Vladimir orovi

CRNA KNJIGA
Patnje Srba Bosne i Hercegovine za vreme svetskog rata 1914-1918 Nesravnjiva historijska vremena, koja smo proivljavali u ovih apokaliptikih sedam godina i
iji smo znaaj uoili ve svi stvaranjem nae velike ujedinjene otadbine i svesnim spremanjem za nov odsek naeg nacionalnog ivota, treba da budu osvetljena sa svake strane. Pokolenje, kome je pisano, da svojim rtvama stvori dosad neosporno najobimnije i idejno najdublje uspehe u povest srpskog plemena, ovakvo kakvo je, i sa svojim mitskim pregaranjem i sa svojim sitnim strastima, veliko pored svega, to se gledano iz bliza gubi u prosenosti, to pokoljenje, silno po svom aktivnom sudeonitvu na stvaranju Novog i Velikog, nije manje historijski vano i po svom pasivnom muenikom delu i vredi da se posebno prikae za vremena, koja e, posmatrajui otvoreno iz dalje perspektive, imati da se neposredno uvere kako je doista itav na narod, itav, prvi put od kako imamo svoju historiju, podjednako sudelovao u izgradnji ideje i dela dajui za njih ivote i zdravu snagu na bojnim poljanama kao i po prepunjenim austrijskim tamnicama i logorima. Pasivne su rtve ak mnogo bolnije. Utroene bez vidne neposredne koristi za pokret, one su dokumenti intenzivnosti oseanja i izvesne nacionalne mistike i u mnogim sredinama tek nuni podsticaji za jae zbliavanje i otpor, ali uvek praene saznanjem, da bi drukije upotrebljene imale daleko znatniji uspeh. Muenici ideje moraju da budu prikazani i njihova imena zabeleena za posebne stranice historije ovog pokreta, koji e, kao i svi dotle, imati da utvrdi kako se ta pojava stalno ponavlja u naoj prolosti i dobija gotovo oblik jedne nacionalne periodike. ak ni najpopularnijem junaku nae narodne pesme nije bilo sueno, da izmakne tamnici i da ne zazire od eminih veala. Krst je za nas bio ne samo simbol historijske borbe prema polumesecu, nego i pravo obeleje Golgote, na kome se nekoliko stolea raspinjala vera i svest jednog naroda. Ovog zadnjeg puta, izgleda, silnije i svirepije nego ikad pre. Jo u zatvoru doao sam na misao, sluajui strahote preivelog, donekle oevidac i sam, da pobeleim i saberem sve, to je na svet podneo od 1914-1918. godine, od dana atentata na Franca Ferdinanda pa do osloboenja. Kad se, u travnikom zatvoru, dala donekle i materijalna mogunost za to, poeli smo sa prikupljanjem gradiva. Meu naim drugovima bilo ih je dosta, koji su sami prepatili vrlo mnogo i vrlo mnogo videli svojim oima. Ranije, a delomino i tu, zapaajui izvesnu sklonost prepriavanju i nevienog i dopunjavanju kod nekih lica iz naeg prialakog kruga ja sam, molei prijatelje da mi pobelee stvari, traio izrino od njih, da mi saopte samo ono, to su sami videli svojim oima i sami na sebi iskusili. Jer voleo sam imati i manje, ali tim pouzdanije podatke. Kad sam pred kraj 1917. izaao iz zatvora i u Zagrebu naao prilike da sredim svoje odnoaje, dobio sam od kruga redakcije Glasa Slovenaca, Hrvata i Srba, u vezi sa organizacijom Jugoslovenskog Kluba u Beu, ponudu, da za beke delegacije i Jugoslovenski Odbor u Parizu izradim sistematski pregled svih patnja i pribavim to obilniji materijal fotografija veanja i drugih progona. itave 1918. godine radio sam na tom poslu i u avgustu otpremio velik deo toga preko Praga za Pariz. Predusretljivost g. dra Srana Budisavljevia, koji je bio glavni faktor u toj akciji, omoguila mi je, da sam se dugo vremena mogao baviti samo tim stvarima. Materijal, koji mi ovde iznosimo, ne obuhvata sve, to se ima rei. I pored ljubaznih predusretljivosti s mnogo strana i pored mnogo ustupljenih beleaka i podataka (kao od g.

prote Duana Kecmanovia, Danila Dimovia, Nikole Kostia, Veljka Mitrakovia, Boidara Tomia, Radoslava Pareanina) ovde se ipak nije moglo sabrati sve. Mnoga usta, i to ona, to bi imala najvie da kau, zanemela su zauvek. Mnogi nisu imali prilike, da saopte nekom pismenom svoje doivljaje; mnogi, od pismenijih, nerado ili nezgodno piu. Mnogo se kod nekih, naroito mlaih, i pomerilo u istinitosti prikaza, dobilo poneto tuih elemenata i postalo vrlo problematino za ovakav jedan posao. Naroito se to primeava kod mnogih dopisa u novinama, gde se esto puta, da bi se delovanje izvesne linosti jae podvuklo, dogaaji prikazuju vrlo subjektivno i ne uvek u skladu sa drugim svedocima. Radi toga se od te grae moglo upotrebiti samo ono, to je potvrivano i drugim saoptenjima. U tom mi je dosta pomogao materijal, koji je bio slat Jugoslovenskom Klubu u Be i meni ustupljen. Dobrotom g. dr-a Vladimira Andria dobio sam sve spise trebinjskog vojnog suda, kao najdragoceniji materijal za ovakvu radnju. Moj brat, pokojni Svetozar, napisao je Beleke jednog taoca, svoje doivljaje iz mostarskog garnizona, objavljene posle u Narodnom Jedinstvu 1919. i posebno kod I. . urevia. Da se potakne to vie prikupljanje ove grae objavljen je u Narodnom Jedinstvu od 11. februara 1919. cirkular Zemaljske Vlade pod natpisom "Zulum austrijsko-ugarskog reima", u kom su se stavljala konkretna pitanja za mnoge stvari i podatke ovog dela. Odziv nije bio zadovoljavajui, jer su mnogi inovnici, koji su u prvom redu trebali da daju odgovore, imali linih rauna, da stvar prikau na svoj nain ili da uopte veto izbegnu postavljenom pitanju. Ja sam se ovde, sasvim razumljivo, ograniio samo na Bosnu i Hercegovinu. Da sam preuzeo iri posao ne bih uopte dospeo da ga na vreme razradim, jer bi mnogo meseci trebalo utroiti na proveravanje lica, koja su doprinosila grau i na kritiki pregled materijala, da i ne govorimo o tom koliko bi organizacija takvog rada, bez prethodnih veza, bila oteana s jedne strane nepoverenjem, a s druge opasnou. ak ni za samu Bosnu nije se moglo postii sve to je bilo u planu. Zaplaeni progonima 1914. godine mnogi su se nai ljudi oevidno ustruavali, da uu u ma kakav posao tajne prirode i uperen protiv vlasti i nisu nikako hteli ni da im se samo ime spomene. Otud su izvesne oblasti i dogaaji ostali bez svog potpunog i detaljnog izlaganja i otud pojedine neravnosti u prikazu predmeta. Jedan kratak, ali politiki vrlo vaan sukus svih rekriminacija iz ovog dela, dat je u memorandumu bosanskih politiara, izraenom od Danila Dimovia, koji je podnesen grofu Stevanu Tisi u Sarajevu 20. septembra 1918., kad je doao da se informie o prilikama u Bosni i Hercegovini i da provede izvesnu agitaciju za reenje bosanskog pitanja u ugarskom smislu. Memorandum taj glasi ovako: "Prije rata imali smo bar neku sjenu ustavnosti i to malo sudelovanja u dravnoj upravi poelo je stvarati uu vezu izmenu naroda i drave. Doao je rat. Kod nas se pokazao ne samo kao strahota borbe drave protiv drave, nego kao strahota borbe drave protiv vlastitih dravljana. Relativna veina naih sugraana, t. j. svi Srbi pravoslavni bili su izraeni najstranijim progonima. Izgledalo je tako, kao da svakog pravoslavnog Srbina smatraju atentatorom. Srbima je bio u monarhiji naveten rat ve stranim, poduzetim pod zatitom javnih vlasti, progonima. Na poetku rata uhapeno je nekoliko hiljada Srba i strpano po raznim tamnicama i kazamatima bez sudske i bez administrativne istrage ili presude. Usljed loeg i neovjenog postupka znatan dio tih ljudi je obolio i podlegao. U svakom selu u svakom gradiu uzet je vei broj taoca. To je institucija, koju ne poznaje pravo nijedne kulturne i pravne drave ovog veka. Po toj instituciji bivaju graani vlastite drave uhapeni i predani vojnicima s tom napomenom, da ih ti vojnici imaju

pravo odmah ubiti, im se makar to desi, ime bi bili ugroeni interesi vojske, sigurnost mostova i eljeznica. Po toj instituciji imali su dakle graani da plate glavom za tua dela, koja su esto bila plod podmetnute line osvete. Mnogi od njih ubijen je bez krivnje, a mnogi bez ikakva razloga. To znai povredu najprimitivnijih prava ovjeijih, to znai gaenje velikog naela pravnog, postavljenog jo u srednjem veku, a koje glasi: poena teneat actoris. U to su doli kazneni progoni pred vojnim i graanskim sudovima. Mi moramo da istaknemo da je to pravosue preterano strogo sudilo ne samo u pogledu kazne, nego i u pogledu kvalifikacije ina. Sudilo se na smrt, gde za to predpostava zakonskih nije bilo. Samo blagost, ovjenost i milost mladog vladara izbavila je vei broj osuenika, koje su sudovi ne samo osudili na smrt, nego i predloili, da se smrtna kazna i ovri. Kao poseban i karakteristian sluaj navodimo to, da je jedan narodni poslanik, umirovljeni profesor, otac estero dece, lien penzije i osuen na teku tamnicu mada je uivao imunitet - za to, to u saborskoj sednici 1. nije ustao, kad je predsednik javio kraljevu zahvalu na estitci za ozdravljenje, 2. to je doao u obinom odelu na alobnu sednicu za pokojnim prestolonaslednikom [sluaj epana Gria]. Osim sudskih progona i justifikacija, mnotvo je naih Srba ubijeno, zapaljeno i obeeno bez istrage suda, i to ne samo mukaraca, nego ena i dece. To su veinom inile uz redovitu vojsku one ete, to ih je uz plau svakakvih elemenata osnovao general Potijorek. Od tih elemenata, koji su organizovani i komandovani bili, pretrpio je na narod najuasnije patnje. I ako se po veri razlikujemo, mi smo sinovi jednog naroda, mi smo krv iste krvi. Ideja narodnog jedinstva Hrvata, Srba i Slovenaca prodrla je u sve narodne slojeve. Ona je postala politikom verom i dogmom naeg narodnog bia. Zato muke i patnje, to ih je morao srpski deo jedinstvenog naeg naroda trpiti, odjeknule su duboko u srcu i dui Hrvata i Slovenaca. No nisu samo Srbi trpili usled strahovlade u poetku rata i usled tekog pritiska vojnikog apsolutizma do danas. Svima nama u Bosni i Hercegovini oduzeta su ustavna prava. Vlada je radila kako se njoj najshodnije inilo, bez obzira na elje i potrebe naroda. Kod nas je narod usljed ogromnih ratnih rtava i patnja propao. Sluajevi umiranja od gladi bili su obina pojava u pojedinim krajevima Bosne i Hercegovine. Toga ne bi bilo, da je narod po svom predstavnitvu mogao vriti svoj zakoniti upliv na dravnu upravu. Nijedan narod monarhije nije morao doprineti razmerno toliko rtvi u krvi, koliko ispaeni narod Bosne i Hercegovine. Pored tih nerazmernih rtava u krvi nametnute su naem obespravljenom narodu jo i prekomerne rtve u imetku. Ni u jednoj pokrajini Austro-Ugarske monarhije nisu porezi ubrani u onoj visini kao kod nas, ni u jednoj pokrajini nisu ratna podavanja i rekvizicije u tolikoj mjeri i uz tako niske cijene provaane, kao u Bosni i Hercegovini. Nai seljaci, nai zemljoposednici lieni su uz minimalne naknade njihovih zemaljskih produkata i stoke tako, da nae ekonomsko stanje nije samo dolo u krizu nego stoji pred katastrofalnom propasti. Nae narodno predstavnitvo rasputeno je, autonomija kotareva, okruja obustavljena je bila. Zakonom zagarantovana vjersko-prosvetna autonomija srpsko-pravoslavnih eparhija i uprava ukinuta je naredbenim putem. Sloboda sastajanja je potpuno ukinuta. O slobodi tampe ne moe se ni govoriti. Ne doputa se ta vie ni dolazak novina u Bosnu i Hercegovinu, koje stoje pod cenzurom dravnih odvjetnika u monarhiji. Sloboda kretanja, a da u blizini nema

ratnih operacija, ograniena je tako, da i najkrai put ovisi o milosti policije i dozvoli vojnike vlasti. Svaki putnik koji dolazi iz monarhije u Bosnu dobiva utisak, kao da dolazi jo i danas u stranu dravu. Politiki osuenici, kod kojih zakon propisuje posebno postupanje, ame jo i danas kao obini osuenici i zloinci u centralnoj kaznioni u Zenici u gvozdenim kavezima kao ivotinje, uz slabu hranu i neobino strogi postupak, koji se protiv njih do u tanine provodi. U Austriji je ve davno izdana opa amnestija ak i za one, za koje su sudovi pronali, da su kanjiva dela protiv drave za vrijeme rata poinili. U Ugarskoj nije u toj mjeri ni bilo osuivanja. Na je sabor prihvatio zakonsku osnovu o uvedenju srpskohrvatskog jezika u Bosni i Hercegovini. Bosna i Hercegovina su zemlje sa iskljuivim stanovnitvom srpskohrvatske narodnosti pa ta zakonska osnova ne samo da nije predloena na sankciju, nego se - premda je dobila predsankciju - njemaki jezik naredbenim, zakonskim putem i praksom neobino iri u naoj upravi, dok se u isto doba izgoni iz uprave nama svima milo i sveto pismo irilovo. Ove metode potjeu iz glava centralista, koji jedinstvom nemakog jezika hoe da provedu svoje ciljeve protiv kojih je Vaa Preuzvienost ustala kao ministar predsednik, oznaivi takove ciljeve i tenje imenom, kakvo im pripada. U kratkim crtama izneli smo patnje, muke, nevolje i ponienja, to ih je narod u Bosni i Hercegovini pretrpio, a podnosi ih jo i danas. Ovo je samo bleda slika naih prilika. Pojedine injenice, kojih ima neizmeran broj, tek bi je osvetlile potpuno. Tada bi se tek mogla shvatiti tragedija naeg narodnog ivota. Od streljanja, veanja, palenja i ubijanja nesretna sudbina dovela nas je do umiranja od gladi. Uz ovakvo stanje i ovakav postupak prema nama svaki misaon i razborit ovek razumee i nae raspoloenje, razumee nae tmurne oseaje, isprepletene emerom i gorinom. Nae oseaje razumee naroito sin maarskog naroda, koji je narod u borbi za svoju slobodu, za svoja narodna, graanska i ustavna prava doprinio ogromne rtve i pretrpeo uasne patnje. Neka se Vaa Preuzvienost duhom vrati u ona teka vremena, koja je maarski narod pretrpio u godini 1848. i poslije toga. Pred Vas e izbiti slika brutalnog apsolutizma, u kome su Hajnau i Lambert vjeanjem i streljanjem guili narodni pokret maarski i Vi ete nai potpuno opravdanim, to se sav maarski narod tuio od apsolutistike i germanizatorske ere Bahova sistema, i to se je zanosio nadom na bolje vremena svoje ustavne i narodne slobode. Tako ete i nas moi pravedno razumeti. Treba da bude bolje, treba da bude drukije, pa da se narod osvijesti i trgne iz ove apatije ove otuenosti i potitenosti, da zna, da nije samo objekat upravne sile, nego da je graanin sa pravima i dunostima. Pretpostave za drugo raspoloenje i za drugi rad jesu ove: 1. Potpuna amnestija politikih osuenika. 2. Naknada tete svim nevino nastradalim. 3. Osiguranje prehrane. 4. Uspostava ustavnosti sazivom rasputenog sabora uz potpuno slobodne naknadne izbore. 5. Uprava zemlje moe se predati samo ljudima saborskog poverenja. Tek kad ovo ispunjeno bude, moe se putem narodnog predstavnitva pristupiti reavanju ostalih pitanja Na itavi narod Srba, Hrvata i Slovenaca pretrpio je u monarhiji veoma mnogo za vreme ovoga rata. Danas jo stoji Dalmacija, Slovenija, Istra, Koruka bez svojih zemaljskih

predstavnitva pod upravom tueg inovnitva U Hrvatskoj je jedino odran ustavni reim. Pa i tamo ispadaju svaki as pretnje sa strailom neustavnosti i komesarijata, a jednoglasno primljene zakonske osnove ne mogu da postanu zakonom. To budi u nas oseaje, koji ne mogu biti skloni dravi. To budi u nama predoseaje, to rastu u sjeni i mraku neslobode. Mi osjeamo jedno sa svom naom istokrvnom braom Hrvatima, Srbima i Slovencima ma gde oni bili. Mi znamo, da na kruglji zemaljskoj ne moemo izolovano iveti, nego da nas ve na poloaj upuuje na iskren i poten sporazum sa geografski najbliim narodom kraljevine Ugarske. Da taj sporazum moe iskren i poten biti treba da ga stvore dva ravnopravna i dravno samostalna naroda. Mi Srbi, Hrvati i Slovenci nismo danas ravnopravni sa narodom maarskim. Mi smo danas roblje nezarobljeno, koje nosi lani naslov dravljana. Dok kod se gornje predpostave ne ispune, dok god mi moramo da ivimo u ovom politikom i graanskom ropstvu, mi nismo u stanju dati slobodne izjave. "Nae narodno pitanje ne moe se reavati bez naroda, ono se ne moe samo delomino reavati, nego u celini i to na temelju prava narodnog samo odreenja. Svako drugo reenje, meu koja ubrajamo i direktno i bez privole narodne nameravano prisajedinjenje Ugarskoj, bilo bi nasilje, koje bi urodilo najgorim posledicama za nutarnju sigurnost i spoljanji mir. Napaena dua naeg jedinstvenog naroda Srba, Hrvata i Slovenaca, ako nasiljem i nepravdom raskomadani budemo, proi e mueniki put borbe da u njemu sagori i propadne ili da postigne jedinstvo i slobodu svoju." Taj su memorandum potpisali ovim redom: Risto Hadi-Damjanovi, Mato Bekavac, Pero Todorovi, uro Damonja, Jovo Peut, Gavro Gai, ore Pejanovi, Dr. fra Julijan Jelini, Karlo Cankar, Dr. Ljubo Simi, Gligorije Jeftanovi, Vojislav ola, Dr. Jozo Sunari, Pero Stokanovi, Dr. Milan Jojki, Danilo Dimovi, Fra Ljubo Gali, Dr. Savo Ljubibrati, Dr. Luka abraji, Dr. Vlado Andri, Vjekoslav Jelavi, Stjeran Subai, Dr. Marko Alaupovi, Dr. fra Karlo Iki. Zanimljivo je u ovakvoj prilici uti po mogunosti i drugu stranu. General Stjepan Sarkoti, poglavar Bosne i Hercegovine, bio je pri povratku iz Bosne za Be u Zagrebu zatvoren u jednom hotelu i posle, po naredbi Zemaljske Vlade u Sarajevu, puten, 15. novembra 1918. on je uputio Narodnom Veu u Zagrebu svoj protest i obranu ovog sadraja: "Sveano protestiram radi na meni izvedenih nasilja u Sl. Brodu i Zagrebu i nadodajem sledee: Ja sam bio do mog dobrovoljnog odstupa kano poglavar B. i H. organ Njegovog Velianstva i zajednikog ministra finansija i samo njima odgovoran. Moju naloenu zadau: "U B. i H. mir i red uzdrati, svako nastojanje koje vodi izvan monarhije zaprijeiti, politike ne trpiti, zemlje od neprijatelja obraniti, objektivno upravljati i dinastika uvstva njegovati" ispunjavao sam mirnom i primjernom dunou. Novoj vladi nisam pravio nikakvih potekoa, dapae iao sam joj iskreno i otvoreno na ruku i preporuio to svim vojnim oblastima i inovnitvu. Jedino sam je molio, da se u interesu zemlje i dobre uprave ne prenagli. Ja sam joj izjavio, da sam predao kroz baruna picmilera Njegovu Velianstvu moju demisiju, ali odgovora jo nemam, izim to mi picmiler telegrafira, da sam ja sada u Bosni potrebit

kano nikada i da poekam na upute, koje e mi donesti moj zamjenik g. urkovi, kojeg sam ja u Be poslao, da sve razjasni i kae, da je sada absolutni kurs jedan nonsens i samo od razdraujueg upliva na narodno vijee. urkovi je imao stii u Sarajevo na 31.IH. ali nije radi potekoa na eljeznicah stigao do 3. ili 4./11. Meutim sam se ja odluio sam dobrovoljno odstupiti, poto mi je skupina svih generala taj korak time olakala, izriu, da e slono za me stati, ako mi se prekraj moje dunosti prema caru i kralju i od koje strane bude prigovarao. Na 1. ili 2./11. sazvao sam u Konak generale, zastupnike stare i delegate nove vlade i izjavio sam ovo: "Ja odstupam dobrovoljno od poglavarstva zemlje, priznajem Jugoslaviju, i elim njoj i B. i H. u njoj najsjajniji razvitak." Delegati Narodnog Vijea su me upitali, da li se mogu u Zenici i Travniku jo zaprti pustiti na slobodu, na to sam odgovorio: "Budui su od mene na pomilovanje predloeni i ja sam uvjeren, da ih je car pomilovao, da tomu nema nikakve zapreke i oni se mogu odstupiti odmah, a ne tek na 4./11. kako je bilo intendirano". (Kraljev imendan). Ja sam sve do mojeg odlaska podupirao novu vladu u svakom smjeru. Svjedoci: g. Sunari i Mehmed Spaho. Oba su mi jednom na moje zadovoljstvo izrazili, da bi bolje ilo, da se nisu prenaglili i da se je mene slualo. Moj odlazak sam ja slubeno navijestio Nar. Vijeu, i molio, da se i Nar. Vijeu u Zagrebu isti objavi, te da mi oba pribave za me i moju komandu (tab, tabsku satniju i t. d.) salvus conductus Podpredsjednik Sunari, koji me je osobno pohodio, na emu mu hvala, uvjeravao me je da mom odlasku preko granicah Slavonije nee biti nikakvih zapreka, i napisao je pismo jednom uvaenom gospodinu u Sl. Brodu, da se ja i moj tab izpratimo kroz 2 pouzdana lana Narodnog Vijea u Brodu dalje preko slavonske granice. Ja sam, daklen, svuda aviziran, a ne potajno, kako se pria, iz Sarajeva sam slubeno instradiran odputovao sa gore navedenim uvjerenjem, i usuprot tome doiveo sam poznata nasilja. Dodajem, da je u Sarajevu moja poasna straa bila uvjek od bosanske satnije, sve do zadnjeg dana. Poto je ona naravski morala ostati u zemlji, to se je zadnji dan formirala satnija iz ljudih od komande, koji su morali zemlju ostaviti, dakle od Nijemaca, Maara, i t. d. Ja sam prinuden dakle Narodno Vijee zamoliti, da mi se otvoreno kae, zato su na meni poinjena ovako grozna i bezakonita nasilja, da se mogu pred lanim denuncijama braniti. Pozdravilo me se kroz vojniki palir na kolodvoru u Zagrebu titulom "krvnik". Neka se dokae, da li je pod mojom etiri godinjom upravom u B. i H. po mom nalogu i kap krvi pala? Daleko odbijam od sebe sva nasilja i nepravice** uinjene u B. i H. god. 1914. gdje ja nisam u Bosni bio. Ja odgovaram za sve, tek od poetka 1915. godine, gdje sam poeo na 1./I. uredovati. ta su politike oblasti, svi vojniki tvravni sudovi i sudovi poljne vojske radili, odnosno slubovali u tunoj 1914. godini za to sam ja isto tako odgovoran kano n. pr. Narodno Vijee, dakle nita. *[Karakteristino je istai ovo. U Zagrebu general Sarkoti, zatvoren je sa dunom poasti od oficira, nije se niko takao njegove osobe, automobilom je sproveden u zatvor u jednom od

najlepih hotela na Zrinjevcu. To je za nj "grozno i bezakono nasilje". Dalja prianja pokazae kako se postupalo s naim najboljim ljudima i ta je sve raeno od njih. Za Sarkotia su to samo "nasilja i nepravice" bez onih srceparajuih epiteta!] Tunu politiku batinu 1914. godine - takozvani banjaluki proces, - morao sam likvidovati. To je morao svaki poglavar pa kako se on zvao. A kako sam ja to uinio? U sud se mijeao nisam. To bi bilo proti mojoj asti. Ali kad je osuda pala, to je svih 20 na smrt osuenih na moj predlog i kroz moje posredovanje pomilovano bilo. Dalje sam skoro napravio plan, da se najpre zavedena mlade, zatim manji, onda tei krivci ispuste, tako da do mira ni najtee optereeni na ostanu u uzi. Kumuliranje 1914. godine sa mojom upravom tu, ini mi se, lei veliko nedorazumljenje, proti kojemu ja najotrije prosvjedujem. Ta o nekim gadnim stvarima saznao sam tek kroz Koroecovu interpelaciju. to se gornjih pomilovanja tie, to sam imao zadovoljstvo, da su kad kada koji predlozi ranije gore bili, nego li je intervencija dr. Dimovia nastupila, koji se je za zaprte uvijek zauzimao. Kada se o ovoj stvari govori, onda se mora uvijek u obzir uzeti raspoloenje puanstva pri mom dolasku u zemlju. Ja sam naao potpuni politiki i vojniki debakl. Nae vojske odstupile iz Srbije, mrnja meu puanstvom, s jedne strane Hrvati i Muslimani, s druge Srbi, strano. U taj haos doao sam ja, ne poznavaju ni jednog ovjeka u Sarajevu. Svako je motrio, na koju e stranu? Na nikakovu. Odluio sam se po mom karakteru svima biti dobar i pravedan otac. Jesam li bio, nek sude svi bezpristrasni. Kad je jedanput jedna skupina Hrvata iz Sarajeva predamnom bila, onda sam im u razgovoru kazao: "Gospodo, vi vidite moj teki poloaj. U onoj minuti, u kojoj bi se ja od puta objektiviteta i pravde i najmanje odaleio, u onoj minuti ne bi bio vie vrijedan da ostajem poglavarom zemlje. Ako li bi ve nesrea htjela, da ikoga malko uskratiti moram, to e te biti vi, jer sam uvjeren, da e Hrvati Hrvatu, gledajui na njegove potekoe, najprije oprostiti." Koji su nazoni bili, mogu to posvjedoiti. Govori, s kojima sam ja i Kerber u ono vrijeme pozdravljeni bili, bili su tako napeti, da smo ih ja i on uvijek kano "preotre" kvalificirali.*** Ipak se ja u toj atmosferi ni pedalj od pravde odaleio nisam. * [ Govor n. pr. poglavarova zamenika dra Nikole Mandia.] ta pie poglavar zemlje u jednom slubenom predlogu u to vrijeme: "Moj cilj jeste, dane mog djetinstva doiviti u kojima Srbe i Hrvate nita nije drugo razlikovalo, nego samo prekrst." A ta sve nisam radio za povrat, i poboljanje nesretnika u Aradu i Neideru? Koliko puta nisam slao vjetog pukovnika Veselija tamo, da ih izvadi, stanje pobolja, i u zemlju povrati. Sve je ilo, ali i za sve je trebalo vremena. ao mi je, da nisam mnoge zahvalnice i takove telegrame zadrao. A taoce, koji su po vojnikim propisima (Reglements), doputeni bili, sve sam odstranio, im sam se uvjerio, da prometu i vojniki najvie upotrebljenoj, a za prehranu toli vanoj

eljeznici ne prijeti vie nikakva pogibelj. Ta stvar izgleda sada lahka, ali onda je bila jako teka i od najvee odgovornosti. A to prodie poglavar inovnitvu i asnicima. "Gospodo, tko hoe da u B. i H. slui, za otoga nije dosta samo uvstvo dunosti, on mora imati i uvstvo najvee ljubavi za ovaj narod." Svjedoci: Osobito zamjenik i sekcionefi. A kako prosuuje poglavar politike okrivljenike? Pohaaju Zenicu i Travnik, gdje su oni bili i gdje sam i sam u ona gladujua vremena za njih brinuo (moji vojnici su u ono vrijeme imali 250 gr. na osobu i dan, a oni kroz moju naredbu 420 grama) pa i njima razgovarao, obratio sam se k mojoj pratnji i rekao: "Vidite, gospodo, to su sada veleizdajnici! Ako li pako rat ispane proti nama, onda su to muenici i najvei ljudi u svom narodu". A tko je i jedanput bio kod vlade u ponedeljak i etvrtak, gdje sam ja primao, i vidio onu masu siromanih molitelja i moliteljica iz raznih slojeva puanstva, ta valjda gdje drugdje takvih posjeta ni vidio nije. Jesam li se starao njihove jade ublaiti, i njihove suze osuiti, neka odgovaraju sami. O slinih stvari, manjeg i veeg, pa i najveeg opsega, mogao bi cijele svezke napisati, ali moda je dosta i ovo za one koji su dobre volje, a za druge su i cijeli svezci beskorisni i zabadava. Tako po prilici izgleda krvnik, koji se je prvi svakoj prilici za povjereni narod rtvovao. A ta je sa "izdajicom"? Obraam pozornost na moju izjavu u "Hrvatskom Braniku" od 5. studenog o. g., iz koje e se uviditi, kako sam ja nae stanovite branio. Kano svjedoke: Eno Njegovo Velianstvo, ministri Kerber, Burijan, picmiler, Vekerle, Husarek. Pri mojih audencijah nije mi Njegovo Velianstvo samo jedanput reklo: "To po prilici eli i Koroec", ili "Koroec ne trai takoer vie," a Koroec je sada predsjednik Narodnog Vijea, a ja sam izdajica. Ja poriem, da i jedan lan Narodnog Vijea toplije uti za svoj narod, nego ja. Nevjet sam bio moebit u tomu, da sa politiarima opio nijesam. No meni je politika bila zabranjena, i ja sam je izbjegavao kano otrov, jer je osobito u B. i H. dosta kvara nainila. Trsio sam se i bez nje ii jedino pravim putem. Bosni i Hercegovini pribavio sam u vrijeme rata, etiri godinji mir i spokojstvo, moje operacije sam uredio uvijek tako, da puanstvo kroz njih skoro ni dirnuto nije bilo. Uvjeren sam, da e mi narod biti za to jedanput - a moda ve i sada jako zahvalan. Poasni graanin Mostara, Trebinja, Broda, Ercegnovog, Janjine pa i glavnog grada moje domovine nada se u to. Ja sam imao svete osjeaje dunosti, ne samo prema caru i kralju, nego jo moda vie prema narodu, kojim sam upravljao i tako obima na uslugu bio. Neslogu i svau - nae stare mane - uvijek sam korio, jer one su uzrok svake nesree. Kano Hrvat pozdravio sam sa veseljem Jugoslaviju, i pripravan sam njoj - ako se ikada na mene reflektira - u svaku korist sluiti."

Mi povodom ove neinteligentne obrane neemo gubiti mnogo rei. Ovde se radi o itavom jednom sistemu, a ne o linostima kao takvim. One su uvek samo manje vie svesno orue u slubi jedne ideje ili izvesne vee organizacije. Kakva je ta bila i im se sluila pokazae jasno stranice koje slede. One e, u isti mah, biti i najbolji odgovor za sve apologije ovakve vrste.

I Demonstracije iza atentata.

Sarajevski atentat dao je dobrodoao povod potpuno otvorenim napadajima na sve one elemente, koji su se isticali javnim delovanjem za ideju narodnog jedinstva i na mnoge od onih, koji se u svom politikom radu nisu dali voditi jedino eljama i uputama merodavnih slubenih linosti; na Srbe, meutim, bili su ti napadaji upravljeni bez ograde na sve iz reda gotovo bez izuzetka, u jednom neverovatnom opsegu i bez i najmanjeg obzira na postojee dravne zakone. "Sa stotinama vjeala ne bi se mogle platiti dragocjene ubijene glave" uzviknuo je jo istog dana pred novom muzejskom zgradom u Sarajevu jedan od najpoznatijih predstavnika vojnih i klerikalnih krugova grada, Kosta Herman, bivi odelni predstojnik b. h. zemaljske vlade za unutranje stvari i docnije pomonik graanskog komesara u okupiranoj Srbiji, koji je tim usklikom, u jednom asu iznenaenja i razdraenosti, jasno pokazao raspoloenje svoje okoline. Dela, koja su iza tog dola, bila su najbolji dokaz, kako je unapred dobro promiljena, dugo spremana i sa sistemom organizovana sva ona akcija u zemlji ne samo protiv politiara i vodeih linosti, nego protiv celog naroda kao takvog. U jednom opirnom izvetaju o demonstracijama u Travniku stoji izriito, kako su tamonji "lojalni elementi", posle izjave sauea kod okrunog predstojnika, poli protiv Srba potpuno svesni onog to ine. "Narod navieuje Srbima borbu na ivot i smrt i progonstvo iz Bosne i Hercegovine " (Hrvatska, br. 798, 3 juli 1914). U jednom govoru dranom od organa frankovake stranke, ije su veze sa vojnikom komandom bile opte poznate, sa naglaskom se istie, da se "i u naem krugu naem tielu nalazi sva sila krpua u spodobi Srba i Slavosrba, koji nam prodaju grudu i more, a eto i kralja ubijaju! S njima moramo jednom za uvijek obraunati i unitit ih. To nek nam bude od danas cilj" (Hrvatska, br 794, 29. juni 1914.). Poticaji za to nisu bili spontani. Premda je postojao dugogodinji politiki antagonizam izmenu Srba ijednog dela Hrvata i premda su jo neizezle verske opreke izmeu pravoslavnih i muslimana politiko-ekonomske borbe radi agrarnog pitanja bile pojaane zadnjim balkanskim ratovima, ipak je van sumnje, da strasti nikad ne bi mogle izbiti u tolikom obimu i tolikoj uspenuenosti, da nisu izvesni mrani elementi nali svog oslonca, a moda ak i potsticaja, kod slubenih faktora. Ve onda, 2. jula 1914., lepo je istakao jedan zagrebaki list, da su "ovakve demonstracije samo mogue, dok ih se favorizira" (Obzor, br 180), tim pre i tim vie, to je Austro-Ugarska moda najizrazitija policijska drava i to se najgore dogaalo uprav tamo, gde se, da se htelo, u pola sata mogao imati idealan red, jer je na raspoloenju bila ne samo policija i andarmerija, nego i veliki delovi vojske. Ali su te demonstracije bile smatrane jednom nesumnjivom dravnom potrebom i kao takve su bile, u koliko ne inscenisane, ono svakako trpljene sa "dobrohotnom" pasivnou. Jer se atentat, po optem miljenju, drao protestom velikosrpske propagande i afirmacijom srpskih aspiracija na Bosnu i Hercegovinu i znakom nezadovoljstva sa aneksionistikom politikom, trebalo je, u interesu monarhije, izvesti pred itav svet Hrvate i Muslimane kao veinu oito protivnu srpskim tenjama spremnu, da se protiv njih bori najljuim sredstvima. Radi toga se i pourilo sa saoptenjem ujednom zvaninom bekom kominikeju od 2. jula da "sadanji nemiri u Bosni dokazuju, kako velikosrpska ideja nije omiljena kod onog stanovnitva u Bosni i Hercegovini, kojega se tie". A koliko su slubeni faktori ili za tim, da postojee opreke

iskoriste i pojaaju i u koliko je inicijativa dolazila od njih ak i za vrenje najveih zloina, svedoi najbolje priznanje dr. Ivana Franka uinjeno u 181. javnoj sednici hrvatskog sabora. On je rekao doslovno ovo: "Ja nisam dosada htio u odboru iznijeti, da je onih dana, prije nego je navjeten rat Srbiji, u opoj opoj uzrujanosti u Zagrebu bilo raznih pothvata, da se ubiju stanovita gospoda, koja su tada bila i hrvatskosrpskoj koaliciji, a naroito radilo se o glavi gospode Svetozara i Valerijana Pribievia, zatim protiv gospodina Bude Budisavljevia i jo nekolicine. Sada u rei, da su mislei da su u tom pravcu Frankovci zgodno sredstvo da to poine, i drei i raunajui na linu i osobnu mrnju protiv te gospode, pokuali su influrati na mene, da ja organiziram crnu etu, po uzoru legija u Srbiji, i da se onda ubiju gospoda, to sam ih prije spomenuo. Tadanji ef policije, gospodin Mraovi, telefonirao je meni pet dana prije predanja onoga ultimatuma, da e mene posjetiti jedan gospodin i neka ja toga gospodina pozorno sasluam, jer da je ono, to e taj gospodin meni rei, da je to njegovo mnjenje i njegova elja. Tada je taj gospodin zbilja doao u 5 sati pak se meni predstavio pod krivim imenom, kako sam kanje saznao, i meni je razloio itav plan, kako treba ovu gospodu ubiti. Potanko mi je taj gospodin razvio plan, a ja sam mu na to odgovorno ja sam u estokoj politikoj borbi sa gospodom, koju ste Vi spomenuli, ali moj odgoj i moja ustavna svijest mi ne dozvoljavaju, da se ja ovakvim sredstvima posluujem i primite do znanja, da ja u toj stvari neu sudjelovati " (Stenografski zapisnik CLXXXI, sjednice sabora, 10 novembra 1917., 4). Prve demonstracije bile su u Zagrebu, i to ve na dan samog atentata, Kod Hrvata se, preko krugova bekih hrianskih socijalista, stvaralo uverenje, da je poginuli prestolonaslednik bio naroito sklon njihovim aspiracijama i da bi on ne samo ojaao njihov poloaj prema Maarima, nego im i stvorio potpuno novo mesto u monarhiji uopte. Kao protivnik dualizma on bi u Hrvatima imao nai svoj oslonac i osloboditi ih od svih dosadanjih veza formiranjem velike Hrvatske u novoj federalistikoj grupaciji krunovina sa jakom centralnom vrhovnom vlau. To je miljenje naroito ireno preko poverenika vojnih i klerikalnih krugova u Zagrebu i Sarajevu i imalo je dosta uticajan nalazilo dosta verovanja kod jednog dela hrvatske inteligencije. Sad se to iskoriavalo naroito u srbofopskom pravcu sa namerom, da se stvori jo dublji jaz opreka i da se istakne, kako Srbi svesno idu za tim da Hrvatima oduzmu sve izglede u bolju budunost. "Kadgod se bude spominjalo jedinstvo Srba i Hrvata", pisao je tada Hrvatski Dnevnik (br 146), "svakom e Hrvatu zasjati pred oima krvavi lik nadvojvode Franje Ferdinanda, to su ga ubili Srbi" Verujui u te beke pretpostavke dosta olako, bez ikakvih stvarnih garancija, oni su isto tako olako, sa udnom oskudicom uviavnosti, verovali i u ovo drugo; ne mislei, da je to ubistvo ba Srbima moglo biti najneprijatnije, jer im je stvaralo najvie neprilika u asu, kad su ih najmanje trebali. I otkud uopte, da se za krivicu pojedinaca ine odgovornim itavi narodi? Izvesnim elementima, meutim, nije bilo stalo do razloga, nego do pakosti i pomagani benevolentnom pasivnou vlasti oni su bezobzirno ili za tim, da iz ovog nemilog sluaja izbiju sav mogui politiki kapital. U svom prvom lanku o atentatu okomila se "Hrvatska" svom estinom na Srbe smatrajui to preom dunou od prikaza nadvojvodina znaaja za hrvatsku stvar. "Oba zloinca su fanatini Srbi", veli se tamo, "sinovi onog kletog plemena, koje svuda sije mrnju, klanje i ubojstva, koje gramzei za vlau podlo obara pred sobom sve, umiljajui, da e time zastraiti hrvatski narod". A u istom broju, na drugom mestu: "Ubojico, ime ti je Srbin! I jesi Srbin, prokleto ti sjeme i pleme, to ga je vjetar natrunio po naem hrvatskom tlu, da raa zloin i zlobu, sije neslogu i razbojniki prolieva krv." Srbi su ljute zmije "od kojih si tek siguran onda, kada im satere glavu". (Hrvatska, br. 798 29. juni 1914.). Slino je u Sarajevu pisao Hrvatski Dnevnik, drugi glavni organ frankovakih elemenata i austrijskih Hrvata. "Organizirana zloinaka srpska banda izvela je djelo, to se spremalo odavna, a na kojem se radilo kroz mjesece i godine u Beogradu i u Sarajevu. Tri su srpska bandita izvrila ono, to je iz dana u dan pripovijedala srbijanska tampa u Beogradu, Zagrebu, Sarajevu i Spljetu. Provedeno je djelo to je stajalo u

programu srpskoga nacionalizma i u programu srpske opozicije u bosanskom saboru (br. 143, 1914.). Demonstracija je upriliena na Vidov-dan pred vee i imala je isto tako ne alobni, nego borbeni antisrpski karakter. "Hrvatska" donosi o tom najopirniji i svakako, jer je ona pri tom imala glavno uee, i najautentiniji prikaz. Pravaka omladina iskupljena u Margaretskoj ulici pola je prema Ilici pod velikim hrvatskim barjakom sa crnim velom. Uz klicanje prestolonasledniku meali su se, po redu izvetaja, i ovi tugom ispunjeni poklici: "Dolje Srbi!" "Navjeala veleizdajnici!" "Dolje srpske sluge!" "Dolje srpska koalicija!" "ivjele legije!" "ivela godina 1902.!" "Dolje Jugoslavija!" Kad su stigli pred Jelaiev spomenik drao je dr. Ivo Frank tuni govor sa ovakvim poletom: "Danas pade u Sarajevu pod ubojnikom rukom dika i ponos ciele habsburke monarhije, nada, uzdanica, spas i zatitnik hrvatstva, hrvatski priestolonasljednik. Srbi tobonja naa braa - koji drzovito tvrde, da su jedno s nama, Srbi, koji pod krinkom prijateljstva i ljubavi rade o glavi hrvatskom narodu i habsburkoj monarhiji, ti Srbi ubie danas u Sarajevu uzdanicu nas Hrvata. Srbi danas pogodie hrvatski narod u srce. Srbi ubie nadu Hrvatske Srbi umorie zatitnika Hrvatstva i Slavenstva u naoj monarhiji". Iza tih rei, veli izvestitelj, ue se "iz hiljada i hiljada grla" poklici puni pijeteta: "Osveta, osveta!" Posle je govorio omladinac Ljubomir Matrovi, pa je svoju besedu izveo u ovom pravcu: "Ovaj grozni in je plod velikosrpske propagande, a i izvedoe ga Srbi, i to na Vidovdan! Vidovdan je dan srpske osvete a od danas nek bude i dan osvete nae, jer tko se ne osveti taj se ne posveti... i mi emo se tog drati, osvetit emo hrvatskog priestolonasljednika, osvetit emo Hrvatsku" Kakva je imala biti ta osveta videlo se najbolje po tom, da su jo iste veeri razbijeni prozori na Srpskoj Banci i na urednitvu "Novosti", da je na Srpski Soko udareno kamenjem i ciglama, a urednitvo. "Istaknuti nam je", dodaje se u izvetaju, "da u uzkazu sauea sudjelovalo je i sveukupno vojnitvo te su asnici klicali i kapama mahali, stoje osobito duboki dojam uinilo". (Hrvatska br. 794). Demonstracije su se ponavljale tri dana uzastopce i uzimale sve to opasnije razmere napadajima na privatne srpske kue i radnje; demonstranti su, u sred glavnog grada jedne pokrajine, gde je sedite vlade i zapovednitvo jednog kora, prodrli u srpsku crkvu i njene utvari gazili i trgali na jednom od najivljih mesta grada, pa su ak jedan deo tih ulinih poklika preneli i u sam sabor, gde su frankovci omeli sednicu sauea najgrim psovkama, ne dozvoljavajui da dr. Bogdan Medakovi, presednik sabora, kao Srbin predsedava saborskoj sednici. Njihovo ponaanje bilo je takve vrste, da je jedan nemaki zagrebaki list tim povodom morao napisati, da su se frankovake demonstracije izvrgle u obine puste scene, "koje sigurno nisu takve, da se mogu osetiti kao interpretacije iskrene tuge radi strahovitog gubitka, koji je pretrpela sva monarhija uopte, a Sloveni monarhije posebno tim ubistvom prestolonaslednika". (Agramer Tagblatt, nr. 148, 30. Jun). Branei se u saboru od napadaja, da su prilikom demonstracija frankovci harali, dr. Ivo Frank rekao je ove vane rei: "Priznajem, da smo vodili demonstracije nakon proglaenja rata. ali dok smo ih mi vodili, bio je svuda mir i red. Ali kad je vodstvo preuzela policija, onda je dolo do onoga, to se desilo u julu 1914. u Zagrebu". (Hrvatska Rije, br. 189, 1917.) U svojoj ogorenoj ali i usplahirenoj knjizi "Bosna u lancima" (Sarajevo 1919.) navodi Velimir Mandi, da je u sarajevskom policijskom zatvoru, u kom se nalazio i on, izabran izvestan deo muslimanskog i katolikog oloa, da izvodi demonstracije od 29. juna. Straar je javno proitao izvesna imena, a prozivani su odmah nakon toga izili za njim. (Str. 34). O tom se, osim ovog, ulo i nekih drugih usmenih potvrda. Svo to pisanje "Hrvatske" i sve to nesmetano harangiranje protiv Srba dobiva naroit znaaj, kad se po izvesnim dokumentima osvetli njihova pozadina i uoe njeni inscenatori. Ivan Peri izneo je u hrvatskom saboru jedan dragocen podatak u tom pogledu. "Magyar Kiraly

