SAVRENI UITELJI Autor: Bau Kaluri Izdava: IP ESOTHERIA - Beograd 1994.

Prvi put kod nas predstavljanje Velike Petorke: petoro Savrenih uitelja, koji, dok su inkarnirani u telima na Zemlji, upravljaju celokupnom spiritualnom hijerarhijom Univerzuma. Poetkom prolog veka to su bili oni koji su spustili iz boanskih visina svest Avatara Meher Babe: Hazrat Babaan, Imperator; Narajan Mahara, Gospodar Srca; Taudin Baba, Kruna Svih Proroka; Upasni Mahara, Kralj Jogija i najvei od svih, Sai Baba iz irdija, Alahov Fakir. Ova knjiga ukratko pripoveda o njihovim velikim ivotima i delima, kao zavetanje buduim generacijama. SADRAJ I II III IV Savreni uitelji Suze naseg doba Hazrat Babaan, Imperator Narajan Mahara, Gospodar Srca Taudin Baba, Kruna Svih V Proroka VI Sai Baba, Alahov Fakir VII Upasni Mahara, Kralj Jogija SAVRENI UITELJI - GLAVA I Savreni uitelji Petoro najveih lopova na svetu petoro je ivuih Savrenih Uitelja svoga doba. Oni esto kradu srca ljudi, a periodino takoe kradu mene i sputaju me dole meu vas. Nanovo i nanovo moram da postanem ono to jesam, i svaki put to potie od petoro Savrenih Uitelja. Gdegod se inkarniram, (Persija, Indija, Izrael ili Arabija), u bilo koje vreme, to e uvek biti zasluga ovih petoro. Nikada ne dolazim po mojoj sopstvenoj elji. Ona uvek potie od petoro Savrenih Uitelja
1

koji me dovode dole (u ljudsku formu) tokom, svakog avatarskog perioda. Ovih petoro dre klju celokupne kreacije koja sadri beskrajan broj univerzuma. ovek moe postati Bog i ljudi koji postanu Bog mogu postati Savreni Uitelj. Zbog petoro Savrenih Uitelja ja se pojavljujem na Zemlji kao ovek. Oni me privlae dole, i ja doivljavam sebe kao Sve i takoe vam govorim da sam Bog ja sam Sve. Stanje Bogo-Ostvarenja Beskrajno Znanje, Mo i Blaenstvo ne moe se opisati. Jedino moe biti znano onima koji prihvate to vrhunsko iskustvo svesnog stanja Boga. Ostvarenje Boga je iza domaaja uma. Petoro Savrenih Uitelja su petoro Osoba svoga doba koje ne samo da postaju Bog, ve se, nakon postizanja Bogo-Ostvarenja, takoe sputaju dole do obine i normalne svesnosti oveka. Stoga oni poseduju istovremeno Boansku Svest zajedno sa mentalnom, suptilnom i grubom svesnou. Svet nije nikada bez petoro Osoba koje su Svesne Boga, koje su Savreni Uitelji. Uprkos pojavljivanju kao petoro razliitih Osoba, oni jesu i uvek ostaju jedan Bog, kao to svako od njih zapravo ima isto vrhunsko iskustvo Svesnosti Boga. Ipak, u spoljnim odnosima sa svetom, svako od njih pokazuje razliitu linost, sa njegovim ili njenim vlastitim karakternim osobinama, ukusima, prirodom, navikama i nainom ophoenja sa ljudima. Svih petoro Savrenih Uitelja BABAAN, NARAJAN MAHARAD, TAUDIN BABA, SAI BABA, UPASTI MAHARAD ine zajedniki MENE AVATARA. Svih ovih petoro Savrenih Uitelja su me spustili dole, i sve to sam postao
2

zasluga je ovih petoro. Stvoren sam od svih atributa ovih petoro Uitelja, i moje stanje Avatara obuhvata pet stanja ovih petoro Savrenih Uitelja. Dakle, kvaliteti svih petoro su u meni. MEHER BABA SAVRENI UITELJI - GLAVA II Suze naseg doba U onom trenutku nae epohe kada se 19. vek blii svom kraju, tama je vodea snaga koja ukida svako svetio. Individualni um je postao kruto ogranien, a njegov uobraen ego, nepovratno tat. Um oveka je budan u svojoj ekstremnoj aktivnosti - i u tom probuenju intelekta, srce je izgleda usnulo svoj veni san. Kakva strana propast se desila! Kako je alosno ovo nae Doba! Kakav bes i kakvu patnju je samo stvorila ova tama! Evolucija svesti je zaustavljena. Sada je njen dalji napredak nemogu bez pojave Avatara. U takvom stanju, nae Doba jadikuje nad svojim traginim poloajem. Tuga i pometnja su preplavili nae Doba. Neprekidno prizivajui Boga, ono oplakuje svoju nesreu. Njegove suze preklinju Boga da spasi svet. Svetlost naih oiju se gubi u nadolazeoj tami sudnjeg dana. Tumarajui po mraku ljudskog neznanja, nae Doba jadikuje bespomono i iscrpljeno. Zarobljeno u sopstvenom oajanju, nae Doba je zaboravilo da su njegove suze, kad god bi se pojavile, uvek bile obrisane. Slepi su uvek imali vostvo Drevnog, a bogalji oslonac na Njegovom ramenu. Zar nije svakom Dobu obeao taj Drevni da e On, kada god tama preplavi svetio, ponovo uzeti neku formu kako bi obrisao suze oveku? Ali kako se nae Doba moe seliti toga, kada je ono zaslepljeno oblacima tame, oslabljeno i neuteno? Kada bi se setilo obeanja Drevnog, smoglo bi snage da podnese vlastiti teret. Ali za sada je njegova patnja isuvie velika, a beda i nevolja nepodnoljiva. Nae Doba vie ne moe nita da podnese. Pa ipak, pometnja ovog Doba nije skrivena od Boga. To je Njegova igra! U venoj borbi izmeu svetla i tame, za sada izgleda da pobeuje tama. Meutim, njen prividni trijumf zapravo predstavlja njen sopstveni poraz. Ostade uvek misterija zbog ega svetlost doputa (uz puno znanje) tami (u njenom neznanju) da veruje u pobedu. ta je ova tama kada znamo da je i najmanji zrak svetlosti dovoljan da ukloni ak i najdublju tamu? Ali mi smo zbunjeni i obeshrabreni; nae strpljenje je na izmaku. Nae Doba gorko jeca u svojoj patnji. Kako da umolimo Boga da nam pomogne? Glas naeg Doba jedva da je ujan. Na um je ogranien i nema predstavu o tome ta se zbiva u beskonanom univerzumu. Boanskost pripada samo Savrenim Uiteljima naeg Doba. Jedino oni mogu pomoi. Jedino oni mogu spustiti Samog Boga u ljudsku formu! Avaj! Nae Doba je tako tragino! Koliko dugo e jo nae suze tei? Da li emo se setiti drevnog obeanja? Ovaj svet je na samrti; dah mu polako nestaje. ovek je izgubio svaku nadu.
3

Oh, Doba, nemoj plakati!, Boanski glas polako progovara. Svet spava, i da bi ga probudio, Probueni se ponovo inkarnirao. Buka sveta je velika i da bi je stiao, Probueni e prebivati u utnji. Svaiji um radi veoma brzo, i kako bi ponitio sve umove do neke mere, Probueni e postati tragalac. oveanstvu e biti pokazan put ljubavi. Budite strpljivi; nemojte oajavati. Pomo Drevnog tek to nije stigla. Reka suza ovog naeg Doba polako presuuje. Ono razmilja o onome to je ulo, i njegovo srce progovara: Drevni? Probueni? Da li je to mogue? Toliko vekova je prohujalo... Da li je mogue da postoji tolika srea? Nae Doba poinje da traga po Zemlji za izvorom ove boanske poruke. Ono pronalazi pet Savrenih Uitelja... Uprkos svojoj iznenadnoj srei, nae Doba poinje da sumnja u te vesti, pitajui se kako Drevni moe da bude roen na svetu ba u ovo doba? Posle dubokog promiljanja, ono je opet obeshrabreno i smeteno. Ali iznova uje glas: Oh, Doba, nemoj sumnjati! On je ovde! Kada je videlo tvoje suze, pet Savrenih Uitelja je dovelo Besformnog ponovo u formu. Pet Savrenih Uitelja je zaklonilo velom oi Probuenog, ali e on biti podignut kada za to doe vreme. Tada e Njegov rad i patnja otpoeti jo jednom, i vino ljubavi e tei iz Njegovog pogleda. Nae Doba je konano ubeeno; radost i nada natopie njegovo srce. Oh, Boe! Oh Boe, kako si Ti milostiv! Kako smo mi sreni! Spasioe na, Oslobodioe, konano si doao! Koliko smo samo udeli da Te vidimo. Nae Doba se okree i evo ta vidi - evo ta uje ... SAVRENI UITELJI - GLAVA III Hazrat Babaan, Imperator Ja sam onaj koji je sve stvorio! Ja sam izvor svega u kreaciji! uvi ove izjave, razjarena gomila fanatinih Balui vojnika sahranila je staricu koja ih je izgovorila, ivu. Posle vie od deset godina, kada su se neki od ovih vojnika zadesili u Puni, na njihovo krajnje iznenaenje ugledali su istu staricu, Hazrat Babaan, kako blagosilja grupu sledbenika. Uviajui svoju stranu greku, prili su Babaan i zamolili je za oprotaj, dodirujui glavom njena stopala u znak potovanja. Babaanina priroda je bila kraljevska. Ljutilo bi je ako bi joj se neko obratio sa Majko. Starica bi estoko protestvovala, Ne zovi me Majkom, budalo. Ja nisam ena, ja sam mukarac! Posle dostizanja najvieg spiritualnog stanja u koje moe dospeti ljudsko bie, stanja Kutuba, ili Savrenog Uitelja, Prakriti* je poela da joj slui, i tako je ova ena poznata kao Hazrat Babaan*, postala Savreni ovek. * Prakrili je Priroda, materijalni uzrok univerzuma (Pogledajte str. 318. u knjizi THE NOTHING AND THE EVERVTHING od Bau Kalurija). * Babaan doslovno znati Jedno sa Bogom - Svesno Jedinstvo. Onaj ko je stopljen sa Bogom i ko ga je realizovao, ima neogranienu Svest o Ocu u stanju Nirvikalpa Samadija. Pogledajte str. 296. i 297. u knjizi BOG GOVORI od Meher Babe.

Hazrat Babaanino roeno ime bilo je Gul Ruk. Devojica se rodila u kraljevskoj muslimanskoj porodici iz Baluistana, u severnoj Indiji izmeu 1790. i 1800. Ime joj je bilo sasvim odgovarajue; Gul Ruk znai slina rui ili sa obrazima nalik rui. Njena fizika pojava je zraila lepotom, a njen unutranji duh je liio na ruu iji miris i lepota nikada ne nestaju. Gul Ruk je zadrala ovu prefinjenu lepotu tokom celog svog ivota, i kao Hazrat Babaani, ljudi su joj dolazili sa svih strana bez obzira gde da je ila. Gul Ruk je bila podizana kao bogata princeza, i nije se tedelo na njenom obrazovanju, kako bi sve bilo u skladu sa kraljevskim poreklom. Devojica je bila pametna i inteligentna, i jo kao mala je nauila napamet ceo Kuran; tako je jo kao dete postala poznata kao Hafiz-e-Kuran, Takoe je poznavala nekoliko jezika - arapski, persijski, patu, urdu, pa ak i engleski. Poto je bila zainteresovana za spiritualnost jo od detinjstva, Gul Ruk je provodila veinu svog vremena u samoi, recitujui molitve koje je nauila iz Kurana, ili u tihoj meditaciji. Kada bi njeni kolski drugovi dolazili da se igraju, esto bi bili razoarani kada bi videli daje ona vie volela tihu sobu od njihovih igara, i sa aljenjem bi odlazili. Kako je devojica prerasla u mladu enu, njene spiritualne aspiracije su se pojaale i Gul Ruk je sve vie vremena provodila izdvojena. Njena fizika lepota je postala jo raskonija, i mnogi su pomiljali da e njen mu zaista biti sretan ovek. Kada je Gul Ruk dorasla do godina za venanje, roditelji su poeli da priaju o tome, ali su bili iznenaeni njenim istrajnim odbijanjem da se uda. Jo se nije desilo da princeza Patana ostane neudata - posebno ne tako divna kao to je ona bila. Roditelji mlade ene su zatim pokuali daje prisile, ne znajui da je ona ve izabrala svog Ljubljenog. Devojka se zaljubila u Onoga ko je jo davno opinio njeno srce. Nijedan princ ili zgodan mladoenja nije mogao da zauzme Njegovo mesto. Srce Gul Ruk je bilo opijeno ovim boanskim

zatoenitvom i ona je plakala u boanskoj enji da se sjedini sa svojim Ljubljenim. Kako su prolazili meseci, njeni roditelji su postajali sve nestrpljiviji, pa su ak i sainili planove za proslavu njenog venanja u odreeno vreme za odreenog princa. Obavestili su Gul Ruk da nema izbora; sve je ve bilo dogovoreno. Mada je volela svoje roditelje, njihovi planovi suza nju bili nepodnoljivi. Njena enja da pronae svog istinskog Ljubljenog prevazila je sve prepreke i tekoe, i ona je kriom pobegla iz svog doma i iz Baluistana - da nikada ne bude naena. Gul Ruk je krenula ka severoistoku, prvo u Peavar, a zatim u Ravalpindi*. Da mlada devojka od osamnaest godina pobegne od kue i putuje sama preko planinskih predela Indije - to je bio nezamisliv poduhvat. Ali Voljeni Bog ju je pazio, i na usamljenim planinskim putevima nije bila ni prepoznata niti zarobljena. Dok je putovala, nosila je tradicionalni muslimanski veo - ali koliko dugo je mogao njen Voljeni da je skriva pod njim? On je uinio sve neophodne pripreme kako bi joj konano skinuo veo dualnosti preobrazio je u Sve-Postojeeg. * Baluistan danas pripada Pakistanu. U doba kada se rodila Bahadan, ovo je bio deo Indije, kojim su upravljali Britanci. Glavni grad je Kueta, i u njemu je Meher Baba boravio dvadesetih godina ovog veka. Peavar i Ravalpindi su gradovi u dananjem Pakistanu. Dok je Babaan boravila u njima, pripadali su severnoj Indiji. Srce Gul Ruk je plamtelo boanskom ljubavlju, ali i nepodnoljivo patilo zbog odvojenosti od Boga, i ovo stanje uzavrelog nemira potpuno je otklonilo svaku glad, e i san. Tako je mlada princeza postala beskunik. Danju i nou ona je lutala ulicama Ravalpindija, utopljena u boanske ludilo za Voljenim Bogom. Sada joj je njen nemir bio jedino odmorite. Ko zna koliko je ivota strogog uzdravanja stvorilo ovakav nemir? Za nju se govorilo daje bila uvena Rabija Al-Adavija iz Basre, u Iraku, u svojoj prethodnoj inkarnaciji - svetica izuzetne lepote i milosti - ali Gul Ruk je bila predodreena za neto vie od svetatva. Ljudi su videli samo ludu enu kako hoda ulicama i stazama, a njena jedina elja je bila da ugleda lice svog Voljenog, Doi, moj Voljeni! Doi brzo ili u umreti! Ovako su se nizale godine, ali suze Gul Ruk nisu prestajale da teku; boansko ludilo sada je postalo boanska opijenost koje joj je donelo jo vie suza. Tek poto su joj sve suze slomile srce, Gul Ruk je upoznala hinduistikog Sadgurua koji je trebao daje povede savrenim putem. Po uputstvu ovog Sadgurua, ona se popela na jednu planinu i tamo u divljini ivela u usamljenoj peini. Vie od godinu i po ona je provela u planinama dananjeg Pakistana prolazei kroz rigorozno spiritualno uzdravanje. Sadguru ju je zatim uputio da krene dalje. Napustila je ovu oblast i peice krenula put Pendaba u Indiji. Vatra odvojenosti je sagorevala srce Gul Ruk, i ono je preklinjalo, Doi, Voljeni, doi!... Ja odlazim. Gotovo je! Ne mogu vie da ekam! Osim po obrazima koji su i dalje liili na rue, princezu posle skoro dvadeset godina uzdravanja vie nije bilo mogue prepoznati. Gul Ruk je imala trideset sedam godina kada se potpuno predala konanoj smrti! Ni najmanji samskarini trag svetovnih privlanosti nije preostao kako bi
6

odloio njen konani odlazak. Voljeni je takoe eljno ekao da je zagrli, a zatim apsorbuje. U Multanu je srela muslimanskog Kutuba, poznatog kao Mola ah, ija boanska milost je pomogla Gul Ruk da zauvek nestane, doputajui Voljenom da se sjedini sa njenom duom. Gul Ruk je umrla spiritualnom smru, realizovala Boga, i u njoj nita nije preostalo sem Njega! Njena dua je plakala u blaenstvu koje je brisalo sve pred sobom: Jedino ja jesam! Ne postoji niko sem mene! Ja sam Bog! - Anal Hak! * Iluzija univerzuma je nestala pred njenim oima i ona je postala Stvoritelj! * Anal Hak doslovno znai Ja sam Bog. Onaj koji dostie Boansku Svest gubi svoju individualnu ljudsku svest, i moe da izjavi: Ja sam Bog. Ovo boansko stanje je cilj celokupne svesti i smisao kreacije. I vreme je takoe nestalo. Ali Prakrin se nije mogla izbei, mada je Gul Ruk za odreeni period izgubila svaku svest o sebi i univerzumu. U njenom stanju Majzoobiyata, bila je svesna samo Boanske Svesti, ali nesvesna kreacije, kao i svog tela i uma. Cilj Anal Hakl bio je dostignut. Prakriti je znala da ova ena, koja je postala svesna Boga, moe ostati u ovom stanju boanske apsorpcije beskonano. Iako je sada bila spiritualno upotpunjena, morala je da vidi i kontrolie iluziju kao iluziju, kako bi mogla da odigra ulogu koja joj je bila namenjena - da prizove Probuenog na zemlju - da otkrije besformnog Boga. Iz Indije, u stanju realizacije Boga, Gul Ruk se u svojim kasnim tridesetim vratila na sever, ponovo privuena svojim hinduistikim. Uiteljem u Ravalpindi. Hindusi su je nazvali Brahmi-Bhoot ** - bila je svesna Boga, ali potpuno nesvesna svog tela. Cilj je bio dostignut, ali svest uitelja koji vodi druge ka cilju jo uvek nije bila sazrela u njoj. U svom savrenom blaenstvu jedino je ona postojala. Gul Ruk je postala savrena, Jedno sa Bogom, ali nije uopte bila svesna iluzornog postojanja Prakriti u Beskonanom Postojanju. enska Brahmi bila je svesna Boga, ali nije oseala samskarinu svest kosmike iluzije. U tom stanju Majzoobivata, nije postojala dualnost ili mnotvo, nego jedino boansko ja ili Ego. Gul Ruk je postala savreni Majzoob sedmog nivoa - sam Bog! Nije uopte bila svesna toga da se ela kreacija skriva kao senka u svetlosti njene sopstvene Boanskosti. ** U Vedanti, Brahmi-Bhoot je onaj ko se sa realizacijom Boga utopio u Okean (Beskonanost) Boga. Sufiji takvu osobu zovu Majzoob. Posle nekoliko godina, uz pomo svog hinduistikog Uitelja, Gul Ruk je povratila svest o univerzumu, dualnosti, i preobrazila se u Savrenog Uitelja. Uporedo sa boanskom sveu o Beskrajnom Okeanu Stvarnosti, ona je poela da vidi svaku kap kao kap i postala obdarena time da svakoga stopi sa istim Okeanom. Poto je postala jedan od Pet Savrenih Uitelja na Zemlji, ona je napustila Ravalpindi i otisnula se na nekoliko dugih putovanja kroz zemlje Srednjeg Istoka - Siriju, Liban, Irak i druge. Govori se daje otila za Meku preruena u mukarca, i da se putem Avganistana, Irana, Turske, vratila u Arabiju. U Kobi u Meki, molila se na uobiajeni muslimanski nain pet puta dnevno, uvek sedei na jednom odreenom mestu. Dok je bila u Meki, esto bi sakupljala hranu za siromane, i lino negovala hodoasnike koji su obolevali. Takoe je nekoliko dugih asova posveivala sakupljanju hrane za naputenu stoku.
7

Iz Meke, Gul Ruk je krenula ka grobu proroka Muhameda u Medini, gde se ponaala na isti nain: molitve i briga o hodoasnicima. Naputajui Arabiju, lutala je zemljom sve dok nije stigla do Bagdada, i iz Iraka se vratila u Pendab. U Indiji je krenula na jug ka Nasiku i smestila se u Panavatiju, oblasti za koju hindusi smatraju da ju je posvetio sam Rama. Za lokalno stanovnitvo njena spiritualna muevnost bila je oigledna. Mo njenog pogleda prenela je u drugi plan njeno ensko telo i stav. Iz Nasika, Gul Ruk je krenula junije ka Bombaju gde je ostala nekoliko meseci. Kada je zavrila svoj spiritualni zadatak, vratila se u Pendab i nekoliko godina provela u lutanju severnom Indijom. Tokom ovog perioda, dok je bila u Ravalpindiju, ula je u velianstveno spiritualno opijeno stanje i pred grupom Muslimana izjavila da poseduje boanskost. Ja sam taj koji je stvorio univerzum! Ja sam izvor svega u kreaciji! Takve izjave su grupu Balui vojnika pretvorile u razjarene fanatike. Vojnici nisu imali nikakvu predstavu o tome da je ona koju su smatrali ludom u stvari postala svesna toga daje ona sama Bog! Napali su je i drali sve dok raka nije bila iskopana. Zatim su je zakopali ivu! Ovi vojnici su bili izuzetno ponosni na svoj postupak, jer su smatrali takve izjave uvredom za sveti Islam. Ubijanjem ove luakinje oni su verovali da e biti spiritualno nagraeni; Islam je tako bio sauvan. Poto su spasli svoju muslimansku religiju od jeresi, ovi fanatici su napustili humku, radujui se zbog svog zlodela. Tako su sebi obezbedili specijalno mesto u Raju ubijanjem ovog kafira - bio on nevernik ili jeretik. Iako je bila ostavljena da umre u grobu bez obeleja, Gul Ruk nije umrla! Nije poznato kako je Gul Ruk preivela ovaj dogaaj, ali je oko 1900. uspela da se sretno vrati u Bombaj, preko hiljadu milja junije, gde je ivela na trotoarima ulice po imenu una Bhati pored Bikile. Kada su ovi isti vojnici ugledali Babaan ivu u Puni mnogo godina kasnije, njihove predstave u vezi pogrenih koncepcija potpuno su se sruile! Tada su shvatili da nije Babaan bila nevernik, nego oni! Obuzelo ih je kajanje zbog uasnog dela i pali su joj pred noge molei za oprotaj. Neki od ovih vojnika ak su postali njeni sledbenici i uvari. Postepeno se slava Gul Ruk proirila, ak su je mnogi smatrali za Kutuba. Muslimani su poeli da joj se obraaju sa Hazrat, to znai Vae Visoanstvo, i da je oboavaju kao onoga ko je postao jedno sa Bogom -Babaan. Babaan je ponovo viena u Bombaju oko 1901. godine. Boravila je u delu poznatom kao Pidhoni. Povremeno bi se susretala sa svecem Molana Sahebom iz Bandre i sa svecem Baba Abdul Rehmanom iz Dongriksa. Bilo je divno videti kako je ova drevna ena bila sretna u njihovom drutvu i kako im se ljubazno obraala kao deci. Ova dva sveca su ula u krug uenika i ona im je kasnije podarila realizaciju Boga. Aprila 1903, Babaan je otplovila za Bombaj na S.S. Hideriju na svoje drugo hodoae za Meku. Mada je skoro svaki sekund bila apsorbovana u svom blaenom stanju, na brodu se ponaala sasvim normalno. Otvoreno je razgovarala sa drugim putnicima, recitujui stihove persijskih pesnika Hafiza i Rumija i jednostavnim jezikom izlagala misterije Apsoluta. Svi su bili privueni tom starijom enom, koja je tada imala ve preko sto godina, ukljuujui posadu sa kojom je govorila engleski. Jedan neobini incident dogodio se tokom putovanja. Nebo se zacrnilo i podigla se velika oluja. Svi su bili uplaeni, a ljudi su poeli da panie,
8

ubeeni da e brod potonuti. Babaan se popela na palubu nesvesna opasnosti. Neobino jakim glasom povikala je jednom putniku po imenu Numa Pandhavala: Zavei maramu oko vrata i prii svakom putniku, ukljuujui decu i Evropljane - uzmi od svakog po jednu pajsu i stavi je u maramu. Zatim je ponudi Bogu sa ovom molitvom: "O Boe! Spasi na brod od ove oluje! Kada doemo do Medine, u ime tvog Voljenog Proroka ponudiemo hranu siromanima!" Odmah nakon toga Numa je sakupio po jednu pajsu od svakog i svi su usrdno ponavljali ono to je Babaan izgovorila. Postepeno se oluja stiala i tako su oni pravim udom izbegli smrt.* Kada su doli do Meke, glas o udesnom spaavanju se ve bio proirio, i velika grupa ljudi se sakupila da ih doeka kako bi ih Babaan lino blagosiljala. U Kabi se Babaan ponaala kao obian hodoasnik, molei se pet puta na dan, ali je ve nakon nekoliko dana otila na sever do Medine. Tu je u ime Muhameda, Milostivog Proroka, podelila siromanima hranu. Oko 1904, Babaan se vratila u Bombaj i odmah nastavila na sever ka Ameru, kako bi posetila grob muslimanskog Savrenog Uitelja, Kvada Saheb istija. Iz Amera se vratila u Bombaj i vrlo brzo otila na zapad u Punu.** * Medu putnicima sa SS.Hiderija, nalazili su se i Nur Muhamed Kasam Mita, Numa Pankavala, Set Saleh Muhamed, Hider Ibrahim Sa Jani i njegova majka i brat. Hideri Ibrahim Sajani je bio profesor na Dekani koledu u Puni, i najverovatnije je on ispriao ovaj dogaaj. ** Babaan je Mervana obino zvala voljeni sin. 1904. je imao deset godina. Kada je 1905. Babaan dola u Punu, i zavrila svoje putovanje po Indiji, tu je i ostala kako bi nadgledala Mervana. Babaan je ostala u Puni samo zato da bi otkrila Mervana kao Avatara. Po svom dolasku u Punu, Babaan nije izabrala za svoj ostanak ni jedno posebno mesto. Lutala je po oblasti Kantonment ili besciljno po gradu, a vrlo esto ak i po prljavim zabaenim ulicama. Iako je njena odea bila sva u krpama i prljava, lepota i sjaj njenog lica su i dalje privlaili mnoge ljude. Ona je bila princeza, i sada nije bilo sumnje u njenu istinsku velianstvenost - zaista je bila carica. Nije prolo mnogo, a Babaan vie uopte nije bila sama, nego uvek okruena gomilom ljudi. Njene fizike potrebe bile su praktino zanemarljive, jer je vrlo retko jela. Meutim, veoma joj se dopadao aj i njeni sledbenici su joj donosili solju za oljom koje je ona smatrala prasadom. Ako bi neko sluajno doneo cvee, ona bi ga grubo napala zbog troka, govorei: Zato nisi mudro potroio svoj novac na slatkie ili aj u kojima bi svi mogli da uivaju? Od kakve je koristi ovo cvee? Ako bi Babaan sluajno pogledala nekog prolaznika, on bi se skamenio prikovan njenim boanskim licem. Vlasnici restorana i prodavnica voa molili bi je da ih poseti i nudili bi joj ta god bi elela. Ako bi se Babaan to dopalo, oni su sebe smatrali srenim u bojim oima. Kada je Babaan otila u Punu, u oblast Kantoment, esto je poseivala kuu jednog sajdije, muslimana po imenu aik Imam. Videvi njenu otrcanu odeu, aikova majka je poelela da okupa i obue Babaan u nove haljine, ali se ova tome protivila. Meutim, jednog dana, Babaan se sloila, i sa krajnjim naporom i strpljenjem aikova majka je neno oprala
9

njeno staro telo i obukla joj novo isto odelo odgovarajue veliine. To je bilo poslednje kupanje Babaan do kraja ivota. Ali, uprkos tome, telo joj je uvek bilo mirisno. Ono je bilo oieno od prljavtina sveta, kao da je uvek bilo kupano u vinu ljubavi koje je teklo iz njenih opijenih oiju. Poto nije imala nikakvo stalno mesto boravka, Babaan se odmarala na ulicama Pune. Jednom je ostala blizu muslimanskog svetilita Vakadia Bag, a odatle je prela do drugog muslimanskog svetilita - Pan Pir u Digiju. Pored tog svetilita nalazilo se mnogo mravinjaka, i mravi su jednostavno gamizali svuda po Babaan, ujedajui je i stvarajui joj veoma velike rane po telu, dok je ona ostajala mirno da sedi kao da se nita nije deavalo. Jednog dana ovek po imenu Kasam V. Rafai doao je u Digi. Kada je video Babaan prekrivenu mravima, poeo je da plae. Kasam je uz Babaaninu dozvolu pokuao da ukloni sve mrave, ali ti pokuaji nisu bili uspeni. Nekako je naterao Babaan da doe do njegove kue, gde je uz veliki napor, uklonio stotine dosadnih insekata - jednog po jednog. Tokom ovog bolnog ina, Babaan jedva da je pokazivala bilo kakve znake neudobnosti. Poto je kratko ostala na nekoliko mesta u Puni, Babaan se smestila ispod nim drveta pored Bukari ahove damije u Rasta Pehu. (Damija je bila odmah pored doma jednog od sledbenika po imenu Sardar Rast.) Vee grupe su poele da se sakupljaju i Babaan je polako poelo da nestaje prostora. Njeni sledbenici su je molili da promeni svoje mesto, ali je Babaan uporno odgovarala: Jedan avo je ovde i sve dok ga se ne oslobodim, ne mogu da se pomerim ni za milimetar! Preko pata njenog izabranog mesta bilo je veliko banjan drvo i kada su ga radnici isekli kako bi proirili put, Babaan je odjednom odluila da promeni mesto. Dve nedelje je sedela pored naputenog groba u delu grada Svar Gejt, i odatle se premestila u deo poznat kao ar Bavdi, to znai etiri Bunara, na Malkom Tank ulici, gde je opet sela ispod nim drveta. Ovo mesto je postalo njeno konano boravite, na kojem je ostala prilino dugo, pre nego to je odbacila svoju formu. Kada se Babaan prvi put preselila u ar Bavdi, postojao je samo prljavi put nastanjen hordama komaraca; ak ni klice kuge nisu bile iskorenjene. Tokom dana oblast je bila naputena i pusta, ali je nou oivljavala uz lopove i najopasnije gradske kriminalce koji su se tu sastajali. U ar Bavdiju Babaan je ostala pod nim drvetom - stena apsolutne Boanskosti usred uvek prisutne praine alosnog neznanja koje je bilo svuda oko nje. Poto se mesecima izlagala nedaama prirode, gunajui je dozvolila sledbenicima da joj saine sklonite od jutanih dakova. U njemu je boravila u svim godinjim dobima - otklanjajui ljudsku patnju tako to je dozvoljavala svakome da doe - i ispija vino njenog neprekidnog prisustva. Za nekoliko godina ovaj deo grada se potpuno preobrazio. Velike moderne zgrade su izgraene, a pojavile su se i ajdinice i restorani; u sve kue je uvedena struja. Zahvaljujui Babaaninom boravku ispod drveta, etiri Bunara su postala interesantna i lepa oblast u kojoj su porodice mogle lepo da ive. Niko nije mogao da izbegne sjaj njenog prosvetljenja kada je bio blizu izvora. ak i kada je on bio pokriven, svako je oseao jainu tog svetla; njegov plamen bi sagoreo svaki veo! Takvo je bilo Babaanino svetio - u njoj i svuda oko nje.
10

