladi vršci kuhani u mlijeku lijeĉe kostobolju. ĉisti krv. Ipak se ne preporuĉuje osobama slabih bubrega i trudnicama. Kamilica . Nakon što se plodovi uberu. Drvo smreke koristi u proizvodnji sitnog namještaja i za rezbarenje. koje se od svijetloţute. drobi i odvaja kamence i pijesak iz ţuĉi. Koristila se i još uvek se koristi protiv mnogih bolova. reumatizam. ĉisti jetru. upala i infekcija. mokraćnog mjehura. zbog lijepih boja drveta. a s mokraćom i loše sokove. poznate su još i rimska kamilica i nemaĉka ili divlja kamilica. Sastav . Sastojci kamilice koriste se za kupke. odvodi otrovne plinove. išijas. suše se u tankom sloju na suhom i zraĉnom mjestu. osobito astme. vrškovi granĉica i samo drvo. Za lijek se beru plodovi. izaziva znojenje.lek od davnina Kamilica (Matricaria chamomilla) je jedna od najstarijih i najpoznatijih lekovitih biljaka.Ĉaj od plodova jaĉa ţivce i ţeludac. a preporuĉuje se za lijeĉenje plućnih bolesti. Najĉešće se koristi cvet kamilice za spravljanje ĉajeva. tegoba. ali se koriste i drugi delovi biljke. ali i u kozmetiĉke svrhe. iglice. Odliĉno lijeĉi bijeli cvijet. mijenjaju u crvenosmeĊu u sredini. vodenu bolest. lijeĉi vodenu i bubreţnu bolest. ţivĉanu rastrojenost i dr. Plod smreke ili borovice ne smije se sušiti na suncu i umjetnoj toplini.

antivirusno i fungicidno dejstvo (protiv gljivica). Kamilica sadrţi lekovite sastojake pa se zato koristi se za leĉenje mnogih bolesti i tegoba: akne alergije na hranu alergijski rinitis anksioznost artritis astma bolesti zuba i usne duplje bolesti desni bolesti disajnih puteva bolovi u leĊima (obloge) bolovi u stomaku (obloge) bronhitis gastritis . Koristi se kao dodatak jelima. Korišćenje Kamilica se najĉešće koristi u sušenom stanju. za kupke i spravljanje obloga i kao dodatak kozmetiĉkim preparatima. za spremanje ĉajeva. za inhalaciju. tako da je veoma efikasna u spreĉavanju i leĉenju brojnih infekcija. Dejstvo Kamilica ima antiseptiĉko. za pripravljanje eteriĉnih ulja. i to najviše cvet i list. antibakterijsko.Kamilica sadrţi mnogo korisnih sastojaka koji se koriste za spravljanje eteriĉnih ulja ili ĉajeva.

gasovi u stomaku gljiviĉne koţne infekcije grĉevi u nogama grĉevi u stomaku gubitak polnog nagona dermatitis depresija divertikuloza ekcem enteritis zapušen nos infekcije vagine i mokraćnih puteva koţne bolesti kolitis koprivnjaĉa menstrualne tegobe mamurluk modrice muĉnina muĉnina u trudnoći nadimanje nadraţena creva nervoza .

U prodaji se moţe naći dosta kozmetiĉkih preparata na bazi kamilice i oni su veoma pogodni za negu koţe. .nesanica oboljenje materice opadanje kose opekotine (oblog) osip osip od pelena povišena temperatura problemi sa varenjem problemi sa sluhom od zapušenog nosa proliv reguliše rad mokraćnih puteva reguliše rad organa za varenje svrab stres suvoća koţe tegobe sa ţuĉnom kesom upale mišića upala karlice Pristupaĉnost Kamilica se moţe veoma lako nabaviti a od nje se mogu spravljati ĉejevi ili obloge.

treba uzimati biljke za koje ste potpuno sigurni.Prilikom branja kamilice.. Kamilicu treba kupovati od poznatih dobavljaĉa ili kao proverene ĉajeve u kesicama ili rasutom stanju.. jer ima dosta sliĉnih biljaka koje vam neće pomoći ni u kakvoj terapiji a neke mogu ĉak biti i štetne. Trnina ? Trnina plodovi Status zaštite Sistematika . Kamilica se moţe nabaviti u skoro svakoj prodavnici. farmaceut. Ukoliko niste sigurni da li vam kamilica u nekom obliku moţe pomoći. apoteci ili biljnoj apoteci.). registrovani travar. posavetujte se sa struĉnjacima (lekar.

. trn. Sitni bijeli cvjetovi cvatu u travnju i svibnju. Stablo ima vijek do oko 40 godina. trnula. Raste uglavno po pašnjacima ili rubovma šuma ili ponekad kao gusto razgranat grm s trnovitim ograncima. Trnina posjeduje tamnu koru. koja se cijepa u poodmakloj dobi u uskim trakama.Carstvo: Divizija: Razred: Red: Porodica: Biljke Magnoliophyta Magnoliopsida Rosales Rosaceae Potporodica: Prunoideae Rod: Prunus Podruĉje ţivota Trnina ili crni trn (Prunus spinosa) ponekad i nazivana trnjina. Pripisuju joj se brojna ljekovita svojstva. Trn se smatra pretkom Šljiva. crni trn. i do 6 m visine.sve dok ih "opari" prvi mraz. Razmjerno maleni listovi su velicine od 2 do 4 centimetra.5 centimetara. Plodovi trnine poĉinju dozrijevati u kolovozu i tada postaju plavkastocrno okrugla koštunica promjera izmedu 1 do 1. divlja šljiva maĉja šljiva) je vrsta roda Prunus (Maloideae. Nakon mraza postaju ukusnije. Visine je izmedu jednog do pet metara a u rijetkim sluĉajevima. Rosaceae). U prosincu su najukusniji. Raste u gotovo cijeloj Europi i dijelovima sjeverne Afrike. Kore grana su crvenkasto smeĊe boje. Divlje šljive su vrlo kisele i gorke . trnavka.

Treća vrsta. planinskim i pretplaninskim predjelima. Jako rasprostranjeni "visoki jaglac" (Primula elatior). Zlatnoţuti cvjetovi ove vrste jaglaca mirišu ugodno poput meda. rubovima šuma i ispod grmlja nosi na svojoj visokoj stabljici svjetloţuti štitasti cvat slaba mirisa. Vrhom punu ĉajnu ţliĉicu ove mješavine oparimo s 1/4 litre vode i ostavimo da odstoji tri minute. odliĉan je ĉaj za bubrege koji pomaţe u odstranjivanju kamenaca u mjehuru. Uvarak korijenja. Nalazimo ga na brdskim livadama. Pijemo tijekom dana u gutljajima dvije . ublaţava migrenu i glavobolje uslijed nervoze. vodene bolesti i kod naginjanja moţdanom udaru. koji raste skoro na svim livadama. alpska je biljka strogo zaštićena i ne smijemo ju brati. alpski jaglac (Primula auricula). galĉina. pramaliće. tvore štitast cvat koji se nalazi na 10 . sunašce. 15 g maslaĉkova korijena. Po ljekovitoj je snazi ravan već opisanom ljekovitom jaglacu i moţemo ga jednako koristiti. Za ĉišćenje krvi preporuĉujem sljedeći proljetni ĉaj: 50 g jaglaca. odliĉno djeluje kod upale srĉanoga mišića. jagorĉika.20 cm visokoj stabljici i koji se diţe iz sredine rozete listova.AGLAC (Primula officinalis) Narodna imena su još: jagorĉevina. proljetni jaglac. jaglika. alpski jaglac. Ĉaj od jaglaca je osim toga odliĉno sredstvo za jaĉanje ţivaca i srca. 15 g koprivinih listova. pomiješan s medom. 50 g mladica bazge. visoki jaglac. kljuĉarica. Svojom sposobnošću proĉišćavanja krvi odstranjuje iz tijela sve otrove koji prouzrokuju glht i reumatska oboljenja. Beremo cijeli gornji štitasti cvat. jaglac rani.