honvedelni minister. Nr. 234 035/1917. Zapovjednitvu kr. Ug. 25. domobranskog bataljuna Zagreb - Budapest, 18. srpnja 1917. Savezno sa mojom naredbom od tek. godine broj 22.1104 dra Vladimira Sachsa, puko-ustakog kadeta aspiranta, nepoznate godine roenja i nadlenosti, glavnoga urednika zagrebakog dnevnika lista "Hrvatska", oprostio sam kao pouzdanika hrvatsko-slovenskoga ministarstva od puko-ustake djelatne slube na neizvjestno vrieme. (Novosti, br. 136. 1918) Iz dokumenata, to ih je hrvatski ban A. Mihalovi podnio javno u saboru, da prikae u pravoj svetlosti frankovako delovanje protiv ustava u Hrvatskoj, vidi se jasno, da je ef eneralnog taba Konrad Hecendorf imao ve 16. jula 1914. konferencije sa frankovakim voama dr. A. Horvatom i dr. I. Frankom o izvesnim stvarima za sluaj rata, za koji se veli da je tada jo pre ultimatuma - bio neizbean. (Hrvatska rije br. 180, 1918.). U polemici sa slovenakim klerikalcima izneli su frankovci sami, da je dr. J. Krek, "traio dodira s istim krugovima kako i frankovci... htio je, da bi u Kranjskoj zavladala vojnika diktatura, jer je u svojoj naivnosti mislio, da bi po tome vojska izvela zdruenje Slovenaca i Hrvata u jedinu dravu" (Hrvatski Dnevnik, 9 lip. 1918 ) Sad je potpuno razumljivo i to, to je zborni zapovednik zagrebaki i docnije vojniki guverner u Srbiji, Remen, kad su ga 26. jula aklamirali manifestanti pod vodstvom vojne muzike, zahvalio publici zavrujui reima: "iveli pravi i isti Hrvati". (Obzor, br 206, 1914.). Jasno je, da drugi Hrvati, "Slavosrbi" po frankovakom reniku, nisu bili udostojeni njegovih dobrih elja, jo manje njegove pomoi. Gore nego u Zagrebu behu demonstracije u Sarajevu. Kasno u no, izmeu 9-10 sati, na dan atentata, napala je jedna rulja od 200-300 glava na "Hotel Evropu", vlasnitvo Gligorija Jeftanovia, polupala tu prozore i poela grdnim psovkama na Srbe i Srbiju. Vlasti, koje jo nisu bile dobile drugih uputa, po svojoj staroj tradiciji smirie demonstracije vrlo brzo pomou vojske i policije. Da su htele svoje dunosti vriti i docnije lojalno i kao to po zakonu treba, one su ve iz te pojave mogle izvesti potrebne pouke i pripremiti se za drugi dan i njih sve ne bi ono, to je kasnije dolo, moglo zatei ni nepripravne ni toboe iznenaene. Hrvatski Dnevnik br. 144, izrino veli, da se je narod jo te veeri "zavjerio", "da e se svi sutradan opet nai na okupu" Ima ak svedoka, koji tvrde, da su te noi ili najedan sastanak kod nadbiskupa J. tadlera, gde je bilo nekoliko hrvatskih voa i da su tamo dva sveenika izjavila jednoj grupi: "Radite ta hoete, samo ne birajte voe". (Jugoslavija, br 129, 1919.). Demonstracije sarajevske od 29. juna bile bi prosta nemogunost u ma kojoj pravnoj i kulturnoj dravi. Poete su jednim proglasom i kulturnoj dravi. Poete su jednim proglasom gradskog zastupstva sastavljena, prema izrinom priznanju jednog od potpisnika, gradskog podnaelnika Josifa Vancaa, od vladinog komesara za grad Sarajevo u sporazumu sa drugim viim funkcionerima vlade, meu kojima je bio i ef presidijala baron Kolas. (Jugoslavija, br. 129, 1919.). Poziv je bio upuen sarajevskom graanstvu i plakatiran pred vee 28. i rano u jutru 29. juna. "I ako je poticaj za ovaj avolski zloin", pisalo je tamo, "potekao iz inozemstva - po iskazu atentatora nedvoumno je, da je bomba iz Beograda, - ipak postoji temeljita sumnja, da i u ovoj zemlji ima prevratnih elemenata. Mi osuujemo zloin i duboko smo nesretni, da je atentat izveden u Sarajevu, ije se stanovnitvo uvijek pokazivalo vjerno kralju i dinastiji, pa ja pozivam puanstvo, da takove elemente. koji se daju na ovakove zloine, iz svoje sredine istrijebi. Bit e sveta dunost puanstva, da tu sramotu opere". To je bio kao zvanini poziv na dela, koja su se snovala i za koja se u privatnim razgovorima doaptavalo, da bi bila rado viena na merodavnim mestima. To je bio u isti mah i "otvoreni list" za sve na ravtine spremne elemente, da ponu javnu hajku protiv Srba iz reda. Oko 8 asova pre podne skupila se jedna gomila katolikog i muslimanskog oloa sa pretenim delom mladei (potpuno su otsustvovali svi ozbiljniji elementi) pred katoliku katedralu, pa

je, otpevavi carevku i kliknuvi slavu poginulom prestolonaslednikom paru, odmah poela stvarnim besom na Srbe. Po komandi jurnue u oblinju srpsku kolu, u dom, "gdje se odgajaju borci za zavjetnu misao", kako govori Hrvatski Dnevnik br. 145 u svom opirnom izvetaju, izvukoe odatle klupe, tablo, knjige, slike i sve to onda poee lomiti, cepati i sei na ulici. Nosei pred sobom carsku sliku i neprestano pevajui carevku, podelie se onda u nekoliko grupa i pooe na razne strane grada, da demoliraju ne samo zgrade srpskih ustanova (po naredbi ostale su poteene sve tri banke, jer je u njima bio zainteresovan i nesrpski kapital), nego i srpske radnje i privatne kue. "Usput su unitene sve srpske radnje, kraj kojih se prolo" I slavei taj bestijalni nagon razaranja kao kakvo znaajno delo nacionalnog heroizma Hrvatski dnevnik detaljno prikazuje, ta je sve uraeno pri tam napadima. Kod mesara pire Novakovia izbaeno je svo meso na ulicu; kod Jove Palikue prosutno vino, "stolice, stolovi, burad, ae, flae, pe - sve je bilo izbaeno"; kod Trifkovia knjiare "u prostoru u daljini od preko 150 metara hodao si po samim knjigama, biljenicama i drugim papirima". I sve tako dalje. Nisu bile poteene ni one bedne potleuice u Patkama i Pirui, gde se sirotinja skuplja u po jednoj sobi i gde je sav nametaj nekoliko drvenih stvari i nekoliko ubogih krpa. Bilo je uopte dela najstidnije i najgre surovosti. Stara teko bolesna udovica, Savka Jeftanovia, izvuena je iz kreveta i ostavljena na sred sobe, da bi provalnici mogli i njega, kao i ostali bogati nametaj, delom unititi, a delom ugrabiti. U radnji Petra Vekia razbijali su grobne spomenike, krstove i naruene slike u njima, a u kui Riste Maksimovia nisu se smilovali ni na bolesnicu, koja je patila posle poroajnih bolova. "Sve je na ulici... pusta se irilica povalila po cesti, a kua je sva iz temelja izrovana". To je opis ruenja Srpske Rijei. I sve se to dogaalo na oigled vojske i policije. Ljudi su sasvim javno nosili svo potrebno orue za obijanje zatvorenih vrata kao sekire, poluge, makaze, motke i ostalo i po itave su sate nesmetano vrili svoj provalniki posao. Bosnische Post, poluzvanini list bosanske vlade, sam je pisao kako su prilikom napadaja na srpsku kolu "hiljade ljudi, to su stali na Crkvenom Trgu i u oblinjim ulicama, meu njima mnogi muki i enske iz naroda, sa gromkim poklicima "ivio" caru i Austriji a ogorenim protiv Srba aplaudirali". (br. 148, 1914.). Pred talom Gligorija Jeftanovia ja sam svojim oima gledao dva oficira, kako sokole polupijani mob kliui im bez zazora: "Samo vrsto!" "Nur alles zertrummern!" Vojska, koja je bila na ulici, pozdravljala je demonstrante toboe s toga, jer su pevali carsku himnu i nosili carske slike, i ograniavala se samo na to, da "ogorene graane" suzdrava, da usred grada i u po dana ne kradu po obijenim duanima. jer su i u najveem ogorenju lojalni elementi razlikovali predmete od vrednosti i spasavali ih u svom patriotskom oseanju za dostojnije ruke. Kad je napanuta radnja brae Bajetia kod Marijina Dvora, stajalo je vojnitvo jedva deset koraka odatle, kod Ruieve radnje, a ne pokuavajui da ma ta uini, da sprei taj napadaj. Tek oko pet sati iza podne, poto se rulja obijajui tolike trgovine kolonijalne robe i skladita alkohola bila ponapila i poto su lojalni graani u svom ogorenju zamenili svoja odela sa drugim odelima iz srpskih kua, pa je nastala opasnost da se patriotske manifestacije ne protegnu i na "neprevratne" elemente "slubouljudnog" grada, proglaeno je opsadno stanje i dobar deo vlasti predan prekom sudu. Demonstracije su meutim delomino trajale i preko noi, a da niko radi toga nije bio pozvan na odgovornost, pa su u to doba opljakane kue Miloa Miloevia i Drage ukovia i radnja Sime Dodera. Srbi, koji su branili svoje vlasnitvo, bili su vueni na policiju i tamo nemilosrdno zlostavljani. To se, meu ostalim, dogodilo i Niki Mitrieviu, jednom od najuglednijih, najmirnijih, pa ak i od vlasti naroito odlikovanih, sarajevskih graana. "Sarajevski su demonstranti", veli tano izvetaj jednog osekog lista, "juer poinili strano pustoenje. Sarajevo izgleda kao poslije ruskoga pogroma" (Narodna Obrana, br. 146) "Sav ovaj kraj prua tunu sliku, a razvaline, grozne i teke razvaline, svjedoe, kako se teko Sarajlija dojmilo zlodjelo razbojnike Srbinove ruke." (Hrv. Dnevnik, br. 145).

Koliko je bedan i daleko od istine zvanini izvetaj o tim dogaajima! "Jueranje protusrpske demonstracije" veli se tamo, "izlijev su ogorenja veeg dijela sarajevskog graanstva katolike i muslimanske vjeroispovjesti. Kod demonstracija je prisustvalo cijelo graanstvo grada Sarajeva, dapae su se meu njima nalazile i odline gospoe. Kakove naravi su demonstracije bile, vidi se po tome, to od Srba nije niko nastradao, dok su jedna ena i jedan katolik ubijeni po Srbima.**** Vojnitvo i redarstvo, te endarmerija bijahu od prologa dana umorni, te nisu mogli zaprijeiti na svim mjestima oteivanje tueg vlasnitva, a dok je vojnitvo stiglo iz tabora (meutim, u sred varoi je jedna kasarna, a u udaljenosti od 34 km dva velika logora!) i dok se porazmjestilo na svim takama grada, prolo je dulje vremena." Iz tog cinizma i komentara dogaajima vidi se jasno, bez naroitog traganja, da dobrohotna pasivnost vlasti prema demonstrantima nije bila sluajna, a ne moda bez veza sa zaetnicima demonstranta. **** Ni ovo nije istina! Od Srba zaboden je Trifko Kati na vratima svoje kue, a Hrvata Krajinu ubio je trgovac Jovii u asu, kad mu je provalio u radnju. Nijedna ena nije ubijena! Od rana zadobivenih taj dan umro je u bolnici 3. jula Srbin Pero Prijevi. Opsadno stanje ticalo se samo Srba. Ta se prilika upotrebila, da se zabrani srpska trobojnica i da se svom snagom ustane na srpske kole. Od demonstranata nije niko optuivan ni za kakav zloin, dok su odmah iza proglasa opsadnog stanja zatvorena tri Srbina, toboe "radi smetanja javnoga mira" i radi uvrede velianstva. Da bi se itavo javno mnenje razdrailo to vie protiv Srba, irene su u svet najnemogunije i najraznovrsnije vesti. Kad se uzme na um, da su pota i telegraf u Bosni i Hercegovini u vojnikim rukama i da nijedna vest odatle ne moe proi javnim putem preko volje vlasti, onda je nesumnjivo, da su sve te vesti iz Bosne bile i primljene i proputene sa mesta, koja u zemlji najvie znae. A ta se sve otud javljalo neka pokae ovaj niz beleaka. U svom 794. br. od 29. juna donosi "Hrvatska" telegram iz Broda, u kom se veli, kako su posle atentata kod Alipaina Mosta bacani iz voza letci, u kojima je stajalo: "Danas je ubijen prestolonasljednik Franjo Ferdinand, a za dva dana bie ubijen Franjo Josip I a za kratko vrieme doi e kralj Petar i srbski prestolonasljednik i osloboditi u ovim zemljama zasunjene Srbe." Sve su novine donele toboe u Mostaru predani telegram, da je Atanasije ola zatvoren u Nevesinju, jer "da je kuao nevesinjsko puanstvo razdraiti na iredentistike izjave proti monarhiji," i ako je on u to vreme bio u Mostaru i briljivo praen od policije. U 798. br. "Hrvatske" moglo se itati, da je Gligorije Jeftanovi na begu u Srbiju uhvaen u Viegradu i da je "u njegovom stanju naen cieli arsenal " Iz Az Esta je preneo "Obzor" u 183. br. vest, "da je iz Beograda otputovao u Sarajevo 50 oboruanih komitadija, koji su obueni kao muslimani s namjerom da dignu u zrak sve kaznione." U "Narodnoj Obrani," u 146. br., javlja se, da su i 29. juna, dan posle atentata, baene u Sarajevu tri bombe i da su tri osobe ranjene. U 148. br. donosi dalje, da su kod jedne ene na Ilidi nali sedam bomba. Ne mnogo istinoljubivi i matom bogati predsednik bosanskog sabora, Safet-beg Baagi, stvorio je, sa Josifom Vancaem i grofom Harahom, itavu legendu o bombama i priao je o njima jednom izvestitelju ovako: Bomba je bio pun grad i nalazile su se ak i po drveu, ne samo u Sarajevu, nego i "na putu u Ilide, kuda je nadvojvoda prestolonasljednik imao proi " "Govorilo se je", veli dalje, "da e se nadvojvoda odvesti u mjesto Bistricu, kojem je osam kilometara daleko od Sarajeva. I na ovom putu, kojim bi se morali prosveti prestolonasljednik i supruga, nala se je bomba u kronji jednoga drveta" (Hrvatska, br. 798 ) U "Hrvatskoj" br. 797. izala je vest, da je u Travniku sa prozora srpske kole jedan svetenik pokazao sliku srpskog kralja i rekao svetini: "To je va budui kralj!" Istu priu, samo neto kitnjastiju i lokalizovanu na drugoj strani, saoptila je "Narodna Obrana" u 152. br. U Sarajevu je, kazuje se tamo, sa prozora srpskog

manastira (u Sarajevu uopte nema nikakva srpskog manastira!) jedan pop pucao na demonstrante, a u toj sobi je bila slika. "koja prikazuje kralja Petra, kako na elu srpske vojske ulazi u Be" Jasno je, da svim tim vestima bee samo jedno vrelo i jedna svrha; one su namerno i sa sistemom putane u svet samo da dre napetost to akutnijom i da protiv Srba stvore raspoloenje, u kom e se moi opravdati sve. Osim toga, takve vesti opravdale su surovost i otrinu postupaka u Bosni i Hercegovini, jel zemlja, u kojoj se sve to zbiva i namerava, mora da se upravlja najaom i najbezobzirnijom rukom. Delovanje nije izostalo. Naskoro iza tih demonstracija u Zagrebu i Sarajevu uestae demonstracije i po drugim provincijskim mestima. U Doboju i Maglaju na Srbe su "navaljivali u njihovim stanovima, teko ih zlostavljali, te im mal ne i kue sruili." (Hrvatska, br. 795). U Livnu je demolirana srpska kola i svi srpski duani. U Travniku, javlja jedan dopisnik pun ponosa zbog junakog uspeha, "svi stanovi inovnika i privatnika vlaha, njihove kue i duani demolirani su, a pri tom se nije tedio ni namjetaj. Potrgani su plotovi i verande, unitena vrata i prozori, a zidovi oteeni"... (Hrvatska, br. 798.). Opirni izvetaj o demonstracijama u Zenici veoma je karakteristian i za bestidnost, kojom se to javljalo i za surovost kako je to injeno i za trpeljivost vlasti, koja je to odobravala i u Zenici da se ini i u Sarajevu da se dalje iri i pria kao potsticaj za druge. U svom 147. broju doneo je bio Hrvatski Dnevnik, da je puk demolirao "srpski rasadnik, srpsku kolu", a u 148. broju ima dug dopis o svim dogaajima. "Oko osam sati su se demonstranti skupili u Bilinom polju, te su otuda poli pjevajui carevku, a kod endarmerije su manufakturnu radnju nekog Aleksia provalili, te sve na cestu pobacali i porazbijali. Otuda su otili put srpske kole, gdje su sve demolirali. Kod popa su Jevrema razrovali stan ama ni ve nisu potedili, nego su i to trgali, a da o pokustvu i ne govorimo. Zatim su Kuzmanu Jeftiu razorili duan, sve razbili i na cestu pobacali. Dalje su cipelaru Jelaiu maine porazbijali, te sve brijau Konstantinoviu, a Brai Miloevi duan s galanterijom i limarsku radnju; Bogdanu su Miklianinu provalili u limarsku radnju, maine razbili, robu na cestu izbacili i unitili. Otuda se dolo u pjev. drutvo "Deanski", i to leglo iridenata posve unitili. Tu su dapae i jorgane i jastuke parali, knjiicu potrgali Dalje se polo arijom u kafane i gostione. Gostionu Jefte Jeftia posve su razorili. Tu je eksplodirao plinski aparat, pie mu je sve proliveno. Tako isto kod Jove upovia. Kod mesara Nede Lukia meso, kobasice i slaninu izbacili su na ulicu i to se dalo sve obatalili. Kod Trive Ristia provalili su i porazbijali sve i sve pie prolili. Kod Vase Trifunovia, zlatara, sve je posve demolirano i sva roba unitena i na cestu pobacana. Isto i kod ore Jeftia. komu je tefter izgubljen, a vrijedi hiljada .. Otuda su se demonstranti razdijelili, te je jedan dio otiao pred bludilite Savievo, te i cijelu zgradu demolirali, ali ne samo da su pokustvo porazbijali, nego su i zidove izrovali, bunar razvalili, a pie iz baava ispustili i mnogo stvari u Bosnu pobacali. Drugi je dio zaao u srpsku mahalu, te sve stanove i pokustvo porazbijati. Osobito je stradao Ilija Kaleni, gostioniar, koji se je psovkama opirao; njemu su ama sve unitili, perje i ponjave po cesti rasuli. Oko 1/2 10 sati izalo je vojnitvo, te je red uspostavljen. Demonstranti su pred sobom nosih sliku Njegova Velianstva, a rekrutirali su se iz svakog sloja naroda " U Opliiima je poharana i kola i crkva, u upanjcu kola, a u Ljubukom sve to je srpsko. Najstranije se, meutim, dogodilo u apljini. I tamo je rulja demolirala crkvu, radnje i stanove i u podrumu brae Ruia prosula nekoliko hiljada hektolitara vina, ali ono, to je inila u srpskoj crkvi u Klepcima, prevazilazi sve bestidnosti. Provalivi u crkvu oni su ne samo unitili sav nametaj, pokidali odede, pokrhali utvari, nego su u bestijalnoj razuzdanosti vrili i nudu u samom putiru. Demonstracija je bilo, osim toga, u Mostaru, Stonu, Konjicu, Tuzli, Brkom, Zavidoviu, amcu, epu, Vareu, Tenju, Bugojnu i Visokom i svuda su Srbi imali da podnesu manje ili vie tete. U Mostaru je, pri tom, Jefto Gmizovi bio ubijen u svom duanu. Nesmetan od

dravnog odvetnitva Hrvatski Dnevnik je donosei opise tih demonstracija pokazivao neverovatnu pakost i zloinaku mrnju prema Srbima. Javljajui za demonstracije u Konjicu on donosi: "Manifestanti su razbili prozore na srpskom domu, onamo njihovoj crkvi i banki, te su demolirali sve njihove duane" (br 146) Karakteristino je u itavoj toj stvari, da demonstracija nije nikako bilo tamo, gde nije bilo katolikog frankovakog elementa, kojim bi se vlasti mogle posluiti kao harangerima. Muslimani sami nisu nigde dali inicijative za te stvari, niti se sa samim njima moglo to poeti. Vano je, dalje, da su demonstranti esto puta i posle proglaenja opsadnog stanja smeli raditi to su hteli i da niko radi toga nije bio zvan na odgovornost. Kad je, na primer, poslat iz Mostara sudski tajnik Tertelj u apljinu, da provede istragu radi dogaaja sa crkvom u Klepcima, svetina mu prosto nije dala uredovati, a mesne vlasti nisu ni pokuale da pribave autoriteta redu i zakonu. Stvar je, naravno, na tom i zaspala. U tom pogledu vrlo je zanimljiv sluaj Danila otre sa Trijebnja u Hercegovini, koji emo neto poblie prikazati. 2. jula bilo je proglaeno opsadno stanje za svu zemlju i sva dela smetanja javnog mira, strke i nasilja predat kompetenciji prekoga suda. Dva dana iza toga, 4. jula, oko dva sata po podne, stigla je jedna rulja od kakvih 200 ljudi pred kuu u radnju otrinu u Pjeivcu pucajui iz revolvera, nosei barjake i carsku sliku, poto je pre toga demolirala srpsku kolu u Opliiima. Kad su stigli pred otrinu kuu nosei kose i sekire zazvali su ga i rekli mu, da je sa decom ostavi, a ona da mu jame za ivot. On se samac nije usudio opirati i izie sa enom i decom, nato rulja provali unutra ruei sve, to se nije dalo sobom poneti i neposredno upotrebiti. Jo iste veeri prijavio je otra tu stvar u Stolac, odakle je dola jedna andarska patrola, da "provede izvide". otra je naveo etvoricu ljudi iz gomile, koje je poznao, da tim pospei i omogui istragu. Sva ta etvorica priznadoe, da su uestvovali u demonstracijama i imenovae jo nekih 40 lica, koja su bila s njima. 7. jula doao je iz Mostara istrani sudija sa jednim askultantom i dao za 8. jula pozvati preda se sve okrivljenike i svedoke Sledei dan od pozvatih ne doe ni jedan jedini pred suca, nego se uputie andarskoj kasarni u Domanovie, gde sedam osoba predade prijavu protiv otre, da je pred njima pre dva meseca psovao cara i vladu i klicao Kralju Petru. I uspee. 30. jula je, na zahtev dravnog odvetnika, otra bio zatvoren i 3. maja 1915. i osuen, na osnovu 142, na godinu i po dana teke tamnice, premda su svedoci davali pometene izjave ak i na glavnoj raspravi, na koju su dola samo dvojica. Sud se, naravno nije hteo ni obazirati na to, da su se ljudi prisetili tek iza dva meseca podneti prijavu, a i onda tek u asu, kad su sami imali da dou na optueniku klupu. Od demonstranata, iji je zloin bio tako oevidan i izvren u vreme opsadnog stanja, nije se dogodilo apsolutno nikom nita. Zanimljiv je i ovaj epaki sluaj iz tih dana, gde su obini provalnici dobili oreolu ogorenih otadbenika drugi ljudi stradali sa razloga, koji valjda nigde drugo ne bi bili mogui. "Hrvatska" je donela kao odjek demonstracija od 29. juna ovaj dopis: "U epu su takoer ove demonstracije bile vrlo burne, pa je razjarena svjetina nakon to je demolirala neke srpske trgovine i privatne stanove, provalila u prostorije srpske itaonice, da i ovu demolira. Kako se meu demonstrantima nalazilo po najvie seljaka, koji su sve unitili, to im je dolo pod ruku, pohrlio je zidarski obrtnih iz epa Ante Pavlovi u prostorije itaonice da odstrani vladarevu sliku, za koju je znao da se ondje nalazi. No na njegovo najvee zauenje slike nije mogao nigdje nai ali je za to naao sliku kralja Petra, kao i sliku sviju srbskih vladara poam od Nemanje, nadalje slike srbskih junaka od posljednih sto godina, sliku Petra Koia, kao i svu silu inih srbskih slika. Meutim je razjarena svjetina provalila u prostorije i unitila sve slike i itav namjetaj, dok je Pavlovi s nekolicinom prijatelja i dalje traio sliku naega vladara i ovu konano ipak odkrio. Ova se nalazila u staroj kuhinji itaonice, koja se rabila za spremanje drva, starih novina, petrolejskih posuda, krpa za brisanje praine smea, uope za bezvriedne stvari. Slika se nalazila na tednjaku okrenuta s prednjom stranom k zidu. Ovo

odkrie izazvalo je najvee ogorenje. Ova se vijest u masi proirila munjevitom brzinom, pa je svjetina douv, da se slika naeg vladara u srbskoj itaonici nalazi u nedostojnom mjestu jo vie planula, te se tek onda primirila, kad je Pavlovi iznio sliku kralja i u najveem je slavlju prenio u zgradu kotarskog ureda gdje je po predstojniku pohranjena. Sasma je logino da je odbor itaonice radi nedostojnog postupka s kraljevom slikom morao biti povuen na odgovornost. I doista kotarska oblast dala je smjesta pohvatati sve lanove odbora i povela je istragu. Odbor se sastojao od mjesnog prote popa Manojla Varagia kao predsjednika, diumiste Jove Markovia kao podpredsjednika, gostioniara Danila Strahinia kao blagajnika, Alekse Jovanovia kao tajnika i Milutina Jovanovia kao knjiniara. (Hrvatska br 1045 ) Na prvoj raspravi u Travniku svi su optueni bili reeni krivnje, da su uvredili cara, ali na zahtev iz Sarajeva rasprava je voena po drugi put tamo i onda su 22. aprila 1915. bili osueni Varagi na 15, Strahini na 13, a Markovi na 12 meseci teke tamnice. Aleksa Jovanovi je suen docnije isto na godinu dana, dok je Milutin radi veleizdaje u banjalukom procesu bio osuen na smrt. Da takva pristrasnost vlasti nije bila bez izvesnih uputa s vieg mesta svedoi, meu ostalim stvarima, naroito jedan govor zamenika poglavara zemlje, dr Nikole Mandia, izreen javno pri dolasku ministra Kerbera 22. februara 1915. godine u samoj zgradi Zemaljske Vlade. On je tom prilikom izrazio nadu, "da e Njegovo Velianstvo na vrhovni gospodar rata, dati u svoje vrijeme, da moni ma naih junakih vojski, koje posvuda pobjedonosno prodiru, razmrska glavu one hidre u Beogradu, koja siplje otrov, da se tamo onamonji hajkaki narod, zadojen mrnjom, privede zasluenoj kazni radi njegovoga pogubnoga rovarenja i radi neduno prolivene dragocjene carske muenike krvi, pa da se za uvijek onemogui pogubni njegov upliv na srodni mu dio iteljstva ovih zemalja. Samo e na ovaj nain bez sumnje uspjeti, da se za vazda uini kraj kobnom velikosrpskom otrovnom procesu u ovim zemljama, i samo e se na taj nain znatno olakati najtea upravna zadaa Vae Preuzvienosti naime ozdravljenje jednoga politiki oboljeloga dijela ovoga naroda. Samo uz ovu predpostavku bit e mogue, da se - kada doe normalno mirno vrijeme - u ovoj zemlji obezbijedi naoj velikoj dravi odgovarajui pravni poredak za unapreivanje visokih duevnih, kulturnih i materijalnih dobara, te da svi elementi narodni iskreno i kako treba njeguju dinastiku ideju." (Hrvatski Dnevnik, br 61.). Kad je tako govorio javno i sveano, u pozi pozdravljaa, kakav je tek bio u unutranjem saobraaju i tamo, gde se nije imala da meri svaka re? I kako se to tek shvatalo od niih organa i od onih, kojima je taj podstrek dobro dolazio za lina obraunavanja! Ta pristrasnost vlasti bila je oita i po drugim mestima. U Zagrebu je, povodom demonstracija od 30. juna, bio na 14 dana zatvoren saradnik socijalistikog partijskog organa "Slobodne Rijei" Vladimir Bornemisa, radi kritike policiskog dranja. U noi, kada je bio zatvoren, doao je neki ovek u njegovu eliju i stao ga nemilosrdno tui. Bornemisa je uzalud vikao i zvao u pomo, a kada je najzad, iza duga vremena, doao straar bilo je to samo s toga, da stranca pusti napolje. Sutra dan traio je Bornemisa da ga odvedu leniku, ali je bio odbijen isto kao i sa molbom, da ga odvedu pred inovnika, koji ima taj dan slubu, da bi sastavio s njim zapisnik o toj stvari. Kad nita nije pomoglo, onda je ovek poeo trajk glau i tad je, na opte navaljivanje javnosti, bio posle etiri dana na kratko vreme puten kui. Kako se red, da je do njega uvek bilo stalo, mogao drati i sa malo i sa vrlo obinim sredstvima, dokaz su nam oseki dogaaji. I tamo su frankovci u dva-tri maha spremali ophode po gradu i nameravali, da pokau svoju "ogorenost" prema Srbima, ali je, kad su poeli da lupaju prozore na jednoj srpskoj kui, bio dovoljan samo jedan, istina energian straar, da to i sve drugo radikalno sprei. Kako su onda, s tim sravnjene, bedne izvine o

"nemoi vlasti" povodom dogaaja u akovu i Petrinji, gde su ruene ne samo srpske radnje i domovi, nego i samo groblje, ili u Slavonskom Brodu i Metkoviima; gde su bile obeaene srpske crkve i aki paljene kue. (Dom trgovca Popovia u Brodu!) Meutim, sve to bee samo uvod za ono, to se malo posle imalo dogoditi. Dosad su se vlasti manje-vie vidno i spretno sakrivale za "uzbuenu" i "ogorenu" svetinu i za "patriotske manifestacije" i sve to se dotle zbilo, oznaavalo se kao elementarna bujica strasti, kao neki vis major u drutvu i dravi. Odsada vlasti same istupaju otvoreno, bez imalo ustruavanja, i ine dela, kojima sigurno nema ravnih ni u jednoj historiji modernih svetskih drava i kulturnog drutva!

II Taoci.
Jo pre nego je predan ultimatum Austro-Ugarske Srbiji poelo se zatvaranjem sokolskih funkcionera u Banjoj Luci i Spljetu i kunim premetainama po svoj Dalmaciji, Sremu, Bosni i Hercegovini. A posle predaje ultimatuma i njegova odbijanja u Srbiji zarezalo je jo iste noi, 25. jula, zatvaranje svih uglednijih narodnih ljudi u svima naim mestima, i to bez razlike svih onih, koji su bili izrazite nacionaliste i otvoreni pobornici ideje narodnog jedinstva. Kao takvi stradali su Srbi ponajvie, pa napredni Hrvati, naroito po Dalmaciji, i Muslimani, koji su se oseali kao Srbi. Postojei zakoni o zatiti line slobode i o zabrani prisilnog proterivanja pripadnika jedne optine u drugu, koja mu je tua, bili su prosto ignorirani. Vrhovna vojna vlast naredila je, po napred spremljenim planovima, da se "u interesu vojnog vodstva" moraju bezuvetno provesti izvesna zatvaranja, konfinacije i progoni svih ovih ljudi, za koje se politikim i vojnikim vlastima moglo initi, da nisu dovoljno "lojalni" i da "ugroavaju javnu sigurnost" U ratnom ministarstvu obrazovala se jedna centrala, "(k.uk. Kriegsuberwachungsamt"), kojoj je bila dunost da sprovede organizaciju te dravne sigurnosti, odnosno, da nae naine, kako e nepoudne ljude uiniti manje opasnim za opte vojnike i dravne interese. Komandama pojedinih trupa date su naredbe, da "one osobe, koje nisu dovoljno osumnjiene radi kakva kanjivog dela, nego su samo uopte politiki nepouzdane i sumnjive, lie slobode i da budu uvane bilo od politikih oblasti, bilo od vojnikih komanda analogno kao i ratni zarobljenici". Vojnim sudovima je opet naloeno, da oznae za svoja lica, da li su "politiki sumnjiva" (politisch verduchtig; otud oznaka r. v.) i da onda takve ljude ne putaju, nego da ih predaju onim organima, koji su ve odreeni da vode nadzor nad tim elementima, koji imaju biti internirani ili konfinirani. Merilo, zato je i u koliko je ko politiki sumnjiv i po em to da se uzme, ostavilo se potpuno uviavnosti i kompetenciji politikih i vojnih vlasti, kojima se sad dala najzgodnija prilika, da ine samovolju i nesavesnosti najireg obima. U isto vreme organizovana je i posebna vojska za potpuni graanski rat u zemlji. To su bili takozvani "uckori", (Schutzkorps), "zatitne ete", regrutovane obino iz najgoreg oloa muslimanskog i katolikog proletarijata, stvorene da toboe dre red u zaleu vojske i da paraliu eventualno delovanje srpskih komitadijskih eta, a spremane u stvari tako, da slue kao orue jedne potpune strahovlade prema Srbima i da postanu najstrahovitiji nasilnici u obezglavljenim i njima na uvanje predanim mestima du itave Bosne i Hercegovine. Na usta svog poluzvaninog organa, Bosnische Post, poruivala je bosanska vlada ovako svojim podanicima: "Meu naim Srbima ima ljudi, koji od toliko godina vode politiku i razvijaju delatnost, koja je morala uroditi onakvim plodovima, kao to je atentat od nedelje. tititi dravu od takvih elemenata to mora sada biti jedna od prvih i najvanijih zadaa za to

pozvanih faktora; a dunost e biti lojalnog i pristojnog dela Srba u ovim zemljama da doprinese svima silama, da se drutvo oisti od takvih tetoinja. Samo e tako biti mogue, da se oprosti zemlja, a naroito srpsko stanovnitvo od sramote, koja je na njemu". (br. 145, 1914.) Od onih, koji su bili zatvoreni prvih dana posle ultimatuma, najvei je deo bio oglaen za taoce. Po napred spremljenim listama najistaknutiji su ljudi bili pohvatani po itavoj zemlji, odvedeni u zatvore kao najobiniji zlikovci i tamo dobili obavest, da oni svojim ivotima jame za svaku tetu, koja bi se u zemlji mogla dogoditi vojsci, vojnim objektima, transportima, javnim prometnim sredstvima i svemu, to je u to vreme za vojsku od vrednosti. Ljudi su, kad se to dogodi, imali na mestu biti ekzemplarno streljani bez prethodnih ispitivanja ko je krivac i iz kakvih motiva je zloin uinjen. A nikom nije bilo slobodno, da o tom poblie uputi svet i da deluje na nj, da ne dovodi bez potrebe u opasnost ni svoj, ni tu ivot. To su, recimo, bile mere sigurnosti; otre, bezobzirne, nepravedne i jednostrane, ali moda donekle sa vojnikog gledita shvatljive, i ako je tuno za jednu dravu, da se u dobroj treini svojih zemalja morala sluiti tim sredstvima. Ali ono, to nikad ne moe biti shvatljivo i to itavoj toj akciji daje pravu boju i najkarakteristinije obeleje surove tenje za upropaivanjem, to je postupak s tim ljudima, bestidni nain, na koji se kualo, da se oslobode od njih. Mi emo o tom radu dati ovde nekoliko ivih ilustracija. "Kad su nas na stotine ukrcali u Splitu sa najprostijim zlikovcima", pria dr. A. Tresi-Pavii u svom govoru na 32. sednici XXII . sesije Carevinskog Vea u Beu, "kad smo na rijeci prevoeni na stanicu po takoj kii, da ni jedna krpica na nama nije ostala suva, kad smo tri dana i etiri noi preko Zagreba i Budim-Pete trebali do Maribora, i tu neispavani bez hleba i vode bili kao srpski zarobljenici izvrgnuti pogrdama maarske svetine, udarcima kundaka i psovkama maarske soldateske, tad su mnogi poludili i ja sam video jednog nesrenika kako kroz prozor voza, koji je jurio punom snagom, skae u tamninu noi i smrti. Posle te etiri neprospavane noi zatvorili su nas u jednu kolu za jahanje, odakle je posle bilo izveeno preko 100 kola konjskog ubreta. Mi smo morali spavati na tom ubretu gotovo zagueni od smrada konjske mokrae. Gledali smo, kako nam soldati, kad nam nose orbu, pljuju u kotao"... Kad ga je posle tri meseca zatvora presluavao jedan auditor, rekao mu je: "Ja ne znam radi ega Vas okrivljuju, to ete lako pojmiti, kad pomislite, da smo u samoj Dalmaciji, Istri i Kranjskoj zatvorili preko 5000 osoba". Kaznioniki lekar u Gracu, carski savetnik dr. Hofman, grdio je bolesnike i govorio im, "da bi najbolje bilo dati otrova veleizdajnicima, kad se ustruavaju da umru prirodnom smru ". Neki su, naravno, i podlegli mukama u Mariboru i Gracu, kao Deni, Pukarevi i Vui, koji je na dan sprovoda dobio dekret, da se oslobaa konfiniranja. U garnizonskom zatvoru u Mostaru, u starom konaku kod Painovcem, bili su internirci podeljeni u dve grupe: u gornjem spratu bili su taoci, u donjem, u podrumu, bez prozora i bez vrata samo sa jednim otvorom, na goloj zemlji drugi zatvorenici. Sud za vrenje nude stalno se prelivao, jer je bio mali meu mnogo osoba, a na tom se istom prostoru u optoj stisci moralo i jesti i spavati. Niz mrke zidove neprestano je curila voda, a po blatu ispod toga gotovo se vidi kako gamiu raznovrsni insekti. Profoz, narednik Gaspar olijer, jedan surovi besomunik, koji je uvek nosio svoj kvrgavi gvozdeni tap zvan "Konprinz", kojim je nemilosrdno tukao zatoenike ne gledajui kud udara, tako je jednom prilikom izudarao kaluera Dragutina Tihog, jednog i inae bolesnog oveka, i to s toga, to je od svoje hrane delio drugim gladnijima, da je taj pao onesveen i sav preliven krvlju po telu, sa kog mu je

na leima bio oderan velik deo koe. Kad je dola jedna partija prognanika iz Gacka, koja je kao i sve druge bila putem isprebijana, pustili su ljude da lee na avliji na goloj zemlji, izmoreni i poderani, i to za nekoliko noi, ne davi im ni slame ni pokrivaa. A posle nekoliko dana silom su od njih oduzimali decu i davali ih u oblinja, najvie katolika sela, dok su njih starije, obeskuene i iskoruene slali u Arad. Pri tom trganju dece od matera bilo je uasnih i neizbrisivih prizora; neto od one strahovite tragike kad se gubi sve i kida roeno edo. Izgubiti imanje, kuu, stoku; napustiti ognjite i posle svega rtvovati i roenu decu i to one male, nejake, svikle samo na materinu negu! Posednik Smailaga emalovi bio je na putu do stanice insultiran i sav ispljuvan od uline svetine, iako se nalazio u pratnji dvojice vojnika, koji su mu bili straa, ali bez upute i oseanja da zatite nemona oveka, koji ide da vri jednu dunost i iji je ivot njima poveren. Naprotiv, ti su sami vojnici esto inili najvea bezakonja. Peru Gvozdenovia, Manojla Jelia i oru ahina izudarali su nemilice. Oni su oru apinu sa Domanovia kao taocu u vozu na goloj glavi tukli orahe, a oru Doderu drali bajonet tako pod grlom, da nije smeo niti mogao ikud okrenuti glavom. Petra Mandrapu zatvorili su u vagon meu konje i tu mu naredili da ui ne smejui se ni maknuti. Jedan ga je konj tom prilikom udario u koleno i probio mu pantalone, dok mu je, u isti mah, jedan straar upao dlaku po dlaku iz kose. U apljini su, pod vodstvom uckora Hasana Xajdarovia, bili magareim samarom osedlali deset uglednih graana, pa su to hteli uiniti i jeromonahu Hristiforu Krstoviu, ali ga je od te bruke spasao mesni katoliki fratar. U vrenju slube taoci su prosto bili premarani. Svetozar orovi je jednom prilikom iao tri dana i etiri noi uz eleznike transporte ne dobivi ni truni poivke, ni ma ta zajelo i pie "Izmoren i klonuo", veli sam, "esto sam zaeleo da se desi ma kakva nesrea, ma kakva od onih nezgoda zbog kojih streljaju taoce, samo da se jedanput svri sa tim beskrajnim motljanjem i tim smiljenim gnusnim mrcvarenjem." U Zenici je bio zatvoren svetenik kaznionice Jovan Grgurevi, koji je bio od cara odlikovan za revnu i lojalnu slubu, pa je kao taoc morao izlaziti na peron pred svaki voz najpre u Zenici, a posle u Lavi. To su glavne stanice na jedinoj pruzi Brod Sarajevo, preko koje je svakih 10-20 minuta prolazio po koji voz. On je na taj nain bio prosto lien sna i odmora. S njim je bio zatvoren i njegov sin Veljko. Jednog dana, kad su se na stanici nala nekolika voza, naredie Veljku, pratei mu da e inae biti ubijen, da oca uhvati za bradu i da pretri s njim tako, vukli ga za nju, nekoliko puta preko perona. Drugi put, strpali su starca u otvoreni vagon od Zenice do Alipaina Mosta i naterali ga, da tri puna sata klei u vagonu. Iscrpljen, on je dugo vremena iza toga leao u nesvesti. Umro je malo iza osloboenja. Straara kaznionice Peru Nikia vezali su kao taoca za noge i za ruke i ubili ga na putu do stanice, tvrdei, da je tako vezan hteo da utekne. Todor Riji iz Kivakara kod Bos. Broda streljan je prvih dana avgusta, jer da se kod Rudanke pucalo na elezniki vlak. Vel. Mandi pria da je putujui iz Broda, na jednoj maloj stanici izmeu Doboja i Dervente stao voz, a jedan od uckora dovikivao je "na sav mah nama putnicima: eno ubio sam jednog psa," ukazujui na Srbina taoca, koji je leao kraj tranica. (Bosna u lancima. Sarajevo 1919., str. 42-3). U Foi su bili postavili est najuglednijih Srba kao taoce kod dva elezna mosta na Drini. Na prvom su bili pop Josif Koovi, pop Vladimir Popovi iz elebia i trgovac Niko Hadivukovi; na drugom pop Vasilije Kandi i dva trgovca Milan Hadivukovi i Nikola Mazija. Po danu su ti ljudi drani u jednoj kuici kod mostova, a po noi su morali biti na samim mostovima. U zoru 9. avgusta 1914. doe jedna vojnika patrola pred prvi most i postrelja sva tri taoca bez ikakva povoda, a u isti mah napadnuta su i druga trojica. Jedan od vojnika zbode dva puta bajonetom Nikolu Maziju, koji na mestu ostade mrtav, a onda

probode po dva puta i Kandia i Hadivukovia u prsi i u trbuh. Kad je primetio, da su jo ivi, pucao je jo dva puta na njih, a da ga niko od kolega nije zadrao ili opomenuo. Komandantu poruniku Premuiu, kad je doao da pita ta je bilo, javie, da su taoci hteli beati. Na to su ubijene preneli u Fou i sahranili zabranivi porodici, da ih obie i da uestvuje pri sprovodu. Oba teko ranjena, tek to su se bili pridigli, bie poslana u Arad i tamo internirani. Milana Hadivukovia optuie jo radi veleizdaje i poto je proveo dve godine u istranom zatvoru u Banjoj Luci i Sarajevu i tu bi osloboen, uzee ga u vojsku i jedva posle otpustie kao teko bolesna. Svetenik Dimitrije Jevevi iz Prae doveden je 28. juna u tamonji vojniki logor i tu bio zatvoren u jednoj kovanici zajedno sa jo 10 drugih graana i radnika. Drugi dan preveli su ga na stanicu Sjetline. Za tri dana nije mu niko nita rekao, zato se to sve s njim tako radi. U Sjetlinama mu bi zapoveeno, da na pitanje: "ko je" ne odgovara, da je Srbin, nego Vlah ili Hrianin, i zabranie mu svaku vezu sa porodicom. Sjutri dan ga izvedoe pred stanicu. est ljudi, pod zapovednitvom jednog zastavnika, opkolie ga i nabie puke. Svezae mu ruke i naredie, da s njima marira, a kad je on iao dalje svojim korakom, dreknu na nj jedan vojnik, da e ga ubiti ne uhvati li korak sa njima. Kad ga je posle toga pratio jedan vojnik u Prau zapovedi mu, da stoji na jednoj nozi sa pretnjom, da e ga ubiti, ako drugu nogu spusti na tle. To je trajalo sve dotle, dok se Jevevi izmoren nije sruio na zemlju. Drugi mu je put taj isti vojnik bio toliko stegao lance, da ga je nesretnik bar desetak puta zaklinjao, da popusti, na to je onaj mirno odgovarao: "I bez toga e ovih dana krepati, pa bolje za te, ako to bude prije!" Kad je voz dolazio na stanicu vukao je jedan vojnik Jevevia za konopac, kao kakvu ivotinju, od kola do kola, a podivljali su mu vojnici pljuvali u lice. Vojnik, i koji je najvie tih nedela bez opomene inio na oigled svojih starijih, bee Suljo Kukavica iz Rogatice. Jednog dana strpali su Jevevia u marvena kola od Sjetlina do Ustiprae, u kojima su bili smeteni samo konji, usplahireni i zatvoreni, koji su se gruvali i frkali oko njega pretei, da ga svaki as udare ili ugrizu. Tako je bilo sve do 15. avgusta. Taj dan javi mu porunik erif Kozmi, da je stigla naredba, prema kojoj se ima s taocima jo stroije postupati. Isto vee, u ponoi, morao je Jevevi ustati, obui se brzo, pa je onda okovan odveden jedno tri kilometra u umu i tamo bio svezan za jedno drvo i tu ostao itavu hladnu no do samog jutra. Dok je on tako privezan stajao dotrao je jedan od vojnika i, u tom sistematskom muenju ljudi straei ih smru, stao da cilja na nj psujui i pretei najgrubljim nainom. Taj se prizor muenja ponavljao iste noi i posle za punih deset dana, jer su vojnici imali posebnog uivanja u toj preplaenoj brizi za ivot i u tom izbezumljavanju na dogled smrti. Jedne noi, pred zoru, on je sluajno uo, kako su se vojnici prepirali o tom, ko e ga uvati. Jedan govorae: "Ako ja danas doem, ubiu ga za sigurno"; drugi odgovori: "Tako i treba," a trei dodade: "Ako ga ubije nemoj na mjestu, e je svezan, nego malo podalje, da moe polje kazati, kako je eo bjeati." Tek to je taj dan stigao do eleznike kuice, svezae ga, i to za obe ruke. Vojnik mu ree, da mora ii na stranu, a kako ga ne moe ostaviti sama, mora i on ii s njim malo dalje od pruge. Videvi Jevevi, da stvar ovog puta moe ne biti samo pretnja, uini se, da ga strano bole stomak i noge i da uopte ne moe da se digne s mesta. Vojnik je do zore pokuavao nekoliko puta da ga odmami, a kad je video da je uzalud, zapreti mu ovako: "Danas e se ove prosuti tvoja pasja crijeva, a sjutra emo ti ove ubiti i sina, nek se i njegova crijeva njima pomijeaju." U stvari bio je i Jeveviev sin kod oblinje straarske kue kao taoc. U zoru nae pop u svojoj sobi na klincu jedan konop, koji je visio do jastuka. Jedan vojnik ree: "Danas dolazi obrst, koji e povjeati sve taoce na treci!" I u tim tolikim mukama Jevevi nije smeo kome da se potui, jer su mu svi pretili, da e, pokua li prijaviti sigurno biti ubijen.