Ljudi koji su se okupljali oko Babaan uglavnom su bili na ulici. Kavaliji persijske devocijske pesme - su pred njom pevane, dolazile su nepregledne kolone ljudi i klanjali joj se kao carici, svuda okolo se irio opojan miris cvea, a slatki miris insensa proiavao je vazduh svuda unaokolo. Oni koji bi dobili njen daran bili su zahvalni Bogu za svoju retku sreu. Jednom prilikom 1919. Babaan je sakupila veliku grupu oko sebe i rekla: Svi treba da odu svojim kuama. Odmah! Njene elje su se potovale, ali niko nije razumeo zbog ega moraju da odu kuama. Nedugo nakon toga, tornado sa jakom kiom proao je preko Pune i strano razruio ceo grad. Babaanini sledbenici su je preklinjali da se skloni kod njih, ali je ona to odbila, i poslala ih natrag kuama. Mada je vodila rauna o bezbednosti drugih, ona sama je podnosila sve nedae strane oluje. Vremenom se slava ove drevne ene proirila i hindusi, muslimani i zoroastrijanci iz razliitih mesta su dolazili na njen daran. ar Bavdi je postalo sveto mesto hodoasnika, u kojem je Babaan prepoznavala one zaista iskrene tragaoce. Posle susreta sa starom enom, srce vam je postajalo ispunjeno i zahvalno. Dan za danom je prolazio, a broj sledbenika se poveavao, i Babaan su sluili i potovali hiljade njih po celoj Indiji. Meutim, britanske vojne vlasti su bile uznemirene zbog pojava guvi na putu kod Babaan, jer se svakoga dana potpuno blokirao saobraaj u okolnim ulicama. Optinske vlasti su takoe bile bespomone, zato to su znale da bi nasilno uklanjanje Babaan podiglo protest koji tek onda ne bi mogli da smire. Tako se javila potreba da se podigne neko jae, trajnije sklonite za ovu staru enu. Temelj budueg prebivalita podigla je britanska vojska, ali je Babaan odbila da se u njega preseli kada je bilo zavreno, iako je bio udaljeno samo nekoliko koraka. Tako je sklonite proireno na njeno staro mesto uz dodatne trokove, ali je ona opet odbila da sedi ispod zaklona. Konano, posle dugog nagovaranja da se ipak preseli, ona se sloila, uz gunanje da sklonite nije dobro napravljeno. Babaanina priroda je bila kraljevska. Ona je bila carica u ritama fakira. Iako je imala izmeu 120 i 130 godina, Babaanino izborano lice je jo uvek bilo slino rascvetaloj rui, i izraz njenih braon-plavih oiju privlaio je svakoga. Govorilo se daje njen pogled u stanju da izludi oveka. Da ga uini ludim za Bogom! Rastom je bila niska i pomalo pogurena, ali je njen stav odavao opijenost. Koa joj je bila svetla, bore duboke kao da su izvajane, kruna kose potpuno bela, i u uvojcima je padala do ramena. Glas joj je bio neuobiajeno fin i drag uhu. Nije prosila, iako je ivela kao jednostavni fakir - imala je samo ono to je trenutno nosila na sebi, ali je njena jednostavnost bila neuporedivo vee i neizmernije blago. Sedei na ulici, postala je slina praini; niko nije ni pretpostavljao daje bila odgajana kao princeza i da se odrekla svog kraljevskog naslea. Njeno odricanje je pokazalo da ivot krajnje istoe uvek daruje boansko bogatstvo. U njoj je bilo sve pohranjeno. To je bilo boansko nasledstvo - Qubiyat, Savreno Gospodarenje - koje je onu prenela svetu. Bez obzira da li je bilo leto ili zima, Babaan bi bila obuena u iroke bele pamune pantalone sa dugakom belom tunikom. al je uvek bio prebaen preko njenih ramena i pored toga nije nosila nikakvu drugu odeu. Glava joj je uvek bila gola, a kosa nikada prana, eljana ili
11

mazana. Kada bi hodala ulicom, njen korak je bio lagan kao kod mlade devojke. Dok bi sluala devocijsku muziku, njeno telo bi se njihalo u ritmu melodije. Babaanino fiziko stanje se esto menjalo. Jednog dana bi imala visoku temperaturu, a sledeeg, iako ne bi uzimala nikakav lek, bi bila sasvim zdrava. Svakome bi se obraala, bio on star ili mlad, mukarac ili ena, sa dete ili baba. Ako bije neko pozvao Mai (Majko), lice joj se odmah pretvaralo u grimasu, dok bi nabusito odgovarala: Ja sam mukarac, a ne ena. Njene izjave su se slagale sa recima proroka Muhameda, koji je govorio: Zaljubljenik sveta je ena, zaljubljenik Raja je evnuh, a zaljubljenik Boga je mukarac. Ljudi bi je stoga, blagonaklono zvali Ama Sahib, to znai majka, ali u isto vreme i gospodin. uda nisu bila retkost u prisustvu Babaan. Ona je bila sasvim neuobiajeni lekar. Ako bi joj doao neko bolestan da potrai spas, ona bi rekla: Ovo dete pati zbog pilula. Pilule su se odnosile na patnju usled samskara njenih ili njegovih akcija. Babaan bi dodirnula bolni deo neijeg tela, i misteriozno prizvala neku imaginarnu duu. Zatim bi prodrmala bolesni deo par puta i zapretila uzroku - samskarama - da odu! Ovaj metod leenja bi uvek davao dobre rezultate. Jednog dana su neko zoroastrijansko dete, koje je potpuno izgubilo vid, doveli kod Babaan. Ona je uzela dete u svoje naruje, promrmljala neto i dirnula u detetove oi. Dete je odmah povratilo vid i iskoilo iz njenog krila radosno uzvikujui: Ja vidim! Ja vidim! Babaan je ivela kao siromaan fakir na ulici, mada su joj njeni sledbenici iz zahvalnosti donosili skupu odeu ili nakit na poklon. Ona je bila ravnoduna prema takvim materijalnim ponudama, i esto bi lopovi krizom odnosili nakit ili odeu - ak i dok bi ih ona posmatrala. Ona nikada nije uinila nita da ih u tome sprei. Jednom je Babaan spavala pokrivena finim alom ispod svog drveta. Neki lopov se prikrao i videvi al, doao u iskuenje da ga ukrade. Ali, poto je jedna ivica bila ispod Babaaninog tela, bilo je riskantno ukrasti ga. Dok je lopov razmiljao ta da uini, Babaan se okrenula. Poto je sada mogao da ga uzme, odmah ga je zgrabio i otrao. Na ovaj nain Babaan je pomogla ak i lopovu, koji nikada nije uhvaen, jer mu je ispunila elju. Jednom drugom prilikom, sledbenik iz Bombaja je Babaani doneo dve skupe zlatne narukvice, i poto joj se poklonio, hteo je da ih joj stavi na ruke. Rekao joj je da je zahvaljujui jednom njenom prethodnom blagoslovu, uspeo da ispuni neku svoju svetovnu elju i da joj je zato u znak zahvalnosti doneo narukvice. ovek nije ni pretpostavljao koliko je ona ravnoduna prema tom poklonu. Uskoro, jedne noi, provalnik se priunjao iza Babaan i grubo joj skinuo narukvice, tako da su lanci poeli da joj krvare. Lopov je hteo odmah da pobegne, ali neki ljudi koji su ga spazili, povikae u pomo. uvi njihove povike, dotrao je neki policajac i zapitao ta se dogodilo. A ta je Babaan, savreni fakir, u toj situaciji uradila? Starica je podigla tap na one koji su vikali u pomo i povikala: Uhapsite ove ljude koji viu! Oni su ti koji me uznemiravaju! Odvedite ih Retko biste videli Babaan kako jede. Sa jednim ovekom je bilo dogovoreno da bude Babaanin mudavir, ija je dunost bila da vodi rauna o njenim linim potrebama i da je slui. On je bio veoma humoristina osoba, pa je svaki put kada bi zamolio Babaan da jede, u ali govorio: Ama Sahib, jo jedna dodna (zakrpa) je spremna. Ovo se
12

odnosilo na Babaaninu stalnu primedbu daje za nju jedenje bilo slino krpljenju iskidane krpe - to znai da je za nju varenje bilo slino krpljenju ove vree od tela, da bi se ono sauvalo. Babaan bi uvek mrmljala prividno nerazumljive fraze, kao na primer: Ovi insekti me mue bez prestanka! Ja ih skidam, ali se oni opet sakupljaju. Zatim bi uvek energino protrljala elo svoje telo kao da skida prainu ili pauinu*. * Prainu ili pauinu; Meher Baba je to ovako objasnio: pojava pet Savrenih Uitelja privlai ogroman broj samskara (impresija) i one se proiavaju ili potiru na njihovoj boanskoj vatri (joga joga samskare). Kada se proiste, one se vraaju i ire po elom univerzumu kao spiritualne samskare. Tako tela Savrenih Uitelja slue kao centri sakupljanja i proiavanja univerzalnih samskara i irenja spiritualnih samskara. Ako Savreni Uitelji ponite samskare, one se briu iz univerzalnog toka mentalnih, suptilnih i grubih impresija. Savreni Uitelji, kao to je bila Babaan, imaju svoj specifian nain ophoenja. Tako je na primer, jedne noi u gradu Talegaon, oko dvadeset milja od Pune, otpoela predstava u jednom gradskom teatru. Sakupilo se dosta ljudi, i pozorite je bilo prepuno.Sve karte za sedenje su bile prodate, pa je vlasnik zakljuao vrata kako bi spreio ostale koji su stajali ispred da udu unutra. Tokom predstave je izbio poar i ljudi su se uspaniili u strahu da e zbog zakljuanih vrata svi izgoreti. U istom trenutku u Puni, Babaan je poela da se odjednom ponaa krajnje neobino. Ustala je i sva uznemirena poela da hoda tamo-vamo uzvikujui: Vatra! Vatra! Vrata su zakljuana i ljudi e izgoreti. Ti prokleta vatro - nestani! Ljudi koji su se nalazili oko nje nisu uopte razumeli o emu se radi. Ali su se u Talegaonu, kako su ljudi kasnije ispriali, vrata pozorita odjednom sasvim sama otvorila i pruila priliku usplahirenoj gomili da izjuri napolje, i tako izbegne stranu tragediju. Metodi Savrenih Uitelja su bili jedinstveni, ali i krajnje neobini; nivo njihovog spiritualnog angaovanja bio je izvan granica racionalnog ljudskog razumevanja. Sledei dogaaj to najbolje ilustruje. Iako Babaan nije trpela nakit koji je dobijala za poklon, nosila je uvek uske, male prstenove na rukama koje nije nikada skidala. Jedan prsten je bio toliko uzak da joj se vremenom usekao u meso i na tom mestu stvorio ranu. Muice su se sakupljale oko te rane. Kada bi otpadale njihove larve, Babaan bi ih sakupljala i vraala na ranu govorei: Moja deco, hranite se, i neka vam bude dobro. Prirodno, ljudi su pokuavali da je odvedu kod doktora, ali je ona to uvek odbijala, ak se nije ni slagala s tim da joj dovedu doktora kako bi izleio infekciju; tako se stvorila gangrena i jedan prst je morao da se odsee. Rana se zacelila, ali su sledbenici i dalje plakali, a ona ih je teila govorei: Zato plae? Ja uivam u patnji. Babaan je bila veoma velikoduna prema obolelima i naputenima. Ako bi joj doao gladan ovek, ona bi ga nahranila iz svoje inije; ako bi joj zimi doao ovek drhtei, ona bi mu ponudila njen al. Ipak, primeen je jedan izuzetak u ovakvom ponaanju. Jedne noi, dok je bilo izuzetno hladno, doao joj je stariji ovek, alosno drhtei. Imao je groznicu i prehladu, pa je zamolio Babaan da mu pomogne i izlei ga njenim nazarom -pogledom. Babaan se meutim, naljutila i besno mu prila, i otrgla sa ramena ono tanko ebe koje mu je bilo jedina oskudna zatita protiv hladnoe. Posle
13

toga ga je ignorisala; starac je utei seo da provede gorku no pored nje. Meutim, ve ujutro se osetio neuobiajeno jak i zdrav, i potpuno oporavljen nastavio dalje put! Babaan je obino govorila na Patu ili persijanskom jeziku, i esto bi pominjala imena persijskih pesnika ams-al-din Hafiza i Amir Kurua. Navodila bi sledee stihove: lako postoje milioni uenih pandita i hiljade mudrih ljudi, Jedino Bog razume Svoj sopstveni plan! Divna je Tvoja kreacija, O Boe! Divna je tvoja igra! Ti sipa ulje jasmina na glavu goropadnika! Ponekad bi pominjala razne svece ili uitelje, a posebno Taudin Babu, Tad je moj Kalif - Vrhovni Vladar ili Naslednik!... Ono to Ta daje, on zapravo dobija od mene! 17. avgusta 1925, u pono, Babaan je iznenada izjavila: Moj jadni fakir Ta je otiao! Niko nije razumeo ta je htela da kae, ali su sledeeg jutra, kada su novine donele vest o smrti Taudin Babe u Nagpuru, ljudi shvatili znaenje njene izjave*. * Nije nigde zabeleeno da li su se ova dva Uitelja, Babaan i Taudin Baba, ikada sreli. Ipak, Babaan je uvek pominjala Taudina sa izuzetnim potovanjem, nazivajui ga Ta. Babaan je prebivala na ulicama Pune skoro dvadeset est godina, i za to vreme je hiljade srca ranila otricom svog pogleda. Oko nje je uvek bila neka nevidljiva vatra, na kojoj su se prile i sagorevale svakakve impresije. U maju 1919. njen plamen je poljubio Svetlost Naeg Doba, Mervan eriar Iranija, koga je Babaan uvek nazivala moj voljeni sin. Da otkrije Mervana, to je bila njena misija; zbog svog voljenog sina ona je putovala iz Pune za Pandab mnogo godina ranije. Njeno mesto ispod nim drveta nalazilo se samo nekoliko ulica od njegovog doma. esto ga je viala kako prolazi sa svojim prijateljima; ali je ekala mnogo godina pre nego to ga je zagrlila. Kada bi je, videvi da plae, ljudi upitali zato, ona bi odgovarala da je to zbog njenog sina. Odgovor je bio zauujui, jer je bilo neshvatljivo kako ova stara ena fakir moe uopte imati dete. Sa suzama u svojim opijajuim oima, ona bi govorila: Jednog dana moj sin e doi... On e doi i uzdrmati ceo svet! Niko nije uopte imao nikakvu ideju o tome ta bi ove reci trebalo da znae. Babaanino fiziko prisustvo na ovom svetu trajalo je oko 130 ili 141 godinu. 18. septembra 1931, jedan Babaanin prst je operisan u Sasun Bolnici; njeno stanje se posle operacije nije uopte poboljalo i par dana pre naputanja svog tela, Babaan je promrmljala: Vreme je... vreme da odem... Rad je zavren... Sada moram da zatvorim radnju. Jedan od sledbenika je zavapio: Nemoj to govoriti Babaan, potrebna si nam ovde, sa nama. Sa podsmeljivim pogledom ona mu je odgovorila: Nikome, nikome nije potrebno moje odelo. Niko ne moe da plati tu cenu. Ve sam prenela sva svoja dobra Vlasniku. 21. septembra 1931. u 4:27 popodne Babaan je napustila svoje telo. Ljudi su bili nemi kada su saznali da je ova starica umrla. Suze su tekle Punom, tama se nadvila nad gradom, kao da su oblaci postali njen al. Hiljade ljudi
14

se pridruilo pogrebnoj ceremoniji za njen poslednji put kroz ulice Pune. Babaan je sahranjena pod istim drvetom pod kojim je sedela toliko mnogo godina i ljudi i dan danas poseuju njen grob.* * U plaanju trokova oko podizanja Babaaninog spomenika ili darge, uestvovao je i njen voljeni sin, Mervan, koji je lino priloio 4000 rupija. Iako Babaan, Ruiasti Obrazi Voljenog Boga, spava u svom grobu, njeni oboavatelji znaju da je ona veno iva u njihovim srcima. Oh, Babaan! Klanjamo ti se srca punog ljubavi! Tvoj poljubac je probudio Probuenog i podario mu blaenstvo! Ti si otkrila Bezoblinog! SAVRENI UITELJI - GLAVA IV Narajan Mahara, Gospodar Srca Jedan deak, koji je u oima sveta bio siroe, postao je kralj univerzuma. Ovaj deak nije bio Narajan - Bog - samo po imenu, nego je zaista postao istinski NARAJAN - Svesni Bog. I ko zna koliko je njih ispilo vino njegovog nevinog pogleda; koliko mnogo njih je on poveo stazom realizacije Boga. Sredoveni hinduista po imenu Rim Rao iveo je u selu Sindgi u okolini grada Bidalpura u junoj Indiji. Rim Raoje imao duboko religiozan um i njegova ena Lakmi, to znai bogatstvo, bila je duevno bogata zahvaljujui svojoj devociji. Sve dok nije napunio trideset i etiri godine Rim Rao i njegova ena nisu imali dece - i to je bio alosni aspekt njihovog braka. Meutim, srea je ula u njihov dom 25. maja 1885, kada im se rodio sin koga su nazvali Narajan - Gospodar srca. Radost roditelja je bila bezgranina, ali i kratkotrajna, jer se Narajanov

15

otac, kada je on i lao etrnaest meseci smrtno razboleo i umro. Lakmi Rao je bila ophrvana nesreom, i da nije morala da vodi rauna o svom sinu Narajanu, i ona bi ubrzo umrla od tuge. Iako je bila udovica, njena sudbina je bila da se pobrine za sina. I pored bola zbog gubitka mua, Lakmi je nosila svoj teret hrabro radi svog sina. * Narajan je sanskritska re i ima razliita znaenja. U ovom tekstu ona predstavlja Gospodara srca. Za hinduiste re predstavlja i Boga sa hiljadu glava i okom koje sve vidi - to simbolizuje Njegov aspekt Beskonane Inteligencije. Posle smrti Rim Raoa, njegov brat Kaapa odveo je Lakmi i Narajana u grad Bagalkot, ali je nesrea na ovaj ili onaj nain ipak bila predodreena. Kada je Narajan imao samo pet godina, njegova majka je takoe iznenada umrla, ostavljajui iza sebe siroe. Narajanova baka je ivela u Nargundu, gde je imala malo pare zemlje. On joj je bio jedini unuk, i tako je posle godinu dana provedenih sa svojim ujakom Kaapom, Narajan otiao kod nje. Iako je Narajan izgledao kao normalno dete dok se igrao sa ostalom decom iz sela, od malena su njegove misli bile usmerene ka Bogu. Kada je imao est godina, poeo je svakodnevno da poseuje hinduistiki hram Boga Vjankatee* da bi tamo video boanstvo. S vremena na vreme, deak bi uestvovao u badanima i kirtanima - devocijskoj muzici i pesmama - i svetenici hrama su potovali ovu ozbiljnu devocijsku tendenciju.

16

* Vjankatea se u nekim dolovima Indije koristi kao drugo ime za Vinua Onoga koji odrava kreaciju. Pogledaj sir 137-138. i 180. u knjizi THE NOTHING AND THE EVERVTHING za opis Vinua. Jednog dana, dok se igrao sa drugovima u umi blizu sela, Narajan se zajedno sa njima popeo na oblinje brdo. Tu su otkrili peinu u koju niko nije smeo da ude. Posle kratkog ubeivanja, neki su ipak uli, ali su svi odmah u strahu istrali napolje iz mrklog mraka, osim Narajana koji je ostao unutra i poeo da istrauje peinu. Njegovi drugovi su pomislili da se zauvek izgubio, a on je nekoliko dana lutao prolazima peine sve dok nije pronaao isklesane stepenice koje su vodile u jednu veu praznu prostoriju. U jednom uglu je pronaao jogija bez odee kako meditira. Kako je Narajan seo ispred njega, jogi je polako izaao iz svog transa i otvorio oi. Poto mu se poklonio, Narajan je ustao i na uenje svojih drugova i starijih, vratio se u selo. U hinduizmu postoji tradicionalna ceremonija prihvatanja svete niti. Narajanovo prihvatanje ove niti proslavljeno je u drutvu velikog broja gostiju. Deak je bio lepukast sa prefinjenim pokretima, i njegove spiritualne aspiracije su ostavile dubok utisak na seljane. Svako bi bio privuen njegovom nenom lepotom, instinktivno ga volei, i izgledalo je kao da se vinska pesma ve uje u srcu ovog deteta. Iako je bio veoma mlad, Narajanove spiritualne tendencije su pojaavale njegov nemir, i on je uskoro zakljuio da ga bakin striktni dom pomalo ograniava. Jednom dok je jeo, zatraio je jo malo proienog putera gija. Njegova baka, umesto da mu prui puter, poela je da ga vrea kako je nezahvalan. Posle ovog dogaaja, zasien, ne marei vie za svoj dom i roake, Narajan je napustio sve. Tada, 1894, kada se odrekao sveta imao je samo devet godina! Mada je bio veoma mlad da bi mogao da postigne neko zrelije spiritualno odricanje, onaj koji je u njegovom srcu Pevao nije

poznavao ogranienja godina! Godine nisu bile vane. Ova tenja i naklonost prema Bogu mogu uiniti nekoga ludim; i tada boansko ludilo, igranje sa tigrovima, penjanje na nedostine vrhove, hodanje po vatri i prelaenje kroz najgore nedae postaju neto sasvim normalno.

17

Ne zna se gde je sledeih est ili sedam godina Narajan lutao; pria se da je u to doba boravio izmeu Nargunda i Pune kao sadu*. Tokom svojih lutanja, sigurno se suoio sa tekim situacijama koje su mu raistile put ka cilju. * Sadu je ozbiljan aspirant, onaj koji se odrekao. Mada je Narajan jedno vreme iveo kao pravi sadu, na spiritualnoj stazi je otiao daleko izvan asketskog odricanja od svela. Gonjen svojom potragom, Narajan se naao u selu Saundati. U blizini se nalazila planina Jelama gde je jogi po imenu amdagni Rii ostvario svoje uzdravanje. Do hrama na Jelami Narajan se popeo kako bi imao daran boanstva te planine, i tu je i ostao da prenoi. Kada se sputao do reke blizu hrama da se okupa, spazio je stariju enu, tapasvini** - enu asketu . ** Tapasvini je ena asketa. Tapas se sastoji iz raznih strogih uzdravanja. Tapasvini je pozvala Narajana da joj prie, i upitala ga: Dete, tako si mali. Kako to da si ovde doao sam? Gde su ti roditelji? Ispriaj mi sve. Dete-sadu je selo pored nje i poelo da pria: Moje ime je Narajan. Moj otac je ri Data Maharad***. Data je moj otac i moj Bog; on je moj jedini oslonac i podrka. Posle mog jutarnjeg i veernjeg kupanja, ja ponavljam njegovo ime sve dok ne vidim daje on zadovoljan. ***Kada je Narajan pomenuo Sri Data Maharada, mislio je na hinduistikog boga Dalatreju - olienje trojstva Brahme, Vinua i Mahee. uvi ovo, ena-asketa mu je sa zaprepaenjem rekla: Iako si tako mali, pred tvojom devocijom svi odrasli mogu da se postide! Postati bespomoan zapravo znai postati snaan. Samo oni koji su bespomoni postiu Boanskost! Uz ove reci ena se rastala od deaka. Narajan se zatim okupao u reci i imao daran Renuke, jo jednog boanstva. Ostao je na Jelami nekoliko dana, a zatim nastavio peice do Gurlhosura, na obalama Malpraba, reke gde je ostao u hramu Vithobe - Boga Krine nekoliko dana. Dok je bio u Gurlhosuru, jednom prilikom je Narajan osetio straan napad gladi; otiao je do kue jednog brahmina da isprosi neto hrane. Brahmin se razljutio i uzvratio: Jel ovo kua tvog oca? Odlazi odavde ili u te prebiti! Narajana su sramno izbacili, a njegova glad je privremeno prestala. Vratio se u hram i poeo glasno da priziva Vithobu -Krina! Krina! Suze su mu tekle niz obraze, i on je pao u neku vrstu nesvesti. Kasnije te veeri, u hram je dola starija ena i donela neto hrane. Poto je ponudila hranu statui Vithobe, okrenula se ka Narajanu i pruila mu hranu, a on je odgovorio: Nisam traio hranu, traio sam Vithobu! Starija ena mu je mirno odgovorila: Ali dete, ovo je Vithoba - ovo je Boji prasad i ti moe da uzme njegov deo. Tako je Narajan pojeo hranu i zahvalio Vithobi zato to mu je usliio elju. Kako moe onaj ko je Boji da ne bude zatien? ak i sam tigar mu prilazi kao jagnje! Narajan je napustio grad Gurlhosur i otiao u gustu dunglu, u jedan hram koji je bio posveen Sivi - najveem od svih jogija. Hram je bio naputen i on je u njemu bio sasvim sam. Jedne noi je u hram doao tigar u potrazi za plenom, ali je Narajan potpuno neuznemiren sedeo na svom mestu dok mu se tigar pribliavao. Zver je pomirisala Narajanova stopala i zatim
18

nestala u dungli. Narajan se nasmejao, jer je izgledalo kao da je tigar doao da prisloni glavu na njegova stopala i da primi blagoslov. Postoje ostao odreeno vreme u ivinom hramu, Narajan se ponovo otisnuo na svoja lutanja. Tokom tog perioda, esto bi bio bez hrane i po dve nedelje; ali je nastavljao da hoda - po vruini, kii ili hladnoi - ne znajui gde e ga put odvesti. U njegovom srcu je odjekivala pesma i u tom blaenom stanju on bi zaboravljao na sve. Kretao bi se tamo gde bi ga pesma vodila, i koliko god bolna bila njegova iskustva, ona nisu bila nita u poreenju sa onim to je doivljavao iznutra.