(Pod mladicama bazge podrazumijevamo mlade. Bazga kao lijek Najviše se povezuje s bolestima respiratornog sustava. Odliĉno sredstvo protiv srĉanih tegoba je jaglaĉevo vino koje u proljeće moţemo sami pripraviti. Ĉaj pijemo jako vruć. Prouĉite njena ljekovita svojstva. oparimo i ostavimo da kratko odstoji. Dvolitrenu bocu do grla rastresito napunimo sa svjeţim cvjetovima jaglaca (Cijeli štitasti cvat) i prelijemo s prirodnim bijelim vinom. Kod srĉanih tegoba popijemo gutljaj toga vina. Bocu ostavimo 14 dana na suncu lagano zaĉepljenu. neposredno prije spavanja. 10g Gospine trave. upravo propupale proljetne pupoljke. u gutljajima. parne kupke. korisna je za probavu i urinarni trakt. obloge. NAĈINI UPORABE Ĉajni oparak: Jednu vrhom punu ĉajnu ţliĉicu bilja stavimo na 1/4 litre vode. srĉani bolesnici mogu na dan uzeti do tri pune velike ţlice.šalice ĉaja eventualno zaslaĊena s nešto meda... Po ţelji moţemo zasladrti s malo meda. a potom iskušajte recepte naše ajurvedske suradnice za ĉaj. ĉisti od toksina. 25 g cvjetova lavande. Vrhom punu ĉajnu ţliĉicu ove mješavine oparimo s 1/4 litre vode i ostavimo da stoji tri minute. 5 g odoljenova korijena. Cvjetovi moraju biti prekriveni s vinom. 15 g plodova hmelja. .) Jako dobar ĉaj protiv nesanice: 50 g jaglaca. ali i jaĉa imunitet.

Dok se u proljeće beru cvjetovi. virozu. Širok. lišće moţemo brati tijekom cijelog perioda vegetacije. natrij. tanin. aptika. neka su od narodnih imena biljke koja u proljeće zabijeli i snaţno zamiriše kako bi nas pozvala na branje svojih ljekovitih cvjetova. skriva stotine sitnih cvjetova intenzivne bjeline što leţe na grmu koji moţe narasti i do nekoliko metara visine u podruĉjima šuma.. Ne moramo otići u daleku prošlost da bismo saznali kako su još naše bake bazgom lijeĉile gripu. bolji će poznavaoci ljekovita bilja isticati njen plod. ali i s oprezom uvijek napominjati kako se moţe. Bazga je predivan cvijet. bazgovina. a plodovi i kora sakuplja ujesen. Mnogo prije negoli sam krenula izuĉavati prirodne metode lijeĉenja. bujad. bila sam zaljubljena u njen osvjeţavajući i ugodan okus. vitamin C. Godinama pripremam sok od bazge.. zaĉepljenja sinusa. suncem osvijetljenih staništa. šumskih rubova i vlaţnijih.. crna bazga.. ali samo znalac.. neki su od ljekovitih sastojaka prelijepe biljke ĉija kora i list sadrţe alkaloid sambunigirin i purgativne smole. groznicu. baza.Bazga. eteriĉna ulja.. prehladu. okoristiti i korom i listom i plodom. a tek sam kasnije imala sreću uĉiti i o ljekovitosti. poput dlana otvoren. zova. vitamini B i A. ali samo ono posve razvijeno. . zovika. kalij. Što se sve moţe iskoristiti? Iako se najviše govori o ljekovitosti bazgina cvijeta. Njena ljekovitost Ţeljezo. aptovina.

sirupa. iznimno korisno jer pomaţe uklanjanju toksina iz tijela te se na taj naĉin. gripa i prehlade. . slijedite upute lijeĉnika ili ispisane doze na etiketama proizvoda. a kao i većina bobiĉastih ljekovitih biljaka. prehlada ili viroze. poĉetni stadiji upale pluća. Bronhitis. Zbog tog joj se svojstva priklonite u poĉetnim stadijima gripe. kapsula. omotajte ih gazom i stavljajte kao oblog na bolna mjesta. Pustite da odstoji 10-ak minuta. Bazga je blagi laksativ pa ju je preporuĉeno uzimati kod crijevnih i probavnih poremećaja. gledajući ajurvedski. Ovaj ĉaj potiĉe znojenje i uĉinkovit je kod lijeĉenja viroza. pastila. Koristi se kao biljni lijek za poticanje imunološkog sustava. upale i infekcije grla. tekućeg ekstrakta. Ĉaj od cvjetova bazge: 3-5 grama suhih cvjetova prelijte s 250 ml (1 šalica) kipuće vode. parite i inhalirajte.15 minuta. sinusnih upala kao i infekcija te upale grla. Parna kupka: Prelijete s 400 ml vruće vode 1 ĉajnu ţlica suhog cvijeta bazge i 1 ţlicu suhog cvijeta kamilice. samo su neke od bolesti i stanja kojima pomaţe njena ljekovitost. Ovaj postupak uĉinkovit je kod svih respiratornih oboljenja. a ugodna je okusa. Bazgu povezujemo najviše s bolestima respiratornog sustava. Pokrijte se tkaninom. kašalj. Doziranje Ĉesto je u obliku tinkture.Dobro su znale za njeno svojstvo izazivanja znojenja koje je. Lišće je djelotvorno i kao oblog za hemoroide. astma. Oblozi od listova: Svjeţe listove usitnite. nakupljene sluzi. Njena diuretiĉka svojstva gode radu naših bubrega i urinarnog trakta. gušenje u prsima. Povoljno djeluje na koţu te umiruje oĉi. što posebno cijene djeca. Ostavite da odstoji 10 .. ĉovjek lakše oporavlja i izbacuje iz sebe otrovne tvari.. Kao i kod bilo kojeg lijeka ili biljnog dodatka. izvor je antioksidansa. biljnim moćima potpomognut.

no mogu izazvati muĉninu i povraćanje. pogledajte MeĊunarodni festival djeĉjih kazališta Maslaĉak. ? Maslaĉak Ilustracija dijelova maslaĉka (Taraxacum officinale) . Sirove bobice su jestive.Potencijalne nuspojave: Svjeţa biljka je otrovna i ne smije se konzumirati bez kuhanja. Maslaĉak Ovo je glavno znaĉenje pojma Maslaĉak. Za druga znaĉenja. Zabranjena je trudnicama i dojiljama.

T. 1780 Podruĉje ţivota vrste T.Status zaštite Sistematika Carstvo: Plantae Divizija: Magnoliophyta Razred: Red: Magnoliopsida Asterales Porodica: Asteraceae Rod: Taraxacum Weber ex F.Wigg. vulgare) T. . albidum T. japonicum T. officinale (syn. laevigatum (syn. erythrospermum) i dr..H. T.

Obiĉno se nalazi u krajevima s umjerenom i hladnom klimom. Uspijeva i u visokim planinama. podrijetlom iz Kazahstana. pripada meĊu biljke od kojih se dobiva kauĉuk. Uzgaja se kao povrće u mnogim zemljama svijeta. Cvate od travnja do listopada. poredano kao zraĉna lopta. Najpoznatija i najĉešća vrsta Taraxacum officinale. raniji naziv Compositae). . Rod obuhvaća 2290 vrsta[1]. mladi listovi koriste se kao salata. Maslaĉak je takoĊer jestiv.araxacum albidum Maslaĉak (Taraxacum) rod porodice glavoĉike (Asteraceae. zeljasta je trajnica s nazubljenim listovima u prizemnoj ruţici iz koje se diţe šuplja stabljika s jednom ţutom cvjetnom glavicom na vrhu. Vrsta Taraxacum kok-saghyz. U puĉkoj medicini koristi se kao gorko sredstvo. kolagog. s mnogo sjemenki koje se šire pomoću vjetra. parkovima. uz putove i ţivice. . Nakon cvjetanja pojavljuje se sjeme. Pojavljuje se na livadama. cvjetovi za pripremu meda. aperitiv te za smanjivanje masnoće u krvi. Malina (lat. Korijen je vretenast i u gornjem dijelu razrastao.Rubus idaeus) je biljka porodice Rosaceae. Poznata je od davnina kao ljekovita biljka. Izgled biljke se uvelike mijenja ovisno o staništu. ali ondje mu je rozeta mnogo manja. vrtovima.