Od 15. avgusta ila je dnevno patrola sa konopima u selo i dovodila vezane seljake. Zastavnik Gri iao im je nekoliko puta u susret i tukao bednike volovskom ilom. Presluavali su ih redovno ovako: od tri vojnika jedan je drao volovsku ilu, drugi puku naperenu na dotinog seljaka, a trei je presluavao. Kad bi seljak na neko pitanje odgovorio, da ne zna nita, poeo bi ga onaj vojnik nemilosrdno tui, dok bi drugi s pukom pazio na seljakove pokrete. Jevevi je bio prisutan, kad su presluavali Spasoja Balia. Tog su oveka tukli tako neoveno, da su ga posle morali drati itavu nedelju zatvorena, dok se malo ne izgube modrice i otekline. Svetenik Simo Begovi uhvaen je pred crkvom u Sokocu. andari su naperili na nj puke, proglasili ga zatvorenim i nisu mu dali ni da se oprosti sa enom i decom. Okovana odvukli su ga u Rogaticu. Od 2. avgusta upotrebljavali su ga u Mesiima kao taoca. Tu su teko izubijali rogatikog paroha Atanasija Kosoria, odvukavi ga u podrum, i to s toga, to se pronio glas, da mu sluga u vrei nosi bombe, da digne stanicu u zrak, dok mu je on u stvari donosio od kue jelo i karlsbadskom vodom zakuhane hlebove. oveka su zlostavljali ivotinjski ne xtejui saekati ni da se lino uvere, ta je u vrei i da u povoljnom sluaju dobiju neposredan dokaz u ruke za jo ljui progon. Aleksi Vuiniu iz Blauja, poto su ga vezali, spalili su igicom brkove, ne davi mu ni da se makne tim, to su mu pod grlo stavili bajonet. Isto su to uinili i Savi Koprivici. Po naredbi jednog narednika isprebijali su sedamdesetogodinjeg starca Ristu Eru, demat-bau iz Kasidola. U garnizonskom zatvoru u Sarajevu strpali su Begovia sa 37 drugih ljudi u jednu sobu. Behu to seljaci iz Rogatice, Viegrada, Foe i ajnia. Svaki novodoli bio je sav krvav, jer bi ga ve na dvoritu doekali sa batinama. ula se jasno komanda: "Jo, jo, jo jae!" i onda strano zapomaganje. Veina bi ih bez svesti padala na tle, na to bi ih onda odnosili i kao vreu ubacivali u zatvor. Neki Jovica iz Gornje Prae bee sav obliven krvlju i modar i tako izubijan, da nije mogao ni leati. On se potuio kod vojnog lenika, da su ga izubijali vojnici po naredbi nadporunika Kozmia; ovaj mu je dao hladne obloge i stvar, naravno, tim zavrio. Pri delenju takozvane kave kljuari su redovno tukli zatvorenike. Vrelu orbu i kavu morali su ljudi piti gotovo na duak i pod udarcima, a kad bi ulazili u sobu svaki bi jo dobivao po teak udarac. Limene zdele za jelo nisu nikad iene i po nekoliko bi puta na dan dole na razna usta. U dvoritu bile su barake, u kojima su se patili muki i enske gotovo goli i bosi. Tu nije bilo ni slamnjae, ni pokrivaa. Svetenika Dragu Uroevia iz Srebrenice zatvorili su kao taoca u jednu sobu, gde je proveo 15 dana sa jo 40 ljudi u uskom i nezdravom prostoru, u kom se nuda vrila javno pred svima. Odatle morali su svi, patei se strano, peice i bez prestanka ii u Tuzlu. Odmarati nije im se gotovo nikako dalo uz pretnju, da e, ostanu li, biti poubijani. U zatvoru u Tuzli, gde su stigli mrtvi umorni, nije se moglo spavati drukije nego sedei. Posle toga, na transportu u Arad, otvarali bi vojnici marvene vagone, u koje su ih bili potrpali i podjarivali bi masu na njih govorei, da su to same komitadije. Pljuvali su im u lise i zlostavljali ih najrunijim nainom. Vie im dana nisu dali ni da jedu ni da piju. Svetina ih je doekala u Aradu na stanici grdnjom, kamenjem i ciglama, dok je tobonja bolja publika pljuvala na njih sa prozora i balkona. U tvravi gurnuli su ih bez pokrivaa i slamnjae u mrane tunele, gde zapoinje nova patnja. Sa okrunim sarajevskim protom Kostom Boiem preveli su u marvenim vagonima 30 uglednih ljudi iz Viegrada u sarajevski garnizonski zatvor. Vojnici su ih zlostavljali javno na ulici; sveteniku Aleksi uroviu iz Dobruna upali su kose i bradu; a radnike su iz reda tukli kundacima. U dvoritu sarajevskog garnizonskog zatvora stalno se ulo jaukanje tuenih. Jednog dana dovedeno je iz Foe i strpano u jednu jedinu sobu oko 70 ljudi, koji premoreni

od tolikog puta i napora za puna dvadeset i etiri sata ne dobie ni jednog jedinog zalogaja hleba ili druge hrane. Stevo Nikoli, uitelj iz Bijeljine, zatvoren je 26. jula sa jo 19 drugih kao taoca u jednu tamonju kasarnu i to u jednu sobu, koja se mesecima nije otvarala ni vetrila i gde je praine bilo na pregrti, ne davi im, naravno, da je oiste. Soba je ta bila u parteru, na domak vojnicima i sa dvorita, pa su u gomilama dolazili, grdili taoce najsurovijim nainom, pljuvali na svetenike i pretili golim bajonetima. Nisu ljudima davali ni da sede, ni da legnu. U sobi nije bilo suda za vrenje nude, pa se morala naroito moliti dozvola od strae, da se moe ii na stranu. A to je bila opasna stvar, jer su vojnici redovno napadali na njih, i to ponekad i sa orujem. Tako je jedan podkaplar ("Gefreiter") hteo bajonetom ubiti Nikolia, a uitelja Jovu Vidakovia ranio je jedan straar drugom prilikom. Oficiri su sve to videli i sami, ali slubeno nisu hteli primiti nikakve pritube. 29. jula bili su ve svi polegli kad iznenada ue major Hugo Bolang, potpuno naoruan, sa jednim vojnikom, pa maui tampom ree, da su komite prele kod Popovaca i da e radi toga jedan od taoca biti streljan. Okrenuvi se onda vojniku kaza mu, da izabere koga e. Dok je ovaj odmeravao jednog po jednog javi se neko s polja sa primedbom: "Sjutra! Sjutra!" Moe se ve misliti, kakva je to sad bila no za ove ljude! Sjutra dan doe major s jednim kapetanom i izjavi, da se nije obistinila vest za komite, te da prema tom otpadaju i posledice. Ali one nisu smele biti uzete ni u obzir, sve da je vest bila i istinita. Jer po kom bi pravu bosanski taoci bili odgovorni za ono, to se dogaa na bojnom polju meu dve u ratu stojee vlasti? Valjda samo za to, to su Srbi i to njihova oseanja nisu na austrijskoj strani? Na 10. avgust otpremljeno je 10 taoca u Arad. Ostalo ih je 10, kojima se kroz nekoliko dana pridrui jo Stjeran Gri. Bilo je svega etiri svetenika, dva uitelja, dva trgovca, dva seljaka i jedan poslanik. Ponaalo se, uopte, prema njima kao da nisu ljudi. Kad ih je, prilikom jednog pregleda, pitao jedan general o njihovom poloaju, rekao je svetenicima, da su oni najvei lopovi ("die grosstcn Gauner "). Posle 18. avgusta doao je novi zapovednik mesta, neki pukovnik dragona, te im rekao da oni nisu taoci, nego proskribovani, i naredi, da ih svaki dan od tada gone po osam sati na posao. Od tog dana oni su morali sabirati konjsko ubre po dvoritu, vezati ga, tovariti i prenaati municiju i nositi sue za vrenje nude. Njima samim nisu dali ni da se peru, ni da se iste. A da poruga bude via dovodili su razne ljude iz grada da ih gledaju u tom stanju i da ih slikaju. Straa im se sastojala iz sedam Maara, koji su govorili samo kundakom. Uitelja Nikolia, kad je jednom poao sam, da se napije vode, istukli su do krvi. Kad su srpske granate poele da padaju oko kasarne odreen je po jedan taoc za elektrinu centralu i za parni mlin. Prvi je dan otpremljen na mlin Stjeran Gri, a na Centralu Stevo Nikoli. Jedan porunik zapovedi vojnicima, da odmah ubiju taoce, pogodi li ma jedna granata dotine objekte. Sluajem samo do toga ipak nije dolo. Uitelj Kosta Krajumovi, taoc od 1. septembra do 20. novembra 1914., bio je u jednoj tesnoj sobi sa 19 drugih zatvoren na stanici u Visokom. Preko dana morali su taoci stajati dva koraka udaljeni od pruge pri prolasku svakog vlaka. Uvek su gotovo bili greni ili tueni od prolaznika. Preko noi morali su redovno ii "patrolirati" Posle su ih preveli u oblinju franjevaku gimnaziju. Kad nisu "patrolirali" morali su vaditi pesak, istiti nunike i odnositi ubre. Premda je lekar kod Krajumovia konstatovao teku sranu manu, morao je raditi, dok ga nisu teko bolesna preneli u sarajevsku bolnicu. Ali ga ubrzo zatraie natrag i tu je opet morao raditi do 20. novembra 1914. odnosno do odlaska u vojsku. Podkaplar Rozenberger, u civilu drvarski agent iz Tuzle, izubijao je jednog starca sa preko 70 godina, nekog Jeftu iz Niia, samo "da mu izlei bolest". Starca su odmah posle toga morali preneti u bolnicu. Na stanicu je svaki dan dovoena sila seljaka, teko okovanih, i tu bivala

presluavana, bijena i muena. Jednog dana davali su im kaikama so bez vode, samo da ih prisile na izvesna priznanja, koja bi mogla da kompromituju pojedine ljude, ustanove i zemlje. Pri muenju su, na izmenu, uestvovali vojnici, elezniki nametenici i razdraeni muslimani iz Visokog. Jednog samo dana doveli su 30 seljaka iz Zavrha i Podlugova i onako vezane lancem ili konopima tukli su nemilosrdno tako, da je Rozenberger pri tom slomio svoju puku. Kad su doli u Arad trojica su iz te grupe umrla odmah, dok su drugi vukli ozlede i posledice due vremena. Timotije Savi u Kladnju zatvoren je kao taoc 28. jula. U njegovoj otsutnosti doao je narednik Nagli sa 15-20 "uckora" na njegovo imanje, doneo tri handara i prijavio, da ih je naao u umi i da po svoj prilici pripadaju Saviu. Ta sumnja bila je dovoljna, da se taj u itavom kraju vrlo ugledni ovek zatvori i da u zatvoru odsedi od 28. avgusta do 27. septembra. Kad je bio osloboen krenut je opet od kue kao taoc, po najveem pljusku, sa jo 22 druga, peke od Kladnja do Tuzle. Ko nije mogao da ide bio je bijen, bez obzira na doba i zdravlje. Kad je Savi zamolio jednog inovnika tuzlanskog zatvora, da mu dozvoli, da za svoj novac dobije hrane, ovaj ga je odbio sa rijeima: "Pocrkajte svi!" Taoc Josif Simi iz Maglaja zamalo nije izgubio glavu. 10. avgusta doe iznenada jedan musliman, Pao Musaefendi, i javi, da su mu Srbi seljaci napali na kuu. Odmah straa ode tamo, poe pucati i traiti, ali ne nae nita. meutim izjavi komandant, da taoc mora radi tog dela biti streljan za pola sata. Simi, u nevolji, da dobije vremena, primeti, da on samo odgovara za elezniku prugu i da je s toga ta odluka nezakonita, nato se razvi debata o tom pitanju. U to stie jedan sused Musaefendiev i ree, da je itava stvar prosto izmiljena. Paini sinovi bili su taj dan pozvani od kotara u komoru, pa je stari sknadio ovu priu, da bi se prikazao ugroenim i da bi mu vlast s toga razloga potedila sinove. To je bilo u stvari tako; Simia s toga ostave na miru, ali klevetniku, jer se stvar ticala Srba, ne bi nita. Gora je sudbina zadesila svetenika oru Petrovia iz Osjeana (kot. Graanica). O tom pria njegov sapatnik Luka Todorovi iz Skupovca (kot. Graanica). Kao taoce poveli su u avgustu Petrovia i njega zajedno na stanici Doboj, da prate vlak, to je imao ii u Brod. "Dok smo jo stajali na stanici doao je k nama neki povisok austrijski asnik, te nam pretraio depove i njedra, pa kad je kod mene naao hleb, koji je zajedniki, t. j. i moj i popov rekao je: "ta e vam toliki hljeb, kad ga ne ete imati kada jesti, vi ete noas biti poubijani." Zatim je metnuo ruku na moje rame, rekao strai: "Ovog vratite natrag, a g. pop neka ide sam, moda e imati druga u putu." Ja sam na to ponudio pok. popu oru njegov hljeb, a on je briui oi odvratio: "Ponesi ga sobom i pojedi ili kome drugom podaj, ja ga jesti ne mogu... Te noi je i poginuo." (Srpska Zora, br. 45,1919.) Izgovor je bio unapred poznat: taoc je ubijen pri pokuaju bega. Tee muke morao je da podnese Trifko Maksimovi, svetenik sa Ilijaa, dok nije bio ubijen na najsvirepiji nain. Njega su tukli s dana na dan. Jedan lekar, koji je jednom prilikom pregledao du pruge, naredio je, da se taj ovek s mesta prenese u bolnicu, ali je komandant ponitio taj zakljuak i mesto u bolnicu preveli su nesrenika u Semizovac. Spominjani Rozenberger muio ga je na sve naine. Pre polaska u Semizovac svezao ga je sa seljacima Ilijom Radiem sa Vlahinje i Aleksom Kravljiem iz Mrakova tako vrsto, da im se konop usekao u pomodrele ruke. U Semizovcu bacie ih u jedan podrum na stanici. Tu su ih tukli ponovo toliko, da su dugo vremena leali bez svesti obliveni krvlju. Sjutra dan Maksimovi nije vie gotovo mogao ni da ide, kad su ga sa oba druga vodei ga na neko presluavanje o

sveteniku Risti Erakoviu iz Niia i uitelju Vojvodiu sa Ilijaa. Dali su mu neku motku, da sa njom potapa, a kad je pored toga klecao i padao, tukli su ga vojnici bez ijedne rei suda ili objanjenja. Ali tim bestijalnost nije bila zasiena. Kad je, neto iza toga, dola popadija Maksimovieva, nemajui ni pojma o ubistvu, i upitala za mua, odgovorio joj je andarski narednik: "Tvoj pop ne prdi vie; eto ti sve, to je iza njega ostalo" i baci joj par helera. Zna se, meutim, tano, da je pop u Visokom imao uza se veu svotu novca. Osim Maksimovia streljano je 30. septembra jo 18 drugih ljudi, jer "su se ogrijeili o svoju dravljansku dunost", kako veli slubeno saoptenje. Isto je tako bez ikakva suda i krivice bio smaknut i svetenik Timotije Popovi iz Drinjae, otac estero nezbrinute dece. Njega je uhvatila jedna vojnika eta u asu, kad je nekim drugim vojnicima savetovao da vrui ne piju vode iz jednog grozniavog bunara, i odvela ga je jednom kapetanu, koji bez ieg daljeg naredi, da se ovek obesi. Sama kazna vrena je na najneoveniji nain. Nespretnou ili moda hotimice, iz vie pakosti, oni su oveka dva puta dizali na veala i on je dva puta padao s njih, dok ga nisu trei put obesili definitivno kod Suljina Hana. Oficiri su na popov raun pravili prostake ale i svoju jednu kuicu na putu nazvae, iz obesti, "die Hutte zum gehangten Popen". Saborski poslanik, dr. Savo Ljubibrati, zatvoren je 26. jula kao taoc za istonu prugu Sarajevo-Uvac. Tu su ga tako muili, da je ve 20. avgusta bacio krv, a tek poetkom oktobra bio prenesen u tvravnu sarajevsku bolnicu i tu bio dran pod naroitom paskom. Lekari, meu njima i beki profesor Tirk, konstatovae bolest (Hmoptoe) i propisae mu apsolutan mir, jer bi svako uzbuenje moglo imati tekih posledica. Ipak, njega u takom stanju premestie iz bolnice u jednu malu sobu, koja je imala po dva metra irine i duine ni 1-80 metra visine, u kojoj je u dimu i studeni bilo jo devet vojnika. Nekoliko dana docnije odvedoe ga pre zore jednog jezovito hladnog jutra, na stanicu Pale, gde je vagon, u kom je on bio, zastao pred jednim redom veala. Jedan od vojnika pratilaca upozori Ljubibratia na ta veala i ree mu, da je s toga doveden ovamo, da tu bude obeen. Malo iza toga dovedoe na njegove oi etiri mukarca i tri ene i ubie ih upravo pokraj njegova vagona. Njemu je primeeno, da e i njega zadesiti ista sudbina, jer je i on to isto, to i ovi poginuli. Poto je tu dran neko vreme izvedoe ga, uz zlostavljanje i pogrde, na ono mesto, gde su prenoile malopranje rtve. Tu mu naredie da sedne i da se nipoto ne mie. Na tom mestu ostao je Ljubibrati od 10 sati pre podne, pa do 11 u vee i im je pokuao, da makar malo promeni svoj poloaj, pritravao bi vojnik i pretio mu, da ga probode. Tog dana prolo je pored njega nekoliko hiljada vojnika, kojima je taoc pokazivan kao krivac i zaetnik rata, na to su ga mnogi pljuvali, grdili i pretili ubistvom, dok ga je straa "spasavala" tim, to je izjavljivala, da e i tako biti do malo ubijen. Oko 11 sati noi spremljen je sa jo 27 ljudi i dve ene u oklopljeni vagon i doveden do Korana, jer se dalje nije smelo iz straha od Crnogoraca i Srbijanaca, koji su se tuda javljali. Za vreme vonje morali su itavo vreme gledati preda se, a ko se usudio da digne glavu i pogleda na polje ili na koga druga, osetio je s mesta kundak na leima. U Koranu su ih uveli u jednu drvenu baraku, pa im tu oduzeli novac s primedbom, da e sjutra biti streljani. A sjutra dan kazalo im se, da se ve spremaju grobovi za njih i oni su doista mogli videti kroz pukotine dasaka, kako se kopa i izasipa zemlja. Tih 27 ljudi i dve ene, svi iz sela Graba trnovske optine, bie doista i poubijani taj dan bez ikakva prethodnog suda i rasprave. Ljubobratia su opet doveli na Pale, ponovo sa napomenom, da e sad biti tamo ubijen. To je bilo jednog ponedeljka sredinom oktobra 1914. Na Palama je ostao na istom mestu, gde je bio i dan pre, do etvrtka, do 11 sati noi, odakle je opet vraen u Koran. Za tih pet dana dobio je samo komad hleba i neto cigareta od dva vojnika, od kojih je jedan zato bio kanjen, i jedan aj od jednog oficira. Poto je u Koranu, u muci, proveo deset dana bi upuen u Donju Prau. U tami, on je u Koranu bio upao u podrum i ozledio nogu, pa sad

nije mogao da dri razmak od 200 koraka pred etom, kako mu je bilo zapoveeno, pa je i radi toga bio tuen i gren. U Prai je najzad zatvoren radi veleizdaje i posle nekog vremena preveden u Banju Luku. Po slubenom saoptenju(Hrvatska br. 892) smaknuto je na Palama 20. i 21. oktobra 50 mukih i dve ene; i to prvi dan 14, a drugi 38 osoba. U eti uckora Mujage Kapetanovia doao je Ivan Martinovi 23. septembra 1914. u 21/2 sata posle ponoi u kuu svetenika Riste Jokanovia, "digao ga iz kreveta, tukao ga pred njegovom enom i djecom, psujui mu sve svetinje, poveo ga sa 4 naoruana uckora i premetao ga s kundaka na kundak do rijeke Zujevine, zajedno sa Gavrom Krtolinom iz Ilide, te ih utjerao u rijeku Zujevinu, gdje su morali stajati oko pola sata." Iliju Trklju sa Ilide tukao je toliko "da je postao nesposoban za svaki tei posao." Karlo oi, zastavnik kod veterana, udario je dva puta po obrazu trgovca Peru Pamuinu u bivoj Filipovia kasarni, a onda ga "ugurao u jednu sobu, gde su ga uckor Lakato i jo jedan musliman kundacima tako tukli, da je pocrnio kao gunj i na njegovo zapomaganje dotrao jedan veteranski oficir i zabranio da ga dalje tuku." Vojislava Boria, kolskog nadzornika, udario je u prisustvu istog oia uckor Hefim Kukavica kundakom u slabinu. uckor Lakato tukao je u istoj kasarni Ristu Kebelju, koji je usled toga i umro. (Srpska Rije, br. 90,1919.). Internirani Zvorniani morali su u vojnikom zatvoru golim rukama istiti ljudsku neist, a svetenicima u Lijevnu, koji su bili naterani na isti takav posao, nisu dali ni da ruke operu, nego su tako oneieni morali da jedu. Savu Savia, svetenika u Trnovu, svezala je straa za drvo, pa mu tako svezanom naredila da irom otvori usta, u koja su onda oni pljuvali. On je to morao progutati i zahvaliti se posebno i za to, kao i za primljene udarce. Ljubo Nikoli, sarajevski paroh, morao je po itavo pola sata na stanici u Smiljevcu praviti velike unjeve sve dotle, dok ne bi od umora obnemogao i pao. Osim toga je morao, kad bi dolazio voz, stati uprav do njega, da bi ga vojnici to prolaze mogli dohvatiti i zlostavljati. Tako ga je jednog dana jedan vojnik udario po glavi golom sabljom i ranio teko. Popa Mitra Popovia iz Donjeg Vakufa naterali su vojnici, da o ilinskoj ezi itav sat tri pored eleznike pruge. Hafiza Damhura, hodu iz Konjica, muena zato to je Srbin, prisilili su, da isti nunik, a kante sa neisti da nosi kroz varo. Ristu Vukovia iz Podlugova bili su uckori kao taoca i tukli mu 22 minuta kamenom orahe na glavi, od ega se teko razboleo. uckor Ismet Mehanovi upao je sa veom grupom uckora u kuu Nike Ilia u Visokom, tukli ga i krhali mu stvari tako, da je Nikina ki od straha zanemogla i umrla. Napali na kuu arka Radivojevia, na koga je pucano iz puke, uckori su bili toliko strani, da je arkova ena, tuena od njih, jo taj dan pobacila. Naroit je bio sistem zastraivanja taoca skorom smru, kao kod Jevevia, i uivanje u njihovom strahu od toga. Sveteniku Savi kaljku iz Jezera kod Jajca nekoliko su puta vezali oi s napomenom, da ga vode na streljanje, psovali ga, punili puke i onda komandovali paljbu ne izvodei nita, muei ga tom jezovitom neizvesnou po nekoliko minuta. Siromah je ovek poludio zbog toga i bio odveden u sarajevsku ludnicu. Isto je tako radi zastraivanja za vreme taotva i radi drugih surovosti u tuzlanskom zatvoru poludio i posle umro i Jovo Dangi, svetenik Bratunca. Trgovca oku Milakovia, taoca u Bos. Brodu, zlostavljali su sami oficiri, nadnosili mu revolver na elo i ak mu jednog dana naticali konop na vrat sve u elji, da uivaju u patologiji straha. Isto su tako Milanu Grkoviu, trgovcu iz Konjica, est puta zavezivali oi do Ivana govorei mu svaki as, da e sad odmah biti streljan. Kako se pri svemu postupanju prema taocima vodilo malo obzira u pogledu istraivanja materijalne istine pokazae najbolje ova dva tri sluaja. Na putu izmenu Doboja i Tuzle,

prelazei preko jednog mosta, otvorila su se vrata na jednim eleznikim kolima, a kako je most bio uzak, vrata su se udarajui u gvozdene preage sva iskomadala. To je primetio elezniki straar M. Cvijanovi i dao znak, da voz stane. Voa lokomotive nije to opazio i iao je dalje. Kad je kondukter video tu tetu, bojei se odgovornosti i kazne za sebe, navede, da su to uinili Srbi iz oblinjeg sela Lipca. Bez dalje istrage nareena je odmah kontribucija od 3000 kruna i sva je srea bila, da jo niko nije radi toga platno glavom. Selo Talea kod Trebinja sravnjeno je 12. avgusta svo sa zemljom jer je jedan musliman - kako su tek posle ustanovilo - bacio na elezniku prugu nekoliko kamenja, da izazove kaznu ili pokolj. U Bradini je sluaj ispao stranije. Odmah od prvog dana uzeti su za taoce Milan Mrkaji i Bogoljub Dami, te su "vrili slubu" izmeu Bradine i Ivana. 25. avgusta 1914. naredi natporunik Jakov ik, da se obojica ubiju. On je od istih taoca kupovao za svoje odeljenje neke ivotne namirnice i uvodio ih u knjige znatno skuplje, nego ih je plaao, to je posle utvreno andarskim ispitivanjem. Po svoj prilici on je taoce dao smaknuti samo s toga, da se oslobodi eventualnih svedoka protiv sebe. Naredio je, da se najpre obesi Dami, a onda Mrkaji. Kad su Damia obesili o jedno drvo pukla je grana i on je jo iv pao na tle. Onda je ik pozvao osam vojnika i dao ubiti obojicu "vatrom iz puaka". Kao razlog za ubistvo naveo je, da je neko po noi pucao na vlak, ne istraujui, naravno, ni ko je to uinio, ni zato i da li se uopte to i dogodilo. uro Topolnik, uitelj iz Tuzle i rezervni porunik, naroito se isticao u neljudskoj mrnji protiv taoca. Narodnog poslanika Dra oru Lazarevia dao je sa celim vodom vojnika peice vezana oterati iz Tuzle u Zvornik, da tamo bude taoc. Kad je Miloje Topalovi iz Bos. Petrova Sela uvao elezniku upriju na Sprei u Mirini kao taoc Topolnik ga u malo nije dao ubiti radi ove stvari. "Jedne noi, kad je voda nabujala, nosila je kreve, panjeve i grane, koje su udarale u brane i stijene uprije, od ega se je most tresao i nastajala velika buka. Topolnik premda je bio upozoren na prave uzroke tome, doao je Miloju i rekao mu, da srpske komite navaljuju na upriju, osudio ga za to na smrt, dao mu dva sata roka da se spremi za onaj svet i odredi od strae one vojnike, koji e tu njegovu osudu izvriti. Ujedno je zatraio pomo iz Lukavca, da se toboe brani od komita. Kad je ova dola i pretraila teren, ustanovila je pravo stanje stvari i izvjestila ga. Na to je Topolnik opet doao Miloju Topaloviu i rekao mu, da je previnjom odredbom pomilovan." (Osloboenje, br. 2, 1918). Ilija Babi, taoc u Pazariu, preveden je 6. aprila 1915. u sarajevsku bolnicu sa osamnaest rana na telu i dve na vratu. Oni, koji su ga predali u bolnicu govorili su, da se ranio on sam i to s toga, to mu je dodijao takav ivot. Ako je navod istinit, ta je argumentacija vrlo karakteristina za postupak, koji su taoci imali da podnose od svojih uvara i drugih lica, s kojima su dolazili u dodir. Tih je taoca bilo sve do 12. jula 1917. Zadnji su: pop ore Trabe s Pala, taoc na Alipainu Mostu; pop Nikola Kosti iz Banja Luke, taoc na mostu preko Une izmeu Dobrljina i Volinje i proto Duan Kecmanovi, taoc na eleznikom mostu u Doboju. Ovaj zadnji, okruni proto banjaluki, bio je interniran od 28. jula 1914. do 25. aprila 1916. u Banjoj Luci, Aradu, Nederu i opronjeku 9. avgusta 1916., na zapoved zemaljskog poglavara Stjerana Sarkotia, bio je ponovo poslan u Doboj, da slui kao taoc. Kako se jo tada postupalo s njima svedoi najbolje ba ovaj primer. U Doboju je Kecmanovi predat jednom podoficiru i morao je spavati u jednoj tesnoj sobi sa svojom straom od devet vojnika. Prljava, smrdljiva soba, puna insekata nije imala nijednog kreveta, nego se moralo spavati na goloj dasci, malo odgurnutoj od tela, bez slame i bez ikakva pokrivaa, hranu je dobivao najpre s vojnicima, a posle od 1. septembra 1916. sa srpskim internircima iz Doboja. Zabranjeno mu je bilo svako

itanje, dok se posle nisu prisetili, da bar to dozvole. Tek 12. jula 1917. bio je puten kui, ali sa strogom zabranom da ne sme vriti svojih dunosti kao okruni proto. O zdravlju taoca nije se, naravno, vodilo nikakva obzira. ak bi se moglo rei protivno. Dra ivka Njeia, koji je bacao krv, hotimice su u Alipainom Mostu smestili u jednom zaguljivom i vlanom podrumu. Sarajevske taoce drali su prvih dana sve na stanici zbijene ujednom vagonu, ne davi im ni etnje ni odmora, ni mogunosti da isprueni legnu. Posle 2. decembra 1914. ostalo je bilo u Mostaru samo est taoca: Dr. Juro Krulj, Svetozar orovi, Manojlo Jeli, pop Stevan inikovi. oro Labalo, i Vladimir Spahi. Ti su ljudi morali onda pratiti transporte svaki prekodan, esto svaki dan uzastopce, od Huma pa do Konjica, ne mogui i nemajui gde po itave noi sklopiti oka. A nezgoda je bilo svakovrsnih. "Krenemo li iz Mostara", pie S. orovi, "gurnu nas obino u pretopao vagon, te se itavim putem neprestano znojimo. Ali im doemo do Huma, ture nas otuda u vagon koji kao da se jo nikada naloio nije i u kome od studeni drhemo sve do Mostara. Katkada dopremo i u otvorene vagone i tada nas izloe jo jaoj studeni i promahama. Nikakve haljine ne mogu odbraniti od nazeba. Zato, naskoro, i poesmo poboljevati jedan za drugim. Odleimo po dva po tri dana, pa opet na put. I opet ozebemo i ponovo legnemo". Dok su nai ljudi, tako zatvoreni i nemoni, bili uvari dravnog poretka i odgovarali za unutranji mir, dotle su u nekim mestima ponovljene junske demonstracije protiv Srba, bez ikakve kazne za one, koji su ih inscenirali. Naroito su bile surove te demonstracije u Mostaru za vreme mobilizacije, od 26. - 29. jula. One su, u vezi sa prijanjima, bile toliko neljudske i bestidne, da je sam mostarski biskup, fra Alojzije Mii izdao, 1. avgusta, jedno posebno pastirsko pismo i unio u nj ove rei: "Saznali smo, ojaeni u dui, da su neki izmeu vjernoga stada minulih dana daleko zaboravili se svojih kranskih dunosti, dali se zavesti od obiestne, bezglave i razvratne mlaarije, koji siju mrnju, nemir i nesklad, odvojili se od pravoga kranskoga stada i ubrojili se u etu, kojoj nije sveto potivati tui imetak, te s kojim u drutvu okolo po gradovima u raznim navratima revolucionarno obilazahu i na tetu blinjem poganskim i upravo divljim nainom kue razvaljivahu, kvar po trgovini i po zgradama veliki prouzrokovahu". Kakva je bila stvarna unutranja potreba za uzimanje taoca pokazuje vrlo reito ova afera. Prnjavorski predstojnik, Hrvat, Milan Blaekovi, jamio je za red i mir u svom od ratita udaljenom kotaru i nije poduzimao nita, da uzbuuje svet. Kad je od vlade dola po drugi put naredba, da mora uzeti takoe, i to ljude od znaaja, on je odgovorio, da to ne moe uiniti. Jer nema povoda za to i jer se protiv toga buni njegova pravna svest. On je na to odmah opozvan, a na njegovo je mesto poslan zloglasni Rabati, koji je za par dana uveo strahovladu i za kratko vreme upropastio itav niz srpskih eksistencija. Jasno je onda, zato se tako paovalo i po ostalim krajevima i koliko je za to bilo savesne opravdanosti.

III Internirci u Aradu

Na 10. avgusta poelo se odailjanjem prvih transporata "politikih sumnjivaca" u internaciju, u Arad. U Brodu su im se dale ranije drvene kolerine barake, u kojima se moralo ekati, da se iskupi izvestan broj ljudi, kako bi se formirao vei kontigenat. Nadzor i vlast nad tim barakama i internircima imao je neki kafedija sa uckorima, iju je surovost donekle mogao ublaiti samo novac. On je jednog dana poslao jednog seljaka iz zvornikog kotara, da donese vode sa Save, pa ga je onda ubio sa izgovorom, da mu je hteo pobei. U tim nezdravim, tesnim barakama ljudi su, bez igde ieg, provodili po 2-5 dana, nemajui ni gde ni na to da

legnu, ni im da se pokriju. 15. avgusta krenuo je prvi transport za Arad, i to, kao onaj dalmatinski, dalekim, zaobilaznim putem preko Novske i Naica. U novinama su se tih dana mogle itati ovakve vesti: "17. avgust. U nedelju po podne dovedena su ovamo 274 politika zarobljenika ("politische Gefangene") iz Dubrovnika, ibenika, Splita i Zadra, te su internirani u gradu." (Agramer Tagblatt, br. 192). Ili: "Prekjue u 81/2 sati u vee stigli su na ovdanju dravnu stanicu srpski zarobljenici, Meu njima i nekoliko komitadija. Prevedeni su sve dva po dva uz eskortu u garnizonski zatvor... S tim transportom prispeli su u Zagreb na internaciju i neki sumnjivci iz Bosne" (ibid., br. 214). Na stanicama su ih, prema tom, pokazivali kao zarobljenike, kao uhvaene komitadije i dr., na to ih je gradila i zlostavljala ne samo publika, nego i inovnici ak i u vrenju slube. To im se, na primer, desilo u Naicama, gde se neobino grubo poneo jedan natporunik zapovednik stanice i u Aradu, u koji su stigli 17. avgusta, u 7 sati u vee. Tu se na mnoge transporte bacalo kamenje i ciglama, dok je psovanje i pljuvanje publike bila redovna pojava. U Aradu su im najpre dali neke vojnike prostorije za prebivalite, ali tako, da su u sobe, gde je pre bilo 20-25 vojnika, trpali sada po 70 do 80 ljudi. U Londonovom odelenju bilo je preko dana i noi na povrini od 1140 m2 nita manje od 791 oveka. Prvom transportu, u kom je bilo 360 osoba, dalo se 100 ravih i slabo napunjenih slamnjaa (jedna za trojicu!) i 120 ebeta. Drugi uopte nisu dobili ni to, nego su spavali na samoj retkoj slami, ak i tamo, gde je pod bio cimentiran. Kad su transporti uestali i broj interniranih dostigao 5500, davane su im najgore i najravije prostorije, bukvalno reeno pravi kazamati. Ljude su smetali u smrdljive i memljive, nikad od sunca ogrejane tunele, gde su esto spavali na vlanoj zemlji uubretenoj slami. Kazamati su se ti sastojali iz dva reda podzemnih galerija, otvorenih prema hodnicima, koji ih spajaju i od galerija, koje su pregraene prema hodnicima. Prvi deo galerija dobiva svetlost kroz visoko postavljene tvravske prozore, a hodnici posredno kroz galerije; u drugom delu nije bilo svetlosti niotkud, s toga su te zazidane galerije s punim pravom zvane tunelima. Sve su te prostorije bile pretrpane, ak i hodnici, koji su bili nepopoeni i ija je zemlja bila stalno mokra od vlage i memle. Stisnuti ti ljudi su se grili bez vazduha i prostora i trpeli su sve, poevi od nesnosne vruine i svakovrsnog isparavanja do fizikih bolova najtee vrste. Moralo se, zbog teskobe, spavati na obe strane tunela, a kako je taj bio tesan, to se niko nije mogao ispruiti, a da ne smeta onom, to je leao prema njemu. Neistoa je u takom prostoru i zbijenosti bila uasna, tako da su insekti prosto gamizali na sve strane i doprinosili i svoj deo, da se ne ublae patnje zatoenika. Osim toga, jer su bili zatvoreni i po noi potpuno preputeni sami sebi, ljudi su u tom istom prostoru morali vriti i svoju nudu i tako i tim pojaavati uas toga vazduha. U tubi, koju su internirci podneli Zemaljskoj Vladi u Sarajevu, veli se povodom toga: "Mi slobodni graani, kojima je zajamena bila lina sloboda ustanovom, nali smo se kao preko no lieni sviju ljudskih prava, ponieni vie nego ivotinje, u prahu, memli i mraku, koji nije bio namijenjen da daje skrovite ljudima, nego akrepima i zmijama." Kad se znalo, da su prostorije tako strane i neljudske, bila je prva dunost vlasti, da se bar pobrinu za red i istou. Ljudi, meutim, ne samo da nisu dobili nikakvih umivaonika, leena i bokala, nego nisu dobijali ak ni dovoljno vode. U odelenjima narednika Roznera i razvodnika Nedeljkova moralo se za nju naroito plaati. Kako su ljudi bili nenadno zatvoreni i poslati od kua bez spreme, nisu imali, naravno, ni novog rublja, ni uopte druge preobuke, ak ni dovoljno novca u prvi mah, da je nabave, i s toga nije udo, da se kod ljudi razvie posebne kone bolesti i sila insekata. Uslovi su bili prosto stvoreni, da se nepreporno morala pojaviti kakva zaraza.

Ljudi su s po etka dobivali samo po jedanput na dan jesti. Kakva je bila hrana moe se prosuditi kad se zna, da je "meso" u mesnici lopatom grtato i tako deljeno sve do dolaska prve istrane komisije. "Meso" se sastojalo iz glava, creva, digerica, grkljana, neoienih repova, i dosta puta iz metiljavog ovjeg mesa. Izgladneli, ljudi su esto kupili hranu sa smetlita, jer su obroci bili apsolutno nedovoljni, da im nadoknade troenje organizma. Svega je jednom premeravano meso, koje je bilo propisano za hranu i po slubenom iskazu sa suda "naao se manjak od 165 kilogr. prema pravoj teini; protokol koji je o tome sastavio jedan oficir, poderao je i unitio Hegedi, komandant logora." (Narodno Jedinstvo, br. 163, 1919). I pri takvoj hrani i stanu oni su jo morali raditi najtee poslove, premda to institucija taoca i interniraca nikako ne uvetuje. Morali su tako, primera radi, vui pesak iz Maroa, est kilometara daleko, da naspu ulice, i to bez odmora i na najvee praznike, tako i na sam Boi. U mesecu januaru bila su 64 od interniranih zaposlena 45 dana u jednoj privatnoj fabrici, bez ikakve nadnice, a kakvo je postupanje bilo s njima vidi se najbolje potom, to su u kratko umrla etvorica od njih, i ako su za taj posao bili odabrani najzdraviji ljudi u punoj snazi. Posledice svega toga osetile su se naskoro u najstrahovitijoj meri. Pojavie se ubrzo najpre srdobolja, pa crveni vetar, a onda tifus stomani i pegavi, tuimelitis ternbilis, kako su ga zvali sami zatoenici. Ljudi poee umirati najpre na dan po dva tri, a posle u masama, dok jednog dana broj ne stie na 48! esto su, u pomraini, po itave noi leali mrtvi i bolesni i ivi i zdravi zajedno. Grozniavi su se esto, kad bi drhtali, uvlaili u slamu, gde su oslabeli i zaboravljeni i neopaeni umirali, te bi ih tek trei-etvrti dan nailazili po zadahu. Mrtvace bi onda na gomile trpali u kola i vukli u groblje. U takvim prilikama, u tunelima gde nije bilo ni pomisli o kakvom odelivanju bolesnih od zdravih, bolest se irila naglo i strahovito i rtve su bile neverovatno velike. Alkohol se troio prekomerno, jer ga je prodavao narednik Rozner i njima znatno ario. A bednici su pili, da se zaborave i da se bar za as "oslobode" nepodnoljive stvarnosti. Kad se najzad otvorila kao neka bolnica, u kojoj su bili zajedno i muki i enske, moralo se najpre poskidati ljude, da se oiste, ali kako oni nisu imali druge preobuke, leali bi obino uvijeni u ebeta potpuno goli. Hrana se nije poboljavala nita i ostala je ista, kao i za zdrave. Kad su se ljudi, posle mnogo patnje i pomora, potuili na sve to, dola je jedna komisija, da pregleda tvravu. Tada je uprava, pred taj dolazak, dala ljudima rublja i pokrivaa (znak, da ih je bilo u magazinu!), ali im ga je opet oduzela, im je komisija otila. I u toj bolnici ("lineta") bilo je ljudi, koji su leali na samim slamnjaama, jedan pored drugog, po itave mesece bez uredovnog lekara i negovatelja. Tek, kad su se razbolela od tifusa dva internirana lekara, dr. Jovo Mali i dr. Jovo Bokonji, upueni su tamo vojniki lenici. Lenici ti, jedan tabni, drugi pukovski, dali su o zdravstvenom stanju meu internircima veran i poraavajui izvetaj, i traili su "da se as prije poprave ishrana i stanovi tih bijednih ljudi. Jedan od tih izvjetaja bio je upuen vojnome ministarstvu, a drugi vojnoj komandi u Temivaru. Hegedi je rijeio oba ta izvjea time to je na njih stavio biljeku "akta", te ih ostavio u svoj sto, gde su docnije naena." (Narodno Jedinstvo, br. 163, 1919.). Pijeteta prema mrtvima nije bilo nikako. Njih bi gole trpali u sanduke, a ako je koji bio prevelik, onda bi ga silom, uvijajui pojedine organe, sabijali u les. Premda je bilo 86 interniranih svetenika nije im se nikako dozvoljavalo, da opoju mrtvaca. Svi su sahranjivani u opti grob, koji bi im kopali drugovi iz patnje. Uprava nije dozvoljavala pregled umrlih, pa se zbog toga moglo dogoditi, da se za preko 500 osoba, koje su bile dovedene u Arad, ne zna sad tano rei, gde su, kad i da li su umrle. Sanduke su kupovali internirci iz svojih sredstava, a kako je jedno vreme bilo vrlo mnogo smrtnih sluajeva, dobivali bi ih esto bez nosilica, pa su s toga morali nositi lesove na ramenima, to sigurno nije doprinosilo umanjivanju zaraze. Dogaalo se ak ponekad, da su na ravom i klizavom putu iz nesolidno, na brzu ruku

pravljenog sanduka, ispadali mrtvaci na zemlju. Kad bi se ljudi s groblja vraali kui, nisu dobivali nita, da se dezinficiraju. Karakteristino je, da nekim internircima (proti Duanu Kecmanoviu i T. Bajalici) nisu dozvolili, da pred polazak pohode grobove svojih roaka i prijatelja i da tamo odre obiajni pomen. Kad je u decembru 1914. umro Luka Dabi, svetenik iz Vinske (kot. Prnjavor), otiao je njegov sin Duan, takoer svetenik, tvravnom komandantu Hegediu, da ga zamoli za dozvolu, da oca sahrani u groblju u Aradu i da za to u varoi kupi pristojan les i ostalo, to je potrebno za sahranu. Hegedi je doekao mladog svetenika sa uasnim grdnjama i rekao mu za mrtvog oca: "Moda i u tom starom lei kakav uft!" Teko bolesnom tuberkuloznom Risti Raduloviu, uredniku naroda, koji je 18. februara 1915. doveden u Arad iz tuzlanskog zatvora, nije se uopte nikako, ni pod kojim uvetima, dozvolilo, da bude prenesen u bolnicu, ak ni onda, kad se jasno videlo, da su mu dani izbrojani. Umro je tu posle nepun mesec dana, 15. marta. Svetenika Luku Hadia iz Turjaka (kot. Bos. Gradika) preneli su u pitalj istom u potpunoj agoniji. Jednom starcu iz Kupinova skinuli su u bolnici okove tek onda, kad se videlo da je mrtav. A bilo je sluajeva, da su teko bolesni ljudi u bolnici tueni. Tek koncem novembra 1914., kad je zaraza ve u velike harala, dozvolilo se, da ljudi mogu za svoj novac nabaviti krevete i rubeninu, ali i to ne neposredno u gradu, nego preko kljuara i njihovih ortaka, koji su za to dobivali provizije. Tad su kljuari, uz dobru naplatu, poeli da iznajmljuju i vojnike krevete i sve drugo, to je kome trebalo. Nastalo je prosto licitiranje. Internircima je, na primer, bilo doputeno, da mogu samo kod kljuarskih ena kupovati ivotne namirnice. Tvrdi se, da je pri tom imala svog udela i ena komandanta tvrave, potpukovnika Hegedia. Radi toga se nije ni moglo ni smelo tuiti na cene, koje su bile vrlo visoke. Kad su se, radi sve veeg irenja, bolesti, morale otvarati nove bolnike barake, ilo je i to jedino posredstvom novca, odnosno posredstvom kljuara. Uprava se sama nije brinula nizato. U bolnicama su internirci za svoj novac morali nabavljati lekarije (a i to se dozvolilo s tekom mukom), isto kao i gorivo preko zime. Tako je razvodnik London, koji je. imao itavo jedno odelenje, zaradio kapital od 30.000 kruna. Bolje ne bee ni u odelenjima Roznerovom i Nedeljkova. Dosta je rei, da su oni, za svaki komad rublja, koji je iz njihova odelenja iao na pranje, - a pri tom sami nisu imali nikakva posla - uzimali po etiri helera provizije za nadzor. Tako se i moe tumaiti, kako su od 17. avgusta 1910. do 25. novembra 1916. internirci, pored tajnih poiljaka i onog to su poneli sobom, po zvaninim knjigama potroili u ondanje doba 929.835 kruna. Prema vioj naredbi, da se s njima postupa kao sa obinim zarobljenicima, postupalo se jo i gore. Internirci su smatrani kao prosti zlikovci i kanjenici. Kljuari su ih zatvarali, kao u kaznioni, na podne i po noi, dok to radi bolesti, na intervenciju lekara, nije bilo zabranjeno. Pri etnji i svakom izlaenju pratili su ih vojnici s nabijenim bajonetima, koji su vrlo esto i pri najmanjem povodu putali kundake da mesto njih govore. Pogrda je bilo svakodnevno i najrazliitije vrste. S poetka su svi internirci bili gonjeni na teke poslove, a tek je kasnije uspelo nekima, da se pomou novca toga oslobode, dok u februaru 1915. za sasvim teke poslove ne izabrae posebne ljude. Kad bi inae ljudi izlazei iz tunela neispavani, klonuli, podbuhli i kostobolni javljali da su bolesni, bili su redovno tueni sa napomenom da simuliraju, samo da ne moraju raditi. Takvo postupanje bilo je potpuno po intencijama komandanta Hegedia, koji je javno dovikivao vojnicima: "Ne govorite mnogo, nego odmah probodite nitkove!" On je sam dolazio uvek na pregledanje u pratnji vojnika s nabijenim bajonetima i stalno ih grdio nazivima kao "razbojnici", "nitkovi", "kraljoubice" i t. d. Dimitrija Zeca iz Mostara otro je kaznio samo zato, to je bio nabavio Pester Lloyd i N. F.