Poto je danima putovao kroz neku pustu i suvu oblast, jednom mu se grlo toliko steglo, daje osetio kao da dolazi kraj. Nigde u okolini nije postojala ni kap vode, i Narajan je potpuno iscrpljen, nemoan da nastavi dalje, pao ispod jednog drveta da saeka smrt. Odjednom se pojavio neki konjanik i pokazujui ka jednom drvetu, rekao zauenom Narajanu: Tu se nalazi izvor. Zatim je nestao, i kada je Narajan krenuo u naznaenom pravcu, na svoje iznenaenje zaista je pronaao maleni potok. Posle ovog dogaaja, Narajan je osetio jo veu sigurnost, jer je znao da ga Bog zaista pazi i prati. Narajan je zatim preao u selo Kundgol gde je ostao etiri meseca u kui bogatog zemljoposednika po imenu Nargoda. Bogati zemljoposednik i njegova ena nisu imali dece, pa ih je mladi sadu veoma razveselio, i oni su ga zavoleli. Nakon nekoliko meseci ponudili su mu da ga usvoje i uine svojim naslednikom, ali je Narajan to odbio i uskoro napustio Kundgol, krenuvi put Belgauma.
19

Putujui od Pune do Belgauma 1901. ili 1902, Narajan je neko vreme proveo u hramu Hanumana pored Kapije Raviar. Tada je imao petnaest ili esnaest godina. Iz Pune je jedva pobegao kada ga je neki trgovac optuio za krau. Odatle je otiao za Kopargaon, gde je ostao u jednom hramu posveenom hinduistikom boanstvu Bahirobi*. Poeo je polako da privlai ljude i esto je vodio pevanje badana. Vreme je prolazilo u prijatnom utisku Pesme, koja je dirala srca svih ljudi sa kojima je dolazio u fiziki kontakt. * Bahiroba, kao i Renuka ili Mudralevar, jeste jo jedan Bog hinduistikog panteona, u kojem ih ima ak 330 000 000! Svi oni su aneli Indre - Boga kie. Odnosi se na strane 76 - 83 u knjizi THE NOTHING AND THE EVERYTHING. ovek po imenu Vadkoba svakodnevno je dolazio kod Narajana, i ljubav prema ovom mladom saduu rodila se u njegovom srcu. Vadkoba je bio oduevljen boanskim kvalitetima koje je otkrio kod ovog mladia. Posle nekog vremena Narajan se premestio iz hrama Bahiroba u kuu jednog drugog biznismena, Rup andija, koji je sve uredio po Narajanovom nahoenju. Jednog dana kada je posetio kuu Vadkobe, susreo je oveka po imenu

Trimbak Rao, rodom iz Kopargaona, ali nastanjenog u Arviju. Kada mu je Vadkoba predstavio Narajana, Trimbak je odmah osetio snanu privlanost i zapitao je Narajana da li bi hteo da ga prati do Arvija. Narajan se sloio i zaneseni Trimbak i mladi sadu su krenuli.
20

Trimbak i njegova ena Lakmi nisu imali dece i sa istinskom devocijom su oboavali hinduistikog boga Mudralevara u nadi da e ih nagraditi sinom. Dok je Trimbak putovao za Arvi zajedno sa Narajanom, Lakmi je usnula udan san. U njemu joj je neki glas rekao: Mladi koji ti dolazi u kuu je veliki svetac... Dobro ga pazi i ponaaj se prema njemu kao prema svom sinu. Uskoro su zatim njen mu i mladi doli do kue, i Lakmi je doekala Narajana sa velikim potovanjem. Pria se da se jednom prilikom, dok se Lakmi molila u Mudralevar hramu, Narajan pojavio u njenoj viziji i rekao: Ja sam tvoj sin. Nema potrebe da se dalje moli za drugog. Na ovaj nain molitve Lakmi su bile usliene i Narajan je prestao da bude siroe. Lakmi je sluila Narajana veoma predano, a Narajan se prema njoj ophodio neno, kao da mu je ona zaista prava majka. Dani su prolazili, mirno i zadovoljno, ali strela Pesme poela je polako da probada Narajanovo srce. Niko sem njega nije poznavao taj bol. Pesma gaje ponovo nainila nemirnim, gonei ga negde drugde, i Narajan je udeo da otkrije njen izvor. Narajan je uo Pesmu jasnije nego ikada pre, i njegova inspiracija gaje povela put Gangapura - svetog mesta za poklonike Datatreje* . Nije se vie zadovoljavao ostankom sa svojim roditeljima koji su ga usvojili u Arviju, jer se u njemu probudila prava oluja nemira. Izvrio je sve pripreme za put do Gangapura, ali suze Lakmi zbog misli o njegovom odlasku su ga ipak zadrale. Za svih est meseci u njihovom domu, Narajan se oseao kao istinski sin Timbaka i Lakmi, iako ga nisu rodili, i majci je bila strana ak i pomisao o njegovom odlasku. * Gangapur je poznato sveto mesto hodoaa mnogih hinduistikih sledbenika Datatreje. Hindusi veruju da je Datatreja Trojstvo Brahnie, Vinua i Mahea, ije se prisustvo moe posebno osetiti u Gangapuru. Onima koje vatra boanske ljubavi sagori, Datatreja se pojavljuje i pomae na mnogobrojne naine. Kada je Narajan oboavao Datatreju, oboavao je Boga kao Onoga koji Stvara, Odrava i Razara univerzum.

21

Narajan je sada imao sedamnaest godina; mada je bio mlad dosezao je spiritualnu svest istinskog uitelja i trenutak sjedinjavanja sa voljenim Dalom je bio veoma blizu. Ovo jedinstvo se nije moglo dalje odgaati, pa je Narajan dozvolio Lakmi da ga prati na putu za Gangapur. Meutim, Lakmi se razbolela od groznice, i kako Narajan nije mogao da je napusti, morao je da se vrati zajedno sa njom u Arvi, alostan zbog toka dogaaja. Kada se Lakmi oporavila, njene suze vie nisu mogle da zadre Narajana, kada je po drugi put krenuo ka Gangapuru. Narajan se radovao stoje konano doao u sveti grad; smestio se ispod nim drveta, blizu ua dveju reka, i vremenom postao nepokretan ili opijen Bogom, uvek iskuavajui sveproimajue blaenstvo. Liio je pre na luaka nego na posveenog sadua, i izgledalo je kao da su svi njegovi svetaki kvaliteti nepovratno nestali. Boanska vatra ga je sagorevala, i on je bio sasvim nesvestan gladi ili ei. Ako je uopte i jeo, to je bilo dok je lutao ulicama kao prosjak, kada bi uzeo ta god bi mu dopalo ruku. ak i onda kada je reka, narasla i poplavila sve, Narajan se popeo na nim drvo i potpuno nezainteresovano sedeo na granama apsorbovan u svoje spiritualno ushienje. Narajan se zatim, gonjen eljom, popeo na oblinju planinu i poeo da ivi u jednoj peini; u toj peini niti je jeo niti pio, ve se igrao sa vatrom! U toj igri, elementi zadovoljstva i bola su bili pomeani. Bol zbog opekotina je bio toliko jak da je samo pojaavao njegovu vezanost za fiziko telo. A opet, spiritualna radost ga je obuzimala - oslobaajui ga iz tela. Bol se stvarno manifestovao; interesantno - za njega blaenstvo nije postojalo
22

bez ovog bola! Patnja ga je u jednom trenutku preplavila, i on je povikao: Ah, moj Voljeni, zato nee da me sretne?... Zato si otiao od mene? ... Zato se ne okrene i pokae mi Svoje sjajno lice? Peina se pretvorila u topionicu. Plaui od bolova, Narajan se previjao u ovoj peini plamenova - stapajui se iznutra sa okeanom vatre. Konano se onesvestio, i kada je otvorio oi, ugledao je zidove peine ugljenisane, a svoje telo netaknuto. Sasvim oslabljen, Narajan je izaao iz peine i poeo besciljno da luta planinskim obroncima. Posle nekog vremena, seo je pored planinskog manastira apsorbovan u svoje unutranje stanje, kada je odjednom zauo neki glas. Glas ga je jasno zvao po imenu, i on je ustao, i poeo da traga za njim po unutranjosti manastira - na kraju jednog prolaza ugledao je starijeg oveka. Kada mu se Narajan pribliio i poklonio, odjednom se njegovo more nemira pretvorilo u more blaenstva! Narajan je pao pred stopala starca, prepoznajui ga kao uitelja za kojim je toliko dugo sanjao. Nespokojstvo koje ga je pratilo skoro deset godina, pretvorilo se u mir u prisustvu njegovog gurua. Starac ga je zagrlio, a zatim mu rekao: Gladan sam. Idi i isprosi mi malo hrane. Kada se Narajan vratio sa hranom, otkrio je da su vrata manastira zakljuana! okiran, poeo je da doziva svog uitelja. uvi njegove povike, uvar manastira mu je priao i rekao: Ovde ve dugo nema nikoga. Taj stariji ovek je otiao jo davno, i od tada je manastir zakljuan. Kada je uvar ipak otvorio vrata na Narajanovo insistiranje, moglo se videti da zaista unutra nije bilo nikoga. Narajan je bio zbunjen, i poto je seo ispod nim drveta, poeo je da priziva svog

gurua da doe i uzme malo hrane koju je traio. Mladi je gorko plakao, a strani nemir mu se ponovo uvukao, ovaj put sa jo eom snagom. On, uitelju, gde si? Zato si se sakrio? Dozvoli mi da te ponovo vidim!... Doneo sam ti hranu kao to si mi rekao. Neu je dirnuti sve dok se ne pojavi i proba je. Doi, uitelju, doi brzo, ili u umreti bez tebe! Tri dana je Narajan ovako jadikovao. Duboko aljenje zbog odvojenosti ga je ubijalo, a onda je odjednom spazio svog gurua kako stoji pred njim. Starac je seo pored mladia i uzeo neto hrane. Ostatak je dao Narajanu, govorei mu: Dovri, to je moj prasad tebi.
23

im je Narajan progutao prvi zalogaj, izgled starca se potpuno promenio. Otkrio je da starac nije niko drugi nego Datatreja! Telo starca se transformisalo u mladalake sa est ruku, a njegovo izborano lice pretvorilo se u tri glave!* * Kada se starac transformisao u Datatreju pred Narajanovim oima, zapravo je Kvada Kizir u obliju starca postao Datatreja. Kvada Kizir je Savreni Uitelj koji uzima razliite forme, kako bi obezbedio Realizaciju i Savreno Majstorstvo onim individuama koje nemaju ivog Uitelja. Narajana nije poduavao Savreni Uitelj, pa je zato Kvada Kizir uzeo formu Datatreje, jer je to bila omiljena forma Narajana, Kvada Kizir je takoe bio i uitelj Mojsiju kada se pojavio kao plamen Hebrejskom Proroku (koji se nalazio na estom planu). Kvada Kizir je bio Uitelj i Franje Asikog i pred ovim hrianskim svecem se pojavio kao razapeti Isus. U stvari, Franja Asiki je bio i vei od obinog sveca, jer je postao Savreni Uitelj i Realizovao je Boga uz pomo Kvada Kizira. Sa ovom vizijom, sam Narajan se transformisao u NARAJANA Univerzalnog Jednog! Mladi je postao Realizovan - prevazilazei ogranienja dualnosti. Ali mladi Narajan je sa postizanjem boanske svesti - Aham Brahmasmi** - izgubio svoju sopstvenu individualnu svest i prestao da ima bilo kakve veze sa svetom ili svojim telom. Meutim, vremenom je uz pomo i milost Datatreje, mladiu omogueno da povrati svest o svom telu i atmosferi oko njega. Tokom ove faze sputanja iz boanskog stanja, Narajanovo zdravlje je potpuno oslabilo, ali se sa vraanjem na nii nivo svesti i povratilo, tako daje njegovo osamnaestogodinje telo oivelo, snano i silno. ** Aham Brahmasmi je stanje ili tvrdnja Ja sam Bog, u misticizmu Vedante. Pogledajte str. 296. u knjizi BOG GOVORI. Mladi Sadguru je napustio planinu i reku kod Gangapura, i vratio se domu svojih spiritualnih roditelja u Arviju, na njihovo veliko zadovoljstvo. Ljudi u Arviju brzo su primetili mladievo dostizanje najvieg spiritualnog stanja Boanske Svesti uz svest o kreaciji - Sahad Samadi - i poeli da ga oboavaju, otvoreno ga prihvatajui kao Savrenog Uitelja, i traei njegov blagoslov. Izgledom je podseao na dete; Narajan je bio nizak, otprilike visok etiri stope i est ina. Deca su ga oboavala. Smejui se i skaui, on bi se radosno igrao sa njima. Tako je neko vreme Narajan natapao tlo Arvija svojim vinom. Ljudi su bili zahvalni to u njihovom gradu prebiva iv Sadguru. Posle nekog vremena, Narajan nije vie bio zadovoljan Arvijem kao svojim seditem. Trideset etiri milje od Pune, mladi Mahara je izabrao malo selo po imenu Kedgaon za svoj glavni centar aktivnosti. Prvo je boravio na ostrvu blizu sela, starom Kedgaon Beiu, 1903. Hteo je da tu kupi neku zemlju, ali poto su seljaci odbili daje prodaju, 1912. se preselio nekoliko milja do novog Beta, i tu kupio zemlju za svoj stalni aram. Narajanova glavna enska uenica, po imenu Andani Bai, bila je jedno vreme prostitutka u Bombaju, i poznavala je mnoge linosti iz drutvenog i politikog ivota. Postala je vremenom veoma bogata; uz pomo svog prelepog glasa, budila je strast u svojim bogatim patronima. Meutim, imala je i dosta neprijatelja koji su pokuali da je otruju pan liem, i mada
24

nije umrla, izgubila je svu lepotu svog glasa. Mesecima je pokuavala da se izlei, ali je sve bilo uzalud. Na kraju je poela da trai pomo gurua i jogija, ali ni oni nisu mogli da je izlee. Jedan guru ju je posavetovao da poseti sadua koji je obino sedeo na ulici; to je bio Narajan. ena mu je prila i zamolila ga: Rekli su mi da ti ima mo da mi vrati glas. Zato bih to uinio? bio je saduov odgovor. Da mogu ponovo da pevam, ona je rekla. Ah, da moe da peva! Pa kome e pevati? Ako ti vratim glas, da li e pevati meni? zapitao ju je Narajan. ena je odgovorila: Naravno, uradiu ta god eli. Pa hajde onda, zapevaj mi neto! i uz ove rei ena poe da peva, na sopstveno zaprepatenje. Nakon ovog dogaaja, Andani Bai je napustila svoju profesiju i svo svoje bogatstvo dala Narajanu koji je tako postao bogati maharada i zauvek ostavio iza sebe siromatvo sadua. Narajan je u Kedgaonu sagradio prelepi hram posveen Dataireji, u kojem je svakodnevno, po hinduistikom obiaju,, obavljao sluenje - pudu. Pria se da se Datatreja pojavljivao svakoga dana kada bi Narajan obavljao slubu! Slava mladog Sadgurua se proirila; ljudi su dolazili u sve veem broju radi

spiritualnog vodstva i blagoslova, i tako se pusta zemlja Kedgaona vremenom naselila, kako se broj Narajan Maharaovih sledbenika poveavao. Metodi Savrenog Uitelja su jedinstveni i zaista je nemogue normalnim intelektualnim razumevanjem shvatiti njihovo znaenje. U skladu sa hinduistikim obiajima, Narajan Mahara je sam sluio Datatreju i nagonio svoje uenike da isto to ine. Svakog dana bi odlazio na daran mermerne statue Datatreje u
25

hramu, za koju se govori da je postajala iva.* Zatim bi davao daran svojim sledbenicima. Sam Narajan bi vodio procesiju u ast Datatreje svakog etvrtka i pevao melodine baane na skupu. * Kada je mermerna stalna Datatreje oivljavala, to je bio sam Kvada Kizir u formi Datatreje, koji se svakoga jutra pojavljivao u hramu kada je ritual obavljao Narajan.

Narajan bi takoe povremeno sluio Sivu - najveeg od svih jogija, ili falusni iva lingam, i esto bi nosio ivaistike oznake. Oboavanje je bila glavna aktivnost ovog Savrenog Uitelja. Jednom je sakupio est hiljada
26

hinduistikih svetenika i izveo fantastinu ceremoniju. Ponekad bi Narajan postajao slian detetu, i igrao se sa svojim sledbenicima, da bi im kasnije objasnio spiritualnu pozadinu svih tih igara.

Tako je sagraena mala palata za Narajana, u kojoj je on iveo i u jednom Holu davao grupni daran. U okviru palate su se nalazili njegova soba za odmaranje, spavaa soba i kuhinja. 1926. je pored palate sagraena podzemna prostorija u koju bi se on povlaio zbog svog univerzalnog rada.

27

Iskreno govorei, Sadguru nema nikakvu stalnu obavezu ili dnevnu rutinu. Njegov rad je usmeren ka oslobaanju drugih od svetovnih ogranienja i u tu svrhu on bira razliite naine koji se mogu nazvati njegovim metodom. Sadguru je Bog u ljudskoj formi, individua koja je postala Bog, i on je izvan svih ogranienja; svaka njegova aktivnost je izvan okvira ljudskog razumevanja.

Narajan Mahara - doslovno - Bog Kralj - bio je damali uitelj; bio je ljubazan, prijatan, detinjast i retko osoran. Njegovi uenici tvrde da se njegov fiziki izgled nije promenio itavih trideset godina - daje bio veno mlad. Mada je bio veoma nizak, njegovo suvo telo je imalo skladan oblik i finou kao daje jogi. Spiritualni put mu je bila rada joga. Neki od njegovih uenika tvrde da je njegova spiritualna linija bila povezana sa Dnja

28

Rada joga jogika praksa strogog uzdravanja, asketizma i discipline, kako bi se postigla mo i ovladalo iluzornim jasivom uma, energije i tela. nevarom - najmlaim od svih Sadgurua, koji je mnogo vekova ranije iveo u Maharatri. Narajan je ukrasio svoju palatu velikom slikom na kojoj se Dnjanevar sree sa velikim jogijem ang Devom. Narajan, koji je nekada bio nagi rada jogi, i koji je prolazio kroz surova uzdravanja i asketska odricanja, sada se kraljevski odenuo u svilu i kadifu sa zlatnim vezom i dijamantskim dugmadima!

29

* Dnjanevar, Sadguru iz Maharatre, imao je samo devet godina kada je postao savren, i posle toga je iveo samo jo deset godina. ang Deva je bio mahajogi ertvrtog plana, koji je jahao na tigru i nosio kobru oko vrata. Ovaj veliki jogi je jednom izazvao mladog Sadgurua, ali nije uspeo da ga savlada svojini okultnim moima, i zatim je postao uenik Dnjanevara. Onaj koji se nekada smucao po peinama, sada je iveo u zadivljujuoj palati! Pria se da su njegov krug od dvanaest uenika inile sve same maharade iz Indije. Iako se oblaio kao bogati maharada i imao najbolje krojae iz Bombaja, kupovao novi automobil svake godine, bio je spiritualno savren kralj koji je gospodario u sva tri sveta - Triloka mentalnom, finom i grubom. Jednom prilikom je neki zoroastrijanski sledbenik, koga je Narajan zvao sine, zapitao: Narajane, ti me naziva svojim sinom, pa zato mi onda ne da neke od tih dragulja koje nosi, da budem tako bogat kao ti? Odjednom, Narajanovo raspoloenje se promenilo i on je oveka pogledao sa prezirom i gaenjem, govorei mu: Nikada nemoj poeleti takve stvari! Ovo prstenje i dragulji su obina praina!

30

Narajan bi davao daran u svojoj palati na raznim prestolima koji su bili raskono ukraeni. Jedan presto, na kojem je bio izrezbaren lik Datatreje, bio je obloen srebrom i veoma visok - skoro deset stopa, a unutra se nalazila divno oblikovana stolica, takoe obloena srebrom. Aprila 1915, dok je Narajan davao daran na svom srebrnom prestolu, odjednom se kroz masu sveta probila svetlost i jedan mladi, sav u ritama je stupio pred njega, pogleda punog boanskog vina! Mladi je bio zaslepljen! To je bio zoroastrijanski mladi koga je Babaan poljubila! Narajan je odmah raspustio gomilu i siao sa svog mesta. Neno uzimajui mladia za ruku, odveo ga je do prestola i skidajui venac cvea sa svog vrata, stavio ga na njega. Zatim mu je dao da popije sok od sveeg manga. Kada je popio sok, mladi se podigao sa prestola, poklonio Narajanu i nestao na vratima. Narajan je gledao za mladiem sve dok se ovaj nije potpuno izgubio iz vida; izgledao je izuzetno zadovoljan. Za one koji su tog dana ostali, vie nije bilo darana, i sledbenici su se pitali koje bio taj mladi koga je uitelj postavio na svoj presto. Narajan Mahara je esto putovao do Pune ili Bombaja, ali i drugih defova Indije, esto praen decom svojih sledbenika. 1934. bio je gost maharade od Misora, i nastavio je dalje do Indora, gde gaje odvela maharadina lina koija. 1935.krenuo je na sever do Himalaja; govori se da mu je kralj Nepala ponudio svoj presto. Takoe je putovao do Benaresa, gde je obavljao sveto kupanje u drutvu mnogih sledbenika i dece.

31

32

U Indiji je blagoslov ili daran svetaca i gurua esta pojava. Kada su uli daje Narajan izveo nekoliko uda u Kedgaonu, ljudi su pohrlili da ga vide i dodirnu. Ali uda su bila samo igra. Narajan Maharad je posedovao vinaru ljubavi i zbog ovih uda ljudi su dolazili izdaleka po njegov blagoslov. Ova uda su bila samo senka Narajanovog stvarnog rada - kuanja vina boanske ljubavi koje je teklo njegovim telom. Nema drugog stvarnijeg prasada od ove ljubavi! I Narajan ju je delio svima koji su vapili za Bojom ljubavlju. Smisao ivota je u stvaranju ovog vina i njegovom ispijanju kada ivot prestaje da bude ivot - Postojanje se rada. Ovo je najvei od svih spiritualnih darova i samo Savreni Uitelj moe da ispuni srce ovim prasadom. Avgusta 1945, Narajan Mahara je napustio Kedgaon i krenuo na jug put Bangalora. Tamo, u sklonitu naputene tvrave, izvedene su razliite pripreme zajagne - ceremonije svete vatre od sandalovine i ulja. Ceremonije su trajale tri nedelje i stotine sledbenika iz razliitih delova Indije je dolo zbog ovog svetog rituala. Hiljade ljudi je dobijalo svakoga dana besplatnu hranu na ovom mestu. Narajan je vodio ovaj festival i lino davao dakinu - prasad u formi novca. Ovaj prasad je poklonjen stotinama siromanih ljudi*. * Interesantno je pomenuli da je Narajan Maharad krenuo na svoj poslednji put iz Kedgaona avgusta 1945, posle eksplozije bombi u Hiroimi i Nagasakiju, u Japanu.