Cvjeta od maja do augusta. Rasprostranjena je u cijeloj Evropi. Plod je crven i soĉan. rjeĊe bijeli i soĉni. Raste po polusunĉanim mjestima. gdje je veća vlaţnost vazduha. rubovima šuma. putem vrijeţa i korjenja. Ljekoviti su listovi i plodovi u vrijeme dozrijevanja. takoĊer. ima upodan miris i sladak okus. Razmnoţava se sliĉno jagodi. do 2000 m nadmorske visine. Plodovi su joj crveni. ugodno mirišu. nalik kupini. .Karakteristike [uredi] Malina je ţbun koji naraste do 200 cm. ali ne podnosi vlaţna i moĉvarna zemljišta. Listovi. sliĉni kupini i jagodi. Listovi se suše u hladu na prozraĉnom mjestu.

Bodlje sluţe za penjanje. iz svakog pojedinog cvijeta razvija se sitni jagodiĉasti plod. te mjestimiĉno odrvenjela. Nakon cvjetanja. koji kasnije potamni do tamnoplave i skoro crne boje.Kupina Kupina je biljka penjaĉica. Stabljika joj je. Hemijski sastav [uredi] . Cvjeta od juna do augusta. crvene boje. te naraste od 50-300 cm. ali i kao odbrambeni mehanizam protiv ţivotinja koje se hrane lišćem kupine. manje-više bodljikava zavisno od sorte.

zaštitnih i lekovitih sastojaka koji se ĉak koriste i za proizvodnju lekova. belog je cveta sa sitnim crvenim bobiĉastim plodovima koji su . Brusnica kao lek Dragan Cvetković – 18.5 i. 100g malina sadrţi 52 kcal. sluţi za pravljenje sokova.u. vina i sliĉno.6 mg ţeljeza. 0.7g proteina. dţemova.2009. a ima dejstvo sniţavanja krvnog pritiska i nivoa šećera u krvi.4g masnoća. 6. 0. ĉiji su sitni bobiĉasti plodovi izvor hranljivih. Lišće kupine se koristi u raznim ĉajevima. vitamina A i 21 mg vitamina C Upotreba [uredi] Plod kupine se koristi u ishrani kao voće. pekmeza. 0. 12.Kupina sadrţi mnogo minerala i vitamina. Brusnica (Vaccinium macrocarpon) raste kao zimzeleni grm visine tridesetak santimetara. 32 mg kalcijuma. U novije vreme sve se više pominje biljka brusnica.02.8 g šećera.

sok. mineralima. U novije vreme se proizvodi i preporuĉuje kao lek u koncentrovanom obliku u sirupu za decu i tabletama za odrasle. Sastav Mali crveni plod brusnice bogat je vitaminom A. Brusnica potiĉe iz Severne Amerike.gorkokiselkastog ukusa. sirup ili ĉaj. U nauĉnim krugovima prvi put se pominje njeno lekovito dejstvo 1800. Korišćenje Brusnica se koristi u ishrani i konsumira se kao: sveţ plod. Danas se brusnica najviše gaji u Americi. benzojevom kiselinom i vlaknima. što pogoduje dijabetiĉarima . Plod ima jako antioksidantsko dejstvo. dokazano je da brusnica deluje: u prevenciji karidovaskularnih bolesti (bolesti srca i krvnih sudova) kao prirodni antibiotik protiv gljivica na ĉulo vida na sniţenje glikoze u krvi. Dejstvo Pošto plod u sebi sadrţi dosta lekovitih materija i jakog je antioksidanskog dejstva. treba ih koristiti prema preporuci lekara ili uputstvu u pakovanju. dţem. Sadi se u martu. kalijumom. godine farmaceuti se ozbiljnije bave brusnicom i ona se koristi za leĉenje nekih bolesti. a dokazano je da ima i antikancerogeno dejstvo. Arheolozi su ustanovili da je brusnica postojala i koristila se još u gvozdeno doba. Ukoliko se koriste tablete ili sirupi. vitaminom C. zbog smanjene koliĉine šećera. a još su starosedioci (indijanci) smatrali da ima veoma lekovito dejstvo i koristili je kao namirnicu i lek. a raĊa dva puta godišnje. pa i u Srbiji. Od 1914. ali se poslednjih godina gaji i u Evropi. u julu i septembru. pekmez. moţe se koristiti više puta dnevno. godine. Pošto se r adi o prirodnom proizvodu. sušeno voće.

tj. polnih organa i organa za varenje Naĉin delovanja Ispitivanjima je utvrĊeno da pored antioksidantskog delovanja. brusnica deluje i antiadhezivno. Vaccinium myrtillus) je biljka iz porodice Vaccinium. Sadrţaj [sakrij] 1 Karakteristike 2 Upotreba . Brusnica je efikasno sredstvo u borbi protiv: bakterije ešerihija koli bakterije "helicobacter pylory" gljivice kandide Borovnica Borovnica (lat.na povećanje nivoa "dobrog" holesterola na upale i infekcije bešike i mokraćnih kanala na smanjenje rizika od kancerogenih oboljenja (rak dojke i rak debelog creva) protiv uzroka nastajanja ĉira na ţelucu i u stomaku protiv poremećaja jetre na smanjenje povišene temperature protiv stresa na bolesti (infekcije) koţe. spreĉava vezivanje bakterija za zidove mokraćnh organa.

Ljekoviti dijelovi biljke su listovi. rijetko do 90 cm. koji se sabiru prije sazrijevanja plodova i suše se na sjenovitom i zraĉnom mjestu. Listopadna je biljka. a suše se na suncu. novi listovi izbijaju krajem aprila i poĉetkom maja.Listovi su joj od 1-3 cm dugi. Naraste od 10-60 cm.eliksir zdravlja i dugovjeĉnosti Ovih dana dozrijeva ogrozd . Plodovi se sabiru ljeti.3 Hemijski sastav 4 Vanjski linkovi Karakteristike[uredi] Borovnica je maleni višegodišnji grm. Upotreba[uredi] Plodovi borovnice su jako hranjivi jer su bogati ţeljezom i vitaminima. koji izbija iz rizoma. Neki primjerci mogu opstati i do 15 godina. Ima zeleni korijen. Najĉešće se koristi za spravljanje ĉajeva i sokova. nakon sazrijevanja. ovalni ili eliptiĉni. a opadaju krajem septembra do oktobra. Ogrozd . .ukusno i zdravo voće kiselkastog okusa.

Zahvaljujući njegovim stezajućim i antibakterijskim svojstvima moţe se koristiti kao njegujući tonik protiv prištića i mrlja na licu. lat. bakar. stoljeću zbog visoke koliĉine vitamina C koristili su ga za lijeĉenje groznice i kuge. Moţe biti zelene. raste u podruĉjima Europe. . Nekoć su u Engleskoj postojali klubovi ĉiji je cilj bio uzgajanje najboljeg i najsoĉnijeg grma ogrozda.znaĉajan je u ayurvedskoj medicini zahvaljujući tome da lijeĉi mnoge zdravstvene probleme u kratkom roku. ţute. folate.amalaki . Ove bobice sadrţe bioflavonoide i imaju snaţna antioksidativna svojstva. sjeverozapadne Afrike i zapadne. 100 grama bobica sadrţi tek 44 kalorije i 25 posto dnevne koliĉine preporuĉenih dijetetskih vlakana što ga ĉini idealnom hranom za mršavljenje. bliskom srodniku ribiza. Ogrozd. naranĉaste i crne boje. U nešto manjim koliĉinama sadrţi pantotensku kiselinu. Ako imate problema s tankom i beţivotnom kosom. ovisno o sorti. fosfor i magnezij. crvene. pomaţu kod upala i ţivĉanih bolesti. Radi se o ukusnom bobiĉastom voću. Ljekovitost ogrozda Ogrozd je bogat izvor vitamina A i C. Indijski ogrozd . Namoĉite suhe ogrozde u vodi. piridoksin. U 16. tiamin. mangana. juţne i jugoistoĉne Azije. štiti od visokog krvnog tlaka te pomaţe normalnoj funkciji nervnog i mišićnog sustava. kalcij. kalija te dijetetskih vlakana.Naţalost. Dobivenu tekućinu redovito koristite za pranje kose. Štite od raka i prijevremenog starenja. Ovo sredstvo daje kosi volumen i pomaţe kod bolesti vlasišt a. mineralom koji promiĉe pravilan rad srca. ogrozd vam itekako moţe pomoći. mnogima je to nepoznata biljka. Ribes grossularia. Ogrozd je bogat kalijem.