Presse. Jedan dan je, radi otpora nekog internirca iz Klenka, dao okovati u kleta svakog desetog internirca iz tog mesta, pa kako nije imao dosta okova, ilo je to sukcesivno bez razlike doba i stalea. Jednom je kroz sva odeljenja proao jedan natporunik sa napunjenim pitoljem u ruci. Pred njim su ila dva, a iza njega jedan vojnik sa punim pukama i nataknutim bodovima. Nekim je internircima nadnosio pitolj nad elo, te ih pitao: ta su, odakle i zato internirani. Sve ih je uzgred nazivao "izdajicama", "razbojnicima" i drugim epitetima. Kljuar Volf u Londonovom odelenju tukao je sabljom Tomu Ilovca tako nemilosrdno, da je svu izlomio oda nj, a onda uzeo tap i slepo udarao njim po svakom, ko se god u taj mah zatekao u odelenju. A bilo je pri tom mnogo bolesnika, koji su leali nemoni i koji mu nisu mogli izbei. U istom odelenju udario je kaplar vajser Vasu Boovia tako sabljom preko glave, da mu je rasekao uho i delove oko njega. Vodnik Nedeljkov izubijao je teko bolesnog Todora Budalia toliko, da je siromah umro jo istog dana Isto je tako izudarao jednu trudnu enu, koja je te noi pobacila i posle deset dana umrla. Muena od kljuara Milovana i do oajanja dovedena Danica Pajia skoila je u bunar i tu se uduila. U odelenju Nedeljkovom bili su Vaso Delatovi, Dimo Jovievi, Radovan Stijai, Jovo Luketa i Vukan Savi ovako svezani: ruke na lea, glava savijena meu kolena, konop prebaen preko ramena, pa onda svezan za noge tako, da su ljudi bili potpuno ukvreni. Ovako vezane vukli bi kljuari za monje i muili toliko dok ne izgubi svest. Slino je bila muena ak i jedna enska, Stoja Kasavica. Jedan od tih bednika umro je pri tim mukama i ostao u kvrzi svezan tako, da je ukoeni le jedva mogao biti poloen u sanduk. U oktobru 1914 izdana je naredba, da svi internirci, ne izuzimljui ni svetenika, moraju vojniki vebati. Stvorila su se tako jeftina vesela pozorita za radoznalu aradsku publiku, pred kojom su se maarski vojnici hteli isticati naroitom brutalnou. Gavro Gavri pao je tako kao rtva besnila jednog odvie revnog vojnog instruktora. ene su imale isto tako da trpe vrlo mnogo. Prema naredbi morali su vojnici i kljuari pratiti na kupanje ne samo sve muke, nego i sve enske, gde su sirote morale da primaju sve primedbe, uvrede, ponienja i jo gore stvari. Jelenu Markovia iz apca silovao je zapovednik enskog odelenja tako surovo, da je nakon toga ubrzo umrla. Tuiti se nije s poetka pomagalo. Kad je 1. februara 1915. doao temivarski zborni zapovednik u Arad, da pregleda tvravu, hteli su bivi poslanici bosanskog sabora proto Duan Kecmanovi i Pavle Kujundi, da mu predaju jedan memorandum o itavom ponaanju, ali ih on odbi ne htevi uti ni rei. Hteli su ga upozoriti i na to, da su tek uoi njegova dolaska internirci dobili nekoliko pokrivaa, da njima pokriju i sakriju bedne krevete i slamnjae i da su tek tad dobili po komad sapuna i nekoliko malih leena. Tek na intervenciju aradskog poslanika u maarskom parlamentu, Rumuna Stefana ie, koji je iao u Be, Petu i Sarajevo, poe da se vodi istraga o itavom postupku i da se poneto popravlja stanje interniraca. 20. marta 1915. doao je iz Sarajeva major Veseli, da vidi sve to, a 27. je primio od zatoenika memorandum, gde su oni izloili svoje patnje i nain, kako da im se pomogne. Iza toga, 20. jula, poee da se otputaju kuama, ali to je ilo tako sporo, da je do kraja godine bila poslata samo 1031 osoba. Posledice pretrpljenih patnja behu uasne. Risto Pavlovi, trgovac iz Brke, i piro Starovi, svetenik iz Gacka, poludie u internaciji. Trgovac Kondi iz Gradike, Jovo Jeremi iz Foe i bajonetima izbodeni Mirko Popovi iz Srebrenice imali su jo uprav toliko snage, da stignu do kue i tu da umru. Teko izmorenim ljudima nije se dozvolilo, da se za svoj novac vrate u vagonima treeg razreda, nego su morali dugi i naporni put preu u otvorenim vagonima za

robu i stoku. S toga slabi i isprozebali umree odmah po povratku Marko Popovi, paroh iz Podgraca i Jevrem Stankovi, svetenik iz eave. Vojno sudski pukovnik Josif ajka, koji je posle vodio istragu o svim nedelima u Aradu, veli u svom slubenom izvetaju. "Kada sam posjetio logor izvedeno je preda me 30-40 male djeice: to je bio ostatak od vie no 400 djece, koja su tamo bila zdrava dovedena i onda bijedno izginula. Pa i ovaj ostatak, kako mi ree ljekar, koji me je pratio, pokazivao je mahom na elu znake skore smrti, tuberkulezu, koja se zaela usljed loe hrane. Vidio sam oko 15 mladih djeaka izmeu 10 i 20 godina kojima su bili amputirani udovi, koji bjehu promrzli; nekih su falile obje noge sve do bedara, drugima do koljena, a nekima podlaktica ili cijela ruka. Ovi mi mladii kazivahu, da su svi doli zdravi u logor i da su im udovi promrzli na kamenom podu u talama". (Narodno Jedinstvo, br. 163, 1919.). Kako je major Veseli pustio kui samo jedan deo interniraca, ostao je drugi i dalje izloen raznim tegobama. Mnoge od njih prisilie, da rade po fabrikama i pustama ugarskih magnata, a dobivali su za to osim stana i rave hrane samo po 50 helera nadnice na dan. Naroitih je tekoa bilo i s dopisivanjem. Kad su ljudi stigli u Arad hteli su obavestiti svoje porodice gde su i kako im je. Davali su s toga kljuarima, uz taksu za telegrame, po 1-5 kruna samo da telegrame predaju i da budu sigurni za vesti. Nekoliko dana iza toga nali su sve telegrame u nuniku, a redov Pap je priznavao sam, da je sve, to mu je predano, bacao u Maro, dok su novac delili vojnici meu se. S poetka se smelo pisati samo na kartama sa fotografijama linim i onim aradskih odelenja. Po naredbi kljuara, koji su dobijali provizije od tvravnog liferanta i fotografa Koha, morali su se svi imuniji ljudi slikati i pisati samo na dopisnicama sa slikom. Malo iza toga nareeno je, da sve te karte smesta konfiskuju i unite, to se odmah i uinilo, naravno na tetu zatoenika. Pisati se moglo i iz Arada i u Arad samo nemaki i maarski, to je opet bilo dobro dolo kljuarima, da ape i tu udarajui taksu na svako napisano pismo. Osim toga, mnoge su poiljke i iz nemarnosti i iz pakosti zadravane po nekoliko nedelja, pa su mnogi ljudi, naroito trgovci i oni, kojima se radilo o hitnim privrednim stvarima, imali pored moralne i vrlo osetnu materijalnu tetu. Tek 9 aprila 1915. dozvolilo se, da se dopisivanje moe obavljati i srpski. Posle dolaska komisije stanje se interniraca neto popravilo. Od 1. februara poeli su dobijati i veeru, a 3. marta primili su prvi svei hleb mesto dotadanjem bajatog, buavog i esto uopte nepodnoljivog. Dotad su se i kljuari i podoficiri obilato hranili od one kvote, koja je bila odreena za internirce, birajui, naravno, za sebe najbolje i najukusnije i odreujui da im se dnevno dele po tri obroka. Od tada je i to neto popustilo. 1. oktobra 1915. poee da se uzimaju zatoenici u vojsku U Aradu ih je asentirano oko 1900, koje su odmah, ne davi im ni mali zamoljeni dopust, da odu kuama i tamo urede svoje porodine odnoaje, porazdelili u 28 raznih, ponajvie nemakih i maarskih, pukovnija. Meu tim unovaenima nalazio se i Mihajlo Pavi iz Mi slova (kot. Rogatica), koga su zajedno sa enom i petoro dece ekspatrijirali i onda zatoili. Za vreme internacije umre mu etvero dece, a ena mu, duboko potresena, uini samoubistvo Premda ekspatriran on je ipak uzet u vojsku i poslat na frontu, dok mu je onda osmogodinja ki Smiljka po tom zakonu kao tua podanica odvedena u opronjek i tamo drana itavo vreme bivi liena mogunosti za ma iju milost. Arad je bio jedna velika iva kosturnica. Zbog svih tih nesavesnosti i zloinakih namera uprave, zbog nezdravih uveta za ivot i zbog potpune prenebregnutosti, nai su ljudi tamo

umirali u masama. Za prvih pet i po meseci internacije, odnosno do 30. januara 1915. umrlo je u njemu nita manje nego 1195 osoba, a do 25. marta iste godine povisio se taj broj na 1772. Kako su tada uestala zatvaranja u Aradu radi velike veleizdajnike parnice i poele s tim u vezi premetaine, prestali su ljudi dalje voditi spisak pomrlih, ali se ipak moe znati, da je njihov broj iziao na 2200. Jer od 5500 interniraca poslata je iz Arada kui 1031 osoba, 1900 je uzeto u vojsku, a 430 (44 ene i 37 dece meu njima) prevedeno je 27. novembra 1915. iz Arada u Neider. Ostatak je ostao u aradskom groblju za uvek. Austrijski vojniki atae u Hagu, eneraltabni potpukovnik Ikovski, demantujui poznati govori dra A. Tresia Paviia u austrijskom parlamentu i u navodima o Aradu, kazao je, da je umrlo samo 709 osoba, to apsolutno ne odgovara istini. U isto vreme, po uputama koje je primio, on je i taj pomor kuao da objasni ovako: "Ovaj jo uvek visoki broj treba pripisati toj okolnosti, da su u toj tvravi s poetka vladale doista rave higijenske prilike i da je osim toga izvestan broj osoba ve bio bolestan pri dolasku u tu tvravu." Mi smo imali prilike videti, da su se te "doista rave higijenske prilike" dale delimino popraviti istoom, dobrom hranom i slobodnijim kretanjem i da je sve to bilo proputeno iz puste opaine pretpostavljenih i nesavesnosti onih, kojima bi bila dunost, da vre nadzor u tim stvarima. Kad se videlo da ima bolesnih ljudi meu dovedenima, zato se prema njima nisu imali posebni obziri i zato im odmah nije data mogunost leenja? Zato im se uopte nisu nabavili lekovi? Zar su samo "doista rave higijenske prilike" krive, da se o 5500 nevino progonjenih ljudi nije brinuo apsolutno niko od graanskih vlasti, koje su te progone uzele na svoju savest i to su toliki ivoti, bez mogunosti zatite, puteni sudbini crne reke? Nae navode potvruje i proces, koji se vodio protiv Hegedia. Temesvarer Zeitung donela je o tom izvetaj, koji mi prenosimo po Hrvatskoj Rijei, br. 89, 1917. "Potpukovnik Eduard Hegedi bio je zapovjednik u Aradu, pa je ujedno bio ef logora za internirane Srbe iz Ugarske i Bosne, koji su u poetku rata tamo dovedeni. Internirani bili su strpani u uzane prostorije i dobivali su nedovoljnu opskrbu, jer su etiri podoficira, koji su vodili nadzor, vodili zloinake poslove i pomagali svojim enama, da za dobar novac obilno opskrbljuju bogate internirane, dok su naprotiv sa siromanima vrlo nemilosrdno postupali. U logoru se pojavila epidemija, a oni, koji su imali nadzor, postupali su s bolesnicima vrlo lakoumno. Potpukovniku Hegediu su potpuno bile poznate ove prilike, no kad god se koji od interniranih potuio, dobio je odgovor, da e ga potpukovnik dati strijeljati. U logoru su bili ne samo ljudi, nego ene i djeca, koja su osobito trpjela radi ovakvog postupka." Na raspravi pred divizijskim sudom, koja je trajala vie nedelja u Temivaru, doznalo se, da je Hegedi "podnio vojnom ministarstvu prijavu, u kojoj je optuio predsjednika vojnog suda ajku i auditora Sahtera sa raznih zloupotreba." I za sve to je uinio, "radi uvrede asti, zloupotrebe uredovne vlasti i radi prijetnje", on je osuen samo na godinu dana tamnice i na degradaciju, dok su nae ljude u isto doba veali na sve strane radi zloinstava daleko manjih, nevinijih i humanijih. To je trebala da bude zadovoljtina za tolike nae grobove u Aradu" Ali i to nije bilo izvedeno. Hegedi je predao neku albu na osudu, pa je odmah, po telegrafskom nareenju najvieg vojnog suda, bio puten iz zatvora. "O samoj albi najvii vojni sud u Beu sve do politikog prevrata u oktobru 1918. nije nita rijeio, oevidno zbog toga, to je predsjednik najvieg vojnog suda general Belmon bio Hegediev ura." (Narodno Jedinstvo, br. 163,1919.)

IV Nasilja i zloinstva vojske.

Od prvog dana posle atentata bilo je jasno, da su se vojnike vlasti potpuno opredelile protiv Srba i srpskih prijatelja i da e sa svoje strane pokuati sve, da ih to vie otete i onemogue

U tom su pravcu raunali odmah i na unutranje graanske borbe izmeu Srba i Hrvata i preko frankovaca inili sve to se dalo, da se strasti to ee raspale. Na muslimane su opet delovali drugim nainom. Podjarujui stare historijske opreke i napetost nastalu povodom balkanskih ratova oni su, povrh toga, ovim proglasom objavljenim u drugoj polovini avgusta 1914. nastojali, da izazovu potpuno sveu i kipeu mrnju na Srbe svesni onog silnog uticaja, koji kod naih muslimana stvaraju suvernike simpatije. Proglas taj glasi prema nemakom originalu "Poto su srpske i crnogorske ete, koje se nalaze u nekadanjem turskom novopazarskom sandaku, pucale na tamonja muslimanska naselja i poele pravi rat unitavanja protiv nama prijateljski raspoloenog muslimanskog stanovnitva, prodrle su nae ete U Sandak do Pljevalja i zapreile, da se tamnonji muslimani istrebe. Ali kako trajno zaposednue Sandaka sada jo nije iz vojnikih razloga uzeto u izgled, i kako bi muslimani tih podruja posle svakog odlaska naih trupa bili izvrgnuti novim razbojnikim napadajima, dobegli su ovi nesretnici na nau granicu i molili za dozvolu za prelaz. Prema svojoj tradiciji zauzela se monarhija i u ovim tekim vremenima za muslimane, koji su proterani s kue i kuita, te e pruiti beguncima za trajanja rata zajedniko zbeite, dok ne bude mogue, da se odvedu na svoja ognjita i da se oslobode od njihovih sadanjih razbojnikih nasilnikih gospodara." Od vojnikih vlasti potie dalje i naredba, koju navodimo, i na osnovu koje nijedan graanin nije siguran, da nee radi sumnje zbog svog miljenja ili ma kakve, potpuno uzgredne, primedbe biti lien slobode Njom se direktno izazivaju graani, da budu uhode svojih drugova i da postanu najobiniji denuncijanti. "Vlasti su doznale, da se u ovo ratno doba po monarhiji klate mnogi sumnjivi po dravu i opte opasni individui, kako inozemni tako i ovdanji. Kako su ti individui u sadanje vreme naroito opasni po delovanje vojnog i graanskog stanovnitva, kao i sa stanovita javnog mira i reda i sigurnosti osobe i imanja graana, to je sveta dunost svih patriotskih krugova, da pomau u toj oblasti svim silama i sredstvima, da se takve osobe nau i uine bezopasnim. Radi toga se poziva sva publika Kraljevine Hrvatske i Slavonije, im opazi ma i najmanju sumnju u pogledu delovanja takvih po dravu i javni red opasnih elemenata, da to odmah prijavi najblioj oblasti dotino andarmeriji i da pomae vlastima to moe bolje u njihovim merama protiv takvih osoba. Upozorava se na to, da je ne samo dozvoljeno, nego da je upravo sveta dunost svakog patriotskog graanina, da takve elemente linim uplitanjem sprei u njihovim pokuajima i da uopte u sluaju nude linim zauzimanjem uini sve, da takvi elementi odmah budu uinjeni netetnim." U doslovnom vrenju tih propisa ljudi bi esto, bez dovoljno kritike, kako biva u takvim vremenima, mogli vrlo lako od denuncijanata postati i zloinci, jer ovaj poziv daje i suvie velike slobode za rad u stvarima, koje ne samo nisu uinjene, nego za koje dostaje ma i "najmanja sumnja". Trebao je da se stvori onaj poslovini mletaki strah i da se graani snize do najnieg stepena linog i graanskog ponosa. Ubrzo je poelo denunciranje na sve strane, koje je mnoge ljude stalo glave ili zdravlja, zbog kog su upropatene mnoge ekzistencije i koje se najzad i samim vlastima diglo iznad glave. S poetka se u irenju glasina imao izvestan sistem, organizovan iz neke centrale, ali e, kad je stvar ula u ire krugove i u junjakoj mati uzela odvie maha, sve izvrglo u glupa matanja, postalo posprdno i onda malo delotvorno za ciljeve, radi kojih se sve to spremalo. Glasine su te, na ime, posle prvih poraza vie irile strah nego mrnju i s toga se s njima poelo da postupa opreznije i vetije. A dotle je bilo svata. Jednog istog dana, 28. jula 1914., pronio se glas u Splitu, Zagrebu i Sarajevu, da su Srbi otrovali vodovod i tako ugrozili ivot svih graana. U Sarajevu je ak izila obavest gradskog poglavarstva, da se voda ne sme piti pre nego se iskuva. Kosta anak, kobasiar, bio je zatvoren i zlostavljan jer se tvrdilo, da je bacio kilo otrova u rezervoar. Naskoro iza toga poee denucijacije radi davanja signala pomou

svetlosti. U gradovima, gde su srpske ete u taj mah bile udaljene po 60-80 kilometara, bili su Srbi osumnjieni i zatvarani radi toga, da su pomou svetlosti davali znakove srpskoj vojsci. ak se u Travniku, u sred Bosne, igralo sa takvim razlozima. Sava Droca iz Sarajeva bio je poslan u Arad u internaciju s toga, to mu je ena, po obiaju u gradu, pred praznik Gospodine obelila kuu. To da je znak, da se kua sprema na predaju! Koliko se u tim ludostima ilo daleko, vidi se najbolje iz ovog primera. Sat na srpskoj novoj crkvi u Sarajevu bilo je neto pokvaren, a kazaljka je, zbog vetra ili rad kakva pritiska kog dela maine, esto puta jurila po ploi, ponekad u besnom tempu. To je odmah javljeno kao nesumnjiv znak "dogovora s neprijateljem" (tako oigledna!), pa je odmah poela duga i iscrpna istraga i savest vlasti nije umirila sve dotle, dok opasna kazaljka nije bila skinuta i provedena premetaina. "Hrvatska", br. 802, donela je o tom ak poseban dopis, u kom se sve dovodilo u vezu s Gligorijem Jeftanoviem! Srbi elezniari, kao Danilo koro u Rami, imali su grdnih neprilika, ak i zatvora i zlostavljanja, jer se sumnjalo, da bi mogli pokuati ma to protiv vlakova i sigurnosti eleznikog prometa, i jer se svaki njihov pokret smatrao kao neto dogovoreno. Vojska je bila unapred razdraena protiv Srba neto novinskom kampanjom a neto poukama oficira. Najvie su, meutim, mogli biti raspaljeni primerima, koje su videli od starijih onda, kad su doli u nae zemlje, gledali taoce, uli tolike lai i primetili, da se Monarhijini podanici Srbi ne posmatraju samo kao neprijatelji, nego da se tako i postupa s njima, 25. avgusta 1914 izdao je ratni stan jedno saoptenje, da pobije "svesni laan prikaz" srpske vlade o nedelima austrougarskih eta u Srbiji za vreme borbi u avgustu, sa cinizmom retke vrste: "Prosto su se tim hteli pretei prigovori, na koje, da ih podigne, ima pravo austrougarska vlada radi ponaanja Srba u ovom ratu". Dosta e sad biti videti, ta su austrijski i maarski vojnici radili po Sremu, Bosni i Hercegovini, pa da onda, u ostalom dovoljno poznata verodostojnost ovakvih demantija, bude prikazana u pravoj svetlosti. Na poetku rata dobile su vojne komande ovu naredbu "Brza pravda, nuna ratna obrana! Sa ovim treba upozoriti komande kojih se tie, da je stvar oficira za sudsku slubu, da postupaju najstroije u ratnim procesima i kod prekog suda u sporazumu sa nadlenim komandantom, ali da se izvrenje ratnog obranbenog prava pri neprijateljskom dranju mesnih stanovnika, koje se esto ini hitno nunim, oduzima iz delokruga oficira za sudsku slubu, jer ih stavlja pred nemogunost uticanja, i u tom pravcu mogu trupe postupati bez intervencije kog suca na osnovu prava nune ratne obrane prema vojnikoj komandantskoj moi". Ovakva konstrukcija ratnog prava iz nude znai neogranienu slobodnu volju za pojedine komandante i potpunu neodgovornost za poinjene zloine, jednom rei, prosto preputanje stanovnitva na milost i nemilost soldateski. Naredba je ila od starijih komandanata mlaima, a ta je znaila i s koliko je brutalnosti vrena, videe se najbolje iz ovih primera Prve primene tog ratnog prava videle su se pri traenju oruja. Svaka je gotovo srpska kua bila pod tim izgovorom prekopana, dok su pojedinci bili izloeni najgorim ikanama, naroito onda, ako bi se naao kakav, ma koliko star i bezvredan" neprijavljen" komad oruja, kao jatagani, starinske puke, seferdari i ostalo. Mnogi su radi toga bili zatvoreni i posebno kanjeni. andarski narednik Peri ubio je prilikom takve pretrage Nikolu au iz Gornjeg Jelovca, iz dubikog kotara, do kog rat nije nikad ni blizu dopro. U Blagaju (kot. Kupres) andari su sa uckorima traei oruje skidali s ljudi odelo i obuu, te ih vezane ganjali po snegu i studeni. Na koga bi se posumnjalo da ima oruja, "taj ga je morao predati i ako ga nije imao, jer je bio prisiljen mukama, koje je podnosio u ledu i snegu a osim toga i tunjavom koju su vrili u umama sve dotle, dok im rtva nije obeala, da e puku kupiti pa gde bilo. Ovi su paenici morali uistinu kupovati oruje po skupi novac davajui pri tome konja ili vola

katolicima ili muslimanima, od kojih uope nije zahtevano oruje. Kad bi pokazao oruje, pa makar bilo i kupljeno, morao je za njega odleati zatvor najmanje tri meseca pa do godine dana". (Srp. Zora, br. 93., 1919.). Mnogi su to ivotom platili kao Simo Milii, Simo i Stevo Pjevai. U Rudom opkolili su vojnici, Maari, i uckori kuu uitelja Manojla Ilia, u kojoj je bila sva porodica s decom, polili joj vrata i pod hodnika petrolejom i onda je zapalili. Na pisak dece dotrale su komije muslimani i, posle otre prepirke s vojnicima i njihovim pratiocima, dodali su zatvorenim lestve i tako ih spasli od oite smrti. U istom mestu naterali su vojnici stanovnike mesta Sire, da sami sebi iskopaju grobove, pa da legnu u njih. Zaglavljivalo je staro i mlado, ak i ene s nejakom decom na rukama. A nisu ih streljali sve odjednom, nego po redu, pri emu su ivi morali zakopavati svoje sapatnike, da vojnicima utede i taj napor. Na Palama je, posle odlaska Crnogoraca, zaostalo stanovnitvo bilo gotovo uniteno. Od "uckora behu u Koranu pobijeni bez suda i istrage ovi ljudi: svetenik Risto ear, Krsto Pavi, Stjeran Simi, Pero Karavdija, Pero Panti, Risto osi; na Palama: Jovo Klaar, Risto ukilo, Lazo Juruk, Pero Kuzmuk, Mile Kuzmuk sa dva sina i stari oro Klaar, kome je bilo vie od sto godina. Zadnja petorica izbodeni su bajonetama. U Koranu su, dalje streljane: Milka ukilo, Ljubica Terzi, Milka Karavdija, Mara Simatovi i uka Bjelorep. Spasoje ibonja obeen je na stanici na Palama. U zloglasnoj Prai ubila su dva uckora odjednom sedam ljudi, i to: Milana Furtulu, Jovana Jokia, Krstu Vasilja, Miloa i Peru Gluhovia i enu Stanu Puzi, naravno sve od obesti i s toga, to im nisu imali da plate otkupa. Mile Ninkovi, Jovo Gluhovi, Spasoje Vukovi i Krsto Joki s Romanije spasli su glave samo tako, to su obadvojici platili po sto kruna. Pri svim tim ubistvima sudelovao je zapovednik na Palima Hasim Muo Musa, dok je andarmerijski narednik Martin Jelini sve to gledao i putao. U ostalom, zanimljivo je, da je on 1917. god. imao imetak od kakvih 100.000 K., dok je jo 1913. za enidbu morao da die zajam od 300 kruna. Antun Fari, uitelj iz Vele Luke s otoka Korule, saoptio nam je ovaj sluaj od verodostojna svedoka: U Prau je jednog dana dovedeno pet kljastih, staraca, koji vie ne mogoe da idu. Tu su ih sve pet streljali. Jednog starca, koji se bee sakrio u seno, zapitae vojnici: "Gdje su ti sinovi?" On odgovori: "U carskoj vojsci". Tad ga upitae, gde je srpska vojska, a on ree, da ne zna. Na to mu svezae ruke eleznom icom tako, da mu se ica usekla u meso. Starac je jaukao, a vojnici ga zlostavljahu udarcima, dok ga jedan ne ubode bajonetom u grlo. Posle njih streljane su i dve ene, poto su jednoj silom otrgli decu od nje. A sve se to dogodilo po naredbi nadporunika Hajdera. Pavao Gugi iz Blata, isto s Korule i vojnik, dopunjuje to prianje opisom, kako su maarski vojnici uasno muili starce, "sa kundakama, sa komadima drvea, s kamenjem, s nogama i ime god su mogli. Starci su padali onesvijeeni na zemlju". Jedan vojnik pucao je na nj i ranio ga najpre u mokrani mehur. Ne oseajui valjda bola starac poe traiti rukama, gde je tane udarilo. Na to vojnik opali po drugi put i rani ga u desno rame. Starac se strese, ali osta na nogama, na opte uenje svetine, koja je posmatrala itav prizor. Razljuen vojnik prie mu tad blie, naperi puku na elo i opali u asu, kad je starac kliknuo na osvetu. U Srebrenici su maarski vojnici pljakali srpske radnje i kue esto u po bela dana i ne bez znanja pretpostavljenih. Tako su porobili dva duana Martijana Vujadinovia: radnje Jovana Ilia, Koje Uroevia, Gruje Vidakovia, Laze Lazarevia; radnje i kue Vase Krzmanovia i Cvijetina Jovanovia; kuu Marije Tomia; dvokatnu kuu Mihajla Stefanovia su opljakali

pa zapalili, kao i kuu i radnju Vasilija Ristia, Milou Tomiu opanaru odnesena je roba, a alat popaljen. Aleksi Jovanoviu sruili su kuu, a razgrabili etiri sena, sa i strnjik. Kua Milke Jovanovia znatno je oteena, isto kao biva srpska kola, gde je bilo pevako drutvo, iji je sav nametaj raznesen i opljakan. Gai Jovanoviu splenili su radnju, a njega sama jedne noi ubili bez ikakva razloga. Kad je izbio rat digli su u srebrenikom kotaru svo stanovnitvo, da vri pomone poslove za vojsku, pa nisu bile poteene ni trudne ene, a sve su uzimali onako, kako su ih gde zaticali, ne davi im ni da se obuku i opreme kako treba. Radi toga su mnogo propadali mueni neimatinom hrane i odela, a gonjeni tekim i napornim poslovima. Mnogi su od njih stradali i od vojnika, koji su ih esto ubijali bez ikakva povoda, a naroito onda, kad bi se ulo za kakav uspeh srpske vojske. Tako su izginuli Ilija Spasojevi i Jovo Nikoli iz Pobra, Sredoje Baji s Obadi, Gligor Obrenovi iz Pobra, Mihajlo Milanovi iz Braevine, Mili Petrovi iz Magudovia, Krsto i Drago Andri iz Vraneevia, Niko Jovanovi iz Grujiia, Milo Trii s Borovca, Jefto Arsenovi iz Dvorita, Milivoje Milivojevi iz Duia, Stojko Bogievi iz Ratkovia, Marinko Jei iz Grabovice. Na Breanima doli su maarski vojnici, podjareni od uckora i sinova Hasana Dizdarevia iz Srebrenice, pred kuu Krste Petrovia i njegova strica Manojla, da itu novac, za koji im se reklo, da ga oni imaju. Kad su im ovi kazali da nemaju nita prodree vojnici u kue i ubie obojicu, a da nau novce trgali su haljine na Krstinoj eni i razgolitili je. Srebreniki hoda Klanevi, sam uckor, doao je sa jo jednim uckorom, nekim Muanom s Budaka, na Vitlovce, da otme ovce Mitra Markovia, Mie Ronevia i nekog Cvjetka iz Gline. Ubili su svu trojicu i ugrabili plen. U selu Siroama ubie vojnici i uckori Mitra Petrovia, starog Petra Lalia i njegovog sina Iliju. Drugi pobegoe, ali ih potera stie kod Paina Brda i tamo pobi ove ljude: Petra i Milu Lalia, Milka Petrovia i njegova sina Mihajla i Vasilija Lalia. Kad su poeli klati Vasilija zapomae njegova snaha Mara, ena ukana Lalia, na to vojnici ubie i nju. oku Maksia i Radovana Nikaevia, koji su u Srebrenici stanovali u jednoj kui, odvedoe vojnici jedne noi iz stana toboe, da im pokazuju put, i ubie ih oba, ne zna se na koji nain. Mrtva telesa nalaahu se vrlo esto, a da se ne moe tano ustanoviti kojom su prilikom ubijeni. U jednom potoku naeni su pobijeni Kosta Mitrovi, Risto Ostoji, njegova ena i sin, svi iz Vitkovia. Mrtvu sa detetom nali su na putu Gospavu Nedeljkovi iz Ilikiria. Janja Budova s Bjelovca naena je zaklana. Jakov arac je streljan u Dilama. Krajem avgusta 1914. zapalie andari i uckori (a meu njima bee najgori Alija Bekti) potpuno selo Podravanje, poto su ga pre opljakali. Tom prilikom izgiboe: Mitar Marinkovi, Stevan Kruni i braa Sreten i Jovan Kruni. ukana Lalia naterali su, da i on puca na njih. Svetili su se ak i na mrtvima pucajui na njihove leine i gazei ih krvoloki. Kad su se spremali na nova krvoprolia i ve povezali Miloa, Peru i Milovana Marinkovia i Jovana arca, stie glasnik iz Srebrenice s veu, da ne treba unititi sve ljude, nego samo primerno kazniti najopasnije, i to Simu i uku Novakovia, Filipa Akamovia i Peru Jovanovia, jer da su komite pucale iz njihovih kua. Ta etvorica, pa Gligor Andri, Rade Miladinovi, Pero Rankovi i njegova dva brata bie iza tog obeeni u Srebrenici. Veanje su vrili neveti ljudi svirepo i nespretno; Simo Novakovi pao je s veala, jer se konopac pretrgao, pa su ga zato pustili i kad je doao sebi uputili u zatvor u Sarajevo i posle u Arad.

Na Painom Brdu streljana su braa Ignjat, Pero i ivan Miloevi, a njihov otac poslat u Arad, gde je naskoro svisno od tuge. Kad su Danila Filipovia hteli voditi na Paino Brdo, on se isprei i ree zapovedniku, da ga ubiju tu u selu, kad ve mora ginuti; on odavde nee ii, jer eli da bude sahranjen meu svojima. Ta mu je elja, naravno, na mestu ispunjena. Sreka Miloevia i sina mu Janka iz Postelje naoe vojnici na gumnu, gde denu seno, i ubie obojicu. Drugoga sina Srekova Vladimira odvedoe vojnici na Paino Brdo, gde bi ubijen zajedno s drugima. Na Culia Brdu postreljani su Ilija Mii, Rade uri i Mitar oki s Crnog Vrha (srebreniki kotar). U Ljeskoviku su pobijeni Sreten Perii, Marko Veselinovi i jedan njegov roak. andari su odveli Milia Jakovljevia iz Toplice u seosko groblje i tu ga ubili. Aleksu Eru su ubili na Pribievcu Gospava Beatovi sa Bratunca obeena je u Tuzli, to je "izdala skrovite kolonijalne robe srpskim komitadijama i uvala predmete, to su ovima pripadali". U Bratuncu je ubijen Milan Durmi po naredbi carinara ubrinia, "jer se isticao kao Srbin." Na Krstau su streljani ovi ljudi iz Loznice, kotara srebrenikog: Cvjetko Stojanovi, braa Risto, Tano i Mitar Nikoli, iz Pribievca Jefto Vukadinovi; iz Tegara Filip i Milo Luki, iz Obadi Krsto Babi. U Rskavicama su streljani: Todor i Marko Jovanovi, Radoslav, Aleksa, Sreko i ivan Simi i ivojin Dragievi, svi iz Sikiria. Na Breanima su pobijeni Stanoje ivkovi iz Jelovca i Neo Miloevi iz Peita. Sreko i Sredoje Kotanovianin behu obeeni. Diku Jovanovia iz Vraneevia streljali su u Zapolju; tu je ubijen i Aleksa Stameni iz Dubravice U Bjelovcu je "muketan" Todor Jovanovi i s njim estero dece iz Sikiria. Tri brata Jovanovia (Daniia) streljana su u Zaluju, a Milovan Mati iz Postelje na Painom Brdu. U kafani Jove Raia javno su se hvalila dva vojnika, da su samo jednog dana na svoju ruku ubili est teaka. Cvijetina ivanovia iz Zagona odveli su po noi vojnici sa dva njegova unuka Marinkom i Vidojem na Kik i tu ih ubili. Bednog starca, kome je bilo preko devedeset godina, tako su divljaki bacili iz roene kue, da je preko Praga pao i slomio ruku. ezdesetogodinju neuku i nevetu Janju Dragievia iz Jelaha doveli su na Kik kao sumnjivu radi uhoenja i tu je ubili. Ovde su, dalje, postreljani Milan Ili, Antonije Ili, Pero Dudi i Janko Ivanovi, svi iz Repovca. Janko Ivanovi, koji je bio samo ranjen, napravi se da je mrtav, pa kad su uckori otili, odvue se do kue. Kad se posle doznalo za to, doli su mu uckori i u glavu zapretili, ako ma ta od tog bude priao ili se tuio kome. U Bratuncu su kod srpske crkve maarski vojnici streljali Stojana, Radu, Milka i Simeona Ilia, Stanoja Mitrovia, Neu Miloevia, sve iz Zagona, i Miloa Karia iz Jelovca. Od te sedmorice bio je Rade Ili ranjen teko, a Stojan samo lako, pa im su vojnici otili, uzme Stojan Radu na lea, te ga preko bara, njiva i kroza umu, preko jedno sedam kilometara, donese kui. U Kiku su postreljali ove ljude bez ikakvih bliih navoda i razloga: Maleka Zeevia iz Ratkovia; Jefta Prodanovia iz Jelaha, Dimitrija Nikolia iz Rane, Miloa Lazarevia iz Srebrenice (uhvaen, kad je iao svojoj pecari rakije), Jaku Karia iz Jelovca, Bou Ilia i Ristu Rakia iz Podaua, Nikolu Radia iz Boria, Dragu Bjelkina i Antonija Lazia iz Repovca; sina ivana Todorovia iz Buznice, Nikola Veselinovi je obeen na Rada-Vodama. U Foi je 14. avgusta 1914. streljano i poveano 126 osoba; meu njima Gligorije Jolovi iz Miria, starac sa preko osamdeset godina, Vasilj Prodanovi i Obrad Radonji iz Rude Glavice behu ispod dvadeset godina, a Trivun Arseni iz Sjeenita (Podgrab, Velenica) i Krsto Kalajdi iz Falia (Zarajt) ak ispod osamnaest. Trojica su se iz grupe osuenih spasla

begom, a jedan od streljanih izmakao je teko ranjen. Kad su uhvaeni poslani su u sarajevski divizijski sud s uverenjem, da e se tamo za njih nai jo stranija kazna. U Sarajevu su, meutim, sva etvorica bila osloboena, jer nije bilo ni dovoljno sumnje, da se podigne optunica. Simo Zrni, narednik 12. kompanije treeg bataljona druge b. h. regimente, koji je sa svojom etom krenuo prvih dana iz Vlasenica prema istonoj granici, kazuje, da su ih oficiri, naroito kapetan Ruii, direktno navaali na zloinstva govorei im, da su bosanski Srbi braa srbijanskih, da su neprijatelji monarhije i da i njih, kao i one preko, treba unititi, ako ovek hoe da bude siguran. Treba ih unititi potpuno, ne potediti ni ene, ni dece, ni blaga, jer e, ostane li ma to od njih, ostati otrovno seme. Vojnici su i radili tako. On je svojim oima gledao, kako se pale itavi stogovi sena i ita, nailazio je na staje, u kojima su bile peene leine konja i stoke naroito zatvorene, video je ak, gde maarski vojnici na bajonete nabadaju malu decu. Iz jedne kue, koja je bila potpaljena, beali su jedan starac i jedna ena, koja je bila sva u plamenu, ali ih vojnici na izlazu doekae pukama i ubie obadvoje. To sve bilo je onda tako malo zazorno, da jedan dopis iz Bosne u "Hrvatskoj", br. 892., zavravao ak ovakvim reima i proao i vojniku cenzuru Bosne i onu u Hrvatskoj: "Kod nas je u Sarajevu sve u redu, a hrabre nae ete iste sada na pogranini teritorij od ove pogane srpske i crnogorske gamadi, koja se mogla sa svojim komitadijama uvui u Bosnu samo zato, jer ju vode i podpomau nai po svojoj lojalnosti razvikani i proslavljeni domai "Srbi". Taj se korov sada mlati i treba ga posve umlatiti". Dostaje znati, da je samo jedan maarski bataljon pri polasku iz Sarajeva na granicu poneo sobom hiljadu metara konopa. Otud i onaj drugi izvetaj prijatelja "Hrvatske", koji s ponosom javlja: "Kuda idemo nosimo smrt i zator". (Hrvatska, br. 862.). Salik Zejnilovi, voa jedne uckorske patrole, dao je ubiti Janka Petrovia kod Buloga (kot. Sarajevo). jer su mu tri oficira, koja su se tuda provezla u automobilu, to naredila, poto im se Petrovi samo uinio sumnjiv kao pijun. Sud je reio Zejnilovia. svake krivnje, sa motivacijom dostojnom da se zabelei za osobenost bosanskog suda toga vremena, "da je bio u bludnji, kad je upute oficira shvatio kao naredbu da ustreli Janka Petrovia". (Osuda od 4. maja 1916.). Mustafa Vui ubio je ora Loncu, Spasoja i Peru Obradovia i ranio Vasiliju Lonco, pa ih opljakao. Alija Hadovi, isto tako, ubio je i opljakao Pavla Delia. I Vui i Hadovi bili su uckori i vrili ta zloinstva u slubi, i to u samoj sarajevskoj okolini. uckori Velija Karahmet, Mehmed i Ferhat Alagii i Alija Dragulj, doli su u oktobru 1914. jedne noi Trii Gladancu u Zovik (kot. Rogatica) i ranivi i izudaravi njegovu enu Petru doznadoe od nje gde se Tria sakrio i ubie ga. Onda skidoe ubijenom sat i cipele, a eni povezau i zamakoe u no. Isti Velija Karahmet ubio je u Gojkui starca Maliu Delia i mrtvu mu otkinuo jedno uvo. Alija Kragulj i Alija Dobraa ubili su starca od 75 godina, Milana Vukojia, u Soicama. Na sudu su se branili tim, da su to uinili po naredbi svog oficira, koji im je rekao da mu pohvataju i dovedu svu muku eljad porodice Vukojia. Starac da je, s pukom u ruci, pokuao da bei i da je ubijen na begu. Oficir ih je, vele, radi toga i pohvalio. Rasto Pustoslemek, poznati slovenaki publicista, navodi ovaj sluaj. U Miliima (kot. Vlasenice) obeeni su ovi ljudi: Maksim Vasiljevi, Jovan Obradovi, Milorad Milinkovi, Pero ugi Nei, svi iz Dervente; Gajo, Pavle i Petar Maerovi, Simeon Petrovi iz Vasila; Vaso Mili iz Milia. Streljani su Marko Kovaevi iz Dervente, Pero Grki, Miladin i oko

Mii, svi iz Milia. Svi su bili pred vojnim sudom optueni kao komite i svi kao neduni reeni. Ali kapetan Svetek nezadovoljan tom odlukom suda dade ih ponovo sve pohvatiti i naredi svojim ljudima, koje je iznenadila ta otrina, da naprave s njima "kratak proces". ak se jedan andar, neki Herak, usudio da upozori kapetana, kako je nedozvoljeno ubijati nevine, ali je dobio odgovor: "Zapovednik sam ja i niko drugi. Nareujem, da se moja zapoved odmah izvri". Vojnici i andari su se morali pokoriti. Drugi put, kad se radilo o jednom deku i nekoj eni, podreeni su ga prevarili, da su izvrili njegovu zapoved, a u stvari su rtve sakrili kod Vase i Trie Zalovia u Pilama. (Slovenski Narod, br 93, 1919.). Muslimanski uckori naveli su na poetku rata austrijske vojnike na kuu Stanie Staniia iz Dimrija (kot. Rogatica) i ubili ga. U ehoviima streljano je 28 Srba sa Glasinca i Sokolovia, a u Kneini 10. Selim Hodi, umar na Koutice, ubio je na Igritu kod Han Pijeska 5 Srba: tri Melozovia i dva Lekovia. Zajko Dadi iz Nepravdia (kod. Rogatica) ubio je Jovana Gria iz istog sela. uckori Muharem i Beir Vraalica u oblinju umu i tu ga zaklali i zaklana jo dalje boli noevima. Pod vodstvom zloglasnog Mustafe Vuia dolo je u selo Bjelogorce (kot. Sarajevo) oko 400 uckora i oko 40 vojnika Banaana, koji su tu povezali 44 stanovnika i poveli ih put Sarajeva. Uz put su pucali na njih, te 4 ubili (Mihajla Jokia, Kostu, Tomu i Milana Gavrilovia), a 4 ranili u Kadinu Selu. Istoga dana popalili su selo i pobili Ristu i Simu Lizdeka, a Aleksu i Maksima Lizdeka i Boanu enu Lazara Lizdeka zapalili su s kuom zajedno. Ado Omanovi iz Kramer Sela (kot. Rogatica) ubio je 1. novembra 1914. Marika Bajia iz Burata, a u kui Nee Perovia u Grivcima, "skinuo je sa zida ikonu Sv ora i kandilo, oboje zgazio nogama i opljakao kuu" Prodro je, dalje, u kuu, Vasilja Vojnovia u Soicama i zaklao ga. (Srpska Zora, br. 64, 1919.). Mahmud Kari iz Vrhlazja (kot. Ragoica) doveo je pred kuu ora ivalije u Soicama vie austrijskih vojnika i onda izveo ora i petoro njegove brae i sve su ih postreljali. Meho Feriz iz Vragolova (kot. Rogatica) ubio je u Soicama Jeftu Kneevia u njegovoj kui. uckori su Nei Borovini iz Vjetrenika ivom ogulili glavu. Alija Dobraa iz Vragolova ubio je Danila Perovia iz Potkoma "odsjekavi mu prethodno nos i izvadivi oi". (Srpska Zora, br. 66, 1919.). Pokraj andarske kasarne u ljebovima ubijeni su od andara Lazar Toi iz ljebova i oko Borovica iz Vjetrenika. andarski narednik Kali je "radi toga, to je uro Elez iz Dobropolja (kot. Sarajevo) utekao s fronte g. 1914., ubio njegova dva brata Marka i Vasilja kod njihove kue u Dobropolju, takoer i Mitru enu etvrtog brata Milete koji je onda bio u vojnitvu. Mitra i Marko podlegli su udarcima nakon malo dana, dok je Vasilj ivio i uzalud se lijeio jo godinu dana". (Srpska Zora, br. 79,1919.). Tri brata Teovia iz Gornje Prae obeena su od muslimanskih uckora u Baolju o orahovu drvetu. Murat Musli i Zajko Hadi iz Ustikoline "uzeli su Nikolu Pejovia iz Ligata i oerali su ga pokraj vode Kalune, i tamo su ga iva oderali i nijesu ga dali ukopati za mjesec dana. Onda su ga pojele zvijeri i tako se nije nikako ukopao". (Srpska Zora, br. 85,1919.). U Kneini (kot. Vlasenica) ubijeno je ovih 11 Srba: Tria i Peria Batini, Janko Vukovi, Jovan Marii, Vukan Vujii Vukain Savi, Danilo Radovi, Vaso Koprivica, Neo utan, Niko i Jovo Vinji. Pobijeni su svi na zapoved orunikog zapovednika Franca Vidasa.

Avdija Grbi i Mujo Hari uckori ubili su seljaka Iliju izmia i njegova oba sina, Lazara i Milkana, vodei ih kroz umu Lisinu. Hasan Bahta i Ferhat Alagi ubili su 20. oktobra 1914. bolesnog Milana Purkovia otevi najpre njegovoj snahi neto novca i jednu kobilu. Da se vidi kako je to bila sistematska hajka protiv Srba na svima stranama, a ne samo sluajni ispadi pojedinaca, dovoljno je, primera radi, navesti strahovita nedela iz Kupinova u Sremu. Tamo su, posle povlaenja srpske vojske, doli maarski "trajfkori", zali po kuama i dovukli svu muku eljad pred optinsku kuu i andarsku stanicu. Tu su ljudi mueni na sve mogue naine, od kojih je ovaj bio nov i zlikovaki rafiniran: dok su gorele kue po selu svi su ti ljudi bili zatvoreni u jednoj kolskoj sobi, u kojoj je na sredini bila gomila slame, a oni postavljeni uza zidove. Izgledalo je potpuno i to se davalo osetiti, kao da e svi biti ivi spaljeni. U tom strahu drali su jadnike selu no. Sjutra dan strpali su ljude u kola i poveli put Brke. Kad su doli do raskrsnice zaustavi komandant prva kola i uputi ih prema groblju. Tu su bili preko noi spremljeni grobovi i sirotim ljudima, Mii Radosavljeviu, bivem naelniku, Ljupku Vlaiu, Nikoli Raliu, ivanu Mazinjaninu i Ivanu Grmui, kad su doli tamo, bee zavezane oi i odreeno uasno muenje. Boli su ih bajonetama i jo ive bacali u grob i zasipali zemljom. Grmuu su jo u grobu dotucali lopatom. Ostali su se u taj dan spasli, ali su posle desetak dana bili ponovo izloeni udarcima maarske soldateske, od kojih je Ivan Radosavljevi umro neposredno, a drugi bolovali po vie meseci. U Klenku su, da navedemo jo jedan sluaj, oko 15. avgusta 1914. sabrali vojnici svo srpsko stanovnitvo iznad 15 godina, oko 280 ljudi, u tamonju pravoslavnu crkvu, gde su proveli itavu no i kasno do u idui dan i gde su ak morali i nudu vriti. Onda su izabrali desetoricu od najuglednijih graana i dali im, da vuku na sreu cedulje. Petorica su izvadili crne, (to behu Voja Rajevi, Obrad Vitomirovi, Sreten Sineli, Jovan Deveerski i Mia Marku), te bili u dvoritu optinske zgrade odmah streljani i zakopani. Ostali su odvedeni u Arad u internaciju. Osim toga ubili su vojnici u Klenku jo devet osoba, a meu njima i tri ene. Naravno, da im je svima bilo imanje opljakano, stoka razgrabljena i kue popaljene. Za sva ta nedela veoma je karakteristian ovaj sluaj, to ga je u svom poznatom govoru naveo dr. A. Tresi-Pavii. Nadporunik u priuvi Marijo Minah, policijski inovnik na Rijeci, odgovarao je pred vojnikim sudom u Temivaru, to je ubio tri Srbina u Ploicama na Dunavu. Optuba nije glasila na smrt, nego samo na zloupotrebu uredovne vlasti. Optuenik je na sudu izjavio (svedoi slubeni spis 1293/15.), da nije dao ubiti tri, nego bar najmanje 303 Srbina, ali "iz istog patriotskog oseanja". Bio je, posle toga, osloboen i slubeno dodeljen etapnoj slubi, a iza nekoliko meseci dobio je krunski orden. Trebinjski tvravni zapovednik general Braun napunio je odmah iza objave rata sve trebinjske zatvore najboljim ljudima iz grada i okolice, pa je, na svoju ruku, radi zastraivanja, dao veati taoce na oigled svemu svetu. Posle je sklopio jedan strahovit sud, koji je izricao smrtne osude kao obine dnevne zapovedi. Pred srpskom crkvom i kolom, da bude postupak dovoljno karakterisan za druge konfesije, bee podignuto est veala. Iz zatvora bi izvodili s oka, bez naroitog izbora, po dva-tri oveka pa bi ih onda u povorci vukli kroz itav grad do veala. Napred bi ili bubnjari lupajui u bubnjeve, da svrate panju, za njima proto Stevan Pravica, iza njega rtve, a onda trubai; sve, naravno, u pratnji bajoneta. Kao krvnike uzimali su ponekad obine Cigane, ak i ivodera, koji su neveti tako strano vrili svoj posao, da je jednom prilikom trebalo 25 minuta, da jedan nesretnik izdahne. Onda bi ih tovarili na kratka kola za smee tako, da su im noge stalno langarale, pa ih potom vukli na groblje. Kopali su ih brzo i nemarno i toliko plitko, da je naskoro voda odnela zemlju i oni bili u najuasnijem stanju izloeni pred stoku i prolaznike. Kotarski prestojnik Potuko, koji se zauzimao za nevine ljude i nastojao da nevolju ublai na ovekoljubiviji nain, bio je odmah na zahtev vojnih oblasti premeten iz Trebinja.