33

Niko nije znao kako Narajan obavlja svoj univerzalni posao; on je uvek zraio neopisivim blaenstvom. Vino njegove ljubavi bilo je u svom zenitu i izgledalo je kao da svi njegovi sledbenici i hodoasnici gube pamet u opijajuoj atmosferi koju je Narajan stvarao. Meavina blaenstva i eksplozije je proimala vazduh. Ali po zavretku jagni, svaija radost se pretvorila u tugu, jer je 3. septembra 1945, Sadguru Narajan Maharad napustio svoje

fiziko telo. Ulicama grada Bangalora su tekli potoci suza i tuge. Ove suze su nosile vino koje je Narajan podario svojim sledbenicima i kako su potekle, sprale su veo i otkrile pravu formu Narajan Maharaa! Telo Sadgurua je kremirano u Bangaloru. Pola pepela je odneeno u Kedgaon Palatu, a ostatak u Benares, gde su ga apsorbovale velike vode Ganga. Oh Narajane Maharau! Upuujemo ti vene pozdrave! Ti si ukrasio Drevnog svojom milou! Ti si krunisao Kralja univerzuma! SAVRENI UITELJI - GLAVA V Taudin Baba, Kruna Svih Proroka Niko ga nije mogao razumeti. Niko nije imao nikakvu ideju o tome koje on zaista bio! Niko nije znao daje Ta bio Kruna! Dok je nekoliko engleskih dama askalo, ispijajui svoj popodnevni aj petkom u lokalnom klubu, odjednom se na teniskim terenima pojavio neki nagi Indijac. okirane ovom pojavom, i pomiljajui kako taj ovek mora da je izgubio svaku pamet, pozvale su policiju da ga uhapsi; ovi su ga zatim osudili na zatvor u ludnici. Ovaj luak, meutim, bio je potpuno drugaiji udak od ostalih. Gomila bi se sakupljala izvan zidova ludnice i svakoga dana ekala da im udeli blagoslov! Vremenom je otvoren poseban ulaz u ludnicu kako bi ljudi mogli da vide ovog luaka! Zato? Dali je on bio zaista lud ili su ljudi koji su ga osudili u stvari bili ludi? Zato su ljudi traili blagoslov ba od ovog luaka? U pitanju je bilo vino - on jedini ga je posedovao!
34

Mada su Britanci smatrali ovog muslimana ludim, mora da su i sami bili ludi, poto ga nisu prepoznali. On je bio vlasnik

spiritualne vinare. On je bio Ta Indije -kruna Islama! On je bio Taudin Baba, Kutub - stoer univerzuma - osovina svih kosmikih sila. Ovaj muslimanski uitelj je otvorio svoju vinaru u duevnoj bolnici i ljudi su postali opijeni i boanski ludi u njegovom drutvu. Ako ovaj musliman nije bio lud, zato je onda dozvolio da bude zatvoren u ludnicu? Obini ljudi ne mogu odgonetnuti ovu misteriju. Zar nije doao zbog njih, luaka? Zbog onih koji su izgubljeni u ludilu ovog sveta? Ovih esnaest godina provedenih u ludnici su bile posebna faza Kutubovog unutranjeg rada. Ovaj muslimanski mladi nije bio lud kada su ga zatvorili u ludnicu - lud je bio svet oko njega! Ceo svet je lud -jedino ovek koji je Jedno sa Bogom jeste istinski normalan. Taudin Baba je bio jedinstveni uitelj koji je iveo medu najluima od ludih, i on, Gospodar uma, od ludnice je nainio svoj centar. Njegova pria je izuzetno zanimljiva. Ujutro 17. januara 1861, u gradu Kampti izvan Nagpura u centralnoj Indiji, zabrinuta porodica Mariambi primila je radosne vesti o roenju sina u 5:15. Ali, za divno udo, beba nije zaplakala kada je dola na svet. Da li je dete roeno mrtvo? neki su se pitali. O, nemojte ni pomisliti tako neto, drugi su odgovarali, to je Mariambin prvenac! Muko dete nekoliko asova nije pokazivalo znake ivota. Konano, pria dalje kae da je porodica donela odluku da detetovu glavu treba dodirnuti
35

vrelim gvozdeni! Ono e ili naterati bebu da otvori oi i zaplae, ili e pokazati da je ono zaista mrtvo! Nekom starijem iz porodice je pripala dunost da to uini. Vreli gvozdeni vrh je dodirnuo glavu i ono je snano zaplakalo. Zatim se smirilo, i dok su suze tekle, ono je posmatralo one koji su se nalazili oko njega. Dete se ipak pokrenulo, na radost ele porodice. Dete su nazvali Taudin Muhamed Bod rudi n. Doslovno Taudin znai onaj koji nosi krunu, u ovom sluaju krunu proroka Muhameda. Njegov otac, Sajed Muhamed Badrudin, bio je vojnik - komandant bataljona u britanskoj vojsci. Ba pre roenja svog sina bio je premeten u Kempti kod Madrasa. Sajed je bio ponosan to ima sina i zahvalan Sve-Milostivom Alahu to je njegov sin iv. Meutim, tragedija je uskoro dola u dom Badrudina - Taudin je imao samo godinu dana kada je njegov otac poginuo. Mariambi je dala sve od sebe da podigne sina kojim bi se Sajed ponosio. Deak je iao u finu kolu i sa est godina se smatrao izuzetnim uenikom. Ali tragedija se ponovo desila; kada je imao devet godina Taudinova majka je takoe umrla. Teret podizanja deaka je pao na njegovu baku po majci. Jedinstveni spiritualni kvaliteti su se otkrivali u Taudinu dok je bio sasvim mlad. Deak je nastavio sa svojim kolovanjem i uenjem arapskog, persijskog iurdua, kao i engleskog; on je bio i strastveni italac. Taudin je rapidno napredovao u svom viem obrazovanju sve dok nije napunio osamnaest godina, kada se desio divan dogaaj koji mu je potpuno promenio ceo ivot. U Nagpuru je iveo poznati svetac po imenu Hazrat Abdula ah, koga su muslimani veoma potovali. Jednog dana ovaj svetac je posetio Taudinovu kolu i kada je primetio mladia, rekao je: Zato bi ovaj deko bio u koli? Zbog ega on ui? ta je jo ostalo to on ne zna? ... Mladi poseduje gnosis - boansko znanje! Svetac je priao Taudinu i njihove oi su se susrele. Uzimajui neki biskvit, Abdula ah je pojeo pola, a drugu polovinu je dao Taudinu. Svetac je govorio dok je mladi jeo svoju polovinu: Jedi manje; spavaj manje; govori manje... i prouavaj Kuran kao da te sam Prorok Muhamed posmatra! im je pojeo biskvit, u Taudinovom srcu zauo se gazal vina i iz oiju su mu potekle suze udnje. Mladi je napustio kolu i tri dana ostao u blaenom stanju punom suza, enjivo ekajui da se njegov Voljeni pojavi. Svetac je u Taudinovoj dui probudio spiritualnu udnju za spoznajom Boga.* * Nema nikakvog biografskog materijala o muslimanskom svecu Abdula ahu. Taudin se promenio. Vie nije bio uenik, ve je radije bio sam, i zanimanje za druenje sa njegovim prijateljima potpuno je iezlo. Primio je unutranje blago, ali nije imao nikakvu ideju o tome ta je ono zapravo bilo! Mada je postao usamljenik i stranac svojim drugovima, mladi je postepeno izaao iz tog stanja i poeo da se ponaa sasvim normalno. U to doba je poeo da ita sa oduevljenjem Hafizov Divan. Rei Hafiza su oivele i sledei stih ga je posebno dirnuo: Ispij vino! Odbaci Kuran i Kabu! Idi u hram i ne smetaj nikom.
36

Taudin je ispijao boansko vino; sagorevao je Kuran i Kabu na plamenovima svog srca. Uao je u svoj unutranji usamljeni hram i ostao u blaenom stanju. Zatim su se 1879. okolnosti tako uskladile da je Taudin sreo svog Ljubljenog. Nad gradom su se nadvili tamni oblaci; duge kie su proizvele poplavu Kanhan reke, i traena je pomo vojske kako bi se spreila katastrofa. Grad Kampti je pretrpeo ozbiljna oteenja; mnogi su se utopili ili izgubili svoj dom. Kako bi olakao finansijsku situaciju svoje bake, Taudin se prijavio u vojsku, iako je iznutra eznuo za Bogom i srcem se pripremao za susret sa Njim. Ono je postalo aa puna pesme: Gde si? Gde si? O Voljeni doi! Pozovi me ili mi Sam doi. Pozovi me ili doi! Voljeni Bog je naravno uvek milostiv, i uvi iskreni Taudinov krik, On nije mogao ostati nezainteresovan. Mladieva prijava za vojsku je mogla da ga odvede kod Onog koga je traio, jer je uskoro premeten iz Kamptija u Sagar. Sagar znai okean. Taudin je trebalo da ode u Sagar kako bi se stopio sa okeanom! Dok su se drugi vojnici obuavali kako da se bore sa neprijateljem, Taudin se borio sa samim sobom. U poreenju sa prevazilaenjem svog ogranienog jastva i pobeivanjem lanog ega, vojnika pobeda nad neprijateljem je bila jednostavna. On je vodio tajni rat. Kako se moe izmeriti estina unutranje borbe mladog Taudina? On je bio sam svoj vojnik, u pokuaju da bude hrabar usred strane unutranje bitke. Taudin je sramno porazio svog unutranjeg neprijatelja i njegovo srce je grozniavo i pobedonosno uzvikivalo: Voljeni! Voljeni! Voljeni! Konano, jedne noi kada je Taudin bio na strai, neko ga je pozvao. Zauen, okrenuo se oko sebe i polako krenuo ka mestu odakle je uo glas. Otiao je iza baraka i uao u gustu umu; krei sam sebi put, konano je doao do oveka koji je sedeo ispod drveta. To je bio muslimanski Kutub, poznat u tom kraju, Hazrat Daud iti - on je bio istinski Voljeni koji je Taudinovo srce ispunio nemirom.* * Kutub Hazrat Daud iti je bio uitelj koji je dao Taudinu realizaciju Boga. Meutim, nema poznatih zapisa ili injenica o ivotu ili spiritualnom nasleu Daud itija. Ne gledajui u Taudina, stari uitelj mu je naredio da donese solju vrueg aja. Ponovo pronalazai put kroz umu, Taudin je doneo olju aja, a da nije prosuo ni kap. Poto je otpio malo, Daud isti je ostatak dao Taudinu i rekao mu da ispije olju do kraja. im je mladi Taudin ispio aj, njegov unutranji nemir u trenutku je nestao i pretvorio se u okean blaenstva! Taudin je u tom momentu realizovao Boga. U njegovoj Boanskosti svet vie nije postojao - bio je potpuno poniten. Sve je nestalo; Taudin je izgubio svaku svest o svom telu i spoljanjem svetu. Doiveo je Anal-Hak - stanje ja sam Bog. Bio je svestan jedino boanskog ja i on je postao BOG. U Sagaru, sa osamnaest godina, Taudin je preobraen u SAGARA OKEAN! Mladi Taudin je postao Madzoob - onaj koji je stopljen sa Bogom. Prestao je da potuje pravila u vojsci i postoje poeo da se ponaa neobino, njegovi drugovi vojnici su pomislili da je poludeo. Ali, on se zapravo kupao u Beskrajnom Blaenstvu, Beskrajnoj Moi i Beskrajnom Znanju. Svake
37

noi, Taudin bi lutao umama kako bi pronaao Hazrat Daud istija i sedeo sa njim satima. Taudinova baka se meutim, jo uvek brinula o njemu, pa mu je ak i obezbedila venanje sa jednom muslimankom, ali zbog specifinog stanja njegovog uma, familija mlade je prekinula veridbu. Uskoro nakon noi u kojoj je realizovao Boga, nadreeni su otkrili daje on nesposoban za slubu; baka je morala da doe u Sagar po svog unuka. Kada su doli u Kampti, i ona sama se uskoro uverila da je Taudin potpuno poludeo. Ozbiljno zabrinuta zbog ovakvog stanja, starica je tragala za svakakvim lekovima koji bi mogli da pomognu njenom unuku, ali svi su oni ostali bez rezultata, i Taudinovo stanje se uopte nije poboljalo. Nije prolo mnogo, a Taudinova baka je umrla i on je ostao sam. Niko nije ni pretpostavljao koliko je u stvari Taudin bio usamljen! Praktino je nemogue da se neko povue u sebe, i da potpuno sam podnosi sve karmike vezanosti i uobiajene veze. Biti istinski sam kao Bog jeste cilj ivota; Taudin je dostigao taj cilj - i uprkos svom spoljanjem ponaanju, on je bio ovek koji je zaista postigao Boansku Svest! Ostavljajui ga samog u bakinoj kui, Taudinovi roaci su ga potpuno napustili, smatrajui ga neizleivim. etiri godine on je tako ivotario kao meta podsmeha i spletki okrutnih sugraana. Ali prava Taudinova agonija je u stvari bila vraanje u normalnu svest. Iako je iveo usamljeno, Taudin je bio u stanju Majzoobiyata; i Majzoob, mada utopljen u Beskonano Postojanje Boga, jeste gospodar svakog blaenstva! Patnja ne moe da utie na Madzuba zato to on nema obinu ljudsku svest. Da bi bio Kutub, Savreni Uitelj, onaj koji je realizovao Boga mora da sie iz tog boanskog stanja i povrati normalnu svest, prvo o mentalnom, a zatim i o suptilnim i grubim planovima. U tom silasku nema nieg sem patnje; ova agonija je bila Taudinova prava patnja - a ne usamljenost ili ludost. Meutim, tokom ove etiri godine, izgledalo je kao da Taudin sve vie i vie ludi. Avaj, alei stanje svog neaka, njegov ujak, Abdul Rehman, ga je poveo u svoj dom u andi. I tu je takoe, Taudin leen, ali bez ikakvog uspeha. Ubeen da je njegov sluaj izgubljen, ujak Abdul Rehman je konano prepustio svog neaka ludilu i siromatvu. Vrativi se u Kampti, Taudin je patio strano - kako fiziki, tako i mentalno - postao je seoska luda, predmet svakakvih ala. Ni njegov ujak, niti bilo ko drugi, nije shvatao da je Taudin patio kako bi povratio svoju ljudsku svest - kako bi se vratio na normalni nivo svesti i tako smanjio patnju oveanstva. Da bi izbegao ulice Kamptija, Taudin je veinu vremena provodio lutajui po okolnim brdima. Svaki put kada bi se vratio u grad, ljudi bi ga zagledali, pa su vremenom i postali svesni toga da on u stvari i nije bio lud u uobiajenom smislu te reci. Ipak, deca su ga neprestano kinjila. Vukli bi ga za odelo ili gaali kamenjem, ali ih Taudin nije u tome spreavao. Jedino bi sakupljao kamenje koje su deca bacala na njega, kako ih ne bi ponovo upotrebili. To gaanje kamenjem moda je pomoglo Taudinu da povrati normalnu svest. Verovatno zahvaljuji ovoj deci i njihovoj prividnoj surovosti, Hazrat Daud iti je vraao Taudina u uobiajenu svest, jer bi veoma brzo, posle nekoliko udaraca, Taudin poinjao da se ponaa normalno! Niko nije ni pretpostavljao da je Taudin postao Kutub.
38

Taudin je tada imao samo dvadeset dve godine. Vremenom je mladi Savreni Uitelj postao visoko cenjen. Jednom prilikom dok je tumarao gradom, odjednom je uao u kuu nekog tkaa. Taudin se obratio domainu osornim glasom: Za tebe e biti najbolje da odmah sakupi porodicu i sve to je vredno i odmah napusti kuu! ovek je oklevao za trenutak, ali je bio impresioniran svetakom pojavom napasnika, pa je posluao zapovest bez pogovora. Samo nekoliko momenata nakon upozorenja, u kui je izbio poar i sravnio je sa zemljom. Tako su porodica tog oveka i sva njegova bogatstva bila spaena. Jednom drugom prilikom, kada je neki ovek ugledao Taudina, povikao je: Hazrat, doi! Moja kerka je na ivici smrti. Taj ovek je bio kod mnogih lekara, ali se devojino stanje nije poboljavalo. Taudin je za trenutak zaklopio oi i nasmeio se, odmah potom govorei: Tvoja kerka je sada sasvim dobro. Idi kod nje. ovek se vratio kui i zaprepastio se kada je video svoju devojicu kako sedlu krevetu i veera. Kada je zapitao enu kako se tako brzo oporavila, ona mu je odgovorila: Samo nekoliko minuta pre nego to e ti stii, neki prosjak je zakucao na naa vrata i zamolio za malo hrane, koju sam mu ja i dala. Raspitivao se o naoj kerci i ja sam ga uvela u njenu sobu. Bio je sa njom samo na kratko, i kada je izaao, rekao mi je: Nemojte vie da brinete, ona e se oporaviti. Kasnije je ova porodica otila da vidi Taudina, i ena je potvrdila daje to bila ista ona lutalica koja je dola u njenu kuu. Prolo je skoro deset godina, a Taudin je jo uvek iveo na ulicama Kamptija, esto spavajui na mostu pored eleznike stanice. Tokom dana ili noi bi obino lutao po gradu. Iako je strancima izgledao kao luak, a onima koji su ga poznavali kao fakir, Taudin je zapravo ve u to doba bio Savreni Uitelj. Onda se 26. avgusta 1892. desio incident koji je nagnao britanske vlasti da ga zatvore i poalju u mentalnu bolnicu, iako se medu graanima podigao talas protesta, posebno medu muslimanima. Pa ipak, poto je jedna od britanskih dama pretrpela zaista jak ok kada je ugledala nagog oveka u teniskom klubu, njen mu je zato bio posebno uvreen, i koristei svoj uticaj, prisilio je vlasti da uhapse ovog muslimana. Taudinovo suenje je izazvalo primetnu panju u javnosti i tokom procesa, sudija mu je postao izuzetno naklonjen. Iako je Taudin bio obuen u krpe, sudija ga je stalno video obuenog kao kralja! Sudiju je ceo tok suenja veoma dirnuo. Uprkos oklevanju, britanske vlasti su ga prisilile da osudi Taudina na duevnu bolnicu do kraja ivota. Taudin je imao trideset jednu godinu kada je odveden medu zidove bolnice nekoliko milja izvan Nagpura. Danas je ovo zvanina mentalna bolnica, ali onda je to bilo mesto u kojem su svi bili osueni doivotno mesto u kojem se kada se jednom lanci zakljuaju, kljuevi bacaju. To je bila ludnica! U njoj nije bilo nikakvog leenja pacijenata koje je poznato u dananjim institucijama. Obuen u dugaku zelenu halju, Taudin je obavljao sve fizike poslove zajedno sa ostalima; ali kada su uvari naslutili njegovo pravo stanje, pokuali su da ga zatite od poniavajueg rada - lomljenja kamenja i ienja. Taudin je to odbio i istrajao u tome da obavlja sve naporne zadatke koje su radili i drugi zatvorenici,
39

Jednom je Taudin nosio na glavi metalnu kantu punu zemlje. Naelnici u toj instituciji su bili zaprepaeni kada su videli da kanta ne poiva na njegovoj glavi, ve da lebdi nekoliko ina iznad! Taudin se kretao leerno, dok su svi ostali bili zaprepaeni prizorom. S vremena na vreme bi ispoljavao okultne moi i kada bi se neki takav dogaaj desio, to je samo pojaavalo ubeenje zatvorenika i nadreenih o njegovoj stvarnoj spiritualnoj veliini. Kako su godine odmicale, kad god bi Taudin poeleo da napusti ludnicu, uvari su pronalazili otkljuane brave! Napustiti ludnicu je bilo strogo zabranjeno, ali kako su oni mogli da ga spree? Taudin je imao posebno drvo pod kojim je primao ljude, ali poto nije imao nikakvu privatnu sobu, spavao je u velikoj spavaonici sa ostalim zatvorenicima, koji su se smirivali u njegovom prisustvu. Jednog dana otkrilo se da je jedan zatvorenik pobegao. Abdul Madid Kan, glavni doktor u bolnici, bio je strano zabrinut, ali mu je Taudin priao i rekao: Nemojte se uzbuivati; on e se vratiti koliko sutra Ve sledeeg dana, ovek se vratio. Kada su ga upitali zato je to uinio, on je ispriao; Otiao sam kui, ali me je tamo saekao Taudin Baba. Poto me je dva puta dobro oamario, naredio mi je da se odmah vratim ovde. Tako sam ja doao. Posle ovog dogaaja, dr Madid je poeo da veruje Taudinu, i esto gaje pozivao kui i konsultovao u vezi svih pitanja. Tako je ovek koji je nadgledao ludnicu, postao Taudinov posveeni uenik. Jednom, kada je dr Madid imao zakazan sastanak, zapitao je Taudina da li da ide za Bombaj. Taudin je odbio da mu to dozvoli govorei: Put je opasan, ali je doktor navaljivao. Mada nerado, Taudin mu je to odobrio, ali mu je na rastanku dao list sa oblinjeg drveta i rekao: Nosi ovo sa sobom dok si odsutan. Doktor je napustio Nagpur vozom i stigao u Bombaj naizgled sigurno. Ali, kada je voz stao, on je krenuo u urbi preko ina do stanice, umesto preko mosta, i stao na njih ba kada je voz krenuo. Pravim udom, voz se zaustavio tik ispred njega, i svi na stanici su bili zaprepateni kako je izbegao sigurnu smrt. Tako je shvatio zastoje Taudin onako oklevao da mu dozvoli da ode iz Nagpura. Posle nekoliko godina provedenih u bolnici, poelo je da se govorka o Taudin Babi u svim krajevima Indije i ljudi su poeli

40

da pristiu sa svih strana po njegov blagoslov. Spiritualna atmosfera oko Taudin Babe bila je opijajua! Ludnica se iznenada pretvorila u vinaru gde su ljudi mogli da se napiju koliko god to njihovo srce eli. Proirilo se novo ludilo; ljudi su postali ludi za Bogom u drutvu Taudin Babe. Njihov broj se poveavao kako su dani prolazili, to je stvaralo sve vee probleme zvaninicima u mentalnoj bolnici. Prvo je otvoren poseban ulaz koji je vodio do drveta gde je Taudin sedeo. Zatim su gomile ljudi postale isuvie velike; da bi smanjili guvu, vlasti u Nagpuru su poele da izdaju odreen broj ulaznica, ali je ovaj sistem propao. Miris Taudinovog vina se irio Indijom izluujui ljude u elji da ga vide - oveka koji je postigao Boansku Svest. Gradske vlasti kao ni oni u bolnici nisu znali kako da dre situaciju u svojim rukama. Konano, angaovana je policija kako bi usmeravala masu. Taudin Baba je postao vodea Spiritualna veliina u toj oblasti. Medu onima koji su dolazili zbog njegovog darana, nala se i devojka koja je imala isto ime kao i njegova majka -Mariambi. Ova devojka je prila Taudinu sa takvom spiritualnom ei koja je mogla da isui svaku prodavnicu vina! Mariambi je dola po stvarni uiteljev daran, u nameri da sve napusti kod njegovih stopala. Kada je Mariambi prila Taudinu, on joj je uzeo ruku i slomio brazletnu kamenom. Ovim spoljanjim inom ju je oslobodio svih unutranjih ogranienja i vezanosti za svet. Uitelj ju je onda zagrlio i ona je zaista iznutra napustila ovaj svet! Postala je ela Taudin Babina. Oi Taudina i
41

oi devojke su sjajile! Ja sam te ekao, moja draga, svih prolih dvanaest godina, rekao joj je, i ti si mi konano dola. Mariambi je onda dostigla realizaciju. Posle ovog dubokog kontakta sa Taudinom, ona ga je svakodnevno poseivala u ludnici. Kasnije, kada je bio osloboen, svuda ga je pratila. U njenom drutvu, on je uvek izgledao srean. Ovu devojku je posebno voleo; svo svoje vino je izlio u njenu au! Ona je bila u njegovom izabranom krugu. U stvari, po uputstvu Savrenog Uitelja Hazrat Daud istija, Mariambi je i otila Taudinu. Daud Cisti joj je rekao: Kod Taudinovih stopala, a ne mojih, moi e sve da preda! Kada je to uradila, dobila je Sve!* * Mariambi se smatra sveticom u muslimanskom drutvu. Njen samad! ili grob jo uvek poseuju muslimani iz grada Vaki, nedaleko od Taudinovog centra u Vaki arifu. Taudin nije posedovao nita od materijalnih stvari; uitelj je bio savreni fakir. Jednom dok je jo bio u Sudnici, doveli su mu enu koja je patila jer ju je opsedao neki duh. Taudin ju je osmotrio, a zatim povikao: Kako se samo usuuje da bude tako drska prema fakirima? im je izgovorio ove rei, ena se onesvestila. Kada je povratila svest, izraz olakanja je obuzeo njeno lice - duh se oslobodio uz pomo uitelja. Kralj koji je takoe postao posveen Taudinu, bio je jedan od maharada u oblasti po imenu Rada Raghudi Rao Bosle, i on je na najmanji znak bio spreman da sve to poseduje preda Taudinu. Iako je imao status kralja u Nagpuru, esto je dolazio u ludnicu po Taudinov daran. Jednog dana raa je shvatio da je guva u ludnici postala nemogua i da Taudina mora osloboditi po svaku cenu. Izgledalo je daje Taudin zavrio svoj rad u ludnici, i da eli da promeni mesto; ovo je preneo radi. Raa je molio vlasti da oslobode Taudina. U prve vreme, oni su to grubo odbijali zbog toga to je grad napredovao usled dolaska mnogih hodoasnika; Taudin Babaje bio najvea turistika atrakcija Nagpura. Septembra 1908, poto je dao kauciju od 2000 rupija, rada je doveo Taudina u svoju palatu, akerdir, u centru Nagpura. Rada je Taudinu dao posebnu kuu po imenu Lal Koti (Crvena Kua), udaljenu nekoliko stotina jardi od palate. Taudin je Taa imao etrdeset sedam godina. Posle esnaest godina provedenih u mentalnoj bolnici, Taudin se sada udobno smestio u palati kralja od Nagpura. Ali fakir uvek ostaje fakir - ne poseduje nikakve svetovne stvari izuzev onoga stoje neophodno - i Taudin nije poeo da ivi kao kralj, nego je nastavio da vodi rauna o onima kojima je bio spiritualno potreban. U svojoj palati, rada je jednu sobu odvojio za svoje dnevne molitve i ceremonije sluenja. Kada se Taudin prvi put preselio kod rade, odlazio je u tu sobu, i tri puta dnevno, ispred hinduislikog idola kome se rada molio, vrio nudu. Ova soba koja je trebala da bude sveta, postala je uiteljev klozet! Ali radina vera u Taudinovo savrenstvo je bila toliko duboka da je on ponizno sve sam istio, ne smatrajui to uvredom za svoju religioznu praksu. Poto je ostao u Nagpuru u rainoj Crvenoj Kui neko vreme, Taudin je premestio svoj centar u Vaki, predgrae udaljeno oko osamnaest kilometara od Nagpura. Tu je iveo u domu hinduistikog uenika po imenu Kainat Rao Patel. Rao Patel je imao veliko imanje i ono je potpuno odgovaralo Taudinu, zato to se svakodnevno okupljalo veoma mnogo
42

ljudi zbog darana - u tolikom broju da se na imanju formiralo novo naselje. Taudin je i zvanino dao ime gradu ota Nagpur, to znai Mali Nagpur. U ota Nagpuru Taudin je podelio imanje na odreene delove radi svojih aktivnosti. Poseban deo zemlje koji je ostao nenaseljen on je nazvao Vaki Sarif, Uzvieni Grad. Tako je podelio Vaki arif na pet oblasti koje su okruivale njegovo prebivalite. Na zapadnoj strani imanja Taudin je imao svoj Dispanzer udaljen oko milju. Ovaj udan dispanzer nije imao nikakvu medicinsku opremu ili doktora. To je bilo usamljeno mango drvo pod koje bi Taudin smetao bolesne. Ostajui ispod tog mango drveta, Taudinovi pacijenti bi bili automatski izleeni. Dovoljan je bio pogled ili nazar ovog spiritualnog lekara da ih izlei. Pored mango dispanzera Taudin je izabrao jo jedno mesto i nazvao ga Madresa - kola. Uenici su dolazili po Taudinovu pomo u vezi polaganja svojih ispita i on im je savetovao da samo sednu u njegovu Madresu. Svi koji su dolazili proli su svoje ispite. Jo jedno pusto mesto nazvano je Sud. U Taudinov Sud su dolazili oni koji su imali problema u poslu ili finansijama, ili koji su imali problema sa zakonom. Vremenom, svi ovi biznismeni su reili svoje probleme. Jo jedno mesto pored Taudina nazvano je Damija. Ova damija je bila namenjena onima koji su dolazili Kutubu zbog spiritualnosti i koji su udeli za spiritualnim iskustvima ili ak vizijama Boga. U ovoj damiji ova iskustva su se ostvarila. Prema severu se nalazilo otvoreno polje koje je Taudin nazvao Vebalite. Ovde je uitelj slao ljude zbog fizikih vebi koje su imale spiritualni znaaj. Vebanjem, ili hodanjem napred-nazad, uitelj je pripremao ove ljude da pobede u bici ivota - bici sa svojim egoima ili niim jastvima. I oni su se vremenom usmerili ka ispravnom izboru. Izgledalo je kao da je Vaki arif postao zemlja uda za spiritualne tragaoce. Tokom dana se deavao pravi karneval. Svaka bolest ili svetovni problem je leen vinom Taudin Babinog pogleda. Njegov nazar je bio jedini lek i niko nije odlazio iz Vaki arifa praznih ruku ili srca. Jednog kinog dana Taudin je posmatrao kretanje ljudi u Vakir arifu. Dok je hodao, napustio je imanje i krenuo putem. Odjednom je naiao na psa koji je pored puta leao mrtav ve tri dana. Taudin je priao leini i dodirujui je rekao: Zato tu lei, moj prijatelju? Ustani i idi. Pas se odmah vratio u ivot i otrao. Kako se Taudinova spiritualna slava proula, i njegovi roaci su poeli da ga prihvataju kao nekog poznatog. Jednom je Taudinova tetka napravila aj. On je odbio da ga proba i pokazujui na njenu levu stranu rekao je: Odnesi ovaj aj lisici koja lei mrtva u ovom polju. Starica je uinila kao to joj je reeno. Kada je sipala malo aja niz grlo mrtve ivotinje, lisica se stresla, ustala i otila. udo koje je prouzrokovalo veliku senzaciju u Nagpuru bilo je povezano sa profesionalnom pevaicom po imenu Surdi. Ona je bila poznata po izuzetno lepom glasu i esto je zabavljala Taudina. Pria se da je ozbiljno obolela i uprkos svom naporu da se izlei, umrla. uvi te vesti, rada Bosle je obavestio Taudina da je Surdi umrla.
43