te kod visoke temperature.smanjuju kolesterol. savršeno je za jaĉanje i podizanje imuniteta. bubrega i jetre uklanja pijesak u mjehuru poboljšava pamćenje i koncentraciju pomaţe kod problematiĉne koţe zaustavlja opadanje kose uklanja teške metale iz organizma pomlaĊuje i daje vitalnost poboljšava vid štiti od karcinoma prirodni je antioksidans . poboljšavaju protok krvi i jaĉaju srĉani mišić. Jedan od za to zasluţnih sastojaka je vitamin A te fitokemikalije iz soka ogrozda koje promiĉu zdravlje stanica oka. Dobar je za lijeĉenje katara ţeluca i crijeva. Dnevno konzumiranje ogrozda štiti od stresa. Organske komponente u ogrozdu imaju pozitivno djelovanje na srce . Pojaĉava izluĉivanje mokraće i koristi se kod svih vodenih bolesti. Korijen ogrozda je staro ljekovito narodno sredstvo. U tu svrhu moţete napraviti pastu od kuhane pulpe ogrozda koju ćete nanositi na vlasište nekoliko puta tjedno. Ljekovita svojstva ogrozda jaĉa imunitet poboljšava rad ţeluca. Konzumiranje ogrozda s medom moţe poboljšati vid i pomaţe kod katarakta. efikasno ĉisti organizam.Vjeruje se da ogrozd spreĉava gubitak kose.

Josta . Ne podnosi pjeskovita i jako topla tla. a osjetljiv na visoke.štiti srce i krvne ţile Pripazite da ne jedete nedozrele plodove ogrozda jer to moţe dovesti do ţeluĉanih problema.ribizla .hibrid crnog ribiza i ogrozda daje ukusne plodove crne boje te sadrţi veliku koliĉinu vitamina i minerala. godini rasta. Bistri sok od ogrozda 1 kg zrelih plodova ogrozda dobro operite i zgnjeĉite mikserom te procijedite sok. Ogrozd u kulinarstvu Ogrozd se ĉesto koristi u pripremi slastica poput torti i pita. Moţete ga osušiti i praviti od njega ĉaj ili sok. ilovasto . Ako ţelite da sok traje duţe. Sadnja ogrozda Ogrozd je grm srednje veliĉine koji svoje pune plodove daje tek u 5–8. dodajte 1-2 klinĉića i sok jednog limuna. Dobiveni sok ulijte u tamnu bocu i zatvorite. Najbolje ga je saditi na teţem. dţem ili sirup. Po ţelji moţete dodati med. Prskanje nije potrebno. Otporan je na niske temperature. Pijte 1-3 dl soka na dan.pjeskovitom tlu koje je umjereno vlaţno i hladno i u kojem se ne zadrţava voda. Lekovita priroda .

. vaţan je za nerve. Ribizla SRODNE VESTI Med smanjuje otok . jul 2012.O.Z. 11:16 | Komentara: 1 Niacin. pantotenska kiselina za ćelijsko disanje i lepu kosu. vitamin C za teške infekcije. koji se u znaĉajnim koliĉinama nalazi u ribizli.. JOKSOVIĆ | 16.

vlakna i proteine. ribizla. DŢEM OD CRVENIH RIBIZLARibizla je lekovita ne samo kao sveţa već i kada se od nje prave odreĊeni proizvodi. odnosno njeni sitni bobiĉasti i vrlo ukusni plodovi nalik grozdu. ObezbeĊuje i zdravo zgrušavanja krvi kao zaštitu kardiovaskularnog sistema. a kalorije u tragu. prijatnog kiselkasto slatkog ukusa. soĉne bobice. karotin u organizmu sluţi za sintezu vitamina A. U zavidnim koliĉinama sadrţi i vitamine B1. Osim toga. Sadrţi ugljene hidrate. jer aktivira osteokalcin. mada mogu i da se kultivišu. Crvena ribizla ima sitne. Obe rastu samoniklo. koji istovremeno štiti sluzokoţu i pospešuje razmenu materija na ćelijskom nivou. Zbog visoke koncentracije vitamina C ova voćka je izuzetno delotvoran antioksidans u spreĉavanju razliĉitih oblika karcinoma. ali i vitamine E i C. niacin. U tom smislu narodna medicina preporuĉuje dţem koga smatra dobrim antiseptikom i proizvodom koji ublaţava bol kod . zbog ĉega se preporuĉuje kod bolesti izazvanih manjkom vitamina. ali u velikoj meri koristi se i crna (Ribes nigrum). sazrevaju u julu. koji pomaţe ugradnju kalcijuma u kosti. Prebogata je karotinom koji je i razlog njene crvene boje. B2 i B6. kao što je avitaminoza. Dobar je i izvor vitamina K. Najzastupljenija je crvena ribizla (Ribes rubrum). pa se preporuĉuje za odrţavanje zdravlja kostiju.Trešnja: Delotvornija od aspirina Sveţe prolećne salate Lipa:Smiruje napetost i ĉuva srce Hibiskus leĉi groznicu Ukusna i lekovita. Bobice sadrţe ĉak polovinu dnevnih potreba vitamina C.

ĉisti i ulepšava telo. Ĉaj od crne ribizle povoljno utiĉe na rad bubrega i ublaţava tegobe izazvane reumom. tako što se 350 grama ribizla prokuva osam do deset minuta. TakoĊe pospešuju rad creva i ubrzavaju oporavak posle hirurške intervencije. Bobice crvene ribizle otvaraju i apetit. a kada sazru postaju crvenije i tamnije. kuva se desetak minuta 350 grama šećera. Sprema se tako što se dva prstohvata isitnjenih listova crne ribizle stavi u dva decilitra provrele vode. jaĉaju organizam i štite ga od nagomilanih štetnih materija.opekotina i spreĉava rast plikova. Sveţe bobice i sveţi sok krepe zdravlje. a naroĉito za dijabetiĉare. Potpuno crnu boju dobijaju kada su sasvim zrele. u 600 mililitra vode. Plodovi i sok korisni su kod bubreţnih bolesti. Lišće crvene ribizle koristi se za spremanje ĉajnog napitka kod oboljenja jetre. visokog pritiska i zapaljenja mokraćne bešike. Crna ribizla veoma liĉi na crvenu. samo što njeni listovi sa donje strane imaju takozvane uljne ţlezdice. procedi i pije. Ujedno pomaţe i kod skleroze krvnih sudova. U narodnoj medicini crvena ribizla poznata je kao voće koje jaĉa. TakoĊe ima sitne. Plod crne ribizle izuzetno je bogat vitaminom C. Visok sadrţaj vitamina C spreĉava i leĉi teške infekcije. dţem i kompot. Šećer se kuva uz konstantno skidanje pene. zbog ĉega se više koriste kao voćni sokovi. Zbog sadrţaja vlakana u semenkama bobice regulišu aktivnost creva i iz organizma eliminišu otrovne sastojke. dok razreĊen sok sa mineralnom vodom gasi ţeĊ. a zatim sadrţaj procedi. sirup. Istovremeno u drugoj šerpi. Tada imaju izuzetno jak miris. Narodni lekari je smatraju biljkom izbora za jaĉanje i ĉišćenje krvi. Kada se ovaj proces kuvanja završi. koje su u poĉetku crveno-smeĊe boje. . Sprema se na vrlo jednostavan naĉin. soĉne bobice. Sok je koristan i u oporavku rekonvalescenata. ribizle i šećer se pomešaju i na tihoj vatri sve kuva još pola sata. ostavi dva do tri minuta da odstoji. grĉeva i bolova organa za varenje. a pre svega upalu pluća.