Odmah sjutri dan po objavi rata zatvoreno je oko etrdeset Srba Korjenia zajedno sa njihovim svetenikom Vidom Pareaninom, pa su u Lastvi strpani na dvoja kola i poslati u Trebinje sa jakom pratnjom. Da zadovolje prostakom instinktu korjenikih muslimana strpana su u kola, zajedno s taocima, i dva utovljena krmka. Na ulasku u Trebinje, gde su ih predali sve dva po dva, doekala ih je gomila svetine, meu njima naroito mnogo oficira i njihovih ena i grdila ih i pljuvala i blatila najgnusnijim nainom. U Trebinju su bili odmah zatvoreni najpre u garnizonski, pa posle u kotarski zatvor. Ve 28. jula poelo se sa veanjem. Taj dan platie glavom Obren Gruba, Marko Dereti i Trifko akoti. Sjutri dan obeen je mladi Gajo Gudelj iz Pokrajia, jer da je davao signale Crnogorcima. On je, meutim, uvao rekviriranu stoku, pa kako je za svaki komad odgovarao glavom, brino je pazio, da li mu je sve na broju. Po noi je obilazio stoku sa sveom u ruci i to mu je donelo smrt. Osudom vojnog suda obeena je 7. decembra 1914. Janjica Vukalovi iz Ulica i 12. aprila 1915. Cvijeta Pain iz Oraja. Od 40 Korjenia ostao je na ivotu samo popov sin Radoslav, spaen mladim godinama i jedna budala spaena ludou. Jedna ena bila je obeena na osnovu samo ovog sluaja. Ona je dola da kupuje neto u duan jednog muslimana i po obiaju, koji je s dozvolom vlasti odravan du itave granice, htela je da plati u crnogorskim perperima. Trgovac joj nije hteo da primi novce naglaavajui, da toj novac vie ne vredi. Ona je na to odgovorila: "Vala Bogu, dako nekad valjadne" i pola je na polje. Radi tih rei, koje su imale da oznauju "veleizdajniku nakanu" ona je izgubila ivot. Nikola Dabovi, Krsto i piro Sredanovi obeeni su radi toga, to je, posle crnogorskog uzmaka, neko od njihovih muslimanskih komija ustvrdio, da je u njihovim kuama, eksplodirala municija, za koju niko nije znao, kako je tamo mogla dospeti. Inae, smrtne su osude objanjavane prosto ovako: "Danas bie objeen taj i taj zato, to su njegovi susjedi potpomagali nama neprijateljsku vojsku". to su se "u sporazumu s neprijateljem istom pridruili te ga poduprli" kanjeni su smru: Joko Vukovi, urica, Lazar i Tomo uri; Tomica, Vuko, Luka, Krsto i Vido Ratkovi, Nikola i Milo Mijovi. Na smrt su bile osuene ak i etiri ene: Milica, Rua, Mara i Jovana uri, pa im je onda kazna promenuta u robiju od 15 godina. Iz istog razloga na smrt osueni Petar i Mitar uri "pomilovani" su na 15 i 10 godina teke tamnice, a Stevo Mijovi na 13 godina. U Zupcima napali su pogranini "jeteri" Vasu uria, ranili ga i porobili otevi mu sat i 300 kruna gotovine. Poto su ga leili po bolnicama poslae ga na oporavak - u Arad! Tom su mu prilikom oterali i svu stoku ispred kue, i to kako izjavie svedoci pred sudom, na izrinu zapoved kapetana picnera (Festungsgericht Trebinje, 374/15:10), gde se doslovno veli: Auf Befehl des Herrn Hptm. Spitzner haben wir dieses Vieh ohne jedwede Empfangsbestatigung, einfach abgetrieben. Ahmed evro, podlovac este lovake ete, priznao je sam na sudu u Trebinju 29. novembra 1915. (K 374/15:11), da je u selu Bogojeviima, u trebinjskom kotaru, na zapoved kapetana Radovana Stankova ubio i dao ubiti 17 seljaka, "koji su po svoj prilici hteli pobei u Crnu Goru i poterati svoju stoku". Zapisnik, koji je voen nemaki, izrino veli: "Im Dorfe Bogojevi habe ich auf Befehl des Hptm. Stankov 17 Baueren welcheanscheinend nach Montenegro fluchten und ihr Vieh mitreiben wollten, teils ich selbst niedergemacht, teils durch meine Leute niedermachen lasse". Sam Stankov, na alost Srbin, objanjava to ovako: "Zupci su tada skrivali Crnogorce i kad su nae trupe napredovale padoe iz sela Konjskog i Bogojevia hici na nas, tako, da su vojnici opravdano napali to mesto, zapalili kue i ljude pobili". evro o tim hicima iz kua ne navodi ni rei. Hice ne spominje ni drugi svedok lovac Mahmut erinagi, koji navodi da je tom prilikom ubijeno 18 ljudi i to na zapoved kapetana Stankova i Obrada Vlaha, koji su naredili "da se pobiju svi ljudi i zapale sve kue".

Na jednoj sudskoj raspravi u Trebinju (K 71/14 4) voenoj 30. septembra 1914. izjavio je kapetan Rudolf picner, da je vojska na poetku rata u tom kotaru dobila upute, "da odmah pobije sve domae seljake, ako ih sretne s pukom u ruci. Neoruane stanovnike treba zatvoriti". U Konjskom su tada, 14. avgusta 1914., pobijeni oni ljudi: Milutin, Krsto, Obren, epan i Vido Ratkovi; Vuko, Tomo, Jokan, Marko, Vaso, Lazo, Pajo, Jovan, Anto i Obren uri i ena Ana uri od 86 godina; Marko, Savo, Aleksa i Jovan Tica. Osakaeni su taj dan Vaso M. Zuri i Nikola Boov. U eljevu su ubijeni Nikola Ratkovi od 65 godina i tri ene Stoja, Krstinja Perkova i Krstinja urova Ratkovi. Od tih je bila Stoja starica sa 80 godina. 19. avgusta 1914. obeeni su Jovo i Nikola Sredanovi iz Vuije (kot. Trebinje) na pismenu zapoved generala Brauna upuenu tvravnom sudu u Trebinju pod br. 361 radi toga, to se "dokazalo" "durch vier Augen und Ohrenzeigen", da su se stanovnici Vuije pridruili Crnogorcima i palili "vlastita susedstva na korist Crnogoraca". Oba ta oveka nisu tad bila u Vuijoj, nego u trebinjskom zatvoru, gde su odmah s poetka rata bili dovedeni kao taoci. Tako su 27. avgusta poveani iz Konjskog i Bogojevi Sela: Pero Zuri, Obren Sredanovi, Vujo Vukalovi, Mato i Rade Vukalovi, Rade Vukovi i Vidak Simovi, svi stoga, to su stanovnici njihovih sela, bez njihova prisustva, pomagali Crnogorcima, s njima pljakali andarsku kasarnu i poli s njima u Crnu Goru. Iz istih razloga obeeni su bili 23. avgusta iz Vuije Damjan Sredanovi, a iz Arhanelova etko, Nikola i Vidak egrt i Jaka Gobovi. 21. avgusta obeeni su iz Zagraa Dikan Rutei, Nikola i Jovan Kujai i oko Bendera, jer da su Crnogorci "bili primljeni i ugoeni u kneevoj kui u Zagrau". (K. u. k FEstungskommando in Trebinje, Nr. 378). Osim toga su obeeni: Petar Radoman, Ilija Kovaevi, Jovan Trklja, Luka Gruba, Luka, Stevan i Gavrilo Begenei, Todor Mileusni, Petar aji, Rade Burlica, Pajo i Rade akoti, Luka i Rade Bako, Spasoje Stijai, Trifko Kujai, Lazar Rutei, Krsto Vidak, oro, Todor Stijai, Petar igi, Ilija Skorupan, Nikola Bara, Isto Korelija, uro Kujai, Petar Gobovi, Jovo Tojaga, Gojko Dereti, Jovan Stijai, Sava Ini, Boo Labu. 21. novembra 1914. obeen je Blagoje Lizdek, iz Udrenja (kot. Nevesinje), jer da je u krmi jednoj kazao, kako se prijavio bolestan samo za to, da ne ide pucati na brau. Dalje su obeeni: Simo Bendara iz Klobuka, oko Babi iz Klobuka, Simo Gruba iz Orahovca. U Avtovcu su 1914. poveani ovi ljudi: Panto Hadi, Andrija i Novica kiljevi, Simo i Mrka Mastilovi, Vidak Anteljevi iz Izgora; Mirko i Maksim Dubljevi iz Jabuke; Ljubia Supi, Jefto Sudum i Jovo Grkovi iz Vrbe; Nikola Savi iz anjevice; Petar Okiljevi iz Platice; Simo oji i Lazar Kapetanovi iz Jesenika; Obren Supi sa emerna; Janko Kurdilija iz Korita. U oktobru 1915. uvaena su u crnogorskoj vojsci na Kosmau dva srpska prebega iz Orahovca. Fejzo Salkovi, zloglasni voa uckora, doveo ih je u Lastvu, "i tu im sam izrekao smrtnu osudu i naredio svome drutvu te su doneli krampu i lopatu, te prisilio oba zarobljenika da sami sebi grobnicu iskopaju... Kad su iskopali jamu rekao je Fejzo svome bratu Mehu i airu Salkoviu da ih zakolju. Odma su svi priskoili te uvalili u jamu i air Salkovi zaklao je bajunetom Milovana Vidakova Deretia, a Meho drugoga koji se zvao Petar" (izgleda da je to bio Petar Mrdi), (Srpska Zora, br. 99, 1919.). Na Buni kod Mostara ubili su uckori nekoliko seljaka i trgovca Jovu Komlenovia iz Mostara. Ubio ga je jedan uckor, koji mu je bio konkurent.

Kod manastira itomiljia ubio je neki ovek, sudskom istragom se ustanovilo, da to nije uinio Srbin jednog uckora. Bez pitanja sumnja je pala na Srbe. Odmah je skleptano i povezano tridesetak seljaka i meu njima i arhimandrit manastirski, Hristifor Mihajlovi, i uz tunjavu povedeno u mostarski garnizonski zatvor. Jedan je finans hvatao arhimandrita za bradu i pakosno ga pitao: "Hristofore, e ti je sad kralj Petar?" Drugi su ga, u isto vreme, psovali i udarali. U mostarskom garnizonu seljaci su, potpuno neduni, bili tueni na najsuroviji nain. "Profoz, zloglasni olijer, uvukao se meu seljake, pa svojim tekim, gvozdenim korbaom udara gde koga stigne, gura ih, razdvaja. Arhimandrita naziva starim lopovom i preti mu. Zatim se poodmakne u stranu, kao da bi da odabere koga e napasti, pa se zatri i udari ga nogom". Tako opisuje stvar jedan veran oevidac. A posle osam dana, kad je provedena istraga i utvreno, da ti ljudi nisu nita krivi, puteni su kui bez obzira na sve ono, to se s njima dogodilo. Ne znam otkuda je dola u francuske novine ova vrlo precizovana vest, koju navodi N. Stojanovi u svojoj knjizi Bosnie-Herzegovine[2], Geneve 1917., str. 82-3, i koja treba da se naroito zabelei. Student socijologije na lozanskom univerzitetu Jovan ivanovi, rodom iz Brkog, otiao je u srpske dobrovoljce i u jednoj bici bio ranjen i zarobljen. Njega su iva spalili u Srebrenici. Spaljivanja je kod Austrijanaca bilo i inae. Ubijenog Joku erania iz gatakog kotara bacili su na vatru. Dva brata, Tomo i Ilija Jokovi, sa majkom, bili su isto tako spaljeni. Ludi Petar Kovaevi, mladi, bio je u Kotarima iv spaljen posle uasnih muenja (sl. d., str. 83). andari i uckori zatvorie u oktobru 1914. na Bulozima Aima Papricu sa enom i decom u kuu i tu ih zapalie. To isto uinie i sa Simom Kovaeviem i njegovom porodicom, "samo jedan sin njegov kroz vatru iskoi, ali i njega uhvate i iva ga u zemlju zakopaju". Uz to se navode i ova neovetva: Iliji Marinkoviu, starcu od 80 godina, odsekli ivom ruke do lakata, "eni mu proterali jezik kroz vilice, a snahu mu i njeno troje dece onde poklae". Za stogodinjeg starca Stjerana Lazarevia se kazuje, da su ga ubili i dali krmcima, "koji su ga vie dana jeli". ora Mitrovia kneza sa jo 16 ljudi i ena "ubie i raznee na bajonetima". (Srpska Zora, br. 37,1919.). Stojanovi iznosi i ove sluajeve. U gatakom kotaru ubijena je ena Maksima Perovia zajedno sa detetom i majka Jevte Markovia. ura Popovia bila je obeena u Avtovcu i tri dana ostala na vealima. Masakriran je starac Peria Glogovac i njegova ena. U Fatnici su obeeni Stjeran arenac, Ilija Boljani, Nikola Popara i neki ubrilo. oro Gaina s Meke Grude bio je streljan. (str. 83.). Za ponaanje austrijske vojske najstrahovitiju optubu diu ova dva sluaja. U Foi, kad su Crnogorci poeli da navaljuju, izvele su vojnike vlasti taoce i druge Srbe i postavili ih u svoje prve redove. Isto su to uinili i na Painom Brdu prema Srbijancima, gde su ak doveli i ene i pucali iza njih, pri emu ih je mnogo stradalo i bilo ranjeno. U Breanima jo i sad ima enskih invalida iz te borbe. Austrijske vlasti, koje su sve ove strahote delom potakle i organizovale, a delom za njih znale i trpele ih, kuale su na sve naine, da ih ili preute i na taj nain izbriu ili da ih s njima svojstvenim cinizmom omalovae i obrane. Ministar spoljanjih poslova i dugogodinji zajedniki ministar finansija i za Bosnu i Hercegovinu, baron Burijan, odrao je 6. decembra 1917. svoj ekspoze u odboru austrijskih delegacija i kazao za sve te surovosti ovo: "Krivci su morali biti kanjeni, a zavedeni sa uspehom oduzeti od agitatorskih uticaja, kojima su bili

podlegali. Ne treba ulepavati, da je pri tom u pojedinim sluajevima dolazilo do oporih mera, ali to ne sme da zauava s obzirom na ogorenje, koje je silno izbilo radi izdajnikog delovanja izvesnih elemenata i radi opipljive opasnosti, u koju su ti isti gurnuli zemlju". Pod utiscima optuaba govora dra A. Tresia-Paviia strana je tampa donela nekoliko otrih osuda austrijskog reima u Bosni, nato je austrijski vojni atae u Amsterdamu, podpukovnik Ikovski, po naredbi svoje vlade pourio sa ispravkom. On navodi, da je od poetka rata bilo osueno u Bosni i Hercegovini 210 osoba radi smetanja javnog mira i rada protiv oruane dravne snage, a 250 radi veleizdaje i uhoenja. "Broj nikako nije visok s obzirom na to, da je velik deo stanovnitva u Istonoj Bosni svim sredstvima nastojao, da nanese tete austrougarskim etama i s obzirom na to, da su se mnogi ljudi pridruili neprijatelju". Ne navodei ove ubijene bez osude priznaje sam 460 "redovnih" smrtnih osuda. U elebiu "nije nemogue", da su vojnici ubili nekoliko ljudi, koje su uhvatili na izdaji". A "izmiljena" je, vele, vest, da je u sarajevskom zatvoru bilo preko 1000 osoba i da su mnoge od njih bile obeene. Najzad, vlada konstatuje "da su se na poetku rata meu stanovnitvom dogodila mnoga ubistva ali iz verskih razloga i da vlasti to nisu mogle zapreiti u udaljenim i gotovo neprohodnim predelima". (Bosnische Post, br. 23,1918.)

V Nasilja vojske prema Srbima vojnicima.

Ta brutalnost vojske vidi se isto tako i u merama i u ponaanju prema onima, koji su imali da slue u njenim redovima. U Bosni i Hercegovini oni su s poetka digli, naroito kod Srba, gotovo sve ljude ne samo od 18.-50. godine, nego i decu sa 14 godina* i starce sa 60 i 65, na nekim mestima ak i ene. Upotrebljavali su ih, uz najtee oskudice i ponienja, za pravljenje aneva i kao gonie u komori. Najvei deo tih bednika propao je za uvek, jer za njih dugo vremena nije uopte vaio razlog da su bolesni ili da se mogu premoriti. Kako se postupalo pri tom vidi se najbolje odatle, to su neki akademski obrazovani za vojsku, bili ipak uvrteni u komoru, u kojoj su u ratnoj zoni sluili kao obini koijai. Takav je sluaj bio sa d-rom Jovom Zuboviem, koga su digli 6. decembra 1914. u Banjoj Luci i sa cand. phil. Milanom Budimirom, koji je sluio etiri meseca kao koija. Vrativi se kui bolestan Budimir nije ostavljen namiru, nego je, im se oporavio, uzet u vojsku, te sa svrenim realcem Ahmetom Kulenoviem odmah poslat u Zenicu, bez obzira na to, to su, kao i drugi asentovani s njima zajedno, mogli po zakonu ekati do oktobra 1915. godine. U Zenici su kao politiki sumnjivi bili drani u zatvoru u jednoj straarnici, a onda, kad ih se iza par dana skupilo desetak, poslani su sa pratnjom u Orkenji u Maarsku. Kad su stigli tamo posle tri dana vrlo napornog puta negde ujutro, naredi im jedan porunik Nemac, da bez odmora odmah idu na posebno "vebanje za kaznu" (Strafexerzieren). Sutra dan dodelie ih radnikim odelenjima, br. 304 i 305, gde su bedno odeveni i hranjeni, pored vojnikih vebi morali i ulice istiti. Izrino im je bilo zabranjeno, da ma to nabave za vlastiti novac, naroito hrane. U novembru premestie ih u Erc. Falfu treoj popunidbenoj kompaniji. Tamo su ih primili i uvali direktno kao zloince. Imali su sobu, pred kojom je uvek straario po jedan vojnik sa nataknutom bajonetom, koja ih je onda redovno pratio na vebu, na ruak, ak i u zahod. Na umivanje, iz jutra, ili su uvek samo jedan po jedan i tad, naravno, polugoli sa pratnjom straara. Ni njima, kao ni mnogim drugim inteligentima, kao na primer, dru Boidaru Vukotiu, poslaniku na Carevinskom veu i dru B. G. Anelinoviu, nije se dozvolilo da nose "znak inteligencije" (Intelligenzabzeichen), niti da imaju ikakvih povlastica, koje im daju znanje i diplome. Kad ne bi hteli da psuju na Srbe i da vreaju srpske dinastije nagonili su ih (naroito je to inio narednik Ivo Maim), da prave najtee vebe i ne bi ih se okanili, dok ne bi umorni i iznemogli klonuli i popadali.

* Za Ivicu Dragievia (kot. Klju), koji je 1914. odveden u komoru, tvrdi njegov upnik, gotovo neverovatno, da je roen 1908. godine. Deko je ostao u vojsci (Feldpost 220, Staffel Nr. 1554) sve do 1918. U Komoranu je bilo od novembra 1914. oko 600 vojnika iz gatakog i bilekog kotara, sa nekoliko neizvebanih novaka. To su najveim delom bili oni vojnici, kojima iza mobilizacije nisu hteli dati oruje, nego ih upotrebljavali kao radnike za aneve. Porunik tern, koji je hteo te ljude uiniti bezopasnim, naredi da bosonogi u decembru stoje u Dunavu i tamo po itave sate vade pesak za nasipe. Kaplar Todor Popovi iz Doboja upozori porunika, da bi to moglo imati ravih posledica za ljude i da ve neki pate s toga. Na to doe potpukovnik sam i obesno ree: "Moraju u vodu, pa makar svi pokrepali! Da im je kralj Nikita dao puke oni bi i bosonogi pucali na nas!" Posle nekoliko dana ve su mnogi bednici morali biti predani u bolnicu sa zamrznutim nogama. U vojnikom logoru u Lebringu bee gotova grobnica zadrugu bosansku pukovniju, koja je tu bila smetena. Jedan savremeni izvetaj kazuje, da tu ljudi lee pri temperaturi ispod nitice na golim daskama i da vetar probija kroz sve pukotine; da se ljudima ne mogu podeliti slamnjae, jer vojnika uprava ne da slame, i ako pred logorom stoje tri plasta sena. Ljudi nemaju cipela, nego nose odrtine; mesto deka imaju iskrzana i izlinjala ebeta, a rublje po vie meseci nose neoprano, jer nemaju preobuke. Niko se ne kupa, jer nema ugljena i otud u barakama strahovita gamad. Poetkom decembra 1917. umro je tu jedan Tuzlak od pegavog tifusa; dezinfekcija je bila nareena, ali je radi oskudice ogreva i drugih sredstava ostala neizvrena. 51 od naih ljudi bee odreen za razne slube za bolniare, na primer, gde je razumevanje jezika od preke potrebe. Jednom bataljonskom naredbom, po uputi vojnike komande, bi nareeno da se taj 51 Bosanac smeni i zameni sa toliko Nemaca. Taj izvetaj, koji su izneli kao interpelaciju na Carevinskom Veu poslanici Fon i drugovi, dobi odgovor od jedne komisije koju je poslalo ratno ministarstvo (K M Erl Abt 5 Nr. 34573), da ispita te navode. Kako se kualo prikazati stvar neka poslue ova dva primera: "Slamnjaa ima, one su najveim delom i napunjene, ali pri velikoj navali moraju po tri oveka leati na dve slamnjae. Radi oskudice slame ne menja se sadrina slamnjaa. Ona tri stoia slame to su pred logorom svojina je logorskog vlastitog kuanstva i morala bi se po naredbi odvesti. Oni su od komisije stavljeni na raspoloenie komandi logora da napuni slamnjae". Ili: "Otputanje b. h. bolniara i njihova izmena nemakim ljudima izvedeno je po naredbi vojnike oblasti Pras. Nr. 29799 Exr d Ers W. Sadanji bolniari su imperativno dodeljeni ljudi lake slube, ija je zaviajnost u najblioj okolici. B. h. trupama je neprijatno, da se ne mogu sporazumeti sa bolniarima. U logorskoj bolnici za bolesne muslimane nalaze se muslimani kao bolniari". Ovaj zadnji primer neka karakterie i postupak sa naim ljudima! Kod te bosanske regimente bilo je 75% pravoslavnih, pa se o njima nije htelo voditi nikakva posebna obzira, dok se za 15% muslimana, kao to dokumenat svedoi, brinula naroita briga. Svi nai ljudi u vojsci gonjeni silnim naporima, kao najnesvesniji iskoriavani i zloupotrebljavani svakom prilikom, ravo hranjeni i odevani, voeni u nezdrava i za njih klimatski nepodnoljiva mesta, a i sami donekle telesnim sastavom predisponirani za tu bolest, gotovo su redom propadali od suice. Naroito nai ljudi, koji su pre toga imali da podnesu stotine najgorih nevolja i koji su bili uzeti u vojsku, ne to su sposobni, nego to se dralo da su tamo manje opasni. Tako su nastradali, da navedemo samo dva-tri poznatija primera, nai knjievnici Svetozar orovi i Ivo Andri. Prvi je, pre nego su ga uzeli u vojsku, proveo godinu dana kao taoc u Mostaru i u taboru interniranih u egaru; dok je drugi posle godinu dana tamnice u Mariboru i Granu i kunog zatvora u Travniku zapao da slui u Zenici. Gliu Kovaevia iz Nevesinja, koji je bio interniran u egaru, doveli su teko bolesne

u ur, u vojsku, gde je umro za nepuna dva meseca. A i kad ih, neizleivo bolesne, treba osloboditi i poslati kui, to se ini sa svim moguim ogradama i preprekama tako, da esto smrt nije dalja od superarbitracije. 16 novembra 1917. dola su na dobojsku stanicu tri stara bosanska vojnika, koje su kao nesposobne za slubu pustili kuama. U etiri sata izjutra stigao je s njima voz u Doboj, a nekoliko minuta iza toga bila su dvojica od njih mrtva, dok je trei morao biti predan u bolnicu u Usori. Jedan od umrlih zvao se Mehmed Salki i bio je poslat u Doboj iz Nai Haranjija sa putnicom br 1025, a drugi Emil Halilovi, poslat od odeljenja tranzena iz ikloa, sa putnicom br. 1042. Sjutri dan predata je staninoj komandi u Doboju leina vojnika Salke Delia Husiia, koga su kao nesposobna i bolesna, bez ikakve pratnje, otpustili iz Nai Haranjija kui. Umro je ve na putu izmeu Dervente i Doboja. A koliko je tek onih, to nisu ni poslati kuama i onih, koji su umirali u svom krevetu, u koji bi jedva dospeli da se spuste! General-major Hefer izdao je 19. septembra 1914. jedan zanimljiv slubeni kominike, u kom je energino odbio sve tvrdnje, kao da "trupe u naoj vojsci ove ili one narodnosti nisu u ratu potpuno odgovorile dunosti... Prema tim tendencioznim izvrtanjima, koja na mnogo mesta raunaju sa postojeim nepoznavanjem prilika u monarhiji, mora se izjaviti sa svom odlunou, da i sada, kao u prvanja vremena, jednoduno stoje, takmiei se u hrabrosti, svi narodi nae asne monarhije u borbi, koja nam je nametnuta, kao to kae naa vojnika zakletva: protiv svakog neprijatelja, ma ko to bio". Te su rei vrlo karakteristine za istinoljubivost zvaninih austrijskih saoptenja, kao i za nain, kako se ona iznose. Jer dok se tako trubilo pred stranim svetom o jednodunosti austrijske vojske, pravdali su se, na drugoj strani, svi progoni i nasilja u zemlji tim, da su svoju dunost zaboravili ne samo, obini stanovnici, nego i sami vojnici. I to ne samo u Bosni i Hercegovini, Dalmaciji i Sremu, nego i po Galiciji i po ekoj! Iz dopisa upuenih sudovima od vrhovnog komandanta nadvojvode Fridriha i domobranskog ministra Georgija vidi se autentino, kako je stvar bila mnogo drukija nego se elelo pokazati i kako se naivni razlozi, kad itav nacionalni pokret svode na akciju kod drutva i koje linosti. Ali zato se odmah nije priznavala prava istina i pred sobom i pred svetom? Zato se samo u rezervatnim aktima navodilo, kako su eki vojnici demonstrirajui s mukom odvoeni na frontu; kako su, kao 1. decembra 1914. u Pragu, bacali puke ili nosili eke zastave sa natpisom: "ervenu prapore, to se jen, to, muslime do Ruska, nevime, pro", kako je 28. puk premeten u Segedin. (Dr. Z. V. Tobolka: Prameny souasnych dejin eskych I, 43-4, 48). Iz dopisa operativne vojske Nr. 2916 od 5. febr. 1915. zna se, da su odeli 32. domobranskog puka prebegli Rusima; u dopisu Nr. 9274 od 20. aprila javlja se, da se praki 28. puk sa 1850 ljudi predao u Karpatima i da je s toga, carskom odlukom, ta regimenta bila brisana iz vojnike liste. Nadvojvoda Josif Ferdinand javlja naredbom od 15. juna br. 4049, sve iz iste godine, da je veoma nepouzdana eka momad u pukovima br. 21, 36 i u domobranskom br. 8 i 12 i da je s Rusima u izvesnom sporazumu (Prameny, II, 176-9). Zato se sve to nije odmah reklo? Prosto zato, da se svet i dalje obmanjuje, da se ne da povoda drugima i glavno, da se ne pokau i priznaju pravi povodi i uzroci, radi kojih je sve to nastalo. Jer to je ono, to bi za Austriju i njen reim bilo najporaznije; jer to je ono, to je i dovelo do rasula. Naim se ljudima nije verovalo od prvog poetka. Posle proglaenja mobilizacije, kad su u velikom logoru prema novom muzeju u Sarajevu poeli da se okupljaju ljudi iz okolnih sela, ja sam 27. jula svojim oima gledao, kako mrcvare Srbe seljake. Tukli su ih pod ma kakvim izgovorima. Pijane barabe iz varoi i drugi vojniki elementi, neretko i oficiri, nagonili su ove, koji bi dolazili, da psuju Srbe, Srbiju, kralja Petra i sve drugo iz reda, i ako bi se koji ustruavao, a esto i bez toga, bio je udaran onim, ta je kome dolo pod ruku. Trojica su ubijena na mestu, dva pred logorom, a jedan prema duvanskoj fabrici. Ovome je kamen

potpuno razbio temenjau i ja sam, doavi nada nj, video strahovito izmeane mozak i krv. Imena im nikad ne mogoh doznati. Kod etvrte bosanske regimente, koja je imala svoj kader najpre u Karlovcu i Zagrebu, a kasnije u uru, bili su isprva odeljeni svi Srbi od ostalih vojnika, oduzeto im oruje i onda kao radnici poslati u Be, da kopaju aneve. Kasnije, kad su se zbog velikih gubitaka imale popuniti osetne praznine u austrijskoj vojsci, dovedeni su natrag i odreeni na frontu, ali uvek tako, da bi uz jednog pravoslavnog bila dva inoverca. Odeljivanje i to meanje vrilo se javno na vebalitu, pri em, naravno, nisu izostajale pogrde na Srbe ni od oficira, ni od vojnikih drugova. Ljudi su uopte vreani na sve mogue naine. Nareivalo se, na primer, izrino, da se najteim vebama preko itavog dana, na pravoslavni Boi i na druge svece, zaposle pravoslavci i da to osete kao kaznu, jer pripadaju tom elementu. U "dobrovoljakoj" koli kaznio je na pravoslavni Boi porunik Zvonimir Pranicki naroito i sve Srbe zato, to jednom katoliku nisu bile cipele, koje je neobuene ostavio pod krevetom, u stavu "mirno". Do 1. marta 1915. srpskim inteligentima nije bilo dozvoljeno, da pohaaju oficirske kole, a Srbe oficire su porazdelili po raznim maarskim pukovnijama, dok su nama dovodili Belije i Nemce. Ovi su bili unapred preparirani protiv Srba i s naroitom su strogou postupali protiv svih, a osobito protiv onih, koji bi iz internacije, zatvora ili inae doli sa oznakom g. v., to jest, "politiki sumnjivi". Ti su imali ponovo da podnesu silu muka i ponienja svake vrste. U sednici Carevinskog vea od 14. jula 1917. predali su zastupnici Tusar, Bainski, Stanjek i dr. Koni etiri istovetna pitanja povodom jedne rezervatne naredbe ratnog ministarstva. "Po toj se naredbi imade na frontu otpremiti ona momad godita 1870. do 1867. eke, rusinske, rumunjske, srpske i talijanske narodnosti, koja je u zaleu na raspolaganju, a odreena je za straarsku slubu", a ima se zameniti Nemcima i Maarima. Htelo se, dakle, spasavati svoj elemenat sistematski, bez obzira, kako e se to shvatiti kod ostalih plemena drave. To je ujedno i jedan dokaz ravnopravnosti, koja je vladala u svima vrstama austrijske uprave. U ostalom, kakva se ovenost i pravda mogla traiti od jedne vojske, ija je Vrhovna Komanda mogla da izda ovakav proglas: "23.1. 1916. br. III. A. F. K. Zapovednik od A. O. K. Nr. 2918 od 13. I. 1916. Mnoge izjave zaprisegnutih austrougarskih asnika i momadi koji su se oslobodili iz srpskog zarobljenitva daju jasnu sliku o neovjenom i nehumanom postupku sa naim ratnim zarobljenicima u Srbiji. Vojnici i asnici bili su najsurovije psovani i bezrazlono udarani sa akama i kundacima. Kod transporta zarobljenika u Albaniji bila je izdana zapovjed da se ubije svaki asnik i momak koji dalje ne bi mogao i na putu bi zaostao; vrijednosti kao i rublje i obua bile su naim ljudima oduzete, poiljke za njih sa odijelima, cipelama, gunjevima itd. bile su im veim dijelom od srpskih asnika i inovnika zatajivane i prodane. Briga za njihovu opskrbu bila je minimalna, zarobljenici nisu esto po vie dana dobivali nita da jedu, nalazili su se u najjadnijem poloaju a mnogi su umrli od gladi. Sa bolesnicima se postupalo sa nemarnom surovou. 26.000 ljudi poginulo je od tifusa, od gladi. A. O. K. vidi se prema svemu ovome prinudenom izdati naredbu da se sa srpskim zarobljenicima koji su upotrebljeni za slubu u polja ima u okviru postojeih zakona postupati s drakonskom strogou ne obazirui se pri tom ni najmanje na humanitet. Ljude se mora tjerati na posao najeim sredstvima eventualno tjelesnom kaznom. Ova zapovijed ima se primjeniti na sve srpske zarobljenike". (Glas Naroda, br. 15, 1919.).

VI Vojni sudovi.

U 53. sednici XXII sesije austrijskog parlamenta od 22. januara 1918. izneo je dr. A. Koroec u svojoj interpelaciji vanu naredbu vrhovne vojne komande iz prvih meseci rata, koja mu je dola do ruka. Ta se naredba tie "Formalnog uproavanja u bojnom sudskom postupku" i glasi doslovce u prevodu ovako: "Izvravajui objavu c. i kr. ministarstva rata stvorenu u sporazumu sa c. kr. ministarstvom za zemaljsku obranu, odelenje 4/2 od 5. septembra 1914., Res br. 273., upozoravaju se svi organi vojnog sudstva, koji vre dunost prema bojnom postupku u Austriji, onda u Bosni i Hercegovini, kao i u podruju okupiranom od vojske, da nije nikakva smetnja da se odmah provede preki sud, to bi se morala dobiti naredba nadlenog komandanta za taj postupak, a osobito u onim sluajevima ne, kad je nadleni zapovednik daleko od ureda, koji zastupa, i kad se ini, da je uvedenje preko suda odmah nuno kao zastraavajui primer". A 438 vojnikog kaznenog postupka izrino veli: "Naredba za preki sud izdaje se u nunom sluaju pismenim nalogom upravljenim na vojnikog tuitelja od strane nadlenog zapovednika, u kom se imaju tano naznaiti i okrivljenik kao i delo, koje ga tereti". Dalje se veli u naredbi, koju je izdala vrhovna komanda: "Stoga se upuuju nadleni zapovednici u podruju vojske na bojnom polju, da mogu izdati openitu pismenu naredbu, ne okrnjujui svoje pravo da potvruju osude prekog suda, svima sudskim referentima, koji su im dodeljeni, kao i svima odaslanim ili eksponiranim oficirima za sudsku slubu, da u svima sluajevima zgodnim za postupak prekog suda po zakonu ponu i provedu taj postupak bez ikakve dalje naroite naredbe nadlenog zapovednika". Prema taki drugoj 438 vojnog kazn. postupka upravo je dunost nadlenog zapovednika da ispita, da li je sluaj za postupak prekog suda prema zakonu dopustiv. Vrhovna komanda u sporazumu sa oba ministarstva sama, dakle, upuuje svoje podreene sudske organe da obilaze zakon i da postupak uine to brim i povrnijim. Rad na svoju ruku svih tih "eksponiranih" oficira i manjih komandanata izazivao je kod ovih nepreporno akte samovolje, pojaavane naroito sveu o neodgovornosti za njih, i zavisio je u najvie sluajeva o njihovoj manje ili vie razvijenoj pravnoj svesti i raspoloenju. A mi smo imali dovoljno prilike da poznamo jasno, kako su visoki bili etiki principi austrijske soldateske i koliko je ovek smeo s njima raunati. Karakteristino je u toj stvari jo i ovo. Dok se, i ako su u pitanju ljudski ivoti, nastojalo svom snagom, da se toboe uprosti postupak prekog suda, pa da se itav proces izvodi bez ikakvih posebnih istraivanja i iekivanja, moglo bi se misliti, da je nastojanje vojne uprave ilo za tim, da vojsku potedi od svih tih nevojnikih poslova. Ali, kad vidimo, da se u isto vreme stvaraju posebni odseci u ministarstvu za ratni nadzor odnosno za unutranju pijunau; da je vojska uzela na se pola agenada graanskih sudova u Sremu, Bosni i Hercegovini i Dalmaciji; da su se sastavljale itave komisije i tabovi za oznaavanje i evidenciju politiki sumnjivih lica onda je vie nego jasno, da je uproavanje preko suda uinjeno ba namerno, da bi se moglo strahovitije delovati zastraivanjem svih redova neogranienim samovoljstvom pojedinaca. Nije se, dakle, tedila vojska od nevojnikih poslova, nego je po unapred spremljenom planu ona uzela na se sve dunosti, ak i policijske, a prividno pojednostavljivanje postupaka, koje je propisivao zakon, ilo je samo za tim, da obie te zakone i da ih uini iluzornim. Vano je dalje i ovo. Dok se uproavanje sudskog bojnog postupka i osim prekog suda (izrino se trailo, da se o svemu vode samo "sumarni protokoli"!) provodilo na podruju austrijske polovine, Bosne i Hercegovine i zaposednutih krajeva, dotle je zakonom bilo iskljueno, da se tako postupa i na podruju krune sv. Stefana. Zato to? je li stoga, to su Maari, zazirui s razlogom od vojnike judikature, smatrali za svoju potrebu, da se zakonski obezbede protiv nje ili je

Austrija stvorila tu naredbu radi svojih ranijih namera prema slovenskom stanovnitvu svojih uih podruja i Bosne i Hercegovine? Kakvo je sve bilo vojno suenje u Bosni i Hercegovini neka pokau ovi primeri. Svetenik Nikola Prokopi poao je 30. jula 1914. na vaar u Kozarac, da tamo proda dva vola. Volove mu je gonio sluga, a on je sam dojahao do kamenog mosta u Jakupoviima, gde je onda s jednim prijateljem seo u kola i odvezao se u Kozarac. Tu je ostao do veeri i vratio se odatle rano kui ne mogavi prodati volova. 1. avgusta po podne doe mu sedam andara, pretrai mu svu kuu, a njega povedoe u zatvor. Jo isti dan bi odveden u Kozarac, gde mu jedan narednik saopti da je zatvoren s toga, to je cestar Dmitar Jaiin, Galicijan, koga Prokopi nije uopte poznavao, podneo prijavu, kako je Prokopi 30. jula dojahao do njega izmeu Jakupovia i Kozarca i doviknuo mu: "Hej cestaru, Austrija je objavila Srbiji rat, a ja evo idem u Kozarac, da dignem ustanak. Ja u imati vie vojske, nego je u Prijedoru i Kozarcu, biu joj vojvoda i ratovau protiv Austrije" Ozbiljnom oveku, koji pozna ma i malo ljudsku duu i nae prilike u Bosni, bila bi od prvog asa neobino sumnjiva takva jedna prijava je li mogue da na poetku rata tako govori jedan trezven ovek i to da tako govori jednom inovercu, tuinu, dravnom plaeniku? Ne bi li svakom sucu bila i dunost i potreba, da stvar proui izblie i opreznije? Jer, da je Prokopi ak i naumio tako to, moe li se verovati da bi on, tako s noga, bez imalo ustruavanja, iao da to javlja prvom koga sretne i naroito jednom oveku, za koga je mogao znati (bar po odelu!), da je jedan od "slubouljudnih" i da e tu stvar prijaviti i tako smesti sve njegove planove? I kako to, da o tom nije Prokopi nita govorio u Kozarcu, kad je tamo poao da die ustanak? Vojniki sudovi uzee ipak stvar za istinitu i odbie Prokopiev zahtev, da se dokae, da on na tom delu puta nije uopte jaxao, nego se povezao u kolima. 2. avgusta bio je predan u banjaluki garnizonski zatvor, a 8. avgusta je bila glavna rasprava. Svedoci Prokopievi, koija i saputnik, nisu nikako bili preputeni raspravi, niti se hteo uti njihov iskaz, te Prokopi, na osnovu Jaiinove prijave, bi osuen na smrt na vealima. S tekom mukom i posle duge debate bi mu dozvoljeno da apelira na viu instanciju. Posle dvanaest dana stie odgovor, da se njegova stvar preda graanskom sudu. Kad je taj ispitao itavu stvar nae se u velikoj neprilici. Da ne briskira vojni sud u stvari, koja je bila javna, banjaluki graanski sud osudi 15. Januara 1915. Prokopia po 142. (smetanje javnog mira i reda) na 3 1/2 godine teke tamnice. I ako je i ta osuda nepravedna, kolika ipak razlika izmeu nje i one vojnike: 22. januara odveden je Prokopi u Osijek, a posle etiri meseca u Arad. Tamo je ostao do 25. oktobra 1917., kad je bio amnestiran. U Foi, na poetku rata, poto su na granici odmah poela neprijateljstva i bezglavost vlasti, mnogi ljudi nisu dospeli da predaju oruje, a mnogi nisu znali kome da ga predaju. andari su revnosno javljali sve te sluajeve, pa ak i one, gde u kuama nije bilo drugog oruja osim historijskog. Mesni zapovednik u Foi zamoli iz Sarajeva jednog auditora, da ispita prijavljene sluajeve, a dok taj stigne prijavi se kotarski sudac Mate Boki, da on preuzme taj posao. Odmah se organizovao vojni sud u barakama strelita, gde su osuenici odmah mogli biti i pobjeni. Kako je izgledalo nain tog sudovanja vidi se najbolje po tom, to je Boki u isto vreme bio tuma jezika (jer oficiri foanskog bataljona nisu znali srpski), istrani sudac, dravni odvetnik i pravni savetnik! On je, najzad, i osude pisao. U tri dana osudio je taj sud i dao streljati na 70 ljudi, radi ega su Crnogorci posle ucenili Bokievu glavu. Savo Vujii, koji je bio osuen i utekao, pria, da je Boki naterao osuenike, da jedan drugom kopaju jamu. Pri tom kopanju Vujii se spasao. Isti taj Boki, koji je za svoje uspehe bio dekorisan, bio je istrani sudac u banjalukom veleizdajnikom procesu, a koliko je bio ovek od dune objektivnosti, svesne hladnokrvnosti i uopte od finije oveanske kulture pokazuje najbolje to, to je Stevanu akuli, upravitelju sarajevske trgovake akademije i voi bos. herc.