Taudin se veoma potresao i ljutilo rekao: Ti lae! Ona je iva! Ako je umrla, ko e doi da mi peva?... Idi i reci njenim roacima da joj ne diraju telo. Rada je otiao u kuu gde su telo pripremali za spaljivanje i preneo Taudinovu poruku. Poto su imali vere u uiteljeve rei, roaci su odgodili pogrebnu ceremoniju i kao to je Taudin predvideo, ena je otvorila svoje oi sledeeg jutra. On podie iz mrtvih! govorilo se u Nagpuru nedeljama. Jednog dana tokom 1915, jedan mladi posebnog izgleda, u drutvu prijatelja, doao je da vidi Taudin Babu u Vaki arif. Kada je taj prijatan mladi uao u sobu, Taudin je ustao i njihove oi su se susrele. Niko u grupi nije znao za skrivenu poruku ili unutranju komunikaciju koju su njihovi pogledi preneli. Taudin je zatim priao mladiu, i sa nekoliko rua koje su mu bile u ruci, zamahao iznad mladieve glave i lica. Posle ovoga, stranac i njegov prijatelj su se poklonili Kutubu i otili. Nekoliko trenutaka pre nego to e mladi doi, Taudin se naljutio i poeo da vrea sve one koji su bili u njegovom prisustvu. Ali kada je ugledao mladia, njegovo raspoloenje je odjednom postalo izuzetno prijatno. Taudin je ustao sa svog mesta odmah, i hramajui priao mladiu. Vatreno raspoloenje Kutuba se promenilo po dolasku mladia; izgledalo je kao da je Uitelju doneo neke radosne vesti. Taudinu ovaj mladi ipak nije bio stranac. On je bio isti onaj mladi koga je poljubila Babaan, i koga je Narajan Maharad kraljevski doekao. Mladi je zaista Taudinu tog dana doneo dobre vesti - da je spreman da prihvati spiritualni naboj Taa, i da preuzme krunu kreacije! Kasnije ga je Taudin uvek pominjao kao Nebesku Ruu. Zauzvrat, taj mladi ga se seao kao Taa - Krune. Negde oko 1920, Taudin se vratio u kuu rade Boslea, akerdari, mada je i dalje poseivao Vaki arif. U to doba on je obino obilazio predgraa Nagpura, poto mu je rada obezbedio sve to mu je bilo potrebno na njegovim putovanjima u lakim dvokolicama. Rada Bosle se uvek trudio da zadovolji svog Uitelja do samog kraja. Taudin je uivao u kavalijima - persijskim devocijskim pesmama Bogu. Jednom prilikom u radinoj palati, poznata pevaica iz Delhija, Danaki, dola je u Nagpur i poelela da neto otpeva svecu. Slavnu pevaicu su odveli do palate, ali im ju je video, Taudin je povikao: Odvedite ovu drolju Sklonite mi je sa oiju!... Ona misli da moe da me armira kao ostale svetovne ljude lepotom svog glasa. Sklonite je! ena je bila okirana i Rada ju je odmah udaljio. Taudin je besneo; naredio je da mu dovedu kola i odvezao se do obale reke. Padala je jaka kia i zemlja se pretvorila u blato. Ne primeujui sve to, Taudin je siao i poeo da hoda po obali. Zatim je smireno seo pored vode, dok je i dalje padala kia. Taudinov glas se zatim obratio uenicima: Idite i recite pevaici iz Delhija da ako hoe, moe da doe i da mi ovde neto otpeva. Odmah su obavestili Danaki i ona je bez oklevanja posluala, zahvalna zbog neoekivane mogunosti za koju je mislila da je zauvek izgubljena. U koijama su je odveli do reke gde je, iako je bila obuena u skupi sari, prola kroz blato i sela pored Kutuba. Na tom mestu, u blatu, ona je pevala Taudinu skoro tri sata na meseini. Taudin ju je onda blagoslovio i tako su se rastali.*
44

* Posle prvog neprijatnog susreta sa Taudin Babom, kavali pevaica Danaki je znala da drugi poziv da doe na reku znaci test, ali i poruku da treba da se osea poastvovana to peva u njegovom prisustvu. Taudin je svoje poslednje dane proveo u radinoj Crvenoj Kui. Unapred je odredio svoj grob na drugom kraju Nagpura. Izabrao je posebno mesto na kojem je jednom podigao grumen zemlje i pomirisavi ga rekao: Ova zemlja Hazrata - Velikog - je dobra. Ako mi ovde sagradite kuu, ja u ostati u njoj. Taudin Babaje napustio svoje telo 17. avgusta 1925, dok je boravio u radinoj Crvenoj Kui. Poslednji put je osmotrio ovaj na ludi svet i zauvek zaklopio oi na ovom materijalnom planu. Ludilo njegovog vina pretvorilo je Nagpur u izbezumljeni grad. Vino je teklo ulicama, ludnicom i radinom palatom skoro etrdeset pet godina. Vest o njegovoj smrti se proirila, i sledbenici su oseali kao da su im srca iupana zauvek. Ceo grad je jadikovao zbog gubitka njihovog najsvetijeg krmara. Tamo gde je sipao vino, sada su tekle suze. Oko 30 000 do 40 000 ljudi svih religija - muslimani, hindusi, siki, zoroastrijanci, hriani - hodali su u ogromnoj pogrebnoj povorci od jednog kraja grada do drugog. Suze ljubavi su tekle iz njihovih oiju i svako srce se cepalo od bola, pokajanja i zahvalnosti. Grob Taudin Babe je sada sveto mesto za muslimane. Taudin je pokopan u skladu sa muslimanskim obiajem na mestu koje je sam izabrao. Ova oblast je kasnije nazvana Taabad u njegovu ast.* * Radina Crvena Kua sada se zove Ta Darbar - Taova Kua. To je drugo glavno svetilite posveeno Taudinu u Nagpuru. Taudinov grob, Taabad, jeste glavno mesto hodoaa. Tu je pokopano telo Taudin Babe; ali zapravo, on je sada u dubokom snu. Ovaj duboki san je istinsko probuenje, u kojem srce ispija svoje sopstvene suze - kada ovek postane svestan svoje vene beskonanosti! Oh, Taudin Baba, ti si Hazrat - veliki! Klanjamo ti se, tvoje vino jo uvek tee u naim srcima! Ti si naeg Kralja obasuo ruama i krunisao! SAVRENI UITELJI - GLAVA VI Sai Baba, Alahov Fakir Alah je Zatitnik siromanih. Ne postoji niko van Njega. Alahovo ime je veno: Alah je Sve-u-svemu! Ove rei je jedan ovek sa bradom, odeven u krpe, svakodnevno uzvikivao po ulicama sela irdi. On je puio lulu opijuma - ilam sedei u damiji dok su ljudi dolazili da mu odaju potovanje; umesto blagoslova, svakome je govorio: Daj mi svoj novac. Daj mi sve to ima u depovima. Ljudi su mu davali sav svoj novac, a on im esto nije ostavljao ni toliko da mogu da plate voznu kartu za put kui. udan je bio ovaj asketa koji je od ljudi uvek traio novac, jer je sav novac koji bi sakupio, na kraju dana delio siromanima, a on sam lutao ulicama proeci hranu. Prosio bi samo bakri slatki beskvasni hleb od prosa - i iveo samo na njemu. Ovom prosjaku-asketi obino su se obraali sa fakir. Jednom, kada je golo dete stalo pred fakira, on je bezazleno zapitao detetovu majku: Kerko, je li to deak ili devojica?
45

Takva je bila faktrova ednost, i izgledalo je kao da je esto u nedoumici oko takvih stvari. Kada bi ga bilo ko neto zamolio, fakir bi odgovarao: Alah malik hai Bog je veliki! Ovakvo fakirovo ponaanje se ni u kom sluaju ne bi moglo nazvati normalnim. Bilo je licemerno i uvredljivo da fakir trai od ljudi novac. Meutim, ljudi se nisu ustezali da daju sve onome koje to kasnije poklanjao siromanima. Verovali su mu i davali ta god bi traio; ak su se smatrali blagoslovenim ako bi njih izabrao da im neto trai. Ljudi su ga sluali dok je govorio: Ja traim samo od onih koje Fakir izabere. U zamenu, ja im dajem deset puta vie nego to oni meni daju. Fakir o kojem je govorio nije bio niko drugi do Veliki Bog! Da li je ovaj fakir bio hindus ili musliman? Pripadnici svih religija i kasta iz Indije dolazili su kod njega. Ovaj svetac je bio jedinstven i poseban, jer nije pripadao nijednoj kasti, religiji ili nekom drugom izmu. Ovaj fakir je bio suvie siromaan i suvie veliki da bi pripadao bilo emu. Zbog ega su ljudi prevaljivali stotine milja sa svih strana indijskog potkontinenta, samo da bi ga videli? Zbog njegovih oiju! Za oi ovog fakira se govorilo da su samo svetlo. Neki su govorili: Te oi!... Njegove oi sijaju jae od samog Sunca!.,. One su magnetine!... Njegove oi mora da su sainjene od same svetlosti! Bez obzira na opis ovih oiju, one su bile te koje su privukle hiljade. Kada bi ih ugledao, ovek bi morao da se pokloni u znak potovanja.
46

U ovom neobinom fakiru krio se Kutub-e-lrad tog doba. Ovaj fakir je bio poglavar spiritualne hijerarhije, i vodei Savreni Uitelj svog doba. On, koji je u svojim rukama drao kljueve svih svetova, izgledao je kao otrcani prosjak iz malog sela zvanog irdi. U rukama ovog prosjaka agonija univerzuma se primirila! Svetovnom materijalisti je moda teko da u to poveruje, ali je to spiritualna injenica. Ako biste ljudima rekli da je ovaj mudrac odgovoran za tok i dogaaje prvog svetskog rata, teko da bi vam poverovali. Ali u unutranjem svetu spiritualne stvarnosti, Kutubi ili Sadgurui su Gospodari univerzuma i tu se nita ne deava van njihove boanske volje.* * Jednom kada je pominjao Sai Babu, Meher Baba je rekao: Sai Baba je kontrolisao prvi svetski rat. Rat se nije mogao odigrali bez volje i vostva pet savrenih Uitelja. Meher Baba je u svojim seanjima pominjao Sai Babu sa velikom naklonou kao dadu, i opisivao je Saijevu veliinu kao Personifikovano Savrenstvo. Izgled ovog prosjaka je zaista bio obmanjujui. On je bio najvelianstveniji kralj na Nebu ili Zemlji, a nije mario to su ga ljudi smatrali obinim prosjakom. Sunce njegove boanstvenosti bilo je visoko uzdignuto. On je obavio svoju dunost, kao to svako mora svoju. Da bismo ga razumeli moramo biti paljivi - jer ga onaj koje paljiv, moe spoznati. Istraivati ivot onoga ko je postao Bog, ili Sadguru, ili Kutub, je teko, zato to kada se jednom otelotvori, kada njegovo sunce zasija jako, nae oi ostaju usmerene ka pojavi, na njemu. Jedino posle zalaska sunca, naa panja moe da se prebaci na njegovu priu. Ako sam ne postane fakir, ovek teko da moe da razume ivot takvog uitelja. Sve ono to on otkriva svetu samo je par zraka njegove vene svetlosti. Zato se istina o ivotu bilo kog Savrenog ne moe znati do najsitnijih detalja. Ovaj fakir, koga je svet upoznao, nikada nikome nije saoptio ime svoje porodice ili svoje ime. Nae doba ga je prozvalo Sai, to znai Bog ili Sveti. Nita pouzdano se ne moe rei u vezi njegovog roenja. Neki veruju daje Sai roen u brahminskoj porodici, i da su mu roditelji umrli, a da gaje tada podigao neki muslimanski asketa. Neki, opet, veruju daje roen u muslimanskoj porodici i mnogi biografi se slau sa ovom pretpostavkom. Kakve god bile okolnosti njegovog roenja i detinjstva, one su nepoznate. Moramo se baviti Saijem ne kao ovekom, ve kao Uiteljem u ijim su oima svi Jedno! Govori se da je Sai roen 1838. u selu Sailu, u oblasti Dintur u Indiji. Ali skoranji dokazi potvruju da je rodom iz sela Patrija, oblast Farbani, kao i daje svoje detinjstvo proveo pored Aurangabada u Maharatri. Sigurno je da su mu roditelji bili veoma, veoma siromani. Posle oeve smrti, dok je jo bio mali, majka je morala da se oda prosjaenju kako bi mogla da ih nahrani. ovek se moe zamisliti nad ovakvom vrstom drame. Onaj kome je bilo sueno da bude Gospodar univerzuma, morao je da provede svoje detinjstvo medu odbaenima - beskunicima, proeci na ulici. Kakva nedokuiva sudbina za Boga! ovek koji je trebao da odredi sudbinu sveta, odrastao je u najalosnijim uslovima.

47

Nae doba je ulo krik deaka: Majko, hodaj sporije. Ne mogu tako brzo... Ne mogu dalje. Majka je onda podigla deaka u naruje sa suzama u oima. Majko, ja sam gladan... Kada e nam neko dati malo hrane? A majka mu je onda drhtavim glasom odgovorila: Sine, budi strpljiv. Bog je milostiv. Evo, skoro smo stigli do sela gde e nam moda neko dati neto da pojedemo. Oseajui majino stanje, deak je nastavio: Majko, nisam vie tako gladan... Evo, ve mogu i da hodam. On je siao iz njenog naruja i, mada umoran i slab, polako krenuo za njom. Ovako su majka i sin pet godina ili od vrata do vrata, od sela do sela. Prijatnim razgovorom, deak je nastojao da oraspoloi svoju majku. Nikad posle nije od nje zatraio hranu ili neto drugo. Plikovi na tabanima su ga muili sve dok se tabani nisu stvrdnuli kao don, kako su ili sve dalje i dalje. Majka nije znala kuda su se uputili. Prosili su, i kretali se da bi preiveli. Boja milost uvek se krije u trenutnim tekoama. Sudbina je paradoksalna misterija; surovost Boga je na neki nain zapravo Njegova milost! Niko ne moe izbei saoseanje, bez obzira na okolnosti. Priroda Boga je milostiva, i On sam je milost. U njegovim oima, niko nije bespomoan ili ostavljen bez nade. Ali, samo oni koji postanu Bog, razotkrivaju ovu misteriju. Iako su majka i sin patili, ne moe se ni zamisliti staje posle tih pet godina deak trebalo da primi. Poto su pokucali na sva vrata sela elvadi, i ostali praznih ruku, majka i sin su pokucali na vrata slepog oveka koji ih je ljubazno primio. A ovaj slepac je bio mudrac! Gopal Rao Deskmuk bio je uveni svetac u toj oblasti, i on je zagrlio deaka tako arko, kao da se posle dugih godina razdvojenosti dva stara prijatelja ponovo sreu. Zaista, svetac je ekao na ovu enu i njenog sina, i sa velikim potovanjem i ljubavlju smestio ih u jednu odaju u njegovoj kui, da ive sa njim za stalno. U kui slepog sveca nije bilo niega - ni nametaja niti bilo kakvih ukrasa - izuzev velike statue Vjankatee* - Boga Vinua - koga je sluio danju i nou. * Vjankatea je drugo ime za Vinua - Onoga koji odrava celu kreaciju. Re potie od sanskritske rei Vaikunl - Boje Prebivalite. Onaj koji se nalazi u ovom prebivalitu zove se Vjankate. Otac sveca se zvao Keav Pant. Iako je bio siromaan hindus, Keav je bio veoma religiozan, i to je bila osnova Gopal Raove spiritualnosti. Inspirisan svojim ocem od detinjstva, u srcu je lako podigao plamen spiritualnosti. Kada je dolo vreme da Gopal Rao zarauje za porodicu, on nije uspeo da pronae posao u svom rodnom mestu Damb, tako da se preselio u Selvadi. Poto je iveo neko vreme u elvadiju, seljani su poeli da se prema njemu odnose sa potovanjem. Iako je i sam bio veoma siromaan, ta god bi imao delio je sa drugima koji su bili jo nesreniji, i negovao bolesne. Zbog ovakvog nesebinog sluenja, grad mu je dodelio pare zemlje na kojoj je mogao da ivi i uzgaja hranu. Gopal Rao je podnosio mnoga uzdravanja. Jednog dana je ugledao prelepu enu i u njemu su se javile pohlepne misli koje nisu bile dobrodole. On je bio toliko iznenaen izopaenou svojih misli da se odmah vratio kui, i dok je stajao pred statuom Vjankatee, iskopao je sebi oba oka gvozdenim iljkom! Svetlost spoljanjeg sveta je zauvek nestala, ali se njegova unutranja svetlost sada rasplamsala!
48

Svetlost je postala vatra i slava se proirila i do udaljenih mesta u Indiji. Prialo se: Sam Bog Vjankate priprema i arati ceremoniju za Gopal Raoa. Tek onda, Gopal Rao izvodi arati pred Bogom. Tako je ovaj slepi_svetac oboavao idol Vjankatee, i zbog prisustva Gopal Raoa, Selvadi se od mirnog sela pretvorilo u sveto mesto hodoasnika. U skromnoj kui ovog slepog sveca, Sai je odrastao uz panju i ljubav - i mnoge petogodinje rane su se zacelile. Ljubav sveca prema deaku je bivala sve jaa i jaa; majka je sluila slepog oveka sa dubokim potovanjem, jer joj je omoguio da ima dom za svog sina, i zbog toga mu je bila veno zahvalna. Kada je imao dvanaest godina, majka mu je umrla. I posle prekidanja roditeljske veze, deak i slepi svetac su nastavili da ive u istoj kui nekoliko godina. Tokom ovog perioda, svetac je deaku otkrio spiritualni svet, i on je postao njegov glavni uenik. Kada su primetili njihov blizak odnos, uenici sveca, i to brahmini, postali su zavidni i kivni na deaka, pitajui se zbog ega se njihov uitelj tako zainteresovao za muslimanskog mladia. Njihova zavist je kulminirala kada su pokuali na nekoliko naina da naude deaku, ali je on sve to tolerisao zbog ljubavi prema Gopal Raou. Situacija se pogoravala; ljubomora im je probudila nasilje i podlost, i neki od njih su ak odluili da ubiju deaka! Poeli su da planiraju kako da to izvedu, ali: Onome koga Bog eli da zatiti, niko ne moe skinuti ni vlas sa glave. ak i ako se ceo svet podigne protiv njega on je siguran! ta je sve ljubomora u stanju da uini! Grupu posveenika je pretvorila u potencijalne ubice! Konano, jednom prilikom dok je Gopal Rao hodao kroz dunglu u drutvu deaka, neki posveenici su ih pratili kriom. Kada su svetac i deak seli ispod visokog drveta da se odmore, jedan od ljudi se kradomice privukao i hitnuo kamen na deaka. Ali umesto da pogodi deaka u glavu, kamenje pogodio Gopal Raoa! Pria se da je videvi kako je njegov uitelj ozbiljno povreen, Sai zaplakao krvavim suzama! Tada je rekao Gopal Raou: Uitelju, posle toliko godina provedenih zajedno, moje prisustvo vie nije dobrodolo. Dopusti mi da odem. Svetac je odgovorio: Ne moe da ode... Danas sam odluio da te proglasim svojim jedinim naslednikom. Jednog dana e naslediti svo moje bogatstvo! ovek koji je pokuao da ubije deaka, razboleo se i mnogo propatio pre nego to je izdahnuo. Uenici iz sela su bili iznenaeni njegovim iznenadnim odlaskom, i poverovali su da ga je Gopal Rao kaznio zbog njegovog postupka. Jedan od roaka umrlog je otiao da zatrai sveev oprotaj, a ostatak posveenika je poeo da se moli u nadi da e oiveti mrtvaca. Kada je zauo ovaj zahtev, Gopal Rao je rekao roaku: Zato me moli da ga vratim u ivot? Ja sam samo obian ovek kao i ti. Nemam takvu mo. Ne mogu to da uradim. A zatim pokazujui na deaka, Gopal Rao je dodao: Moda muslimanski deak to moe da uradi. Na znak sveca, deak se podigao, uzeo malo praine sa stopala Gopal Raoa, i protrljao les njom. Posle nekoliko minuta, mrtvac je oiveo i ustao! Seljani su bili zaprepaeni. Shvatili su da je ovakvo ispoljavanje boanske moi dokaz jedinstvenog odnosa deaka i Gopal Raoa, i da ga treba kao
49

glavnog uenika njihovog uitelja potovati, a ne mrzeti. Tokom proslave ovog vraanja iz mrtvih, seljani su formirali dugu povorku, sa deakom i Gopal Raom u nosiljkama, dok su ih sa obe strane pozdravljale hiljade ljudi, obasipajui ih cveem. Gopal Rao je predoseao da e za nekoliko dana napustiti svoje telo, ali niko od sledbenika nije shvatao te rei ozbiljno. Jednog dana je sakupio samo najblie, i rekao im: Moje vreme je dolo. Slepi svetac je zatim dozvolio svojim uenicima da ga poslednji put okupaju. Dao je da se oitaju molitve i da se navede jedan deo Bagavad Gite. Pozvao je deaka i vrlo neno mu dao svoj doti - belu tkaninu koja se obmotava od ramena do stopala. Nju je Sai s potovanjem prihvatio. Gopal Rao je preneo neka konana uputstva svojim uenicima i legao, tiho prekidajui svoju vezu sa fizikim telom. Prenosei ovu halju mladiu, Gopal Rao je preneo svoj spiritualni naboj sa celokupnom odgovornou i teretom, na mladia; i Sai je potpuno razumeo znaaj svega toga. Od tkanine uiteljevog dotija, mladi je saio kafii i koulju i turban koje je uvek nosio. Ovaj muslimanski mladi, koga zovemo Sai, tada je imao samo esnaest godina. Odmah nakon smrti Gopal Raoa, mladi je napustio elvadi i potraio sklonite u umi. Jednog dana ovek po imenu and Patil je prolazio kroz umu kada je odjednom naiao na mladog fakira pod jednim drvetom. Bez ikakvog upoznavanja, mladi je odmah zapitao and Patila: Jesi li ti izgubio dva konja? Zbunjen, ovek je odgovorio: Jesam, ali ne mogu nikako da ih naem. Idi do potoka, rekao mu je fakir, i pronai e ih tamo. and je ustao i sav radostan pronaao ih tano na onom mestu koje je mladi asketa opisao. Kada se vratio da zahvali fakiru, video je da mladi puni ilam duvanom. elei da mu ga pripali, potraio je ibice, ali je na alost otkrio da ih nema. Odmahujui mu, mladi je nekim tapom razgrnuo zemlju i odatle izvadio komad uarenog uglja, podigao ga i njime zapalio svoju lulu! Ovaj izuzetan dogaaj je ubedio and Patila daje mladi fakir bio neko poznat i svet. Zamolio je sveca da poe s njim do sela irdi, gde je imao nameru da uestvuje u svadbi svog roaka, i mladi fakir se sloio sa tim. irdi tada nije bilo veliko naselje. elo selo je izalo da doeka goste, ne slutei kakav se udan posetilac nalazi medu njima. Kada je svadbena povorka prolazila pored Kandoba hrama, hinduistiki svetenik po imenu Bagat Malsapatife spazio pogled mladog fakira i povikao po prvi put: Hah, Sai, hah! - Dobrodoao, Sveti, dobrodoao! Od tada pa nadalje, mladi fakir od samo esnaest godina, ije pravo ime niko nije znao, postao je poznat kao Sai. Mladi fakir, meutim, nije ostao u irdiju dugo, nego je poeo da luta od mesta do mesta po Maharatri, proeci celim putem. Konano je stigao do Elora peina kod Aurangabada, gde je uao u malu peinu na vrhu brda poznatog kao Kuldabad. U podnoju ovog brda se nalazi grob muslimanskog Kutuba po imenu Zarzari Bak*. Grob ovog Kutuba je bio omiljeno mesto muslimanskih hodoasnika skoro sedamsto godina. Zar-zari Bak je bio uitelj mladog fakira u prolom ivotu i privuen time da bude blizu svog preanjeg uitelja, Sai je poeo da ivi u peini koja je gledala na ovaj grob. Sai je
50

realizovao Boga tokom ovog perioda i nekoliko godina ostao u peini u stanju Majzoobijata, ne naputajui je ni zbog hrane ni zbog vode! Tokom ovih nekoliko godina zdravo i jako fiziko telo fakira se pretvorilo u skelet. Ovaj skelet je, ipak, posedovao beskonano svetio - kao da su se Saijeve kosti i meso pretvorile u samu * Muslimanski Savreni Uitelj Zarzari Bak je verovatno bio odgovoran za realizaciju mladia, kasnije poznatog kao Sai, koja se desila tokom ovih etiri ili pet godina, koliko je mladi ostao u peini pored groba Zarzari Saksija. Odnos uitelja i uenika je u ovom sluaju posebno zanimljiv, posto je zapoeo otprilike sedamsto godina ranije. Kae se da je Sai Baba uinio neto Sto je toliko zadovoljilo Zarzari Baka da je on morao da mu prui Realizaciju (iako Sai nije za to bio predodreen u tom ivotu). Meutim, Saijeva Realizacija Boga se desila uz pomo milosti ovog muslimanskog Kutuba, mada je on napustio svoje telo mnogo vekova pre. Ovaj dogaaj je ispriao Meher Baba.

svetlost! Ali isto tako, ovaj ispijeni svetac je izgubio svaku svest o grubom planu. Sada je imao telo odraslog oveka, ali je bio ovek koji nema svest o telu! Postao je Bogoostvareni Majzoob. Sai je bio savreno svestan sebe kao Boga - Anal Hak! - ali je bio potpuno nesvestan svog ljudskog tela i sveta oko sebe pune etiri godine. Saiju je bilo potrebno da napusti peinu; morao je da povrati grubu svesnost kako bi mogao da ispuni svoju sudbinu - da obrie suze naeg Doba - da Drevnog spusti u formu. Kada je Sai konano napustio peinu, liio je na hodajueg mrtvaca. Podstaknut da iznutra traga za jo jednim Savrenim Uiteljem, lutao je ka istoku kako bi sreo Svami Akalkota, i uz pomo milosti tog hinduistikog
51