. poremećaja metabolizma. a pozitivno utiĉe i na povećanje koncentracije i pamćenja. Sok pomaţe i kod krvarenja desni i proširenih vena. šećera. kao i brojne minerale koji povoljno utiĉu na sveukupno zdravlje organizma. usitne i uz dodatak vode. a zatim ĉeka 40 dana da sve fermentira na toplom mestu. Kopriva . pantotensku kiselinu vaţnu za ćelijsko disanje i lepu kosu. Navedena mešavina stavlja se u flaše do pola. Nakon toga mešavina se procedi i ostavi da stoji u sterilnim flašama. po ţelji kada je reĉ o koliĉini. Izvesno vreme se saĉeka da vino dozri pre konzumiranja. srednje jako vino dobija se kada se ribizle. U suštini.Plod i preraĊevine od crne ribizle normalizuju i stabilizuju krvni pritisak. Lekovito deluje i kod ĉira na ţelucu. koja sadrţi velike koliĉine niacina vaţnog za nerve. ateroskleroze.ĉudesni lijek . a posebno se preporuĉuje osobama koje su malokrvne. gastritisa. VINO KAO ĈISTAĈ KRVI Kao dobar ĉistaĉ krvi preporuĉuje se vino od ribizle. a zatim ĉuva na dobro rashlaĊenom mestu. Ruţiĉasto. vinskog kvasca i suvog groţĊa stave u staklene flaše. svaka bobica ribizle predstavlja malu multivitaminsku pilulu..

lišće. ako ne bi imala ţalce. Ţivotinje i insekti bi ju odavno pojeli. Švedski znanstvenik Abbe Kuenzle tvrdi. ne znam koliko nas je svjesno toga. sadili bi samo koprive. „Kopriva je jedna od najkorisnijih ljekovitih biljaka. da nam je priroda već dala sve potrebno za zdravlje i da su nam da dohvat ruke prirodni i besplatni lijekovi. . Tako sam i ja bila iznenaĊena. Iako smo svi ponešto ĉuli o ljekovitosti koprive. Jednom sam dao savjet majci sedmero djece. zaboravimo na to. Ĉlanak je preveden sa engleskog. koji govori o obiĉnoj koprivi. U drevna vremena kopriva je bila vrlo cijenjena. Kad bi ljudi shvatili.Ponekad. da pije ĉaj od koprive. Svi dijelovi koprive – stabljika. ime doktora na ţalost je nepoznato. korijen i cvijet – imaju ljekovita svojstva. koliko je ova biljka ljekovita. koliko je ona zapravo ljekovita. Na slici Albrechta Duerer (1471 1528) moţemo vidjeti anĊela sa koprivom u rukama. kada sam naišla na ovaj ĉlanak. u potrazi za rješenjem naših zdravstvenih problema. koja je od svog zadnjeg poroda patila od glavobolje i ekcema. da bi kopriva odavno nestala sa lica zemlje.

Ako imate manjak ţeljeza u organizmu i osjećate se umorno i beskorisno. koja je izgledala anemiĉno. kako joj je brzo pomogao ĉaj od koprive. Jednom mi je došla mlada ţena. IzgraĊuje krv i zbog toga je dobrotvoran kod mnogih bolesti krvi. ţuĉnim mjehurom i patila je od glavobolje. Nemojte ĉaj zakuhati. RUSOMAĈA (Capsella bursa . koji pate od alergije. Pozitivno djeluje na gušteraĉu i pomaţe sniţavanju šećera u krvi. opet ćete se osjećati puni energije i zdravlja. bolesti pluća itd. Kopriva je najbolja biljka za ĉišćenje i poboljšanje krvi. Osim nedostatka ţeljeza. takoĊer bi trebali piti ĉaj od koprive. U kombinaciji sa drugim ljekovitim biljem. kopriva se moţe uspješno koristiti za lijeĉenje leukemije. Zbog toga koprivu preporuĉuju kao dio proljetnog ĉišćenja organizma. Ljudi. Nakon nekog vrjemena opet sam ju sreo. treba ga lijeĉiti uzimajući trave koje ĉiste krv. P reporuĉio sam joj ĉaj od koprive. a ona mi je sa oduševljenjem rekla. Cijela se njezina obitelj okrenula prirodnom naĉinu lijeĉenja.pastoris) . radi prevencije. za poremećaje sna. Ĉaj od koprive je diuretik i zbog toga se moţe koristiti kod vodene bolesti. Ĉaj se pije 4 tjedna. jer će to uništiti dragocjene sastojke. imala je probleme sa ţelucem. za grĉeve u stomaku. kod tumora slezene.U kratkom vremenu riješila se ekcema i glavobolje. Pošto ekcem ima unutarnji razlog. ukljuĉujući peludnu groznicu. kopriva je to što Vam treba! Kopriva sadrţi puno ţeljeza. Moţete piti 1 ĉašu ĉaja od koprive svaki dan tokom cijele godine. Kopriva lijeĉi upale urinarnog trakta i stimulira rad crijeva. ĉireve. Nakon odreĊenog vremena. Ĉaj od koprive takoĊer je blagotvoran kod virusnih i bakterijskih infekcija. U biljnoj medicini ĉaj od koprive se koristi za bolesti jetre i ţući. i uspješno se koristi kod anemije.

siroĉica. Nepravilno nazupĉani listovi tvore rozetu . parĉuška. kao primjerice kod krvarenja iz nosa. Vrijeme cvjetanja: od oţujka do studenoga. evo rusomaĉe. tarĉuţak. poljima i povrtnjacima. sićušni. U narodu je još poznata pod imenima: pastirska torbica.neću. skriţanj. Taj ĉaj koristimo i za reguliranje menstruacije u pubertetu. naroĉito pri gradnji kuće već gotovo preko noći niĉe rusomaĉa. Ova dragocjena ljekovita biljka općenito se smatra dosadnim korovom. jarcima. torbiĉica. kobulica. gusamaĉa. u kojih se krvarenje ne moţe zaustaviti. prljavobijeli cvjetovi tvore cvat koji se produlji u izduţeni grozd. ugaru. goromuk.Raste posvuda na putevima.sliĉnu onoj u maslaĉka. ĉesiika . crijeva i neredovite menstruacije. zatim napraviti pauzu od tri tjedna i tada ciklus ponoviti. Oparak od rusomaĉe daje upravo zaĉuĊujuće rezultate u rana. Kod hemoroida koji krvare . U doba klimakterija svaka bi ţena trebala piti dnevno dvije šalice ĉaja kroz ĉetiri tjedna. Ĉim se snijeg poĉne topiti i tlo se prestane mrznuti. Osobitu sklonost za ove srcolike komušice pokazuju kokoši. ţeluca. svjeţe i zelene. na tankim peteljkama vise tada male srcolike komušice. šuriin. kokošica. dvije do tri šalice ĉaja od rusomaĉe dnevno pomaţu s velikim uspjehom kod svih vrsta krvarenja. hoću . koje su na opip poput koţe. livadama. Tek što bilo gdje istresemo zemlju na gomilu. Stabljika naraste do 40 cm visine. proplancima. Kod jakih menstruacijskih krvarenja valja piti dnevno dvije šalice oparenog ĉaja (na jednu šalicu uzme se puna ĉajna ţliĉica rusomaĉe) osam do deset dana prije menstruacije. kesica.