sokolske upe, rekao sam, da bi dra Lazu Popovia, intelektualnog vou srpskog sokolstva, on lino svojim rukama obesio bez imalo ustruavanja. Za njegovu etiku karakteristiku neka poslui najzad ovaj sluaj. Premetainu kue obavio je kod Gligorija Jeftanovia Boki i kapetan Pfajfer i pregledane spise ustupili su sarajevskom okrunom sudu. Da uini nemoguim svog protivnika barona Kolasa, upravitelja administrativnog odelenja zemaljske vlade, inae jednog maarskog arivistu bez mnogo skrupula, ef bosanskog pravosua, Poljak Hmeljevski, upotrebi tu priliku i dade, preko Bokia, podmetnuti, da je u tim spisima bila i jedna menica Kolasova od 5.000 kruna sa Jeftanovia irom. Izilo bi, onda, da je Jeftanovi imao svojih posebnih rauna, da dri u svojim rukama efa administrativnog odelenja, a da je Kolas, ne pazei interese svoje slube, dolazio do novaca gde je mogao i moda ma pod koju bilo senu. Kolas radi toga bude penzionisan. Iznenaen i posle uzbenjen on potera itavu stvar do kraja i dobi potpunu zadovoljtinu. Na sudski provedenoj raspravi 3. juna 1918. ustanovilo se, da Pfajfer te menice nije naao pri premetaini Jeftanovia stvari i da je to prosta podvala. Na osnovu toga bio je Boki doveden u tesnac i, premda se od strane njegova efa, koga je ovaj iz lako pojmljivih razloga, tedeo, kualo svim moguim nainima, da se njegov poloaj olaka, on je ipak bio osuen na novanu globu ili na 10 dana zatvora. Eto, u rukama takvih elemenata bili su ivoti tolikih naih ljudi i njima se, na osnovu navedene naredbe vrhovne vojne komande, bilo prepustilo da samostalno mogu "deliti pravdu" i prestavljati stubove monarhijske svesti i vlasti! Sudskih vojnih osuda u prve dve godine rata bilo je vrlo mnogo. Mi emo ovde, prema zvaninim obrazloenjima u javnosti, - jer do slubenih spisa i itavog toka istrage ne moemo doi, a mrtva usta ne govore, - izneti sve, ta smo o tom saznali. Pojedine kazne sa oduzimanjem slobode naveemo kumulativno i izdvojiti samo posebno karakteristine sluajeve. Osim toga, treba jo navesti da justificiranja vrena po manjim mestima. (Gacko, Bilea, Foa, Viegrad) nisu objavljivana i da su tu sve do danas nije mogao potpuno utvrditi broj osuenih na smrt, ni razlozi zbog kojih je to uinjeno. Osudom tvravnog suda u Bilei od 13. septembra 1914. osueni su na smrt Pero Pareanin za zloin "neovlatenog vrbovanja" i Milan Glogovac, za zloin sukrivnje u toj stvari, jer su nagovarali neke ljude da idu u Dobrievo, "gde e svaki mukarac od 15-60 godina dobiti od Crnogoraca oruje". U Dilama su na smrt osueni Maksim Vasiljevi i Milorad Milinkovi "radi sporazumka i pripomoi neprijatelju". U Sarajevu su obeeni: Mijat Petrovi, "jer je od srbijanskih eta primio puku, provodio ih, te im dojavljivao vijesti o naoj vojsci", Nedo Oraanin "jer je podupirao neprijatelja", Stevan, Mladen i Marko izmi i Maksim uri, "jer su podupirali neprijatelja i jer su osim toga primili od neprijatelja oruja", Milan Krsmanovi, "jer je podupirao neprijatelja, sluio mu kao provodi, dobavljao mu hranu i zajedno s njim pucao na na aeroplan", Pero Vukainovi, Stevan Ristanovi, Lazo Andi, Mitar Vukovi i Janko Spahi, "jer su neprijatelja podupirali". U Tuzli su sueni na smrt: Milivoj Maarevi, "jer se pridruio neprijatelju te ga podupirao", Cvjetko Vujadinovi i Jakov Drmonji, "jer su primili od neprijatelja oruja, te mu bili na ruci", Cvijetin Filipovi, "jer je nagovarao svijet da primi oruje od neprijatelja, a sam se istom pridruio", Radovan Mijatovi, "jer se 16. septembra 1914. kod Srebrenice borio protiv nas u redovima neprijatelja i bacao na oruniku patrolu postaje Skelani bombe". Sve su te osude, ije pojedinane datume nismo mogli ustanoviti, izvrene pre 4. marta 1916., jer su citirane u banjalukoj veleizdajnikoj osudi, br. 868/15., str. 8990. Do tog vremena palo je kod vojnog suda u Banja Luci 449 osuda radi politikih krivica sa razliitim kaznama zatvora. A radi ega se sve tamo osuivalo pokazuju ovi primeri. Osudom br. 252/14 kanjen je Nikola osi, trg. pomonik iz Prijedora, radi ovih rei: "Ja sam Srbin i

ostajem Srbin i ne bojim se nikoga, ja svoga kralja Petra tujem, i ja ga ne dam vrijeati, ja ga volim, kao to i vi vaega kralja Franju Josipa". Ili, osudom br. 342/14 suen je trgovac i teak Milan Ili iz atrnje (kot. Bos. Gradika), radi toga to je ovo rekao: "Ja sam Srbin, ova zemlja srpska i ostat e srpska". U mnogo sluajeva, gde se navode izvesne rei, ovek se ne moe tano obavestiti o njihovom znaenju, ali nema sumnje da dobar deo otpada na uveliavanja, na denuncijacije i na provociranja. Jer u ono doba bilo je svakom slobodno vreati Srbima sve to se htelo, a i najmanje reagovanje u tom tonu za srpske strane bilo je dovoljno, da se doe u zatvor i pod najtee progone. Nema sumnje, da su oba gornja primera nastala u takvoj prilici, da su bila nimalo agresivna, i da je ipak osuda pala samo protiv Srba. Veoma je karakteristian za vojno sudovanje sluaj svetenika Vida Pareanina iz Lastve. 31. jula 1914. prijavila je andarska patrola, da je prilikom premetaine Popove kue nala u njoj kilo baruta. 26. jula odredila je vlada, da svak mora u roku od 24 sata prijaviti sve to ima kod sebe od oruja i municije, inae e doi pod teku vojnu kaznu. Naredba ta objavljena je, prema slubenoj prijavi 18, 14, 27. jula u Lastvi i za predavanje oruja i municije odreen rok od tri dana. Pareanin je izjavio prilikom istrage, da je barut nabavio htijui praviti ribnjak, a delomino ga upotrebljavao i za utiavanje ela. 28. jula doznao je, da treba barut prijaviti i predati; meutim, on je tog istog dana zatvoren. Razloga za sudski progon i osudu, prema tom, nije bilo. Ali je kazna morala pasti. General Braun odredio je kratko i bez ustruavanja, da se 12. avgusta Pareanin "obesi kao taoc", to je odmah i izvreno. Potpuno nevin svetenik je uzbesneo radi osude i doveden pred veala kliknuo je srpskom narodu i slobodi. Kad je, dugo iza osude, udovica pokojnikova, koja je ostala sa osmero nezbrinute dece, zatraila od eparhijskog saveta svoju penziju, vlasti su zabranile da joj se izda, "to joj se mu u zadnjem asu pod vjealima nelojalno ponio". U Trebinju je osudom vojnikog suda od 4. januara 1915. (K 127/14), osuena na etiri meseca tamnice, radi uvrede velianstva, Simana Lojovi, kojoj nije bilo na punih 11 godina (roena 22. jula 1903. godine). Kaznu je odleala u trebinjskom kotarskom zatvoru. Mitar Barzut osuen je 7. septembra 1914. (K 25/14.) na etiri godine teke tamnice, jer je sud bez ikakvih daljih istraga uzeo kao "dokazano", da je on izgovorio neke rei, radi kojih ga je prijavio Vidak osi, jedini svedok, i ako je Barzut tvrdio ne samo da dotinih rei nije upotrebio, nego da taj dan nije ni izlazio iz kue. U izjavi protiv izjave sudu je bilo dosta samo to, da je prijavitelj katolik, a prijavljeni pravoslavni, pa da njegova odluka bude odmah donesena na tetu tuenog. U prizivnoj sudskoj odluci izrino se veli: "Das Urteil stutzt sich zwar auf die Aussagen des einzigen Zeugen Vidak osi, es ist aber eine ganz freie richterliche Uberzeugung ob man dem Zeugen Glauben schanken kann oder nicht" 25. novembra 1914. osuen je Stojan Herceg (os. br. 99/ 14.) na smrt samo radi toga, to je malo pripit kazao, da "austrijski vojnici nisu dorasli srpskim i crnogorskim". Posle je pomilovan na 15 godina robije. 26. februara 1915. osuen je na smrt na vealima Joko Bujanovi (K 152/16), starac od 97 godina, radi nekih pogrda Austrije, i ako su ga sudski lekari kao vetaci proglasili senilnim i prema tom ne potpuno uraunljivim. Posle je i on pomilovan na 15 godina robije i poslan u Petrovaradin. U Tuzli su poveani ovi ljudi: 24. avgusta 1914. svetenik iz Kozluka Petar Lazarevi; Vasilije Zei, knez iz Ratkovia (kot. Srebrenica); iz kladanjskog kotara Milo Vitorovi i Jovo Kovaevi. 20. oktobra obesie iz kladanjskog kotara "radi zloina protiv vojske" uinjena "dijelom time, to su hotimice propustili, da podnesu prijavu o pribliavanju neprijateljskih eta, a dijelom to su ugostili srpske ete i hranili ih, inili im slubu kao voe,

i dijelom na njihovoj strani se zajedno s njima borili i uestvovali u pljakanju neprijatelja i napokon zbog ugroavanja muslimanskog iteljstva, da e im zapaliti stanove, ako ih dragovoljno ne isprazne": Bou Savia, Milkana i Miu Zugu, Stjerana Begu, Matiju Gorinovia, Jovu Jovanovia, Todu Vinju, Savu Bogdanovia, Jovu Tadia, Simu uria, Mitra, Peru, Nikolu, Danku ugia, Jovicu Brklju, Niku Ponjarca, Marka Brklju i Spaseniju Bego. 30. septembra bio je obeen sadija Marko Pavlievi iz Tuzle; 10. oktobra Simo Petrovi iz Vinjice (kot. Vlasenice), posle Pajo i Drago Matii i Vidak Pecovi iz Tegara kod Srebrenice (13. oktobra). Iz rogatikog kotara obeeni su: Milija Vuksanovi, Milo Sredojevi i Petar Konjokrat. Svima je sueno radi suvie opte uzetog pojma "zloina protiv vojne sile". U Bijeljini su obeeni: Pero Simi iz Crnjeljeva 9. avgusta i 8. septembra Mihajlo i Duan Marinkovi iz Balatuna, jer da su signalima obavetavali srpsku vojsku o austrijskim kretanjima. P. Simia, koji se bio sluajno vratio kui iz Srbije, prijavio je kao srpskog pijuna knez oko Jovanovi iz Velike Obarske. U Sarajevu su, po osudi vojnog suda, 24. septembra bili obeeni Joo Skakavac, knez iz Jabuke (foanski kotar) i Nikola Simovi iz istog mesta i to radi veleizdaje "poinjene izdajstvom Crnogorcima kretanja naih eta". 2. oktobra obeeni su Jovo Kosmuk (seoski sarajevski kotar) i Ilija udo iz Gornje Bioske (kot. Sarajevo) radi "zloina protiv vojske". U Mostaru je obeen Janko Ivezi iz Nevesinja, jer da je pokuao dizati ustanak. Vaso Milii iz Trebinja streljan je 10. aprila 1915. u Dubrovniku sa ovim obrazloenjem, koje je bilo javno plakatirano. On da je "pokuao dne 3. travnja o g. u razgovoru s drugim osobama da pobudi mrnju i prezir proti jedinstvenoj dravnoj svezi monarhije i vojnoj sili, te bijae toga radi po priekom sudu domobranskog suda c. i kr. zapovjednitva tvrave i ratne luke u Ercegnovome dne 9. travnja 1915. osuen na smrt strijeljanjem!" Za tu krivicu, po naem 142. k. z, on bi inae mogao biti suen najvie izmeu 3-5 godina. 22. januara 1916. obeen je u Sarajevu Malia Savi iz Bulatova kod ajnia, "radi zloina protivu vojne sile". 17. februara obesio je Vidak oi, ivoder, 11 ljudi, a delat Alojz Sajfrid 23. februara 9 ljudi u Trebinju, koji su bili naeni u Crnoj Gori, gde su bili prebegli prvih dana. Stari crnogorski kapetan Petar Radoman, koji je preko dvadeset godina iveo u Lastvi kao emigrant, bio je najpre obeen, a kako za dugo nije umro, bi ponovo na vealima streljan. Aim Bjelogrli iz foanskog kotara bi 21. februara 1916. streljan u Sarajevu. "On se svojedobno prikljuio neprijatelju te je za njega obavljao oruniku slubu". 27. marta streljan je Pero Topalovi iz Oskorue (viegradski kotar), "jer se kao komitadija prikljuio neprijatelju". 18. maja streljan je Anelko Stani, seljak iz Margitia (rogatiki kotar), "koji je za vrieme neprijateljske invazije hodao preobuen kao Crnogorac, oboruan pukom i obavljao pijunaku slubu u korist neprijatelja. Nadalje je s ostalima pucao na jedan c. i kr. aeroplan, koji je kruio nad Rogaticom". 4. septembra 1916. obeen je u Sarajevu Andrija uki iz elebia (kot. foanski), to se pridruio Crnogorcima i uestvovao u borbama protiv Austrijanaca. Uhvaen pri povlaenju srpske i crnogorske vojske bio je obeen u Trebinju 2. juna 1916. Mihajlo Radovi s Pala. U Gracu voena je 15. novembra 1916. rasprava protiv Alekse Zekia, kneza iz Vidova (tuzlanski kotar). "Bio je optuen, da je u jeseni god. 1914., za jedne provale srpske vojske,

kao provodi jednoj srpskoj bandi komitadija pokazivao put u razliita mjesta po Bosni te dao povoda, da je bilo uhvaeno 27 austrijskih vojnika muslimana, kao i potaknuo, da su bili na barbarski nain smaknuti". Obeen je 23. decembra 1916. Nije li se u tom sluaju radilo o osveti za ranija zverstva tih vojnika? U junu 1915. ulo se u Stocu u trag jednoj organizovanoj ustakoj akciji. 5. juna uhvaeni su u Hrgulu etnici oro Vuli i Radoje Dragovi. Ostale ustae bili su sakriveni u uvenoj Brljan peini. Austrijske vlasti upotrebie sva sredstva da prisile Vulia i Dragovia na izdaju svojih drugova i cijele akcije. Poznato je kakva su sredstva austrijske vlasti u ovakvim sluajevima upotrebljavale i koliko je trebalo samopregora, svijesti i veliine duha da im se moglo s uspjehom - pa ma i pod cijenu ivota oprijeti. Kad su svezanog ora Vulia doveli andari vie peine da kae i otkrije svoje drugove, - on se upravo nadnaravnom odlunou sa jedne strahovite, vrtoglave visine sunovratio sa peine sa poklikom: "Spasavajte se, brao, ja ginem!" i razletio se negdje u dubinama klisura na komadie". (Narodno Jedinstvo, br. 97, 1919.). Radoje Dragovi je streljan 24. juna 1915. u Stonu. U Biljezima kod Bajine Bate streljani su u prisustvu jednog majora i jednog kapetana, valjda po nekoj osudi, Srbi seljaci Rade uri, Mitar Jeftovi i jedan brat Obrada Jovanovia, svi iz srebrenikog kotara. Svi su oni od bosanskih "trafuna" bili dignuti iz kue i odvedeni tamo na gubilite, a da se do danas ne zna pravi razlog za to. Vojniki politiki osuenici, izmeani kao i kod graanskih sudova sa najobinijim zlikovcima, nalaahu se u veem broju u Novoj Gradici. Tu su prosti zlikovci Maari i Nemci izigravali patriote prema naim ljudima i bilo im je potpuno slobodno, da te "veleizdajnike" vreaju na najsramotniji nain. U Melersdorf, u eku, slati su, osim atentatora, i druga vojniki osuenici iz naih krajeva kao svetenik Jovo Davidovi i dr. oko Bogojevi. Kako im je bilo tu i u Terezijentatu vidi se najbolje po tom, to od svih atentatora nije niko iznio ive glave osim Vase ubrilovia i Cvetka Popovia "Sve do saziva parlamenta", veli jedan izvetaj "nije im bilo nikada dozvoljeno primati posjete, pa ni od najbliih roaka. Jednom je brat jednoga osuenika doao iz Bosne, ali se je morao vratiti ne vidjevi brata. To je u oitom protuslovlju sa propisima, jer naredba za vojnike kaznione odreuje posve jasno, da svaki uhapenik ima pravo na posjete i to u prvoj treini kazne jedanput u osam tjedana, u drugoj treini jedanput u est tjedana, a u treem svaka etiri tjedna". (Hrvatska Rije, 1917, br. 203.).

VII Internirci u Doboju.

Kad je austrijska vojska, zajedno s Nemcima i Bugarima, prodrla u jesen 1915. godine u Srbiju, a srpska vojska morala pred njima naglo da se povlai, ostalo je u zemlji vrlo mnogo begunaca iz Bosne, koji su se za bojeva u 1914. godini sklonili u Srbiju i sad ne mogli da se spasu. Isto je tako posle bilo i u Crnoj Gori. Najvei deo tih porodica bio je tokom 1914.1915. ekspatriran i imanje im zaplenjeno, im su austrijske vlasti saznale za njih, odmah ih poee traiti, progoniti i slati u Bosnu, gde su imali biti, premda ekspatrirani, posebno sueni. Skupljane porodice slate su ponajvie u Plevlje, gde im je bilo odreeno sabiralite, a odatle su onda otpremani u veliki dobojski logor. Put od Plevalja do bosanske granice bio je strano naporan. Ceste su bile oteene i mestimice jedva prolazne, put dug, a svi zatvorenici, ponajvie ene i deca, izmoreni ratnim nevoljama, beanjem i mnogim pretrpljenim mukama. Vojnicima od pratnje bee nareeno, da ne smeju

imati nikakvih posebnih obzira prema njima i nipoto dozvoliti, da koga nestane. S toga su oni, kad bi ko obnemogao i zastao na putu, ubijali dotinog, da proces bude najlake uproen. Sa Uvca se, onda, trebalo ii eleznicom, ali kako je i tu pruga bila oteena, vozilo se bez prekida istom od Ustiprae. Svi, ene, starci, deca, prevoeni su u otvorenim vagonima, pri em su mnogo patili od gladi, ei i zime i posebno od stida, da ene, pred ljudima, vre nudu u istom vagonu. Prvi transport, oko 600 osoba, najvie ena i dece i neto srbijanskih vojnika, stigao je u Doboj 27. decembra 1915. U Doboju su bili smeteni u drvene barake, koje su pre sluile kao konjske bolnice i bile zaraene od konjskih bolesti, naroito od sakagije, i nikad nedezinficirane, niti uopte iene. ubreta je bilo na tovare. Nepopoene i bez pei barake su imale da u to doba godine prime izmorene i oslabele ljude, kojima nisu dali ni kreveta, ni pokrivaa, niti ita uopte, im bi mogli da odole zimi. Kad su transporti uestali smeteno je u pojedine barake 800-1000 ljudi, koji su tamo spavali u jaslima i po ubretu, ak i bez slame. Tu u barakama, iz kojih se nipoto nisu smeli udaljavati, morali su ljudi vriti i nudu, da okueni vazduh uine jo nesnosnijim. Tek posle dugog vremena napravljene su im nekolike latrine u blizini baraka. One su bile pod vedrim nebom i sirote ene morale su vriti nudu na oigled drugih i biti izraene najgnusnijim primedbama maarskih vojnika, koji su uvali strau. U barakama sve je vrvilo od insekata svih vrsta. Ljudi nisu imali dovoljno vode ni za umivanje, a kamo li za pranje, i ako je Bosna tekla 10-15 metara ispod baraka. Prosto im nisu doputali da dou do vode. Posle, kad je nareeno neko radikalno ienje, vreno je bez ikakvih obzira i bez imalo oseajnosti. Vojnici su skidali ene i devojke do koe, strigli im kosu na glavi i po telu, ne zazirui pri tom ni od najbestidnijih ina oko genitalija, toboe da posao bude definitivan. Iz sarajevske vojnike komande bila je stigla rezervatna naredba, da se s tim internircima mora postupati najstroije. To se osetilo najpre na hrani. Prvih est nedelja, u najveoj januarskoj i februarskoj studeni, morali su ovi jadnici ii iz baraka, (kao da se u njima nije dala improvizirati kuhinja!) po tri puta na dan, po kii, snegu i blatu, po kilometar i po, do dobojske eleznike stanice, da tu prime svoj bedni obrok. Ii su morali svi, ak i starci i nejaka deca, bez ikakva izuzetka. Hranu je davao dobojski gostioniar trajc, jedan besavestan ovek, koji je sebi stavio za program, da na raun ivota ovih beskunika stee to vei kapital. Vlasti mu pri tom iahu na ruku u svakom pogledu. Odrasli su imali da dobivaju svaki dan po komis i po, ali je esto prolazilo bez hleba i po nedelju i vie dana. Deca su dobivala znatno manje. Za ma kakvu sitnicu internirci su bili kanjavani time, da im se oduzimao hleb, to je ilo samo u prilog nadzorniku naredniku, koji je taj zaplenjeni hleb prodavao vojnicima u svojoj kantini i imao puno razloga, da te kazne budu to ee i to mnogobrojnije. Za jelo ljudi nisu dobili ni drvenih ni limenih ania, nego su morali uzimati orbu u prljave kutije od konzervi. I to kakvu orbu! Kad je lekar, dr. Geber, video tu orbu i dao prosuti tri kutije, da im vidi sadraj, kazao je, da on u takvoj vodi ne bi dao ni da se peru njegove izme! Da tu uasnu hranu im bilo poprave, jer je glad bila strahovita, - dogaalo se ak, da je majka bila mrtva, a dete jo uvek kualo da je razbudi itui u plau hleba! prodavali su ljudi, naroito internirci iz Srbije, sve to su kod sebe imali, a ponajvie svoje zlato, koje su im za bagatelu oduzimali. Osobito se isticao "tri tom upravitelj kuhinje Hofbauer, penzionisani elezniki inovnik iz Doboja, koji je znao mnogo toga dobiti i besplatno od nevetih, namuenih i isprepadanih ljudi i ena. Trgovinu sa zlatnim novcem vodili su s naroitom strau i oficiri, koji su imali posla sa logorom. Internircima je oduzeto, bez ikakve otete, i sve, to su sa sobom imali od bakra (16.000 kila). Otimane su im, isto tako, i srpske banke; sam natporunik Artur Lanser oduzeo je srbijanskim enama i deci 20.000 dinara u bankama. Naravno, da se onda tim nije moglo mnogo pomoi ni kod prehrane, bar za najvei deo patnika ne. Treba uz to znati, da je od propisane mesne kvote za

internirce zaustavljao sebi svaki dan natporunik Lanser etiri, a spominjani Hofbauer po dva kila mesa. Osim toga, premda su imali svoju vojniku hranu, sudelovali su podoficiri i vojnici iz kancelarije na hrani interniraca, prirodno svi na njenom boljem delu. Na raun interniraca hranjene su ak i svinje (20-30 komada) zapovednika logora! Jedan natporunik i zastavnik od komande logora esto su puta, po danu i po noi, odvodili sebi u stan devojke i neveste i muili ih i bili tamo vrlo brutalno, kad ne bi htele da im se podaju. To se dogodilo, meu drugima, i Stani i Vasiliji Cvijetia iz okoline Glasinca. Jedan lenik, Maar, koji je imao po zapovedi dra Houoka da vodi nadzor nad kupanjem interniraca (iza pojave bolesti, u doba "reforama"!), upotrebljavao je esto tu priliku, da siluje koju ensku. Tako je, meu drugima, obeastio i jedno nedoraslo dete, Ljubicu Koprivicu iz Gacka, devojicu od nepunih 12-14 godina. Kroz dobojski logor prolo je od 27. decembra 1915. do 5. jula 1917. godine 16.673 mukih i 16.996 enskih osoba i dece iz Bosne i Hercegovine; 9172 srbijanska i 2950 Crnogorskih vojnika, graana, ena i dece. Svega dakle 45.791 osoba. Odatle su, delomino ve u februaru 1916., poeli slati neke u druge koncentracione tabore, neke kuama, a mnoge u tamnice. Srbe iz Bosne i Hercegovine slali su obino u opronjek u Maarsku. U samom Doboju voene su mnoge istrage protiv njih, najvie od andara, koji su se, po svom obiaju, vrlo esto sluili okivanjem, "privezivanjem" o grane i nemilosrdnim udarcima. Karakteristian je postupak i pri odailjanju transporata. Kad je koja partija imala da ode, udeavalo se obino tako, da je po noi stizala naredba, da se sastavi konskripcija. Kad bi ta bila gotova, esto oko ponoi, izgonili bi sve ljude, staro i mlado, veliko i malo, na polje iz baraka, u studenu no, gde bi onda, poto bi po 2-3 sata ekali oficire, poinjali sa prozivanjem, pretraivanjem i razluivanjem. Sam transport nikad nije otiao iz Doboja pre 6-8 sati u vee. Siroti ljudi morali su tako, bez ikakve stvarne potrebe, ekati po itav dan i no na studeni, da samo gospoda iz kancelarije nemaju ni as urnijeg posla. To se nije izmenilo ak ni onda, kad se videlo, da pri svakom transportu budu po 1-3 osobe mrtve. A to je bilo jo tunije, obino bi tad rastavljali denu od roditelja, s namerom, razume se; pa bi ludu, bespomonu decu slali u Maarsku, majke ostavljali u Doboju (ili obratno), a oeve vodili ili u vojsku ili u zatvor. Zadnji transport iz Doboja otiao je 4. februara 1917. godine. Sasvim je prirodno, da je u takvim prilikama mortalitet morao biti u logoru uasan. Bolnice su bile vrlo primitivne i malene tako, da velik deo bolesnika nije u njima uopte mogao dobiti mesta. Umiralo se najpre pojedinano, pa posle sve vie i vie, po 10,15, 20 na dan, dok jednog dana, 5. aprila 1916., nisu umrle 92 osobe. Mrtvace su sahranjivali s poetka u pojedinanim mrtvakim kovezima, posle u velikim zajednikim sanducima, a najposle, kad je broj bivao sve vei, trpali su ih u gomilama na otvorena kola i vozili ih onda tako, na uas graana, kroz itavu varo. Prema navodima u protokolu prijavljenih umrlih, koje je svetenik opojao (ali nije sigurno, da su tu navedeni svi sluajevi), umrla je u Dobru u tim barakama od 27. HII. 1915. do 1. V 1917. godine 2901 osoba. Samo jednog meseca, od 2. IV do 1. V. 1916. umrlo je 643. Ljudima je bilo zabranjeno, da se ma kome tue na svoj poloaj. Za taj se, u ostalim, nije niko ni brinuo, ak ne ni oni, koji su toboe dolazili, da pregledaju logor. Tek, kad je epidemija tifusa uzela strahovite razmere i smrt progovorila i odvie glasno, nastale su neke male promene na bolje i uestalo je sa odailjanjem interniraca kuama ili na druga mesta. A koliko se i posle mnogo pazilo na zdravlje i ivote njihove vidi se iz ovog fakta: 4. februara 1917. otilo je u opronjek 14 dece, 10 ena i 5 ljudi. I ako je meu njima bilo i dece sa jedva etiri

godine, ipak su svi, u to doba godine; poslati iz Doboja u otvorenom vagonu, kao da ba za njih nije bilo nigde drugog mesta.

VIII Internacije u drugim mestima.

Osim Arada i Doboja, gde je bio interniran velik broj Srba, mukih i enskih, bilo je jo i drugih mesta za internacije u Ugarskoj, Austriji i samoj Bosni. Mi emo ih navesti redom sa podacima, koje imamo o njima. egar kod Bihaa. Tu su s poetka rata dovoeni najpre ljudi iz najblie okoline, posle iz zapadne Bosne, a najzad poetkom 1915., kad se osetila opasnost od Talijana, ljudi i iz drugih krajeva, ponajvie iz Bijeljine, Zvornika, Sarajeva, Mostara, Nevesinja i Trebinja. 18. avgusta 1915 poslata su ovamo iz Arada 394 oveka. Tu su internirci bili podeljeni u dve grupe, u one, koji su hranu, veoma oskudnu uostalom, plaali iz vlastitih sredstava i bili poteeni od prisilnog rada i u one, koji su jeli iz "dravnog" kazana i vrili sve poslove. Iskoriavani su bili i jedni i drugi; prvi od privilegisanog i jedinog kantinera, koji je imao svojih rauna sa nadzornim osobljem, a drugi od bezdunih straara i poslodavaca. Barake za spavanje bile su prepune, a mesto kreveta sluili su unaokolo u sobama ispod zidova postavljeni i malo od zemlje odignuti epanjci, zastrti tankim ebetima, bez slamnjaa. Kretanje je bilo ogranieno i nije se, na primer, dozvoljavalo ii iz jedne barake u drugu, ili sesti gde na travu, u hlad, ili pod kakvo drvo. Postupanje s ljudima bilo je s poetka vrlo surovo. Nekog Borozana iz Ilia kod Mostara, koji je bio tu doveden, isprebijali su andari toliko, da mu je izmeu rebara nastalo gnojenje i da je, posle, morao biti operisan. Svetenik oro Umievi iz Svodne (kot. Bos. Novi), koji je najpre mnogo pretrpeo kao taoc na eleznici, bio je ovde interniran od 4. decembra 1914. do 7. februara 1916., sve dok nisu potpuno postali jasni znaci njegove paralize. Izmueni ovek, esto dovoen do oajanja, pomerio je potpuno sveu i umro 22. avgusta 1917. U egaru je umrlo do kraja 1915. godine 16 ljudi, ponajvie iz istonih kotareva. Talersdorf. U "Hrvatskoj" br. 857. od 1914. prevedena je jedna beleka iz lista "Grazer Volksblatt", koju vredi ovde preneti: "U nedjelju je (6. septembra) ta vlakom, a ta pjeice do deset tisua ljudi dolo na strieljanu u Talersdorf da ondje vide internirane politike zloince i veleizdajnike Ova svjetina je te zlikovce gledala s najveim ogorenjem, te je svom ogorenju dala oduka i glasnim prosvjedima protiv izdajica domovine Meu uhapenicima pojavilo se vise sluajeva ozbiljnih bolesti Jedan arhimandrita je preminuo, te je na mjestu pokopan. Svi internirani ostaju na mjestu, gdje sada borave, jer ih se iz sanitarnih obzira ne moe razdijeliti u grupe i porazdijeliti u razne krajeve Odaslano je slubeno povjerenstvo, da izvidi bolest i poduzme sve sanitarne mjere" Turonj. U jednoj interpelaciji dra A. Koroca i drugova podnesenoj u 60. sednici XXII. sesije austrijskog parlamenta (19. februara 1918.) ovako se opisuje to mesto: "Jedna grupa ovih (interniranih) nesrenika - 450 osoba - zatvorena je u staru, davno naputenu kasarnu ili bolje karaulu bive Granice, u Turonj. Osim te kasarne nema tamo vie nikakve zgrade. Na kuli nije bilo nikakvih prozora i po tom se moe misliti, u kakvom se stanju nalazila ta zgrada. Tu su oni proveli 125 dana - dakle preko etiri meseca - i dobivali su kao hranu iz dana u dan 20 kila starog graha i nita vie. Od gladi, studeni, prljavtine i oskudice umrlo je u toj pustinji 30 osoba".

opronjek. Tamo je iz same Srebrenice i naj blie okoline odvedeno 36 osoba, meu njima 20 ena. Jednog od njih, Cvjetka Tomia, nateralo je svakodnevno zlostavljanje da skona ivot. Otiao je u jednu staju i tu se poeo noem klati. Glau i prekomernim prisilnim radom iznuren bee toliko oslabio, da je pre pao u nesvest, no to se mogao zaklati. 1916. godine bi osloboen, ali je na putu kui umro u Brodu, kad se pregladneo najeo hleba. U opronjek su, u glavnom, upuivane ene i deca iz istonih krajeva Bosne i Hercegovine, i tu je velik deo zaglavio od iznurenosti i patnje. Jedno vreme bilo je naih interniraca tamo oko 8000. Neider. U Neideru su bili internirci iz Srbije. Njihove patnje tamo opisao je dosta ivo, i ako ne s mnogo ukusa, Mil. K. N. Rasinski u knjizi Neiderska epopeja, Novi Sad 1919. Krajem 1915. godine tamo je prevedeno iz Arada i 430 interniraca iz Bosne i Hercegovine. Ovi su dobili posebne barake i nisu dolazili u neto blii dodir sa Srbijancima. Stanje bosanskih interniraca, sravnjeno sa onim prvanjim u Aradu, bilo je znatno bolje, i ako ni sad dovoljno oveansko. U vlanim, na samoj podvodnoj zemlji podignutim barakama, sa izlupanim prozorima, koje niko nije opravljao, oni su proveli itavu zimu mrznui se bez ogreva. Hrana je bila nedostatna i neukusna, isto kao i kod Srbijanaca, i postupak s ljudima ne mnogo obazriviji. Iz Neidera je jedan deo interniraca puten kuama, a drugi, oko 120, sa protom Duanom Kecmanoviem i orom Pejanoviem, upuen u opronjek, gde su higijenske prilike bile najpovoljnije. To je bilo u aprilu 1916. godine.

IX Progonstva graanskih vlasti. Ratno sudstvo.

U oi onog dela, kad je predan ultimatum Srbiji (22. jula) poele su premetaine u mnogim sokolskim drutvima Dalmacije i Bosne, a na dan ultimatuma i sama zatvaranja pojedinih linosti, ne samo funkcionera raznih nacionalnih ustanova, nego i nekih novinara. U Splitu je rasputen "Hrvatski Soko", a njegov tajnik dr. B. G. Anelinovi zatvoren, isto kao i Niko Bartulovi, urednik Slobode i Oskar Tartalja, urednik Zastave. U Banjoj Luci bie zatvoreni Mia Basla, Drago Daki i malo posle Stevo Moljevi, odbornici "Srpskog Sokola". Kad je objavljena mobilizacija, kao za vreme skadarske krize 1913. godine, rasputena su sva srpska drutva u Bosni i Hercegovini ili im je, u blaim sluajevima, obustavljeno svako delovanje. Kako su bile razruene tamparije opozicionih listova za vreme demonstracija bili su ve onda stali Srpska Rije, Narod i Otadbina, a posle 25. jula zabranjeni su i prestali i svi drugi srpski listovi U Bosni i Hercegovini osim Istine, srpskog organa vladine stranke. Naskoro je, meutim, spreavana da kae izvesne preko nune stvari u obranu narodnih interesa, prestala i ona. U Hrvatskoj je isto tako neko vreme tavorio i Novi Srbobran, pa morao stati, dok su mnogi drugi listovi bili izrino zabranjeni 27. jula, kao Srpsko Kolo, Privrednik, Slobodna Rije (socijalistika), Narodno Jedinstvo, Osloboenje, Vihor, svi u Zagrebu; Pravo Naroda u idu, Sloboda u Varadinu; Svjetlost u Vinkovcima, Hrvatski Branik u Mitrovici, Podravska hrvatska straa (posle dozvoljena) i Napred u Koprivici Na 10. jula zatvorena je ve sesija bosanskog sabora, toboe da se dobiju slobodne ruke prema nekim Srbima poslanicima. Svi su opozicionalci, bez razlike stranaka, bili zatvoreni kao taoci. Isto se dogodilo i sa Srbima poslanicima u hrvatskom, ugarskom i austriskom saboru (predsednik hrvatskog sabora dr. Bogdan Medakovi vezan je iz Opatije doveden u Zagreb) i sa mnogim Hrvatima, koji su bili, radi svoga uverenja o narodnom jedinstvu, nepoudni reimu. Od dra A. Tresia-Paviia uli smo, kako se pri tom s njima postupalo, i ako je njih sve jo titio imunitet. Nastalo je vreme, kad su vlasti mogle initi sve, to su htele. S naroitom energijom polo se zatim, da se istru sve osobenosti srpske kulture i srpskog nacionalizma. Odmah su, s danom mobilizacije, zatvorene sve srpske kole u Bosni i

Hercegovini, Hrvatskoj i Slavoniji, a srpski uitelji gotovo baeni na ulicu. Zgrade su delomino razruene, delomino uzete za vojsku, a jedan deo je preuzela vlada za narodne opte kole. Jo pre zabranjena je srpska zastava. Naredbom od 26. jula izrino su ukinute i krene slave u dotadanjoj tradiciji. ak je objavom vladinog poverenika u Sarajevu od 6. avgusta 1915 zabranjeno i noenje "srbijanske" ubare, to ima motive "bez dvojbe politike naravi". 3. oktobra 1914. br. 25826 zabranila je hrvatska vlada irilicu u osnovnim kolama. Ostala je obligatna samo za pravoslavne od drugog razreda unapred, "poradi obuke u nauku vjere". 13. oktobra ukinuta je irilica i u srednjim kolama. U Bosni i Hercegovini izdata je ta naredba tek 11. novembra 1915.; njom je irilica bila potpuno iskljuena iz slubenog saobraaja. Naredbom hrvatske vlade od 5. novembra 1914., br. 28428, zamenjen je dotadanji naziv maternjeg jezika "hrvatski ili srpski" u samo "hrvatski". Najzad je 3. januara 1915. banskom naredbom, br. 8422, ukinuta irilica kod svih zemaljskih oblasti i ureda. U Bosni i Hercegovini poelo se i sa zatvaranjem dravnih kola, koje vlastima radi akog duha u njima, behu nepoudne. Zakljukom zajednikog ministarstva finansija od 3. septembra 1914., br. 968, zatvorene su na godinu dana gimnazije u Mostaru i u Tuzli, i to "radi neprestanih akih nemira i izgreda, pa ak i alostnih pojava antidinastikih i antimonarhijskih, koje su osobito u zadnjoj godini izbile na javu". "Svaki e pravi prijatelj svoga naroda i svoje drave" veli se tamo "odobriti ove mjere, jer je kudikamo bolje, da i nemamo srednjih kola, nego da nam iz njih izlaze beznaajnici, dumani javnoga reda i mira, zlo i nesrea po svoje roditelje i po svoju zemlju". Sa slinim obrazloenjem rasputen je 6. februara 1915. i bosanski sabor. Jednom naredbom zaj, ministarstva finansija od 22. oktobra 1915., br. 1102, bosanskoj vladi bee, istina, stavljeno u dunost, da obrazuje neko "savjetovno povjerenstvo", "koje, sastavljeno od iskusnih, u prilike zemlje upuenih ljudi, stoji uz zemaljskog poglavara kao savjetovni organ za vana pitanja uprave", ali je bosanska vlada tu naredbu prenebregla i ostavila neispunjenu sve do 1917. godine. Nije htela, da ima u tim vremenima nikakve, ma i uzgredne, kontrole uza se. Kad je 1917. pitanje bosanskog sabora postalo vrlo aktuelno vlada se setila te naredbe i nudila je to poverenstvo kao zamenu za sabor, to je bilo jednoglasno odbijeno, jer niko nije elio da se smatra pomagaem u izigravanju i izluivanju ustava u zemlji. Vlasti su se bile osobito okomile na narodnu inteligenciju, posebno na svetenike i uitelje. Malo je bilo i drugih, koji su bili poteeni od taotva i internacije, kao i kasnije od zatvora. Sam poglavar zemlje, Stjeran Sarkoti, rekao je u svom javnom govoru 12. februara 1915. banjalukom mitropolitu Vasiliju Popoviu: "Svetenstvo, pozvano da neguje duu naroda, otrovalo je tu duu, a uiteljstvo, kome je bilo povereno vaspitanje duha, taj duh. Ja pozdravljam narod, i ako istina i na taj narod pada sad odgovornost za ono, to se dogodilo, ali su ipak glavni krivci oni, koji su narod zaveli, svetenici i uitelja". (Bosn. Post, br. 40.). U 251. br. poluzvanina Bosnische Post, povodom banjalukog procesa, razvila je tu misao jo ire. "Veliki deo srpske inteligencije sedi danas na optuenikoj klupi. Ljudi, koji su za svoju domovinu mogli uiniti neizmerno mnogo, da su svoje sposobnosti upotrebili zato da zidaju mesto da razaraju. Oni su traili spas i napredak svog naroda u njegovu revolucioniranju mesto da privedu pozitivnom poslu snage to u njemu dremaju. Oni su teki zloinci kao veleizdajnici prema monarhiji, kojoj pripadaju, a jo tei zloinci prema vlastitom narodu... Svetenici i uitelji, lekari i advokata, pa ak mladi suci i inovnici behu, koji svoj uticaj na narod stavie u slubu svojim veleizdajnikim ciljevima. Pod maskom narodnih prijatelja i

kulturnog podizanja svojih sunarodnika oni su sistematski trovali narod i napravili ga veleizdajnicima i beskunicima". Protiv svih srpskih organizacija veeg znaaja poeli su odmah politiki i sudski progoni. Htelo se pod svaku senu dokazati, da je srpski nacionalizam u Austro-Ugarskoj importiran iz Srbije, da je nastao svesnom agitacijom i da ga, prema tom, kao opasna po dravu treba spreavati svima sredstvima. U optunici dravnog odvetnitva u Banjoj Luci u velikoj veleizdajnikoj parnici protiv Vasilja Gria i drugova naroito se ustalo protiv svih onih, koji su sebi stavljali u dunost, da u narodu jaaju narodnu svest, i to se obrazlae prosto ovako: "Srpska narodna svijest! Rije, koja veliku ulogu igra u srpskoj propagandi, jer se ovdje i u raznim drugim zgodama toliko istie, i dobila je takav sadraj i opseg, da se s njom moramo potanje zabaviti, kako bi se ispravno svatile neke pojave u velikosrpskoj propagandi. U pojmu te rijei lei sav program. Srpska narodna svijest, koju treba svakako jaati, ideja je zajednice svih Srba, koju treba ostvariti pomou samostalne kraljevine Srbije, srpskog Pijemonta. Tom idejom mora biti proet svaki Srbin i za nju uloiti sav svoj rad. To treba da bude cilj svakog pojedinca, a i cijelog drutva". (Str. 30.) Tako su se hotimice meali pojmovi radikalnog nacionalizma sa isto teoretskim pitanjem razvijanja narodne svesti, sa tvrdom namerom, da se ovo drugo osumnjii prvim i tako onemogui svaki takav rad u narodu. To je bila stara metoda sumnjienja u politikoj potrebi vrlo rado primenjivana iz Bea preko svojih ljudi. Ovog su je puta provodili frankovci. Zanimljivo je, u toj ideologiji, sravniti donji stav spomenute optunice sa obrazloenjem ukidanja saveza srpskih Zemljoradnikih Zadruga u Hrvatskoj, koje je izdano od sudbenog stola 15. maja 1915. br. 13229. U njemu se veli: "Iz pisanja "Privrednika"jasno se razabire, da je savez srbskih zemljoradnikih zadruga ve od prvog poetka svog djelovanja razvijao svoju agitatornu djelatnost u pravcu velikosrbske propagande meu svojim zadrugarima, prikrivenim nainom i raznim pravcima. iri i goji meu puanstvom grkoistone vjere nastanjenim u kraljevini Hrvatskoj i Slavoniji putem raznih pjesama, koje su uneene iz Srbije u raznim lancima srbsku poviest, redovito i iskljuivo o svim dogaajima, koji govore o seobi Srba, o bivem srbskom carstvu, o caru Duanu, caru Lazaru, Devet Jugovia, o boju na Kosovu i u obe o junacima, koji su bili znameniti u radu za veliku Srbiju, te poziva narod, da se ugleda u primjer tih junaka, znamenitih Srba, kao svojih nacionalnih ideala, koji su radili na uskrianju Duanovog carstva, za veliku Srbiju. Ovim djelovanjem nastoji ta zadruga, da preko ovog svog organa "Privrednika", probuuje meu svojim zadrugarima svjest, te ih odgoji za misao, da se smatraju sastavnim dijelom jedinstvenog srbskog naroda, koji nazivaju "celokupno Srbstvo" i da se svaki pojedinac grkoistone vjeroispoviesti u ovim kraljevinama smatra istovjetnim sa onim u Srbiji". Na 1634 str. optunice banjaluke nalaze se ove rei: "Donaanjem raznih pjesama kao i pisanjem lanaka, koji se istiu svojom tendencioznou, upoznavao se srpski ivalj ovih zemalja (Bosne i Hercegovine) sa srpskom povjesti osobito sa onim dogaajima, koji govore o bivem srpskom carstvu, o caru Duanu, Lazaru, o srpskim junacima, Kraljeviu Marku, o boju na Kosovu kao i o drugim izrazitijim linostima, koje su se istakle u radu za veliku Srbiju, koje su se borile za jedinstvo srpskog naroda i za uskrisenje Duanovog carstva, te se onda osobito naglaava, koje su zemlje pripadale Duanovom carstvu, koje jo nisu osloboene, i u kojim zemljama ivi srpski ivalj. Time se je meu srpskim ivljem irila i njegovala misao, da su i oni sastavni dio jedinstvenog srpskog naroda i da se svaki Srbin smatra istovetnim sa onim iz kraljevine Srbije". Sud se u Bosni i Hercegovini dao potpuno u slubu antisrpske politike i dug niz procesa jasno svedoi, u kom se duhu raspravljalo i kako se sudilo u njima. Mi emo jedan deo njih prikazati u ovom pregledu.