Sadgurua, Sai je povratio normalnu ljudsku svest. U ovom selu Akalkot, u planinskim predelima Adante, fakir je sada postao Sai - Gospodar Univerzuma - ivi Kutub - i njegov boanski rad na Zemlji je zapoeo. Tada je imao dvadeset godina. Sai Baba se vratio ka irdiju 1858, i tu ostao, stvarajui od ovog skromnog sela svoj centar. Isprva je izgledalo kao da se novi fakir smestio u irdiju; drao se po strani od seljana, i provodio noi ele godine ispod nim drveta. Njegove fizike potrebe su bile minimalne - prosio je ili uzimao bilo koju hranu ili duvan. Fakir je vie voleo da bude sam i ovo je saoptio svima koji su remetili njegov mir; oigledno, seljani mu se nisu dopadali. Poto je nekoliko meseci proveo odvojeno ispod nim drveta, Sai se preselio u skromni limeni zaklon koji je sluio kao lokalna damija u ovom veoma siromanom selu. Sai je damiju nazvao Dvarkamai Masdid - damija Milostive Majke. Tu su dva oveka ve poela da ga slue, jedan hinduistiki svetenik, Malsapati, koji ga je zvao Sai, i drugi po imenu Tatja Kote. Mnogi seljani su ih sarkastino zvali trio Masdida. U to doba, irdi je bilo tiho zemljoradniko selo, ali nekoliko godina po dolasku Saija, pojavila se kuga i desetkovala stanovnitvo. Vlasti su pokuavale sve kako bi zaustavile epidemiju, ali nita nije pomagalo. Konano, nekoliko ljudi je posetilo Saija i uz priu o njihovoj nesrei, zamolilo ga da im pomogne dok cela populacija irdija ne bude zbrisana. Pakira su pogodile njihove prie i on je otiao do oblinje kue, podigao neki rvanj, zatim se vratio do damije Milostive Majke i poeo da drobi ito. Onda je sakupio brano i dao ga jednoj eni sa uputstvom da ga pospe po granicama sela. ena je uradila kako joj je reeno, i za kratko vreme, uz olakanje svih, epidemija je poela da jenjava, oboleli da se oporavljaju i irdi se potpuno oslobodio prokletstva kuge. Invalidi i oboleli iz okolnih sela su dolazili kod fakira da ih lei travama. Posle tretmana, Sai je sedao sa ovim nesrenim ljudima, da poslua devocijsku muziku koju su pevali. Svakoga je privlailo samo jedno svetlost njegovih oiju ! Svi Savreni su jedinstveni. Ako je postojala neka fizika karakteristika koja gaje odvajala od ostalih ljudi, onda su to bile njegove oi. Oi ovog Savrenog Uitelja su bile toliko sjajne, mone i duboke, da niko nije mogao dugo da izdri njihov pogled. ovek bi se oseao kao daje nag, jer nita nije moglo da se sakrije pred tim pogledom. Ako bi vas makar jednom te oi pogledale, nikada to ne biste zaboravili. Kada biste videli njegovo lice i oi, ljudi su mogli samo da mu se poklone i slue kao oboavanog Boga. Sai Baba je prosio hranu svakoga dana; obino je prosio samo hleb u pet razliitih kua u irdiju. Na svakom pragu bi progovarao: Majko, daj mi malo bakrija, ili majko, daj mi rotija. Nastavio je da prosi sve do kraja svog ivota, 1918. Sai je jeo samo dva ili tri hlepia, a ostatak je uvek delio sirotinji.* * Sai Babino proenje je bilo delo spirituaine misterije. Prema Meher Babi: Sai Baba je predstavljao svet. Pet kua (iz kojih je prosio hranu) predstavljale su pet Savrenih Uitelja koji su uvek prisutni na svetu, i pred ijim stopalima svi mole za spiritualni ili materijalni napredak. Sai Baba je imao nekoliko neobinih navika, pored toga to je esto i puno puio. Dok je prosio, esto je zastajao bilo gde na putu - na izdvojenim
52

mestima ili usred prepunog bazara, i bez ikakvog stida podizao svoj doti da bi mokrio; kada bi zavrio, uvek bi istresao svoj penis sedam puta! Onda bi nastavljao sa proenjem. Kada su ga videli da se ponaa na ovaj nain, mnogi seljani su ga smatrali pre ludim nego - svetim. Sai Babi su takoe bili potrebni sati da isprazni svoja creva. Kako se broj sledbenika poveavao, ove prirodne potrebe su se pretvorile u ceremoniju sa pompom i oboavanjem. Ceremoniju koja je nastala oko pranjenja creva, Sai je nazvao lendi. On bi odlazio, da isprazni creva svakog dana u odreeno vreme, obino kasno ujutro na oblinje polje, praen paradom sledbenika - neki su ak i svirali muziku. Pa ipak, ova lendi ceremonija je imala neku spiritualnu misteriju. Sai Baba je jednom objasnio: Dok vrim nudu, ja upuujem svoje abdalije - spiritualne posrednike na unutranjim planovima - u njihove dunosti u vezi sveta. Prizivam ih muzikom tokom parade.* * Sai Babina lendi ceremonija je bila povezan Sa njegovim radom na grubom planu. Mada spoljanje ponaanje Savrenih Uitelja moe izgledati zagonetno, ono je, iznutra gledano, puno znaenja, zato Sto je svaka njihova akcija za dobrobit sveta. ak i onda kada obavljaju nudu ili mokre, oni univerzalno delaju, i to posebno na grubom planu, a ne toliko na unutranjim planovima. Jednom je u uzvienom stanju izjavio: Ja sam Onaj koji je bez Atributa - Apsolut! Univerzum je moje prebivalite. Brahma je moj otac, a Maja moja majka. Njihovim spajanjem, ja sam dobio ovo telo. Oni koji misle da seja nalazim u irdiju ne poznaju pravog Saija, jer ja sam besforman i sveprisutan! Jednom drugom prilikom, Sai Baba je objasnio svoju boanstvenost: Ja sam Bog. Ja sam Mahalakmi, Ja sam Vitoba... Ganea... Datatreja... Ja sam Narajan!** ** Lakmi...Narajan, i ostali, su razliita boanstva hinduistikog Panteona bogova i boginja (anela). U ovom sluaju, Sai Baba je mislio na razne boanske atribute svoje personalnosti ili Boanskosti; tako npr. Ganesa predstavlja univerzalni um. Zato idete do Ganga u Benaresu? Poklonite se pred mojim stopalima ovde tee istinski Gangl Sai Baba je bio gous tip spiritualne osobe. Ovakav tip je veoma redak. Jednom je neki ovek otiao u damiju gde je Sai Baba spavao i pronaao sve uiteljeve udove razbacane po podu! U jednom uglu su bile uiteljeve ruke i ake, u drugom noge i

53

stopala, a u treem njegova glava! Svaki ud je bio odvojen od trupa! Jadni ovek je bio zaprepaen. Uplaen, pomislio je kako treba da obavesti lokalnu policiju da je fakir ubijen - muki raskomadan. Ali se uplaio da bi policija mogla njega da optui za zloin, i tako je otiao kui ne znajui ta da radi. Sledeeg jutra zabrinuti ovek je ponovo otiao do damije. Na njegovo okantno iznenaenje, ugledao je Sai Babu ivog, kako pria sa nekim sledbenicima; pitao se da lije ono stoje video prethodne noi bila nona mora. Ovaj ovek nije znao da fakir poseduje ovu retku osobinu. Ponekad, zbog svog unutranjeg rada, Savreni ulaze u gous stanje i delovi njihovog fizikog tela se razdvajaju. Kada se neka odreena faza rada zavri, njihovo telo se automatski ponovo spaja, vraanjem u grubu (telesnu) svest.* * Gous, izgovara se i goul, je spiritualni termin. Onaj ko je gous poseduje okultnu mo da raskomada svoje telo i kasnije vrati udove na njihovo mesto. Ova gous karakteristika takoe se javlja u nekim osobama koje su opijene Bogom -mastima (boanskim ludacima). Zanimljivo je pomenuti da je Sai Baba posedovao ovu gous karakteristiku. Poto je odluivao o prvom svetskom ratu, moda je ovo imalo veze sa svim onim telima koja su raskomadana na bojitima.
54

Postoji jo jedna pria o oveku koji je prisustvovao Sai Babinom samozaboravu. Fakir je uvek spavao sam. Svake noi, Sai je ulazio u gous stanje. Pria se daje spavao na krevetu koji je bio otprilike visok metar i po, ali da se na njega nije peo nikakvim stepenicama. Jednom kada se Sai povukao u svoju sobu, neki ovek se kriom privukao prozoru da vidi kako Sai lebdi do svog kreveta. Ali se zaprepastio kada je ugledao telo bez ruku, nogu i bez glave! Istog trenutka ovek je oslepeo i to slepilo mu je bilo kajanje do kraja ivota. Sai Baba nije bio osoba bez humora. esto se alio sa svojim sledbenicima i ak ismevao njihove slabosti. Meutim, sve do svoje smrti, zadrao je uzdrani asketski ivot fakira. Nazivao bi Boga jadnikom, - takoe i Fakirom. Poto je Bog siromaan, i ja sam siromaan. Nosio je jednu istu kafhi koulju sve dok se nije toliko iscepala i poderala, da je jedan od njegovih uenika morao silom da je skine sa njega i da mu da novu. ak i posle toga, Sai je esto sedeo sa iglom i koncem, strpljivo je krpei. To je bilo isto pare tkanine koje mu je u mladosti dao Gopai Rao. Kasnije, kada se potpuno pocepala, zaio je delove i sainio turban koji je nosio oko glave. Sai Baba je u svojoj jedinstvenoj linosti spojio hinduistike i muslimanske karakteristike, i imao je sledbenike obe vere. Nikada nikome nije zabranjivao da jede meso, nego je ak nareivao nekim braminskim svetenicima da napuste vegetarijanstvo i jedu ta god im je volja. Jednom retkom prilikom, on sam je skuvao meso i podelio ga onima koji su se sakupili. Iako je njegov pogled bio uvek sjajan i prodoran, priroda mu je bila srdana. Njegove line navike su uvek bile stroge, ali je njegov aram bio neformalan i iv. Linost mu je bila tolerantna i prijatna, mada je ponekad postajao dalali ili besan i ljut zbog neijih neuspeha. Taj dalali vid Sai Babine prirode bio je izraen u ljubimcu koga je gajio - tigru. Jedno vreme tigar je iveo sa Sai Babom i pratio ga pri etnjama. Tigar je bio njegov ljubimac, kao stoje to obinom oveku pas ili maka. Kada je tigar umro, Sai ga je lino sahranio u njegovom grobu. Kada su posetioci dolazili po daran Sai Babe, bilo je uobiajeno da on od njih trai da isprazne svoje novanike ili depove, i da sav novac daju njemu kao daksinu - novani poklon uitelju. Ali ako bi mu bilo ko priao sa eljom za neim materijalnim, Sai bi govorio: Alah malik hai! - to u ovom sluaju znai Bog je taj koji daje! Sai Baba je drao gomilu manjeg kamenja pored svog velikog kamena na kojem je sedeo, i gaao bi tim kamenjem skoro svakoga ko bi dolazio po njegov daran. Iako su se mnogima deavala uda, oni koji su bili pogoeni kamenom, primili bi njegov blagoslov i postali istinski Saijevi sledbenici. 1886, Sai Baba je imao nekoliko astmatinih napada; svom ueniku Malsapatiju je rekao: Sauvaj mi telo tri dana. Ako se vratim, sve e biti u redu... Ako se moje telo ne povrati u ivot, sahrani ga i postavi dve zastave na humci. Sai je onda zaklopio svoje oi i uao u stanje samadija, u kojem je njegovo telo bilo kao mrtvo. Njegovo disanje i puls su potpuno stali i telo mu je, sasvim beivotno, lealo tri dana i noi. Neki od uiteljevih sledbenika su bili skrhani bolom, i svesni jedino toga daje njihov uitelj umro. Hteli su da izvedu poslednje ceremonije, ali ih je verni uenik Malsapati u tome spreio, zagrlivi telo Sai Babe. Tano onako
55

kako je Sai predvideo, posle sedamdeset dva sata njegove oi su se polako otvorile i on je ponovo uao u svoje telo, ali nije nijednu re rekao u vezi rada kojeg je obavljao u tom stanju, ili o razlogu zbog kojeg je uao u ovakav samadi.* Blizak uenik koji se uvek nalazio kod Sai Babe, bio je ovek po imenu Bara Baba, to znai Veliki Baba. Rastom je bio je ogroman i debeo. Sai Baba je Bari svakoga dana davao po 100 rupija za hranu koju bi ovaj jeo i jeo, a zatim ispoetka jeo i jeo. Sai Baba je jeo jedino hleb i sirov luk koje bi isprosio, dok je Bara Babi kupovao najfiniju hranu koja je mogla da se nade. Zbog ega je Sai Baba vodio rauna da se ovom ueniku da velika svota novca za enormnu koliinu hrane, dok je on sam iveo na onome to bi isprosio? Ovaj ogromni ovek je bio skladite samskara svih onih koji su dodeljivali svoj novac Sai Babi tokom darana, i samskare svih tih ljudi su bile potpuno unitene kada je Bara Baba dostigao Mukti - Osloboenje -fizikom smru. Jednom se desilo da je nekog lopova uhvatila policija sa vreom punom dragulja. Lopov je u policiji rekao daje sve te dragulje dobio od Sai Babe. Jedan inspektor je zatim posetio irdija kako bi istraio okolnosti i na kraju optuio fakira. Policajac je popunjavao svoj formular dok je ispitivao uitelja. Kako ti je ime?, zapitao je. Zovu me Sai Baba. Kako ti se zove otac? Isto Sai Baba. Kako ti se zvao guru? Venkua! Koje si vere ili religije? Kabir! Kojoj kasti pripada? Samadi je stanje spiritualnog zanosa ili privremenog zaustavljanja mentalnih i fizikih ivotnih snaga. Parvardigar! Koliko si star? Stotine hiljada godina. Da li e se zakleti na sudu daje ovo to govori istina? Ja sam Istina. Da li poznaje optuenog? Da, poznajem ga... ja poznajem svakoga. Optueni tvrdi daje tvoj sledbenik i da ivi sa tobom. Da li je to tano? Jeste, svi su sa mnom...Svi su moji. Da li si optuenom dao neke dragulje kao to on tvrdi? Da, dao sam mu... Ko daje ta i kome? Ako si optuenome dao dragulje, kako si ih ti dobio? Sve je moje... Sve mi je dato. Policajac je bio savladan. Konano je lopov osloboen optubi, a sluaj zatvoren. Sai Baba je palio duhni (vatru) svake noi u damiji Milostive Majke. U damiji je takoe neprekidno gorela uljana lampa, za koju je ulje uvek prosio od razliitih trgovaca u irdiju. Jednog dana, meutim, nijedan
56

trgovac nije hteo da mu da ulje. Sai se vratio do damije, napunio lampu vodom i zapalio je! Lampa je gorela bez ulja i kada su sledeeg jutra seljani saznali za ovo udo, zaista su mu poverovali; tako je Sai Baba postao istinski centar panje u irdiju. Savreni Uitelj vidi sve one koji su sa njim povezani. Jednog dana 1910.god, Sai Babaje sedeo pored duhni kada je odjednom, umesto da spusti drva na vatru, spustio svoju ruku u plamen. Neki sledbenik je potrao da mu izvue ruku, ali je ona sva ve bila u opekotinama. Kada su ga zapitali zastoje to uinio, Sai je objasnio: Jedan od mojih sledbenika je grnar nedaleko odavde. Njegova ena je upravo tada radila u sunici, sa kerkom u naruju. Kada je ula daje njen mu doziva iznenada je ustala i dete je upalo u pe. U tom trenutku, ja sam ubacio svoju ruku u vatru. Ne smetaju mi opekotine, vano je da je dete spaeno. Da to nisam uradio, devojica bi izgorela. Posle nekoliko godina boravka u irdiju, Sai Baba je sagradio hram pored damije u znak seanja na svog gurua Gopal Raoa. Podizanjem ovog novog hrama u ast hinduistikog sveca, odmah pored stare muslimanske damije, moglo se videti daje deo Sai Babinog spiritualnog rada postizanje spiritualnog jedinstva hindusa i muslimana. U stvari, Sai Baba je esto damiju Milostive Majke nazivao Braminskom damijom. Ponekad su u damiji Sai Babi itali Kuran muslimanski sledbenici, a ponekad bi prisustvovao arati ipuda ceremonijama, zajedno sa pevanjem Gite i Ramajane, koje su obavljali njegovi hinduistiki svetenici. Sai Baba je bio neuobiajeni Savreni Uitelj, jer je u sebi spajao hinduistike i muslimanske spiritualne karakteristike, i njegov rad sa pripadnicima obe religije je dokazivao da izmeu njih zapravo nema velike razlike, jer je Onaj kojeg oboavaju jedan te isti. Niko nije sa sigurnou znao da li je Sai Baba roeni hindus ili musliman, ali je oigledno da je njegov spiritualni rast bio direktno povezan sa oba, zato to je imao i hinduistike i muslimanske uitelje. Sai je bio jedinstven: oblaio se kao musliman, ali je nosio znakove svoje kaste na elu kao hindus. Proslavljao je praznike i festivale obe religije sa jednakim oduevljenjem. Citirao bi Kuran na zadovoljstvo muslimana, ali je isto tako dobro poznavao hindu Sastre ili spise. Nekome kao to je to bio Sai Baba, sopstveni ljudski identitet i religijske razlike nisu nita predstavljale. Kada ga je jednom prilikom neko upitao gde je roen, on je odgovorio: Nemam mesto roenja. Preko deset godina, hiljade ljudi se okupljalo oko Sai Babe - mnogi sa idejom materijalne koristi. Sai Baba je jednom rekao za one koji su traili njegov blagoslov: Ja sam taj koji traga za njima i koji ih dovodi ka meni; oni ne dolaze svojom voljom. Mogu biti udaljeni stotinama milja, ja ih opet privlaim ka sebi kao da su na koncima. esto je ponavljao svojim sledbenicima:Ja vam dajem ono to elite, da biste poeli da elite ono to ja elim da vam dam. Moj uitelj mi je rekao da dajem velikoduno svima onima koji mi neto zatrae; ali mi niko od vas ne trai mudrost... Moja riznica je otvoren,-. Ipak, niko od vas ne dovozi kola kako bi odvukao pravo blago. Posegnite duboko i uzmite ono to vam istinski pripada... ali niko ne eli da se potrudi. Kaem vam, svi vi koji dolazite, ovakva prilika se ne ponavlja! Ja sam Jedini, ja sam Bog
57

On je upravljao prvim svetskim ratom. Kada bi Sai Baba prelazio iz damije do hrama Gopal Raoa, pevao se arti. U to doba, kada je hodao izmeu damije i hrama, na njegovom licu se moglo videti udno svetio. Takoe je inio udne pokrete prstima u vazduhu. Ovakvo ponaanje se nastavljalo svakog dana pune etiri godine, od poetka prvog svetskog rata do njegovog zavretka. Tokom ratnih godina, Sai Baba je esto govorio: Ja sam bezoblian i sveprisutan. Ja nisam ovo telo koje vi zovete Sai... ja sam Vrhovna Dua celokupna kreacija. Ja sam sve i ja sam u svakome. Ja sam u svecima, kriminalcima, ivotinjama, i u svemu ostalom... Nita se ne deava bez moje volje. Moje svetio

58

je od Boga; moja religija je Kabiri - Savreno Gospodarenje - a moje bogatstvo lei u blagoslovima koje jedino ja mogu da dam. Jednog dana, dok je rat bio jo uvek u toku, kada se Sai Baba vratio sa lendi ceremonije, pogled mu je pao na jednog mladia kao ni na kog drugog nikada do tada. PARVARDIGAR Ovu jednu re, snanu kao okean, Sai je izgovorio dok je mladi pao pred njegova stopala.* * Parvardigar je termin sufija za Onoga koji odrava kreaciju. To je isti Onaj koji je pozna i kao Vinu u misticizmu Vedanle. Onaj koji sve proima je Svemoni Odravatelj. Kome se Sai Baba obraao? Oi koje su uhvatile pogled Sai Babe pripadale su zoroastrijskom mladiu koga je poljubila Babaan, krunisao Narajan Maharad i okitio Taudin Baba. Pogled starog fakira kao daje bio prikovan, i velika re je ponovo skliznula sa njegovih usana: PARVARDIGAR. Zatim je po trei put sveta re izronila iz dubina Uiteljeve boanstvenosti, kada je izjavio: PARVARDIGAR!, i pao niice pred mladiem. Sledbenici koji su bili svedoci ovog nesvakidanjeg dogaaja, behu zapanjeni. Skriveno je i duboko njegovo znaenje, mada se odigrao na pranjavoj ulici siromanog sela u Maharatri, u Indiji, decembra 1915. Kada je gomila okruila Sai Babu, mladia su potisnuli u stranu. Sai Baba se vratio na svoje mesto, dok je mladi nastavio svoj put. Nae Doba je povikalo gomili, ali ga niko nije uo: Zar ne prepoznajete onoga kome se Sai poklonio? I vi treba da mu se poklonite i predate!... Ne ostavljajte ga iza sebe! On je Drevni!
59

Sa zavretkom rata, tanije 28. septembra 1918, Sai Baba, tada osamdesetogodinjak, oboleo je od groznice koja je trajala dva dana. Posle toga stari fakir vie nije nita jeo; oigledno je bio svestan bliske smrti. Sai Baba je neku staru ciglu upotrebljavao godinama kao uzglavlje. Jednog dana deak koji je istio damiju ispustio je ciglu i ona se prelomila na dva dela. Kada je Sai Baba naiao, videvi ciglu, rekao je: Nije se slomila cigla, ve moja sudbina. Cigla je bila moj ivotni saputnik i asistirala mi je u mom radu. Bila mi je draga kao sam ivot. Sada, kada je slomljena, zemljani sud mog ivota takoe e biti uskoro slomljen. Posle sedamnaest dana bez hrane, Sai Baba je izdahnuo u 2:30, rano ujutro, uz reci: Ah, Deval - On, Boe! Glavu je naslonio na rame najblieg uenika. Bio je to 15.oktobar 1918, u ranu zoru vanog hinduistikog praznika Daseraha. I na samom kraju je bilo gorkog razlaza izmeu njegovih uenika - hindusi su hteli da se telo kremira, a muslimani da se sahrani. Posle tri dana une rasprave, telo je sahranjeno u hramu koji je on sam neto ranije podigao u ast Boga Krine. Dok se telo Sai Babe sputalo u vertikalnu raku, izgledalo je kao daje ivo. Jadno fakirovo telo je i dalje sadravalo Nesadrivog Boga! Sai Baba je jednom rekao: Ja u biti aktivan i iv ak i u svom grobu. ak i posle mog mahasamadija*:, ja u biti sa vama onog trenutka kada pomislite na mene. Do dananjeg dana ove rei su se pokazale kao istinite, budui daje Sai Babin grob u irdiju postao najpopularnije mesto hodoaa bilo kom savremenom spiritualnog uitelju Indije. * Savreni Uitelj svesno umire kada zavri svoj univerzalni rad. Mahasatnadi znai naputanje sadguruove fizike forme, i predstavlja svesno naputanje svela ili nivoa materije, energije i uma. O, Bezimeni! O, ti koji se zove Sai! Kako ti se moemo oduiti za sve ono to si uinio za nas? Ti si besformnog Boga spustio u formu i dao Mu mo! SAVRENI UITELJI - GLAVA VII Upasni Mahara, Kralj Jogija Jedino je Sai Baba znao ko je zaista on bio: Ne postoji niko ko mu je ravan. Njegovu vrednost poznaje jedino Bog. Njegova veliina je tolika da kada biste stavili svet na jednu stranu, a njega na drugu, on bi bio vei! U okolini Nasika, u Indiji, tragalac po imenu Kainat je oajavao, i u svojoj patnji i bespomonosti, odluio je da umre! Proao je pored grada i uputio se ka dungli, gde je naiao na nekoliko peina. One su pripadale strmoj Borgad planini koja se uzdizala usred dungle i bila idealno mesto za doekivanje smrti, poto nije bilo nikoga u okolini, niti bilo kakve hrane ili vode miljama unaokolo. Kainat je uao u malu peinu i u njoj proveo dva dana i noi bez hrane, vode ili sna, udei za smru - izazivajui je da doe, a ako se ne pojavi, mislio je, bacie se sa stene. Treeg dana se zapitao zbog ega trai svoj ivot prizivajui smrt, kada moe da misli o Bogu! I tako je poeo tiho da ponavlja Boje ime danima.

60

Kainat se vremenom apsorbovao u svoju boansku kontemplaciju na Boga i zaboravio sve - svoj oaj, svoju porodicu, svoj ivot u svetu. Uao je u veoma dubok samadi i u tom stanju blaenstva i ushienja ostao nekoliko meseci. Meutim, Kainat nije mogao da provede ostatak svog ivota tako apsorbovan; ovaj dvadesetogodinji mladi je bio predodreen za neto mnogo vie od ostajanja u nepoznatoj izolovanoj peini, utopljen u boansku kontemplaciju. Kainata je iz samadija vratila senka nekog oveka koji se nadvio nad njim. Zaprepastio se kada ga je figura zgrabila i poela da mu dere kou sa tela - a odmah potom nestala! Zastraujua prikaza vratila je Kainata u telesnu svest. Opipao je telo i sa olakanjem otkrio da mu je koa nedirnuta. Kainatova sledea fizika senzacija je bila jaka e; oseao je kao da mu je jezik iupan iz usta! Mislio je da e umreti od ei, ali nije mogao ni da vikne, a ak i daje mogao, ko bi ga uo u tom udaljenom mestu? Nalazio se u pustoj peini, bez imalo vode. Da se negde u okolini i nalazila voda, ne bi uopte mogao da se pomeri, poto mu je telo bilo ukoeno usled neprekidnog devetomesenog sedenja u jednom poloaju. Umirui od ei, um mu je preao u polusvesno stanje i u sledeoj viziji je video sebe kako umire! Smrt koju je traio kada je uao u peinu, sada je bila neizbena. Pomirio se sa sudbinom, uteen to e se uskoro sjediniti sa duhom Boga.