stabljike zajedno s cvjetovima i srcolikim komušicama sitno nareţemo i rastresito napunimo bocu do grla. zaviju ju u dvije marame i još toplu stave na dojke. sjedeće kupke ili pranje s mlakim oparkom rusomaĉe. Pijenje ĉetiri šalice ĉaja od vrkute i masiranje s tinkturom rusomaĉe pomaţe i kod spuštene maternice. I u tom sluĉaju ĉaj pijemo samo odreĊeno vrijeme. Tinktura od rusomaĉe: Svjeţe bilje. koju ostavimo u hladnoj vodi tijekom noći . prelijemo sa 38 . usto piti ĉetiri šalice ĉaja od vrkute. Kada kod atrofije udova i mišića ništa više ne pomaţe. Kod svih vanjskih mišićnih oboljenja ta je dragocjena ljekovita biljka posebno vaţan pomoćnik. pustimo da kratko odstoji.primjenjujemo lagani klistir.40 % ţitnom ili voćnom rakijom (bilje mora biti pokriveno). Oblog od bilja omekšanoga na pari: Dvije pune šake rusomaĉe.) Posebno naglašavam da tinktura mora biti spravljena od svjeţe rusomaĉe. Suprotno bijeloj imeli. Naša je rusomaĉa sliĉno bijeloj imeli . HAJDUĈKA TRAVA . u ĉinimo sljedeće: sitno nasjeckanu rusomaĉu ostavimo u ţitnoj rakiji deset dana na suncu ili uz neki drugi izvor topline. ovaj ĉaj pripravljamo kao oparak. stavimo u cjediljku i drţimo na pari. Majke. kojima u dojenju nabreknu dojke. oparimo. Kod krvarenja iz bubrega najtoplije preporuĉujem dnevno dvije šalice ĉaja pripravljenog od mješavine rusomaĉe i poljske preslice u jednakim omjerima. Kod tako teških oboljenja mišića pomaţe brzo i sigurno samo svjeţe bilje! NAĈINI UPORABE Priprema ĉaja: Uzmemo punu ĉajnu ţliĉicu na 1/4 litre vode. (Masiranje u ovom sluĉaju valja poĉeti od medice i nastaviti preko trbuha.ljekovita biljka za reguliranje krvnoga tlaka i moţe se preporuĉiti kako kod visokoga tako i kod niskoga krvnog tlaka. Omekšanu biljku stavimo u krpu i poloţimo na oboljelo mjesto. Pijemo dvije šalice dnevno dok se krvni tlak ne normalizira. ostavimo da stoji 14 dana na suncu ili na toplom mjestu. zatim prestanemo. ako je moguće svjeţe. listove. S time se valja masirati dnevno nekoliko puta. neka svjeţu rusomaĉu omekšaju nad parom u situ. Isto tako dobro ljekovito djelovanje kao bijela imela ima rusomaĉa kod menstruacije.

Hajduĉka trava ima mnogo lekovitih svojstva i leĉi vrlo veliki broj bolesti ĉak i kad mislimo da leka nema tu je hajduĉka trava. nagona za povraćanje suţenenje i sekrecije oĉiju. Reguliše rad bubrega. ravanj. mokrenja u krevetu i oboljenja materice kao i kod mioma. poremećaj cirkulacije kao i probleme sa stolicom. Cvetovi mogu biti od bele boje do do roze. Hajduĉka trava reguliše apetit leĉi upale ţeludca. proĉišćava krv pa je dobro da se pije posle hemoterapije kako bi se organizam brzo oporavio. TakoĊe leĉi i rak pluća i ako to moţda zvuĉi neverovatno ipak za ovu opaku bolest imamo leka i to u našoj neposrednoj blizini. Za bolove u nogama i rukama dobre su kupke sa hajduĉkom travom. Stvara crvena krvna zrnca i poboljšava krvnu sliku. i romanika. nesvestice. Bere se kad je najaĉe sunce jer tada ima najviše eteriĉnog ulja u sebi i lekovita svojstva su naj jaĉa. krvarenja iz nosa. Kod oboljenja koštane srţi takoĊe je neprevaziĊena hajduĉka trava.Hajduĉka travapomaţe kod šuljeva ĉak i onda kada krvare kao i kod krvarenja iz ţeludca. Hajduĉka trava daje neverovatne rezultate kod prelaznog doba to jest klimaksa. Zavidne rezultate je dala i kod leĉenja migrene. Pomaţe kod reume bolova u leĊima.TakoĊe rešava probleme sa belim pranjem. Leĉi anginu pektoris kao i . Ţvaće se koren iĊirota dva puta dnevno i pije ĉaj dva puta dnevno . upale jajnika. kod pojave jakog proliva ili opstipacije. stolisnik. Posebno je lekovita kod ţenskih bolesti. dovoljno je da se pije dva puta dnevno u gutljajima.U narodu ima i drugih naziva kao što su: sporiš.

Sedeće kupke se koriste kod svih ţenskih bolesti. Mast : 90g maslaca. kada mast baci 2-3 kljuĉ skloniti sa štednjaka pomešati i ostaviti da odstoji do narednog dana. Naĉin pripreme: Ĉaj:1 kašika se popari sa ĉetvrt litra vode i ostavi da odstoji a zatim se pije . Što se tiĉe hemoroida mast od hajduĉke trave daje trajne rezultate otklanja hemoroide i više se ne pojavljuju. 15g sveţe isitnjenih cvetov sa hajduĉke trave 15g naseckanih listova maline. potom procediti i ostaviti da stoji na hladnom ili u friţideru. narednog dana ponovo je zagrejati. Majĉina dušica ? Majĉina dušica . Sedeća kupka : 100g hajduĉke trave cele biljke staviti preko noći da odstoji u hladnoj vodi do sledećeg dana zagrejati dok ne prokljuĉa pa je zatim dodati u vodu za kupanje .njene prateće tegobe. ili domaće svinjske masti. sprema se od cveta i domaće masti.

Podruĉje ţivota Thymus T.Thymus serpyllum Status zaštite Sistematika Carstvo: Plantae Divizija: Magnoliophyta Razred: Red: Magnoliopsida Lamiales Porodica: Lamiaceae Rod: Vrsta: Dvojno ime Thymus serpyllum L. serpyllum .

Ova biljka je od velike pomoći u hladnim i vlaţnim jesenjim danima. poponak. ĉabrac. dušica.Majĉina dušica (Thymus serpyllum) je trajna oko 30 cm visoka. [1] Majĉina dušica. . Majĉina dušica je višegodišna zeljasta biljka grmolikog oblika. kada vladaju prehlade i virusna gripa. divlji bosiljak. materinka. Naziva se još babja dušica. vrlo jakog aromatiĉnog mirisa. Cvjetovi majĉine dušice. Majĉina dušica je vrlo dobra paša za pĉele. grmasta biljka. zaslaĊen medom. vrisak. vreskovina. tamjanika. Upravo zato ponekad se naziva “sirotinjskim antibiotikom”. papric. a povremeno se u plitku zdjelicu stavlja pred pĉelinjak ĉaj od majĉine dušice. bukovica.

.Majĉina dušica. Majĉina dušica.

.Majĉina dušica. Provansalske trave moţete i sami smješati po vlastitom izboru. Cvjetovi majĉine dušice.

1 Srodne vrste 2 Rasprostranjenost 3 Ljekoviti dio biljke 3.1 Ocat ĉetvorice lopova . listova lovora i kadulje.1 Kemijski sastav 4 Ljekovito djelovanje 4.Zaĉinski buket od timijana (moţe i majĉina dušica).1 Inhalacija 4. Sadrţaj [sakrij] 1 Opis biljke 1.2 Biljni ĉaj 4. povezan s konopcem.3 Ljekovito djelovanje na bolesti 5 Povijest 5.

Odliĉna je pĉelinja paša. U Hrvatskoj je vrlo rasprostranjena. Ulazi u sastav ljekovitih preparata za lijeĉenje dišnih organa i probavnih organa. ali ih nestruĉnjaci ne razlikuju i Thymus serpyllum je zapravo skupno ime za razliĉite oblike i vrste. goli ili obrasli dlakama. koje su meĊusobno povezane kriţancima i prijelaznim oblicima.konzervans i antiseptiĉko sredstvo. ali je zapravo posebna alpska vrsta s manje izraţenom aromom. a biljka u vrijeme cvatnje ima posebno ugodan aromatiĉan okus i miris. Divlja majĉina dušica se ponekad upotrebljava umjesto majĉine dušice.zeleni s kratkim peteljkama. Srodna je smajoranom. na livadama. bosiljkom. ruţmarinom i kaduljom. ĉija se aroma u nekim sluĉajevima vrlo razlikuje. Majĉina dušica i timijan imaju ista svojstva.6 Majĉina dušica u kuhinji 7 Izvori 8 Vanjske poveznice Opis biljke [uredi] Puzeći grmić s brojnim izdancima i vrijeţama. na suhim rubovima šuma. prije svega kao lijek za lijeĉenje probavnih organa. . Ĉesto se pojavljuje u većim skupinama uzduţ meĊa. granĉice su mu uspravne. Sitni svijetlocrveni do tamnocrveni cvjetovi razvijaju se na vrhovima ogranaka. a naroĉito protiv djeĉjih glista. Upotrebljava se protiv crijevnih parazita. a listovi uski elipsasto sivo . Srodne vrste [uredi] Majĉina dušica spada u porodicu usnaĉa (lat. metvicom. Najpoznatije su majĉina dušica s mirisom limuna i naranĉe. mravincem (origano). Kod nas se majĉina dušica stoljećima upotrebljava. sunĉanim mjestima bez stalne vlage i sjene. Rasprostranjenost [uredi] Majĉina dušica raste po suhim i sunĉanim mjestima. pašnjacima i na kamenju. Poznat je veliki broj broj samostalnih oblika majĉine dušice. s tim da su ona u timijana nešto izraţenija. Majĉina dušica je omiljen lijek u narodnoj medicini. Postoji na stotine vrsta majĉine dušice. Lamiaceae). Koristi se kao zaĉin.