Kod okrunog suda u Sarajevu osuena je 26. juna 1915. dr Staka Bokonji na dve nedelje zatvora bez priznanja olakica za politike krivce s toga, to je pisala svom bratu Branku ubriloviu u Banju Luku, da im je brat Veljko, koji je bio obeen radi sudeonitva u atentatu na Franca Ferdinanda, "bio junak i mirno umro". Vrhovni sud povisio je odlukom od 1. oktobra 1915. tu kaznu na est nedelja. U osudi se naime uzelo, da je ona tim reima slavila i samo delo pokojnikovo: "Kad se uzme na um, da to pie sestra veleizdajnikova, koju svjedodba o njezinom ponaanju u politikom pogledu prikazuje u vrlo nepovoljnom svjetlu i koja sama priznaje, da je bila predsjednica enskog antialkoholnog drutva "Pobratimstva", te potpomaui lan "Srpskog Sokola", a politike tendencije ovih drutava su i u javnosti iz dosad provedenih veleizdajnikih parnica dobro poznate, da nije teko ni motiva djelu, koje se optuenoj u grijeh upisuje". A ipak, u toj istoj osudi njoj se odriu prava za politike kanjenike, i ako se tako izrino navode politiki motivi za to delo i ako su njen brat i ostali atentatori bili sueni radi veleizdaje, a ne radi umorstva. To odbijanje obrazlae se tim, jer "nije hvalila koji politiki zloin, ve kako to prima i presudni sud zloin umorstva". (Otuda br. 1185.). Petar Radakovi suen je na osnovu 329 kod okrunog suda u Banjoj Luci 16. avgusta 1915. radi toga, "to je prigodom bakljade, koju je drutvo "Fadilet" priredilo Njegovoj Preuzvienosti poglavaru zemlje (O. Potjoreku), kada je publika klicala "ivio", vie puta rijei izgovorio: "Dolje s njime, lane je kasap bio". 10. oktobra 1914. suen je isto u Banjoj Luci Stevan Stijakovi, teak, na osnovu 141 (uvreda velianstva), to je kazao: "Poginu va mali car i Spasoja Kosi, pa nee se zemlja prevrnuti, ako su poginuli". Jovan Samardi suen je po 142 6. marta 1915. radi nekih svojih karata pisanih njegovu roaku Todoru Samardiu povodom skadarske krize iz 1913. godine, dakle radi stvari koje su izgubile svaku aktuelnost i bile bez ikakve opasnosti za red u dravi. Zanimljive su u tom pogledu i neke osude tampanih dela i izvesnih pisaca srpskih i slovenskih. Radi veleizdaje zaplenjene su Pesme Vojislava Ilia, jer "u pjesmama upozoruje pisac na sjajnu prolost Srbije i na njezinu propast, kao i na to, da se dijelovi srpskog naroda, to su pod upravom austrougarske monarhije, nalaze u ropstvu, pa da ih treba osloboditi i da e se to postii na taj nain, to e se najprije iriti meu narodom ideja slobode i mrnje na tirane t. j. protiv uprave austrougarske monarhije, a onda da se doi do toga, da se potlaeni narod sam prihvatiti za britki ma, osvetiti se tiranima i izvojevati slobodu, jer da sadanjost dodue slui tiranima, ali da sudi samo budunost, a ta da pripada narodima". Osuda je izreena 3. aprila 1915. Presudom sarajevskog okrunog suda od 15. oktobra 1914. "proglaen je propalim". Tolstojev spis u prevodu J. Maksimovia O prisajedinjenju Bosne i Hercegovine Austriji. Tu se Tolstoj bavi "iskljuivo aneksijom Bosne i Hercegovine austrougarskoj monarhiji, te tokom itavog razlaganja, osobito pak na stranama 7, 8, 9, 13 i 14 istie, da je prisvojenje tih zemalja podjarmljivanje, otimaina i grubo nasilje. Uz to neopisivim pogrdama i porugama nastoji razdraiti na prezir i mrnju protiv te aneksije, protiv pripadnosti Bosne i Hercegovine austrougarskoj monarhiji. U razlaganju, kako bi se takovom podjarmljivanju i nasilju moglo doskoiti, i kako bi se mogle unititi sve smetnje i potekoe u Bosni, poziva, potie i nastoji zavesti na neposlunost i otpor protiv zakona o obrani i protiv naredaba to vae na podruju Bosne i Hercegovine". Koliko se vodilo obzira o ljudskom ponosu i o stalekom dostojanstvu pojedinih lica vidi se dobro iz ove beleke, koju je 6. novembra 1914. doneo Hrvatski Dnevnik: "Rianski popovi. Kako nam oevidci pripovijedaju, sino su brodskim vlakom dovedena ovamo tri rianska popa. Koji su to do ovaj as nijesmo mogli saznati. No morali su neto grubo poiniti, jer su im osim ruku bile svezane i noge". A kako se postupalo s ljudima "inae svedoi ovaj sluaj

9. avgusta 1914. zatvoreni su Ignjat i oko Gudelj u Pokrajiima (kot. Trebinje), a u isti im je mah, prema sudskom spisu 30/14 Trebinje, zapaljena i kua. Velimir Mandi pria da je sam video, kako su u sarajevskoj policiji tukli atentatora Nedeljka abrinovia. Sam ef policije Viktor Ivasiuk "nesretnom oveku klekao na prsa, jednom ga rukom uhvatio za grlo, dok mu drugom slae apake boksere u slabine i dere odelo". ("Bosna u lancima", 27.). Za druge kazuje ovo: "Nas muie eu, a one u dvoritu gledanjem u zaareno letno sunce po ceo dan. Nekim opet pravie olovkom take u zidu, u koje moradoe jadni ljudi gledati sve dotle, dok ih ne bi vrtoglavica uhvatila, a tad bi ih dizali, tukli, i opet silili na gledanje u taku ili sunce. U sobi, u kojoj sam bio ja, behu sami "veleizdajnici". Panduri bi dovodili meu nas pjanu gradsku fakinau da nas terorie i izultira. I fakinaa bi nas uz psovku srpske majke, crkve, krene slave i t. d. zlostavljala pod zatitom policijskih revolvera. Jednoga dana ubacie meu nas pjana nekog muslimana. im ue zaleti se meu nas i psujui nam sve to je znao udari ofera nekog pesnicom u prsa takovom silom, da se ovaj na zemlju sruio. Kad je jedan od nas proti tome istupio trgoe "viteki" panduri sabljetine i zamalo te ne poprskae tamnicu krvlju naom". (Sp. d., 38.). Za nain bosanskog sudovanja za vreme rata vrlo je karakteristian ovaj sluaj. Dva muslimanska momka, Milo Vrabac i Mehmed Sokolovi iz Kuta, sretu jednog dana, krajem 1914., seljaka Dimitriju Goljana iz Doline (kot. Rogatica). Zadre ga, naravno, odmah i oglasivi ga za komitu traahu od njega, da im se toboe legitimira. ovek je taj doista bio u vojnoj slubi u zaleini i pokazao im o tom ak i pismenu potvrdu. Ta ovima nije trebala. Poto su ga oborili na zemlju i isprebijali veu mu ruke svojim alom i zatrae, da njima dade sve pare to ima uza se. Oduzee mu sav novac (20 kruna) i jedne opanke iz torbe i onda ga ostavie na ledini. Goljan prijavi stvar andarima i umre posle est nedelja. Na sudu, u Sarajevu, 15. marta 1915., bie oba momka osuena samo po etiri meseca zatvora i ta nepravedno blaga osuda motivisana je "optom uzbuenou zbog rata". "injenica, da su komite doista upale u zemlju i u zaviaju optuenih vrili mnogobrojne grozote, opravdava njihovu uzbuenost, u koju su doli, kad su ugledali njima sumnjivog Srbina gde se uputio u njihovo selo". Ta je "uzbuenost" opravdanje za najobiniju pljaku, a, zanimljivo, nijednom se nije uzimala u obzir, kad se radilo o optuenim Srbima. Ovde je oita tendencija, da se sudski zatiti jedno podlo zloinstvo uinjeno protiv Srba kao graana apsolutno nie vrste. Raspravu je vodio sudski savetnik Dr. Majer Hofman. Jo je karakteristiniji ovaj sluaj. 6. februara 1917. poela je u Sarajevu rasprava protiv Radomira Banjca iz Lenice u Srbiji, srbijanskog podanika, radi - veleizdaje. Bio je tuen, da su kod njega noili Princip i Grabe, da ih je on doveo do Drine, bio u sporazumu sa srpskim vlastima i radio po intencijama "Narodne Obrane". Sve kad bi to bilo tako, - a i tu se imalo mnogo izmeniti moe li jedan tu!) podanik, za delo injeno u svojoj zemlji i pod svojom vladom, biti suen i osuen radi veleizdaje? A Banjac je tako osuen, po 112, na 12 godina teke tamnice. Zemaljska Vlada svojom naredbom od 9. jula 1914. br. 5544., obavestila je sve politike vlasti u zemlji, da postoji izvesna nacionalistiko-revolucionarna omladinska organizacija i da s toga treba provesti tane izvide. 25. jula, naredbom br. 6558, saoptila je i imena nekih aka iz te organizacije i traila, da se izvedu kod njih kune premetaine, da se pozatvaraju i predaju sudu. "Proti onima ispod 14 godina odstupila je vlada sudske spise travnikom kotarskom uredu pod brojem 144.314 dne 25. jula 1916. da se policajno kazne, to je kotarski ured i uinio, osudivi ih po 2 i 3 mjeseca policajnog zatvora". (Jugoslavija, br. 50,1919.)

12. maja 1915. voena je u Sarajevu rasprava protiv mostarskih aka gimnazista: Izmeta Saria, Obrada Mastilovia, Radmila Gria, Milosava Gria, edomira Mitrinovia, Bogoljuba Bratia, Vlajka Lalia i Alekse Misite i zanatlija edomira Dodera i Dejana Pavia. Optueni su bili radi "velikosrpske propagande" voene u svojoj organizaciji Srpske ake omladine tim, "to e po svoj Bosni i Hercegovini prireivati s predavanjima spojene koncerte" u korist drutva Prosvjete! Cilj tih predavanja je razvijati srpsku nacionalnu misao i "izazivati na mrnju i prezir protiv dravnopravnog poloaja Bosne i Hercegovine prema Austro-Ugarskoj monarhiji". Sud, pod predsednitvom dra Majera Hofmana, osudio je na osnovu 142 Mastilovia, Radmila Gria i Lalia na godinu dana; Saria, Milosava Gria, Mitrinovia, Bratia i Misitu na 10 meseci, a Dodera i Pavia na mesec dana zatvora. 11. juna 1915. suen je Alija Drao iz Mostara radi sudeonitva u veleizdaji, 114, to nije prijavio sudu jedan sastav Hasana Repca, u kom se tei za nacionaliziranjem muslimana u srpskom duhu i za stvaranjem Velike Srbije. Drao je osuen na dve i po godine teke tamnice. 14. juna iste godine poela je rasprava protiv sarajevskih aka u Travniku isto radi njihove organizacije "srpsko-hrvatske nacionalistike omladine", koja da je teila za kulturnim i politikim ujedinjenjem svih Junih Slovena ujednu samostalnu dravu. Uzor im je bilo beogradsko "Narodno ujedinjenje". Kanjeni su knjievnik Borivoj Jevti sa tri godine; Branko Kebelji sa dve i po godine, sa po dve godine Kameno Miloevi, Sadulah Niki, Hamdija Niki, Viktor Rupi i Mirko Kus; po jednu i po godinu Milan Prica, Maksim Proti, uro Banjac, Radoslav Semiz i Momilo Mietanovi. Radi sline organizacije bili su optueni i aci u Banjoj Luci ali savestan sud nije naao nikakve stvarne krivice u itavoj akciji i reio ih je optube. Vrhovni Sud ponitio je tu osudu i naredio novu raspravu u Travniku. Na toj je, isto po 142, osuen direktor Dr Kosta Krzmanovi sa etiri meseca zatvora, to nije stvar prijavio sudu i ak Bogdan Jarakula sa godinu dana. 13 septembra 1915. poeo je u Bihau proces protivu tuzlanskih aka i profesora. Za jedne od njih, prema priznaku, tvrdilo se, da su kao lanovi "Narodne Obrane" osnovali u Tuzli tajnu aku organizaciju revolucionarnog karaktera, a drugi su tueni da su svesno prili tom drutvu pristajui uz njegov program. Osim tog zloinstva tueni su neki od njih i s toga, to su 7. aprila 1912., pre tri godine, bunili red i mir, preavi u Zvornik, na jednom akom izletu, i pevajui tamo himnu kralja Petra, "Srbijanci i Bosanci", i "Orao klike". Osuen je Todor Ili na smrt, Mladen Stojanovi na 16, Stevan Babi na 15, Vojislav Vasiljevi na 14, Boidar Tomi na 13, Marko Ili na 12, Sreten Stojanovi na 10 godina, svi na osnovu 111. Radi sukrivnje u veleizdaji, po 114, osueni su na pet i po godina Ljubo Todorovi, Branko Juzbai, Obrad Mii, Ljubomir Rankov i Nikifor Todi; na etiri i po godine Jovan Zeevi; na 4 Vid Gakovi; na tri i po Drago Maer; na 3 Alija Simigovi; na dve i po Alojzije Budimir, Svetolik Milii, Lazar Kladar, Zaharija Zari, Rade Starovi, Jeftimir Tangi, Drago Stanii, Petar Jovanovi, Branko Vidovi, Milo Ili i Gajo Jovanovi. Po 142 osuen je Mustafa Begli na 15 meseci; uitelj trgovake kole Adem Bise na 11, direktor iste kole Petar Mileti na 10 i gimnazijski profesor Veljko Vujasinovi na 10 meseci. Prva veleizdajnika parnica povela se u Sarajevu 12. oktobra 1914. protiv uesnika u atentatu na nadvojvodu Franju Ferdinanda i Sofiju Hoenberg. Optueni su bili Gavro Princip, od ijih su taneta poginuli, Nedeljko abrinovi, Trifko Grabe, Vaso ubrilovi, Cvetko Popovi, Danilo Ili, Ivo Kranjevi, Lazar uki, Veljko ubrilovi, Mitar Kerovi, Neo Kerovi, Jovo Kerovi, Blagoje Kerovi, Cvijan Stepanovi, Mihajlo Jovanovi, Branko Zagorac, Marko Perin, Nikola Forkapi, Obren Kalember, Mio Mii, Jakov Milovi, Obren Miloevi, Ivan Mominovi, Franjo Sadilo, Angela Sadilo. Atentat, veli se u optunici, "nije samo lina tragedija, nego je jedan politiki dogaaj prvoga reda". Motivi su mu bili idejni, a ne lini i s toga se itavo delo ne moe kvalifikovati kao prosto umorstvo. Atentatori su hteli onemoguavati reorganizaciju monarhije, kako je zamiljao Franjo Ferdinand, jer bi

obnovljena Austro-Ugarska bila jaa i po tom opasnija za velikosrpske ciljeve, za kojima su oni ili. "Velikosrpska propaganda, srpska zavjetna misao, ukorjenila i rairila se je u svim slojevima puanstva na nain, da je ona postala openita i s toga je nedvojbeno bila poznata svima okrivljenima, premda su Kerovii, Miloevi, Cvijan Stjepanovi i Mii samo teaci". Svestan svog ideala i dela Princip je na raspravi izjavio, "da se ne kaje za svoje ini, da nije zloinac jer da je htio samo zlo da ostrani... Austriju je mrzio, jer je drao, da od Austrije moe junim Slavenima doi samo zlo. Stoga je on i zakljuio s abrinoviem, te kasnije i s Grabeom. da ubije prijestolonasljednika Franju Ferdinanda, kojega je drao najveom pogibelji za ideju ujedinjenja Srba i u ope junih Slavena pod srpskim vodstvom". (Hrv Dnevnik, br. 276.) Osueni su bili ovako: Gavrilo Princip, Nedeljko abrinovi i Trifko Grabe kao maloletni sa po 20 godina teke tamnice; Danilo Ili, Veljko ubrilovi, Neo Kerovi, Miko Jovanovi i Jakov Milovi na smrt na vealima; na 16 godina Vaso ubrilovi, na 13 Cvetko Popovi, na 10 Lazar uki i Ivo Kranjevi; na doivotnu tamnicu Mitar Kerovi; na tri godine Branko Zagorac i Marko Perin; na sedam godina Cvijan Stjepanovi. Ostali su bili osloboeni. 3. februara 1915. obeeni su Danilo Ili, Veljko ubrilovi i Miko Jovanovi. Prvi je obeen ubrilovi. Pokazao se kao junak i svestan svoje rtve. "Vealima je priao sigurnim hodom, skinuo je sam ovratnik i kravatu i dao se mirno vezati. Hteo je neto rei, ali nije dospeo, jer je doboar udario u bubanj, i u isti as mu krvnik bacio uzicu oko vrata". Drugi je bio Jovanovi, uzbuen i uzdrhtao, ali pribran. I njemu je re presekao doboar udario u bubanj i u isti as mu krvnik bacio uzicu oko vrata". Ili je bio "rezigniran, gotovo bi se moglo rei apatian". (Bosnische Post, br. 27.). Izveta Hrvatske, meutim, javlja, da je ubrilovi pod vealima kliknuo: "S bogom, ivio narod, ivio...", i da su u taj mah udarili bubnjevi, a on je ve imao konopac oko vrata". I Jovanovi je pod vealima uzviknuo: "ivio narod!" (br. 978.) Ostali, koji su odvedeni u razne tamnice, poee naskoro umirati jedan za drugim. Brzo iza osude umro je u Sarajevu 1914. Marko Perin; 26. januara 1916. umro je Nedeljko abrinovi u Terezijentatu; 22. marta 1916. Nedo Kerovi u Melersdorfu; u oktobru je zavrio Trifko Grabe u Terezijentatu; u ludnici u Pragu umro je krajem aprila 1917. Lazar uki; 29. aprila 1918. umro je u Terezijentatu Gavrilo Princip. Najzanimljivija je svakako veleizdajnika parnica u Banjoj Luci, koja je poela 3. novembra 1915., a zavrila 16. marta 1916. godine. U njoj je bilo 156 optuenika sve na osnovu 111, t. j. radi veleizdaje i svi, osim trojice nepunoletnih, predloeni na smrt. Optueni su bili Vasilj Gri, Dr. Savo Ljubibrati, Kosta Gnjati, Drago Uroevi, Neeljko Zari, Matija Popovi, Boko apri, Petar Miloevi, Jovo Pavlovi, Jovan Luki, Duan Luki, oro Daki, Kosta Boi, Ilija Lazi, Svetozar Zrni, Atanasije Krsti, Mihajlo Savi, narednik, Mirko Maksimovi, Dimo okanovi, Too Bejatovi Miloev, Ante Trifkovi, Andrija Uroevi, Jovan Eri, Jakov Eri, Matija Miladinovi, Jovan Kaldesi, Jakov Mlaenovi-Miloji, Todor Bejatovi Savin, Pavle Bejatovi, Gajo Davidovi, Radovan Nedeljkovi, Prodan Petkovi, Pajo Vasi, Stanoje Zari, uro Radeti, Arsen Krsti, Ljubo Kovaevi, Danilo Aimovi, Mirko Tomovi, Stevo Tomkovi, Milan Jovanovi, okan ori, Maksim urkovi, Nikola Jovanovi Stojan Savi, Risto Stefanovi, Dragica Vidakovi, Darinka Mali, Vladimir Mali, Timotije Savi, Mihajlo Savi, svetenik, Neo Mihajlovi, David Savi Sava Savi, Radivoj uranovi, Jovan Simi, moler, Jovan Perenevi, Vientije Savi, Branko ubrilovi, Rajko Milanovi, oko Nikoli, Milan Kljaji, Pajko Markovi, Pavle Katani, Mihajlo Hadi-Stevi, Mihajlo Vasi, Miloje Topalovi, Jovo Banur, Milan Majstorovi Risto Barnjakovi, oro Mihajlovi, Dr. Risto Jeremi Dr. Vasilj Rundo, uro Ostoji, Dr. Vojislav Kecmanovi Dr. Jovan Simi, Cvijetan Bobar, Mio Mii, Jevto Jefti, Stevan Nikoli, Too Stani, Sava upovi, Milutin Jovanovi, Josif Simi, Gavro Gavri,

Boo Radulovi, Spasoje Bukvi, Zaharije Spahi.. Atanasije Kosori, Dimitrije Jevevi. Vaso Kosori, Simo Begovi, Milan Obradovi, Nedjeljko Vukadin, Kosta Vukadin, Aleksa Mitrovi, oro Dujanovi, edomir Jeli. Pavle Ubavi, Damjan Plavi, Jovan Obradovi, Pavle Kujundi, Vladimir Kujundi, Simo Kovaevi, Kosta Krajumovi, Simo Pukarevi, Dragoljub Kesi, Samojilo Dabi, Dr. Simo Popovi, piro Soldo, Vaso Medan, Boidar Zeevi, Svetozar Zeevi, Marko Popovi, Jefto Dui, Blagoje Miloevi, oro Obradovi, Risto Kovaevi, edo Mili i Petar Bilbija svi radi veza sa "Narodnom Obranom" kao njeni poverenici. Zatim Simo Mirkovi i dr. Vladimir orovi radi delovanja u drutvu "Prosveti"; najzad Dr. Vojislav Besarovi, Stevan akula, Jovo Popovi, Atanasije ola, Ljubomir Mijatovi, Vasilj Stojanovi, Todor Vasiljevi, Dragutin Daki, Mia Basla, Stevo Moljevi, Bogdan Jovani, Josif Plavi, Mirko Vukojevi, Vaso Droca, Jefto Petrovi, Ilija akota, Milo uran, Duan Suboti, Lazar Spasoje Bavrlji, Svetozar Suboti, Petar Jovanovi, Jovo Vasiljevi, Duan Bogunovi, Veljko Jovii, Bogdan Jarakula, Mirko Baji, Veljko Vujasinovi, Dr. Vaso Gluac, Petar Boi, Boidar Tomi i Vukain Babunovi radi rada u Sokolstvu i Pobratimstvu. Od toga je bilo 19 svetenika, 14 uitelja, 5 profesora, 2 lekara, 2 ininjera, 1 advokat, 12 privatnih inovnika, 32 trgovca i trgovaka pomonika, 6 gostioniara, 13 zanatlija, 8 dravnih inovnika, 12 aka, 26 teaka i 2 dame. Jo pre optunice umro je u banjalukom zatvoru u istrazi sudski vebenik Kosta Jevti; za vreme rasprave umrli su Jovo Pavlovi, Jakov Eri, Risto Barnjakovi i Dragoljub Kesi. Zbog bolesti je iz rasprave bio izluen Mio Mii, a radi toga, to je radi veleizdaje bio kanjen u Bihau, Boidar Tomi. Raspravu je vodio Koloman Milec i pl. Draskoc kao presednik, a kao votanti su sudelovali Julije Ansion i Dr. Majer Hofman. Optubu su zastupali za "Narodnu Obranu" Dr. Vilim Kening, a za drutva iga Pinter, dok su optuenike branili Danilo Dimovi, dr. Vlado Andri i Josip Soukal. Osuda donesena je 22. aprila 1916. licem uoi pravoslavnog Vaskresenija. Po toj osudi sueni su bili na smrt na vealima s primedbom da se veaju po ovom redu: Milutin Jovanovi, Petar Bilbija, edo Mili, Dimo okanovi, Mihajlo Savi, narednik, Milan Petkovi, Simo Begovi, Dimitrije Jevevi, Radivoj uranovi, oro Daki, Boko apri, Mirko Tomovi, Aleksa Jaki, Matija Popovi, Kosta Gnjati, Vasilj Gri. Na 20 godina (kod Vrhovnog Suda snieno na 18) suen je Arsen Krsti; na 18: Petar Miloevi, Andrija Uroevi, Savo upovi, Dr. Vojislav Besarovi. Uroeviu kod Vrh. Suda snieno na 16, a Besaroviu na 15 godina. Na 16 godina sueni: Kosta Boi, Svetozar Zrni, Too Bejatovi Danilo Aimovi, Nikola Jovanovi, Vaso Kosori; na 15: Drago Uroevi, Neeljko Zari, Ljubo Kovaevi Timotije Savi, Pajko Markovi, Too Stani, Atanasije Kosori; po 14: Jovan Simi, moler, Branko ubrilovi, Matija Miladinovi, Maksim urkovi, Vladimir Mali, oro Dujanovi; po 12 godina: Jovo Perenevi Josif Simi, Atanasije ola, Jefto Dui, Jovan Eri Jakov Eri, Milan Jovanovi, Jevto Jefti, Boo Radulovi, Neeljko Vukadin, Simo Kovaevi, Boidar Zeevi, Duan Suboti, Risto Stefanovi (ovom Vrh. Sud smanjio na 10 godina); na 10. Jovo Banur, Stevan Nikoli, Jovan Popovi, Ljubomir Mijatovi, Dragutin Daki, Petar Boi, Vukain Babunovi, Simo Mirkovi, Atanasije Krsti, oko Nikoli, Milan Majstorovi, oro Mihajlovi, Milo uran, na 8: Stevo Tomkovi, Rajko Milanovi, Milan Kljaji, okan ori, Duan Bogunovi, Jovan Kaldesi, Duan Luki (ovom zadnjem Vrh. Sud snizio na 7); na 7: Vientije Savi; na 6: edomir Jeli, Vaso Medan, oro Obradovi, Jovan Luki (ovom snieno na 5), Stevan akula (njemu Vrh. Sud povisio na 10, jer mu se uzima kao oteavajue "Intenzivniji rad u Sokolskim drutvima"); na 5: Jakov MlaenoviMiloji, Gajo Davidovi, Milan Obradovi, dr. Vojislav Kecmanovi, Kosta Vukadin, dr. Jovo Simi (snieno mu na 4), Darinka Mali (njoj povieno na 6), Vladimir orovi (Vrh. Sud povisio mu na 8 godina radi "intenzivnijeg rada u drutvu "Prosveti"), Veljko Vujasinovi (povieno na 7), Ilija akota (povieno na 6), Samojilo Dabi, piro Soldo, Cvijetan Bobar (njemu snieno na 4); na 3: dr. Risto Jeremi i dr. Vasilj Rundo (njemu

povieno na 5 godina); na 2 godine: Lazar Spasoje Bavrlji i Petar Jojinovi. Ostali su u "pomanjkanju dokaza" bili reeni optube. O tom ogromnom pronesu i o svemu to je s njim u vezi izneemo ovde neto vie podataka, jer e oni biti vrlo karakteristini za duh, koji je vladao u vladinim i sudbenim krugovima i jer su uopte od znaaja za prosuivanje bosanske pravde. Svodei itavu srpsku ideologiju na uticaj "Narodne Obrane" i svaki pokret kao direktno upuen odatle, i optunica i Sud upadali su ujednu kominu situaciju, da trae i iznalaze veze, gde ih je ve hronoloki nemogue utvrditi. "Narodna Obrana" postala je, kao to se zna, povodom aneksije i organizirala se istom tokom 1909. godine; kulturno prosvetno drutvo "Prosvjeta" osnovano je 1902. Ipak, optunica tvrdi, da je po intencijama "Narodne Odbrane" "bilo ureeno i djelovanje srpskih drutava u Bosni i Hercegovini, i ovdje je stvorena centrala po uzoru "Narodne Obrane", a to je "kulturno" drutvo "Prosvjeta" u Sarajevu" (str. 31.). Shvatajui stvar tako optunica naglaava, da se "ne moe uzeti, da je nastojanje kako bi se oficijelno priznao "srpski" jezik, "srpska" religija i "srpska" zastava, ilo samo za ouvanjem srpske osobnosti ili narodnosti, koja nije ni sjedne strane poricana, ve se mora smatrati, da je to bilo glavno sredstvo, kako bi se realizovale na veliko osnovane i u najmanje tanine proraunate velikosrpske propagande" (str. 31.). To mesto je preuzela i osuda na str. 71. Stvar je, meutim, namerno lano prikazana. U Bosni se mi nikad nismo borili za naziv "srpski" (slubeno se jezik zvao "bosanski"), nego za naziv "srpskohrvatski" protiv tog nemogueg provincijskog jezinog imena. Isto se tako nismo borili za naziv "srpska" religija, nego "srpskopravoslavna" protiv naziva "grkoistona", i to je pitanje sankcijom nae crkvenoprosvetne autonomije pretureno ve 1905. godine, dakle i tu pre intencija "Narodne Obrane". Pitanje "srpske" zastave kod nas uopte nije postojalo, jer se ona isticala i pre okupacije. Znai, dakle, da je sud samo iznalazio to vie momenata, da pojaa svoj progon i prikae delovanje "Narodne Obrane" to svestranijim. Iz istih razloga, sud je i sve politike procese u Bosni i Hercegovini od 1908. unapred stavio na raun delovanja "Narodne Obrane" i na teret banjalukih optuenika, i ako ni tu ve sama hronologija mnogih dogaaja ne doputa takve veze. Tako se, na primer, dovodi u vezu s "Narodnom Obranom" nepoznat delikt Hrvata Mije Radnia, urednika Radnike Obrane, organa hrvatskih hrianskih socijalista, koji je ve bio osuen 17. maja 1909. Njega je sud stavio na srpski teret samo radi imena njegova lista i s toga, da utisak delovanja "Narodne Obrane" izgleda to razgranatiji.. Isto tako prikazano su i sve mogue izjave, koje su injene tokom rata, bez obzira da li se one po svom sadraju mogu uopte tumaiti kao delo svesne nacionalistike propagande. U Banjoj Luci bio je 16. septembra 1914. osuen teak Petar Risti, koji je rekao ove rei, "u duhu "Narodne Obrane"": "U vaba nema vie para, jednoga smo smakli pa emo i onoga smaknuti, kroz 20 dana e doi kralj Petar u Bosnu, da prosudi: imamo samo dva cara, i to Sultan i kralj Petar". Je li mogue videti delovanje "Narodne Obrane" u tom obliku; je li to imalo verovatno? Ili kakve veze ima napred spomenuta osuda s "Narodnom Obranom" i sa banjalukom optunicom, koju je izrekao banjaluki sud protiv Petra Radakovia 16. avgusta 1915.? Teodor Mijatovi suen je 24. oktobra 1914., to se tuio na nereeno agrarno pitanje, i to se, isto tako, tumai kao uticaj "Narodne Obrane". Na isti teret stavljena su i dva muslimana. Osman Husi i Pao Osmanovi-Bekri, suena 1909. i 1910., po 333 i 137, bez navoda konkretnih fakata, ali ije delo po navodu paragrafa ne moe imati apsolutno nikakve veze s "Narodnom Obranom" ni sa radom srpskih drutava u Bosni i Hercegovini. "Narodnoj Obrani" pripisuje se ak i pisanje i ideologija socijaldemokratskog organa u Sarajevu, "Glasa Slobode", najljueg protivnika nacionalistike graanske propagande! Za delovanje "Prosvjete" optunica uzima, da je "imalo politiku pozadinu: da ogoji nacionalno svjesne mueve" (str. 150), a osuda navodi najednom mestu (str. 45), "da Sokol

imade politiki znaaj, dok se osniva na nacionalnom temelju". Prema tom, u vezi s onim, to se reklo o narodnoj svesti, vidi se, da je sud svaki nacionalni rad smatrao politikim, ne u irokom pojmu politike kao javnog delovanja, nego u mnogo uem, gde se politika izjednauje sa pojmom propagande. Po tom je shvatanju svaki nacionalistiki rad ujedno i propagandistiki i kao takav odmah i kanjiv. S toga se i moglo napisati o teaku Anti Trifkoviu u optunici do rei ovo: "Prema svjedodbi isticao se kao Srbin, to potkrepljuje, da je zaista bio lan "Narodne Obrane" (str. 90) ili kao poseban krimen Stanoja Zaria, kovaa, navesti: "isticao se je svakom zgodom kao nacionalni Srbin" (str. 97). Vladimiru oroviu i u optunici i u osudi istie se kao posebni karakteristikom, to se oenio u Beogradu "sestrom poznatog dra Jovana Skerlia", a zavretak njegove osude naglaava, meu ostalim, da "optuenik jasno pokazuje stanovite, da smatra srpski narod Bosne i Hercegovine kao dio srpskog naroda kraljevine Srbije" (str. 285), izvodei odatle zakljuak, "da mu je Petar Karaorevi kralj, srbijanska armija njegova". Pristrasno, samovoljno i nesavesno sud je u mnogo sluajeva oite stvari izvrtao i tumaio na svoj nain. Netano tvrdei u poetku, kad je bio govor o Sokolima, da "kod kolske omladine nema komande, da se stavi i gibanje ili da stane, da se s jednog mjesta krene na drugo, da promijeni pravac stupanja, da stupi u vrstu, da se razie, da promijeni vrstu i t. d., dok se kod Sokola sve te kretnje i prom jene vre po komandi jednolino i vojniki, kako to iziskuju disciplina i red", on je htio bezuvetno dokazati, da je srpsko sokolstvo vojniki organizirano i to vojniki prema srbijanskom pravilniku. Kad se na raspravi ustvrdilo, da se sokolska komanda u Bosni i Hercegovini razlikuje od komande srbijanske vojske, i da su te razlike injene prema iskustvu u Beogradu i Zagrebu, onda, da ne bi pao glavni argument optube, sud nalazi, da "Sokoli, uvjebani po ovoj ili onoj komandi, mogu ipak u jednom istupu izvoditi kretnje zajedno i slono sa srbijanskim Sokolima, koji rabe komandu Srbijanske vojske" (str. 125). Ali, onda su se tako isto mogli sloiti i hrvatski i slovenski sokoli, jer je sporazum uvetovan ne istom komandom, koja je svuda kratka i otsena, nego istim jezikom. Kad su naa antialkoholiarska pobratimska drutva sasvim opravdano naglaavala, da je njihov rad jedno sredstvo za preiavanje sredine i za jaanje drutvenog morala, sud je iz tih rei stvorio zakljuak, da je to rad "za odgajanje karaktera i morala, jaanje volje i discipline meu drutvenim lanovima, to su nuni uvjeti za borioce, kako su Pobratimi trebali da budu u onaj veliki as, kad se bude radilo za slobodu i ujedinjenje naroda" (str. 128). Nema li u tom zakljuku vie imputiranja nego solidne dedukcije i nije li to uopte vie postavka, nego zakljuak? Raspoloenje suda dovoljno karakteriu ovi stavovi. Na str. 23 osude stoji ovo zlurado mesto: "Piemontezi trljali su dodue onda ruke, upustili se u vratolomiju, dakako - kako se sad vidi za raun tuih prljavih pekulacija, a posljedica svega je dananji svjetski rat, gdje je ne samo "mnoga majka" nego gdje su "sve srpske majke" jaukale. Kad je kao svedok trgovac Niko Batini iz Prae naveo, da je gledajui muke taoca iz straha pred zlostavljanjem izmiljao razne iskaze po izrinoj elji zapovednika vojnike strae, nadporunika erifa Kozmia, sud je, ne doputajui u tom pravcu apsolutno nikakvih dokaza, pisao o tom svedoku ovako: "Svjedok Batini prije svega podmee nadporuniku Kozmiu niski motiv, po kom ga je nagnao na priznanje. On tvrdi, da je se Kozmi, od kako je sluio u Prai (od 1908. god.) druio samo s Muslimanima, a na svakom je koraku pokazivao svoju mrnju na Srbe. Jo vie je na njih zamrzio iza balkanskog rata, a to su osjetili Srbi, jer su ih Muslimani bojkotirali" (str. 63). Jesu li to podaci takve vrste, koji se ne daju objektivno dokazati i nije li sud duan, da ih provede? To je prvo pitanje. A drugo je, kako sud moe i sme uzeti tako stanovite, vreajui direktno svedoka, ne proverivi njegovih navoda i ne davi mu mogunosti da ih dokae? je li to nain za objektivno utvrivanje istine? U listu "Prosvjeta" iziao je jedan

lanak, koji je imao ovaj zavretak: "Kad budemo organizovali narodne snage zgodnom podjelom rada, moi emo odvojeno stupati, a zajedniki ne "tui", kao to je rekao veliki njemaki vojskovoa Moltke u svojoj sili, nego "braniti se", kako odgovara naem poloaju". Na taj zavretak sud izvodi ovu rekriminaciju: "Onaj, koji se brani, treba da i navali, u defanzivi je i ofanziva" (str. 136.). Prema tom "Prosvjeta" je taj lanak donela u duhu "Narodne Obrane", propagiui organizaciju s naumom, da je narod vojska i datu vojsku treba spremati za napadaj na Austriju. Eto, kako se lako konstruie krivica, kad je samo dobra volja tu, da se ona pod svaku senu i ve unapred utvrdi! Taka je, eto, bila skrupuloznost jednog okrunog bosanskog suda 1916. Prirodna je stvar, da se jedan sud sa tako malo naelnih skrupula nije ustruavao, da se u svojoj argumentaciji poslui i istom neistinom. Da pojaa optubeno gradivo protiv drutva "Prosvjete" osuda na str. 155 tvrdi, da je to drutvo u svoje pokretne knjiice uvrstilo i neke od vlade za Bosnu zabranjene knjige, kao Istoriju Srba i Istoriju Bosne i Hercegovine St. Stanojevia, Jazavac pred sudom P. Koia, Pod Maglom A. antia i Kalendar Prosvjetu za 1911. i 1912. Meutim, to je prosta neistina. ta vie, ove zadnje tri knjige i tampane su u Bosni i Hercegovini i prole tu zakon o tampi; nisu dakle ni mogle biti zabranjene. Prve dve bile su zabranjene 1908., ali 1910. bile ponovo dozvoljene. dve godine pre, nego je "Prosvjeta" osnovala svoje pokretne knjiice. Neistina je, isto tako, da je "Prosvjeta" svojim lanovima besplatno slala list Trezvenost. Neistina je dalje, da je dr. Vojislav Besarovi, stareina Sokolske upe u Bosni, bio lan glavnog odbora "Prosvjete" i tako stvorio linu intimnu vezu izmenu obe ustanove. Sudu je to trebalo, da tako rei ad oculos dokae uzak rad u duhu "Narodne Obrane" u upravi tih drutava pomou istih lica svojih poverenika. Kad je protiv toga stavljen prigovor, u reidbi Vrhovnog Suda, br. 1122, od 3. februara 1917., odgovorilo se, da u toj stvari ne "predlei" nikakav razlog nitetnosti, "Jer presudni sud u tom pogledu ne citira u rjeitbenim razlozima sadraj ikakve isprave, Ve se ovdje jedino radi o zakljuivanju suda, koje se izvea iz dotinog u rjeitbenim razlozima izneenog dokaznog materijala". Stvar je ba u tom, da sud izmilja fakat, koga nema ni u jednom dokumentu, ni u itavom dokaznom materijalu i kad mi upozorujemo na to, onda je dunost Vrhovnog Suda, kao apelativne instancije, da taj navod proveri, pa da prvostepeni zakljuak ili dokae ili poniti. Vrhovni Sud nije smeo da se zadovolji frazom sudakog zakljuivanja tamo, gde se porie istinitost premise za taj zakljuak. On je to ipak uinio, neto iz komodnosti, karakteristine za savesnost bosanskog sudstva, a jo vie iz tenje, da ne krnji autoriteta i navoda prvostepene osude. Veoma karakteristian sluaj kako je sud izvrtao i jednostrano i nesavesno i nedoputeno izvesne jasne rei i stavove, da izbije iz njih kapital za svoju postavu, pokazuje ovo mesto: na str. 40 u osudi se prima kao nesumnjivo dokazano, da sama "Narodna Odbrana" u svom javnom izvetaju iz 1911. godine Narodna Obrana, str. 90., tvrdi, da za nju, za "Narodnu Odbranu" kao drutvo, "u Bosni i Hercegovini vode borbu": Prosvjeta, Zemljoradnike Zadruge, itaonice, Pobratimi (antialkoholska drutva), pjevaka drutva, Privreda". Na str. 132. taj se navod u osudi ponavlja s primedbom, da se iz tog mesta vidi, "da su Pobratimstvo i Sokolstvo u Bosni i Hercegovini zaista radili u smislu drutva "Narodne Odbrane" na osloboenju i ujedinjenju junih pokrajina austrougarske monarhije". Tri puta taj se navod ponavlja na str. 137, 265 i 284, to je oevidan dokaz, koliko je sudu stalo da svoje tumaenje tog mesta forsira kao tano i kao oteavajue. Meutim, to se mesto apsolutno niti sme, niti moe tako tumaiti. Protiv toga direktno govori 70-71. str. iste broure. Tu se doslovno kae: "Dok su se kod nas mnogi, meu njima i neki ugledni ueni ljudi, udili, kako se moe nazvati Narodnom Odbranom rad na uvanju narodnog zdravlja, osnivanju Sokola, dranju predavanja i t. d., dotle pojmom i imenom Narodne Odbrane shvataju i nazivaju drugi svi

slini rad kod svoje kue: Nemci, esi, Poljaci, Slovenci i t. d. Rei Narodna Odbrana, rad Narodne Odbrane, borba u Narodnoj Odbrani postale su upravo kao neki struni izraz za celokupnu borbu, koju danas usred mira vodi privatna iniciativa narodna za narodno odranje, za ojaanje narodne privrede i prosvete, za dranje zdravlja, za ouvanje zemlje, za odranje materinjeg jezika i t. d.". Na str. 70-87. iste knjige govori se u tom smislu o Narodnoj Odbrani kod eha, Slovenaca, Nemaca, Poljaka, Hrvata. Na str. 90. ak se veli: "Narodna Odbrana Hrvata. Smatrajui Hrvate kao nau roenu brau, iznijeemo i u ovom odeljku, gde govorimo o borbi Srba za granicama i borbu Hrvata u njihovoj Narodnoj Odbrani". U takvom kontekstu istie se, da i drutvo sv. irila i Metoda radi za Narodnu Odbranu. Tako se, eto, imao shvatiti i navod o "Prosveti" i onda i danas i uvek. Tim se jasno pokazivalo, da se misli na rad kulturnih drutava na jaanju narodne svesti, snage i otpornosti u optoj borbi u utakmici. Moe li se takvo mesto, i posle detaljnog tumaenja, sud shvatiti i stalno podvlaiti kao direktnu potvrdu, da je "Prosveta" radila upravo za beogradsko drutvo "Narodna Odbrana"? I moe li se za sud, koji tako neto prima kao utvreno, rei da je dolian da donosi osude (ako je stvar doista tako razumeo) ili da je nepristrasan? Za kulturnu visinu suda i njegovu objektivnost neobino je karakteristino, da je za nj u osudi jedan Masarik, "famozni naunik" (str. 22), Stojan Novakovi da je ovek, koji iz agitatorske manije daje u Prosvjeti lanke, koji "nemaju apsolutno nikakve kulturne vrijednosti" (str. 141), a da je ore Nasti kapacitet, ije navode on prenosi u celini. Kad je govor o linoj krivnji Vasilja Gria, na koga se sud bio posebno okomio, onda se uzima kao istinito svedoanstvo nekog Jove Stojanovia, koji je tvrdio, da je mnogo to ta "uo priati u gostionici" o Vasilju Griu i njegovim vezama s "Narodnom Odbranom", a kad su ga upitali kako izgleda, on ga je opisao sasvim drukije, nego to je u stvari (da ima cviker, crnu kosu i bradu i dr.). Sud to njegovo nesigurno prianje ak i izvinjava tumaei ga neprilikom i strahom od Vasilja Gria. Ali kad Vasilj Gri, akademski graanin i narodni poslanik, primeti, da je taj ovek sumnjive prolosti, da je bio zatvaran i gonjen i da je uo za nj, da je sudelovao pri jednoj krai, onda od jednom sud protestuje, to sve ljudi ine samo "po uvenju". Protiv popa Matije Popovia svedoio je neki Salih Osmanovi, da je uo od Jove Momilovia, a Jovo Momilovi od Paje Jovanovia, kako je pop Matija u crkvi u Drinjai govorio, da se ljudi trebaju zakleti "da se odstranimo od vabe, na je brat blizu i sad e on udariti na vabu", pa da u akciji budu sloni. I ako su to porekli i Pajo Jovanovi i Jovo Momilovi, Sud je i opet verovao samo Salihu Osmanoviu, ne mogui uzeti, daje sve to Salih "posve izmislio, te da mora, da je Matija Popovi ovako ili slino narodu govorio" (str. 187). Za popa Dragu Uroevia iz Srebrenice navodi se u delovodnom protokolu Koste Todorovia, koji je sluio kao glavni materijal optube, da je 17. juna 1911. "u podne doao" na sastanak u Bajinu Batu. Uroevi je tvrdio, da je taj dan ruao i noio kod Sreka Vasia i ponudio je svedoke da to dokae. Sud je to prosto odbio. Jer dokae li se, da upisi nisu tani, to se po Uroevievoj sigurnosti inilo nesumnjivim, onda nastaje opravdana sumnja u verodostojnost tog itavog protokola i njegovih navoda, a prema tome dolazi u pitanje i itava snaga optube. I s toga se nije dalo ni pomisliti da se Uroeviu dopusti dokaz istine. "Sve kad bi svjedoci i potvrdili", veli se tamo, "da je optuenik toga dana ruao i noio kod Sreka Vasia, nije iskljueno, da je iza ruka do noi bio u Bajinoj Bati, tim prije, jer je u istrazi tvrdio, da su od drugog kraja parohije, gdje je tada bio, do Drine 3 sata hoda, a Bajina Bata je odmah preko Drine". Ali kako onda s Todorovievim navodom, da je Uroevi doao ba u podne? Vrlo lako. Uzevi, da se "ljeti moe ruati i u 10 sati prije podne", sud malo dalje smatra tu svoju pretpostavku kao gotovu injenicu i zakljuuje ovako: "Kosti Todoroviu nije bilo stalo do toga, da ustanovi sat, kad je Drago Uroevi doao u Bajinu Batu, ve da je s njim tog dana konferisao. S toga je svejedno, da li je optuenik doao u Bajinu Batu u 12 sati ili 1 sat popodne ili i neto prije ili poslije" (str. 216.). Ali ta je, kad optueni tvrdi, da uopte

nije iao i kad on ne uzima ni 10, ni 11 sati za ruak, nego normalno graansko doba? Sme li sud u takvoj prilici, sa ovakvim pretpostavkama, direktno zapreiti, da se utvrdi istinitost navoda? Naroito u sluaju kao to je ovaj, gde se istina u stvari tek ima nai? Kako po ovom izgleda njegova istinoljubivost, kako pravna svest? Za Josifa Simia, kovaa, navodi se u istom protokolu, da je 24. septembra 1912. s. k. "ispraen u Beograd". Ovaj to porie i poziva se, meu drugim, i na svog majstora, da je 1912. bio u Maglaju. Njegov majstor Rudolf Lebl tvrdi, da je Simi bio kod njega, te da je "koncem 1912. ili poetkom 1913." otiao. Kad se daje takav navod, onda je najprirodnije pretpostaviti, da se odlazak moe staviti samo u zadnje nedelje 1912. (kraj novembra i decembar), koje opravdavaju to kolebanje: da li kraj 1912. ili poetak 1913. Inae, ovek bi bio siguran, da se to dogodilo ba 1912. Sud, meutim, uzima, da bi "koncem godine 1912." "moglo biti i poetkom oktobra 1912.", pa uzevi onda to "moglo bi biti" za dokazano zakljuuje, "da je optueni ba u kritino vrijeme mogao biti u Srbiji" (str. 240). I eto, na osnovu tih dvaju pogodbenih premisa sud onda stvara pozitivan zakljuak o Simievoj krivici! Za Lazara Spasoja Bavrljia utvruje osuda, da je "na osnovu iskaza svjedoka Pantelije Stajia... javno i pred vie ljudi" izgovorio: "Mi svi pobratimi moramo biti trezveni i sloni, i ovo e sve biti srpsko, pa kad li, tad li, ovdje mora kralj Petar zavladati" (str. 301.). I ako je Pantelija Staji na raspravi tvrdio, da Bavrlji nije tako govorio, i ako se od toga "vie ljudi" nije naao niko, da to potvrdi, sud je ipak primio stvar kao dokazanu i osudio oveka. Na smrt osueni spaeni su radi opte situacije, koja je nastala ruskom revolucijom i intervencijom panjolskog kralja. Za ovo postoji potvrda u telegramu, koji je car Karlo uputio kralju Alfonzu: "Udovoljavajui Vaoj elji i iskreno radosti, da mogu vriti pravo pomilovanja, ukinuo sam estnajestorici Bonjaka smrtnu kaznu" (Hrvatska Rije, br. 109, 1917). Kao nastanak banjalukog procesa, na osnovu istog materijala, preveden je sudski postupak protiv Damjana urice i drugova u Sarajevu na raspravi zapoetoj 23. oktobra 1916. 6. decembra bili su osueni na smrt Proko Jerkovi, Mihajlo i Ilija Petrovi; na 16 godina Damjan urica i Milan Boi, oba svetenika; na 10 godina Milan Ivezi, Ignjatije Vidovi, Ranko Ranki i Mio Mii; na 8 godina Vasilije Ivani i Vojo Pani, svi po 111. Na osnovu 114 sueni su na 5 godina Ilija Kuli i Salih ii; na 3 Milovan oki; na 2 Stojan Jurii, Vid Crnadak, Vladimir i Petar Gutea. Po 142 osuen je na godinu dana Aleksa Jovanovi. Osloboeni su: Jakov Popadi, Simo Nikoli, Milan Hadi Vukovi, Milo Tomaevi, Jakov Petrovi, Nikola Popovi, oko Deji, Kosta Jovii, Vaso Risti, Duan Marjanovi., Dragomir Ostoji, Gavro Novi i uro Gaipovi. U zatvoru je od te grupe umro pre rasprave Ibrahim Alajbegovi. 27. februara 1917. poela je veleizdajnika parnica protiv Nikole Kaikovia, urednika Bosanske Vile. Tuen je radi obavetavanja o kretanju vojske, koja je preko profesora Milorada Pavlovia u Beogradu dostavljao nadlenim krugovima. Osuen je na 10 godina teke tamnice. Kasnije su radi iste stvari sueni njegova gospoa Stoja i sin Predrag, na raspravi 12. januara 1918., na smrt i posle pomilovani na 10 godina robije. Osuda je glasila da majka gleda sina kako ga veaju. Trei, vei proces, kao zavretak banjalukog, dopunjen uz to materijalom uikog majora ede Popovia, dokonao se 19. septembra 1917. godine. Na smrt je osuen, ali posle pomilovan na robiju, kao i svi raniji, Radomir Novakovi. Na osnovu 111 suen je na 10 godina Radomir Blai; na 8 godina Aleksa urovi i Milovan Stojakovi; na 6 godina Cvijan Cvjetkovi i Josip Ani. Po 114 kanjeni su na 5 godina Lazar Markovi, na etiri i

po Milovan Zari, na 4 Pero Markovi. Po 142 dobio je Mihajlo Ili 2 godine i Nikola Vrani jednu i po. Osloboeni su bili: Vaso Ljubojevi, Duan Popovi, Marko Mirkovi, Simo Milievi, Dionisije Slomovi, Jovo Milii, Manojlo Ili, edomir Bajeti, Milan ugi, Stanoje Nikoli, Stojan Bejatovi, Pero Akraba, uro oren, Nikola iljkot; i iz prvog banjalukog procesa zaostali Dr. Savo Ljubibrati, uro Ostoji i Mirko Baji. Postupanje vlasti administrativnih i sudskih ne samo prema optuenicima, nego i prema njihovim porodicama, bilo je veoma grubo. Kad su optuenike iz banjalukog procesa 3. juna 1915. njihove sestre i ene dole da pozdrave na eleznikoj stanici, sve su bile opkoljene od policije i odvedene u zatvor, gde su ih, u najgorim skitnikim sobama, drali tri nedelje. Nije se imalo nikakva obzira, to su to bile asne ene, bez ikakve stvarne krivice, i to su mnoge od njih imale nezbrinutu kuu i malu decu. Milostivo im se samo dozvolilo, da im se sitna deca mogu preko dana doneti u zatvor, da tu budu podojena! Za vreme rasprave predsednik je vrlo brutalno izgonio optuenike dame iz sudnice i onda im gotovo svima uopte zabranio da prisustvuju raspravi i to bez ikakva posebna razloga. Jednoga dana, kad je dravni odvetnik dr. Kenig dobio od nekog nekakvu kartu, u kojoj mu se pretilo, presednik je van sebe dao isterati svu srpsku publiku iz sale za raspravljanje i onda u ludim reima stao pretiti optuenim radi toga. Kad je branitelj njihov, Dimovi, ustao, da odbije te napadaje i da izjavi, da optueni nemaju nikakve veze sa tom kartom, presednik mu je oduzeo re s motivacijom, da to ne spada na stvar! " Za itavo vreme rasprave jedan je poseban inovnik, sudski savetnik Naumovi, obavetavao dnevno telefonski vladu o toku procesa. Na to je sve pri tom uticala vlada neka pokae ovaj sluaj. edo Mili bio je teko bolestan i lekari izjavie, da je nesposoban za raspravljanje. Sjutra dan iza te lekarske izjave pozvao je ef administrativnog odseka, baron Kolas, zdravstvenog okrunog nadzornika u Banjoj Luci dra Hercmana telefonski na odgovornost i strogo ga ukorio radi te svedodbe. Naravno, da je Mili nekolika dana iza toga morao doi na raspravu, kamo su ga odneli u nosiljci. Zanimljivo je za uticanje vlade na reidbe suda i ovaj sluaj. Pred svima optuenicima i svom publikom proitao je presednik suda Simi Mirkoviu i Vladimiru oroviu, da su sueni na osnovu 114, prvi sa pet, a drugi sa dve godine. Posle, u toj istoj osudi, obojici je itano po drugi put, da su sueni na osnovu 111, prvi na deset, a drugi na pet godina. Stvar je bila dosta jasna i optuenima saoptena od nadzornika zatvora Rudolfa Kindiga. Prva je osuda bila sudska, a druga je naknadno donesena, kad je s vlade stigao zahtev, da zastupnici "Prosvjete" moraju biti kanjeni kao isti veleizdajnici. Sa vlade se gonilo i to, da se rasprava nikako ne prekida, nego "da se, "proiba" i bez ikakva obzira na religiozna oseanja tolikih svetenika i svih drugih, vodi i za vreme praznika. Tako se raspravljalo na Bogojavljenje, Jovanjdan, na Sv. Savu i na sve druge pravoslavne svese bez razlike. Kad su ih 18. septembra 1916. prevodili iz Banja Luke u Sarajevo andarmerija je, sa svom moguom brutalnou, vrila premetainu kod istranika, i onda ih povezane provela kroz varo do stanice psujui najrunijim reima ensku publiku, veinom ene, majke i sestre, koje su ih pozdravljale, i najzad ih, sve tako u lancima, drali na itavu putu. Najgore, ipak bee u Zenici. Tamo su osuenike potpuno izmeali sa najobinijim zlikovcima ubijajui u njima svaku svest dostojanstva i line vrednosti i nastojei svima nainima, da ih "naprave mekim od pamuka", kako je glasila opta parola. Da se potpuno ponize i postanu dobri graani drutva" dodeljivani su svima redom zanati, s kojima oni nisu imali nikakve veze i koji im ni kasnije nisu imali nizato sluiti, i sistematski su odbijani od poslova, koji bi im mogli biti od line koristi ili zadovoljstva. Dok su u bolnici obine ubice vrile dunosti bolniara i jedan nesvren gimnazista obavljao poslove apotekara i lekarskog asistenta, dotle su kanjeni lekari dr. Risto Jeremi i dr. Vojislav Kecmanovi i svreni apotekar Dragutin