61

Ali, neko je nadgledao ovog mladia. To je bio fakir iz irdija, Sai Baba, koji se nalazio udaljen oko sto milja; fakir je imao drugaije planove nameravao je da ubije Kainata na drugi nain, a da ga ipak sauva u ivotu. Dok je Kainat leao bez svesti u peini, Sai Baba je poslao svoje abdalije spiritualne posrednike - da nadviju tamne oblake i spuste bujice kia na planinu. Voda! Potoci ivota - uticali su u peinu gde je Kainat leao umirui i sakupljali se u bazen tik pored njega. Probuen grmljavinom i bljeskovima munja, Kainat je otkrio da mu je voda dola sama do usana i da mu neno kapije na jezik. Ostao je da lei doputajui vodi da oivi njegovo izmrcvareno telo. Oh, Kainat! Poeleo si da umre, a opet pije vodu! Zato je pije? Zar se ne sea da si hteo da umre? Mora da pije, mora da preivi. Neko je hteo da je popije, i sada zgre rukama vodu. Konano, tvoja e je utoljena. Fakir iz irdija je bdio nad tobom; Sai, iju si riznicu ljubavi trebao da nasledi, ali to tada nisi znao. Bez obzira koliko se trudio, Kainat nije mogao da umre po sopstvenoj volji. Koje bio ovaj predodreeni hindus po imenu Kainat? On je kasnije postao poznat kao Upasni Mahara - kralj jogija! Iako mu je roenje proteklo sasvim normalno, za njegov ivot se to ne moe rei. Deak se rodio u braminskoj hinduistikoj porodici svetenika u selu Satana, u Indiji, u oblasti Nasik, 15. maja 1870. Otac mu se zvao Govinda astri, a majka Rukmini. Njegov deda, Gopal astri, bio je ueni pandit (obrazovani bramin), sa temperamentom jednog sveca. Pre nego to e umreti, napustio je porodicu i svet i postao sanjasin u potrazi za Bogom - ne znajui da e se boanskost manifestovati u njegovom unuku, Kainatu. Kainat je bio drugi po redu od petoro brae, i od detinjstva je pokazivao potpuno drugaiju prirodu od njihove. Deak je mrzeo kolu i jedva da je uspeo da stigne do treeg razreda. Roditeljima je bio problem, ali se dedi veoma dopadao, i on ga je uio astrama (braminskim spisima), koje je Kainat pamtio sa velikim interesovanjem, iako je prezirao svoje kolske lekcije, kao i lekcije hramskih svetenika. U to doba, u Satani je ivela starija hinduistika ena, koja se smatrala veoma posebnom. Iako je bila udovica, i dalje je nosila narukvice na rukama, uprkos obiaju koji obavezuje enu da kada joj mu umre skine sve narukvice i nikada ih vie ne vrati. Ljudi su je ismejavali, a deca uznemiravala, viui za njom: Vetica!. Kainat je i sam bio nevaljao, i esto bi kinjio staricu, viui za njom dok je prolazila: Stara vetice, zato i dalje nosi sve te ukrase? Zar ne zna da ti je mu umro? Pored svog loeg ponaanja, deak je bio problem svojim roditeljima i zato to je bio esto bolestan. Kainat je bolovao zbog slabog stomaka dok je bio manji, i pored svih razliitih lekova, njegovo varenje se nije poboljalo. Zdravlje mu se konano sasvim pogoralo, i doktori su postavili dijagnozu neizleive bolesti, bez ikakve nade da e se oporaviti. Njegovi roditelji se nisu potpuno pomirili sa deakovom neizbenom smru, i kada medicina vie nije davala nikakvu nadu, dete su odveli do vraare. Meutim, kada ga je ugledala, ona je poela da besni, i umesto
62

da ga izlei, proklela gaje: Neka umre! On mi uvek dosauje, zato boluje, i zato e umreti! Kainat se iznenadio reakcijom, ali je i zamolio staricu za oprotaj. Ona ga je otro izgrdila, a zatim rekla: Ako misli da ozdravi, morae da me poseuje svaki dan. Kainat joj je obeao i poeo daje poseuje u njenom domu, gde bi oboje sedeli svakoga dana neko vreme, sami u zatvorenoj sobi. Vremenom se Kainat oslobodio svoje hronine bolesti, zahvaljujui uputstvima ove udovice, ali se u njemu sada javio novi bol - bol ive vatre koja se zapalila u njegovom srcu dok je bio u drutvu starice, jer je uskoro otkrio da ona nije bila vetica, nego zaljubljenik u Boga. Deakova linost je poprimila oblik intenzivne odbojnosti prema svim svetovnim stvarima koje su ga ophrvale. Povukao se u sebe i njegovo srce se otisnulo u tajnu potragu.* * Kasnije je Upasni Maharad govorio o sebi: Od kada znam za sebe, svet mi je bio odvratan. Zato sam provodio dane u peinama i dunglama utopljen u boansku kontemplaciju. Deak je odbio da ide u kolu i drao se podalje od nje, beei u umu da meditira. Jednom kada je imao deset godina, njegov ujak Damodar ga je pronaao kako plae u svojoj sobi i zapitao ga za razlog. Kainat, posle mnogo navaljivanja, odgovori: alosti me kada pomislim da moram da ivim od tvog rada. Ja nita ne radim. Ja nita ne doprinosim porodinom odranju. Ujaka su ovakva deakova oseanja veoma pogodila, i on je pokuao da ga utei, govorei: Tvoja dunost je da pazi na nau decu i da im pomae sve dok ne odrastu. Godinu dana je Kainat iveo u Duliji sa svojim roditeljima, ali ideja da on njima predstavlja teret, uvek je muila njegovu savest. Deak je postao potiten, i odluio je da napusti dom kako bi vodio ivot beskunika; ali je bilo predodreeno da se to ne desi dugi niz godina. Iako se Kainatovo srce bunilo protiv svih svetovnih ogranienja, njegova porodica je uredila sve neophodne pripreme za njegovo venanje. Protiv svoje volje, Kainat je morao da se pokori njihovoj elji, i oni su ga tako oenili za hinduistiku devojku koja se zvala Durga. U to doba, po hinduistikom obiaju, novopeeni mladenci su bili veoma mladi - Kainat je imao etrnaest, a Durga samo osam godina. Oajan, Kainat se nije interesovao za zaposlenje ili kune poslove, i svojoj eni je poklanjao malo panje. Prolazio je kroz mona unutranja iskustva. U njegovom srcu je pevao neko koga on nije poznavao. eleo je da sazna iji je to glas sluao, i da vidi tog Pevaa, ali se nalazio u uasno zbunjujuoj situaciji. U sveoptoj pometnji svog uznemirenog srca, jednog dana je napustio svoju enu i dom, bez ijedne rei pozdrava, i peice poeo da luta do Nasika. Kainatov deda je nekako uspeo da sazna njegovo mesto boravka, i poslao mu pismo u kojem ga je obavestio da mu je majka ozbiljno bolesna, preklinjui ga da se vrati, tako da je mladi bio prisiljen da ga poslua. Zatim, godinu dana posle svog venanja, njegova mlada ena je iznenada umrla. Meutim, njegova porodica ga je ponovo nagovarala da se sloi sa drugim venanjem.
63

1885, Kainat je oenio drugu hinduistiku devojku, ali svetovan ivot je za njega bio jo uvek nezamisliv. I njoj je poklanjao veoma malo panje, i sav uznemiren sluao eho Pesme koja je neprestano odzvanjala u njegovom srcu. Jo uvek je bio zbunjen onim to je oseao, to je uo, i opet je pobegao. Ali, pred njegovim oima se nije pojavio niko, iako je njegovo srce neprestano zapitkivalo: Ko mi to peva? Odgovora nije bilo. Kainat nije mogao da objasni ono to mu se deava, i po drugi put se vratio kui. Iskustva su se pojaala, a samim tim i njegova zbunjenost. U srcu je bez prestanka sluao pitanje, sve dok ono nije ostavilo trag: Ko to peva?... Ko to peva? Pitanje mu je razdiralo um, pojaavajui nemir. Sam nemir gaje izjedao: uje pitanje, zar ne? Zar ne?.. .Zato onda ne pokua da pronae odgovor? Zato se ne potrudi? Ali mladi je bio toliko zbunjen da nije imao pojma ta se sa njim deava. Kako mogu ja da pronaem odgovor?... Gde da se uputim? Ko mi moe pomoi? pitao se. Konano, Kainat vie nije mogao da podnese tu situaciju i pod izgovorom da odlazi kako bi prouavao neku medicinsku knjigu, napustio je i enu i dom. Lutajui, zbunjene mladieve oi su traile odgovor gde god bi poao. Bog je izvan ljudskog shvatanja. Da On nije toliko teak za poimanje, kako bi Kainatov um mogao da bude toliko uznemiren? Bog je shvatio mladievo srce, ali Kainatov um nije mogao da shvati Njega. Kainat je putovao sve do Pune, ali je i tamo postao nezadovoljan, pa je nastavio da hoda do Kalajan dungli izvan Nasika. Na svom putu nazad ka Satani, obuzeo ga je oaj. Tu je naiao na dungle Kajlana i strmu planinu koju su seljani nazvali Borgad, a koja se nalazila oko deset milja izvan Nasika. Smrt mu je izgledala kao jedino reenje. Mladi Kainat je odluio da se ubije, bilo iznurivanjem glau, ili bacanjem sa litice. Njegova zbrka je bila potpuna; oajavao je za Bogom. Iako je u peini ostao devet meseci bez vode i hrane, nije umro! Kada je ispio lokve kie, i spasio se smrti, mladi Kainat, sav izmraveo, bio je toliko slab da nije imao snage ni da izae iz peine, a kamoli da side niz planinu. Otpuzao je iz peine i povikao: O boe, Ti si taj Peva! Gde si? eleo si da te pronaem, ali mi nije ostala nikakva snaga da doem do Tebe. U podnoju Borgad planine nalazilo se malo selo po imenu Gavalvadi. Kada su seljaci spazili Kainata kako etveronoke jedva silazi sa planine, odmah su mu prili, i pogoeni njegovom nemoi, poeli da ga neguju sve dok nije postao sasvim zdrav. Posle otprilike mesec dana, Kainat se vratio svom domu u Satanu. Bio je 22. jul 1890. godine, i Kainat je imao dvadeset godina. * * Meher Baba je jednom prokomentarisao da je bilo udesno to to je Upasni Maharad iveo godinu dana bez hrane i vode u Borgad peini, mnogo godina pre nego to je ostvario Boga. Kasnije, kada je Upasni postao svestan Boga, nije vie bilo toliko neverovatno to je godinu dana opstao bez hrane i vode. Za godinu dana od povratka u Satanu, Kainatov otac, deda, i druga ena su umrli. Veoma brzo nakon toga, on je napustio jo jednom svoj dom, znajui da e ga majka nagovarati da se oeni i po trei put.
64

Kainat je lutao neko vreme pre nego to se vratio u Satanu. Povratio je svoju normalnu teinu i snagu, ali mu je iz oiju i dalje zraila ista neprijatnost i uznemirenost. Peva je sada jo razgovetnije pevao u njegovom srcu - ali je jo uvek bio nevidljiv. Zbunjeni Kainat je razmiljao: O Pevau, kakvo je tvoje znaenje? Ako eli da ostane skriven, zato peva? Tvoja pesma me izluuje! Za Kainata je jo uvek postojala porodina veza koju je tek trebalo da slomi. Da nije bilo tog karmikog razreenja, kako bi Peva mogao da otkrije sav sjaj Svog lica? Jo jednom su Kainatovi roaci pripremili tree venanje. Ipak, njegove blistave oi su i dalje tragale za Pevaem, i nevidljivi glas mu uopte nije davao mira. Pesma je neprestano odjekivala, i njena muzika je slamala Kainatovo srce. Meutim, da bi mogao da zarauje za ivot i obezbedi svoju porodicu, 1892. godine se Kainat preselio u Sangli,gde je poeo da prouava Ajurvediku medicinu. 1895. je postao vaid (lekar) i vratio se u Satanu kako bi mogao da pone da radi. Ali, u njemu je plamtela Pesma, i on je napustio Satanu 1896. radi Amraotija, gde je poeo da radi u svojoj bolnici. Takoe je u to doba poeo da izdaje na Maratiju ajurvedski mesenik koji se zvao Besad Ratnamala, i koji je izlazio tri godine. Profesionalno je Kainat postao veoma uspean, bogat i dobro poznat lekar u ajurvedikim krugovima, i naizgled se sredio, kako na planu zaposlenja, tako i na planu braka. Kada je imao dvadeset devet godina, rodio mu se sin, ali je beba za nekoliko meseci umrla.* * Veoma retko Savreni Uitelji imaju neko potomstvo. Za Tukarama, hinduistikog sveca se zna da je imao porodicu. Godinama je njegova patnja bila skrivena. Niko nije poznavao Kainatovo unutranje stanje - iznutra je bio strano i bolno nemiran. Peva ga nije naputao; Pesma nije prestajala! Ponekad se ponaao neobino, a kada bi uao u stanje izuzetnog nemira, ena bi mu ispunjavala svaku elju, strpljivo sve podnosei u pokuaju da mu olaka patnju.

65

Kada neko postane uspean, on obino pone da misli o sticanju bogatstva i Kainat tu nije bio izuzetak. Pojavila se izuzetna prilika da se u Gvalioru dobije neobraena zemlja, ako se neko sloi sa tim da je obrauje. Tokom 1906, Kainat je uloio hiljade rupija i dobio stotine ari, a onda poeo da provodi veinu vremena na svom posedu. Postao je mudavir, zemljoposednik. Meutim, uskoro mu je srea okrenula leda i za dve godine je izgubio mnogo zemlje na parnicama, kao i novac i ugled; i zdravlje mu je bilo narueno. Osiromaen, Kainat se vratio u Amraoti 1908. da obnovi svoju medicinsku praksu, ali je vrlo brzo u video da je izgubio svako interesovanje - nije vie sanjario, a unutranja udnja se pretvorila u oajanje. Uz enino doputenje, Kainat je napustio lekarsku praksu i zatvorio svoju bolnicu 10.aprila 1910. i njih oboje su krenuli na hodoae. Tokom putovanja, par je posetio Omkarevar pored Mandate u severnoj Indiji, hinduistike sveto mesto hodoaa uz Narbada reku. Jednog dana, dok je Kainat bio apsorbovan u nekoj umi u dubokoj koncentraciji, doiveo je snani ok i pao u nesvest. Disanje mu je stalo i izgledalo je kao da je mrtav. Kainatova ena se uplaila i poela da ga poliva vodom. Posle nekog vremena je povratio svest, ali iako je njegovo telo preivelo iskustvo okultne moi, pojavili su se problemi sa disanjem. Eho pesme se pojaao i glas je zapitao: O Kainate, ko to peva?...Ko to peva u tvom srcu? Ali zbunjeni Kainat i dalje nije znao odgovor na ovo pitanje. Postao je jo nezadovoljniji u potrazi za odgovorom; sada je izgledalo kao da zaista umire, dok se stalno borio sa dahom. Uz mnogo potekoa, Kainat i njegova ena su napustili Omkarevar i krenuli ka Nagpuru gde je leen od svojih respiratornih problema; ali leenje nije dalo nikakve rezultate. Kainatova intenzivna udnja da konano ugleda Pevaa, bila je toliko duboka daje zapravo u njoj leao
66

uzrok njegovog guenja; nijedan doktor mu nije mogao pomoi. Kainat je jecao: O Pevau, zato si toliko okrutan? Zar mi je zabranjeno da ti vidim lice? Zato me mui ovom vatrom odvojenosti? Moj um je pretvoren u pepeo na plamenu Tvoje ljubavi. Zar nee sada otkriti Svoje lice mom pepelu? Nekako ba u to vreme, Sadguru Narajan Maharad je posetio Nagpur, i Kainat je eleo da ima njegov daran. Program jo uvek nije bio poeo i mnogo ljudi je ekalo u redu. Kainat im se pridruio, i kada je daran trebao da pone, Narajan Maharad je dozvao jednog od svojih uenika da mu dovede Kainata. Kainat je pao pred stopala Narajana Maharada. Kada je ustao, Narajan je skinuo venac koji mu je visio oko vrata i stavio ga oko Kainata, pred mnotvom ljudi. Kainat je prihvatio venac kao milostivi Narajanov poklon, a zatim se izgubio u guvi. Da li je peva bio pronaen? Kainat, meutim, nije ugledao Njegovo lice. Osetio je dodir Pevaa, i eho njegove Pesme je postao jai. Neodoljiva melodija ga je unitavala, dok su njegove suze nestajale na vatri ljubavi. Kainat i njegova ena su zatim nastavili svoj put do Dulije i tamo ostali sa njegovim bratom Bal Krina Raoom. Kainatovo guenje se pogoralo do te mere da je odluio da, ako sledei tretman ne uspe, sebi oduzme ivot. Zatrovan samoubilakim mislima, napustio je Duliju sam tokom aprila 1911. Meutim, njegova bolest se mogla odstraniti samo u znatno slabijem obliku. Ali ta je oajan Kainat mogao da radi do tada? Nije mogao ni da die, niti da prestane da die. Avaj, kakav je postao njegov ivot! Okean Boga je trebalo prei, ali to je bio okean vatre. Avaj, vatra je bila na svakom koraku! Kainat se nalazio usred ove vatre, eto zato nije mogao da die! ta je mogao da preduzme ovaj utueni ovek? Niko, izuzev onoga koje preao ovaj okean vatre, nije imao predstavu o tome od ega on boluje - niko nije mogao ni da zamisli njegovu pravu patnju. Sasvim sam, Kainat je lutao kroz grad Ahmednagar na svom putu za Paitan. U Ahmednagaru je uo za jogija Kulkarni Maharada, koji je iveo u Rahuriju, oko pedeset kilometara daleko. Kulkarni Maharad se smatrao velikim jogijem, i Kainat je pomislio kako bi bilo mudro da ga poseti, i tako je on umesto da ode u Paitan, otiao za Rahuri. Kada je Kainat stigao, jogi ga je primio sa velikim potovanjem, izmasirao Kainatovo telo sa uljem, okupao ga, a zatim posluio hranom. Dok su jeli, jogi mu je rekao da ode u irdi i sretne Sai Babu. Shvatajui da je Sai Baba muslimanski uitelj, Kainatu se nije dopala ideja da od muslimana trai pomo, i on je u sebi odbacio jogijev savet. Kainat je napustio jogija, ali dok se jo uvek nalazio u gradu Rahuri, potraio je nekog starijeg lekara. Poto mu je objasnio svoje probleme sa disanjem, lekar mu je savetovao da pije samo toplu vodu, a ne hladnu ili normalne temperature. Postepeno se Kainatovo zdravlje popravilo, ali to nije bilo zbog pijenja tople vode, ve zbog dolaska Pevaa koji je oekivao njihov susret i konano ispoljavao svoju milost. Mada su se problemi sa disanjem postepeno smanjivali, Kainat je nastavio da luta reen da se sretne sa Pevaem. Juna 1911, Kainat je poeleo da ponovo vidi Narajan Maharada, pa je otputovao za Bombaj.
67

Narajan je Kainata primio sa puno ljubavi i topline, a zatim ga pozvao da sedne sa njim. Narajan je Kainatu dao da vae pan list sa betel orahom, i rekao: Danas sam te potpuno obojio i spolja i iznutra! Sada vie nita nije preostalo... Nema potrebe da se dalje sreemo ili razgovaramo. Tvoj posao je ovde zavren. Ali Kainat je bio zbunjen: Kada u te opet susresti? Narajan je odgovorio: Ja u doi sam da te vidim, a kada doem, videu te tako da u uvek biti sa tobom! Kainat se zatim vratio jogiju Kulkarni Maharadu u Rahuri, koji mu je ponovo rekao da treba da sretne Sai Babu. Jogi je dalje nastavio da je on sreo fakira iz irdija i da on nije bio obian guru, ve da je bio iznad svih kasti i vera. Ubeivao je Kainata da je Sai Baba bio Sat Purua - Savreni ovek - kao Narajan Mahara. Ovaj put se Kainat sloio. Unutranji rad koji je Narajan Mahara obavio, sada je dao svoje plodove. Fakir iz irdija je tada bio ve veoma star, imao je oko sedamdeset godina; on je oduvek bio taj Peva koji je vodio Kainata. Taj susret je fakir strpljivo ekao punih etrdeset godina. Kainat je doao u irdi rano ujutro, 27.juna 1911, i krenuo direktno kod Sai Babe po njegov daran. Zatim je uestvovao u arti ceremoniji za Sai Babu i ruao sa ostalim posveenicima. Uvee je priao starom fakiru i zatraio njegovu dozvolu da ode. Sai Baba se nasmejao i uzvratio: Za tebe je najbolje da ostane ovde - da ostane sa mnom. Zato si u tolikoj urbi da ode? Kainat je odgovorio da ima neka neodlona posla koja mora da obavi. Sai Baba je zatim rekao: Ako hoe da ide, idi, ali se vrati za osam dana. Ne mogu da obeam da u se vratiti za osam dana, glasio je odgovor, moda neu uspeti. Sai Baba ga je ubeivao da hoe, dodavi: Videu ta mogu da uinim. I uz pristanak starog fakira, Kainat je tada otiao iz irdija. Kainat nije prepoznao Pevaa! Napustio je Onoga koji mu je pevao celog njegovog ivota! Nije shvatio da je glas Sai Babe zapravo glas Pevaa! Kainat je nastavio prema Kopargaonu, gde je sreo Bramaari Maharada, hinduistikog gurua. Ali kada su se sreli, Bramaari gaje zapitao: Jesi li bio u irdiju? Kainat mu je iznenaeno odgovorio: Da, skoro sam bio tamo. Video sam Sai Babu. Bramaari mu onda ree: Ali nisi ispunio svoju svrhu. Najbolje je da se tamo vrati to pre! Kainat se sa tim nije sloio, jer nije eleo da se vrati u irdi, poto mu se tamo nije svialo. Ostao je u hinduistikom hramu u Kopargaonu, svakodnevno poseujui Bramaari Maharada. Jednog dana, dok se Bramaari trudio da ubedi Kainata kako je za njega vano da se vrati ponovo kod Sai Babe, naila je grupa ljudi u konjskim kolima koja je putovala do irdija po guruov daran. Kada su saznali da je Kainat ve bio tamo, i da zna put, insistirali su da im se pridrui. Protiv svoje volje, Kainat se sa njima uputio do sela irdi. U irdi su stigli popodne, i odmah otili u damiju po daran Sai Babe. Stari fakir je bio zadovoljan to ponovo vidi Kainata, i posle darana ga je zapitao: Kainat, koliko je dana prolo od kada sam te poslednji put video?
68

Kainat se za trenutak zamislio, pa je odgovorio: Osam dana. Sai Baba je nastavio: Da li se sea da sam ti rekao da e morati da se vrati za osam dana? Shvatajui istinitost njegovih reci, Kainat je uzvratio: U pravu si, Sai, tvoji metodi su izvan mog razumevanja. U tom asu Kainat je konano prepoznao Pevaa! Odluio je da ostane pored Sai Babe u irdiju, kako bi mogao svakodnevno da poseuje arti ceremoniju i da ima fakirov daran. Iako je sada znao ko je stvarno bio Peva, Njegovo boansko lice je jo uvek bilo skriveno i on je jae nego ikada udeo da ga ugleda. Oi starog fakira su tek trebale da zasijaju Bojom milou i ljubavlju! Posle nekoliko dana, Sai Baba je zapitao Kainata: Da li ima neke pare da mi da za dakinu? Poto je imao malo novca, Kainat je izabrao staru potamnelu rupiju i dao je starom fakiru. Uzimajui ga u ruku, Sai Baba je pogledao novi i rekao: Pogledajte kakav mi je novi dao! Ovaj ovek je namerno izabrao ovaj tamni novi za mene! Kainatu je bilo neprijatno, pa je zamolio: Sai, vrati mi taj novi da ti dam drugi. Ali, stari fakir je odgovorio: Hou samo ovaj novi. Neka mi ostane ova crna rupija. Kasnije je dodao: Iako si mi dao jedino ovaj bezvredni novi, ja u se postarati da ostvari Istinu! Tokom veere, Kainat je i dalje bio duboko uznemiren prethodnim dogaajem, pa je izabrao novi rupi i vratio se u damiju. Pruio je novi starom fakiru, govorei: Sai, bila je to strana greka to sam ti dao onaj crni rupi. Doneo sam ti novi. Molim te, prihvati ga i oprosti mi. Sai Baba je uzeo novi i dok gaje stavljao u maramu, pojavio se ovek po imenu Hairbau aubal i pruio gomilu rupija Saiju. Stari fakir se naljutio i zatraio jo novca od aubala, ali se ovaj branio da je dao sve to je imao. Sai Baba je zatim rekao aubalu da se vrati odmah kui i da donese sav novac koji ima. ovek je bio zadovoljan zato to mu se pruila mogunost da sve to poseduje preda Sai Babi. Videvi ovo, Kainat je uzeo sav novac koji je imao i predao ga Sai Babi. Svakog dana pre artija, Sai Baba je drao predavanja o spiritualnim temama, tako da su samo oni kojih su se one ticale, mogli da ga prate. Kainat je otkrio daje veina onoga to je Sai Baba govorio upueno lino njemu, kao i onome to mu se tokom ivota deavalo. Kako je vreme odmicalo, Kainat je postajao ubeen da starom fakiru nita nije nepoznato. Ovako su prola dva meseca. Kainat nije hteo nikoga da optereuje, a poto nije imao novca, poeleo je da napusti irdi i da prestane da ivi na onome to mu je Sai Baba davao. Zamolio je jednog bliskog uenika po imenu Madav Rao Despande da govori sa Sai Babom o njegovom sluaju, i da dobije blagoslov. Kada je Madav to i uinio, Sai Baba je odgovorio: Kai Kainatu da e dobiti odobrenje da ide tek kada svi rauni budu sreeni. Sai Baba je mislio na Kainatovu karmu. Neto kasnije, dok je Kainat masirao jedno stopalo Sai Babe, a Madav Rao drugo, Madav je ponovo poeo priu u vezi Kainatovog odlaska. Sai Baba ga je potpuno ignorisao. Kasnije, meutim, Sai Baba je rekao Madav Raou: Sluaj dobro ono to u ti rei u vezi Kainata. On ne treba ovde da
69

ostane godinu dana, ili godinu i po, nego etiri godine. Za etiri godine, Bog e mu se smilovati i svi njegovi rauni bie sreeni. Kainat treba da provede svoje dane sam u Vitoba hramu. Odvedi ga tamo. Ne treba da bude uznemiravan; provodie svoje dane u hramu sam i u tiini. Budunost e mu biti senzacionalna. Ne postoji niko ko mu je ravan. Njegovu vrednost poznajem jedino ja. Njegova veliina je tolika, da kada bi stavili ceo svet na jednu stranu, a njega na drugu, on bi bio vei. Tolika je njegova vrednost! Neka ostane izdvojen i sam u Vitoba hramu. ta god treba da uradim za Kainata, uradiu. Madav Rao je ovo preneo Kainatu, koji je namah pomislio: Kako je to mogue? Ne mogu ja biti tolike sree! Kako to moe biti istina? Zatim je otiao direktno kod Sai Babe i zamolio ga za dozvolu da napusti irdi. Ali stari fakir je odbio da mu je da. Pripremao je Kainata iznutra za samou u naputenom hramu posveenom Krini, nazvanom i Kandoba hram- to znai hram Sadgurua. Sai Baba je ohrabrivao Kainata: Sada vie ni o emu ne mora da brine. Znam ko si ti. Znam koliko si vredan. Traio sam te toliko godina. Sve ono to si do sada uradio, bilo dobro ili loe, u stvari je bilo uraeno kroz mene. Ti mene ne zna; ali ja tebe vrlo dobro poznajem. Godinama sam u svom srcu gajio misli o tebi. Nema potrebe da okleva. Ostani ovde sa mnom. Ako nisi u stanju da izvri ono to sam ti rekao, nije vano. Ja u ti lino kupiti kartu i proveriti da li si u vozu. Neu dozvoliti da voz igde stane; voz e te odvesti direktno tamo gde ja elim da stigne. Kainat se smirio dok je ovo sluao. Neki sledbenik iz Bombaja, koji je bio prisutan, zapitao je: Sai, da li si mu ti dao sve?

70

Da, odgovorio je Sai Baba dao sam mu sve. Ono to je moje i njegovo je! Izmeu nas nema odvojenosti ili razdvajanja... Potpuno odgovaram za njega. Kainat je uskoro otiao da ivi u Kandoba hramu, udaljenom oko tri milje od Sai Babine damije. Tako su otpoele etiri godine najstroeg uzdravanja. Po ceo dan bi boravio u hramu - prepunom korpija i zmija - a odlazio bi jedino na Sai Babine artije. Posle nekog vremena, Sai Baba mu je zabranio da i njima prisustvuje. Dada Seb G.S. Karparde, Sai Babin sledbenik, bio je poslat da mu ita knjige Pan Dasi (Pet Robova), ali Kainat nije bio neto posebno zainteresovan da uje ezoterinu mudrost.* Tada je prekinuto sa itanjem. Apsorbovan u svoje unutranje iskustvo, Kainat se otisnuo, sada je on postao Peva, ali sva velianstvenost Pesme jo uvek nije bila otkrivena.