6%).8% bjelanĉevina. Ljekoviti sastojci nalaze se jedino i iskljuĉivo u listu i cvijetu majĉine dušice. Ljekovito djelovanje [uredi] Poput sliĉnog timijana koristi se dosta u mediteranskoj kuhinji kao zaĉin. Pretpostavlja se da neutralizira jako masna jela. srpnju. Njihova prisutnost opravdava preventivnu upotrebu u . karvakrol.6% eteriĉnog ulja (Oleum Serpylli).5% (uzgojena ili vrtna) eteriĉnog ulja. Osušena biljka sadrţi oko 0. Za lijeĉenje se sabiru mladice s cvjetovima prije i za vrijeme cvatnje. 6. 13.3%).6% lipida i dr. Treba odsjecati samo gornju polovinu lisnatih granĉica u cvijetu i to škarama. salatama. Za zaštitu u vrijeme epidemija se preporuĉuje svakodnevna uporaba ĉaja od majĉine dušice. jer ona ima svojstvo da zaustavlja razvoj mnogih patogenih klica. gorke tvari. 4. a neke i uništava. raznim jelima od mesa. Sadrţi 0. a dodaje se povrću. Majĉina dušica sadrţi sadrţi još karvakrol. Nadzemni dio biljke se tijekom cijele godine moţe koristiti za pripremanje ĉajeva i napitaka. U eteriĉnom ulju majĉine dušice koliĉinski dominantna komponenta je α-pinen (36. tanin.8-cineole (do 30. flavoni.8%). Treba napomenuti da majĉinu dušicu treba brati paţljivo.Ljekoviti dio biljke [uredi] Cvate ĉitavo ljeto i sabire se ĉitava biljka (odreţe se srpom) bez korijenja i osušenih dijelova biljke.2%) i borneol (do 27. Stavlja se ĉesto u zaĉinsku mješavinu provansalske trave.2% ukupnog pepela. Majĉina dušica je poznata i u biljnoj medicini kao ljekovita biljka i koristi se za pripremanje ljekovitih pripravaka.4%). MeĊu njima su najvaţnija eteriĉna ulja. lipnju. Bere se u svibnju. gorke tvari i flavone.1%). koje se sastoji preteţno od cineola. paštetama. timol. Upotrebljava se samo gornja trećina biljke. Nikako se ne smije ĉupati. ribi. a najvaţniji sastojak ulja. 24. Suvremena znanost je dokazala prisutnost niza ljekovitih tvari koje opravdavaju upotrebu majĉine dušice.5% (divlja) do 2. α-kadinol (do 28. timol.3% celuloze. umacima ijuhama. kolovozu i rujnu. Kemijski sastav [uredi] Majĉina dušica sadrţi 44. kariofilenoksid (do 27.0% ugljikohidrata. 1. zastupljen je u manjoj koliĉini. jer se time biljka uništava. a u većim koncentracijama su zastupljeni i β-ocimen (do 34.

koja sadrţava ljekovite sastojke majĉine dušice.vrijeme epidemija (kao antiseptik). Biljni ĉaj [uredi] Da bi se dobio dobar ĉaj. za pripremu uzeti dovoljnu koliĉinu biljke. ljekoviti sastojci lako isparavaju: najveći dio se gubi već pri mljevenju. Time ispunjavate dva glavna uvjeta za iskašljavanje: dobra hidratacija organizma i vodena para. [2] Inhalacija [uredi] Majĉinu dušicu moţete i inhalirati (udisati). a posebno istaknula da je korisna za lijeĉenje velikog kašlja (hripavac). Ovdje svakako pripadaju i “aromatizirani ĉajevi” iz filter-vrećica. Dok je sušimo. Zato ljekovite ĉajeve nije preporuĉljivo kupovati na trţnicama. sušenjem i ĉuvanjem mogu potpuno izgubiti. Ne hvatajmo je prstima. bronhijalni katar. Ljekoviti sastojci nalaze se jedino i iskljuĉivo u listu i cvijetu i vrlo su nepostojani spojevi koji se nestruĉnim branjem. upala grla. niti od neprovjerenih proizvoĊaĉa za koje ne znamo primjenjuju li odgovarajuće mjere kvalitete u proizvodnji i preradi biljaka. British herbal pharmacopoeia) uvrstila je majĉinu dušicu u ljekovite biljke i u indikacijama za upotrebu navela oboljenja u kojima se ta biljka preporuĉuje: bronhitis. u terapiji kod oboljenja praćenom kašljom. pakiranje i ĉuvanje. Filter-vrećice su trgovaĉki proizvodi namijenjeni potrošaĉkom društvu i nikako nisu proizvodi kojima ćete osigurati zaštitu u vrijeme epidemija ili adekvatnu terapiju narušenog zdravlja. a ostatak kratko nakon proizvodnje. a tako dobiven ĉaj neće donijeti oĉekivane rezultate. podjednako je vaţna ispravna berba te biljke. njeno sušenje. što će dovesti do još boljih rezultata u terapiji. pa ćemo umjesto ljekovite biljke dobiti “obiĉnu slamu”. Naime. [3] Vaţno je zapamtiti dva pravila: nikada ne kuhati u otvorenoj posudi. uspješno razrjeĊuju sekret u bronhijima. trebamo je prevrtati drvenim ili staklenim štapićima. . Britanskaherbalna farmakopeja (engl.

u narodnoj medicini treba navesti upotrebu majĉine dušice kao sredstva za lijeĉenje alkoholizma. poklopite i nakon pola sata procijedite. Uspavljuje. gihta. ĉaj od majĉine dušice kojemu dodajemo med ubrzava poroĊaj i olakšava ga. ţivce. Ljekovito djelovanje na bolesti [uredi] majĉina dušica raskuţuje dišne putove. bljedoća i slabokrvnost daljnja su podruĉja lijeĉenja majĉinom dušicom. opće ţivĉane slabosti i za jaĉanje mozga. majĉina je dušica korisna paša za pĉele jer ih ĉuva od bakterijskih bolesti. Jaĉa ţeludac i ţivce i dobro je sredstvo zadezinfekciju. za jaĉanje oslabjelih. smiruje kašalj. oboljelih bronhija i gnojnih procesa u plućima. pospješuje znojenje. Sluţi kod neredovite mjeseĉnice. uzmite jušnu ţlicu majĉine dušice. majĉina dušica namoĉena u rakiji ili maslinovom ulju djelotvorna je kod bakterijskih oboljenja crijeva i pluća.Majĉina dušica sadrţi ljekovite sastojke koji lako isparavaju. kod glavobolje šaku majĉine dušice stavimo pod kapu ili šešir. moţemo je upotrebljavati za masaţu kod reume. Dakle. te tako pripremljen ĉaj nema ljekovita svojstva. Ĉaj pripremljen s nedovoljnom koliĉinom biljke takoĊer nema ljekovita svojstva. Kuhanjem u otvorenoj posudi oni ispare. prelijte s 200 g kipuće vode. [4] Povijest [uredi] . hripavac. drhtanja (tremora) udova. ne smijemo zaboraviti na ĉaj od majĉine dušice kod upale pluća. kod smetnji u mjehuru i bubrezima. Vrlo vrijedna ĉajna mješavina za lijeĉenje slabokrvnosti kod mladih i starih je majĉina dušica pomiješana s jednakim dijelom koprive. zasladite medom i pijte tri do ĉetiri šalice ĉaja na dan. kako biste skuhali dobar ĉaj. ţivĉanih i reumatiĉnih bolesnika pripremamo kupelj kojoj dolijemo ĉaj od te biljke.