Daki morali plesti korpe i istiti prljavu rakitu. Direktor trgovake akademije Stevan akula i Vasilj Gri behu dodeljeni kao krojai; Simo Mirkovi, nadininjer i presednik "Prosvjete", kao knjigovezac; proto Kosta Boi, Vladimir orovi kao rezbari; Atanasije ola, dr. Vojislav Besarovi, pop Matija Popovi kao korpari i tako i svi drugi. Umoreni, radei dnevno po punih deset sati, bili su istodobno paeni neistoom, glau i surovou nadglednika. U zapraenim, prljavim sobama, sa pokrivaima, u kojima se skupilo nekoliko naslaga praine i sa slamnjaama, u kojima je bilo, izgleda, vie praine nego slame, oni za prva tri meseca nisu nikako dobili ni sapuna za umivanje sa izgovorom, da je sapun skup. Kad su ljudi traili, da mogu upotrebljavati svoj sapun, bili su odbijeni sa motivacijom, da to nije dozvoljeno. U sobama gde je bilo 50-55 kanjenika, svi su se morali umiti za nepun etvrt sata, a onda se ve moe misliti, koliko je to moglo biti solidno. Hrana je bila i nedostatna i neukusna. itava tri prva meseca, - u zatvoru prvi put uvedeno kad su ti osuenici doli i samo za njih - dobivalo se samo Dvanaest i po deka dnevno ravog, sa krompirom meanog hleba, a posle toga, druga tri meseca, 24 deke hleba od samih mekinja. Hrana bez masti, nehranjiva, sastojala se vie od tekuine, nego od tvrdih tvari, u koje su se raunali i kuvana salata i kuvani krastavci i kravlja repa i tikve vodenjae! Za vie od dva meseca, iz dana u dan, donosila se za veeru orba od kiselog kupusa, koja je prosto grizla gladnu utrobu. Posledica toga bee opte opadanje, slabost i naglo oticanje noga i donjih delova tela, to su lekari nazivali oedema debilitatis, Dalja posledica bee pojaavanje bolesti kod svih slabijih organizama, naroito kod bolesnika od tuberkuloze, od koje je u Zenici umro Boko apri, a kojoj su brzo iza putanja podlegli Jevto Dui, Dragutin Daki, Kosta Boi i oro Dujanovi. Vreme se provodilo u prvim bukvalnim kafezima od gvoa, u odelenjima, koja su bila po dva metra duga i visoka i po 1,80 metra iroka, zgreni na klupama bez naslona, ne smejui se od studeni prisloniti na gvozdene stene. U prostorijama, gde su spavali politiki osuenici, sluajno su za svo vreme teke zime 1917. godine bile pokvarene cevi za centralno grijanje (soba br. 76) i, naravne, nije nikako bilo naina ni da se one poprave, ni da se "politiari" premeste, i ako su dve velike sobe bile prazne. A u podrumu "staklene kue", gde su radili preko dana prebirajui mokru i zamrzlu rakitu, nije se uopte ni moglo loiti. Nikog se pri tom nije ticalo, to je vie od polovine ljudi dobilo tako teke nazebe i jake katare Uza sve to ljude su posebno kinjili izvesni naroito bi rani straari, puni mrnje i line i izazvane, ne birajui naine pakosti i uvrede. Kad je sirotom ori Dujanoviu navalila krv na usta i on zaplaen molio da mu zovnu lekara, govorei: "Pourite, umrijeh", odgovorio mu je jedan nadstraar pijano i ciniki: "Pa umri, pas manje!"Traiti zatitu radi toga bila bi uzaludna stvar. Kako je uprava kaznionice poznavala svoje ljude i naroito udeavala da ba ti budu u okolici politikih osuenika, najbolji je dokaz, da je ona imala i naroitih namera, koje je elela time postii. Dokle se bilo spustilo pravosue u Bosni i koliko je sluilo prohtevima politikih vlasti pokazuje najbolje sluaj narodnog poslanika epana Gria. 3. i 4. oktobra 1916. vodila se kod okrunog suda u Sarajevu protiv njega rasprava radi ovog delikta: "1. U sjednici sabora od 4. svibnja 1914., kad je presjednik dr. Basagi saopio, da je Njegovo Velianstvo dobro sa zdravljem, Gri se nije dignuo, nego je ostao sjedei 2. to je na alobnu sjednicu od 28. lipnja doao u svietlom odielu, pa je, kad su ostali klicali. "Slava" i "ivio" razgovarao se i smijao sa Vasiljem Griem i drom Njeiem". Kao to se vidi oba su "delikta" injena u javnoj saborskoj sednici, gde poslanike titi imunitet. Ipak, i pored jasne zakonske odredbe, Gri je radi toga bio osuen najpre na etrnaest meseci teke tamnice, a posle, odlukom Vrhovnog Suda, na sedam. Prirodno, da mu nisu dali custodiam honestam, ni nikakvu posebnu panju, koju bi kao politiar inae zasluivao i morao imati.

U sednici petanskog sabora od 23. jula 1917. izneo je hrvatski delegat Gvido Hreljanovi teke optube protiv bosanskog sudstva: "Tamo vlada", govorio je on potpuno tano, "sastavlja senate, koji se suditi i alje kao putnike te senate raznim sudovima u zemlji premda to po zakonu ne bi smelo biti. U Bosni i Hercegovini vri direktan upliv ef pravosua na suce istraitelje, poziva ih k sebi, daje im naloge i upute. Kod najvanijeg suda u Sarajevu povjerava se voenje i suenje sudcima, od kojih je jedan radi nedoputenih novanih poslova mnogo puta bio preteriran a drugi radi tekog prestupa stajao skoro pred otpustom iz slube. Takovi suci suditi e kako im se naloi i za to se mogao predsjednik okrunog suda u Sarajevu podiiti, da on moe sa svojim sucima osuditi svakog, koga mu samo tui dravni odvjetnik. U Bosni se dogaa, da isti suci koji su sudili pred najviim sudom, od vlade budu odreeni, da sude u istoj stvari pred prvostepenim sudom. U Bosni se povjerava voenje istrage sucu, koji je u istoj stvari radio kao dravni odvjetnik. U Bosni imade veliki broj politikih osuenika, medu kojima imade i potpuno nevino osuenih na najtee kazne. U Bosni postoji za tamparske i politike delikte zakon o custodii honesti, ali ga sudovi nisu upotrebljavali". (Hrvatska Rije, br. 192, 1917.). Sama poluzvanina Bosnische Post donela je u svom 170. broju od 1917. dosta providnu osudu oevidno i odvie upadljivo srozanog pravosua. "Ne treba se sporiti", veli se tamo, "da je kod pravosua zadnjih godina ostalo jo mnogo toga da se poeli i da shvatanje, kojim se pri tom vodi uprava pravde, nikako ne spada meu najmodernije".

X Sistematsko iscrpljivanje.
Bosna i Hercegovina iscrpljivala se za vreme rata svim sredstvima. Kao asentacije i rekvizicije su, isto tako, vrene sa nimalo obzira i sve, to se moglo izvesti i upotrebiti, odnoeno je bez ikakve brige im e se to nadoknaditi i kako otetiti stanovnitvo, naroito u pogledu prehrane i odela. Stoka se u itavoj zemlji rekvirirala ne samo za prehranu stanovnitva Bosne i Hercegovine i vojske, koja se tu nalazila, nego i za raun maarskih i hrvatskih vojnih liferanata, pa ak i za Nemaku. Rekvizicije se nisu provodile na pazaru, gde su sene 1917. bile izmeu 34 krune, nego obino preko andara seljaku kod kue, gde mu se onda plaalo samo po dve krune. A ista ta stoka, kroz dan-dva, prodavala se eraru za 810 kruna, za onoliko, koliko su monopolisani liferanti imali za zatitu. U kljukom kotaru, iz kog se svakog meseca izvozilo oko 250 goveda, nije 1917. nikad seljaku plaena via sena od 1,40 kruna ive vage po kilu. U ispostavi Bos. Kostajnice u desetak sela izvrena je od jula 1917. do kraja februara 1918. deset puta rekvizicija stoke, pa su ljudima oduzimani i zadnji volovi bez obzira na to, kako e se bez njih vriti dogodinji proletnji poslovi. Petru Doliniu (kotar Dubica) odvezan je vo u sred polja, iz pluga, i rekviriran. Cene su esto obarane do najnie mere, esto i ispod nje i davale su se samo da prikriju otimainu. U Gacku plaeno je Lazaru Egezu za jednu kobilu 30 kruna, ivku Babiu za konja 20, Savi Okiljeviu za konja 10, Jegdi Suboti za konja 20, Lazaru Roneviu 15 i t. d. A sigurno je, da drava nije rekvirirala drebad i stare rage, niti su joj ti trebali. Kako je izgledalo posle tih rekvizicija jo u prolee 1917. godine vidi se jasno iz ovih podataka. U jednom od stokom najbogatijih kotareva u Hercegovini, u Ljubukom, izvesne su opine imale ovakvu bilansu: Grude sa 2745 stanovnika imale su svega 50 goveda, 29 konja, 130 svinja, 251 kozu i 1405 ovaca; Klobuk sa 4686 stanovnika samo 25 goveda, 40 konja, 195 svinja i 2932 koze i ovce; Drinovci sa 2660 stanovnika 69 goveda i 35 konja; u upi Ruii sa 2700 stanovnika 35 goveda i 25 konja. U Gorici je bio itav kraj sa 35 kua, u kom

su se nalazila samo dva vola i jedan konj. U Lisama od 116 kua bilo ih je 90 bez vola ili konja; u Mokrom od 280 takvih 150 kua; u Crnau od 151 takvih 67; u Uzariima od 95 takvih 55; u Knepolju od 67 takvih 34. U najbogatijoj opini tog kotara, na irokom Brijegu, gde ima 2728 kua, bilo je 1910. 7844 goveda, 1337 konja, 1783 svinje, 49302 ovce, 25120 koza; a 1917. bee 5858 goveda, 686 konja, 200 svinja, 12687 koza i oko 20.000 ovaca. Broj stoke je pao u itavoj zemlji, to se najbolje vidi, kad se sravni statistika iz 1910. sa proletnjim popisom iz 1917. Broj goveda spao je u to vreme za 49039 komada, broj konja za 68.569, ovaca za 695059, svinja za 257.375, a broj koza siao je sa 1,393.068 na 633.310. Prema slubenoj statistici dala je Bosna i Hercegovina za vojsku 150.731 govedo, 120.000 sitne stoke, 5860 teladi i 26.190 svinja. ito je rekvirirano od seljaka za 5070 helera, a on ga je u prolee morao kupovati pod uasnim uvetima po 58 kruna. ak u dravnim uredima prodavan je 1917. kukuruz po 94 helera, a meano brano po 1,90 krunu. Do 1917. procenjivali su koliinu ploda na njivama andari i prema toj proseni, za koju bi se u najbliem sluaju moglo rei da je subjektivna, imali su seljaci platiti treinu agi, a ostali sumu predati dravi, ostavivi za sebe tromeseni obrok od 10 kg. po osobi. 1917. naredila je vlada, da prosenu vre ljudi izabrani od naroda, to je imao biti napredak i poboljica - a njima bi se od strane vlasti dodao nii koji organ kao pisar bez prava glasa. Lokalne vlasti, veoma zainteresovane u pitanjima trgovine sa itom i iznuivanja, izigrale su tu naredbu, kao i sve ostale, pa su kod obezglavljenog, veinom enskog sveta ili kod uplaenog mukog, koji nije imao volje da se mrazi sa andarima, uspevali da proture kao izabranike svoje ljude, ili da, ako se dogodilo drukije, pri nepismenim izabranicima dadu vii uticaj pisarima. Popisnici ti ni su imali posebne plae, nego su od svakog upisanog vagona ita imali po 80 kruna nagrade. Sasvim je onda prirodno, da je u njihovom interesu bilo upisivati to vie ita, bez obzira kako e pri tom proi seljak i savesnost. Posebne kontrole nije bilo. A seljak je bio duan predati ito ne prema tom, koliko ga je bilo, nego koliko ga je bilo upisano. Jedini mu je spas bio, da podmiti "komisiju", a ako to nije mogao posledice su za nj bile esto vrlo kobne. A bilo je i gorih stvari. esto se puta dogaalo, da su pisari, na svoju ruku, mimo procenitelja, upisivali sume, kakve su oni hteli, redovno na tetu seljaka. Tako su, na primer, Vasi Koi u Bavanima (kot. Bos. Novi) procenitelji odredili ito sa 5 met. centi, a pisar Vasilije Tubi upisao sedam i po. Ostoji Marjanoviu prosenili na dvanaest i po, a taj mu upisao 20; Stojanu Bukvi 3, a upisali mu 7. Ostoja Marjanovi trebao je, prema tom spisku, dati dravi vie, nego je uopte imao ita. Kad to nije mogao uiniti poslata je patrola, da mu bezobzirno prekopa kuu. Oduzeto mu je sve, to se nalo, ak i tromeseni porodini obrok, i opet se, naravno, nije mogla dostii upisana suma. Radi toga, jer je Ostoja bio u vojsci, kanjena je njegova ena sa 5000 kruna globe i sa dva meseca zatvora. U kui, iz koje je pet mukih sluilo u vojsci, i gde su bile etiri ene sa osmero dece, nije ostalo ni kilo ita da se prehrane! Isto se dogodilo sa jo 27 porodica u tom selu, a sline su se stvari javljale i iz drugih krajeva. Kako iz Mrakodola (kotar Novi), gde je besavesni Vaso Zec upropastio prevelikim upisom pet kua enadia. Ostoji ekoviu iz Pobrana (kot. Novi) upisano je mesto 3 itavih 7 metrikih senti, Mariji Raki u Mrakodolu mesto 1727, Jovanu Rakiu u istom selu mesto 2538. Mara Jakovljevia iz Mrakodola globljena je sa 4000 kruna jer nije mogla predati one sume ita, koja joj je previsoko bila upisana. U selu Velagiima (kot. Klju) upisao je Mumin Kujundi preko izrine rei proceniteljeve ujednom sluaju mesto 25 senti. A moe se misliti, ta je sve to znailo ujedno doba, kad se radi 20 kila ita ilo u beli svet i kad je ivot porodica zavisio od na grame odmerenih obroka! Stvar nije bila samo u globi i u oduzimanju zaliha, nego i u jo teim kaznama. andari su esto puta, po svom obiaju, pri takvim premetainama bili vrlo brutalni (narednik Kosanovi iz Kneise, kot. Dubica, muio je enu Sime Kondia u Slabini; kot. Novi, tukao je i naterao, da golim telom sedne u vru ljivov kom!), a to je bilo jo gore

odredili su, da se svima tim "nepokornim" i svima, koji su od nevolje krili ito, ne sme izdati iz centrale ni zrno za prehranu. Spomenuti enadii morali su od decembra 1917. do nove etve, poto im je oduzeto sve, jesti mlevene otuke od kukuruza. Petar ari (kot. Klju) sakrio je 1916. svoje ito, koje se posla toga nalo. Ne samo njemu, nego i itavoj njegovoj porodici bilo je od tog dana zabranjeno, da uestvuju u prehrani iz opte centrale tako, da je itava kua morala da skapava od gladi, zar nije bilo drugog naina, da se taj ovek kazni i zar se kazna morala protezati i na nedunu decu? Slino se dogodilo, da istaknemo jo jedan primer, Mati Modriu iz sela Blaevia (kot. Klju). On je prevozio ito sa eleznike stanice do centrale. Jednoga dana falilo mu je na kolima 50 kila kukuruza, ne zna se kako. On je bio prisiljen, da ih plati, - protiv ega se ne bi imalo nita prigovoriti - ali su istodobno i on i sva njegova porodica bili iskljueni od prehrane iz centrale. Prema posebnoj vladinoj naredbi bilo je seno u kotarevima Prijedor, Novi, Dubica i Gradika rekvirirano "bez obzira na potrebe privatnika" tako, da su mnogi seljaci ostali bez krme za stoku i bili prinueni, da je poto poto im pre prodaju. Seno je trebalo za vojne liferante, koji su tako doli do dvostrukog dobitka: mogli su jeftino izhraniti svoju stoku i doi, isto tako, vrlo jeftino, po senama, koje su oni hteli, do novog blaga. Pri rekvizicii seno se plaalo po 13 hel. kilo, dok je trna sena bila 1,201,50 krune. A to je jo gore: seno se nije isplaivalo po meri na vazi, niti se uopte tako merilo, nego su ga, da uproste posao, "strunjaci" odmeravali od oka, naravno uvek na tetu seljaka. Kako se pri rekvizicijama i inae malo pazilo, neka pokae ovaj primer. Selo Koriani (kot. Travnik) lei oko 1200 metara nad morem i ima pau, u najboljem sluaju, od maja do oktobra. 1917. godine to je selo imalo zbog velike sue samo 2072 metr. sente sena i 2821 komad velike i male marve. Za prehranu preko itave zime ne dolazi dakle na glavu ni pun metar sena. A ipak rekvirirala se i odatle itava treina sena, 710 metr. senti! Trgovinu sa ljivom zakupila je Privilegovana Zemaljska Banka, koja sama odreuje cene kako hoe. Njen dobitak 1917. iznosio je 14,000.000 kruna. Kad se sravne sene, koje seljak dobiva za svoje glavne proizvode sa senama, koje mora da plati za industrijske artikle, za prehranu i ostalo, onda se jasno vidi, da on neminovno ide svojoj propasti. Njemu se ljiva plaala izmenu 2440 hel., duhan izmenu 23,50 krune, a on je morao da plati klupko konca po 4050 kruna i metar najobinijeg sukna po 90120 kruna! Teak je i inae imao najvie da podnese. Za inovnitvo se brinula vlada i ono samo za se iskoriavajui svoje poloaje za mito i kriomarenje; graanstvo se, dobrim delom kao vetije i okretnije bavilo lihvom, kriomarenjem i trgovanjem, a samo je teak bio upuen sam na se i osuen da svojom mukom zajazi i jedne i druge. On je podnosio sve neprijatnosti. Evo, na primer, samo jedne. Sve centrale za prehranu bile su po varoima. Teaci su po svoj obrok brana morali dolaziti sami i iz najdaljih sela i ekati onda u gradu po itave sate, ak i po itave dane da dou na red i da im se da ili ne da njihov deo. Fra iril Ivankovi javlja, da su njegovi upljani iz Ruia esto puta u Ljubukom po osam dana ekali, da dobiju svoju kvotu. A i do te se nije uvek moglo doi, jer se najpre imalo podmiriti inovnitvo i grad. Fra Milas, upnik iz Drinovaca, tvrdi, da u njegovoj upi jedna porodica sa 11 glava za 14 dana nije mogla dobiti nita, a jedna druga sa 9 glava, da nije dobila nita za 18 dana! Slinih sluajeva bilo je vie. A iveti se moralo. U ljutoj nevolji dizali su se tad ljudi iz najdaljih naih krajeva, iz Trebinja, Bilee, Ljubukog, Glamoa, Petrovca, da idu u Slavoniju, ne bi li tamo nali togod ita, - bilo se presreno sa 5060 kila - da donesu kui i prehrane porodicu. Nije se pitalo za umor i troak. Prodavao se zadnji komad blaga ili zadnja krpa iz kue, da se samo moe poi do eleznice i pobrinuti se za hranu. A i onda kolika nevolja! hrana se mogla proneti samo kriumarenjem, koje je bilo spojeno s mnogo opasnosti, ili u izuzetnim

sluajevima proputanjem pojedinaca. A pomislite, koliko je morao biti oaj onih, koji bi proli toliki put, platili toliki troak, kupili ito, pa kad im ga na granici zaplene andari ili finansi i potroe za svoje svrhe! Kako natrag? Bez novca, bez hrane, u gladnu kuu, gde sve eka na njegov zalogaj? Da izbegnu tome i da spasu ivote krenule su bile itave porodice iz petrovakog i glamokog kotara, da se sele u Slavoniju u Ugarsku i da se tamo sigurnije prehrane. Broj tih iseljenika raunao se na 70008000 dua. Kolika je morala biti beda u zemlji pokazuju dovoljno ovi podaci: itava etva iznosila je 1914. u Bosni i Hercegovini 5,655.330 metr. senti itarica, 1916. samo 2,799.760 a u 1917. taj je broj spao na 1,544.290. Za odreenu kvotu po glavi (7 kila brana meseno za gradove, 10 na selu, 19 za teke radnike) trebalo je za itavu zemlju 21,158 vagona ita, a zemlja je imala svega, kad se odbiju usevi, 10807. Sve se ostalo moralo uvesti, a kako je s tim ilo u doba opte dezorganizacije i u prilikama, kad se to smatralo kao neija dobra volja, moe se Beh misliti. Posledica toga bila je glad, i to najuasnija. Evo primera. Porodica Lalovia iz Zagorja kod Kalinovika bila je pre rata vrlo imuna. Na poetku rata ubili su vojnici svu etvoricu odraslih mukih u toj kui. Ostala je samo udovica Milica Lalovia sa decom. Jo nedorasla sina uzeli su joj u vojsku, a nju su s decom oterali iz kue. Pobegla je u okolicu Mostara, gde je proivela oko godinu dana. Kad joj je najzad uspelo da se vrati doma, nala je pustu i razvaljenu kuu, u kojoj vie nije bilo niega. Pree s toga u jednu kolibu, gde je nekako provela leto, ali kad je dola zima i glad, nasta strahovita nevolja. Jela je s decom trave i korenje, kozlac i lipovu koru, ali ni toga ne bi dovoljno. Deca su umirala u najteim mukama; ispadali su mu nokti na rukama i nogama; oticali su kao breii i najzad su, u najljuem jadu, ugrizali jedno drugo. Tako je preko zime 1916. sirotoj eni umrlo petoro dece. I iz drugih krajeva isto su tako strane vesti o pomoru od gladi. U Hrasnu (kot. Mostar) umrlo je u prolee 1917. 18 osoba od gladi; u ljubukom kotaru, u Ruiima 21, u Tihaljini 14, u Drinovcima 41, u Veljacima 6, u Grudama 8, u Meugorju 10, u Rakitnom 4, u Gorancima 3, u Klobuku 5, u Humcu 11, u Vitini 3. U Drinovcima od 41 umrlih 21 je bilo sa ezdeset godina i vie, a 6 ispod deset godina; u Tihaljini od 14 umrlih 7 iznad 60 godina, a 4 ispod 10; u Veljacima, Grudama, Humcu i Vitini od 28 umrlih bee 13 iznad 60, a 4 ispod 10 godina. U glamokom kotaru bilo je sela, koja od 30. oktobra 1917. do 18. januara 1918. nisu dobila ni zrna ita iz dravnih centrala. U etiri sela toga kotara, u mesecu decembru, umrlo je 11 osoba od gladi, od toga 7 u samoj Prekaji. Fra B. Jerkovi iz Hrasna javlja, da je u njegovoj upi lekar konstatovao samo jedan sluaj smrti od gladi na domainu jedne kue (maj 1916.), dok je on po dana pre toga sahranio njegovu enu i ker, koji su umrli sigurno iz istog razloga. Fra Nikola Ivankovi obavetava, da su njemu samom i otac i majka umrli od gladi, dok je on bio u Beu ne mogui im pomoi. Sam gospodar Bosne, general Sarkoti, priznao je javno, da po andarskim izvetajima, "nije mogao nabrojiti vie od 200 sluajeva smrti od gladi i to u pograninim podrujima" (Hrvatska Rije, br. 205,1917.) I nesumnjivo bi broj tih stranih vesti bio jo vei, da nije dola srena misao spasavati decu od gladi i slati ih na prehranu dobrim ljudima u Hrvatskoj, Slavoniji, Sremu, Bakoj i Banatu, gde su bili zbrinuti i zatieni. Zahvaljujui aktivnosti plemenitih enskih iz odbora SHS bilo je do 1. avgusta 1918. 12270 dece iz Bosne i Hercegovine dovedeno u te krajeve i dato na prehranu. I pomor je uopte bio neobino velik zbog silnih patnja i iznurenosti stanovnitva, kao i zbog loe prehrane. U godinama 1914-1917. umrlo je u Bosni i Hercegovini, po slubenom saoptenju, 100.986 dece ispod deset godina, to prelazi normalu gotovo za dvostruko. U izvesnim parohijama razlika je izmenu sluajeva smrti i poroda neobino velika, ponekad dvostruko vea, naroito od 1916. unapred. U upi Hrasno, da se vratimo na poznate izvetaje, gde se o tim stvarima vodila prilena evidencija, od 1.1. do 25. X. 1917. bilo je 33 roenih i 66 umrlih (+ 9 kod vojske; svega 75); u Ruiima 1917. 35 roenih, 76 umrlih (+ 15

kod vojske); u Posukom Gracu 1916. 49 roenih, 54 umrlo (+ 20 kod vojske), 1917. do 20. XI. 29 roenih, 58 umrlih (+ 8 kod vojske); u Drinovcima 1916. 60 roenih, 71 umrlih (+ 6 kod vojske), 1917. do 15. XI. 37 roeno, 82 umrlo (+ 2 kod vojske); u Gradniima 1916. 131 roeno, 150 umrlo (+ 28 kod vojske), 1917. 105 roeno, 135 umrlo (+ 9 kod vojske); u erinu 1917. 51 roen, 98 umrlo; u Rakitnom 1916. 60 roen, 77 umrlo (+ 26 kod vojske), 1917. do 2. XII. 50 roeno, 79 umrlo (+ 18 kod vojske); u Posuju 1916. 82 roena, 84 umrla (+ 11 kod vojske); 1917. 78 roeno, 86 umrlo (+ 16 kod vojske); u Grudama 1916. 50 roeno, 44 umrlo (+ 10 kod vojske); 1917. do 15. XI. 39 roenih, 61 umrlih (+ 17 kod vojske); u Valjacima 1916. 54 roena, 42 umrla (+ 9 kod vojske), 1917. 33 roena, 43 umrla (+ 10 kod vojske); u Tihaljini 1917. do 15. XI. 31 roeno, 67 umrlo; u Klobuku 1916. 54 roeno, 69 umrlo (+ 7 kod vojske), 1917. do 25. XI. 55 roeno, 59 umrlo (+ 16 kod vojske);u Humcu 1916. Poroeno, 98 umrlo (+ 41 kod vojske), 1917. 102 roeno, 133 umrlo (+ 16 kod vojske). Tako je od prilike bilo i po itavoj ostaloj zemlji. Po slubenoj statistici bio je ve 1915. broj mrtvih vei nego broj roenih (57.844 ro., 62.792 umr.); 1916. bio je broj poroda 39.228 a pomora 56.939; 1917. bilo je 15.092 umrlih vie nego roenih, (46.114 pol)., 61.246 umrlih). Pri tom nisu uraunani svi gubici kod vojske (naroito ne za 1917. i kod zarobljenika), koji bi ovu razliku inili jo reitijom i jo stranijom. Izvetaji o stanju dece bili su strahoviti. "U ovdanjem kraju", pie kotarski pristav iz Slunja Sava Jakovljevi enskom odboru SHS 20. decembra 1917., "po srpsku je djecu zlo. Ima ih po cestama, umama, stijenama i gdje god se ovjek makne. Oevi su im u vojsci ili su izginuli, a majke im u Slavoniju otile. Djeca su tako ostala na cesti". Sama vladi bliska Bosnische Post, br. 128 od 1917., navodi, da "bosanska djeca gladuju" i da je njihova nevolja u istonoj Bosni uasna. U selu Ratkovu (kot. kljuki) ubio je ore aji, deak od sedam godina, svog trogodinjeg brata Duana, da ga spase od muka radi gladi. U dva transporta dece, koja su ila na prehranu, umrlo je troje od gladi. Gotovo bez odela, sa poderanim kouljama, bez gunjia i esto bez gaa, potpuno izgladnela deca su dolazila u Zagreb, preko itave zime, toliko bespomona i klonula, da ih je trebalo prosto vraati u ivot. A vlasti su se toliko nemarno brinule o njima, da je jedan transport dece iz Hercegovine, 512 na broju, iao teretnim vozom od Mostara do Broda, od 3. aprila u 1 sat po podne do 5. aprila u 7 sati pre podne, dakle puna 42 sata, za jedan put, koji se inae prevaljuje za 1820 sati. Od Konjica, gde su veerala u 7 sati prvog dana do Zavidovia, gde su dola drugi dan u vee u 5 sati, deca itavim putem nisu vie nita dobila da jedu. Takav rad smatrao se jo pomaganjem itave akcije! Kakvih je sve primera nasilja i surovosti bilo kod organa vlasti neka pokau ovi sluajevi. Sudac Josip Hrabar naveo je u 123. br. Srpske Zore, da je ljubinski kotarski predstojnik Franc Majerberger za 1916., 1917. i 1918. godinu rekvirirao po 14 litara mleka dnevno za svoju potrebu i njim hranio svoja tri psa i magaricu. Mleko je uzimao badava i nikad nikomu nije bilo plaeno. "Svet je u pomanjkanju hrane jeo hljeb od kljenove kore, dapae je bilo sluajeva da su ljudi jeli hljeb napravljen od zemlje i istuenih kostiju pomean sa lojem. To je meni kao tadanjem sucu bilo dobro poznato jer sam imao sijaset prijava smrti usled tog jadnog kruha. Jedna sirota ena je imala jednu kravu od koje je muzla mleko za svog jedinca sinia koji druge hrane osim tog mleka nije imao. Ona je ipak morala nositi predstojniku Majerbergeru mleko i uskraivati jedinu hranu svom jedincu". O svim nedelima tog prestojnika podnesena je prijava bivoj Zemaljskoj Vladi;

provedena je i istraga, koja je sve to utvrdila; ali je ipak sve ostalo po starom. Majerberger je oznaavao suca kao "jugoslovenskog agitatora" i neprijatelja Maara i to je za ono vreme bilo dosta da ga potpuno zatiti. Bio je samo premeten iz Ljubinja u Sarajevo. Mnogi inovnici, naroito prestojnici po kotarevima iskoriavali su ovu oskudicu i vreme bez kontrole u najsebinije trgovake svrhe i zulume. itav niz bilekih graana sa uasom je prikazivao rad njihova upravitelja Vensela Sobeka. Taj je ovek uzeo itavu aprovizaciju kotara u svoje ruke i nastojao, da itavu trgovinu s namirnicama provede sam. "Gladan narod nije smio pitati... za cijenu, a kad bi koja sirotinja izustila koju rije o cijeni i izrazila svoje negodovanje radi preerane cijene, to je Sobek obiavao mjesto usmenog odgovora svojim korbiem nemilice tui jadnu sirotinju... Njemu je bio glavni princip izdati ivotne namirnice onome koji bolje plati, a ne onima, kojima je morao davati. Tada postojei trgovaki konzorcij u Bilei naruivao bi na svoj raun ita, brana i t.d., no kad bi ta roba stigla, to je Sobek istu robu u svoje magazine u dvoritu kotarskog ureda smjestio i sam sobom prodavao, naravno uz lihvarsku cijenu, a tako isto je radio i sa itom, koje je dolo na kotarsku primonu zakladu". Pored toga, bojei se prijave i tube, on je vrio este zulume, da zastrai publiku ili da se osveti. Tako je, na primer, zatvorio Joku Mirkovia, majku od estero dece, jer je posumnjao da se ona potuila radi nepravedne deobe hrane i zlostavljanja. "I ako su svi graani dokazivali nevinost Joke Mirkovi i molili Sobeka, da je pusti iz zatvora, Sobek bez milosra i bez ikakovih ljudskih osjeaja odbio je tu molbu, a Joka Mirkovi morala je sa svojim djetetom od nekoliko mjeseci i pri sisi 10 dana nevino odleati". "Luku Kapora, Toma Anelia, trgovce iz Bilee, te svetenika Rista Bjeletia i jo drugih 16 vienih graana i seljaka isti je Sobek odmah nakon njihovog povratka kui iz Neidera, gde su bili internirani, na svoju ruku predao vojsci na rad, te su morali 6 mjeseci raditi na cesti po granici Crne Gore". Poreznika je denuncirao kao velikog Srbina samo za to, "to ga je kao porezni inovnik morao oporezovati radi njegove trgovine sa hranom". (Srpska Zora, br. 83, 1919.). Vlasti same inile su vrlo malo da tu optu bedu umanje. Mislei, da e zlo izgledati manje ako ga zaneu, one su prosto zabranjivale svako izveivanje o tome, ak i prijave smrtnih sluajeva od gladi, i sistematski su uguivale svaku javnu debatu o tom. Na lini zahtev generala Sarkotia, poglavara zemlje, nisu ni zagrebake novine smele donositi nikakvih vesti iz Bosne, koje bi stanje prikazivale u pravoj svetlosti. Samovolja vlasti bila je bezgranina. Tako su se, na primer, mogle da vre i ovakve stvari: prestojnik u Sanskom Mostu Oto Daj osnovao je bio sa 160.000 kruna optinskog novca svinjsku klaonicu, koja je, neveto voena, dovela do deficita. Da ga nadoknadi on je, pored javnog lihvarenja sa ivotnim namirnicama u gradu, izdao naredbu, da bi proturio neke suve smokve svojih pomagaa, da niko iz centrale ne moe dobiti brana, ako ne kupi i tih smokava, i to komad po 32 helera! Bedni svet, i teaci i graani, morali su vriti tu zapovest, i ako su za svoj novac imali nesumnjivo preih potreba. Ili ovako: na pruzi Srnetica-Jajce silom su gonili svet na rad i plaali mu nadnicu, uz tadanje sene, po cigle dve krune! Ratne potpore, izdavane porodicama mobilizovanih, bile su oskudne i prema senama za namirnice vie nego nedostatne. Luca Orekovia iz sela Blaevia (kot. Klju) dobivala je za se i svoje osam dece samo 50 kruna meseno. Ivan Buljan Stojanov iz apljine slui s bratom Jurom u vojsci, ima estero eljadi, a ti primaj u 30 kruna potpore. Jure Seli ima u vojsci dva sina, kod kue 11 glava i dobiva 28 kruna. Sava Zurovac, iji je mu Mitar poginuo, a ona ostala s petero nejake dece, dobivala je 26 kruna meseno. Janja Vranki, starica od 74 godine, iji sin Ante od poetka rata slui u vojsci, prima zajedno sa osmero unuadi 31 krunu. I t.d. Lista bi ova mogla da se otegne u beskrajnost, sve sa primerima ovakve vrste.

Zloupotrebe su injene naroito i sa upisivanjem ratnog zajma. Trgovca Ristu ajia u Fojnici kod Gacka dao je nevesinjski prestojnik zatvoriti, poto mu je 17 puta vrio kunu premetainu, i onda ga poslati na front. Od njegove ene, koja je s itavom porodicom ostala nezbrinuta, traio je ipak upisivanje ratnog zajma, pretei joj, da e inae skratiti itavoj porodici davanje hrane iz aprovizacijonog ureda. Takva je pretnja, naravno, morala delovati. Svetenik Pavle Ubavi iz Gerzova, optuen radi veleizdaje u Banjoj Luci, zovnut je jednog dana, poto je bio reen optube, ali jo pridran u zatvoru, na sud, gde mu je saopteno, da je dobio neku trabinu, ali da mu se ona odmah upisuje u ratni zajam. On je, zbunjen, morao pristati. U koli su uitelji naterivali decu, da upisuju zajmove i ko je god od roditelja imao ma kakav stalniji prihod morao je pristati na to. Bosnische Post, br. 234, 1915., javno je proglasila tu ideju. Isto su tako prisiljavani i inovnici i na raun toga su im delomino odobravani predujmovi, koji su se onda u ratama imali vraati. Poglavar zemlje, Stjeran Sarkoti, upuivao je sam cirkulare i javne pozive "crkvenim velikodostojnicima, manastirima i upnicima, politikim oblastima i uiteljima, poreznicima i carinicima, finansijskoj strai i andarmeriji, upraviteljima erarnih i privatnih industrijskih preduzea" da "deluju" "na sve njihovom delokrugu pristupane, odnosno ima podreene krugove stanovnika i nametenika", da to vie upisuju za ratni zajam. A ta je takav poziv, s tom odvie jasnom stilizacijom, u ono vreme apsolutne sile imao da znai, mislimo da ne treba poblie objanjavati. Komesar grada Sarajeva, kad je optina grcala u dugovima, upisao je za IV. ratni zajam 500.000 kruna. Isti je sluaj bio i sa mostarskom. Pupilarni fondovi, ne traei odobrenja zainteresovanih, upisali su na svoju ruku 825.000 kruna na prva etiri ratna zajma. Tako je injeno i s mnogim drugim fondovima. Invalidski fond upisao je 100.000 kruna za IV. ratni zajam; isto toliko i fond Crvenog Krsta. Kotarske primone zaklade upisale su na prva etiri zajma 640.000 kruna. U Sarajevu je ratni zajam, inae, upisivan kod vladina poverenika, odnosno gradskog komesara. Taj je zvao pojedince sebi i esto diktovao sume za upis, koje su se tu morale i iskazati. Isto su to inili i mnogi prestojnici u zemlji. Tako je skupljeno za sedam ratnih zajmova 217.000.000 kruna u Bosni i Hercegovini. Kad nisu uspele sve kombinacije za saziv ueg bosanskog sabora i kad se u zemlji videlo i suvie oitog ustezanja, da se ue u razne medlize, gde e trebati ljudi iz naroda da svojim imenima zatiuju pogreke reima i dele odgovornost s njima za dela uinjena bez njih i preko njih, vlada je najzad odluila da posebnim nainom doe do takvog jednog tela. "Naredbenim putem" stvorila je takozvano Prehranbeno Vijee u januaru 1918. i pozvala ga na pregovore o hrani mesec dana kasnije, kad je hrane gotovo nestalo i kad se u glavnom nije imalo o em mnogo razgovarati. A kako je i od koga je sastavljeno to vee vidi se najbolje po tom, to je Banju Luku zastupao jedan andar, Ahmet Hadikadi, koji je za tu priliku dobio naroit dopust i dozvolu da se obue u graansko odelo i to je, mimo sve druge Hrvate i katolike tog okruja, iao kao narodni izaslanik nemaki kolonista iz Rudolfstata Oskar Bekman. A takvo vee moe se ve misliti, kako je smelo, znalo, moglo i htelo braniti interese gladnog naroda i ukazati otvoreno na prave uzroke njegova poloaja! Zanimljivo je dalje i ovo. Juna meseca 1918. bila je u Brkom jedna ira anketa ljivara i ljivarskih trgovaca. Ovi su podneli prestavku vladinom povereniku, da prema privilegovanoj Zemaljskoj Banci, koja je monopolisala sav izvoz, i prema njenim prekupcima zatite svoje interese, koji su istodobno interesi svih produsenata ljive u istonoj i sredinjoj Bosni, interesi nekolicine hiljada naih ljudi. Vladin poverenik im je odgovorio u ime starije vlasti, ali povodom

njegova odgovora nije smela pasti nijedna re ni debate ni kritike Od kakva su onda smisla bila ta veanja, ankete, saborisanja i sve druge formalnosti? Ne znai li to prosto, da se kao u svemu drugom, i tu morala ropski sluati re vojnog zapovednika zemlje i da se po tom sistemu bezuslovne pokornosti imala militarizirati i trgovina, kao to je to ve bilo uinjeno gotovo sa svim drugim? Naslee razrivene Austrije, i moralno i fiziki i materijalno, imae dugo da titi nau novu dravu. I ako je rat ublaio mnoge opreke, proirio pae vidike, produbio naa oseanja dao naim pogledima nov i puniji i svesniji sadraj, on ipak nije liio svet svih starih strasti i nije mogao da podjednako deluje na sve intelekte. I po svom postanku, i po nainu svog voenja, i po nevoljama koje je izazvao on je otvorio mnoge rane i ostavio ih nezaseljene sve do najnovijih dana. S jo uvek mnogo predubeenja mi ulazimo u novi ivot, zaraeni moralom, koji nas je uzajamno trovao. I ako bi moda bilo naivno govoriti o potpunom preporoaju, koji je imao da nastupi u naem drutvu, svakako je potrebno istaknuti, da se moda i odvie, i ne nesvesno, nadovezuje na staro, koje je u mnogo sluajeva bilo i malo dobro i malo pohvalno i nimalo na ponos nae nacionalne kulture. Mi ne smemo dozvoliti, u najviem svom interesu i u ime te kulture, za koju se danas oduevljavamo da se ma kad u budunosti mognu ponoviti strahoviti primeri naih meusobnih odnoaja, koje je na izvesnim mestima tako surovo dokumentovala historija ovog rata. Sloboda samo razvija vrline i ona e, nadamo se, onako isto intenzivno proistiti nae due, kao to je svetlila u naim idealima.

Napomena.
Molim, da se, pored sitnijih greaka, ispravi ekavtina u memorandumu, str. 714, koju je slagar uneo prema mom ostalom tekstu u tom nareju. Kako je bilo i oekivati tokom vremena dolaze u javnost i noviji podaci i prilozi za stvari, koje obrauje ova knjiga. Mi ih, naknadno, spominjemo ovde upozoravajui na potrebu, da svak treba da napie verno i s preciznim oznakama, sve to je video i doiveo u ovo tesno vreme, da bi za docnije narataje ostala to punija slika svega onog to je pratilo veliki Svjetski Rat i stvaran> najobilnijeg dela nae historije. Za zainteresovanost u sarajevskim demonstracijama svedoi to, to je jedan straar, Budnjevi, bio kanjen zatvorom od est meseci, "samo zato to se maio za sablju put razbijaa" i to su straari, po iskazu jedno! nadstraara, morali biti pasivni, jer su njihovi komandanti posmatrali ruenje ne kuajui nita da to spree "Srp. Rije", br. 165, 1919. Trgovca Aleksu Bajetia upozorio je jedan straar pre podne 30. jula, da ukloni deij iz kue kazavi mu "da nee imati zatite od strane vlasti." Pri ruenju kod njega uestvovali su i ulanski vojnici, a kad je on molio jednog oficira za zatitu dobio je odgovor: "Geschiet ihnen Recht" S. R. br. 161. Kako se u zatvoru postupilo s pohvatanim atentatorima kazuju pisma Trifka Grabea proturena potajno njegovim roditeljima. U njima on pie: "Onu vee kad su me svezana dotjerali predadoe nas u policijski zatvor. Tu smo se rastali, i mene su do pola noi ispitivali vladin povjerenik Gerde i barun Kolas. Ispitivali su me unakrtavajui razna pitanja, kako bi lake to od mene doznali. Ali poto ne htjedoh nita priznati, predadoe me u zelenu sobu maarskim pijunima. Muenja su bila uasna. Stezali su nam grudni ko sa nekom mainom od koje smo strane bolove trpjeli. uanje na buretu bilo je jo gore, bure je bilo napunjeno s sementom, a na rubu bureta morali bi kleati, ali, kako je bilo nemogue ravnoteu odrati, padali bi, praina bi nas guila i tukli bi nas sve dotle dok se ne bi onesvjestili. Pod dojmom

tih muka prenio bi se u neki san, i kad bi me udarcem probudili spremni jo uvijek na nova muenja, ja jednog od ovih oamarih, ali su se tek onda razjarili i nastavili su jo stranija muenja. Volio bih da su me ubili. Sve im to ne bijae dosta, nego su i pse nagonili na nas, ali najvei je gnjev pokazao jedan musliman valjda za uvrijeenim ponosom za Ferdinandom i Sofijom, koji me toliko muio, da ne mogu ni opisati. Moda bi se vie zadovoljio, da me ubio. Govorio je, da sam bunio nae Paljane na ustanak i nagovarao je sviju da me i dalje mue." (Glas Naroda, br. 276,1920.).