71

* Ezoterina knjiga Pan Dasi (Pet Robova) moda se odnosi na pet Savrenih Uitelja koji u svakom trenutku postoje negde na svetu. U februaru 1912, pristigle su vesti o smrti tree Kainatove ene, ali on nije ispoljavao nikakvo aljenje. Svetovne veze nisu vie mogle da ga ogranie. Asketa je bio utopljen samo u svoju Pesmu i polako je zadobijao tajno znanje kako bi i drugima mogao preneti zvuke Pesme. Jednog dana, Sai Baba ga je posetio u hramu i rekao: Ostani ovde. Ja proimam celokupno postojanje. Ne postoji niko izvan mene. Pronai e me svuda. Ove rei starog fakira su ohrabrile Kainata koji je esto bio neraspoloen i ak pomiljao na samoubistvo. Po uputstvima Sai Babe, hranu je Kainatu donosio u hram odreeni sledbenik. Ali posle nekoliko dana, Kainat mu je rekao da se hrana vie ne donosi, poto nije bila spremljena sa ljubavlju. Tako je Kainat prestao da jede, odbijajui bilo koju drugu hranu, i poeo da posti. Ovaj post je trajao itavih godinu dana! Tokom tog vremena, potpuno je smrao, ali i postao dostojan potovanja. Iz potovanja je nazvan Upasni Mahara; zbog svoje upasne i upase - sluenja i posta - postao je potovan kao onaj koji je najvie posveen Bogu. Dolazio je dan kada e biti prozvan Kralj jogija .* * Ime Upasni Mahara su mu verovatno dodelili seljaci koji su ga poseivali u Kandoba hramu. Meher Baba je kasnije Upasni Maharada nazivao kraljem svih jogija Usled ovakvog produenog posta, zdravlje mu se znatno pogoralo, a puls oslabio. Ali, Upasnijevo zadovoljstvo uvek je bilo jasno i svee. Sledbenici Sai Babe su mu donosili hranu, ali je on nije jeo; ostavljao bi je psima i pticama. Tokom jednogodinjeg posta, Upasni je bio grub i naprasit prema svakome ko bi ga posetio u Kandoba hramu, koji je postao njegov hram - hram Sadgurua! Ali ovakvo neprijatno ponaanje i odbijanje bilo kakvih poklona, bilo je samo izgovor. Konano je ugledao lice Pevaa! On sam je postajao Pesma! U ovoj neopisivoj ekstazi, nije ni pomiljao na hranu jer je izgubio svaku vezu sa sopstvenim telom; realizovao je Boga! Njegove elje su se ostvarile; Kainat, ovek, bio je konano mrtav. Kandoba hram je u to doba bio veoma prljav i zaputen i Upasni je sedeo nag, u prljavtini dok su korpije i zmije gamizale po njemu. Bio je imun na
72

njihove otrovne ujede i ubode. Zaista je morao da bude nesvestan svog tela kako bi preiveo takve uslove! Zbog Sai Babine zapovesti, Upasni je sve vreme ostao u ovom udnom hinduistikom hramu dok je silazio iz boanskog stanja do svesti o kreaciji, potpuno nesvestan svega izuzev Pevaa -Sai Babe.* * Kandoba hram mora da je bio naputen nekoliko godina pre nego to se Upasni nastanio u njemu i poto je bio oronuo i naputen, bio je idealno skrovite za mnoge zmije i korpije. Za to vreme, Upasnijevo ponaanje je bilo zaista posebno. Povremeno je obavijao svoje telo nekom krpom, naputao hram i lutao okolo. Ponekad bi smatrao da ima telo ene, pa se ponaao i govorio kao da je ena. Ponekad bi se pridruio istaima ulica ili krojaima. Takoe bi vukao plug umesto bivola u polju. Jednom je okupao obolelog od lepre i oprao mu odeu, a zatim popio tu vodu! Onda je jednom legao pored mrtvog konja i poeo da ga ljubi dok su vrane uivale u leini. Dok je boravio u Kandoba hramu, Upasni je imao mnoga okultna iskustva i vizije. Jednom prilikom, tokom faze realizacije, odjednom je otkrio dva diva u hramu i uplaen, pokuao da pobegne. Ali, oni su ga zgrabili, i dok mu je jedan otkinuo glavu i razbio lobanju, drugi mu je izvadio mozak i bacio ga u stranu. Zatim mu je taj drugi u lobanju usuo svetlost. Ovo je bila svetlost Sat-it-Anande - Beskrajnog Znanja, Moi i Blaenstva! To je bila Kainatova smrt i Realizacija Upasni Maharaa kao Veitog Jednog. Tokom te jedne godine, Peva je stekao znanje i mo da prenosi ovo raspevano blaenstvo Pesme. Upasni se vraao u svest kreacije i kada je povratio svest o telu, Sai Baba mu je poslao posveenika sa kafom i hranom; post od godinu dana se zavrio. Od tada, Upasni je jeo i pio redovno u malim koliinama, sve dok nije povratio punu telesnu svest. Izmeu 1912. i 1914, Upasni je prolazio kroz period vraanja svesti o kreaciji. Nag kao jogi asketa, iveo je u tom hinduistikom hramu uznemiravan korpijama i zmijama. Tokom 1914. potpuno je povratio normalnu ljudsku svest. Uz milost Sai Babe, povratio je svest o tri sveta mentalnom, suptilnom i grubom - poto je dostigao Boju Svest. Sada je Peva bio savren i mogao je drugima preneti zvuke Pesme! Zvali su ga Upasni Mahara -Sadguru - ivi Savreni Uitelj. Sai Baba je objavio svim svojim sledbenicima da je Upasni savren i slao mu ljude da uju Boansku Melodiju. Peva je dostigao znanje o Sahadu - Svemu. I postao svemoan. Doktor idamba Ram Pilai je tokom tih godina pratio Upasnija u Kandoba hramu. Jednog dana 1913, Upasni je predvideo poetak Prvog svetskog rata u drutvu dr Pilaija, i kada je rat otpoeo godinu dana kasnije, doktorova vera u Upasnija se pojaala; kasnije je dolazio kod Upasnija i brinuo o njemu. Dr. Pilai je imao prijatelja koji se zvao Dr. Ganapat Rao iz Sindija, i koji je iveo u jednom gradu pored Nagpura u centralnoj Indiji. Upasni je rekao Pilaiju da bi eleo da napusti hram i Pilai mu je savetovao da odsedne u Ganapatijevom domu. Upasni se sloio, ali ih je upozorio da nikome ne saoptavaju njihov plan. U pono, 25.jula 1914, Upasni i Dr. Pilai su seli u voz za Sindi. To je bio prvi put da je Upasni napustio irdi posle tri godine i seljaci su se iznenadili kada su otkrili da je Upasni otiao iz hrama. Kada su neki otili kod Sai
73

Babe i zapitali ga ta se desilo sa Upasnijem, on im je odgovorio: Dr. Pilai gaje sakrio. Upasni je upozorio Dr. Pilaija da nikome nita ne govori u Sindiju, i tako je Sai Babina izjava protumaena kao ala. Durgabai Karmakar je bila posebno iznenaena Upasnijevim nestankom, jer je svakodnevno donosila u hram hranu i obraala mu se kao spiritualnoj majci. Na njenu veliku radost, Upasni je poslao dr Pilaija natrag u irdi da dovede Durgabai sa njim u Sindi, gde je ona ostala da mu priprema hranu. Upasni je proiveo stranu fiziku patnju u Kandoba hramu to je posebno uticalo na njegov probavni sistem; pojavili su mu se nekoliko puta hemoroidi koji su zahtevali hitnu operaciju. Mada je odbio svaki anestetik tokom operacije, proao ju je sasvim mirno, bez ikakvog gra. Posle ove operacije, Upasni se odrekao obine odee i poeo da se zaogre jutanom vreom, i tu skromnu odeu je nosio do kraja ivota. Iz Sindija, Upasni je otputovao do Nagpura i tamo ostao u dr Pilaijevoj kui. Mnogi su dolazili po njegov daran i Upasni je sa njima razgovarao na veoma fin ali i dubokouman nain. Dok je bio u Nagpuru odbijao je da jede u domu Dr. Pilaija; preko dana je lutao ulicama grada proseci hranu i poseujui mnoge kue. (Nije zabeleeno da lije Upasni imao bilo kakav kontakt sa Taudin Babom, koji se takoe nalazio u Nagpuru u to doba.) Brat Dr. Pilaija, ina Svami odveo je Upasnija za Karagpur u prvim danima oktobra 1914. Mada niko nije znao za Upasni Maharaovu realizaciju, ljudi su automatski dolazili zbog njegovog darana, privueni sjajem jedinstvene linosti. Tokom ovog perioda Upasni je bio sasvim nemaran prema istoi tela ili udobnostima. Leao bi u prljavim straarama i molio za hranu sa zemljanom posudom. Vrio bi nudu u toj istoj posudi, i kada bi je oprao, jeo je i molio za hranu iz nje! Ponekad bi ak i pomeao svoj izmet sa hranom! Meutim, ljudi su bili privueni njegovom boanskom lepotom, jer je uprkos svim spoljanjim manifestacijama, nagi ovek bio Savreni Uitelj prepun spiritualnog vina koje je moglo da utoli svaiju unutranju e. Poto je neko vreme ostao u inijevom domu tokom februara 1915, Upasni se preselio u siromanu kuu oveka po imenu Namdeo Mahar i njegove ene Bagu. Tu je Upasni ostao u tali, koja se naslanjala na njihovu skromnu kuu. Ovaj siromani par je gajio duboku ljubav prema Upasniju i mada su pripadali jednoj od najniih kasti haridana - Nedodirljivih ortodoksni bramani iz najvie kaste su ih poseivali radi Maharaovog darana. Oigledno je kakvu je mo posedovala boanska personalnost Upasni Maharada, inspiriui ak i najindoktriniranije bramine, pune predrasuda, da zaborave na uska ogranienja njihovog religioznog vaspitanja. Jer, bramini nikada ne ulaze u kuu Nedodirljivih. Kada bi bogati hindusi dolazili pred Upasnija u kuu siromanih Haridana, on bi pred njih stavljao neto od Namdeovog skromnog nametaja i govorio: Oboavajte ovo, zato to je Bog u svemu! Jednom je Upasni pomagao nekom kovau kada su neki bogati posetioci doli kod njega. Upasni im je pokazao eki i rekao: Poklonite se njemu, zato to je Bog u svemu! Oni su to i uradili i on je bio veoma zadovoljan. Nekom drugom prilikom, Upasni je postavio iznoenu cipelu na sto i zapovedio jednoj eni: Izvedi arti pred ovom cipelom, zato to je Bog u
74

svemu! Ona ne samo da je to uradila, ve je i ponela sa sobom cipelu kao Sadguruov prasad da ga oboava i kod kue. Iako je u to doba bio Sadguru, Upasnijeva spoljanja pojava u Karagpuru bila je slina Brahmi-Bhootu. Izgledao je odsutan i nije pokazivao nikakve znake grube telesne svesnosti. Jednom su ga neki anglo-indijski deaci sreli u odsutnom stanju, i obesili venac od starih cipela oko vrata, ak pokuali da ga maltretiraju, stavljajui mu psei izmet u usta, poto su mislili da je obian luak. Danima je Upasni lutao sa ovim vencem, odbijajui svaki pokuaj da mu se venac skine sa vrata. Konano ga je neko od starijih skinuo i zamenio vencem cvea. Upasni se strogo obraao ljudima: Sve dok ne budete bili u stanju da jedete ubre, neete moi da napredujete u spiritualnosti! Ovim je mislio da svako treba da ode izvan zadovoljstva i bola, dobrog i loeg, istoe i prljavtine. Upasni je uvek poduavao da Bog prebiva u svemu - dobrom, loem, lepom, runom, istom i neistom. Jednom je neki ovek doneo rukom raenu stolicu od skupog sandalovog drveta za Upasnija. On ga je strogo ukorio, govorei: Spali ovu stolicu i izvedi svoju puu pred vatrom! ovek je prihvatio pepeo kao prasad. Ovaj nagi Sadguru nosio je samo jutanu vreu preko sebe, a opet je prihvatao sve vere i kaste. Jednom, kada je uao u damiju, seo je da prijatno porazgovara sa grupom muslimana o Muhamedu. Takoe je poseivao domove hriana i zoroastrijanaca i govorio o Isusu i Zaratustri. U Karagpuru je iveo ovek po imenu andu Baba, koji se smatrao SidaPuruom, i koji je takoe iao svuda nag sa pamunom tkaninicom oko sebe. Bilo gde i bilo kad, andu bi skidao svoju krpu i hodao potpuno nag. Jednom su se Upasni Mahara

i andu Baba sreli na ulici. Oba naga oveka su gledala jedan u drugog nekoliko trenutaka, a zatim se andu sklonio. andu Baba je bio asketa suptilnih planova i esto je slao ljude kod Upasnija po njegov daran. Poto je proveo deset meseci meu Nedodirljivima u Karagpuru, 4.avgusta 1915, bez ikakve najave, Upasni je otiao za Nagpur. Sledbenici su bili zaprepaeni, i mnogi su jadikovali zbog njegovog iznenadnog nestanka. Kada je stigao u Nagpur, Upasni je poslao telegram da ih utei, ali budui da su mu bili veoma odani, oseali su i dalje bol zbog njegovog odlaska.

75

Britanske vlasti, meutim, nisu volele da nagi sadui ili sveti ljudi hodaju po Nagpuru, pa je tako jednom Upasnija na ulici presreo neki policajac zajedno sa svojim narednikom. Oni su ga upozorili: Morae da obue neto ako eli da hoda javno ovim ulicama, ili emo te uhapsiti! Upasni je sasvim nevino zapitao: Zar ve ne hodam u odei, gospodine? Policajac ga je ponovo pogledao i zaprepastio se kada je video daje Upasni obuen u dugaku, utu halju od svile zvanu pitamber. Poklonio se Upasniju i zamolio za izvinjenje. Tokom ovog dogaaja, narednik je sve vreme video da Upasni ima samo vreu prebaenu preko sebe; ali se plaio da ga uhapsi. Nakon kratkog ostanka u Nagpuru, Upasni se vratio u irdi i ponovo nastanio u Kandoba hramu. Ozbiljan ton uzdravanja je nestao na neko vreme. Hram je poprimio razdraganu atmosferu uz sledbenike koji su se sakupljali u sve veem broju. Od 1915. do 1917. mnogi od onih koji su dolazili u irdi po Sai Babin daran, takoe su odlazili do Kandoba hrama da vide i Upasni Maharaa. Bez obzira na vruinu ili hladnou, ljudi su sedeli izvan hrama sluajui predavanje, i jednom ak dok pljusak nije prestao, do kraja sasluali Sadgurua. Jednog odreenog dana, religiozni uitelj, sa izgledom svamija, doao je Sai Babi i arogantno sebe izjednaio sa starim fakirom. Nadmeno se razmeui, zapitao je: Kako ste? Dobro sam, odgovorio je fakir, dobro ja da si doao. Treba mi neko kome u moi da poverim veoma vaan posao. Hoe li to uraditi za mene? Da, odgovorio je svami, ako je to neto vano. Otii u Vitoba hram i donesi mi 400 rupija, rekao je Sai Baba. Svami je zapitao: Od Upasni Maharaa? Da, od njega, glasio je odgovor. Idi i odmah mi donesi taj novac. Svami je otiao do Upasni Maharaa koji je sedeo nag ispod drveta pored hrama. Svami je oholo povikao: Sai Baba me je specijalno poslao da uzmem 400 rupija od tebe. Odmah da si mi ih dao! uvi ovo, Upasni je odjednom ustao, dograbio oveka i poeo da ga udara pesnicom. Posle nekoliko udaraca, Upasni ga je zapitao: Jesi li primio svojih 400 rupija? Gubi se odavde! Svami je bio sav modar i slomljen, i ipak je uspeo da se vrati Sai Babi i ispria mu ta se desilo. Stari fakir se nasmejao: On mi nije dao 400 rupija; pa ipak, dobro je da ih je dao tebi! Svamijev ponos je bio slomljen, i on je znao da je sam kriv za kaznu koju je dobio. Skrueno je napustio Sai Babu.

76

Upasni Mahara je postao uven kao Sai Babin spiritualni naslednik ili glavni uenik, a njegova slava se proirila toliko da su neki od Sai Babinih sledbenika postali ljubomorni i poeli da smiljaju mnoge naine kako da mu naude, i ak skovali zaveru da ubiju Upasnija. Kako bi olakao celu neprijatnu situaciju, Upasni je pod izgovorom da ide na drugu operaciju hemoroida i uz dozvolu Sai Babe, otiao u grad Mirad, gde je operacija i izvrena. Kada se oporavio, Upasni se nije neko vreme vraao u irdi, nego je putovao po Indiji i priao sa ljudima o raznim spiritualnim temama. Kada se tenzija u irdiju smanjila, on se vratio.

77

Bilo je to tokom decembra 1915, kada je mladi zoroastrijanac, kome se Sai Baba obratio sa Parvardigar, lutajui u odsutnom stanju, naiao na Kandoba hram. Upasni Mahara je u to vreme ponovo postio i izgubio je dosta na teini. Sasvim nag je sedeo na stepenicama hrama kada je mladi uao sklopljenih ruku. Gledajui ga direktno, Upasni je podigao kamen i bacio ga na mladia, udarajui ga tako da je rana odmah prokrvarila. Dali je Upasni bio ljut na ovog mladia? Ne! Njegovo lice je zrailo prijatnim pobednikim smekom, kao i mladievo okrvavljeno lice! Osmesi pobede su se videli na licu obojice. Mladi nije pobegao nego se jo vie pribliio Upasniju; konano su se zagrlili. Upasni je celivao ranu, uveo ga u hram, gde su ostali dva dana sami, a zatim poslao nazad kui. Niko ne zna ta se zapravo desilo, osim toga da je Upasni mladiu otkrio njegov sopstveni identitet jednosti sa Drevnim!

78

U julu 1917, ovek zvani ankar Patil odveo je Upasnija u Sakori, siromano selo oko pet kilometara udaljeno od irdija. On je zatraio od Upasnija da se iseli iz Kandoba hrama i da se trajno premesti u Sakori. Sai Baba se sloio sa ovim premetajem, ali se Upasni ipak premestio samo na obod sela, na mesto gde su se nalazile hinduistike lomae za spaljivanje mrtvih. Tada su mu seljani sagradili zemljanu kolibu i sledbenici su poeli da pristiu. Groblje se pretvorilo u mesto darana. Posle nekog vremena, podignut je mali hram nasuprot kolibe, u kojem su postavljene fotografije i slike Sai Babe i Upasnija. Izgraen je poseban oltar gde su se nalazile Upasnijeve drvene sandale. Za vreme razliitih hinduistikih praznika groblje je postajalo mesto veselja. Veliki broj hindusa se sakupljao u Sakoriju i Upasni im je dozvoljavao da ga oboavaju u skladu sa njihovim religioznim obiajima. Mukarci i ene su sedeli danju i nou, neprekidno izvodei dapu ponavljanje Bojeg imena. Upasni je povremeno razgovarao sa njima o razliitim aspektima Vedantizma i ovi razgovori su zapisani i objavljeni na Maratiju - a kasnije prevedeni na engleski. ak i kao Sadguru, Upasni je izvodio neka uzdravanja. Uvee, 25. decembra 1921., kada su sledbenici doli po svoj uobiajeni daran u njegovu kolibu, iznenadili su se kada su otkrili da se Upasni zakljuao u mali kavez od bambusa. Upasni je tajno sastavio kavez i postavio ga kada nikoga nije bilo u blizini, i tog dana uao u njega. Sledbenici su poeli da plau i mole za objanjenje, zato to je kavez bio veoma mali - Upasni je u njemu bio sav zguren i nije mogao uopte da se uspravi. Da bi ih smirio, Upasni je odgovorio: To je Boja volja, to radi vaeg dobra ja moram da se zatvaram. U uobiajenim zvaninim poslovima, kriminalac moe biti osloboen samo ako neko garantuje za njega. Slino tome, ja garantujem za osloboenje svojih sledbenika, ovde na boanskom sudu. Kavez je mesto razreenja svih vaih grehova! Ovo nije obian kavez, ve okean blaenstva i ko god bude umirao mislei na njega, bez sumnje e dostii stanje Mukti-Anande (Osloboenja ili Venog Blaenstva). Upasni Mahara je samovoljno zatoio sebe u bambusov kavez skoro trinaest meseci i za to vreme nije nijednom izaao! Jeo je (uglavnom bakri i atni), urinirao i vrio nudu, kupao se, i sve to unutar uskih zidova kaveza. Sledbenici su odravali kavez istim koliko su mogli pod takvim okolnostima, i sluili ga svim to mu je bilo potrebno izvan kaveza. Arati se izvodio svakog dana, praen devocijskim pesmama koje su pevale device one su postale njegove konje - monahinje. Upasni je u to doba iz kaveza odrao dosta predavanja o spiritualnosti. Konano, uvee, 31 .januara 1924, Upasni je pozvao stolara i rekao mu da napravi otvor izmeu ipki. Upasni je izaao iz kaveza na zadovoljstvo svojih sledbenika. Dolo je vreme kada je trebao da se upozna sa cvetom iz svoje bate. Ime deteta je bilo Godavri. Privuena spiritualnou jo od malena, Godavri Vasudev Hatavalikar je imala samo devet godina kada je 1923. prvi put dola u Sakori sa svojim roditeljima da oda potovanje Sadguruu. Istog trenutka, na uenje svih prisutnih, videvi devojicu, Upasni joj je rekao: Dete, uskoro e moi da brine o svemu to ovde vidi. Sve ovo pripada tebi.
79

Neko vreme Godavrina porodica je ostala u Sakoriju. Jednog dana za vreme te prve posete, devojica je sama dola da vidi Upasnija i popela se u njegovo krilo. Neko je bio upravo zavrio puda ceremoniju i okitio Upasnija. Upasni je skinuo venac, i stavio ga oko devojicinog vrata, to je iznenadilo sledbenike. Godavri je bila dete-nevesta, ali se posle nekoliko godina Godavrijev mu dramatino odrekao sveta i ponudio je Upasnijevim stopalima - tako joj je omoguio da se trajno pridrui Upasnijevom aramu, gde je postala najvanija ena-uenik.* * Godavri Vasudev Hatavalikar, sada poznata kao Godavri Mai, jo uvek upravlja Sakori aramom i nadgleda sve enske uenike - kan je (monahinje). Kae se da Savreni Uitelji uvek imaju po dve glavne eneuenice u svom uem krugu. Jedna ima ulogu spiritualne majke, kao Durgabai Karmakar, a druga spiritualne sestre - to je u ovom sluaju bila Godavri. Kanje imaju ulogu spiritualnih tena i Upasni se prema njima odnosio kao prema svojim enama, naravno bez ikakvog fizikog kontakta, poto je odavno transcendirao svoje telo i pol. Uskoro po naputanju bambusovog kaveza, Upasni je otiao u irdi sa nekim svojim sledbenicima tokom marta 1925. To je bilo prvi put daje Upasni Maharad posetio irdi od kada je Sai Baba umro nekoliko godina ranije. Tu je Upasni primljen sa velikim potovanjem i au, dok su ga vodili do Sai Babinog groba.

Upasni se priseao doivljaja sa Sai Babom sa suzama na licu. Obiao je Sai Babin duni i vratio se u damiju Milostive Majke. U damiji su ljudi dolazili po Upasnijev daran, i pevali arti iz doba kada je Sai Baba bio iv. Upasni se poklonio pred grobom Sai Babe i sam zapoeo pevanje jo jednog artija.
80

Upasni je obiao svako mesto koje je bilo povezano sa radom i seanjem na Sai Babu. Konano je seo pod drvo pored Kandoba hrama i dugo plakao. Niko nije mogao da shvati razlog tolikog aljenja, ali za one koji su prisustvovali ovoj dirljivoj sceni, njegove suze su bile vino u kojem su okupali svoja srca. Iako je Upasni Maharad bio poznat kao Sai Babin glavni uenik, on je posetio irdi jo samo jednom, deset godina kasnije, 14. aprila 1936, kada je ponovo bio doekan uz krajnje potovanje.

Oko Upasnijevog centra su nikli mnogi hinduistiki hramovi, veliki i mali, i Sakori je postalo trajno mesto prebivanja Upasnija, iako je on esto putovao irom Indije, poseujui Hajderabad, Bombaj, Kolapur, Indor, Benares, Surat, Nagpur, Dabulpur, Ahmednagar, Punu i mnoga druga. Tako je ovaj Sadguru imao

81

sledbenike irom Indije, i vrio je veliki uticaj na tadanju hinduistiku kulturu. Posebno je uticao na Mahatma Gandija.* * Kada je Mahatma Gandi sreo Upasni Maharada, bio je zgranut njegovim odricanjem. Gandi je priao Upasniju uz duno potovanje, a da bi odstranio Gandijev spiritualni ponos, Upasni je skinuo jutanu vreu ne skrivajui svoje genitalije i rekao mu:Ti si veliki ovek, ali ta to meni znai? Upasni se nije ponaao prema Gandiju sa potovanjem, niti kao prema vanom politiaru i voi zemlje. Mnogo godina kasnije, 1931, kada je Gandi sreo Meher Babu, bio je iznenaen slinou sa Upasni Maharaem, kao i dubokom spiritualnom povezanou. Meher Baba je objasnio Gandiju da je Upasni Mahara zaista bio savren. Mladi zoroastrijanac koga je Upasni gaao kamenom, dolazio je s vremena na vreme punih sedam godina. Pria se da su sledbenici Upasnija, kada su videli mladia kako neuteno plae, pomislili da se kaje. Upasni nije nita objanjavao u vezi njega. 1921. mladi je ostao u Sakoriju punih est meseci i onog dana kada je otiao Upasni mu se poklonio izjavljujui: Ti si Adi akti, to znai:Ti si Primalna Energijal Tokom 1922. mladi je dolazio dva puta u posetu Upasniju u Sakori, i oba puta ostao po otprilike est meseci, ali posle toga vie nije video Upasnija itavih dvadeset godina. Meutim, Upasni je esto pominjao ovog mladia. 1936, Upasni je otiao u Ahmednagar zbog sluenja artija pred fotografijom ovog mladia. Kasnije je Upasni zapitao ljude koji su bili prisutni: Da li vi uopte znate koje on? On je Avatar! Upasni Maharad je spustio Primalnu Energiju u ljudsku formu. Taj mladi je postao njegov vodei uenik i spiritualni naslednik, a i sam Uitelj sa Sveu Boga. Obojica su se poslednji put sreli u pustoj oblasti Dahigaon, 17.oktobra 1941. Sreli su se sami, i bez ikoga drugog, ostali zajedno u
82

nekoj kolibi. Nikome nije poznato ta su tamo radili, ali se pria da je Upasni opet ponovio: Adi akti! i odmahnuo u znak odlaska sa ovog sveta. Posle ovog susreta u Dahigaonu, Upasni Mahara je poeo da nagovetava svoj skori odlazak. eleo je da otputuje u severnu Indiju, i ba pred odlazak za Hajderabad iz Sakorija, zajedno sa Godavri i ostalim monahinjama, 24. novembra 1941. izjavio je:Sve e se zavriti za mesec dana. 12. decembra 1941. Upasni je posetio Punu, ali je odbio da dozvoli bilo kome da mu se pokloni ili ima njegov lini daran.

83

Umesto toga je na zemlju postavio kokos i rekao svima da mogu pred njim da se isto tako poklone. Tom prilikom su ga uli kako nerazgovetno izgovara: Umoran sam... Umoran sam od svega... Sve u da zavrim... Sve u da zavrim vrlo brzo. Prisutni su pomislili da se to odnosi na drugi svetski rat. Sadguru se vratio u Sakori 19. decembra i davao daran dva dana, ali se sve vreme alio na bol u grudima. 22. decembra je otiao za Satanu, gde se upravo zavravala izgradnja hrama, podignutog u ast njegovog roenja. Pourujui radnike da to pre zavre svoj posao, rekao im je zagonetno: Sunce se sputa... Sunce se sputa. Upasni je proveo jednu besanu no u Satani, a sledeeg dana je pozvao glavnog radnika na izgradnji hrama i rekao mu: Moj zadatak je obavljen. Ti se mora pobrinuti za ostalo. Sada, hoe li mi dopustiti da odem? Moe li sve obaviti u mom odsustvu? Radnik, nesvestan ironije Upasnijevih pitanja, otpozdravio mu je i Upasni je stigao u Sakori uvee 23.decembra. Obino je Upasni, im bi doao iz nekog mesta van Sakorija odlazio da se pokloni kavezu od bambusa, ali je ovaj put otiao direktno u svoju kolibu. Rano ujutro 24.decembra 1941, Upasni se poalio na jake bolove u srcu. Godavri, koja je spavala u istoj sobi, probudio je glas: Zar jo uvek spava? Dolo je vreme kada si potrebna! Uplaena, probudila se i videla Upasnija u bolovima.

84

Upasni je zatraio melem od slaice, i legavi, rekao: Biu u redu za petnaest minuta. Izgledalo je kao da spava, dok su se ostali koji su se nalazili oko njega, trudili da mu ne smetaju. Onda su, posle dva ili tri sata, kada su primetili da se uopte ne pomera, sledbenici pozvali doktora koji je samo mogao da potvrdi da je Upasni Maharad napustio telo.* * Interesantno je pomenuti da su se, dok se Upasni Maharad Spremao da napusti telo, Japanci spremali da bombarduju Perl Harbur, to je bio direktan povod za ulazak Sjedinjenih Drava u drugi svetski rat. Pogrebne ceremonije su se izvele u Sakoriju sledeeg dana u skladu sa hinduistikim obiajima. Kremacija i mimohod sledbenika koji su prolazili pored lomae, trajao je satima. Pevaevu Pesmu sada su pevali plamenovi. Pepeo je sauvan u Sakoriju, ali njegovo svetio i dalje obasjava nae Doba. O Upasni Mahara, upuujemo ti nae pozdrave! Tvoje ime e se tek potovati u vekovima koji dolaze! Ti si spustio Drevnog i dao mu znanje kojim je obrisao suze naeg Doba!

85