Bila je poznata još Egipćanima. Majĉina dušica potjeĉe iz juţne Europe. Prvi besprijekoran opis te biljke dao je Plinije Stariji. kao što su ruta. majĉina dušica. a francuska gotovo dvostruko. Majĉina dušica se danas prvenstveno uzgaja u juţnoj i istoĉnoj Europi. nije sasvim sigurno. Glavne komponente su timol i karvakrol. ublaţavanje upale crijeva i jetre. Osim te osnovne mješavine. Ocat ĉetvorice lopova danas se prodaje u Provansi kao antiseptiĉno sredstvo. koji je izvijestio da je "serpyllum".5% eteriĉnog ulja. tj. paštete. Plinije Stariji takoĊer spominje majĉinu dušicu kao ljekovitu biljku. prastara ljekovita biljka. današnja majĉina dušica. klimi. Karlo Veliki je nareĊivao uzgoj majĉine dušice. za kojeg je vezana legenda da je u Srednjem vijeku lijeĉio od kuge. a osim toga u sjevernoj Africi i SAD-u. divljaĉ. IzraĊivan je od velikog broja razliĉitih sastojaka. te dodatka bijelog luka (ĉešnjak). Taj terijak. metvica ili pelin. Sadrţaj eteriĉnog ulja ovisi o porijeklu. tj. a koristili su je za smirivanje grĉeva. On se sastoji u osnovi od octa. univerzalnom lijeku u obliku kaše za unutarnju upotrebu. U kuhinji se upotrebljava za: za mediteranska jela s mesom. bila sadrţana u glasovitom terijaku. Teofrasta i Dioskurida. pogotovo janjetinu. isto kao i Hildegard iz Bingena u Srednjem vijeku. timijan ili majĉina dušica.Majĉina dušica je. terine i kobasice za jela s jetricom i jetrenu paštetu . vremenu branja i vrsti skladištenja. variva. blago gorak okus koji podsjeća na dim. Kr. kamfor i klinĉić. a primjenjivao se u starom i srednjem vijeku. Poznato je da su Rimljani stavljali majĉinu dušicu u svoje zalihe ţitarica kako se ne bi pokvarile. Je li biljka "thymos". u kojem je bila i majĉina dušica . Ocat ĉetvorice lopova [uredi] Ocat ĉetvorice lopova je ocat s zaĉinskim biljem. lavanda i ruţmarin.). u ocat se mogu dodati i drugi zaĉini ili ljekovite biljka. Njemaĉka majĉina dušica sadrţi primjerice oko 3. u koji je namoĉena kadulja. Majĉina dušica u kuhinji [uredi] Majĉina dušica ima vrlo pikantan. pr. zeĉetinu i perad.pripisuje se sirijskom kralju Antiohu III Velikom (oko 200. kao i srodna joj biljka timijan.

za krepka jela s ribom za gljive za jela s krumpirima za posipanje mediteranskih kruhova. pogotovo s grahom Sušena majĉina dušica zaĉinjava bitno intenzivnije od svjeţe Bokvica Bokvica . papriku. koja se miješa s maslinovim uljem i moţe se upotrijebiti za umakanje bijelog kruha. ĉesto zajedno s mravincem za mahunarke i jela s povrćem. npr. patlidţane. ruja i majĉine dušice za latinoameriĉka jela. za rajĉice. tikvice i luk za svjeţi (kozji) sir za juhe i umake za kiseljenje krastavaca i maslina i za aromatiziranje octa kao sastojak provansalskih trava i zaĉinskog buketa kao sastojak egipatske mješavine zaĉina dukka. sliĉno kao i zahtar od preprţenog sezama.

koncula. poznata i kao konjska rebra. eng. Plantain) je rod biljaka iz porodice Plantaginaceae. Podrodovi Plantago Coronopus Bougeria Psyllium Littorella Bokvica."Ţenska bokvica" (Plantago major) Sistematika Carstvo (nesvrstani) Red Porodica Rod Plantae Eudicots Lamiales Plantaginaceae Plantago L. trputac (lat. Najvećim dijelom to . Plantago. ţilovlak. mala bokvica. Ovaj rod se sastoji od oko 200 vrsta.

Mnoge vrste iz ovog roda su kosmopolitske biljke. Americi. Na listovima je naglašeno 3 do 5 provodnih ţila. Bokvica djeluje kao astringent (sredstvo za zatvaranje). dok su neke od njih manji grmovi visoki do 60 cm. a raste na livadama i svijetlim prozraĉnim šumama. obalama mora. a mogu biti kratke i konusne ili duge i šiljate. Vrlo ĉesto rastu na vlaţnijem tlu. kao . u zavisnosti od vrste. Plod je dvosjemeni. Cvati su na peteljkama obiĉno od 5 do 40 cm visoke. Za lijek se skupljaju korijen. ali imaju suţeni dio u blizini stabla koje je pseudo -peteljka. po mjestima koja su ugaţena. Aziji. U narodnoj medicini se više cijeni muška bokvica (Herba Plantaginis lanceolatae) bokvica muška ili trputac muški. listovi prije cvjetanja. sa brojnim malehnim cvjetovima koji se oprašuju putem vjetra. Upotreba [uredi] Koristi se od prahistorijskih vremena kao biljni preparat. rijeka te po planinama i pašnjacima. Australiji. koje se granaju na širem dijelu lista. Sadrţaj [sakrij] 1 Rasprostranjenost 2 Upotreba 3 Naziv 4 Vrste 5 Galerija 6 Reference 7 Vanjski linkovi Rasprostranjenost [uredi] Rasprostranjena je po cijeloj Evropi.su zeljaste. te sjeme nakon sazrijevanja. Listovi su sesilni. Bokvicom se hrane larve nekih vrsta leptira. putevima. jednogodišnje biljke. Novom Zelandu i Africi. prugama. Listovi su široki ili uski.

koristi se kao uobiĉajen laksativ.ţenska ili širokolisna bokvica (P. antimikrobno. Smatra se da su se mnoge vrste bokvice koristile u ishrani od prehistorijskih vremena. iskašljavanje. dostupan u slobodnoj prodaji bez lijeĉniĉkog recepta.protivotrov. dok ţenska bokvica ( Plantago major) nazivaju velikim trpucem ili bokvicom ţenskom. diuretik i sliĉno. korisna je za kašalj i bronhitis. lanceolata). divertikuloze. .[1] Pri vanjskoj upotrebi. psyllium. Vrsta bokvice P. kao izvor dijetetskih vlakana u ishrani i sliĉno. a razlikuju se po obliku listova . Naziv [uredi] Bokvicu nazivaju i muškom bokvicom. zelenim sosovima i sliĉno. Sjeme nabubri i otpusti sluzkada se uroni u vodu. major) i muška ili uskolisna bokvica (P. Kod interne upotrebe. manjih ranica i plikova. tinkture ili sirupa. poput Metamucila. U narodnoj predaji. Naprimjer. Koristi se i kao dodatak u proizvodnji laksativa. Sjeme bokvice. Vrste koje imaju široko lišće koriste se i kao povrće u salatama. u obliku ĉaja. oblog od lišća je koristan protiv ujeda insekata. naroĉito vrste P. postoje dokazi da su indijanci sa centralne obale današnje Californije koristili bokvicu u ishrani prije 6. odnosno trpucem muškim. psyllium je korisna i za ublaţavanje konstipacije (zatvora).000 do 8. osipa uzrokovanog otrovnim bršljanom. antiupalno i antihistaminsko sredstvo. postoje priĉe da pomaţe i kod ujeda zmija. simptoma sindroma nadraţaja crijeva. kao i sredstvo za ublaţavanje kašlja.000 godina.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful